Библиотека ОЧЕВ ДОМ (1. коло, 4.

књига)
при Верском добротворном старатељству
Архиепископије београдско-карловачке

С благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Г. Павла

Рецензенти
Протојереј ставрофор хаџи Љубодраг Петровић

КРШТЕЊЕ
Протојереј Вајо Јовић
Владимир Димитријевић

Уредник •
СВЕТА ТАЈНА
Јован Србуљ

Превод
Са грчког
Је­ле­на Пе­тро­вић, стр. 101–155
УЛАСКА У ЦРКВУ
Са руског
Ми­ро­слав Го­лу­бо­вић, стр. 77–98, 177–182, 187–210, 218–275
Ма­ри­на То­дић, стр. 276–333 припрема за крштење,
Зо­ран Бу­љу­гић, стр. 39–56, 183–186 чин и значење светог крштења,
Ро­до­љуб Ла­зић, стр. 156–176 смисао крштењских завета
др Ксе­ни­ја Кон­ча­ре­вић, стр. 7–18, 61–76
Ан­то­ни­на Пан­те­лић, стр. 19–27
Ве­сна Ник­че­вић, стр. 28–38
Са румунског
Ар­се­ни­је Бу­гар­ски, стр. 211–217

Књигу приредио
Јован Србуљ
Задужбинар првог кола библиотеке Очев дом је
православни хришћанин Матеја Кежман са својом
породицом Емилијом, Лазаром, Александром и Јаковом.
Желећи да помогне обнови хришћанске духовности међу
нама данас, он себи и својима припрема пут у вечни
живот са Оним Који је Реч Божија и Спаситељ света.

БЕОГРАД
2008
 7

Свеи Кирило Јерусалимски

ПРВА ПРЕДКРШТЕЊСКА КАТИХЕЗА
Уућена онима који су се у Јерусалиму риремали за
росвећење, изоворена без риреме, а са наменом а
увее оне шо рисуају кршењу, на речи Исаије
Пророка: „Умије се” и аље (Исаија, гл. 1, ст. 16)
1.
У че­ни­ци Но­во­га За­ве­та и при­ча­сни­ци Тај­ни Хри­сто­вих! са­да зва­њем,
а убр­зо и бла­го­да­ћу, на­чи­ни­те се­би „но­во ср­це и нов дух” (Је­зек. 18, 31),
ка­ко би се уз­ра­до­ва­ли жи­те­љи не­бе­ски. Јер уко­ли­ко ће, по ре­чи Је­ван­

Свети Кирило Јерусалимски

ђе­ља, „би­ти ве­ћа ра­дост на не­бу за јед­но­га гре­шни­ка ко­ји се ка­је” (Лк. 15,
7), не­ће ли спа­се­ње то­ли­ког мно­штва ду­ша још ве­ће ли­ко­ва­ње на не­бе­
си­ма иза­зва­ти? Сту­пив­ши на пут бла­же­ни и бла­ги, са стра­хом Бо­жи­јим
хо­ди­те по­при­штем бла­го­че­сти­во­сти; јер Је­ди­но­род­ни Син Бо­жи­ји, Ко­ји
је ва­зда го­тов на из­ба­вље­ње ва­ше, ов­де пред­сто­ји, го­во­ре­ћи: „Хо­ди­те к
Ме­ни сви ко­ји сте умор­ни и на­то­ва­ре­ни и Ја ћу вас од­мо­ри­ти” (Мт. 11,
29). Ви ко­ји сте обре­ме­ње­ни пре­сту­пи­ма и спу­та­ни уза­ма гре­хо­ва сво­
јих, по­чуј­те глас Про­ро­ка ко­ји ва­пи­је: „Умиј­те се, очи­сти­те се, укло­ни­те
зло­ћу дје­ла сво­јих ис­пред очи­ју Мо­јих” (Ис. 1, 16), да би вам Ан­ђел­ски чин
за­клик­тао: „Бла­го оно­ме ко­је­му је опро­ште­на кри­ви­ца, ко­је­му је гри­јех
по­кри­вен” (Пс. 32, 1). Ви ко­ји сте са­да упа­ли­ли све­тиљ­ке ве­ре ва­ше, чу­вај­те
их не­у­га­си­вим у ру­ка­ма сво­јим, ка­ко би Онај Ко­ји је не­ка­да на све­све­
тој Гол­го­ти отво­рио раз­бој­ни­ку рај због ве­ре ње­го­ве и вас удо­сто­јио да
брач­ну пе­сму за­пе­ва­те.

Предкрштењске катихезе
2. Ако је не­ко ов­де слу­га гре­ха, та­кав не­ка се ве­ром при­пре­ми за сло­бо­
ду и по­нов­но ра­ђа­ње за си­нов­ство Бо­жи­је; и, зба­цив­ши са се­бе срам­но
роп­ство гре­хов­но, не­ка сту­пи на бла­же­но слу­же­ње Го­спо­ду, да би се удо­
сто­јио на­сле­ди­ти цар­ство не­бе­ско све­до­че­њем: „да ви од­ба­ци­те ра­ни­ји
на­чин жи­во­та ста­ро­га чо­ве­ка, ко­ји про­па­да у же­ља­ма вар­љи­вим” (Ефес.
4, 22–24), да би­сте се обу­кли „у но­во­га, ко­ји се об­на­вља за по­зна­ње, пре­ма
ли­ку Оно­га Ко­ји га је са­здао” (Кол. 3, 10). Ве­ром стек­ни­те за­ло­гу Ду­ха Све­
то­га, ка­ко би­сте мо­гли би­ти при­мље­ни у веч­на оби­та­ли­шта. При­сту­пи­те
та­јан­стве­ном при­ма­њу пе­ча­та, ка­ко би­сте би­ли по­зна­ти Вла­да­ру, и ка­ко
би­сте, убро­јав­ши се у све­то и сло­ве­сно ста­до Хри­сто­во, ста­ли Ње­му с де­
сне стра­не и на­сле­ди­ли жи­вот ко­ји вам је при­пра­вљен. Јер они ко­ји су још
под те­ре­том гре­хо­ва оста­ју са ле­ве стра­не, бу­ду­ћи да не при­сту­па­ју бла­
го­да­ти Бо­жи­јој ко­ју Хри­стос да­ру­је у по­нов­ном ро­ђе­њу пре­ко кр­ште­ња.
А под по­нов­ним ро­ђе­њем не­мам у ви­ду те­ле­сно, не­го ду­хов­но об­но­вље­ње
ду­ше. Јер се те­ла ра­ђа­ју од ви­дљи­вих ро­ди­те­ља, а ду­ше се из­но­ва ра­ђа­ју
ве­ром, по­што „дух ди­ше где хо­ће” (Јн. 3, 8). И та­да, бу­деш ли до­сто­јан, за­чу­
ћеш: „До­бро, слу­го до­бри и вер­ни” (Мт. 25, 21), што зна­чи да се ни нај­ма­ња
не­чи­сто­та при­твор­ства не­ће на­ћи на са­ве­сти тво­јој.
 8 9
3. Ако не­ко од оних што се ов­де на­ла­зе ми­сли да ис­ку­ша­ва бла­го­дат, тај
са­мог се­бе об­ма­њу­је и не зна за си­лу ње­зи­ну. Чо­ве­че, имај ду­шу без при­
твор­ства, ра­ди Оно­га Ко­ји „ис­пи­т у­је ср­ца и утро­бе” (Пс. 7, 10). Јер као што
они ко­ји по­зи­ва­ју љу­де у вој­ску па­жљи­во мо­тре на уз­раст и те­ле­сну гра­ђу
ре­гру­та, та­ко и Го­спод, ода­би­ра­ју­ћи ду­ше, ис­пи­т у­је во­љу људ­ску. И ако је
у не­ко­ме скри­ве­на при­твор­ност, та­кво­га чо­ве­ка Он од­ба­цу­је као не­спо­
соб­ног за истин­ску вој­нич­ку слу­жбу; на­ђе ли за ко­га да је до­сто­јан, то­ме
без окле­ва­ња пру­жа бла­го­дат; јер „не да­је све­ти­ње пси­ма” (Мт. 7, 6), не­го у
ко­ме ви­ди до­бру са­вест, на то­га ста­вља спа­со­но­сни, чу­де­сни пе­чат пред
ко­јим дрх­те зли ду­си и ко­ји је Ан­ђе­ли­ма знан, ка­ко би они пр­ви, бу­ду­ћи
од­го­ње­ни, бе­жа­ли, а ови дру­ги, као сво­ји, пра­ти­ли чо­ве­ка. Сход­но то­ме,
они ко­ји за­до­би­ја­ју овај ду­хов­ни и спа­со­но­сни пе­чат мо­ра­ју има­ти и вла­
сти­т у во­љу. Јер као што је за по­кре­та­ње пе­ра или ма­ча по­тре­бан вр­ши­лац
рад­ње, та­ко је и за бла­го­дат нео­п­ход­на ве­ра.
4. Ти не при­маш тру­ле­жно, не­го ду­хов­но оруж­је. На кра­ју се уз­во­диш у ду­
хов­ни рај. За­до­би­јаш но­во име, ко­је ра­ни­је ни­си имао. Јер ра­ни­је си био
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
огла­ше­ни, а од са­да ћеш се зва­ти вер­ним. Би­ваш по­са­ђен ме­ђу ма­сли­на­ма
ду­хов­ним; по­што си од ди­вље ма­сли­не на­ка­ле­мљен на род­ну, од гре­хо­ва
на прав­ду, од не­чи­сто­те на чи­сто­т у, ка­ле­миш се на све­т у ло­зу. И оста­неш
ли на то­ме чо­ко­т у, до­не­ћеш род мно­ги, по­пут плод­не гра­не; одво­јиш ли се,
би­ћеш ог­њем са­же­жен. Пре­ма то­ме, до­но­си­мо плод на до­ли­чан на­чин, да
се не би и са на­ма до­го­ди­ло оно што се де­си­ло не­плод­ној смо­кви – да нас
не би Исус, ка­да до­ђе, и већ са­да, про­клео због не­плод­но­сти на­ше, не­го
ка­ко би­смо сви мо­гли ка­за­ти: „Ја, као ма­сли­на зе­ле­на у до­му Го­спод­њем,
уздам се у ми­лост Бо­жи­ју без пре­стан­ка и до­ви­је­ка” (Пс. 52, 8) – ма­сли­на не
ве­шта­стве­на, не­го ду­хов­на, све­тло­но­сна. Де­ло је Бо­жи­је, да­кле, да са­ди и
оро­ша­ва, а тво­је да плод до­но­сиш; де­ло је Бо­жи­је да нис­по­ши­ље бла­го­дат,
а тво­је да је при­хва­таш и чу­ваш. Не­мој пре­зи­ра­ти бла­го­дат због то­га што
се она за­ба­да­ва до­би­ја, не­го је, за­до­бив­ши је, чу­вај са тре­пе­том.
5. Са­да­шње вре­ме је­сте вре­ме ис­по­ве­да­ња. Ис­по­ве­дај оно што си учи­нио
реч­ју, де­лом, по но­ћи и по да­ну; ис­по­ве­дај „у вре­ме по­год­но и у дан спа­се­
ња” (2. Кор. 6, 2). При­ми ри­зни­цу бла­га не­бе­ских. Буд­но мо­три на ис­пу­ње­ње
за­ве­та сво­јих. Не­мој про­пу­шта­ти од­ла­ске на по­у­ке за ка­ти­ху­ме­не и до­бро
пам­ти све што се та­мо бу­де го­во­ри­ло; јер се не го­во­ри са­мо ра­ди то­га да
би ти слу­шао, не­го да би ве­ром уно­сио у ду­шу сво­ју пе­чат ре­чи ко­је си
чуо. Од­ба­ци сва­ко људ­ско ста­ра­ње, јер се под­ви­за­ваш ра­ди ду­ше, а све
што је од све­та пот­пу­но на­пу­шташ. Оно што на­пу­шташ од ма­ле је ва­жно­
сти, док је оно што ти Го­спод да­ру­је ве­ли­ко. На­пу­сти оно што је са­да и
ве­руј у оно што ће би­ти. То­ли­ко си го­ди­на про­вео у уза­луд­ним на­по­ри­ма
ра­ди све­та, па зар се то­ком че­тр­де­сет да­на не­ћеш пре­пу­сти­ти мо­ли­тви,
на ко­рист ду­ше сво­је? „Уто­ли­те и по­знај­те да сам Ја Бог” (Пс. 46, 19), ка­зу­је
Пи­смо. Кло­ни се пра­зно­сло­вља; ни сам не­мој го­во­ри­ти рђа­во о дру­го­ме,
ни дру­го­га ко­ји рђа­ве ре­чи го­во­ри не­мој слу­ша­ти; но по­нај­већ­ма за мо­
ли­тву при­пра­ван бу­ди. По­ка­жи у се­би за­твор­ни­ка оса­мљи­ва­њем ср­ца
тво­га. Очи­сти са­суд твој, да би ве­ћу бла­го­дат за­до­био. Јер се от­пу­ште­ње
гре­хо­ва сви­ма под­јед­на­ко да­ру­је, а за­јед­ни­ца Ду­ха Све­то­га по­да­је се сва­
ко­ме пре­ма ве­ри ње­го­вој. Ако се ма­ло тру­диш, ма­ло ћеш и за­до­би­ти; а ако
пак мно­го чи­ниш, ве­ли­ка ти је на­гра­да. Под­ви­за­ваш се ра­ди се­бе са­мо­га;
сто­га гле­дај шта ти је на ко­рист.
6. Гне­виш ли се на ко­га, опра­штај; јер ти при­сту­паш при­ма­њу опро­шта­ја
гре­ха, па је нео­п­ход­но да и сам опро­стиш оно­ме ко­ји се о те­бе огре­шио.
Јер ка­ко ћеш у про­тив­ном ка­за­ти Вла­да­ру: от­пу­сти ми мно­ге гре­хе мо­
Свети Кирило Јерусалимски
је, ка­да сам чак ни ма­ла огре­ше­ња ни­си опро­стио са­слу­жи­те­љу сво­ме?
При­ље­жно по­се­ћуј бла­го­че­сти­ва са­бра­ња – не са­мо са­да, ка­да од те­бе то
зах­те­ва­ју и слу­жи­те­љи Цр­кве, не­го и по­сле при­ма­ња бла­го­да­ти. Јер ако
је не­ка ствар до­бра пре но што си је за­до­био, зар је мо­гу­ће да ка­да је за­
до­би­јеш она не­ће би­ти до­бра? Уко­ли­ко си пре но што си по­са­ђен мо­гао
би­ти на­па­јан и об­ра­ђи­ван са ко­ри­шћу за те­бе, не­ћеш ли то исто мо­ћи са
још ве­ћом ко­ри­шћу ка­да бу­деш по­са­ђен? Под­ви­за­вај се ра­ди ду­ше сво­
је по­нај­ви­ше у да­не ове. Хра­ни је чи­та­њем Све­то­га Пи­сма; јер ти је Сам
Вла­ди­ка при­пре­мио ду­хов­ну ве­че­ру. Ка­жи и ти ску­па са псал­мо­пој­цем:
„Го­спод је па­стир мој, ни­шта ми не­ће не­до­ста­ја­ти. На зе­ле­ној па­ши па­се
ме, на ти­хој во­ди од­га­ја ме. Ду­шу мо­ју опо­ра­вља” (Пс. 23, 1–3), ка­ко би се
и Ан­ђе­ли ску­па са ва­ма уз­ра­до­ва­ли, и ка­ко би и Сам Хри­стос, Ве­ли­ки
Ар­хи­је­реј, при­мив­ши ва­шу до­бру во­љу и пред­ста­вља­ју­ћи све вас Оцу
Сво­ме ка­зао: „Ево Ја и де­ца ко­ју ми је дао Го­спод” (Ис, 8, 18; Јев. 2, 13). Не­ка
Предкрштењске катихезе
вас све Он са­чу­ва угод­ним Се­би. Ње­му не­ка је сла­ва и моћ у бес­ко­нач­не
ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.
 10
ТРЕЋА ПРЕДКРШТЕЊСКА КАТИХЕЗА
Уућена онима који су се у Јерусалиму риремали за
росвећење, изоворена без риреме, о кршењу, на речи
из осланице Римљанима: „Или зар не знае а сви који се
крсисмо у Хриса Исуса, у смр се Њеову крсисмо? Тако
се с Њим оребосмо кроз кршење” и аље (Рим. 6, 3–4)
1.
Н е­ка се ве­се­ле не­бе­са и не­ка ли­ку­је зе­мља због оних ко­ји же­ле да се
окро­пе исо­пом, да се очи­сте ду­хов­ним исо­пом и си­лом Оно­га Ко­
ји је у вре­ме стра­да­ња Сво­га исо­пом и тр­ском био по­јен. Не­ка се ра­ду­ју
си­ле не­бе­ске; а ду­ше ко­је има­ју да се спо­је са ду­хов­ним Же­ни­ком не­ка се
при­пре­ма­ју за ово. Јер већ ва­пи­је глас у пу­сти­њи: „При­пре­ми­те пут Го­
спод­њи” (Ис. 40, 3). Ово де­ло ни­је бе­зна­чај­но; не ра­ди се о обич­ном спа­ја­њу
те­ла, ко­је се пред­у­зи­ма без ве­ли­ког ра­с у­ђи­ва­ња, не­го о из­бо­ру по ве­ри
ду­ха ко­ји све ис­пи­т у­је. Све­тов­на су­пру­жан­ства и брач­ни са­ве­зи не скла­
па­ју се са по­треб­ним ра­су­ђи­ва­њем, не­го ако има не­где бо­гат­ства или кра­
со­те, он­де же­ник бр­зо при­ста­је; а ов­де се не ува­жа­ва ле­по­та те­ле­сна, већ
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
бес­пре­кор­на са­вест ду­ше, и не ува­жа­ва се бо­гат­ство ко­је под­ле­же осу­ди,
не­го бо­гат­ство ду­шев­ног бла­го­че­шћа. Да­кле, де­цо оправ­да­ња, па­жљи­во
слу­шај­те Јо­ва­на ко­ји по­у­ча­ва и го­во­ри: „По­рав­ни­те пут Го­спод­њи” (Јн. 1,
23); ста­рај­те се да укло­ни­те сва­ку пре­пре­ку и сва­ку са­бла­зан, ка­ко би­сте
пра­во у веч­ни жи­вот хо­ди­ли. Не­ли­це­мер­ном ве­ром уго­то­ви­те чи­сте са­
су­де ду­ша ва­ших да би­сте Ду­ха Све­то­га при­ми­ли. Поч­ни­те да по­ка­ја­њем
оми­ва­те оде­ћу ва­шу, да би­сте се, ка­да бу­де­те по­зва­ни у брач­не ода­је, по­
ја­ви­ли чи­сти. Јер, прем­да Же­ник по­зи­ва све без из­у­зет­ка, јер је бла­го­дат
пре­и­зо­бил­на, и гром­ки глас Про­ро­ков са­би­ра све, ипак Го­спод пра­ви раз­
ли­ку ме­ђу они­ма ко­ји су ушли на та­јан­стве­ну брач­ну го­збу. Да се не де­си
да не­ко од оних чи­ја су име­на уне­та у спи­сак са­да по­чу­је: „При­ја­те­љу, ка­ко
си до­шао амо без свад­бе­ног ру­ха?” (Мт. 22, 12). Не­го не­ка би сва­ко од вас
за­чуо: „До­бро, слу­го до­бри и вер­ни, у ма­ло­ме си био ве­ран, над мно­гим
ћу те по­ста­ви­ти; уђи у ра­дост го­спо­да­ра сво­је­га” (Мт. 25, 21); јер до са­да си
ста­јао иза вра­та. О, ка­да би сва­ко од вас мо­гао ка­за­ти: „Уве­де ме цар у ло­
жни­цу сво­ју. Ве­о­ма ћу се ра­до­ва­ти у Го­спо­ду, и ду­ша ће се мо­ја ве­се­ли­ти
у Бо­гу мо­јем, јер ме об­у­че у ха­љи­не спа­се­ња и пла­штем прав­де огр­те ме
као кад же­ник на­мје­сти на­кит и као кад се не­вје­ста уре­си уре­сом сво­јим”
(Пе­сма над пе­сма­ма 1, 3; Ис. 61, 10). Не­ка се ду­ше сви­ју вас по­ка­жу та­кви­ма да
„не­ма­ју мр­ље ни бо­ре, или што то­ме слич­но” (Ефес. 5, 27); не го­во­рим да
ово бу­де пре но што при­ми­те бла­го­дат, јер за­што би­сте ина­че сви ви би­ли
по­зи­ва­ни на от­пу­ште­ње гре­хо­ва, не­го да би у тре­нут­ку ка­да се бла­го­дат
да­ру­је са­вест би­ла у са­гла­сју са бла­го­да­ћу, на­шав­ши се бес­пре­кор­ном.
2. За­и­ста је ве­ли­ко ово де­ло, бра­ћо; за­то му при­сту­пај­те са ра­с у­ђи­ва­њем.
Сва­ко од вас пред­ста­ће Бо­гу пред ми­ри­ја­да­ма вој­ски ан­ђел­ских. Дух Све­
ти ста­вља­ће пе­чат на ду­ше ва­ше. Би­ће­те ода­би­ра­ни за вој­ску ве­ли­ког
11
Ца­ра. Сто­га бу­ди­те при­прав­ни и спрем­ни, обу­кав­ши се не у ску­по­це­но
ру­хо, не­го у бла­го­че­сти­вост ду­ше што се у до­број са­ве­сти от­кри­ва. Не­мој
при­сту­па­ти кр­ште­њу она­ко ка­ко би при­сту­пио обич­ној во­ди, не­го као
пре­ма ду­хов­ној бла­го­да­ти ко­ја се са во­дом да­ру­је. Јер као што се оно што
се при­но­си на жр­тву, по при­ро­ди са­свим обич­но, осквр­њу­је при­зи­ва­њем
идо­ла, та­ко, на­с у­прот ово­ме, обич­на во­да, за­до­бив­ши си­лу од при­зи­ва­
ња Ду­ха Све­то­га и Хри­ста и Оца, по­ста­је све­та. По­што се чо­век са­сто­ји
од два де­ла – од ду­ше и те­ла, и очи­шће­ње би­ва дво­ја­ко: бес­те­ле­сно за
бес­те­ле­сно, а те­ле­сно за те­ло. Во­да очи­шћу­је те­ло, а дух ста­вља пе­чат на
ду­шу, ка­ко би­смо Бо­гу при­сту­пи­ли са ср­цем окро­пље­ним и те­лом уми­
Свети Кирило Јерусалимски
ве­ним чи­стом во­дом. Пре­ма то­ме, ка­да си­ђеш на во­ду, не­мој ми­сли­ти
да је то обич­на во­да, не­го че­кај спа­се­ње од деј­ства Ду­ха Све­то­га; јер без
јед­ног и дру­гог не мо­жеш да до­стиг­неш у са­вр­шен­ство. Ово не го­во­рим
ја, не­го Го­спод Исус Хри­стос, Ко­ји у ово­ме има власт; Он по­ру­чу­је: „Ако
се ко не ро­ди од­о­зго”, и до­да­је: „во­дом и Ду­хом, не мо­же ући у Цар­ство
Бо­жи­је” (Јн. 3, 3–5). Ни онај ко се кр­шта­ва во­дом, али ни­је удо­сто­јен Ду­ха,
не­ма са­вр­ше­ну бла­го­дат; ни онај ко, ма­кар био до­бар по де­ли­ма сво­јим,
ни­је до­био пе­чат во­де, не­ће ући у Цар­ство Не­бе­ско. Ова је реч од­ва­жна,
али ни­је мо­ја; јер је ова­ко од­ре­дио Исус. Ево и до­ка­за у Све­том Пи­сму:
Кор­ни­ли­је бе­ше муж пра­ве­дан, удо­сто­јен ви­ђе­ња Ан­ђел­ског; мо­ли­тве
ње­го­ве и ми­ло­сти­ње на не­бу пред Бо­га су иза­шле као пре­кра­сни стуб.
До­шао је Пе­тар, и Дух се из­лио на вер­не, те они по­че­ше го­во­ри­ти на
дру­гим је­зи­ци­ма и про­ро­ко­ва­ти; уз­гред, Пи­смо го­во­ри да им је и по­сле
при­ма­ња ове ду­хов­не бла­го­да­ти Пе­тар за­по­ве­дио да се кр­сте у име Ису­са
Предкрштењске катихезе
Хри­ста, ка­ко би, на­кон об­но­вље­ња ду­ше ве­ром, и те­ло при­ми­ло бла­го­
дат по­сред­ством во­де. Ако не­ко же­ли да зна због че­га се бла­го­дат да­је
кроз во­ду, а не по­сред­ством не­ке дру­ге сти­хи­је, на­ћи ће ре­ше­ње ово­га
пи­та­ња у Све­то­ме Пи­сму. Во­да је не­што осо­би­то, нај­бо­ља ме­ђу че­ти­ри
ви­дљи­ве сти­хи­је у све­т у. Не­бо је оби­та­ли­ште Ан­ђе­ла, али не­бе­са су од
во­де са­зда­на. Зе­мља је оби­та­ли­ште љу­ди, но и зе­мља је од во­де. И пре
ше­сто­днев­ног уре­ђе­ња тва­ри Дух се Бо­жи­ји ди­зао над во­дом. По­че­так
све­та је­сте во­да; и по­че­так Је­ван­ђе­ља је­сте Јор­дан. Осло­бо­ђе­ње Изра­и­
ља од Фа­ра­о­на до­шло је по­сред­ством мо­ра, и осло­бо­ђе­ње све­та од гре­ха
са­вр­ша­ва се оми­ва­њем во­дом уз деј­ство Ре­чи Бо­жи­је. Где год Бог сту­па
у за­вет са не­ким, он­де је и во­да. Са Но­јем је за­вет био скло­пљен по­сле
по­то­па; са Изра­и­љем је са­вез био скло­пљен на го­ри Си­нај­ској, али и он
је скло­пљен по­сред­ством во­де и исо­па. Или­ја се ваз­но­си, али и ов­де је
при­с ут­на во­да, јер он нај­пре пре­ла­зи пре­ко Јор­да­на, а за­тим би­ва уз­нет
на не­бо. Пр­во­све­ште­ник се нај­пре оми­ва, а за­тим ка­ди. Аарон се нај­пре
омио, а за­тим по­стао Пр­во­све­ште­ник. Јер ка­ко би при­сту­пао мо­ли­тви
за дру­ге, а да сам још ни­је очи­шћен во­дом? Зна­ме­ње кр­ште­ња би­ла је и
уми­ва­о­ни­ца ко­ја се на­ла­зи­ла у Ски­ни­ји.
 12
3. Кр­ште­ње је крај Ста­рог За­ве­та и по­че­так Но­вог. Јер је ње­га от­по­чео Јо­
ван, од ко­га се ни­је по­ја­вио ве­ћи „из­ме­ђу ро­ђе­них од же­на” (Мт. 11, 11): он
је крај Про­ро­ка, „јер су сви Про­ро­ци и За­кон про­ри­ца­ли до Јо­ва­на” (13);
он је по­че­так де­ла Је­ван­ђел­ских. Јер је „по­че­так Је­ван­ђе­ља Ису­са Хри­
ста” и да­ље био Јо­ван, ко­ји се по­ја­ви кр­сте­ћи (Мк. 1, 4). Ре­ћи ћеш: Или­ја
Те­сви­ћа­нин узет је на не­бо; али ипак он ни­је ве­ћи од Јо­ва­на. И Енох је
пре­нет на не­бо, али ни он ни­је ве­ћи од Јо­ва­на. Мој­си­је је био нај­ве­ћи за­
ко­но­да­вац, и сви су Про­ро­ци би­ли до­стој­ни ди­вље­ња, али они ни­су ве­ћи
од Јо­ва­на. Не усу­ђу­јем се да јед­не Про­ро­ке упо­ре­ђу­јем са дру­ги­ма; али
Сам Вла­дар њи­хов и наш Го­спод Исус из­ре­као је суд: „Ни је­дан из­ме­ђу
ро­ђе­них од же­на ни­је се по­ја­вио ве­ћи од Јо­ва­на”; из­ме­ђу ро­ђе­них од же­
на, а не од де­во­ја­ка. Ве­ли­ки слу­жи­тељ упо­ре­ђу­је се са са­слу­жи­те­љи­ма:
пре­вас­ход­ство и бла­го­дат Си­на не­срав­ње­ни су у од­но­с у на слу­ге. Ви­
диш ли ка­квог је чо­ве­ка Бог иза­брао као прет­ход­ни­ка ова­кве бла­го­да­ти?
Убо­гог, пу­сти­но­љу­би­вог, али ко­ји ни­је имао мр­жње пре­ма љу­ди­ма; јео је
акри­де и имао окри­ље­ну ду­шу; хра­нио се ме­дом, и ре­чи су му би­ле сла­ђе
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
и бла­го­твор­ни­је од ме­да; но­сио је оде­ћу од ка­ми­ље дла­ке и био обра­зац
под­ви­жнич­ког жи­вље­ња; још у утро­би ма­те­ри­ној био је осве­штан Ду­хом
Све­тим. Исти­на, и Је­ре­ми­ја је био осве­штан, али Је­ре­ми­ја ни­је про­ри­цао
у утро­би. Са­мо је Јо­ван још у утро­би ма­те­ри­ној „за­и­грао од ра­до­сти” (Лк.
1, 44); и, прем­да још ни­је ви­део те­ле­сним очи­ма, по­знао је Вла­ди­ку ду­хом.
По­што је бла­го­дат кр­ште­ња би­ла ве­ли­ко де­ло, и пр­ви про­по­вед­ник кр­
ште­ња мо­рао је би­ти го­ро­стас.
4. Он је кр­шта­вао у Јор­да­ну; к ње­му је до­ла­зио чи­тав Је­ру­са­лим, при­ма­ју­ћи
по­чет­ке кр­ште­ња: јер су сва нај­ве­ћа до­бра у Је­ру­са­ли­му. Али знај­те, Је­ру­
са­ли­мља­ни, на ко­ји су на­чин они што при­ти­ца­ху Јо­ва­ну од ње­га при­ма­ли
кр­ште­ње: ис­по­ве­да­ли су гре­хе сво­је. Нај­пре су от­кри­ва­ли ра­не сво­је, за­
тим је он при­ви­јао ме­ле­ме, и они­ма ко­ји су ве­ро­ва­ли да­ри­вао ис­ку­пље­ње
од веч­ног ог­ња. И ако ти сам же­лиш да се уве­риш да је кр­ште­ње Јо­ва­но­во
ис­ку­пље­ње од прет­ње ог­њем, по­чуј шта он ка­зу­је: „По­ро­ди аспи­ди­ни, ко
ка­за ва­ма да бе­жи­те од гне­ва ко­ји иде?” (Мт. 3, 7). Не бу­ди, да­кле, аспи­да,
не­го, као што си не­ка­да био по­род ње­зин, са­да од­ба­ци, ка­зу­је он, пре­ђа­
шњи, гре­хов­ни на­чин жи­во­та. Сва­ка зми­ја, увла­че­ћи се у про­цеп, оста­вља
ста­ру ко­шу­љи­цу, и ски­нув­ши сво­ју ста­рост гр­че­њем, под­мла­ђу­је се те­лом.
Та­ко и ти, ка­зу­је он, уђи на уска и те­сна вра­та; из­ну­рив­ши се­бе по­стом,
иза­гнај оно што те упро­па­шта­ва. Сву­ци „ста­ро­га чо­ве­ка са де­ли­ма ње­
го­вим” (Кол. 3, 9), и из­го­во­ри ре­чи пе­сме: „Сву­кох ха­љи­ну сво­ју, ка­ко ћу је
обу­ћи?” (Пе­сма над пе­сма­ма 5, 3). Не­ма ли мо­жда ме­ђу ва­ма ка­квог ли­це­ме­ра,
чо­ве­ко­у­год­ни­ка, ко­ји се са­мо гра­ди да је бла­го­че­стив, а не ве­ру­је од ср­ца,
ко­ји се вла­да ли­це­мер­но по­пут Си­мо­на вол­хва, ко­ји ни­је до­шао ра­ди то­га
да при­ми бла­го­дат, не­го да ис­тра­жи шта је оно што се да­ру­је. Не­ка и та­кав
чу­је ре­чи Јо­ва­но­ве: „Већ и се­ки­ра код ко­ре­на др­ве­ћу сто­ји; сва­ко, да­кле,
13
др­во ко­је не ра­ђа до­бра ро­да, се­че се и у огањ ба­ца” (Мт. 3, 10). Су­ди­ја је
не­у­мо­љив; сто­га оста­ви сва­ко ли­це­мер­је.
5. Шта он­да ва­ља чи­ни­ти? И ка­кви су пло­до­ви по­ка­ја­ња? „Ко­ји има две
ха­љи­не не­ка да­де оно­ме ко­ји не­ма” (Лк. 3, 11). Онај Ко­ји је ово­ме учио за­
слу­жу­је да Му се ве­ру­је, јер је Он Сам пр­ви ис­пу­ња­вао све че­му је учио.
Он је го­во­рио без за­зо­ра, јер Га са­вест ни­је пре­ко­ре­ва­ла ни­ти Му је­зик
ве­зи­ва­ла. „И ко­ји има хра­не не­ка чи­ни та­ко”. Зар је мо­гу­ће да же­лиш да
за­до­би­јеш бла­го­дат Ду­ха Све­то­га, а убо­ге не удо­сто­ја­ваш хра­не те­ли­ма
њи­хо­вим? Зар иштеш ве­ли­ко, а ма­ло не да­јеш? Али, ма­кар био и ца­ри­ник,
ма­кар био пре­љу­бо­чи­нац, на­дај се на спа­се­ње. „Ца­ри­ни­ци и блуд­ни­це ће
Свети Кирило Јерусалимски
пре вас ући у Цар­ство Бо­жи­је” (Мт. 21, 31). И Па­вле све­до­чи о ово­ме, го­во­
ре­ћи: „Ни блуд­ни­ци, ни идо­ло­по­кло­ни­ци”, ни они ко­је он да­ље по­бра­ја,
„не­ће на­сле­ди­ти Цар­ство Бо­жи­је. И та­кви би­сте не­ки; али се опра­сте и
по­све­ти­сте” (1. Кор. 6, 9–11); ни­је им ре­као: та­кви сте, не­го: „та­кви би­сте
не­ки”. Грех из не­зна­ња се пра­шта, а око­ре­ло зло се осу­ђу­је.
6. Кр­ште­ње је за те­бе про­сла­вио Сам Је­ди­но­род­ни Син Бо­жи­ји. Шта бих
он­да још го­во­рио о чо­ве­ку? Ве­ли­ки је Јо­ван, али шта је он у по­ре­ђе­њу
са Го­спо­дом? Ве­ле­гла­сан је онај глас, али шта је о у по­ре­ђе­њу са Реч­ју
овом? Ве­о­ма је зна­ме­нит про­рок, али шта је он у по­ре­ђе­њу са Вла­ди­ком?
Зна­ме­нит је онај ко­ји кр­шта­ва во­дом, али шта је он у по­ре­ђе­њу са Оним
Ко­ји кр­шта­ва Ду­хом Све­тим и ог­њем? Ду­хом Све­тим и ог­њем кр­стио
је Апо­сто­ле Спа­си­тељ, ка­да „на­ста­де шум с не­ба као ху­ја­ње сил­но­га
ве­тра, и на­пу­ни сав дом где они се­ђа­ху; и по­ка­за­ше им се раз­де­ље­ни
је­зи­ци као ог­ње­ни, и си­ђе по је­дан на сва­ко­га од њих. И ис­пу­ни­ше сви
Предкрштењске катихезе
Ду­ха Све­то­га” (Дап. 2, 2–4).
7. Ко не при­ми кр­ште­ње, тај не­ма спа­се­ња; од ово­га су из­у­зе­ти је­ди­но му­
че­ни­ци, ко­ји и без во­де за­до­би­ја­ју Цар­ство Не­бе­ско. Јер је Спа­си­тељ, ис­
ку­пљу­ју­ћи ва­се­ље­ну Кр­стом, и бу­ду­ћи про­бо­ден у ре­бро, из­лио из ње­га
крв и во­ду, ка­ко би се јед­ни у вре­ме­на мир­на кр­сти­ли во­дом, а дру­ги у
до­ба го­ње­ња соп­стве­ном кр­вљу. Па и му­че­ни­штво је Спа­си­тељ на­звао
кр­ште­њем, го­во­ре­ћи: „Мо­же­те ли пи­ти ча­шу ко­ју Ја пи­јем, и кр­сти­ти се
кр­ште­њем ко­јим се Ја кр­стим?” (Мк. 10, 38). И му­че­ни­ци до­ла­зе у по­зна­ње
ово­га, по­ста­ју­ћи при­зор све­т у, и Ан­ђе­ли­ма, и љу­ди­ма; и ти ћеш то вре­ме­
ном по­зна­ти: али са­да још ни­је вре­ме да о ово­ме слу­шаш.
8. Исус је осве­штао кр­ште­ње кр­стив­ши се Сам. Ако се Син Бо­жи­ји кр­стио,
ко­ји бла­го­че­сти­ви чо­век мо­же пре­зи­ра­ти кр­ште­ње? А Он се ни­је кр­стио
ка­ко би за­до­био опро­штај гре­хо­ва (бу­ду­ћи да је био без­гре­шан), не­го се
као без­гре­шан кр­стио да би они­ма што се кр­шта­ва­ју да­ри­вао Бо­жан­стве­
ну бла­го­дат и сла­ву. Јер као што је по­пут де­це, об­да­ре­не те­лом и кр­вљу,
и Он Сам при­мио то исто, ка­ко би­смо ми, на­чи­нив­ши се ску­па са Њим
уде­о­ни­ча­ри­ма у ова­пло­ће­ном ја­вља­њу Ње­го­вом, исто­вре­ме­но по­ста­ли и
уде­о­ни­ча­ри Бо­жан­ске бла­го­да­ти Ње­го­ве, та­ко се Исус и кр­стио ра­ди то­га
 14
да би­смо ми, по­став­ши из­но­ва за­јед­ни­ча­ри са Њим кроз ово, мо­гли за­до­
би­ти сла­ву за­јед­но са спа­се­њем. По ре­чи­ма Јо­ва, у во­да­ма је би­ла аспи­да
ко­ја је мо­гла про­гу­та­ти Јор­дан. Сход­но то­ме, по­што је тре­ба­ло скр­ши­ти
гла­ву аспи­ди, Он је, си­шав­ши у во­де, све­зао сил­ног, ка­ко би­смо ми од Ње­
га при­ми­ли власт да ста­је­мо на зми­је и шкор­пи­је. То ни­је би­ла ма­ла, не­го
стра­шна звер. Све ри­бар­ске ла­ђе ни­су мо­гле по­ди­ћи ни ко­жу са ре­па ње­
зи­ног; пред њом је ишла по­ги­бељ ко­ја је гу­та­ла оне што су се са њом сре­та­
ли. При­те­као је жи­вот, да би на кра­ју пре­кра­тио де­ло­ва­ње смр­ти, да би­смо
сви ми, за­до­бив­ши спа­се­ње, мо­гли ка­за­ти: „Где ти је, смр­ти, жа­лац? Где ти
је, па­кле, по­бе­да?” (1. Кор. 15, 55). Кр­ште­њем се оту­пљу­је жа­лац смр­ти.
9. Са гре­си­ма си­ла­зиш на во­ду: али
бла­го­дат­ни при­зив ко­ји се уре­зао у
ду­шу тво­ју ви­ше ти не­ће до­пу­сти­
ти да бу­деш про­гу­тан од стра­шне
аспи­де. По­што си си­шао као мр­
тав за гре­хе, из­ла­зиш као ожи­вљен
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
прав­дом. Јер, ако си се на­чи­нио
са­о­бра­зним „об­ли­ку смр­ти” (Римљ.
6, 5) Спа­си­те­ље­ве, удо­сто­ји­ћеш се
и вас­кр­се­ња. На­и­ме, као што је
Исус, при­мив­ши на Се­бе гре­хе
све­та, умро ка­ко би, умр­твив­ши
грех, те­бе вас­кр­сао прав­дом, та­ко
и ти, си­шав­ши на во­ду, и на не­ки
на­чин се по­гре­бав­ши у њој, из­но­ва уста­јеш, слич­но као што је Он устао
из ка­ме­ног гро­ба, ка­ко би хо­дио „у но­вом жи­во­т у” (Римљ. 6, 4). За­тим, ка­да
се удо­сто­јиш бла­го­да­ти, Он ће ти да­ти кре­по­сти да се бо­риш са си­ла­ма
вра­жи­јим. Јер, као што је Он че­тр­де­сет да­на био ис­ку­ша­ван по­сле кр­ште­
ња – не из раз­ло­га што пре ово­га ни­је био ка­дар по­бе­ди­ти не­при­ја­те­ља,
не­го за­то што је же­лео да све чи­ни по ре­ду и по­сте­пе­но – та­ко и ти, ко­ји
се пре кр­ште­ња ни­си усу­ђи­вао да се бо­риш са не­при­ја­те­љи­ма, са­да, при­
мив­ши бла­го­дат и бу­ду­ћи укре­пљен оруж­јем прав­де, ору­жај се и, ако
хо­ћеш, про­по­ве­дај Је­ван­ђе­ље.
10. Исус Хри­стос био је Син Бо­жи­ји, али ни­је по­чео да про­по­ве­да Је­ван­ђе­
ље пре но што је при­мио кр­ште­ње. Ако је Сам Вла­ди­ка во­дио ра­чу­на о
по­рет­ку вре­ме­на, мо­же­мо ли ми, слу­ге, при­сту­пи­ти би­ло че­му без чу­ва­
ња по­рет­ка? Од то­га до­ба Исус је по­чео да про­по­ве­да ка­ко је Дух Све­ти
си­шао на Ње­га у те­ле­сном об­лич­ју, у ви­ду го­лу­ба; не ра­ди то­га да би га
Исус по пр­ви пут по­знао (јер га је Он знао и пре те­ле­сног си­ла­ска), не­го
ка­ко би Га угле­дао Јо­ван Кр­сти­тељ. Јер „ја га не зна­дох, али Онај Ко­ји ме
по­сла да кр­шта­вам во­дом Он ми ре­че: На ко­га ви­диш да си­ла­зи Дух и
оста­је на ње­му то је Онај” (Јн. 1, 33). Ако и ти имаш не­ли­це­мер­но бла­го­
15
чешће, и на те­бе си­ла­зи Дух Све­ти; глас Очев од­о­зго [сви­ше] ти се обра­
ћа не го­во­ре­ћи: „Ово је Син Мој” (Мт. 3, 17), не­го: са­да је по­стао син Мој;
јер Ње­му при­па­да да бу­де Син. Јер „у по­чет­ку бе­ше Ло­гос, и Ло­гос бе­ше
у Бо­га, и Ло­гос бе­ше Бог” (Јн. 1, 1). За Ње­га је ре­че­но: „је”; јер Он је ва­зда
Син Бо­жи­ји. А на те­бе се од­но­си: са­да је по­стао – јер ти не по­се­ду­јеш
си­нов­ство по при­ро­ди, не­го га за­до­би­јаш по уси­но­вље­њу. Он је ве­чи­то
Син; а ти за­до­би­јаш ову бла­го­дат по ме­ри сво­га уса­вр­ша­ва­ња.
11. Да­кле, при­пре­ми са­суд ду­шев­ни, ка­ко би по­стао Син Бо­жи­ји, на­след­ник
Бо­га и су­на­след­ник Хри­ста; а то­га ћеш би­ти удо­сто­јен са­мо ако се истин­
ски при­пре­маш да при­миш овај дар, ако са ве­ром же­лиш да се увр­стиш
Свети Кирило Јерусалимски
ме­ђу вер­не, ако до­бро­вољ­но са се­бе ски­даш ста­ро­га чо­ве­ка. Јер ће ти би­ти
опро­ште­но све, шта год да си учи­нио – ма­кар то би­ли блуд, пре­љу­бо­чин­
ство или ка­кав дру­ги вид не­уз­др­жа­ња. Шта је ужа­сни­је не­го­ли рас­пе­ти
Хри­ста? А кр­ште­ње и од ово­га очи­шћу­је. – Јер они­ма ко­ји су, обра­ћа­ју­ћи
се Го­спо­ду, пи­та­ли и го­во­ри­ли: Шта „да учи­ни­мо, љу­ди бра­ћо?” (Дап. 2, 37)
– ве­ли­ка је ра­на, по­ра­зио си нас, Пе­тре, на­шим зло­чи­ном ре­кав­ши: „На­
чел­ни­ка жи­во­та уби­сте” (3, 15): чи­ме из­ле­чи­ти та­кву ра­ну? ка­ко очи­сти­ти
та­кву не­чи­сто­т у? ка­ко се спа­сти од та­кве па­гу­бе? – он по­ру­чу­је: „По­кај­те
се, и да се кр­сти сва­ки од вас у име Ису­са Хри­ста за опро­ште­ње гри­је­хо­ва;
и при­ми­ће­те дар Све­то­га Ду­ха” (Дап. 2, 38).
12. Не­до­ку­чи­вог ли чо­ве­ко­љу­бља Бо­жи­јег! Љу­ди се не на­да­ју спа­се­њу, а
удо­сто­ја­ва­ју се Ду­ха Све­то­га. Ви­диш ли ко­ли­ка је си­ла кр­ште­ња! Ако се
ко ме­ђу ва­ма у не­зна­њу од­ре­као Хри­ста пред љу­ди­ма; ако Га је ре­чи­ма
бо­го­хул­ним ра­за­пео; ако је злим де­ли­ма ху­ли из­ло­жио уче­ње Ње­го­во –
Предкрштењске катихезе
не­ка се та­кав по­ка­је и га­ји до­бру на­ду; јер и са­да јед­на­ку бла­го­дат има­мо.
Бу­ди од­ва­жан, Је­ру­са­ли­ме – ски­ну­ће са те­бе Го­спод све не­прав­де тво­је;
„опра­ће Го­спод не­чи­сто­т у кће­ри Си­он­ских и из Је­ру­са­ли­ма очи­сти­ти крв
ње­го­ву ду­хом ко­ји су­ди и са­жи­же” (Ис. 4, 4); окро­пи­ће вас во­дом чи­стом,
и очи­сти­ће­те се од свих гре­хо­ва ва­ших (Је­зек. 26, 25). Због вас ће се Ан­ђе­
ли за­ра­до­ва­ти и ре­ћи: „Ко је она што иде го­ре из пу­сти­ње на­сла­ња­ју­ћи
се на дра­го­га сво­га?” (Пе­сма над пе­сма­ма 8, 5). Јер ду­ша, ко­ја је ра­ни­је би­ла
слу­шки­ња, са­да за бра­та сво­га има са­мог Вла­ди­ку, Ко­ји ће, при­ма­ју­ћи
не­ли­це­мер­ну во­љу ње­ну, ка­за­ти: „Ли­је­па ти си, дра­га мо­ја, ли­је­па ти си!
очи су ти као у го­лу­би­це” (1, 14), „Зу­би су ти као ста­до ова­ца јед­на­ких” (4,
2) по чи­сто­ср­дач­ном ис­по­ве­да­њу тво­ме, и по­сле то­га: „ко­је се све бли­зне”
(4, 2) по дво­ја­кој бла­го­да­ти, ко­ја се са­вр­ша­ва во­дом и Ду­хом, и об­ја­вљу­
је у Ста­ром и Но­вом За­ве­т у. Сход­но то­ме, окон­чав­ши по­при­ште по­ста,
чу­ва­ју­ћи у се­ћа­њу ре­че­но, при­но­се­ћи плод до­брих де­ла, у не­по­роч­но­сти
пред­став­ши пред Ду­хов­ног Же­ни­ка, да се удо­сто­ји­те за­до­би­ти оста­вље­
ње гре­хо­ва од Бо­га. Ње­му не­ка је сла­ва за­јед­но са Си­ном и Све­тим Ду­хом
у ве­ко­ве. Амин.
 16
ДРУГА МИСТАГОШКА КАТИХЕЗА
НОВОПРОСВЕЋЕНИМА О КРШТЕЊУ
На речи Аосола из осланице Римљанима, о меса:
„Или зар не знае а сви који се крсисмо у Хриса Исуса,
у смр се Њеову крсисмо?” о слееће меса: „ошо
нисе о законом нео о блаоаћу” (Рим. 6, 3–14)
1.
К о­ри­сно нам је сва­ко­днев­но ра­су­ђи­ва­ње о Тај­на­ма, и нај­но­ви­је уче­ње
о нај­но­ви­јим ства­ри­ма; осо­би­то ва­ма, ко­ји сте од ста­рог чо­ве­ка об­
но­вље­ни у но­вог. Због то­га ћу вам, ка­ко по­тре­бе на­ла­жу, по­ну­ди­ти оно
што сле­ди за ју­че­ра­шњим ту­ма­че­њем, ка­ко би­сте по­зна­ли ка­кве се ства­ри
из­о­бра­жа­ва­ју (пред­ста­вља­ју) оном рад­њом ко­ју сте са­вр­ши­ли у уну­тра­
шњем при­тво­ру.
2. Да­кле, од­мах на­кон ула­ска ски­ну­ли сте са се­бе оде­ћу, и ово је зна­чи­ло:
„Сву­ко­сте ста­ро­га чо­ве­ка са де­ли­ма ње­го­вим” (Кол. 3, 9). На­кон ски­да­ња
оде­ће би­ли сте на­ги, угле­да­ју­ћи се и у то­ме на Хри­ста, Ко­ји би об­на­жен
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
на Кр­сту, и Ко­ји је пу­тем тог об­на­же­ња „раз­о­ру­жао на­чал­ства и вла­сти,
жи­го­сао их јав­но, по­бе­див­ши на ње­му” (Кол. 2, 15). А по­што су се у удо­ви­
ма ва­шим скри­ва­ле про­тив­не си­ле, ви­ше вам и не при­ли­чи да но­си­те оне
ста­ре ха­љи­не – не оне, ка­жем, раз­у­ме се, те­ле­сне, не­го „ста­ро­га чо­ве­ка,
ко­ји про­па­да у же­ља­ма вар­љи­вим” (Ефес. 4, 22). У ова­квог чо­ве­ка не­ка се
ду­ша не обла­чи по­но­во, по­што га је јед­ном већ од­ба­ци­ла, не­го не­ка по­на­
вља реч ко­ју у Пе­сми над пе­сма­ма ка­зу­је не­ве­ста Хри­сто­ва: „Сву­кла сам
ха­љи­ну сво­ју, ка­ко ћу је обу­ћи?” (5, 3). О, чу­де­сне ства­ри! Би­ли сте на­ги
пред очи­ма сви­ју, и не бе­ше вас срам. Уисти­ну сте но­си­ли об­лич­је пр­во­
са­зда­ног Ада­ма, ко­ји бе­ше наг у ра­ју, и не бе­ше га сра­мо­та (1. Мојс. 2, 25).
3. По­том, по­што сте се сву­кли, би­ли сте по­ма­за­ни уљем за­кли­ња­ња, од вр­ха
гла­ве до но­гу, по­став­ши за­јед­ни­ча­ри­ма до­бре ма­сли­не, Ису­са Хри­ста. Јер,
од­се­че­ни од ди­вље ма­сли­не, при­ви­ли сте се уз до­бру ма­сли­ну и увр­сти­ли
се ме­ђу нај­бо­ље пло­до­ве до­бре ма­сли­не. Да­кле, је­леј за­кли­ња­ња озна­ча­вао
је уде­о­ни­че­ње у по­ма­за­њу Хри­сто­вом, ко­је од­би­ја сва­ки траг про­тив­не
си­ле. Као што дах Све­тих по­пут нај­сил­ни­јег пла­ме­на, же­же и од­го­ни де­
мо­не, та­ко и овај је­леј за­кли­ња­ња, при­зи­ва­њем Бо­га и мо­ли­твом, по­при­ма
та­кву сна­гу, да не са­мо што очи­шћу­је, са­жи­жу­ћи тра­го­ве гре­хо­ва, не­го и
из­го­ни све не­ви­дљи­ве си­ле лу­ка­вог.
4. По­сле то­га би­ли сте во­ђе­ни пре­ма Све­тој ба­њи Бо­жан­стве­ног кр­ште­ња,
као Хри­стос од Кр­ста пре­ма гро­бу. Сва­ко од вас био је пи­тан да ли ве­ру­
је у име Оца, и Си­на, и Све­то­га Ду­ха. И ви сте по­твр­ђи­ва­ли спа­со­но­сно
ис­по­ве­да­ње, и три пу­та се по­гру­жа­ва­ли у во­ду, и из­но­ва из­ла­зи­ли из
во­де. И ов­де сте сим­во­лич­но пред­ста­ви­ли три­днев­но по­гре­бе­ње Хри­
сто­во. Јер као што је Спа­си­тељ три да­на и три но­ћи про­вео у ср­цу зе­мље
(Мт. 12, 40), та­ко сте и ви пр­вим из­ла­ском из во­де пред­ста­ви­ли пр­ви дан, а
17
по­гру­же­њем пр­ву ноћ Хри­сто­вог пре­би­ва­ња у зе­мљи. Јер као што чо­век
но­ћу ви­ше не ви­ди, а да­њу се на­ђе у све­тло­сти, та­ко и у по­гру­же­њу, као
по но­ћи, ни­шта ни­сте ви­де­ли, док сте по из­ла­ску из во­де би­ли као по да­
ну. За то вре­ме уми­ра­ли сте и ра­ђа­ли се: и она спа­со­но­сна во­да би­ла вам
је и гроб и ма­ти. И оно што је Со­ло­мон ка­зао за дру­ге ства­ри, до­ли­ку­је
ва­ма: та­мо је ка­за­но: „Има ври­је­ме кад се ра­ђа, и ври­је­ме кад се уми­ре”
(Књ. Проп. 3, 2); за вас ва­жи су­прот­но: вре­ме кад се уми­ре, и вре­ме кад се
ра­ђа. А јед­но вре­ме са­вр­ши­ло је и ово и оно: и смрт и ро­ђе­ње ва­ше сте­
кли су се за­јед­но.
5. О, чуд­ног и чу­де­сног де­ла! Ми ни­смо уисти­ну умр­ли, ни­смо би­ли уисти­
Свети Кирило Јерусалимски
ну по­гре­бе­ни, ни­ти смо уисти­ну вас­кр­сли на­кон рас­пе­ћа, не­го је у об­ли­
ку по­дра­жа­ва­ње, а у исти­ни спа­се­ње. Хри­стос је истин­ски био ра­за­пет,
истин­ски по­гре­бен, истин­ски је и вас­кр­сао: и све нам је ово дао по бла­
го­да­ти, да, за­до­бив­ши уде­ла у об­ли­ку стра­да­ња Ње­го­вих, у са­мој исти­ни
стек­не­мо спа­се­ње. О, не­до­ку­чи­вог чо­ве­ко­љу­бља! Хри­стос је на пре­чи­стим
ру­ка­ма и но­га­ма Сво­јим при­мио кли­но­ве и пре­тр­пео стра­да­ње, а ме­ни,
прем­да ни­сам тр­пео бол и ни­сам стра­дао, Он да­ру­је спа­се­ње са­мо по уде­
о­ни­че­њу у му­ка­ма Ње­го­вим.
6. Пре­ма то­ме, ни­ко не­ка не по­ми­шља да је кр­ште­ње са­мо бла­го­дат оста­
вље­ња гре­хо­ва, као што је би­ло са Јо­ва­но­вим кр­ште­њем; оно је и бла­го­дат
уси­но­вље­ња. На­и­ме, ви за­си­гур­но зна­те да оно пред­ста­вља ка­ко оста­
вље­ње гре­хо­ва и да­ва­ње да­ра Ду­ха Све­то­га, та­ко и из­о­бра­же­ње Хри­сто­
вих стра­да­ња. Ра­ди ово­га је и Па­вле не­дав­но, кли­чу­ћи, го­во­рио: „Или
зар не зна­те да сви ко­ји се кр­сти­смо у Хри­ста Ису­са, у смрт се Ње­го­ву
Предкрштењске катихезе
кр­сти­смо? Та­ко се с Њим по­гре­бо­смо кроз кр­ште­ње у смрт” (Рим. 6, 3–4).
Ово је го­во­рио они­ма ко­ји сма­тра­ју да, прем­да се у кр­ште­њу са­вр­ша­ва
от­пу­ште­ње гре­хо­ва и уси­но­вље­ње, ипак не­ма уде­о­ни­че­ња у об­ли­ку Хри­
сто­вих стра­да­ња.
7. За­то, да би­смо раз­у­ме­ли да је Хри­стос све што је под­нео, нас ра­ди и на­
ше­га спа­се­ња ра­ди пре­тр­пео истин­ски, а не при­вид­но, те да смо ми за­јед­
ни­ча­ри стра­да­ња Ње­го­вих, Па­вле је са сва­ком си­гур­но­шћу об­зна­њи­вао:
„Ако по­ста­до­смо сје­ди­ње­ни са об­ли­ком смр­ти Ње­го­ве, он­да ће­мо и са
вас­кр­се­њем” (Рим. 6, 5). Из­ван­ред­но је зна­чај­на ова реч, „сје­ди­ње­ни”: јер
као што је ов­де (има се у ви­ду гроб Го­спод­њи ис­пред ко­га је Све­ти Ки­ри­
ло по­у­ча­вао – прим. прир.) по­са­ђен ви­но­град исти­ни­ти, та­ко смо и ми,
кр­ште­њем за­до­бив­ши уде­ла у смр­ти, по­ста­ли сје­ди­ње­ни са њим. Са ве­
ли­ком па­жњом обра­ти ми­сао сво­ју на ре­чи Апо­сто­ла. Јер ни­је ка­зао: Ако
по­ста­до­смо сје­ди­ње­ни са смр­ћу, не­го: „са об­ли­ком смр­ти”. Јер се уисти­ну
смрт од­но­си на Хри­ста, јер се уисти­ну ду­ша раз­лу­чи­ла од те­ла; и истин­ско
је по­гре­бе­ње, јер је све­то те­ло Ње­го­во би­ло оба­ви­је­но чи­стим плат­ном
(Мт. 27, 59), и све се у Ње­му уисти­ну са­вр­ши­ло. У ва­ма је об­лик смр­ти и
стра­да­ња, а спа­се­ња ни­је об­лик, не­го исти­на.
 18 19

8. По­што сте ово до­вољ­но раз­у­ме­ли, чу­вај­те то у се­ћа­њу, мо­лим вас, да бих Свеи Василије Велики
и ја не­до­стој­ни за вас ка­зао: „Хва­лим вас што све мо­је пам­ти­те, и др­жи­те
пре­да­ња као што вам пре­да­дох” (1. Кор. 11, 2). Си­лан је Бог, Ко­ји вас је по­ БЕСЕДА КОЈА ПОДСТИЧЕ
ка­зао „као ожи­вље­не из мр­твих” (Рим. 6, 13), да­ти вам да „хо­ди­те у но­во­ме НА СВЕТО КРШТЕЊЕ
жи­во­т у” (Рим. 6, 4); Ње­му не­ка је сла­ва и моћ, са­да и ва­век. Амин.
Пре­вод: др Ксе­ни­ја Кон­ча­ре­вић
1.
Р а­за­би­ра­ју­ћи вре­ме за жи­теј­ска де­ла и од­ре­ђу­ју­ћи соп­стве­но вре­ме
све­му што се де­ша­ва, пре­му­дри Со­ло­мон је ре­као: Све­му има вре­ме,
и сва­ком о­слу о не­бом има вре­ме. Има вре­ме ка се ра­ђа и вре­ме ка се
уми­ре… (Књ. проп. 3, 1–2). Огла­ша­ва­ју­ћи вам спа­со­но­сну про­по­вед, ја бих
до­не­кле из­ме­нио ову из­ре­ку Пре­му­дро­га и ре­као: вре­ме кад се уми­ре и
вре­ме кад се ра­ђа. Шта је осно­ва за ова­кву из­ме­ну? То, што је Со­ло­мон,
ра­с у­ђу­ју­ћи о оно­ме што је под­ло­жно ра­ђа­њу и про­па­дљи­во­сти и пра­

Свети Василије Велики

те­ћи по­ре­дак ве­шта­стве­не при­ро­де, по­ста­вио ро­ђе­ње пре смр­ти. Смрт
не мо­же да ис­ку­си онај ко нај­пре ни­је ис­ку­сио ро­ђе­ње. На­ме­ра­ва­ју­ћи да
по­ве­дем реч о ду­хов­ном пре­по­ро­ду, по­ста­вљам смрт пре жи­во­та, јер се
са­мо уми­ру­ћи те­ле­сно ра­ђа­мо ду­хом, као што го­во­ри и Го­спод: Ја уби­јам
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву

и ожи­вљу­јем (5. Мојс. 32, 39). Да­кле, умре­ће­мо да би­смо жи­ве­ли. Умр­тви­ће­мо
те­ле­сно (плот­ско) умо­ва­ње, ко­је се „не мо­же по­ко­ри­ти за­ко­ну Бо­жи­јем”,
да би се у на­ма ро­ди­ло креп­ко ду­хов­но му­дро­ва­ње, чи­је по­сле­ди­це обич­
но би­ва­ју жи­вот и мир (в. Рим. 8, 6–7). Бу­ди­мо по­гре­бе­ни са Хри­стом ко­ји је
због нас умро, да би­смо и уста­ли са Узроч­ни­ком на­шег вас­кр­се­ња. Сва­ко
де­ло, да­кле, има вре­ме ко­је му по­го­ду­је. По­сто­ји вре­ме за сан и вре­ме за
бде­ње. По­сто­ји вре­ме за рат и вре­ме за мир. Ме­ђу­тим, чи­тав чо­ве­ков жи­
вот је вре­ме за кр­ште­ње. Те­ло не мо­же да жи­ви без ди­са­ња, док ду­ша не

Беседа која подстиче на Свето Крштење

мо­же да по­сто­ји ако не зна за Твор­ца, бу­ду­ћи да је не­по­зна­ва­ње Бо­га смрт
ду­ше. Ме­ђу­тим, онај ко ни­је кр­штен ни­је ни про­све­ћен и, као што очи
без све­тло­сти не мо­гу да ви­де, та­ко ни ду­ша (без про­све­тље­ња) не мо­же
да со­зер­ца­ва Бо­га. Због то­га је за спа­се­ње по­сред­ством кр­ште­ња по­год­но
сва­ко вре­ме, би­ло да је то ноћ, дан, час, тре­ну­так или још кра­ћи део вре­
ме­на. Ме­ђу­тим, кр­ште­њу мо­ра да­ле­ко ви­ше по­го­до­ва­ти оно вре­ме ко­је
му је и свој­стве­но. А ко­је је вре­ме та­ко по­год­но за кр­ште­ње као што је то
дан Пас­хе? Тај дан је спо­мен Вас­кр­се­ња, а кр­ште­ње је си­ла за вас­кр­се­ње.
Због то­га у вас­кр­сни дан и при­ма­мо бла­го­дат вас­кр­се­ња. Због то­га и Цр­
ква сна­жним про­по­ве­да­њем ду­го пре то­га са­зи­ва сво­је вас­пи­та­ни­ке да
би оне, ко­је већ одав­но но­си у утро­би, ро­ди­ла у то вре­ме и, на­хра­нив­ши
их као мле­ком ре­чи­ма огла­ша­ва­ња, да­ла да оку­се чвр­сту хра­ну дог­ма­та.
Јо­ван је про­по­ве­дао кр­ште­ње по­ка­ја­ња и код ње­га је до­ла­зи­ла вас­це­ла Ју­
де­ја (в. Мт. 3, 5–6). Го­спод про­по­ве­да кр­ште­ње уси­но­вље­ња и ко се од оних
ко­ји се у Ње­га узда­ју не­ће то­ме по­ко­ри­ти? Оно кр­ште­ње је по­чет­но, а ово
за­вр­шно. Оно је уда­ља­ва­ње од гре­ха, а ово уси­но­вље­ње Бо­гу. Та­мо је би­ла
про­по­вед јед­ног чо­ве­ка, Јо­ва­на, и сва­ко­га је при­вла­чи­ла по­ка­ја­њу, док те­
бе уче про­ро­ци: Умиј­е се, очи­си­е се (Ис. 1, 16), ура­зу­мљу­ју те псал­ми:
 20
При­су­и­е Му и ро­све­ли­е се (Пс. 33, 6 – пре­ма Сеп­ту­а­гин­ти1), бла­го­ве­сте
ти апо­сто­ли: По­кај­е се, и а се кр­си сва­ки о вас у име Го­спо­да Ису­са
Хри­са за оро­ше­ње ре­хо­ва и ри­ми­ће­е обе­ћа­ње Све­о­а Ду­ха (Дап. 2,
38), па те и Сам Го­спод при­зи­ва к Се­би го­во­ре­ћи: Хо­и­е к Ме­ни сви ко­ји
се умор­ни и на­о­ва­ре­ни и Ја ћу вас о­мо­ри­и (Мт. 11, 28), бу­ду­ћи да вам је
све то да­нас по­ну­ђе­но при­ли­ком чи­та­ња. Ти, ме­ђу­тим, оду­го­вла­чиш, раз­
ми­шљаш и окле­ваш? Иако се још од мла­до­сти по­у­ча­ваш ве­ри још ни­си
при­сту­пио исти­ни? Иако сваг­да учиш, још увек ни­си до­шао до по­зна­ња?
Чи­та­вог жи­во­та ис­пи­т у­јеш, и до ста­ро­сти раз­ма­траш? Ка­да ћеш по­ста­ти
хри­шћа­нин? Ка­да ће­мо зна­ти да си је­дан од нас? Про­шле го­ди­не си че­као
са­да­шње вре­ме, а сад, опет че­каш сле­де­ћу го­ди­ну? Па­зи да се не по­ка­же
ка­ко си дао обе­ћа­ња ко­ја пре­ла­зе гра­ни­цу жи­во­та, јер не знаш ша ће ан
о­не­и (При­че Сол. 27, 1). Не обе­ћа­вај оно што ни­је тво­је. Чо­ве­че, при­зи­вам
те у жи­вот! За­што бе­жиш од овог при­зи­ва? При­зи­вам те на за­јед­ни­ча­ре­ње
у до­бри­ма. Због че­га про­ла­зиш по­ред да­ра? Цар­ство не­бе­ско је отво­ре­но:
Онај Ко­ји при­зи­ва не ла­же. Пут је лак, и ни­је ти по­треб­но ни вре­ме, ни
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
рас­хо­ди, ни за­бри­ну­тост. За­што окле­ваш? За­што се по­вла­чиш уна­зад?
За­што се бо­јиш јар­ма, као ју­ни­ца ко­ја још ни­је упо­зна­ла ја­рам? Он је бла
и лак (Мт. 11, 30) и не по­зле­ђу­је врат не­го га укра­ша­ва јер се не при­ве­зу­је
ре­ме­њем и зах­те­ва да онај, ко­ји ја­рам но­си, бу­де сло­бо­дан (са­мо­вла­стан).
Ви­диш ли да се Је­фрем2 оп­т у­жу­је а је уо­ран као ју­ни­ца (Ос. 4, 16) јер раз­
у­зда­но лу­та и пре­зи­ре ја­рам за­ко­на? Пот­чи­ни сво­ју нео­б­у­зда­ну во­љу и
бу­ди под јар­мом Хри­сто­вим јер ћеш у про­тив­ном, осла­бив­ши ре­мен и
бу­ду­ћи са­мо­во­љан у жи­во­т у, по­ста­ти лак плен за зве­ри.
2. Оку­си­е и ви­и­е ка­ко је о­бар (бла) Го­со (Пс. 34, 11). Ка­ко ће­те они­ма,
ко­ји то не зна­ју, об­ја­сни­ти сла­дост ме­да? „Оку­си­те и ви­ди­те.” Оку­ша­ње
опи­том (по­зна­њем) ја­сни­је је од сва­ке ре­чи. Ју­де­ји не од­ла­жу об­ре­за­ње
због прет­ње да ће се сва­ка ду­ша ко­ја се не обре­же осмо­га да­на ис­ре­би­и
из на­ро­да сво­га (1. Мојс. 17, 14). А ти оду­го­вла­чиш „об­ре­за­ње не­ру­ко­тво­ре­но
од­ба­ци­ва­њем те­ла”, ка­кво се из­вр­ша­ва у кр­ште­њу (в. Кол. 2, 11), слу­ша­ју­ћи
од Са­мог Го­спо­да: За­и­са, за­и­са и ка­жем: ако се ко не ро­и во­ом и
Ду­хом, не мо­же ући у Цар­сво Бо­жи­је (Јн. 3, 5). Та­мо је бол и ра­на, а ов­де
оро­ше­ње ду­ше и ис­це­ле­ње ра­ње­ног ср­ца. Кла­њаш ли се Оно­ме Ко­ји је
умро за те­бе? Због то­га од­лу­чи да кр­ште­њем бу­деш са­по­гре­бен са Њим
(Кол. 2, 12). Ако се не бу­деш сје­и­нио са об­ли­ком смр­и Ње­о­ве (Рим. 6, 5), ка­
ко ћеш он­да по­ста­ти при­ча­сник вас­кр­се­ња? Изра­иљ се кр­стио у Мој­си­ја
у обла­ку и мо­ру (1. Кор. 10, 2), пред­ста­вља­ју­ћи ти пра­сли­ку и пре­ди­зо­бра­
жа­ва­ју­ћи ону исти­ну ко­ја се от­кри­ла у по­след­ња вре­ме­на. А ти бе­жиш од
кр­ште­ња, и то не од оног ко­је пре­ди­зо­бра­жа­ва мо­ре не­го од оног ко­је се
1 Код Да­ни­чи­ћа: Пс. 34; 5: Ко­ји у Ње­а ле­а­ју ро­све­љу­ју се (Прим. прев.)
2 У ста­ро­за­вет­ном тек­сту: Изра­иљ је уо­ран као уор­на ју­ни­ца (Прим. прев.)
21
уисти­ну из­вр­ша­ва, кр­ште­ња не у обла­ку не­го у Ду­ху, не у Мој­си­ја ко­ји је
слу­га као и ти, не­го у Хри­ста Ко­ји те ство­рио? Да Изра­иљ ни­је про­шао
кроз Цр­ве­но мо­ре, не би се ни раз­дво­јио од фа­ра­о­на. Ти пак, ако не про­
ђеш кроз во­ду, не­ћеш би­ти из­ба­вљен од гор­ког слу­же­ња ђа­во­лу. Изра­иљ
не би пио од ду­хов­ног ка­ме­на да се ни­је пра­сли­ков­но кр­стио. Те­би пак
ни­ко не­ће да­ти истин­ско пи­ће ако се истин­ски не кр­стиш. Изра­иљ је
на­кон кр­ште­ња јео хле­ба ан­ђел­ско­а (Пс. 78, 25). А ка­ко ћеш ти оку­си­ти од
хле­ба жи­во­а (Јн. 6, 51)? Изра­иљ је кроз кр­ште­ње ушао у Обе­ћа­ну зе­мљу.
Ка­ко ћеш се ти вра­ти­ти у рај ако се не за­пе­ча­тиш кр­ште­њем? Или мо­жда
не знаш да је по­ста­вљен ла­ме­ни мач, а чу­ва у ка р­ве­у жи­во­а (в.
1. Мојс. 3, 24), за не­вер­не стра­шан и са­жи­жу­ћи, а за оне ко­ји су по­ве­ро­ва­ли
при­сту­па­чан и угод­но бли­став? И Го­спо­дар је учи­нио да се тај мач окре­ће:
Свети Василије Велики
ка­да ви­ди вер­ног окре­ће му ту­пу стра­ну а ка­да ви­ди не­ко­га од не­за­пе­ча­
ће­них су­сре­ће га оштри­цом.
3. Или­ја се ни­је пре­стра­шио ка­да су му при­сту­пи­ле ог­ње­не ко­чи­је и ог­ње­
ни ко­њи не­го се, же­ле­ћи да бу­де уз­не­сен на не­бо, од­ва­жио на оно што
за­стра­шу­је. Пре­и­спу­њен ра­до­шћу, уз­нео се на ог­ње­ној ко­чи­ји, иако је
још био у те­лу (2. Цар. 2, 11). Ти, ме­ђу­тим, не жу­риш на при­зив, иако ни­је
по­треб­но да се уз­не­сеш на не­бо ог­ње­ном ко­чи­јом не­го во­дом и Ду­хом?
Или­ја је по­ка­зао си­лу кр­ште­ња на све­спа­љу­ју­ћем жр­тве­ни­ку, иако жр­
тву ни­је спа­лио ог­њем не­го во­дом. У дру­гим слу­ча­је­ви­ма, при­ро­да ог­ња
се су­прот­ста­вља во­ди. Ме­ђу­тим, у овом слу­ча­ју во­да је три пу­та та­јин­
стве­но из­ли­ве­на на жр­тве­ник и по­ста­ла на­ча­ло ог­њу та­ко што је, слич­но
је­ле­ју, раз­го­ре­ла пла­мен. На­у­ни­е, ка­же че­и­ри ве­ра во­е, и из­лиј­е
Беседа која подстиче на Свето Крштење
на жр­ву и на р­ва. Па ое ре­че: учи­ни­е још је­ном. И учи­ни­ше још
је­ном. Па ое ре­че: учи­ни­е и ре­ћом. И учи­ни­ше ре­ћом (1. Цар. 18, 34).
Пи­смо овим по­ка­зу­је да Бог кр­ште­њем усва­ја оно­га ко­ји Му при­сту­па и
да у ду­ша­ма ко­је при­сту­па­ју кроз ве­ру у Тро­ји­цу бли­ста чи­ста и не­бе­ска
све­тлост. Ако бих у цр­кви де­лио зла­то, ти ми не би ре­као: до­ћи ћу су­тра
и су­тра ћеш ми да­ти, не­го би га од­мах тра­жио, мо­ле­ћи да по­жу­рим са
де­о­бом и не­го­ду­ју­ћи због окле­ва­ња. Ме­ђу­тим, ка­да ти Мно­го­да­ре­жљи­
ви не ну­ди ша­ро­ли­ка ве­шта­ства не­го ду­шев­ну чи­сто­т у, раз­ми­шљаш о
по­ну­ди и на­бра­јаш оправ­да­ња док би, на­про­тив, тре­ба­ло да по­хи­таш
пре­ма да­ру. О, ка­кво чу­до! Об­на­вља­ју те без по­тре­бе да бу­деш пре­ка­љен
у пе­ћи, пре­са­зда­ва­ју те без прет­ход­ног ру­ше­ња, ис­це­љу­ју те без осе­ћа­ња
бо­ла, а ти ова­кву бла­го­дат сма­траш ни­штав­ном! Ако би ро­бо­вао љу­ди­ма
и ако би би­ло об­ја­вље­но осло­ба­ђа­ње ро­бо­ва, зар се ти не би по­ја­вио у
од­ре­ђе­ни дан, зар не би по­тра­жио за­ступ­ни­ке и пре­кли­њао су­ди­је ка­ко
би на све на­чи­не и сам био осло­бо­ђен? Нај­зад, пре­тр­пео би чак и ша­мар,
тај по­след­њи уда­рац ко­ји се за­да­је ро­бо­ви­ма, са­мо да по­сле то­га бу­деш
осло­бо­ђен од по­ни­же­ња. А ка­да те­бе, ко­ји ни­си роб љу­ди не­го роб гре­ха,
про­по­вед­ник по­зи­ва на сло­бо­ду да би те из­ба­вио од за­ро­бље­ни­штва и
 22
учи­нио су­гра­ђа­ни­ном ан­ђе­ла, да би те про­гла­сио за си­на Бо­жи­јег уси­но­
вље­ног по бла­го­да­ти и на­след­ни­ка до­ба­ра Хри­сто­вих, ти ка­жеш да још
ни­је вре­ме да при­миш да­ро­ва­но! Ка­кве рђа­ве пре­пре­ке! Ка­ко срам­но и
бес­ко­нач­но до­ко­ли­че­ње! До­кле ћеш ужи­ва­ти? До­кле ћеш се на­сла­ђи­ва­
ти жи­во­том? Мно­го вре­ме­на смо жи­ве­ли за свет; нај­зад ће­мо жи­ве­ти за
са­ме се­бе. Шта је под­јед­на­ко вред­но ко­ли­ко и ду­ша? Шта је под­јед­на­ко
вред­но ко­ли­ко и Не­бе­ско Цар­ство? Ко­ји је при­ја­тељ до­стој­ни­ји по­ве­
ре­ња не­го Бог? Ко је раз­бо­ри­ти­ји од Пре­му­дро­га? Ко је по­треб­ни­ји од
Бла­го­га? Ко нам је бли­жи од Твор­ца? Ева ни­је има­ла ни­ка­кве ко­ри­сти
од то­га што је ви­ше ве­ро­ва­ла са­ве­т у зми­је не­го са­ве­т у Бо­жи­јем. Ка­кве
не­ра­зум­не ре­чи: „Не­мам вре­ме­на да по­ста­нем до­бар! Не по­ка­зуј ми све­
тлост! Не при­бли­жа­вај ме Ца­ру!” Ти ово не­при­кри­ве­но го­во­риш, па чак
и оно што је без­ум­ни­је од то­га. Ако би имао број­не др­жав­не ду­го­ве и ако
би би­ло об­ја­вље­но осло­ба­ђа­ње од ду­га, а он­да не­ко услед зло­бе на­сто­јао
да те ли­ши уде­ла у том по­ми­ло­ва­њу, ти би, на­рав­но, уз­не­го­до­вао и по­ди­
гао свој глас као онај ко је ли­шен уде­ла ко­ји му при­па­да пре­ма оп­штем
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ми­ло­ср­ђу. А ка­да ти се про­по­ве­да не са­мо опра­шта­ње про­шлог не­го и
бу­ду­ћи да­ро­ви, ти са­мо­ме се­би на­но­сиш ште­т у ка­кву ти ни­је на­нео ни­
је­дан не­при­ја­тељ! Сма­траш да си на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин осу­дио сво­ја
де­ла и да си из­ми­слио оно што је за те­бе ко­ри­сно јер не­ћеш при­хва­ти­ти
из­ба­вље­ње не­го ћеш умре­ти у ду­го­ви­ма? При том знаш да би и ду­жни­ку
ко­ји је ду­го­вао де­сет хи­ља­да та­ла­на­та био опро­штен дуг да ни­је не­чо­ве­
штвом пре­ма бли­жњем узро­ко­вао да се он по­но­во за­тра­жи од ње­га (в. Мт.
18, 23–35). Мо­ра­мо се чу­ва­ти да не пре­тр­пи­мо то исто уко­ли­ко, до­бив­ши
ову бла­го­дат, не опро­сти­мо ду­го­ве сво­јим ду­жни­ци­ма. Мо­ра­мо се чу­ва­ти
то­га, ка­ко би да­ро­ви стал­но оста­ли код нас.
4. Уђи у скро­ви­ште сво­је ду­ше и се­ти се сво­јих де­ла. Ако имаш мно­го гре­хо­
ва, не­мој кло­ну­ти ду­хом због њи­хо­вог мно­штва. Ге се умно­жи рех, он­е
се још већ­ма умно­жи бла­о­а (Рим. 5, 18), али са­мо уко­ли­ко при­миш ову
бла­го­дат. Оно­ме ко се мно­го за­ду­жио би­ће мно­го и опро­ште­но да би ви­
ше љу­био (в. Лк. 7, 42–43). Ако пак тво­ји гре­си ни­су ве­ли­ки, ако су не­ва­жни
и ни­су смрт­ни (в. 1. Јн. 5, 17), за­што се он­да за бу­дућ­ност бри­неш ти ко­ји
си бла­го­ду­шно под­нео про­шло, иако још ни­си био ру­ко­во­ђен за­ко­ном?
За­ми­сли да са­да тво­ја ду­ша сто­ји на те­ра­зи­ја­ма, и да је с јед­не стра­не
при­вла­че ан­ђе­ли а са дру­ге де­мо­ни. Ко­ме ћеш од њих при­кло­ни­ти сво­је
ср­це? Шта ће по­бе­ди­ти у те­би? Те­ле­сно за­до­вољ­ство или све­ти­ња ду­ше?
На­сла­ђи­ва­ње са­да­шњим или же­ља за бу­ду­ћим? Да ли ће те при­хва­ти­ти
ан­ђе­ли или ће те за­др­жа­ти они ко­ји су и до­сад има­ли власт над то­бом?
У вре­ме рат­них деј­ста­ва, вој­ско­во­ђе сво­јим пот­чи­ње­ни­ма са­оп­шта­ва­ју
уго­во­ре­ни знак (ло­зин­ку) ка­ко би са­ве­зни­ци лак­ше пре­по­зна­ли је­дан
дру­го­га, али и да би се без за­бу­не мо­гли одво­ји­ти од не­при­ја­те­ља ка­да се
у вре­ме окр­ша­ја из­ме­ша­ју са њи­ма. Ни­ко те не­ће пре­по­зна­ти да ли си наш
23
или про­тив­нич­ки (вој­ник), уко­ли­ко тај­ним зна­ци­ма не по­ка­жеш сво­је
је­дин­ство с на­ма, уко­ли­ко се на те­би не по­ка­же све­лос ли­ца Го­со­ње
(в. Пс. 4, 6). Ка­ко ће се ан­ђео из­бо­ри­ти за те­бе, ка­ко ће те отрг­ну­ти од не­
при­ја­те­ља, ако не пре­по­зна пе­чат? Ка­ко ћеш ре­ћи: „Ја сам Бо­жи­ји”, ако на
се­би не но­сиш зна­ко­ве? Или не знаш да је „ан­ђео по­гу­бље­ња” про­ла­зио
по­ред за­пе­ча­ће­них до­мо­ва а уби­јао пр­вен­це у до­мо­ви­ма не­за­пе­ча­ће­ним
(в. 2. Мојс. 12, 23–29)? Ло­по­ви ће ла­ко опљач­ка­ти не­за­пе­ча­ће­ну ри­зни­цу. Нео­
бе­ле­же­ну ов­цу ла­ко је од­ма­ми­ти.
5. Да ли си млад? Оси­гу­рај сво­ју мла­дост уздом кр­ште­ња. Да ли си већ пре­
жи­вео нај­леп­ше го­ди­не? Не гу­би по­у­ке, не уни­шта­вај за­шти­т у, не ра­чу­нај
на је­да­на­е­сти час као на пр­ви (в. Мт. 20, 12), јер и онај ко­ји тек за­по­чи­ње да
жи­ви мо­ра пред очи­ма има­ти свој крај. Ако би ти не­ки од ле­ка­ра обе­ћао
Свети Василије Велики
да ће те не­ким сред­стви­ма и из­у­ми­ма од ста­рог учи­ни­ти мла­дим, зар
не би по­же­лео да на­сту­пи тај дан кад ћеш ви­де­ти да си се вра­тио у цвет
мла­до­сти? Ме­ђу­тим, ка­да кр­ште­ње обе­ћа­ва да ће се об­но­ви­ти ду­ша ко­ју
си до­вео до ста­ре­ња и кроз бе­за­ко­ња учи­нио је оро­ну­лом и оскр­на­вље­
ном, ти пре­зи­реш До­бро­чи­ни­те­ља и не жу­риш да ис­ко­ри­стиш то обе­ћа­
ње. Зар не же­лиш да ви­диш ко­ли­ко је ве­ли­ко то чу­до обе­ћа­ња? Ка­ко ће
се чо­век по­но­во ро­ди­ти без мај­ке (в. Јн. 3, 4)? Ка­ко ће онај ко­ји је оста­рио
ро­а­а­ју­ћи у же­ља­ма вар­љи­вим (Еф. 4, 22) по­но­во осна­жи­ти, об­но­ви­ти
се и до­спе­ти у ду­хов­ни цвет мла­до­сти? Кр­ште­ње је ис­ку­пље­ње за­ро­бље­
них, опро­штај ду­го­ва, смрт гре­ха, пре­по­ро­ђе­ње ду­ше, све­тла оде­жда, не­
при­ко­сно­ве­ни пе­чат, ко­чи­ја за не­бо, узроч­ник Цар­ства, дар уси­но­вље­ња.
Зар за те­бе, не­срећ­ни­че, те­ле­сно за­до­вољ­ство пре­ва­зи­ла­зи та­ко мно­га и
Беседа која подстиче на Свето Крштење
ве­ли­ка до­бра? Схва­там тво­је окле­ва­ње, иако га при­кри­ваш ре­чи­ма. Са­
ма де­ла ва­пи­ју, ма­кар се и не чуо твој глас. „Оста­ви ме, ко­ри­сти­ћу те­ло
за не­чи­сте на­сла­де, ва­ља­ћу се у бла­т у за­до­вољ­ства, ру­ке ћу упр­ља­ти кр­
вљу, оти­ма­ћу ту­ђе, ва­ра­ћу, кр­ши­ћу за­кле­тве, ла­га­ћу. А кад пре­ста­нем да
чи­ним рђа­ва де­ла, та­да ћу нај­зад при­ми­ти кр­ште­ње.” Пре­ма то­ме, ако је
грех до­бар, при­др­жа­вај га се до кра­ја. Ако пак шко­ди оно­ме ко­ји гре­ши,
због че­га око­ре­ваш у по­ги­бељ­ним де­ли­ма? Ко се ста­ра да се осло­бо­ди од
жу­чи тај не­ће по­че­ти да је умно­жа­ва не­у­ред­ним и не­уз­др­жа­ним на­чи­
ном жи­во­та. По­треб­но је да те­ло очи­сти­мо од оно­га што га уз­не­ми­ру­је,
уме­сто да бо­лест учи­ни­мо ве­ћом од здра­вља. Ла­ђа пло­ви из­над во­де док
под­но­си те­жи­ну те­ре­та; ако пак у њу ста­виш ви­ше од то­га, она ће по­то­
ну­ти. Пла­ши се и ти да не до­жи­виш не­што слич­но и да, чи­не­ћи гре­хе ко­ји
пре­ва­зи­ла­зе ме­ру пра­шта­ња, не бу­деш из­ло­жен бро­до­ло­му пре не­го што
упло­виш у лу­ку на­да­ња. Зар Бог не ви­ди оно што се чи­ни и зар не по­зна­је
тво­је по­ми­сли? Зар ти Он по­ма­же у бе­за­ко­њи­ма? Ре­че­но је: Ти о­ми­сли а
сам ја као и и (Пс. 50, 21). Да би се до­мо­гао при­ја­тељ­ства смрт­ног чо­ве­ка,
сам си га при­вла­чио до­бро­чин­стви­ма, го­во­ре­ћи и де­ла­ју­ћи оно за шта си
сма­трао да му је он на­кло­њен. Ме­ђу­тим, же­ле­ћи да сту­пиш у за­јед­ни­цу с
 24
Бо­гом и на­да­ју­ћи се да ће те Он при­ми­ти у до­сто­јан­ство си­на, ти де­лаш
оно што је про­тив­но Бо­гу и обеш­ча­шћу­јеш Га пре­сту­па­њем за­ко­на. На­
даш ли се да ћеш за­јед­ни­цу с Њим до­сти­ћи оним истим чи­ме га нај­ви­ше
жа­ло­стиш? Па­зи да, са­ку­пља­ју­ћи мно­штво зла и на­да­ју­ћи се ис­ку­пље­њу,
не учи­ниш та­ко да гре­хе са­ку­пиш а да опро­штај не до­би­јеш. Бо се не а
об­ма­њи­ва­и (Гал. 6, 7). Не тр­гуј бла­го­да­ћу, не го­во­ри: за­кон је из­ван­ре­дан,
али је грех угод­ни­ји. За­до­вољ­ство је ђа­вол­ска уди­ца ко­ја ву­че у по­ги­бељ
[про­паст]. За­до­вољ­ство је мај­ка гре­ха, а грех жа­лац смр­и (1. Кор. 15, 56).
За­до­вољ­ство је хра­на веч­ног цр­ва; оно при­вре­ме­но те­ши оно­га ко­ји се
на­сла­ђу­је, али му ка­сни­је да­је та­кве из­дан­ке у ко­ји­ма је ви­ше гор­чи­не
не­го у жу­чи. То окле­ва­ње не из­ра­жа­ва ни­шта дру­го до сле­де­ће: „Не­ка у
ме­ни нај­пре ца­ру­је грех, а ка­сни­је ће се за­ца­ри­ти и Го­спод. У по­чет­ку ћу
сво­је удо­ве да­ти ре­ху за оруж­је не­рав­е, а за­тим ћу их, вре­ме­ном, пре­
да­ти Бо­у за оруж­је рав­е (в. Рим. 6, 13). Та­ко је и Ка­ин при­но­сио жр­тву:
оно што је би­ло бо­ље, узео је да би се сам ти­ме на­сла­ђи­вао, а што је би­ло
ло­ши­је при­нео је Бо­гу Ко­ји је све то ство­рио и да­ро­вао. Док си спо­со­бан
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
за труд, про­во­диш сво­ју мла­дост у гре­ху, а чим ти удо­ви осла­бе при­но­сиш
их на дар Бо­гу. Они се та­да ви­ше ни за шта не мо­гу упо­тре­би­ти и ну­жно
се мо­ра­ју оста­ви­ти да ми­ру­ју, јер је сна­га ис­тро­ше­на услед ду­го­трај­ног
ис­цр­пљи­ва­ња. Це­ло­му­дре­ност у ста­ро­сти већ ни­је це­ло­му­дре­ност, не­го
не­мо­гућ­ност пре­пу­шта­ња не­уз­др­жа­њу. Мр­тво­га не овен­ча­ва­ју. Пра­вед­
ник ни­је онај ко­ји ни­је у ста­њу да чи­ни зло. Док имаш сна­ге, са­вла­ђуј грех
ра­зу­мом, јер је то вр­ли­на – кло­ни­ти се зла и чи­ни­ти до­бро (в. 1. Пе­тр. 3, 11).
Не­чи­ње­ње зла са­мо по се­би не за­слу­жу­је ни по­хва­лу ни ка­зну. Ако пре­
ста­неш да гре­шиш због сво­је ста­ро­сти, за­хвал­ност за то ду­гу­јеш сво­јој
сла­бо­сти. Ми, ме­ђу­тим, хва­ли­мо оне ко­ји су до­бри по сво­јој сло­бод­ној
во­љи, а не оне ко­ји су на то при­ну­ђе­ни не­ком ну­жно­шћу. Да ли ти је не­ко
чвр­сто по­ста­вио гра­ни­цу жи­во­та? Ко је по­ста­вио вре­ме тво­је ста­ро­сти?
Ко мо­же да ти га­ран­т у­је бу­дућ­ност? Зар не ви­диш да смрт оти­ма и де­цу,
да од­но­си и оне ко­ји су у цве­т у мла­до­сти? Жи­вот не­ма рок. Због че­га че­
каш да дар кр­ште­ња при­миш док бу­деш у гро­зни­ци, ка­да ви­ше не бу­деш
у ста­њу да из­го­во­риш спа­со­но­сне ре­чи ни­ти да их ја­сно са­слу­шаш, јер ће
се бо­лест на­ста­ни­ти у са­мој гла­ви? Или ка­да ви­ше не бу­деш имао сна­ге да
по­диг­неш ру­ке пре­ма не­бу ни­ти да ста­неш на сво­је но­ге, ни­ти да по­ви­јеш
ко­ле­на ра­ди по­кло­ње­ња, ни­ти да се ко­ри­сно по­у­чиш, ни­ти да не­по­ко­ле­
би­во из­го­во­риш ис­по­ве­да­ње, ни­ти да се са Бо­гом су­срет­неш ни­ти да се
од­рек­неш са­та­не па чак, мо­жда, ни да све­сно пра­тиш по­ре­дак тај­но­вод­
ства, због че­га ће при­сут­ни оста­ти у не­до­у­ми­ци да ли си осе­тио бла­го­дат
или мо­жда и не осе­ћаш оно што се де­ша­ва. Чак и ако све­сно при­хва­тиш
бла­го­дат, има­ћеш у се­би та­лант, али он не­ће до­не­ти до­би­так.
6. По­дра­жа­вај ушко­пље­ни­ка (Дап. 8, 27). Он је на­шао про­по­вед­ни­ка и ни­је
за­не­ма­рио уче­ње: бо­га­ти при­ма на ко­чи­ју убо­го­га, гор­ди и над­ме­ни узи­
25
ма чо­ве­ка про­стог и ни­ског по­ре­кла и, на­у­чив­ши се је­ван­ђе­љу Цар­ства,
при­ма ве­ру и не од­ла­же да при­ми пе­чат Ду­ха. Чим су на­и­шли на во­ду,
он је ре­као: Ево во­е! Та реч је по­те­кла од пре­и­зо­би­ља ра­до­сти! Ето оно­
га што је тра­жио! Ша ме сре­ча­ва а се кр­сим (Дап. 8, 36)? Та­мо где је
спрем­на до­бра во­ља, та­мо не­ма ни­ка­квих пре­пре­ка. Онај ко­ји при­зи­ва
је чо­ве­ко­љу­бив; слу­жи­тељ је спре­ман, бла­го­дат оби­лу­је и са­мо ако бу­де
усрд­но­сти, не­ће би­ти пре­пре­ка. По­сто­ји је­дан ко­ји нас спо­ти­че, пре­гра­
ђу­ју­ћи нам пут ка спа­се­њу. Ње­га ће­мо по­бе­ди­ти раз­бо­ри­то­шћу. Он нас
на­го­ва­ра на окле­ва­ње; уста­ни­мо на де­ла­ње! Он об­ма­њу­је на­ша ср­ца пра­
зним обе­ћа­њи­ма; не­ка нам не оста­ну не­по­зна­те ње­го­ве за­ми­сли! Иако
нам да­нас не са­ве­т у­је да по­чи­ни­мо грех, зар он ни­је тај ко­ји нас убе­ђу­је
да од­ло­жи­мо пра­вед­ност до су­тра? Због то­га Го­спод, ру­ше­ћи ње­го­ве лу­ка­
Свети Василије Велики
ве са­ве­те, ка­же: Са о­слу­шај­е лас мој (в. Пс. 95, 8). Онај пак учи: „Да­нас
ме­ни, а су­тра Бо­гу.” Го­спод ва­пи про­тив ово­га: „да­нас” по­слу­шај­те глас
Мој! Мо­раш да раз­у­меш свог не­при­ја­те­ља: он не сме да нам са­ве­т у­је да
са­свим от­пад­не­мо од Бо­га, зна­ју­ћи да ће хри­шћа­ни те­шко то по­слу­ша­ти.
Он свој по­ду­хват из­вр­ша­ва лу­кав­ством и вар­љи­вим по­ступ­ци­ма. Он је
му­дар у чи­ње­њу зла (в. Јер. 4, 22). Ви­ди да ми љу­ди жи­ви­мо са­да­шњим и
да сва­ко де­ло тво­ри­мо ра­ди са­да­шњег. Лу­ка­во нам пљач­ка­ју­ћи „да­нас”,
оста­вља нам на­ду за су­тра а за­тим, ка­да до­ђе то „су­тра”, опет до­ла­зи тај
злоб­ни де­о­ни­чар и тра­жи „да­нас” за се­бе а „су­тра” за Го­спо­да. Оти­ма­ју­ћи
нам са­да­шње за­до­вољ­стви­ма и пред­ста­вља­ју­ћи на­шим на­да­ма бу­ду­ће, он
нас не­при­мет­но од­вла­чи од жи­во­та.
7. Та­кво лу­кав­ство сам јед­ном за­па­зио код до­ви­тљи­ве пти­це. Ка­ко је ње­не
Беседа која подстиче на Свето Крштење
пти­ће би­ло ла­ко ухва­ти­ти јер још бе­ху не­до­ра­сли, она се из­ло­жи­ла као
лак плен и окре­ну­ла се пре­ма ру­ка­ма ло­ва­ца, али та­ко да им не до­пу­сти
да је ла­ко ухва­те ни­ти пак да бу­ду раз­о­ча­ра­ни. Док их је на раз­не на­чи­не
за­др­жа­ва­ла ла­жним на­да­ма и док су се они ба­ви­ли њо­ме, да­ла је пти­ћи­ма
до­вољ­но вре­ме­на да утек­ну, па је на кра­ју и са­ма од­ле­те­ла. Пла­шим се да
и ти не до­жи­виш не­што слич­но и да, на­да­ју­ћи се не­че­му нео­д­ре­ђе­ном,
не про­пу­стиш оно што је очи­глед­но. При­сту­пи, да­кле, и у пот­пу­но­сти
се пре­дај Го­спо­ду. До­биј име и упи­ши се у Цр­кву. Име­на вој­ни­ка бе­ле­же
се у спи­ско­ве. Ка­да се за­пи­шу под­ви­жни­ци, они по­ла­зе на под­ви­ге; жи­
тељ гра­да ко­је­га упи­шу по­ста­је члан не­ког на­ро­да. Као вој­ник Хри­стов и
као под­ви­жник по­бо­жно­сти, ко­ји је ста­нов­ник не­бе­са, и ти си ду­жан да
учи­ниш све ово. Упи­ши се у ту књи­гу ов­де, да би те упи­са­ли и у ви­шњу
књи­гу. Учи се и по­у­ча­вај је­ван­ђел­ском на­чи­ну жи­во­та, вер­но­сти очи­ју,
уз­др­жа­њу је­зи­ка, по­ро­бља­ва­њу те­ла, сми­ре­но­у­мљу, чи­сто­ти ума, ис­тре­
бље­њу гне­ва! Кад те при­мо­ра­ва­ју си­лом, при­ло­жи сво­је­вољ­но; са они­ма
ко­ји ти оти­ма­ју не­мој се су­ди­ти (в. Мт. 5, 25), а оне ко­ји те мр­зе љу­би (в. Мт.
5, 44); кад те го­не пре­тр­пи (Мт. 5, 44), кад те гр­де бла­го­си­љај (1. Кор. 4, 12–13);
умр­тви грех у се­би (Рим. 6, 2), са­расп­ни се са Хри­стом и сву сво­ју љу­бав
 26
по­дај Го­спо­ду. „Али, то је те­шко”, ре­ћи ћеш. А ко­је се до­бро мо­же ла­ко
за­до­би­ти? Ко је по­ди­гао се­би по­бед­нич­ки спо­ме­ник док се од­ма­рао? Ко
се укра­сио вен­ци­ма тр­пље­ња док се пре­пу­штао рас­ко­ши и на­сла­ђи­вао
зву­ци­ма сви­ра­ле? Ни­ко не узи­ма на­гра­ду пре не­го што пре­ђе пре­ко бој­
ног по­ља. Сла­ва се ра­ђа из тру­да, му­ке до­но­се вен­це. Кроз мно­е не­во­ље
ва­ља нам ући у Цар­сво (Дап. 14, 22), ка­жем и ја. За тим пат­ња­ма, ме­ђу­тим,
сле­ди бла­жен­ство у Цар­ству Не­бе­ском, док труд на гре­ху оче­ку­ју па­кле­не
му­ке и уз­да­си. Ако се озбиљ­но раз­мо­три, ни по­сле­ни­ци не­прав­де не из­вр­
ша­ва­ју де­ла ђа­вол­ска без тру­да. Да ли је због це­ло­му­дре­но­сти нео­п­ход­но
из­ли­ти зној? Ме­ђу­тим, блуд­ник је сав об­ли­вен зно­јем. Да ли уз­др­жа­ње
оно­ли­ко од­у­зи­ма од те­ла ко­ли­ко му ште­ти гну­сно и мах­ни­то не­уз­др­жа­
ње? Ње­га ис­цр­пљу­је сла­сто­љу­бље. Бе­са­не су но­ћи оних ко­ји их про­во­де
у све­ноћ­ним мо­ли­тва­ма, али су да­ле­ко те­же но­ћи оних ко­ји их про­бди­ју
у бе­за­ко­њу. Страх да ће би­ти опа­же­ни и за­нос због за­до­вољ­ства у пот­пу­
но­сти уда­љу­ју сва­ки спо­кој. Ако бу­деш ко­ра­чао про­стра­ним пу­тем гре­ха
и из­бе­га­вао уза­ни пут ко­ји во­ди ка спа­се­њу, пла­шим се да ћеш, на­ста­вив­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ши да идеш ши­ро­ким пу­тем, на­ћи и при­ста­ни­ште ко­је од­го­ва­ра та­квом
тру­ду. „Те­шко је са­чу­ва­ти ри­зни­цу.” Бдиј, бра­те! Ако бу­деш хтео, има­ћеш
и по­моћ­ни­ке: мо­ли­тву ко­ја стра­жа­ри то­ком но­ћи, пост ко­ји пот­по­ма­же,
псал­мо­по­ја­ње ко­је ру­ко­во­ди ду­шу. Не­ка они бу­ду са то­бом и не­ка бди­ју
на стра­жи, чу­ва­ју­ћи тво­је дра­го­це­но­сти! Ре­ци ми, шта је бо­ље: обо­га­ти­ти
се и тр­пе­ти не­мир чу­ва­ју­ћи дра­го­це­но­сти или од са­мог по­чет­ка не­ма­ти
ни­шта што тре­ба чу­ва­ти? Ни­ко не од­ба­цу­је бла­го из стра­ха да ће га би­ти
ли­шен. Ако би­смо при­ли­ком сва­ког по­сла ра­чу­на­ли на не­у­спех, не би се
очу­ва­ло ни­јед­но људ­ско де­ло. Упо­ре­до са зе­мљо­дел­ством иде не­плод­ност
зе­мље, с тр­го­ви­ном бро­до­лом, с бра­ком удо­ви­штво, с од­га­ја­њем де­це њи­
хов гу­би­так. Ми се, ме­ђу­тим, при­хва­та­мо по­сла, осла­ња­ју­ћи се на нај­бо­ље
на­де и на ис­пу­ње­ње оче­ки­ва­но­га, по­ла­жу­ћи их на Бо­га ко­ји устро­ја­ва
на­ша де­ла. На ре­чи­ма ува­жа­ваш све­ти­њу, док на де­лу во­диш жи­вот ме­
ђу од­ба­че­ни­ма. Гле­дај да се слу­чај­но не по­ка­јеш због сво­јих ми­сли он­да
ка­да ви­ше не бу­де ко­ри­сти од по­ка­ја­ња. Не­ка те при­мер де­во­ја­ка на­у­
чи це­ло­му­дре­но­сти: не­ма­ју­ћи је­ле­ја у са­су­ди­ма, при­ме­ти­ле су да не­ма­ју
оно што им је нео­п­ход­но тек ка­да је тре­ба­ло да уђу са Же­ни­ком. Пи­смо
их је на­зва­ло лу­ди­ма због то­га што су вре­ме упо­тре­бе је­ле­ја из­гу­би­ле
на хо­да­ње и ку­по­ви­ну, та­ко да ни са­ме ни­су при­ме­ти­ле да су се ли­ши­ле
све­тло­сти брач­не ло­жни­це. Не­мој да и ти, од­ла­жу­ћи го­ди­ну за го­ди­ном,
ме­сец за ме­се­цом, дан за да­ном и не при­ма­ју­ћи је­леј, ту хра­ну све­тло­сти,
до­спеш на кра­ју до да­на ко­ји не оче­ку­јеш и у ко­јем ће ти по­не­ста­ти жи­
вот­не сна­ге. Са свих стра­на ће те окру­жи­ти не­во­ља и не­у ­те­шна жа­лост.
Од­у­ста­ће од те­бе ле­ка­ри, тво­ји бли­жњи ће из­гу­би­ти на­ду. Би­ћеш му­чен
уче­ста­лим и су­вим ди­са­њем, јер ће сна­жна гро­зни­ца па­ли­ти и раз­ди­ра­
ти тво­ју утро­бу. Уз­дах­ну­ћеш из ду­би­не ср­ца, али не­ћеш на­ћи ни­ко­га да
27
по­де­ли тво­ју жа­лост. Из­го­во­ри­ћеш не­што ти­хо и сла­бо, али не­ће би­ти
ни­ко­га да те чу­је. Све што бу­деш ре­као, ни­по­да­шта­ва­ће се као бун­ца­ње.
Ко ће те та­да кр­сти­ти? Ко ће по­се­ти­ти те­бе, ко­ји си због бо­ле­сти из­гу­био
пам­ће­ње? Бли­жњи ће оча­ја­ва­ти, они ко­ји не бу­ду уче­ство­ва­ли у жа­ло­сти
ће то за­не­ма­ри­ти, при­ја­тељ ће окле­ва­ти да те по­се­ти пла­ше­ћи се да те не
до­ве­де у по­мет­њу. Мо­жда се ле­кар ва­ра, а мо­жда и сам не гу­биш на­ду због
при­род­ног жи­во­то­љу­бља? Ноћ без ијед­ног по­моћ­ни­ка! Онај ко­ји кр­шта­ва
ни­је ту. Смрт је бли­зу, а они ко­ји су до­шли по ду­шу жу­ре. Ко ће те из­ба­
ви­ти? Бог ко­јег си пре­зрео? Хо­ће ли Он та­да по­слу­ша­ти те­бе она­ко као
што ти са­да слу­шаш Ње­га? Он ти још увек да­је од­га­ђа­ње. Да ли је то за­то
што си из­вр­сно ис­ко­ри­стио оно што ти је да­то?
8. Ни­ко не­ка се не за­ва­ра­ва ра­зним ре­чи­ма (Еф. 5, 6), јер на­и­ћи ће на те­бе
Свети Василије Велики
из­не­на­на о­и­би­ја (1. Сол. 5, 3) и, слич­но бу­ри, су­сти­ћи ће те про­паст. До­ћи
ће стра­шни ан­ђео, на­сил­но ће те по­ве­сти и по­ву­ћи тво­ју ду­шу све­за­ну
гре­хо­ви­ма, ко­ја ће се че­сто окре­та­ти оно­ме што ов­де оста­вља и без­гла­
сно је­ца­ти, јер ће се за­тво­ри­ти ору­ђе пла­ча. О, ко­ли­ко ћеш пре­ко­ре­ва­ти
са­мо­га се­бе! Ко­ли­ко ћеш уз­ди­са­ти! Ко­ли­ко ћеш се бес­ко­ри­сно ка­ја­ти због
сво­јих по­сту­па­ка ка­да уви­диш све­тлост пра­вед­ни­ка при­ли­ком све­ча­не
по­де­ле да­ро­ва и оча­ја­ње гре­шни­ка у нај­ду­бљој та­ми! Шта ћеш та­да ре­ћи у
му­ка­ма свог ср­ца? „Авај ме­ни, за­што не зба­цих са се­бе те­шко бре­ме гре­ха
ка­да је би­ло ла­ко да га од­ло­жим, не­го сам при­ву­као го­ми­лу овог зла! Авај
ме­ни, за­што не опрах сво­ју не­чи­сто­т у не­го се жи­го­сах гре­си­ма! Са­да бих
био с ан­ђе­ли­ма, сад бих се на­сла­ђи­вао не­бе­ским до­бри­ма! О, јад­на ли су
мо­ја лу­ка­ва ра­с у­ђи­ва­ња! Због при­вре­ме­ног на­сла­ђи­ва­ња гре­хом веч­но
Беседа која подстиче на Свето Крштење
се му­чим! Због те­ле­сног за­до­вољ­ства пре­дат сам ог­њу. Пра­ве­дан је суд
Бо­жи­ји! Ме­не су при­зи­ва­ли, али ни­сам слу­шао. Учи­ли су ме, али ни­сам
ма­рио. Ну­ди­ли су ми све­до­чан­ства, а ја сам се сме­јао.” Уко­ли­ко те смрт
угра­би пре кр­ште­ња, го­во­ри­ћеш ово и слич­но ово­ме и опла­ки­ва­ћеш са­
мо­га се­бе. Чо­ве­че, или се упла­ши ге­е­не или по­же­ли цар­ство! Не пре­зи­ри
при­зив. Не го­во­ри: Из­о­во­ри ме (Лк. 14, 18, 20) због то­га и то­га. Ни­ка­кав
из­го­вор ни­је до­во­љан да би те оправ­дао. Пла­као бих кад по­ми­слим да
срам­на де­ла прет­по­ста­вљаш ве­ли­кој сла­ви Бо­жи­јој и да се због сла­сти
за­до­вољ­ства не­рас­ки­ди­во при­ве­зу­јеш за грех, са­мо­га се­бе од­лу­чу­ју­ћи
од обе­ћа­них до­ба­ра и пре­гра­ђу­ју­ћи се­би мо­гућ­ност да ви­диш до­бра не­
бе­ског Је­ру­са­ли­ма (в. Пс. 128, 5). Та­мо су без­број­ни ан­ђе­ли, мно­штва пр­
во­род­них, пре­сто­ли апо­сто­ла, пр­вен­ство про­ро­ка, же­зла па­три­ја­ра­ха,
вен­ци му­че­ни­ка и по­хва­ле пра­вед­ни­ка. По­же­ли да им се при­бро­јиш и ти,
оку­пан кр­ште­њем и осве­ћен да­ром Хри­ста, Ко­јем до­ли­ку­је сла­ва и си­ла
у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.
Са ру­ског пре­ве­ла Ан­то­ни­на Пан­те­лић
 28
Свеи Јован Злаоуси
БЕСЕДА ОНИМА КОЈИ СЕ ПРИПРЕМАЈУ
ЗА КРШТЕЊЕ И НОВОКРШТЕНИМА1
I. Смисао Свете Тајне Крштења
1.
Г ле, на­ста­де вре­ме ра­до­сти и ве­се­ља ду­хов­но­га! На­сту­пи­ше, на­по­кон,
ду­го­о­че­ки­ва­ни и дра­ги нам да­ни бра­ко­ва ду­хов­них2. Оно што се са­да
са­вр­ша­ва упра­во се на­зва­ти мо­же „бра­ком” и не са­мо бра­ком, не­го и упи­
си­ва­њем у вој­ну слу­жбу. И не­ка ни­ко не по­ми­шља да у ре­чи­ма овим има
про­ти­ву­реч­но­сти, но не­ка по­слу­ша бла­же­но­га Па­вла, учи­те­ља ва­се­ље­не,
ко­ји ко­ри­сти обе те сли­ке, го­во­ре­ћи на јед­ном ме­сту: „Обру­чих вас му­
жу је­ди­но­ме, да де­вој­ку чи­сту при­ве­дем Хри­сту” (2 Кор. 11,2). А на дру­гом
ме­сту, као да вој­ни­ке на­о­ру­жа­ва, ко­ји на­ме­ра­ва­ју да у вој­ну по­ђу, ве­ли
та­ко­ђе: „Обу­ци­те се у све­о­руж­је Бо­жи­је, да би­сте се мо­гли одр­жа­ти про­
тив лу­кав­ства ђа­во­ље­га” (Еф. 6,11). 2. Да­нас је (уисти­ну) ра­дост и на не­бу
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
и на зе­мљи! Та, ако због јед­но­га гре­шни­ка ко­ји се ка­је би­ва та­ко ве­ли­ка
ра­дост (Лк. 15,7), ко­ли­ко је ве­ћа ра­дост Ан­ђе­ла, Ар­хан­ђе­ла, свих ви­шњих
и зем­них си­ла ујед­но због то­ли­ког мно­штва, ко­је се под­смех­ну мре­жа­ма
ђа­во­ло­вим, хи­та­ју­ћи да се при­бро­ји ста­ду Хри­сто­во­ме! 3. Хај­де, да­кле, да
са ва­ма збо­рим као са не­ве­стом, ко­ју ва­ља убр­зо у све­ште­ни по­кој уве­сти.
Раз­от­кри­ва­ју­ћи пред ва­ма без­мер­но бо­гат­ство Же­ни­ко­во и не­ис­ка­за­ну
до­бро­т у, ко­ју Он пре­ма не­ве­сти по­ка­зу­је, пре­до­чи­мо јој од че­га се из­ба­
вља и чи­ме јој пред­сто­ји да се на­сла­ђу­је. Но, пр­во не­ве­сту по­гле­дај­мо и
ви­ди­мо шта је она и у ка­квом је ста­њу Же­ник при­ма. Јер ће та­ко по­нај­бо­
ље са­гле­да­ти без­гра­нич­но чо­ве­ко­љу­бље све­оп­штег Вла­ди­ке. Јер, Он њу узе
не за­то што га је пле­ни­ла бла­го­о­бра­зност (ми­ло­ли­кост), ле­по­та, спо­ља­
шњост ње­на. Она бе­ше, на­и­ме, са­свим без-обра­зна (не­ми­ло­ли­ка), ру­жна
и од­врат­на, ода­свуд ука­ља­на, и ва­ља­ше се та­ко­ре­ћи у ка­лу гре­хо­ва. Ето,
ка­кву је Он увео у ода­ју брач­ну! 4. Али, не­ка ни­ко оно што од нас чу­је не
до­во­ди у ве­зу са гру­бим те­лом. Ми о ду­ши го­во­ри­мо и о ње­но­ме спа­се­њу.
И бла­же­ни Па­вле, ко­ји се бе­ше до не­бе­са уз­ви­сио, ка­да је ре­као – „обру­
чих вас му­жу је­ди­но­ме да де­вој­ку чи­сту при­ве­дем Хри­сту” (2 Кор. 11,2),
1 Пу­ни на­зив ове бе­се­де је­сте „Ме­ђу Све­ти­ма оца на­ше­га Јо­ва­на Зла­то­у­сто­га, Ар­хи­е­пи­ско­па
Ца­ри­град­ско­га Бе­се­де Огла­си­тељ­не са они­ма ко­ји се при­пре­ма­ју за Кр­ште­ње и са но­во­
кр­ште­ни­ма и о на­зи­ву 'Де­ла Апо­стол­ских'”.
2 Грч­ка реч οι γαμοι мо­же се упо­тре­бља­ва­ти у мно­жи­ни у зна­че­њу јед­ни­не, па би се на ово­ме
ме­сту мо­гла пре­ве­сти и јед­ни­ном. Али, по­што св. Јо­ван Зла­то­у­сти пре­ди св. Кр­ште­ње са
бра­ком ду­хов­ним, у ко­ме је у оп­штем сми­слу су­пру­га Хри­ста Го­спо­да – Све­та Цр­ква, а у
лич­но­ме сми­слу – сва­ка људ­ска ду­ша, ко­ја при­ма св. Кр­ште­ње и пре­ко ње­га ула­зи у Цр­
кву, ов­де се οι γαμοι мо­же пре­ве­сти и мно­жи­ном, док би се на­да­ље ко­ри­сти­ла у јед­ни­ни
(прим. рус. прев.).
29
ми­слио је упра­во на то да као „де­вој­ку чи­сту” Хри­сту обру­чи ду­ше ко­је
сту­пи­ше на пут бла­го­че­шћа. 5. Усво­јив­ши то, да­кле, чвр­сто, по­ста­рај­мо
се да по­дроб­но са­зна­мо ка­кво ра­ни­је бе­ше без-обра­зје ње­но, да би­смо
се још ви­ше уди­вља­ва­ли чо­ве­ко­љу­бљу Вла­ди­чи­ном. Шта без-обра­зни­је
(не­ми­ло­ли­ки­је) мо­же би­ти од ду­ше ко­ја оста­ви пр­вен­ство ко­је јој при­па­
да­ше и за­бо­ра­ви на бла­го­род­ност да­ро­ва­ну јој с не­ба и по­че да се кла­ња
ка­ме­њу, др­ве­ћу, жи­во­ти­ња­ма ли­ше­ни­ма ра­зу­ма и оно­ме што је још ма­ње
по­што­ва­ња до­стој­но, све се ви­ше обе­зо­бра­жа­ва­ју­ћи спа­љи­ва­њем жр­та­ва
– са­лом, ло­ква­ма кр­ви и ди­мом? Оту­да, пак, ка­сни­је про­ис­ти­чу и ро­је­ви
свих мо­гу­ћих стра­сти, бо­га­та пи­ро­ва­ња, пи­јан­ке, не­де­ла и сва­ко­вр­сна по­
стид­на за­ни­ма­ња. Све­му то­ме ра­ду­ју се бе­си, ко­ји­ма се на тај на­чин част
ука­зу­је. 6. Али, Вла­ди­ка бла­ги, ви­дев­ши да се она у та­квом ста­њу на­ла­зи,
Свети Јован Златоусти
и да се, не­при­стој­на у сво­јој на­го­ти, сур­ва­ва у са­ми без­дан гре­ха, про­ја­ви
без­мер­но чо­ве­ко­љу­бље Сво­је и узе је, не оба­зи­ру­ћи се ни на без-обра­зан
из­глед њен ни на крај­ње убо­штво ње­ну ни на ве­ли­чи­ну гре­хо­ва ње­них.
Го­во­ре­ћи кроз Про­ро­ка, Он ова­ко од­ре­ђу­је свој од­нос пре­ма (не­ве­сти):
„Слу­шај, кће­ри, и гле­дај, и при­кло­ни ухо сво­је и за­бо­ра­ви на­род свој и
дом оца сво­га. И оми­ле Ца­ру кра­со­та тво­ја” (Пс. 44, 11–12). Уочи да већ од
са­мог по­чет­ка Вла­ди­ка про­ја­вљу­је свој­стве­ну Му бла­гост, yдо­сто­ја­ва­ју­
ћи по­ча­сти ону ко­ја од Ње­га од­сту­пи и пре­да­де се не­чи­стим бе­си­ма. И
то ни­је све. Он од­го­вор­ност за са­гре­ше­ња не тра­жи и не ка­жња­ва. Он
са­мо са­ве­т у­је и при­во­ле­ва по­слу­шно­сти и по­ви­но­ва­њу са­ве­ти­ма и по­
у­че­њи­ма (Сво­јим) и пре­да­ва­њу за­бо­ра­ву по­чи­ње­но­га. 8. Је­си ли ви­део
то не­ис­ка­за­но чо­ве­ко­љу­бље? Је­си ли бес­крај­ну бри­гу ви­део? Не­ка­да о
Онима који се припремају за крштење
то­ме бла­же­ни Да­вид го­во­ра­ше, обра­ћа­ју­ћи се та­ко­ре­ћи вас­це­лој ва­се­
ље­ни, ко­ја се у жа­ло­сном ста­њу на­ла­зи. Са­да, ето, и за нас на­ста вре­ме
по­год­но, да огла­си­мо то они­ма ко­ји­ма оми­ле ја­рам Хри­стов и ко­ји по­хи­
та­ше да сту­пе у ову слу­жбу ду­хов­ну и сва­ко­ме ка­же­мо од ов­де при­сут­них,
ма­ло из­ме­нив ис­каз Про­ро­ков: „За­бо­ра­ви­те, мла­ди вој­ни­ци Хри­сто­ви,
све пре­ђа­шње, за­бо­ра­ву пре­дај­те на­о­па­ка за­ни­ма­ња сво­ја и по­слу­шај­те
и при­кло­ни­те ухо сво­је и при­ми­те нај­бо­ље по­у­че­ње. „Чуј”, ве­ли, „кће­ри
и ви­ди, и при­кло­ни ухо тво­је и за­бо­ра­ви на­род свој и дом оца сво­га” (Пс.
44,11). 9. Ти ви­диш да вас­це­лу ва­се­ље­ну Про­рок по­зва на исто оно на шта
ми да­нас ва­шу љу­бав по­зи­ва­мо. Ка­зу­ју­ћи, на­и­ме, – „за­бо­ра­ви на­род свој”,
он ци­ља на идо­ло­слу­же­ње, за­блу­де­лост и кла­ња­ње бе­си­ма. „И дом”, ка­же,
„оца сво­га”, тј. (ве­ли) – „за­бо­ра­ви свој пре­ђа­шњи на­чин жи­во­та, ко­ји те
у ста­ње без­о­бра­зја и до­ве­де. За­бо­ра­ву пре­дај све то и од свих пред­ра­су­да
пре­ђа­шњих ум свој осло­бо­ди. Ако то, на­и­ме, учи­ниш и оста­виш „на­род
свој и дом оца сво­га”, то јест ста­ри ква­сац и грех, у ко­ме си про­тра­ћио и
ис­цр­пио нај­бо­ље сна­ге ду­ше и те­ла сво­га, та­да ће „оми­ле­ти Ца­ру кра­со­та
тво­ја”. 10. Ти, љу­бље­ни, ви­диш да о ду­ши рас­пра­вља­мо? Не­ле­по­ли­кост
те­ла, ко­ја му је од при­ро­де свој­стве­на, не мо­же се ни­ка­да про­мет­ну­ти у
 30
ле­по­ли­кост, бу­ду­ћи да Влади­ка за­по­ве­ди да при­ро­да оста­не не­по­ме­ри­ва
и не­про­ме­ни­ва. Ду­ши је, пак, (из­ме­њи­ва­ње) ово згод­но и ла­ко ве­о­ма.
Ка­ко и за­што? Бу­ду­ћи да све за­ви­си од на­ше во­ље, а не од при­ро­де, без-
обра­зна и ве­о­ма рђа­ва ду­ша, ус­хтев­ши, мо­же и нео­че­ки­ва­но да се из­ме­ни
и по­но­во се уз­диг­не на вр­хун­це бла­го­о­бра­зја и сно­ва да бла­го­о­бра­зна и
пре­кра­сна по­ста­не, као што и, обр­ну­то, ду­ша ла­ко­ми­сле­на мо­же до­сти­ћи
крај­њи сте­пен без­о­бра­зја. „Оми­ле­ће, да­кле, Ца­ру кра­со­та тво­ја, ако пре­
ђа­шње за­бо­ра­виш, на­род свој и дом оца сво­га”, ве­ли Псал­мо­пе­сник.
11. Је­си ли бла­гост Вла­ди­ке уви­део? Не уза­луд, да­кле, и не слу­чај­но, на
по­чет­ку бе­се­де сво­је, бра­ком ду­хов­ним на­звах ово што се са­вр­ша­ва. На­
и­ме, чак и у те­ле­сном (чул­ном) бра­ку де­вој­ци је не­мо­гу­ће да се са му­жем
сје­ди­ни, ако не за­бо­ра­ви на ро­ди­те­ље сво­је и оне ко­ји је вас­пи­та­ше и не
обра­ти све ми­сли сво­је же­ни­ку, са ко­јим се има са­дру­жи­ти. За­то и бла­же­
ни Па­вле, су­о­чив­ши се са овом те­мом, на­зва зби­ти­је ово – тај­ном, ве­ле­ћи:
„За­то ће оста­ви­ти чо­век оца и мај­ку сво­ју и при­ле­пи­ти се к же­ни сво­јој и
би­ће дво­је јед­на плот (Еф. 5,31, в. та­ко­ђе Пост. 2, 24 – прев.) и, уви­ђа­ју­ћи зна­че­ње
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
оно­га што се са­вр­ша­ва, у за­пре­па­шће­њу ус­клик­ну, го­во­ре­ћи: „Тај­на је ово
ве­ли­ка” (Еф. 5,32). 12. Да, уисти­ну је ве­ли­ка. Јер, ка­ко ум људ­ски мо­же пој­
ми­ти су­шти­ну са­вр­ша­ва­но­га? Та, ко би мо­гао и по­ми­сли­ти да би, де­вој­ка
пи­та­на мле­ком ма­те­ри­ним, о ко­јој су код ку­ће ро­ди­те­љи бри­ну­ли, ма­зи­ли
је и не­го­ва­ли, у јед­ном тре­ну за­бо­ра­ви­ла и по­ро­ђај­не му­ке мај­чи­не и сву
бри­гу и све при­вр­же­но­сти и узе љу­ба­ви и све оста­ло, те све­ко­ли­ке ми­сли
сво­је упра­ви­ла ка оно­ме ко­га до те ве­че­ри ни­је ви­де­ла1. И на­по­кон, ства­ри
се та­ко ме­ња­ју, да он за њу по­ста­је све те га она (убу­ду­ће) сма­тра и оцем
и мај­ком и му­жем – ов­де се мо­гу иза­бра­ти и дру­ге ре­чи. Она се ви­ше не
се­ћа оних ко­ји су о њој то­ли­ко ле­та бри­ну­ли те до та­кво­га сје­ди­ње­ња су­
пру­жни­ка до­ла­зи да они ви­ше ни­су дво­је не­го – јед­но. 13. Про­ви­де­ћи то
про­роч­ким очи­ма, пр­во­зда­ни (Адам) ка­за: „Не­ка јој бу­де име же­на, јер
је узе­та од му­жа сво­га. За­то ће оста­ви­ти чо­век оца сво­га и ма­тер сво­ју и
при­ле­пи­ће се к же­ни сво­јој, и би­ће дво­је јед­на плот” (Пост. 2,23–24). Исто
то се мо­же ре­ћи и о му­жу. Он за­бо­ра­вља на ро­ди­те­ље и дом очев, са­мо
да се сје­ди­ни и при­ле­пи оној ко­ја се са њим са­дру­жу­је те ве­че­ри. И да би
нам се зна­чај од­но­са ових пре­до­чио, у Бо­жан­стве­ном Пи­сму ни­је про­сто
ре­че­но да ће се (чо­век) сје­ди­ни­ти са же­ном, не­го да ће се ри­ле­и­и же­ни
сво­јој. Али, ни то ни­је до­вољ­но, због че­га се до­да­је: „И би­ће дво­је јед­на
плот” (Мт. 19,6). Ка­же, да­кле, та­кво сје­ди­ње­ње и сли­ва­ње (би­ћа њи­хо­вих)
1 Ов­де тре­ба има­ти у ви­ду ре­ал­не оби­ча­је скла­па­ња бра­ко­ва у Све­ти­те­ље­во вре­ме. Же­
ник је у то до­ба узи­мао не­ве­сту, а да је че­сто ни­је ви­део пре ве­че­ри свад­бе­ног да­на. Сви
раз­го­во­ри о скла­па­њу бра­ка во­ди­ли су се са не­ве­сти­ним ро­ди­те­љи­ма. Пред­ве­че, да­кле,
мла­до­же­ња би у све­ча­ној це­ре­мо­ни­ји до­ла­зио у мла­ди­ну ку­ћу и по свад­бе­ном оби­ча­ју
за­тра­жио је, и за­тим од­во­дио к се­би. За­то је брак за мла­ду де­вој­ку за­и­ста пред­ста­вљао
пот­пу­ну про­ме­ну жи­во­та. (прим. рус. прев.)
31
на­ста­је да дво­је би­ва­ју – јед­на плот. Ре­ци ми, ко­ји ум би мо­гао да пој­ми,
ко­ји ра­зум да до­ку­чи ово што се са­вр­ша­ва? „Не ре­че ли тач­но бла­же­ни
учи­тељ ва­се­ље­не да је то – „тај­на”? А ка­за не про­сто – „тај­на”, не­го – „тај­на
је ово ве­ли­ка” (Еф. 5,32). 14. Ако је, да­кле, брак те­ле­сни – „тај­на”, и то „тај­на
ве­ли­ка”, ка­ко се он­да на до­сто­јан на­чин мо­же о ово­ме бра­ку ду­хов­но­ме
рас­пра­вља­ти? И нај­зад, раз­мо­три па­жљи­во на ко­ји се на­чин, бу­ду­ћи да је
ов­де све ду­хов­но, оно што се зби­ва са­вр­ша­ва у су­прот­но­сти са те­ле­сним.
У те­ле­сном бра­ку ни­ко ни­ка­да при­стао не би да узме за же­ну ону, у чи­ју
се бла­го­о­бра­зност, у чи­ју се те­ле­сну кра­со­т у прет­ход­но не би уве­рио, и не
са­мо у то, не­го пре све­га (док се не би уве­рио) у ње­ну ма­те­ри­јал­ну до­бро­
стој­ност (имућ­ност). Ов­де ни­че­га та­квог не­ма. За­што? За­то што се ов­де
са­вр­ша­ва не­што ду­хов­но, и наш Же­ник, кре­тан чо­ве­ко­љу­бљем, хи­та да
Свети Јован Златоусти
спа­си ду­ше на­ше. Ако је не­ко из­гле­дом не­ми­ло­лик или од­вра­тан, ако се до
крај­ње ни­што­сти сро­зао, ако је чо­век ни­ског по­ре­кла или роб, ако је због
те­ле­сних не­до­ста­та­ка од љу­ди од­ба­чен, ако је оп­те­ре­ћен бре­ме­ном гре­
хо­ва, Вла­ди­ка се у ис­пи­ти­ва­ње не упу­шта, у по­је­ди­но­сти не ула­зи и ни за
шта од­го­вор­ност не тра­жи. Јер, од Вла­ди­ке су – дар, ште­дрост и ми­лост,
и Он иште од нас са­мо јед­но – за­бо­рав про­шло­га и вер­ност бу­ду­ћем.
16. Је­си ли без­мер­ну ми­лост ви­део? Је­си ли ви­део са ка­квим се Же­ни­ком
са­дру­жу­ју они ко­ји по­зив при­хва­те? Но, по­гле­дај­мо, ако вам је по во­љи,
шта сле­ди за овим бра­ком ду­хов­ним. При скла­па­њу бра­ко­ва те­ле­сних
за­кљу­чу­је се уго­вор о ми­ра­зу и да­ју се же­ни­ко­ви да­ро­ви – ово до­но­си
же­ник, а оно бу­ду­ћа су­пру­га. Уме­сно би, оту­да, би­ло (оче­ки­ва­ти) да се и
ов­де зби­ва не­што то­ме по­доб­но. Али, по­треб­но је ми­сли сво­је уз­не­ти од
Онима који се припремају за крштење
те­ле­сно­га ка бо­жан­стве­но­ме и ду­хов­но­ме. Шта, на­им ­ е, ов­де зна­чи ми­раз?
Ни­шта дру­го до – по­слу­шност и спо­ра­зу­ме о бу­дућ­но­сти за­кљу­че­не са
Же­ни­ком. А ка­кви су то да­ро­ви ко­је пре бра­ка до­но­си Же­ник? По­чуј бла­
же­ног Па­вла, ко­ји нам да­је да то уви­ди­мо и ве­ли ова­ко: „Му­же­ви, љу­би­те
сво­је же­не, као што и Хри­стос за­во­ле Цр­кву и Се­бе пре­да­де за њу, да је
осве­ти, очи­стив­ши је кр­ште­њем у во­ди реч­ју, да је ста­ви пре­да Се, слав­ну
Цр­кву, ко­ја не­ма мр­ље ни бо­ре или што то­ме слич­но” (Еф. 5,25–27). 17. Је­си
ли ви­део ка­ко су ве­ли­ки ти да­ро­ви Же­ни­ко­ви? Је­си ли не­ис­ка­за­ну си­лу
љу­ба­ви Ње­го­ве ви­део? „Као што и Хри­стос за­во­ле Цр­кву и пре­да­де Се­бе
за њу”! Ни­ко ни­ка­да при­стао не би да крв сво­ју про­ли­је за не­ве­сту, ко­ја
тре­ба са њим да се брач­но са­дру­жи. Али, чо­ве­ко­љу­би­ви Вла­ди­ка по сво­
јој бри­зи за не­ве­сту, сле­ду­ју­ћи по­кре­т у свој­стве­не Му бла­го­сти, при­ста­де
на ту ве­ли­чан­стве­ну и уди­вљу­ју­ћу (жр­тву), да је Сво­јом соп­стве­ном Кр­
вљу осве­ти, „очи­стив­ши је кр­ште­њем”, да би је „пре­да Се ста­вио, слав­ну
Цр­кву”. За­то Он про­ли Крв Сво­ју и пре­тр­пе Крст, да нам ти­ме осве­ће­ње
да­ру­је и у ба­њи нас по­нов­ног ро­ђе­ња очи­сти те да ра­ни­је од­ба­че­не, ко­ји
не мо­га­ху има­ти ни­ка­кве сме­ло­сти, „ста­ви пре­да Се слав­не, без мр­ље и
бо­ре или не­чег слич­ног”. 18. Ти ви­диш да нам ре­чи­ма „да је очи­сти и ста­ви
 32
пре­да Се слав­ну Цр­кву, ко­ја не­ма мр­ље ни бо­ре”, (Апо­стол) ука­за да се Цр­
ква пре­ђе на­ла­зи­ла у не­чи­сто­ти? Опо­ми­њу­ћи се све­га то­га, мла­ди вој­ни­ци
Хри­сто­ви, не освр­ћи­те се на ве­ли­чи­ну гре­хо­ва сво­јих и не по­ми­шљај­те на
без­број са­гре­ше­ња. Но, све то стро­го на уму др­же­ћи, бо­ље од­ло­жи­те сва­ку
сум­њу и, по­зна­ју­ћи ште­дрост Вла­ди­чи­ну, без­мер­ну ми­лост Ње­го­ву, Ње­гов
ве­ли­ки дар, при­сту­пи­те Му са бла­гим по­ми­сли­ма. Ви се удо­сто­ји­сте да
гра­ђа­ни­ма Гра­да Ње­го­во­га по­ста­не­те, за­то се свих пре­ђа­шњих де­ла сво­јих
од­ре­ци­те и про­ја­ви­те све­ко­ли­ку про­ме­ну све­сти (ко­ја се у ва­ма са­вр­ши).
II. Изложење Символа вере
19.
Б у­ду­ћи да до­бро зна­те шта сте и у ка­квом се ста­њу на­хо­ди­те, (са­да)
ка­да вас при­ма Вла­ди­ка, ко­ји за са­гре­ше­ња не ка­жња­ва и ис­тра­жи­
ва­њем се гре­хо­ва не ба­ви, при­не­си­те са сво­је стра­не Ис­по­ве­да­ње Ве­ре у
Ње­га, по­твр­ђу­ју­ћи га не са­мо усти­ма но и умом. „За­то што се ср­цем ве­
ру­је за пра­вед­ност, а усти­ма ис­по­ве­да за спа­се­ње” (Рим. 10,10). И ствар­но,
нео­п­ход­но је да ра­зум ваш бу­де чвр­сто утвр­ђен у бла­го­че­шћу Ве­ре и да
25.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
је­зик у ис­по­ве­да­њу огла­ша­ва оно што се у ра­зу­му уко­ре­ни. 20. Бу­ду­ћи
да је те­мељ жи­во­та бла­го­че­сти­во­га – Ве­ра, по­раз­го­ва­рај­мо ма­ло са ва­
ма о њој, да би­смо, по­ло­жив­ши не­са­ло­ми­ви те­мељ, да­ље сме­ло мо­гли
да по­диг­не­мо чи­та­во зда­ње. Они, да­кле, ко­ји се упи­са­ше у ову сво­је­вр­
сну вој­ску ду­хов­ну, тре­ба да ве­ру­ју у Бо­га све­ко­ли­ких тва­ри, Оца Го­спо­
да на­ше­га Ису­са Хри­ста, Узроч­ни­ка све­га, не­ис­ка­за­но­га, не­са­зна­ти­во­га,
Ко­је­га је не­мо­гу­ће об­ја­сни­ти ни реч­ју ни ми­шљу и Ко­ји све са­зда­де по
(Сво­ме) чо­ве­ко­љу­бљу и бла­го­сти. 21. И у Го­спо­да на­ше­га Ису­са Хри­ста,
Си­на Ње­го­во­га Је­ди­но­род­но­га, Ко­ји у све­му је­сте по­до­бан и ра­ван Оцу и
при­те­жа­ва по­до­би­је Ње­му не­из­ме­ни­во, у Је­ди­но­сушт­но­га и по­зна­ва­но­га
у соп­стве­ној Ипо­ста­си, не­ис­ка­за­но од Оца про­ис­те­кло­га, Ко­ји вре­ме пре­
вас­хо­ди, Твор­ца сви­ју ве­ко­ва, Ко­ји у вре­ме­на по­след­ња, спа­се­ња на­ше­га
ра­ди, при­ми лик слу­ге и по­ста­де чо­век и по­жи­ве у при­ро­ди људ­ској, и би
ра­за­пет, и тре­ће­га да­на вас­кр­се. 22. Нео­п­ход­но је да вам се све то чвр­сто
у ра­зу­му уко­ре­ни. Та­да ће­те по­ста­ти не­под­вла­сти­ви ђа­во­љим об­ма­на­ма.
Ако, пак, при­ста­ли­це Ари­је­ве зах­тед­ну да вас са­бла­зне, тре­ба да не­по­
ко­ле­би­во зна­те да вам ва­ља за­ти­сну­ти уши (и не слу­ша­ти) то што они
твр­де, сме­ло им од­го­ва­ра­ју­ћи и до­ка­зу­ју­ћи да је Син Јед­но­су­штан Оцу.
Јер је Он сам ка­зао: „Јер, као што Отац по­ди­же мр­тве и ожи­вља­ва, та­ко
и Син ко­је хо­ће ожи­вља­ва” (Јн. 5,21). И сву­где по­ка­зу­је да има си­лу рав­ну
Оцу. А ако, са дру­ге стра­не, Са­ве­ли­је зах­тед­не да уни­шти здра­во уче­ње,
ме­ша­ју­ћи Ипо­ста­си, та­ко­ђе за­тво­ри слух, љу­бље­ни, и по­у­ча­вај га да Отац,
Син и Дух Све­ти има­ју јед­ну су­шти­ну, али три Ипо­ста­си. Отац се не мо­же
на­зва­ти Си­ном ни Син Оцем ни Дух Све­ти дру­га­чи­је не­го тим име­ном,
али Сва­ки, оста­ју­ћи у соп­стве­ној Ипо­ста­си, рав­ну си­лу при­те­жа­ва. 23.
И нео­п­ход­но је та­ко­ђе да се у ва­шем ра­зу­му чвр­сто уко­ре­ни и то да Дух
33
Све­ти има исто та­кво до­сто­јан­ство. О то­ме је Хри­стос го­во­рио Сво­јим
уче­ни­ци­ма: „Иди­те, на­у­чи­те све на­ро­де, кр­сте­ћи их у име Оца и Си­на и
Све­то­га Ду­ха” (Мт. 28,19). Је­си ли ви­део ка­ко је са­вр­ше­но то ис­по­ве­да­ње?
Је­си ли ви­део да је уче­ње ово ли­ше­но сва­ке дво­сми­сле­но­сти? Не­ка те убу­
ду­ће ни­ко не сму­ћу­је, за­ме­њу­ју­ћи из­у­ми­ца­ма соп­стве­ног ра­зу­ма уче­ње
Цр­кве и же­ле­ћи да из­ви­то­пе­ри пра­ви­лан и здрав на­ук. Из­бе­га­вај дру­штво
тих љу­ди као отров смр­то­но­сни, јер су они чак од отро­ва опа­сни­ји. Отров
(х)уди те­лу, а ти љу­ди оме­та­ју спа­се­ње са­ме ду­ше. За­то је спо­чет­ка, у пр­ви
мах по­треб­но са њи­ма раз­го­во­ре из­бе­га­ва­ти, све док вре­ме­ном, до­бро се
све­до­чан­стви­ма Бо­жан­стве­ног Пи­сма за­шти­тив­ши, као оруж­јем ду­хов­
ним, не уз­мог­не­те да не­ча­стив је­зик њи­хов об­у­зда­те.
Свети Јован Златоусти
III. Упућивање у живот хришћански
Ж е­ле­ли би­смо да се стро­го при­др­жа­ва­те уче­ња Цр­кве и да оно бу­де
чвр­сто уко­ре­ње­но у ва­шем ра­зу­му. При­ли­чи, пак, они­ма ко­ји ову
Ве­ру ис­по­ве­да­ју да се од­ли­ку­ју у жи­во­т у до­брим де­ли­ма. За­то је овом на­
у­ку по­треб­но учи­ти оне ко­ји же­ле да се цар­ско­га да­ра удо­сто­је, да би­сте
зна­ли да не­ма та­кво­га гре­ха ко­ји би мо­гао ште­дрост Вла­ди­чи­ну пре­ва­зи­
ћи. Био ко блуд­ник, пре­љу­бо­чи­нац, ру­ко­блуд­ник, му­же­ло­жник, раз­врат­
ник, био он ло­пов, сре­бро­љу­бац, пи­ја­ни­ца, идо­ло­слу­жи­тељ – то­ли­ко је
ве­ли­ка си­ла да­ра и чо­ве­ко­љу­бље Вла­ди­чи­ног, да Он све то бри­ше и чо­ве­ка
ко­ји са­мо до­бре на­ме­ре по­ка­же чи­ни од са­мих сун­че­вих лу­ча све­тли­јим.
26. Опо­ми­њу­ћи се, да­кле, без­мер­но­га да­ра чо­ве­ко­љу­би­во­га Бо­га, при­пре­
мај­те се бла­го­вре­ме­но, од зла се уз­др­жа­ва­ју­ћи и до­бра де­ла чи­не­ћи. На
Онима који се припремају за крштење
то по­зи­ва и Про­рок: „Укла­њај се од зла и чи­ни до­бро!” (Пс. 36,27). И Сам
Хри­стос ка­за, обра­ћа­ју­ћи се све­ко­ли­ком ро­ду људ­ском: „Хо­ди­те к Ме­ни
сви ко­ји сте умор­ни и на­то­ва­ре­ни и Ја ћу вас од­мо­ри­ти. Узми­те ја­рам Мој
на се­бе и на­у­чи­те се од Ме­не, јер сам Ја кро­так и сми­рен ср­цем, и на­ћи
ће­те по­кој ду­ша­ма сво­јим” (Мт. 11, 28–29). 27. Ви­де­сте ли до­бро­т у без­мер­ну?
Ви­де­сте ли ште­дрост по­зи­ва? „Хо­ди­те”, ве­ли, „к Ме­ни сви ко­ји сте умор­ни
и на­то­ва­ре­ни”. Чо­ве­ко­љу­би­вог ли по­зи­ва, не­ис­ка­за­не до­бро­те! „Хо­ди­те
к Ме­ни” – не са­мо на­чел­ни­ци, не­го и пот­чи­ње­ни, не са­мо бо­га­та­ши но
и си­ро­ма­шци, не са­мо сло­бод­ња­ци не­го и ро­бо­ви, не са­мо му­же­ви не­го
и же­не, не са­мо мла­ди­ћи но и стар­ци, не са­мо здра­ви те­лом, но та­ко­ђе и
бо­га­љи и са­ка­ти. „Сви”, ве­ли, „хо­ди­те”. Јер су та­кви да­ро­ви Вла­ди­чи­ни:
Он раз­ли­ке из­ме­ђу сло­бод­ња­ка и ро­бо­ва, из­ме­ђу бо­га­та­ша и си­ро­ма­
ха не пра­ви, Он од­ба­цу­је сва­ку ова­кву не­јед­на­кост. „Хо­ди­те сви”, ве­ли,
„ко­ји сте умор­ни и на­то­ва­ре­ни”. 28. По­гле­дај ко­га то до­зи­ва? Оне ко­ји се
пре­да­до­ше бе­за­ко­њи­ма, обре­ме­ње­не гре­хо­ви­ма, ко­ји се ви­ше не мо­гу по­
ди­ћи, оне сра­мо­том пре­кри­ве­не, сме­ло­сти ли­ше­не. И за­што их при­зи­ва?
Не за­то да би их на од­го­вор­ност по­звао и пре­с у­дио им. Но, ра­ди че­га?
Да би им умор олак­шао, да би са њих те­жак то­вар ски­нуо. А шта би те­же
 34
мо­гло би­ти од гре­ха? И све да смо и хи­ља­ду пу­та без­о­се­ћај­ни и хо­ће­мо
да грех од љу­ди скри­је­мо, Он ће све­јед­на­ко по­ди­ћи про­ти­ву нас са­вест
на­шу, су­ди­ју не­пот­ку­пљи­во­га, ко­ји ће нам, стал­но уста­ју­ћи про­ти­ву нас,
не­пре­ста­но бол на­но­си­ти, као не­ки крв­ник, стал­но рас­тр­за­ју­ћи и му­че­ћи
наш ра­зум и ука­зу­ју­ћи нам на ве­ли­чи­ну гре­ха. Обре­ме­ње­не гре­хом, ве­ли
Исус, ко­ји се по­гну­ше као под не­ким бре­ме­ном, од­мо­ри­ћу, да­ру­ју­ћи им
опро­ште­ње гре­хо­ва. Са­мо „хо­ди­те к Ме­ни”. Ко је то­ли­ко ока­ме­њен, ко
то­ли­ко твр­до­глав, да чо­ве­ко­љу­би­ви по­зив пре­зре? 29. За­тим, на­чин нам
то­га удо­сто­је­ња од­мо­ра об­ја­шња­ва­ју­ћи, Вла­ди­ка до­да­је: „Узми­те ја­рам мој
на се­бе”. По­ко­ри­те се, ве­ли, јар­му Мо­ме. Али, не пла­ши­те се о јар­му слу­
ша­ју­ћи, јер он врат не жу­љи и не на­го­ни вас да гла­ву по­гне­те, већ вас учи
да на ви­шње по­ми­шља­те, јер нас ја­рам тај пра­вом хри­шћан­ском му­дро­
љу­бљу (љу­бо­му­дри­ју) учи. „Узми­те ја­рам Мој на се­бе и на­у­чи­те се”. Са­мо
се по­ко­ри­те јар­му Мо­ме и на­у­чи­ће­те се. „На­у­чи­те се”, тј. при­кло­ни­те уши
сво­је, да се уз­мог­не­те на­у­чи­ти од Ме­не. Та, Ја од вас ни­шта те­шко не тра­
жим. Ви, слу­ге Мо­је, по­дра­жа­вај­те Ме­ни, Вла­ди­ци. Ви, бу­ду­ћи зе­мљом и
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
пра­хом, узми­те за при­мер Твор­ца не­ба и зе­мље, Са­зда­те­ља сво­га. „На­у­
чи­те се од Ме­не, јер сам Ја кро­так и сми­рен ср­цем” (Мт. 11,29).
30. Је­си ли ви­део снис­хо­дљи­вост Вла­ди­чи­ну? Је­си ли не­чу­ве­но чо­ве­ко­љу­
бље ви­део? Он не за­тра­жи ни­шта не­при­јат­но или те­шко. Та, Он не ре­че:
'На­у­чи­те се од Ме­не, за­то што Ја учи­них зна­ме­ња, Ја мр­тве вас­кр­снух, Ја
чу­да по­ка­зах, ко­ја за­ви­си­ше са­мо од си­ле Мо­је!” А шта ка­за? 'На­у­чи­те
се од Ме­не, јер сам Ја кро­так и сми­рен ср­цем и на­ћи ће­те по­кој ду­ша­ма
сво­јим'” (Мт. 11,29). Је­си ли ви­део ка­ко је до­бит ве­ли­ка од јар­ма ово­га, ка­
ко је ве­ли­ка ко­рист? Онај, да­кле, ко се удо­сто­ји да се то­ме јар­му по­ко­ри
и уз­мог­не да од Го­спо­да на­у­чи да кро­так и сми­рен ср­цем би­ва, за­до­би­ће
пу­ни по­кој ду­шев­ни. Јер, он је оно нај­глав­ни­је (у де­лу) спа­се­ња на­ше­га.
Онај ко ову до­бро­де­тељ (вр­ли­ну) стек­не, уз­мо­ћи ће, чак и те­лом спу­та­ван,
да се са бес­те­ле­сним Си­ла­ма над­гор­ња­ва и ни­чег за­јед­нич­ког не­ће има­ти
са са­да­шњим ве­ком. 31. Јер, онај ко кро­то­сти Вла­ди­ке по­дра­жа­ва, не­ће се
гне­ви­ти, не­ће на бли­жње­га уста­ти. И, ако га ко уда­ри, ре­ћи ће: „Ако зло
ре­кох, до­ка­жи да је зло; ако ли до­бро, за­што ме би­јеш?” (Јн. 18,23). Ако му
не­ко ка­же да је де­мо­ном об­у­зет, он од­го­ва­ра: „У ме­ни де­мо­на не­ма” (Јн.
8,49), и ни­шта што му се при­пи­с у­је не мо­же да га по­зле­ди. Та­кав чо­век ће
пре­зи­ра­ти сва­ку сла­ву са­да­шњег жи­ви­та, и ни­јед­но од до­ба­ра ви­ди­вих
не­ће га при­ву­ћи, јер од­са­да он за­до­би­ја очи дру­га­чи­је. Сми­рен ср­цем,
он ни­ка­да бли­жњем не­ће мо­ћи да по­за­ви­ди на ње­го­вим до­бри­ма. Не­ће
укра­сти, не­ће би­ти ко­ри­сто­љу­бив, не­ће би­ти по­хле­пан за нов­цем, не­го ће
име­так свој раз­да­ти, про­ја­вљу­ју­ћи ве­ли­ко са­стра­да­ње пре­ма се­би слич­
но­ме. Он не­ће ту­ђи брак ра­за­ра­ти. Онај ко се јар­му Хри­сто­вом по­ви­ну­је
и на­у­чи да бу­де кро­так и сми­рен ср­цем, сте­ћи ће сва­ку до­бро­де­тељ [вр­
ли­ну] и сле­до­ва­ће сто­па­ма Вла­ди­чи­ним. 32. По­ко­ри­мо се, да­кле, ово­ме
35
ко­ри­сном јар­му и узми­мо то ла­ко бре­ме, да би­смо и ми мо­гли по­кој за­
до­би­ти. Онај ко се том јар­му по­ко­ри ду­жан је да за­бо­ра­ву пре­да све ста­ре
на­ви­ке и чу­ва у стро­го­сти очи сво­је, јер „сва­ко ко”, ве­ли Пи­смо, гле­да на
же­ну са же­љом, већ је учи­нио пре­љу­бу са њом у ср­цу сво­ме” (Мт. 5,28). За­то
је по­треб­но чу­ло ви­да стро­жи­је др­жа­ти, да кро­за њ (у нас) не уђе смрт. И
не са­мо очи, не­го и је­зик тре­ба др­жа­ти у нај­ве­ћој стро­го­сти, јер „мно­ги
па­до­ше од ма­ча оштро­га, али не­ма их то­ли­ко ко­ли­ко оних ко­ји па­до­ше
од је­зи­ка” (Сир. 28,21). Та­ко­ђе је по­треб­но и дру­ге стра­сти ко­је нас из­не­на­
да об­у­зи­ма­ју об­у­зда­ва­ти и ум у спо­кој­ству утвр­ди­ти, ја­рост ис­ко­ре­ни­ти,
гнев, зло­пам­ће­ње, не­на­вист, кле­ве­т у, не­при­лич­не же­ље, сва­ки раз­врат и
сав де­ла плот­ска – као што су пре­љу­бо­чин­ство, блуд, не­чи­сто­та, раз­врат,
идо­ло­слу­же­ње, ча­ра­ње, не­при­ја­тељ­ство, сва­ђа, за­вист, пи­јан­ство, пре­је­да­
Свети Јован Златоусти
ње (Гал. 5, 19–21). 33. Тре­ба­ло би све то са ко­ре­ном иш­чу­па­ти и ста­ра­ти се да
плод Ду­ха за­до­би­је­мо – љу­бав, ра­дост, мир, ду­го­тр­пље­ње, бла­гост, до­бро­
ту, кро­тост, уз­др­жа­ње (уп. Гал. 5, 22–23). Ако на тај на­чин ум свој очи­сти­мо,
про­сла­вља­ју­ћи бла­го­че­сти­ва уче­ња, уз­мо­ћи ће­мо убу­ду­ће, прет­ход­но се
при­пре­мив­ши, да се до­стој­ни­ма пред­ста­ви­мо и ве­ли­ко­га да­ра при­ма­ња
и да­ро­ва­них нам до­ба­ра са­чу­ва­ња.
34. И не­ка ми стра­не бу­ду убу­ду­ће бри­ге о спо­ља­шњем улеп­ша­ва­њу и рас­
ко­шној оде­ћи, не­ка сва­ка те­жња мо­ја усме­ре­на ка бла­го­о­бра­зно­сти ду­ше,
да бли­ста­ви­је за­си­ја ле­по­та ње­на. Ни­су ми по­треб­ни ни сви­лен-оде­ћа ни
сви­лен-тка­ни­не ни­ти огр­ли­це злат­не. Јер, учи­тељ ва­се­ље­не, до­бро по­зна­
ју­ћи по­да­тљи­вост жен­ске ду­ше и сла­бост во­ље, ни­је окле­вао да дâ по­у­ку
тим по­во­дом. За­што бих он­да ја го­во­рио, ка­да нам он то на­зи­да­ње он
Онима који се припремају за крштење
ни­је ус­кра­тио? Го­во­ре­ћи о пле­те­њу ко­се, он уз­ви­ку­је: „Зар пле­те­ни­ца­ма
или зла­том или би­се­ром или ха­љи­на­ма ску­по­це­ним” (1 Тим. 2,9), ка­ко он
учи, же­лиш да се укра­ша­ваш, же­но, и раз­ме­ћеш се пред по­сма­тра­чи­ма?
Ја те по­зи­вам да те­чеш по­хва­лу и одо­бра­ва­ње не са­мо од слич­них те­би
би­ћа људ­ских, не­го и од Вла­ди­ке све­ко­ли­ко­га. 35. И по­што (Апо­стол)
осу­ди укра­ша­ва­ње се­бе пле­те­ни­ца­ма, зла­том, би­се­ром и рас­ко­шним ха­
љи­на­ма, по­гле­дај­мо ка­кве укра­се он же­ни пред­ла­же. Та, злат­ни укра­си и
пре­кра­сне ха­љи­не, ако и ра­ду­ју за­крат­ко сво­ју вла­сни­цу, вре­ме­ном ове­
шта­ва­ју. Али, шта то го­во­рим о ове­шта­ва­њу? Но још и пре но што вре­
ме­ном ове­шта­ју, оне дра­же очи за­ви­дљи­ва­ца и по­бу­ђу­је зло­ми­сле­не на
пљач­ку. А украс ко­ји пред­ла­же Апо­стол не мо­же се опљач­ка­ти и од­не­ти,
он оста­је за­у­век. Оста­ју­ћи са на­ма у жи­во­т у ов­де и пра­те­ћи нас у жи­вот
бу­ду­ћи, ве­ли­ку нам сме­лост да­је. 36. Али, па­жњу тре­ба обра­ти­ти на ре­чи
са­мо­га Апо­сто­ла. Шта он ка­же? (Ка­же) да се же­не „укра­ша­ва­ју до­брим
де­ли­ма, као што при­ли­чи же­на­ма ко­је се при­во­ле­ше бла­го­че­шћу” (1 Тим
2,10). „Чи­ни оно”, ве­ли, „што је до­стој­но ис­по­ве­да­ња тво­га, укра­ша­вај се­
бе до­брим де­ли­ма”. Не­ка (тво­је) чи­ње­ње до­бра по­дра­жа­ва ис­по­ве­да­њу
тво­ме. Ти се по­све­ћу­јеш по­што­ва­њу Бо­га, па чи­ни он­да оно што је Ње­
 36
му угод­но – до­бра де­ла. А шта зна­чи – (укра­ша­ва­ње) „до­брим де­ли­ма”?
„Све­у­куп­ност свих до­бро­де­те­љи”, ве­ли (Апо­стол), – пре­зре­ње до­ба­ра
са­да­шњих, иш­че­ки­ва­ње бу­ду­ћих, не­ма­ре­ње за нов­це, ште­дрост пре­ма
си­ро­ма­шни­ма, уме­ре­ност, кро­тост, хри­шћан­ско му­дро­љу­бље, мир­но и
без­ме­те­жно на­стро­је­ње ду­ше. Не тре­ба сла­ви са­да­шњег жи­во­та те­жи­ти,
по­глед свој ва­ља ка Ви­шњем усме­ра­ва­ти и стал­но се о та­мо­шњем бри­ну­ти
и тој сла­ви стре­ми­ти. 37. А по­што се са­да обра­ћам по­себ­но же­на­ма, хтео
бих да им дам и дру­ге не­ке по­у­ке. Не­ка се уз­др­жа­ва­ју, из­ме­ћу оста­ло­га,
и од штет­не на­ви­ке да бо­ја­ди­шу (шмин­ка­ју) ли­це, чи­ме то­бо­же ис­пра­
вља­ју не­до­стат­ке тво­ре­ви­не. Не­ка не ожа­ло­шћу­ју Твор­ца. Шта то ра­диш,
же­но? Зар по­мо­ћу ко­зме­ти­ке и шмин­ке мо­жеш да ишта до­даш ле­по­ти
при­род­ној или да из­ме­ниш при­род­ну ру­жно­ћу? По­мо­ћу то­га ти (ле­по­ти
при­род­ној) не­ћеш при­до­да­ти ни­шта, не­го ћеш уна­ка­зи­ти ле­по­т у ду­ше
сво­је. Јер то ис­пра­зно ба­вље­ње све­до­чи о уну­тар­њој ра­сла­бље­но­сти. А,
што је глав­но, ти­ме ћеш (са­мо) рас­пи­ри­ти пре­ма се­би ве­ли­ку ва­тру. Дра­
же­ћи по­гле­де мла­ди­ћа и ин­те­ре­со­ва­ње не­уз­др­жни­ка при­вла­че­ћи, ти их
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
чи­ниш пот­пу­ним пре­љуб­ни­ци­ма и (од­го­вор­ност за) њи­хов пад на сво­ју
гла­ву на­вла­чиш. 38. До­лич­но је, да­кле, и ко­ри­сно са­свим се од ко­зме­ти­ке
уз­др­жа­ва­ти. Но, ако же­не по­ро­бље­не овом глу­пом на­ви­ком то не же­ле,
не­ка бар то не чи­не до­ла­зе­ћи у дом мо­ли­тве. „За­што, ре­ци ми, по­ла­зе­ћи
у цр­кву, то од се­бе пра­виш? Зар та­кву ле­по­т у тра­жи Онај Ко­ме до­ла­зиш
да се по­кло­ниш и ис­по­ве­даш гре­хе сво­је? Он тра­жи ле­по­т у уну­тар­њу, чи­
ње­ње до­брих де­ла, ми­ло­сти­њу, це­ло­му­дре­ност, скру­ше­ње, пра­вил­ну ве­ру.
А ти, на ово за­бо­ра­вив­ши, ста­раш се да чак у цр­кви са­бла­жња­ваш ла­ко­
ми­сле­не. Ка­кав ужас то за­слу­жу­је? При­бли­жа­ваш се лу­ци и при­ре­ђу­јеш
се­би у њој бро­до­лом. До­ла­зиш Ле­ка­ру да ра­не ис­це­лиш, а од­ла­зиш, још
их ви­ше по­зле­див­ши. И ка­кво ћеш оправ­да­ње по­сле то­га има­ти? Ако су
се, пак, не­ке та­ко ла­ко­ми­сле­но пре­ма сво­ме спа­се­њу до­са­да и од­но­си­ле,
са­да бар не­ка по­слу­ша­ју и од те се сквр­ни [не­чи­сто­те] из­ба­ве, јер ако је
(Апо­стол) за­бра­нио но­ше­ње ха­љи­на ску­по­це­них, тим пре би (за­бра­нио)
улеп­ша­ва­ње и мац­ка­ње.
39. Ујед­но мо­лим и му­же­ве и же­не да не ве­ру­ју ни у ка­кве пред­зна­ке и да
сва­ко ис­тра­жи­ва­ње (зна­ме­ња) из­бе­га­ва­ју. То је бе­сми­сли­ца ко­јим се за­
ни­ма­ју Гр­ци (мно­го­бо­шци) и они ко­ји се у вла­сти за­блу­де на­хо­де – да
ис­пи­т у­ју сва­ки крик вра­не, и шу­шањ ми­ша, шкри­пу др­ве­та, и ра­ду­ју се
су­сре­ти­ма са љу­ди­ма по­стид­ног жи­во­та а, као из­вор хи­ља­да не­во­ља, из­
бе­га­ва­ју оп­ште­ње са они­ма ко­ји бла­го­че­сти­во [по­бо­жно] и пра­вед­но жи­
ве. По­гле­дај ка­ко су мно­го­број­не сми­ца­ли­це ђа­во­ље! Јер, он хо­ће не са­мо
да нас до­бро­де­те­љи ли­ши и на зло скло­ни, не­го и из­ми­шља на­чи­не да нам
ули­је мр­жњу пре­ма до­бро­де­те­љи и пре­зре­ње пре­ма они­ма ко­ји за њом
иду. По­ред то­га, он хо­ће не сам да нас про­сто на пу­те­ве зла усме­ри, не­го
на­сто­ји да нас са злом здру­жи, су­ге­ри­шу­ћи нам да га ра­до­сно при­ма­мо.
37
40. Не ми­сли­те да су ово ства­ри бе­зна­чај­не и не­ва­жне. По­ми­сли­те бо­ље на
то да су оне ка­дре да уто­пе ду­шу и низ­врг­ну је у сам без­дан зла. Јер, та­ква
је за­ми­сао лу­ка­во­га де­мо­на да са­бла­жња­ва чак и пре­ко ства­ри бе­зна­чај­
них. Али ви, мла­ди вој­ни­ци Хри­сто­ви, и му­шкар­ци и же­не, јер вој­ска
Хри­сто­ва за раз­ли­ку по­ло­ва не зна, ис­ко­ре­ни­те већ сва­ку слич­ну на­ви­ку
и пот­пу­но ра­зум свој очи­сти­те, да ни­ка­ква не­чи­сто­та не по­мра­чу­је по­ми­
сли ва­ше, јер иш­че­ку­је­те су­срет са Ца­рем све­ко­ли­ко­га. 41. Ако не­ко има
не­при­ја­те­ља, не­ка се са њим по­ми­ри, по­ми­шља­ју­ћи на оно што се на­да
да ће од Го­спо­да до­би­ти, иако је по­гру­жен у то­ли­ко мно­штво гре­хо­ва, и
не­ка бли­жњем опро­сти са­гре­ше­ња ње­го­ва. „Ни­ко од вас”, ве­ли Пи­смо,
„не­ка не сми­шља у ср­цу сво­ме зла про­тив бли­жњег сво­га” (Зах. 8, 17). Ако,
да­кле, не­ко има ли­хвар­ске за­пи­се ду­го­ва­ња и об­ве­зни­це, не­ка их ис­це­па.
Свети Јован Златоусти
„Ис­це­пај”, ка­за­но је (у Пи­сму), „сва­ко ду­жнич­ко пи­смо не­пра­вед­но” (Ис.
58,6). јед­но­став­ни­је ре­че­но, не­ка сва­ко прет­ход­но учи­ни све што је до ње­
га, да ве­ћу ште­дрост од Вла­ди­ке за­лу­жи. 42. А, пре све­га, на­у­чи­те је­зик
свој да за­кле­тве не из­го­ва­ра, не ве­лим са­мо ла­жне за­кле­тве не­го та­ко­ђе и
за­кле­тве за­луд­не и штет­не, ко­је шко­де они­ма ко­ји се ку­ну. „Јер је ка­за­но”,
ка­же Го­спод, „Не ку­ни се кри­во… А Ја вам ка­жем: Не ку­ни­те се ни­ка­ко”
(Мт. 5,33–34). Чуо си – „не ку­ни се ни­ка­ко”, и од­са­да пре­ста­ни да су­диш о
за­по­ве­сти­ма Вла­ди­чи­ним, не­го слу­шај Оно­га ко их за­по­ве­ди и пот­пу­но
ум свој очи­сти. 43. Оста­ви та­ко­ђе сва­ку по­ми­сао на коњ­ске тр­ке и пред­
ста­ве без­бо­жних по­зор­ја, јер су они из­во­ри из­о­па­че­ња, а не са­мо су­ро­вог
ужи­ва­ња остр­вље­них зве­ри. Ре­ци ми, ка­кво је за­до­вољ­ство ви­де­ти ка­ко
чо­ве­ка слич­ног те­би, ко­ји са то­бом при­ро­ду исту има, рас­тр­за­ва­ју кр­во­
Онима који се припремају за крштење
лоч­не зве­ри? И не бо­јиш ли се ти, не дрх­тиш ли од стра­ха да ће са не­ба
гром уда­ри­ти и гла­ву тво­ју спр­жи­ти? Јер, ти, ако се та­ко мо­же ре­ћи, зу­бе
кр­во­ло­ку оштриш. Гла­сом сво­јим су­де­лу­јеш те сам из­вр­ша­ваш уби­ство,
ако не ру­ком, оно је­зи­ком.
44. Мо­лим вас, не од­но­си­те се ла­ко­ми­сле­но пре­ма спа­се­њу сво­ме. По­ми­сли
на сво­је до­сто­јан­ство и по­сти­ди се. Јер, ако се не­ко гор­ди сво­јим све­тов­
ним до­сто­јан­ством и че­сто зна да се не­ког по­сла од­рек­не, да не би сво­је
до­сто­јан­ство уни­зио, зар и ти, ко­ји хо­ћеш та­ко ве­ли­ко до­сто­јан­ство да
стек­неш, не тре­ба да по­ка­жеш се­бе до­стој­ним ува­жа­ва­ња? Јер, тво­је до­
сто­јан­ство је та­кво да те пра­ти у ве­ку са­да­шњем и сле­ди те у оном бу­ду­
ћем. Шта то зна­чи? (Зна­чи да) ћеш се убу­ду­ће, по чо­ве­ко­љу­бљу Бо­жи­јем,
хри­шћа­ни­ном и вер­ним1 на­зи­ва­ти. Гле, ни­је ти то јед­но до­сто­јан­ство не­го
1 У
хри­шћан­ским оп­шти­на­ма Ан­ти­о­хи­је и Ца­ри­гра­да кра­јем 4. и по­чет­ком 5. в. ве­ру­ју­ћи
ко­ји су при­ми­ли св. Кр­ште­ње на­зи­ва­ли су се „πιστοι” – „вер­ни”, „χριστιανοι”, „μεμυημεωοι,
μυηθεντες” – „по­све­ће­ни”, а „огла­ше­ни”, ко­ји су се за при­ма­ње Св. Тај­не Кр­ште­ња при­пре­
ма­ли на­зи­ва­ли су се „κατηχουμενποι” – „ка­ти­ху­ме­ни, огла­ше­ни”, „αμυητοι” – „не­по­све­ће­
ни”. Реч „хри­шћа­нин” пр­ви се пут по­ја­ви­ла у Ан­ти­о­хи­ји (Д.А. 11,26), где су ове бе­се­де и
про­из­не­се­не, чи­ме су се хри­шћа­ни у Ан­ти­о­хи­ји по­но­си­ли (прим. рус. прев.).
 38
два. Уско­ро ти пред­сто­ји да се у Хри­ста об­у­чеш, за­то ти при­па­да да све
чи­ниш и са­ве­шћу од­лу­чу­јеш та­ко да Он са то­бом бу­де сву­где. 45. Или, ти
не ви­диш ка­ко се гор­де они ко­ји упра­вља­ју др­жав­ним по­сло­ви­ма, ка­ко
се у оде­ћу обла­че ко­ја но­си на се­би цар­ска од­лич­ја и због то­га же­ле да им
се ви­ше ча­сти ука­зу­је те се и те­ло­хра­ни­те­љи­ма окру­жу­ју? Ако, да­кле, они
ко­ји од­лич­ја на оде­ћи има­ју, же­ле да им се због то­га по­што­ва­ње ука­зу­је,
мно­го ви­ше осно­ве за то имаш ти, ко­ји на­ме­ра­ваш да се у Са­мо­га Хри­ста
об­у­чеш. Јер, ре­че­но је у Пи­сму, „И хо­ди­ћу ме­ђу ва­ма и би­ћу вам Бог” (Лев.
26,12). 46. Из­бе­га­вај­те све те зле сми­ца­ли­це ђа­во­ље и це­ни­те ви­ше од све­га
по­хо­ђе­ње цр­кве. За­јед­но са уз­др­жа­њем од хра­не и уз­др­жа­њем од зла, свим
си­ла­ма те­жи­те до­бро­де­те­љи, про­во­ди­те све вре­ме да­на у мо­ли­тва­ма и
К а­ко нам је мио и драг скуп мла­де бра­ће! На­зи­вам вас бра­ћом још пре
ис­по­ве­да­њу, у чи­та­њу и скру­ша­ва­њу ду­шев­ном, и свим си­ла­ма те­жи­те да
са­мо о ду­хов­но­ме раз­го­во­ре во­ди­те. Јер ако ће се од нас тра­жи­ти од­го­вор
за (сва­ку) пра­зну реч, тим ће се ви­ше (тра­жи­ти) за бр­бља­ње и раз­го­во­
ре жи­теј­ске. 47. Ако се, да­кле, бу­де­те бри­ну­ли и ста­ра­ли о здра­вљу ду­ше
сво­је, за­до­би­ће­те ве­ће бла­го­во­ље­ње Бо­жи­је, са­ми ће­те се ве­ћом сме­ло­шћу
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
на­сла­ђи­ва­ти, и ми ће­мо вам са ве­ћим за­до­вољ­ством да­ље пре­но­си­ти уче­
ње, зна­ју­ћи да ду­хов­на се­ме­на ба­ца­мо у (ср­ца) бла­го­дар­них слу­ша­ла­ца,
у плод­но и род­но тле. Еда се и ви ште­дро­га да­ра од Бо­га удо­сто­ји­те и ми
да се удо­сто­ји­мо Чо­ве­ко­љу­бља Ње­го­во­га, ми­ло­шћу и бо­га­тим да­ро­ви­ма
Је­ди­но­род­ног Си­на Ње­го­во­га, са Ко­јим Оцу и Све­то­ме Ду­ху не­ка је сла­ва,
си­ла и част са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.
Са ру­ско­га Ве­сна Ник­че­вић
За­то вас и ја на­зи­вам бла­же­ни­ма још пре не­го што сте сту­пи­ли у ту све­
39
КАТИХЕТИЧКЕ БЕСЕДЕ
Две катихетичке беседе онима који се спремају за крштење
св. Јован Златоуст је одржао, како се претпоставља,
387. године за време св. Четрдесетнице: прву тридесет
дана пре Васкрса, а другу десет дана након прве.
БЕСЕДА ПРВА
ро­ђе­ња и по­здра­вљам вас као сво­је још пре не­го што сте се ро­ди­ли.
Знам, до­бро знам, ка­кве ча­сти и вла­сти тре­ба да се удо­сто­ји­те, а оне ко­ји­
ма пред­сто­ји да до­би­ју власт обич­но сви по­шту­ју још пре не­го што су до­
Свети Јован Златоусти
би­ли ту власт, да би услу­жно­шћу уна­пред сте­кли њи­хо­ву бла­го­на­кло­ност
за бу­дућ­ност. То са­да чи­ним и ја, јер вам пред­сто­ји да до­би­је­те не са­мо
власт, не­го цар­ство, и при то­ме, не про­сто цар­ство, већ цар­ство не­бе­ско.
За­то вас мо­лим и пре­кли­њем, се­ти­те ме се ка­да за­до­би­је­те то цар­ство; ка­
ко је Јо­сиф го­во­рио на­чел­ни­ку пе­хар­ни­ка: Се­ти ме се, ка­да ти до­бро бу­де
(Пост. 40, 14), та­ко вам и ја са­да го­во­рим: Се­ти­те ме се, ка­да вам до­бро бу­де.
Ову на­гра­ду од вас не мо­лим због ту­ма­че­ња сно­ва, по­пут ње­га, јер ни­сам
до­шао да вам ту­ма­чим сно­ве, већ да об­ја­вљу­јем о ства­ри­ма не­бе­ским и да
пре­но­сим бла­гу вест о оним до­бри­ма, што око не ви­де, и ухо не чу, и у ср­
це чо­ве­ку не до­ђе, оно при­пре­ми Бог они­ма ко­ји га љу­бе (1 Кор. 2, 9). Јо­сиф
је го­во­рио пе­хар­ни­ку: Још три да­на, и се­ти­ће се фа­ра­он чи­на твог, и опет
ће ти вра­ти­ти ста­ре­шин­ство тво­је пе­хар­нич­ко (Пост. 40, 13); а ја не го­во­рим:
Катихетичке беседе
још три да­на и ви ће­те по­ста­ти вла­да­ре­ви пе­хар­ни­ци, већ: још три­де­сет
да­на, и то не фа­ра­он, већ Цар не­бе­ски уз­диг­ну­ће вас у ви­шњу отаџ­би­ну, у
сло­бод­ни Је­ру­са­лим, у град не­бе­ски. Онај је го­во­рио: И по­да­ћеш ча­шу фа­
ра­о­ну у ру­ку ње­го­ву (Ст. 13); а ја не го­во­рим: да­ва­ће­те ча­шу у ца­ре­ве ру­ке,
већ: сам Цар ће вам да­ти у ру­ке ва­ше ча­шу стра­шну, ис­пу­ње­ну ве­ли­ком
си­лом и дра­го­це­ни­ју од сва­ке тва­ри. Они ко­ји су по­све­ће­ни у Тај­не зна­ју
моћ ове ча­ше; са­зна­ће­те и ви уско­ро. Да­кле, се­ти­те ме се ка­да уђе­те у оно
цар­ство, ка­да до­би­је­те цар­ско ру­хо, ка­да се об­у­че­те у пор­фи­ру, оба­гре­ну
кр­вљу Вла­ди­чи­ном, ка­да ста­ви­те ди­ја­де­му ко­ја ис­пу­шта на све стра­не
зра­ке све­тли­је од сун­ча­них. То су да­ро­ви Же­ни­ка, прем­да они над­ма­шу­ју
ва­шу за­слу­гу, али су до­стој­ни Ње­го­вог чо­ве­ко­љу­бља.
ште­ну брач­ну ло­жни­цу, и не са­мо што вас на­зи­вам бла­же­ни­ма, не­го и
хва­лим ва­шу раз­бо­ри­тост за­то што при­сту­па­те кр­ште­њу не на из­ди­са­ју,
као они ко­ји су нај­бе­збри­жни­ји од љу­ди, већ као раз­бо­ри­те слу­ге, спрем­
не да се с ве­ли­ком усрд­но­шћу по­ви­ну­ју Го­спо­ду, те већ од са­да с ве­ли­ком
по­кор­но­шћу и рев­но­шћу при­кла­ња­те вра­то­ве ду­ше под ја­рам Хри­стов,
при­ма­те тај бла­ги ја­рам и узи­ма­те на се­бе то ла­ко бре­ме. Иако су да­ро­ви
 40
бла­го­да­ти јед­на­ки и ва­ма и они­ма ко­ји при­ма­ју Тај­ну пред крај жи­во­та,
ипак ни­су јед­на­ке скло­ност во­ље и при­пре­ма за де­ло. Они при­ма­ју Тај­ну
на са­мрт­ном од­ру, а ви у не­дри­ма Цр­кве, сви­ма на­ма за­јед­нич­ке мај­ке;
они у жа­ло­сти и су­за­ма, а ви у ра­до­сти и ве­се­љу; они са уз­ди­са­њем, а ви
са за­хвал­но­шћу; они об­у­зе­ти ја­ком гро­зни­цом, а ви ис­пу­ња­ва­ју­ћи се ве­
ли­ким ду­хов­ним за­до­вољ­ством. За­то ов­де све од­го­ва­ра да­ру, а та­мо је све
су­прот­но да­ру: та­мо се они ко­ји при­ма­ју Тај­ну пре­да­ју ве­ли­ком ја­ди­ко­ва­
њу и пла­чу, око њих сто­је де­ца ко­ја пла­чу, же­на ко­ја се би­је по обра­зи­ма,
ожа­ло­шће­ни при­ја­те­љи, слу­ге ко­је се об­ли­ва­ју су­за­ма, из­глед це­ле ку­ће
под­се­ћа на не­ки тму­ран и мра­чан дан; а ако отво­риш ср­це бо­ле­сни­ка ко­ји
ле­жи, на­ћи ћеш да је оно нај­т у­жни­је. Као што ве­тро­ви ко­ји се с ве­ли­ком
сна­гом устре­мљу­ју је­дан на дру­гог раз­два­ја­ју мо­ре на мно­ге де­ло­ве, та­ко
и ми­сли о не­во­ља­ма ко­је су га за­де­си­ле, ула­зе­ћи у ду­шу бо­ле­сни­ка, ки­да­
ју ње­го­во ср­це на мно­штво бри­га. По­гле­да ли де­цу, за­ми­шља ка­ко ће она
по­ста­ти си­ро­чад; по­гле­да ли же­ну, ми­сли о ње­ном удо­ви­штву; по­гле­да ли
слу­ге, па­да му на па­мет ми­сао о про­па­сти це­ле ку­ће; обра­ти ли се са­мо­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ме се­би, се­ћа се свог са­да­шњег жи­во­та и, при­пре­ма­ју­ћи се да се ра­ста­не
од ње­га, по­кри­ва се ве­ли­ким обла­ком ту­ге. Та­ква је ду­ша оно­га ко­ји та­да
на­ме­ра­ва да при­ми Тај­ну. За­тим, усред та­квог ме­те­жа и уз­не­ми­ре­но­сти,
ула­зи све­ште­ник ко­ји је за бо­ле­сни­ка стра­шни­ји и од са­ме гро­зни­це, а за
бо­ле­сни­ко­ве бли­жње ужа­сни­ји од смр­ти, за­то што се до­ла­зак све­ште­ни­
ка сма­тра зна­ком ве­ће без­на­де­жно­сти, не­го­ли глас ле­ка­ра ко­ји гу­би на­ду
у бо­ле­сни­ков спас, те за­то из­вор веч­ног жи­во­та из­гле­да као знак смр­ти.
Али још ни­сам ре­као о нај­глав­ни­јем злу: че­сто, усред сме­те­но­сти род­би­не
и мно­гих при­пре­ма, ду­ша, на­пу­стив­ши те­ло, од­ле­ће; а мно­ги­ма и ње­но
при­с у­ство не до­но­си ни­ка­кву ко­рист, јер ако онај ко­ји се при­пре­ма да
при­ми Тај­ну не пре­по­зна­је при­сут­не, не чу­је њи­хо­ве гла­со­ве и не мо­же да
из­го­во­ри оне ре­чи пу­тем ко­јих тре­ба да сту­пи у бла­же­ни за­вет са сви­ма
на­ма за­јед­нич­ким Вла­ди­ком, већ ле­жи као бе­жи­вот­но др­во или ка­мен,
ни­ма­ло се не раз­ли­ку­ју­ћи од мр­тва­ца – ка­ква је он­да ко­рист од при­ма­ња
Тај­не у ста­њу та­кве нео­се­тљи­во­сти?
2. Онај ко на­ме­ра­ва да при­сту­пи све­ште­ним и стра­шним Тај­на­ма, тре­ба да
бу­де тре­звен и бо­дар, сло­бо­дан од сва­ке жи­вот­не бри­ге, ис­пу­њен ве­ли­ком
це­ло­му­дре­но­шћу и ве­ли­ком рев­но­шћу, тре­ба да из­ба­ци из ума сва­ке по­
ми­сли ту­ђе Тај­на­ма, да учи­ни свој те­ле­сни храм у сва­ком по­гле­ду чи­стим,
као онај ко­ји на­ме­ра­ва да при­ми са­мо­га Ца­ра. Та­ко је при­пре­мљен ваш
ум, та­кве су ва­ше по­ми­сли, та­ква је на­стро­је­ност ва­ше ду­ше. Оче­куј­те за
ова­ко див­ну усрд­ност до­стој­ну на­гра­ду од Бо­га Ко­ји сво­јим на­гра­да­ма
над­ма­шу­је за­слу­ге оних ко­ји Му ука­зу­ју по­слу­шност. Али ка­ко и са­слу­
жи­те­љи тре­ба да учи­не оно што су ду­жни са сво­је стра­не, та­ко ће­мо и
ми учи­ни­ти оно што смо ду­жни са сво­је стра­не, или бо­ље ре­ћи – ни то
ни­је на­ше, већ та­ко­ђе Вла­ди­чи­но; јер шта ли имаш го­во­ри апо­стол, што
41
ни­си при­мио? А ако си при­мио, што се хва­лиш као да ни­си при­мио (1
Кор. 4,7)? Хтео бих пре све­га да ка­жем за­што су на­ши оци оза­ко­ни­ли да се
од це­ле го­ди­не упра­во у ово вре­ме де­ци Цр­кве до­пу­шта да при­ма­ју Тај­ну
(кр­ште­ња) и због че­га су од­ре­ди­ли, по­сле на­ших по­у­ка, да вас раз­о­де­ва­
ју и изу­ва­ју, и та­ко раз­де­ве­не и изу­ве­не, по­кри­ве­не са­мо ко­шу­љом, во­де
ре­чи­ма за­кли­ња­ча. Ни­су јед­но­став­но и ни­су уза­луд они уста­но­ви­ли и ту
вр­сту и то вре­ме; већ и јед­но и дру­го има та­јан­стве­но и ду­бо­ко зна­че­ње.
Хтео бих да вам га от­кри­јем, али ви­дим да нас бе­се­да по­зи­ва дру­гој и по­
треб­ни­јој ства­ри. Тре­ба ре­ћи шта је то кр­ште­ње, због че­га је оно уве­де­но
у наш жи­вот и ко­ја нам до­бра оно до­но­си.
Али, ако хо­ће­те, го­во­ри­ће­мо нај­пре о на­зи­ву овог та­јан­стве­ног очи­шће­ња.
Оно се не на­зи­ва јед­ним име­ном, већ мно­ги­ма и раз­ли­чи­ти­ма. Та­ко се ово
Свети Јован Златоусти
очи­шће­ње на­зи­ва ба­њом пре­по­ро­ђе­ња: Спа­се нас, го­во­ри апо­стол, ба­њом
но­во­га ро­ђе­ња и об­но­вље­ња Ду­хом Све­тим (Тит. 3,5). На­зи­ва се и про­све­
ће­њем [про­све­тље­њем], ка­ко га опет зо­ве Па­вле: Се­ћа­те се пр­вих да­на у
ко­је тек про­све­тље­ни, под­не­со­сте мно­ге под­ви­ге и стра­да­ња (Јев. 10,32); и
још: Јер ни­је мо­гу­ће оне ко­ји су јед­ном про­све­тље­ни, […] ка­да су от­па­ли,
по­но­во вра­ћа­ти на по­ка­ја­ње (Јев. 6,4–6). На­зи­ва се и кр­ште­њем: Ко­ји се год
у Хри­ста кр­сти­сте, у Хри­ста се обу­ко­сте (Гал. 3,27). На­зи­ва се и по­гре­бе­њем:
Та­ко се с њим по­гре­бо­смо, ве­ли, кроз кр­ште­ње у смрт (Рим. 6,4). На­зи­ва се
и об­ре­за­њем: У Ње­му ви и об­ре­за­ни би­сте об­ре­за­њем не­ру­ко­тво­ре­ним,
од­ба­ци­ва­њем те­ла гре­хов­но­сти (Кол. 2,11). На­зи­ва се и кр­стом: Зна­ју­ћи ово,
да се ста­ри наш чо­век ра­за­пе с њи­ме, да би се уни­шти­ло те­ло гре­хов­но
(Рим. 6,6). Мо­же се по­ме­ну­ти и мно­го дру­гих ње­го­вих име­на, али да не би­
Катихетичке беседе
смо по­тро­ши­ли све вре­ме на на­бра­ја­ње на­зи­ва ово­га да­ра, обра­ти­мо се
са­да пр­вом на­зи­ву и, об­ја­снив­ши ње­го­во зна­че­ње, за­вр­ши­мо бе­се­ду: По­
че­ће­мо го­во­ри­ти ма­ло из­да­ле­ка. По­сто­ји сви­ма љу­ди­ма за­јед­нич­ко пра­ње
у ба­ња­ма, ко­је обич­но спи­ра те­ле­сну не­чи­сто­ћу. По­сто­ји пра­ње ју­деј­ско
ко­је, иако је ва­жни­је од пр­вог, да­ле­ко је ни­же од бла­го­дат­ног, бу­ду­ћи да и
оно спи­ра те­ле­сну не­чи­сто­ћу, али не са­мо те­ле­сну, већ и ону ко­ја за­ви­си
од не­моћ­не са­ве­сти. По­сто­ји мно­го ства­ри ко­је по свом свој­ству ни­су не­
чи­сте, већ по­ста­ју не­чи­сте од не­мо­ћи са­ве­сти. Као што се ма­ске и оста­ла
стра­ши­ла ко­ја по свом свој­ству ни­су стра­шна чи­не де­ци стра­шни­ма због
сла­бо­сти њи­хо­ве при­ро­де, та­ко и у од­но­су на оно о че­му сам ре­као, на
при­мер, до­дир мр­твих те­ла по свом свој­ству ни­је не­чист, али ка­да се он
до­го­ди чо­ве­ку не­моћ­не са­ве­сти, чи­ни оно­га ко­ји га је до­та­као не­чи­стим.
Да то де­ло по свом свој­ству ни­је не­чи­сто, по­ка­зу­је и сам уте­ме­љи­вач за­ко­
на Мој­си­је ко­ји је но­сио со­бом мр­твог Јо­си­фа, па је ипак остао чист. За­то
и Па­вле, рас­пра­вља­ју­ћи о ова­квој не­чи­сто­ћи ко­ја не по­ти­че од при­ро­де,
већ од не­мо­ћи са­ве­сти, го­во­ри ова­ко: Ни­шта ни­је не­чи­сто по се­би, осим
ка­да ко ми­сли да је што не­чи­сто, оно­ме је не­чи­сто (Рим. 14,14). Ви­диш ли да
не­чи­сто­ћа не по­ти­че од свој­ства ства­ри, већ од не­мо­ћи по­ми­сли? И још:
 42
Не ру­ши де­ло Бо­жи­је због је­ла, јер је све чи­сто; не­го је зло за чо­ве­ка ко­ји
је­де са спо­ти­ца­њем (Рим. 14, 20). Ви­диш ли да ни­је је­ло, већ са­бла­жњи­во
је­де­ње узрок не­чи­сто­ће?
3. Та­кву пр­љав­шти­ну је чи­сти­ло ју­деј­ско пра­ње; а бла­го­дат­но пра­ње не
чи­сти та­кву не­чи­сто­ћу, већ ствар­ну, ко­ја про­из­во­ди ве­ли­ко оскрв­ње­ње
за­јед­но с те­лом и у ду­ши: оно чи­ни чи­сти­ма не оне ко­ји су до­та­кли мр­тва
те­ла, већ оне ко­ји су до­та­кли мр­тва де­ла; је ли је ко раз­врат­ник, или блуд­
ник, или идо­ло­по­кло­ник, или је учи­нио не­ко дру­го зло, ма­кар ује­ди­нио у
се­би све људ­ске по­ро­ке, ако уђе у во­де­ну ку­пјељ [кр­сти­о­ни­цу], иза­ћи ће
из тих бо­жан­ских стру­ја чи­сти­ји од сун­че­вих зра­ка. А да ово што ре­кох
ти не би сма­трао пре­те­ри­ва­њем, по­слу­шај Па­вла ко­ји го­во­ри о си­ли те
ку­пје­љи: Не ва­рај­те се: ни блуд­ни­ци, ни идо­ло­по­кло­ни­ци, ни пре­љу­бо­
чин­ци, ни ру­ко­блуд­ни­ци, ни му­же­ло­жни­ци, ни ла­ком­ци, ни ло­по­ви, ни
пи­ја­ни­це, ни опа­да­чи, ни оти­ма­чи, не­ће на­сле­ди­ти Цар­ство Бо­жи­је (1 Кор.
6,9, 10). Али, ре­ћи ћеш, у ка­квој ве­зи је то са овим што ма­ло­пре ре­ко­смо?
Тре­ба да по­ка­же­мо да ли све то про­чи­шћу­је сна­га ку­пје­љи. Са­слу­шај
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
да­ље. И та­кви бе­ја­сте не­ки; али се опра­сте и по­све­ти­сте и оправ­да­сте
име­ном Го­спо­да Ису­са Хри­ста и Ду­хом Бо­га на­ше­га (11). Обе­ћа­ли смо да
ће­мо вам по­ка­за­ти да се они ко­ји ула­зе у ту ку­пјељ чи­сте од сва­ке по­роч­
но­сти, али на­ша бе­се­да је по­ка­за­ла ви­ше, тј. да они по­ста­ју не са­мо чи­сти,
не­го и све­ти и пра­вед­ни: он не са­мо што је ре­као: Опра­сте се, не­го та­ко­ђе
и: По­све­ти­сте се и оправ­да­сте. Шта мо­же би­ти див­ни­је од то­га ка­да без
на­по­ра, ра­да и до­брих де­ла до­ла­зи до оправ­да­ња? Та­кво је чо­ве­ко­љу­бље
бо­жан­ског да­ра: он чи­ни пра­вед­ни­ма и без на­по­ра. Ако ца­рев указ, на­
пи­сан с ма­ло ре­чи, пу­шта на сло­бо­ду крив­це за без­број­не пре­сту­пе, а
дру­ге уз­во­ди на нај­ви­ши сте­пен по­ча­сти, то тим ви­ше Све­ти Дух Бо­жи­
ји све­мо­гу­ћи, мо­же и да нас из­ба­ви од сва­ког зла и да нам да­ру­је ве­ли­ку
пра­вед­ност, и да нас ис­пу­ни ве­ли­ком сме­ло­шћу. И као што искра ко­ја је
упа­ла у бес­крај­но мо­ре од­мах тр­не, и про­гу­та­на мно­штвом во­де по­ста­је
не­ви­дљи­ва, та­ко се и сва људ­ска по­роч­ност, за­ра­ња­ју­ћи у ку­пјељ [ба­њу]
бо­жан­ског из­во­ра, ута­па и не­ста­је бр­же и лак­ше од те искре. Ако пак ова
купjељ от­пу­шта све на­ше гре­хе, за­што се он­да, ре­ћи ћеш, она не на­зи­ва
ку­пјељ опро­ште­ња гре­хо­ва, или ку­пјељ очи­шће­ња, већ ба­ња пре­по­ро­ђе­
ња? За­то што нам она не про­сто от­пу­шта гре­хе, не про­сто очи­шћу­је од
пре­гре­ше­ња, већ то чи­ни та­ко као да се по­но­во ра­ђа­мо. До­и­ста, она нас
по­но­во ства­ра и по­но­во нас из­гра­ђу­је, не ства­ра­ју­ћи нас опет од зе­мље,
већ нас ства­ра­ју­ћи од дру­ге сти­хи­је, од во­де­не при­ро­де: она не са­мо што
оми­ва са­с уд, не­го га по­но­во пре­та­па у пот­пу­но­сти. Оно што се спе­ре,
ма­кар и бри­жљи­во би­ло очи­шће­но, за­др­жа­ва тра­го­ве свог свој­ства и
но­си остат­ке не­чи­сто­ће; али оно што се ба­ца у ог­њи­ште и оно што се
об­на­вља по­сред­ством пла­ме­на, очи­стив­ши се од сва­ке не­чи­сто­ће и бив­
ши из­ва­ђе­но из пе­ћи, ис­пу­шта исти она­кав сјај као и по­но­во из­ли­ве­не
43
ства­ри. Као што не­ко, узев­ши злат­ну ста­т уу, упр­ља­ну зу­бом вре­ме­на,
ди­мом, пра­ши­ном и рђом, и пре­то­пив­ши је, вра­ћа нам ову као нај­чи­сти­
ју и нај­сјај­ни­ју; та­ко и Бог, узев­ши на­шу при­ро­ду, за­хва­ће­ну рђом гре­ха,
за­ча­ђе­ну ве­ли­ким ди­мом пре­гре­ше­ња, при­ро­ду ко­ја је из­гу­би­ла ону ле­
по­т у ко­ју јој је Он да­ро­вао у по­чет­ку, по­но­во ову пре­та­па, за­ра­ња­ју­ћи је
у во­ду као у ог­њи­ште, уме­сто ог­ња нис­по­ши­љу­ћи бла­го­дат Ду­ха, а за­тим
нас ва­ди оту­да пре­по­ро­ђе­не и об­но­вље­не, чи­ји сјај не за­о­ста­је за сја­јем
сун­че­вих зра­ка, смр­вив­ши ста­рог чо­ве­ка и из­гра­див­ши но­во­га, све­тли­јег
не­го што је био прет­ход­ни.
4. Ука­зу­ју­ћи нам на то уни­ште­ње и та­јан­стве­но очи­шће­ње, про­рок је јед­
ном ре­као: Као по­с у­де лон­чар­ске раз­би­ћеш их (Пс. 2,9). А да се ту ра­ди
о вер­ни­ма, ја­сно нам по­ка­зу­ју прет­ход­не ре­чи: Ти је­си мој Син, ве­ли,
Свети Јован Златоусти
Ја те да­нас ро­дих. Тра­жи од ме­не, и да­ћу ти на­ро­де у на­след­ство и под
тво­ју власт кра­је­ве зе­мље (7, 8). Ви­диш ли ка­ко је по­ме­нуо Цр­кву од не­
зна­бо­жа­ца и ука­зао на сву­да по­сто­је­ће Цар­ство Хри­сто­во? За­тим још
го­во­ри: На­па­са­ћеш их па­ли­цом гво­зде­ном, не те­шком, већ ја­ком, као
по­с у­де лон­чар­ске раз­би­ћеш их. Ту се при­ка­зу­је и купjељ [кр­сти­о­ни­ца] у
та­јан­стве­ном сми­слу; он ни­је про­сто ре­као: по­с у­де гли­не­не, не­го: по­с у­де
лон­чар­ске. Па­зи­те: раз­би­је­не гли­не­не по­с у­де не мо­гу би­ти по­пра­вље­не,
због то­га што су јед­ном већ до­би­ле чвр­сто­ћу у ог­њу; а лон­ча­ре­ве по­с у­
де, ко­је тек што су при­пре­мље­не од гли­не, али још ни­с у пе­че­не, ако се и
оште­те ла­ко мо­гу по­при­ми­ти дру­ги об­лик по­мо­ћу мај­сто­ро­ве ве­шти­не.
За­то, го­во­ре­ћи о не­кој не­по­пра­вљи­вој не­сре­ћи, (Бог) не на­во­ди као при­
мер лон­ча­ре­ве по­с у­де, већ гли­не­не по­с у­де. Та­ко, ка­да је хтео да об­ја­ви
Катихетичке беседе
про­ро­ку и Ју­де­ји­ма да је пре­дао град не­по­пра­вљи­вој не­сре­ћи, на­ре­дио
је да узме гли­не­ну по­с у­ду, да је раз­би­је пред це­лим на­ро­дом и ка­же: та­ко
ће по­ги­ну­ти град и ра­зо­ри­ће се (Јер. 19,10–11). Ка­да је пак Он хтео да им да
до­бре на­де, до­вео је про­ро­ка у лон­ча­рев дом и ни­је му по­ка­зао гли­не­ну
и ис­пе­че­ну по­с у­ду, већ му је по­ка­зао не­пе­че­ну по­с у­ду ко­ја је ис­па­ла из
лон­ча­ре­вих ру­ку, и до­дао, го­во­ре­ћи: ако је овај лон­чар, по­ди­гав­ши по­с у­
ду ко­ја му је ис­па­ла, по­но­во ову по­пра­вио, тим пре зар не мо­гу Ја вас да
по­пра­вим, вас ко­ји па­да­те (Јер. 18,2–6)? Да­кле, Бог мо­же не са­мо да ис­пра­
ви нас рас­па­дљи­ве по­сред­ством ба­ње пре­по­ро­ђе­ња, не­го на­кон при­ма­
ња си­ле Ду­ха, па­ле да до­ве­де у прет­ход­но ста­ње по­сред­ством искре­ног
по­ка­ја­ња. Уоста­лом, са­да ни­је вре­ме да вам го­во­рим о по­ка­ја­њу; или
бо­ље, не­ка не бу­де та­кво вре­ме, ка­да би вам био по­тре­бан тај лек, не­го
да са­чу­ва­те за­у­век не­у­ка­ља­ном ону ле­по­т у и све­тлост ко­ју са­да тре­ба да
при­ми­те. А да би­сте је за­у­век са­чу­ва­ли, по­раз­го­ва­ра­ће­мо с ва­ма ма­ло и
о на­чи­ну жи­во­та. У тој рвач­кој шко­ли бор­ци­ма ни­с у опа­сни па­до­ви, за­то
што се во­ди бор­ба из­ме­ђу сво­јих и све ве­жбе се вр­ше на те­ли­ма учи­те­ља.
Ка­да пак на­сту­пи вре­ме бор­би, ка­да се отво­ри бо­ри­ли­ште, ка­да се оку­
пе гле­да­о­ци, ка­да се ја­ви Под­ви­го­по­ло­жник, та­да ће­мо, уко­ли­ко бу­де­мо
 44
не­мар­ни, мо­ра­ти да пад­не­мо и уда­љи­мо се с ве­ли­ком сра­мо­том, или пак,
по­ка­зав­ши рев­ност, да до­би­је­мо вен­це и на­гра­де. Та­ко су и за вас ових
три­де­сет да­на по­пут не­ке рвач­ке шко­ле, вре­ме уче­ња и ве­жба­ња. На­у­чи­
мо се да у те да­не по­бе­ђу­је­мо злог де­мо­на, за­то што ће­мо по­сле кр­ште­ња
мо­ра­ти да ис­т у­пи­мо про­тив ње­га, с њим да се бо­ри­мо и ра­т у­је­мо. Од са­
да ће­мо пре­по­зна­ва­ти ње­го­ва лу­кав­ства, ка­ко је под­му­као, ка­ко згод­но
мо­же да нам на­шко­ди, да се, ка­да на­ста­не вре­ме под­ви­га, не би­смо чу­ди­
ли и збу­њи­ва­ли, ви­де­ћи ње­го­ве под­ва­ле као не­што но­во, већ да би­смо,
при­пре­мив­ши се ве­жба­њем из­ме­ђу нас са­мих и про­у­чив­ши сва ње­го­ва
лу­кав­ства, сме­ло сту­пи­ли у бор­бу про­тив ње­га.
Он нам обич­но шко­ди свим ме­ра­ма, али на­ро­чи­то пу­тем је­зи­ка и уста.
Ни­је­дан дру­ги уд ни­је му та­ко зго­дан да нас за­ве­де и од­ву­че у про­паст,
као не­уз­др­жа­ни је­зик и нео­б­у­зда­на уста. Од њих нам се до­га­ђа­ју мно­ги
па­до­ви, кроз њих упа­да­мо у те­шке пре­сту­пе. Об­ја­шња­ва­ју­ћи, ка­ко је ла­
ко па­сти пре­ко је­зи­ка, не­ко го­во­ри: Мно­ги па­до­ше од оштри­це ма­ча, али
ни­ко као од је­зи­ка (Сир. 28,21); и, по­ка­зу­ју­ћи те­жи­ну та­квог па­да, исти до­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
да­је: Спо­ти­ца­ње на зе­мљи је бо­ље не­го­ли спо­ти­ца­ње од је­зи­ка (Сир. 20,18).
Сми­сао ње­го­вих ре­чи је сле­де­ћи: бо­ље је, ве­ли, па­сти и раз­би­ти те­ло, не­
го­ли из­го­во­ри­ти та­кву реч ко­ја по­гу­бљу­је на­шу ду­шу. И не са­мо што нам
го­во­ри о па­до­ви­ма, не­го нам и са­ве­т у­је да има­мо ве­ли­ку пре­до­стро­жност
да не па­да­мо: Усти­ма тво­ји­ма, ве­ли, на­пра­ви вра­та и ре­зу (Сир. 28,29) – не у
сми­слу да тре­ба да при­пре­ми­мо вра­та и ре­зе, већ да са ве­ли­ком бри­жљи­
во­шћу об­у­зда­ва­мо је­зик од не­при­стој­них ре­чи. И још на дру­гом ме­сту
про­рок, по­ка­зу­ју­ћи да при­ли­ком на­шег ста­ра­ња и пре на­шег ста­ра­ња
има­мо по­тре­бу за ви­шњом по­мо­ћу да би­смо за­др­жа­ли уну­тра ту звер,
те пру­жа­ју­ћи ру­ке Бо­гу, ве­ли: Уз­ди­за­ње ру­ку мо­јих као жр­тва ве­чер­ња:
по­ста­ви, Го­спо­де, стра­жу усти­ма мо­јим и вра­та као бра­ну усна­ма мо­јим
(Пс. 140,2–3). Исто та­ко и онај, чи­је смо опо­ме­не прет­ход­но на­ве­ли, опет
го­во­ри: Ко ће ми да­ти у уста мо­ја стра­жу и на усне мо­је пе­чат ра­зум­ни
(Сир. 22,31)? Ви­диш ли, ка­ко се сва­ки од њих пла­ши тих па­до­ва, пла­че, да­је
са­ве­те и мо­ли се да је­зик бу­де бри­жљи­во чу­ван? Али за­што нам је, ре­ћи
ћеш, Бог дао тај уд у по­чет­ку ако нам он до­но­си та­кву по­ги­бељ? За­то што
он до­но­си и ве­ли­ку ко­рист; и ка­да би­смо се ми тру­ди­ли, он би нам до­но­
сио са­мо ко­рист, а ни­ка­кву ште­т у. По­слу­шај шта ка­же онај ко­ји је ре­као
и прет­ход­но: Смрт и жи­вот у вла­сти су је­зи­ка (Прич. 18,21). И Хри­стос
из­ра­жа­ва исто то ка­да ка­же: Јер ћеш због сво­јих ре­чи би­ти оправ­дан и
због сво­јих ре­чи би­ти осу­ђен (Мт. 12, 37). Је­зик се на­ла­зи у сре­ди­ни из­ме­ђу
ова­кве или оне дру­ге упо­тре­бе, а ти си ње­гов го­спо­дар. Та­ко и мач ле­жи
на сре­ди­ни: ако га упо­тре­биш про­тив не­при­ја­те­ља, он ће за те­бе по­ста­ти
спа­со­но­сно оруж­је; ако пак за­даш уда­рац са­мо­ме се­би, он­да узро­ком по­
ра­за не би­ва свој­ство гво­жђа, већ тво­је бе­за­ко­ње. Та­ко ће­мо раз­ми­шља­ти
и о је­зи­ку: он је мач ко­ји ле­жи на сре­ди­ни; оштри га ра­ди раз­об­ли­ча­ва­ња
45
сво­јих гре­хо­ва, а не ра­ди на­но­ше­ња удар­ца бра­т у. За­то га је Бог и огра­дио
дво­стру­ким зи­дом, ни­зом зу­ба и огра­дом уса­на, да не би из­го­ва­рао не­
при­стој­не ре­чи бр­зо и не­про­ми­шље­но. За­др­жа­вај га иза њих; ако се пак
он не об­у­зда­ва, сми­руј га зу­би­ма, пре­да­ју­ћи ње­го­во те­ло њи­ма као ка­квим
џе­ла­ти­ма и гри­зу­ћи га, за­то што је бо­ље да са­да бу­де из­гри­жен за гре­хе,
не­го­ли он­да да бу­де же­дан ка­пи во­де, те го­ре­ћи у ог­њу да не до­би­је олак­
ша­ње. А он обич­но чи­ни и мно­го дру­гих гре­хо­ва ка­да ого­ва­ра, бо­го­ху­ли,
сквр­но­сло­ви, кле­ве­ће, за­кли­ње се, га­зи за­кле­тву.
5. Али да не би­смо, го­во­ре­ћи вам да­нас о све­му од­јед­ном, оп­те­ре­ти­ли ваш
ум, пред­ло­жи­ће­мо вам нај­пре је­дан за­кон – да се чу­ва­те за­кле­тви, упо­зо­
ра­ва­ју­ћи да ако не бу­де­те из­бе­га­ва­ли за­кле­тве, тј. не са­мо кри­во­клет­ства,
не­го и ако не бу­де­те из­бе­га­ва­ли и за­кле­тве ко­је се из­го­ва­ра­ју при­ли­ком
Свети Јован Златоусти
пра­вед­них ства­ри, не­ће­мо вам го­во­ри­ти ви­ше ни о ка­квој дру­гој ства­ри.
Би­ло би не­у­ме­сно ка­да би­смо, док учи­те­љи чи­та­ња и пи­са­ња не пре­да­ју
де­ци сле­де­ћи час, све док не уви­де да се пр­ви ду­бо­ко уре­зао у њи­хо­во
пам­ће­ње – по­че­ли да пре­да­је­мо да­ље они­ма ко­ји не мо­гу тач­но пре­при­
ча­ти прет­ход­но уче­ње; то би зна­чи­ло ни­шта дру­го до на­ли­ва­ти во­ду у
про­бу­ше­ну ка­цу. Да­кле, да не би­сте за­тва­ра­ли на­ша уста, уло­жи­те ве­ли­ку
рев­ност пре­ма овој ства­ри. До­и­ста, те­жак је то грех, ве­о­ма те­жак; он је
ве­о­ма те­жак за­то што се не чи­ни те­шким; због то­га га се ја и бо­јим што
га се ни­ко не бо­ји; због то­га је та бо­лест и не­из­ле­чи­ва, за­то што се она и
не сма­тра бо­ле­шћу. Као што оби­чан раз­го­вор ни­је пре­ступ, та­ко и то не
из­гле­да као пре­ступ, већ се са ве­ли­ком без­оч­но­шћу вр­ши то бе­за­ко­ње,
и ако ко поч­не да осу­ђу­је, од­мах се по­ди­же смех и мно­штво под­сме­ха,
Катихетичке беседе
не над они­ма ко­ји би­ва­ју осу­ђе­ни због за­кле­тве, већ над они­ма ко­ји се
тру­де да ис­пра­ве то зло. Упра­во због то­га ја и ду­го го­во­рим о то­ме за­то
што хо­ћу да иш­чу­пам ду­бо­ки ко­рен и уни­штим ду­го­трај­но зло; имам
на уму не са­мо кри­во­клет­ство, не­го и нај­пра­вед­ни­је за­кле­тве. Али тај и
тај, ре­ћи ће, до­бар чо­век ко­ји има све­ште­нич­ки чин жи­ви ве­о­ма це­ло­
му­дре­но и бла­го­че­сти­во, па ипак се ку­не? Не го­во­ри ми о том до­бром,
уз­др­жа­ном и бла­го­че­сти­вом ко­ји има све­ште­нич­ки чин; али ако хо­ћеш,
не­ка то бу­де Пе­тар или Па­вле или ан­ђео ко­ји је си­шао са не­ба, ја ни та­да
не­ћу по­гле­да­ти зва­ње ли­ца, за­то што чи­там не роп­ски, већ цар­ски за­кон
о за­кле­тви; а ка­да се чи­та цар­ски указ, та­да тре­ба да ућу­ти сва­ко роп­ско
зва­ње. Ако мо­жеш да твр­диш да је Хри­стос за­по­ве­дао за­кли­ња­ње или
да Хри­стос не ка­жња­ва то, до­ка­жи и ја ћу се по­ко­ри­ти. Ако Он пак са
та­квом рев­но­шћу за­бра­њу­је то и по­ка­зу­је та­кву бри­гу о тој ства­ри, да
ста­вља оно­га ко­ји се за­кли­ње у исту ра­ван са лу­ка­вим – а што је ви­ше
од ово­га дво­га тј. од да и не, од зла је го­во­ри Он (Мт. 5,37) – због че­га ми
по­ми­њеш то­га и то­га? Бог ће ти из­ре­ћи пре­с у­ду, те­ме­ље­ћи се не на не­
мар­но­сти слу­гу те­би слич­них, већ на Сво­јим за­ко­ни­ма. Ја сам за­по­ве­дио,
ре­ћи ће Он, и тре­ба­ло је по­ви­но­ва­ти се, а не по­зи­ва­ти се на то­га и то­га, и
 46
не ба­ви­ти се ту­ђим гре­си­ма. Ако је ве­ли­ки Да­вид упао у те­шки грех, зар
је на­ма, ре­ци ми, због то­га без­о­па­сно гре­ши­ти? За­то се тре­ба кло­ни­ти
то­га и опо­на­ша­ти са­мо вр­ли­не све­тих, а где је не­мар­ност и пре­сту­па­ње
за­ко­на, ода­тле тре­ба од­мах по­бе­ћи с ве­ли­ком усрд­но­шћу, јер има­мо по­сла
не са се­би слич­ним слу­га­ма, већ са Вла­ди­ком, и Ње­му ће­мо по­ло­жи­ти
ра­чун за све што смо учи­ни­ли за вре­ме жи­во­та. Да­кле, при­пре­мај­мо се
за тај суд; ко­ли­ко год био сла­ван и ве­ли­ки онај ко­ји на­ру­ша­ва овај за­кон,
он ће не­из­о­став­но до­би­ти ка­зну од­ре­ђе­ну за пре­ступ, за­то што Бог не
гле­да ко је ко. Ка­ко и на ко­ји на­чин се мо­же из­бе­ћи овај грех? Тре­ба не
са­мо по­ка­за­ти ка­ко је грех те­жак, не­го и да­ти са­вет ка­ко да се он из­бег­не.
Имаш ли же­ну, имаш ли слу­гу, имаш ли де­цу, и при­ја­те­ља, и ро­ђа­ка, и
су­се­да? Сви­ма њи­ма на­ло­жи да те чу­ва­ју у том по­гле­ду. На­ви­ка је те­шка
ствар; те­шко је од­у­ста­ти од ње и са­чу­ва­ти се; она нас че­сто скре­ће с пу­та
про­тив на­ше во­ље и на­ше све­сти. Да­кле, што ви­ше по­зна­јеш сна­гу на­
ви­ке, тим ви­ше се тру­ди да се осло­бо­диш рђа­ве на­ви­ке и на­ви­ка­вај се на
дру­гу и ко­ри­сни­ју. Као што са­да рђа­ва на­ви­ка че­сто мо­же да те по­ву­че,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
упр­кос твом тру­ду, бри­зи, опре­зно­сти и ста­ра­њу, та­ко и он­да, ка­да усво­
јиш до­бру на­ви­ку – да се не за­кли­њеш – ни­ка­да не­ћеш до­пу­сти­ти се­би
да упад­неш у грех за­кле­тве, без об­зи­ра чак и на сво­ју же­љу и не­мар­ност.
На­ви­ка је до­и­ста ве­ли­ка ствар; она има моћ при­ро­де. За­то, да се не би­смо
на­пре­за­ли не­пре­ста­но, сте­ћи ће­мо дру­гу на­ви­ку; од сва­ког ко­ји жи­ви
крај те­бе и оп­шти с то­бом мо­ли ми­ло­ср­ђе да те он са­ве­т у­је и опо­ми­ње
да из­бе­га­ваш за­кли­ња­ње, и да те раз­об­ли­ча­ва ка­да се по­ка­жеш кри­вим
за то. Њи­хо­ва опо­ме­на те­би по­слу­жи­ће и њи­ма као са­вет и под­стрек за
исту та­кву вр­ли­ну, јер онај ко­ји осу­ђу­је дру­го­га због за­кле­тве та­ко ла­ко и
сам упа­да у ту про­ва­ли­ју; а че­сте за­кле­тве су не ма­ла про­ва­ли­ја, не са­мо
он­да ка­да се оне ти­чу бе­зна­чај­них ства­ри, не­го и он­да, ка­да се ти­чу ве­о­
ма ва­жних ства­ри. Ми пак, и ку­пу­ју­ћи по­вр­ће, и рас­пра­вља­ју­ћи о два­ма
обо­ли­ма, и гне­ве­ћи се на слу­ге, и пре­те­ћи им, сва­ки час при­зи­ва­мо као
све­до­ка Бо­га. Истим по­во­ди­ма не­ћеш се усу­ди­ти да на тр­жни­ци по­зо­веш
као све­до­ка ни сло­бод­ног чо­ве­ка ко­ји по­се­ду­је не­ко обич­но зва­ње, а ако
се од­ва­жиш, из­ло­жи­ћеш се ка­зни због увре­де; а Ца­ра не­бе­ског и Вла­ди­ку
ан­ђе­ла ти по­вла­чиш као све­до­ка у раз­го­во­ри­ма и о тр­го­ви­ни, и о нов­цу,
и о дру­гим три­ца­ма: мо­же ли се то тр­пе­ти? На ко­ји на­чин се мо­же­мо
осло­бо­ди­ти те рђа­ве на­ви­ке? По­ста­ви­мо се­би оне стра­жа­ре о ко­ји­ма сам
го­во­рио, од­ре­ди­мо се­би од­ре­ђе­но вре­ме ра­ди ис­пра­вља­ња, и пре­тр­пи­мо
ка­зну, ако се на­кон ис­те­ка тог вре­ме­на не по­пра­ви­мо. А ко­ли­ко вре­ме­на
ће нам би­ти до­вољ­но за то? Ја не ми­слим да би љу­ди­ма ве­о­ма тре­зве­ним,
буд­ним, и љу­ди­ма ко­ји се не­у­мор­но бри­ну о свом спа­се­њу тре­ба­ло ви­ше
од де­сет да­на да пот­пу­но оста­ве рђа­ву на­ви­ку за­кли­ња­ња. Ако пак ми
и на­кон де­сет да­на бу­де­мо ухва­ће­ни у за­кле­тви, од­ре­ди­мо се­би ка­зну и
нај­ве­ћу од­ма­зду и гло­бу за пре­ступ. Ка­кву ка­зну? То ја не од­ре­ђу­јем, већ
47
ва­ма пре­пу­штам власт пре­су­де. Та­ко ће­мо по­сту­па­ти пре­ма се­би не са­мо
у од­но­с у на за­кле­тве, не­го и у од­но­с у на дру­ге пре­сту­пе: од­ре­ђи­ва­ће­мо
се­би вре­ме за нај­те­же ка­зне, ако ика­да до­пу­сти­мо те пре­сту­пе, да до­ђе­мо
чи­сти на­шем Вла­ди­ки, да се из­ба­ви­мо од ог­ња ге­ен­ског и да са сме­ло­шћу
пред­ста­не­мо пред пре­сто­лом Хри­сто­вим, че­га сви ми да се удо­сто­ји­мо
бла­го­да­ћу и чо­ве­ко­љу­бљем Го­спо­да на­ше­га Ису­са Хри­ста, с Ко­јим Оцу
са Све­тим Ду­хом сла­ва у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.
БЕСЕДА ДРУГА
Д о­шао сам да за­тра­жим од вас пре све­га пло­до­ве оно­га што је не­дав­но
би­ло ре­че­но ва­шој љу­ба­ви – јер не го­во­ри­мо за­то да би­сте ви са­мо слу­
Свети Јован Златоусти
ша­ли, већ да би­сте и пам­ти­ли ре­че­но и по­ка­зи­ва­ли нам то де­ли­ма, или
бо­ље, не на­ма, већ Бо­гу, ко­ји по­зна­је тај­не ду­ше. За­то се на­ше по­у­ча­ва­ње
и на­зи­ва огла­ше­њем да би се оно и у на­шем од­су­ству огла­ша­ва­ло у ва­шој
ду­ши. Не чу­ди­те се што смо до­шли да тра­жи­мо пло­до­ве по­се­ја­ног се­ме­на
на­кон ис­те­ка све­га де­сет да­на: и то­ком јед­ном да­на мо­же се исто­вре­ме­но
и по­се­ја­ти се­ме, и са­ку­пи­ти же­тва, за­то што ми при­сту­па­мо под­ви­зи­ма,
осла­ња­ју­ћи се не са­мо на сво­ју сна­гу, не­го и на по­моћ Бо­жи­ју. Они, да­
кле, ко­ји су усво­ји­ли ре­че­но и из­вр­ши­ли на де­лу, не­ка на­ста­вља­ју да те­же
да­ље; а они ко­ји још ни­су по­че­ли ово до­бро де­ло, не­ка са­да поч­ну, да би
ка­сни­јом усрд­но­шћу от­кло­ни­ли од се­бе осу­ду због без­бри­жно­сти. Да,
мо­же и онај ко­ји је био ве­о­ма без­бри­жан да на­док­на­ди це­ло из­гу­бље­но
вре­ме по­ја­ча­ном ка­сни­јом усрд­но­шћу. За­то, ве­ли псал­мо­пе­вац, да­нас,
Катихетичке беседе
ка­да глас Ње­гов чу­је­те, не­ка не отврд­ну ср­ца ва­ша, као у да­не гне­ва (Пс.
94,7,8). Овим ре­чи­ма он опо­ми­ње и са­ве­т у­је да ни­кад не оча­ја­ва­мо, не­го,
док смо ов­де, да има­мо до­бре на­де, да те­жи­мо на­пред и стре­ми­мо пре­ма
ци­љу ра­ди на­гра­де не­бе­ско­га при­зва­ња Бо­жи­је­га у Хри­сту Ису­с у (Фил.
3,14). По­сту­пај­мо та­ко и ис­пи­т уј­мо име­на овог ве­ли­ког да­ра. Као што не­
зна­ње ве­ли­чи­не чи­на чи­ни без­бри­жни­ма оне ко­ји су њи­ме удо­сто­је­ни,
та­ко их и са­зна­ње чи­ни за­хвал­ни­ма и под­сти­че их на ве­ћу усрд­ност. С
дру­ге стра­не, би­ло би сра­мот­но и сме­шно да, до­бив­ши од Бо­га та­кву част,
не зна­мо шта зна­че ње­ни на­зи­ви. Али шта го­во­рим о том да­ру? Ако поч­
неш да раз­ми­шљаш о оп­штем име­ну на­шег ро­да, и ода­тле ћеш до­би­ти
нај­ве­ћу по­у­ку и опо­ме­ну ра­ди вр­ли­не. То име – чо­век – ми од­ре­ђу­је­мо не
та­ко као спо­ља­шњи (не­зна­бо­шци), већ ка­ко за­по­ве­да бо­жан­ско Пи­смо.
Чо­век ни­је онај ко­ји има са­мо ру­ке и но­ге чо­ве­чи­је, и ни­је онај ко има са­
мо ра­зум, већ ко се с рев­но­шћу ве­жба у бла­го­че­сти­во­сти [по­бо­жно­сти]
и вр­ли­ни. Та­ко, по­слу­шај шта Пи­смо го­во­ри о Јо­ву: ре­кав­ши ка­ко чо­век
бе­ше у зе­мљи Ав­си­ти­диј­ској, оно га не опи­с у­је оним осо­би­на­ма ко­ји­
ма чо­ве­ка опи­су­ју спо­ља­шњи, и не го­во­ри да је имао две но­ге и ши­ро­ке
нок­те, не­го, об­је­ди­њу­ју­ћи осо­би­те цр­те ње­го­ве бла­го­че­сти­во­сти, го­во­ри:
 48
Исти­но­љу­бив, пра­ве­дан, бла­го­че­
стив, ко­ји се укла­ња од сва­ке лу­ка­
ве ства­ри (Јов. 1,1), из­ра­жа­ва­ју­ћи да
то и је­сте чо­век. Та­ко и дру­ги го­во­
ри: Бо­га се бој, и за­по­ве­сти Ње­го­ве
др­жи, јер то је све чо­ве­ку (Екл. 12,13).
Ако пак сам на­зив чо­век са­др­жи у
се­би та­кво упу­ћи­ва­ње на вр­ли­ну,
то тим ви­ше на­зив вер­ни. Вер­ним
се на­зи­ваш за­то што ве­ру­јеш у Бо­
га, и те­би са­мо­ме Он ве­ру­је, да­ју­ћи
оправ­да­ње, осве­ће­ње, чи­сто­т у ду­
ше, уси­но­вље­ње, Цар­ство не­бе­ско,
све ти је Он то по­ве­рио и пру­жио
ти, а ти Му са сво­је стра­не по­ве­
ра­ваш и пру­жаш дру­го: ми­ло­сти­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
њу, мо­ли­тве, це­ло­му­дре­ност и све
оста­ле вр­ли­не. Али шта го­во­рим
– ми­ло­сти­њу? Ако Му даш чак и ча­шу сту­де­не во­де (Мт. 10,42), ни то ти
не­ће про­па­сти, већ ће и то Он вер­но са­чу­ва­ти до оно­га да­на и уз­вра­ти­ће
ти пре­и­зо­бил­но: упра­во то и је­сте чу­де­сно што Он не са­мо што чу­ва оно
што Му је по­ве­ре­но, не­го и умно­жа­ва то на­гра­да­ма.
Исто то је за­по­ве­дио и те­би да пре­ма соп­стве­ној сна­зи чи­ниш са оним што
ти је по­ве­ре­но: да уве­ћа­ваш све­тост ко­ју си до­био, да чи­ниш све­тли­јом
пра­вед­ност до­би­је­ну кроз кр­ште­ње, да учи­ниш што бли­ста­ви­јим тај дар –
ка­ко је по­сту­пао и Па­вле ко­ји је не­пре­ста­ним ра­дом, мар­љи­во­шћу и усрд­
но­шћу умно­жа­вао сва до­бра ко­ја је до­био. И по­гле­дај ста­ра­ње Бо­жи­је: Он
ти ни­је све дао ов­де и ни­је те све­га ли­шио, не­го је јед­но дао, а дру­го обе­
ћао. Због че­га ни­је све дао ов­де? Због то­га да би ти по­ка­зао ве­ру у Ње­га,
да са­мо по обе­ћа­њу Ње­го­вом ве­ру­јеш у оно што ти још ни­је да­то. А због
че­га с дру­ге стра­не Он ни­је од­ло­жио све до оног жи­во­та, већ је да­ро­вао
и бла­го­дат Ду­ха, и пра­вед­ност и осве­ће­ње? Ра­ди то­га да би ти олак­шао
на­по­ре и пре­ко оно­га што ти је већ да­то под­ста­као до­бру на­ду у оно што
ће би­ти. За­то ћеш се и на­зи­ва­ти но­во­про­све­ће­ним што ћеш увек има­ти,
ако хо­ћеш, но­ву све­тлост ко­ја се ни­ка­да не га­си. Обич­на све­тлост, же­ле­ли
ми то или не, сме­њу­је се мра­ком, а ово сун­це не по­зна­је та­му: и све­тлост
све­тли у та­ми и та­ма је не об­у­зе (Јн. 1,5). До­и­ста, свет не би­ва то­ли­ко све­тао
под зра­ци­ма из­ла­зе­ћег сун­ца, ко­ли­ко је сјај­на и све­тла ду­ша ко­ја је до­би­ла
бла­го­дат Ду­ха. Про­ник­ни па­жљи­ви­је у при­ро­ду ства­ри: но­ћу у мра­ку не­
ко, угле­дав­ши ко­но­пац, че­сто овај опа­жа као зми­ју, од при­ја­те­ља ко­ји му
се при­бли­жа­ва бе­жи као од не­при­ја­те­ља и, за­чув­ши не­ки шум, оба­ми­ре
од стра­ха, а да­њу ни­че­га од то­га не­ма, већ је све она­ко ка­ко је­сте. Исто то
49
се до­га­ђа и с на­шом ду­шом: ка­да нис­по­сла­на бла­го­дат из­го­ни из ума та­му,
та­да спо­зна­је­мо тач­но зна­че­ње ства­ри и на­ма по­ста­је ни­штав­ним оно што
нам се пре чи­ни­ло стра­шним. Ви­ше се не бо­ји­мо смр­ти, до­бро на­у­чив­ши
од овог све­ште­ног тај­но­деј­ства да смрт ни­је смрт, већ сан и при­вре­ме­ни
спо­кој; не бо­ји­мо се ни си­ро­ма­штва, ни бо­ле­сти, ни­ти би­ло че­га дру­гог
слич­ног, по­знав­ши да иде­мо жи­во­т у бо­љем, не­про­па­дљи­вом, бе­смрт­ном
и сло­бод­ном од сва­ког та­квог ра­строј­ства.
2. Да­кле, ви­ше се не­ће­мо ве­зи­ва­ти за при­вре­ме­ни зе­маљ­ски жи­вот – ни за
рас­ко­шну тр­пе­зу, ни за ску­по­це­ну оде­ћу; ти имаш нај­ра­ско­шни­ју оде­ћу,
имаш тр­пе­зу ду­хов­ну, имаш сла­ву нај­ви­шу, и Хри­стос је за те­бе све – и
тр­пе­за, и оде­ћа, и дом, и гла­ва, и ко­рен. Ко­ји се год у Хри­ста кр­сти­сте, у
Хри­ста се обу­ко­сте (Гал. 3,27) – ето ка­ко је Он по­стао оде­ћа за те­бе. Хо­ћеш
Свети Јован Златоусти
ли да знаш ка­ко Он по­ста­је за те­бе и тр­пе­за? Ко­ји је­де Ме­не, ве­ли, и он ће
жи­ве­ти ра­ди Ме­не (Јн. 6,57). Он по­ста­је и дом за те­бе: ко­ји је­де Мо­је те­ло
и пи­је Мо­ју крв у Ме­ни пре­би­ва и Ја у ње­му (Јн. 6,56). Исто та­ко и ко­рен:
Ја сам чо­кот, ве­ли Он, а ви ло­зе (Јн. 15,3). Он је и брат твој, и при­ја­тељ, и
же­ник: Ви­ше вас не на­зи­вам слу­га­ма… Ви сте при­ја­те­љи Мо­ји (Јн. 15,15,14).
И Па­вле го­во­ри: Обру­чих вас му­жу је­ди­но­ме, да де­вој­ку чи­сту при­ве­дем
Хри­сту (2 Кор. 11,2). И још: Да Он бу­де пр­во­ро­ђе­ни ме­ђу мно­гом бра­ћом
(Рим. 8,29). И не са­мо што смо ми Ње­го­ва бра­ћа, не­го и де­ца: Ево, го­во­ри,
Ја и де­ца ко­ју ми да­де Бог (Ис. 8,18). И не са­мо де­ца, не­го и Ње­го­ви удо­ви
и Ње­го­во те­ло (1 Кор. 12,27). Али, на­ла­зе­ћи све ово што је ре­че­но не­до­вољ­
ним да се из­ра­зи љу­бав и бла­го­во­ље­ње ко­је нам ука­зу­је, Он је пред­ло­жио
и дру­ги, ве­ћи и од­ре­ђе­ни­ји до­каз, на­звав­ши Се­бе на­шом гла­вом (Еф. 1,22).
Катихетичке беседе
Зна­ју­ћи све то, љу­бље­ни, уз­вра­ти сво­ме До­бро­чи­ни­те­љу бо­љим на­чи­ном
жи­во­та, и, схва­та­ју­ћи ве­ли­чи­ну жр­тве, укра­ша­вај удо­ве свог те­ла. По­ми­
сли шта при­маш ру­ком, и ни­ка­да јој не до­зво­ли да уда­ри не­ко­га, да не би
ру­ку ко­ја се удо­сто­ји­ла та­квог да­ра по­сра­мио гре­хом би­је­ња; по­ми­сли
шта при­маш ру­ком и чу­вај је чи­стом од по­хле­пе и сва­ке грам­зи­во­сти.
Имај на уму да не са­мо ру­ком при­маш, не­го и усти­ма при­бли­жа­ваш жр­
тву, и чу­вај је­зик чи­стим од срам­них и увре­дљи­вих ре­чи, од бо­го­ху­ље­ња,
кри­во­клет­ства и све­га дру­гог слич­ног, јер је по­ги­бељ­но да онај је­зик ко­ји
слу­жи та­ко стра­шним Тај­на­ма, ко­ји је оба­грен та­квом кр­вљу и по­стао
злат­ни мач, пре­тва­ра­ти у ору­ђе ого­ва­ра­ња, вре­ђа­ња и под­сме­ха; по­сти­ди
се ча­сти ко­је га је удо­сто­јио Бог, и не по­ни­жа­вај га сра­мо­том гре­ха. Обра­
ти та­ко­ђе па­жњу и на то да по­сле ру­ке и је­зи­ка још и ср­це уче­ству­је у тој
стра­шној Тај­ни, и ни­ка­да не сплет­ка­ри про­тив бли­жње­га, већ са­чу­вај
ум свој чи­стим од сва­ке зле на­ме­ре; на исти на­чин мо­жеш да за­шти­тиш
и очи, и уши. Зар ни­је лу­дост по­сле тог та­јан­стве­ног гла­са ко­ји си­ла­зи с
не­бе­са, тј. од хе­ру­ви­ма, упр­ља­ти слух блуд­ним пе­сма­ма и раз­врат­ним на­
пе­ви­ма? Ни­је ли до­стој­но крај­ње ка­зне истим очи­ма ко­ји­ма по­сма­траш
не­из­ре­ци­ве и стра­шне Тај­не, гле­да­ти блуд­ни­це и у ми­сли­ма вр­ши­ти пре­
 50
љу­бу? Ти си, љу­бље­ни, по­зван на свад­бу; не ула­зи оде­вен у пр­ља­ву оде­ћу,
већ узми оде­ћу ко­ја до­ли­ку­је свад­би. Ако љу­ди ко­ји су по­зва­ни на чул­не
свад­бе, па ма­кар они би­ли нај­си­ро­ма­шни­ји, че­сто по­зајм­љу­ју или ку­пу­ју
чи­сту оде­ћу, те се та­ко по­ја­вљу­ју пред они­ма ко­ји су их по­зва­ли – ти ко­ји
си по­зван на свад­бу ду­хов­ну и го­збу цар­ску, по­ми­сли, ка­кву би оде­ћу тре­
ба­ло да ку­пиш, или, бо­ље, ни­је ни по­треб­но да је ку­пу­јеш, већ сам Онај
ко­ји те зо­ве да­је ти је бес­плат­но, да се ти не би мо­гао по­зи­ва­ти и на си­ро­
ма­штво. Чу­вај ту оде­ћу ко­ју си до­био; ако је из­гу­биш, ви­ше је не­ћеш мо­ћи
ни по­зај­ми­ти, ни ку­пи­ти, за­то што се та­ква оде­ћа ниг­де не про­да­је. Да ли
си чуо ка­ко су не­ка­да они ко­ји су по­зва­ни на Тај­ну ја­ди­ко­ва­ли и уда­ра­
ли се­бе у гру­ди због гри­же са­ве­сти? Па­зи, љу­бље­ни, да и ти то јед­ном не
пре­тр­пиш; а ка­ко да не пре­тр­пиш, ако не оста­виш рђа­ву на­ви­ку пре­ма
злу? За­то сам и пре го­во­рио, и са­да го­во­рим, и не­ћу пре­ста­ти да го­во­рим,
да ко ни­је ис­пра­вио сво­је на­рав­стве­не не­до­стат­ке и ни­је се при­пре­мио за
вр­ли­не, та­кав не­ка се и не кр­шта­ва. Ова ку­пјељ мо­же да от­пу­сти ра­ни­је
гре­хо­ве; али ни­је ма­ла бо­ја­зан и ни­је бе­зна­чај­на опа­сност да се опет вра­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ти­мо њи­ма, те да нам лек не по­ста­не бо­лест. Што је ве­ћа бла­го­дат, то ће
стро­же би­ти ка­жње­ни они ко­ји по­сле то­га гре­ше.
3. Да­кле, на­у­чи­мо се ода­тле да се не вра­ћа­мо на ра­ни­је бљу­во­ти­не (2 Пт. 2,12).
А да се тре­ба уна­пред по­ка­ја­ти и од­ба­ци­ти прет­ход­не по­ро­ке, те на тај
на­чин при­сту­пи­ти бла­го­да­ти, о то­ме слу­шај шта го­во­ри Јо­ван, а шта вр­
хов­ни апо­стол они­ма ко­ји хо­ће да се кр­сте. Пр­ви го­во­ри: Ро­ди­те, да­кле,
пло­до­ве до­стој­не по­ка­ја­ња, и не по­чи­њи­те го­во­ри­ти у се­би: има­мо оца
Авра­а­ма (Лк. 3,8); а дру­ги је го­во­рио они­ма ко­ји су га пи­та­ли: По­кај­те се,
и да се кр­сти сва­ки од вас у име Ису­са Хри­ста (Д.ап. 2,38). Онај ко­ји се ка­
је ви­ше не чи­ни она де­ла због ко­јих се по­ка­јао; за­то нам је и за­по­ве­ђе­но
да го­во­ри­мо: од­ри­чем те се, са­та­но – да се ви­ше ње­му не би­смо вра­ћа­ли.
Као што би­ва код сли­ка­ра, та­ко не­ка бу­де и са­да: они, по­ста­вив­ши да­ске,
на­цр­тав­ши на њи­ма бе­ле ли­ни­је и при­ка­зав­ши цар­ски лик, пре не­го што
на­не­с у пра­ве бо­је с пу­ном сло­бо­дом јед­но бри­шу, а дру­го уме­сто то­га
сли­ка­ју, ис­пра­вља­ју­ћи гре­шке и пре­пра­вља­ју­ћи оно што је рђа­во на­пра­
вље­но, али ка­да нај­зад на­не­су бо­је, он­да ви­ше не мо­гу да бри­шу и по­но­во
цр­та­ју, јер ће ина­че оште­ти­ти ле­по­т у ли­ка и де­ло ће ис­па­сти ру­жно; исто
та­ко по­сту­пај и ти: за­ми­сли да је тво­ја ду­ша сли­ка. Пре не­го што, да­кле,
бу­де на­не­се­на на те­бе истин­ска бо­ја Ду­ха, из­бри­ши рђа­ве на­ви­ке ко­је се
на­ла­зе у те­би – да се за­кли­њеш Бо­гом, да ла­жеш, или вре­ђаш, или сквр­
но­сло­виш [и­зго­ва­раш сра­мот­не ре­чи], или се из­ру­гу­јеш, или, ако имаш
на­ви­ку да чи­ниш би­ло шта дру­го не­до­пу­сти­во, уни­шти ту на­ви­ку да се
по­сле кр­ште­ња опет њој не би вра­ћао. Ку­пјељ уни­шта­ва гре­хе, а ти ис­пра­
ви на­ви­ку да, ка­да већ бу­ду на­не­се­не бо­је и за­си­ја цар­ски лик, ви­ше не
би мо­гао да га из­бри­шеш и на од Бо­га ти да­т у ле­по­т у на­не­сеш ожиљ­ке и
бра­зго­ти­не. Укро­ти гнев, уга­си ја­рост; ако ти је ко на­чи­нио ште­т у или те
51
увре­дио, опла­куј га, али се не је­ди, са­жа­ље­вај, али се не гне­ви, и не го­во­ри:
мо­јој ду­ши је на­не­се­на ште­та. Ни­чи­јој ду­ши ни­ко не мо­же на­не­ти ште­т у,
ако ми са­ми не чи­ни­мо ште­т у сво­јој ду­ши; а ка­ко, ре­ћи ћу. Да ли ти је ко
од­у­зео има­ње? Он ни­је на­нео тво­јој ду­ши ште­т у, већ нов­цу; ако пак бу­
деш зло­пам­ти­ло, сам ћеш на­не­ти ште­т у сво­јој ду­ши. Од­у­зе­ти но­вац јој не
при­чи­ња­ва ни­ка­кву ште­т у, већ јој чак до­но­си ко­рист; а ти, не оста­вив­ши
гнев, по­ло­жи­ћеш та­мо ра­чун због тог зло­пам­ће­ња. Да ли те је ко ого­ва­рао
или увре­дио? Он ни­је на­нео ни­ка­кву ште­т у тво­јој ду­ши, па чак ни те­лу;
а ако ти на­су­прот то­ме по­чи­њеш да га ого­ва­раш и вре­ђаш, сам си на­нео
ште­т у сво­јој ду­ши, јер ћеш мо­ра­ти да по­ло­жиш ра­чун за оне ре­чи ко­је си
го­во­рио. У то на­ро­чи­то же­лим да вас убе­дим – да упра­во ду­ши хри­шћа­
ни­на и ве­ру­ју­ћег ни­ко не мо­же да при­чи­ни ште­т у, па чак ни сам ђа­во. И
Свети Јован Златоусти
не са­мо да је то чу­де­сно што нас је Бог учи­нио не­при­сту­пач­ним за сва­ко
ђа­вол­ско лу­кав­ство, већ и то што нас је учи­нио спо­соб­ни­ма за вр­ше­ње
вр­ли­на, упр­кос свим мо­гу­ћим пре­пре­ка­ма, са­мо ако то ми хо­ће­мо – би­ли
ми си­ро­ма­шни, или сла­би те­лом, или од­ба­че­ни, или не­знат­ни, или ро­бо­
ви. Ни си­ро­ма­штво, ни бо­лест, ни те­ле­сна обо­га­ље­ност, ни роп­ство, ни
ни­шта слич­но ни­ка­да не мо­же би­ти пре­пре­ка за вр­ли­ну. Али шта го­во­
рим о си­ро­ма­шном, и о ро­бу, и о не­знат­ном? Чак кад би ти био и су­жањ,
ни то не мо­же да ти по­слу­жи као пре­пре­ка за вр­ли­ну; а ка­ко, ре­ћи ћу. Да
ли те је ко ожа­ло­стио од су­гра­ђа­на и раз­гне­вио? Оста­ви гнев на ње­му; зар
те око­ви и си­ро­ма­штво и по­ни­же­но ста­ње спре­ча­ва­ју у то­ме? И што го­во­
рим: спре­ча­ва­ју. Чак и по­ма­жу и до­при­но­се об­у­зда­ва­њу охо­ло­сти. Ви­диш
ли дру­го­га ка­ко бла­гу­је? Не за­ви­ди му: ни ту си­ро­ма­штво не пред­ста­вља
Катихетичке беседе
пре­пре­ку. Исто та­ко, ка­да тре­ба да се мо­лиш, чи­ни то са тре­зве­ним и
бо­дрим умом; и ту не­ће би­ти ни­ка­кве пре­пре­ке. По­ка­зуј сву крот­кост,
це­ло­му­дре­ност и до­сто­јан­ство: и за то ни­је по­треб­на спо­ља­шња по­моћ.
Ве­ли­чи­на вр­ли­не се на­ро­чи­то и са­сто­ји у то­ме што она не­ма по­тре­бе ни
за бо­гат­ством, ни за вла­шћу, ни сла­вом, ни­ти за би­ло чи­ме дру­гим слич­
ним, већ са­мо за ду­шом осве­ће­ном, и не зах­те­ва ни­шта ви­ше. Па­зи: исто
то би­ва и са бла­го­да­ћу; да ли је ко хром, или ли­шен очи­ју, или оса­ка­ћен,
или крај­ње сла­бог здра­вља, сва­ко­ме од њих бла­го­дат без пре­пре­ка до­ла­
зи; она зах­те­ва са­мо ду­шу ко­ја је при­ма са усрд­но­шћу, а то све спо­ља­шње
оста­вља по стра­ни. Да би би­ли при­мље­ни у вој­ску од све­тов­них вој­ни­ка
се зах­те­ва из­ве­сна ме­ра ра­ста и те­ле­сно здра­вље; и не са­мо што то мо­ра
има­ти онај ко на­ме­ра­ва да по­ста­не вој­ник, не­го мо­ра би­ти и сло­бо­дан, а
ко је у роп­ском ста­њу, та­кав се од­ба­цу­је; Цар не­бе­ски пак ни­шта та­кво
не тра­жи већ при­ма у сво­ју вој­ску и ро­бо­ве, и стар­це, и оне осла­бље­них
удо­ва и не сти­ди се ни­ко­га. Шта мо­же би­ти чо­ве­ко­љу­би­ви­је од то­га? Шта
ми­ло­срд­ни­је? Он тра­жи са­мо оно што од нас за­ви­си. Роп­ство и сло­бо­да
не за­ви­се од нас; та­ко­ђе ви­со­ки и ма­ли раст, ста­рост и мла­дост, и све то­
ме слич­но ни­је у на­шој вла­сти; али би­ти кро­так и до­бар и то­ме слич­но,
 52
за­ви­си од на­ше во­ље. Бог и тра­жи од нас са­мо оно што је у на­шој мо­ћи;
и то је ве­о­ма при­род­но, за­то што нас Он не ра­ди сво­је по­тре­бе, већ ра­ди
на­шег до­бра по­зи­ва Сво­јој бла­го­да­ти, док нас ца­ре­ви по­зи­ва­ју на слу­жбу
се­би; при то­ме ови нас во­де у чул­ни рат, а Он у ду­хов­ну бор­бу. И не са­мо
у спо­ља­шњим вој­ни­ци­ма, не­го и у рвач­ким над­ме­та­њи­ма мо­же се ви­де­ти
исти та­кав при­мер. Они ко­ји на­ме­ра­ва­ју да уче­ству­ју у том над­ме­та­њу,
не по­чи­њу бор­бу пре не­го што их гла­сник, узев­ши, не спро­ве­де у оп­хо­ду
пред очи­ма свих, уз­ви­ку­ју­ћи и го­во­ре­ћи: Оп­т у­жу­је ли га ко? Но, та­мо
бор­ба ни­је ду­хов­на, већ те­ле­сна; због че­га се тра­же до­ка­зи о пле­ме­ни­то­
сти? А ов­де не­ма ни­чег та­квог. Чак на­про­тив, јер ве­шти­на рва­ња код нас
не за­ви­си од бор­бе пр­са у пр­са, већ од љу­бо­му­дри­ја ду­ше и од­ва­жно­сти
ра­зу­ма. Ов­де Ру­ко­во­ди­лац бор­би по­сту­па су­прот­но; Он не узи­ма бор­
ца, не во­ди га у круг и не го­во­ри: Оп­т у­жу­је ли га ко, већ кли­че: Ма­кар
се сви љу­ди, ма­кар се сви де­мо­ни са ђа­во­лом по­ја­ви­ли и оп­т у­жи­ли га за
нај­стра­шни­је и гну­сне зло­чи­не, Ја га не од­ба­цу­јем и не од­ри­чем га се, већ
га, из­ба­вља­ју­ћи од ту­жи­ла­ца и осло­ба­ђа­ју­ћи од по­ро­ка, во­дим у под­ви­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ге. И то та­ко и мо­ра би­ти, за­то што је ту ру­ко­во­ди­лац бор­би са­бо­рац и
по­моћ­ник у под­ви­зи­ма бла­го­че­сти­во­сти, ко­ји по­ма­же под­ви­жни­ци­ма у
бор­би про­тив ђа­во­ла.
4. И ни­је са­мо то чу­де­сно што нам Он от­пу­шта гре­хе, не­го и то што их не
от­кри­ва, не чи­ни их јав­ним и оп­ште­по­зна­тим, не при­мо­ра­ва нас да из­ла­
зи­мо на сре­ди­ну и об­зна­њу­је­мо сво­ја пре­гре­ше­ња, већ за­по­ве­да да по­ла­
же­мо ра­чун са­мо Ње­му је­ди­но­ме и да се ис­по­ве­да­мо пред Њим. Ако би
ко од све­тов­них су­ди­ја пред­ло­жио не­ко­ме од ухва­ће­них раз­бој­ни­ка или
пљач­ка­ша гроб­ни­ца да ис­при­ча­ју сво­ја зло­де­ла и та­ко се из­ба­ве од ка­зне,
они би то вр­ло ра­до при­хва­ти­ли, пре­зи­ру­ћи стид ра­ди сво­га спа­се­ња. А
ов­де не­ма ни­че­га та­квог, већ Бог и от­пу­шта гре­хе, и не при­мо­ра­ва да их
об­зна­њу­је­мо у при­с у­ству дру­гих, већ зах­те­ва са­мо јед­но – да онај ко­ји
до­би­ја от­пу­ште­ње спо­зна ве­ли­чи­ну да­ра. За­то ни­је ли без­ум­но да, док се
Он, чи­не­ћи нам до­бро, за­до­во­ља­ва са­мо на­шим све­до­чан­ством, ми се,
слу­же­ћи Му, тру­ди­мо да има­мо и дру­ге као све­до­ке то­га и чи­ни­мо не­што
да дру­ги ви­де? Да­кле, ди­ве­ћи се Ње­го­вом снис­хо­ђе­њу, чи­ни­ће­мо што
до­ли­ку­је с на­ше стра­не, и пре све­га оста­лог об­у­зда­ва­ће­мо не­уз­др­жа­ни
је­зик и не­ће­мо го­во­ри­ти не­пре­ста­но, јер од мно­го­сло­вља не­ћеш из­бе­ћи
грех (Прич. 10,19). Ако имаш да ка­жеш шта ко­ри­сно, отво­ри уста; ако пак
не­маш ни­че­га нео­п­ход­ног да ка­жеш, он­да ћу­ти. То је бо­ље.
Је­си ли за­на­тли­ја? Пој псал­ме се­де­ћи. Али ти не­ћеш да пе­ваш усти­ма? Чи­
ни то у ми­сли­ма. Пса­лам је ве­ли­ки са­бе­сед­ник; од то­га се не из­ла­жеш
ни­чем опа­сном, не­го ћеш и у ра­ди­о­ни­ци се­де­ти као у ма­на­сти­ру, за­то
што нам спо­кој­ство не пру­жа удоб­ност ме­ста, већ стро­гост оби­ча­ја. Та­ко
и Па­вле, ба­ве­ћи се руч­ним ра­дом у ра­ди­о­ни­ци, ни­је пре­тр­пео ни­ка­кву
ште­т у за сво­ју вр­ли­ну. Не го­во­ри, да­кле: ка­ко ја, за­на­тли­ја и си­ро­мах,
53
мо­гу да љу­бо­му­дру­јем? Упра­во за­то и мо­жеш да љу­бо­му­дру­јеш, за­то што
нам је за бла­го­че­сти­вост си­ро­ма­штво ко­ри­сни­је од бо­гат­ства и рад од
ле­но­сти, а не­па­жљи­ви­ма бо­гат­ство слу­жи чак као пре­пре­ка. Ка­да тре­ба
укро­ти­ти гнев, угу­ши­ти за­вист, об­у­зда­ти ја­рост, по­мо­ли­ти се, по­ка­за­ти
скром­ност и кро­тост, бла­го­на­кло­ност и љу­бав, мо­же ли си­ро­ма­штво
та­да би­ти пре­пре­ка? Да би се то по­сти­гло не тре­ба ра­си­па­ти сре­бро, већ
по­ка­зи­ва­ти до­бру во­љу. Ми­ло­сти­њи је на­ро­чи­то по­тре­бан но­вац, али се
и она ве­ћим сја­јем бли­ста у си­ро­ма­штву; та­ко је она ко­ја је ста­ви­ла два
обо­ла би­ла си­ро­ма­шни­ја од свих љу­ди, али је пре­ва­зи­шла све (Лк. 21,2–4).
Да­кле, не­ће­мо сма­тра­ти бо­гат­ство не­чим ве­ли­ким и не­ће­мо ми­сли­ти да
је зла­то бо­ље од бла­та; вр­ли­на тва­ри не за­ви­си од ње­них при­род­них свој­
ста­ва, већ од на­шег ми­шље­ња о њој. Ко бу­де па­жљи­во ис­пи­ти­вао, на­ћи ће
Свети Јован Златоусти
да је гво­жђе да­ле­ко по­треб­ни­је од
зла­та, јер ово дру­го не­ма ни­ка­кву
при­ме­ну у жи­во­т у, док нам пр­во
до­но­си мно­го ко­ри­сти, по­ма­жу­ћи
у без­број­ним за­на­ти­ма. Али за­што
пра­вим по­ре­ђе­ње из­ме­ђу гво­жђа
и зла­та? Чак и обич­но ка­ме­ње је
по­треб­ни­је од дра­гог ка­ме­ња, за­то
што од овог дру­гог не мо­же би­ти
ни­чег ко­ри­сног, док су од пр­вог на­
пра­вље­ни и ку­ће, и зи­ди­не, и гра­
до­ви. По­ка­жи ми, ка­ква мо­же би­ти
Катихетичке беседе
ко­рист од би­се­ра, или бо­ље, ка­ква
не мо­же би­ти ште­та од њих? Да би
ти но­си­ла јед­но та­кво зр­но, хи­ља­
де си­ро­ма­шних гла­ду­ју; ка­кво ћеш
на­ћи оправ­да­ње, ка­кав опро­штај?
Же­лиш ли да укра­сиш сво­је ли­це? Укра­ша­вај га не би­се­ром, већ це­ло­му­
дре­но­шћу и скром­но­шћу. Та­да ће му­жу би­ти при­јат­ни­је да те гле­да. Онај
украс обич­но пру­жа по­вод за љу­бо­мо­ру, не­при­ја­тељ­ство, не­с у­гла­си­це,
сва­ђе – а не­ма ни­чег не­при­јат­ни­јег од ли­ца ко­је је под сум­њом – док укра­
ша­ва­ње ми­ло­ср­ђем и це­ло­му­дре­но­шћу уда­ља­ва сва­ку рђа­ву ми­сао и ве­
зу­је су­пру­га ја­че од би­ло ка­квих ве­ри­га. Не чи­ни то­ли­ко при­ро­да ли­це
ле­пим, ко­ли­ко на­кло­ност оно­га ко­ји га по­сма­тра; а на­кло­ност се обич­но
ни­чим та­ко не сти­че, као це­ло­му­дре­но­шћу и скром­но­шћу. На тај на­чин,
ма­кар же­на би­ла ле­па, ако муж осе­ћа пре­ма њој мр­жњу, она ће му се
чи­ни­ти најг­ну­сни­јом од свих; и обр­ну­то, ма­кар она и не би­ла ле­пе спо­
ља­шњо­сти, ако је муж бла­го­на­клон пре­ма њој, она ће му се чи­ни­ти нај­
леп­шом од свих, за­то што ми­шље­ње не за­ви­си од при­род­них свој­ста­ва
оно­га што се по­сма­тра, већ од на­кло­но­сти по­сма­тра­ча. Да­кле, укра­ша­вај
 54
ли­це це­ло­му­дре­но­шћу, скром­но­шћу, ми­ло­сти­њом, чо­ве­ко­љу­бљем, љу­
ба­вљу, пред­у­сре­тљи­во­шћу пре­ма му­жу, кро­то­шћу, тр­пе­љи­во­шћу; ето, то
су тво­је вр­ли­не; њи­ма ћеш при­ву­ћи љу­бав не са­мо љу­ди, не­го и ан­ђе­ла;
због њих ће те по­хва­ли­ти и Сам Бог; ка­да пак Бо­гу бу­деш по во­љи, Он
ће сва­ка­ко ве­за­ти за те­бе и му­жа. Ако му­дрост чо­ве­ку про­све­тљу­је ли­
це (Екл. 8,1), тим ви­ше вр­ли­на же­ни про­све­тљу­је ли­це. Ако пак сма­траш
ве­ли­ким свој украс, он­да ми ре­ци, ка­ква ће ти би­ти ко­рист у онај дан од
тих би­се­ра? И тре­ба ли го­во­ри­ти о оном да­ну, ка­да се то све мо­же по­
ка­за­ти и у од­но­с у пре­ма са­да­шњо­сти? Та­ко, ка­да су не­ки, оп­т у­же­ни за
увре­ду ца­ра, би­ли из­ве­де­ни пред суд и из­ла­га­ли се крај­њој опа­сно­сти,
та­да су њи­хо­ве мај­ке и же­не, ски­нув­ши са се­бе огр­ли­це, и злат­не ства­ри,
и би­сер, и све укра­се, и злат­ну оде­ћу, и оде­нув­ши про­сту и си­ро­ма­шну
оде­ћу, по­сув­ши се пе­пе­лом и пав­ши на зе­мљу пред вра­ти­ма суд­ни­це, на
тај на­чин при­кла­ња­ле су­ди­је (ми­ло­сти). Ако би и у ов­да­шњим су­до­ви­ма
злат­ни укра­си, би­се­ри и ра­зно­бој­на оде­ћа мо­гли да из­да­ју и из­не­ве­ре, а
скром­ност, кро­тост, пе­пео, су­зе и си­ро­ма­шна оде­ћа пре да при­до­би­ју су­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ди­је, то тим ви­ше ће би­ти то на оном не­пот­ку­пљи­вом и стра­шном су­ду.
Ка­кав ћеш, ре­ци ми, од­го­вор би­ти у ста­њу да даш, ка­кво оправ­да­ње, ка­да
Го­спод поч­не да те осу­ђу­је због тог би­се­ра и из­ве­де на сре­ди­ну си­ро­ма­хе
ко­ји су умр­ли од гла­ди? За­то је Па­вле ре­као: Не пле­те­ни­ца­ма, ни зла­том,
ни би­се­ром, ни ха­љи­на­ма ску­по­це­ним (1 Тим. 2,9), за­то што са те стра­не
мо­же би­ти из­да­ја; и чак ка­да би­смо их ми и не­пре­ста­но ко­ри­сти­ли, то
ће­мо их се ипак пред смрт ли­ши­ти у сва­ком слу­ча­ју. На­про­тив, вр­ли­на
нам пру­жа ве­ли­ку без­бед­ност; она не из­да­је и не из­не­ве­ра­ва, не­го нас и
ов­де чи­ни без­бед­ни­јим, и та­мо нас пра­ти. Хо­ћеш ли да стек­неш би­сер и
ни­ка­да да се не ли­шиш тог бо­гат­ства? Узми све укра­се и пре­дај их пре­ко
си­ро­ма­шних у ру­ке Хри­сто­ве. Он ће ти са­чу­ва­ти све бо­гат­ство и, ка­да
те­ло тво­је вас­кр­сне с ве­ли­ком све­тло­шћу, та­да ће ти Он да­ти бо­гат­ство
бо­ље и укра­се ве­ће не­го­ли са­да­шње – ни­штав­но и сме­шно. По­ми­сли, ко­ме
хо­ћеш да се сви­ђаш и за ко­га ста­вљаш тај украс – да би ти се ужар, ко­тлар
и сит­ни тр­го­вац гле­да­ју­ћи те, ди­ви­ли? И ти се не сти­диш и не цр­ве­ниш,
по­ка­зу­ју­ћи се они­ма ко­је чак не сма­траш до­стој­ним ни свог по­здра­ва, а
чи­не­ћи све то ра­ди њих?
На ко­ји на­чин да пре­зреш сав тај ла­жни сјај? Ако се се­тиш ре­чи ко­је си
из­го­во­рио при­ли­ком вр­ше­ња Тај­не: Од­ри­чем те се, са­та­но, и гор­до­сти
тво­је, и слу­же­ња те­би. Страст ка укра­ша­ва­њу дра­гим ка­ме­њем је са­тан­
ска гор­дост. До­био си зла­то не ра­ди то­га да би њи­ме ве­зи­вао те­ло, већ да
би осло­ба­ђао и хра­нио си­ро­ма­шне. Да­кле, че­шће по­на­вљај: Од­ри­чем те
се, са­та­но. Ни­чег не­ма по­у­зда­ни­јег од тог обе­ћа­ња, ако га бу­де­мо оправ­
да­ва­ли де­ли­ма.
5. Са­знај­те то и ви ко­ји на­ме­ра­ва­те да при­ми­те Тај­ну, мо­лим вас, за­то што
је то обе­ћа­ње уго­вор са Го­спо­дом. Као што ми, ку­пу­ју­ћи ро­бо­ве, нај­пре
55
пи­та­мо са­ме ро­бо­ве ко­ји се про­да­ју да ли же­ле да нам слу­же – та­ко чи­ни
и Хри­стос. На­ме­ра­ва­ју­ћи да те при­ми у слу­жбу, Он те нај­пре пи­та же­лиш
ли да оста­виш оног су­ро­вог и сви­ре­пог ти­ра­ни­на, и при­хва­та од те­бе
усло­ве уго­во­ра, за­то што Ње­го­ва власт ни­је спо­је­на с при­ну­дом. Та по­гле­
дај чо­ве­ко­љу­бље (Бо­жи­је). Ми пре не­го што пла­ти­мо пи­та­мо оне ко­ји се
про­да­ју, и ка­да са­зна­мо њи­хо­ву же­љу, та­да и пла­ћа­мо; а Хри­стос не чи­ни
та­ко, јер је Он већ дао пла­т у за све нас, ску­по­це­ну крв Сво­ју – ку­пље­ни
сте ску­по (1 Кор. 7,23), ве­ли (апо­стол) – али ипак не при­мо­ра­ва оне ко­ји
не­ће да Му слу­же; ако не же­лиш, го­во­ри Он, и сам од се­бе до­бро­вољ­но
не­ћеш да сту­пиш у слу­жбу Ме­ни, Ја те не при­си­ља­вам и не при­мо­ра­вам.
При то­ме се ми ни­по­што не од­лу­чу­је­мо да ку­пу­је­мо рђа­ве ро­бо­ве, а ако
се и од­лу­чи­мо, он­да их ку­пу­је­мо са рђа­вом на­ме­ром, па та­кву за њих
Свети Јован Златоусти
и це­ну да­је­мо; а Хри­стос, ис­ку­пљу­ју­ћи ро­бо­ве не­за­хвал­не и бе­за­ко­не,
пла­тио је за њих це­ну као за нај­бо­љег ро­ба, чак и ку­ди­ка­мо ве­ћу, то­ли­ко
ве­ћу, да се ни реч­ју, ни ми­шљу не мо­же за­ми­сли­ти ње­на ве­ли­чи­на – јер
Он ни­је дао не­бо и зе­мљу и мо­ре, већ – што је дра­го­це­ни­је од све­га то­га
– пла­тио је кр­вљу Сво­јом и на тај на­чин нас ис­ку­пио; и по­сле све­га то­га
Он не зах­те­ва од нас ни све­до­ке, ни об­ве­зни­це, већ се за­до­во­ља­ва са­мо
јед­ним обе­ћа­њем, и ако ка­жеш од ср­ца: Од­ри­чем се те­бе, са­та­но, и гор­
до­сти тво­је, Он је до­био све. За­то ће­мо ре­ћи: Од­ри­чем те се, са­та­но, ре­ћи
ће­мо као они ко­ји има­ју та­мо да у онај дан по­ло­же ра­чун за ове ре­чи, и
чу­ва­ће­мо их да би­смо тај за­лог вра­ти­ли та­да у це­ли­ни; а гор­дост са­тан­ску
пред­ста­вља­ју пред­ста­ве, коњ­ске тр­ке и сва­ки грех, та­ко­ђе по­сма­тра­ње
да­на, вра­ча­ње и зна­ме­ња.
Катихетичке беседе
А шта су то, ре­ћи ћеш, зна­ме­ња? По­не­кад не­ко, иза­шав­ши из сво­је ку­ће,
ви­ди чо­ве­ка с јед­ним оком или хро­мог, и то ту­ма­чи као рђав пред­знак. То
је са­тан­ска гор­дост за­то што дан не чи­ни рђа­вим су­срет са чо­ве­ком, већ
гре­хов­ни жи­вот. За­то, ка­да иза­ђеш, са­мо се јед­ног чу­вај: да се не срет­неш
с гре­хом; грех нас до­во­ди до па­да, а без ње­га нам ђа­во ни­ма­ло не­ће мо­ћи
на­шко­ди­ти. Шта го­во­риш? Ви­диш чо­ве­ка и ту­ма­чиш то као пред­знак, а
не ви­диш ђа­во­ло­ве мре­же, не ви­диш ка­ко те под­ба­да про­тив оно­га ко ти
ни­је на­нео ни­ка­кву увре­ду, ка­ко те чи­ни не­при­ја­те­љем бра­т у без ика­квог
пра­вед­ног раз­ло­га? Бог је за­по­ве­дио да љу­би­мо и не­при­ја­те­ље, а ти се кло­
ниш и оно­га ко те ни­чим ни­је увре­дио, не зна­ју­ћи чи­ме да га окри­виш, па
чак и не по­ми­слиш ка­ко је то сме­шно, ка­ко је срам­но, а још ви­ше, ка­ко
је опа­сно. Да ли да ка­жем још не­што дру­го, још сме­шни­је? Сти­дим се и
цр­ве­ним, али сам при­ну­ђен да ка­жем ра­ди ва­шег спа­се­ња. Ако срет­ну
де­вој­ку ка­жу: дан ће би­ти не­у­спе­шан; ако срет­ну блуд­ни­цу: дан ће би­
ти сре­ћан, до­бар и ве­о­ма про­би­та­чан. По­кри­ва­те се, уда­ра­те се у че­ло, и
оба­ра­те по­гле­де у зе­мљу? Али то тре­ба чи­ни­ти не он­да ка­да се из­го­ва­ра­ју
ре­чи, већ ка­да се чи­не де­ла. По­гле­дај и ов­де ка­ко ђа­во при­кри­ва сво­је зам­
ке, да би­смо се ми кло­ни­ли це­ло­му­дре­не же­не, а по­здра­вља­ли и во­ле­ли
 56
раз­врат­ну. Бу­ду­ћи да је чуо ре­чи Хри­сто­ве: Сва­ки ко­ји по­гле­да на же­ну са
же­љом за њом, већ је учи­нио пре­љу­бу с њом у ср­цу свом (Мт. 5,28), и ви­део
да су мно­ги са­вла­да­ва­ли не­уз­др­жа­ност – он их је, же­ле­ћи да их на дру­ги
на­чин опет уве­де у грех, на­вео да кроз та­кво зна­ме­ње са за­до­вољ­ством
гле­да­ју раз­врат­не же­не.
А шта да ка­же­мо о они­ма ко­ји упо­тре­бља­ва­ју ба­ја­ња и при­ве­ске и ве­зу­ју
за сво­је гла­ве и но­ге ба­кар­не нов­чи­ће Алек­сан­дра Ма­ке­дон­ског? Зар су
та­кве, ре­ци ми, на­ше на­де да по­сле кр­ста и смр­ти Вла­ди­ке по­ла­же­мо на­ду
спа­се­ња у ли­ко­ве не­зна­бо­жач­ког ца­ра? Зар не знаш шта је учи­нио крст?
Он је ра­зо­рио смрт, су­збио грех, уни­штио па­као, са­тро ђа­во­ло­ву си­лу – па
зар он ни­је до­сто­јан ве­ре у од­но­су на те­ле­сно здра­вље? Он је об­но­вио сву
ва­се­ље­ну, а ти се не на­даш у ње­га? Че­га си, ре­ци ми, до­сто­јан? И не са­мо
што при­ве­ске упо­тре­бља­ваш, не­го и ба­ја­ња, уво­де­ћи у свој дом пи­ја­не и
из­ла­пе­ле ста­ри­це, и не сти­диш се и не цр­ве­ниш да по­сле та­квог љу­бо­му­
дри­ја при­а­њаш за ова­ква де­ла? И оно што је нај­те­же у тој са­бла­зни: ка­да
ми са­ве­т у­је­мо и од­вра­ћа­мо од ње, они ко­ји ми­сле да се оправ­да­ју го­во­ре
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
да је же­на ко­ја вра­ча на тај на­чин хри­шћан­ка и ни­шта дру­го не из­го­ва­ра
осим име­на Бо­жи­јег. Упра­во због то­га се ја ње и гну­шам и од­ба­цу­јем је,
што она упо­тре­бља­ва име Бо­жи­је као увре­ду Ње­му, што она, на­зи­ва­ју­ћи
се­бе хри­шћан­ком, вр­ши де­ла не­зна­бо­жач­ка. И де­мо­ни су из­го­ва­ра­ли име
Бо­жи­је, али су оста­ја­ли де­мо­ни; и они су го­во­ри­ли Хри­сту: Зна­мо те, ко
си, све­тац Бо­жи­ји (Мк. 1,24), али им је Он за­пре­тио и иза­гнао их. За­то вас
опо­ми­њем да бу­де­те чи­сти од те са­бла­зни и да има­те уз се­бе ово обе­ћа­ње
као же­зло. Као што се ни­ко од вас не­ће усу­ди­ти да иза­ђе на трг без оде­ће
и обу­ће, та­ко и без тог обе­ћа­ња ни­ка­да не из­ла­зи на трг, већ пре не­го што
пре­сту­пиш праг тре­ма из­го­во­ри нај­пре ове ре­чи: Од­ри­чем те се, са­та­но, и
гор­до­сти тво­је и слу­же­ња те­би и сје­ди­њу­јем се с То­бом, Хри­сте; и ни­ка­да
не из­ла­зи без тог обе­ћа­ња. Оно ће ти би­ти и же­зло, и оруж­је, и не­раз­ру­
ши­ви бе­дем. За­јед­но с овим ре­чи­ма из­о­бра­зи и крст на свом че­лу; та­да не
са­мо чо­век ко­га срет­неш, не­го и сам ђа­во не­ће би­ти у ста­њу да ти на­у­ди,
ви­де­ћи те сву­где с тим оруж­јем. Све то усво­ји већ од да­на­шњег да­на да,
ка­да до­би­јеш пе­чат, бу­деш спре­ман вој­ник, и из­во­је­вав­ши по­бе­ду над ђа­
во­лом, да до­би­јеш ве­нац прав­де, ко­јег да се удо­сто­ји­мо сви ми бла­го­да­ћу
и чо­ве­ко­љу­бљем Го­спо­да на­ше­га Ису­са Хри­ста, са Ко­јим Оцу, са Све­тим
Ду­хом, сла­ва у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.
Са ру­ског пре­вео Зо­ран Бу­љу­гић
57
Свеи Макарије Велики
XXX ОМИЛИЈА
Душа која би да уђе у Царство Божје мора се родити
од Духа Светога; и како се ово остварује
1.
О ни ко­ји чу­ју реч тре­ба да све­до­че о де­ла­њу ре­чи у њи­хо­вим ду­ша­ма.
Реч Бож­ја ни­је уза­луд­на, већ има сво­је деј­ство на ду­шу. За­то се она
по­не­кад зо­ве „де­ло”, да би се оства­ри­ла у они­ма ко­ји слу­ша­ју. Не­ка би
Го­спод, сто­га, по­да­рио де­ло исти­не у они­ма ко­ји чу­ју, те да се реч мо­же
на­ћи плод­ном у на­ма. Јер, као што сен­ка прет­хо­ди те­лу, но пред­ста­вља
Свеtи Макарије Велики
те­ло, док је исти­на сâмо те­ло, та­ко је и реч по­пут сен­ке Хри­сто­ве исти­не.
Али, реч прет­ход­ни исти­ни.
Ро­ди­те­љи на зе­мљи ра­ђа­ју де­цу од сво­је соп­стве­не при­ро­де, из свог вла­
сти­тог те­ла и ду­ше, а ка­да су ро­ђе­на, они их бри­жљи­во од­га­ја­ју, са свом
при­ље­жно­шћу, као сво­ју вла­сти­т у де­цу, док не по­ста­ну пот­пу­ни љу­ди,
на­ста­вља­чи и на­след­ни­ци. Јер је циљ и сва бри­га ро­ди­те­ља, од по­чет­ка, да
ро­де де­цу и има­ју на­след­ни­ке, а да их не ро­ди­ше, сил­но би се жа­ло­сти­ли и
ту­го­ва­ли; с дру­ге стра­не, пак, има­ђа­ху са­о­бра­зну ра­дост ка­да их до­би­ше.
Њи­хо­ва род­би­на и су­се­ди та­ко­ђе се ра­ду­ју.
2. На исти је на­чин наш Го­спод Хри­стос, про­ми­шља­ју­ћи о спа­се­њу чо­ве­
ка, од по­чет­ка уло­жио сву бри­гу сво­га про­ви­ђе­ња кроз Оце и па­три­јар­
хе, кроз за­кон и про­ро­ке, а на кра­ју до­шао Сам и, пре­зи­ру­ћи по­ни­же­ње
Кр­ста, под­нео смрт; и сва ова му­ка и бри­га Ње­го­ва би­ла је ра­ди то­га да
XXX омилија
до­би­је де­цу од Се­бе, од Сво­је вла­сти­те при­ро­де, за­до­во­љан што ће се она
ро­ди­ти од Ду­ха од­о­зго, од Ње­го­во­га вла­сти­то­га Бо­жан­ства. И као они
оче­ви што, ако не ро­де де­цу, ту­гу­ју, та­ко и Го­спод, за­во­лев­ши љу­де као
Сво­ју соп­стве­ну сли­ку, за­же­ле да их ро­ди од се­ме­на Сво­га соп­стве­но­га
Бо­жан­ства; та­ко, ако би­ло ко­ји од њих не до­спе до ова­кво­га ро­ђе­ња, не
бу­де ро­ђен од Ма­те­ри­це Ду­ха Бож­је­га, Хри­стос под­но­си ве­ли­ки бол, по­
сле то­ли­ке пат­ње и тр­пље­ња да би их спа­сао.
3. Јер Го­спод же­ли да се сви љу­ди удо­сто­је ово­га ро­ђе­ња. Он је умро за све,
и све је по­звао у жи­вот. Али, жи­вот је ро­ђе­ње од­о­зго [сви­ше], од Бо­га.
Без ово­га ду­ша не мо­же жи­ве­ти. Као што Го­спод ре­че: „Ако се ко не ро­ди
од­о­зго, не мо­же ви­де­ти Цар­ства Бож­је­га” (Јн. 3, 3). И та­ко, сви ко­ји ве­ру­ју
у Го­спо­да и, при­сту­па­ју­ћи, удо­сто­ја­ва­ју се ово­га ро­ђе­ња, пру­жа­ју ра­дост
и ве­ли­ко за­до­вољ­ство ро­ди­те­љи­ма на не­бе­си­ма, ко­ји их ро­ди­ше; а сви
ан­ђе­ли и све­те си­ле ра­ду­ју се због ду­ше ро­ђе­не од ду­ха и ко­ја са­ма по­
ста­де дух. Јер, ово те­ло је сли­ка ду­ше, а ду­ша је сли­ка Ду­ха; и као што је
те­ло без ду­ше мр­тво и не­спо­соб­но би­ло шта да чи­ни, та­ко је без не­бе­ске
ду­ше, од­но­сно без Ду­ха Бо­жи­је­га, ду­ша мр­тва за Цар­ство и не­спо­соб­на
да чи­ни де­ла Бож­ја без Ду­ха.
 58
4. Као што пор­тре­тист пом­но про­ма­тра ца­ре­во ли­це и сли­ка, те ка­да је оно
окре­ну­то к ње­му па­зе­ћи на ње­гов рад, он цр­та пор­трет ла­ко и до­бро, но
кад цар од­вра­ти ли­це, он не мо­же цр­та­ти јер ли­це ни­је за­гле­да­но у сли­ка­
ра; на сли­чан на­чин Хри­стос, до­бри умет­ник, за оне ко­ји ве­ру­ју у Ње­га и
стал­но Га со­зер­ца­ва­ју, не­по­сред­но сли­ка не­бе­ско­га чо­ве­ка по Сво­ме вла­
сти­то­ме ли­ку. Из Сво­га соп­стве­но­га Ду­ха, из суп­стан­це са­ме све­тло­сти,
не­из­ре­ци­ве све­тло­сти, Он сли­ка не­бе­ски лик и да­ру­је му ње­го­вог до­брог
и ми­ло­сти­вог Же­ни­ка. Ако Га чо­век не гле­да не­тре­ми­це, пре­ви­ђа­ју­ћи све
дру­го, Го­спод не­ће на­сли­ка­ти Сво­ју сли­ку Сво­јим вла­сти­тим све­тлом.
Сто­га ми мо­ра­мо на Ње­га би­ти усред­сре­ђе­ни, ве­ру­ју­ћи у Ње­га и во­ле­ћи
Га, од­ба­цу­ју­ћи све оста­ло, ста­ра­ју­ћи се за Ње­га, да би Он мо­гао на­сли­ка­ти
Свој соп­стве­ни не­бе­ски лик и по­сла­ти га у на­ше ду­ше, и да та­ко, но­се­ћи
Хри­ста, мо­же­мо за­до­би­ти веч­ни жи­вот, те чак и ов­де има­ти пу­ну си­гур­
ност и спо­кој­ство.
5. Као што злат­ник, ако не но­си оти­сак ца­ре­вог ли­ка, не до­спе­ва на тр­жни­
цу и не од­ла­же се у ца­ре­ве ри­зни­це, већ се од­ба­цу­је, та­ко и ду­ша, ако не­ма
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
лик не­бе­ско­га Ду­ха у не­из­ре­ци­во­ме све­тлу, чак и да је Хри­стос ути­снут у
њу, ни­је по­доб­на за не­бе­ске ри­зни­це, те је од­ба­цу­ју до­бри тр­гов­ци Цар­
ства, апо­сто­ли. Онај ко­ји је био по­зван а ни­је оде­нут у брач­ну оде­жду,
био је од­ба­чен као ту­ђи­нац у оту­ђе­ну та­му, јер ни­је но­сио лик не­бе­ски.
Ово је знак и пе­чат Го­спо­да ути­снут у на­ше ду­ше, Дух све­тло­сти не­из­ре­
ци­ве. И као што је мр­тав чо­век бес­ко­ри­стан и од ње­га су­гра­ђа­ни не­ма­ју
ни­ка­кве ко­ри­сти, па га но­се ван гра­да и уко­па­ва­ју, та­ко је и ду­ша ко­ја не
но­си не­бе­ски лик Бо­жан­ско­га све­тла, жи­вот ду­ше, од­гур­ну­та и од­ба­че­на;
јер је мр­тва ду­ша, не но­се­ћи све­тли и Бо­жан­ски Дух, бес­ко­ри­сна у Гра­ду
Све­тих. Јер, као што је у све­т у ду­ша жи­вот те­ла, та­ко је у веч­но­ме не­бе­
ско­ме све­т у жи­вот ду­ше Дух Бо­жан­ски. Без жи­во­та Ду­ха, ду­ша је мр­тва
они­ма го­ре и не­по­треб­на.
6. Сто­га, онај ко иште да ве­ру­је и да при­ђе Го­спо­ду, тре­ба да се мо­ли да мо­же
за­до­би­ти ов­де, на зе­мљи, Дух Бож­ји; јер, тај Дух је жи­вот ду­ше, а Го­спод
је и до­шао за­то да би мо­гао да­ти жи­вот ду­ши ов­де на зе­мљи, чак и Свој
Дух. Јер, Он ка­же: „Док све­тлост има­те, ве­руј­те у све­тлост; до­ла­зи ноћ,
кад ни­ко не мо­же ра­ди­ти” (Јн. 12, 36; 9, 4). За­то, ако сва­ки чо­век ни­је искао,
док је ов­де, и за­до­био жи­вот за сво­ју ду­шу, чак и бо­жан­ску све­тлост Ду­ха,
а да се ра­ста­не од те­ла, би­ће сме­ста од­лу­чен у пре­де­ле та­ме, с ле­ве стра­
не, не­сту­па­ју­ћи у Цар­ство не­бе­ско и за­вр­ша­ва­ју­ћи у па­клу с ђа­во­лом и
ан­ђе­ли­ма ње­го­вим (Мт. 24, 41).
Као што зла­то или сре­бро, ка­да се ба­ци у ва­тру, по­ста­је чи­сти­је и још бо­
ље по­твр­ђе­но, и ни­шта га не мо­же на­ру­ши­ти, као што мо­же др­во или
се­но – јер она про­жди­ре све што до­ла­зи с њом у до­дир, те и ови по­ста­ју
ва­тра – та­ко ду­ша, кре­ћу­ћи се на­го­ре и на­до­ле у ог­њу Ду­ха и у Бо­жан­ско­
ме све­тлу, не­ће пре­тр­пе­ти ште­те ни од ког злог ду­ха. Чак и да јој се би­ло
59
шта при­бли­жи, не­бе­ски огањ Ду­ха ће га про­гу­та­ти. Или, као што је пти­
ца, ка­да ле­ти ви­со­ко, без­бри­жна и не бо­ји се ло­ва­ца или злих жи­во­ти­ња,
већ их пре­зи­ре с ви­си­на, та­ко је и ду­ша, до­би­ја­ју­ћи кри­ла Ду­ха и ле­те­ћи
у не­бе­ске ви­си­не, из­над све­га и пре­зи­ре све.
7. А Изра­иљ по пло­ти је, ка­да је Мој­сеј оно­га да­на раз­де­лио мо­ре, пре­шао
по ње­го­во­ме дну; но ови, као Бож­ја де­ца, хо­де по­врх мо­ра гор­чи­не злих
си­ла. Њи­хо­ва ду­ша и те­ло по­ста­ли су дом Бож­ји.
У онај дан ка­да је Адам пао, Бог је, ше­та­ју­ћи, до­шао у Рај. Пла­као је, та­ко­ре­
ћи, ви­де­ћи Ада­ма и ре­као: „По­сле ка­квих до­ба­ра ка­ква зла иза­бра! По­сле
ка­кве сла­ве у ка­кав се срам оде­ну! Ка­ко си мра­чан са­да! Ка­ко рђа­во из­
гле­даш! Ка­ко си ис­ква­рен! По­сле ко­ли­ке све­тло­сти ка­ква те та­ма по­кри!”
Свеtи Макарије Велики
А ка­да је Адам пао у грех и умро од Бо­га, ње­гов га је Тво­рац опла­ки­вао;
ан­ђе­ли, и све си­ле, не­бе­са, зе­мља и сва ство­ре­ња, ту­жи­ли су над ње­го­вом
смр­ћу и па­дом, јер ви­де­ше ње­га, ко­ји им је био дат за ца­ра, ка­ко по­ста­де
слу­га не­при­ја­тељ­ске и зле си­ле. Та­ко он оде­ну се­бе у та­му у вла­сти­тој ду­
ши, гор­ку и злу та­му, јер га кнез та­ме учи­ни сво­јим по­да­ни­ком. Он је био
тај ко­га су ра­ни­ли раз­бој­ни­ци и ко­ји по­ста­де о­лу­мр­ав ок је си­ла­зио
из Је­ру­са­ли­ма у Је­ри­хон (Лк. 10, 30).
8. Ла­зар, та­ко­ђе, ко­га је Го­спод по­ди­гао, ко­ји је та­ко за­у­да­рао да ни­ко ни­је
мо­гао при­ћи гро­бу, био је сим­вол Ада­ма, чи­ја је ду­ша за­у­да­ра­ла, пу­на
цр­ни­ла и та­ме. Али ти, ка­да чу­јеш о Ада­му, и ра­ње­ном чо­ве­ку, и Ла­за­
ру, гле­дај да ти ду­ша не од­лу­та, да та­ко ка­же­мо, у пла­ни­не, не­го оста­
ни уну­тар сво­је ду­ше, јер и ти сам но­сиш исте ра­не, исто зло­смра­ди­је,
исту та­му. Сви смо ми ње­го­ви си­но­ви, исте мрач­не ра­се, и сви за­у­да­ра­мо
XXX омилија
истим смра­дом. Од бо­ле­сти од ко­је је он па­тио, сви ми, ко­ји смо од Ада­
мо­ва се­ме­на, та­ко­ђе бо­лу­је­мо. Та­ква нас је бо­лест за­де­си­ла да, ка­ко ка­же
Иса­и­ја, о ни­је ра­на, ни­и убој, ни­и ној­но ме­со, ни­је мо­у­ће убла­жи­
и ма­шћу, ни­и за­ви­и (Ис. 1, 6). Та­ко смо ра­ње­ни не­из­ле­чи­вом ра­ном;
са­мо ју је Го­спод мо­гао ис­це­ли­ти. За­то је Он и до­шао у Сво­јој вла­сти­тој
Лич­но­сти; јер, ни­ко од ста­рих, ни­ти сам за­кон, ни про­ро­ци, не мо­га­ше
из­ле­чи­ти ову ра­ну. Он сам, Сво­јим до­ла­ском, ис­це­ли ту ра­ну ду­ше, ту
не­из­ле­чи­ву ра­ну.
9. Ра­дуј­мо се, он­да, на­ше­му Бо­гу и Го­спо­ду, исти­ни­то­ме Ис­це­ли­те­љу, ко­ји
је­ди­ни мо­же до­ћи и из­ле­чи­ти на­ше ду­ше, по­што се за нас то­ли­ко мно­го
на­му­чио. Он увек ку­ца на вра­та на­ших ср­ца, да му их отво­ри­мо, те да
Он мо­же ући и по­чи­ну­ти у на­шим ду­ша­ма, да Му ми опе­ре­мо и ми­ром
по­ма­же­мо но­ге, а он да мо­же пре­би­ва­ти у на­ма. Го­спод у јед­ном одељ­ку
за­ме­ра чо­ве­ку ко­ји Му ни­је опрао но­ге (Лк. 7, 44); опет, на дру­гом ме­сту,
ка­же: „Ево сто­јим на вра­ти­ма и ку­цам; ако ко чу­је глас мој и отво­ри вра­та,
ући ћу к ње­му и ве­че­ра­ћу с њим и он са мном” (Отк. 3, 20). Ра­ди ово­га Он је
под­нео мно­ге пат­ње, пре­да­ју­ћи вла­сти­то те­ло смр­ти, и от­ку­пљу­ју­ћи нас
из роп­ства, да би мо­гао до­ћи у на­шу ду­шу и пре­би­ва­ти у њој. За­то Го­спод
 60
у Суд­њи дан ка­же они­ма на ле­вој стра­ни, ко­је ша­ље у па­као с ђа­во­лом:
„Стра­нац бе­јах, и не при­ми­сте ме; оглад­нех, и не да­до­сте ми да је­дем;
ожед­нех, и не на­по­ји­сте ме” (Мт. 25, 42–43). Ње­го­ва хра­на и Ње­го­во пи­ће,
Ње­го­ва оде­ћа, и за­кон, и по­чи­нак, у на­шим је ду­ша­ма. Сто­га Он стал­но
ку­ца, же­ле­ћи да уђе у нас. При­ми­мо га, он­да, и уне­си­мо Га у се­бе; јер је
он на­ша хра­на и на­ше пи­ће и наш жи­вот веч­ни, и сва­ка ду­ша ко­ја Га ни­је
при­ми­ла у се­бе и да­ла му спо­кој, или, још пре, на­шла спо­кој у Ње­му, не­ма
на­след­ства у Цар­ству Не­бе­ско­ме са Све­ти­ма и не мо­же сту­пи­ти у Не­бе­
ски Град. Али ти, Го­спо­де Ису­се Хри­сте, уз­не­си та­мо нас, ко­ји сла­ви­мо
Тво­је име, са Оцем и Све­тим Ду­хом у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.
Са ста­ро­грч­ког и ен­гле­ског пре­ве­ли
је­ро­мо­нах Пор­фи­ри­је
и Љи­ља­на Пе­тро­ни­је­вић
Пре­у­зе­о из ча­со­и­са БЕ­СЕ­ДА
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
61
Свеи Симеон Солунски
О КРШТЕЊУ
27. Објашњење, појединачно узето, онога што се савршава
пре крштења, приликом крштења и после крштења
О се­нив­ши во­ду кр­сним зна­ме­њем као на­го­ве­штај бо­жан­ског кр­ште­ња,
(је­реј) кро­пи дом. Осе­нив­ши и де­те – на че­лу ра­ди ума, и на усна­ма
ра­ди ре­чи и ди­са­ња, и на ср­цу ра­ди жи­вот­не сна­ге, ка­ко би оно пре­би­ва­
ло под (бла­го­дат­ном) за­шти­том до спа­со­но­сног кр­ште­ња, и на тај на­чин
дав­ши раз­ре­ше­ње сви­ма, од­ла­зи. У осми дан де­те би­ва до­не­то пред ли­це
Свеtи Симеон Солунски
Бо­жи­је, и пред вра­ти­ма (цр­кве­ним) је­реј га, по­што још ни­је осве­шта­но
кр­ште­њем, из­но­ва пе­ча­ти кр­сним зна­ме­њем на че­лу, усна­ма и пр­си­ма,
и са све­ште­ном мо­ли­твом му да­је име ко­је же­ле ро­ди­те­љи, и са ко­јим се
оно и кр­шта­ва.
28. О томе да је и Господ примио име у
осми дан, када је наречен Исусом
Т а­ко је би­ло и са Го­спо­дом: јер, по­што је при­мио об­ре­за­ње у осми дан,
за­до­био је име Исус. Ми не­ма­мо об­ре­за­ња, јер је Спа­си­тељ за нас ис­пу­
нио зах­те­ве за­ко­на и из­ба­вио нас од ро­бо­ва­ња за­ко­ну. На­ма је, ме­ђу­тим,
Он да­ри­вао дру­га­чи­је об­ре­за­ње у чи­та­вом би­ћу – све­то кр­ште­ње, ко­је не
об­ре­зу­је те­ло, не­го од­у­зи­ма грех. И сва­ко де­те, ка­о­год и Исус Хри­стос,
кр­шта­ва се са соп­стве­ним име­ном; а не кр­шта­ва­ју се сви са име­ном Јо­ван
О крштењу
и Ма­ри­ја, као што го­во­ре не­ки од при­про­стих и не­ра­зум­них љу­ди. Та­да,
код Ју­де­ја, у осми дан се вр­ши­ло об­ре­за­ње; а са­да ми вер­ни у исти тај дан
до­би­ја­мо име, што је са­о­бра­зно чи­ње­ни­ци да осми дан озна­ча­ва об­но­
вље­ње. Јер, ка­да се за­вр­ши сед­ми дан од ко­га да­ље не иде (ра­чу­на­ње да­на
у не­де­љи) у ово­ме жи­во­т у, ко­ји свој круг свр­ша­ва по не­де­ља­ма, од осмог
да­на (ра­чу­на­ње) по­чи­ње из по­чет­ка, што пред­ста­вља зна­ме­ње вас­кр­се­ња
и пре­ди­зо­бра­же­ње веч­ног жи­во­та. Јер у осми дан је и Го­спод вас­кр­сао, и
ми че­ка­мо по­след­њи дан жи­во­та веч­ног, ко­ји ће би­ти бес­кра­јан, као што
смо на­у­че­ни. Та­ко, упра­во осмо­га да­на Ју­де­ји су се об­ре­зи­ва­ли, и то са­мо
они му­шког по­ла, као не­са­вр­ше­ни, при­ма­ју­ћи пе­чат на сла­до­стра­сном
уду – с јед­не стра­не, та­ко­ђе об­зна­њу­ју­ћи вас­кр­се­ње на­кон окон­ча­ња сед­
ми­це (ов­да­шњег ве­ка), а с дру­ге, зна­ме­ну­ју­ћи са­мим об­ре­за­њем да ће се
по­хо­та пло­ти јед­ном пре­кра­ти­ти и да ће на­сту­пи­ти не­тру­ле­жни жи­вот,
стран те­ле­сним де­ли­ма – прем­да они то ни­су у пот­пу­но­сти раз­у­ме­ли и
ни­су по­ми­шља­ли на истин­ско об­ре­за­ње, на уда­ље­ње гре­ха, што се са­вр­
ша­ва у све­том кр­ште­њу, ко­је по­ру­чу­је да ће­мо би­ти не­тље­ни и це­ло­ви­ти,
и ни­чим по­вре­ђе­ни; с дру­ге стра­не, онај ко се об­ре­зу­је на­но­си ра­ну сво­ме
те­лу и ви­ше не чу­ва сво­ју при­ро­ду у са­вр­ше­ној це­ло­ви­то­сти. И по­што се
 62
не ра­ђа­мо бе­стра­сно, ро­ђе­ње од по­хо­те нам је и оста­вље­но. Али пре­ко
кр­ште­ња нам се да­ру­је ро­ђе­ње ко­је ни­је од по­хо­те те­ле­сне, ни од по­хо­те
му­же­вље­ве, не­го од Бо­га, од­но­сно об­но­вље­ње у ба­њи но­вог жи­во­та; због
то­га де­те у осми дан до­би­ја име, слич­но као што је би­ло и са Спа­си­те­љем,
Ко­ме је би­ло по­да­ре­но спа­со­но­сно име Исус. По­сле ово­га, по­што је при­
ми­ло пе­чат и све­ште­ну мо­ли­тву, као Го­спо­ду при­не­то, и бу­ду­ћи да је до­
би­ло кр­сно зна­ме­ње на че­лу (као што сам ре­као) ра­ди ум­не сна­ге, на усна­
ма – ра­ди го­во­ра, и на ср­цу ра­ди жи­вот­не сна­ге, упи­са­но у веч­ну књи­гу
за­јед­но са да­ри­ва­њем име­на, де­те се вра­ћа мај­ци. У че­тр­де­се­ти дан мај­ка
га опет до­но­си у храм и ов­де се, као дар, оно при­но­си Бо­гу. Све­ште­ник,
по­што ста­не ис­пред хра­мов­них вра­та (бу­ду­ћи да се пре мо­ли­тве у храм
не сме ући) и за­пе­ча­ти мај­ку за­јед­но са де­те­том, осве­штав­ши их мо­ли­
тва­ма и пре­нев­ши мај­ци очи­шће­ње од сла­до­стра­сног и не­чи­стог ро­ђе­ња
(јер се од ро­ђе­ња већ на­вр­ши­ло че­тр­де­сет да­на, то­ком ко­јих да­на се де­те
већ раз­ви­ло и по­че­ло да узи­гра­ва), и раз­ре­шив­ши јој да уђе у цр­кву, че­га
је она до та­да сма­тра­на не­до­стој­ном, ка­о­год и при­че­шћи­ва­ња Чи­стим, и
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
узев­ши де­те на сво­је ру­ке, по­пут Си­ме­о­на, ко­ји је при­мио у на­руч­је Бо­го­
мла­ден­ца, ус­кли­ку­је: Са­а о­у­шаш, мо­ле­ћи се да де­те бу­де очи­шће­но
од гре­ха и да угле­да све­тлост – Хри­ста, от­кри­ве­ње не­зна­бо­шци­ма и сла­ву
но­вог Изра­и­ља, бу­ду­ћи и са­мо ро­ђе­но од Ду­ха, и да за­тим угле­да Бо­га.
Ако је де­те кр­ште­но, је­реј га од­но­си и до пре­сто­ла, и об­но­си га уна­о­ко­
ло, чи­не­ћи на не­ки на­чин по­кло­ње­ње, по­ка­зу­ју­ћи да је оно при­нос Бо­гу
и да се по­кла­ња Са­зда­те­љу. Ако де­те још ни­је кр­ште­но, он­да га, по­што
ста­не ис­пред ула­за у ол­тар и са де­те­том на­чи­ни по­кло­ње­ње жр­тве­ни­ку,
пре­дав­ши га мај­ци, от­пу­шта. Од то­га тре­нут­ка де­те по­ста­је огла­ше­но, а
мај­ка, по­што се очи­сти­ла, за­до­би­ја сло­бо­ду да ула­зи у храм и при­че­шћу­је
се Тај­на­ма ка­да се осе­ћа спрем­ном и ка­да то же­ли. То је та­ко.
29. Објашњење онога што се савршава у светом крштењу
С а­да са­знај и оно што се од­но­си на све­то кр­ште­ње: пре све­га то да за
ње­га не­ма од­ре­ђе­ног вре­ме­на, по­себ­них да­на или ча­со­ва, ка­ко де­те не
би умр­ло не­про­све­тље­но. Ако му пре­ти смрт­на опа­сност, све се она­ко
ка­ко је пред­ви­ђе­но уста­вом вр­ши од­мах на­кон ро­ђе­ња, са ду­жном па­
жњом, од је­ре­ја ис­пу­ње­ног стра­хом Бо­жи­јим и тре­зве­ног. А ако вре­ме
до­пу­шта и не­ма смрт­не опа­сно­сти – ово се вр­ши од­мах по­сле ли­т ур­ги­је,
ка­ко би де­те мо­гло да се при­че­сти Тај­на­ма: упра­во о то­ме го­во­ри Ди­о­ни­
си­је, да све Тај­не би­ва­ју овен­ча­не при­че­шћем, ко­је пред­ста­вља вр­ху­нац
сви­ју Тај­ни. Је­реј је оба­ве­зан да све­ште­не мо­ли­тве оба­вља и из­го­ва­ра са
па­жњом, без жур­бе, ако за то не­ма крај­ње ну­жде, и да их чи­та на­глас.
Од Ота­ца смо чу­ли да они ко­ји че­сто тр­пе страх од при­ви­ђе­ња по­ста­ју
жр­тве ово­га из раз­ло­га што је­ре­ји ко­ји су их кр­сти­ли ни­с у са па­жњом
из­го­ва­ра­ли за­кли­ња­ња и дру­ге све­ште­не мо­ли­тве. Да­кле, ако је мо­гућ­но,
63
по­треб­но је да се за­кли­ња­ња и дру­ге мо­ли­тве ко­је се на­ла­зе на по­чет­ку
(чи­на кр­ште­ња) не чи­та­ју са­мо јед­ном, не­го и по не­ко­ли­ко пу­та. Јер и у
Треб­ни­ку (ве­ро­ват­но је бла­же­ни Си­ме­он имао у ви­ду не­ки ве­о­ма ста­ри
Треб­ник; у дав­ној про­шло­сти је за­и­ста по­сто­јао оби­чај да се за­кли­ња­ња
код од­ра­слих огла­ше­них по­на­вља­ју не­ко­ли­ко пу­та, при­ли­ком сва­ког огла­
ша­ва­ња – рим. рир.) пи­ше да се оне чи­та­ју по осам или де­сет пу­та, јер
је у Цр­кви у про­шло­сти по­сто­јао оби­чај да је­ре­ји ко­ји вр­ше огла­ша­ва­ње,
у сва­ки од се­дам да­на, чи­та­ју те мо­ли­тве и за­кли­ња­ња над они­ма ко­ји се
кр­шта­ва­ју, а у осми дан – по­но­во ар­хи­је­реј, или је­реј ко­ји тре­ба да кр­сти,
по­сле че­га је би­ло вр­ше­но кр­ште­ње од ар­хи­је­ре­ја или је­ре­ја. И ми та­ко­ђе
зна­мо за је­ре­је ис­пу­ње­не стра­хом Бо­жи­јим, ко­ји чи­та­ју ове (мо­ли­тве) три
Свеtи Симеон Солунски
пу­та и за­тим кр­шта­ва­ју. А све­то кр­ште­ње вр­ши се на сле­де­ћи на­чин: ако
се кр­шта­ва де­те, оно се до­но­си на ру­ка­ма же­не и у прат­њи вос­при­јем­ни­ка
(ку­ма); а ако је то од­ра­стао чо­век, он при­ла­зи сам, по­што је по­треб­но да
ње­гов до­ла­зак бу­де до­бро­во­љан, и са њим при­ла­зи кум, ко­ји пред Хри­
стом јем­чи (за оно­га ко­ји се кр­шта­ва) и чи­ја је ду­жност да чу­ва ње­го­ву
ве­ру и хри­шћан­ски жи­вот. То по­ка­зу­је већ и сам ње­гов на­зив: јер вос­ри­
јем­ник озна­ча­ва оно­га ко при­ма не­што на се­бе.
30. О томе да кум мора бити православан и благочестив
О в­де та­ко­ђе тре­ба обра­ти­ти па­жњу да се кум­ства на кр­ште­њу при­хва­та­ју
бла­го­че­сти­ви [по­бо­жни] љу­ди, они ко­ји су ка­дри да у из­ве­сној ме­ри
бу­ду учи­те­љи у ве­ри. Али имао сам при­ли­ке да чу­јем не­што ве­о­ма чуд­но
и по осе­ћа­ња те­шко: не­ки, из ра­зно­ра­зних људ­ских ра­чу­на, по­зи­ва­ју за
О крштењу
ку­мо­ве де­ци сво­јој – стра­шно је ре­ћи – не­при­ја­те­ље ве­ре, оне ко­ји јој се
из­ру­гу­ју, без­бо­жни­ке и је­ре­ти­ке. Та­кви од­ба­цу­ју и са­му ову Тај­ну; и де­цу
не про­све­тљу­ју, не­го их пре по­мра­чу­ју; и је­ре­ја ко­ји све­ште­но­деј­ству­је
чи­не за­јед­ни­ча­рем (љу­ди) стра­них Бо­гу. И на ко­ји би на­чин онај ко­ји се
усу­ђу­је да ху­ли на Бо­га мо­гао не­ко­га на­у­чи­ти бла­го­че­сти­во­сти? Ка­кву
за­је­ни­цу има свје­лос с а­мом? Или ка­кав ио има вјер­ни с не­вјер­ни­
ком? (2. Кор. 6, 14, 15), као што је на­пи­са­но? Ко ово чи­ни, до­сто­јан је осу­де,
ка­о­год и онај ко се при­ма оба­ве­зе да бу­де кум де­ци бе­за­ко­ни­ка, из­у­зев
ако они прет­ход­но не ис­по­ве­де да је кр­ште­ње све­то и бо­жан­стве­но, да оно
очи­шћу­је од гре­ха и из­но­ва ра­ђа у Хри­сту, и да ће онај ко­ји га при­ма (кр­
ште­ње) би­ти хри­шћа­нин: јер у том слу­ча­ју, уко­ли­ко (отац) да обе­ћа­ње да
ће де­те би­ти вер­но, и ако се сам због не­ка­квог стра­ха кло­ни, де­те се мо­же
при­ми­ти и при­ве­сти осве­ће­њу, ка­ко не би би­ло од­у­зе­то од Бо­га не­при­
хва­та­њем кум­ства. Онај ко­ји се кр­шта­ва сто­ји за­јед­но са ку­мом, по­ка­зу­
ју­ћи да је до­бро­вољ­но до­шао и да има не­ко­га ко за ње­га јем­чи. Ка­да је­реј
бла­го­сло­ви, ва­ља пре све­га и увек бла­го­да­ри­ти Бо­гу за спа­се­ње про­па­лог.
На­кон то­га на оно­га ко се огла­ша­ва, а ко­ји се пре то­га осло­бо­дио сво­је
оде­ће и пред­сто­ји наг, под по­кри­ва­чем, је­реј три пу­та кр­сто­о­бра­зно ду­не,
 64
об­на­вља­ју­ћи ти­ме онај пр­ви дах ко­ји при­ми Адам, ка­да му у­ну (Бо) у нос
ух жи­во­ни (1. Мојс. 2, 7). Сам је­реј пред­ста­вља Хри­ста Бо­га, због то­га је
бо­ље кр­шта­ва­ти и удах­њи­ва­ти по­сле при­че­шћи­ва­ња (те­лом и кр­вљу Хри­
сто­вим). Ду­не се три пу­та ра­ди Тро­ји­це, јер Тро­ји­ца по­се­ду­је за­јед­нич­ку
бла­го­дат и си­лу. А кр­сто­о­бра­зно се ово вр­ши за­рад нас ра­ди ова­пло­ће­ног
и по­стра­да­лог те­лом јед­но­га од Тро­ји­це, Хри­ста, Ко­ји је кр­стом за­до­био
по­бе­ду. Кр­сто­вид­но ду­ва­ње ука­зу­је на Ње­го­ву жр­тву, сми­ре­ње и по­бе­ду,
за­то што је кр­стом Он смр­ћу са­ро оно­а ко­ји има си­лу смр­и, о јес
ђа­во­ла (Јев. 2. 14) и уни­штио про­тив­не зле си­ле. Си­лом истог тог кр­ста и
ми у Хри­сту по­бе­ђу­је­мо ђа­во­ла и од­го­ни­мо де­мо­не. Крст је и зна­ме­ње
Спа­си­те­ља, и пе­чат, и знак по­бе­де. И та­ко је­реј, по­што је три пу­та ду­нуо
на огла­ше­ног и за­тим га три пу­та за­пе­ча­тио кр­сним зна­ме­њем, ру­ком, по
ре­чи Пи­сма: Ру­ке Тво­је сво­ри­ле су ме и на­чи­ни­ле ме (Пс. 119, 73), – и то на
че­лу, као што је на­пред ре­че­но, ра­ди сна­ге ума, и на усна­ма – ра­ди го­во­ра,
и на ср­цу – ра­ди жи­вот­не сна­ге, по­ла­же на ње­га ру­ку, осве­шта­ну, ру­ку ко­
ја са­зда­ва у Ду­ху, и чи­та све­ште­не мо­ли­тве. А још пре ду­ва­ња и пе­ча­ће­ња,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
као што је ре­че­но, он осло­ба­ђа огла­ше­ног од по­ја­са и ски­да га и, не­по­кри­
ве­не гла­ве и бо­сог, по­ста­вља га ли­цем пре­ма ис­то­ку. Шта то зна­чи? То да
онај ко до­ла­зи к Бо­гу и већ гле­да Све­тлост исти­ни­т у, ко­ју озна­ча­ва ис­ток
(јер ода­тле до­ла­зи све­тлост) мо­ра би­ти сло­бо­дан од стра­сти и од­ре­шен
од не­ве­ро­ва­ња, об­на­жен од сва­ке зло­бе и туђ оде­ћи гре­ха, и по­ка­зи­ва­ти
роп­ску по­слу­шност Бо­гу. Упра­во из тог раз­ло­га он пред­сто­ји наг. А с дру­
ге стра­не, то се чи­ни и из раз­ло­га што је чо­век кроз грех по­знао на­го­т у
сво­ју и из­гу­био бо­го­тка­ну оде­ћу, на шта и ука­зу­је пред­сто­ја­ње без оде­ће.
По­што (онај ко се кр­шта­ва) до­ла­зи на кр­ште­ње да би од­ба­цио не­чи­сто­
ту гре­ха и не­ве­ро­ва­ња, и на­чи­нио се све­це­ло но­вим, и обу­као се у но­вог
Ада­ма, и пре­шао на бо­ље у од­но­су на пре­ђа­шње ста­ње, он пред­сто­ји наг,
по­ка­зу­ју­ћи стид, и, сто­је­ћи та­ко, очи­шћу­је се, ишту­ћи об­но­вље­ње обра­за
(Бо­жи­јег). Али, да не би­смо пре­ко­мер­ним из­ла­га­њем оп­те­ре­ти­ли слух,
по­но­ви­ће­мо у крат­ким цр­та­ма оно што смо ка­за­ли. Ар­хи­је­реј и је­реј ко­ји
кр­шта­ва пред­ста­вља Са­мог Го­спо­да, Ко­ји чи­ни све у све­му, и Чи­ју си­
лу има у се­би – Го­спо­да Ко­ји је и пре са­здао, и опет об­на­вља. А онај ко
се кр­шта­ва пред­ста­вља па­лог Ада­ма, јер и сам ње­гов до­ла­зак по­ка­зу­је
сло­бод­ну од­лу­ку. Ако се кр­шта­ва де­те, ко­је до­но­си не­ко од вер­них, ово
(до­но­ше­ње на ру­ка­ма вер­ног) све­до­чи да се де­те до­во­ди по ве­ри, а не при­
нуд­но. Кум јем­чи за ве­ру и жи­вот (оно­га ко се кр­шта­ва). Ски­да­ње оде­ла
и раз­ре­ше­ње (огла­ше­ног), ко­ји оста­је наг, је­ди­но што је опа­сан, озна­ча­ва
да чо­век од­ба­цу­је сва­ку зло­бу и осло­ба­ђа се од уза гре­ха, и наг од за­блу­
де и тру­ле­жно­сти, при­ла­зи Хри­сту, као и то да је ра­ни­је био наг, по­што
је упао у за­блу­ду, да је из­гу­био пре­ђа­шњу оде­ћу, и да са­да тре­ба да кроз
кр­ште­ње ста­ви на се­бе све­тли­је ру­хо. Окре­ће се пре­ма ис­то­ку, тра­же­ћи
све­тлост исти­ни­т у ко­ја је­сте Тро­ји­ца и је­дан од Тро­ји­це – Хри­стос, Ко­
65
ји се ова­пло­тио, до­шао од Осма­на,
од­но­сно са ис­то­ка, тра­же­ћи та­ко­ђе
и дав­но из­гу­бље­ни рај, ко­ји бе­ше
по­са­ђен на ис­то­ку. Он при­ма од ар­
хи­је­ре­ја дах због об­но­вље­ња пр­вог
да­ха. Три пу­та дах при­ма по обра­зу
бо­жан­стве­ног деј­ства жи­во­тво­ре­ће
Тро­ји­це, Ко­ја га је са­зда­ла и Ко­ја га
са­да об­на­вља. Пе­чат кр­ста до­би­ја
се ру­ком ар­хи­је­ре­ја из раз­ло­га што
су нас са­зда­ле ру­ке Бо­жи­је – Син и
Свеtи Симеон Солунски
Дух. Крст је зна­ме­ње Хри­сто­во и
знак по­бе­де, јер, по­бе­див­ши њи­ме,
(Хри­стос) је скр­шио си­лу де­мон­ску
и са­да, ка­да се крст из­о­бра­жа­ва, од
ње­га бе­же де­мо­ни. Онај ко се кр­
шта­ва за­до­би­ја пе­чат нај­пре на че­
лу, да би се осве­штао ум ње­гов, укло­нив­ши се од за­блу­де; за­тим на усна­ма,
да би се реч осве­шта­ла и ис­по­ве­да­ла исти­ну; и тре­ће, на пр­си­ма, да би
он по­стао чист ср­цем и ви­део Бо­га, и ка­ко не би у се­би имао ни­ка­квог
скри­ве­ног (зла), ка­ко би жи­вео, и кре­тао се, и по­сто­јао у Бо­гу. По­сле ово­га
ар­хи­је­реј бла­го­си­ља Бо­га, јер је пра­вед­но бла­го­си­ља­ти Га због то­га што је
на­шао из­гу­бље­ног, и за спа­се­ње људ­ско. За­тим сле­ди по­ла­га­ње ру­ке, ра­ди
пре­но­ше­ња бла­го­да­ти и об­но­вље­ња.
О крштењу
Пр­ва мо­ли­тва упу­ће­на је Све­тој Тро­ји­ци: она чо­ве­ка ко­ји се кр­шта­ва пре­
да­је Бо­гу је­ди­но­ме, и овај се осве­шта­ва њо­ме; у њој се Бог мо­ли да у то­ме
чо­ве­ку име Тро­ји­це оста­не нео­д­ре­че­но, и да се он удо­сто­ји бо­жан­стве­ног
кр­ште­ња, по­ма­за­ња и све­тог при­че­шћа. Дру­га мо­ли­тва је­сте за­кли­ња­ње:
она од­го­ни и од­ба­цу­је ђа­во­ла и сву си­лу ње­го­ву стра­шним и бо­жан­стве­
ним име­ни­ма и Тај­на­ма; она од­го­ни ђа­во­ла и де­мо­не ње­го­ве од чо­ве­ка, и
за­по­ве­да им да од­сту­пе од ње­га и да му не чи­не зло. На сли­чан на­чин и
тре­ћа мо­ли­тва, ко­ја та­ко­ђе пред­ста­вља за­кли­ња­ње, из­го­ни де­мо­не име­
ном Бо­жи­јим. Че­твр­та мо­ли­тва из­но­ва се обра­ћа Бо­гу, мо­ле­ћи Га да пот­
пу­но иза­гна лу­ка­вог из са­зда­ња Бо­жи­јег и да га утвр­ди у ве­ри. Због то­га
од­мах (ар­хи­је­реј) са­вр­ша­ва и пе­т у мо­ли­тву, још ва­жни­ју, кроз ко­ју чо­ве­ка
ко­ји се кр­шта­ва пре­да­је Бо­гу. У њој, по­но­во се мо­ле­ћи (за оно­га ко­ји се
кр­сти), он дру­ги пут ду­не на ње­га, што пред­ста­вља ве­о­ма ва­жну рад­њу,
јер се ти­ме сим­во­ли­зу­је по­нов­но ра­ђа­ње жи­во­та и об­но­вље­ње. За­тим му
по­нов­но ста­вља пе­чат три пу­та на че­ло, усне и пр­си, ра­ди ума и ре­чи ње­
го­ве, и жи­во­та, као и из раз­ло­га што је Бог наш Тро­ји­ца, Ум, и Реч, и Дух,
Ко­ја по­нов­но ожи­вља­ва оно­га ко­ји се кр­шта­ва и да­ру­је му оно шо је о
обра­зу, а што је он из­гу­био. И иза­нај из ње­а сва­ко лу­ка­во и не­чи­со
 66
у­ха, ко­ји је скри­вен и не­зи се у ср­цу ње­о­вом, го­во­ри (онај ко­ји све­ште­
но­деј­ству­је). Јер де­мо­ни во­ле да се на­ста­њу­ју у ду­ша­ма не­кр­ште­них, са
на­ме­ром да их на­во­де на зло и осквр­њу­ју, и има­ју си­лу да то чи­не, из раз­
ло­га не­ка­да­шњег (пра­ро­ди­тељ­ског) пре­сту­па. Због то­га они очи­то жи­ве
у ср­ци­ма нео­све­шта­них и не­вер­них, и осквр­њу­ју их, и под­сти­чу их на
де­ла бо­го­мр­ска. По за­вр­шет­ку ове мо­ли­тве оба­вља се од­ри­ца­ње и сје­ди­
ње­ње на сле­де­ћи на­чин: ар­хи­је­реј оно­га ко­ји се кр­шта­ва окре­ће пре­ма
за­па­ду, за­то што одан­де до­ла­зи та­ма, у ко­јој пре­би­ва ђа­во; за­по­ве­да му да
по­диг­не ру­ке као знак да у се­би не­ма ни­ка­квог скри­ве­ног зла и да по­чи­ње
да по­дра­жа­ва Оно­га Ко­ји је био рас­пет нас ра­ди. За­тим оно­ме ко­ји се кр­
шта­ва ар­хи­је­реј за­по­ве­да да го­во­ри: О­ри­чем се са­а­не и свих е­ла ње­о­
вих, и оста­ло, и ти­ме се вр­ши од­ри­ца­ње од лу­ка­вог и пот­пу­но ње­го­во
од­ба­ци­ва­ње. Он ово го­во­ри три пу­та, ка­ко би по­све­до­чио не­по­ко­ле­би­
вост од­ри­ца­ња од не­при­ја­те­ља и као знак да свом ду­шом бе­жи од лу­ка­вог,
а по­ред то­га и у част Све­те Тро­ји­це, ка­ја све пе­ча­ти и са­вр­ша­ва. По­што
по­но­во три пу­та пи­та: Је­си ли се о­ре­као са­а­не?, и по­што од оно­га ко­ји
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
се кр­шта­ва до­би­је тро­стру­ки по­тврд­ни од­го­вор: О­ре­као сам се, то јест:
од­ре­као сам се и укло­нио од са­та­не (јер од­ри­ца­ње од зла мо­ра би­ти очи­
глед­но и чвр­сто), ар­хи­је­реј го­во­ри: Ду­ни на ње­а, од­но­сно, иш­чу­пај га из
ср­ца и од ср­ца га од­ба­ци, и по­сра­ми не­при­ја­те­ља. Онај ко­ји се кр­шта­ва и
то чи­ни три пу­та, да би по­све­до­чио од­луч­но од­ре­че­ње од лу­ка­вог, и у
сла­ву је­ди­ног у Тро­ји­ци Бо­га на­ше­га, ко­ји је зба­цио лу­ка­вог. По­том онај
ко­ји све­ште­но­деј­ству­је окре­ће оно­га ко се кр­шта­ва пре­ма ис­то­ку, по­што
га из та­ме из­во­ди на све­тлост и од ла­жи упра­вља пре­ма исти­ни. Ар­хи­је­реј
го­во­ри: Ка­зуј: и сје­и­њу­јем се са Хри­сом, и ве­ру­јем у је­но­а Бо­а Оца,
Све­р­жи­е­ља, и оста­ло. По­што је ду­жан да чи­сто ис­по­ве­да Све­тлост Тро­
сун­ча­ну, ка­ко би и ср­цем при­мио сјај Ње­зин, он све­ча­но из­го­ва­ра це­ло­
куп­но ис­по­ве­да­ње све­тог сим­во­ла, и чи­ни то три пу­та, по­твр­ђу­ју­ћи сво­
је ис­по­ве­да­ње, а исто­вре­ме­но са тим и у част Три­и­по­ста­сног Бо­жан­ства,
као што смо већ ка­за­ли. Он то ис­по­ве­да отво­ре­но (на­глас) из раз­ло­га што
об­зна­њу­је исти­ну, ко­ја се мо­ра ис­по­ве­да­ти пред Ан­ђе­ли­ма и љу­ди­ма, и
кроз ко­ју ће за­до­би­ти спа­се­ње; Бо­га све­га, имам у ви­ду јед­но­сушт­ну Тро­
ји­цу, је­ди­ног истин­ски би­т у­ју­ћег Бо­га, исто и ова­пло­ће­ње нас ра­ди од
Дје­ве јед­но­га од Тро­ји­це – Бо­га Ло­го­са, ва­ља ис­по­ве­да­ти са од­ва­жно­шћу.
Ка­да ар­хи­је­реј то три пу­та учи­ни и опет три пу­та за­пи­та: Је­си ли се сје­и­
нио са Хри­сом, а овај од ср­ца од­го­во­ри три пу­та и рек­не: Сје­и­нио сам
се са Њим, ар­хи­је­реј го­во­ри: И о­кло­ни Му се. По­што се онај ко­ји се кр­
шта­ва, по­што је за­пе­ча­ћен кр­стом из ру­ке оно­га ко­ји све­ште­но­деј­ству­је,
што слу­жи као ис­по­ве­да­ње и зна­ме­ње Хри­сто­во, по­кло­ни три пу­та, ис­
ка­зу­ју­ћи сво­ју по­кор­ност Бо­гу и истин­ско по­слу­ша­ње, у скла­ду са обе­ћа­
њем, ар­хи­је­реј се окре­ће пре­ма ис­то­ку и бла­го­си­ља Бо­га, Ко­ји же­ли да се
сви спа­су: јер је ду­жност бла­го­да­ри­ти Бо­гу за све, а осо­би­то за спа­се­ње
67
љу­ди. За­тим, др­же­ћи огла­ше­ног за ру­ку, као да је на­шао оно­га ко­ји бе­ше
из­гу­бљен, све­ште­но­слу­жи­тељ га уво­ди у храм, као у са­мо не­бо, или рај,
сим­во­ли­зу­ју­ћи (овом рад­њом) да га при­но­си Вла­да­ру Ко­ји га бе­ше из­гу­
био; и сту­па у храм, из­ра­жа­ва­ју­ћи ра­дост ка­квом се Он ра­ду­је са Ан­ђе­ли­
ма због по­ка­ја­ног гре­шни­ка: Ра­уј се, Све­ра­о­сна, ка­зу­је он у пе­сми, јер је
Она (Ма­ти Бо­жи­ја) по­че­так спа­со­но­сне ра­до­сти, ка­пи­ја спа­се­ња, бу­ду­ћи
да је кроз Њу устро­је­но на­ше спа­се­ње и (по­да­ре­на) истин­ска ра­дост све­
ту – кроз Њу, ко­ја је све­то и дев­стве­но ро­ди­ла, на­ше­га об­но­вље­ња ра­ди,
Бо­га Ло­го­са, Ко­ји се ова­пло­тио од Ње. Да­ље, из­о­бра­жа­ва­ју­ћи Си­ме­о­на,
ар­хи­је­реј при­во­ди жр­тве­ни­ку оно­га ко­ји се кр­шта­ва, из­ра­жа­ва­ју­ћи на тај
на­чин да је на не­ки на­чин при­нео жр­тву, и за­по­ве­да му да се три пу­та по­
Свеtи Симеон Солунски
кло­ни Бо­гу, јер се кроз обра­ће­ње већ по­ми­рио са Бо­гом, као и онај блуд­ни
син, док се кроз све­то кр­ште­ње он још ви­ше и бо­ље при­бли­жа­ва уси­но­
вље­њу и не­про­па­дљи­во­сти – пр­во­бит­ном од­је­ја­ни­ју (ру­ху) Ду­ха. А ка­ко
би и ис­по­ве­да­ње, ка­о­год и обра­ће­ње, би­ло чвр­сто, ар­хи­је­реј по­зи­ва ку­ма
и за­по­ве­да му да се три пу­та по­кло­ни пред жр­тве­ни­ком, где оби­та­ва Бог,
и да на тај на­чин по­све­до­чи да се за­ве­т у­је да ће оно­га ко­ји се кр­шта­ва са­
чу­ва­ти у ве­ри и бла­го­че­сти­вом жи­вље­њу. За­тим, ако се кр­шта­ва де­те, кум,
на­кло­нив­ши се, узи­ма ње­га ко­ји ле­жи пред све­тим вра­ти­ма, као из ру­ку
Хри­сто­вих; ако је од­ра­стао – узи­ма га из ру­ке (ар­хи­је­ре­ја), та­ко­ђе сим­во­
ли­зу­ју­ћи да га при­хва­та од Хри­ста и јем­чи за ње­га пред Хри­стом. Од та­да
кум по­ста­је ње­гов отац по ду­ху; због то­га, др­же­ћи га, он га до­но­си (или
до­во­ди) до све­ште­не ку­пје­љи [кр­сти­о­ни­це], по­ка­зу­ју­ћи ти­ме да онај ко­ји
се кр­шта­ва до­ла­зи до­бро­вољ­но, а не при­нуд­но. И све се ово чи­ни пред
О крштењу
све­до­ци­ма: пре све­га и пре­вас­ход­но у при­с у­ству Са­мо­га Бо­га, за­тим у
при­су­ству је­рар­ха и вер­них ко­ји се (ту) за­де­се, ко­ји по­ста­ју све­до­ци до­га­
ђа­ја, та­ко­ђе и у при­су­ству ку­ма, ко­ји и при­во­ди оно­га што се кр­шта­ва,
на­ро­чи­то пак у при­су­ству бо­жан­стве­них и чи­стих Ан­ђе­ла, ко­ји та­да не­
ви­дљи­во при­с у­ству­ју и ве­се­ле се због бо­жан­стве­ног ро­ђе­ња од Ду­ха и
спа­се­ња оно­га ко­ји се кр­шта­ва, за­пи­су­ју га на не­бу, по­ста­ју бли­жњи (ње­
го­ви) и при­ја­те­љи од тре­нут­ка очи­шће­ња у бо­жан­стве­ној ба­њи и за­пе­ча­
ће­ња ми­ром. Због то­га је нео­п­ход­но да сви вер­ни та­да при­с у­ству­ју са
нај­ве­ћим тре­пе­том и ра­до­шћу, у убе­ђе­њу да су (са њи­ма) при­сут­ни Ан­ђе­
ли, ко­ји ли­ку­ју због јед­ног по­ка­ја­ног гре­шни­ка; да се онај ко­ји се кр­шта­ва
та­да пре­да­је све­том Ан­ђе­лу Чу­ва­ру, ко­ји ће сваг­да са њим би­ти, од­го­не­ћи
за­ви­шћу ис­пу­ње­не де­мо­не и све на­па­да­је под­му­клог не­при­ја­те­ља – са­мо
ако онај ко­ји при­ма кр­ште­ње и ве­ром, и де­ли­ма са­чу­ва бла­го­дат кр­ште­ња
нео­кр­ње­ном – и шти­те­ћи га ра­ди цар­ства не­бе­ског. И по­што је, сход­но
ово­ме, све­то кр­ште­ње ве­о­ма ве­ли­ко де­ло, Цр­ква је кр­ште­ње над они­ма
ко­ји су (јој) при­ла­зи­ли ра­ни­је вр­ши­ла пре­ко ар­хи­је­ре­ја у са­бор­ним хра­
мо­ви­ма, упра­во у оне пра­знич­не да­не ка­да на све­тој ли­т ур­ги­ји пе­ва­мо:
Ви ко­ји се у Хри­са кр­си­се, а на­ро­чи­то на ве­ли­ку су­бо­т у уочи све­те
 68
ли­т ур­ги­је, ка­да се чи­та­ју мно­ги од­лом­ци из бо­жан­стве­них Про­ро­ка. То је
из раз­ло­га што је све­то кр­ште­ње и по­нов­но ро­ђе­ње, и об­но­вље­ње, и очи­
шће­ње, и про­све­тље­ње, и си­но­по­ло­же­ње, и дар, и осве­ће­ње, и мно­го шта
дру­го што за ње­га ка­зу­ју Оци; али пре­вас­ход­но оно пред­ста­вља смрт Хри­
сто­ву и три­днев­но вас­кр­се­ње, на шта ве­о­ма ја­сно и под­се­ћа тај мо­ме­нат
(кр­ште­ња на ве­ли­ку су­бо­т у): јер смо од смр­ти Хри­сто­ве и од три­днев­ног
по­гре­бе­ња и вас­кр­се­ња за­до­би­ли и бе­смрт­ност, и не­про­па­дљи­вост, и на­
ду бу­ду­ћег вас­кр­се­ња и об­но­вље­ња, и жи­во­та веч­ног, чи­ји је по­че­так био
Хри­стос, је­ди­ни без­гре­шни, сло­бо­дан од смр­ти, као Онај Ко­ји ни у че­му
ни­је са­гре­шио, али Ко­ји је умро за нас. Јер грех је, ка­ко го­во­ре Иса­и­ја и
Па­вле (1. Кор. 15, 56), жа­лац смр­ти, од­но­сно њен по­че­так, ко­рен и узроч­ник;
а Хри­стос Сам ни­је учи­нио грех и, сло­бо­дан од смр­ти, умро је нас ра­ди и,
уки­нув­ши смрт на тај на­чин, вас­кр­сао и стра­сти на­ше и осу­ду раз­ре­шио
Он, Бе­стра­сни, по­стра­дав­ши до­бро­вољ­но; и, на­чи­нив­ши се че­ло­во­ђом
на­ше­га жи­во­та, ваз­нео се на не­бе­са. Обла­че­ћи се у Ње­га кр­ште­њем, ми Га
оче­ку­је­мо са не­ба, ка­да ће нас вас­кр­сну­ти и да­ри­ва­ти нам пот­пу­ну не­про­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
па­дљи­вост, чи­ју нам за­ло­гу са­да да­ру­је кроз кр­ште­ње. Ипак, не тре­ба
ус­кра­ћи­ва­ти мо­гућ­ност кр­ште­ња и у сва­ко дру­го до­ба, ка­ко не би до­шло
до не­ка­квог за­сто­ја и ка­ко не­ко не би пре­ми­нуо као не­про­све­тљен, од­но­
сно без кр­ште­ња, из че­га би про­и­за­шло нај­ве­ће зло, јер се не­кр­штен не­ће
спа­сти. По­треб­но је та­ко­ђе, ко­ли­ко год је то мо­гу­ће, кр­ште­ње оба­вља­ти
све­ча­но и са стра­хом Бо­жи­јим. Је­реј је ду­жан да бу­де па­жљив и тре­звен,
бу­ду­ћи да са­вр­ша­ва нај­ве­ће де­ло Бо­жи­је – об­но­вље­ње чо­ве­чан­ства. Али
пре­ђи­мо на да­ље раз­ма­тра­ње.
Иду­ћи за ар­хи­је­ре­јем, кум при­во­ди оно­га ко­ји се кр­шта­ва све­ште­ној ку­
пје­љи [ба­њи кр­ште­ња, кр­сти­о­ни­ци], јем­че­ћи да овај до­ла­зи до­бро­вољ­но.
Ар­хи­је­реј пред­ста­вља Са­мо­га Хри­ста и има си­лу Ње­го­ву. Ку­пјељ се пу­ни
во­дом, пред­ста­вља­ју­ћи Јор­дан, и па­ле се све­ће, ко­је озна­ча­ва­ју про­све­ће­
ње [про­све­тље­ње] Ду­ха и то да онај ко при­ма кр­ште­ње из та­ме из­ла­зи на
све­тлост и по­ста­је син све­тло­сти. Ар­хи­је­реј ка­ди око ку­пје­љи, пред­ста­
вља­ју­ћи ти­ме ми­о­мир и све­ти­њу Ду­ха, ко­ји оми­ва сва­ко гре­хов­но зло­
смра­ди­је: јер је то Дух Све­ти. За­тим ар­хи­је­реј бла­го­си­ља и про­сла­вља
цар­ство Све­те Тро­ји­це Бо­га Је­ди­но­га, Ко­ја је­ди­на над свим вла­да и Ко­ја
је сво­ју вла­да­лач­ку си­лу про­ја­ви­ла са­да, ис­трг­нув­ши ово­га ко­ји се са­да
про­све­ћу­је из ру­ку лу­ка­вог. За­тим, ка­да ђа­кон чи­та мо­ли­тве и про­збе
(јек­те­ни­ју), а на­род од­го­ва­ра: Го­со­е, о­ми­луј (јер се за­и­ста ов­де да­ру­је
ве­ли­ка ми­лост Бо­жи­ја, бу­ду­ћи да се уси­но­вља­ва пре­ђа­шњи не­при­ја­тељ и
бе­за­ко­ник), ар­хи­је­реј се тај­но мо­ли за се­бе, про­се­ћи у Бо­га очи­шће­ње и
ми­лост, ка­ко, очи­шћу­ју­ћи дру­ге, сам не би пред­стао као осквр­њен гре­си­
ма; та­ко­ђе он мо­ли за се­бе си­лу и бла­го­дат да до­стој­но и ка­ко до­ли­ку­је по­
слу­жи овој Тај­ни. Јер је Тај­на ова ве­ли­ка: ту Ан­ђе­ли пред­сто­је, Хри­стос се
пред­ста­вља во­да­ма, Дух Све­ти нис­хо­ди, и овај ко­ји се кр­шта­ва од осквр­
69
ње­ног и гре­шног, и не­чи­стог, и не­при­ја­те­ља, и про­па­дљи­вог по­ста­је свет
и чист, и син Бо­жи­ји, и не­про­па­дљив. О, ве­ли­ке бла­го­да­ти! О, ка­кав је то
дар Бо­жи­ји! О, ка­кво до­бро­чин­ство, од сви­ју ве­ће, и бла­го­дат! Због то­га,
ка­да се за­вр­ше про­збе, ар­хи­је­реј, окон­чав­ши мо­ли­тву, уз­ви­ку­је: Ве­лик
си, Го­со­е, и чу­е­сна су е­ла Тво­ја! Ова­ко кли­че три пу­та, про­сла­вља­ју­ћи
тро­јич­но Бо­жан­ство и ве­ли­ча­ју­ћи До­бро­тво­ра. За­тим, уз­но­се­ћи мо­ли­тву
нас ра­ди ва­пло­ће­ном Си­ну Бо­жи­јем и по­бра­ја­ју­ћи од иско­ни сва чу­де­са
Ње­го­ва, на­по­слет­ку се опо­ми­ње и Ње­го­вог ова­пло­ће­ња од Дје­ве Ду­хом, и
кр­ште­ња у Јор­да­ну, ко­јим нас об­но­вио, скр­шив­ши гла­ву зми­је у во­ди, као
што го­во­ри Про­рок. Због то­га Га и мо­ли да до­ђе и на­и­ти­јем Ду­ха Све­то­га
осве­шта во­ду: јер је Син не­раз­де­љив са Оцем и Ду­хом, и бла­го­дат Им је
Свеtи Симеон Солунски
за­јед­нич­ка. Три пу­та он кр­сто­о­бра­зно осе­њу­је ру­ком во­ду, жи­во­пи­шу­ћи
над њом лик Хри­стов, и мо­ли се да она по­ста­не из­вор не­про­па­дљи­во­сти,
и оста­ло. За­тим, по­сле не­ког вре­ме­на опет три пу­та ду­не на во­ду, низ­
во­де­ћи на њу пре­и­зо­бил­ну бо­жан­ску бла­го­дат, по­дра­жа­ва­ју­ћи Хри­ста и
све­до­че­ћи шта је у по­чет­ку би­ло ра­ди кр­ште­ња – да се Дух Бо­жи­ји и­за­ше
на во­ом (1. Мојс. 1, 2). И опет је осе­њу­је ру­ком, из­о­бра­жа­ва­ју­ћи крст, и
го­во­ри: Да се скр­ше о зна­ме­њем обра­за кр­са Тво­а све ро­ив­не си­ле,
и оста­ло; та­ко­ђе се мо­ли да во­да по­ста­не ду­хо­но­сна и све­та, и да се у њој
не скри­ва ни­шта зло, већ да она, на­су­прот, бу­де про­тив­на ње­му и спо­соб­
на да га ода­гна, да има си­лу об­но­вље­ња и осве­ће­ња, и уси­но­вље­ња (Бо­гу)
оних ко­ји се у њој кр­шта­ва­ју, и да их учи­ни де­цом све­тло­сти. И та­ко, по­
мо­лив­ши се и пре­нев­ши мир, ко­ји је Исус Хри­стос (јер је ов­де при­су­тан
Хри­стос – мир ко­ји пре­ва­зи­ла­зи сва­ки ум), је­рарх, за­до­бив­ши по­врат­но
О крштењу
мир и пре­кло­нив­ши гла­ву, по­но­во се мо­ли у тај­но­сти, при­зи­ва­ју­ћи Ису­са
крот­ког и ти­хог, и сву­да­при­сут­ног. Ти, го­во­ри он, Ко­ји си до­шао на Јор­дан
и осве­штао во­де, при­ми и нас ко­ји као слу­ге пред То­бом па­да­мо, и осве­
штај ове во­де и нас, и не­ка нам оне бу­ду на здра­вље ду­ше и те­ла. И по­ди­
гав­ши за­тим гла­ву, као зна­ме­ње да је нас па­ле Хри­стос по­ди­гао, он уз­но­си
хва­лу, ве­ли­ча­ју­ћи Га као осве­шта­ње сви­ју. Та­да је ку­пјељ пре­и­зо­бил­но
ис­пу­ње­на Ду­хом, као сме­сти­ли­ште осве­шта­не во­де и на не­ви­дљив на­чин
у њој при­сут­но­га Хри­ста. А по­што ов­де тре­ба да бу­де при­сут­на и сли­ка
ми­ло­сти Бо­жи­је, ко­ри­сти се и све­ти је­леј. Јер во­да пред­ста­вља оми­ве­ње
и очи­шће­ње, и она је већ осве­шта­на; је­леј пак по­ка­зу­је Бо­жан­ску ми­лост
и ште­дрост до­бро­те Ње­го­ве: он се по­да­је они­ма ко­ји су пре­тр­пе­ли ра­не
од за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља и би­ли по­ра­же­ни од ње­га, као што го­во­ри
Хри­стос у Је­ван­ђе­љу (Лк. 10, 30–37). То је би­ло по­ка­за­но и у да­не Но­је­ве: јер
је го­луб до­ле­тео к они­ма ко­ји се но­си­ја­ху по во­да­ма за­јед­но са ков­че­гом,
др­же­ћи у кљу­ну ма­сли­но­ву гран­чи­цу. Во­да је у том слу­ча­ју пра­сли­ко­ва­ла
кр­ште­ње, а го­луб – Ду­ха Све­то­га; ма­сли­но­ва гран­чи­ца, ко­ју је го­луб но­
сио у кљу­ну, би­ла је знак ми­ло­сти и без­гра­нич­не до­бро­те Бо­жи­је. Из тог
раз­ло­га и ов­де, при кр­ште­њу, ко­ри­сти се све­ти је­леј. А он се осве­шта­ва на
 70
сле­де­ћи на­чин: до­но­си се у не­ка­квом чи­стом са­су­ду ар­хи­је­ре­ју, или је­ре­ју,
уко­ли­ко ар­хи­је­ре­ја не­ма; овај ду­не на ње­га и три пу­та га осе­ни зна­ме­њем
кр­ста, ру­ком: ду­ва­њем он из­ра­жа­ва бла­го­дат Ду­ха, ко­ју је ар­хи­је­реј при­
мио од Хри­ста кроз Ње­го­во бо­жан­ско удах­њи­ва­ње Ду­ха Апо­сто­ли­ма, а
кр­стом из­о­бра­жа­ва­ју­ћи Са­мо­га Рас­пе­то­га за нас, Ко­ји је кр­стом са­вр­шио
на­ше спа­се­ње; због то­га и сам крст има си­лу све­ште­но­са­вр­ше­ња, и без
кр­ста не са­вр­ша­ва се ни­шта све­то. За­тим се онај ко­ји све­ште­но­деј­ству­је,
пре­кло­нив­ши гла­ву, мо­ли да је­леј бу­де осве­штан Ду­хом Све­тим, Ко­ји је и
у да­не Но­је­ве по­слао пре­ко го­лу­ба ма­сли­но­ву гран­чи­цу, и оза­ко­нио је­леј,
и пре­дао га Апо­сто­ли­ма. Окон­чав­ши мо­ли­тву и уз­нев­ши бла­го­дар­ност,
он пре све­га три пу­та кр­сто­о­бра­зно си­па на во­ду осве­шта­ни је­леј, кли­
чу­ћи мно­го пу­та пе­ва­ну пе­сму: али­лу­ја.
31. Шта значи алилуја?
Т у пе­сму али­лу­ја из­ре­кли су Про­ро­ци, на­дах­њи­ва­ни Ду­хом Све­тим. Она
озна­ча­ва до­ла­зак Бо­жи­ји, и ње­но је зна­че­ње: Бо о­ла­зи и: Пе­вај­е Га,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
што је про­роч­ки из­ре­че­но и опе­ва се; јер Го­спод за­и­ста до­ла­зи, ка­ко у пр­
вом, та­ко и у дру­гом до­ла­ску Свом, и сваг­да нам по­да­је бла­го­дат Сво­ју у
Ду­ху Све­то­ме. Из овог раз­ло­га Цр­ква, ко­ја је већ при­ми­ла Хри­ста и опет
Га оче­ку­је са не­ба, као што смо ка­за­ли, сваг­да по­је ову пе­сму. Бо­жан­стве­
ни Ди­о­ни­си­је го­во­ри да се у све­ште­ну ку­пјељ ули­ва ми­ро; али са­да се
си­па овај је­леј, прет­хо­де­ћи ми­ру, а ми­ро до­ла­зи по­сле. Мо­же се, ме­ђу­тим,
ми­сли­ти да и све­ти Ди­о­ни­си­је ми­ром на­зи­ва упра­во овај је­леј, као оно
што прет­хо­ди ми­ру, јер кроз ње­га онај ко­ји се кр­шта­ва за­до­би­ја по­че­так
осве­шта­ња и по­ма­зу­је се на бо­жан­стве­не под­ви­ге, а ка­сни­је се ко­нач­но
укре­пљу­је и уса­вр­ша­ва, и при­ма пе­чат са­вр­ше­ног ми­ра бла­го­да­ти. Ето
због че­га се у кр­ште­њу спо­ми­ње и јед­но и дру­го. Осве­штав­ши је­леј, ар­
хи­је­реј њи­ме по­ма­зу­је оно­га ко­ји се кр­шта­ва, и то упра­во њи­ме (од­но­сно
осве­шта­ним је­ле­јем); у про­тив­ном, ка­кву би по­тре­бу онај ко­ји се кр­шта­ва
имао да се за­тим по­ма­зу­је ми­ром, ако је при кр­ште­њу већ би­ло при­сут­но
ми­ро? Да­кле, овим је­ле­јем он уна­пред већ по­ма­зу­је оно­га ко­ји има да се
кр­сти, го­во­ре­ћи: По­ма­зу­је се (име) је­ле­јем ра­о­ва­ња у име Тро­ји­це. Та је
ра­дост – ра­дост Ду­ха, Ко­ји нас спа­са­ва по бла­го­да­ти и ми­ло­ср­ђу. Јер Да­
вид кли­че: Вра­и ми ра­ос са­се­ња Сво­је­а, и ух вла­а­лач­ки не­ка ме
о­кри­је­и (Пс. 50, 14). За­тим не­ко, ђа­кон или онај ко при­слу­жу­је, по­ма­зу­је
од гла­ве чи­та­во те­ло ово­га ко­ји се кр­шта­ва: јер се он све­це­ло при­пре­ма за
бо­жан­стве­не под­ви­ге и ни­је до­шао да би из­но­ва пао, не­го да би се угле­дао
на Хри­ста, у Ко­га се обла­чи, да би се бо­рио са лу­ка­вим и био од­ва­жан. У
дав­на вре­ме­на рва­чии су по­ма­зи­ва­ли те­ло уљем. За­тим се (онај ко­ји се кр­
шта­ва) уво­ди у во­ду, пот­пу­но наг, ка­кав се и ро­дио и као што је био са­здан.
Али ра­ни­је је он имао бо­жан­стве­ну оде­ћу, и, наг бу­ду­ћи, ни­је осе­ћао стид;
а са­да, ро­див­ши се наг, но­си на те­лу стид пре­сту­па. Тек ка­да уђе у све­т у
71
во­ду, осло­ба­ђа се од сти­да, ко­ји је на ње­га на­ло­жио грех, и при­ма сла­ву и
оде­ћу не­про­па­дљи­во­сти. Јер је­рарх, или је­реј, узев­ши га за гла­ву, у ко­јој се
од­ви­ја све што се ти­че де­лат­но­сти чу­ла и на­чал­стве­не си­ле (то јест ума), и
по­гру­зив­ши га је­дан­пут у во­ду, го­во­ри: Кр­ша­ва се слу­а Бо­жи­ји (име) у
име Оца, и од­мах га по­ди­же. За­тим га по­но­во по­гру­жа­ва, го­во­ре­ћи: и Си­
на, и опет га по­ди­же. За­тим, по­гру­зив­ши га и тре­ћи пут, из­го­ва­ра: и Све­
о­а Ду­ха, и по­том га већ осве­шта­ног уз­во­ди кроз бо­жан­стве­но кр­ште­ње,
исто­вре­ме­но га и об­на­вља­ју­ћи, и све­ште­но­са­вр­ша­ва­ју­ћи име­ном Све­те
Тро­ји­це, об­ја­вљу­ју­ћи и три Ли­ца у јед­но­ме Бо­жан­ству, у ре­чи­ма: у име,
чи­ме се озна­ча­ва је­дин­ство Бо­жан­ства, и за­тим: Оца, и Си­на, и Све­о­а
Ду­ха, чи­ме се ис­по­ве­да­ју три бо­жан­ска Ли­ца, не­раз­де­љи­ва и не­сли­ве­на,
Свеtи Симеон Солунски
и ујед­но кроз три по­гру­жа­ва­ња и по­ди­за­ња из­о­бра­жа­ва­ју­ћи три­днев­но
по­гре­бе­ње и вас­кр­се­ње Рас­пе­то­га нас ра­ди по пло­ти и Вас­кр­сло­га.
32. О томе да је (формула): Крштава се слуга Божији
боља (од израза): Крштавам слугу Божијег
А р­хи­је­реј го­во­ри: кр­ша­ва се, а не кр­ша­вам, по­пут Ла­ти­на, ко­ји и у
ово­ме уво­де но­ва му­дро­ва­ња, чи­ме по­све­до­чу­је до­бру во­љу оно­га ко­ји
при­ма кр­ште­ње. Јер фор­му­ла: кр­ша­вам не по­ка­зу­је да се онај ко­ји се
про­све­тљу­је кр­шта­ва до­бро­вољ­но, не­го као да је при­ну­ђен и као по не­ка­
квој са­мо­во­љи оно­га ко­ји кр­шта­ва, про­тив соп­стве­не во­ље, и да са­мо онај
ко­ји кр­шта­ва кр­шта­ва по сво­јој во­љи. На­су­прот то­ме, фор­му­ла: кр­ша­ва
се из­ра­жа­ва до­бру во­љу (оно­га ко­ји се кр­шта­ва) и (чи­ње­ни­цу да он при­ма
кр­ште­ње) од ме­не, ар­хи­је­ре­ја, или је­ре­ја, ко­ји де­лам де­ло Три­је­ди­но­га Бо­
О крштењу
га, Чи­је се име ја­сно об­зна­њу­је оно­ме ко­ји при­ма кр­ште­ње. Об­но­вив­ши се
на тај на­чин, но­во­кр­ште­ни из све­те ку­пје­љи, на­ше ду­хов­не мај­ке, из­ла­зи
све­це­ло нов, про­све­тљен и као син Бо­жи­ји, као да из­ла­зи из дев­стве­не,
чи­сте и све­те утро­бе. Јер, као што се Хри­стос ро­дио од Дје­ве да би очи­
стио на­ше осквр­ње­но ро­ђе­ње, та­ко и ми до­ла­зи­мо од чи­сте ку­пје­љи. Као
што су та­мо чи­ста крв и све­та утро­ба Дје­ве си­лом Ду­ха Све­то­га устро­ји­ли
плот Бо­га Ло­го­са, та­ко су и у на­ма чи­ста во­да ку­пје­љи и бо­жан­стве­ни Дух
са­вр­ши­ли чи­сто об­но­вље­ње. Да­ље, као што је та­мо, при­ли­ком кр­ште­ња
Спа­си­те­ље­вог, Дух нис­хо­дио да би у Ова­пло­ће­ном про­ја­вио сву пу­но­ћу
Бо­жан­ства те­ле­сно, та­ко и код нас по­сле кр­ште­ња сле­ди по­ма­за­ње ми­ром,
ка­ко би­смо и ми при­ми­ли бла­го­дат Ду­ха: јер је пи­са­но: О у­но­ће Ње­о­ве
ми сви ри­ми­смо, и бла­о­а на бла­о­а (Јн. 1, 16).
33. Шта ономе који се крштава пружа помазање, или миро?
И з овог раз­ло­га ар­хи­је­реј од­мах по­ма­зу­је оно­га ко­ји при­ма кр­ште­ње и
бо­жан­стве­ним ми­ром, ко­је ни­је са­мо је­леј, не­го се пра­ви од мно­штва
дру­гих вр­ста ми­ри­сних тва­ри и сим­во­ли­зу­је оби­ље си­ле, и ра­зно­вр­сност
деј­ста­ва, и мно­го­стру­кост да­ро­ва Ду­ха, као и ми­о­мир Ње­го­ве све­ти­ње.
 72
Ми­ро нам се да­ру­је као пе­чат и зна­ме­ње Хри­сто­во. Као што се Сам Хри­
стос на­зи­ва ова­ко (Хри­стом) упра­во сто­га што је и те­ле­сно имао у Се­би
Са­мом од Оца сву си­лу Ду­ха, о че­му и го­во­ри Иса­и­ја: Дух је Го­со­а Бо­а
на ме­ни, јер ме Го­со о­ма­за (Ис. 61, 1), та­ко се и ми, за­до­бив­ши од Ње­га
бла­го­дат у ми­ру, на­зи­ва­мо хри­шћа­ни­ма и по­ста­је­мо хри­сто­си (по­ма­за­ни­
ци) Го­спод­њи. Јер Он не сма­тра не­до­стој­ним да се и ми на­зи­ва­мо истим
име­ном; по­што нас Он на­зи­ва си­но­ви­ма Бо­жи­јим по уси­но­вље­њу, бу­ду­ћи
да је Сам Син по при­ро­ди, и бо­го­ви­ма по бла­го­да­ти, бу­ду­ћи да је (Бог)
по при­ро­ди, и хри­сто­си­ма по бла­го­да­ти Сво­јој, има­ју­ћи у Се­би бла­го­дат
по при­ро­ди, као Ло­гос Бо­га Оца и као не­раз­де­љив од Ду­ха. По­ма­зу­ју­ћи
оно­га ко­ји је већ при­мио кр­ште­ње, ар­хи­је­реј из­го­ва­ра ре­чи: Пе­ча а­ра
Ду­ха Све­о­а, амин – по­ка­зу­ју­ћи при то­ме да је по­ма­за­ње зна­ме­ње Хри­
сто­во, по­што се онај ко­ји при­ма по­ма­за­ње и по­ма­зу­је кр­сто­о­бра­зно, и
по­да­је му дар Ду­ха Све­то­га.
34. О томе да свако ко је крштен и помазан има у
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
себи потенцијално све божанствене дарове, који се
откривају у одређено време, изузев свештенства
О нај ко је при­мио кр­ште­ње и по­ма­за­ње у се­би по­тен­ци­јал­но но­си све
бо­жан­стве­не да­ро­ве, ко­ји му се от­кри­ва­ју по­сте­пе­но, у за­ви­сно­сти од
то­га ка­ко се он очи­шћу­је и по­ка­зу­је до­стој­ним да ти да­ро­ви у ње­му де­лу­
ју; из­у­зе­так пред­ста­вља, ме­ђу­тим, са­мо бо­жан­стве­но све­штен­ство, јер се
оно, као осо­би­ти дар и из­у­зет­но де­ло Бо­жи­је, по­да­је ру­ко­по­ло­же­њем. И
ни­ко, ма­кар то био и чу­до­тво­рац, без ру­ко­по­ло­же­ња не мо­же са­вр­ши­ти
ни­шта од де­ла све­ште­нич­ких. Ме­ђу­тим, и без ру­ко­по­ло­же­ња, по бла­го­да­
ти кр­ште­ња и ми­ра, мно­ги су има­ли мо­гућ­ност да до­стиг­ну, и до­сти­жу у
то да пру­жа­ју ис­це­ље­ња, и про­ро­ку­ју, и бу­ду чи­сти по те­лу и по ми­сли­ма,
и во­де истин­ски дев­стве­нич­ки жи­вот, и мо­ле се стал­но и нео­д­ступ­но,
и раз­го­ре­ва­ју се и оду­хо­тво­ра­ва­ју љу­ба­вљу пре­ма Бо­гу, и удо­сто­ја­ва­ју
се бо­жан­стве­них оза­ре­ња и све­ште­них от­кри­ве­ња, и тај­ни, и не­бе­ских
со­зер­ца­ња, и ово­ме слич­ног, чи­не­ћи се ско­ро слич­ним Ан­ђе­ли­ма, као
што су мно­ги по­ста­ли – и све­га то­га се удо­сто­ја­ва­ју. Али, до­вољ­но смо
го­во­ри­ли о то­ме.
Пре по­ма­за­ња, по­сле кр­ште­ња, ка­да се онај ко­ји при­ма кр­ште­ње обла­чи у
оде­ћу ко­ја се бла­го­си­ља од ар­хи­је­ре­ја, он уз­но­си бла­го­дар­ност Бо­гу, про­
сла­вља­ју­ћи Га ра­ди спа­се­ња оно­га ко­ји је из­но­ва ро­ђен во­дом и Ду­хом.
За­тим се мо­ли да овај бу­де удо­сто­јен све­тог по­ма­за­ња, и пре­ко ње­га – да­ра
и осве­шта­ња Бо­жан­стве­ног Ду­ха. Јер кроз бо­жан­стве­но ми­ро он по­ста­је
свет и за­пе­ча­ћен Хри­сту, по­ста­је пред­мет ста­ра­ња Ан­ђе­ла, а не­при­ја­те­
љи­ма не­у­хва­тљив, са­мо ако бу­де стра­жио. Он се мо­ли и за то да се овај
удо­сто­ји при­че­шћа све­тим Тај­на­ма и да не бу­де ви­ше де­те те­ла, не­го де­те
цар­ства Бо­жи­јег.
73
35. Зашто се обавља пострижење власи
и стављање кукуља и анаволија1?
П о­сле по­ма­за­ња – имам у ви­ду све­све­то ми­ро – (ар­хи­је­реј) кр­сто­о­бра­
зно по­стри­га­ва вла­си на гла­ви оно­га ко­ји се кр­шта­ва, јед­ним де­лом као
зна­ме­ње то­га да му је гла­ва Хри­стос и да је ду­жан да се мо­ли не­по­кри­ве­не
гла­ве, као што и Па­вле учи (1. Кор. 11, 4) а ујед­но и ста­вља­ју­ћи на тај на­чин
не­ку вр­сту пе­ча­та; због то­га га и по­стри­га­ва кр­сто­о­бра­зно, ка­ко би овај
од­ба­цио сва­ку су­ви­шну по­ми­сао. Са та­квом ми­шљу по­стри­гу­ју се и мо­
на­си; и сва­ки вер­ни ду­жан је да се кло­ни све­га су­ви­шног и све­га што ни­је
нео­п­ход­но. Осим то­га, вла­си кр­ште­ног при­но­се се Хри­сту као пр­ви­на и
жр­тва од те­ла људ­ског, јер оне пред­ста­вља­ју не­ку вр­сту па­ље­ни­це од чи­
Свеtи Симеон Солунски
та­вог те­ла. За­тим се кр­ште­ни, по­ма­за­ни и по­стри­же­ни обла­чи у хи­тон
и при­ма на гла­ву ку­куљ, ко­ји се на­зи­ва и ка­ци­гом; ово по­то­ње – у знак
не­зло­би­во­сти и де­ти­ње не­ви­но­сти и чи­сто­те, а оно пр­во – као зна­ме­ње
по­кро­ва Бо­жи­јег и чу­ва­ња чу­ла (јер је ве­ћем де­лу чу­ла гла­ва сре­ди­ште);
за­тим на­вла­чи бе­лу оде­ћу, ко­ја се на­зи­ва и ана­во­ли­јем, као сли­ка бо­жан­
стве­не све­тло­сти ан­ђел­ске чи­сто­те, јер се онај ко­ји је при­мио кр­ште­ње
по­ка­зао као син све­тло­сти и као све­це­ло не­скве­ран и чист; и све­ште­но­
са­вр­шив­ши се на тај на­чин, сто­ји ис­пред ку­пје­љи [кр­сти­о­ни­це]. Он др­жи
све­ћу – ако је од­ра­стао сам, као зна­ме­ње и у сла­ву нај­бо­жан­стве­ни­је Све­
тло­сти; а ако је де­те, уме­сто ње­га све­ћу др­жи кум. За то вре­ме цр­кве­ни
пој­ци пе­ва­ју: Ви ко­ји се се у Хри­са кр­си­ли… Ар­хи­је­реј, са­вр­шив­ши
и дру­ге мо­ли­тве, по­мо­лив­ши се за то да се кр­ште­ње ово­ме но­во­кр­ште­ном
са­чу­ва не­сквр­ним [сло­бод­ним од сва­ке не­чи­сто­те] и пе­чат не­из­бри­си­вим,
О крштењу
и да му по­стри­же­ње по­слу­жи на утвр­ђе­ње ње­го­вих чу­ла, и за мно­го шта
дру­го ње­му на спа­се­ње, и про­сла­вив­ши Бо­га, ра­до­сно узи­ма но­во­кр­ште­
ног за ру­ку и, у прат­њи ку­ма на­чи­нив­ши збор [све­ча­но са­бра­ње], као
да ли­ку­је и ра­ду­је се ску­па са Ан­ђе­ли­ма, три пу­та оби­ла­зи око ку­пје­љи
[кр­сти­о­ни­це], ра­ду­ју­ћи се због ду­хов­не мај­ке и због од ње ро­ђе­но­га си­
лом бо­жан­стве­ног Ду­ха, и пе­ва за­јед­но са пој­ци­ма: Ви ко­ји се у Хри­са
кр­си­се… За­тим, ка­да пој­ци пе­ва­ју пса­лам: Бла­о оно­ме ко­је­му је оро­
ше­на кри­ви­ца (Пс. 32), и оста­ло, он, иду­ћи ис­пред кр­ште­ног, при­во­ди га
пред жр­тве­ник и он­де му да­је стра­шно при­че­шће.
36. О томе да је причешће Тајнама венац
крштења и миропомазања
В р­ху­нац и за­вр­ше­так сви­ју Тај­ни је у то­ме да се, осло­бо­див­ши се од за­блу­
де и гре­хов­не не­чи­сто­те, и на­чи­нив­ши се чи­стим и за­пе­ча­ће­ним Хри­сту
у Све­том Ду­ху, при­че­сти­мо те­лом и кр­вљу Са­мо­га Хри­ста и да се те­сно
сје­ди­ни­мо са Њим. О ово­ме Он ка­зу­је и пре­ко Про­ро­ка: Усе­ли­ћу се у њих
1 Ана­во­лиј – бе­ла оде­ћа ко­ју обла­чи но­во­кр­ште­ни (прим. прев.)
 74
и о­хо­и­ћу их; и Сам се мо­ли Оцу за то, го­во­ре­ћи: Да је­но бу­у као и Ми
шо смо (Јн. 16, 11), и: Ево, Ја сам с ва­ма у све а­не о свр­ше­ка ви­је­ка (Мт.
28, 20); јер ће пре­ко Тај­ни и на не­ви­дљив на­чин Он са на­ма пре­би­ва­ти све
до­кле се не о­кри­је као шо је­се, ка­ко го­во­ри Љу­бље­ни (1. Јо­ван. 3, 2).
Ра­ди ово­га Он се и ова­пло­тио од Дје­ве, да би се са на­ма сје­ди­нио. Ра­ди
то­га Он се и ра­за­пео, и из­лио крв нас ра­ди, да би­смо по­ста­ли за­јед­ни­ча­
ри Ње­го­ви. И Све­те Тај­не у све­ште­но­деј­ству је да­ри­вао пре кр­ста да би
био са на­ма и да би­смо ми би­ли за­јед­ни­ча­ри Ње­го­ви, ка­ко са­да, та­ко и у
бу­ду­ћем (ве­ку), и да би­смо сви ми по­ста­ли за­јед­ни­ча­ри до­ба­ра Ње­го­вих,
што је Он и же­лео. Јер Отац а­ко за­во­ље сви­је а је Си­на Сво­је­а Је­и­
но­ро­но­а ао, а сва­ки ко­ји вје­ру­је у Ње­а не о­и­не, не­о а има жи­во
вјеч­ни (Јн. 3, 16). И Он је упра­во ра­ди ово­га нај­е­шње о­сао о исо, од
кр­ви и ме­са (Јев. 2, 14), да би­смо има­ли за­јед­ни­цу са Њим, бу­ду­ћи да је Он
иси­ни­и Бо и жи­во вјеч­ни, као што опет го­во­ри Љу­бље­ни (1. Јо­ван. 5,
20). Ње­му – Све­тло­сти Исти­ни­тој – не­ка је сла­ва у ве­ко­ве. Амин.
Дав­ши но­во­кр­ште­но­ме при­че­шће, за­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
бла­го­да­рив­ши Спа­си­те­љу, на­чи­нив­ши
от­пуст и бла­го­сло­вив­ши но­во­кр­ште­
ног за­јед­но са ку­мом ње­го­вим, ар­хи­
је­реј од­ла­зи. Но­во­кр­ште­ни се вра­ћа
ку­ћи, иду­ћи за све­ћа­ма, као онај ко се
већ на­чи­нио си­ном Све­тло­сти, а они
ко­ји пред њим хо­де пе­ва­ју: Ви ко­ји се у
Хри­са кр­си­се… – јер се кр­ште­ни
обу­као у Хри­ста, и Хри­стос се за­пе­ча­
тио у ње­му, и бла­го­дат Ду­ха усе­ли­ла
се у ње­га. Но­во­кр­ште­ни се оба­ве­зу­
је да ће се мо­ли­ти и но­си­ти све­ште­ну
оде­ћу, од­но­сно ку­куљ и ана­во­лиј, ко­ји
се та­ко­ђе на­зи­ва ем­фо­ти­он (про­све­
тље­ње) и ко­ји је ра­ни­је пред­ста­вљао
на­ро­чи­т у оде­ћу, а њу су про­све­тље­ни
обла­чи­ли пре­ко све­га оста­лог, – до
сед­мог да­на, ра­ди све­тог по­ма­за­ња, и
да се ни­ка­ко не­ће уми­ва­ти, не­го ће, као што до­ли­ку­је осве­шта­ном, ру­ке
бри­са­ти упра­во овом оде­ћом. А по­сле сед­мог да­на, ко­јим се сим­во­ли­зу­је
крај овог сед­мич­ног жи­во­та, он тре­ба да до­ђе у храм је­ре­ју и да од ње­га
бу­де оми­вен: све­ште­ник га са све­ште­ним мо­ли­тва­ма оми­ва сун­ђе­ром и
во­дом на оним ме­сти­ма на гла­ви и ру­ка­ма на ко­ји­ма је био по­ма­зан све­
тим ми­ром, а дру­ге де­ло­ве те­ла оми­ва сам но­во­кр­ште­ни на за то при­клад­
ном ме­сту ка­ко не­што од тих све­ти­ња – во­де кр­ште­ња и ми­ра – не би би­ло
по­га­же­но но­га­ма ка­да пад­не на зе­мљу. Због ово­га од­ра­стао чо­век тре­ба да
75
од је­ре­ја до­би­је и по­у­ку у ве­зи са чу­ва­њем се­бе, мо­ли­твом и од­ла­же­њем у
хра­мо­ве, очи­шће­њем се­бе и стал­ним при­че­шћи­ва­њем Тај­на­ма: упра­во у
ово­ме се у би­ти и са­сто­ји жи­вот. Уко­ли­ко је кр­ште­ње при­ми­ло де­те, мај­ка
мо­ра би­ти упо­зо­ре­на на све ово: њој се мо­ра по­ру­чи­ти да по­сле сед­мог
да­на до­не­се де­те да би га све­ште­ник омио, а за­тим да га она са­ма оми­је по
чи­та­вом те­лу, про­сув­ши во­ду на при­клад­ном и чи­стом ме­сту; на исти на­
чин, да и оде­ћу у ко­јој је де­те би­ло се­дам да­на опе­ре на при­кла­дан на­чин;
да де­те стал­но до­но­си на при­че­шћи­ва­ње Тај­на­ма, јер ће га на тај на­чин
Хри­стос бо­ље чу­ва­ти и са њим пре­би­ва­ти у уз­ра­ста­њу.
37. Против Латина, о томе да децу не треба
Свеtи Симеон Солунски
одлучивати од причешћивања
О во се не сме пре­не­бре­га­ва­ти, по при­ме­ру не­ких ко­ји не­ра­зум­но уво­де
но­ва му­дро­ва­ња и у овом по­гле­ду, и не сме­ју се од­лу­чи­ва­ти де­ца од
при­че­шћи­ва­ња. Де­ца, ка­ко они твр­де, не зна­ју че­га по­ста­ју за­јед­ни­ча­ри.
Ах, ка­ква не­ра­зум­ност и ка­ква чуд­на ми­сао! Због че­га по­сле ово­га кр­шта­
ваш? Или – ра­ди че­га по­ма­зу­јеш ми­ром? Ме­ђу­тим, Ла­ти­ни, као што је
по­зна­то, ни не по­ма­зу­ју при­ли­ком кр­ште­ња, и све се ово код њих чи­ни у
не­са­гла­сно­сти са ва­се­љен­ском Цр­квом. Пра­во­слав­ни сам по ве­ри до­во­ди
де­те Бо­гу и пре­ко ве­ру­ју­ћег ку­ма по­ла­же за­ве­те; и де­те ко­је при­ма кр­ште­
ње из­но­ва се ра­ђа за цар­ство не­бе­ско и по­ма­зу­је се ми­ром, и осве­шта­ва
се, и, ако умре, на­сле­ђу­је цар­ство Бо­жи­је. На исти на­чин не­ка се де­те
по­сред­ством ве­ру­ју­ћег при­во­ди и при­че­шћи­ва­њу, јер оно да­ру­је жи­вот
веч­ни, и као што онај ко се ни­је из­но­ва ро­дио во­дом и Ду­хом не мо­же ући
О крштењу
у цар­ство не­бе­ско, та­ко и онај ко­ји не је­де те­ла Си­на чо­ве­чи­јег (као што
Сам Го­спод ка­за – Јн. 6, 53) и не пи­је кр­ви Ње­го­ве не­ће ући у жи­вот веч­ни.
По­што сам вам усме­но ово пре­нео у нај­кра­ћим цр­та­ма, ко­ли­ко ми мо­ћи
мо­је до­пу­шта­ју, о све­том кр­ште­њу, и на­пи­сао сам вам о то­ме, љу­бље­ни;
ово ва­ља и при­ми­ти по мо­ћи­ма сво­јим. Уз­ви­ше­ни­ју по­у­ку оче­куј­те од
оних ко­ји су се већ­ма уз­ви­си­ли у де­ли­ма све­тим; јер смо ми, ску­до­ум­ни,
ово на­пи­са­ли вас ра­ди, са­мо на ва­шу мол­бу, и ра­ди не­ких ко­ји мо­жда ни­
су пот­пу­но се­би раз­ја­сни­ли и не по­и­ма­ју у пот­пу­но­сти зна­че­ње оно­га што
се (у све­ште­ним рад­ња­ма) са­вр­ша­ва. Из истог раз­ло­га ће­мо вам го­во­ри­ти
и о оста­лим Тај­на­ма, као што сте мо­ли­ли.
38. О томе да је свештеник дужан са опрезом користити
воду од крштења и друге сличне светиње
О сим то­га, љу­бље­ни, по­треб­но је обра­ћа­ти па­жњу и на оно за шта се не­
ки не ста­ра­ју, сма­тра­ју­ћи да то за њих ни­је ва­жно: на­и­ме, не­ка је­рарх
и је­реј не ко­ри­сте на би­ло ко­ји на­чин оста­так од све­тог је­ле­ја ра­до­ва­ња,
по­што он пред­ста­вља пре­ди­зо­бра­же­ње бо­жан­стве­ног ми­ра; не­го не­ка
их чу­ва и ко­ри­сти у ол­тар­ском кан­ди­лу, др­же­ћи их у осо­би­том и осве­
 76
шта­ном са­су­ду, и ни­ка­ко их не ко­ри­сте­ћи за је­ло. Та­ко­ђе не­ка чу­ва све­т у
во­ду кр­ште­ња, у ко­јој је по­то­пљен грех, на ко­ју је нис­хо­дио Хри­стос, ка­мо
се на­ста­нио Дух Све­ти, и у ко­јој је из­но­ва са­здан чо­век. Не­ка је из­ли­ва
на ме­сту све­то­ме, ка­ко, по­што се про­ли­је, не би би­ла по­га­же­на но­га­ма
оних ко­ји не зна­ју да је то во­да од све­те Тај­не, као што се де­ша­ва­ло. Јер
та во­да ни по че­му ни­је ис­под во­де све­тог Бо­го­ја­вље­ња; над њом се чи­ни
још ви­ше мо­ли­та­ва ра­ди об­но­вље­ња оно­га ко­ји се кр­шта­ва, и, сем то­га,
она при­ма је­леј ра­до­ва­ња. За­то пре­ма њој тре­ба има­ти тре­пет­но осе­ћа­ње
и по­што­ва­ти је. Ово го­во­рим ра­ди оних ко­ји то не зна­ју, бу­ду­ћи да сам
лич­но по­зна­вао мно­ге ко­ји су у том по­гле­ду би­ли не­мар­ни, и ко­ји су то
ско­ро др­жа­ли за ни­шта, те сам из ду­би­не ду­ше уз­ди­сао, ви­де­ћи да њи­ма
ово ни­шта не зна­чи.
О свештенодејству светог мира
П о­сле све­све­тог кр­ште­ња ва­ља­ло би не­што ка­за­ти и о бо­жан­стве­ном
ми­ру, ка­ко се оно са­вр­ша­ва. Али о ње­му смо и прет­ход­но већ до­вољ­но
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
го­во­ри­ли, на­и­ме да је Сам Спа­си­тељ при­мио по­ма­за­ње, да су ми­ро пре­
да­ли Апо­сто­ли, и да њи­хов пре­јем­ник [на­след­ник], све­ти Ди­о­ни­си­је, за
ње­га ка­зу­је да је по­сто­ја­ло и у до­ба за­ко­на, прем­да та­да још ни­је би­ло пот­
пу­но са­вр­ше­но, – да су се њи­ме по­ма­зи­ва­ли ца­ре­ви и пр­во­све­ште­ни­ци, а
са­да се ми, сви ко­ји ве­ру­је­мо, њи­ме по­ма­зу­је­мо, због че­га се и на­зи­ва­мо
хри­шћа­ни­ма (јер нам оно да­ру­је по­ма­за­ње Бо­жан­стве­ног Ду­ха, од­но­сно
са­му бла­го­дат Ње­го­ву), да је и Хри­стос наш Спа­си­тељ по Сво­јој чо­ве­чан­
ској при­ро­ди при­мио све да­ро­ве (Ду­ха Све­то­га), прем­да их је, као Ло­гос
Бо­жи­ји, у Се­би имао по при­ро­ди, а од пу­но­ће Ње­го­ве и ми за­до­би­ја­мо
бла­го­дат, као што пи­ше у Је­ван­ђе­љу. Ово је пе­чат Хри­стов и пе­чат да­ра
Ду­ха Све­то­га. То је упра­во оно што су Апо­сто­ли до­би­ли пре­ко по­ла­га­ња
ру­ку, и што су пре­ко ру­ку Апо­сто­ла при­ми­ли (Са­мар­ја­ни) кр­ште­ни од
Фи­ли­па, као и они на ко­је је по­сле кр­ште­ња Па­вле по­ло­жио ру­ке, и ко­ји
су при­ми­ли Ду­ха Све­то­га. Јер је ово од Апо­сто­ла пре­да­то, уме­сто по­ла­га­
ња ру­ку, они­ма ко­ји се кр­шта­ва­ју у Хри­ста; а по­ла­га­ње ру­ку и при­зи­ва­ње
бла­го­да­ти оста­вље­но је они­ма ко­ји се ру­ко­по­ла­жу у све­ште­нич­ки чин.
Они прет­ход­но, у кр­ште­њу, при­ма­ју и ово по­ма­за­ње, и већ га по­се­ду­ју,
као по­ма­за­ње Хри­сто­во, као пе­чат и дар Ду­ха; али пре­ко по­ла­га­ња ар­хи­
је­реј­ских ру­ку при­ма­ју и ру­ко­по­ло­же­ње, са­о­бра­зно си­ла­ску Ду­ха у ви­ду
ог­ње­них је­зи­ка. Јер (Пи­смо) ка­зу­је: И си­ђе о је­ан на сва­ко­а о њих.
И ис­у­ни­ше се сви Ду­ха Све­о­а (Дап. 2, 3–4).
Са ру­ског пре­ве­ла др Ксе­ни­ја Кон­ча­ре­вић
77
Свеи Никола Кавасила
КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ
ПРУЖА БОЖАНСТВЕНО КРШТЕЊЕ
1.
П рет­ход­но је по­ка­за­но да се све­ште­ни жи­вот обра­зу­је све­тим Тај­на­ма,
а са­да по­гле­дај­мо ка­ко сва­ка од Тај­ни уво­ди у тај жи­вот. Јер жи­вот у
Хри­сту је сâмо сје­ди­ње­ње са Хри­стом, а са­да ће­мо го­во­ри о то­ме на ко­ји
на­чин сва­ка Тај­на сво­је при­ма­о­це сје­ди­њу­је са Хри­стом.
2. Да­кле, са Хри­стом се мо­гу сје­ди­ни­ти они ко­ји до­ла­зе к Ње­му, ра­ди че­га је
Спа­си­тељ и до­шао, због че­га све тр­пе и по­ста­ју она­кви ка­кав је и Он Сам.
Свеtи Никола Кавасила
Он се сје­ди­нио са те­лом и кр­вљу чи­стим од сва­ког гре­ха и, од по­чет­ка бу­
ду­ћи Бог по при­ро­ди, обо­жио је и оно што је по­стао по­сле, то јест чо­ве­чи­
ју при­ро­ду; а уми­ру­ћи, умро је те­лом и вас­кр­сао. 3. Сто­га, онај ко же­ли да
се сје­ди­ни с Њим тре­ба да при­ми Ње­го­во те­ло, и да уче­ству­је у обо­же­њу,
и да бу­де за­јед­ни­чар гро­ба и вас­кр­се­ња. За­то се и кр­шта­ва­мо да би­смо
умр­ли Ње­го­вом смр­ћу и вас­кр­сли Ње­го­вим вас­кр­се­њем; а по­ма­зу­је­мо се
да би­смо по­ста­ли за­јед­ни­ча­ри са Њим у цар­ском по­ма­за­њу обо­же­ња. 4.
Ка­да пак оку­ша­мо пре­све­ти Хлеб и пи­је­мо из Бо­жан­стве­не Ча­ше, при­че­
шћу­је­мо се са­мим Те­лом и са­мом Кр­вљу ко­је је Спа­си­тељ при­мио и на тај
на­чин сје­ди­њу­је­мо се са Оним Ко­ји се ра­ди нас ова­пло­тио, и обо­жио, и
умро и вас­кр­сао. 5. А за­што се не др­жи­мо тог истог ре­до­сле­да као и Он,
не­го за­по­чи­ње­мо оним чи­ме је Он за­вр­шио, и за­вр­ша­ва­мо оним чи­ме је
Он за­по­чео? За­то што је Он си­шао из раз­ло­га да би­смо се ми ус­пе­ли, и
Допринос Крштења животу у Христу
ма­да пред­сто­ји је­дан исти пут, Ње­го­во је де­ло би­ло да си­ђе, а на­ше да се
ус­пи­ње­мо, као што оно што је за Ње­га на ле­стви­ци би­ло по­след­ње ка­да је
си­ла­зио, за нас по­ста­је пр­во ка­да се њо­ме ус­пи­ње­мо. 6. У ства­ри, дру­га­чи­
је не мо­же би­ти. Јер Кр­ште­ње је ра­ђа­ње, ми­ро у на­ма би­ва узрок де­ло­ва­ња
и кре­та­ња, а Хлеб жи­во­та и Ча­ша бла­го­да­ре­ња је­су истин­ско је­ло и пи­ће.
7. Пре ро­ђе­ња не мо­же­мо да се кре­ће­мо ни­ти хра­ни­мо. Осим то­га, Кр­ште­
ње по­ми­ру­је чо­ве­ка са Бо­гом, ми­ро га удо­сто­ја­ва Ње­го­вих да­ро­ва, а си­ла
Тр­пе­зе при­ма­о­ца Тај­не при­че­шћу­је Те­лом Хри­сто­вим и Кр­вљу. 8. А пре
по­ми­ре­ња ни­је мо­гу­ће да ста­не­мо за­јед­но са дру­ги­ма и бу­де­мо удо­сто­је­ни
да­ро­ва ка­кви им при­ли­че и ми, ко­ји смо под вла­шћу лу­ка­вог и гре­ха, не
тре­ба да пи­је­мо без­гре­шну Крв и оку­ша­мо без­гре­шно Те­ло. За­то се ис­
пр­ва уми­ва­мо, а по­том по­ма­зу­је­мо, и на тај на­чин, ка­да смо већ чи­сти и
ми­о­ми­ри­сни, при­сту­па­мо Тр­пе­зи. О ово­ме је до­вољ­но ре­че­но.
9. Раз­мо­три­мо још и ка­кав до­при­нос сва­ка Тај­на да­је све­ште­ном жи­во­т у, а,
као пр­во, Кр­ште­ње – шта оно мо­же да уне­се у овај жи­вот.
10. Кр­ште­ње зна­чи ро­ђе­ње у Хри­сту и њи­ме они ко­ји још не по­сто­је за­до­
би­ја­ју сâмо би­ће и по­сто­ја­ње. Ово се мо­же раз­у­ме­ти на ви­ше на­чи­на. 11.
Пр­во – по ре­до­сле­ду, јер тој Тај­ни при­сту­па­мо пре оста­лих Тај­ни, и она
 78
нај­пре уво­ди Хри­шћа­не у но­ви жи­вот; дру­го – по име­ни­ма ко­ји­ма је на­
зи­ва­мо; и, тре­ће, – по оно­ме што се у њој са­вр­ша­ва и по­је.
12. Од са­мог по­чет­ка уста­но­вљен је та­кав ре­до­след да се пр­во вр­ши оми­ва­
ње, за­тим по­ма­зи­ва­ње ми­ром, а на кра­ју се при­сту­па све­ште­ној Тр­пе­зи,
што слу­жи као увер­љив до­каз да је ба­ња Кр­ште­ња по­че­так и основ жи­
во­та. За­то и сам Хри­стос при­ма кр­ште­ње пре све­га оста­лог, јер је, уза све
оста­ло што је при­мио за нас, би­ло по­треб­но и да се кр­сти. 13. Ко­је дру­ге
на­зи­ве ове Тај­не мо­же­мо на­ве­сти? На­зи­ва­мо је и ро­ђе­ње (γέννησις) и пре­
по­ро­ђе­ње (¦ναγέννησις), и пре­са­зда­ње (¦νάπλσις), и пе­чат (σφραγὶς); осим
то­га кр­ште­ње је и оде­ћа (ἔνδυμι) и по­ма­за­ње (χρίσμα) и бла­го­дат (χάρισμα)
и про­све­ће­ње [про­све­тље­ње] (φώτισμα) и ку­пјељ (λοῦτρον); а све ово има
је­дан исти сми­сао: да је ова Тај­на за оне ко­ји је­су и жи­ве по Бо­гу по­че­так
њи­хо­вог би­ћа. 14. Јер, осим овог схва­та­ња ро­ђе­ње за­и­ста не мо­же зна­чи­ти
ни­шта дру­го; и пре­по­ро­ђе­ње, и пре­са­зда­ње зна­че са­мо то да се већ ро­ђе­
ни и ство­ре­ни ра­ђа­ју и дру­ги пут, и да се они ко­ји су из­гу­би­ли свој образ
са­да дру­гим ро­ђе­њем од­јед­ном вра­ћа­ју свом пр­во­бит­ном ли­ку; исто као
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
што умет­ник, уоб­ли­чив­ши ма­те­ри­јал раз­би­је­не ста­т уе, пре­по­ра­ђа лик и
пре­са­зда­је га; за­то је и са­мо де­ло кр­ште­ња у на­ма об­лич­је и образ. 15. Јер,
оно из­о­бра­жа­ва не­ка­кав лик и ути­ску­је образ у на­шим ду­ша­ма, по­ка­зу­
ју­ћи их са­о­бра­зним смр­ти и вас­кр­се­њу Спа­си­те­ља, због че­га се и на­зи­ва
пе­чат, јер се обра­зу­је по по­до­би­ју цар­ског обра­за и бла­же­ног ли­ка. По­што
ово об­лич­је обла­чи ве­шта­ство и са­кри­ва без­о­блич­је, ову Тај­ну на­зи­ва­мо
оде­ждом и по­гру­же­њем (βάπτισμα). 16. И Па­вле, об­ја­шња­ва­ју­ћи да оде­ћа
и пе­чат ука­зу­ју на ову Тај­ну, не­где го­во­ри да Хри­стос би­ва на­сли­кан и да
се уоб­ли­чу­је у Хри­шћа­не, а не­где – да их обла­чи као оде­жду. Ре­че­но је та­
ко­ђе о при­ма­о­цу Тај­не, да се он обла­чи и по­гру­жа­ва; пр­во у По­сла­ни­ци
Га­ла­ти­ма: Де­чи­це мо­ја, ко­ју ое с му­ком ра­ђам, о­кле се Хри­сос не уоб­
ли­чи у ва­ма (Гал 4, 19), и: Исус Хри­сос, на­сли­кан ра­за­е ме­ђу ва­ма (Гал 3,
1); дру­го, у тој ис­тој По­сла­ни­ци: ко­ји се о у Хри­са кр­си­се, у Хри­са
се обу­ко­се (Гал 3, 27). 17. Јер, док не по­те­ку рас­то­пље­ни ог­њем, зла­то, и
сре­бро, и ба­кар пред­ста­вља­ју на­из­глед са­мо ве­шта­ство, те се и на­зи­ва­
ју зла­то или ба­кар, што слу­жи за име­но­ва­ње ве­шта­ства. Ка­да ка­лу­пи­ма
за об­ли­ко­ва­ње бу­де са­же­то у од­ре­ђе­ни об­лик, та­да ви­ше не из­гле­да као
ве­шта­ство, већ као од­ре­ђе­ни об­лик, слич­но оде­ћи на те­лу, због че­га до­
би­ја и не­ка­кав на­зив, јер се са­да већ зо­ве ста­т уа или пр­стен, или не­што
слич­но што ви­ше не озна­ча­ва ве­шта­ство, не­го об­лик и лик. 18. Мо­жда
за­то Хри­шћа­ни спа­со­но­сни дан кр­ште­ња и на­зи­ва­ју имен­да­ном (ὁνομα-
στιριος), јер ми та­да би­ва­мо уоб­ли­че­ни и за­пе­ча­ће­ни, и наш жи­вот, ко­ји
не­ма ни об­лик ни од­ре­ђе­ни из­глед за­до­би­ја и из­глед и образ. 19. Да­кле,
бу­ду­ћи да та­да би­ва­мо по­зна­ти од Оно­га Ко­ји по­зна­је сво­је, као што го­
во­ри Па­вле, о­знав­ши Бо­а, или бо­ље, бу­у­ћи о­зна­и о Бо­а (Гал 4, 9), у
тај дан ће­мо чу­ти реч ко­ја нас зна­ме­ну­је – на­ше на­и­ме­но­ва­ње, јер та­да
79
истин­ски би­ва­мо по­зна­ти; јер, би­ти по­знат (γνωςϑῆναι) Бо­гом зна­чи би­ти
истин­ски по­зна­тив (γνώσιμος). 20. Због то­га је за оне ко­ји не­ма­ју ни­шта
за­јед­нич­ко са ова­квим жи­во­том, Да­вид ре­као: ни­и ћу со­ме­ну­и име­на
њи­хо­ва уси­ма мо­јим (Пс 15, 4); јер су не­по­зна­ти и нео­тк­ ри­ве­ни они ко­ји
су се по­ста­ви­ли да­ле­ко од оне све­тло­сти. 21. Јер ни очи­ма без све­тло­сти
не би­ва ја­сно ни­шта од оно­га што се мо­же ви­де­ти; ни­ти Бо­гу би­ва по­знат
онај ко­ји не успе да при­ми зрак оту­да. А раз­лог је то­ме што у ствар­но­сти
уоп­ште не по­сто­ји оно што не би­ва об­ја­вље­но оном све­тло­шћу, као по
овој ре­чи: По­зна Го­со оне ко­ји су ње­о­ви (2 Тим 2, 19), а та­ко и на дру­гом
ме­сту, где го­во­ри да Он не по­зна­је лу­де де­вој­ке (Мт 25, 12).
22. Кр­ште­ње је про­све­ће­ње [про­све­тље­ње] (φώτισμα) за­то што нас, да­ру­ју­
Свеtи Никола Кавасила
ћи нам истин­ско би­ће, чи­ни Бо­жи­јим по­зна­ни­ци­ма и, ру­ко­во­де­ћи нас ка
оној све­тло­сти, уда­ља­ва од там­ног зла. Бу­ду­ћи да је про­све­тље­ње, оно је
и ба­ња, јер до­зво­ља­ва све­тло­сти да се пре­но­си не­по­сред­но, та­ко да сва­ку
не­чи­сто­т у ко­ја на­шим ду­ша­ма за­кла­ња бо­жан­ски зрак укла­ња као да је
не­ка пре­гра­да. 23. А бла­го­дат­ни дар (χάρισμα) је за­то што је ро­ђе­ње; јер
мо­же ли ко да пла­ти што­год за сво­је ро­ђе­ње? За­то, ако не­ко же­ли ово да
раз­мо­три, уви­де­ће да, као што то би­ва и при при­род­ном ро­ђе­њу, та­ко не
мо­же­мо ни да за­же­ли­мо до­бра ко­ја да­је кр­ште­ње. Јер, ми же­ли­мо оно о
че­му се мо­же по­ми­шља­ти, а ово ни у ср­це чо­ве­ку не до­ла­зи, и о ово­ме ни­је
мо­гу­ће ра­су­ђи­ва­ти пре не­го што то опит­но по­зна­мо. 24. Јер, слу­ша­ју­ћи о
обе­ћа­ној сло­бо­ди и цар­ству, за­ми­шља­мо не­ки жи­вот у бла­го­ста­њу, ко­ји се
мо­же об­у­хва­ти­ти чо­ве­чи­јом ми­шљу, а, у ства­ри, то је не­што са­свим дру­го,
из­над на­ших ми­сли и же­ља. Оно је
Допринос Крштења животу у Христу
по­ма­за­ње (χρισμα) за­то што Хри­
ста, по­ма­за­ног ра­ди нас, на­сли­ка­ва
у при­ма­о­ци­ма Тај­не; оно је и пе­чат
(σφραγις), ко­ји ути­ску­је са­мог Спа­
си­те­ља. 25. Јер, по­ма­за­ње, ко­је ода­
свуд све­о­бу­хват­но про­ди­ре у те­ло
при­ма­о­ца и ко­је он усва­ја, чи­ни
по­ма­за­ног зна­ме­но­ва­ним, по­ка­
зу­је ње­гов лик и ста­вља истин­ски
пе­чат. Из ре­че­ног се ви­ди да оно
од ро­ђе­ња мо­же би­ти на­зва­но пе­
ча­том, а по пе­ча­ће­њу – оде­ћом и
по­гру­же­њем. 26. С об­зи­ром на то
да се и бла­го­дат­ни дар, и про­све­
тље­ње, и ку­пјељ по­и­сто­ве­ћу­ју са
ства­ра­њем и ро­ђе­њем, ја­сно је да
сва­ки на­зив Кр­ште­ња озна­ча­ва са­
мо то да је ба­ња ро­ђе­ње и по­че­так
 80
на­шег жи­во­та у Хри­сту. А да оно што се вр­ши и из­го­ва­ра у Све­тој Тај­ни
има тај исти сми­сао, би­ће ја­сно они­ма ко­ји по­дроб­но раз­мо­тре Тај­ну.
27. Ја­сно је да онај ко при­сту­па Тај­ни, пре не­го што при­ми ову Тај­ну још
ни­је по­ми­рен са Бо­гом, још ни­је осло­бо­ђен од древ­ног по­ни­же­ња. Јер
ка­да при­сту­па, вр­ши­лац Тај­не, пре не­го што из­вр­ши што­год та­јин­стве­
но, мо­ли се за ње­го­во осло­бо­ђе­ње од де­мо­на ко­ји га је об­у­зео, и не са­мо
да са Бо­гом бе­се­ди о ње­му, не­го и ђа­во­ла про­кли­ње и би­чу­ју­ћи из­го­ни.
28. А бич за ње­га је Име ко­је је из­на сва­ко име­на (Флп 2, 9). А онај ко је
још слу­га му­чи­те­ља не мо­же би­ти ни жив, ни син, ни на­след­ник; јер, ко
са­пре­би­ва са лу­ка­вим, тај је, сва­ка­ко, пот­пу­но уда­љен од Бо­га, а то зна­
чи да је са­свим мр­тав. За­то, бу­ду­ћи да жи­вот још ни­је са­свим за­до­би­јен,
са­вр­ши­тељ Тај­не, при­шав­ши, ду­ва у ли­це, јер је ду­ва­ње из­на­чал­но знак
жи­во­та. 29. А и све оста­ло је са­о­бра­зно то­ме, јер све је то свој­стве­но они­
ма ко­ји као да су не­дав­но уста­ли и од­вра­ћа­ју се од са­да­шњег и оног што
је опи­пљи­во, а окре­ћу се не­чем дру­гом. Јер, у по­гле­ду све­то­ва, они тре­ба
је­дан да пре­зру, дру­ги да по­шту­ју, у по­гле­ду жи­во­та – јед­ног да се од­рек­ну,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
а дру­ги да поч­ну жи­ве­ти, а у од­но­су на ру­ко­во­ђе жи­во­та – јед­ног сва­ка­ко
да из­бе­га­ва­ју, а дру­го­ме са свом рев­но­шћу да стре­ме. 30. Да­кле, из то­га
што од­ба­цу­је са­да­шње, ја­сно се ви­ди че­га се од­ри­че онај ко­ји је још увек
не­про­ме­њен; а ти­ме што кроз ову Тај­ну сти­че оно што му се чи­ни бо­
љим и што је прет­по­ста­вио са­да­шњем, по­ка­зу­је да Кр­ште­њем за­по­чи­ње
жи­вот до­сто­јан хва­ле. Јер, ула­зе­ћи у све­ште­ни дом, од­ла­же оде­ћу и раз­
ве­зу­је сан­да­ле, озна­ча­ва­ју­ћи да се у пре­ђа­шњем жи­во­т у ко­ри­стио њи­ма.
31. По­том, гле­да­ју­ћи на За­пад, из­ду­ва­ва из уста дах, знак жи­во­та у та­ми,
пру­жа ру­ке и од­гу­ру­је лу­ка­вог, као да је овај при­су­тан и да на­ср­ће, и пљу­је
на ње­га, као на не­чи­стог и мр­ског, и од­у­ста­је од не­при­ја­тељ­ских и ве­ро­
лом­них са­ве­за ко­ји узро­ку­ју сва­ко­ја­ку про­паст, и са­свим рас­ки­да гор­ко
при­ја­те­ље­ва­ње и об­ја­вљу­је му не­при­ја­тељ­ство. 32. А за­тим бе­жи од та­ме
и при­бе­га­ва да­ну и, окре­нув­ши се ис­то­ку, иште сун­це, и, осло­бо­див­ши се
из ру­ку му­чи­те­ља, по­кла­ња се Ца­ру, и, од­ба­цив­ши ту­ђег, упо­зна­је сво­га
Вла­ди­ку, и мо­ли се да бу­де Ње­му по­ко­ран и да Му слу­жи свом ду­шом, а
пре то­га да по­ве­ру­је у Ње­га као Бо­га и по­зна о Ње­му што је по­треб­но. 33.
Јер, по­че­так бла­же­ног жи­во­та је­сте истин­ско по­зна­ње Бо­га: А зна­и Те­бе,
го­во­ри Со­ло­мон, ко­рен је бе­смр­но­си (Пре­му­дро­сти Со­ло­мо­но­ве 15. 3)1, док
је, на­про­тив, не­зна­ње Бо­га уне­ло смрт у по­чет­ку. 34. Јер, по­што је Адам,
не по­зна­ју­ћи Бо­жан­ско чо­ве­ко­љу­бље, по­ми­слио да је Бла­ги за­ви­дљив и,
за­бо­ра­вив­ши на пре­му­дрост, на­ми­слио да се са­кри­је од Пре­му­дро­га и,
пре­зрев­ши Вла­ди­ку, при­био се уз од­бе­глог ро­ба, и због то­га био из­гнан
из ра­ја, ли­шио се жи­во­та, и под­вр­гао не­во­ља­ма, и умро: за­то је оно­ме ко­
ји хи­та ка жи­во­т у и ка Бо­гу сва­ка­ко би­ло нео­п­ход­но да бу­де до­ве­ден до
1 По пре­во­ду Ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја (Ра­до­ви­ћа) (Прим. рев.)
81
по­зна­ња Бо­га. 35. А пот­пу­ним об­на­жи­ва­њем и од­ла­га­њем до­ње ха­љи­не
по­ка­зу­је­мо да се до­ти­че­мо пу­та ко­ји во­ди у рај и у рај­ски жи­вот. Јер, Адам
је, до­спев­ши од оног бла­же­ног ру­ха до на­го­те, од ње до­спео до оне бед­не
оде­ће, а ми, пре­шав­ши из оних ко­жних оде­ла на на­го­т у и из­ла­зе­ћи на
са­му сре­ди­ну, отво­ре­но на­сту­па­мо да би­смо се вра­ти­ли на онај исти пут
и по­хи­та­ли ка цар­ској оде­жди. А ода­кле је и због че­га Адам си­шао у овај
свет, кроз то исто и ми из­ла­зи­мо одав­де. 36. Об­на­же­ње мо­же да слу­жи и
као зна­ме­ње то­га да са­да чи­сто при­сту­па­мо истин­ској све­тло­сти, не по­
кри­ва­ју­ћи се ни­чим што до­ла­зи из мра­ка смр­ти ни­ти ду­ша­ма чо­ве­чи­јим
за­кла­ња онај бла­же­ни зрак, као што оде­ла чи­не не­ку пре­гра­ду из­ме­ђу
ово­га све­та и те­ла. 37. Исто та­ко и по­ма­за­ње је­ле­јем мо­же би­ти знак и
Свеtи Никола Кавасила
не­чег дру­гог, мо­же се од­но­си­ти и на сле­де­ће. Се­ти­мо се Ја­ко­вље­вог ка­ме­
на, ко­га је он, по­ма­зав­ши је­ле­јем, при­нео Бо­гу; се­ти­мо се та­ко­ђе ца­ре­ва и
све­ште­ни­ка, ко­ји су се упра­во њи­ме осве­ћи­ва­ли ра­ди за­јед­ни­це и Бо­га, и
ко­ји уоп­ште ни­су жи­ве­ли за се­бе не­го за Бо­га и за­јед­ни­цу, а ра­ди че­га су
и би­ли по­ста­вље­ни. 38. И ми свој соп­стве­ни жи­вот и са­ме се­бе усту­па­мо
Бо­гу, а то зна­чи да ће онај ко од­ба­ци древ­но об­лич­је по­ста­ти сли­чан Ње­
му, а осим то­га, тај сим­вол са­свим је свој­ствен и до­ли­ку­је име­ну Хри­шћа­
ни­на. 39. Јер, ми се по­ма­зу­је­мо и же­ли­мо да се упо­до­би­мо Хри­сту, Ко­ји
је Сво­јим Бо­жан­ством по­ма­зао чо­ве­чан­ство; за­то се овим по­ма­за­њем
при­че­шћу­је­мо Ње­го­вим по­ма­за­њем, а да је ово по­ма­за­ње знак оно­га по­
ма­за­ња, по­ка­зу­је са­вр­ши­тељ Тај­не ре­чи­ма ко­је по­је по­ма­зу­ју­ћи оног ко­ји
при­сту­па Тај­ни. 40. Јер, то су ре­чи ко­ји­ма Да­вид ука­зу­је на оно по­ма­за­ње
и цар­ство. Јер, све­ште­ник го­во­ри: по­ма­зу­је се овај, – под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи
Допринос Крштења животу у Христу
при­ма­о­ца Тај­не, – је­ле­јем ра­до­сти, – а Да­вид је ре­као о Спа­си­те­љу: о­ма­
за Те, Бо­же, Бо Твој уљем ра­о­си већ­ма о за­је­ни­ча­ра Тво­јих (Пс 44, 8)1
при­ча­сни­ца­ма [за­јед­ни­ча­ри­ма] на­зи­ва­ју­ћи нас ко­је из чо­ве­ко­љу­бља чи­ни
за­јед­ни­ча­ри­ма цар­ства.
41. Све до са­да ми још ни­смо жи­ви. Јер за при­ма­о­ца Тај­не све ово слу­жи као
зна­ме­ње и као не­ка прет­ход­ни­ца и при­пре­ма за жи­вот. А на­кон што се
при­ма­лац Тај­не, са­крив­ши се у во­ди три пу­та, по­ди­же из ње уз при­зи­ва­ње
Тро­ји­це, од­мах за­до­би­ја све же­ље­но; и ра­ђа се, и по­ста­је син све­тло­сти
и ство­ре­ње, ка­ко је ре­као Да­вид, и при­ма пре­кра­сни пе­чат, и има сва­ко
же­ље­но бла­го­ста­ње, и онај ко пре био та­ма по­ста­је све­тлост, и по­чи­ње
да бив­ству­је онај ко је ра­ни­је био ни­шта, и усва­ја се, и уси­но­вљу­је Бо­гу,
из уза и крај­њег роп­ства бу­ду­ћи из­ве­ден на цар­ски пре­сто. 42. Јер, ова
во­да је­дан жи­вот по­гу­бљу­је, а дру­ги са­зда­је, и ста­ро­га чо­ве­ка умрт­вљу­
је, а но­во­га вас­по­ста­вља. За ис­ку­ша­не то је ја­сно из са­мих де­ла; за­то оно
што је ви­ди­во у све­тој Тај­ни у све­му пред­ста­вља из­раз ово­га. 43. Јер, ка­да
се, по­гру­жа­ва­ју­ћи се у во­ду, чо­век са­кри­ва, он се, ве­ро­ват­но, скла­ња из
1 По пре­во­ду Епи­ско­па Ата­на­си­ја (Јев­ти­ћа) (Прим. рев.)
 82
жи­во­та у ва­зду­ху; а из­ми­ца­ти жи­во­т у зна­чи уми­ра­ти. А ка­да се опет по­
ди­же, очи­глед­но стре­ми жи­во­т у у до­ди­ру са ва­зду­хом и све­тло­шћу, и у
тај час га за­до­би­ја. 44. За­то и ов­де при­зи­ва­мо Твор­ца, по­што је ово што
се са­вр­ша­ва по­че­так жи­во­та и дру­го ства­ра­ње, мно­го бо­ље од пр­во­га.
Јер бри­жљи­ви­је од пре­ђа­шњег из­о­бра­жа­ва се ико­на и ста­т уа се пре­о­
бра­жа­ва у нај­ја­сни­је бо­жан­ско об­лич­је. Сто­га, са­да Пр­во­лик тре­ба да се
са­вр­ше­ни­је по­ка­же. 45. Јер кр­сти­те­љи, при­зи­ва­ју­ћи Бо­га при по­гру­же­њу,
не во­згла­ша­ва­ју име Бо­га за­јед­нич­ко за Тро­ји­цу, што ни­је са­свим ја­сно и
одво­ји­во за бо­го­слов­ству­ју­ће, не­го бри­жљи­во и тач­но на­зна­чу­ју свој­ства
сва­ке од Ипо­ста­си. Та­ко­ђе и из сле­де­ћег раз­ло­га. 46. Иако је Тро­ји­ца са­мо
из чо­ве­ко­љу­бља спа­сла род чо­ве­чан­ски, ипак, ујед­но го­во­ре да је сва­ка
од Бла­же­них Ипо­ста­си уне­ла у ово не­ко соп­стве­но са­деј­ство. Јер Отац се
по­ми­рио, Син је по­ми­рио, а Дух Све­ти је по­стао бла­го­дат­ни дар они­ма
ко­ји већ по­ста­ли дру­га­чи­ји. Је­дан је осло­бо­дио, Дру­ги је – це­на за ко­ју
смо осло­бо­ђе­ни, а Дух је – сло­бо­да: е је Дух Го­со­њи он­е је сло­бо­а (2
Кор 3, 17), го­во­ри Па­вле. 47. И Је­дан је ство­рио, Дру­гим смо ство­ре­ни, а
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Дух жи­во­тво­ри. Сто­га, и у пр­вом ства­ра­њу као да је Тро­ји­ца из­о­бра­же­на
у сен­ци. Је­дан је ства­рао, Дру­ги је био ру­ка за Ство­ри­те­ља, а Уте­ши­тељ је
био дух за Удах­ни­те­ља жи­во­та. 48. А за­што ово го­во­рим? Да ли се са­мо
овим Бо­жан­ским деј­ством Бог раз­ли­ку­је? Од мно­го то­га чи­ме је Бог од
иско­ни до­бро чи­нио тва­ри, не­ће­мо на­ћи ни­шта што би се од­но­си­ло са­мо
на Оца, или на Си­на, или на Ду­ха, но све је за­јед­нич­ко Тро­ји­ци, по­што
све би­ва ње­ном је­дин­стве­ном си­лом, и про­ми­слом, и ства­ра­ла­штвом.
49. И у до­мо­стро­ју, и вас­по­ста­вља­њу на­ше­га ро­да би­ло је но­во то што
је сва Тро­ји­ца за­јед­но и за­же­ле­ла на­ше спа­се­ње, и про­ми­сли­ла ка­ко то
тре­ба да из­вр­ши сва Тро­ји­ца за­јед­нич­ки, али не деј­ству­је сва за­јед­нич­
ки. Јер Са­вр­ши­тељ (αὐτουργὸς) ни­је Отац, и ни­је Дух, не­го Са­ма Реч, и
Сам Је­ди­но­род­ни по­стао је за­јед­ни­чар те­ла и кр­ви, и пре­тр­пео удар­це, и
стра­дао, и умро, и вас­кр­сао, чи­ме је ожи­вље­на на­ша при­ро­да и уста­но­
вље­но Кр­ште­ње, – ово но­во ро­ђе­ње и пре­са­зда­ње. 50. И та­ко, они ко­ји
сти­чу све­ште­но об­но­вље­ње, ко­је је сâмо по­ка­за­ло Бо­га раз­де­ље­ним, при
Бо­жан­стве­ном по­гру­же­њу тре­ба да при­зи­ва­ју Бо­га раз­де­љу­ју­ћи ипо­ста­си
(у име Оца, и Си­на и Све­то­га Ду­ха). 51. А шта спо­ми­ње­мо при Кр­ште­њу
ако не до­мо­строј, и то на­ро­чи­то ње­га? Тач­но, али не оним што го­во­ри­мо,
не­го оним што чи­ни­мо. Јер, ка­да се чо­век, по­гру­жа­ва­ју­ћи се три­пут, по­
ја­вљу­је из во­де, ко не ви­ди да овим ука­зу­је на три­днев­ну смрт Спа­си­те­ља
и вас­кр­се­ње, што и је­сте свр­ше­так све­га до­мо­стро­ја? 52. Ми­слим да ни­је
слу­чај­но то што уче­ње о Бо­гу све­ча­но про­гла­ша­ва­мо, а до­мо­строј ћу­те­ћи
по­ка­зу­је­мо де­ли­ма. Јер, јед­но је би­ло ис­по­чет­ка и у свест љу­ди оно до­ла­зи
по­сред­ством гла­са, а дру­го је из­вр­ше­но и би­ло је ви­ди­во за људ­ске очи,
па чак и опи­пљи­во ру­ка­ма. За­то је бла­же­ни Јо­ван, зна­ју­ћи да су и јед­
но и дру­го исто у од­но­су на дво­ја­ког Спа­си­те­ља, ре­кав­ши: шо бе­ше о
83
о­че­ка, шо смо чу­ли, до­дао: шо смо ви­е­ли очи­ма сво­ји­ма… и ру­ке
на­ше ои­а­ше, о Ло­о­су (Ре­чи) жи­во­а (1 Јн 1, 1). 53. Осим то­га, тре­ба са­
мо да ве­ру­је­мо у уче­ње о Бо­гу, а ве­ра се ис­по­ља­ва ре­чи­ма; јер, ре­че­но је:
ср­цем се ве­ру­је за ра­ве­нос, а уси­ма се ис­о­ве­а за са­се­ње (Рим 10, 10).
А до­мо­стро­ју је нео­п­ход­но по­треб­но и да по­дра­жа­ва­мо и да по­ка­зу­је­мо
на де­лу. Јер смо ду­жни, ка­ко је ре­че­но, да иде­мо сто­па­ма (1 Пет 2, 21) за нас
Умр­ло­га и Вас­кр­сло­га.
54. Сто­га, Тро­ји­цу из­ра­жа­ва­мо гла­сом, а стра­да­ње и смрт сли­ка­мо во­дом
на те­лу, пре­о­бра­жа­ва­ју­ћи са­ми се­бе у онај бла­же­ни об­лик и образ. 55. Из
ре­че­ног је ја­сно да у све­му што се ти­че Кр­ште­ња, и у ње­го­вом по­рет­ку и
у име­ни­ма ко­ји­ма га на­зи­ва­мо, и у оно­ме што се у ње­му вр­ши и по­је, оку­
Свеtи Никола Кавасила
ша­мо да жи­вот у Хри­сту за­до­би­ја по­че­так по­сто­ја­ња од ба­ње по­гру­же­ња.
56. Пре­о­ста­је нам да раз­мо­три­мо шта зна­чи са­мо по­сто­ја­ње жи­во­та. Јер,
као што јед­но гу­би­мо, а дру­го по­ста­је­мо, јед­но од­ба­цу­је­мо, а дру­го чу­
ва­мо, та­ко ће, кад по­ста­не ја­сно у че­му је јед­но и дру­го, би­ти ја­сно и шта
зна­чи по­сто­ја­ти у Хри­сту.
57. Да­кле, јед­но је грех, дру­го – прав­да, јед­но је ста­ри чо­век, дру­го – но­ви.
Раз­мо­три­мо ово па­жљи­ви­је. По­што је грех дво­јак и про­ја­вљу­је се у јед­
ном и дру­гом – зби­ва се у де­ли­ма и пре­ла­зи у на­ви­ку, а сâмо де­ла­ње не
тра­је ду­го и ни­је ис­трај­но, не­го чим је де­ло по­чи­ње­но, ви­ше га не­ма; као
кад стре­ла про­ле­ће за­јед­но са са­мим уда­ром, па оста­вља ра­ну на они­ма
ко­ји под­ле­жу ње­ном деј­ству – бе­лег зла и стид, и кри­ви­цу пред су­дом. 58.
А на­ви­ка на рђа­ва де­ла, пре­не­та на ду­ше као бо­лест од рђа­вог жи­во­та,
би­ва по­сто­ја­на и ве­зу­је ду­шу не­раз­ре­ши­вим уза­ма, и по­ро­бљу­је ми­сао,
Допринос Крштења животу у Христу
и иза­зи­ва све нај­го­ре, за­во­де­ћи њо­ме по­ко­ре­не на нај­р­ђа­ви­је по­ступ­ке,
из ко­јих се са­ма ра­ђа, и ко­је стал­но иза­зи­ва, би­ва­ју­ћи иза­зи­ва­на, и иза­
зи­ва­ју­ћи у исто вре­ме, као укруг. 59. Из ово­га про­ис­ти­че то да грех би­ва
бес­ко­на­чан ка­да на­ви­ка иза­зи­ва де­ла­ње, а од умно­жа­ва­ња де­ла­ња ра­сте
на­ви­ка. И на тај на­чин, при по­сто­ја­ном уза­јам­ном успе­ху јед­ног и дру­гог
зла, рех ожи­вље, а ја умрех (Рим 7, 9–10), за­то што се зло ни­је за­че­ло ју­че
ни­ти да­нас, не­го по­сто­ји од дав­ни­не. 60. Јер, от­кад је Адам, по­ве­ро­вав­ши
лу­ка­вом, пре­зрео бла­гог Вла­ди­ку и из­о­па­чио сво­ју во­љу, ота­да је и ду­ша
из­гу­би­ла оно здра­вље и бла­го­ста­ње, због че­га се и те­ло при­ла­го­ди­ло ду­
ши и као да је би­ло пре­о­бра­ће­но у не­ко ору­ђе у ру­ка­ма [злог] умет­ни­ка.
61. Јер, ду­ша је по­ве­за­на са те­лом нај­те­шњим је­дин­ством стра­сти, а знак
то­га је што те­ло цр­ве­ни ка­да се ду­ша сти­ди, и че­ло се омра­чу­је ка­да је
ду­ша за­бри­ну­та. По­што на­ша чо­ве­чан­ска при­ро­да по­ти­че и род се чо­ве­
чи­ји раз­мно­жа­ва на­ста­ју­ћи од оног пр­вог те­ла, то се те­ли­ма ко­ја по­ти­чу
од ње­га пре­да­је и зло, као не­што при­род­но. 62. Бу­ду­ћи да те­ло би­ва озле­
ђе­но стра­сти­ма ду­ше не са­мо уз­гред, не­го и та­ко што уче­ству­је у њи­ма
(јер, ду­ша се и ра­ду­је и жа­ло­сти, а не­ки би­ва­ју це­ло­му­дре­ни и сло­бод­ни,
су­де­ћи по ова­квом или она­квом по­ло­жа­ју те­ла), оту­да сле­ди да ду­ша сва­
 84
ког чо­ве­ка на­сле­ђу­је грех пр­вог Ада­ма, од ду­ше ње­го­ве пре­дан те­лу, од
ње­го­вог пак те­ла – те­ли­ма од ње­га по­те­клим, а од ових те­ла пре­ла­зе­ћи на
ду­ше. 63. А то је ста­ри чо­век. Сте­кав­ши од пре­да­ка то се­ме зла за­јед­но са
са­мим би­ћем, ни је­дан дан ни­смо чи­сти од гре­ха, шта­ви­ше, ду­ша на­ша
ни­јед­ном не одах­ну од зла, но, као што го­во­ри про­рок: оу­ђи­ше се ре­
шни­ци о ма­е­ри­це, за­блу­е­ше о уро­бе (Пс 57,4)1. Не за­у­ста­ви­смо се на
оном не­срећ­ном на­сле­ђу – гре­ху пра­ро­ди­тељ­ском, и не за­до­во­љи­смо се
овим не­во­ља­ма ко­је на­сле­ди­смо, не­го при­ло­жи­смо још то­ли­ко мно­го зла
и умно­жи­смо лу­ка­во бо­гат­ство, да по­след­ња за­кла­ња­ју пр­во, а по­дра­жа­
ва­о­ци се по­ка­зу­ју мно­го го­рим од сво­јих узо­ра. 64. И што је нај­ва­жни­је,
ни­ко да пре­дах­не од зла, не­го се бо­лест стал­но ши­ри, те је мо­жда за­то
би­ло не­мо­гу­ће да род чо­ве­чи­ји сам се­бе из­ле­чи, јер ни­ка­да ни­је оку­сио
сло­бо­ду, па, не ис­ку­сив­ши је, не мо­же чак ни да је по­же­ли, ни­ти да се ора­
спо­ло­жи за њу, а ни да се ус­про­ти­ви му­че­њу. 65. Од ових нај­те­жих уза,
од ове осу­де, од бо­ле­сти, од смр­ти осло­ба­ђа нас ба­ња Кр­ште­ња, и то та­ко
ла­ко да не зах­те­ва ни вре­ме­на, та­ко све­це­ло и са­вр­ше­но да не оста­вља
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ни тра­га, и не са­мо што осло­ба­ђа од зла, не­го иза­зи­ва и су­прот­но рас­
по­ло­же­ње. 66. Јер, са­мим тим што је умро, Сам Вла­ди­ка нам је дао власт
да умрт­вљу­је­мо грех, а по­што је вас­кр­сао, учи­нио нас је на­след­ни­ци­ма
но­вог жи­во­та. Јер, она смрт, уко­ли­ко је би­ла смрт, умрт­вљу­је гре­шни
жи­вот, а, уко­ли­ко је смрт­на ка­зна – осло­ба­ђа нас од ка­зни за гре­хе ко­је је
сва­ко по­чи­нио сво­јим злим де­ли­ма.
67. Да­кле, ба­ња Кр­ште­ња по­ка­зу­је нас чи­стим од сва­ке гре­хов­не скло­но­сти
и де­ла­ња уко­ли­ко нас чи­ни за­јед­ни­ча­ри­ма ове жи­во­твор­не смр­ти. А по­
што кроз ку­пјељ по­ста­је­мо и за­јед­ни­ча­ри Вас­кр­се­ња, Хри­стос нам да­ру­је
дру­ги жи­вот, и са­ста­вља на­ше удо­ве, и ула­же си­ле по­треб­не они­ма ко­ји су
устре­мље­ни ка бу­ду­ћем жи­во­т у. 68. Јер, кроз ово ја се са­свим осло­ба­ђам
од пре­сту­па и од­мах за­до­би­јам здра­вље, осо­би­то за­то што је то де­ло Бо­га,
Ко­ји се не упра­вља пре­ма вре­ме­ну и Ко­ји чи­ни до­бро ро­ду чо­ве­чи­јем не
са­мо са­да, да му не би не­до­ста­ја­ло вре­ме­на за ово, не­го му је већ учи­нио
до­бро. Јер, Вла­ди­ка не из­др­жа­ва са­да ка­зну за оно у че­му смо ми са­гре­
ши­ли, и не уго­то­вљу­је са­да ле­ко­ве, ни­ти са­чи­ња­ва удо­ве, ни­ти ула­же си­ле,
не­го је то већ са­ста­вио и уло­жио и при­пра­вио. 69. Јер, от­кад се Он по­пео
на Крст и умро и вас­кр­сао, вас­по­ста­вље­на је сло­бо­да љу­ди, утвр­ђе­ни су
образ и кра­со­та, при­пре­мље­ни су но­ви лик и но­ви удо­ви; са­да тре­ба са­мо
да до­ђе­мо и при­хва­ти­мо се бла­го­да­ти. А ово нам мо­же пру­жи­ти ба­ња –
мр­тви­ма жи­вот, све­за­ни­ма сло­бо­ду, по­вре­ђе­ни­ма бла­же­ни лик. 70. Це­на
је пла­ће­на, са­да тре­ба са­мо да иза­ђе­мо на сло­бо­ду; ми­ро је из­ли­ве­но и
ми­о­ми­рис ње­гов ис­пу­ња­ва све, оста­је са­мо да се уди­ше, али чак ни ди­са­
ње ни­је по­треб­но. Јер, Спа­си­тељ је при­пре­мио и мо­гућ­ност ди­са­ња, исто
1 По пре­во­ду Епи­ско­па Ата­на­си­ја (Јев­ти­ћа) (Прим. рев.)
85
као и мо­гућ­ност да нам бу­де опро­ште­но и да бу­де­мо про­све­ће­ни [про­све­
тље­ни]. 71. Јер, ни­је са­мо све­тлост за­си­ја­ла ка­да је Он до­шао у свет, не­го
је и вид при­пре­мио; ни­је са­мо ми­ро из­лио, не­го је и чу­ла да­ро­вао. Са­да
ова све­ште­на ба­ња пре­у­зи­ма ова чу­ла и си­ле уми­ва­них. Јер ми се, слич­но
ве­шта­ству без­о­блич­ном и без ли­ка, по­гру­жа­ва­мо у во­ду, и у њој од­јед­ном
до­би­ја­мо овај пре­кра­сни из­глед.
72. Да­кле, од­јед­ном нам се пре­да­ју сва бла­га. Јер, све је уго­то­вље­но; ево
сам обе свој, ре­че­но је, уо­о­вио, јун­ци мо­ји и хра­ње­ни­ци о­кла­ни су, и
све је о­о­во: о­ђи­е на сва­бу (Мт 22, 4). Оста­је са­мо да зва­ни­це до­ђу на
пра­зно­ва­ње, а они­ма ко­ји су до­шли шта још тре­ба за бла­го­ста­ње? Баш
ни­шта. 73. По­што ће­мо у бу­ду­ћем ве­ку ући са Хри­стом већ при­пре­мље­
Свеtи Никола Кавасила
ни, са­да пак ула­зи­мо да би­смо се при­пре­ми­ли. Та­да тре­ба да до­ла­зи­мо
већ има­ју­ћи све, а у са­да­шњем ве­ку они ко­ји ула­зе ду­жни су да за­до­би­ју
све. За­то та­да брач­на ло­жни­ца не­ће би­ти до­ступ­на лу­дим де­вој­ка­ма, а у
са­да­шњем ве­ку и без­ум­не по­зи­ва­ју на го­збу и ве­че­ру. 74. Та­да ће би­ти
не­мо­гу­ће да мр­тав уста­не, да сле­пи про­гле­да, да се по­вре­ђе­ни опо­ра­ви, а
у овом жи­во­т у по­треб­ни су нам са­мо же­ља и во­ља и све ће про­ћи, јер је
ре­че­но: Ја о­ђох а жи­во има­ју (Јн 10, 10), и све­лос је о­шла на све
(Јн 3, 19). 75. А не­ис­ка­за­но чо­ве­ко­љу­бље је у то­ме што је Он, са­вр­шив­ши
све чи­ме нас је осло­бо­дио, оста­вио и за нас не­што чи­ме мо­же­мо да до­ђе­
мо до сло­бо­де, на­и­ме, да ве­ру­је­мо у спа­се­ње кроз Кр­ште­ње и да же­ли­мо
да до­ђе­мо к Ње­му да би нам за ово би­ло ура­чу­на­то све, и оно до­бро ко­је
нам је Сам учи­нио, и оно за шта је пла­тио дуг за нас. И кад уско­ро по­том
оми­ве­не за­де­си смрт, они, ни­шта не од­но­се­ћи са со­бом осим пе­ча­та, би­
Допринос Крштења животу у Христу
ва­ју по­зи­ва­ни да до­би­ју вен­це као они ко­ји су се под­ви­за­ва­ли ра­ди овог
цар­ства. 76. Од че­га осло­ба­ђа Кр­ште­ње, и ка­ко ме­ња ду­ше – ре­че­но је.
А по­што оно ра­ди Вас­кр­сло­га и не­ки жи­вот да­ру­је, по­гле­дај­мо ка­кав је
он. До­лич­но је да он не бу­де она­кав ка­квим смо жи­ве­ли прет­ход­но, не­го
да бу­де бо­љи од пре­ђа­шњег, свој­стве­ног при­ро­ди. 77. Јер, ако пре­ђа­шњи
жи­вот има­мо и са­да, за­што би он­да тре­ба­ло да уми­ре­мо? Ако ли не­ки
дру­ги, ко­ји има исту си­лу, он­да би то зна­чи­ло да не вас­кр­са­ва­мо. Ако ли
ан­ђел­ски, шта има­мо за­јед­нич­ко са њи­ма? Јер чо­век је пао, а да па­ли чо­
век по­сле уста­ја­ња по­ста­не ан­ђео, ни­је исто као и да бу­де по­но­во са­здан
чо­век. 78. Кад је сло­мље­на ста­т уа, на ње­но по­сто­ље не ста­вља­ју чо­ве­чи­ји
лик, не­го не­ко дру­го об­лич­је; то зна­чи да са­чи­ња­ва­ју не­што дру­го, а не да
пре­са­зда­ва­ју ста­т уу. Из ово­га сле­ди, да је овај жи­вот – чо­ве­чан­ски, и да је
нов и бо­љи од пре­ђа­шњег, а да све ово од­го­ва­ра са­мом жи­во­т у Спа­си­те­
ља. 79. Он је нов јер не­ма ни­шта за­јед­нич­ко са ста­рим; бо­љи је ко­ли­ко се
мо­же за­ми­сли­ти, јер је Бо­жи­ји; свој­ствен је и на­шој при­ро­ди, јер је био
чо­ве­ков жи­вот, а онај ко је жи­вео овим жи­во­том био је и Бог, и чо­век
истин­ски; а по чо­ве­чан­ској при­ро­ди био је чист од сва­ког гре­ха. Сто­га,
кад се пре­по­ра­ђа­мо, са­свим нам је нео­п­ход­но да за­до­би­је­мо Хри­стов жи­
 86
вот, и за­то из­ла­зи­мо без­гре­шни из ове во­де. 80. Ово по­ста­је ја­сно још и
из сле­де­ћег. Ро­ђе­ње у кр­ште­њу по­че­так је бу­ду­ћег жи­во­та, а за­до­би­ја­ње
но­вих удо­ва и чу­ла је­сте при­пре­ма­ње за та­мо­шњи жи­вот. Али, не мо­же­
мо се дру­га­чи­је при­пре­ми­ти за бу­ду­ће не­го већ ов­де за­до­бив­ши жи­вот
Хри­ста, Ко­ји је по­стао Отац бу­ду­ће­га ве­ка, као што је Адам са­да­шње­га,
јер он је до­вео љу­де до тру­ле­жно­сти. 81. Јер, као што ни­ко не мо­же да
жи­ви чо­ве­чан­ским жи­во­том ако не стек­не Ада­мо­ва чув­ства и чо­ве­чан­ске
си­ле за жи­вот, исто та­ко ни онај ко се не при­пре­ми жи­во­том у Хри­сту и
не бу­де об­ли­ко­ван по Ње­го­вом ли­ку и по­до­би­ју, не мо­же да пре­ђе у онај
бла­же­ни свет. 82. А ина­че, ба­ња Кр­ште­ња је ро­ђе­ње. Он [Хри­стос] ра­ђа,
ми се ра­ђа­мо, а, као што је по­зна­то, у сва­ког ро­ђе­ног онај ко­ји ра­ђа ула­же
свој жи­вот. 83. У ово­ме има не­чег чу­де­сног. Јер, не са­мо оми­ве­ни, не­го и
они ко­ји­ма ни­је ус­пе­ло да се си­лом Све­тих Тај­ни при­пре­ме за бе­смрт­ни
жи­вот, и уоп­ште – сви љу­ди, укра­си­ће се те­ли­ма ко­ја не­ће оста­ри­ти и ус­
та­ће не­тру­ле­жни. 84. Јер, чуд­но­ва­то је што ће за­јед­ни­ча­ри вас­кр­се­ња, ко­је
је уве­де­но у свет са­мом Хри­сто­вом смр­ћу, би­ти они ко­ји ни­с у при­ми­ли
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Кр­ште­ње, кроз ко­је се ми при­че­шћу­је­мо жи­во­твор­ном смр­ћу. Јер, ако су
уте­кли од ле­ка­ра и ни­су при­хва­ти­ли по­моћ, од­ба­цу­ју­ћи је­дин­стве­ни лек,
у ка­кав се то дру­ги лек мо­гу по­у­зда­ти да ће их учи­ни бе­смрт­ним? 85. Из­
гле­да да је до­лич­ни­је да то бу­де јед­на од ове две мо­гућ­но­сти: или да сви
без из­у­зет­ка за­до­би­ју све оно че­га је узроч­ник био за нас умр­ли Хри­стос
и да с Њим вас­кр­сну и жи­ве са Њим, и са­цар­ству­ју са Њим, и има­ју сва­
ко дру­го бла­го­ста­ње, док Он не­ма по­тре­бе ни за чим на­шим; или, ако и
ми тре­ба да при­не­се­мо не­што са­о­бра­зни­је, као да они ко­ји ни­су при­не­ли
ве­ру у Спа­си­те­ља не­ће ни вас­кр­сну­ти.
86. О ово­ме тре­ба ре­ћи сле­де­ће. Вас­кр­се­ње је вас­по­ста­вља­ње на­ше при­
ро­де; ово Бог да­ру­је ни за шта. Јер као што нас са­зда­је иако то ни­смо
же­ле­ли, та­ко нас и пре­са­зда­је, ма­да то­ме ни­шта ни­смо при­до­не­ли. А
оно цар­ство и со­зер­ца­ње Бо­га и сје­ди­ње­ње са Хри­стом је­сте на­сла­ђи­ва­
ње жуд­њом. 87. Због то­га је до­ступ­но са­мо они­ма ко­ји су то по­же­ле­ли,
и за­во­ле­ли и за­жу­де­ли. Јер им и до­ли­ку­је да се на­сла­ђу­ју ка­да на­ста­не
оно што су же­ле­ли, а оно­ме ко ни­је по­же­лео то ни­је мо­гу­ће. 88. А и ка­ко
мо­же да се на­сла­ђу­је и те­ши, до­би­ја­ју­ћи оно што ни­је же­лео док је би­ло
од­с ут­но, кад он та­да не мо­же ни да же­ли, ни да иште; за­то што не ви­ди
ону кра­со­т у, и, као што го­во­ри Го­спод, не мо­же ри­ми­и, јер а не ви­и,
ни­и а о­зна­је (Јн 14, 17), јер је пре­ла­зио у онај жи­вот слеп и ли­шен сва­
ког чув­ства и си­ле, ко­ји­ма Спа­си­те­ља мо­же­мо и по­зна­ва­ти, и љу­би­ти и
же­ле­ти да пре­би­ва­мо са Њим, и има­ти сна­ге за то. 89. За­то не тре­ба да
се чу­ди­мо ако сви жи­ве бе­смрт­но, иако не сви бла­же­но, јер је Бо­жи­је
про­ми­шља­ње о на­шој при­ро­ди да мо­гу уоп­ште сви љу­ди да се под­јед­
на­ко на­сла­ђу­ју, а да­ро­ви­ма ко­ји кра­се хте­ње [де­ло] – са­мо бла­го­че­сти­ви
пред Бо­гом. 90. А раз­лог је тај што Бог же­ли сви­ма сва­ко до­бро и сви­ма
87
јед­на­ко раз­да­је сво­је да­ро­ве, и та­кве ко­ји­ма до­бро­тво­ри, и оне ко­ји­ма
ис­пра­вља при­ро­ду; а сви ми и не же­ле­ћи сти­че­мо до­бро­чин­ства Бо­жи­ја
ко­ја се ти­чу на­ше при­ро­де, јер их не мо­же­мо из­бе­ћи. По­што и они­ма ко­ји
то не же­ле чи­ни до­бро и при­ну­ђа­ва их чо­ве­ко­љу­би­во, и кад би­смо хте­ли
да од­би­је­мо до­бро­чин­ства, то не мо­же­мо.
Та­кав је дар Вас­кр­се­ња. 91. Јер, ни­је у на­шој мо­ћи да осу­је­ти­мо сво­је ро­ђе­ње
и да по­сле смр­ти вас­кр­сне­мо, или не вас­кр­сне­мо. А за оно што за­ви­си од
чо­ве­чи­јег хте­ња, то јест, за би­ра­ње до­бра, опра­шта­ње гре­хо­ва, ис­пра­вља­
ње на­ра­ви и чи­сто­т у ду­ше, као на­гра­да слу­жи по­след­ње бла­жен­ство. 92. А
сте­ћи га или се уда­љи­ти од ње­га у на­шој је вла­сти, због че­га је они­ма ко­ји
га же­ле мо­гу­ће да се њи­ме на­сла­ђу­ју, а они ко­ји не же­ле – ка­ко то мо­гу?
Свеtи Никола Кавасила
Јер, не мо­же се хте­ти про­тив сво­је во­ље ни би­ти при­мо­ран да же­лим, а
на­ро­чи­то из сле­де­ћег раз­ло­га. 93. По­што је сам Го­спод осло­бо­дио на­шу
при­ро­ду од тру­ле­жно­сти, а ду­шу од гре­ха, јед­но ти­ме што је по­стао пр­во­
ро­ђе­ни из мр­твих, дру­го ти­ме што је као пре­те­ча за нас ушао у Све­ти­њу
над све­ти­ња­ма, јер је умр­твио грех и по­ми­рио Бо­га с на­ма, и раз­ру­шио
пре­гра­ду, и за нас по­све­тио Са­мо­га Се­бе да и ми уисти­ну бу­де­мо све­ште­
ни­ци. Ја­сно је да се од тру­ле­жно­сти и гре­ха за­ко­ни­то осло­ба­ђа­ју са­мо они
ко­ји за­јед­ни­че с Њим же­љом и при­ро­дом, у јед­ном по­гле­ду као љу­ди, а у
дру­гом као они ко­ји за­во­ле­ше Ње­го­во ја­вља­ње и стра­да­ње, по­ви­но­ва­ше
се Ње­го­вим за­по­ве­сти­ма, и по­же­ле­ше исто што и Он. 94. А ко­ји јед­но
има­ју, а дру­го ни­су сте­кли, – за­па­ло им је да бу­ду љу­ди, а да Спа­си­те­љу
ве­ру­ју у спа­се­ње и да вољ­но бу­ду у за­јед­ни­ци са Бла­гим, њи­ма се ни­је до­
го­ди­ло, јер скре­ну­ше па­ме­ћу и, на­рав­но, тре­ба­ло је да бу­ду ли­ше­ни от­пу­
Допринос Крштења животу у Христу
ште­ња гре­хо­ва и ве­на­ца прав­де, а ни­је би­ло смет­ње да стек­ну ону сло­бо­ду
и вас­кр­сну, за­то што има­ју исту при­ро­ду као и чо­век – Хри­стос. 95. Јер,
Кр­ште­ње је узрок са­мо бла­же­ног жи­во­та у Хри­сту, а не обич­ног жи­во­
та. Јер, уисти­ну бе­смр­тан жи­вот сви­ма под­јед­на­ко да­ју Хри­сто­ва смрт и
вас­кр­се­ње. 96. Пре­ма то­ме, вас­кр­се­ње је дар за­јед­нич­ки свим љу­ди­ма, а
от­пу­ште­ње гре­хо­ва, и вен­це на не­бе­си­ма и цар­ство за­до­би­ја­ју са­мо они
ко­ји пру­жа­ју по­моћ сво­јом са­рад­њом и ко­ји ов­де чи­не се­бе ка­дри­ма за
онај жи­вот и брач­ну ло­жни­цу. 97. Они су по­но­во ро­ђе­ни за­то што од оног
но­вог Ада­ма си­ја­ју до­бро­том и чу­ва­ју кра­со­т у, ко­ју им да­ро­ва ба­ња, јер је
Он кра­сан ле­о­ом већ­ма о си­но­ва љу­ских (Пс 44, 3)1, и гла­ву др­же пра­во
као олим­пиј­ски бор­ци, јер Он је ве­нац; има­ју слух, јер Он је реч; има­ју
очи, јер Он је сун­це; има­ју чу­ло ми­ри­са, јер Же­ник је ми­ро, и то ми­ро
из­ли­ве­но; а ча­сни су они и у свад­бе­ном су ру­ху. Не­ка бу­де! 98. Ово во­ди
и дру­гом пи­та­њу ко­је ни­је оправ­да­но за­не­ма­ри­ти. Јер, ако је нео­п­ход­но
по­же­ле­ти и по­ве­ро­ва­ти и до­ћи до да­ро­ва кр­ште­ња, а са­мо то чи­ни чо­ве­ка
спо­соб­ним да за­до­би­је ро­ђе­ње, док уда­ља­ва­ње од ово­га зна­чи уда­ља­ва­ње
1 По пре­во­ду Епи­ско­па Ата­на­си­ја (Јев­ти­ћа). (Прим. рев.)
 88
од свег оног бла­жен­ства, он­да као да би оне, ко­ји се од­ре­ко­ше по­сле при­
ма­ња и ко­је пре­ва­ри пре­ђа­шњи ра­зум те од­ба­ци­ше Хри­ста, али, по­знав­
ши у че­му са­гре­ши­ше, при­бе­га­ва­ју Цр­кви, тре­ба­ло до­во­ди­ти до ба­ње и
из­но­ва са­вр­ши­ти над њи­ма Све­т у Тај­ну, као над они­ма ко­ји су из­гу­би­ли
све. Ме­ђу­тим, по­ма­зав­ши њи­хо­ва те­ла Бо­жан­стве­ним ми­ром по све­ште­
ном за­ко­ну и ни­шта ви­ше не до­да­ју­ћи, упи­су­ју их ме­ђу вер­не. Шта ре­ћи о
то­ме? 99. По­што у две­ма ства­ри­ма има­мо по­тре­бу за бла­го­че­шћем по Бо­гу
– пр­во да кроз Све­те Тај­не стек­не­мо вид, а по­том да се ко­ри­сти­мо њи­ме
и да гле­да­мо онај зрак, то они ко­ји из­не­ве­ри­ше хри­шћан­ство гу­бе дру­го,
али пр­во оста­је, то јест спо­соб­ност да ви­де и сред­ство за то. 100. А раз­лог
је тај што они ко­ји же­ле мо­гу не­сме­та­но да од­у­ста­ну од ово­га; бу­ду­ћи да
је на­ше де­ло или да се окре­ће­мо пре­ма сун­цу, или да за­тва­ра­мо очи пред
ње­го­вим зра­ци­ма, али за нас је не­мо­гу­ће да из­ва­ди­мо са­мо око и са­свим
упро­па­сти­мо ње­го­во устрој­ство. 101. Јер, ако не мо­же­мо да ра­зо­ри­мо ни­
јед­ну од мо­ћи ду­ше са ко­ји­ма нас је ро­ди­ла при­ро­да, тим ма­ње мо­же­мо
ону ко­ју је Бог не­по­сред­но уло­жио у нас, пре­по­ра­ђа­ју­ћи нас. Бу­ду­ћи да
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ба­ња обра­зу­је и уно­си у нас и сâмо оно што ру­ко­во­ди на­ма, шта год то
би­ло, – са­мо­за­ко­ње ра­зу­ма и во­ље, или ка­ко већ друк­чи­је тре­ба на­зва­ти
то че­му се по­ко­ра­ва сва­ка си­ла ду­ше и што упра­вља ње­ним кре­та­њем,
али што ни­шта не мо­же пот­чи­ни­ти и про­ме­ни­ти, а ни оно са­мо се­бе, јер
не­ма ни­чег бо­љег од ње­га, те је чак и Бо­гу не­свој­стве­но да га ме­ња. 102.
Јер на­ма не би­ва од­у­зет ни­је­дан од да­них да­ро­ва, јер Бо се не­ће рас­ка­ја­и,
ре­че­но је, за сво­је а­ро­ве (Рим 11, 29), и, јед­ном реч­ју, бу­ду­ћи нео­гра­ни­чен
у до­бро­ти, же­ли нам и да­ру­је сва­ко до­бро, не на­ру­ша­ва­ју­ћи нај­бит­ни­је
пре­и­мућ­ство – на­шу сло­бод­ну во­љу. Та­кво је бла­го Кр­ште­ња. 103. По­што
оно не огра­ни­ча­ва во­љу и не за­др­жа­ва је, но, иако је оно и си­ла, они­ма
ко­ји се њо­ме ко­ри­сте ипак ни­шта не сме­та да оста­ну лу­ка­ви, као што ни
оног ко то же­ли по­се­до­ва­ње здра­вог ви­да не спре­ча­ва да жи­ви у та­ми, и
то је оче­вид­но са­мо по се­би, јер као ви­дљи­ви све­до­ци слу­же упра­во они
ко­ји су, по­што су се већ оми­ли и до­би­ли од кр­ште­ња све, за­па­ли у крај­ње
беш­ча­шће и зло­бу. 104. Због то­га што се си­ле уло­же­не при дру­гом са­зда­њу
не од­у­зи­ма­ју, све­ште­ник их не оми­ва опет, јер не­ма­ју по­тре­бе за тим, не­го
им, по­ма­зу­ју­ћи их, пре­да­је ду­хов­ну бла­го­дат бла­го­че­сти­во­сти и стра­ха
Бо­жи­јег и љу­ба­ви и то­ме слич­но, што у њи­ма мо­же да ожи­ви пре­ђа­шњу
во­љу. Јер, ми­ро пре­да­је та­кве да­ро­ве они­ма ко­ји га при­ма­ју. Али до­ста о
то­ме, на­ста­ви­мо да­ље са бе­се­дом.
105. Из ре­че­ног је оче­вид­но да пре­по­ро­ђе­ни кр­ште­њем жи­ве Хри­сто­вим
жи­во­том. А шта је Хри­стов жи­вот, то јест ка­ква је скло­ност ду­ше ко­ја се
за­до­би­ја у Кр­ште­њу и ко­јом се оми­ве­ни при­че­шћу­ју Хри­сто­вим жи­во­
том, то још ни­је ја­сно; ве­ли­ки део ово­га из­над је чо­ве­ко­вог раз­у­ме­ва­ња.
106. Јер, то је си­ла бу­ду­ће­га ве­ка, ка­ко го­во­ри Па­вле (Јев. 6, 5), и при­пре­ма
за онај жи­вот. За­то, као што, не из­ла­зе­ћи на све­тлост, не мо­же­мо са­зна­ти
89
до­бра свој­ства очи­ју и при­јат­ност бо­ја, као што ни за­спа­ли, док спа­ва­ју,
не мо­гу зна­ти о де­ли­ма бди­ју­ћих, на сли­чан на­чин ни о но­вим удо­ви­ма и
си­ла­ма, ко­ји се мо­гу пот­пу­но ис­ко­ри­сти­ти тек у бу­ду­ћем жи­во­т у, у са­да­
шњем жи­во­т у не мо­же­мо са­зна­ти ка­кве су, ни­ти ка­ква кра­со­та је у њи­
ма. 107. Јер, за ово је по­треб­но да кра­со­ти од­го­ва­ра и све­тлост. И то што
смо удо­ви Хри­сто­ви де­ло је Кр­ште­ња, а све­тлост удо­ва и њи­хо­ва кра­со­та
у гла­ви су; очи­то је да удо­ви ни­су до­бри ако ни­су сје­ди­ње­ни са гла­вом.
108. Гла­ва је, пак, ових удо­ва са­кри­ве­на у са­да­шњем жи­во­т у, а ја­ви­ће се
тек у бу­ду­ћем; та­да ће и удо­ви за­си­ја­ти и от­кри­ће се кад за­си­ја­ју за­јед­но
са гла­вом. Ука­зу­ју­ћи на ово, Па­вле го­во­ри: јер умре­се и ваш је жи­во
са­кри­вен са Хри­сом у Бо­у; а ка се ја­ви Хри­сос, жи­во наш, он­а ће­е
Свеtи Никола Кавасила
се и ви с Њи­ме ја­ви­и у сла­ви (Кол. 3, 3–4). А бла­же­ни Јо­ван: још се не о­кри
ша ће­мо би­и; а зна­мо а ка­а се о­кри­је би­ће­мо слич­ни Ње­му (1 Јн. 3, 2).
Сто­га, чак ни са­ми бла­же­ни не мо­гу до са­вр­шен­ства упо­зна­ти си­лу жи­
во­та, не­го, нај­че­шће, и они при­зна­ју да је не зна­ју, већ да је по­зна­ју са­мо у
на­га­ђа­њу, у огле­да­лу, и де­ли­мич­но, а да оно што мо­гу до­жи­ве­ти – не мо­гу
из­ра­зи­ти ни­ка­квом реч­ју. 110. Но, за осе­ћа­ње ово­га и по­зна­ње, иако су
мо­гу­ћи за чи­сте ср­цем, не­мо­гу­ће је на­ћи је­зик или ре­чи ко­је би од­го­ва­ра­
ле спо­зна­то­ме, и за оне ко­ји не зна­ју био би то знак бла­же­не на­кло­но­сти
ду­ше. Јер, то је оно што је чуо Апо­стол, бу­ду­ћи уз­не­сен у рај и о ре­ће
не­ба, не­ис­ка­за­не ре­чи ко­је чо­ве­ку ни­је о­у­ше­но о­во­ри­и (2 Кор. 12, 4).
111. А оно што се по­зна­је мо­же би­ти ис­ка­за­но ре­чи­ма и што слу­жи као
от­кри­ве­ње жи­во­та и оно­га што је скри­ве­но, то је на­пре­до­ва­ње оних ко­
ји су при­ми­ли Тај­ну, но­ва на­рав оми­ве­них ко­ји су са­чу­ва­ли сво­је зва­ње;
Допринос Крштења животу у Христу
њи­хо­ва вр­ли­на је нат­при­род­на и пре­ва­зи­ла­зи чо­ве­чан­ске за­ко­не, њу не
мо­гу да про­из­ве­ду ни му­дрост, ни под­ви­зи, ни при­ро­да, ни што­год дру­го
чо­ве­чан­ско. 112. Јер, по­не­кад се ду­ша устре­мљу­је и на оно што је љу­ди­ма
не­мо­гу­ће и уобра­зи­ти, а те­ло не га­си ње­не же­ље, не­го ула­же на­по­ре ка­кве
же­ли ду­ша. Али, ка­ко су мо­ћи ду­ше и те­ла огра­ни­че­не, ни ду­ша ни те­ло
не мо­гу под­не­ти сав труд, те се, та­мо где се и мо­же по­бе­ди­ти, до­га­ђа да се
ду­ша од­ри­че, а те­ло кло­не. 113. А оне бла­же­не ду­ше и те­ла ни­шта не за­др­
жа­ва, но ка­кве год му­ке ви­де­ли, ка­кве год по­ми­сли из­на­ла­зио до­ко­ни ум,
све под­но­се и у све­му су му­жа­стве­ни, и – да ли да ка­же­мо оно нај­чуд­но­
ва­ти­је? Они и не под­но­се, и не­ма­ју по­тре­бе за му­жа­стве­но­шћу. 114. Јер,
не пре­зи­ру са­да­шњи жи­вот због на­де на нај­ви­шу на­гра­ду и бо­љи жи­вот,
то јест, ни­су због не­ке од­лу­ке и ра­су­ђи­ва­ња до­шли до те од­ва­жно­сти, и не
тр­пе про­тив сво­је во­ље, као што бо­ле­сни­ци под­но­се огањ и нож ле­ка­ра,
не­го, што је од све­га нај­чу­де­сни­је, љу­бе сво­је ра­не, љу­бе сво­је му­ке, а са­му
смрт су сма­тра­ју по­жељ­ном, иако им ни­шта ни­је би­ло уна­пред обе­ћа­но.
115. Јед­ни су же­ле­ли ма­че­ве, му­че­ња и смрт и, ис­ку­сив­ши их, сти­ца­ли су
још ве­ћу жуд­њу. Дру­ги су за­же­ле­ли да во­де те­ско­бан жи­вот, да се тру­де
и жи­ве без ика­квог по­пу­шта­ња, и сво­јом хра­ном сма­тра­ли то што уми­ру
 90
сва­ко­днев­но; а те­ло је са­ра­ђи­ва­ло у ово­ме и по­ма­га­ло они­ма ко­ји се под­
ви­за­ва­ју на­су­прот те­ле­сним за­ко­ни­ма. 116. А та­квих ни­је дво­је, ни тро­је
или сто­ти­ну, и ни­су то са­мо му­же­ви ни љу­ди од­ре­ђе­ног уз­ра­ста, не­го их
је на хи­ља­де и чи­не не­бро­је­но мно­штво љу­ди сва­ког уз­ра­ста.
Ово је по­себ­но ја­сно код му­че­ни­ка. 117. Јер, ме­ђу њи­ма су и они ко­ји су
би­ли ве­ру­ју­ћи пре го­ње­ња и они ко­ји­ма је Хри­стос у вре­ме са­мих го­
ње­ња да­ро­вао истин­ски жи­вот, ко­ји су пред го­ни­те­љи­ма јед­но­ду­шно
по­ка­зи­ва­ли сво­ју ве­ру у Хри­ста и ис­по­ве­да­ли им Ње­га, и же­ле­ли смрт и
јед­но­гла­сно при­зи­ва­ли му­чи­те­ље. И као да су се и же­не и де­вој­ке, и му­
же­ви и де­ца из ра­зних ста­ле­жа и раз­ли­чи­тог на­чи­на жи­во­та под­јед­на­ко
устре­мљи­ва­ли на не­што до­бро. 118. И ово тре­ба до­да­ти за­то што ме­ђу
љу­ди­ма ни­је ма­ла раз­ли­ка; јер, не под­но­си под­јед­на­ко под­ви­ге и на­по­ре
онај ко про­во­ди жи­вот ис­пу­њен ра­дом и онај ко­ји во­ди рас­ко­шан жи­
вот, и на мач и смрт не гле­да­ју истим очи­ма вој­ник и чо­век ко­ји жи­ви
на дво­ру. 119. Али, ни­шта од то­га ни­је мо­гло спре­чи­ти ону за­ди­вљу­ју­ћу
нео­до­љи­ву скло­ност и ни­је сме­та­ло да сви под­јед­на­ко до­стиг­ну ви­си­не
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
му­дро­љу­бља, Али, по­што је јед­на си­ла би­ла све­ра­ђа­ју­ћа и тво­ре­ћа, то су
сви до­сти­гли крај­њу гра­ни­цу вр­ли­не, ус­по­што­ва­ли до­бро и за­во­ле­ли га
из­над за­ко­на при­ро­де, а дру­ги су ра­ди ње­га пре­зре­ли и са­му ду­шу. 120.
Јер, и те­а­трал­не же­не и раз­врат­ни му­шкар­ци и њи­ма слич­ни при­хва­та­ли
су реч за­јед­нич­ког нам спа­се­ња и ме­ња­ли се и пре­о­бра­жа­ва­ли, до­ла­зе­
ћи до пре­кра­сног устрој­ства, та­ко ти­хо и та­ко ла­ко као да су про­ме­ни­ли
ма­ску. 121. Де­ша­ва­ло се да су и у овом ску­пу мно­ги за­до­би­ја­ли са­вр­шен­
ство још нео­ми­ве­ни, и њих је, ако их Цр­ква још ни­је би­ла кр­сти­ла во­дом,
кр­стио Сам Же­ник Цр­кве. 122. Он је, из­над оче­ки­ва­ња, мно­ги­ма по­слао
и облак с не­бе­са и во­ду из зе­мље и на тај на­чин их кр­стио, а ве­ћи­ну је
пре­са­здао скри­ве­но. 123. Јер, као што оно што не­до­ста­је Хри­сту до­пу­
ња­ва­ју удо­ви Цр­кве (Кол. 1, 24), Па­вле или не­ко дру­ги сли­чан ње­му, та­ко
не­ма ни­чег чуд­ног ако оно што не­до­ста­је Цр­кви до­пу­ња­ва Гла­ва Цр­кве.
Јер, ако по­сто­ји не­што у че­му удо­ви, по свој при­ли­ци, по­ма­жу гла­ви, ко­
ли­ко је оправ­да­ни­је да са­ма Гла­ва при­ло­жи оно што не­до­ста­је удо­ви­ма?
Та­ко и би­ва. 124. Но, тре­ба да се вра­ти­мо на прет­ход­но ре­че­но. Ту си­лу
ко­јом сме­ли у од­ва­жно­сти и пла­ме­ни у жуд­њи мо­гу ко­нач­но да по­стиг­ну
оно што су по­же­ле­ли, не мо­же­мо на­ћи у чо­ве­ко­вој при­ро­ди и не мо­же­мо
об­ја­сни­ти ра­зу­мом, а бу­ду­ћи да она по­сто­ји, то тре­ба да сма­тра­мо да је
узрок ово­ме не­ми­нов­но – бла­го­дат Кр­ште­ња и, сто­га, по­гле­дај­мо на ка­кав
на­чин ба­ња про­из­во­ди ово у њи­ма.
125. Ја­сно је да ове на­по­ре ула­жу и на оне под­ви­ге се од­ва­жу­ју са­мо они
ко­ји љу­бе, и да их Хри­сто­ве стре­ле и љу­бав до­во­де до овог но­во­за­ко­ња.
А шта је узрок љу­ба­ви и чи­ме се они по­бу­ђу­ју на та­кву љу­бав и ода­кле су
при­ми­ли огањ, о то­ме ће­мо са­да рас­пра­вља­ти. 126. Јер, по­зна­ва­ње је узрок
љу­ба­ви и оно је ра­ђа, и ни­ко не мо­же сте­ћи љу­бав пре­ма до­бру ако не
91
упо­зна ка­кву кра­со­т у оно има. А по­што се по­не­кад де­ша­ва да је по­зна­мо
пот­пу­но и са­вр­ше­но, а по­не­кад не­са­вр­ше­но, то је при­род­но да и љу­бав
бу­де иста та­ква. Оно од пре­кра­сног и до­брог што по­зна­је­мо са­вр­ше­но, то
и љу­би­мо са­вр­ше­но и ка­ко од­го­ва­ра та­квој кра­со­ти; а оно што љу­бе­ћи­ма
ни­је са­свим ја­сно, пре­ма то­ме је и љу­бав сла­ба. 127. Да­кле, по­ста­је оче­
вид­но да је ба­ња Кр­ште­ња уне­ла у њих не­ка­кво по­зна­ње и осе­ћа­ње Бо­га
и да су ја­сно по­зна­ли до­бро, до­жи­ве­ли ње­го­ве кра­со­те и осе­ти­ли до­бро­т у.
Ре­као бих да они ко­ји се уче мо­гу сте­ћи пот­пу­ни­је зна­ње из не­ког опи­та,
не­го из уче­ња. 128. Јер, по­што је на­ше по­зна­ње пред­ме­та дво­ја­ко – јед­но,
ко­је сти­че­мо кроз слух, а дру­го, ка­да по­зна­је­мо по се­би, то на пр­ви на­
чин ми не об­у­хва­та­мо сам пред­мет, већ га до­жи­вља­ва­мо у ре­чи­ма, као у
Свеtи Никола Кавасила
не­кој сли­ци, али при том не пре­ма из­гле­ду ње­го­вог соп­стве­ног ли­ка. Јер
у по­сто­је­ћем ни­је мо­гу­ће на­ћи лик у све­му сли­чан Ње­му, ко­ји би они­ма
ко­ји се њи­ме ко­ри­сте био до­во­љан да Га по­зна­ју. А сам ис­ку­си­ти зна­чи
су­сре­сти се са са­мим пред­ме­том, због че­га ту са­ма по­ја­ва ула­зи у ду­шу
и по­бу­ђу­је же­љу, као траг са­о­бра­зан кра­со­ти. 130. А та­мо, по­што се гу­би
знак за рас­по­зна­ва­ње пред­ме­та, због че­га се он ста­па са дру­ги­ма, ми до­
би­ја­мо ње­гов не­ја­сан и му­тан лик и ње­му са­о­бра­жа­ва­мо стре­мље­ње ка
пред­ме­т у. За­то га и не љу­би­мо оно­ли­ко ко­ли­ко смо ду­жни да га во­ли­мо, и
не под­но­си­мо оно­ли­ко ко­ли­ко он мо­же да де­лу­је на нас, (за­то што ни­смо
ис­пи­та­ли1 ње­го­во об­лич­је). 131. Јер, као што раз­ли­чит на­чин по­сто­ја­ња
сва­ког пред­ме­та уно­си у ду­шу раз­ли­чи­т у по­ми­сао, та­ко исто би­ва и са
же­љом. Не зби­ва ли то исто у на­ма и са љу­ба­вљу пре­ма Спа­си­те­љу? Ако
не бу­де от­кри­ве­но ни­шта но­во и ви­со­ко, ја­сно је да ће­мо оста­ти са­мо
Допринос Крштења животу у Христу
при гла­со­ви­ма ко­је смо чу­ли о Ње­му, по ко­ји­ма ни­је мо­гу­ће да Га до­бро
по­зна­мо, а ако не мо­же­мо да на­ђе­мо ни­шта слич­но Ње­му и не­ма ни­чег за­
јед­нич­ког из­ме­ђу Ње­га и дру­гих, ни­ка­квог узо­ра са ко­јим би се Он мо­гао
упо­ре­ди­ти, ни оно­га ко­ме Он слу­жи као узор, – ка­ко ће­мо он­да по­зна­ти
кра­со­т у и за­во­ле­ти је она­ко ка­ко јој до­ли­ку­је? 132. А оне ко­ји има­ју та­кву
же­љу, та­ко да пре­ко­ра­чу­ју гра­ни­це при­ро­де, оне ко­ји же­ле и мо­гу ви­ше
не­го што је љу­ди­ма свој­стве­но же­ле­ти, њих је ра­нио Сам Же­ник (Пе­сма
над пе­сма­ма 2, 5; 5, 8); Сам Он по­ка­зао је њи­хо­вим очи­ма не­ки зрак кра­со­те.
133. Јер, ве­ли­чи­на ра­не упу­ћу­је на стре­лу, а жуд­ња на оно­га ко је ра­нио. И
овим се Но­ви за­вет раз­ли­ку­је од Ста­ро­га, и у ово­ме има пре­и­мућ­ство, јер
та­да је учи­ла реч, а са­да Сам Хри­стос, Ко­ји је до­шао, на не­ки не­из­ре­цив
на­чин устро­ја­ва и обра­зу­је ду­ше љу­ди. За­то што по­мо­ћу ре­чи и уче­ња
и за­ко­на љу­ди не мо­гу да до­стиг­ну же­ље­ни крај. 134. Кад би би­ло мо­гу­
ће то по­сти­ћи пу­тем ре­чи, не би би­ло по­тре­бе за де­ли­ма, и то нат­при­
род­ним, – за ова­пло­ће­њем Бо­га, рас­пе­ћем Ње­го­вим и смр­ћу. Ово је оче­
вид­но пре све­га код са­мих оче­ва на­ше по­бо­жно­сти – код Апо­сто­ла. 135.
1 Γεγευμένοι
 92
Јер, иако им је би­ло пре­да­но сво уче­ње и то уче­ње са­мог Спа­си­те­ља, а би­
ли су и оче­ви­ци све­га, – и ка­кве је да­ро­ве пре­дао на­шој при­ро­ди, и шта је
пре­тр­пео за љу­де, и ка­ко је, по смр­ти, вас­кр­сао, и ка­ко се ваз­нео на не­бе­са,
зна­ју­ћи, да­кле, све ово, они ни­су по­ка­за­ли ни­шта но­во ни му­жа­стве­но, ни
ду­хов­но, ни бо­ље од пре­ђа­шњег док ни­су би­ли кр­ште­ни. 136. Ка­да су при­
ми­ли кр­ште­ње и ка­да је Уте­ши­тељ си­шао у њи­хо­ве ду­ше, по­ста­ли су но­ви
и за­до­би­ли но­ви жи­вот и по­че­ли да ру­ко­во­де дру­ге, и са­ми се­бе и дру­ге
при­ву­кли љу­ба­ви Хри­сто­вој. 137. Јер, иако су се на­ла­зи­ли по­ред сун­ца
и би­ли за­јед­ни­ча­ри и жи­во­та и уче­ња, ипак још ни­су осе­ћа­ли зрак, док
ни­су при­ми­ли ду­хов­ну ба­њу Кр­ште­ња. На сли­чан на­чин Бог је ка­сни­је
уса­вр­шио и све све­те. И они су Га по­зна­ли и ва­зљу­би­ли, бу­ду­ћи убе­ђе­ни
не са­мо ре­чи­ма, не­го су би­ли за то по­бу­ђе­ни и си­лом ку­пје­љи, ка­да их је
пре­са­зда­вао и пре­о­бра­жа­вао Сам ва­зљу­бље­ни, Ко­ји тво­ри из­ба­цу­ју­ћи
ср­це те­ле­сно, нео­се­тљи­во, и ис­пи­су­је, ка­ко го­во­ри Па­вле, не на ка­ме­ним
а­бли­ца­ма, не­о на е­ле­сним а­бли­ца­ма ср­ца (2 Кор. 3, 3), и не са­мо за­кон,
не­го Са­мо­га За­ко­но­дав­ца, Сам Се­бе Са­мог. 138. Ово се нај­ја­сни­је от­кри­ло
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
код мно­гих све­тих, ко­је је, ка­да ни из ре­чи ни­су мо­гли да по­зна­ју исти­ну,
ни­ти да пре­ко чу­де­са раз­у­ме­ју си­лу об­ја­вље­ног, ку­пјељ ко­ју су при­ми­ли
од­јед­ном по­ка­за­ла рев­но­сним Хри­шћа­ни­ма.
139. Та­ко је бла­же­ни Пор­фи­ри­је, жи­ве­ћи у до­ба ка­да је Хри­стов за­кон овла­
дао свом ва­се­ље­ном и глас про­по­вед­ни­ка за­чу­ли сви љу­ди, а тро­фе­ји од
му­че­нич­ких под­ви­га би­ли сву­да по­диг­ну­ти, све­до­че­ћи ја­сни­је од ре­чи о
исти­ни­том Хри­сто­вом Бо­жан­ству, и мно­го пу­та чув­ши уче­ње, и бу­ду­ћи
оче­ви­дац та­квих под­ви­жни­ка и чу­де­са, оста­јао у за­блу­ди и лаж по­што­вао
уме­сто исти­не. 140. А ка­да се кр­стио, и то у игри, ша­ле ра­ди, не са­мо да је
од­мах по­стао Хри­шћа­нин, не­го је за­вр­шио у са­бо­ру му­че­ни­ка. По­што је
био ко­ме­ди­јаш, ба­ве­ћи се овим по­слом др­знуо се и на ову сме­лост да би
иза­звао смех: у пред­ста­ви је при­ка­зао Кр­ште­ње и на по­зор­ни­ци кр­стио
са­мо­га се­бе, ула­зе­ћи у во­ду и све­ча­но во­згла­сив­ши Тро­ји­цу. 141. Сме­ја­ли
су се не­ки ко­ји­ма је из­гле­да­ло да је то по­зо­ри­шна пред­ста­ва, али то што
се до­го­ди­ло за ње­га ни­је би­ло ни смех ни утва­ра, не­го истин­ско ро­ђе­ње
и об­но­вље­ње и упра­во оно што чи­ни Тај­ну. Јер, уме­сто ко­ме­ди­ја­ша по­
ја­вио се онај ко­ји има му­че­нич­ку ду­шу, му­жа­стве­но те­ло ко­је као да је
на­ви­кло на му­дро­љу­бље и под­ви­ге, и је­зик ко­ји је код ти­ра­ни­на иза­зи­вао
гнев уме­сто сме­ха. И он, ко­ји је про­вео жи­вот у игри, та­ко је уз­рев­но­вао
и та­ко за­же­лео Хри­ста да је, пре­тр­пев­ши мно­га му­че­ња, умро с ра­до­
шћу, чак ни је­зи­ком не из­не­ве­рив­ши љу­бав. 142. Исто та­ко је и Ге­ла­си­је
за­во­лео Хри­ста и по­знао га на овај исти на­чин, и из­гле­да да су и је­дан и
дру­ги при­шли са не­при­ја­тељ­ством и про­ти­вље­њем, али, ка­да је Го­ње­ни
отво­рио очи ње­го­ве ду­ше и по­ка­зао Сво­ју соп­стве­ну кра­со­т у, он се од­мах
за­ди­вио тој кра­со­ти и по­ка­зао са­вр­ше­но су­прот­но усме­ре­ње, по­став­ши
по­што­ва­лац уме­сто не­при­ја­те­ља. 143. Јер, она љу­бав би­ла је ус­хи­ће­ње,
93
за­то што је оне ко­је је осво­ји­ла при­вла­чи­ла пре­ко гра­ни­ца чо­ве­чан­ског. А
по­ка­зу­ју­ћи ово, Про­рок го­во­ри, мно­и се за­чу­и­ше Те­би, ка­да је, бе­се­де­ћи
о Хри­сто­вом кр­сту и смр­ти, ре­као: ка­ко се мно­и за­чу­и­ше Те­би, шо бе­
ше на­р­ђен у ли­цу ми­мо сва­ко­а чо­ве­ка, и у са­су ми­мо си­но­ва чо­ве­чи­јих
(Ис. 52, 14). 144. Му­жа­стве­ни Ар­да­ли­он кр­стио се же­ле­ћи ти­ме да, уме­сто
ка­кве дру­ге игре, уго­ди гле­да­о­ци­ма, јер бе­ше за­ба­вљач и при­сут­ни­ма је
при­ре­ђи­вао дру­ге слич­не за­ба­ве. А кр­стио се, не по­дра­жа­ва­ју­ћи стра­да­ња
Спа­си­те­ља у сим­во­ли­ма и сли­ка­ма, не­го са­мим де­лом. 145. Пре­тва­ра­ју­ћи
се, из­го­во­рио је до­бро и му­че­нич­ко ис­по­ве­да­ње, а оста­ли глум­ци су га,
ша­ле ра­ди, об­на­же­ног по­ди­гли на др­во. Али, ка­да је из­го­во­рио Хри­сто­во
име и осе­тио удар­це, од­јед­ном се про­ме­нио и ње­го­ва ду­ша ускла­ди­ла се
Свеtи Никола Кавасила
са гла­сом, а во­ља при­ла­го­ди­ла из­ми­шље­ној пред­ста­ви. 146. И по­стао је
уисти­ну оно чи­ме је се­бе на­звао у ша­ли – Хри­шћа­нин, и то је би­ло де­ло
ша­љи­вих уда­ра­ца и при­твор­не ре­чи, али, ре­кав­ши да љу­би Хри­ста, истог
ча­са Га је за­во­лео, ка­да је љу­бав на­лик ог­њу удах­нуо са сво­јих уста у са­мо
ср­це. И код дру­гих до­бро из ри­зни­це до­ба­ра – ср­ца, из­ла­зи на уста, а код
Ар­да­ли­о­на је до­бро не­бе­ских ре­ка (Јн. 7, 38) по­те­кло из уста у ср­це. 147.
О, не­ис­ка­за­не си­ле Хри­сто­ве! Јер, ни­је га при­ву­као се­би до­бро­чин­стви­
ма ни раз­да­ва­њем ве­на­ца, ни­ти до­брим обе­ћа­њи­ма, не­го га је иза­брао и
уз­ви­сио на­чи­нив­ши га за­јед­ни­ча­рем у удар­ци­ма и сра­мо­ће­њу, та­ко што
га је убе­дио у оно што овај ра­ни­је ни­је хтео ни да чу­је. 148. Од­јед­ном је
про­ме­нио сво­је ду­го уко­ре­њи­ва­не на­ви­ке и усме­рио во­љу у пот­пу­но су­
прот­ном прав­цу, обра­тив­ши је од оног нај­го­рег и крај­ње злог у нај­бо­ље
од све­га. Јер, ни­шта не мо­же би­ти раз­врат­ни­је од ко­ме­ди­ја­ша и ни­шта
Допринос Крштења животу у Христу
му­дро­љу­би­ви­је од му­че­ни­ка.
Шта им је за­јед­нич­ко? 149. И ка­ко да при­род­ни ра­зум схва­ти да ра­не и сра­
мо­ће­ње ра­ђа­ју љу­бав, и да баш по­мо­ћу оног због че­га би чак и ве­ру­ју­ћи
тре­ба­ло да из­бе­га­ва Хри­шћан­ство, – ло­ве не­при­ја­те­ља и по­ко­ра­ва­ју га
упра­во оно­ме че­му је био не­при­ја­тељ? Ко се, иза­зи­ва­ју­ћи бо­лест, на­да
да ће ти­ме при­во­ле­ти на љу­бав оно­га ко на­сто­ји да мр­зи, и да ће на овај
на­чин, уме­сто не­при­ја­те­ља и го­ни­те­ља, на­чи­ни­ти се­би при­ја­те­ља и са­
рев­ни­те­ља?
150. За­то се чи­ни као да реч уче­ња не­ма ни­ка­кве си­ле, већ да све са­вр­ша­ва
си­ла Кр­ште­ња. Јер, и Ар­да­ли­он је слу­шао реч за­јед­нич­ког нам спа­се­ња и
био оче­ви­дац мно­гих чу­де­са му­че­ни­ка ко­ји се сме­ло под­ви­за­ва­ху у ње­го­
во вре­ме, али ипак је био осле­пљен и не­при­ја­тељ све­тло­сти све док се ни­је
кр­стио при­мив­ши Хри­сто­ва зна­ме­ња и по­све­до­чив­ши до­бро ис­по­ве­да­ње.
151. Јер, циљ Кр­ште­ња је да по­дра­жа­ва Хри­сто­во ис­по­ве­да­ње пред Пи­ла­
том и по­сто­ја­ност у ње­му све до кр­ста и смр­ти. А по­дра­жа­ва­ти се мо­же
у сли­ка­ма и у овим све­ште­ним сим­во­ли­ма, а мо­гу­ће је и са­мим де­ли­ма,
по­ка­зу­ју­ћи слу­же­ње усред опа­сно­сти, кад то зах­те­ва­ју окол­но­сти. 152. Од
мно­гих на­чи­на ле­че­ња, про­на­ђе­них то­ком свих ве­ко­ва ра­ди обо­ле­лог ро­
 94
да чо­ве­чи­јег, је­ди­но Хри­сто­ва смрт
мо­же да до­не­се жи­вот и здра­вље, и
за­то, пре­по­ро­ди­ти се но­вим ро­ђе­
њем и жи­ве­ти бла­же­ним жи­во­том
и до­ћи до здра­вља ни­је ни­шта дру­го
до пи­ти лек и, ко­ли­ко је мо­гу­ће, све­
до­чи­ти љу­ди­ма ис­по­ве­да­ње, и пре­
тр­пе­ти стра­да­ње и умре­ти смр­ћу.
153. Та­ква је си­ла но­вог за­ко­на, та­ко
се ра­ђа Хри­шћа­нин; на овај на­чин
он до­сти­же чу­де­сно му­дро­љу­бље,
ве­зу­ју­ћи се за пре­кра­сна де­ла, има­
ју­ћи не­по­ко­ле­би­ву ве­ру, ве­ру­ју­ћи не
по по­тре­би по­слу­шно­сти и устро­ја­
ва­ју­ћи на­рав не по зах­те­ву за­ко­на,
не­го и јед­но и дру­го за­до­би­ја­ју­ћи од
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
си­ле Бо­жи­је и по­мо­ћу јед­ног и дру­гог пре­о­бра­жа­ва­ју­ћи се у бла­же­ни лик
Хри­стов. 154. Јер Цар­сво Бо­жи­је, ре­че­но је, ни­је у ре­чи не­о у си­ли (1 Кор.
4, 20), и реч о кр­су је си­ла Бо­жи­ја на­ма ко­ји се са­са­ва­мо (1 Кор. 1, 18). Овај
за­кон је ду­хо­ван за­то што све са­вр­ша­ва дух, а онај је пи­са­ни за­то што
се за­др­жа­ва на пи­сме­ни­ма и гла­со­ви­ма, због ко­јих је он и сен и сли­ка,
а де­ло и исти­на су у овом са­да­шњем. 155. Јер, ре­чи и пи­сме­на има­ли су
зна­че­ње сли­ке док се ни­су оства­ри­ла де­ла. Пре не­го што су се ис­пу­ни­ла,
Бог је усти­ма Про­ро­ка ду­го вре­ме­на раз­гла­ша­вао о њи­ма. 156. Ево чи­ним,
го­во­ри, нов за­ве, не као онај за­ве ко­ји учи­них с оци­ма њи­хо­вим. Не­го
ка­кав? Не­о ово је, го­во­ри, за­ве шо ћу учи­ни­и с о­мом Изра­и­ље­вим:
ме­ну­ћу за­ве свој у њих, и на ср­цу њи­хо­ву на­и­са­ћу а, не об­ја­вљу­ју­ћи
га гла­сом, не­го ћу га на­пи­са­ти не­по­сред­но Сам Ја – За­ко­но­да­вац. И не­ће
ви­ше учи­и, још је ре­че­но, ри­ја­ељ ри­ја­е­ља ни бра бра­а о­во­ре­ћи:
о­знај­е Го­со­а; јер ће ме зна­и сви о ма­ло­а о ве­ли­ко­а (Јер. 31, 31–34).
157. Мо­жда се о том за­ко­ну Да­вид она­ко бла­же­но огла­сио: ја о­знах а је
ве­лик Го­со (Пс. 134, 5). По­знао сам, го­во­ри, опи­том, а не слу­ша­ју­ћи уче­ње
дру­гих. За­то, при­вла­че­ћи то­ме и дру­ге, го­во­ри: оку­си­е и ви­и­е а је
о­бар Го­со (Пс. 33, 8). Ма­да бла­же­ни мно­гим и сва­ко­вр­сним ре­чи­ма опе­
ва до­бро­т у Бо­жи­ју, ипак, по­што ре­чи не мо­гу да по­ка­жу су­шти­ну, са­ме
слу­ша­о­це по­зи­ва да ис­ку­се опе­ва­но.
158. Ово ис­ку­ство ба­ња уно­си у ду­ше кр­шта­ва­них и чи­ни да твар по­зна­је
Твор­ца, ум – исти­ну, же­ља – је­ди­но Же­ље­ног. Отуд и ве­ли­ка на­кло­ност,
и не­ис­ка­за­но стре­мље­ње, и нат­при­род­на љу­бав, ко­ја ни у че­му не­ма не­
до­стат­ка, све пре­да­је, ни­шта не од­би­ја и, уз то, пру­жа сва­ко­ја­ко из­о­би­ље.
Раз­мо­три­мо ово. 159. Бог је у ду­ше умет­нуо же­љу, та­ко да, ако има­ју по­
тре­бе да стек­ну до­бро, он­да тре­ба та­ко­ђе да по­ми­шља­ју на исти­ну. Ипак,
95
и јед­но и дру­го же­ли­мо у са­вр­ше­ном ви­ду – до­бро без зла и исти­ну без
ла­жи. Јер, не ве­се­ли се об­ма­ну­ти, ни­ти мо­же да се ра­ду­је онај ко је у за­блу­
ди, ни онај ко­ји до­би­ја зло уме­сто до­бра. 160. Они­ма ко­ји же­ле не успе­ва
увек да ово стек­ну у са­вр­ше­ном ви­ду, јер до­бро и исти­на у на­ма ни­с у
упра­во оно што се та­ко на­зи­ва, не­го су че­сто чак не­што су­прот­но то­ме.
По­што нам ту ни­је ја­сно ка­ква је си­ла љу­ба­ви и ра­до­сти, јер пред на­ма
ни­је оно што тре­ба да љу­би­мо и чи­ме мо­же­мо да се уте­ши­мо, не­по­зна­те
су нам и узе и же­ље и то ка­кав је огањ. 161. Јер, ни­је би­ло ни­чег жу­ђе­ног,
а за оне ко­ји су до­жи­ве­ли Спа­си­те­ља као же­ље­но слу­жи упра­во оно че­му
је, као не­ком пра­ви­лу и вр­хун­цу, од по­чет­ка би­ла при­ла­го­ђе­на чо­ве­чан­
ска љу­бав, слич­но ри­зни­ци та­ко ве­ли­кој и то­ли­ко про­стра­ној да мо­же да
Свеtи Никола Кавасила
при­ми у се­бе Бо­га. А они ко­ји по­се­ду­ју сва бла­га у жи­во­т у не до­би­ја­ју од
њих ни­ка­кво за­си­ће­ње и ни­шта не за­др­жа­ва њи­хо­ву же­љу на се­би, не­го
ће жу­де­ти још, као да ни­шта ни­су сте­кли од оног што су же­ле­ли. 162. Јер,
жуд­ња ду­ша чо­ве­чи­јих осе­ћа по­тре­бу за не­ком бес­крај­ном во­дом, а ка­ко
овај огра­ни­че­ни свет мо­же да јој бу­де до­во­љан? И упра­во на ово ука­зу­је
Го­спод, го­во­ре­ћи же­ни Са­мар­јан­ки: Сва­ки ко­ји и­је о ове во­е ое ће
оже­не­и; а ко­ји и­је о во­е ко­ју ћу му ја а­и не­ће оже­не­и о­ве­ка (Јн.
4, 14). Ово је та во­да ко­ја успо­ко­ја­ва жуд­њу чо­ве­чи­јих ду­ша. 163. На­си­и­
ћу се ка­а уле­ам сла­ву Тво­ју (Пс. 16, 15). Јер, и вид је устро­јен та­ко да бу­де
по­де­сан за све­тлост, и слух за глас, и шта че­му од­го­ва­ра, а жуд­ња ду­ше
стре­ми је­ди­но Хри­сту. И то слу­жи за ње­но успо­ко­је­ње, због то­га што и
до­бро и исти­на и све жу­ђе­но је­сте – Он је­ди­ни. 164. Сто­га они­ма ко­ји Га
по­и­ма­ју ни­шта не сме­та да љу­бе оно­ли­ко ко­ли­ко је љу­ба­ви од по­чет­ка
Допринос Крштења животу у Христу
уне­то у ду­шу, и да се ра­ду­ју ко­ли­ко мо­же да се ра­ду­је при­ро­да, уко­ли­ко
им је шта при­до­не­ла вр­ли­на и во­да пре­по­ра­ђа­ња. А у по­гле­ду до­ба­ра
жи­во­та, не мо­гу да бу­ду де­ло­твор­не ни љу­бав ни ра­дост уко­ли­ко об­ма­
њу­ју сво­јим на­зи­вом. А ако не­што и из­гле­да пре­кра­сно, оно би­ва ла­жно
из­о­бра­же­ње исти­не. 165. Упра­во ту се, уко­ли­ко не­ма ни­чег што сме­та,
от­кри­ва за­чу­ђу­ју­ћа не­ис­ка­за­на љу­бав и ра­дост ко­ја се не мо­же из­ра­зи­ти.
А на­ро­чи­то за­то што је сва­ко од ових рас­по­ло­же­ња ду­ше Бог уса­дио ра­
ди Се­бе Са­мог, да би­смо Га љу­би­ли, и са­мо Ње­му се ра­до­ва­ли. И тре­ба,
ми­слим, да са­чу­ва­мо из­ве­сно ува­жа­ва­ње пре­ма овом бес­крај­ном до­бру,
и да се у ре­чи­ма о ње­му др­жи­мо од­ме­ре­но­сти.
166. По­гле­дај­мо пак, ка­ква је ње­го­ва уз­ви­ше­ност, по­том ка­кав је знак ње­
го­вог пре­о­би­ља. Јер, за сва до­бра ко­ја нам је да­ро­вао, је­ди­ном на­гра­дом
Он сма­тра љу­бав, и, кад је при­ми од нас, опра­шта дуг. А ка­ко не на­зва­ти
нат­при­род­ним упра­во то што је у Бо­га Су­ди­је по вред­но­сти [љу­бав] исто­
вет­но не­бро­је­ним до­бри­ма? 167. Ја­сно је да је пре­о­би­љу љу­ба­ви пот­пу­но
јед­на­ка ра­дост, и да стре­мље­њу у све­му од­го­ва­ра за­до­во­ље­ње, и да нај­ве­
ћем од­го­ва­ра нај­ве­ће. Ја­сно је да се у чо­ве­чи­јим ду­ша­ма на­ла­зи не­ко ве­ли­
ко и чуд­но­ва­то пред­ра­спо­ло­же­ње за љу­бав и ра­дост, ко­је по­ста­је са­свим
 96
де­ло­твор­но кад се по­ја­ви оно истин­ски ра­до­сно и љу­бље­но. И упра­во то
Спа­си­тељ на­зи­ва ра­до­шћу ис­пу­ње­ном (Јн. 16, 24). 168. Сто­га, кад на не­ко­га
си­ла­зи Дух и пре­да­је му пло­до­ве ко­је је обе­ћао, пр­во ме­сто ме­ђу њи­ма за­
у­зи­ма­ју љу­бав и ра­дост. А ло Ду­ха, ре­че­но је, је­се љу­бав, ра­ос (Гал. 5,
22). А раз­лог то­ме је то што та­кво основ­но осе­ћа­ње Се­бе Бог да­ру­је ду­ши,
по­ја­вљу­ју­ћи се у њој. 169. Онај ко до­жи­вља­ва до­бро тре­ба и да га љу­би и
да му се ра­ду­је. За­то је Он, и те­ле­сно се ја­вив­ши љу­ди­ма, од нас тра­жио
пре све­га по­зна­ње Се­бе. Ово­ме је и учио, и упра­во то до­нео у тај час. Шта­
ви­ше, ра­ди овог осе­ћа­ња Он је до­шао и чи­нио све. Јер го­во­ри: Ја сам за
о ро­ђен и за о сам о­шао на све а све­о­чим иси­ну (Јн. 18, 37). 170. А
ка­ко је исти­на био Сам Он, то је, мал­те­не, ова­ко ре­као: да по­ка­жем Се­бе
Са­мог. Ово и са­да тво­ри, до­ла­зе­ћи они­ма ко­ји се кр­шта­ва­ју, и по­све­до­чу­је
исти­ну од­ба­цу­ју­ћи при­вид­но до­бро, а уво­де­ћи и от­кри­ва­ју­ћи исти­ни­то,
и, ка­ко је Сам ре­као, Сам ја­вља­ју­ћи им Се­бе Са­мог (Јн. 14, 21).
171. А да је ово исти­ни­то и као да оми­ве­ни овом ба­њом опит­но по­зна­ју
Бо­га, от­кри­ва се, ка­ко је ре­че­но, по де­ли­ма њи­хо­вим. Ако су по­треб­на
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
све­до­чан­ства он­да, иако има мно­го бо­го­љу­би­вих и они има­ју ве­ли­ку си­
лу у оно­ме о че­му све­до­че, ипак, до­вољ­но од­го­ва­ра у име свих са­мо Јо­ван
[Зла­то­у­сти], чи­ја је ду­ша све­тли­ја од лу­че и глас бли­ста­ви­ји од зла­та. Тре­
ба на­ве­сти ис­ка­зе вр­сног је­зи­ка. 172. „Шта зна­чи: ко­ји о­ра­жа­ва­мо сла­ву
Го­со­њу, ре­о­бра­жа­ва­мо се у ај иси лик? Ово је би­ло ја­сни­је ка­да је
де­ло­вао дар тво­ре­ња чу­да. Уоста­лом, ко има очи ве­ре то­ме ни са­да ни­је
те­шко да ово раз­у­ме. Чим се кр­сти­мо, на­ша ду­ша, очи­шће­на Ду­хом, по­
ста­је све­тли­ја од сун­ца. 173. И ми не са­мо да гле­да­мо сла­ву Бо­жи­ју, не­го
од ње и са­ми до­би­ја­мо сјај, као што чи­сто сре­бро, из­ло­же­но сун­че­вим
зра­ци­ма, и са­мо ис­пу­шта зра­ке не са­мо од соп­стве­не при­ро­де, не­го и од
сун­че­вог сја­ја. Та­ко и ду­ша, очи­шће­на и учи­ње­на бли­ста­ви­јом од сре­бра,
при­ма зрак од сла­ве Ду­ха у сла­ву на­ма до­ступ­ну, ка­ква и при­сто­ји од
Го­спод­њег Ду­ха”. А ма­ло да­ље. 174. „Ако хо­ћеш, по­ка­за­ћу ти то ја­сни­је и
бли­ски­је тво­јим осе­ћа­њи­ма пре­ма Апо­сто­ли­ма. По­ми­сли на Па­вла, чи­ја
оде­ћа чу­до­тво­ри, и на Пе­тра, чи­ја сен­ка има си­лу. Јер, да ни­су но­си­ли лик
Ца­ра и да им ни­је био до­сту­пан сјај, ка­ко би њи­хо­ва оде­ћа и сен­ка мо­гли
да има­ју та­кву деј­стве­ност? За­то што је оде­ћа цар­ска стра­шна и раз­бој­
ни­ци­ма. 175. Хо­ћеш ли да ви­диш ка­ко је Он си­јао и кроз те­ло? И о­ле­
ав­ши на ње­а, ре­че­но је, ви­е­ше ли­це ње­о­во као ли­це ан­ђе­ла (Дап. 6, 15).
Но то још ни­шта ни­је зна­чи­ло у по­ре­ђе­њу са сла­вом ко­ја је си­ја­ла уну­тар
ње­га. 176. Оно што је Мој­сеј имао не­ка­да на ли­цу, то исто и још ве­ће они
су но­си­ли у ду­ши. Јер, оно што је би­ло у Мој­се­ја до­ступ­ни­је је чу­ли­ма, а
ово је бес­те­ле­сно. Јер, као што те­ла, ка­да их осве­тли огањ од све­тле­ћих
те­ла, ба­ца­ју од­сјај на нај­бли­жа те­ла и пре­да­ју им соп­стве­ну све­тлост, та­ко
би­ва и са вер­ни­ма. Ка­да до­стиг­ну ово, оста­вља­ју све зе­маљ­ско и бри­ну
са­мо о не­бе­ском. 177. Те­шко ме­ни! До­бро је са­да из­ли­ва­ти и оно гор­ко
97
јер, сте­кав­ши та­кво бла­го­род­ство, не схва­та­мо ни оно што нам го­во­ре,
по­што смо бр­зо упро­па­сти­ли ствар и па­ли у чул­но. Јер, ова не­ис­ка­за­на
и стра­шна сла­ва оста­је у на­ма са­мо је­дан или два да­на, а за­тим је га­си­мо,
би­ва­ју­ћи ви­тла­ни бу­ром жи­теј­ских де­ла и гу­сти­ном обла­ка за­кла­ња­ју­ћи
зра­ке” (Зла­то­уст, Бе­се­да 7, на 2 Кор. 3).
178. Да­кле, кр­шта­ва­ни не мо­гу да по­зна­ју Бо­га са­мо по­ми­шљу, раз­ми­шља­
њем и ве­ром, не­го у овим во­да­ма мо­гу да про­на­ђу не­што бо­ље и бли­же
пред­ме­т у. 179. Јер, сма­тра­ти да онај зрак уно­си у ми­сао по­зна­ње Бо­га и
да пред­ста­вља не­ка­кво до­стиг­ну­ће ра­зу­ма, не­ће би­ти спа­со­но­сна реч,
јер до­га­ђа се да се она из­гу­би кроз дан или два ако при­ма­о­це Све­те Тај­не
об­у­зме уз­не­ми­ре­ност и сму­ће­ност. А ни­ко ни­је не­по­зна­ва­лац ве­ре ако
Свеtи Никола Кавасила
се по­бри­не о то­ме ма­кар крат­ко вре­ме. Али, мо­же­мо и де­ла да има­мо, и
да уме­мо до­бро да бо­го­слов­ству­је­мо и, што је још ве­ће, да бу­де­мо под­
врг­ну­ти на­па­ду злих стра­сти, а да не бу­де­мо не­зна­ли­це у ре­чи спа­се­ња и
истин­ског му­дро­љу­бља. 180. Оту­да је ја­сно да по­сто­ји не­ко не­по­сред­но
осе­ћа­ње Бо­га, ка­да зрак од Ње­га не­ви­дљи­во до­ти­че са­му ду­шу. Сим­вол
овог зра­ка је у оно­ме што пра­ти Кр­ште­ње. Јер, све је ис­пу­ње­но све­тло­шћу
– све­тиљ­ке, пе­сме, хо­ро­ви, хим­не, не­ма ни­че­га што не си­ја, сва је оде­жда
све­тла и при­ла­го­ђе­на при­зо­ру све­тло­сти, а по­кри­ве­не гла­ве из­о­бра­жа­
ва­ју сам Дух и има­ју из­глед ко­ји зна­ме­њу­је ње­гов до­ла­зак. 181. Јер, и то је
учи­ње­но да ли­чи на је­зи­ке, да удоб­но бу­де и гла­ви кад је по­кри­ве­на, и да
за­др­жи онај из­глед у ко­ме се пр­ви пут по­ја­вио Дух, кр­сте­ћи Апо­сто­ле. Он
се и до­та­као овог де­ла њи­хо­вих те­ла, те се на гла­ви сва­ког од њих мо­гао
ви­де­ти огањ у об­ли­ку је­зи­ка, за­то да би, сма­трам, об­ли­ком је­зи­ка об­ја­
Допринос Крштења животу у Христу
снио раз­лог свог си­ла­ска, јер је си­шао да би раз­ја­снио Реч Се­би срод­ну и
оне ко­ји не зна­ју по­у­чио о Њој. 182. Јер, та­кво је де­ло је­зи­ка, ко­ји из­но­си
из­ну­тра са­кри­ве­но, бу­ду­ћи да је огла­си­тељ тај­них по­кре­та ду­ше. Јер, Реч
ја­вља о Сво­ме Ро­ди­те­љу, а Дух о Ње­му Са­мом. Јер, ја е ро­сла­вих (Јн. 17,
4), ре­као је Спа­си­тељ го­во­ре­ћи Оцу, и Он ће ме­не ро­сла­ви­и (Јн. 16, 14),
го­во­ре­ћи о Уте­ши­те­љу. Упра­во за­то Он се њи­ма и ја­вио у овом об­ли­ку.
183. А сим­вол упу­ћу­је на­шу ми­сао на оно чу­до и онај пре­кра­сни дан ко­ји
је ви­део пр­во нис­по­сла­ње Кр­ште­ња, да би­смо зна­ли ка­ко су они на ко­је
је пре свих си­шао пре­да­ли Дух сво­јим пре­јем­ни­ци­ма, а ови они­ма ко­ји
су на­кон њих усле­ди­ли, те је Он, та­ко пре­ла­зе­ћи, до­шао чак до нас, и не­
ће­мо оску­де­ва­ти у да­ро­ви­ма док нам је де­ло­твор­но свој­ствен Сам Узроч­
ник њи­хов. 184. Да­кле, Вла­ди­ка да­ру­је бла­же­ни­ма чи­сто до­жи­вља­ва­ње
Се­бе, ка­да се ски­да по­крив­ка, а са­да – ко­ли­ко је то мо­гу­ће они­ма ко­ји су
по­кри­ве­ни гру­бим те­лом. А плод овог осе­ћа­ња је не­ис­ка­за­на ра­дост и
нат­при­род­на љу­бав, као и ве­ли­чи­на под­ви­га и за­ди­вљу­ју­ће по­ка­зи­ва­ње
де­ла, као и оно што до­сти­жу сви ко­ји су по­бе­ди­ли и би­ли овен­ча­ни. 185.
Јер, на­о­ру­жа­ни овим оруж­јем не мо­гу би­ти по­бе­ђе­ни ни стра­хом, ни за­
до­вољ­ством. На­и­ме, ра­дост убла­жа­ва оно жа­ло­сно, а оно што је при­јат­но
 98

не мо­же ни да за­ве­де ни да осла­би утвр­ђе­не и све­за­не то­ли­ком си­лом љу­

ба­ви. 186. Де­ло Кр­ште­ња је у то­ме да раз­ре­ши гре­хо­ве, да по­ми­ри Бо­га са
чо­ве­ком, да уси­но­ви чо­ве­ка Бо­гу и отво­ри му ду­шев­не очи за Бо­жан­ски
зрак, украт­ко ре­че­но, да при­пре­ми за бу­ду­ћи жи­вот. Пре­ма то­ме, ис­прав­
но чи­ни­мо кад га на­зи­ва­мо пре­по­ро­дом да­ју­ћи му не­ка дру­га име­на ко­ја
има­ју исти сми­сао, а и дру­га­чи­ја, за­то што ду­ша­ма ко­је при­ма­ју Тај­ну оно
до­но­си по­зна­ње Бо­жи­је. 187. Оно је­сте жи­вот, и осно­ва и ко­рен жи­во­та,
бу­ду­ћи да и Сам Спа­си­тељ од­ре­ђу­је да је веч­ни жи­вот по­зна­ње јед­но­га
исти­ни­то­га Бо­га и Ко­га је Он по­слао Ису­са Хри­ста (Јн. 17, 3), а Со­ло­мон го­
во­ри Бо­гу: а о­зна­ва­и Те­бе, из­вор је бе­смр­но­си (Прем. 15, 3). Ако тре­ба
при­ло­жи­ти до­каз, ко не зна да истин­ски жи­вот и пре­и­мућ­ство љу­ди је­сте
у то­ме да ми­сле и по­зна­ју! 188. А ако је чо­ве­ко­во би­ће у ми­шље­њу и зна­њу,
оно, сва­ка­ко, тре­ба да бу­де и у по­зна­њу нај­бо­љем од свих и сло­бод­ном од
ла­жи. А кад Сам Бог отва­ра очи ду­ше и упра­вља их ка Се­би Са­мом, ка­
кво зна­ње мо­же би­ти бо­ље и чи­сти­је од сва­ке за­блу­де, од по­зна­ња Бо­га?
А оно је плод Кр­ште­ња.
БОГОСЛОВЉЕ
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву

189. Да­кле, из све­га ре­че­ног ја­сно је да по­че­так жи­во­та у Хри­сту и узрок то­
га што љу­ди по­сто­је и жи­ве и на­пре­ду­ју у исти­ни­том жи­во­т у и по­сто­ја­њу
је­сте Све­та Тај­на. Ако се то не до­га­ђа са сва­ким кр­ште­ним без из­у­зет­ка, НОВОГА РОЂЕЊА
не тре­ба у то­ме да на­ла­зи­мо не­моћ Тај­не, већ то тре­ба да при­пи­су­је­мо или
стра­сти при­ма­ла­ца Тај­не или то­ме што ни­су би­ли до­бро при­пре­мље­ни за Те­о­ло­шки и ду­хов­ни смисао
бла­го­дат, или што су из­не­ве­ри­ли ри­зни­цу до­ба­ра. 190. Јер, да­ле­ко је пра­
вил­ни­је да та­кву раз­ли­ку при­пи­су­је­мо са­мим при­ма­о­ци­ма Тај­не, ко­ји се
Све­те Тај­не Кр­ште­ња
на раз­ли­чи­те на­чи­не ко­ри­сте кр­ште­њем, не­го да Тај­ну, ко­ја је јед­но исто
у сви­ма, окри­вљу­је­мо за су­прот­на деј­ства. 191. А ја­сно је да це­ло­куп­ност
спо­ме­ну­тих до­ба­ра ни­је де­ло ни при­ро­де ни под­ви­га, не­го Кр­ште­ња. Ако
се и про­тив­но то­ме зби­ва, ка­ко да не сма­тра­мо не­у­ме­сним да јед­но исто
мо­же и не мо­же да про­све­тљу­је чо­ве­ка, и да мо­же да га чи­ни не­бе­ским, а
да га ни нај­ма­ње не уз­ди­же над зе­маљ­ским. 192. Ми не оп­т у­жу­је­мо сун­це
и не сма­тра­мо га там­ним за­то што ње­гов зрак не ви­ди сва­ко, не­го ти­ме
из­но­си­мо суд о гле­да­о­ци­ма. Што се ти­че про­све­ће­ња [про­све­тље­ња], гре­
ши­мо ако сма­тра­мо да оно мо­же да про­из­во­ди би­ло шта дру­го осим оног
што му на­зив го­во­ри.
Са ру­ског пре­вео Ми­ро­слав Го­лу­бо­вић
 101

Јеромонах Гриорије Свеоорац

СВЕТО КРШТЕЊЕ
Из књиге „Свето Крштење. Коментари”

1. Праслике светога Крштења

Е по­ха Ста­ро­га За­ве­та пред­ста­вља­ла је пе­ри­од при­пре­ме чо­ве­ко­ве да при­

ми дар Бла­го­да­ти. По­сле па­да пр­во­зда­них, Бог устро­ја­ва из а­ки­би­и­ја

Јеромонах Григорије Светогорац

са­се­ње чо­ве­ка. Ра­зним на­чи­ни­ма Он је при­пре­мао са ви­си­не по­се­т у Јед­
но­род­но­га Сво­га Си­на: чо­ве­ку је по­мо­гао за­ко­ном, са­чу­вао га је све­тим
ан­ђе­ли­ма, а усти­ма про­ро­ка пред­на­ве­стио је бу­у­ће шо ће о­ћи са­се­
ње. Све­ти Ири­неј пи­ше да је ју­деј­ско обо­жа­ва­ње – обо­жа­ва­ње жр­та­ва и
при­но­са – пред­ста­вља­ло по­зив Бож­ји чо­ве­ку да пре­ђе „кроз пра­сли­ку
[пре­до­браз] ка исти­ни­том, кроз при­вре­ме­но ка веч­ном, кроз плот­ско
ка ду­хов­ном, кроз зем­но ка не­бе­ском.” Све лич­но­сти и до­га­ђа­ји Ста­ро­га
За­ве­та ори­јен­ти­са­ни су ре­ма ве­ри у на­чал­ни­ка и уса­вр­ши­е­ља Ису­са –
Ње­га на­ве­шћу­ју и Ње­гов до­ла­зак пра­сли­ку­ју [пре­до­бра­жа­ва­ју].
* * *
Тај­на све­то­га Кр­ште­ња пра­сли­ко­ва­на [пре­до­бра­жа­ва­на] је мно­гим до­га­ђа­
ји­ма. „Ста­ри За­вет”, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, „и пре очо­ве­че­ња
Го­спод­ње­га сву­где је но­сио сли­ку бу­ду­ће­га по­нов­ног ро­ђе­ња. Он, сва­ка­ко,
ни­је ја­сно об­ја­вио сли­ку [лик, образ] све­то­га Кр­ште­ња, не­ко је ино­ска­за­
њем (але­го­ри­јом) пре­до­бра­зио чо­ве­ко­љу­бље Бож­је”. И све­ште­ни Зла­то­уст
пи­ше: „Ства­ра­ње Ада­ма, ства­ра­ње Еве од ње­го­во­га ре­бра, не­плод­не же­не

Свето Крштење
ко­је су чу­де­сно ро­ди­ле, чу­да са­вр­ше­на во­дом... све то на­ја­вљи­ва­ло је ро­
ђе­ње и очи­шће­ње ко­је је има­ло да се до­го­ди” Тај­ном све­то­га Кр­ште­ња.
Пр­во­би­но сва­ра­ње пр­ва је пра­сли­ка [пра­о­браз] све­то­га Кр­ште­ња, јер
се Тај­ном све­ште­но­са­вр­ша­ва по­нов­но ства­ра­ње чо­ве­ка. О пр­вом ства­
ра­њу Дух Бож­ји на­но­сио се на во­ом; у но­вом ства­ра­њу во­ом и у­хом
са­вр­ша­ва се по­нов­но ро­ђе­ње чо­ве­ко­во. „И та­да жи­ва у­ша о­са чо­век,
а са­а ух жи­во­вор­ни... Та­да је пр­во на­ста­ла твар, а за­тим чо­век. А са­да
је обрат­но: пре но­ве тва­ри нов се чо­век ства­ра.”1
По­топ је дру­ги до­га­ђај ко­ји је пра­сли­ко­вао све­то Кр­ште­ње. Спа­се­ње Но­ја и
ње­го­вих срод­ни­ка у ла­ђи пред­ста­вља­ло је пра­сли­ко­ва­ње [пре­до­бра­же­ње]
во­ом и Ду­хом спа­се­ња љу­ди кроз на­шу Све­т у Цр­кву. Апо­стол Пе­тар пр­
ви по­ми­ње од­нос из­ме­ђу све­то­га Кр­ште­ња и до­га­ђа­ја Но­је­вог спа­се­ња од
по­то­па: Хри­сос је је­ан­у за ре­хе о­сра­ао, ра­ве­ан за не­ра­ве­не,
а би нас ри­вео Бо­у, усмр­ћен ло­ћу, а ожи­вљен Ду­хом, Ко­јим и у­хо­ви­ма у
ам­ни­ци о­ђе и об­ја­ви, а ко­ји не­ка­а бе­ху не­о­слу­шни ка­а их оче­ки­ва­ше
Бож­је у­о­р­ље­ње у Но­је­ве а­не, ка­а се ра­ио ков­че, у ко­ме се ма­ло, о

1 Св. Зла­то­уст, ЕПЕ 13, 116-18.

 102
јес осам у­ша, са­си­ше во­ом, Ко­ја и нас са­а са­са­ва као сли­ка [пра­о­
браз]. Све­ти му­че­ник Ју­стин, по­ми­њу­ћи про­роч­ке ре­чи о­о­ом Но­је­вим
са­сих е, при­ме­ћу­је да се у по­то­пу са­вр­ша­ва тај­на људ­ско­га спа­се­ња.
„Јер пра­вед­ни Но­је, за­јед­но са још сед­мо­ро љу­ди, пред­ста­вља­ли су сим­
вол осмо­га да­на, од­но­сно да­на у ком је Хри­стос устао из мр­твих. Та­ко је
Хри­стос, р­во­ро­ни све ва­ри, Сво­јим вас­кр­се­њем по­стао на­чал­ни­ком
дру­го­га ро­да. Ро­да ко­ји је од Ње­га по­но­во ро­ђен во­дом и ве­ром и др­ве­
том – ко­ји је тај­на Кр­ста – на­чи­ном слич­ним оно­ме ко­јим је Но­је спа­сен
др­ве­том ла­ђе.” Та­ко је Но­је, „на­шав­ши се ве­ран сво­јим де­ла­њем, све­т у
об­ја­вио па­ки­би­ти­је.”1 Но­је бе­ше про­ро­ком тај­не па­ки­би­ти­ја, а Хри­стос,
но­ви Но­је, по­стао је све­ште­но­са­вр­ши­те­љем Тај­не.
Мно­го је још до­га­ђа­ја ко­ји на­ја­вљу­ју тај­ну по­нов­но­га ро­ђе­ња чо­ве­ка: ро­
ђе­ње пра­о­ца Иса­а­ка, об­ре­за­ње, уми­ва­о­ни­ца ски­ни­је све­до­че­ња, жр­тва
про­ро­ка Или­је. Та­ко и пре­ла­зак Јор­да­на од Ису­са На­ви­на: Исус На­вин у
ре­ци Јор­а­ну, ре­во­е­ћи на­ро и Бож­ји ки­во, као у сен­ци и­са­ше бу­у­ће
бла­о­чин­сво. Јер ико­ну нам о­нов­но­а из­о­бра­же­ња и образ не­ла­жни ре­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
о­ро­а, а­јан­све­ни ре­ла­зак као сен­ком и­ше у Ду­ху. Хри­сос се ја­ви у
Јор­а­ну а осве­ша во­е.2
* * *
Не ис­цр­пљу­ју­ћи низ чу­де­сних до­га­ђа­ја ко­ји су пра­сли­ко­ва­ли све­то Кр­ште­
ње, по­ме­ни­мо још је­дан: пре­ла­зак је­вреј­ско­га на­ро­да пре­ко Цр­ве­ног мо­ра.
Апо­стол Па­вле пи­ше Ко­рин­ћа­ни­ма: Не­ћу а не зна­е, бра­ћо, а оци сви
на­ши о обла­ком бе­ху, и а сви кроз мо­ре ро­ђо­ше, и сви се у Мој­се­ја кр­
си­ше у обла­ку и мо­ру, и сви исо је­ло у­хов­но је­о­ше, и сви исо и­ће
у­хов­но и­ше. Јер и­ја­ху о у­хов­не се­не ко­ја их је сле­и­ла, а се­на бе­ше
Хри­сос. Али не бе­ше ве­ћи­на о њих о во­љи Бож­јој, јер бе­ху о­би­је­ни у
у­си­њи. А о о­са­е обра­зом на­шим а не же­ли­мо зла, ка­ко их они
о­же­ле­ше. Пре­ла­ском Цр­ве­но­га мо­ра, на­род Бож­ји је „спа­се­ње во­дом
бла­го­ве­стио.” Мо­ре је, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма, пра­сли­ко­ва­ло [пре­
до­бра­жа­ва­ло] „во­ду све­то­га кр­ште­ња. Облак је пра­сли­ко­вао Све­ти Дух
Ко­ји та­јан­стве­но осе­њу­је са не­ба кр­шта­ва­не. Је­ло и пи­ће ико­на су све­то­га
Те­ла и Кр­ви Хри­сто­ве, ко­ји­ма се ми вер­ни сва­ко­днев­но при­че­шћу­је­мо.”
Али и по­ред то­ли­ких да­ро­ва ко­ји су при­ми­ли од Бо­га, Је­вре­ји „ни­шта до­
стој­но не по­ка­за­ше”. Бог је та­ко ка­знио не­за­хвал­ни и не­бла­го­дар­ни на­род
и ни­је му до­зво­лио да уђе у Зе­мљу Обе­ћа­ну. Све­ште­ни Зла­то­уст, го­во­ре­ћи
о ка­зни је­вреј­ско­га на­ро­да, при­ме­ћу­је: „Као што су да­ро­ви пра­сли­ке, та­ко
су и ка­зне пра­сли­ке.” „Као што су и кр­ште­ње и тр­пе­за (од­но­сно Бо­жан­
стве­но При­че­шће) пре­до­пи­са­ни, та­ко је и оним што је ка­сни­је до­шло,
ка­жња­ва­њем оних не­до­стој­них да­ра, на­ма ја­вље­но да по­ста­не­мо му­дри­
1 Св. Кли­мент Рим­ски, В1, 16.
2 Ју­тре­ње 8. ја­ну­а­ра.
103
ји за­хва­љу­ју­ћи оним при­ме­ри­ма.” Ре­чи Апо­сто­ла Па­вла А о о­са­е
обра­зом на­шим а не же­ли­мо зла, ка­ко их они о­же­ле­ше, по све­том Гри­
го­ри­ју Па­ла­ми зна­че: „Као што Је­вре­ји­ма, ка­да су се при­кло­ни­ли лу­ка­вим
же­ља­ма, ни­шта ни­с у ко­ри­сти­ле пра­сли­ке [пре­до­бра­зи] Тај­ни... та­ко ни
нас, жи­ви­мо ли у гре­ху, не­ће спа­си­ти од веч­не осу­де бо­жан­ско Кр­ште­ње
и дру­ге Све­те Тај­не ко­је сле­де. Ако, да­кле, жи­ви­мо без по­ка­ја­ња и оглу­
шу­је­мо се о бо­жан­ске за­по­ве­сти, оста­ће­мо без не­бе­ско­га на­след­ства, као
што су и Је­вре­ји оста­ли без Обе­ћа­не Зе­мље.” По­у­чи­мо се, за­то, при­ме­ром
Јеромонах Григорије Светогорац
ка­зне је­вреј­ско­га на­ро­да и при­ми­мо бла­го­дат све­то­га Кр­ште­ња жи­во­том
ње­га до­стој­ним.
2. Крштење Часнога Претече
Б о­жан­стве­но Пи­смо, пи­ше све­ти Ки­рил Алек­сан­дриј­ски, „на­зи­ва но­
ћу вре­ме пре до­ла­ска Спа­си­те­ље­во­га... док је ан вре­ме Ње­го­во­га бо­
ра­вље­ња то­ком ко­је­га се про­све­ти­смо и при­ми­смо у свој ум све­тлост
истин­ско­га бо­го­по­зна­ња, те очи­ма ср­ца гле­да­мо Сун­це прав­де.” Из­ме­ђу
мр­кло­га мра­ка, ко­ји је прет­хо­дио Хри­сто­вом ја­вља­њу, и пре­све­тло­га да­
на Ње­го­во­га при­с у­ства, на­ла­зи се Кр­сти­тељ Го­спод­њи, све­иљ­ка ко­ја
о­ра­ше и све­ља­ше. Он не бе­ше све­лос, не­о а све­о­чи о све­ло­си.
Ча­сни Пре­те­ча бе­ше Ју­ро ко­је је на­ве­сти­ло до­ла­зак да­на Го­спод­њег. Ју­
тро ко­је је прет­хо­ди­ло из­ла­ску Сун­ца прав­де. Та­ко га на­зи­ва и јед­на од
пе­са­ма Бо­го­ја­вље­ња:
Ка­а се ју­ро смр­ни­ма све­ло­но­сно ја­ви,
Та­а из у­си­ње ка во­а­ма јор­ан­ским,
Свето Крштење
Пре­кло­нио си, Ца­ре сун­ца, свој вра,
Да са ме­са мрач­но­а ро­о­на­чал­ни­ка ор­неш,
А о сквр­ни сва­ке очи­сиш вар.1
Да­кле: „Ка­да се ја­ви­ло љу­ди­ма све­тло­но­сно ју­тро, Пре­те­ча, иза­шав­ши из
пу­сти­ње ка во­да­ма Јор­да­на, та­да си ти Хри­сте, Ца­ре сун­ца и све ви­дљи­ве
и не­ви­дљи­ве тва­ри, при­кло­нио свој не­по­роч­ни врат... и кр­стио се... да би
све­тло­шћу Сво­га Бо­жан­ства из­ву­као Ада­ма са мрач­но­га ме­ста на ко­јем
се на­ла­зио, а во­да­ма јор­дан­ским очи­стио твар, од­но­сно при­ро­ду људ­ску,
од сва­ке сквр­ни гре­ха.”
Све­ти Ни­ко­дим Све­то­го­рац у ту­ма­че­њу ово­га тро­па­ра ка­же: „По­што су три
кр­ште­ња, пр­во, по по­рет­ку, за­ко­ни­то, ко­је пред­ста­вља пра­сли­ку [пре­до­
браз] и не­са­вр­ше­но је... дру­го, Јо­ва­но­во, ко­је је сред­ње; и тре­ће Хри­сто­во,
нај­са­вр­ше­ни­је и у Ду­ху - за­то се за­ко­ни­то по­ре­ди са но­ћу, као оно ко­је је
као сен­ка и но­си те­ле­сно очи­шће­ње, Хри­сто­во се по­ре­ди са чи­стим да­
ном... док се Јо­ва­но­во кр­ште­ње по­ре­ди са ју­тром, јер је мрач­ни­је од Хри­
сто­во­га, а све­тли­је од за­ко­ни­то­га.” Као што је Кр­сти­тељ Јо­ван био Пре­те­
1 Ју­тре­ње Бо­го­ја­вље­ња.
 104
ча Го­спод­њи, та­ко је и кр­ште­ње ко­је је са­вр­ша­вао „пре­те­ча спа­си­тељ­ног и
све­свет­ског кр­ште­ња”. Јер кр­ште­ње Јо­ва­но­во „би­ло је са­вр­ше­ни­је од оних
ко­ја су прет­хо­ди­ла, а од бу­ду­ће­га (кр­ште­ња Хри­сто­во­га) умно­го­ме убо­
ги­је, јер је чи­сти­ло кр­шта­ва­не од гре­ха ви­ше не­го Мој­се­јев за­кон, али не
ог­њем и Ду­хом Све­тим, што је са­вр­шен­ство. Јер тај дар и бла­го­дат, Све­ти
Дух, при­па­да си­ли Бож­јој и да­је се са­мо Вла­ди­чи­ним све­ште­но­деј­ством
и чо­ве­ко­љу­бљем”.
Све­ште­ни Зла­то­уст, по­ре­де­ћи ју­деј­ско кр­ште­ње са Кр­ште­њем Цр­кве, ка­же:
„Ју­деј­ско кр­ште­ње осло­ба­ђа­ло је од те­ле­сних не­чи­сто­та, али не и од са­гре­
ше­ња са­ве­сти.” А Кр­ште­ње Цр­кве „мно­го је уз­ви­ше­ни­је и пре­и­спу­ње­но
ве­ли­ком бла­го­да­ћу, јер оно осло­ба­ђа од гре­ха, чи­сти ду­шу и да­ру­је Све­ти
Дух. Кр­ште­ње Кр­сти­те­ља Јо­ва­на, опет, сва­ка­ко је­сте уз­ви­ше­ни­је од ју­деј­
ско­га, али ни­же је од на­ше­га, бу­ду­ћи да на не­ки на­чин чи­ни мост из­ме­ђу
два­ју кр­ште­ња. Кр­ште­ње Јо­ва­но­во по­ве­ло нас је од ју­деј­ско­га ка хри­шћан­
ском Кр­ште­њу. Кр­сти­тељ Јо­ван по­зи­вао је Ју­де­је: Ро­и­е ло о­со­јан
о­ка­ја­ња. И прем­да је кр­ште­ње Јо­ва­но­во ви­ше од ју­деј­ско­га, ипак је ни­же
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
од на­ше­га, јер кр­ште­ње Јо­ва­но­во ни­ти је да­ва­ло Дух Све­ти, ни­ти опро­
штај ко­ји да­ру­је Бо­жан­стве­на Бла­го­дат. Јер Кр­сти­тељ је по­зи­вао да се ка­ју,
али ни­је имао власт да да­је опро­штај. За­то је и го­во­рио: Ја вас кр­ша­вам
во­ом, а Хри­стос ће вас кр­си­и Ду­хом Све­им и о­њем”.
Кр­сти­тељ Јо­ван по­слан је од Бо­га да би при­пре­мио у Го­со­њи. А кр­ште­
ње ко­је је са­вр­ша­вао као је­ди­ни циљ има­ло је да при­пре­ми љу­де да по­ве­
ру­ју у Хри­ста. Ни­је има­ла „дру­ги не­ки узрок она ку­пјељ (Јо­ва­но­ва), осим
да отво­ри пут ве­ри у Хри­ста сви­ма оста­ли­ма.” Кр­ште­ње Ча­сно­га Пре­те­че
уво­ди нас у епо­ху Бла­го­да­ти. Ка­ко ка­же Ве­ли­ки Ва­си­ли­је: „Јо­ван је об­ја­
вљи­вао кр­ште­ње по­ка­ја­ња... Го­спод об­ја­вљу­је кр­ште­ње уси­но­вље­ња... Оно
пр­во увод је у кр­ште­ње, а дру­го уса­вр­ше­ње. Пр­во је од­ла­зак гре­ха, а овим
се оро­ди­смо са Бо­гом.”
3. Који одозго [свише] долази над свима је
Ч а­сни Пре­те­ча, по­што је кр­стио Го­спо­да на Јор­да­ну, на­ста­вио је да кр­
шта­ва у Ено­ну, крај гра­да Са­ли­ма. Је­ван­ђе­лист Јо­ван на­зна­ча­ва да је
овај оти­шао та­мо, јер он­де бе­ше мно­о во­е и о­ла­жа­ху е се кр­ша­ва­ху.
У исто вре­ме кр­шта­ва­ху и Го­спод­њи уче­ни­ци. Кр­шта­ва­ње Хри­сто­вих
уче­ни­ка ни­је се раз­ли­ко­ва­ло од кр­ште­ња Ча­сно­га Пре­те­че. „Јер”, ка­же
све­ште­ни Зла­то­уст, „оба кр­ште­ња ни­с у би­ла при­ча­сна бла­го­да­ти Све­
то­га Ду­ха, а раз­лог и јед­но­га и дру­гог би­ло је при­вла­че­ње кр­шта­ва­них
Хри­сту.”
Чи­ње­ни­ца да је ви­ше би­ло оних ко­ји су оти­шли Хри­сто­вим уче­ни­ци­ма да
при­ме кр­ште­ње ра­жа­ло­сти­ла је уче­ни­ке Ча­сно­га Пре­те­че. Оти­до­ше они
та­ко сво­ме учи­те­љу и ре­ко­ше: Ра­ви, онај шо бе­ше с о­бом ре­ко Јор­а­
на, за ко­а си и све­о­чио, ено кр­ша­ва и сви иу ње­му. А Ча­сни Пре­те­ча
105
ка­за сво­јим уче­ни­ци­ма: Не мо­же чо­век ри­ма­и ни­ша, ако му не бу­е
а­но са не­ба... Ко­ји има не­ве­су же­ник је. А ри­ја­ељ же­ни­ков, ко­ји со­ји
и слу­ша а, ра­у­је се ра­о­шћу ла­су же­ни­ко­вом. Ова, а­кле, ра­ос мо­ја
ис­у­ни се. Он ре­ба а ра­се, а ја а се ума­њу­јем. Ко­ји о­о­зо о­ла­зи на
сви­ма је.
Те ре­чи Ча­сно­га Пре­те­че по­след­ње су све­до­чан­ство ње­го­во о Хри­сту. Он
сво­јим уче­ни­ци­ма ка­же да се не чу­де што сви хи­та­ју Хри­сту. Хри­стос је
Сам Бог. Ја сам, ка­же им усти­ма све­ште­но­га Зла­то­у­ста, „слу­жи­тељ и го­во­
Јеромонах Григорије Светогорац
рим оно што је Оно­га Ко­ји ме је по­слао... Онај је Го­спод ства­ри.” При­сту­па­
ње на­ро­да Хри­сту по­ка­зу­је да се ис­пу­ни­ло де­ло Ча­сно­га Пре­те­че. „Ра­ду­јем
се”, на­ста­вља Кр­сти­тељ, „јер су се де­ла Хри­сто­ва ра­ши­ри­ла и оства­ри­ло се
оно че­му су на­ша де­ла прет­хо­ди­ла” – при­ла­зак на­ро­да Хри­сту.
Ко­ји о­о­зо о­ла­зи на сви­ма је. Ти­ме Ча­сни Пре­те­ча ми­сли: „Ма­ли сам ја
и не­до­сто­јан ре­чи, јер са зе­мље до­ла­зим и на зе­мљи ро­ђен сам. А Хри­
стос нам је по­слан сви­ше”. Исус Хри­стос, Ко­ји о­о­зо о­ла­зи, при­нео је
гре­хом умрт­вље­но­ме чо­ве­ку не­бе­ски дар, ро­ђе­ње сви­ше: Тај­ну све­то­га
Кр­ште­ња.
* * *
По­вест о кр­шта­ва­њу уче­ни­ка Хри­сто­вих и све­до­че­ње Ча­сно­га Пре­те­че о
Го­спо­ду Је­ван­ђе­лист Јо­ван сме­шта из­ме­ђу два­ју раз­го­во­ра ко­ји има­ју ве­зе
са све­тим Кр­ште­њем: раз­го­во­ра Го­спод­њег са Ни­ко­ди­мом и са Са­мар­јан­
ком. Тим раз­го­во­ри­ма, као и Сво­јим чу­ди­ма, Хри­стос је при­пре­мио љу­де
да при­ме дар по­нов­но­га ро­ђе­ња.
На ово­ме ме­сту тре­ба се се­ти­ти ве­зе све­то­га Кр­ште­ња и рас­пе­ћа Го­спод­њег.
Свето Крштење
Ве­зе ко­ју је уста­но­вио сам Го­спод ре­кав­ши Ни­ко­ди­му: Као шо Мој­сеј
о­и­же зми­ју у у­си­њи, а­ко ре­ба а се о­и­не Син чо­ве­чи­ји, а сва­
ко ко­ји ве­ру­је у Ње­а не о­и­не, не­о а има жи­во веч­ни. Хри­стос, ка­же
све­ште­ни Зла­то­уст, „по­што је по­ме­нуо ве­ли­ко бла­го­чин­ство ко­је је до­нео
љу­ди­ма Кр­ште­њем, до­да­је и ње­гов узрок, бла­го­чин­ство Кр­ста... Упра­во
ка­ко Апо­стол Па­вле, го­во­ре­ћи Ко­рин­ћа­ни­ма, по­ве­зу­је та два бла­го­чин­
ства, Кр­ста и Кр­ште­ња, ре­кав­ши: Да се ни­је Па­вле рас­ео ра­и вас, или
се у име Па­вло­во кр­си­се? Јер ви­ше од све­га дру­го­га, то дво­је (Крст и
Кр­ште­ње) по­ка­зу­ју бес­крај­ну љу­бав Бож­ју.” Крст је из­вор но­во­га жи­во­та
ко­ји да­ру­је све­то Кр­ште­ње они­ма ко­ји су по­ве­ро­ва­ли у Хри­ста.
У раз­го­во­ру на Ја­ко­вље­вом кла­ден­цу, Хри­стос ка­же Са­мар­јан­ки: Да знаш
ар Бож­ји и ко је ај ко­ји и о­во­ри: ај ми а и­јем, и би ра­жи­ла о
ње­а и ао би и во­у жи­ву. Сам Је­ван­ђе­лист Јо­ван, на дру­го­ме ме­сту, про­
ту­ма­чио је ре­чи Хри­сто­ве о во­и жи­вој: То је ре­као о Ду­ху Ко­ји има­ху а
ри­ме они ко­ји ве­ру­ју у Ње­а. Ре­чи Го­спод­ње о жи­вој во­и пр­ви хри­шћа­ни
ве­зи­ва­ли су за све­то Кр­ште­ње. То се ви­ди по по­зи­ву из Уче­ња ва­на­ес
Ао­со­ла: „Кр­сти­те у име Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха во­дом жи­вом”. И
све­ти Ју­стин пи­ше: „Кр­ште­ње, ко­је је­ди­но мо­же очи­сти­ти по­ка­ја­но­га, во­
 106
да је жи­во­та.” Жи­ву во­у ко­ју је Го­спод обе­ћао Са­мар­јан­ки Он при­но­си и
на­ма све­тим Кр­ште­њем као из­вор во­е ко­ја е­че у жи­во веч­ни.
* * *
Два од чу­да Го­спод­њих има­ју не­по­сред­ну ве­зу са све­тим Кр­ште­њем.
Пр­во је ис­це­ље­ње не­о­кре­но­а у Ов­чи­јој ба­њи. Све­ште­ни Зла­то­уст, ту­ма­
че­ћи тај део из Је­ван­ђе­ља, пи­ше: „Ти­ме је тре­ба­ло је да се да образ кр­ште­
ња, ко­је има мно­гу си­лу и ве­ли­ку бла­го­дат. Кр­ште­ња ко­је чи­сти све гре­хе
и ожи­вља­ва мр­тве. То је опи­са­но у по­ве­сти о Ов­чи­јој ба­њи као сим­вол.”
Али у ба­њи све­то­га Кр­ште­ња не ис­це­љу­је се са­мо по­је­ди­нац. „Не­го и сва
ва­се­ље­на да до­ђе, не тро­ши се бла­го­дат... И као што сун­че­ви зра­ци сва­ко­га
да­на осве­тља­ва­ју дан а не тро­ше се, ни­ти се ти­ме што се раз­да­је све­тлост
ума­њу­је, та­ко, и још пре, деј­ство Ду­ха ни­чим се не ума­њу­је због мно­штва
оних ко­ји у Ње­му ужи­ва­ју”.
Дру­го је чу­до ис­це­ље­ње сле­о­а о ро­ђе­ња у Си­ло­ам­ској ба­њи. У то­ме чу­ду
ви­ди­мо да је Хри­стос, Ко­ји Кр­ште­њем да­ру­је жи­вот, Са­ми Тво­рац жи­
во­та. Исто­вре­ме­но, он је и Све­тлост све­та и да­ва­лац све­тло­сти. Жи­вот и
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
све­тлост ве­зу­ју то чу­до са тај­ном по­нов­но­га ра­ђа­ња и про­све­ће­ња [про­
све­тље­ња] чо­ве­ка.
Тим чу­дом, пи­ше све­ти Ири­неј, Хри­стос нам по­ка­зу­је пр­во­бит­но ства­ра­ње
Ада­мо­во, „ка­ко се до­го­ди­ло и Чи­јом је ру­ком учи­ње­но... Јер Го­спод, Ко­ји
је (сле­по­ме) по­но­во ство­рио вид, Онај је Ко­ји је це­ло­га чо­ве­ка на­чи­нио,
слу­же­ћи же­љи Оче­вој.” И на­ста­вља Све­ти­тељ: „По­што је о пр­во­бит­ном
ства­ра­њу чо­век од­ба­цио во­љу Бож­ју и бе­ше му по­треб­на ба­ња по­нов­но­га
ро­ђе­ња, Хри­стос је, по­ма­зав­ши сле­по­ме очи бла­том, ре­као му: Ии у Си­
ло­ам и умиј се. Та­ко Хри­стос исто­вре­ме­но вас­по­ста­вља пр­во­бит­ну твар
и оба­вља по­нов­но ра­ђа­ње ба­њом [ку­пје­љу] све­то­га Кр­ште­ња.”
Све­ти Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски пи­ше да је Хри­стос по­слао сле­по­га да се
уми­је у ба­њи „по обра­зу све­то­га Кр­ште­ња”. И ду­хо­но­сни све­ти Јо­ван Је­
ван­ђе­лист ту­ма­чи Си­ло­ам као По­слан. „И ми ми­сли­мо да ни­ко дру­ги ни­је
по­слан осим Оно­га Ко­ји је до­шао са не­ба и од Оца: јед­но­род­ни Ње­гов
Син... И зна­мо да се он на­ла­зи не­ви­дљи­во у во­да­ма све­те кр­сти­о­ни­це.”
Та­мо се ра­ђа­мо во­ом и Ду­хом и ви­ди­мо ле­по­т у жи­во­та и све­тло­сти.
При­пре­ма Хри­сто­ва да при­ми­мо Бла­го­дат но­во­га жи­во­та ис­пу­ње­на је још
два­ма чи­но­ви­ма Ње­го­ве све­ви­со­ке љу­ба­ви и крај­ње­га сми­ре­ња: пра­њем
но­гу уче­ни­ка у но­ћи Тај­не Ве­че­ре и ква­ше­њем Ње­го­во­га све­то­га ре­бра
на Кр­сту. И сме­са, ка­зу­је Је­ван­ђе­лист, иза­ђо­ше крв и во­а: „То што се
до­го­ди­ло образ је и пр­ви­на та­јан­стве­но­га Бла­го­сло­ва (од­но­сно Бо­жан­
стве­но­га При­че­шћа) и све­то­га Кр­ште­ња.”1 А по­след­ња ико­на Тај­не Кр­
ште­ња на Кр­сту Го­спод­њем ни­је пра­сли­ка [пре­до­браз], не­го по­че­так и
из­вор но­во­га Ства­ра­ња.
1 Св. Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски, М 74, 677 В.
107
4. Састав Тајне
Т ај­ну све­то­га Кр­ште­ња Хри­стос је пред­ста­вио по­себ­ним чи­ном и Сво­јим
ре­чи­ма. Чин је Ње­го­во кр­ште­ње на Јор­да­ну. А ре­чи су: По­ђи­е и на­у­чи­
е све на­ро­е, кр­ша­ва­ју­ћи их у име Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха.
Све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, по­ми­њу­ћи Хри­сто­ве ре­чи уче­ни­ци­ма, пи­ше:
„То су ре­чи тај­не, ко­ји­ма се у ра­ђа­њу сви­ше пре­и­на­чу­је на­ша при­ро­да од
тру­ле­жне у не­тру­ле­жну, об­на­вља­ју­ћи се од ста­ро­га чо­ве­ка о ли­ку Оно­а
Ко­ји је са­зао у по­чет­ку бо­го­вид­но по­до­би­је.”
Јеромонах Григорије Светогорац
Кр­ште­ње Го­спод­ње на Јор­да­ну обра­зац је све­то­га Кр­ште­ња. Као што је Тај­на
Ве­че­ра пред­ста­вља­ла по­че­так Бо­жан­стве­не Ев­ха­ри­сти­је, та­ко је кр­ште­ње
Хри­сто­во од Ча­сно­га Про­ро­ка по­че­так Тај­не Кр­ште­ња. У све­то­ме Кр­ште­
њу, пи­ше све­ште­ни Зла­то­уст, до­га­ђа се „све што се до­го­ди­ло и о Пас­хи,
ка­да је Хри­стос са­вр­шио обе Пас­хе, окон­чао ју­деј­ску, а от­по­чео на­шу. И
ов­де (у све­то­ме Кр­ште­њу), по­што је ис­пу­нио ју­деј­ско, у исто вре­ме отва­ра
и вра­та Кр­ште­ња Цр­кве. Као та­да за тр­пе­зом, та­ко је са­да у ре­ци при­мио
сен­ку, а при­до­дао исти­ну.” И на­ста­вља Све­ти­тељ: „Та­да се отво­ри­ше не­
бе­са и Све­ти се Дух за­у­ста­ви на Хри­сту. Од ста­ро­га на­чи­на жи­во­та, да­
кле, во­ди нас у но­ви, отва­ра­ју­ћи нам вра­та не­ба. И са не­ба ша­ље Све­то­га
Ду­ха, Ко­ји нас по­зи­ва у не­бе­ско ота­ча­ство. А не зо­ве нас тек про­сто, не­го
са нај­ве­ћом ча­шћу. Јер он нас ни­је на­чи­нио ан­ђе­ли­ма или ар­хан­ђе­ли­ма,
не­го нас је по­ка­зао си­но­ви­ма Бож­јим и љу­бље­ним, те нас та­ко при­вла­чи
оно­ме на­след­ству”.
Ка­да је Хри­стос за­тра­жио од Кр­сти­те­ља Јо­ва­на да Га кр­сти, овај се опи­рао,
го­во­ре­ћи: Ти ре­ба Ме­не а кр­сиш, а о­ла­зиш Ме­ни? А Хри­стос од­го­
Свето Крштење
во­ри: Оса­ви са­а. Јер а­ко нам ре­ба ис­у­ни­и сва­ку рав­у. Тим је
ре­чи­ма Хри­стос, по све­том Иси­до­ру Пе­лу­си­о­т у, ми­слио: „Оста­ви са­да да
се ис­пу­ни ми­ло­ср­ђе, да се не би оме­ло спа­се­ње љу­ди. Јер прав­да је да Онај
Ко­ји је бе­стра­сно при­мио стра­да­ња љу­ди ра­ди њих и кр­ште­ње при­ми,
њи­хо­во из­ба­вље­ње од гре­ха и сим­вол њи­хо­ве у Ме­ни не­про­па­дљи­во­сти”.
Хри­стос је Сво­јим Кр­ште­њем отво­рио пут на­ше­га спа­се­ња. Ка­ко на­зна­
чу­је све­ти Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски, Хри­сту „не бе­ше по­треб­но све­то Кр­
ште­ње, али је, као чо­ве­ко­љу­бив, то из­у­мео као пут спа­се­ња за нас.”
Сво­јим Кр­ште­њем на Јор­да­ну, Хри­стос нас из­во­ди из сен­ке за­ко­на и уво­ди
у но­ву Бла­го­дат. У лич­но­сти Го­спод­њој са­по­сто­је По­че­так и Крај. Ње­го­
во кр­ште­ње „од про­ро­ка Јо­ва­на под­се­ћа на ста­ро. Си­ла­зак Све­то­га Ду­ха
по­твр­дио је но­ву Бла­го­дат. И као не­ко ко сто­ји ме­ђу две­ма ме­ђу­соб­но
уда­ље­ним тач­ка­ма, па их, пру­жив­ши ру­ке, спо­ји, и Хри­стос је исто ура­
дио: сје­ди­нио је ста­ро са но­вим, бо­жан­ску са људ­ском при­ро­дом, Сво­је са
на­шим.”1 То сје­ди­ње­ње не­ба и зе­мље по­ка­за­но је на кр­ште­њу Хри­сто­вом
отва­ра­њем не­бе­са: „Да би се гор­ње и до­ње по­ка­за­ло као већ јед­но ста­до и
1 Св. Зла­то­уст, ЕПЕ 9, 58.
 108
да би се по­ка­за­ло да је је­дан Па­сти­ре­на­чал­ник, отво­ри се не­бо, а чо­век се
на зе­мљи при­бро­ји све­тим ан­ђе­ли­ма. И Дух по­но­во си­ђе, као на по­че­так
на­ше­га дру­гог ро­да.”1
Сво­јим Кр­ште­њем у Јор­да­ну Хри­стос је по­стао пр­во­род­ним бра­том оних
ко­ји се по­но­во ра­ђа­ју у ба­њи Цр­кве. Хри­стос се, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је
Ни­сиј­ски, кр­стио пр­ви, „при­вла­че­ћи Сво­јим све­тим кр­ште­њем Све­ти
Дух у во­ду. Та­ко је Сам по­стао пр­во­род­ним ме­ђу сви­ма они­ма ко­ји се по­
но­во ра­ђа­ју ду­хов­но, те на­зи­ва бра­ћом све ко­ји уче­ству­ју у ра­ђа­њу слич­
ном Ње­го­вом во­ом и Ду­хом.”
* * *
Је­ван­ђе­лист Јо­ван све­до­чи нам о ре­чи­ма ко­ји­ма је Кр­сти­тељ на­ја­вио Ису­са
Ко­ји му је о­ла­зио: Ево Ја­ње Бож­је Ко­је узи­ма рех све­а. Тим је ре­чи­ма
Кр­сти­тељ Јо­ван спо­јио кр­ште­ње Го­спод­ње са Ње­го­вим све­тим стра­да­
њем. Хри­стос Сво­јим Кр­ште­њем на­ја­вљу­је Сво­је кр­сно стра­да­ње. То на
уму има и све­ти Ко­сма Ме­лод, пи­шу­ћи ка­ко је на Јор­да­ну Хри­стос уки­нуо
не­при­ја­тељ­ство ко­је смо ми љу­ди има­ли пре­ма Бо­гу. Не­при­ја­тељ­ство ко­је
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
је Го­спод усмр­тио Сво­јим кр­сним стра­да­њем. И све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма
пи­ше да је Хри­стос Сво­јим си­ла­ском у во­ду Јор­да­на на­ве­стио Свој си­ла­
зак у ад: „Као што је та­јан­стве­ним хле­бом и ча­шом Хри­стос на­го­ве­стио
Сво­је спа­со­но­сно стра­да­ње и ка­сни­је пре­дао Тај­ну вер­ни­ма да је са­вр­ша­
ва­ју ра­ди сво­га спа­се­ња, та­ко је Сво­јим кр­ште­њем та­јан­стве­но на­ве­стио
Свој си­ла­зак у ад и из­ла­зак из ње­га. По­том је вер­ни­ма пре­дао Тај­ну да је
са­вр­ша­ва­ју ра­ди сво­га спа­се­ња.”
Има­ју­ћи на уму све те да­ро­ве све­то­га Кр­ште­ња, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст,
по­ку­шај­мо „да очу­ва­мо бла­го­род­но по­ре­кло ко­је нам је спо­чет­ка да­ро­ва­
но. Тра­жи­мо сва­ко­га да­на Цар­ство Не­бе­ско, а све зем­но сма­трај­мо сном
и сен­ком... По­ка­жи жи­вот до­сто­јан ча­сти ко­ја ти је да­та”, по­зи­ва нас Све­
ти­тељ. „Ка­да се ра­зап­неш за свет... жи­ви са пу­ном па­жњом не­бе­ским
жи­во­том”.
5. Савршавање светога Крштења
1. Апостолско доба
Х ри­стос је, пре не­го што се уз­нео на не­бе­са, за­по­ве­дио Сво­јим уче­ни­ци­
ма да не оду из Је­ру­са­ли­ма, не­го да са­че­ка­ју обе­ћа­ње Ње­го­во­га Оца о
Уте­ши­те­љу. Јер Јо­ван је, ре­као им је, кр­сио во­ом, а ви ће­е се кр­си­и
Ду­хом Све­им не у­о о­сле ових а­на. То се обе­ћа­ње Го­спод­ње ис­пу­ни­ло,
по ре­чи­ма све­то­га Гри­го­ри­ја Па­ла­ме, у дан Пе­де­сет­ни­це, ка­да је ди­ха­ње
Уте­ши­те­ља „ис­у­ни­ло ом е су се­е­ли, учи­нив­ши га ду­хов­ном ба­њом
[купjе­љи].” То бе­ше пр­во Кр­ште­ње све­ште­но­са­вр­ше­но у Цр­кви, на­кон
Кр­ште­ња Хри­сто­во­га у Јор­да­ну. Дом у ко­јем су би­ли оку­пље­ни уче­ни­
1 Св. Ки­рил Алек­сан­дриј­ски, М 72, 524 В.
109
ци Го­спод­њи „по­стао је са­с у­дом ум­стве­не во­де”, ту­ма­чи све­ти Ки­ри­ло
Је­ру­са­лим­ски. Уче­ни­ци су се­де­ли уну­тра, а сав се дом ис­пу­нио. Та­ко су
се кр­сти­ли (уче­ни­ци) без из­у­зет­ка по обе­ћа­њу (Го­спод­њем), обу­кли се
ду­шом и те­лом у Бо­жан­стве­но ру­хо спа­со­но­сно.”
Да ви­ди­мо са­да ка­кав је био по­ре­дак све­ште­но­са­вр­ша­ва­ња Тај­не у апо­
стол­ско до­ба:
1. Ка­и­хе­за. Са­гла­сно са за­по­ве­шћу Го­спод­њом По­ђи­е и на­у­чи­е све
на­ро­е, Тај­ни увек прет­хо­ди крат­ка ка­ти­хе­за, ко­ја се обич­но од­но­си на
Јеромонах Григорије Светогорац
лич­ност Спа­си­те­ља Хри­ста. Бе­се­да Апо­сто­ла Пе­тра на дан Пе­де­сет­ни­це
пред­ста­вља­ла је пред­кр­штењ­ску ка­ти­хе­зу. Слич­на ка­ти­хе­за од­но­си се на
и на дру­ге слу­ча­је­ве из Де­ла Ао­сол­ских.
2. Ис­о­ве­а­ње ве­ре. У по­ве­сти о кр­шта­ва­њу три хи­ља­де ду­ша, у дан Пе­де­
сет­ни­це, ви­ди­мо да се ту го­во­ри и о ис­по­ве­да­њу ве­ре. Та­ко се они, бе­ле­жи
Је­ван­ђе­лист Лу­ка, ко­ји ра­о ри­ми­ше реч ње­о­ву (Апо­сто­ла Пе­тра) кр­
си­ше. И на кр­ште­њу ушко­пље­ни­ка кан­да­киј­ског по­ми­ње се ис­по­ве­да­ње
ве­ре и ње­гов пр­ви об­лик: Ве­ру­јем а је Син Бож­ји Исус Хри­сос.
3. По­ру­же­ње у во­у. По ре­чи­ма Апо­сто­ла Па­вла да се вер­ни Кр­ште­њем
са­по­гре­ба­ва са Го­спо­дом и по оба­ве­ште­њу Је­ван­ђе­ли­ста Лу­ке, са­гла­сно
ко­јем Апо­стол Фи­лип кан­да­киј­ски ушко­пље­ник си­ђо­ше обо­ји­ца у во­у и
кр­си а и иза­ђо­ше из во­е, за­кљу­чу­је­мо да већ од апо­стол­ских вре­ме­
на „по­гру­же­њем пре­ма Бо­гу наш уз­ла­зак би­ва”. Ина­че, и са­мо име Tај­не
озна­ча­ва по­гру­же­ње, „по­гњу­ри­ва­ње” у во­ду. Бли­ско то­ме је, раз­у­ме се, и
зна­че­ње дру­го­га име­на Тај­не: ба­ња а­ки­би­и­ја [по­нов­ног ро­ђе­ња].
4. При­зи­ва­ње Све­е Тро­ји­це. По из­ри­чи­тој за­по­ве­сти Го­спод­њој, Кр­шта­ва­
Свето Крштење
ње се чи­ни­ло У име Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха. Из­раз из Де­ла 'Кр­ше­ни
у име Го­со­а Ису­са' има зна­че­ње кр­ште­ња у ве­ри у Ису­са Хри­ста. То се
ви­ди по Уче­њу ва­на­ес Ао­со­ла ко­је, ма­да од­ре­ђу­је ре­чи тро­јич­ног
при­зи­ва­ња, го­во­ри и о кр­ште­ни­ма „у име Го­спод­ње”.
5. По­ла­а­ње ру­ку. По­сле све­то­га Кр­ште­ња са­вр­ша­ва­ла се Тај­на све­то­га По­
ма­за­ња, по­ла­га­њем ру­ку Апо­сто­ла. Чи­ни се, ипак, да је већ од апо­стол­ских
вре­ме­на по­ла­га­ње ру­ку би­ло за­ме­ње­но по­ма­зи­ва­њем све­тим ми­ром.
6. Бо­жан­све­на Ли­ур­и­ја. По ка­зи­ва­њу из Де­ла, ко­ја смо већ по­ме­ну­ли,
за­кљу­чу­је­мо да је по­сле све­то­га Кр­ште­ња сле­ди­ла Тај­на Бо­жан­стве­не Ев­
ха­ри­сти­је.
2. Од другога до петог века
С ве­ти Апо­сто­ли са­вр­ша­ва­ли су Тај­ну Кр­ште­ња у скла­ду са упут­стви­ма
ко­ја су при­ми­ли од Спа­си­те­ља Хри­ста. Апо­стол­ски на­чин све­ште­но­
слу­же­ња ка­сни­је је по­стао те­мељ на ко­јем су бо­го­но­сни Оци устро­ји­ли
ко­нач­ни из­глед об­ре­да, а ко­ји је утвр­ђен из­ме­ђу дру­го­га и пе­тог ве­ка. Тај
по­ре­дак ва­жи до да­на­шње­га да­на, по­што су се, на­кон што је пре­о­вла­да­ло
кр­шта­ва­ње но­во­ро­ђен­ча­ди, до­го­ди­ла не­ка при­ла­го­ђа­ва­ња.
 110
У пр­вим ве­ко­ви­ма кан­ди­да­ти за све­то Кр­ште­ње би­ли су, по пра­ви­лу, од­
ра­сли. Зва­ли су се уоп­ште ка­ти­ху­ме­ни­ма, а де­ли­ли су се у три раз­ре­да:
слу­ша­о­ци, ка­ти­ху­ме­ни и про­све­ћи­ва­ни.
При­пре­ма по пре­и­мућ­ству за ка­ти­ху­ме­не, ко­ји има­ју при­ми­ти све­то Кр­
ште­ње, тра­ја­ла је че­тр­де­сет да­на и об­у­хва­та­ла је сле­де­ће све­ште­не рад­ње:
1. Уис ка­и­ху­ме­на. Дан уочи по­чет­ка Ве­ли­ке Че­тр­де­сет­ни­це вр­шио се
упис ка­ти­ху­ме­на. Од то­га тре­нут­ка ка­ти­ху­мен се звао про­све­ћи­ва­ним.
Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма по­дроб­но нам опи­су­је по­ре­дак упи­са: „Ка­да Епи­
скоп са­зна да је при­шао тај ко­ји хо­ће да се кр­сти, пр­во он, као по­дра­жа­ва­
лац до­бро­же­ла­тељ­но­га Вла­ди­ке, уз­но­си ум­но бла­го­да­ре­ње Бо­гу, је­ди­ном
же­ла­те­љу и узроч­ни­ку сва­ко­га до­бра. За­тим по­зи­ва вер­не Цр­кве ко­јом
па­стир­ству­је да за­јед­но про­сла­ве спа­се­ње оно­га ко­ји је при­сту­пио и да
сви до­при­не­су... По­том пи­та то­га ко­ји је при­сту­пио за­што до­ла­зи у Цр­кву.
Ка­да онај од­го­во­ри... да жу­ди да по­сред­ни­штвом и са­деј­ством ње­го­вим
по­ста­не си­ном Бож­јим и да до­би­је бо­жан­ска до­бра, Епи­скоп му ка­же да,
за­то што при­ла­зи исти­ни­том, са­вр­ше­ном и не­по­гре­шном Бо­гу, тре­ба да
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
и ње­го­во при­сту­па­ње та­кво бу­де, а и сав ње­гов по­то­њи жи­вот. А ка­да се
онај са­гла­си (да хо­ће да та­ко про­жи­ви), Епи­скоп га пе­ча­ти и на­ла­же све­
ште­ни­ци­ма да за­пи­шу ње­го­во име, сме­шта­ју­ћи га од та­да ме­ђу спа­са­ва­не,
као оно­га ко­ји љу­би жи­во­твор­ни жи­вот.”
2. За­кли­ња­ње и ка­и­хе­за. То­ком Ве­ли­ке Че­тр­де­сет­ни­це про­све­ћи­ва­ни
до­ла­зе сва­ки дан у Цр­кву ка­да се чи­та пр­ви час и чи­та­ју им се за­кли­
ња­ња. За­кли­ња­њи­ма се ду­ша осло­ба­ђа од ути­ца­ја ђа­во­ла. За­кли­ња­њи­
ма, ка­же све­ти Ки­рил Је­ру­са­лим­ски, „бе­жи де­мон не­при­ја­тељ, а оста­ју
спа­се­ње и на­да на веч­ни жи­вот, те та­ко ду­ша, очи­шће­на од са­гре­ше­ња,
има спа­се­ње.”
По­сле за­кли­ња­ња сле­ди­ла је сва­ко­днев­на по­у­ка. Док се ис­пу­ња­ва очи­шће­
ње, по­ста­вља­ли су се и те­ме­љи ве­ре. У по­след­њу не­де­љу до Ве­ли­ке, по­у­ка
је за те­му има­ла Сим­вол Ве­ре (Пре­а­ње Сим­во­ла). У Цвет­ну Не­де­љу, Епи­
скоп је ис­пи­ти­вао про­све­ћи­ва­не да ли зна­ју Сим­вол Ве­ре.
Али осим по­у­ке и за­кли­ња­ња ко­ја су се оба­вља­ла у Хра­му, про­све­ћи­ва­ни су
то­ком це­ле Че­тр­де­сет­ни­це чи­ни­ли ве­ли­ки ду­хов­ни под­виг. „Да би до­био
оно што же­лиш, до­бра су ти по­моћ”, пи­ше Бо­го­слов Гри­го­ри­је, „бде­ња,
по­сто­ви, спа­ва­ње на зе­мљи, мо­ли­тве, су­зе, ми­ло­ср­ђе пре­ма по­тре­би­ти­
ма, при­ло­зи.”
3. О­ри­ца­ње о са­а­не и ри­са­је­и­ње­ње Хри­су. То­ком ве­ли­ко­су­бот­но­га
бде­ња, на пас­хал­ну не­де­љу, чи­њен је по­след­њи пред­кр­штењ­ски об­ред:
од­ри­ца­ње од са­та­не и при­са­је­ди­ње­ње Хри­сту.
Ис­пр­ва про­све­ћи­ва­ни сто­ји окре­нут за­па­ду, бос и наг, и из­го­ва­ра ре­чи
од­ри­ца­ња. За­тим се окре­ће ис­то­ку и обе­ћа­ва да ће по­ста­ти уче­ни­ком
Хри­сто­вим: „Сје­ди­њу­је­мо се са бла­гим и до­бро­жељ­ним Хри­стом, уда­ља­
ва­мо се од лу­ка­во­га и све­лу­ка­вог не­при­ја­те­ља и обе­ћа­ва­мо да ће­мо свом
111
сна­гом др­жа­ти бла­го­твор­не за­по­ве­сти Бож­је и да ће­мо се уз­др­жа­ва­ти од
сва­ке лу­ка­ве ми­сли и де­ла.”1
По­сле сје­ди­ње­ња са Хри­стом до­ла­зи ис­по­ве­да­ње ве­ре, из­го­ва­ра­ње Сим­во­ла
Ве­ре. И ти­ме су се за­вр­ша­ва­ли при­прем­ни об­ре­ди.
* * *
Са­мо Кр­ште­ње са­вр­ша­ва­но је по ово­ме по­рет­ку:
а. Осве­шта­ње во­де.
б. По­ма­зи­ва­ње за­кле­тим је­ле­јем.
Јеромонах Григорије Светогорац
в. По­гру­же­ње у во­ду.
д. Обла­че­ње у бе­лу оде­ћу.
То­ме је сле­ди­ло по­ма­зи­ва­ње све­тим ми­ром, пре­ла­зак из кр­сти­о­ни­це у глав­
ни храм и са­вр­ша­ва­ње Бо­жан­стве­не Ли­т ур­ги­је.
Це­ле Све­тле Не­де­ље но­во­про­све­ће­ни бе­ху об­у­че­ни у свој кр­штењ­ски хи­
тон, ко­ји су ски­да­ли на То­ми­ну Не­де­љу об­ре­дом оми­ва­ња.
Та­ко је фор­ми­ран по­ре­дак ула­ска у Цр­кву од дру­го­га до пе­тог ве­ка. И тај
по­ре­дак у глав­ним цр­та­ма ва­жи до да­нас.
6. Крштење је почетак живота.
Т ај­на све­то­га Кр­ште­ња по­нов­но је ства­ра­ње во­ом и Ду­хом и по­нов­но
ра­ђа­ње чо­ве­ко­во. То је ре­као Хри­стос, раз­го­ва­ра­ју­ћи са Ни­ко­ди­мом:
Ако се ко не ро­и во­ом и Ду­хом, не­ће мо­ћи ући у Цар­сво Бож­је. Сам
Хри­стос, усти­ма све­ште­но­га Зла­то­у­ста ту­ма­чи нам Сво­је ре­чи о по­нов­
ном ро­ђе­њу чо­ве­ка: „До­шао сам, ка­же, са не­ба на зе­мљу, до­нев­ши чу­де­сни
на­чин ства­ра­ња. На по­чет­ку сам ство­рио чо­ве­ка од зе­мље и во­де. Али та
Свето Крштење
тво­ре­ви­на не бе­ше бла­го­по­треб­на и са­суд се из­об­ли­чио. Не­ћу, да­кле, да
по­но­во чо­ве­ка ство­рим зе­мљом и во­дом, не­го во­дом и Ду­хом.”
Све­тим Кр­ште­њем, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст, „из­но­ва се ра­ђа­мо. Ка­ко се
ро­ди­смо из ма­те­ри­це, та­ко се ра­ђа­мо и из во­де.” Јер што је ма­те­ри­ца за
утроб­ни плод, во­да је за вер­но­га, јер се он у во­ди ства­ра и при­ма образ.”
Све­та кр­сти­о­ни­ца је ма­те­ри­ца Мај­ке Цр­кве. Та­мо се ра­ђа но­ви чо­век. Дан
кр­ште­ња ње­гов је дан ро­ђе­ња: „Кр­ште­ње је по­че­так жи­во­та и дан па­ки­
би­ти­ја [по­нов­ног ро­ђе­ња] пр­ви је од ње­го­вих да­на.”
Ако је онај ко­ји се кр­сти ста­ри­је­га уз­ра­ста, он се Бла­го­да­ћу Све­то­га Ду­ха
вра­ћа не­ви­но­сти но­во­ро­ђен­че­та. „Као што је но­во­ро­ђен­че осло­бо­ђе­но од
осу­да и ка­зни, та­ко и онај ко­ји се по­но­во ро­дио све­тим Кр­ште­њем не­ма
за шта да се оправ­да­ва, јер је, цар­ским да­ром, осло­бо­ђен од­го­вор­но­сти.”
Ва­си­ли­је Ве­ли­ки та­ко на­зи­ва „но­вим де­те­том оно­га ко­ји се по­но­во ро­дио
по­сред­ством ба­ње па­ки­би­ти­ја, ко­ји је от­хра­њен и по­стао као де­те и ти­ме
је до­сто­јан Цар­ства Не­бе­ско­га”.
1 Св. Гри­го­ри­је Па­ла­ма, ЕПЕ 11, 480-82.
 112
При­вре­ме­ни жи­вот чо­ве­ков, по ре­чи­ма све­ште­но­га Зла­то­у­стог, „има по­
че­так од те­ле­сне тру­ле­жно­сти.” И за­вр­ша­ва се у тру­ле­жно­сти. Тре­ба­ло
је, за­то, да се на­ђе дру­го ро­ђе­ње, „ко­је ни­ти по­чи­ње тру­ле­жно­шћу, ни­ти
се у њој за­вр­ша­ва, не­го ко­је во­ди у веч­ни жи­вот.” То се ра­ђа­ње упра­во
све­ште­но­са­вр­ша­ва све­тим Кр­ште­њем. Исус Хри­стос, пи­ше пре­по­доб­ни
Јо­ван Да­ма­скин, „да­ро­вао нам је дру­го ро­ђе­ње, јер као што ро­ђе­њем од
Ада­ма по­ста­до­смо ње­му слич­ни и на­сле­ди­смо про­клет­ство и тру­ле­жност,
да та­ко и ро­ђе­њем од Хри­ста Ње­му се упо­до­би­мо и на­сле­ди­мо не­тру­ле­
жност и бла­го­слов и сла­ву Ње­го­ву”.
Ка­да је Хри­стос до­шао на зе­мљу, „до­шло је Цар­ство жи­во­та... И до­го­ди­ло се
дру­го ра­ђа­ње, дру­го жи­вље­ње, дру­ги вид жи­во­та, пре­су­штаствље­ње ове
на­ше при­ро­де... Тај се плод у утро­би но­си ве­ром, на све­тлост се да­на до­
но­си по­нов­ним ро­ђе­њем Кр­ште­ња, хра­ни­те­љи­ца му је Цр­ква, дој­ка по­у­ке,
хра­на хлеб са ви­си­не, уз­ра­ста­ње уз­ви­ше­но жи­вље­ње, брак са­жи­вље­ње са
му­дро­шћу, де­ца на­да­ња, а дом Цар­ство.”1
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
7. Са Христом се разапех, живи у мени Христос
С ве­то Кр­ште­ње је у Хри­сту по­нов­но ро­ђе­ње чо­ве­ко­во. Исус Хри­стос ра­ђа
кр­шта­ва­но­га у Све­то­ме Ду­ху. И ја­сно је, пи­ше све­ште­ни Ка­ва­си­ла, да
ро­ди­тељ по­ла­же Свој жи­вот у оно­га ко­ји се ра­ђа: „Ра­ђа­ње је ба­ња. И ра­ђа
Он (Хри­стос), а ра­ђа­мо се ми.”
Жи­вот Хри­стов бо­жан­ски је Дар ко­ји кр­шта­ва­ни при­ма. По име­ни­ма ко­ја
да­је­мо у Тај­ни све­то­га Кр­ште­ња, пи­ше све­ште­ни Ка­ва­си­ла, као и „по оно­
ме што се чи­ни и по­је то­ком ње­го­во­га све­ште­но­деј­ства, зна­мо ово: да у
Хри­сту жи­вот по­чи­ње све­тим Кр­ште­њем”. Ка­да се по­но­во ра­ђа­мо во­ом
и Ду­хом, „у на­ма по­чи­ње жи­вот Хри­стов”. Све­то Кр­ште­ње је „све­ште­ни
об­ред бо­го­ро­ђе­ња”.
Све­то Кр­ште­ње нас уте­ло­вљу­је у Хри­ста. „Пре­тва­ра нас у ма­сли­не ум­стве­
не”, ка­же све­ти Ки­рил Је­ру­са­лим­ски про­све­ћи­ва­ни­ма. „По­ста­ни при­ча­
сни­ком све­те ло­зе”. Сам Хри­стос, ло­за исти­ни­та, ка­да се кр­шта­ва­мо на­
са­ђу­је нас у Се­бе Са­мо­га: „На­са­ђен си у ра­ју и (ђа­во) те је из­ба­цио. Гле, Ја
те на­са­ђу­јем у Се­би Са­мо­ме, Ја те но­сим”.
Све­тим Кр­ште­њем чо­век по­ста­је оби­та­ли­ште Хри­сто­во и Хри­стос оби­та­ва
у ње­му. Тре­ба, сто­га, жи­вот кр­шта­ва­но­га да од­го­ва­ра жи­во­т у Хри­сто­вом.
„Ми ко­ји се јед­ном у Хри­ста обу­ко­смо и удо­сто­ји­смо се да Он у на­ма оби­
та­ва, мо­ћи ће­мо па­жљи­вим жи­во­том и без ре­чи да по­ка­же­мо сви­ма си­лу
Оно­га Ко­ји у на­ма пре­би­ва”.
Жи­вот кр­шта­ва­но­га тре­ба да бу­де не­пре­ста­но по­дра­жа­ва­ње жи­во­та Хри­
сто­во­га. „За­то по­гле­дај­мо са па­жњом на Хри­стов жи­вот и чи­ме се по­ка­зао
као На­чал­ник на­ше­га жи­во­та, та­ко да би, ка­ко ка­же Апо­стол Па­вле, са­
1 Св. Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, М 46, 604 CD.
113
гла­сно де­ли­ма Хри­ста, На­чал­ни­ка на­ше­га спа­се­ња, и по­дра­жа­ва­ње Ње­
му од оних ко­ји Га сле­де би­ло бла­го­у­спе­шно”.1 По­дра­жа­ва­ње Хри­сту, по
све­том Гри­го­ри­ју Па­ла­ми, про­ла­зи кроз од­ре­ђе­не ступ­ње­ве: „По­че­так
по­дра­жа­ва­ња Хри­сту на­ма је све­то Кр­ште­ње, ко­је је образ по­гре­бе­ња и
Вас­кр­се­ња Го­спод­њег. Сре­ди­на је вр­лин­ско жи­вље­ње и жи­вот са­гла­сан
са Је­ван­ђе­љем. Крај по­дра­жа­ва­ња Хри­сту је кроз ду­хов­не под­ви­ге по­бе­да
над стра­сти­ма, ко­ја до­но­си без­бо­лан и не­про­ла­зни не­бе­ски жи­вот.”
Све­тим Кр­ште­њем сле­ди­мо Хри­ста у кр­сној смр­ти и вас­кр­се­њу. Са­у­ми­
Јеромонах Григорије Светогорац
ре­мо са Хри­стом, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, „у та­јан­стве­ној во­ди
Кр­ште­њем по­гре­бе­ни... да би по­дра­жа­ва­њу смр­ти сле­ди­ло и по­дра­жа­ва­
ње Вас­кр­се­ња”. Сав наш жи­вот тре­ба да бу­де жи­вот са Хри­стом: „Кроз
све уз­ра­сте Хри­сто­ве про­ђи не­по­роч­но, као Хри­стов уче­ник”, по­зи­ва нас
Бо­го­слов Гри­го­ри­је.
* * *
Ре­чи Апо­сто­ла Па­вла Са Хри­сом се ра­за­ех, по све­ште­ном Зла­то­у­сту, „за­
пра­во се од­но­се на све­то Кр­ште­ње. Али ка­да ка­же Апо­стол Не жи­вим ви­
ше ја, не­о Хри­сос жи­ви у ме­ни, то се од­но­си на жи­вот по­сле Кр­ште­ња,
ко­јим се умрт­вља­ва­ју на­ши удо­ви. А шта зна­чи: Жи­ви у ме­ни Хри­сос?
Да не чи­ним ни­шта од оно­га што Хри­стос не же­ли... Ко то мо­же да ка­же?
А он је по­слу­шао Хри­ста и од­ба­цио из сво­га жи­во­та све жи­теј­ско и све је
чи­нио у скла­ду са Хри­сто­вом во­љом, па ни­је ре­као „жи­вим бли­зу Хри­ста”,
не­го не­што још сна­жни­је: Жи­ви у ме­ни Хри­сос.
Апо­стол Па­вле пи­ше да се све­тим Кр­ште­њем са­ри наш чо­век рас­ео са
Хри­стом. Ако по­сле све­то­га Кр­ште­ња „оста­неш мр­тав за грех, жи­виш
Свето Крштење
по Бо­гу. Али вра­тиш ли се по­но­во гре­ху, уни­штио си бо­жан­ски жи­вот.”
Све­тим Кр­ште­њем уми­ре чо­век гре­ха и уста­је но­ви чо­век: „Са­по­гре­бао
си се Ме­ни у смр­ти Кр­ште­ња”, ка­же Хри­стос усти­ма све­то­га Гри­го­ри­ја
Ни­сиј­ског... „Са­ва­скр­сао си и уз­ди­гао се у за­јед­ни­ци бо­жан­ства.” Во­да у
ко­јој смо се кр­сти­ли „по­ста­ла је по­чет­ком ка Бо­гу пре­и­на­че­ња”.
По­сле све­то­га Кр­ште­ња наш жи­во са­кри­вен је у Хри­су Бо­у. „Не оп­хо­
ди­те се, да­кле, пре­ма ства­ри­ма ово­га жи­во­та као жи­ви”, ка­же све­ште­ни
Зла­то­уст. „По­на­шај­те се као да сте умр­ли.” „Јер ако се ко се­ти да од Кр­ште­
ња у Се­би има Хри­ста са­кри­ве­ног... од­ба­цив­ши све ства­ри ово­га све­та,
оста­је у сво­ме ср­цу, чу­ва­ју­ћи га са сва­ком па­жњом и че­ка­ју­ћи од­ла­зак из
жи­во­та.” Чо­век ко­ји се кр­стио и осе­тио у се­би узи­гра­ва­ње Хри­сто­во­га
жи­во­та, жи­во­том по­ста­је де­лат­ник за­по­ве­сти Хри­сто­вих, чу­вар сво­га
ср­ца и жи­во­та, жи­во­та Хри­сто­во­га.
1 Св. Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, М 45, 88 А.
 114
8. Помазујеш, усавршавајући
смртничко суштаство
К ао што кр­ште­ње Ису­са Хри­ста од ча­сно­га Пре­те­че чи­ни по­че­так Тај­
не све­то­га Кр­ште­ња, та­ко и си­ла­зак Све­све­то­га Ду­ха на Го­спо­да чи­ни
пр­ви­ну Тај­не све­то­га Ми­ро­по­ма­за­ња. Исус Хри­стос кр­шен је о Јо­ва­на
на Јор­а­ну. И сме­са из­ла­зе­ћи из во­е ви­е ово­ре­на не­бе­са и Ду­ха као
о­лу­ба е си­ла­зи на ње­а. О том до­га­ђа­ју си­ла­ска Уте­ши­те­ље­во­га на Го­
спо­да по­твр­ђу­је нам и Кр­сти­тељ Јо­ван: Ви­ех Ду­ха е си­ла­зи као о­луб са
не­ба и оса­е на Ње­му; И ја Га не зна­ох, али Ко­ји ме о­сла а кр­ша­вам
во­ом Он ми ре­че: На Ко­а ви­иш а Дух си­ла­зи, Тај је Онај Ко­ји кр­ша­ва
у Ду­ху Све­ом.
Ве­зу си­ла­ска Уте­ши­те­ља на Хри­ста и све­то­га Ми­ро­по­ма­за­ња пе­ва Сла­во­
по­јац пра­зни­ка Бо­го­ја­вље­ња:
По­ма­зу­јеш, уса­вр­ша­ва­ју­ћи смр­нич­ко су­ша­сво,
Ца­ре бес­о­че­ни, за­је­ни­цом Ду­ха,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Сру­ја­ма чи­сим очи­сив­ши, и а­ме
Си­лу о­бе­ив­ши на­ме­ну,
Са­а је за бес­ко­нач­ни за­ме­нив­ши жи­во.
И Све­ти Ни­ко­дим ту­ма­чи и по­ја­шња­ва: „Ца­ре бес­по­чет­ни, Ти си чи­стим
во­да­ма Јор­да­на очи­стио од та­ме беш­ча­шћа и гре­ха људ­ску при­ро­ду, узев­
ши је и сје­ди­нив­ши Сво­јој над­бо­жан­ској ипо­ста­си, по­ма­зао си је и уса­
вр­шио по­ма­за­њем и за­јед­ни­цом Све­то­га Ду­ха... Јер Дух Све­ти, Ко­ји је
си­шао на Те­бе док си се кр­шта­вао, ја­вљао је бо­жан­ско По­ма­за­ње. И прем­
да је из то­га сје­ди­ње­ња та­јан­стве­но по­ма­за­на Тво­ја бо­го­и­по­ста­сна плот
Ду­хом Све­тим... та­да су то по­ма­за­ње на Јор­да­ну и дру­ги спо­ља по­зна­
ли. Ми­сли се на по­ма­за­ње и људ­ских те­ла. Јер Хри­стос, пр­во очи­стив­ши
људ­ско су­шта­ство од пра­о­тач­ко­га гре­ха во­да­ма Јор­да­на, по­ма­зао га је
за­тим уса­вр­ши­тељ­ским ми­ром, за­јед­ни­цом Све­то­га Ду­ха. За­то се у Цр­
кви Хри­сто­вој одр­жа­ва све­ште­ни оби­чај и пре­да­ње, да све­ште­ни­ци пр­во
по­ма­зу­ју... а за­тим да уса­вр­ша­ва­ју (кр­ште­но­га) по­ма­за­њем све­то­га ми­ра,
из­го­ва­ра­ју­ћи ре­чи: Пе­ча а­ра Ду­ха Све­о­а.
По­ма­за­ње Го­спод­ње оба­вље­но је, из­у­зет­но, та­ко да ни­је упо­тре­бље­но чул­но
све­то ми­ро, као што су из­у­зет­но и све­ти Апо­сто­ли на Пе­де­сет­ни­цу кр­
ште­ни без во­де, „јер нај­ва­жни­ји је Дух, ко­јим и во­да деј­ству­је - као што
је и ре­че­но да је и Хри­стос по­ма­зан, а да ни­је по­ма­зан ни­ка­квим је­ле­јем,
не­го при­мив­ши Дух.” Хри­стос ни­је од чо­ве­ка по­ма­зан је­ле­јем или чул­ним
ми­ром, ка­же све­ти Ки­рил, не­го Га је Отац... по­ма­зао Све­тим Ду­хом, ка­ко
на­зна­ча­ва Апо­стол Пе­тар: Исус На­за­ре­ћа­нин, Ко­је­а о­ма­за Бо Ду­хом
Све­им. А Све­ти­тељ на­ста­вља: „Као што се Хри­стос истин­ски ра­за­пео
и по­гре­бао и устао, а ви се у кр­ште­њу удо­сто­ја­ва­те да се по по­до­би­ју са­
ра­зап­не­те и са­по­гре­бе­те и са­ва­скр­сне­те, та­ко је и са по­ма­за­њем. Он се
115
по­ма­зао ум­стве­ним је­ле­јем ра­до­ва­ња, од­но­сно Ду­хом Све­тим... а ви се по­
ма­за­сте ми­ром, по­став­ши за­јед­ни­ча­ри­ма и при­ча­сни­ци­ма Хри­сто­вим.”
* * *
О да­ру Уте­ши­те­ља они­ма ко­ји ве­ру­ју у Бо­га и кр­шта­ва­ју се Го­спод је не­
ко­ли­ко пу­та го­во­рио, а по­себ­но у но­ћи Тај­не Ве­че­ре. Али нај­ка­рак­те­ри­
стич­ни­је су ове ре­чи Го­спод­ње у о­сле­њи ве­ли­ки ан ра­зни­ка: Ако је
ко же­ан, не­ка о­ђе Ме­ни и и­је. Ко­ји у Ме­не ве­ру­је, ка­ко ре­че Пи­смо, из
уро­бе ње­о­ве о­е­ћи ће ре­ке во­е жи­ве. А о је ре­као, ту­ма­чи Је­ван­ђе­
Јеромонах Григорије Светогорац
лист, о Ду­ху Ко­ји су има­ли а ри­ме они ко­ји ве­ру­ју у Ње­а. И у тим ре­чи­
ма Хри­сто­вим ја­сно се ви­ди ве­за све­то­га Кр­ште­ња и Ми­ро­по­ма­за­ња, јер
из­раз во­а жи­ва код Је­ван­ђе­ли­ста Јо­ва­на си­но­ним је Кр­ште­ња.
Али осим Хри­ста, и Све­ти Апо­сто­ли, ко­ји су увек по­сту­па­ли по Ње­го­вим
све­тим за­по­ве­сти­ма, го­во­ри­ли су о све­том Ми­ро­по­ма­за­њу и мно­го пу­та
га и са­вр­ши­ли. Апо­стол Пе­тар, на при­мер, у дан Пе­де­сет­ни­це са­ве­т у­је
на­род: По­кај­е се и не­ка се сва­ки о вас кр­си у име Ису­са Хри­са на
о­у­ша­ње ре­хо­ва и ри­ми­ће­е ар Све­о­а Ду­ха.
Тај­на Све­то­га Ми­ро­по­ма­за­ња дар је Уте­ши­те­љев но­во­про­све­ће­ном: „Оно­
ме ко је осве­штан нај­све­ште­ни­јим са­вр­ше­њем бо­жан­стве­но­га ро­ђе­ња
(Кр­ште­њем), уса­вр­ши­тељ­ско по­ма­за­ње ми­ром да­ру­је си­ла­зак бо­го­на­чал­
но­га Ду­ха. А та све­ште­на ико­но­гра­фи­ја, ка­ко ве­ру­јем, сим­во­лич­ки ука­зу­је
на то да се Хри­стом да­ру­је Бо­жан­стве­ни Дух”.1
Све­тим Кр­ште­њем по­ста­је­мо за­јед­ни­ча­ри Хри­сто­во­га жи­во­та и од Хри­ста
при­ма­мо дар Уте­ши­те­ља. „Јер Хри­сто­во име ис­по­ве­да све. Оно ука­зу­је
и на Бо­га Ко­ји је по­ма­зао, и на Си­на Ко­ји је по­ма­зан, и на Ду­ха Ко­ји је
Свето Крштење
по­ма­за­ње.” Они ко­ји при­ма­ју дар Уте­ши­те­ља и чу­ва­ју га чи­стим, има­ју
у се­би Из­вор во­е ко­ја е­че у жи­во веч­ни. „Јер бла­го­дат Све­то­га Ду­ха,
ка­да уђе и сме­сти се у ум, то­чи сна­жни­је од сва­ког дру­гог из­во­ра. Она
ли­је без пре­стан­ка, а не по­вре­ме­но, и ни­ти пре­сах­њу­је, ни­ти јој се те­че­ње
ика­да за­у­ста­вља.”2
Све­тим Кр­ште­њем обла­чи­мо се у Хри­ста, све­тим Ми­ро­по­ма­за­њем обла­
чи­мо се у си­лу са ви­си­не, Уте­ши­те­ља. „Дух Све­ти зо­ве се оде­лом вер­них,
не као ха­љи­на, не­го као што се гво­жђе за­о­де­ва у ва­тру – не за­о­де­ва се тек
спо­ља, не­го се све ва­тром про­жме.” Та­ко се ми обла­чи­мо у Уте­ши­те­ља.
Не спо­ља, „не­го у ср­цу и по­ми­сли­ма ис­пу­ња­ва­ју­ћи се све­тло­шћу, а у ли­цу
Бла­го­да­ћу.”3
1 Св. Ди­о­ни­си­је
Аре­о­па­гит, М3, 484 С.
2 Св. Зла­то­уст, ЕПЕ 13, 678.
3 Св. Фо­ти­је, М 101, 721 А.
 116
9. Чинећи пророцима, свештеницима и царевима
К а­да све­ште­ник по­ма­зу­је но­во­про­све­ће­но­га, он све­тим ми­ром чи­ни зна­
мен жи­во­твор­но­га Кр­ста на ра­зним де­ло­ви­ма те­ла, го­во­ре­ћи сва­ки пут:
Пе­ча а­ра Ду­ха Све­о­а. Амин. „Ти­ме се ви­ди да је по­ма­за­ње знак Хри­
стов, јер се по­ма­зи­ва­ни кр­сто­ли­ко по­ма­зу­је и до­би­ја дар Све­то­га Ду­ха”.
Но­во­про­све­ће­ни се по­ма­зу­је и по­ста­је, по бла­го­да­ти, хри­стос (по­ма­за­
ник): „Хри­сто­си по­ста­до­сте, при­мив­ши од­раз Све­то­га Ду­ха”. 1
Кр­сто­ли­ко пе­ча­ће­ње пред­ста­вља ви­дљи­ви знак да­ра Све­то­га Ду­ха. Тај дар
но­во­про­све­ће­но­га чи­ни за­јед­ни­ча­рем Хри­сто­вим и са­су­дом да­ро­ва Све­
то­га Ду­ха. Све­ти Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла пи­ше: „Де­ло са­вр­ша­ва­ња све­то­га Ми­
ро­по­ма­за­ња пре­да­ва­ње је деј­ста­ва Све­бла­го­га Ду­ха. Све­то ми­ро уво­ди у
по­ма­зи­ва­но­га Го­спо­да Ису­са Хри­ста, у Ко­јем се на­ла­зи све спа­се­ње љу­ди
и сва­ка на­да на до­бро, од Ко­је­га нам се да­је за­јед­ни­ца Све­то­га Ду­ха и Ко­
јим нам се оства­ру­је при­ступ Оцу. Јер тво­рац по­нов­но­га ства­ра­ња љу­ди
за­јед­но је Све­та Тро­ји­ца, а из­вр­ши­тељ је сам Син и Ло­гос.”
По­сле по­ма­зи­ва­ња све­тим ми­ром, но­во­про­све­ће­ни је по­ма­за­ник, да­кле
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
истин­ски хри­шћа­нин. „По­што се удо­сто­ји­сте ово­га све­то­га Ми­ро­по­ма­
за­ња”, ка­же све­ти Ки­ри­ло, „зо­ве­те се хри­шћа­ни­ма. А на име хри­шћа­ни­на
има­те пра­во због по­нов­но­га ро­ђе­ња. Јер пре не­го што сте се удо­сто­ји­ли
Кр­ште­ња и Бла­го­да­ти Све­то­га Ду­ха, ни­сте истин­ски би­ли до­стој­ни ово­
га име­на?” И Све­ти­тељ на­ста­вља: „Али ну­жно је да зна­те да се пра­сли­ка
[пре­до­браз] ово­га По­ма­за­ња на­ла­зи у Ста­ром Пи­сму. Ка­да је Мој­сеј от­крио
сво­ме бра­т у Ааро­ну да је за­по­вест Бож­ја да га учи­ни пр­во­све­ште­ни­ком, по­
што се Аарон опрао у во­ди, Мој­сеј га је по­ма­зао и он се ота­да звао по­ма­за­
ни­ком, од те пра­сли­ке по­ма­за­ња. Та­ко и ка­да је пр­во­све­ште­ник Со­ло­мо­на
про­из­во­дио у ца­ра, по­ма­зао га је, по­што га је умио у Ги­о­ну (у Ни­лу). И то
се са њи­ма чи­ни­ло као пра­сли­ка. А ва­ма се то истин­ски до­го­ди­ло, и не као
образ, јер ви сте се истин­ски по­ма­за­ли Све­тим Ду­хом.” Но­во­про­све­ће­ни
ко­ји се по­ма­зу­је да­ром Све­то­га Ду­ха по­ста­је цар, све­ште­ник и про­рок.
* * *
Оп­ште је уче­ње Ота­ца да је чо­век од Бо­га ство­рен као цар над тво­ре­ви­ном,
ко­ји сла­ви Ње­го­ву сла­ву, ве­сник (ан­ђео) и про­рок. „Тво­рац над твор­ци­ма
на­шу при­ро­ду ство­рио је као ка­кав са­суд по­го­дан за цар­ска де­ла, а учи­
нив­ши га да по ду­ши до­сто­јан­стви­ма и са­мим об­ли­ком те­ла бу­де та­кав,
да бу­де по­го­дан за цар­ство”, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски. И на­ста­вља:
„Људ­ска при­ро­да је са сво­јим по­до­би­јем Ца­ру све­га вас­кр­сла као жи­ва
ико­на... по­нев­ши уме­сто пор­фир­не ха­љи­не вр­ли­не, ко­ја је нај­цар­стве­
ни­ја од све оде­ће. Ме­сто да др­жи скип­тар, она се осла­ња на бла­жен­ство
бе­смрт­но­сти, а уме­сто цар­ском ди­ја­де­мом, укра­ше­на је вен­цем прав­де”.
А све­ште­ни Зла­то­уст ка­же да је Бог ску­па са дру­гим да­ро­ви­ма чо­ве­ку
1 Св. Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски, В 39, 253.
117
пру­жио и про­роч­ки дар. Чи­ње­ни­ца да су де­ца пр­во­зда­них при­но­си­ла на
жр­тву свој при­нос Бо­гу по­ка­зу­је, по Све­ти­те­љу, да су на то би­ли по­кре­
ну­ти „по­у­че­ни са­ве­шћу и му­дро­шћу сви­ше” ко­ју је Бог дао чо­ве­ку. Ти
да­ро­ви Бож­ји чо­ве­ку се из­но­ва да­ју све­тим Ми­ро­по­ма­за­њем.
Апо­стол­ске ре­чи о ми­ро­по­ма­за­њу и пе­ча­ће­њу да­ју по­во­да бо­го­про­све­ће­
ном ту­ма­чу Јо­ва­ну да про­го­во­ри о бо­жан­стве­ним да­ро­ви­ма. Апо­стол Па­
вле пи­ше: Бо Ко­ји нас увр­ђу­је са ва­ма у Хри­су и Ко­ји нас о­ма­за, Ко­ји
нас и за­е­ча­и и а­е нам за­ло Ду­ха у ср­ца на­ша. „Шта зна­чи Онај Ко­ји
Јеромонах Григорије Светогорац
нас о­ма­за и за­е­ча­и?”, пи­та све­ште­ни Зла­то­уст. И сам од­го­ва­ра: „Онај
Ко­ји нам је дао Дух, Ко­јим је са­вр­шио и јед­но и дру­го, чи­не­ћи нас исто­
вре­ме­но и про­ро­ци­ма и све­ште­ни­ци­ма и ца­ре­ви­ма. Јер они су се у ста­ро
вре­ме по­ма­зи­ва­ли. А ми са­да има­мо не јед­но, не­го сва три до­сто­јан­ства
по пре­и­мућ­ству. И у Цар­ству да ужи­ва­мо, и све­ште­ни­ци да по­ста­не­мо
при­но­се­ћи на жр­тву сво­ја те­ла... а уз то по­ста­је­мо и про­ро­ци­ма, јер шо
око не ви­е и ухо не чу, то нам је об­ја­вље­но.” „И ти”, ка­же Све­ти, „по­ста­јеш
ца­рем и све­ште­ни­ком и про­ро­ком кроз ба­њу све­то­га Кр­ште­ња”. Иза­бра­
ни­ци Бож­ји, пи­ше све­ти Ма­ка­ри­је, „по­ма­зу­ју се осве­ћу­ју­ћим по­ма­за­њем
и по­ста­ју до­стој­ни­ци и ца­ре­ви.” У исто вре­ме, сва­ки вер­ни, при­но­се­ћи у
жр­тву те­ле­сна стра­да­ња, при­но­си Бо­гу жи­ву жр­тву, јер „сва­ко је ру­ко­по­
ло­жен као све­ште­ник соп­стве­но­га те­ла”.
* * *
Да­ро­ви Све­то­га Ду­ха да­ју се све­тим Ми­ро­по­ма­за­њем, али деј­ство да­ро­ва
об­ја­вљу­је се ис­пу­ња­ва­њем Бож­јих за­по­ве­сти. „По мо­гућ­но­сти (по­тен­
ци­јал­но), кр­ште­ни и ми­ро­по­ма­за­ни у се­би има бо­жан­ске да­ро­ве, а они
Свето Крштење
се вре­ме­ном от­кри­ва­ју у ме­ри у ко­јој се он очи­шћу­је и у ко­јој по­ка­же
се­бе до­стој­ним да они у ње­му деј­ству­ју - из­у­зев бо­жан­стве­ног све­штен­
ства”. По­треб­ни су не­пре­ста­на тре­зве­ност и др­жа­ње Бож­јих за­по­ве­сти,
да би кр­ште­ни ужи­вао у да­ро­ви­ма Све­то­га Ду­ха. „По­ма­зав­ши се овим
све­тим ми­ром”, по­зи­ва све­ти Ки­рил Је­ру­са­лим­ски, „са­чу­вај­те га у се­би
нео­сквр­ње­ним и бес­пре­кор­ним, на­пре­ду­ју­ћи у до­брим де­ли­ма и бла­
го­у­го­див­ши на­чал­ни­ку спа­се­ња на­ше­га Ису­с у Хри­сту, Ко­јем је сла­ва у
ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин”.
10. Покајање је почетак и средина и крај
К а­да чо­век при­ла­зи Тај­ни све­то­га Кр­ште­ња у ста­ри­јем уз­ра­сту, Тај­ни
прет­хо­ди од­го­ва­ра­ју­ћа ду­хов­на при­пре­ма. Чо­век се очи­шћу­је да би по­
стао са­су­дом бо­жан­ско­га да­ра. Све­ти Ки­рил по­зи­ва ка­ти­ху­ме­не: „Поч­ни­те
да пе­ре­те сво­је ха­љи­не по­ка­ја­њем, да би­сте се, ка­да бу­де­те по­зва­ни, чи­сти­
ма на­шли у ло­жни­ци”. И у ка­ти­хе­зи че­тр­де­сет да­на до све­то­га кр­ште­ња,
он ка­же: „Мно­го ти је вре­ме­на да­то – имаш че­тр­де­сет да­на за по­ка­ја­ње.
Имаш до­вољ­но при­ли­ке и да се ски­неш (од гре­ха), и да се опе­реш, и да се
об­у­чеш, и да уђеш... Ако ко по­зна­је сво­ју ра­ну, не­ка узме за­вој. Ко је пао,
 118
не­ка се по­диг­не.” При­пре­ма за све­то Кр­ште­ње са­сто­ји се у искре­ном по­ка­
ја­њу оно­га ко­ји при­ла­зи због ње­го­во­га прет­ход­ног жи­во­та. То је по­ка­ја­ње
про­по­ве­дао Ча­сни Пре­те­ча: Глас Ло­о­са, а­ни­ца све­ил­ник све­ло­си,
сун­ца Пре­е­ча, у у­си­њи свим на­ро­и­ма ва­и­ја­ше: По­кај­е се и уна­ре
се очи­си­е, јер ево ре­со­ји Хри­сос, Ко­ји из­ба­вља све о ру­ле­жи.1
Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма пи­ше: „По­што је по­ка­ја­ње и по­че­так и крај у Хри­
сту жи­во­та, и Пре­те­ча Го­спод­њи и Кр­сти­тељ, ко­ји бе­ше по­че­так жи­во­та
у Хри­сту, ро­о­ве­ао је о­во­ре­ћи: По­кај­е се, јер ри­бли­жи се Цар­сво
Не­бе­ско. И Са­ми Го­спод, Ко­ји је са­вр­шен­ство сва­ко­га до­бра, исто је го­во­
рио у Сво­јој про­по­ве­ди. По­ка­ја­ње зна­чи за­мр­зе­ти грех и за­во­ле­ти вр­ли­ну,
бе­жа­ти од сва­ко­га зла и чи­ни­ти до­бро. А то­ме прет­хо­ди са­мо­пре­и­спи­ти­
ва­ње о сво­јим са­гре­ше­њи­ма и по­ка­ја­ње пред Бо­гом. То је чо­ве­ко­во са­тр­
ве­ним ср­цем при­бе­га­ва­ње Ње­му и па­да­ње пред мо­ре Ње­го­во­га ми­ло­ср­ђа,
док се сма­тра не­до­стој­ним да се при­бро­ји Ње­го­вим си­но­ви­ма, ка­ко је и
блуд­ни го­во­рио у ка­ја­њу: Го­со­е, ни­сам о­со­јан а се на­зо­вем Тво­јим
си­ном, учи­ни ме као је­но­а о Сво­јих на­јам­ни­ка.”
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
По­вра­так не­бе­ском Оцу кроз по­ка­ја­ње прет­по­став­ка је при­ма­ња од љу­ба­ви
Ње­го­ве нај­ле­ше ха­љи­не и пр­сте­на ко­ји је сим­вол да­ра Све­то­га Ду­ха. Сам
Ча­сни Пре­те­ча, про­по­вед­ник по­ка­ја­ња, слу­жио је тај­ни чо­ве­ко­во­га по­
врат­ка Бо­гу Оцу. Од гре­ха мр­тви чо­век вра­ћа се Бо­гу и све­тим Кр­ште­њем
по­но­во се ра­ђа и ула­зи у Очев Дом, све­т у Цр­кву, као син Бож­ји љу­бље­ни
и за­јед­ни­чар Ње­го­ве Љу­ба­ви.
Кр­сти­тељ Јо­ван тра­жио је од свих ко­ји су до­ла­зи­ли да се кр­сте по­ка­ја­ње и
пло­до­ве по­ка­ја­ња. Ни­су би­ли до­вољ­ни уз­др­жа­ва­ње од гре­ха и тро­ну­тост
ср­ца да по­ка­жу искре­ност по­ка­ја­ња. Пло­до­ви по­ка­ја­ња ко­је је тра­жио Ча­
сни Пре­те­ча би­ли су ис­по­вест, пра­вед­ност, ми­ло­ср­ђе, скром­ност, љу­бав,
исти­на. И на­ша све­та Цр­ква по­зи­ва про­све­ћи­ва­не да се под­виг­ну свим
сна­га­ма пре но што при­сту­пе све­тој ку­пје­љи: „Спре­ми­те се, при­пре­ми­те
не све­тле ха­љи­не, не­го до­бро­са­ве­сно бла­го­вер­је ду­ше.” При­пре­ми са­суд
сво­је ду­ше, „да би по­стао си­ном Бож­јим и на­сле­ни­ком Бож­јим, а са­на­
сле­ни­ком Хри­со­вим”.2
* * *
Под­виг ко­ји нас при­пре­ма да при­ми­мо дар Све­то­га Ду­ха на­ста­вља се још
ин­тен­зив­ни­је по­сле све­то­га Кр­ште­ња и чу­ва дар нео­сквр­ње­ним. Све­ти
Гри­го­ри­је Бо­го­слов ка­же: бде­ња, мо­ли­тве, пост и су­зе ко­ји су ти по­мо­гли
да при­миш дар, не­ка то по­ста­не „за­хвал­ни­цом и за­пи­сом” Бла­го­да­ти. Ни­
је до­вољ­но, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст, све­то Кр­ште­ње да би­смо са­чу­ва­ли
чи­сто­т у ду­ше. Хо­ће­мо ли да за­у­век ужи­ва­мо у све­тло­сти но­во­га жи­во­та,
тре­ба да жи­ви­мо до­стој­но ње­га. „Ро­ди­ти се тај­ним ро­ђе­њем и очи­сти­ти
1 Ју­тре­ње Бо­го­ја­вље­ња.
2 Св. Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски, В 39, 60 и 65.
119
се од свих прет­ход­них са­гре­ше­ња би­ва од Кр­ште­ња, али оста­ти и убу­ду­ће
чи­стим и не при­ми­ти опет по­сле то­га мр­љу, у на­шој је вла­сти и за­ви­си од
на­ше рев­но­сти.” И Све­ти­тељ за­вр­ша­ва: „Ве­ли­ка је опа­сност да упр­ља­мо
све­тлу ха­љи­ну све­то­га Кр­ште­ња по­то­њом не­бри­гом и гре­си­ма и да се као
лу­де де­вој­ке на­ђе­мо ван ло­жни­це.”
Ве­ли­чан­ство да­ра ко­ји кр­шта­ва­ни при­ма иза­зи­ва за­вист ђа­во­ло­ву. За­то је
ве­ли­ка опа­сност од гре­ха по­сле све­то­га кр­ште­ња. Ка­ко пи­ше све­ти Гри­
го­ри­је Ни­сиј­ски, „по­сле до­сто­јан­ства уси­но­вље­ња, ђа­во на нас на­ср­ће
Јеромонах Григорије Светогорац
сил­ни­је. Злим оком гле­да на ле­по­т у но­во­ро­ђе­но­га чо­ве­ка ко­ји рев­ну­је око
не­бе­ско­га жи­вље­ња, без ко­је­га је он сам остао. И по­ди­же на ње­га ог­ње­на
ис­ку­ше­ња, на­сто­је­ћи да нам угра­би ову дру­гу и но­ву оде­жду, ка­ко је угра­
био и пр­ву.” Ва­ља нам се мно­го тру­ди­ти да не под­лег­не­мо ис­ку­ше­њи­ма,
не­го да са­чу­ва­мо чи­стом ха­љи­ну све­то­га кр­ште­ња. И де­си ли се кад­год је
упр­ља­мо, очи­сти­мо је по­ка­ја­њем. Јер „про­ли­ве­на су­за рав­на је по сна­зи
ку­пје­љи, а бол­ни уз­ди­сај вра­ћа Бла­го­дат ко­ја је на­крат­ко од­сту­пи­ла”.
По­ка­ја­ње пре­по­ру­чу­је све­ште­ни Зла­то­уст они­ма ко­ји су ис­пр­ља­ли ха­љи­ну
Кр­ште­ња: „Ви”, ка­же, „ко­ји се не­дав­но удо­сто­ји­сте да при­ми­те бо­жан­ски
дар, уло­жи­те ве­ли­ки на­пор ка­ко би­сте га са­чу­ва­ли. Са­чу­вај­те чи­стим и
без мр­ље ду­хов­но ру­хо ко­је вам је да­то. А сви ми ко­ји смо ра­ни­је при­ми­
ли тај дар, про­ме­ни­мо сво­је жи­во­те... Јер мо­гу­ће је вра­ти­ти се прет­ход­ној
ле­по­ти и све­тло­сти, са­мо ако учи­ни­мо оно што од нас за­ви­си.” По ре­чи­ма
све­то­га Јо­ва­на Ле­ствич­ни­ка, по­ка­ја­ње је об­но­ва све­то­га Кр­ште­ња: „По­
ка­ја­ње је по­вра­так кр­ште­ња”.
По­ка­ја­ње, ка­же све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма, „по­че­так је и сре­ди­на и крај хри­
Свето Крштење
шћан­ско­га жи­вље­ња. Јер и пре све­то­га Кр­ште­ња и у све­том Кр­ште­њу и
по­сле све­то­га Кр­ште­ња оно се и тра­жи и ду­гу­је.” До све­то­га Кр­ште­ња
по­ка­ја­њем чи­сти­мо про­стор сво­је ду­ше. О све­том Кр­ште­њу по­ка­ја­њем
при­вла­чи­мо дар Све­то­га Ду­ха. По­сле све­то­га Кр­ште­ња по­ка­ја­њем чу­ва­мо
дар. Ка­ко пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма, Све­ти Дух Ко­ји при­ми­смо све­
тим Кр­ште­њем „оста­је на они­ма ко­ји жи­ве са ка­ја­њем, чак и ка­да гре­ше,
а уда­љу­је се од оних ко­ји гре­ше без по­ка­ја­ња.” И за­вр­ша­ва Све­ти: „Сви ми
до кра­ја жи­во­та чу­вај­мо по­ка­ја­ње чу­ва­мо де­ли­ма, ре­чи­ма и по­ми­сли­ма,
чу­вај­мо у се­би за­у­век Све­ти Дух да нас ура­зу­мљу­је, да се ста­ра о на­ма и
да­ру­је нам спа­се­ње с ви­си­не, са­да и сваг­да и у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.”
 120
ОСВЕШТАЊЕ ВОДЕ
Ниједна реч неће бити довољна
да опева чудеса Твоја
М о­ли­тва осве­шта­ња во­де по­ку­шај је да опе­ва­мо Бож­ја чу­де­са. Све­ште­
ник во­згла­ша­ва: Ве­лик си, Го­со­е, и чу­е­сна су е­ла Тво­ја и ни­је­на
реч не­ће би­и о­вољ­на а ое­ва чу­е­са Тво­ја. Ни­јед­на људ­ска реч ни­је
до­стој­на да опе­ва чу­де­са Бо­га Ло­го­са. Јер ко је ка­ар а из­ре­че си­ле Тво­је,
а раз­ла­си све хва­ле Тво­је или ис­ри­о­ве­а чу­е­са Тво­ја у сва­ко вре­ме?1
Све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски ка­же да су чу­де­са Бож­ја оно што је учи­ни­ла пре­
му­дра љу­бав Ње­го­ва пре­ма чо­ве­ку. Бо­жан­ска љу­бав и му­дрост „кроз су­
прот­но су са­тво­ри­ла ве­ли­ка чу­да. Смр­ћу се ро­дио жи­вот, гре­хом је до­шла
прав­да, про­клет­ством бла­го­слов, беш­ча­шћем сла­ва, а сла­бо­шћу си­ла.” И
на­ста­вља Све­ти да на­бра­ја чу­де­са Бож­ја: „Ло­гос по­ста­је плот [те­ло], жи­
вот се ме­ша са смр­ћу, соп­стве­ном ра­ном Хри­стос ис­це­љу­је на­шу ра­ну,
кр­сном сла­бо­шћу по­бе­ђу­је си­лу ђа­во­ло­ву... И у смр­ти је, и од жи­во­та не
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
од­ла­зи. И у су­жањ­ство се ме­ша, и у Цар­ству оста­је.”
Ка­да бо­го­љу­би­ва ду­ша раз­ми­шља о чу­де­си­ма Бож­јим, она бла­го­да­ри Го­
спо­ду и сла­во­сло­ви Га: Ис­о­ве­а­ћу Ти се, Го­со­е, о све­а ср­ца сво­а,
ка­зи­ва­ћу сва чу­е­са Тво­ја. Ка­да се осло­бо­диш од жи­вот­них бри­га, ка­же
све­ште­ни Зла­то­уст, „ка­зуј чу­де­сна де­ла Бож­ја, ко­ја се сва­ко­днев­но зби­
ва­ју те­би и свим љу­ди­ма.” Ми смо, ка­же све­ти Јо­ван, „Бож­ји ду­жни­
ци због мно­гих Ње­го­вих до­бро­чин­ста­ва: ство­рио нас је ни из че­га и
об­да­рио нас то­ли­ким да­ро­ви­ма. Др­жи нас у жи­во­т у и сва­ко­днев­но се
бри­не за све нас и за сва­ко­га по­себ­но, тај­но и јав­но, са на­шим зна­њем
и без ње­га. Јер шта би ико мо­гао ре­ћи... о Ње­го­вој мно­го­о­бра­зној и не­
појм­љи­вој Про­ми­сли? О не­у­по­ре­ди­вим до­бри­ма, о то­ме да се ра­ди нас
ни­је са­жа­лио ни на Сво­га Јед­но­род­но­га Си­на? О то­ме што је већ да­то
Кр­ште­њем и Бо­жан­стве­ном Ев­ха­ри­сти­јом? О оно­ме што ће нам се тек
да­ти у бу­дућ­но­сти? О оним не­из­ре­ци­вим до­бри­ма, Цар­ству, вас­кр­се­њу
и на­след­ству пу­ном бла­жен­ства? Јер ако не­ко по­ку­ша да по­ме­не све од
то­га, ви­де­ће бе­зо­бал­но мо­ре до­бро­чин­ста­ва и осе­ти­ће ко­ли­ко ду­гу­је
чо­ве­ко­љу­би­во­ме Бо­гу. И не­ће са­мо то осе­ти­ти, не­го и ве­ли­чан­ство сла­
ве Ње­го­ве и Ње­го­во не­про­пад­но су­шта­ство, ко­јем ду­гу­је­мо сла­во­пој,
бла­го­слов и не­пре­кид­но бла­го­да­ре­ње”, ка­зу­ју­ћи хва­ле Го­со­ње и си­ле
Ње­о­ве и чу­е­са Ње­о­ва, ко­ја учи­ни.
1 Ва­си­ли­је
Ве­ли­ки, Бо­жан­све­на Ли­ур­и­ја. Мо­ли­тва осве­шта­ња во­де по­ка­зу­је слич­ност
са све­тим Уз­но­ше­њем: то је под­се­ћа­ње на све­та и чу­де­сна де­ла љу­ба­ви Тро­јич­но­га Бо­га.
По­чи­ње од ства­ра­ња све­та из не­би­ћа и до­ла­зи до те­ме­ља бо­жан­ских да­ро­ва: тај­не ова­
пло­ће­ња Ло­го­са Бож­јег.
121
Ти, Бог Будући, дошао си на земљу
и спасао нас
Л
о­гос Бож­ји се ова­пло­тио да би се чо­век, по Бла­го­да­ти, по­ка­зао си­ном
Бож­јим. Бог је, пи­ше Апо­стол Па­вле, о­слао Си­на Сво­а, Ко­ји се ро­и
о же­не, Ко­ји се ро­и о за­ко­ном, а би оне о за­ко­ном ис­ку­ио, а би­
смо уси­но­вље­ње ри­ми­ли. „За­то је Ло­гос чо­век и Син чо­ве­ков Син Бож­ји,
да би чо­век, по­ме­шав­ши се са Ло­го­сом и при­мив­ши уси­но­вље­ње, по­стао
си­ном Бож­јим.”1
Јеромонах Григорије Светогорац
Хри­стос је, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст, „по­стао Син чо­ве­ков, док је био истин­
ски Син Бож­ји, да би си­но­ве људ­ске учи­нио де­цом Бож­јом... Нас ко­ји се
на­ла­зи­мо у беш­ча­шћу и мра­ку уз­вео је у нео­пи­си­ву сла­ву.” Ми љу­ди жи­
ве­ли смо у та­ми гре­ха, док ни­је „до­шао Јед­но­род­ни Син Бож­ји, по­слао
зра­ке Сво­га при­су­ства и на­мах рас­то­чио та­му... Ви­део је чо­ве­ка где ле­жи
у не­чи­сти, пун ра­на од цр­ва и од све­га бо­ле­стан... и ни­је осе­тио од­врат­
ност, ни­је му би­ло мр­ско, ни­је се од­вра­тио од нас... Не­го шта је учи­нио?
Као са­вр­ше­ни ле­кар при­пре­мио је деј­стве­не ле­ко­ве и сам их пр­ви оку­
шао... Као пр­ви про­тив­о­тров дао нам је Кр­ште­ње. И сва су се зла од­мах
уда­љи­ла... Отво­ри­ле су се очи, отво­ри­ле уши, ду­ша је до­би­ла сна­гу, те­ло
је до­би­ло та­кву ле­по­т у и сјај, ле­по­т у за ко­ју је до­ли­ко­ва­ло да је има Син
Бож­ји, Ко­ји се ро­дио од Бла­го­да­ти Све­то­га Ду­ха.”
По­сле ова­пло­ће­ња Ису­са Хри­ста чо­век има мо­гућ­ност да уђе, Кр­ште­њем,
у но­ву твар. За­то и свет­ку­је­мо тај­ну Бож­је­га Ја­вља­ња: „Тај­ну чуд­ну и нео­
бич­ну ви­дим... ан­ђе­ли по­ју, ар­хан­ђе­ли за­пе­ва­ју, сла­во­по­ју хе­ру­ви­ми, сла­
во­сло­ве се­ра­фи­ми, сви пра­зну­ју, Бо­га гле­да­ју­ћи на зе­мљи и чо­ве­ка на
Свето Крштење
не­бе­си­ма. Ви­шње је по до­мо­стро­ју до­ле, а до­ње го­ре по чо­ве­ко­љу­бљу...
Док се сви ве­се­ле, да се ве­се­лим хо­ћу и ја, игра­ти же­лим, свет­ко­ва­ти хо­
ћу.” Играм, „др­же­ћи ме­сто му­зич­ких ор­га­на Хри­сто­ве пе­ле­не. Јер оне су
мо­ја на­да, оне су мој жи­вот, оне су мо­је спа­се­ње... До­ла­зим др­же­ћи Хри­
сто­ве пе­ле­не, да бих до­био си­лу од њи­хо­ве си­ле, да про­го­во­рим и по­јем
са ан­ђе­ли­ма: Сла­ва на ви­си­ни Бо­у, а са па­сти­ри­ма: И на зе­мљи мир, ме­ђу
љу­и­ма о­бра во­ља.”2
Ти си и јорданске струје освештао
С ве­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов свет­ку­је Кр­ште­ње Го­спод­ње у Јор­да­ну: „Опет
Исус мој и опет тај­на... Тај­на ви­со­ка и бо­жан­ска и за­лог ви­шње­га сја­ја.
Јер све­ти је дан Про­све­ће­ња... по­чи­ње Кр­ште­ње Хри­ста мо­га, исти­ни­те
Све­тло­сти, ко­ја ро­све­ља­ва сва­ко­а чо­ве­ка ко­ји о­ла­зи у све. И чи­ни
мо­је очи­шће­ње... Хри­стос се про­све­тља­ва, за­бли­стај­мо са Њи­ме. Хри­стос
се кр­шта­ва, си­ђи­мо са Њи­ме, да би­смо са Њим и иза­шли.” А све­ти Гри­го­
1 Св. Јо­ван Да­ма­скин, ЕПЕ 1, 142.
2 Пс. 18, 2.
 122
ри­је Ни­сиј­ски бо­го­слов­ству­је: „Да­нас се од Јо­ва­на кр­шта­ва Хри­стос, да
би очи­стио не­чи­сто­га чо­ве­ка. Да би до­нео Све­ти Дух са не­ба на зе­мљу
и уз­ви­сио чо­ве­ка на не­бе­са... Кр­шта­ва се Хри­стос, да би лич­но оства­рио
спа­се­ње све­та.”
Исус Хри­стос је лич­но оства­рио тај­ну на­ше­га спа­се­ња. За­то је све­ште­
не Тај­не, ко­ји­ма се ну­ди спа­се­ње, „на Се­би са­мо­ме ис­пу­нио. А пр­во је
Кр­ште­ње, пр­во ме­ђу ду­хов­ним да­ро­ви­ма, те се Он сам пр­ви кр­стио у
Јор­да­ну од Јо­ва­на, не као онај ко­ји је ду­жан да то учи­ни... не­го због нас,
да би­смо се ми очи­сти­ли.” Хри­стос ни­је имао по­тре­бе да се кр­сти, ка­же
све­ште­ни Зла­то­уст, не­го је „Кр­ште­њу би­ла по­треб­на Ње­го­ва си­ла.” Хри­
стос се „кр­стио да би опрао грех и у во­ду са­хра­нио це­ло­га ста­рог Ада­ма,
да би от­крио тај­ну Све­те Тро­ји­це, да би нам по­стао при­мер и узор за
Кр­ште­ње.”
Кр­ште­ње Го­спод­ње је осве­шта­ње во­де кр­сти­о­ни­це и не­по­тро­ши­ви Дар
Тро­сун­ча­но­га Бо­жан­ства. Пи­ше све­ште­ни Зла­то­уст: „Си­шао је Вла­ди­ка
ан­ђе­ла у јор­дан­ске стру­је и, осве­штав­ши при­ро­ду во­де, сву је ва­се­ље­ну
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ис­це­лио... Ма­кар и сву ва­се­ље­ну сме­стио у те ду­хов­не во­де, Бла­го­дат се не
тро­ши, дар се не тра­ћи, не пр­ља­ју се во­де, не ума­њу­је се из­о­би­ље”.
Силаском Светога Твојега Духа
У  но­ћи Тај­не Ве­че­ре Хри­стос је, при­пре­ма­ју­ћи уче­ни­ке за Сво­је Ваз­не­се­
ње, њи­ма ре­као: Ја ћу умо­ли­и Оца и ру­о­а Уе­ши­е­ља ће вам а­и,
а ре­би­ва са ва­ма у ве­ко­ве, Ду­ха Иси­не... Не­ћу вас оса­ви­и си­ро­им.
По­твр­ду да ће до­ћи Уте­ши­тељ Хри­стос је по­но­вио уче­ни­ци­ма пре не­го
што се ваз­нео: За­о­ве­и им а се не уа­љу­ју о Је­ру­са­ли­ма, не­о а че­ка­ју
обе­ћа­ње Оца ко­је чу­се, ре­че, о Ме­не. Јер Јо­ван је кр­сио во­ом, а ви ће­е
се кр­си­и у Ду­ху Све­ом не у­о о­сле ових а­на. За­што је Хри­стос, пи­та
све­ште­ни Зла­то­уст, ре­као уче­ни­ци­ма да ће се „кр­сти­ти” [по­гру­зи­ти], ка­да
у гор­њој ода­ји ни­је би­ло во­де? И од­го­ва­ра: Јер нај­ва­жни­ји је Све­ти Дух,
Ко­јим деј­ству­је и во­да.” У дан Пе­де­сет­ни­це „ди­ха­ње (Уте­ши­те­ља) би­ло је
као ку­пјељ са во­дом”, пи­ше све­ти Јо­ван.
Хри­стос нам је, ка­же све­ти Јо­ван Да­ма­скин, дао за­по­вест да се „по­но­во
ра­ђа­мо во­дом и Све­тим Ду­хом. Да се ра­ђа­мо по­но­во са мо­ли­твом и при­
зи­вом Све­то­га Ду­ха Ко­ји си­ла­зи на во­ду... И во­да је ико­на смр­ти (ста­ро­га
чо­ве­ка), а Све­ти Дух за­лог жи­во­та.” От­пу­шта­ње гре­хо­ва ко­је до­би­ја­мо
Кр­ште­њем не да­је во­да, ка­же све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, не­го „си­ла­зак
Све­то­га Ду­ха, Ко­ји та­јан­стве­но до­ла­зи да би нас осло­бо­дио”.
При­с у­ство Све­то­га Ду­ха све­ште­но ис­пу­ња­ва по­нов­но ства­ра­ње чо­ве­ка.
Све­ште­ни Зла­то­уст ка­же да као што је при пр­во­бит­ном ства­ра­њу чо­ве­ка
Бог узео од зе­мље, али све је би­ло Ње­го­во де­ло, та­ко и у све­том Кр­ште­њу:
„По­сто­ји во­да, али све је од Бла­го­да­ти Све­то­га Ду­ха”. Си­ла­ском Све­то­га
Ду­ха кр­шта­ва­ни се по­ка­зу­је си­ном Бож­јим:
123
Из­ба­ви­ељ­но очи­шће­ње са­ре­ше­ња,
Пла­ме­ну ри­ми­е Ду­ха ро­су,
че­а све­ло­о­бра­зна Цр­кве.
Са­а о Си­о­на иза­ђе за­кон,
У ви­у о­ње­них је­зи­ка Ду­ха Бла­о­а.1
Свугде је присутан знамен победе
Х ри­сто­во Кр­ште­ње на Јор­да­ну пред­ве­сник је Ње­го­ве кр­сне смр­ти. На
Јеромонах Григорије Светогорац
Го­спо­да је „си­шла ум­на го­лу­би­ца у вре­ме Кр­ште­ња, да би по­ка­за­ла да
је Он Тај Ко­ји кр­стом спа­са­ва ве­ру­ју­ће.”2 Исус Хри­стос се, пи­ше све­ти
Иг­на­ти­је Бо­го­но­сац, „ро­дио и кр­стио, ка­ко би стра­да­њем очи­стио во­ду.”
За­то све­ште­но­слу­жи­тељ мо­ли да се са­тру, Кр­стом, де­мон­ске си­ле. То тра­
жи све­ште­но­слу­жи­тељ од Хри­ста, јер „име Го­спо­да на­ше­га Ису­са Хри­ста
и си­ла кр­ста... у огањ ба­ца­ју зми­ју”.3
Све оно што се ти­че чо­ве­ко­во­га спа­се­ња чи­ни се Кр­стом: „Ра­ди ли се о то­ме
да се по­но­во ро­ди­мо све­тим Кр­ште­њем, Крст је ту. Тре­ба ли да се на­хра­
ни­мо та­јан­стве­ном хра­ном, од­но­сно Бо­жан­стве­ним При­че­шћем, или да
се ру­ко­по­ло­жи­мо, или би­ло шта дру­го ако тре­ба да учи­ни­мо, сву­где се на­
ла­зи и зна­мен Хри­сто­ве по­бе­де... То је зна­мен на­ше­га спа­се­ња и сло­бо­де
и Вла­ди­чи­не до­бро­те.”4 И све­ти Јо­ван Да­ма­скин пи­ше да су „сва­ки чин и
сва­ко чу­до­деј­ство Хри­сто­во сил­но ве­ли­ки и бо­жан­стве­ни и до­стој­ни ди­
вље­ња, али од све­га је ди­вље­ња нај­до­стој­ни­ји Ње­гов Ча­сни Крст... Кр­стом
Го­спо­да Ису­са Хри­ста по­ста­ли смо си­но­ви Бож­ји и Ње­го­ви на­след­ни­ци.
Кр­стом се све ис­пра­ви­ло.”
Свето Крштење
Од жи­во­то­дав­но­га Кр­ста Хри­сто­вог то­чи се осве­ће­ње кр­шта­ва­но­га. За­то
су „бла­же­ни они ко­ји су, на­да­ју­ћи се на Крст, си­шли у во­ду” кр­сти­о­ни­це.
За­то на­ша све­та Цр­ква по­зи­ва све ко­ји се у Хри­са кр­си­ше да се по­кло­не
Ча­сно­ме Кр­сту: Хо­и­е, вер­ни, жи­во­о­вор­ном се кр­су о­кло­ни­мо; на
ње­му Хри­сос Цар сла­ве, о­бро­вољ­но ру­жив­ши ру­ке, уз­ви­си нас у рев­но
бла­жен­сво... Ра­уј се, Кр­се, а­ло­а Аа­ма са­вр­ше­но из­ба­вље­ње... Те­бе
са­а ми хри­шћа­ни са сра­хом це­ли­ва­мо и на е­би ри­ко­ва­но­а Бо­а сла­
ви­мо, о­во­ре­ћи: Го­со­е, Ко­ји се на ње­му ри­ко­ва, о­ми­луј нас као бла и
чо­ве­ко­љу­бив.5
1 Ју­тре­ње Пе­де­сет­ни­це. Св. Ни­ко­дим пи­ше да је ла­ме­на ро­са „сим­вол све­то­га Кр­ште­ња”;
ро­са сим­во­ли­зу­је во­ду, а огањ је сим­вол жи­вот­не и пла­ме­не енер­ги­је Ду­ха у во­ди”. И на­
ста­вља Све­ти­тељ са ту­ма­че­њем тро­па­ра: „Та ла­ме­на ро­са Ду­ха је очи­шће­ње, ко­је рас­та­че
ва­ше гре­хе и чи­ни вас бли­ста­вим и све­тим”. И то очи­шће­ње, по св. Ни­ко­ди­му, од­но­си се
на све­то Кр­ште­ње (Еор­о­ро­ми­он, стр. 567)
2 Св. Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски, М 39, 200.
3 Св. Зла­то­уст, М 60, 463.
4 Св. Зла­то­уст, ЕПЕ 11, 190.
5 Ју­тре­ње 14. сеп­тем­бра.
 124
Оперите се и чисти ћете постати
П о­што је по­звао све­све­то Име Го­спод­ње и за­пе­ча­тио зна­ме­њем жи­во­то­
дав­но­га Кр­ста во­ду, све­ште­но­слу­жи­тељ са­да тра­жи од Хри­ста да во­ду
по­ка­же во­дом осве­ће­ња [про­све­тље­ња] и из­ба­вље­ња, во­дом осло­бо­ђе­ња
од око­ва гре­ха. Тра­жи од Хри­ста да кр­сти­о­ни­ца кр­шта­ва­но­ме по­ста­не
из­вор не­тру­ле­жно­га Жи­во­та. Све­ште­но­слу­жи­тељ зна да је „до­вољ­но про­
сто при­зва­ти Хри­сто­во име на во­ду кр­сти­о­ни­це, да се у њој уте­ло­ви сва
ис­це­ли­тељ­на си­ла.”1
Све­тим Кр­ште­њем опра­шта се сва­ки чо­ве­ков грех. Чак и грех Хри­сто­вих рас­
пи­на­те­ља. „И ње­го­во чи­сти­ли­ште је Кр­ште­ње”, ка­же све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­
лим­ски про­све­ће­ни­ма. Јер Апо­стол Пе­тар је, у дан Пе­де­сет­ни­це, го­во­рио
они­ма ко­ји су ру­ка­ма бе­за­ко­ним рас­пе­ли Хри­ста, а они се о­ре­со­ше ср­цем
и упи­та­ше Апо­сто­ла Пе­тра шта да чи­не, те им он ка­за: По­кај­е се и не­ка се
кр­си сва­ки о вас у име Ису­са Хри­са на оро­ше­ње ре­хо­ва и ри­ми­ће­е
ар Све­о­а Ду­ха. А све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски до­да­је: „О, не­ис­ка­за­но­га
Бож­јег чо­ве­ко­љу­бља! Не на­да­ју се на спа­се­ње, а удо­сто­ја­ва­ју се Ду­ха Све­то­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
га. Ви­диш ли си­лу Кр­ште­ња?” „Си­ла­зи­мо у во­ду пу­ни гре­ха и пр­љав­шти­не,
а вра­ћа­мо се но­се­ћи као плод у ср­цу страх и на­ду на Ису­са има­ју­ћи у ду­ху.”
От­пу­шта­ње гре­хо­ва кр­шта­ва­но­га из­ли­ва се из љу­ба­ви Хри­сто­ве: Хри­сос је
уз­љу­био Цр­кву и Се­бе Са­мо­а ре­ао за њу, а би је осве­шао очи­сив­ши
је у ба­њи во­е реч­ју. Љу­бав Хри­сто­ва је ван сва­ке људ­ске ло­ги­ке: „Шта би
ко по­ми­слио, ка­да би са­мо про­ми­слио, о оној ча­сти ве­ли­кој и див­ној, ко­
ја је сил­ни­ја од сва­ке ре­чи, а ко­јом је (Бог) да­ри­вао на­шу при­ро­ду да­ром
Кр­ште­ња, да­ро­вав­ши нам осло­бо­ђе­ње од свих са­гре­ше­ња?” И чак да се
сва­ко људ­ско зло на­ђе у не­ком чо­ве­ку, чим он „си­ђе у кр­сти­о­ни­цу, вра­ћа
се ода­тле по­став­ши чи­сти­јим од сун­че­вих зра­ка."2
Осло­бо­ђе­ње чо­ве­ка од око­ва гре­ха из­ли­ва се из бо­жан­ско­га чо­ве­ко­љу­бља.
И тај је из­вор не­ис­цр­пан. „Ма­кар да сву ва­се­ље­ну сме­стиш у кр­сти­о­ни­
цу... во­да се не пр­ља. То је но­ви на­чин очи­шће­ња, по­што ни­је те­ле­сан.
Јер ка­да во­да опе­ре ви­ше те­ле­са, при­ма и ви­ше пр­љав­шти­не. А ова ов­де
што ви­ше пе­ре, уто­ли­ко чи­сти­јом по­ста­је.” „Као што сун­че­ви зра­ци све­
тле сва­ко­га да­на и не тро­ше се... уто­ли­ко се ви­ше деј­ство Ду­ха ни­чим не
ума­њу­је од мно­штва оних ко­ји Га при­ма­ју”.3
Све­то Кр­ште­ње са­свим осло­ба­ђа кр­шта­ва­но­га од око­ва гре­ха. „Чи­сти нас
од на­ви­ке и деј­ства сва­ко­га гре­ха, јер нас чи­ни су­де­о­ни­ци­ма жи­во­твор­не
смр­ти Хри­сто­ве. И по­што кроз ба­њу Кр­ште­ња су­де­лу­је­мо и у Вас­кр­се­њу,
Хри­стос нам да­је дру­ги жи­вот, но­ви. Да­је нам од­го­ва­ра­ју­ће удо­ве и си­ле
ко­је ће нам би­ти по­треб­не у бу­ду­ћем жи­во­т у.”4
1 Св. Зла­то­уст, ЕПЕ 35, 386.
2 Св. Зла­то­уст, ЕПЕ 3, 142 и 30, 528.
3 Св. Зла­то­уст, ЕПЕ 36, 164 и 13, 346.
4 Св. Ка­ва­си­ла, ЕПЕ 22, 336.
125
Почетак живота у Христу
М о­ли­тва осве­шта­ња во­де се на­ста­вља: Ти си нам а­ро­вао ро­ђе­ње сви­ше.
За­и­ста, све­тим Кр­ште­њем чо­век се ра­ђа од Бо­га у Цр­кви.
Пе­смо­по­јац Бо­го­ја­вље­ња по­је: Ра­ни­је не­ло­на и љу­о беш­ча­на, а­нас се
ра­уј, Хри­со­ва Цр­кво; јер во­ом и у­хом си­но­ви и се ро­и­ше. Да­кле: „О,
Цр­кво Хри­сто­ва, ко­ја си пре би­ла ја­ло­ва и стра­шно без­дет­на, ра­дуј се и
ве­се­ли да­нас о пра­зни­ку Про­све­ће­ња [Про­све­тље­ња], јер мно­га де­ца ро­
ди­ла су се од те­бе во­дом и Ду­хом, од­но­сно све­тим Кр­ште­њем”.1
Јеромонах Григорије Светогорац
Сва­ки пут ка­да се све­ште­но­са­вр­ша­ва Тај­на Кр­ште­ња, Цр­ква по­ста­је ду­хов­
ном Мај­ком и ра­ду­је се и ве­се­ли јер „гле­да се­бе као нај­плод­ни­ју зе­мљу,
пре­пу­ну ду­хов­но­га кла­сја. Ко­ли­ко је ро­ди­ла та ду­хов­на Ма­ти у јед­ној
но­ћи, у јед­но­ме тре­нут­ку. А ти се не чу­ди. Та­кви су ду­хов­ни тру­до­ви: не
тре­ба им вре­ме­на и че­ка­ња ко­је тра­је ме­се­ци­ма.” Све­то Кр­ште­ње је ра­ђа­
ње но­во­га чо­ве­ка. Оно је са­мо ро­ђе­ње по Хри­сту, до­ла­зак у по­сто­ја­ње и
би­ће: „Кр­сти­ти се зна­чи ро­ди­ти се по Хри­сту и при­ми­ти са­мо по­сто­ја­ње
и би­ће, а да се ни­је ни­шта.” И име­на Тај­не (ро­ђе­ње, пре­по­ра­ђа­ње, пре­
твор­ба), по све­том Ни­ко­ла­ју Ка­ва­си­ли, по­ка­зу­ју да је Кр­ште­ње по­че­так
по­сто­ја­ња свих ко­ји жи­ве по Бо­гу: „Они­ма ко­ји по­сто­је по Бо­гу и жи­ве,
са­вр­ша­ва­ње Кр­ште­ња по­че­так је би­ћа”.
Све­то Кр­ште­ње је „ро­ђе­ње и по­че­так жи­во­та у Хри­сту”. Ро­ђе­ње „сло­бод­но,
ко­је осло­ба­ђа од стра­сти... ко­је уз­во­ди ви­шњем жи­во­т у.”2
Који се обнавља по лику Саздатеља
С ве­тим Кр­ште­њем „на­ста­њу­је се... Ду­ха бла­го­дат у ду­шу кр­ште­но­га... об­
Свето Крштење
на­вља­ју­ћи је по ли­ку и по­до­би­ју.”3 Упра­во то мо­ли све­ште­но­слу­жи­тељ
у на­став­ку мо­ли­тве: Да­руј а се кр­ша­ва­ни ре­са­за и а о­ло­жи са­ро­а
чо­ве­ка... а об­у­че се у но­во­а ко­ји се об­на­вља о ли­ку Оно­а Ко­ји а је Са­зао.
По­нов­но ра­ђа­ње во­дом и Ду­хом об­на­вља­ње је ли­ка Бож­је­га. „По­што је
пр­љав­шти­на гре­ха на­ру­ши­ла ле­по­т у ли­ка, до­шао је Онај Ко­ји нас је опрао
са­мом во­дом, жи­вом, ко­ја те­че у веч­ни жи­вот, ка­ко би­смо се ми, од­ло­
жив­ши ру­го­бу гре­ха, об­но­ви­ли пре­ма бла­же­ном ли­ку.” 4
Чо­век, ски­ни­ја бо­о­ли­ка, не­по­слу­шно­шћу пре­ма Твор­цу из­у­био је р­во­за­ну
ле­о­у и бла­о­о­лич­нос сво­ју.5 Та­ко је, да­кле, Син Бож­ји по­стао чо­век,
1 Ју­тре­ње Бо­го­ја­вље­ња – Ту­ма­че­ње св. Ни­ко­ди­ма, Еор­о­ро­ми­он, стр. 132. Цр­ква не­зна­
бо­жа­ца пре Хри­сто­во­га очо­ве­че­ња би­ла је мај­ка ја­ло­ва и без­дет­на: „У бо­го­на­дах­ну­том
Пи­сму Цр­ква не­зна­бо­жа­ца на­зи­ва се пу­стом и не­плод­ном. По­што се у њој ро­дио Хри­стос,
она ви­ше ни­је бес­плод­на и пу­ста, не­го је мно­го­дет­на и од же­ни­ка и ум­но про­цве­та­ла (Св.
Ки­рил Алек­сан­дриј­ски, у П. Трем­бе­лас, Ко­мен­а­ри на Иса­и­ју, стр. 338).
2 Св. Ка­ва­си­ла, ЕПЕФ 22, 320 – св. Гри­го­ри­је Бо­го­слов, В 60, 84.
3 Св. Јо­ван Да­ма­скин, М 96, 920В.
4 Св. Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, М 44, 1197С.
5 Ју­тре­ње Ве­ли­ко­га Ка­но­на, пе­сма 2.
 126
ка­ко би вра­тио чо­ве­ка древ­ној ле­по­ти: „Не­из­ре­ци­ви и Не­и­зу­сти­ви и Не­
ис­ка­зи­ви, да би те опет на­чи­нио ли­ком Бож­јим, и Сам је од чо­ве­ко­љу­бља
по­стао Лик Бо­а не­ви­љи­во, да би се истим обра­зом [ли­ком] ко­ји је при­
мио у те­би из­о­бра­зио и ка­ко би те­бе по­но­во Со­бом са­о­бли­ко­вао пре­ма
ли­ку пра­о­бра­зне ле­по­те.”1
Ова­пло­ће­ње Ло­го­са је са­зда­ва­ње но­ве тва­ри. И Тај­на све­то­га Кр­ште­ња ула­
зак је чо­ве­ков у но­ву твар: „Ства­ра­ње све­та је ства­ра­ње Цр­кве, у њој, пре­
ма про­роч­ком гла­су, и но­во не­бо се ства­ра... и зе­мља се ства­ра, ко­ја пи­је
ки­шу ко­ји си­ла­зи на њу, и дру­ги се чо­век ства­ра, об­на­вља­ју­ћи се ро­ђе­њем
сви­ше о ли­ку Оно­а Ко­ји а је са­зао”.2 И Ве­ли­ки Ата­на­си­је пи­ше да је
„све­све­ти Син Очев, Ко­ји је ико­на Оца, до­шао на зе­мљу да би об­но­вио
чо­ве­ка ко­је­га је ство­рио по Сво­јем ли­ку... За­то је и го­во­рио Ју­де­ји­ма Ако
се ко не ро­и о­но­во, има­ју­ћи на уму не фи­зич­ко ро­ђе­ње, ка­ко не­ки ми­сле,
не­го ду­шу ко­ја се пре­по­ра­ђа и по­но­во ства­ра по ли­ку Ње­го­вом.”
Све­то Кр­ште­ње је по­нов­но уста­но­вља­ва­ње ли­ка Бож­је­га у на­ма. Ли­ка ко­ји
је пао и са­тро се „зло­шћу”. Све­том тај­ном пре­по­ра­ђа­ња, Све­све­ти Дух нас
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
чи­ни „но­ви­ма уме­сто ста­рих и бо­го­ли­ким уме­сто оних ко­ји су са­да, пре­
та­па­ју­ћи без ва­тре и пре­са­зда­ју­ћи без ру­ше­ња.” Све­то Кр­ште­ње „на­зи­ва
се и пе­ча­том ко­ји од­сли­ка­ва цар­ски лик” у кр­шта­ва­ни­ма. 3
* * *
Све­ште­ни Зла­то­уст по­зи­ва све ко­ји су при­ми­ли Бла­го­дат све­то­га Кр­ште­ња
да чу­ју апо­стол­ску реч - Са­ро ро­ђе, ле, све но­во о­са­е. По­зи­ва их да
за­бо­ра­ве свој ста­ри жи­вот и поч­ну да жи­ве но­ви. Јер, на­ста­вља Све­ти­
тељ, они ко­ји­ма се „у ду­ши на­ста­нио Хри­стос и Ње­гов Отац и на ко­је је
си­шао Све­ти Дух, ду­жни су... ја­сно да по­ка­жу – по­на­ша­њем и бри­жним
жи­во­том – да но­се цар­ски лик”, лик Бож­ји.
Лик Бож­ји је, по све­том Ма­ка­ри­ју, свад­бе­на оде­ћа ко­ју тре­ба да обу­ку
по­зва­ни на цар­ску свад­бу. Сам Хри­стос из­о­бра­зио је Свој лик у ду­ша­
ма оних ко­ји Му се пру­жа­ју. „Као што жи­во­пи­сац гле­да ца­ре­во ли­це и
жи­во­пи­ше га... та­ко и до­бри жи­во­пи­сац Хри­стос жи­во­пи­ше не­бе­ско­га
чо­ве­ка пре­ма Свом соп­стве­ном ли­ку у они­ма ко­ји ве­ру­ју у Ње­га и не­
пре­ста­но гле­да­ју у Ње­га. Ако не­ко не гле­да стал­но у Хри­ста, не оба­зи­
ру­ћи се на све оста­ло, Го­спод не мо­же да жи­во­пи­ше ње­го­ву ико­ну. За­то
ми тре­ба да по­ве­ру­је­мо у Ње­га и да Га љу­би­мо, да гле­да­мо пре­ма Ње­му...
ка­ко би ка­да из­о­бра­зи сво­ју не­бе­ску ико­ну, по­слао је у на­ше ду­ше. И
та­ко, ка­да се об­у­че­мо у Хри­ста, да стек­не­мо веч­ни жи­вот и по­чи­не­мо
са пу­ном си­гур­но­шћу.”
1 Св. Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, М 46, 269 Д – Кол. 1, 15.
2 Св. Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, М 44, 1049ВС – Ис. 65, 17 – Је­вр. 6, 7 – Кол. 3, 10
3 Св. Гри­го­ри­је Бо­го­слов, В 60, 86-87.
127
ЈЕЛЕЈ ЗАКЛИЊАЊА
С ве­ште­ник: Мир сви­ма.
На­род: И у­ху во­ме.
Ђа­кон: Гла­ве сво­је Го­со­у ри­кло­ни­мо.
На­род: Те­би, Го­со­е.
И све­ште­ник ду­ва у суд са је­ле­јем три­пут и зна­ме­ну­је га три­пут, док ђа­кон
др­жи суд.
Јеромонах Григорије Светогорац
Одагнање свакога трага противнога дејства
П о­сле осве­шта­ња во­де, све­ште­но­слу­жи­тељ бла­го­си­ља уље за­кли­ња­ња
и њи­ме по­ма­зу­је про­све­ћи­ва­ног. Ма­за­ње за­кле­тим је­ле­јем је древ­но
пре­да­ње Цр­кве. Нај­ста­ри­је све­до­чан­ство о ње­му сре­ће се код све­то­га
Ипо­ли­та (215. по­сле Хри­ста), ко­ји пи­ше: „У од­ре­ђе­ном тре­нут­ку Кр­ште­
ња Епи­скоп се мо­ли над је­ле­јем, ко­ји ста­вља у по­су­ду. То се зо­ве је­ле­јем
бла­го­да­ре­ња. Он узи­ма и дру­ги је­леј ко­ји за­кли­ње. Оно се зо­ве је­леј за­
кли­ња­ња.”1
По­ма­зи­ва­ње је­ле­јем за­кли­ња­ња зна­ме­ну­је за­кли­ња­ња ко­ја се чи­не над ка­ти­
ху­ме­ни­ма. То по­ка­зу­је и име је­ле­ја, као и мо­ли­тва за ње­го­во осве­шта­ње.
И све­ште­но­слу­жи­те­ље­во ду­ва­ње у је­леј ана­лог­но је ду­ва­њу ко­је се чи­ни
над ка­ти­ху­ме­ном то­ком за­кли­ња­ња.
Све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски го­во­ри но­во­про­све­ће­ни­ма да за­кле­ти је­леј
сим­во­ли­зу­је чо­ве­ко­во одва­ја­ње од де­мон­ских си­ла и сје­ди­ње­ње са Хри­
стом. По­ма­зи­ва­њем за­кле­тим је­ле­јем, ка­же им, „од­се­че­ни сте од ди­вље
Свето Крштење
ма­сли­не и на­ка­ла­мље­ни сте на пи­то­му. При­оп­шти­ли сте се бо­гат­ству
истин­ске ма­сли­не, Ису­с у Хри­сту. За­кле­ти је­леј, да­кле, ука­зу­је на за­јед­
ни­цу са пу­но­шћу (од­но­сно бо­гат­ством) Хри­сто­вом и из­го­ни сва­ки траг
де­мон­ско­га деј­ства. Као што ду­ва­ње све­тих и при­зи­ва­ње име­на Хри­сто­
во­га као нај­сил­ни­ји огањ спа­љу­ју и од­го­не де­мо­не, та­ко и за­кле­то уље, уз
при­зи­ва­ње Бо­га и мо­ли­тву, до­би­ја си­лу и деј­ство ко­ји не са­мо спа­љу­ју и
чи­сте тра­го­ве гре­хо­ва, не­го и од­го­не све не­ви­дљи­ве си­ле лу­ка­во­га.”2
Све­ште­ни Зла­то­уст ка­же про­све­ћи­ва­ни­ма: „По­сле од­ри­ца­ња од ђа­во­ла и
при­са­је­ди­ња­ва­ња Хри­сту, по­што сте сви по­ста­ли Ње­го­ви­ма и не­ма­те ни­
шта за­јед­нич­ко са ђа­во­лом, све­ште­ник на­ла­же да се од­мах за­пе­ча­ти­те
(за­кле­тим је­ле­јем) и на ва­шем че­лу зна­ме­ну­је крст. При­род­но је да се та
зве­ри­на, ђа­во, ка­да чу­је те ре­чи (од­ри­ца­ња и при­са­је­ди­ња­ва­ња), озве­ри
(јер је др­зак) и хо­ће у ли­це да вам ско­чи. Из­о­бра­жа­ва­ју­ћи по­ма­за­њем на
ва­шем ли­цу крст, све­ште­ник об­у­зда­ва. све ње­го­во мах­ни­та­ње. Јер тај се
1 SC 11b, 83 – ка­рак­те­ри­стич­но је да пр­во све­до­чан­ство о по­ма­зи­ва­њу је­леј на­зи­ва је­ле­јем
за­кли­ња­ња. Је­леј бла­о­а­ре­ња је све­то ми­ро. В. и Или­ју Вул­га­ра­ки­са, стр. 345. и 378.
2 В 39, 251 – уп. Рим. 11, 24. Реч у­нос (πιότης=пре­ти­лост) зна­чи бо­гат­ство, бла­го­ва­ње,
имућ­ност.
 128
не­ће др­зну­ти да опет по­гле­да на ли­це за­пе­ча­ће­но Кр­стом, не­го, ви­дев­ши
ка­ко од ње­га иси­ја­ва­ју зра­ци све­тло­сти, за­сле­пљен се уда­ља­ва.”
Пе­ча­ће­ње кр­шта­ва­но­га за­кле­тим је­ле­јем по­твр­да је Хри­сто­ве по­мо­ћи у
од­го­ње­њу ђа­во­ла.
О
Рањене и изубијане прима
д дав­ни­не је­леј је ко­ри­шћен од чо­ве­ка у ис­це­ли­тељ­ске свр­хе. И у го­ди­
на­ма Хри­сто­во­га жи­во­та на зе­мљи је­леј и ви­но пред­ста­вља­ли су ле­ко­ве
за пр­ву по­моћ. И ка­ко пи­ше Је­ван­ђе­лист Мар­ко, све­ти Апо­сто­ли су ко­ри­
сти­ли је­леј за бо­ле­сне: По­ма­зи­ва­ху је­ле­јем бо­ле­сне и ис­це­љи­ва­ху се.
Чо­век ко­ји при­ла­зи да се кр­сти пун је ра­на од гре­ха: Раз­је­ен сам, из­ра­на­
вљен: ле, ово су сре­ле не­ри­ја­е­ља ко­је ми ро­бо­о­ше у­шу и е­ло. Гле,
ко­ли­ке ра­не, чи­ре­ви, озле­е шо о­ка­зу­ју ра­не о мо­јих о­бро­вољ­них сра­
си. Ван све­те Бож­је Цр­кве, ван Оче­вог До­ма, чо­век се на­ла­зи у ру­ка­ма
де­мо­на раз­бој­ни­ка. При­ла­зи, да­кле, тра­же­ћи чо­ве­ко­љу­би­во­га Ле­ка­ра: Ја
сам онај ко­ји а­е ме­ђу раз­бој­ни­ке... сав са­а о њих из­ра­на­вљен, ис­у­них
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
се убо­ја. Не­о Сам о­шав­ши, Хри­се Са­се, ис­це­ли ме.1 И Хри­стос из­ли­ва
је­леј и ви­но на ду­хов­не ра­не кр­шта­ва­но­га и уво­ди га у сво­ју све­прим­ни­цу,
све­т у Цр­кву, ко­ја сва­ко­га при­ма.
Уса­но­ве све­их Ао­со­ла пи­шу ка­ко све­ште­ник бла­го­си­ља за­кле­ти је­леј
„на от­пу­шта­ње гре­хо­ва и као при­пре­му за Кр­ште­ње. Он при­зи­ва не­ро­
ђе­но­га Бо­га... да осве­шта је­леј име­ном Го­спо­да Ису­са и да по­да ду­хов­ну
бла­го­дат и де­лат­ну си­лу, от­пу­шта­ње гре­хо­ва и при­пре­му за ис­по­ве­да­ње
Кр­ште­ња, ка­ко би по­ма­зан и из­ба­вљен од сва­ко­га беш­ча­шћа по­стао до­
стој­ним по­све­ће­ња пре­ма за­по­ве­сти Јед­но­род­но­га.”
Све­ти Си­ме­он Со­лун­ски пи­ше да се за­кле­то уље „при­но­си они­ма ко­ји су
ра­ње­ни или из­у­би­ја­ни од за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља љу­ди, ђа­во­ла”. И Мо­
ли­во­слов епи­ско­па тмуј­ског Се­ра­пи­о­на пред­ста­вља као плод по­ма­зи­ва­
ња је­ле­јем по пре­и­мућ­ству ис­це­ље­ње ду­ше од ра­на гре­ха. Та­ко се, пре­ма
то­ме Мо­ли­тво­сло­ву, мо­ли све­ште­но­слу­жи­тељ: „Вла­ди­ко чо­ве­ко­љу­би­ви
и ду­ше­љу­би­ви, ми­ло­срд­ни и ми­ло­сти­ви, Бо­же исти­не, при­зи­ва­мо те сле­
ду­ју­ћи и ве­ру­ју­ћи обе­ћа­њу Тво­га Јед­но­род­ног, Ко­ји ка­за: ко­ји­ма о­у­
си­е ре­хе, о­у­ша­ју им се; и по­ма­зу­је­мо овим по­ма­за­њем оне ко­ји
при­сту­па­ју овом бо­жан­ском пре­по­ра­ђа­њу, мо­ле­ћи да Го­спод наш Исус
Хри­стос из­деј­ству­је у ње­му це­леб­ну и укре­пљу­ју­ћу си­лу и да от­кри­је овим
по­ма­за­њем и ис­це­ли из ду­ше, те­ла, ду­ха њи­хо­во­га сва­ки знак гре­ха и бе­
за­ко­ња или са­тан­ског узро­ка, а да им истом бла­го­да­ћу да­ру­је опро­штај,
ка­ко би, уда­љив­ши се од гре­ха, жи­ве­ли у прав­ди; и пре­са­здав­ши се овим
по­ма­за­њем и очи­стив­ши се ба­њом и об­но­вив­ши се ду­хом, осна­жи­ли се
да по­бе­де про­тив­на деј­ства и об­ма­не жи­во­та ово­га ко­ја на­па­да­ју на њих
1 Ју­тре­ње Ве­ли­ког ка­но­на, пе­сма 2. и 1.
129
и та­ко да се спо­је и сје­ди­не са ста­дом Го­спо­да и Спа­си­те­ља на­ше­га Ису­са
Хри­ста и да за­јед­но са њим на­сле­де обе­ћа­ња да­та све­ти­ма, јер кроз Ње­га
Ти је сла­ва и моћ у Све­том Ду­ху у све ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.”
Божанствени јелеј показује
М о­ли­тва ко­ја се чи­та за осве­ће­ње [о­све­шта­ње] за­кле­то­га је­ле­ја по­
чи­ње по­зи­ва­њем на до­га­ђај по­то­па и по­себ­но на го­лу­би­ц у ко­ја је,
др­же­ћи у кљу­ну ма­сли­но­ву гра­ну, ја­ви­ла Но­ју и ње­го­ви­ма о то­ме да се
Јеромонах Григорије Светогорац
окон­ча­ла бо­жан­ска ка­зна. Све што се до­го­ди­ло у по­то­пу, ка­же све­ште­
ни Зла­то­уст, „би­ло је тај­на и пра­сли­ка оно­га што је има­ло да се збу­де.
Да­кле: ла­ђа је Цр­ква, Но­је је Хри­с тос, го­лу­би­ца је Све­ти Дух, а лист
ма­сли­не Бож­је чо­ве­ко­љу­бље.” Је­леј ко­ји ко­ри­сти­мо у све­то­ме Кр­ште­њу,
пи­ше пре­по­доб­ни Јо­ван Да­ма­скин, „је­сте обе­ћа­ње ми­ло­сти Бож­је, ко­ја
се да­је Све­тим Ду­хом, јер је и го­лу­би­ца но­си­ла лист ма­сли­не они­ма ко­ји
су спа­се­ни од по­то­па.”
Као што ка­же мо­ли­тва за­кле­то­га је­ле­ја, ма­сли­на је би­ла сим­вол по­ми­ре­ња
чо­ве­ка са Бо­гом и спа­се­ња од по­то­па. А то по­ми­ре­ње дар је бо­жан­ског
чо­ве­ко­љу­бља чо­ве­ку. Дар што га чо­ве­ку ко­ји се спа­са­ва но­си ла­ђом – све­
том Цр­квом – го­лу­би­ца, од­но­сно Све­све­ти Дух. За­то се и на Хри­сто­во­ме
Кр­ште­њу „по­ја­вљу­је и го­лу­би­ца... Сво­јим по­ја­вљи­ва­њем она не да­је да
иза­ђе са­мо је­дан чо­век из ла­ђе, не­го во­ди це­лу ва­се­ље­ну на не­бо. А уме­сто
гра­не ма­сли­не она при­но­си уси­но­вље­ње це­лом људ­ском ро­ду.”1
Пре не­го што про­све­ћи­ва­ни уђе у кр­сти­о­ни­цу, све­ти је­леј га под­се­ћа на
то да дар из­ми­ре­ња са Бо­гом до­ла­зи од бо­жан­ске ми­ло­сти: „Је­леј”, пи­ше
Свето Крштење
све­ти Си­ме­он Со­лун­ски, „по­ка­зу­је и ко­ли­ко је ра­до­сна та бла­гост... То
је по­ка­за­но и са Но­јем. Јер го­лу­би­ца је до­шла њи­ма док су још би­ли на
во­ди у ла­ђи, но­се­ћи у кљу­ну гран­чи­цу ма­сли­не. Во­да је пре­до­бра­жа­ва­
ла Кр­ште­ње, го­лу­би­ца Дух Све­ти, а гран­чи­ца ма­сли­не ко­ју је но­си­ла у
кљу­ну би­ла је зна­ком ми­ло­сти и бес­ко­нач­не Бож­је бла­го­сти. Оту­да се и
у Кр­ште­њу при­но­си све­ти је­леј.”
По­топ је по­да­вио гре­шно чо­ве­чан­ство. Хри­стом, у во­ди Јор­да­на, уни­штен
је грех.
Зна­мо р­ви све­о­уб­ни о­о,
Да си ми­ло­ср­но све у ру­ле­жнос ри­вео,
Ти Ко­ји ро­ве­ли­ка и чу­е­сна е­ла чи­ниш;
А са­а си о­о­ио, Хри­се, рех
За­ра о­бро­би­и и са­се­ња смр­них.
Да­кле: „О, Ца­ре Хри­сте, ми зна­мо за два ве­ли­ка по­то­па во­дом, ко­ја си Ти
учи­нио. За онај ста­ри и пр­ви, ко­ји се збио за вре­ме Но­ја, и за овај са­
да­шњи и по­то­њи, ко­ји је учи­њен за до­мо­стро­ја Тво­га ова­пло­ће­ња. Али
1 Св. Зла­то­уст, ЕПЕ 9, 392.
 130
зна­мо да си онај пр­ви по­губ­ни по­топ до­нео у свет ми­ло­срд­но и ми­ло­сти­
во, ка­ко би због оп­ште ис­ква­ре­но­сти по­то­пио та­да­шње лу­ка­ве љу­де. А
овај, ко­ји се до­го­дио у Тво­је вре­ме, зна­мо да си до­нео да би про­тив­ним
по­то­пио и сам наш грех, а на­ма пру­жио на не­бе­си­ма бла­го­ва­ње и спа­се­
ње.” Та­ко, за­кљу­чу­је све­ти Ни­ко­дим, „пр­ви по­топ био је за­рад не­ста­ја­ња
са­гре­шив­ших љу­ди, а дру­ги овај по­топ, са­вр­ша­ван све­тим Кр­ште­њем, не
по­гу­бљу­је са­гре­шив­ше љу­де, не­го са­мо грех.” А и све­ти Про­кло Кон­стан­
ти­но­пољ­ски у свом пра­знич­ном сло­ву на Бо­го­ја­вље­ње ка­же: „Хо­ди­те,
ви­ди­те чуд­ни по­топ, ко­ји се ја­вља мно­го бо­љим од оно­га за вре­ме Но­ја.
Та­мо је во­да усмр­ти­ла људ­ску при­ро­ду, а ов­де је во­да Кр­ште­ња кр­ште­ним
(Хри­стом) мр­тве ожи­ве­ла... Та­мо је го­лу­би­ца, но­се­ћи гран­чи­цу ма­сли­не,
ја­ви­ла ми­рис Вла­ди­ке Хри­ста, а ов­де Дух Све­ти, у ви­ду го­лу­би­це ја­вља­
ју­ћи се, ука­зу­је на ми­ло­сти­во­га Го­спо­да.”1
Бог Отац је кроз Ису­са Хри­ста чо­ве­ка вра­тио у Свој Дом. Го­спод је Кр­стом
по­ми­рио зе­мљу са не­бом. А по­сле Сво­га Ваз­не­се­ња по­слао је Уте­ши­те­ља,
као по­твр­ду по­ми­ре­ња чо­ве­ко­вог са Бо­гом: „По­сла­ње Све­то­га Ду­ха би­ло
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
је до­каз по­ми­ре­ња”, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст. „Ка­да, да­кле, гле­даш Све­ти
Дух да се у из­о­би­љу ша­ље, не сум­њај у по­ми­ре­ње” чо­ве­ка са Бо­гом.
Свето Крштење је почетак божанских светловодстава
Б о­го­но­сни Оци на­зи­ва­ју Тај­ну Кр­ште­ња Про­све­ће­њем, јер се кр­шта­ва­ни
про­све­ћу­је и осве­ћу­је. Пре све­то­га Кр­ште­ња чо­век је жи­вео у та­ми, а
Тај­ном ула­зи у свет све­тло­сти: Бе­ја­се не­ка­а а­ма, а са­а све­лос у
Го­со­у; као че­а све­ло­си хо­и­е, пи­ше Апо­стол Па­вле хри­шћа­ни­ма
Ефе­са. И све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов ка­же: „Про­све­ће­ње (од­но­сно Кр­ште­
ње) си­ја­ње је ду­ша... све­тло­сти пре­су­штаствље­ње, та­ме рас­то­че­ње”. Сви
ко­ји се кр­шта­ва­мо, „по­што Све­тим Ду­хом ода­гна­мо гре­хе, ко­ји су као
ма­гла, др­жи­мо сло­бод­но, нео­ме­та­но и све­тло око ду­ха, ко­јим је­ди­но и
ви­ди­мо Бо­га.”2
Све­ти Ди­о­ни­си­је Аре­о­па­гит пи­ше да Кр­ште­ње тре­ба да се зо­ве про­све­ће­
њем [про­све­тље­њем], јер „пре­да­је пр­ву све­тлост и по­че­так је свих бо­жан­
ских све­то­вод­ста­ва.” Ма­да је свим све­тим Тај­на­ма, на­ста­вља Све­ти­тељ,
„за­јед­нич­ко пре­да­ва­ње све­ште­не све­тло­сти по­све­ћи­ва­ни­ма”, ипак све­то
Кр­ште­ње „пр­во ми је да­ро­ва­ло вид и ње­го­вом по­чет­ном све­тло­шћу во­
ђен сам до са­гле­да­ва­ња дру­гих све­ште­них Тај­ни.” Све­тим Кр­ште­њем Бог
вра­ћа чо­ве­ка рај­ској оза­ре­но­сти: Го­со­е, Бо­же мој, све­ло­и­ме­ни сла­во­о­
ју... По­јем на бо­жан­ско Бо­о­ја­вља­ње Те­би, Ко­ји си ме а­јан­све­но о­но­во
ро­ио и ка све­ло­си бо­жан­ској ме ри­вео.”3
1 Ју­тре­ње
Бо­го­ја­вље­ња.
2 Кли­мент Алек­сан­дриј­ски, В 7, 93.
3 Ка­нон ве­чер­ње 5. ја­ну­ар
­ а.
131
Дар све­тло­сти Хри­стос да­ру­је сва­ко­ме чо­ве­ку ко­ји о­ла­зи у све. Али чо­век
тре­ба сво­јом во­љом да по­ка­же да при­ма дар. Ако не­ки не при­ма­ју да ви­де
све­тлост Бо­га, „њи­хо­ва по­мра­че­ност ни­је од при­ро­де све­тло­сти, не­го од
њи­хо­ве зло­сти. Бла­го­дат се из­ли­ва свим љу­ди­ма... и све при­ма на исти
на­чин и зо­ве са истом ча­шћу.”1 Бо­жан­ско чо­ве­ко­љу­бље сву­где зра­чи. Ако
чо­век ус­хте, мо­же по­ста­ти си­ном све­тло­сти. А по­што све­тим Кр­ште­њем
по­ста­не си­ном све­тло­сти, ду­жан је да сво­јим бо­го­љу­би­вим жи­во­том чу­
ва ха­љи­ну ду­ше сво­је све­тлом и да жи­во­том оста­не као но­во­про­све­ће­ни.
Јеромонах Григорије Светогорац
Јер мо­гу­ће је да „тре­звен и па­жљив, ко­ји жи­ви до­стој­но да­ра, увек бу­де
но­во­про­све­ћен”.2
Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов по­зи­ва све ко­ји при­ма­ју све­то Кр­ште­ње: Ако
си слеп „и не­про­све­ћен, про­све­ти сво­је очи, да не би уснуо на смрт. У
све­тло­сти Го­спод­њој ви­де­ћеш све­тлост, у Ду­ху Бож­јем Си­на угле­дај...
При­ми­мо Бо­жан­ство, при­ми­мо пр­ву и нај­и­сти­ни­ти­ју све­тлост. По­ђи­мо
ка ње­ном сја­ју, да би­смо као са­вр­ше­на све­тлост ве­ли­кој Све­тло­сти пред­
ста­ли и у та­мо­шње се по­све­ти­ли све­тло­вод­ство, оси­ја­ва­ју­ћи чи­сти­је и
ја­сни­је у Тро­ји­ци, од ко­је са­да са ме­ром при­ма­мо је­дан зрак од јед­но­га
Бо­жан­ства у Хри­сту Ису­су Го­спо­ду на­шем, Ко­јем је сла­ва и моћ у ве­ко­ве
ве­ко­ва. Амин.”
К
Јелеј весеља
а­да је Ар­хан­ђео Га­ври­ло ја­вио За­ха­ри­ји ро­ђе­ње Ча­сно­га Пре­те­че, про­
ре­као му је и да ће ро­ђе­ње Кр­сти­те­ље­во за ње­га би­ти ра­ос и ве­се­ље.
И да ће се мно­и збо ро­ђе­ња ње­о­во­а об­ра­о­ва­и. Јер би­ће ве­лик ре
Свето Крштење
Го­со­ом... и мно­е си­но­ве Изра­и­ље­ве окре­ну­ће Го­со­у Бо­у њи­хо­вом. Ра­
дост и ве­се­ље ко­је је до­не­ло све­т у ро­ђе­ње Ча­сно­га Пре­те­че би­ло је пре­
те­ча ра­до­сти и ве­се­ља Цр­кве због по­нов­но­га ро­ђе­ња чо­ве­ка и по­врат­ка
кр­шта­ва­них Го­со­у Бо­у њи­хо­вом.
Све­тим Кр­ште­њем чо­век се вра­ћа Бо­гу. Бив­ши ђа­во­лов за­то­че­ник по­ста­је
си­ном Бож­јим. „О, ду­хов­но­га ра­ђа­ња!” кли­че све­ште­ни Зла­то­уст. „О, но­
во­га ро­ђе­ња! За­че­ће без ма­те­ри­це, ро­ђе­ње без утро­бе, ро­ђе­ње без пло­ти,
ра­ђа­ње ду­хов­но, ра­ђа­ње из Бла­го­да­ти и Бож­је­га чо­ве­ко­љу­бља, ра­ђа­ње
пу­но ве­се­ља и ра­до­сти.” Плот­ско ра­ђа­ње, на­ста­вља Све­ти­тељ, по­чи­ње
ја­у­ком. Али у ду­хов­ном ра­ђа­њу „не­ма ни ја­у­ка, ни су­за, не­го це­ли­ва­ња и
по­љу­ба­ца и за­гр­ља­ја бра­ће.” У ли­ку но­во­про­све­ће­но­га вер­ни ви­де бра­та
ко­ји се вра­ћа из ду­гог стран­ство­ва­ња. „И сви се ра­ду­је­мо јер је но­во­про­
све­ће­ни пре Про­све­ће­ња био не­при­ја­тељ, а по­сле Про­све­ће­ња по­стао је
при­ја­тељ за­јед­нич­ког Вла­ди­ке свих нас.” Ве­ли­ку ра­дост Цр­кве сим­во­ли­
зу­је је­леј ко­јим се по­ма­зу­је кр­шта­ва­ни. Ра­дост ко­ја је ма­ло­час ис­ка­за­на
1 Св. Зла­то­уст ЕПЕ 12, 580.
2 Св. Зла­то­уст ЕПЕ 30, 444.
 132
ра­до­сним по­ви­ком Али­лу­ја, от­пе­ва­ним де­вет пу­та док је све­ште­ник си­пао
је­леј у кр­сти­о­ни­цу. Ра­дост ко­ја је из­ра­же­на на­зи­ва­њем је­ле­ја од све­ште­
но­слу­жи­те­ља: По­ма­зу­је се слу­а Бож­ји је­ле­јем ра­о­си. „Ра­дост Ду­ха Ко­ји
нас бла­го и ра­до­сно спа­са­ва”, на­зна­ча­ва све­ти Си­ме­он. Ра­дост вер­них и
но­во­про­све­ће­ног плод је Уте­ши­те­ља. Од Ње­го­ве Бла­го­да­ти при­ма­мо дар:
ма­сли­на „зна­чи ми­лост Бож­ју и Бла­го­дат Ду­ха, ко­јом се осло­ба­ђа­мо му­ка
и при­ма­мо све­тлост и ду­хов­ну оза­ре­ност.”
Све­тим Кр­ште­њем чо­век се при­оп­шта­ва тај­ни Хри­ста. По­ма­зи­ва­ње је­ле­
јем по­ми­ње и про­рок Да­вид у псал­му ко­ји про­ри­че о Хри­сту: Уз­љу­био
си рав­у и за­мр­зео бе­за­ко­ње. За­о Те о­ма­за, Бо­же, Бо је­ле­јем ра­о­си
ми­мо во­јих за­је­ни­ча­ра. „Због че­га то?”, пи­та Ве­ли­ки Ата­на­си­је. И од­
го­ва­ра: „Да се ра­ду­ју, Хри­сте мој, они ко­ји се при­че­шћу­ју То­бом, јер су
То­бом ус­пе­ли да за­во­ле прав­ду и да за­мр­зе бе­за­ко­ње.”
При­оп­шта­ва­ње тај­ни Хри­ста за кр­шта­ва­но­га и за Мај­ку Цр­кву из­вор је ра­
до­сти и ве­се­ља. А та ра­дост пред­о­ку­шај је ра­до­сти Цар­ства: И чух као лас
на­ро­а мно­о­а и као лас во­а мно­их и као лас сил­них ро­мо­ва е ка­жу:
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Али­лу­ја. Јер за­ца­ри се Го­со Бо Све­р­жи­ељ. Ра­у­је­мо се и ве­се­ли­мо и
ај­мо сла­ву Ње­му, јер о­ђе сва­ба Ја­ње­о­ва и же­на Ње­о­ва (Цр­ква) ри­
ре­ми­ла се... Бла­же­ни су о­зва­ни на сва­бе­ну ве­че­ру Ја­ње­о­ву.
Крштавани ће на подвиге,
као на божанске, поћи радујући се
У  пр­вим го­ди­на­ма хри­шћан­ства, ка­да се све­то Кр­ште­ње оба­вља­ло у кр­
сти­о­ни­ца­ма, по­ма­зи­ва­ње за­кле­тим је­ле­јем би­ло је оба­вља­но од Епи­
ско­па и пре­зви­те­ра или ђа­ко­на. Је­ди­но су же­не по­ма­зи­ва­не од ђа­ко­ни­са.
Све­ти Ди­о­ни­си­је Аре­о­па­гит пи­ше да Епи­скоп по­чи­ње са по­ма­зи­ва­њем
и за­тим пре­да­је „све­ште­ни­ци­ма да чо­ве­ка по­ма­жу по це­лом те­лу”. У но­
ви­је до­ба пре­о­вла­дао је да­на­шњи по­ре­дак: све­ште­но­слу­жи­тељ по­чи­ње
по­ма­зи­ва­ње, чи­не­ћи је­ле­јем знак Кр­ста на че­лу, гру­ди­ма, ру­ка­ма и но­га­ма
про­све­ћи­ва­но­га. Ка­сни­је га вос­при­јем­ник [кум] по­ма­зу­је це­ло­га.1
По­ма­зи­ва­ње це­ло­га те­ла про­све­ћи­ва­но­га сим­вол је по­нов­ног ства­ра­ња:
„Уз­во­ди се у дру­го са­зда­ње”, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст. „На не­бу тво­ју
ду­шу при­ма Бог, на не­бу је пре­о­бли­ку­је, сме­шта те крај цар­ско­га пре­сто­
ла... По­сле по­нов­но­га ства­ра­ња Бог не при­во­ди кр­ште­но­ме чо­ве­ку зве­ри,
не­го де­мо­не и њи­хо­во­га во­ђу и ка­же: Га­зи­те о зми­ја­ма и шкор­и­ја­ма.”
У но­вој тво­ре­ви­ни, ку­да нас уз­ди­же све­то Кр­ште­ње, мо­же­мо, Бла­го­да­ћу
Бож­јом, да за­вла­да­мо над стра­сти­ма и де­мо­ни­ма, као што је пр­во­зда­ни
за­вла­дао над зве­ри­ма.
1 По­ма­зи­ва­ње од вос­при­јем­ни­ка [ку­ма] на­во­ди се у ру­ко­пи­с у из 15. ве­ка. Ве­ро­ват­но је да се
ова про­ме­на до­го­ди­ла и због мањ­ка све­ште­ни­ка (И. Фун­ду­лис, Не­о­у­ми­це 3, стр. 59).
133
Све­ште­но­слу­жи­тељ из­о­бра­жа­ва је­ле­јем на по­ма­зи­ва­но­ме знак Кр­ста, јер
од Кр­ста до­ла­зи дар по­нов­ног ства­ра­ња: из Сво­га ре­бра Хри­стос „из­ли­ва
бо­жан­ску крв и во­ду, пи­ће бе­смрт­но­сти и Кр­ште­ње пре­са­зда­ња”.1
Жи­во­то­твор­ни Крст је оруж­је кр­шта­ва­но­га у ду­хов­ним бор­ба­ма. Све­ште­
ник, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст, „за­то по­ма­зу­је (је­леј) по че­лу и ста­вља пе­
чат (Кр­ста), да би онај (ђа­во) од­вра­тио очи. Јер тај се не усу­ђу­је да по­гле­да
у очи, ви­дев­ши као да му­ња бли­ста од­о­нуд и за­сле­пљу­је га. Да­кле, од то­га
тре­нут­ка пре­ма ње­му (ђа­во­лу) би­ва­ју бор­ба и от­пор и за­то по­ма­за­ње као
Јеромонах Григорије Светогорац
под­ви­жни­ка Хри­сто­вог уво­ди на ду­хов­но по­при­ште.” Све­тим Кр­ште­њем
чо­век се по­нов­но ства­ра и ула­зи на по­при­ште ду­хов­них бор­би.
Све­ште­ни­ци ко­ји по­ма­зу­ју про­све­ћи­ва­но­га по­зи­ва­ју „сим­во­лич­но по­све­
ћи­ва­ног на све­ште­не бор­бе, у ко­ји­ма ће би­ти у по­слу­ша­њу под­ви­го­по­
ло­жни­ку Хри­сту. Хри­стос као Бог по­ла­же под­виг, као му­дар од­ре­ђу­је
пра­ви­ла бор­бе и као до­бар при­пре­ма ску­по­це­не на­гра­де за по­бед­ни­ке. А
нај­бо­жан­ски­је од све­га је то да ће се, по­што се Хри­стос, као до­бар, на­ла­
зи у ду­ши и те­лу под­ви­жни­ка и бо­ри се са њи­ма све­ште­но за сло­бо­ду и
по­бе­ду над смр­ћу и тру­ле­жно­шћу, по­све­ћи­ва­ни са ра­до­шћу упу­сти­ти у
бо­жан­ске бор­бе... По­што ста­не на бо­жан­ске тра­го­ве Оно­га Ко­ји је по до­
бро­ти по­стао пр­вим под­ви­жни­ком, те бо­го­по­дра­жа­ва­тељ­ним под­ви­зи­ма
по­бе­ди деј­ства и би­ћа ко­ја су про­тив­на ње­го­во­ме обо­же­њу, он за­јед­но са
Хри­стом на та­јан­стве­ни на­чин уми­ре за грех у Кр­ште­њу.”2
КРШТЕЊЕ
Свето Крштење
Рођење је сапутник смрти
К а­да про­све­ћи­ва­но­га вос­при­јем­ник [кум] по це­лом те­лу по­ма­же за­кле­
тим уљем, све­ште­ник га по­гру­жа­ва три пу­та у во­ду кр­сти­о­ни­це, у име
Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха. То тро­стру­ко по­гру­жа­ва­ње и при­зи­ва­ње
Тро­јич­но­га Бо­га пред­ста­вља пре­суд­ни час Тај­не: „У три­ма по­гру­же­њи­ма
и у истом бро­ју при­зи­ва са­вр­ша­ва се ве­ли­ка Тај­на Кр­ште­ња”, ка­же Ве­ли­ки
Ва­си­ли­је. А пе­смо­пи­сац пра­зни­ка Бо­го­ја­вље­ња по­је: чо­век ко­ји се по­гру­
жа­ва у во­ду ус­хо­ди Бо­гу - По­ру­же­њем ка Бо­у на­шем уз­ла­зак би­ва.
Сим­во­ли­ка тро­стру­ко­га по­гру­жа­ва­ња у во­ду и из­ла­же­ња из ње вр­ху­ни
су­шти­ну Тај­не: све­тим Кр­ште­њем чо­век са­у­ми­ре са Хри­стом, са­по­гре­
ба­ва се и са­ва­скр­са­ва са Њим. Кр­шта­ва­ни, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­
ма, „сту­па­ју­ћи по тра­го­ви­ма Хри­ста, Ко­ји је пр­ви му­че­нич­ки по­стра­дао
пред Пон­ти­јем Пи­ла­том, уми­ре та­јан­стве­но са Њим... А сим­вол те смр­ти
бо­жан­ско је Кр­ште­ње.” Све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски но­во­про­све­ће­ни­ма
ка­же да тро­стру­ко по­гру­же­ње у во­ду сим­во­ли­зу­је „тро­днев­но по­гре­бе­ње
1 Св. Јо­ван Да­ма­скин, М 96, 620А.
2 ЕПЕФ 3, 362.
 134
Хри­сто­во. Као што је наш Спа­си­тељ три да­на и три но­ћи про­вео са­хра­
њен у утро­би зе­мље, та­ко и ви пр­вим из­ра­ња­њем (од­но­сно по­нов­ним
по­ди­за­њем) по­дра­жа­ва­те пр­во­ме да­ну Хри­сто­во­га по­гре­бе­ња, а по­гру­
же­њем (од­но­сно Кр­ште­њем) по­дра­жа­ва­те но­ћи... И у исто вре­ме уми­ре­те
и ра­ђа­те се. А она спа­си­тељ­на во­да по­ста­ла вам је и гро­бом и мај­ком... И
то дво­је, смрт и ро­ђе­ње, исти тре­ну­так вам је до­нео. Та­ко су вам се ујед­но
до­го­ди­ли и смрт и ро­ђе­ње.”
Све се исто­вре­ме­но до­га­ђа у све­то­ме Кр­ште­њу: смрт ста­ро­га чо­ве­ка, по­
гре­бе­ње, вас­кр­се­ње но­во­га чо­ве­ка. То на­гла­ша­ва и бо­жан­ски Зла­то­уст:
„Бо­жан­стве­ни сим­во­ли са­вр­ша­ва­ју се то­ком све­то­га Кр­ште­ња: по­гре­
бе­ње и смрт, вас­кр­се­ње и жи­вот. И све се то де­ша­ва исто­вре­ме­но. Ка­да
по­гру­зи­мо гла­ву у во­ду, као да је гроб, са­хра­њу­је се наш ста­ри чо­век и,
ка­да се уро­ни, не­ста­је. Ка­сни­је, ка­да из­ла­зи­мо из во­де, вра­ћа се и но­ви
чо­век. Јер та­ман као што је ла­ко да се по­гру­зи­мо у во­ду и вра­ти­мо се
на­траг, та­ко је и Бо­гу ла­ко да са­хра­ни ста­ро­га чо­ве­ка, а по­ка­же но­вог.” У
во­ди све­то­га Кр­ште­ња, пи­ше све­ште­ни Ка­ва­си­ла, „не­ста­је жи­вот ста­ро­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
га чо­ве­ка и по­ка­зу­је се жи­вот но­вог чо­ве­ка. Та во­да ута­па ста­рог чо­ве­ка
и вас­кр­са­ва но­во­га.”
Као што се мр­тво те­ло ко­је се са­хра­њу­је це­ло по­кри­ва зе­мљом, слич­но се
и те­ло оно­га ко­ји се кр­шта­ва це­ло пре­кри­ва во­дом. Ка­ко пи­ше све­ти Ди­
о­ни­си­је Аре­о­па­гит, „пот­пу­но по­кри­ва­ње те­ла во­дом осве­шта­но је као
од­го­ва­ра­ју­ћи образ ру­го­бе, ко­ју иза­зи­ва­ју смрт и по­гре­бе­ње. Сим­во­лич­
ка, да­кле, по­у­ка са три­ма по­гру­же­њи­ма и из­ра­ња­њи­ма тај­но­во­ди оно­га
ко­ји се све­ште­но кр­шта­ва да по­дра­жа­ва бо­го­на­чал­ну смрт три­днев­ним
и три­ноћ­ним по­гре­бе­њем жи­во­то­дав­ца Ису­са, у ме­ри у ко­јој је бо­го­по­
дра­жа­ва­ње љу­ди­ма мо­гу­ће.”
Це­ло те­ло кр­шта­ва­но­га по­гру­жа­ва се у во­ду, јер цео ста­ри чо­век уми­ре за­
јед­но са Хри­стом и са­хра­њу­је се у во­ду. Све­тим Кр­ште­њем, ка­же бо­жан­
стве­ни Јо­ван Зла­то­у­сти, „по­гре­бен је пр­ви (ста­ри) чо­век. По­гре­бен је не у
зе­мљу, не­го у во­ду... Ни­шта ни­је бла­же­ни­је од то­га по­гре­бе­ња, због ко­је­га
се сви ра­ду­ју: ан­ђе­ли и љу­ди и Го­спод Ан­ђе­ла”. Као ка­да је Исус Хри­стос,
ка­же све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски про­све­ћив­ни­ма, „по­ди­гао на Се­бе гре­хе
це­ле ва­се­ље­не, умро да би усмр­тио грех и по­но­во устао у прав­ди, та­ко и
ти ка­да се по­гру­зиш у во­ду кр­сти­о­ни­це и на не­ки на­чин се са­хра­ниш, као
и Хри­стос у Свом ка­ме­ном гро­бу, уста­јеш да би жи­вео но­ви жи­вот.”
Вас­кр­се­ње чо­ве­ко­во плод је Кр­ште­ња: „Са­по­гре­би­мо се Кр­ште­њем са Хри­
стом, да би­смо са­ва­скр­ну­сли; спу­сти­мо се, да би­смо се и са­у­зви­си­ли; са­
и­зи­ђи­мо, да би­смо се и са­про­сла­ви­ли.”1
1 Св. Гри­го­ри­је Бо­го­слов, В 60, 88.
135
Надсуштни и Надбожански,
у Тебе се крстимо и Тебе благосиљамо
Т ро­стру­ко по­гру­же­ње кр­шта­ва­но­га у во­ду пра­ће­но је при­зи­ва­њем све­
све­то­га име­на Тро­с ун­ча­но­га Бо­жан­ства. Чин ко­ји по­ка­зу­је да кр­шта­
ва­ни по­ста­је за­јед­ни­чар смр­ти и вас­кр­се­ња Хри­сто­во­га, исто­вре­ме­но
пред­ста­вља ис­по­ве­да­ње да је „Оца и Си­на и Ду­ха Све­то­га је­дан дар и
власт.” Три­пут би­ва по­гру­жа­ва­ње у во­ду, пи­ше све­ште­ни Зла­то­уст, „да би
ти ви­део да све то (да­ро­ви ко­је да­ру­је све­то Кр­ште­ње) оства­ру­је си­ла Оца
Јеромонах Григорије Светогорац
и Си­на и Све­то­га Ду­ха.” Све­ште­но­слу­жи­тељ је тек слу­га Тро­јич­не бла­го­
да­ти. „Онај ко­ји све са­вр­ша­ва је Отац и Син и Све­ти Дух, не­раз­де­љи­ва
Тро­ји­ца. Ве­ра у Све­т у Тро­ји­цу да­ру­је от­пу­шта­ње гре­хо­ва, то ис­по­ве­да­ње
да­ру­је нам уси­но­вље­ње.”
У пр­вим го­ди­на­ма хри­шћан­ства, у тре­нут­ку док се на­ла­зио у ба­њи Кр­сти­
о­ни­це, кр­шта­ва­ни је из­но­ва ис­по­ве­дао ве­ру у Све­т у Тро­ји­цу, пре сва­ко­га
ура­ња­ња у во­ду. Пре­ма нај­ста­ри­јем опи­су све­то­га Кр­ште­ња, ка­да кр­шта­
ва­ни си­ђе у ба­њу, слу­жи­тељ по­ла­же ру­ку на ње­го­ву гла­ву и „пи­та пр­во
да ли ве­ру­је у јед­но­га Бо­га, Оца Све­др­жи­те­ља; а ка­да му овај од­го­во­ри
Ве­ру­јем, чи­ни се пр­во по­гру­же­ње и из­ра­ња­ње из во­де. А по­сле то­га опет
га пи­та: Ве­ру­јеш ли у Хри­са Ису­са, Си­на Бож­је­а, ро­ђе­но­а о Ду­ха Све­
о­а и Ма­ри­је Дје­ве и рас­е­о­а у вре­ме Пон­и­ја Пи­ла­а, Ко­ји је умро
и о­ре­бен и вас­кр­сао у ре­ћи ан жив из мр­вих и ваз­нео се на не­бе­са, и
Ко­ји се­и зе­сна Оцу, и Ко­ји ће о­ћи а су­и жи­ви­ма и мр­ви­ма? А ка­да му
онај ка­же Ве­ру­јем, опет не­ка се по­гру­зи. И по­но­во не­ка ка­же (слу­жи­тељ).
Ве­ру­јеш ли у Ду­ха Све­о­а и у све­у Цр­кву и вас­кр­се­ње ло­и? Не­ка ка­же
Свето Крштење
та­да кр­шта­ва­ни Ве­ру­јем. И та­ко по тре­ћи пут не­ка се по­гру­зи.”1
Све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски го­во­ри но­во­кр­ште­ни­ма да су по­сле по­ма­зи­ва­
ња за­кле­тим уљем од­ве­де­ни „у све­т у ба­њу бо­жан­ско­га Кр­ште­ња, као што
је Хри­стос са Кр­ста у све­све­ти гроб ко­ји је пред на­ма. И упи­тан је сва­ко да
ли ве­ру­је У име Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха. И ис­по­ве­ди­ли сте спа­со­но­сно
ис­по­ве­да­ње и по­гру­зи­ли се три­пут у во­ду и по­но­ви из­ро­ни­ли, по­ка­зу­ју­ћи
сим­во­лич­но и у за­го­нет­ки три­днев­но по­гре­бе­ње Хри­сто­во.”
У тре­нут­ку Кр­ште­ња „ми са­кри­ва­мо се­бе са­ме у во­ди ба­ње, као што се
Спа­си­тељ са­хра­нио у зе­мљу. Ка­да се по­гру­зи­мо и из­ро­ни­мо три­пут, ми
из­о­бра­жа­ва­мо Бла­го­дат три­днев­но­га Вас­кр­се­ња. И то чи­ни­мо при­ма­
ју­ћи Тај­ну не у ти­ши­ни, не­го док слу­жи­тељ при­зи­ва Три Све­те Ипо­ста­
си у Ко­је смо по­ве­ро­ва­ли, на Ко­је се на­да­мо и од Ко­јих овај и сле­де­ћи
жи­вот до­ла­зи.”2
1 Св. Ипо­лит, Ао­сол­ско Пре­а­ње, у П. Трем­бе­лас, По­че­ци и ка­рак­ер хри­шћан­ско обо­
жа­ва­ња, Ати­на, 1962, стр. 182-83.
2 Св. Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, М 46, 585В.
 136
* * *
При­зи­ва­ње Све­све­те Тро­ји­це у тре­нут­ку Кр­ште­ња за­по­вест је Го­спод­ња:
По­ђи­е и на­у­чи­е све на­ро­е, кр­ша­ва­ју­ћи их у име Оца, и Си­на, и Све­
о­а Ду­ха. „То су ре­чи тај­не”, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, „у ко­јој се
ро­ђе­њем сви­ше на­ша при­ро­да пре­тва­ра из про­па­дљи­вог у не­про­па­дљи­во,
об­на­вља­ју­ћи се од ста­ро­га чо­ве­ка о обра­зу Твор­ца у пр­во­бит­но бо­го­
вид­но по­до­би­је.” По­нов­но ства­ра­ње чо­ве­ка де­ло је Тро­јич­но­га Бо­га, као
и ње­го­во пр­во ства­ра­ње.
По­чет­но ства­ра­ње чо­ве­ка би­ло је Тро­јич­но Бо­го­ја­вља­ње. И ње­го­во по­нов­но
ства­ра­ње но­во је Бо­го­ја­вља­ње Све­те Тро­ји­це: „(Отац) је са­здао, (Си­ном)
смо са­зда­ни, а Дух је Онај Ко­ји ожи­вљу­је.”1 По­сле тре­ће­га по­гру­жа­ва­ња
кр­шта­ва­но­га, све­ште­но­слу­жи­тељ „из­во­ди оно­га ко­ји је уса­вр­шен пре­бо­
жан­стве­ним Кр­ште­њем, Све­том Тро­ји­цом пре­са­здав­ши га и учи­нив­ши
са­вр­ше­ним.”2
По­гру­жа­ва­ње кр­шта­ва­но­га у во­ду и ње­го­во по­нов­но из­ра­ња­ње пред­
ста­вља де­лат­но из­о­бра­же­ње Бо­жан­стве­но­га До­мо­стро­ја. И при­зи­ва­ње
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Тро­јич­но­га Бо­га Тро­јич­но је Бо­го­сло­вље: „Три­ма по­гру­же­њи­ма и из­
ра­ња­њи­ма и ве­ра у Све­т у Тро­ји­цу ја­сно се об­ја­вљу­је и из­о­бра­жа­ва­ју
три­днев­но­ноћ­на смрт, по­гре­бе­ње и вас­кр­се­ње Спа­си­те­ља. И ти­ме на­ше
Кр­ште­ње са­др­жи у се­би два пр­ва дог­ма­та на­ше пра­во­слав­не ве­ре, Бо­го­
сло­вље жи­во­твор­не Тро­ји­це и ова­пло­ће­ни До­мо­строј Бо­га Ло­го­са”. Три­
ма по­гру­же­њи­ма и при­зи­ва­њем Тро­јич­но­га Бо­га „Бо­го­сло­вље кли­че­мо,
а До­мо­строј ћут­ке по­ка­зу­је­мо на де­лу”. То би­ва јер се тај­ни Бо­го­сло­вља
при­бли­жа­ва­мо ве­ром и ис­по­ве­да­мо је усти­ма, а тај­ни До­мо­стро­ја ду­жни
смо да по­дра­жа­ва­мо це­ло­га сво­га жи­во­та. Тре­ба да по­ђе­мо тра­го­ви­ма
Ису­са Хри­ста „Ко­ји је за нас умро и вас­кр­сао. За­то Тро­ји­цу гла­сом, а
стра­да­ње и смрт во­дом у те­лу озна­ча­ва­мо, са­ми­ма со­бом из­о­бра­жа­ва­
ју­ћи онај бла­же­ни вид и образ.”3
Све­тим Кр­ште­њем чо­век се по­но­во ра­ђа и при­ма но­ви жи­вот, ко­ји му до­
ла­зи „ис­ти­чу­ћи од Бо­га све­га, кроз Си­на про­ла­зе­ћи, а у Све­то­ме Ду­ху
деј­ству­ју­ћи”. „Кр­шта­ва­мо се”, ка­же све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, „ка­ко смо
при­ми­ли, у Оца и Си­на и Ду­ха Све­то­га; а ве­ру­је­мо ка­ко се кр­шта­ва­мо...
а сла­ви­мо ка­ко ве­ру­је­мо:
Оче Све­р­жи­е­љу и Ло­о­се и Ду­ше,
у ри ио­са­си сје­и­ња­ва­на ри­ро­о,
На­суш­ни и На­бо­жан­све­ни, у Те­бе се кр­си­смо
и Те­бе бла­о­си­ља­мо у све ве­ко­ве.
1 Св. Ка­ва­си­ла, ЕПЕФ, 22, 328.
2 Св. Си­ме­он Со­лун­ски, М 155, 228 CD.
3 Св. Ни­ко­дим Све­то­го­рац, Крм­чи­ја, стр. 66 – Св. Ка­ва­си­ла, ЕПЕФ 22, 330.
137
Ко је ова што излази убељена?
Ч о­век ко­ји се при­пре­ма да при­ми све­то Кр­ште­ње, до тре­нут­ка ка­да се
по­гру­жа­ва у во­ду, зо­ве се ро­све­ћи­ва­ним. По­сле сво­га тре­ћег из­ра­ња­ња
из во­де зо­ве се но­во­ро­све­ће­ним. „Јер док се кр­шта­ва­мо, у то­ме ча­су ду­ша
бли­ста ви­ше од сун­ца, очи­шће­на Све­тим Ду­хом. И не са­мо што ви­ди­мо
сла­ву Бож­ју, не­го при­ма­мо и не­што од ње­не све­тло­сти. Као што чи­сто
сре­бро из­ло­же­но сун­че­вим зра­ци­ма и са­мо бли­ста, не са­мо по при­ро­ди
не­го и од све­тло­сти сун­ца ко­је при­ма, та­ко и ду­ша очи­шће­на, а све­тли­ја
Јеромонах Григорије Светогорац
од сре­бра, при­ма све­тлост од сла­ве Све­то­га Ду­ха и по­сле је са­ма од­ра­жа­
ва. За­то и ка­же Апо­стол Па­вле: О­ра­жа­ва­ју­ћи са­ми лик, ре­о­бра­жа­ва­мо
се из сла­ве у сла­ву. Од све­тло­сти Све­то­га Ду­ха, ко­ју при­ма­мо, пре­о­бра­
жа­ва­мо се у на­шу соп­стве­ну све­тлост.”1
Хри­стос, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, „до­шао је у свет да би про­све­тио
све ко­ји су би­ли у та­ми, при­зи­ва­ју­ћи Се­би не пра­вед­ни­ке, не­го гре­шни­ке
у по­ка­ја­њу, и њих је ба­њом па­ки­би­ти­ја [по­нов­ног ро­ђе­ња] учи­нио да бли­
ста­ју као све­ти­ла, по­што је у во­ди очи­стио њи­хов мрач­ни образ.” На­шу
ду­шу, ра­ни­је цр­ну од гре­ха, Хри­стос „љу­ба­вљу учи­ни ле­пом, са­мом ле­по­
том за­ме­њу­ју­ћи наш стид. Пре­мет­нув­ши пре­ма Се­би Са­мо­ме пр­љав­шти­
ну на­ших гре­ха, пре­дао ми је Сво­ју чи­сто­т у, учи­нив­ши ме су­де­о­ни­ком
Сво­је ле­по­те.” У све­тој ба­њи Хри­стос са­хра­њу­је гр­до­бу ста­ро­га чо­ве­ка и
да­ју­ћи нам Сво­ју лич­ну ле­по­т у, Он нас чи­ни но­вим и све­тлим. „Кр­ште­ни”,
пи­ше све­ти Си­ме­он Со­лун­ски, „из­ла­зи сав нов и про­све­тљен и као Син
Бож­ји из све­ште­не ба­ње, на­ше ду­хов­не мај­ке.” Том ду­хов­ном пре­по­ро­ду
чо­ве­ко­вом, том „чу­де­сном и див­ном ра­ђа­њу”, ра­ду­ју се и не­бо и зе­мља.
Свето Крштење
„Јер и ан­ђе­ли при­с у­ству­ју то­ме ра­ђа­њу... При­с у­ству­ју као по­сма­тра­чи,
гле­да­ју­ћи шта се зби­ва.”
У тре­нут­ку док се чо­век пре­по­ра­ђа, све­ти ан­ђе­ли на ко­пљи­ма у ти­ши­ни
но­се Тро­јич­но­га Бо­га. Док но­во­про­све­ће­ни из­ла­зи из спа­си­тељ­не во­де,
„ра­ду­ју се не­бе­са”. Све­ти ан­ђе­ли, док но­во­про­све­тље­не гле­да­ју где бли­ста­
ју­ћи из­ла­зе из ба­ње, пи­та­ју: Ко је ова шо из­ла­зи убе­ље­на, осла­ња­ју­ћи се
на бра­а сво­је­а?”2 Ду­ша ко­ја је пре све­то­га Кр­ште­ња би­ла ро­би­ња гре­ха,
са­да за бра­та има Го­спо­да. Осла­ња се на Ње­го­ву љу­бав и уз­ла­зи ка не­бу.
По­вра­так чо­ве­ка не­бе­ско­ме Оцу, ко­ји се све­ште­но­деј­ству­је све­тим Кр­ште­
њем, по­вод је за ра­дост ан­ђе­о­ских Си­ла. Пр­ву ка­ти­хе­зу про­све­ћи­ва­ни­ма
све­ти Ки­рил по­чи­ње овим ре­чи­ма: „Уче­ни­ци но­во­га за­ве­та и при­ча­сни­ци
Хри­сто­вих Тај­ни, са­да при­зи­вом, а уско­ро и Бла­го­да­ћу, ср­це ће­те се­би
учи­ни­ти но­вим и дух но­вим, ка­ко би­сте не­бе­си­ма по­ста­ли раз­ло­гом ра­
до­сти. Јер ако збо је­но­а о­ка­ја­но ре­шни­ка би­ва ра­ос по Је­ван­ђе­љу,
ко­ли­ко ли ће пре спа­се­ње то­ли­ких ду­ша по­кре­ну­ти не­бе­са на ра­дост?
1 Св. Зла­то­уст ЕПЕ 19, 218 – 2 Кор. 3, 18.
2 Пе­сма над пе­сма­ма, 8, 5.
 138
До­хва­тив­ши се до­бро­га и нај­бо­ље­га пу­та, пу­тем бла­го­че­шћа [по­бо­жно­
сти] бла­го­вер­но по­хи­тај­те. Јер за ва­ше очи­шће­ње са­свим је спре­ман Јед­но­
род­ни Син Бож­ји, Ко­ји ка­же: Хо­и­е Ме­ни, сви на­му­че­ни и обре­ме­ње­ни,
и Ја ћу вас о­мо­ри­и. Ко­ји се обу­ко­сте у те­го­бу са­гре­ше­ња и при­ти­сну­ти
ма­сом сво­јих гре­хо­ва, чуј­те про­роч­ки глас ко­ји ве­ли: Омиј­е се, чи­си
о­са­ни­е: из­ба­ци­е сво­ја лу­кав­сва из сво­јих у­ша ре очи­ма Мо­јим.
Да би ан­ђе­о­ски лик са ва­ма ус­клик­нуо: Бла­же­ни су ко­ји­ма се оро­си­ше
бе­за­ко­ња и ко­ји­ма се о­кри­ше ре­си.”
Блажени су којима се опростише безакоња
Т ри­де­сет и пр­ви пса­лам пса­лам је пре­у­мље­ња и из­ра­жа­ва ра­дост гре­
шни­ка ко­ји се вра­ћа Го­спо­ду. Упра­во из то­га раз­ло­га, од нај­древ­ни­јих
вре­ме­на, он је по­ве­зан са Тај­ном све­то­га Кр­ште­ња: „Гле­да­ју­ћи кр­шта­ва­не
и из­ба­вље­не од про­па­дљи­вог ро­ђе­ња и ди­ве­ћи се Бож­јем чо­ве­ко­љу­бљу,
пој им три­де­сет пр­ви пса­лам”, пи­ше Ве­ли­ки Ата­на­си­је у Ту­ма­че­њу Пса­ла­
ма. А уче­ник и пре­јем­ник све­ште­но­га Зла­то­у­ста на кон­стан­ти­но­пољ­ском
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
пре­сто­лу, све­ти Про­кло, ка­же у сво­јој ми­ста­то­ги­ји: „Гле­дај сим­во­ли­ку
ства­ри ко­је ти се до­га­ђа­ју (све­тим Кр­ште­њем). Ка­ко од­ла­жеш тру­ле­жност
у ба­њу, као да је ова гроб, ка­ко уста­јеш у жи­вот ду­хов­но нов, ка­ко све­тлим
ру­хом ме­њаш те­ле­сну оде­ћу, ка­ко све­ће ко­је др­жиш упа­ље­ним по­ка­зу­ју
про­све­тље­ње ду­ше, ка­ко Да­вид по­чи­ње пој по­бе­де: Бла­же­ни су ко­ји­ма се
оса­ви­ше бе­за­ко­ња и чи­ји се о­кри­ше ре­си.” Све­ти Ки­рил Је­ру­са­лим­ски
три­пут у сво­јим Ка­ти­хе­за­ма по­ми­ње по­ја­ње то­га псал­ма. Ка­да се кр­сти­те,
ка­же Све­ти, по­ја­ће ан­ђе­о­ски хо­ро­ви: „Ан­ђе­ли ће во­згла­си­ти Бла­же­ни су
ко­ји­ма се оро­си­ше бе­за­ко­ња, да би­сте, као зве­зде Цр­кве, ушли бли­ста­ви
те­лом и све­тли ду­шом.”
Да ви­ди­мо са­да ка­ко су Све­ти Оци про­т у­ма­чи­ли не­ке од сти­хо­ва три­де­сет
пр­во­га псал­ма, ко­ји има­ју по­себ­не ве­зе са све­тим Кр­ште­њем.
1. Блажени су којима се опростише
безакоња и којих се покрише греси.
Б у­ду­ћи да се Да­вид”, пи­ше Еф­ти­ми­је Зи­га­бен, „по­сле гре­ха мно­го по­му­
„ чио у по­ка­ја­њу, он овим са­да бла­жи оне ко­ји се без му­ке чи­сте од сво­јих
гре­хо­ва, а у за­го­нет­ки ми­сли на хри­шћа­не ко­ји се кр­шта­ва­ју.” „Бе­за­ко­ња
се от­пу­шта­ју Кр­ште­њем, а по­кри­ва­ју гор­ким по­ка­ја­њем.”
Све­та Тај­на, пи­ше Бо­го­слов Гри­го­ри­је, на­зва­на је „Кр­ште­њем, јер се у во­ди
са­по­гре­ба­ва грех.” Све­то Кр­ште­ње тре­ба, ка­же Све­ти­тељ, „да ти бу­де не
са­мо ба­ња [ку­пјељ] за те­ло, не­го и за оно о ли­ку. Не са­мо пра­ње гре­хо­ва,
не­го и ис­пра­вље­ње ка­рак­те­ра. Да не пе­ре са­мо прет­ход­ни смрад, не­го да
уни­шти и ње­гов из­вор... Да за­си­јаш, а не про­сто да до­би­јеш бо­ју. Бла­го­дат
да не по­кри­је тек тво­је гре­хо­ве, не­го да их из­бри­ше. Бла­же­ни су ко­ји­ма се
оса­ви­ше бе­за­ко­ња. То зна­чи це­ло­куп­но очи­шће­ње.”
139
2. Блажен је човек којем не урачуна Господ грех,
нити је у устима његовим лукавство.
П о Еф­ти­ми­ју Зи­га­бе­ну, Псал­мо­по­јац ка­же да је „бла­жен онај чо­век ко­јем
Бог не ура­чу­на­ва, од­но­сно не­ће упи­са­ти, ни­ти убро­ја­ти грех. За­што? За­
то што грех има да не­ста­не у ба­њи па­ки­би­ти­ја [по­нов­ног ро­ђе­ња], од­но­сно
све­то­га Кр­ште­ња.. Бла­жен је, ка­же, онај чо­век ко­ји се, по­што се кр­стио, ни­је
по­ка­зао ла­жљи­вим у обе­ћа­њи­ма ко­ја је дао Хри­сту сво­ме да ће са­чу­ва­ти
Ње­го­ве за­по­ве­сти. Јер лу­кав­ством ов­де се зо­ве лаж. Сва­ки хри­шћа­нин ис­
Јеромонах Григорије Светогорац
по­ве­да на све­то­ме Кр­ште­њу да ће се од­ре­ћи де­ла ђа­во­ло­вих, а при­гр­ли­ти
и са­чу­ва­ти за­по­ве­сти Хри­сто­ве.” „Јер онај је бла­жен”, на­зна­ча­ва Ве­ли­ки
Ата­на­си­је, „ко­ји свим ср­цем при­ла­зи све­то­ме Кр­ште­њу. А ко­ји се са лу­кав­
ством кр­шта­ва, осим то­га што не­ће до­би­је опро­штај, и ште­ту ће има­ти.”
Па­три­јарх је­ру­са­лим­ски Ан­тим пи­ше да „ко без лу­кав­ства ис­по­ве­да ве­ру и
чу­ва је усти­ма и ср­цем, тај је чо­век, због сме­ло­сти и му­шко­сти сво­га ср­
ца и ума. Он је и бла­жен, јер Кр­ште­њем је удо­сто­јен от­пу­шта­ња гре­хо­ва,
та­ко да му се не­ће ура­чу­на­ти грех у дан су­да.”
3. Када ућутах, остарише кости моје
од викања мога посведневног.
Б ла­же­ни су, пи­ше Еф­ти­ми­је Зи­га­бен, они ко­је по­ми­ње Псал­мо­по­јац у два
прет­ход­на сти­ха, „јер се Кр­ште­њем без му­ке очи­сти­ше од сво­јих гре­ха
и оста­до­ше у тој чи­сто­ти ти­ме што не учи­ни­ше гре­хе по­сле Кр­ште­ња. А
за­што их бла­жим? Јер, ка­же (Да­вид), и ја за­то што са­гре­ших то­ли­ко сам
из­не­мо­гао од му­ке по­ка­ја­ња, да сам умук­нуо и не мо­гу да го­во­рим.”
Свето Крштење
4. За то ће се помолити сваки преподобни у време погодно;
али у потопу вода многих неће му се приближити.
П од по­то­пом”, пи­ше Еф­ти­ми­је Зи­га­бен, „ми­сли се на све­то Кр­ште­ње, јер
„ оно по­та­па и да­ви грех; а мно­гим во­да­ма зо­ве то исто, не због ко­ли­
чи­не и мно­штва во­де, не­го због ко­ли­чи­не и си­ле Ду­ха, Ко­ји са­др­жи во­да
Кр­ште­ња... По­мо­ли­ће се, да­кле, сва­ки пре­по­доб­ни те­би; али у Кр­ште­њу
не­ће му се при­бли­жи­ти. Ко? Гре­си, јер се у ње­му по­та­па­ју и не­ста­ју, ка­ко
ка­же Ве­ли­ки Ва­си­ли­је.” И Бо­го­слов Гри­го­ри­је при­ме­ћу­је да „бла­го­дат и
си­ла Кр­ште­ња, а не по­топ све­та као у дав­ни­ни, чи­сти од сва­ко­га гре­ха и
све­це­ло оми­ва пр­љав­шти­не и сквер­ни ко­ји су ушли злом.”
* * *
Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма пи­ше да је све­то Кр­ште­ње по­че­так у Хри­сту уси­но­
вље­ња и на­ше­га об­но­вље­ња. „А са­вр­шен­ство (уси­но­вље­ња и об­но­вље­ња)
да­ће вас­кр­се­ње жи­во­та, на ко­је се на­да­ју вер­ни... Али из­ме­ђу по­чет­ка и
са­вр­шен­ства на­ла­зи се жи­вот по Хри­сто­вом Је­ван­ђе­љу, ко­јим се сва­ко­
днев­но чо­век хра­ни и ра­сте и об­на­вља по Бо­гу... пре­но­се­ћи сво­ју жуд­њу са
ви­дљи­вог и плот­ског и при­вре­ме­ног на ум­но, ду­хов­но и веч­но.” Док сту­па
 140
од по­чет­ка пре­по­ро­да ка са­вр­шен­ству бо­жан­ског уси­но­вље­ња, да­кле од
све­те ба­ње ка Не­бе­ском Цар­ству, вер­ни у ра­до­сти по­је стих псал­ма: Об­ра­
уј­е се Го­со­у и ве­се­ли­е се, ра­ве­ни, и хва­ли­е се сви ра­ви ср­цем.
* * *
За­тим, обла­че­ћи га у хи­тон, ка­же: Обла­чи се слу­а Бож­ји (име) ха­љи­ном
рав­е, у име Оца, и Си­на, и Све­о­а Ду­ха. Амин.
И по­је се тро­пар у 8. гла­су.
Ха­љи­ну му а­руј све­лу, Ти Ко­ји се ое­ваш све­ло­шћу као ха­љи­ном, мно­о­
ми­ло­си­ви Хри­се, Бо­же наш.
Господ ме одену хаљином спасења
К а­да се блуд­ни син из при­че вра­тио очин­ско­ме до­му, Отац, ко­ји га је
стал­но че­као са љу­ба­вљу, узео га је у за­гр­љај и не­жно це­ли­вао. И чим
је блуд­ни ис­по­ве­дио да се огре­шио о ње­го­ву очин­ску љу­бав и да не тре­ба
да се зо­ве ње­го­вим де­те­том, Отац ре­че слу­а­ма сво­јим: из­не­си­е нај­ле­шу
ха­љи­ну и обу­ци­е а; и ај­е му р­сен на ру­ку и обу­ћу на но­е; и о­ве­и­е
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
е­ле уо­је­но е за­ко­љи­е, а је­е­мо и а се об­ра­у­је­мо, јер овај син мој мр­
ав бе­ше и ожи­ве, и из­у­бљен бе­ше и на­ђе се. У овим ре­чи­ма љу­ба­ви Бо­га
Оца Бо­го­но­сни Оци ви­де­ли су бла­го­дат Све­тих Тај­ни са ко­ји­ма чо­век ула­
зи у Очев Дом, од­но­сно све­т у Цр­кву: Кр­ште­ње, По­ма­за­ње и Бо­жан­стве­но
При­че­шће. „Отац ми­ло­срд­ни, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма, снис­хо­де­ћи
иза­шао је у сре­та­ње блуд­ном, за­гр­лио га и по­љу­био, док је исто­вре­ме­но
по­ру­чио сво­јим слу­га­ма, од­но­сно све­ште­ни­ци­ма, да га обу­ку у нај­леп­шу
ха­љи­ну, од­но­сно у ха­љи­ну уси­но­вље­ња.” А мо­нах Јов пи­та: „Шта би мо­гао
да бу­де пе­чат или пр­стен, ако не да­ро­ви Ду­ха и бла­го­дат и по­зив на уси­но­
вље­ње?” А о уго­је­ном те­ле­т у пи­ше све­ти Ки­ри­ло да је то „Хри­стос, не­по­
роч­ни све­ште­ник, Ко­ји узи­ма грех све­та, жр­тву­је Се и би­ва по­је­ден.”1
Чо­век ко­ји се вра­ћа Оче­вом До­му по­но­во се ра­ђа све­тим Кр­ште­њем и обла­
чи се у ха­љи­ну пр­во­бит­не сла­ве. Све­тим По­ма­за­њем он при­ма пр­стен,
од­но­сно пе­чат да­ра Све­то­га Ду­ха. А Бо­жан­стве­ним При­че­шћем он уче­
ству­је у Тр­пе­зи Хри­сто­вој. Не­бе­ски Отац, ску­па са Сво­јим слу­га­ма, ра­ду­је
се по­врат­ку Сво­га че­да.
* * *
Пр­во­зда­ни су, пи­ше бо­жан­стве­ни Зла­то­уст, пре не­по­слу­ша­ња би­ли об­у­
че­ни у сла­ву Бож­ју. Она их је оде­ва­ла бо­ље од сва­ке дру­ге оде­ће: „Сла­ва
сви­ше по­кри­ва­ла их је бо­ље од сва­ке ха­љи­не.” А ка­да их је пре­сту­па­ње
за­по­ве­сти ко­ју су има­ли одво­ји­ло од Бо­га и ли­ши­ло их оне но­ве и чу­де­сне
оде­ће, оде­ће сла­ве и љу­ба­ви Бож­је, то је учи­ни­ло да осе­те сво­ју на­го­т у и
1 ЕПЕ 9, 98 – М 86, 3320А – М 72, 809А. О пр­сте­ну и св. Те­о­фи­лакт пи­ше: „Под пр­сте­ном
ва­ља за­ми­сли­ти за­лог Ду­ха” (у П. Трем­бе­лас, Ко­мен­а­ри на Је­ван­ђе­ље о Лу­ки, Ати­на,
1952, стр. 459).
141
пре­кри­ло их нео­пи­си­вим сти­дом.” Чо­век по­том од­ла­зи у зе­мљу а­ле­ку. И
та­мо, из­гнан из Ра­ја, по­ста­је све­стан ве­ли­чи­не сво­га па­да: Раз­рах сво­ју
ха­љи­ну р­ву и оу­а сам на. Чо­век схва­та да је ње­го­ва го­ло­ти­ња по­сле­
ди­ца ње­го­вог не­по­слу­ша­ња: Ха­љи­ну бо­о­ка­ну ски­нух ја ку­кав­ни, о во­ју
бо­жан­ску за­о­вес олу­шив­ши се, Го­со­е, о са­ве­у не­ри­ја­е­ље­вом.1
Грех је об­на­жио чо­ве­ка од бо­жан­стве­не сла­ве, од бо­го­ство­ре­не ха­љи­не,
и обу­као га у ха­љи­ну смр­ти, у ко­жне ха­љи­не: Грех са­ши ко­жне ха­љи­не,
об­на­жив­ши ме о ре­ђа­шње бо­о­ка­не ха­љи­не. По­сле па­да, чо­век се „ко­
Јеромонах Григорије Светогорац
жа­ма мр­твим по­кри­ва. И та­ко се на оно жа­ло­сно и муч­но ме­сто ша­ље
као без­дом­ник.”2
Жи­ве­ћи на ме­сту и у сен­ци смр­ти, чо­век, об­у­чен у ха­љи­ну мр­тви­ла, до­ла­зи
се­би и ре­ша­ва се на по­вра­так Оче­вом До­му. Он сми­шља реч ко­ју ће упу­
ти­ти Оцу: Ха­љи­не мр­ви­ла ри­мив­ши збо р­ско­си не­уз­р­жа­ња, обу­кох
се, ку­ка­ван; али Ти ме обу­ци, Си­не Бож­ји, у ха­љи­ну све­лу о­нов­но­а ро­ђе­
ња. И Отац га обла­чи у ха­љи­ну пре­по­ро­да. „При­ми ха­љи­ну не­тру­ле­жно­
сти”, по­зи­ва све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски оне ко­ји се спре­ма­ју да се кр­сте.
„Ха­љи­ну ко­ју ти др­жи и ра­ши­ре­ну при­но­си Хри­стос да је об­у­чеш.”3
* * *
Ха­љи­на ко­ју но­во­про­све­ће­ни обла­чи бе­ле је бо­је. Бе­ли­на из­ра­жа­ва ра­дост
ко­ја вла­да у Цр­кви – Оче­вом До­му – због по­врат­ка из­гу­бље­ног де­те­та
Бож­јег. Пре­ма јед­ном ста­ром ру­ко­пи­су, све­ште­ник ко­ји са­вр­ша­ва све­то
Кр­ште­ње ка­же но­во­про­све­ће­ном: „Обла­чи се слу­га Бож­ји у ха­љи­ну ра­до­
сти и ве­се­ља.” У тој ду­хов­ној ра­до­сти жи­ви бе­ло­но­сна ду­ша, ду­ша оно­га
ко­ји, кр­стив­ши се, жи­ви у скла­ду са бо­жан­ским за­по­ве­сти­ма. „По­што си
Свето Крштење
ски­нуо ста­ре ха­љи­не”, ка­же но­во­про­све­ће­ни­ма све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­
ски, „и обу­као се у оне ко­је има­ју ду­хов­ну бе­ли­ну, увек ти ва­ља но­си­ти
бе­ло. Не ми­слим да тре­ба увек да но­сиш бе­лу оде­ћу, не­го да но­сиш оно
што је истин­ски бе­ло и бли­ста­во, оно што је ду­хов­но та­кво.”
Но­во­про­све­ће­ни се обла­чи у бе­лу ха­љи­ну бо­жан­ске ра­до­сти, јер мр­ав
бе­ше и ожи­ве у Хри­сту. „Узми ха­љи­ну све­тлу и бес­пре­кор­ну”, ка­же све­
ште­но­слу­жи­тељ пре­ма ста­ром ру­ко­пи­с у, „ко­ју ћеш при­не­ти без мр­ље
пред ол­та­ром Го­спо­да на­ше­га Ису­са Хри­ста и има­ћеш жи­вот веч­ни.” Бе­ла
оде­ћа ико­на је вас­кр­се­ња и ве­сник веч­но­га жи­во­та.
Има­ју­ћи увек на уму ве­ли­ке да­ро­ве ко­је нам наш Го­спод да­ру­је све­тим Кр­
ште­њем, тре­ба да не­пре­ста­но ис­по­ве­да­мо све­све­то име Ње­го­во и бес­
крај­ну љу­бав Ње­го­ву: „Ти си уисти­ну, Вла­ди­ко, чи­сти и не­ис­црп­ни из­вор
до­бро­те, Ко­ји си се са пра­вом од­вра­тио од нас, а сми­ло­вао се чо­ве­ко­љу­
би­во... Иза­гнао си из Ра­ја и по­но­во вра­тио; ски­нуо си смо­кви­но ли­шће,
1 Ју­тре­ње Ве­ли­ког Ка­но­на, пе­сма 2 – Ве­чер­ње си­ро­пу­сне не­де­ље.
2 Ју­тре­ње Ве­ли­ког Ка­но­на, пе­сма 2 – Св. Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски 7М, 46, 376А.
3 Ју­тре­ње си­ро­пу­сног че­тврт­ка – М 46, 420С.
 142
ру­жно по­кри­ва­ло, те нам оде­нуо ха­љи­ну мно­го­дра­го­це­ну.” „Све је на­ма,
на­след­ни­ци­ма гре­ха, при­пре­мље­но на ра­дост”, на­ста­вља све­ти Гри­го­ри­је.
Чо­ве­ку су до­ступ­ни и рај и са­мо не­бо. Сје­ди­ни­ла се тво­ре­ви­на у љу­ба­ви,
свет­ска и над­свет­ска, ко­ја је не­ка­да про­тив се­бе са­ме бун­то­ва­ла... И ми
љу­ди по­ста­ли смо ан­ђе­ли­ма са­гла­сни, бла­го­че­ству­ју­ћи њи­хо­во Бо­го­сло­
вље.” И све­ти за­вр­ша­ва: „Због све­га то­га, за­пе­вај­мо пе­смо­пој ра­до­сти
Бо­гу, Ко­ји је вла­да­ју­ћи Ду­хом усти­ма у ста­ри­ни про­роч­ки ус­клик­нуо:
Не­ка се ра­у­је у­ша мо­ја Го­со­у, јер ме ое­ну ха­љи­ном са­се­ња и у ха­љи­
ну ра­о­си ме об­у­че.”1
Пред Јагњетом обучени у хаљине беле
П ро­рок Је­зе­киљ у јед­ном свом про­ро­штву по­ми­ње бе­за­ко­ња жи­те­ља Је­
ру­са­ли­ма и от­кри­ва бес­крај­ну ми­лост Бож­ју пре­ма Ње­го­вом на­ро­ду:
Ово о­во­ри Го­со Је­ру­са­ли­му... Иза­ђох и и ви­ех е е се ва­љаш у кр­ви
сво­јој и ре­кох и: о кр­ви во­је жи­во не­ка и бу­е, а и си био на и
ру­жан... И ра­ши­рих сво­ја кри­ла и о­крих и р­и­ло... и оку­ах е у во­и
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
и орах крв во­ју са е­бе и о­ма­зах е је­ле­јем. И обу­кох е у ша­ре­но... и
укра­сих е укра­сом... Бе­ло бра­шно и је­леј и ме о­је­е и о­са ле ве­о­ма.2
У овом про­роч­ком сло­ву ви­ди­мо сли­ку чо­ве­ка ка­да је жи­вео из­гнан из
Ра­ја и сли­ку тај­не ова­пло­ће­ња Ло­го­са.
Хри­стос се очо­ве­че­њем при­бли­жио чо­ве­ку, људ­ској при­ро­ди. До­шао је и
„на­шао је пу­ну не­чи­сто­ће, нео­пра­ну, го­лу, пу­ну кр­ви. Опра је, по­ма­за је
уљем, на­хра­ни је, об­у­че је у ха­љи­ну ка­квој слич­не не­ма: Он Сам по­ста
ње­ном ха­љи­ном.” Го­во­ре­ћи та­ко, све­ште­ни Зла­то­уст као да има на уму
ре­чи про­ро­ка Је­зе­ки­ља и као да гле­да пред со­бом Хри­ста Ко­ји се ста­ра о
чо­ве­ку. Хри­стос је, ка­же Све­ти­тељ, до­шао на зе­мљу и „обу­као нас у Са­мо­
га Се­бе као да је ха­љи­на... И гле­да­ју­ћи ха­љи­ну про­роч­ким очи­ма, Да­вид
кли­ца­ше: Пре­са ца­ри­ца с е­сне сра­не е­би. У јед­но­ме ча­су убо­га и
пре­зре­на људ­ска при­ро­да по­ста­ла је ца­ри­цом и ста­ла крај Ца­ра.”
Хри­стос се Сво­јим ова­пло­ће­њем обу­као у људ­ску при­ро­ду, ка­ко би чо­ве­ка
обу­као у са­мо­га Се­бе: Обу­кав­ши се у ме­не чо­ве­ка, из уро­бе Тво­је о­ла­зи
Тво­рац, Све­не­о­роч­на, не­ру­ле­жно­си ое­ћу а­ру­ју­ћи они­ма ко­ји се мно­
им не­о­чин­сви­ма об­на­жи­ше... Да би по­крио го­ло­ти­њу чо­ве­ко­ву, Хри­
стос је по­стао чо­век и ус­пео се на Крст: Да о­не­сеш о­р­ео си ба­ре­ни­цу
ре Сво­а сра­а­ња, Са­си­е­љу, из­ру­ан, р­во­за­но­а ое­ва­ју­ћи ру­жну на­
о­у; и на ри­ко­ван си на Кр­су, свла­че­ћи ха­љи­ну, Хри­се, мр­ви­ла.3
Све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски пи­ше да је по­зив Апо­сто­ла Па­вла Ефе­сци­ма да
о­ло­же са­ро­а чо­ве­ка ко­ји ру­ли о же­ља­ма вар­љи­вим упу­ћен они­ма
1 Св. Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, М 46, 597D-600 AB – Иса­и­ја 61, 10.
2 Је­зе­киљ, 16, 3-13.
3 Ју­тре­ње че­тврт­ка, 2. гла­са – Ју­тре­ње не­де­ље, 8. глас.
143
ко­ји се спре­ма­ју да се кр­сте. Онај ко­ји се кр­стио, по­што је ски­нуо ста­
ро­га чо­ве­ка, „отво­рио је ула­зак Бо­гу Ло­го­су Ко­га је ду­ша, при­мив­ши Га,
учи­ни­ла сво­јом оде­ћом.” Ду­ша, ка­да се об­у­че у Хри­ста, од­би­ја да по­но­во
по­не­се ста­ро­га чо­ве­ка, да се осквр­ни из­но­ва гре­хом. Сву­кох ха­љи­ну сво­
ју, ис­по­ве­да но­во­про­све­ће­ни, ка­ко ћу обу­ћи ову? Орах но­е сво­је; ка­ко
а их ур­љам? Ис­по­ве­да­ње но­во­про­све­ће­но­га, ка­же све­ти Гри­го­ри­је, „да
не­ће по­но­во по­не­ти оде­ћу ста­ро­га чо­ве­ка ко­ју је ски­нуо, не­го да ће се
за­до­во­љи­ти јед­ном ха­љи­ном, ко­ју је обу­као ка­да је об­но­вљен не­бе­ским
Јеромонах Григорије Светогорац
ро­ђе­њем Кр­ште­ња, по­твр­ђу­је реч Го­спо­да, Ко­ји по­ру­чу­је: они ко­ји су се
јед­ном укра­си­ли бо­жан­ском оде­ћом, не­ка не обу­ку по­но­во оде­ћу гре­ха,
и да не­ма­ју две ха­љи­не, не­го са­мо јед­ну, ха­љи­ну Кр­ште­ња.”
Ха­љи­на у ко­ју се обла­чи но­во­про­све­ће­ни бе­ла је и бли­ста­ва и сим­во­ли­зу­је
ха­љи­не Хри­сто­ве ко­је су, о Ње­го­вом Пре­о­бра­же­њу, о­са­ле бе­ле као све­
лос. Но­во­про­све­ће­ни „гле­да над со­бом сун­це­о­бра­зну ха­љи­ну Го­спод­
њу... слич­ну оној ко­ју је по­ка­зао Хри­стос на го­ри Пре­о­бра­же­ња.” Ха­љи­на
но­во­про­све­ће­но­га бе­ла је „по по­до­би­ју бо­жан­ске све­тло­сти и ан­ђе­о­ске чи­
сто­те. Јер кр­ште­ни се по­ка­зао си­ном све­тло­сти, сав бес­пре­кор­но чист.”1
Све­ште­ни Зла­то­уст по­зи­ва но­во­про­све­ће­не да оде­ћу Кр­ште­ња са­чу­ва­ју
бли­ста­вом: „Ви ко­ји сте се обу­кли у Хри­ста и при­ми­ли си­ла­зак Све­то­га
Ду­ха, па­зи­те, мо­лим вас, сва­ко­га да­на на бли­ста­вост оде­ће, ка­ко не би­сте
при­ми­ли мр­љу или бо­ру не­при­лич­ним ре­чи­ма, или су­јет­ним слу­ша­њи­
ма, лу­ка­вим по­ми­сли­ма или при­зо­ри­ма на ко­је па­да­ју нео­ба­зри­ве очи.”
„Мо­ли­мо те”, ка­же но­во­про­све­ће­ном Ве­ли­ки Ва­си­ли­је, „да бу­деш вер­ни
чу­вар бла­га... ни­ка­кву пр­љав­шти­ну или на­бор не до­да­ју­ћи чи­стој оде­ћи
Свето Крштење
не­тру­ле­жно­сти, не­го чу­ва­ју­ћи осве­ће­ње у свим удо­ви­ма, као онај ко­ји се
обу­као у Хри­ста.”
Све­тим Кр­ште­њем и др­жа­њем бо­жан­ских за­по­ве­сти, ми сти­же­мо убе­ље­
ни пред пре­сто Бож­ји. Је­ван­ђе­лист Јо­ван пи­ше у От­кри­ве­њу: Ви­ех и ле,
мно­и... са­ја­ху ре ре­со­лом и ре Ја­ње­ом, об­у­че­ни у ха­љи­не бе­ле,
и ал­ме у ру­ка­ма њи­хо­вим. И кли­ца­ху ве­ле­ла­сно, о­во­ре­ћи: Са­се­ње је у
Бо­у на­шем, Ко­ји се­и на ре­со­лу, и у Ја­ње­у. Не­из­број­на ма­са сви су
они ко­ји су се кр­сти­ли и убе­ли­ли ха­љи­не сво­је ду­ше. А пал­ме су де­ла
вр­ли­не, ко­ји­ма су ха­љи­не Кр­ште­ња са­чу­ва­ли бли­ста­вим. По­мо­ли­мо се
Бо­гу, са­ве­т у­је нас Ве­ли­ки Ва­си­ли­је, „да се об­у­че­мо у спа­со­но­сну ха­љи­
ну, Го­спо­да на­ше­га Ису­са Хри­ста, не­из­ре­ци­ву Све­тлост, Ко­га ка­да ду­ше
по­не­су, не­ће га сву­ћи у ве­ко­ве, не­го ће се о вас­кр­се­њу и њи­хо­ва те­ла про­
сла­ви­ти сла­вом Све­тло­сти... Сла­ва не­из­ре­ци­вом ми­ло­ср­ђу и не­ис­ка­зи­вој
ми­ло­сти Ње­го­вој.”
1 Мт. 17, 2 – Св. Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски, М 44, 1005С – Св. Си­ме­он Со­лун­ски, М 155, 232D – Из
жи­ти­ја св. Ле­он­ти­ја (18. јун), ко­ји је жи­вео око 70. г. по­сле Хри­ста, са­зна­је­мо да су већ од
ње­го­во­га вре­ме­на но­во­про­све­ће­ни но­си­ли бе­ле ха­љи­не.
 144
СВЕТО МИРОПОМАЗАЊЕ
И сада Утешитељ на помазиванима пребива
Је­ван­ђе­лист Мар­ко пи­ше да је Хри­сос кр­шен о Јо­ва­на у Јор­а­ну. И
о­мах ок је из­ла­зио из во­е ви­е не­бе­са е се ова­ра­ју и Ду­ха Ко­ји као
о­луб си­ла­зи на Ње­а. И лас би са не­бе­са: Ти си Син Мој љу­бље­ни, Ко­ји
си о Мо­јој во­љи. Све­ште­ни Зла­то­уст ка­же да је Све­све­ти Дух си­шао на
Го­спо­да то­ком Ње­го­во­га Кр­ште­ња „да би по­ка­зао при­сут­ни­ма и Јо­ва­ну
Си­на Бож­је­га. И не са­мо за­то, не­го да би и ти са­знао да и на те­бе ка­да се
кр­шта­ваш Дух си­ла­зи.” Си­ла­зак Уте­ши­те­ља на кр­шта­ва­но­га тај­на је све­
то­га Ми­ро­по­ма­за­ња.
Све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски ка­же но­во­про­све­ће­ни­ма: „Ка­ко при­ми­сте оно
што је по обра­зу Све­то­га Ду­ха (да­кле све­то Ми­ро­по­ма­за­ње), по­ста­ли сте
хри­со­си. И све вам се до­го­ди­ло сим­во­лич­но и ико­нич­но, јер сте ико­не
Хри­сто­ве. И као што је на Ису­су Хри­сту, ка­да се омио у ре­ци Јор­да­ну и
пре­дао во­да­ма од ми­ри­са­во­сти Сво­га Бо­жан­ства и иза­шао из те во­де,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
до­го­дио си­ла­зак и при­с у­ство Све­то­га Ду­ха, јер што је слич­но во­ли да
по­чи­ва на слич­ном, та­ко је и ва­ма, ка­да сте иза­шли из све­ште­них во­да
кр­сти­о­ни­це, да­то Ми­ро­по­ма­за­ње, ко­је је ико­на оно­га ко­јим је по­ма­зан
Хри­стос. И то је Све­ти Дух, Ко­јим је ре­као, у име Го­спод­ње, бла­же­ни Иса­
и­ја у сво­ме про­ро­штву: Дух Бож­ји је на ме­ни, ра­и ко­је­а ме о­ма­за, а се
бла­о­ве­си убо­и­ма о­сла ме... И ва­ше те­ло се по­ма­зу­је овим ми­ром, чул­
ним и ви­дљи­вим, а ду­ша се осве­шта­ва све­тим и жи­во­то­дав­ним Ду­хом.”
Као што на Кр­ште­њу Ису­са Хри­ста бе­ше „си­ла­зак Ду­ха, да би по­ка­зао сву
пу­но­ћу бо­жан­ства у те­ле­сно ова­пло­ће­но­ме, и код нас би­ва по­ма­за­ње ми­
ром по­сле Кр­ште­ња, да би­смо и ми при­ми­ли бла­го­дат Ду­ха. Јер о у­но­ће
Ње­о­ве, ре­че­но је, и ми сви ри­ми­смо и бла­о­а на бла­о­а.”
* * *
У вре­ме­ни­ма ка­да су Све­ти Апо­сто­ли још жи­ве­ли, Тај­ну Ми­ро­по­ма­за­ња
са­вр­ша­ва­ли су са­мо они, по­ла­га­њем ру­ку на кр­ште­не (од­но­сно хи­ро­те­
си­јом - ру­ко­про­и­зво­ђе­њем). Је­ван­ђе­лист Лу­ка пи­ше у Де­ли­ма Ао­сол­
ским: Чув­ши у Је­ру­са­ли­му ао­со­ли а је Са­ма­ри­ја ри­ми­ла сло­во Бож­је,
о­сла­ше им Пе­ра и Јо­ва­на; они си­шав­ши о­мо­ли­ше се а ри­ме Дух Све­
и; јер не бе­ше још ни на је­но­а о њих си­шао, не­о са­мо бе­ху кр­ше­ни у
име Го­со­а Ису­са; а­а о­ла­а­ху ру­ке на њих и они ри­ма­ху Дух Све­и.
Све­ште­ни Зла­то­уст у ту­ма­че­њу ово­га де­ла ка­же су Тај­ну Ми­ро­по­ма­за­ња
са­вр­ша­ва­ли са­мо уче­ни­ци: „Тај дар (Све­то­га Ду­ха) је­ди­но Два­на­е­сто­ри­це
бе­ше.” Уве­ћа­ње бро­ја по­ме­сних цр­ка­ва има­ло је за по­сле­ди­цу то да Све­ти
Апо­сто­ли ни­су би­ли до­вољ­ни за са­вр­ша­ва­ње Тај­не Ми­ро­по­ма­за­ња. Та­ко
се по­ла­га­ње ру­ку за­ме­ни­ло по­ма­зи­ва­њем све­тим је­ле­јем или ми­ром, ко­је
је бла­го­си­љао Епи­скоп, а њи­ме су по­ма­зи­ва­ли пре­зви­те­ри. Нај­ста­ри­је
све­до­чан­ство је од све­то­га Те­о­фи­ла Ан­ти­о­хиј­ског (180. по­сле Хри­ста).
145
„Ми се”, пи­ше, „због то­га зо­ве­мо хри­шћа­ни­ма (по­ма­за­ни­ци­ма), јер се
по­ма­зу­је­мо је­ле­јем Бож­јим”.
Тај­на по­ма­за­ња пре­би­ва­ње је Уте­ши­те­ља на но­во­про­све­ће­но­ме. Као што,
ка­же све­ште­ни Ка­ва­си­ла, ка­да су Све­ти Апо­сто­ли по­ла­га­ли ру­ке на по­
све­ћи­ва­не ови при­ма­ли Све­ти Дух, та­ко и на но­во­про­све­ће­не ко­ји се по­
ма­зу­ју си­ла­зи Уте­ши­тељ: „И са­да Уте­ши­тељ на по­ма­зи­ва­ни­ма пре­би­ва”.
По­ма­зи­ва­ни се при­оп­шта­ва да­ру Све­то­га Ду­ха: „По­ма­зу­је­мо се ми­ром...
чи­не­ћи од по­ма­за­ња сим­вол при­оп­шта­ва­ња Све­то­ме Ду­ху”, пи­ше Све­ти
Јеромонах Григорије Светогорац
Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски. Све­ште­ни Зла­то­уст ка­же да се апо­стол­ске ре­чи
Сви се у је­ан Дух кр­си­смо од­но­се на „си­ла­зак Уте­ши­те­ља, Ко­је­га при­
ма­мо у све­том Кр­ште­њу, пре не­го се при­че­сти­мо Тај­ни Бо­жан­стве­не Ев­
ха­ри­сти­је... Сви смо оку­си­ли исти Дух, на­у­жи­ва­ли се исте Бла­го­да­ти.”
1. Повратак у усиновљење
М о­ли­тва Све­то­га Ми­ра за­вр­ша­ва се мол­бом Го­спо­ду да са­чу­ва по­ма­зи­
ва­ног у чи­сто­ти и прав­ди, ка­ко би се по­ка­зао си­ном и на­след­ни­ком
Ње­го­во­га Цар­ства. „Јер Све­ти Дух, Ко­ји се из­ли­ва на нас ка­да се по­ма­
зу­је­мо, из­ме­ђу оста­ло­га је и Дух уси­но­вље­ња.”1 Си­ла­зак Уте­ши­те­ља на
по­ма­зи­ва­ног по­ка­зу­је га, по бла­го­да­ти, си­ном Бож­јим.
Ка­да је Све­све­ти Дух си­шао на Го­спо­да, то­ком Ње­го­во­га Кр­ште­ња, чуо се
лас са не­бе­са ко­ји ка­же: Ово је Син Мој љу­бље­ни, Ко­ји је о Мо­јој во­љи.
„Ако ти ко­ји при­сту­паш да се кр­стиш имаш не­ли­це­мер­но бла­го­вер­је,
си­ла­зи и на те­бе Све­ти Дух и очин­ски глас ти кли­че са не­ба... 'Овај је
са­да по­стао син Мој'. А Хри­сту Отац ка­же: Он је Син Мој... јер је Он
Свето Крштење
увек Син Бож­ји. Али за те­бе ка­же: 'Са­да је по­стао син Мој', јер ти не­маш
уси­но­вље­ње по при­ро­ди, не­го га при­маш по по­ста­вље­њу... При­пре­ми,
да­кле, са­суд ду­ше сво­је да би по­стао си­ном Бож­јим.” Све­тим Ду­хом, ка­же
Ва­си­ли­је Ве­ли­ки, до­би­ја се „по­вра­так у уси­но­вље­ње, сме­лост да се Бог
зо­ве Оцем, да се по­ста­не при­ча­сни­ком Бла­го­да­ти Хри­сто­ве, да се бу­де
де­те­том све­тло­сти.”
Све­тим Ду­хом, пи­ше све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма, „по­но­во се ра­ђа­мо и по­
ста­је­мо си­но­ви­ма Бож­јим, не­бе­ским уме­сто зем­них и веч­ним уме­сто
при­вре­ме­них, та­јан­стве­но на­са­ђу­ју­ћи у ср­ци­ма сво­јим не­бе­ску Бож­ју
Бла­го­дат, ста­вља­ју­ћи на се­бе пе­чат уси­но­вље­ња бо­жан­ским ми­ром по­ма­
за­ња и пе­ча­те­ћи се Све­све­тим Ду­хом у ан из­ба­вље­ња, ако то ис­по­ве­да­ње
чвр­сто са­чу­ва­мо до кра­ја и де­ли­ма ис­пу­ни­мо обе­ћа­ње.” Дар Уте­ши­те­љев,
ко­ји по­ма­зи­ва­ни при­ма, по­твр­да је од Бо­га да ће се, бу­де ли хо­дио по
Ње­го­вој во­љи, по­ка­за­ти Ње­го­вим љу­бље­ним си­ном: Бо Ко­ји нас увр­
ђу­је са ва­ма у Хри­су и Ко­ји нас о­ма­за, ко­ји нас и за­е­ча­и и а­е за­ло
Ду­ха у ср­ца на­ша.
1 Св. Ка­ва­си­ла, ЕПЕF 22, 408.
 146
* * *
Дар Све­то­га Ду­ха је пред­о­ку­ша­ње бо­жан­ског уси­но­вље­ња у ко­јем ће ужи­ва­
ти Све­ти­те­љи Бож­ји у Ње­го­вом Цар­ству. То је мо­гућ­ност ко­ју нам пру­жа
Бог да по­ста­не­мо си­но­ви Све­тло­сти: „Пре­по­ро­ђе­ни у Ду­ху Кр­ште­њем по
Хри­сту до­био је си­лу да по­ста­не син и на­след­ник Бож­ји, а са­на­след­ник
Хри­стов. И он ће си­гур­но и нео­ду­зи­мљи­во у бу­ду­ћем ве­ку при­ми­ти бо­
жан­ско и бе­смрт­но уси­но­вље­ње, ако се не уда­љи од ње­га ум­ном смр­ћу.
А ум­на смрт је грех.”1
Са­мо грех нас уда­ља­ва од бла­жен­ства бо­жан­ског уси­но­вље­ња, док нас де­ла
вр­ли­не одр­жа­ва­ју у Оче­вом До­му. То на­гла­ша­ва и све­ште­ни Зла­то­уст у
ту­ма­че­њу апо­стол­ске ре­чи: У Ко­је­а и о­ве­ро­вав­ши за­е­ча­и­смо се Ду­
хом... Све­им, Ко­ји је за­ло на­ше­а на­сле­сва: „Апо­стол Па­вле”, ка­же
све­ти Јо­ван, „пред­ста­вља ово ов­де што је већ да­но као до­каз оства­ре­ња
бу­ду­ћег. За­то то и на­зи­ва за­ло­гом... Хри­стос је ис­ку­пио на­ше спа­се­ње и
дао нам за­лог. А за­што ни­је од­мах дао све? Јер ни ми ни­смо учи­ни­ли што
је на­ше. По­ве­ро­ва­ли смо. То је по­че­так. Хри­стос је дао за­лог. Ка­да де­ли­ма
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
по­ка­же­мо сво­ју ве­ру, та­да ће нам при­до­да­ти и све оста­ло.”
Жи­вот оно­га ко­ји се кр­стио тре­ба да је до­сто­јан да­ра Уте­ши­те­ље­вог. Та­да
чо­век, за­ло­гом уси­но­вље­ња, по­бе­ђу­је смрт и ула­зи у веч­ни жи­вот. „Ко­
ли­ко је сил­на љу­бав Бож­ја”, го­во­ри све­ште­ни Зла­то­уст. „Не­при­ја­те­љи
и пре­зре­ни по­ста­ли су у мах све­ти и си­но­ви... Си­нов­ство по­ка­зу­је сву
ри­зни­цу до­ба­ра... На­ста­ви­мо, сто­га, да се по­на­ша­мо до­стој­но да­ра... Те
да­ро­ве све­то­сти и уси­но­вље­ња ни смрт не уки­да, не­го нас они и ов­де чи­не
све­тли­ма, и за­јед­но са на­ма од­ла­зе у дру­ги жи­вот.”
2. Помазање светим миром
П о­сле мо­ли­тве, све­ште­ник кр­сто­о­бра­зно по­ма­зу­је кр­ште­но­га Све­тим
Ми­ром по че­лу, очи­ма, но­здр­ва­ма, усти­ма, уши­ма, гру­ди­ма, ру­ка­ма и
но­га­ма, го­во­ре­ћи: Пе­ча а­ра Ду­ха Све­о­а. Амин.
Преображавамо се ка Богу
П е­чат да­ра Све­то­га Ду­ха чи­ни нас ов­ца­ма До­бро­га Па­сти­ра, Ису­са Хри­
ста. Све­ти Дух, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст, „по­ка­зао нас је цар­ским ста­
дом”. Као што се, ка­же Све­ти­тељ, „и вој­ни­ци пе­ча­те, та­ко се вер­ни­ма да­је
Све­ти Дух.” По­сле Ми­ро­по­ма­за­ња при­па­да­мо ста­ду Хри­сто­вом.
Све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски обра­ћа се ка­ти­ху­ме­ни­ма: „Сва­ко ће од вас
пред­ста­ти пред Бо­га... Све­ти Дух ће за­пе­ча­ти­ти ва­ше ду­ше. Убро­ја­ће­те
се у вој­ску ве­ли­ко­га Ца­ра. При­пре­ми­те се, да­кле, спре­ми­те се уна­пред,
обла­че­ћи се не у оде­ћу од све­тлих ха­љи­на, не­го у бла­го­вер­је до­бро­са­ве­сне
ду­ше.” „Го­спод, по­кре­ћу­ћи ду­ше на во­је­ва­ње, ис­пи­т у­је про­из­во­ље­ња... Где
1 Св. Гри­го­ри­је Па­ла­ма, ЕПЕ 11, 446.
147
ви­ди до­бро про­из­во­ље­ње, та­мо да­је спа­со­но­сни и чу­де­сни пе­чат, од ко­
је­га дрх­ћу де­мо­ни и пре­по­зна­ју га све­ти Ан­ђе­ли, та­ко да се пр­ви окре­ну
у бег, док дру­ги при­хва­та­ју за­пе­ча­ће­ног као сво­га.” Ум­ни вук, ђа­во, „не
усу­ђу­је се ни да по­гле­да пе­чат ко­јим па­сти­ре­на­чал­ник Хри­стос пе­ча­ти
Сво­је ов­це.”
Ако оси­гу­раш се­бе са­мо­га са­да пе­ча­том Све­то­га Ду­ха, ка­же Гри­го­ри­је Бо­
го­слов, „оси­гу­ра­ћеш сво­ју бу­дућ­ност на нај­бо­љи и нај­по­у­зда­ни­ји на­чин...
Јер обе­ле­же­на ов­ца ни­је у опа­сно­сти, а ко­ја не­ма пе­чат по­ста­је пле­ном
Јеромонах Григорије Светогорац
кра­дљи­ва­ца. И по­сле тво­је смр­ти пе­чат Све­то­га Ду­ха је по­го­дан мр­твач­ки
по­кров, све­тли­ји од нај­све­тли­је оде­ће, дра­го­це­ни­ји од зла­та, до­сто­јан­
стве­ни­ји од гро­ба.”
* * *
Пе­чат да­ра Све­то­га Ду­ха нај­бо­љи је по­кров за упо­ко­је­но­га, јер све­ти ан­ђе­ли
пре­по­зна­ју знак Хри­сто­во­га го­спо­да­ре­ња. Они пре­по­зна­ју чо­ве­ка ко­ји се
пе­ча­том Све­то­га Ду­ха вра­тио то­ме да по­сто­ји о ли­ку Бож­јем. На кр­шта­
ва­но­га, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст, „си­ла­зи Све­ти Дух... и ски­да ста­ро оде­ло
гре­ха и обла­чи цар­ску одо­ру”, да­кле лик Бож­ји.
Све­то Ми­ро­по­ма­за­ње је по­вра­так чо­ве­ков у пре­пад­но ста­ње. О пр­во­бит­
ном ства­ра­њу чо­ве­ка, Бог му је уах­нуо ах жи­во­а и по­ка­зао га Сво­јом
соп­стве­ном ико­ном: „Ка­да је Ство­ри­тељ као пе­чат Соп­стве­не при­ро­де
ути­снуо Дух Све­ти, од­но­сно дах жи­во­та, ко­јим је пре­ма пр­во­о­бра­зу ства­
рао ле­по­т у, са­вр­ши­ло се ства­ра­ње о ли­ку Твор­ца.”1 Тај пе­чат, ко­ји је раз­
би­ло не­по­слу­ша­ње пр­во­зда­них, вас­по­ста­вља Тај­на Ми­ро­по­ма­за­ња.
Све­то Ми­ро­по­ма­за­ње, ка­же све­ти Си­ме­он Со­лун­ски, „вас­по­ста­вља пр­ви
Свето Крштење
пе­чат и оно о ли­ку, што смо не­по­слу­ша­њем из­гу­би­ли, као и Бла­го­дат,
ко­ју смо у ду­шу при­ми­ли бо­жан­ским уда­хом.” Док се пе­ча­ти­мо пе­ча­том
Све­то­га Ду­ха, „пре­ма Бо­гу се пре­о­бра­жа­ва­мо”, ка­же све­ти Ки­ри­ло Алек­
сан­дриј­ски. Јер Све­све­ти Дух се, „бу­ду­ћи Бо­гом и иза­шав­ши од Бо­га, као
у во­сак не­ви­дљи­во у ср­ца оних ко­ји Га при­ма­ју по­пут пе­ча­та ути­ску­је,
по­ка­зу­ју­ћи од­мах чо­ве­ка као на­чи­ње­но­га о ли­ку.”
За­пе­ча­ће­не пре­по­зна­ју Хри­стос и ан­ђе­ли, јер су се они по­ка­за­ли као ико­не
Бож­је. „При­ђи­те да при­ми­те та­јан­стве­ни пе­чат”, по­зи­ва ка­ти­ху­ме­не све­ти
Ки­ри­ло, „ка­ко би вас Вла­ди­ка по­знао.” То нам ту­ма­чи и све­ти Ма­ка­ри­је
Еги­пат­ски: „Си­ћи ће Хри­стос са не­ба и вас­кр­сну­ти сва пле­ме­на Ада­мо­
ва... По­де­ли­ће их на два де­ла. Оне ко­ји има­ју Ње­го­во зна­ме­ње, по­што их
на­зо­ве Сво­ји­ма, сме­сти­ће с де­сне стра­не се­би... Та­да ће се њи­хо­ва те­ла
обу­ћи у бо­жан­стве­ну сла­ву због њи­хо­вих до­брих де­ла. Об­ли­ће их сла­ва
Све­то­га Ду­ха, ко­ју су у ово­ме жи­во­т у има­ли у ду­ша­ма. Ка­да их про­сла­ви
бо­жан­ска све­тлост и ка­да се ви­ну у не­бе­са, да срет­ну Го­спо­да, ... за­ца­ри­ће
се са Њи­ме у ве­ко­ве. Амин.”
1 Св. Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски, М 74, 277D.
 148
Печат дара Духа Светога
С ве­тим Ми­ро­по­ма­за­њем чо­век се по­све­ћу­је Бо­гу. „При­не­си­мо Бо­гу”, ка­
же све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов, „све зем­не удо­ве сво­га те­ла. Све по­све­ти­
мо Бо­гу... При­не­си­мо Бо­гу у жр­тву це­ло­га се­бе.” То и чи­ни све­ште­но­слу­
жи­тељ све­тим ми­ром: пе­ча­ти зна­ме­њем Кр­ста све де­ло­ве те­ла.
Све­ти Ки­ри­ло ту­ма­чи но­во­про­све­ће­ни­ма зна­че­ње по­ма­зи­ва­ња те­ле­сних
удо­ва: „Пр­во сте по­ма­за­ни по че­лу, да би­сте се осло­бо­ди­ли од оно­га сти­
да ко­ји је сву­ку­да но­сио пр­ви чо­век, ка­да је пре­сту­пио за­по­вест Бож­ју...
За­тим су вам по­ма­за­не уши, да би­сте до­би­ли оне уши ко­је има­ју си­лу и
бла­го­дат да чу­ју бо­жан­ске тај­не... По­том сте по­ма­за­ни да ми­ри­ше­те, да
би­сте го­во­ри­ли... Хри­сов смо ми­рис Бо­у у они­ма ко­ји се са­са­ва­ју. Ко­
нач­но, по­ма­за­ни сте по гру­ди­ма, да би­сте ста­ја­ли креп­ко пред сми­ца­ли­
ца­ма ђа­во­ло­вим, об­у­че­ни у окло рав­е.”
Бла­го­дат Све­то­га Ду­ха осве­шта­ва це­ло­куп­но­га чо­ве­ка: „Сва­ки уд (те­ла)
очи­сти­мо, бра­ћо”, по­зи­ва нас све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов. „Сва­ко чу­ло очи­
сти­мо... Осве­тли­мо око, да би­смо пра­вил­но ви­де­ли... Осве­тли­мо слух,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
осве­тли­мо је­зик... Очи­сти­мо до­дир, укус, гр­ло... Још бо­ље очи­сти­мо гла­
ву... ра­ди­о­ни­цу чу­ла... На­ла­зим да су и ср­це и утро­ба удо­сто­је­ни ча­сти.”
Чу­ла, де­ла и ср­це оно­га ко­ји се кр­стио у Хри­сту при­ма­ју пе­чат да­ра Све­
то­га Ду­ха. Ду­ша кр­ште­но­га чу­је ре­чи Хри­сто­ве: По­ло­жи ме као е­ча на
ср­це сво­је, као е­ча на ми­ши­цу сво­ју, јер је љу­бав ја­ка као смр. Хри­стос
хо­ће „да ду­шу ко­ју је уз­љу­био Кр­ште­њем и у же­ља­ма и де­ли­ма за­пе­ча­ти
се­би и да се она је­ди­но Ње­га се­ћа, и ни­ко­га дру­гог.”
* * *
Си­ла­зак Уте­ши­те­ља у дан Пе­де­сет­ни­це био је пе­чат ко­ји је Хри­стос по­ме­
нуо у Сво­јој ре­чи о чо­ве­ко­вом по­нов­ном ра­ђа­њу во­ом и Ду­хом:
Ба­њу бо­жан­све­ну а­ки­би­и­ја
Сло­вом рас­во­рив­ши сло­же­ном ри­ро­ом,
Даж о­чиш ми сру­ју из не­ак­ну­о
Про­бо­е­но Сво­а ре­бра, Бо­же Ло­о­се,
Пе­ча­е­ћи о­ло­ом Ду­ха.
Да­кле: „О, ипо­ста­зи­ра­ни Ло­го­се Бож­ји, Ти си пр­во­бит­но са­мо реч­ју рас­
тво­рио бо­жан­ску ба­њу па­ки­би­ти­ја, од­но­сно све­то Кр­ште­ње, ко­јим се тру­
ла при­ро­да људ­ска по­но­во та­јан­стве­но ра­ђа... По­том, обе­шен на Кр­сту
и про­бо­ден у Сво­је не­тље­но ре­бро, ме­ни чо­ве­ку да­јеш бла­го­дат, то­чиш
млаз, од­но­сно во­ду... Ко­нач­но, по­слао си Ду­ха Све­то­га у ви­ду ог­ње­них је­
зи­ка, за­пе­ча­тио све­то Кр­ште­ње ог­њем и то­пло­том Све­то­га Ду­ха, Ко­ји не­
ви­дљи­во при­су­ству­је де­ла­ју­ћи и са­вр­ша­ва­ју­ћи на­ше по­нов­но ро­ђе­ње.”1
1 Ју­тре­ње Пе­де­сет­ни­це.
149
БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА
Троје што сведочи на земљи: Дух, вода и крв
О д апо­стол­ских вре­ме­на Тај­на све­то­га Кр­ште­ња би­ла је уско по­ве­за­на
са Бо­жан­стве­ном Ев­ха­ри­сти­јом. Круг Бож­јих да­ро­ва за­вр­ша­ва се на
Тр­пе­зи Жи­во­та. Чо­век ко­ји се ро­дио у Хри­сту све­тим Кр­ште­њем и за­
пе­ча­тио се да­ром Уте­ши­те­ље­вим у све­том Ми­ро­по­ма­за­њу по­зи­ва се да
сед­не за Тр­пе­зу Хри­сто­ву. Бли­ску ве­зу три­ју Све­тих Тај­ни на­гла­ша­ва и
Јеромонах Григорије Светогорац
Је­ван­ђе­лист Јо­ван у сво­јој пр­вој по­сла­ни­ци. Исус Хри­стос је, пи­ше, Онај
Ко­ји је о­шао во­ом и кр­вљу... Не са­мо во­ом, не­о во­ом и кр­вљу. И Дух је
Онај Ко­ји све­о­чи јер је Дух иси­на. Јер ро­ји­ца су Ко­ји све­о­че на не­бу,
Оац, Син и Све­и Дух, и ова ро­ји­ца су је­но. И ро­је је шо све­о­че
на зе­мљи, ух и во­а и крв, и о ро­је је ује­но.1
Љу­бље­ни уче­ник Го­спод­њи на­гла­ша­ва ве­зу из­ме­ђу Кр­ште­ња и бо­жан­ске
Ев­ха­ри­сти­је, по­во­дом два­ју до­га­ђа­ја из по­след­њих да­на Хри­сто­во­га зем­
ног жи­во­та. Јед­но је про­ба­да­ње Хри­сто­во­га ре­бра док је био при­ко­ван
на Кр­сту, те су из Ње­го­вог не­по­роч­ног ре­бра ис­те­кли во­да и крв. Крв и
во­да, као и на ме­сту код Је­ван­ђе­ли­ста ко­је смо упра­во до­да­ли, зна­че Кр­
ште­ње и Бо­жан­стве­ну Ев­ха­ри­сти­ју. Бо­го­но­сни Зла­то­уст је ја­сан: „Сим­вол
Кр­ште­ња и Тај­ни су она крв и во­да.” А на дру­го­ме ме­сту: „Ода­тле (од то­га
до­га­ђа­ја, да­кле) по­чи­њу Тај­не.” Жи­во­то­дав­но Вла­ди­чи­но ре­бро из­ли­ва
Све­те Тај­не Цр­кве.
Дру­ги до­га­ђај на ко­ји се по­зи­ва је­ван­ђе­лист Љу­ба­ви збио се у но­ћи Тај­не
Ве­че­ре. Го­спод, пре не­го што је Два­на­е­сто­ри­ци пре­дао Сво­је све­то те­ло
Свето Крштење
и све­не­по­роч­ну крв, пе­ре им но­ге. И тај чин био је сим­вол све­то­га Кр­
ште­ња: „У гор­њој ода­ји све­то­га и слав­ног Си­о­на... (Хри­стос) пе­ре уче­ни­
ци­ма но­ге, као сим­вол све­тог Кр­ште­ња”, пи­ше све­ти Јо­ван Да­ма­скин. И
Бо­го­слов Гри­го­ри­је по­зи­ва нас да при­ми­мо, све­тим Кр­ште­њем, Хри­ста да
нам опе­ре но­ге, ка­ко „не би хи­та­ле на пу­те­ве зла, не­го да бу­ду спрем­не да
об­ја­ве Је­ван­ђе­ље и да сту­па­ју пре­ма на­гра­ди при­зи­ва сви­ше.”
Још је­дан до­га­ђај, ко­ји се збио пре Тај­не Ве­че­ре, ка­зу­ју нам Је­ван­ђе­ли­сти
Мар­ко и Лу­ка. Ка­да су Уче­ни­ци упи­та­ли Хри­ста: Ге хо­ћеш а ое­мо и
сре­ми­мо а је­еш Пас­ху, Го­спод је по­слао дво­ји­цу Уче­ни­ка за при­пре­ма­
ње Ве­че­ре, ре­кав­ши: Ои­и­е у ра и сре­шће вас чо­век ко­ји р­жи кр­ча.
Он ће вам, на­ста­вља Хри­стос, по­ка­за­ти ме­сто и та­мо спре­ми­те пас­хал­ну
Ве­че­ру. Кр­ча са во­ом, по све­том Ки­ри­лу Алек­сан­дриј­ском, пред­ста­вља
1 Про­фе­сор
М. Си­о­тис пи­ше да ово ме­сто код Је­ван­ђе­ли­ста Јо­ва­на „ја­сно и ка­те­го­рич­ки
из­ра­жа­ва ве­зу” Кр­ште­ња и Ми­ро­по­ма­за­ња са Бо­жан­стве­ном Ев­ха­ри­сти­јом. И на­ста­вља:
„Као што ис­прав­но при­хва­та­ју сви ту­ма­чи, ту је реч о три­ма основ­ним Тај­на­ма спа­се­ња у
Хри­сту сва­ко­га вер­ног, као и о њи­хо­вој бли­ској уза­јам­ној ве­зи са оста­лим.” (Но­ви За­ве
о ве­зи Тај­ни Кр­ше­ња, Ми­ро­о­ма­за­ња и Бо­жан­све­не Ев­ха­ри­си­је, Ча­со­пис „Цр­ква”,
Ати­на 1969, стр. 254-55).
 150
сим­вол све­то­га Кр­ште­ња: „Јер он­де ако уђе во­да (ко­ја озна­ча­ва све­то Кр­
ште­ње), та­мо ће по­чи­ну­ти Хри­стос. Јер она сва­ко­га од нас осло­ба­ђа пр­
љав­шти­не, та­ко да по­ста­је­мо и све­тим хра­мом Бож­јим и при­ча­сни­ци­ма
Ње­го­ве бо­жан­ске при­ро­де уче­ство­ва­њем Све­то­га Ду­ха.” Све­ти Мак­сим
Ис­по­вед­ник пи­ше да је кр­ча са во­ом сим­вол Бла­го­да­ти ко­ја се да­је на
све­том Кр­ште­њу. Са том Бла­го­да­ћу чо­век ула­зи у гор­њу ода­ју Тај­не Ве­че­
ре, где „пре­би­ва Ло­гос и Се­бе Са­мо­га пре­да­је.”
Ре­чи Хри­сто­ве на Тај­ној Ве­че­ри, упу­
ће­не Апо­сто­лу Пе­тру: Ако е не ое­
рем, не­маш уео са Мном, зна­че да
је све­то Кр­ште­ње прет­по­став­ка уче­
ство­ва­ња у Тај­ној Ве­че­ри. „Јер не мо­
гу да уђу у не­бе­ске на­се­о­би­не не­чи­
сти, не­го они ко­ји са сво­јом љу­ба­вљу
пре­ма Хри­сту има­ју чи­сту са­вест и
осве­шта­ли су се све­тим Кр­ште­њем
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
у Све­том Ду­ху.” Али по­што смо са­
свим за­бли­ста­ли Бла­го­да­ћу Бож­јом,
ко­ју смо при­ми­ли у све­том Кр­ште­
њу, и Ми­ро­по­ма­за­ли се на на­пре­до­
ва­ње пре­ма ду­хов­ном са­вр­шен­ству,
„као да има­мо ру­ке чи­сте и пре­чи­
сте, при­но­си­мо Бо­гу при­но­се Да­ро­
ва, оне ду­хов­не.”1 При­но­си­мо, да­кле,
бес­крв­но Све­ште­но­деј­ство.
У апо­стол­ско до­ба од­мах по­сле све­то­га Кр­ште­ња са­вр­ша­ва­ла се Бо­жан­стве­
на Ли­т ур­ги­ја и но­во­про­све­ће­ни су се при­че­шћи­ва­ли за­јед­но са дру­гом
бра­ћом. Де­ла Ао­сол­ска на­во­де је­дан до­га­ђај ко­ји се збио у там­ни­ци у
Фи­ли­пи­ма, где су би­ли за­тво­ре­ни Апо­сто­ли Па­вле и Си­ла. По­сле јед­ног
нат­при­род­ног до­га­ђа­ја ко­ји се збио око по­но­ћи, ка­да су све­ти Апо­сто­ли
раз­го­ва­ра­ли са там­ни­ча­рем и ње­го­ви­ма о Хри­сту (од­но­сно одр­жа­ли им
по­у­ку) и тра­жи­ли му да по­ве­ру­је у Ње­га, чу­вар је узео све­те Апо­сто­ле у
онај час но­ћи (и) ора их о ра­на и сам се кр­си и сви ње­о­ви...,.. о­ве­ро­
вав­ши у Бо­а. Све­ти Зла­то­уст на­гла­ша­ва љу­бав Апо­сто­ла Па­вла пре­ма
чу­ва­ру. Ма­да је, ка­же, „био ве­зан за др­во и пун ра­на, Апо­стол Па­вле је
по­у­чио там­ни­ча­ра и ње­го­ве до­ма­ће Тај­на­ма Цр­кве. И по­сле ду­хов­не ба­ње
(Кр­ште­ња), по­сле ду­хов­не Тр­пе­зе (Бо­жан­стве­ног При­че­шћа), по­ну­дио им
је и ве­шта­стве­ну.” Та­ко је там­ни­чар „опрао Апо­сто­ле и сам од њих опран
Кр­ште­њем. Њих је опрао од њи­хо­вих ра­на, а сам би опран од гре­ха. Да­де
им ве­шта­стве­ну хра­ну, а при­ми хра­ну ду­хов­ну.” Сва­ка­ко је ка­рак­те­ри­
1 Св. Ки­ри­ло Алек­сан­дриј­ски, М 74, 117В и 68, 752.
151
стич­но то да су ра­дост и ве­се­ље ко­је су осе­ћа­ли пр­ви хри­шћа­ни то­ком
Бо­жан­стве­не Ев­ха­ри­сти­је би­ли ре­ал­ност ко­ју је про­жи­вео и но­во­про­све­
ће­ни там­ни­чар са сво­јим уку­ћа­ни­ма.
Пр­ви опис Кр­ште­ња ко­је се са­вр­ша­ва за­јед­но са Бо­жан­стве­ном Ев­ха­ри­сти­
јом да­је све­ти Ју­стин (165. г. по­сле Хри­ста). Од ча­са ка­да се у Кр­сти­о­ни­ци
са­вр­ша­ва Кр­ште­ње, бра­ћа су у Бож­јем До­му. По­сле Кр­ште­ња, но­во­про­
све­ће­но­га све­ште­но­слу­жи­тељ во­ди у глав­ни Храм: „(Но­во­про­све­ће­но­га)
во­ди­мо бра­ти­ји, ка­ко би­смо се бла­го­гла­сно за­јед­но по­мо­ли­ли и за се­бе и
Јеромонах Григорије Светогорац
за про­све­ће­но­га и за све дру­ге по­сву­да... По­што окон­ча­мо мо­ли­тве, це­ли­
ва­мо јед­ни дру­ге це­ли­вом. За­тим пред­сто­је­ћи брат при­но­си хлеб и ча­шу
во­де и ви­на... По­што пред­сто­је­ћи за­бла­го­да­ри и бла­го­сло­ви сав на­род,
ђа­ко­ни да­ју сва­ком од при­с ут­них од бла­го­сло­ве­ног хле­ба и ви­на и во­де,
а од­с ут­ни­ма се од­но­си.” Ту хра­ну, на­ста­вља св. Ју­стин, ми вер­ни зо­ве­мо
Ев­ха­ри­сти­јом и у њој не мо­же да уче­ству­је ни­ко до онај ко­ји ве­ру­је као
у исти­ни­то у уче­ње Цр­кве, а кр­штен је и жи­ви са­гла­сно оно­ме што нам
је ре­као Хри­стос.
У жи­ти­ју све­тих му­че­ни­ка и ро­ђе­не бра­ће Ев­ста­ти­ја, Те­спе­си­ја и Ана­то­ли­ја
(303. по­сле Хри­ста) по­ми­ње се да је њи­хов отац Фи­ло­теј, тр­го­вац тка­ни­
на­ма, на јед­ном свом пу­то­ва­њу са сво­јим са­труд­ни­ком Па­тро­фи­лом и
дво­је сво­је де­це су­срео све­тог му­че­ни­ка Лу­ки­ја­на, ан­ти­о­хиј­ског пре­зви­
те­ра. Ка­да их је та­ко све­ти Лу­ки­јан пи­тао: „Ко­је­га Бо­га по­шту­је­те?”, они
му од­го­во­ри­ше: „Сун­це”. А Све­ти их на­у­чи да по­ве­ру­ју у исти­ни­то­га Бо­
га, Твор­ца не­ба и зе­мље. Го­во­рио им је о Ису­су Хри­сту и тај­ни Ње­го­во­га
до­мо­стро­ја и по­звао их да по­ве­ру­ју у Ње­га и да при­ме све­то Кр­ште­ње,
Свето Крштење
ка­ко би ушли у Цар­ство Не­бе­ско. „Док је то го­во­рио и по­у­ча­вао их, све­
ти се при­ма­ко­ше ре­ци Сан­га­ри­ју. А они га ста­до­ше мо­ли­ти да им по­да
у Хри­сту пе­чат.” Та­ко се они за­у­ста­ви­ше на оба­ли ре­ке и Све­ти им ка­за:
'Спре­ми­те бе­ле ха­љи­не.' Он­да бла­го­сло­ви је­леј у ру­ка­ма, мо­ле­ћи се: 'Ти
Ко­ји из­о­бил­но да­ру­јеш Бла­го­дат они­ма Ко­ји Те мо­ле, Хри­сте, до­ђу у си­ли
Сво­јој и сла­ви Сво­јој са ре­ке Јор­да­на и по­чи­ни у је­ле­ју и во­ди овој, да се
они ко­ји си­ђу у њу об­но­ве и при­ме опро­штај гре­хо­ва.' А по­том, по­што их
је на­ма­зао уљем, кр­стио их је У име Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха, ре­кав­ши
им да ка­жу Амин. А ка­ко иза­ђо­ше из во­де и обу­ко­ше се, он их по­ма­за ми­
ром. За­тим узе ви­но у др­ве­ну ча­шу и ста­ви у ње­га прет­ход­но осве­шта­но
Те­ло Го­спод­ње ко­је је имао са со­бом у хле­бо­но­сни­ци. Из­го­во­ри Оче наш
и за­тим их при­че­сти: 'Учи­ни их при­ча­сни­ци­ма Тр­пе­зе Хри­сто­ве.' Пи­сац
жи­ти­ја тро­ји­це све­тих му­че­ни­ка до­да­је ка­ко су упа­ли­ли ва­тру и цео дан
оста­ли крај ре­ке, „ра­ду­ју­ћи се и про­сла­вља­ју­ћи Бо­га”.
То­ком те­шких го­ди­на сви­ре­пих про­го­на Цр­кве, да­ле­ко од сво­га гра­да, све­ти
Лу­ки­јан је, на­ста­вља­ју­ћи апо­стол­ско пре­да­ње, све­ште­но­са­вр­ша­вао све­то
Кр­ште­ње, по­ма­зи­вао све­тим ми­ром и устро­ја­вао Тр­пе­зу веч­но­га жи­во­та
са­пут­ни­ци­ма Фи­ло­те­ју и Па­тро­фи­лу.
 152
Излазећи из крстионице,
хитај ка Трпези
З на­мо да се од апо­стол­ских вре­ме­на Кр­ште­ње са­вр­ша­ва­ло то­ком Бо­жан­
стве­не Ли­т ур­ги­је. Тај по­ре­дак на­ста­вљен је у сле­де­ћим ве­ко­ви­ма: но­во­
про­све­ће­ни, по­што су у кр­сти­о­ни­ци при­ми­ли пе­чат да­ра Све­то­га Ду­ха,
во­ђе­ни су у глав­ни храм, где су их че­ка­ли вер­ни. У тој про­це­си­ји пр­ви је
ишао Епи­скоп, а сле­ди­ли су га пре­зви­те­ри са но­во­про­све­ће­ни­ма. Но­во­
про­све­ће­ни у бе­лим ха­љи­на­ма, но­се­ћи све­ће и по­ју­ћи не­ки од пса­ла­ма
(обич­но 22. или 31), сти­за­ли су до све­то­га ол­та­ра и оту­да пра­ти­ли Бо­жан­
стве­ну Ли­т ур­ги­ју и при­че­шћи­ва­ли се. Све­ште­ни Зла­то­уст ка­же вер­ни­ма
да по­сле Кр­ште­ња по­ђу на све­т у Тр­пе­зу: „Из­ла­зе­ћи из кр­сти­о­ни­це са
во­дом, хи­тај на Тр­пе­зу.” То је Тр­пе­за Бо­жан­ског При­че­шћа.
Бе­ле ха­љи­не но­во­про­све­ће­них, за­па­ље­не све­ће ко­је др­же, псал­мо­пој, при­
су­ство све бра­ти­је – све то из­ра­жа­ва ра­дост Цр­кве због по­врат­ка но­во­
про­све­ће­них у Очев Дом. „Чим но­во­про­све­ће­ни иза­ђу из све­ште­не во­де”,
при­ча све­ште­ни Зла­то­уст, „сва бра­ћа ко­ја се на­ла­зе та­мо гр­ле их, це­ли­ва­ју,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
јер су ови прет­ход­но би­ли ро­бо­ви, па у ча­су по­ста­ли сло­бод­ни и си­но­
ви, по­зва­ни на цар­ску Тр­пе­зу. По­што су иза­шли из кр­сти­о­ни­це во­де их
ка све­тој Тр­пе­зи, пу­ној сва­ко­ја­ког до­бра. При­че­шћу­ју се све­тим Те­лом и
Кр­вљу Вла­ди­ке Хри­ста и по­ста­ју оби­та­ли­штем Све­то­га Ду­ха.”
Но­во­про­све­ће­ни бли­ста­ју „сјај­ни­је од зве­зда не­бе­ских”. И са­ми све­ти ан­
ђе­ли уче­ству­ју у ра­до­сти Цр­кве. У Ду­хов­ном лу­у по­ми­ње се ка­ко је је­
дан Је­вре­јин, се­дам­на­е­сто­го­ди­шњак, кр­штен од Епи­ско­па ама­т унт­ског
Јо­ва­на, у дан Пас­хе. „Ка­да сам се кр­стио”, при­ча но­во­про­све­ће­ни, „и
иза­шао из во­де, по­што ме је по­ма­зао све­ти Епи­скоп, ви­део сам не­ко
мрач­но ли­це ка­ко бе­жи од ме­не. А је­дан дру­ги мом­чић (од­но­сно ан­
ђео), от­при­ли­ке мо­га уз­ра­ста, бео као сун­це, на­о­ру­жан, до­шао је и стао
ми зде­сна и чу­вао ме. Ка­да смо ишли у круг и по­ја­ли Ко­ји се у Хри­са
кр­си­се и са ме­ста где сам се кр­стио ушли у храм, сре­ли смо мно­ге
ан­ђе­ле, при­ја­те­ље мо­га чу­ва­ра, ко­ји су ишли пред на­ма, док ни­су ушли
у про­стор за све­ште­ни­ке и у све­ти ол­тар и окру­жи­ли све­т у Тр­пе­зу. И
та­мо су све­ти ан­ђе­ли, са­слу­жи­те­љи све­ште­ни­ка, и оста­ли до кра­ја Бо­
жан­стве­не Ли­т ур­ги­је.”
У све­том Кр­ште­њу „све је пу­но сја­ја: све­ће, пе­сме, ли­ко­ва­ње... сва оде­ћа
бли­ста.” Све је пред­зна­мен не­бе­ске сла­ве: „На­чин на ко­ји ћеш ста­ти по­
сле Кр­ште­ња пред све­ти ол­тар пре­до­бра­жа­ва не­бе­ску сла­ву. Псал­мо­пој
са ко­јим ће те при­ми­ти је­сте увод у та­мо­шњи сла­во­пој. Све­ће ко­је ћеш
упа­ли­ти тај­на су та­мо­шњег све­тло­вод­ства, са ко­јим ће­мо иза­ћи у сре­та­ње
Же­ни­ку Хри­сту.” Па све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов за­вр­ша­ва: „Не оста­ни­мо
без је­ле­ја (као лу­де де­вој­ке), си­ро­ма­шни у до­брим де­ли­ма, да нас не би
ис­те­ра­ли из ло­жни­це.” Же­ник до­ла­зи са све­тим Кр­ште­њем. Сав жи­вот
кр­ште­но­га тре­ба да бу­де не­пре­ста­но до­че­ки­ва­ње Хри­ста.
153
* * *
И све­ште­ник пе­ва са на­ро­дом у пе­том гла­су: Ко­ји се у Хри­са кр­си­се,
у Хри­са се обу­ко­се, Али­лу­ја (три­пут). Сла­ва Оцу. И са­а. У Хри­са се
обу­ко­се, Али­лу­ја.
Ђа­кон: Си­ла.
На­род: Ко­ји се у Хри­са кр­си­се, у Хри­са се обу­ко­се, Али­лу­ја.
Који се у Христа крстисте,
у Христа се обукосте
Јеромонах Григорије Светогорац
Т ро­пар ко­ји све­ште­ник пе­ва ску­па са на­ро­дом ре­чи су Апо­сто­ла Па­вла.
Бра­ћо, пи­ше, сви се си­но­ви Бож­ји ве­ром у Хри­са Ису­са. Ко­ји се у Хри­
са кр­си­се, у Хри­са се обу­ко­се. Све­ште­ни Зла­то­уст, ту­ма­че­ћи ове
ре­чи, пи­ше: по­што је Апо­стол Па­вле ре­као ствар ве­ли­ку и чу­де­сну (да
смо, да­кле, си­но­ви Бож­ји), „про­збо­рио је и о на­чи­ну уси­но­вље­ња” – да се
кр­шта­ва­ни об­у­че у Хри­ста. „Јер”, на­ста­вља Све­ти­тељ, „по­што је Хри­стос
Син Бож­ји и ти си се обу­као у Ње­га, има­ју­ћи у се­би Си­на и упо­до­бив­ши
Му се, сте­као си срод­ни­штво и по­стао јед­на ико­на са Хри­стом.” Обла­че­ње
у Хри­ста упо­до­бље­ње је чо­ве­ко­во Хри­сту. „По­хи­тај”, ка­же све­ти Гри­го­ри­
је Ни­сиј­ски, „да се упо­до­биш Бо­гу, обу­ци се у Хри­ста... Али ка­ко да се у
Ње­га об­у­чеш ти ко­ји ни­си при­мио све­то Кр­ште­ње, ти ко­ји ни­си при­мио
оде­ћу не­тру­ле­жно­сти?”
По­зив Апо­сто­ла Па­вла Обу­ци­е се у Го­со­а на­ше­а Ису­са Хри­са под­
стрек је да се об­у­че­мо у Хри­ста и да ве­чи­то бу­де­мо са Њи­ме. „Јер то зна­чи
да се об­у­чем у Хри­ста: да Га ни­ка­да не на­пу­стим. Да се по мо­јој бла­го­сти и
Свето Крштење
све­то­сти ви­ди да је Хри­стос сву­где у ме­ни.”1 Чи­не­ћи де­ла Хри­сто­ва, де­ла
љу­ба­ви, обла­чиш се у Хри­ста: „Бу­ди ми­ло­стив и благ, да се об­у­чеш у Хри­
ста.” Сви ко­ји сте се обу­кли у Хри­ста, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст, „во­ди­те
жи­вот до­сто­јан Хри­ста, ка­ко би­сте при­ву­кли ви­ше Бла­го­да­ти од Бо­га”.
Јер Хри­стос је „оде­ћа исти­ни­та, на част и сла­ву све­ште­ног и све­тог ро­да
кр­ште­них. Она је све­тли украс и на­кит ду­ша Све­тих.”
Оче наш Који си на небесима
П р­ве ре­чи оно­га ко­ји је, по Бла­го­да­ти, по­стао си­ном Бож­јим би­ле су Оче
наш. Пре не­го што се по­но­во ро­ди­мо све­тим Кр­ште­њем, Бо­га не мо­
же­мо зва­ти сво­јим Оцем, ни­ти вер­не сво­јом бра­ћом. Али ка­да иза­ђе­мо
из све­ште­не во­де кр­сти­о­ни­це, „по­сле оних чу­де­сних бо­ло­ва и чуд­ног и
но­во­ја­вље­ног на­чи­на ра­ђа­ња”, пр­во пу­шта­мо овај глас: Оче наш Ко­ји си на
не­бе­си­ма. „О пре­ве­ли­ког ли чо­ве­ко­љу­бља Бо­га, Ко­ји је то­ли­ко за­бо­ра­вио
ве­ли­ка зла ко­ја смо по­чи­ни­ли и да­ро­вао то­ли­ку за­јед­ни­цу бла­го­да­ти на­ма
1 Осмо­у­га­о­ни об­лик кр­сти­о­ни­ци је дат из сим­во­лич­ких раз­ло­га: број осам сим­вол је Вас­кр­
се­ња Го­спод­њег и под­се­ћа на то да је све­то Кр­ште­ње Вас­кр­се­ње кр­шта­ва­но­га у Хри­сту.
 154
ко­ји смо оти­шли и од­сту­пи­ли од Ње­га и до­шли до крај­њих и нај­ве­ћих
гре­ха, да Га и Оцем зо­ве­мо.”1
Пр­во сло­во мо­ли­тве ко­јом нас је по­у­чио Го­спод је­сте под­се­ћа­ње на сва Ње­
го­ва до­бро­чин­ства. „Јер Он Ко­ји је Оцем на­звао Бо­га, тим име­но­ва­њем
ис­по­ве­дио је опро­штај гре­хо­ва, уни­ште­ње па­кла, прав­ду, осве­ће­ње [про­
све­тље­ње], из­ба­вље­ње, уси­но­вље­ње, на­след­ство, бра­ти­мље­ње са Јед­но­род­
ним и да­ри­ва­ње Све­то­га Ду­ха. Ина­че ни­је мо­гу­ће да Бо­га на­зо­веш Оцем,
ако ни­си до­био сва та до­бра.” Упра­во за­то ко се ни­је при­бро­јао Све­тој
Цр­кви и ни­је при­мио не­бе­ске да­ро­ве, не мо­же на­зи­ва­ти Бо­га Оцем. Не
мо­же­мо, ка­же све­ште­ни Зла­то­уст, да Бо­га на­зо­ве­мо Оцем „све док не
опе­ре­мо сво­је гре­хе у кр­сти­о­ни­ци осве­шта­не во­де. Ка­да, да­кле, иза­ђе­мо
оту­да, по­што од­ло­жи­мо оно лу­ка­во бре­ме, тек та­да го­во­ри­мо Оче наш
Ко­ји си на не­бе­си­ма.”
Све­ти Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски пи­ше да су те пр­ве ре­чи Го­со­ње мо­ли­ве за нас
под­се­ћа­ње на отаџ­би­ну ко­ју смо из­гу­би­ли и на све­тло по­ре­кла, без ко­је­га
оста­до­смо: „Под­се­ћа нас на отаџ­би­ну без ко­је смо оста­ли и бла­го­род­но­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
сти ко­ју смо из­гу­би­ли.” Го­спод, да­кле, по­у­ча­ва­ју­ћи нас да по­зи­ва­мо сво­га
не­бе­ског Оца, хо­ће да нас вра­ти на пут ко­ји во­ди на не­бо. А по­че­так то­га
пу­та је све­то Кр­ште­ње. Вра­ћа­мо се, да­кле, као блуд­ни син у Очев Дом и
ре­ша­ва­мо се да жи­ви­мо као си­но­ви Бож­ји. „Јер онај ко­ји је на­звао Бо­
га Оцем и то још Оца свих, пра­вед­но је да жи­ви та­квим жи­во­том, да се
не по­ка­же не­до­стој­ним тог пле­ме­ни­тог по­ре­кла, не­го да при­не­се до­бру
во­љу рав­ну да­ру.” Све­ште­ни Зла­то­уст, обра­ћа­ју­ћи се оним вер­ни­ма ко­ји
псу­ју сво­ју бра­ћу, ка­же: „По­ми­сли шта си ре­као ка­да си се ро­дио све­тим
Кр­ште­њем... Бо­га зо­веш Оцем, а он­да псу­јеш сво­га бра­та? Раз­ми­сли за­
што Бо­га на­зи­ваш Оцем. Је ли то по при­ро­ди? То не мо­жеш ре­ћи. Не­го
от­ку­да? Са­мо од чо­ве­ко­љу­бља, од ми­ло­ср­ђа, од ве­ли­ке љу­ба­ви. За­то ка­да
Бо­га зо­веш Оцем и псу­јеш, имај на уму да се по­на­шаш не­до­стој­но оно­га
пле­ме­ни­то­га по­ре­кла.”
По­сле све­то­га Кр­ште­ња, ко­је је но­во ства­ра­ње, Бог не сме­шта но­во­про­све­
ће­но­га „да чу­ва рај, не­го да жи­ви на не­бу. Јер чим иза­ђе из кр­сти­о­ни­це, он
ка­же ове ре­чи: Оче наш Ко­ји си на не­бе­си­ма, не­ка бу­е во­ља Тво­ја, као на
не­бу и на зе­мљи... Гр­лиш од­мах Са­мо­га Вла­ди­ку, сје­ди­њу­јеш се Ње­го­вим
све­тим те­лом, по­ста­јеш јед­но са Те­лом Ко­је је го­ре на не­бу.”
Гле, Ја сам са вама у све дане
С ве­ти Ни­ко­дим Све­то­го­рац пре­по­ру­чу­је да се Бо­жан­стве­на Ли­т ур­ги­ја
са­вр­ша­ва од­мах по­сле све­то­га Кр­ште­ња „и да се на ње­ном кра­ју кр­ште­
но но­во­ро­ђен­че при­че­шћу­је. Јер као што при­ро­да де­те­т у, чим се те­ле­
сно ро­ди, спре­ма мле­ко као те­ле­сну хра­ну, та­ко и Бла­го­дат, чим се де­те
1 Св. Мак­сим Ис­по­вед­ник, F 2, 11.
155
ду­хов­но ро­ди Кр­ште­њем, спре­ма му бо­жан­ско При­че­шће за ду­хов­ну
хра­ну.” Али Бо­жан­стве­но При­че­шће ни­је тек би­ло ка­ква хра­на. Она је
Сам Хри­стос: „У сва­ко­га вер­ног (Хри­стос) Тај­на­ма уно­си Се­бе са­мо­га.
И оне ко­је је ро­дио (Кр­ште­њем) Он хра­ни Со­бом са­мим”, на­гла­ша­ва
све­ште­ни Зла­то­уст.
Чи­ње­ни­ца ко­ја по­ка­зу­је ве­ли­чи­ну љу­ба­ви Хри­сто­ве пре­ма љу­ди­ма: „О,
ве­ли­чи­не љу­ба­ви ко­ју је на нас Бог бо­га­то из­лио!”, кли­че све­ти Гри­го­ри­је
Па­ла­ма. И на­ста­вља: „Ро­дио нас је по­но­во Ду­хом и по­ста­до­смо је­дан дух
Јеромонах Григорије Светогорац
са Њи­ме... Ве­зао нас је и сје­ди­нио се са на­ма као же­ник са не­ве­стом сво­јом
кроз при­че­шће ове Кр­ви, по­став­ши јед­на плот са на­ма. Али и Отац наш
је по­стао бо­жан­ским у Се­бе Кр­ште­њем и хра­ни нас соп­стве­ним дој­ка­ма,
као што мла­ден­це до­ји не­жна ма­ти... Хо­ди­те, ка­же (Хри­стос), је­ди­те Мо­је
Те­ло, пиј­те Мо­ју Крв, сви ко­ји жу­ди­те за веч­ним жи­во­том, да не би­сте
би­ли са­мо о ли­ку Бож­јем, не­го и бо­го­ви и ве­чи­ти ца­ре­ви и не­бе­сни­ци,
обла­че­ћи се у Ме­не, Ца­ра и Бо­га, а стра­шни де­мо­ни­ма, див­ни ан­ђе­ли­ма,
љу­бље­ни си­но­ви не­бе­ско­га Оца, веч­но жи­ви, кра­сни ми­мо си­но­ва људ­
ских, ра­до­сно оби­та­ли­ште пре­ви­шње Тро­ји­це.”
* * *
Све­ти Те­о­фан Ни­кеј­ски пи­ше да Хри­стос, по­што нас је из­но­ва ство­рио
Кр­ште­њем, „не пре­ста­је ту са Сво­јим до­бро­чин­ством. Он бла­го­во­ли да
по­ста­не­мо... Ње­го­во те­ло и удо­ви, ка­ко би се ра­ди­је звао на­шом гла­вом,
не­го бра­том... За­то оне ко­је ће сје­ди­ни­ти са Со­бом као сво­је удо­ве пр­
во чи­ни слич­ни­ма гла­ви кроз Кр­ште­ње. За­тим све те бо­го­вид­не удо­ве
пре­да­ва­њем и при­оп­шта­ва­њем Сво­ме Те­лу и Кр­ви при­љу­бљу­је Се­би и
Свето Крштење
ме­ђу­соб­но.” Хри­стос, ка­же све­ти Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла, „ка­да по­ве­де но­во­
про­све­ће­но­га Ча­сној Тр­пе­зи и да му за хра­ну Сво­је Те­ло, ме­ња га и це­
ло­га га пре­ме­ће у соп­стве­но оби­та­ли­ште, те зе­мља, ка­да при­ми цар­ски
образ, ни­је ви­ше зе­мља, не­го Ца­ре­во те­ло. Ни­шта се бла­же­ни­је од то­га
не мо­же за­ми­сли­ти.” Тај­на Бо­жан­стве­но­га При­че­шћа је, пи­ше све­ти Си­
ме­он Со­лун­ски, „ко­нац сва­ке Тај­не. Да... чи­сти и ро­ђе­ни (Кр­ште­њем)
и за­пе­ча­ће­ни Хри­стом, у Све­то­ме Ду­ху, при­че­сти­мо се Те­лом и Кр­вљу
са­мо­га Хри­ста и до кра­ја се сје­ди­ни­мо са Њи­ме. Јер то је... оно што је Он
го­во­рио: Гле, Ја сам са ва­ма у све а­не.”
Од Тај­ни Кр­ште­ња и Бо­жан­стве­но­га При­че­шћа, ка­же све­ти Гри­го­ри­је Па­
ла­ма, „за­ви­си це­ло­куп­но на­ше спа­се­ње, јер сав бо­го­чо­ве­чан­ски до­мо­строј
вр­ху­ни у тим две­ма Тај­на­ма.” Сва љу­бав Бо­га Ко­ји је по­стао чо­ве­ком ра­и
на­ше­а са­се­ња, да­је нам се Кр­ште­њем, Ми­ро­по­ма­за­њем и Бо­жан­стве­ним
При­че­шћем.
Са грч­ког пре­ве­ла Је­ле­на Пе­тро­вић
 156
Проојереј Алексанар Шмеман
СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА
„Или зар не знае а сви који се крсисмо у Хриса Исуса, у смр
се Њеову крсисмо? Тако се с Њим оребосмо кроз кршење у
смр а, као шо Хрисос уса из мрвих славом Очевом, ако
и ми хоимо у новом живоу. Јер ако осраасмо сјеињени са
обликом смри Њеове, она ћемо и са васкрсењем… Ако ли умресмо
са Хрисом, верујемо а ћемо и живеи с Њиме…” (Рим. 6. 3–5, 8)
Увод
1.
Ц иљ је ово­га на­пи­са да украт­ко и, ко­ли­ко је мо­гу­ће, јед­но­став­но об­ја­сни
бо­го­слу­же­ње ко­је се са­вр­ша­ва на Кр­ште­њу. Сва­ки пра­во­слав­ни хри­
шћа­нин ве­ру­је да је овом све­том Тај­ном уве­ден у Цр­кву и да је Кр­ште­њем
за­по­чео ње­гов жи­вот као хри­шћа­ни­на. Ми че­сто при­су­ству­је­мо Кр­ште­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
њу, а по­не­кад узи­ма­мо и не­по­сред­ног уче­шћа у овој све­тој Тај­ни, као кум
или ку­ма кр­шта­ва­но­га. Али, да ли схва­та­мо сми­сао Тај­не? Не при­су­ству­
је­мо ли ми њој че­сто као по­сма­тра­чи не­ра­зу­мљи­ве древ­не це­ре­мо­ни­је,
за ко­ју ве­ру­је­мо да је нео­п­ход­на, али чи­ји смо об­ред и је­зик пре­ста­ли да
раз­у­ме­ва­мо? Ако, пак, та све­та Тај­на, ка­ко је Цр­ква од пр­вог да­на ве­ро­
ва­ла, пред­ста­вља истин­ски о­че­ак на­шег хри­шћан­ског жи­во­та, те­мељ
П ре не­го што при­сту­пи­мо об­ја­шња­ва­њу са­мог чи­на Кр­ште­ња, тре­ба
1. У ста­ри­ни се кр­шта­ва­ње но­вих чла­но­ва Цр­кве вр­ши­ло у пас­хал­ну ноћ
и из­вор на­шег спа­се­ња, он­да нам сва­ка ње­на реч и сва­ки њен чин рас­кри­
ва­ју сми­сао на­шег жи­во­та и са­др­жај на­ше ве­ре. Зар би­ти хри­шћа­нин не
зна­чи у пр­вом ре­ду – чу­ва­ти и као жи­ви са­др­жај сво­га жи­во­та бес­ко­нач­
но усва­ја­ти оно што смо при­ми­ли на све­тој Тај­ни Кр­ште­ња! Али, та­да,
на­рав­но, ни­је до­вољ­но са­мо зна­ти да смо не­ка­да, ра­ни­је, би­ли кр­ште­ни
– нео­п­ход­но је сваг­да има­ти на уму и би­ти све­стан сми­сла и си­ле Кр­ште­
ња. А нај­бо­љи на­чин за то је­сте – про­ни­ца­ти у сми­сао бо­го­слу­же­ња ко­је
се оба­вља на Кр­ште­њу, и са­мим тим га увек из­но­ва про­жи­вља­ва­ти.
2.
И сти­на, са­вре­ме­ном се чо­ве­ку мно­го то­га у Цр­кви чи­ни „за­ста­ре­лим”,
„из­ве­шта­че­ним”, „ар­ха­ич­ним”. Из­гле­да му као да се Цр­ква „ока­ме­ни­ла”
у сво­јим древ­ним об­ре­ди­ма, ко­ји не од­го­ва­ра­ју на­шем вре­ме­ну и ње­го­вим
по­тре­ба­ма и ни­шта (при­ме­ре­но) не ка­зу­ју са­вре­ме­ној све­сти, па су за­то
и не­де­ло­твор­ни. Ми се го­то­во ме­ха­нич­ки, че­сто са иро­нич­ним сме­шком,
по­ви­ну­је­мо све­ште­ни­ку ка­да нам го­во­ри да се окре­не­мо и „дух­не­мо и
пљу­не­мо”, да ка­же­мо те и те ре­чи и иде­мо за њим око ку­пје­љи или ба­ње
кр­ште­ња (кр­сти­о­ни­це) – не схва­та­ју­ћи за­што је све то по­треб­но. Али, ако
се с љу­ба­вљу при­ђе цр­кве­ном бо­го­слу­же­њу, ако му се по­кло­ни ма­кар и
де­лић оне па­жње ко­ју по­кла­ња­мо ства­ри­ма и по­сло­ви­ма „ово­га све­та”,
157
от­кри­ће­мо да ти на­из­глед ар­ха­ич­ни и чуд­но­ва­ти об­ре­ди има­ју нај­ду­бљи и
веч­ни сми­сао, да се њи­ма оба­вља не­што веч­но, што је, ина­че, на не­ки са­
вре­ме­ни­ји на­чин, не­мо­гу­ће из­ра­зи­ти. Али, по­на­вља­мо, за то су по­треб­ни
на­пор и љу­бав. Рав­но­ду­шно­ме се ни­шта не­ће от­кри­ти. За оно­га ко су­ди о
Цр­кви, а да се ни­је чак ни по­тру­дио да схва­ти њен жи­вот и су­шти­ну, она
ће оста­ти – за­тво­ре­ни свет. Али, оку­си­е и ви­и­е” (Пс. 33, 8). Ко је учи­нио
на­пор и ус­пео да уђе, зна да се до­ти­че бо­жан­ских Тај­ни, не­са­ме­ри­вих са
на­шим зе­маљ­ским пој­мо­ви­ма и су­до­ви­ма, ко­је – да би се пој­ми­ле – из­и­
ску­ју ве­ру, љу­бав и сми­ре­ње (смер­ност). Онај ко ме­ри сво­јим ме­ра­ма, и
Протојереј Александар Шмеман
се­бе – свој ра­зум, сво­ју ло­ги­ку и сво­ја на­га­ђа­ња – сма­тра ме­ри­лом све­га,
ни­ка­да не­ће схва­ти­ти цр­кве­ни жи­вот. Али, чим чо­век при­ста­не да сми­ри
се­бе и да слу­ша оно што му Цр­ква је­зи­ком сво­јих мо­ли­та­ва и об­редâ го­
во­ри, от­кри­ва му се не­из­мер­на ду­би­на цр­кве­не исти­не и истин­ски но­ви
жи­вот ко­ји да­ру­је Цр­ква. Древ­не ре­чи и об­ре­ди та­да ожи­вљу­ју као веч­но
мла­ди и не­за­ста­ри­ви, и та­ко по­ста­је ја­сно да не тре­ба Цр­кву при­ла­го­ђа­ва­
ти све­т у, не­го упра­во наш ве­ли­ки, гре­шни и су­јет­ни свет и сам наш жи­вот
тре­ба „са­о­бра­жа­ва­ти” (при­ла­го­ђа­ва­ти) веч­ној исти­ни Цр­кве.
3.
да­ти не­ко­ли­ко увод­них на­по­ме­на.
и из­вор­но је пред­ста­вља­ло пас­хал­ну Тај­ну. Та­ква спо­ља­шња ве­за кр­ште­
ња и Пас­хе (пра­зни­ка Вас­кр­се­ња Хри­сто­ва) у на­ше вре­ме се из­гу­би­ла,
Света Тајна Крштења
али је на њу по­треб­но под­се­ти­ти, бу­д у­ћи да су­штин­ски и да­ље оста­је
не­из­ме­ње­на и да је на­по­ми­њу го­ре на­ве­де­не ре­чи апо­сто­ла Па­вла (Рим. 6,
3–8). Кр­ште­ње је та­јан­с тве­но уче­шће чо­ве­ка у смр­ти и Вас­кр­се­њу Го­спо­
да Ису­са Хри­ста. Кроз сли­ку смр­ти – у ку­пје­љи (ба­њи) кр­ште­ња – ми се
сје­ди­њу­је­мо са вас­кр­слим Го­спо­дом. Сво­јом смр­ћу, Он по­бе­ђу­је на­шу
смрт, Сво­јим Вас­кр­се­њем да­ру­је нам за­ло­гу на­шег вас­кр­ше­ња, Сво­јим
при­с у­ством у на­ма, Ду­хом Све­тим, да­је нам опро­штај гре­хо­ва и си­лу
да по­бе­ђу­је­мо сва­ко зло. Зна­мо да је об­ред по­гру­же­ња (по­гњу­ре­ња) у
во­д у је­дан од нај­ста­ри­јих и нај­ра­спро­стра­ње­ни­јих ре­ли­гиј­ских об­ре­да.
И Го­спод нам ни­је оста­вио ни­ка­кав дру­ги знак, осим ово­га ко­јим је са­ма
људ­ска при­ро­да од­вај­ка­да из­ра­жа­ва­ла сво­ју жеђ за но­вим пра­вед­ним
жи­во­том, че­жњу за опро­шта­јем гре­хо­ва и сје­ди­ње­њем с Бо­гом. Али
овај знак (по­гру­же­ње у во­д у) Го­спод је ис­пу­нио сми­слом и учи­нио га
де­ло­твор­ним. Учи­нио га је зна­ме­њем Сво­је смр­ти и Сво­га Вас­кр­се­ња и
за­то: „Ако ли умре­смо са Хри­стом, ве­ру­је­мо да ће­мо и жи­ве­ти са Њи­ме”
(Рим. 6, 8). И још ви­ше: „Ни смрт, ни жи­вот… ни са­да­шњост ни бу­д ућ­
ност… не­ће мо­ћи одво­ји­ти нас од љу­ба­ви Бо­жи­је ко­ја је у Хри­сту Ису­с у
Господу на­шем” (Рим. 8, 38–39).
 158
2. Исто та­ко, кр­ште­ње се увек оба­вља­ло на са­бра­њу це­ле Цр­кве, це­ле цр­
кве­не за­јед­ни­це (па­ро­хи­је), у ње­му су сви уче­ство­ва­ли и оно је би­ло де­ло
сви­ју. Јер, сми­сао Кр­ште­ња је упра­во у то­ме што оно уво­ди чо­ве­ка у Цр­
кву и чи­ни га чла­ном (удом) Те­ла Хри­сто­вог. Од­мах на­кон Кр­ште­ња но­во­
кр­ште­ни је уче­ство­вао у Ли­т ур­ги­ји и при­че­шћи­вао се за­јед­но са сви­ма из
Јед­не Ча­ше и Јед­ним Хле­бом. „Је­дан је Го­спод, јед­на ве­ра, јед­но Кр­ште­ње”
(Еф. 4, 5). „Јер јед­ним Ду­хом ми се сви кр­сти­смо у јед­но Те­ло… и сви смо
јед­ним Ду­хом на­по­је­ни” (1 Кор. 12, 13). Ако се Кр­ште­ње и пре­ста­ло са­вр­ша­
ва­ти, спо­ља гле­да­но, на цр­кве­ном са­бра­њу (ску­пу чи­та­ве за­јед­ни­це), ипак
му је сми­сао остао увек је­дан те исти; да уве­де чо­ве­ка у Цр­кву, сје­ди­ни га
са дру­ги­ма у Хри­сту и укљу­чи у је­дин­стве­ни жи­вот Цр­кве.
3. И, нај­зад, Кр­ште­њу је прет­хо­дио ду­жи или кра­ћи пе­ри­од при­пре­ме, тзв.
ола­ше­ња1 (ка­ти­ху­ме­на­та), од ко­га ће­мо и по­че­ти об­ја­шња­ва­ње чи­на Кр­
ште­ња у на­ше вре­ме.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ОГЛАШЕЊЕ
У   ста­ри­ни, при­пре­ма за кр­ште­ње об­у­хва­ти­ла је: 1) огла­ше­ње, тј. по­у­ча­ва­
ње у ве­ри, 2) цр­кве­ну мо­ли­тву за огла­ше­не и 3) низ чи­но­ва или об­ре­да
ко­ји­ма се чо­век при­пре­ма за сту­па­ње у но­ви жи­вот.
I. Поучавање у вери
Ч о­век ко­ји је по­стао ола­ше­ни (ка­ти­ху­мен), са­мим тим је већ за­све­до­чио
сво­ју ве­ру. Та ве­ра га је и при­ве­ла Цр­кви. А Цр­ква ње­му пре­да­је ону
исти­ну и онај жи­вот ко­је је Њој пре­дао Го­спод, и ко­ји се за­то и на­зи­ва­ју
Пре­а­ње (од грч­ке ре­чи „а­ра­о­сис” – оно што је пре­да­но). Лич­на ве­ра
мо­ра би­ти укљу­че­на у ве­ру Цр­кве – из­не­та на ви­де­ло, и ако има ка­квих
не­до­ста­та­ка, уса­вр­ше­на у Цр­кви. Наш жи­вот у Цр­кви се на­ла­зи на стал­ној
про­ве­ри „сво­га”, сво­је ве­ре, сво­је исти­не – ве­ром Цр­кве, ње­ним Пре­да­њем,
а то и је­сте осно­ва са­бор­но­сти, тј. уса­гла­ше­но­сти (ускла­ђе­но­сти) сва­ко­га
чла­на Цр­кве по­је­ди­нач­но са це­ли­ном (то је зна­че­ње грч­ке ре­чи „ка­то­ли­
кос” – са­гла­сан, у скал­ду са це­ли­ном). Са дру­ге стра­не, то пре­да­ва­ње исти­
не од стра­не Цр­кве сва­ком ње­ном чла­ну на­ла­же на ње­га од­го­вор­ност за
очу­ва­ње те исти­не, чи­ни га „чу­ва­рем ве­ре и бла­го­че­сти­во­сти [по­бо­жно­
сти]”, ка­ко пи­ше у По­сла­ни­ци ис­точ­них па­три­ја­ра­ха из 1848. го­ди­не.
Осно­ва то­га са­гла­ша­ва­ња би­ло је „пре­да­ва­ње” бу­ду­ћем чла­ну Цр­кве Све­
о­а Пи­сма и ње­го­вог, Цр­кве­ном чу­ва­ног, истин­ског сми­сла. „Та­да им
отво­ри ум да раз­у­ме­ју Пи­сма” (Лк. 24, 25). То зна­чи да за раз­у­ме­ва­ње Све­
1 Сло­вен­ски
цр­кве­ни из­раз „огла­си­ти”, „огла­ше­ни” и „огла­ше­ње” пре­ве­де­ни­це су грч­ких
ре­чи „ка­ти­хо”, „ка­та­ху­ме­нос” и „ка­ти­хи­сис” ко­ји зна­че „учи­ни­ти да од­је­ку­је у уши­ма, о­
у­ча­ва­и (жи­вим гла­сом) др­жа­ти ве­ро­на­у­ку”, од­но­сно „онај ко­а о­у­ча­ва­ју” и „о­у­ча­ва­ње
ве­ри, ве­ро­на­у­ка, ка­и­хе­за, (исти­на­ма хри­шћан­ске ве­ре)”.
159
о­а Пи­сма ни­је до­вољ­но ин­ди­ви­ду­ал­но чи­та­ње: „Ако би пу­ко чи­та­ње
би­ло до­вољ­но”, го­во­ри све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти, „ка­ко об­ја­сни­ти и то што
Је­вре­ји, ко­ји чи­та­ју Са­ри За­ве, до са­да још ни­с у по­ве­ро­ва­ли?” Ово
раз­у­ме­ва­ње да­је се са­мо у Цр­кви – у пре­да­њу ко­је те­че од све­тих Апо­столâ
ко­ји­ма је Сам Хри­стос „отво­рио ум”, тј. от­крио скри­ве­ни сми­сао Пи­сма
као про­ро­чан­ства и све­до­чан­ства ог­њем. За­то се пре­да­ва­ње Све­о­а Пи­
сма и вр­ши­ло на бо­го­слу­жбе­ном са­бра­њу и са­сто­ја­ло се од чи­та­ња и ту­
ма­че­ња би­блиј­ско­га тек­ста.
Ве­ли­ки Пост био је вре­ме на­ро­чи­то при­пре­ме за кр­ште­ње, бу­ду­ћи да се
Протојереј Александар Шмеман
Кр­ште­ње са­вр­ша­ва­ло у Вас­кр­шњу ноћ. Ето за­што је ве­ли­ко­по­сно бо­го­
слу­же­ње све до на­ших да­на ве­ли­ким сво­јим де­лом по­све­ће­но чи­та­њу
Са­ро­а За­ве­а, при че­му се то чи­та­ње ко­ре­ни­то раз­ли­ку­је од чи­та­ња
Са­ро­а За­ве­а у не­ко дру­го вре­ме цр­кве­не го­ди­не: из­ван Ве­ли­ког По­
ста, он се чи­та са­мо кроз „па­ри­ми­је” (кра­ће за­себ­не одељ­ке), ко­ји су не­
по­сред­но ве­за­ни за од­ре­ђе­ни пра­зник. Ов­де се, пак, чи­та ре­дом, тј. гла­ву
по гла­ву, и то та­ко да ва­зда на­по­ре­до те­ку чи­та­ња из књи­ге По­са­ња
(ства­ра­ње све­та, грех и из­бра­ње Изра­и­ља као по­че­так спа­се­ња све­та), из
про­ро­ка Иса­и­је (про­ро­чан­ства о Спа­си­те­љу и спа­се­њу) и Причâ Со­ло­мо­
но­вих (при­род­ни мо­рал­ни за­кон).
На осно­ву Све­о­а Пи­сма, и на­по­ре­до са њим, од­ви­ја­ло се упо­зна­ва­ње ола­
ше­но­а са цр­кве­ним уче­њем, за­вр­ша­ва­ју­ћи се из­ла­га­њем Сим­во­ла ве­ре,
ко­ји је овај у Ве­ли­ку Су­бо­т у имао да упу­ти Цр­кви, тј. ис­по­ве­ди га пред
кр­сти­о­ни­цом, по­све­до­чу­ју­ћи ти­ме сво­је укљу­че­ње у ве­ру Цр­кве, при­ма­ње
те ве­ре и оба­ве­зу да је чу­ва. Тре­ба при­ме­ти­ти да је, исто­риј­ски гле­да­но,
Света Тајна Крштења
Сим­вол ве­ре упра­во и на­стао у ве­зи са огла­ше­њем, из по­тре­бе да се пре­
да­ње Цр­кве „ре­зи­ми­ра” (из­ло­жи у са­же­том об­ли­ку), ра­ди ње­го­вог ис­по­
ве­да­ња уочи Кр­ште­ња.
И, нај­зад, ола­ше­но­ме је из­ла­ган „за­кон” цр­кве­не мо­ли­тве, тј. об­ја­шња­ван
му је сми­сао цр­кве­них Тај­ни и бо­го­слу­жбе­них чи­но­ва и, на­рав­но, пре све­
га, сми­сао са­мог об­ре­да кр­ште­ња. Ола­ше­ни се истин­ски уво­дио у жи­вот
Цр­кве и при­пре­мао да све­сно и од­го­вор­но уђе у Њу. Обра­сци та­квих ми­
ста­го­шких ка­ти­хе­за [бе­се­да огла­ше­ни­ма] са­чу­ва­ни су у де­ли­ма св. Ки­ри­ла
Је­ру­са­лим­ског, св. Ам­вро­си­ја Ми­лан­ског и мно­гих дру­гих Ота­ца и Учи­
тељâ Цр­кве. Из њих се ви­ди са ка­квом је љу­ба­вљу Цр­ква при­пре­ма­ла сво­је
бу­ду­ће чла­но­ве за тај­ну спа­се­ња, ка­ко им је са ра­зних стра­на, све ду­бље и
ду­бље от­кри­ва­ла сми­сао оно­га што ће се о Кр­ште­њу са њи­ма зби­ти.
Са­да се кр­шта­ва­ју го­то­во ис­кљу­чи­во де­ца, што, при­род­но, ис­кљу­чу­је мо­
гућ­ност при­пре­ме за све­т у Тај­ну и ње­ног об­ја­шња­ва­ња. Кр­шта­ва­ње де­це
је ве­о­ма ста­ра прак­са, о ко­јој по­сто­је све­до­чан­ства још из апо­стол­ског
до­ба. У на­ше вре­ме њу осу­ђу­ју сек­та­ши, бап­ти­сти, али та је осу­да плод
по­гре­шне ра­ци­о­на­ли­за­ци­је хри­шћан­ства, ко­ја је свој­стве­на сек­та­ши­ма.
Хри­шћан­ство је, пре све­га, но­ви бла­го­дат­ни жи­вот, дат нам Бо­гом у Исусу
 160
Хри­сту, жи­вот ко­ји се ве­ром Цр­кве да­ру­је сви­ма, и, на­рав­но, у пр­вом ре­ду
де­ци, за ко­ју је Сам Исус Хри­стос ре­као Сво­јим уче­ни­ци­ма да им не бра­не
да до­ла­зи к Ње­му (Мт. 19, 14).
Али, ако је у епо­хи ка­да су у Цр­кву сту­па­ли пре­вас­ход­но од­ра­сли, би­ло
при­род­но да им се сми­сао тог но­вог жи­во­та об­ја­сни пре Кр­ште­ња, са­да
је исто та­ко ап­со­лут­но нео­п­ход­но да се сва­ко­ме ко је кр­штен у де­тињ­ству
тај сми­сао от­кри­је он­да ка­да по­ста­не спо­со­бан да га усво­ји. За­до­бив­ши
– ве­ром Цр­кве – тај дар, чо­век је при­зван и ду­жан да га усво­ји це­лим
сво­јим би­ћем – ра­зу­мом, ср­цем и во­љом. И за­то на све­ште­ни­ку, ро­ди­те­
љи­ма и ку­мо­ви­ма ле­жи са­свим из­у­зет­на од­го­вор­ност – они су оба­ве­зни
да де­те, ка­да по­ра­сте, по­у­че са­др­жа­ју об­ре­да Кр­ште­ња, исти­ни хри­шћан­
ске ве­ре и хри­шћан­ском на­чи­ну жи­во­та. По­у­ча­ва­ње За­ко­ну Бож­јем и
тре­ба да бу­де ола­ше­ње по­сле кр­ште­ња, тј. ап­со­лут­но нео­п­ход­на до­пу­на
Све­те Тај­не Кр­ште­ња, рас­кри­ва­ње ње­ног сми­сла. И стра­шан грех чи­не
они ро­ди­те­љи и ку­мо­ви ко­ји се не ста­ра­ју да де­цу на­у­че то­ме и уве­ду их
у цр­кве­ни жи­вот.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
II. Црквена молитва за оглашене
П ри­пре­му за кр­ште­ње пра­ти­ле су и на­ро­чи­те цр­кве­не мо­ли­тве за ола­
ше­не. Те се мо­ли­тве и да­нас чи­та­ју на на­шој Ли­т ур­ги­ји, па се чак и цео
њен пр­ви део на­зи­ва „Ли­т ур­ги­јом огла­ше­них”, по­што су му у оно вре­ме
при­с у­ство­ва­ли и ола­ше­ни и слу­ша­ли чи­та­ње Све­о Пи­сма и про­по­вед
ко­ја га ту­ма­чи. Тим мо­ли­тва­ма са­бор­на Цр­ква мо­ли Бо­га да Он „у по­год­
но вре­ме огла­ше­не удо­сто­ји во­де пре­по­ро­ђе­ња” („ба­ње по­нов­ног ро­ђе­
ња”), при­са­је­ди­ни их Све­тој, Са­бор­ној и Апо­стол­ској Цр­кви, и убро­ји у
сво­је иза­бра­но ста­до” (Ли­т ур­ги­ја св. Јо­ва­на Зла­то­у­стог). У то­ку Ве­ли­ког
По­ста, ка­да се при­бли­жа­ва­ло вре­ме „Про­све­тље­ња” [Про­све­ће­ња], тј.
Кр­ште­ња, на Ли­т ур­ги­ји Пре­ђе­о­све­ће­них Да­ро­ва уз­но­си­ло се Бо­гу још и
на­ро­чи­то мо­ље­ње:
„Вер­ни (тј. већ кр­ште­ни), по­мо­ли­мо се за бра­ћу ко­ја се спре­ма­ју за све­то
Про­све­тље­ње [Про­све­ће­ње], да их Го­спод Бог наш утвр­ди и укре­пи, да их
про­све­тли про­све­тље­њем бо­го­по­зна­ња и по­бо­жно­сти, и у по­год­но вре­ме
удо­сто­ји ба­ње по­нов­ног ро­ђе­ња, от­пу­ште­ња гре­хо­ва, оде­ће не­про­па­дљи­
во­сти (тј. бе­смрт­но­сти), ро­ди их во­дом и Ду­хом, и да­ру­је им са­вр­шен­ство
ве­ре, и при­са­је­ди­ни их Сво­ме све­том и иза­бра­ном ста­ду”. Ова мо­ље­ња
за­вр­ша­ва­ју се мо­ли­твом:
„По­ка­жи, Го­спо­де, ли­це Сво­је они­ма ко­ји се спре­ма­ју за све­то Про­све­тље­ње
[Про­све­ће­ње] и жу­де да спе­ру са се­бе гре­хов­ну скврн и оза­ри им ра­зум,
оја­чај их у ве­ри и утвр­ди у на­ди, уса­вр­ши их у љу­ба­ви и по­ка­жи до­стој­
ним удо­ви­ма Хри­ста тво­га, Ко­ји је дао Се­бе у от­куп за ду­ше на­ше”.
Ова мо­ље­ња и мо­ли­тве по­ка­зу­ју да је Кр­ште­ње, сту­па­ње но­вих чла­но­ва у
Цр­кву, по сво­јој су­шти­ни, де­ло све­ко­ли­ке Цр­кве и све­ко­ли­ке цр­кве­не
161
за­јед­ни­це, а не „из­дво­је­на”, „по­ро­дич­на” ре­ба, у шта се оно че­сто у на­
ше вре­ме пре­тва­ра. Кр­ште­ње не са­мо да се вр­ши­ло на цр­кве­ном са­бра­њу
о нај­ве­ли­чан­стве­ни­јем од свих пра­зникâ (Вас­кр­с у), не­го је и оно са­мо
би­ло пра­зник Цр­кве, као но­во­га је­дин­ства љу­ди Хри­стом са­бра­них и сје­
ди­ње­них у Ње­му са Бо­гом и ме­ђу со­бом. „Је­дан Го­спод, јед­на ве­ра, јед­но
Кр­ште­ње” (Еф. 4, 5). И упра­во Кр­ште­њем, тј. та­јан­стве­ним сје­ди­ње­њем са
Ису­сом Хри­стом, ми по­ста­је­мо си­но­ви јед­но­га Оца и, ме­ђу­соб­но, из­но­ва
бра­ћа – за но­ви жи­вот у „је­дин­ству ве­ре и љу­ба­ви” (св. Иг­ња­ти­је Ан­ти­о­
хиј­ски). И за­то се ова Све­та Тај­на, ко­јом но­ви брат сту­па у цр­кве­ни жи­
Протојереј Александар Шмеман
вот, ти­че свих вер­них и зах­те­ва мо­ли­тве­но уче­шће сви­ју. У ста­ри­ни, то­
ком Ве­ли­ког По­ста Цр­ква не са­мо да је ола­ше­не при­пре­ма­ла за Кр­ште­ње,
не­го се и са­ма при­пре­ма­ла за при­ма­ње огла­ше­них, и то по­стом, мо­ли­твом
и по­ка­ја­њем. И би­ло би до­бро ка­да би у на­ше вре­ме, у слу­ча­је­ви­ма ка­да је,
из овог или оног раз­ло­га, Кр­ште­ње не­мо­гу­ће оба­ви­ти у цр­кви, све­ште­ник
об­зна­њи­вао це­лој па­ро­хи­ји кр­ште­ња ко­ја тре­ба да се са­вр­ше и по­зи­вао
чи­та­ву па­ро­хиј­ску за­јед­ни­цу да се мо­ли за но­ве чла­но­ве Цр­кве. Та­да ће
мо­ли­тва за ола­ше­не ожи­ве­ти у на­ма у сво­јем пу­ном зна­че­њу и пу­ној си­ли
сво­јој. И сва­ки пут пред­ста­вља­ће за нас под­се­ћа­ње да је сми­сао цр­кве­ног
жи­во­та у то­ме да сва­ко се­бе и све сво­је са­вла­ђу­је и на­ди­ла­зи ра­ди бес­ко­
нач­ног уз­ра­ста­ња у „је­дин­ству у Хри­сту” – „да сви јед­но бу­ду: као Ти Оче
што си у Ме­ни и Ја у Те­би, да и они у На­ма јед­но бу­ду, да свет ве­ру­је да си
Ме Ти по­слао” (Јн. 17, 21). Јер, та­ква је при­ро­да Цр­кве, та­ква ми­си­ја ње­на у
све­т у, та­кав за­да­так ко­ји је Го­спод по­ста­вио сва­ко­ме од нас.
Света Тајна Крштења
III. Чин (обред) оглашења
К ао што је већ ре­че­но, ола­ше­ње и мо­ли­тве су то­ком це­лог Ве­ли­ког По­
ста би­ле пра­ће­не и на­ро­чи­тим об­ре­ди­ма. Је­дан од њих се и до да­нас
са­чу­вао на ве­чер­њем пред Ли­т ур­ги­ју Пре­ђе­о­све­ће­них Да­ро­ва: то је осе­
њи­ва­ње при­с ут­них све­ћом, уз ре­чи – „Све­тлост Хри­сто­ва про­све­тљу­је
све”, што има зна­че­ње оба­сја­ва­ња ола­ше­них све­тло­шћу бо­го­на­дах­ну­тог
сми­сла Све­о­а Пи­сма ко­је се та­да чи­та (исто зна­че­ње има и слич­но ово­
ме осе­њи­ва­ње на­ро­да дво­свећ­ња­ци­ма и тро­свећ­ња­ци­ма, „ди­ки­ри­ја­ма
и три­ки­ри­ја­ма”, од стра­не ар­хи­је­ре­ја, пре чи­та­ња Све­о Пи­сма на Ли­
тур­ги­ји). Сви оста­ли об­ре­ди сје­ди­ње­ни су да­нас у је­дан чин „огла­ше­ња”,
ко­ји се оба­вља не­по­сред­но пре Кр­ште­ња. На тај на­чин, при­сту­па­ју­ћи
ње­го­вом об­ја­шње­њу, ми у ства­ри већ пре­ла­зи­мо на да­на­шњи по­ре­дак
све­те Тај­не Кр­ште­ња.
Но­во­кр­шта­ва­ни до­ла­зи у храм, или до­но­си де­те у храм, а – ако се кр­ште­ње
оба­вља код ку­ће – на ме­сто где је при­пра­вље­на кр­сти­о­ни­ца:
1. Све­ште­ник са епи­тра­хи­љем на се­би – рас­а­су­је но­во­кр­ша­ва­но­а, ски­а
му ор­њу ое­ћу и окре­ће а ли­цем к Ис­о­ку, оса­вља­ју­ћи а са­мо у ко­шу­
љи, рас­а­са­на, о­ло­ла­ва и бо­со­но­а”. Тим ски­да­њем оде­ће и раз­ве­зи­ва­њем
 162
по­ја­са од нај­ста­ри­јих вре­ме­на се из­ра­жа­ва­ло чо­ве­ко­во од­ба­ци­ва­ње пре­ђа­
шњег гре­хов­ног жи­во­та, по­ка­ја­ње и сми­ре­но (смер­но) обра­ћа­ње Хри­сту.
2. „И у­не му ри­у у ли­це”. Ду­ва­ње је у Цр­кви увек би­ло об­ред „ег­зор­ци­
зма”, тј. из­го­ње­ња злих ду­хо­ва. Оно та­ко­ђе пред­ста­вља и да­ри­ва­ње но­вог
жи­во­та, бу­ду­ћи да је, по би­блиј­ској ре­чи, „Бог удах­нуо Ада­му дух жи­во­
та”. Ди­са­ње је основ­на жи­вот­на функ­ци­ја и за­то Цр­ква с њи­ме по­ве­зу­је
ка­ко ис­це­ље­ње жи­во­та, за­ра­же­но­га гре­хом, та­ко и да­ро­ва­ње Ду­ха. Сам
Го­спод је дух­нуо и ре­као Апо­сто­ли­ма: „При­ми­те Ду­ха Све­то­га” (Јн. 20, 22).
Ов­де ду­ва­ње пред­ста­вља из­го­ње­ње злог ду­ха си­лом Ду­ха Све­тог.
3. „И осе­њу­је кр­сним зна­ком че­ло и ру­и ње­о­ве”. Ра­ни­је је ово био пр­ви об­
ред ко­ји се вр­шио на ола­ше­ни­ма. Ка­да се чо­век обра­ћао у хри­шћан­ство,
при­во­ди­ли би га епи­ско­пу и он би му на че­лу сво­јом ру­ком на­чи­нио знак
кр­ста. То је зна­чи­ло да је од то­га тре­на чо­век „из­дво­јен” из све­та и да је
на ње­га ста­вљен Хри­стов зна­мен.
4. „По­ла­же но­во­кр­ша­ва­но­ме ру­ку на ла­ву” – у знак да је Хри­стос за­до­био
чо­ве­ка и да је на ово­га на­ло­же­но „ла­ко бре­ме” Хри­сто­во. „Или не зна­те да
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
је те­ло ва­ше храм Све­то­га Ду­ха ко­ји је у ва­ма… и да ни­сте сво­ји? Јер, ку­
пље­ни сте ску­по (1. Кор. 6, 19–20). При то­ме све­ште­ник чи­та мо­ли­тву: „У име
Тво­је… по­ла­жем ру­ку на че­до Тво­је ко­је се удо­сто­ји­ло да при­бег­не Тво­ме
све­том Име­ну и на­ђе спа­се­ње под Тво­јим окри­љем. Укло­ни од ње­га ону
ста­ру пре­лест (тј. пре­ђа­шњу из­о­па­че­ност и за­блу­ду) и ис­пу­ни га ве­ром у
Те­бе, на­дом и љу­ба­вљу, да би схва­тио да си Ти је­ди­ни исти­ни­ти Бог, и Је­ди­
но­род­ни Твој Син, Го­спод наш Исус Хри­стос, и Све­ти Дух Твој. Дај му да
др­жи све за­по­ве­сти Тво­је и да ис­пу­ња­ва во­љу Тво­ју, јер ако то чи­ни – жи­
ве­ће (тј. би­ће истин­ски жив). За­пи­ши га у Књи­гу Жи­во­та, увр­сти га у на­
род Свој, да би се и у ње­му про­сла­ви­ло Тво­је све­то Име и Име љу­бље­но­га
Си­на Тво­га, Го­спо­да на­шег Ису­са Хри­ста и Жи­во­твор­но­га Тво­га Ду­ха…”
5. За­ре­ће­ња. По­сле ове мо­ли­тве све­ште­ник се обра­ћа ђа­во­лу. Не­ким пра­
во­слав­ни­ма овај део Кр­ште­ња из­гле­да као чу­дан за­о­ста­так ста­рих су­је­
вер­ја, не­спо­ји­вих са на­шом са­да­шњом ве­ром. И че­сто се мо­же чу­ти ка­ко
са под­сме­хом го­во­ре о на­ред­ба­ма „ду­ни и пљу­ни”, ко­јим се све­ште­ник
обра­ћа огла­ше­ном (или ку­му). Ов­де је на­ро­чи­то по­треб­но на­по­ме­ну­
ти да је Цр­ква увек ве­ро­ва­ла и све­јед­на­ко ве­ру­је у по­сто­ја­ње ђа­во­ла, тј.
твр­ди да по­сто­ји не про­сто – зло, већ и лич­ни но­си­лац и из­вор зла, ђа­во,
ко­ји се по­бу­нио про­тив Бо­га и уву­као у свет кроз грех и смрт и по­стао
„кнез ово­га све­та”. Зло ни­је са­мо, ка­ко се че­сто го­во­ри, од­су­ство до­бра,
као што је та­ма од­су­ство све­тло­сти. Но, иако ни­је би­ће, зло ипак по­се­ду­
је стра­шну ира­ци­о­нал­ну си­лу. А има је за­то што је ње­гов но­си­лац ђа­во,
жи­ва лич­ност ко­ја је иза­бра­ла зло, тј. по­бу­ну про­тив Бо­га, и на­сто­ји да и
чо­ве­ка од Ње­га отрг­не. Та­ко и у све­т у од­су­ство до­бра по­ста­је зло и ру­ши­
лач­ка си­ла он­да ка­да по­сто­ји онај ко не љу­би и ко мр­зи, тј. лич­ност ко­ја
се по­бу­ни­ла про­тив љу­ба­ви. А упра­во у схва­та­њу до­бра и зла и по­сто­ји
163
не­пре­мо­сти­ва раз­ли­ка из­ме­ђу хри­шћан­ства и сва­ког „ра­ци­о­на­ли­зма”
или „по­зи­ти­ви­зма”. По­зи­ти­ви­сти не­ги­ра­ју зло као си­лу: до­вољ­но је ка­жу,
спо­зна­ти шта је до­бро и ис­прав­но да би зло, тј. оно што је по­гре­шно, не­
ста­ло. Хри­шћан­ство, ме­ђу­тим, от­кри­ва тај­ну зла као Зло­га, ђа­во­ла, ко­ји
је за­вео свет и учвр­стио се у ње­му, и од ко­га се чо­век не мо­же из­ба­ви­ти
сво­јим соп­стве­ним сна­га­ма, чак и ако зна шта је до­бро, а шта зло. Хри­
шћан­ство пред­ста­вља от­кри­ве­ње о спа­се­њу све­та Бо­гом, у бор­би про­тив
ђа­во­ла, при че­му се као нај­у­зви­ше­ни­ји пре­су­дан мо­ме­нат те бор­бе ја­вља
Ова­пло­ће­ње, смрт и Вас­кр­се­ње Ису­са Хри­ста. „Са­да се из­го­ни кнез ово­
Протојереј Александар Шмеман
га све­та на­по­ље” (Јн. 12, 31). Хри­стос је по­бе­дио ђа­во­ла и „сру­шио ње­го­ву
ти­ран­ску вла­да­ви­ну”. И чо­ве­чан­ству је ука­зан пут ка тој по­бе­ди – он се
на­ла­зи у сје­ди­ње­њу са Хри­стом, тј. у Цр­кви у ко­јој Хри­стос пре­би­ва до
кра­ја ве­ка. „Да­де им власт над ду­хо­ви­ма не­чи­стим да их из­го­не и да ис­
це­љу­ју од сва­ке бо­ле­сти и сва­ке не­мо­ћи” (Мт. 10, 1).
За­то Цр­ква, при­сту­па­ју­ћи Кр­ште­њу, нај­пре, Хри­сто­вом вла­шћу осло­ба­ђа
чо­ве­ка од роп­ства ђа­во­лу, ко­је је за­јед­нич­ко це­лом па­лом све­т у. То не
зна­чи да вр­ши не­ку „ма­гиј­ску” рад­њу ко­јом се чо­век, јед­ном и за­на­век,
осло­ба­ђа од зла. Зна­мо да се сва­ко ко се обра­ти Хри­сту, са­мим тим уна­
пред опре­де­љу­је за не­пре­кид­ну бор­бу с ђа­во­лом и да ће на ње­га ва­зда
би­ти усме­ре­на сва си­ла зла. Али, да би се чо­век мо­гао са њом бо­ри­ти, он
мо­ра на са­мом по­чет­ку би­ти вра­ћен у нор­мал­но, здра­во ста­ње, тј. си­лом
Хри­сто­вом осло­бо­ђен „при­род­не ис­ква­ре­но­сти”, мо­ра да за­до­би­је ону
сло­бо­ду и си­лу ко­ју сам по се­би, као део тог па­лог све­та, не мо­же сте­ћи. И
док му се си­ла Хри­сто­ва да­је Кр­ште­њем и Ми­ро­по­ма­за­њем, осло­бо­ђе­ње
Света Тајна Крштења
од „при­род­не” пот­чи­ње­но­сти злу вр­ши се за­ре­ће­њи­ма и за­кли­ња­њи­ма
ко­ја прет­хо­де све­тој Тај­ни. Ето за­што се при­пре­ма чо­ве­ка за Кр­ште­ње
за­вр­ша­ва за­по­ве­да­њем, са Бо­жан­ском вла­шћу, ђа­во­лу да „од­сту­пи од
но­во­за­пе­ча­ће­ног вој­ни­ка Хри­сто­вог”. Цр­ква оти­ма од ђа­во­ла и ње­го­вог
цар­ства – зло­бе, гре­ха и смр­ти, још јед­ног си­на Бож­јег, још јед­ном че­ду
Бо­жи­јем да­је мо­гућ­ност и си­лу да сту­пи на пут но­вог жи­во­та. И у тим
„за­пре­ће­њи­ма” от­кри­ва се та­ко че­сто за­бо­ра­вља­на су­шти­на хри­шћан­
ства – оно ни­је „оби­чај­на-ре­ли­ги­ја” са ле­пим и дир­љи­вим об­ре­ди­ма, но
Бо­жи­ји при­зив чо­ве­ку да сту­пи у „вој­ску Хри­сто­ву”, узме уче­шће у том
ду­хов­ном ра­т у и у ње­му оста­не вој­ник Хри­стов до кра­ја.
Три­ма за­пре­ће­њи­ма, сва­ки пут са све ве­ћом вла­шћу и си­лом, на­ре­ђу­је Цр­
ква ђа­во­лу да од­сту­пи и „по­зна сво­ју не­моћ­ну си­лу” – „јер ће Он (Хри­
стос) до­ћи и не­ће одоц­ни­ти”. Хри­стос је Го­спод и Цар све­та. Пред Њим
се већ „пре­кло­ни­ло сва­ко ко­ле­но на не­бе­си­ма и на зе­мљи, и под зе­мљом”
(Фи­лип. 2, 10), те ђа­во, прем­да још увек за­др­жа­ва сво­ју власт и моћ, ипак
већ зна за свој ко­нач­ни по­раз.
И, за­вр­шив­ши за­пре­ће­ња, све­ште­ник се мо­ли: „Вла­ди­ко Го­спо­де, Ко­ји си
ство­рио чо­ве­ка по Сво­ме ли­ку и по­до­би­ју и дао му веч­ни жи­вот, Ко­ји
 164
га ни­си од­ба­цио ни он­да ка­да је због гре­ха от­пао од Те­бе, не­го си по­слао
Хри­ста Сво­га да спа­се свет, Ти Сам и ово че­до Сво­је, ко­је си из­ба­вио од
ро­бо­ва­ња не­ри­ја­е­љу (злом ду­ху), при­ми у Не­бе­ско Сво­је Цар­ство.
Отво­ри очи ума ње­го­вог да би у ње­му си­ја­ла све­тлост Је­ван­ђе­ља Тво­га.
Уве­ди у жи­вот ње­гов све­тло­га Ан­ђе­ла да га из­ба­вља од сва­ке на­па­сти не­
ри­ја­е­ље­ве (враж­је), о су­сре­а са злим, о е­мо­на о­нев­но­а и ма­ша­
ри­ја лу­ка­вих”. И ду­ва­ју­ћи на уста, че­ло и гру­ди ола­ше­но­а, све­ште­ник
три пу­та по­на­вља: „Из­гнај из ње­га сва­ког злог и не­чи­стог ду­ха ко­ји се
кри­је и гне­зди у ср­цу ње­го­вом…” И учи­ни га ра­зум­ним јаг­ње­том све­то­
га ста­да Хри­ста Сво­га, ча­сним чла­
ном Цр­кве Тво­је, си­ном и на­след­
ни­ком Цар­ства Тво­га; да жи­ви по
за­по­ве­сти­ма Тво­јим и са­чу­ва пе­чат
Све­то­га Ду­ха и ри­зу кр­ште­ња нео­
ка­ља­не, ка­ко би до­био бла­жен­ство
све­тих у Цар­ству Тво­ме”.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
6. О­ри­ца­ње о са­а­не. Он­да све­
ште­ник окре­ће но­во­кр­шта­ва­но­га
ка за­па­д у – стра­ни та­ме, ко­ја по
древ­ним схва­та­њи­ма пред­ста­вља
стра­ну ђа­во­ла, и три пу­та пи­та:
„Од­ри­чеш ли се са­та­не и свих де­
ла ње­го­вих и свих ан­ђе­ла ње­го­вих
и сва­ког слу­же­ња ње­му и све гор­
до­сти ње­го­ве?” – И ола­ше­ни три
пу­та сам, или по­сред­ством ку­ма,
од­го­ва­ра: „Од­ри­чем се”. Ако је на по­чет­ку Цр­ква са­ма, вла­шћу и си­лом
Хри­сто­вом и „за­пре­ти­ла” ђа­во­лу, са­да се од ола­ше­но тра­жи све­сно (сло­
бод­но) од­ри­ца­ње од ђа­во­ла и слу­же­ња ње­му. Сва­ко зло ко­је по­чи­ни­мо
је­сте слу­же­ње по­гла­ва­ру зла. Од­ри­ца­њем од са­та­не хри­шћа­нин по­вла­чи
оштру цр­т у из­ме­ђу се­бе и зла, ко­је се из­ра­жа­ва у ње­го­вој ре­ше­но­сти да
се про­тив зла бо­ри. То је пр­ви за­вет ко­ји се да­је на Кр­ште­њу.
И опет све­ште­ник три пу­та по­ста­вља пи­та­ње но­во­кр­шта­ва­но­ме, скре­ћу­ћи
па­жњу том упор­но­шћу на бес­крај­ну ва­жност све­сног и сло­бод­ног од­ри­
ца­ња – „Је­си ли се од­ре­као са­та­не?”, а на три пу­та по­но­вље­ни од­го­вор
огла­ше­ног „Од­ре­као сам се” – на­ла­же му да ду­не и пљу­не на ђа­во­ла, да би
та­ко на де­лу до­ка­зао сво­ју спрем­ност да од­мах сту­пи у бор­бу с њим. Не­
ка се са­мо не сме­ју љу­ди при­ли­ком вр­ше­ња тог об­ре­да – ко­ли­ко древ­ног,
то­ли­ко и „ак­т у­ел­ног”, као што је то и са­ма Цр­ква, јер то, „ду­ни и пљу­ни”
знак је на­шег од­луч­ног рас­ки­да с ђа­во­лом, и не­ка зна­ју сви да ђа­во тај
иза­зов не­ће за­бо­ра­ви­ти. Од то­га тре­нут­ка ми се уна­пред опре­де­љу­је­мо
за бит­ку на жи­вот и смрт, у ко­јој не­ће би­ти пре­да­ха. Ми ви­ше не мо­же­
165
мо би­ти „не­у ­трал­ни”, не­го ће­мо увек и у све­му би­ти или са Бо­гом или са
ђа­во­лом. У Је­ван­ђе­љу је мно­го ре­че­но о те­шко­ћа­ма, жа­ло­сти­ма и опа­сно­
сти­ма ко­је нас вре­ба­ју на том „уском пу­т у”: „Не­го се ви­ше бој­те Оно­га”,
го­во­ри Го­спод, „ко­ји мо­же и ду­шу и те­ло по­гу­би­ти у па­клу” (Мт. 10, 28).
7. Обра­ће­ње Хри­су и о­ви­ња­ва­ње Ње­му. Он­да све­ште­ник ола­ше­но окре­
ће ка ис­то­ку у знак ње­го­вог обра­ће­ња, тј. оне уну­тар­ње про­ме­не, „кри­зи­
са”, по­ка­ја­ња, ко­јим по­чи­ње чо­ве­ко­во истин­ско хо­ђе­ње за Хри­стом. Ис­ток
је стра­на све­тло­сти и сун­ца и хри­шћа­ни се на мо­ли­тви сваг­да окре­ћу на
ис­ток, ви­де­ћи у фи­зич­ком сун­цу сли­ку „Сун­ца Прав­де” – Хри­ста, Ко­ји је
Протојереј Александар Шмеман
Сво­јим до­ла­ском про­све­тлио љу­де ко­ји су „се­де­ли у та­ми и сен­ци смр­ти”.
„Ис­ток је Ње­му име” – по­на­вља­мо ми у цр­кве­ној пе­сми ре­чи Про­ро­ко­
ве… За­тим све­ште­ник три пу­та пи­та: „Сје­ди­њу­јеш ли се са Хри­стом?”, и
три пу­та чу­је од­го­вор: „Сје­ди­њу­јем се”. И опет по три пу­та: „Је­си ли се
сје­ди­нио са Хри­стом?” – „Сје­ди­нио сам се”. По­сле све­сног и сло­бод­ног
чо­ве­ко­вог од­ри­ца­ња од ђа­во­ла сле­ди све­сно и сло­бод­но ње­го­во сје­ди­ње­
ње са Хри­стом и по Хри­сту.
8. Ис­о­ве­а­ње ве­ре. „И ве­ру­јеш ли у Ње­га?” – про­ду­жу­је све­ште­ник. – Ве­
ру­јем у Ње­га као у Ца­ра и Бо­га”, од­го­ва­ра ола­ше­ни, све­до­че­ћи не са­мо о
„ве­ри у Бо­га”, не­го и о ве­ри у Цар­ство Ње­го­во ко­је је до­шло у Хри­сту и
би­ло да­то љу­ди­ма. Јер „при­бли­жи се Цар­ство Бож­је”. Од­мах по­том ола­
ше­ни из­го­ва­ра Сим­вол ве­ре, ко­ме су га на­у­чи­ли, ка­ко смо већ ре­кли, у то­ку
при­пре­ме за Кр­ште­ње. У Сим­во­лу ве­ре је украт­ко из­ло­жен сав са­др­жај на­ше
ве­ре, ве­ре у Пре­све­т у Тро­ји­цу – Оца, Си­на и Све­то­га Ду­ха, у Бо­га Твор­ца
Ко­ји нас (као Спа­си­тељ и Осве­ти­тељ наш) спа­са­ва и по­све­ћу­је. У ве­зи са
Света Тајна Крштења
Го­спо­дом Ису­сом Хри­стом, пре­ко Ко­га нас је уси­но­вио Отац Не­бе­ски и
Ко­јим смо сје­ди­ње­ни са Ду­хом Све­тим, Сим­вол ве­ре на­бра­ја оне до­га­ђа­је
из Ње­го­вог жи­во­та („… си­шао с не­бе­са… ова­пло­тио се… по­стао чо­век…
рас­пет… стра­дао… по­гре­бен… вас­кр­сао… уз­нео се на не­бе­са…”, итд.) од
ко­јих сва­ки пред­ста­вља би­тан са­др­жај на­ше ве­ре, сми­сао на­шег жи­во­та,
из­вор бес­крај­не ра­до­сти и спа­се­ња. Ола­ше­ни три пу­та по­на­вља Сим­вол
ве­ре и, по­сле сва­ког чи­та­ња, на пи­та­ње све­ште­ни­ка из­но­ва по­на­вља сво­ју
чвр­сту же­љу да се сје­ди­ни с Хри­стом.
„И по­кло­ни Му се”, го­во­ри све­ште­ник. „По­кла­њам се Оцу и Си­ну и Све­то­
ме Ду­ху, Тро­ји­ци Јед­но­сушт­ној и Не­раз­де­љи­вој”.
Огла­ше­ње је за­вр­ше­но. Ола­ше­ни, ко­ји је сту­пио у окри­ље Цр­кве, „за­пе­ча­
ћен” Њо­ме, од­ре­као се са­та­не, обра­тио Хри­сту и ис­по­ве­дио сво­ју ве­ру у
Исти­ну ко­ју чу­ва Цр­ква. Све­ште­ник за­вр­ша­ва огла­ше­ње све­ча­ним бла­го­
си­ља­њем Бо­га Ко­ји же­ли да се сви љу­ди спа­су, и до­ђу у по­зна­ње Исти­не.
И у по­след­њој мо­ли­тви, ко­ја нас већ при­во­ди ба­њи Кр­ште­ња, он мо­ли
Бо­га да при­зо­ве че­до Сво­је на све­то Про­све­тље­ње и учи­ни га до­стој­ним
те ве­ли­ке бла­го­да­ти… ра­ди сје­ди­ње­ња са Хри­стом е да би би­ло не че­до
пло­ти (те­ле­сно­сти), но Цар­ства Бо­жи­јег”.
 166
КРШТЕЊЕ
З а­вр­шив­ши огла­ше­ње, све­ште­ник се обла­чи у бе­лу ри­зу. Бе­лу оде­ћу до­би­
ја и но­во­кр­ште­ни ка­да иза­ђе из кр­сти­о­ни­це. Тим бе­лим оде­жда­ма Цр­ква
је у ста­ри­ни сим­во­лич­но очи­та­ва­ла сли­ку но­вог жи­во­та и (об)­нов­(ље­н)е
тва­ри ко­је у Цр­кви оства­ру­је Хри­стос, и да­ју­ћи их кр­ште­но­ме, ста­вља­ла
му на зна­ње да је при­зван да их са­чу­ва нео­ка­ља­ним, тј. да жи­ви са­гла­сно
бла­го­да­ти ко­ју је при­мио на Кр­ште­њу. „И па­ле се све­ће”, пи­ше Си­ме­он
Со­лун­ски, „ко­је озна­ча­ва­ју про­све­тље­ње ду­ха, као и то да онај ко се кр­
шта­ва пре­ла­зи из та­ме у све­тлост и по­ста­је си­ном све­тло­сти. А ка­ђе­ње
об­ја­вљу­је ми­о­мир и све­ти­њу Ду­ха Све­то­га”.
У ста­ри­ни, као што је већ ре­че­но, Кр­ште­ње је чи­ни­ло део пас­хал­ног (вас­
кр­шњег) бо­го­слу­же­ња и, на­рав­но, би­ло је све­ча­но упри­ли­ча­ва­но. Наш
Треб­ник (цр­кве­на књи­га са мо­ли­тво­сло­вљи­ма за нај­ра­злич­ни­је цр­кве­не
по­тре­бе) на­ла­же да се и да­нас са­чу­ва тај ње­гов све­ча­ни ка­рак­тер, јер – ма
где да се вр­ши – Кр­ште­ње је увек „ве­ли­чан­стве­но де­ло Бо­жи­је – по­нов­но
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ства­ра­ње (пред­са­зда­ва­ње) људ­ског би­ћа”. Оно је пас­хал­но, тј. вас­кр­сењ­ско,
по са­мој сво­јој су­шти­ни и за­то пред­ста­вља пра­зник све­ко­ли­ке Цр­кве.
I. Освештање воде
С ве­та Тај­на Кр­ште­ња за­по­чи­ње осве­ће­њем [о­све­шта­њем] во­де. И у Са­
ром За­ве­у и у до­хри­шћан­ским ре­ли­ги­ја­ма уоп­ште, во­да је увек би­ла
„при­род­ни” сим­вол мо­рал­ног (уну­тар­њег) чо­ве­ко­вог очи­шће­ња. И по­
гру­же­ње у во­ду (а са­ма реч кр­ште­ње, грч­ки „ва­и­змос”, и зна­чи бу­квал­
но – по­гњу­ре­ње у во­ду) би­ло је из­раз чо­ве­ко­вог по­ка­ја­ња и об­но­вље­ња.
„Ја вас кр­шта­вам во­дом за по­ка­ја­ње”, ка­же све­ти Јо­ван Пре­те­ча (Мт. 3, 11).
С дру­ге стра­не, во­да је та­ко­ђе пред­ста­вља­ла и сим­вол жи­во­та, као услов
и осно­ва сва­ког жи­во­та. Ту древ­ну и „при­род­ну” сим­во­ли­ку при­хва­ти­ло
је и хри­шћан­ство. Сам Го­спод го­во­рио је о ро­ђе­њу во­дом и Ду­хом и при­
мио кр­ште­ње од Јо­ва­на Кр­сти­те­ља. Али, као и сви на­ши људ­ски сим­во­ли,
и ово по­гру­же­ње у во­ду пре­ста­ло је у Цр­кви да бу­де са­мо сим­вол – чо­век
је, пре­ко ње­га, у Цр­кви ре­ал­но при­мио оно што је ра­ни­је мо­гао са­мо да
сим­во­лич­но при­ка­зу­је. Је­ди­но Бог мо­же да сим­вол ис­пу­ни ре­ал­но­шћу.
Сим­во­лич­но по­гру­же­ње у во­ду по­ста­ло је – Кр­ште­ње „Ду­хом и ог­њем”
(Мт. 3, 11). Чо­век мо­же да се по­ка­је за гре­хе и да из­ра­зи по­ка­ја­ње и че­жњу
да му се они опро­сте – али да му гре­хе опро­сти је­ди­но мо­же Бог. Бог
(Отац) опро­стио нам је на­ше гре­хе и дао нам жи­вот у Си­ну Сво­ме, Ко­ји
је по­стао Син Чо­ве­чи­ји, сје­ди­нио се са на­шом људ­ском при­ро­дом, и као
Бо­го­чо­век узео на се­бе на­ше гре­хе и по­нео на­ше бо­ле­сти. Сва­ко­ме ко ве­
ру­је у Ње­га, Бо­го­чо­век је дао мо­гућ­ност да и сам по­ста­не си­ном Бо­жи­јим
и за­до­би­је но­ви и веч­ни жи­вот. Оно што је чо­ве­чан­ство до­та­да не­моћ­но
пред­ста­вља­ло сим­во­ли­ма и сли­ка­ма, што је че­ка­ло и за шта се мо­ли­ло,
167
нај­зад му је ре­ал­но би­ло да­то. И та­да је сим­вол по­стао – све­а Тај­на. То
зна­чи да је, не пре­ста­ју­ћи да бу­де пред­ста­ва, сим­вол од Са­мог Бо­га био
ис­пу­њен истин­ском си­лом и по­стао не­што ре­ал­но. Ова си­ла, пак, си­ла је
Са­мо­га Ису­са Хри­ста Ко­ји Ду­хом Све­тим ис­пу­ња­ва, тј. чи­ни де­ло­твор­
ном, сва­ку све­т у Тај­ну. И сав жи­вот Цр­кве је све­то­та­јин­ски, и не мо­же
не би­ти све­то­та­јин­ски. Он је све­то­та­јин­ски за­то што у Цр­кви увек де­ла
Сам Хри­стос, Ко­ји је обе­ћао да ће би­ти у њој „до свр­шет­ка ве­ка”. Жи­вот
у Цр­кви не мо­же не би­ти све­то­та­јин­ски за­то што Цр­ква увек при­ма и
из­о­бра­жа­ва оно што је Хри­стос учи­нио за нас. Али, Он је то учи­нио је­
Протојереј Александар Шмеман
дан­пут, реч је о је­дин­стве­ном до­га­ђа­ју ко­ји се збио ов­де на зе­мљи, у људ­
ској исто­ри­ји – „у вре­ме Пон­ти­ја Пи­ла­та”. Тај до­га­ђај је не­по­но­вљив: кад
би био по­но­вљив, то би зна­чи­ло да за спа­се­ње све­та ни­је до­вољ­но што
се већ је­дан­пут збио. Али, Хри­стос је умро је­дан­пут, и за све љу­де. Он је
вас­кр­сао и ца­ру­је, „смрт ви­ше не вла­да Њи­ме” (Рим. 6, 9). А Све­том Тај­ном
се сва­ки чо­век уво­ди у тај До­га­ђај и при­ма у се­бе си­лу ње­го­ву. Та­ко, Ли­
тур­ги­ја ни­је по­на­вља­ње Тај­не Ве­че­ре, но се­ћа­ње на њу, се­ћа­ње ко­је нас,
ме­ђу­тим, на та­јан­ствен на­чин чи­ни и уче­сни­ци­ма је­ди­не и не­по­но­вљи­ве
Тај­не Ве­че­ре и ову веч­но про­ду­жа­ва у Цр­кви. Та­ко је и Кр­ште­ње се­ћа­ње
на смрт и Вас­кр­се­ње Го­спод­ње, али се у том се­ћа­њу чо­век та­јан­стве­но
сје­ди­њу­је са Хри­стом – „са­у­ми­ре” и „са­ва­скр­са­ва” са Њим и при­ма у се­
бе Ње­гов жи­вот. Дру­гим ре­чи­ма, у Све­тој Тај­ни Кр­ште­ња спа­се­ње све­та,
ко­је је из­вр­шио Хри­стос веч­но де­лу­је у све­т у, у њој се на­ди­ла­зи вре­ме,
про­шлост жи­ви у са­да­шњо­сти и ре­ал­но га пре­о­бра­жа­ва, и у „овај свет”
већ уво­ди но­ви жи­во бу­ду­ће­га ве­ка, тј. Цар­ства Бож­јег.
Света Тајна Крштења
Жи­вот Цр­кве не мо­же не би­ти све­то­та­јин­ски и за­то што и са­мо Бо­го­чо­ве­
штво Хри­сто­во, тј. сје­ди­ње­ње Бо­га и чо­ве­ка у Ње­му, је­сте Тај­на. И ка­ко
је у Хри­сту сва пу­но­ћа Бо­жан­ства оби­та­ва­ла те­ле­сно (Кол. 2, 9), та­ко се и у
Цр­кви Бо­жан­ска не­ви­дљи­ва стра­на ни­ка­да не одва­ја од људ­ске, ви­дљи­ве,
већ је увек ова­пло­ће­на у њој. Људ­ска реч (сло­во) Све­о Пи­сма је­сте Реч
Бо­жи­ја (Ло­гос Бо­жи­ји), ев­ха­ри­стиј­ски хлеб – Те­ло Хри­сто­во, Ми­ро – дар
Све­то­га Ду­ха. Сва на­ша ве­ра је сваг­да за­сно­ва­на на то­ме „што смо чу­ли,
што смо ви­де­ли сво­јим очи­ма, што са­гле­да­смо и ру­ке на­ше опи­па­ше” (1.
Јов. 1, 1). Јер „Ло­гос по­ста­де Плот (Те­ло)” и Син Бо­жи­ји ота­да за­на­век и
Син Чо­ве­чи­ји”.
И, нај­зад, у све­тој Тај­ни се са­мо ве­шта­ство, са­ма ма­те­ри­ја ово­га све­та, вас­
по­ста­вља у зна­ча­ју ко­ји је има­ла до чо­ве­ко­вог гре­хо­па­да. Она не раз­два­ја
чо­ве­ка од Бо­га, не­го је, на­про­тив, пут и сред­ство за сје­ди­ње­ње са Њи­ме,
не го­спо­да­ри чо­ве­ком, не­го му, на­про­тив, са­ма слу­жи, по­ста­је „ма­те­ри­јом
све­те Тај­не”, јер је за то и ство­ре­на.
Ето за­што се Тај­на на­шег сје­ди­ње­ња с Бо­гом, Тај­на опро­ште­ња гре­хо­ва и
да­ри­ва­ња но­вог жи­во­та љу­ди­ма у Хри­сту оба­вља Кр­ште­њем у во­ди. Во­да
са­ма по се­би не­ма не­ки зна­чај, она је про­сто „сим­вол”. Али, ка­да се осве­ти
 168
[о­све­шта] тј. истин­ски ис­пу­ни Ду­хом Све­тим, она до­би­ја си­лу Хри­сто­ву
и у њој се чо­век ре­ал­но сје­ди­њу­је са Хри­стом и сав се – ду­шом и те­лом –
об­на­вља за но­ви жи­вот.
Осве­ће­ње во­де за­по­чи­ње во­згла­сом „Бла­о­сло­ве­но Цар­сво” и то још јед­
ном ука­зу­је на то да се кр­ште­ње ра­ни­је са­вр­ша­ва­ло у не­по­сред­ној ве­зи
са Ли­т ур­ги­јом: ра­ђа­ње за но­ви жи­вот при­род­но се за­вр­ша­ва­ло при­ма­
њем хра­не тог но­вог жи­во­та, тј. при­ма­њем Те­ла и Кр­ви Хри­сто­ве ко­ји су
„истин­ска хра­на и истин­ско пи­ће” (Јн. 6, 55).
Сле­ди ве­ли­ка јек­е­ни­ја ко­јој се до­да­ју мол­бе:
– да се осве­шта во­да ова си­лом, деј­ством и на­и­ла­ском Све­то­га Ду­ха, да јој
се по­да бла­го­дат ис­ку­пље­ња и бла­го­слов јор­дан­ски (јер је Сам Го­спод
осве­тио во­ду Сво­јим по­гру­же­њем у Јор­дан)
– да се ми про­све­тли­мо све­тло­шћу ра­зу­ма (бо­го­по­зна­ња) и по­бо­жно­сти,
да се од кр­шта­ва­но­га од­вра­те и раз­ве­ју све зле за­ми­сли ви­дљи­вих и не­ви­
дљи­вих не­при­ја­те­ља и да се у њу по­гру­же­ни удо­сто­ји Цар­ства бе­смрт­но­
сти; да се онај ко­ји са­да при­сту­па све­том Про­све­тље­њу спа­се, да га Го­спод
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
по­ка­же си­ном све­тло­сти и на­след­ни­ком веч­них бла­га, да се при­са­је­ди­ни
и бу­де уче­сник смр­ти и вас­кр­се­ња Хри­сто­вог,
– да оде­ћу кр­ште­ња и обру­че­ње са Ду­хом са­чу­ва нео­сквр­ње­ни­ма и не­у­ка­
ља­ни­ма до стра­шног да­на До­ла­ска Хри­сто­вог,
– да му во­да ова бу­де во­да но­вог ро­ђе­ња, от­пу­ште­ња гре­хо­ва и оде­жда не­
про­па­дљи­во­сти.
Све­ште­ник се по­том мо­ли за се­бе са­мо­га: да му у овај час, ка­да се пре­ко
ње­га има са­вр­ши­ти „ве­ли­ка, стра­шна и над­не­бе­ска Тај­на”, Бог опро­сти
гре­хе ње­го­ве и чи­та­вог га осве­ти „Сво­јом не­ви­дљи­вом бо­жан­ском си­
лом”. Да „про­по­ве­да­ју­ћи дру­ги­ма осло­бо­ђе­ње од гре­ха и да­ју­ћи га кроз
ис­кре­ну ве­ру” сам не бу­де слу­га гре­ха. Мо­ли се и за то, да Го­спод „уоб­ли­чи
Хри­ста у ово­ме ко­ји хо­ће да се на­но­во ро­ди”, тј. да га учи­ни истин­ском
сли­ком Хри­сто­вом, утвр­ди га на те­ме­љу Апо­столâ и Про­рокâ и учи­ни га
„на­са­дом исти­не (да га као гра­ну уса­ди) у Све­тој, Са­бор­ној и Апо­стол­
ској Цр­кви…”.
Он­да све­ште­ник гла­сно из­го­ва­ра мо­ли­тву во­до­о­све­ће­ња, ко­ја за­по­чи­ње
све­ча­ним твр­ђе­њем: „Ве­лик си, Го­спо­де, и чу­де­сна су де­ла Тво­ја и не­ма
ре­чи ко­је би опе­ва­ле чу­де­са Тво­ја”.
У овој пре­див­ној, уисти­ну ко­смич­кој мо­ли­тви, об­ја­вљу­је Цр­ква сво­ју ве­ру у
Бо­га Твор­ца, Про­ми­сли­те­ља и Спа­си­те­ља све­та. И сва тво­ре­ви­на усти­ма
Цр­кве бла­го­да­ри, сла­во­сло­ви и хва­ли Бо­га, јер је у то­ме нај­ве­ће бла­жен­
ство тва­ри, у то­ме ње­но на­зна­че­ње и ње­на пра­ва сло­бо­да. За ве­ру­ју­ће­га
цео свет од­ра­жа­ва Бо­жи­ју сла­ву, Ње­го­ву пре­му­дрост и Ње­го­ву до­бро­т у
– све­ко­ли­ка твар стре­ми сво­ме Пра­и­зво­ру, и у сје­ди­ње­њу с Њи­ме на­ла­зи
бла­жен­ство и сми­сао жи­во­та. „Пред То­бом треп­те све не­бе­сне си­ле”, об­
ја­вљу­је све­ште­ник, „Те­бе пе­ва сун­це, Те­бе сла­ви ме­сец, Те­би слу­же зве­зде,
169
пред То­бом треп­те без­да­ни…” Све је Бож­је, све је Бо­гом ство­ре­но и све
Бо­гу стре­ми. Али, чо­век је, уме­сто те истин­ске сло­бо­де, сло­бо­де си­но­ва и
при­ја­те­ља Бо­жи­јих, иза­брао сво­ју, сит­ну, „роп­ску сло­бо­ду”, сло­бо­ду бун­
та и ру­ше­ња, и – свет је пао. Али Бог ни­је на­пу­стио чо­ве­ка, Бог Тво­рац
по­стао је и Бог Спа­си­тељ.
„Ти”, про­ду­жа­ва све­ште­ник, „Ко­ји си Бог нео­пи­си­ви, бес­по­чет­ни и не­из­ре­ци­
ви и Ко­ји си си­шао на зе­мљу и узео из­глед слу­ге и по­стао чо­век, ни­си мо­гао
да под­не­сеш да ђа­во му­чи род људ­ски, не­го си до­шао и спа­сао нас”.
Та­ква је веч­на, бес­крај­но ра­до­сна,
Протојереј Александар Шмеман
бес­крај­но стра­шна об­ја­ва Цр­кве, ко­
јом она жи­ви и ко­ју ће до свр­шет­ка
ве­ка огла­ша­ва­ти це­ло­ме све­т у – али
Ти си о­шао и са­сао нас.”
„Ис­по­ве­да­мо бла­го­дат, про­по­ве­да­мо
ми­лост, не та­ји­мо до­бро­чин­ства: Ти
си осло­бо­дио на­шу при­ро­ду, Ти си
осве­тио де­ви­чан­ску утро­бу Ро­ђе­њем
Сво­јим и сва твар пе­ва Те­би Ко­ји си
се ја­вио. Јер си Ти – Бог наш, ја­вио
Си се на зе­мљи и жи­вео са љу­ди­ма.
Ти си во­де Јор­да­на осве­тио, по­слав­
ши са не­ба Ду­ха Све­то­га”.
И за­то што је Хри­стос до­шао, за­то што је Он спа­сао свет и Сво­јим ја­вља­
њем за­на­век га осве­тио, Ње­го­ва си­ла жи­ви у све­т у. Сво­ју си­лу Он је дао
Света Тајна Крштења
Цр­кви, у Њој Он на­ста­вља да Сам све осве­ћу­је и Со­бом ис­пу­ња­ва. И
за­то – „Сам Ти, Чо­ве­ко­љуп­че Ца­ру, до­ђи и са­да и осве­ти ову во­ду Ду­хом
Сво­јим Све­тим!”
„И ис­пу­ни је бла­го­да­ћу ис­ку­пље­ња (тј. да се пре­ко ње мо­гу до­би­ти пло­до­ви
ис­ку­пље­ња), дај јој бла­го­слов Јор­да­на, учи­ни је из­во­ром бе­смр­ћа, да­ром
осве­ће­ња, опро­шта­јем гре­хо­ва, ис­це­ље­њем бо­ле­сти, про­па­шћу де­монâ,
не­при­сту­пач­ном за не­при­ја­тељ­ске си­ле, ис­пу­ни је ан­ђел­ском мо­ћи. Учи­
ни да по­бег­ну од ње сви ко­ји сми­шља­ју зло Тво­ме ство­ре­њу, јер сам при­
звао Тво­је име, Го­спо­де, див­но и слав­но и за про­тив­ни­ке стра­шно…”
И за­кр­стив­ши три пу­та во­ду, ста­вља­ју­ћи при том ру­ку у њу и ду­нув­ши на
њу, све­ште­ник на­ста­вља:
„Не­ка се зна­ме­њем Кр­ста Тво­га са­тру све не­при­ја­тељ­ске си­ле”. Као што су
се „за­пре­ће­ња” на по­чет­ку чи­та­ла над са­мим ола­ше­ним, та­ко се са­да чи­
та­ју над во­дом: тво­ре­ви­на Бо­жи­ја, тј. сав (ра­зно­ли­ки) свет чи­ји је жи­вот
је­дин­ствен, пао је за­слу­гом чо­ве­ка при­зва­ног да бу­де ње­гов до­ма­ћин и са­
да „са жар­ким иш­че­ки­ва­њем оче­ку­је да се ја­ве си­но­ви Бо­жи­ји. Јер се твар
по­ко­ри та­шти­ни не од сво­је во­ље, не­го због оно­га ко­ји је по­ко­ри, са на­дом
да ће се и са­ма твар осло­бо­ди­ти од ро­бо­ва­ња про­па­дљи­во­сти, на сло­бо­ду
 170
сла­ве де­це Бо­жи­је” (Рим. 8, 19–22). Спа­се­ње чо­ве­ка зна­чи об­но­вље­ње (пре­са­
зда­ње), у ње­му и пре­ко ње­га, и чи­та­во­га све­та. Свет је дом чо­ве­ков – и Хри­
стос је Сво­јим си­ла­ском у Јор­дан, тј. у ма­те­ри­ју, при­пра­вио но­ви, очи­шће­
ни и осло­бо­ђе­ни свет, об­но­вљен (пре­са­здан) Бо­гом, да би у ње­му жи­вео,
њи­ме се хра­нио и об­ра­ђи­вао га у свом но­вом жи­во­т у чо­век ко­га је спа­сао.
И осло­бо­див­ши во­ду, све­ште­ник се опет и опет мо­ли да је Бог учи­нио – „во­
дом ис­ку­пље­ња, во­дом осве­ће­ња, очи­шће­њем те­ла и ду­ха, осло­бо­ђе­њем
од око­ва гре­ха, от­пу­шта­њем гре­хо­ва, про­све­тље­њем ду­ше, ба­њом но­вог
жи­во­та, об­но­вље­њем ду­ха, да­ро­ва­њем си­нов­ства, оде­ћом не­про­па­дљи­
во­сти, из­во­ром жи­во­та. Јер Ти си ре­као: умиј­те се и бу­ди­те чи­сти, из­ба­
ци­те лу­кав­ство из ду­ша сво­јих, Ти си нам да­ро­вао но­во ро­ђе­ње во­дом и
Ду­хом сви­ше. Си­ђи, Го­спо­де и на ову во­ду и учи­ни да се кр­ште­ни у њој
пре­о­бра­зи (тј. да по­ста­не но­ва твар), да од­ба­ци ста­рог чо­ве­ка… и об­у­че
се у но­вог, об­но­вље­ног по ли­ку Оно­га Ко­ји га је са­здао. Да се Кр­ште­њем
сје­ди­ни с по­до­би­јем (при­ли­ком) смр­ти Тво­је, и бу­де за­јед­ни­чар и вас­кр­
се­ња (Тво­га), и да са­чу­вав­ши дар Ду­ха Тво­га Све­то­га и умно­жив­ши за­лог
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
бла­го­да­ти, при­ми нај­ви­ше зва­ње и при­дру­жи се пр­во­ро­ђе­ни­ма, чи­ја су
име­на за­пи­са­на на не­бе­си­ма…”
II. Помазивање воде уљем
П о­сле осве­шта­ња во­де вр­ши се осве­ће­ње је­ле­ја (уља) и по­ма­зи­ва­ње во­де
и кр­ште­но­га њи­ме.
Је­леј (а у ста­ра вре­ме­на ра­ди­ло се о уљу ма­сли­но­вом), пред­ста­вља сред­
ство за ле­че­ње ранâ, сим­вол ми­ло­сти, ми­ра и ра­до­сти. Гран­чи­цу ма­сли­
не до­не­ла је на праг Но­ју го­лу­би­ца ко­ју је он био пу­стио из ков­че­га, као
знак пре­стан­ка гне­ва Бо­жи­јег и Бо­жи­јег по­ми­ре­ња са чо­ве­ком. Хри­стос
у Сво­јим при­ча­ма та­ко­ђе ко­ри­сти сли­ку је­ле­ја (Лк. 10, 34): њи­ме ми­ло­срд­
ни Са­мар­ја­нин по­ма­зу­је ра­не чо­ве­ку ко­га су на­па­ли раз­бој­ни­ци. Та­ко,
до­да­ва­ње осве­ће­ног уља кр­штењ­ској во­ди ука­зу­је да кр­ште­њем до­ла­зи
до по­ми­ре­ња чо­ве­ка са Бо­гом ко­је је из­вр­шио Хри­стос, и да се њи­ме ис­
це­љу­ју чо­ве­ко­ве ра­не, тј. гре­хо­ви и бо­ле­сти, и кр­ште­но­ме да­ру­је сна­га за
бор­бу за злом.
„Мир сви­ма”, ка­же све­ште­ник. Тим се во­згла­сом из­ра­жа­ва су­шти­на Цр­кве
као ро­да људ­ског по­ми­ре­но­га са Бо­гом, ро­да ко­ји не­гда не бе­ше по­ми­
ло­ван, а са­да је­сте по­ми­ло­ван Бо­гом (1. Пе­тр. 2, 10). Он има мир Хри­стов,
по ре­чи Хри­сто­вој: „Мир вам оста­вљам, мир Свој да­јем вам” (Јн. 14, 27). А
за­тим, по­но­во, ду­ва­њем осло­ба­ђа­ју­ћи је­леј, као што је то ра­ни­је учи­нио
са во­дом и са са­мим кр­шта­ва­ним, све­ште­ник осве­ћу­је је­леј кр­сним зна­
ме­њем, мо­ле­ћи се да то уље бу­де „оруж­је прав­де”. И, по­ју­ћи „Али­лу­ја”, три
пу­та кр­сто­о­бра­зно по­ма­зу­је во­ду.
Тим по­ма­зи­ва­њем во­де за­вр­ше­на је при­пре­ма за Кр­ште­ње, при­пра­вљен
је „гроб и ко­лев­ка”, по ре­чи­ма св. Ки­ри­ла Је­ру­са­лим­ског. Гроб – за­то
171
што се чо­век, ула­зе­ћи у кр­сти­о­ни­цу, сје­ди­њу­је са смр­ћу Хри­сто­вом, а
ко­лев­ка – за­то што кроз ту кр­штењ­ску смрт до­ла­зи до ње­го­вог но­вог
ро­ђе­ња. Ова при­пре­ма окон­ча­ва се све­ча­ним во­згла­сом све­ште­ни­ка –
бла­го­си­ља­њем Бо­га „Ко­ји про­све­тљу­је и осве­ћу­је сва­ко­га чо­ве­ка што
до­ла­зи на свет”.
III. Помазивање крштаванога уљем
И  при­но­си се онај ко­ји се кр­шта­ва”. Све­ште­ник га по­ма­зу­је осве­ће­ним
„ је­ле­јем. У ста­ра вре­ме­на рат­ни­ци су, при­пре­ма­ју­ћи се за бор­бу, ма­за­ли
Протојереј Александар Шмеман
сво­је те­ло уљем да би га ти­ме осна­жи­ли. Исто та­ко и хри­шћа­нин, сту­па­
ју­ћи у ре­до­ве Хри­сто­вих вој­ни­ка, до­би­ја на­ро­чи­т у си­лу за ту „не­ви­дљи­ву
бор­бу” ко­ју је он све­сно при­хва­тио, из­а­би­ра­ју­ћи „уски пут” спа­се­ња. „Ти
си по­ма­зан”, ве­ли све­ти Ам­вро­си­је Ми­лан­ски, „као под­ви­жник (бо­рац)
Хри­стов ко­ји има да би­је бит­ку про­тив овог ве­ка”.
„По­ма­зу­је се че­до Бо­жи­је је­ле­јем ра­до­сти”, ка­же он­да све­ште­ник, чи­не­ћи
му знак кр­ста на че­лу, „у име Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха. Амин”. За­тим
му то чи­ни на гру­ди­ма, го­во­ре­ћи: „ра­ди ис­це­ље­ња ду­ше и те­ла”. Он­да на
уши­ма – „ра­ди слу­ша­ња ре­чи Бо­жи­јих”, па на ру­ка­ма – „јер га Тво­је ру­ке
ство­ри­ше и са­зда­ше”, и на но­га­ма – „да би хо­дио пу­тем за­по­ве­сти Тво­
јих”. Вас­це­ли чо­век, вас­це­ло те­ло ње­го­во и сва чу­ла ње­го­ва об­на­вља­ју се,
очи­шћу­ју и осна­жу­ју за слу­же­ње Бо­гу.
IV. Крштење
И  ка­да по­ма­же це­ло те­ло, све­ште­ник га кр­шта­ва” – тј. по­гру­жа­ва у во­ду
Света Тајна Крштења
„ три пу­та, го­во­ре­ћи: „Кр­шта­ва се че­до Бож­је, у име Оца, амин, и Си­на,
амин, и Све­то­га Ду­ха. Амин.”
То је по сво­ме зна­ча­ју је­дин­ствен, ни са чим не упо­ре­див тре­ну­так на­ше­га
жи­во­та, не са­мо зе­маљ­ског но и веч­ног. По­гру­жа­ва­ју­ћи се у во­ду, ми смо
умр­ли са Хри­стом, а из­ла­зе­ћи из ње „вас­кр­сли” смо са Њим – и „та спа­
со­но­сна во­да нам је и гроб и ко­лев­ка”. „И као што је Хри­стос уисти­ну био
рас­пет, по­гре­бен и вас­кр­сао, та­ко смо се и ми кроз Кр­ште­ње удо­сто­ји­ли
да на све­то­та­јин­ски на­чин бу­де­мо по­гре­бе­ни и да вас­кр­сне­мо с Њи­ме”
(св. Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски).
V. Псалам
З а­тим, од­мах на­кон кр­ште­ња све­ште­ник и сав са­бра­ни на­род пе­ва­ју 31.
Пса­лам у ко­ме се из­ра­жа­ва ра­дост због до­би­је­ног опро­шта­ја и по­чет­ка
но­вог жи­во­та. „Бла­го оно­ме ко­ме је опро­ште­на кри­ви­ца и чи­ји је грех
по­кри­вен… Ра­дуј­те се и ве­се­ли­те се у Го­спо­ду, пра­вед­ни­ци, и сла­ви­те сви
ко­ји сте пра­ва ср­ца”.
 172
VI. Облачење у белу одећу
З а­тим све­ште­ник обла­чи но­во­кр­ште­но­га у бе­лу оде­ћу. Као што је свла­че­
ње оде­ће пре кр­ште­ња озна­ча­ва­ло свла­че­ње са се­бе пре­ђа­шњег огре­хо­
вље­ног чо­ве­ка, та­ко је ова бе­ла оде­ћа сли­ка но­вог људ­ског би­ћа, „по ли­ку
Са­зда­те­ља ње­го­вог”.
„Обла­чи се че­до Бож­је”, го­во­ри све­ште­ник, „у ха­љи­ну прав­де у име Оца и
Си­на и Све­то­га Ду­ха. Амин”. У исто вре­ме по­јао се тро­пар: „Дај ми ха­љи­
ну све­тлу, мно­го­ми­ло­сти­ви Хри­сте, Бо­же наш, Ко­ји се оде­ваш све­тло­шћу
као ха­љи­ном”.
„Кад си сву­као ста­ру оде­ћу”, ве­ли све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски, „и ду­хов­но
се обу­као у бе­лу, он­да тре­ба да увек но­сиш бе­ло. Не ка­же­мо ми да тре­
ба увек да имаш на се­би оде­ћу бе­ло обо­је­ну, но бе­лу у пра­вом сми­слу и
све­тлу, тј. ду­хов­ну. Ако нам је Бог дао бе­лу оде­ћу, ми смо ду­жни да је са­
чу­ва­мо бе­лом у на­шем зе­маљ­ском жи­во­т у и да као „си­но­ви све­тло­сти”
иза­ђе­мо пред Бо­га ка­да нас Он при­зо­ве к Се­би. По оби­ча­ју се но­во­кр­
ште­но­ме да­је и крст да га стал­но но­си на гру­ди­ма и да га овај под­се­ћа на
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Хри­сто­ве ре­чи: „ко хо­ће да иде за Мном, не­ка се од­рек­не се­бе и узме крст
свој и иде за Мном” (Мт. 16, 24).
Ти­ме се за­вр­ша­ва Све­та Тај­на Кр­ште­ња и ми по­том при­сту­па­мо Св. Тај­ни
Ми­ро­по­ма­за­ња.
МИРОПОМАЗАЊЕ
К р­ште­ње је Све­та Тај­на опро­ште­ња и об­но­вље­ња, Тај­на ро­ђе­ња. Али за
ро­ђе­њем сле­ди жи­вот. Ка­да је при ства­ра­њу све­та Бог са­здао чо­ве­ка,
„ду­нуо му је у ли­це дух жи­вот­ни” (Пост. 2, 7). Та­ко је и по­сле но­во­га ства­
ра­ња – спа­се­ња све­та, из­вр­ше­ног Хри­стом, Дух Све­ти у Дан Пе­де­сет­ни­це
си­шао на Апо­сто­ле да би их „обу­као у си­лу сви­ше (с не­ба)”. Исто та­ко се
и по­сле кр­ште­ња Дух Све­ти низ­во­ди на но­во­кр­ште­но­га у Све­тој Тај­ни
Ми­ро­по­ма­за­ња.
Ми­ро­по­ма­за­ње је Све­та Тај­на жи­во­та: Дух Све­ти је „Да­ва­лац жи­во­та”, тј.
из­вор оног но­вог бо­жан­ског жи­во­та ко­ји чо­век за­до­би­ја у Хри­сту, „Јер
жи­вот се ја­ви”, ве­ли све­ти Јо­ван Бо­го­слов (1. Јов. 1, 2), „и тај нам је Жи­вот
дат Ду­хом Све­тим”… „А не жи­вим ви­ше ја, не­го Хри­стос жи­ви у ме­ни”
(Гал. 2, 20). Тај жи­вот да­је и о ње­му све­до­чи Дух Све­ти, Ко­ји је си­шао на
Апо­сто­ле у Је­ру­са­ли­му, и Ко­ји са­вр­ша­ва све Све­те Тај­не Цр­кве, Он се
низ­во­ди на нас ми­ро­по­ма­за­њем: „Он је тај што до­ђе во­дом и кр­вљу, Исус
Хри­стос… и Дух је онај ко­ји све­до­чи, јер Дух је исти­на” (1. Јн. 5, 6).
Све­а Тај­на осве­ће­ња: „свет” зна­чи пре све­га – осве­ћен, тј. по­све­ћен Бо­гу,
пре­дат на слу­же­ње Ње­му. За­то је Цр­ква „род иза­бра­ни, цар­ско све­штен­
ство, на­род све­ти” (1. Пе­тр. 2, 9). Она слу­жи де­лу Хри­сто­вом, а и Сам је
Хри­стос до­шао „да слу­жи и пре­да жи­вот Свој у от­куп за мно­ге (Мт. 20, 2). И
173
ми у Цр­кви жи­ви­мо не се­бе ра­ди, не­го да ис­пу­ни­мо Ње­го­во де­ло у све­т у.
Ми смо „на­род за­до­би­јен да об­ја­ви са­вр­шен­ства” Оно­га ко­ји нас до­зва
из „та­ме на чу­де­сну све­тлост Сво­ју” (2. Пе­тр. 2,). Сва­ко од нас је осве­ћен
Ду­хом Све­тим, тј. по­све­ћен за слу­же­ње Го­спо­ду сво­ме. Дух Све­ти сва­ко­
га упу­ћу­је на осо­бе­но слу­же­ње, и не­ма чла­на Цр­кве ко­ји ни­је при­зван на
не­ко слу­же­ње, по­што са­ма Цр­ква пред­ста­вља веч­но слу­же­ње Бо­гу, веч­но
све­до­чан­ство и Ње­го­вом цар­ству у све­т у и над све­том.
Све­а Тај­на оу­хо­вље­ња: наш жи­вот, по ре­чи пре­по­доб­ног Се­ра­фи­ма Са­
ров­ског, тре­ба „да пред­ста­вља сти­ца­ње (за­до­би­ја­ње) Ду­ха Све­то­га”, тј.
Протојереј Александар Шмеман
јед­но не­пре­кид­но уз­ра­ста­ње и оду­хо­вља­ва­ње Све­ти­њом. Ми смо при­
зва­ни на са­вр­шен­ство: „Бу­ди­те са­вр­ше­ни као што је са­вр­шен Отац ваш
Не­бе­ски” (Мт. 5, 48). У све­тој Тај­ни Ми­ро­по­ма­за­ња на­ма се да­је бла­го­дат,
тј. си­ла ко­ја нам по­ма­же у том уз­ра­ста­њу, у том не­пре­кид­ном бо­ре­њу за
ду­хов­ни жи­вот, за оду­хо­вље­ње вас­це­лог на­шег људ­ског би­ћа. Дух Све­ти,
ко­ји нам је дат, из­вор је те уну­тар­ње же­ђи ко­ја нам ви­ше не до­пу­шта да
се за­до­во­ља­ва­мо са­мо зе­маљ­ским и ма­те­ри­јал­ним, но нас увек зо­ве ка
не­бе­ско­ме, веч­но­ме, са­вр­ше­но­ме. Он је са­вест ко­ја осу­ђу­је на­ше рђа­ве
по­ступ­ке и да­је нам „да ви­ди­мо на­ше гре­хе”, Он је она „ра­дост и мир”
ко­ји нам да­ју да још ов­де, на зе­мљи, пред­о­ку­ша­мо веч­ну ра­дост Цар­ства
Бо­жи­јег (Рим. 14, 17).
У по­чет­ку се низ­во­ђе­ње Ду­ха Све­то­га по­сле Кр­ште­ња оба­вља­ло по­ла­га­њем
ру­ку. Апо­сто­ли ко­ји су до­шли у Са­ма­ри­ју по­мо­ли­ли су се за Са­мар­ја­не
„да при­ме Ду­ха Све­то­га. Јер, још ни на јед­но­га од њих не бе­ше си­шао, не­
го бе­ху са­мо кр­ште­ни у име Го­спо­да Ису­са. Та­да по­ла­га­ху ру­ке на њих, и
Света Тајна Крштења
они при­ма­ху Ду­ха Све­то­га” (Д. ап. 8, 15–17).
Ка­сни­је је по­ла­га­ње ру­ку би­ло за­ме­ње­но по­ма­зи­ва­њем све­тим ми­ром, тј.
на­ро­чи­тим уљем, ко­је се спра­вља од ску­по­це­них ве­шта­ста­ва (суп­стан­
ци), и ко­је осве­ћу­ју пред­став­ни­ци по­ме­сних Цр­ка­ва на Ве­ли­ки Че­твр­
так. „Ми­ро” на грч­ком је­зи­ку зна­чи ми­о­ми­ри­сно уље. По­ма­зи­ва­ње уљем
увек је пред­ста­вља­ло сли­ку чо­ве­ко­вог по­све­ћи­ва­ња и сла­ња на слу­же­ње.
Сам Хри­стос је По­ма­за­ник, по­што реч „Хри­стос” на грч­ком зна­чи „по­
ма­за­ник”: „Дух је Го­спод­њи на Ме­ни; за­то Ме по­ма­за да ја­вим је­ван­ђе­ље
си­ро­ма­си­ма” (Лк. 4, 18). То ду­хов­но по­ма­зи­ва­ње оних ко­ји ве­ру­ју у Хри­ста
и вр­ши се у Све­тој Тај­ни Ми­ро­по­ма­за­ња.
Молитва
З а да­ро­ва­ње тог осве­ће­ног жи­во­та и бла­го­да­ти за ду­хов­но уз­ра­ста­ње све­
ште­ник се мо­ли од­мах по обла­че­њу но­во­кр­ште­но­га у бе­лу оде­ћу.
„Бла­го­сло­вен си, Го­спо­де, Бо­же Све­др­жи­те­љу, из­во­ре до­ба­ра, Сун­це Прав­
де. По­ја­вом Је­ди­но­род­ног Си­на Тво­га и Бо­га на­шег оба­сјао си све­тло­шћу
спа­се­ња оне ко­ји су би­ли у та­ми. На­ма не­до­стој­ни­ма да­ро­вао си бла­же­
но очи­шће­ње у све­тој во­ди и бо­жан­стве­но осве­ће­ње кроз жи­во­твор­но
 174
по­ма­за­ње. Ти си и са­да бла­го­и­зво­лео да на­но­во ро­диш во­дом и Ду­хом
ово но­во­кр­ште­но че­до и да му по­да­риш опро­штај вољ­них и не­вољ­них
гре­хо­ва. За­то Ти Сам, Го­спо­де, ми­ло­сти­ви Ца­ре, да­руј му и пе­чат да­ра
Све­тог и све­моћ­ног Ду­ха Сво­га и при­че­шће све­тим Те­лом и ча­сном Кр­
вљу Хри­ста Тво­га. Са­чу­вај га у осве­ће­њу Сво­ме, учвр­сти у пра­во­слав­ној
ве­ри, из­ба­ви га од лу­ка­во­а (зло­га) и од свих сплет­ки ње­го­вих. Очу­вај у
чи­сто­ти и прав­ди ду­шу ње­го­ву спа­со­но­сним стра­хом Сво­јим да би сва­
ким сво­јим де­лом и сва­ком реч­ју уго­дио Те­би и по­стао син и на­след­ник
Тво­га не­бе­ског Цар­ства”.
Миропомазање
З а­тим све­ште­ник по­ма­зу­је но­во­кр­ште­но­га све­тим ми­ром, и чи­не­ћи му
знак кр­ста на че­лу, оч­ним кап­ци­ма, но­здр­ва­ма, усна­ма, уши­ма, гру­ди­ма,
ру­ка­ма и но­га­ма, и сва­ки пут го­во­ре­ћи: „Пе­чат да­ра Ду­ха Све­тог. Амин”.
За­то су де­ло­ви Ао­со­ла и Је­ван­ђе­ља, чи­јим се чи­та­њем да­нас за­вр­ша­ва
Пе­ча­том се то по­ма­зи­ва­ње на­зи­ва за­то што њи­ме Го­спод ста­вља пе­чат на
нас: ми при­па­да­мо Ње­му, учи­мо Ње­гов на­род у ово­ме све­т у и Он је наш
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Цар и Го­спод не са­мо на не­бу и у бу­ду­ћем жи­во­т у, не­го и ов­де, на зе­мљи
и сва­ком тре­ну на­шег жи­во­та. И тај се пе­чат ста­вља на це­ло те­ло, на све
ње­го­ве де­ло­ве, за­то што је и сав наш жи­вот, и ду­хов­ни и те­ле­сни, осве­ћен,
тј. пре­дат на слу­же­ње Бо­гу: „Или не зна­те да је те­ло ва­ше храм Све­то­га
Ду­ха Ко­ји је у ва­ма, Ко­је­га има­те од Бо­га, и ни­сте сво­ји, јер сте ку­пље­ни
ску­по. Про­сла­ви­те, да­кле, Бо­га те­лом сво­јим и ду­хом сво­јим, јер су Бо­
жи­ји” (1. Кор. 19–120).
Круг као слика
З а­вр­ша­ва­ју­ћи Све­т у Тај­ну Кр­ште­ња и Ми­ро­по­ма­за­ња, све­ште­ник и но­
во­кр­ште­ни (или кум, ко­ји др­жи кр­ште­но де­те) три пу­та у хо­ду опи­шу
круг, тј. иду у оп­хо­ду око кр­сти­о­ни­це, док се по­ју сти­хо­ви из по­сла­ни­це
Са­вре­ме­ни чин Кр­ште­ња за­вр­ша­ва се оми­ва­њем но­во­кр­ште­но­га и по­стри­
апо­сто­ла Па­вла: „Сви ко­ји се у Хри­ста кр­сти­сте у Хри­ста се обу­ко­сте” –
тј. сви ко­ји сте, кроз сје­ди­ње­ње с Њим по­ста­ли слич­ни Ње­му – по­ста­ли
сте по­ма­за­ни­ци Све­тог Ду­ха.
Круг сваг­да зна­чи веч­ност, пу­но­ћу и вер­ност. Он сје­ди­њу­је за­на­век: све­ште­
ник при­ли­ком ру­ко­по­ло­же­ња иде у круг око пре­сто­ла, му­жа и же­ну на
вен­ча­њу во­де у круг око на­ло­ња и да­ју им пр­сте­но­ве. Круг не­ма кра­ја – он
пред­ста­вља веч­ност. Кр­ште­ње уво­ди чо­ве­ка у веч­ни жи­вот и за­на­век га
сје­ди­њу­је са Бо­гом, оно нас при­зи­ва на вер­ност Ње­му и зо­ве да стре­ми­мо
С ве­ште­ник се мо­ли за но­во­кр­ште­ног да са­чу­ва „све­тлост ли­ца Хри­сто­
ка пу­но­ћи, тј. ка са­вр­шен­ству.
Апостол и Јеванђеље
Р а­ни­је, ка­да се Кр­ште­ње са­вр­ша­ва­ло у пас­хал­ну ноћ, или у сва­ком слу­
ча­ју, на по­чет­ку Ли­т ур­ги­је и у цр­кве­ном са­бра­њу, од­мах на­кон све­те
Тај­не Кр­ште­ња но­во­кр­ште­ни су у ли­ти­ји ула­зи­ли у храм да би пр­ви пут
175
уче­ство­ва­ли у све­тој Ев­ха­ри­си­ји и би­ли ње­ни при­ча­сни­ци. Те три све­
те Тај­не су не­рас­ки­ди­во по­ве­за­не: Кр­ште­ње као ро­ђе­ње, Ми­ро­по­ма­за­ње
као но­ви жи­вот и Ев­ха­ри­сти­ја као уче­ство­ва­ње у том но­вом жи­во­т у и
„не­про­па­дљи­ва хра­на”, од ко­је и жи­ви­мо. О то­ме све­до­чи и го­ре на­ве­
де­на мо­ли­тва у ко­јој све­ште­ник мо­ли за да­ро­ва­ње но­во­кр­ште­но­ме жи­
во­твор­ног по­ма­за­ња и при­че­шћа Све­тим Те­лом и Кр­вљу Хри­сто­вом.
На­рав­но, да­нас ка­да се Кр­ште­ње вр­ши обич­но из­ван хра­ма и одво­је­но
од Ли­т ур­ги­је, ап­со­лут­но је по­треб­но но­во­кр­ште­но де­те до­ве­сти на Ли­
тур­ги­ју и учи­ни­ти га при­ча­сни­ком, пр­вом при­ли­ком ка­да се Ли­т ур­ги­ја
Протојереј Александар Шмеман
слу­жи, јер је оно за­то и кр­ште­но – „да је­де(те) и пи­је(те) за тр­пе­зом Мо­
јом у Цар­ству Мо­ме” (Лк. 22, 30).
Све­та Тај­на Кр­ште­ња, исти они ко­ји се чи­та­ју на Ве­ли­ку Су­бо­т у, на дан
за кр­шта­ва­ње par ex­cel­len­ce. То су сти­хо­ви из По­сла­ни­це Ри­мља­ни­ма,
гл. 6. сти­хо­ви 3–11 (на­ве­де­ни на по­чет­ку овог на­пи­са) у ко­ји­ма се от­
кри­ва ве­за кр­ште­ња са смр­ћу и Вас­кр­се­њем Хри­сто­вим, и Је­ван­ђе­ље о
Ма­е­ју гл. 28, сти­хо­ви 16–20, о ја­вља­њу вас­кр­сло­га Го­спо­да Апо­сто­ли­
ма – „Да­де Ми се сва­ка власт на зе­мљи. Иди­те, да­кле, и на­у­чи­те све на­
ро­де кр­сте­ћи их… уче­ћи их да др­же све што Сам вам за­по­ве­дио; и ево,
Ја сам с ва­ма у све да­не до свр­шет­ка ве­ка”. Хри­с тос још не цар­с тву­је,
али је Цар­ство Ње­го­во да­то љу­ди­ма у Цр­кви: ми смо ду­жни да сву­где и
сви­ма до­но­си­мо Бла­гу Вест о Ње­му и да к Ње­му при­во­ди­мо све љу­де,
јер у Хри­сту Сам Го­спод пре­би­ва са на­ма, а у пре­би­ва­њу са Њим је и
сми­сао на­шег жи­во­та.
Света Тајна Крштења
* * *
же­њем вла­си. У пр­во­бит­ној Цр­кви оба та чи­на оба­вља­на су у осми дан по
кр­ште­њу: то­ком це­ле сед­ми­це но­во­кр­ште­ни су но­си­ли бе­лу оде­ћу, про­во­
ди­ли го­то­во све вре­ме у хра­му, сва­ко­днев­но уче­ству­ју­ћи у бо­го­слу­же­њу
и слу­ша­ју­ћи за­вр­шну по­у­ку ко­ја се на­зи­ва­ла ми­са­о­и­јом, тј. „уво­ђе­њем
у тај­ну Цр­кве­ног жи­во­та”.
Омивање
вог у ср­цу… штит ве­ре… оде­жду не­про­па­дљи­во­сти у ко­ју се обу­као…
ду­хов­ни пе­чат” и да кроз ову Све­т у Тај­ну Сам Бог по­ло­жи на ње­га Сво­ју
„моћ­ну ру­ку”. По­сле во­згла­са „мир сви­ма”, све­ште­ник нас по­зи­ва да при­
кло­ни­мо гла­ве пред Го­спо­дом, и но­во­кр­ште­ни та­да пр­ви пут уче­ству­је у
том из­ра­жа­ва­њу по­слу­шно­сти и пре­да­но­сти свих хри­шћа­на Бо­гу. За­тим
све­ште­ник оми­ва ме­ста на ко­ји­ма је оба­вље­но Ми­ро­по­ма­за­ње, го­во­ре­ћи:
„Оправ­дао си се, про­све­тлио се, ми­ро­по­ма­зао, осве­тио и омио се: у име
Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха. Амин…”
 176
То оми­ва­ње, ко­јим се чо­век уво­ди у ње­гов сва­ко­днев­ни жи­вот, ука­зу­је да
оно што се са­вр­ши­ло над њи­ме, та­јан­стве­но и ду­хов­но оста­је де­ло­твор­
но за­на­век. Kао за­вр­ше­так­Све­те Тај­не оно зна­чи да је чо­век при­зван да у
свом жи­во­т у ту Тај­ну увек ис­пу­ња­ва.
Пострижење власи
Н а то ука­зу­је и по­стри­же­ње вла­си као сли­ка чо­ве­ко­вог са­мо­при­но­ше­ња
на жр­тву Бо­гу, пре­да­ва­ња се­бе на слу­же­ње Ње­му. Бог је ство­рио чо­ве­ка
са ду­шом и те­лом. „Са ду­шом сло­ве­сном (тј. ра­зум­ном) и бла­го­ли­ким те­
лом ко­је слу­жи ду­ши… да би свим сво­јим чув­стви­ма на­да­све бла­го­да­рио
Умет­ни­ку, тј. Бо­гу…” И да­ју­ћи на овом по­стри­гу вла­си као део сво­га те­ла,
чо­век све­до­чи да се у Цр­кви вас­по­ста­вља то пра­вил­но ста­ње ства­ри, и да
се свет по­ми­рио са Бо­гом и да Му слу­жи.
И це­ла све­та Тај­на окон­ча­ва се от­пу­стом, тј. за­вр­шним бла­го­си­ља­њем Бо­га.
Са ру­ског пре­вео Ро­до­љуб Ла­зић
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
177
Епископ Иларион (Алфејев)
КРШТЕЊЕ
С ве­та Тај­на Кр­ште­ња пред­ста­вља две­ри за ула­зак у Цр­кву као Цар­ство
бла­го­да­ти – њо­ме за­по­чи­ње хри­шћан­ски жи­вот. Кр­ште­ње је гра­ни­ца
ко­ја оде­љу­је чла­но­ве те­ла Хри­сто­вог од оста­лих љу­ди, ко­ји се на­ла­зе из­
ван то­га те­ла. Кр­ште­њем се чо­век обла­чи у Хри­ста, по ре­чи­ма апо­сто­ла
Па­вла, ко­је се по­ју за вре­ме оп­хо­да кр­шта­ва­них око кр­сти­о­ни­це: Ели­
цы во Хри­ста кре­сти­сте­ся, во Хри­ста об­ле­ко­сте­ся (Гал. 3, 27: „ви ко­ји се у
Епископ Иларион (Алфејев)
Хри­ста кр­сти­сте, у Хри­ста се обу­ко­сте”). Кроз кр­ште­ње чо­век уми­ре за
гре­хов­ни жи­вот и вас­кр­са­ва у но­ви ду­хов­ни жи­вот, о че­му се го­во­ри у
од­лом­ку из Апо­сто­ла ко­ји ула­зи у са­став чи­на Све­те Тај­не: „Сви ко­ји се
кр­сти­смо у Хри­ста Ису­са, у смрт ње­го­ву се кр­сти­смо. Та­ко се с Њим по­
гре­бо­смо кроз кр­ште­ње у смрт, да би, као што Хри­стос уста­де из мр­твих
сла­вом Оче­вом, та­ко и ми хо­ди­ли у но­вом жи­во­т у… Ако ли умре­смо
са Хри­стом, ве­ру­је­мо да ће­мо и жи­ве­ти са Њи­ме, зна­ју­ћи да Хри­стос,
устав­ши из мр­твих, ви­ше не уми­ре; смрт ви­ше не вла­да њи­ме… Та­ко и
ви сма­трај­те се­бе да сте мр­тви гре­ху, а жи­ви Бо­гу” (Рим. 6, 3–11).
Пра­сли­ку но­во­за­вет­ног Кр­ште­ња пред­ста­вља­ло је Јо­ва­но­во „кр­ште­ње по­ка­
ја­ња за опро­ште­ње гре­хо­ва” (Мк. 1, 4), ко­је је он са­вр­шио у во­да­ма Јор­да­на.
Во­да је је­дан од нај­древ­ни­јих ре­ли­гиј­ских сим­во­ла. У Би­бли­ји во­да сим­
во­ли­зу­је жи­вот (уп. Ис. 35, 6–7; 58, 11), бла­го­дат Бо­жи­ју (Јн. 4, 10–14), ду­хов­ну и
мо­рал­ну чи­сто­т у чо­ве­ка (Ис. 1, 16). Код древ­них Је­вре­ја уоби­ча­је­на су би­ла
Крштење
че­ста уми­ва­ња, ко­ја, ипак, исто као ни жр­тве­на крв, ни­су мо­гла да спе­ру
пр­во­род­ни грех и да осло­бо­де чо­ве­ка од вла­сти ђа­во­ла. Кр­ште­ње Јо­ва­но­во
по фор­ми је би­ло слич­но тим ри­т у­ал­ним уми­ва­њи­ма, а по сми­слу пред­
ста­вља­ло је при­пре­му за су­срет са Хри­стом: „При­пре­ми­те пут Го­спод­њи,
по­рав­ни­те ста­зе ње­го­ве” (Мк. 1, 3). Хри­стос је до­шао к Јо­ва­ну да се кр­сти
не за­то да би се умио, јер је био без­гре­шан и чист, не­го да би сво­јим по­
гру­же­њем у Јор­дан осве­штао во­де ре­ке, да­ро­вао им Сво­ју енер­ги­ју и си­лу,
учи­нио их жи­во­твор­ним и жи­во­но­сним. У Све­тој Тај­ни Кр­ште­ња та­ко­ђе
се осве­ћу­је во­да и за­то се чи­та­ју мо­ли­тве са при­зи­ва­њем Све­тог Ду­ха.
Све­т у Тај­ну Кр­ште­ња за­по­ве­дио је Сам Хри­стос: „Иди­те, да­кле, и на­у­чи­
те све на­ро­де кр­сте­ћи их у име Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха” (Мт. 28, 19).
За­по­вест Хри­сто­ва укљу­чу­је основ­не еле­мен­те чи­но­деј­ства Све­те Тај­не:
прет­ход­но по­у­ча­ва­ње („огла­ше­ње”), без ко­јег ве­ра не­ће би­ти све­сна, по­
гру­же­ње у во­ду (грч­ки bap­ti­smos бу­квал­но зна­чи „по­гру­же­ње”) и фор­му­
лу „у име Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха”. У пр­во­бит­ној Цр­кви Кр­ште­ње се
вр­ши­ло по­гру­жа­ва­њем у во­ду (уп. Дап. 8, 38: „и си­ђо­ше оба у во­ду”), при
че­му су у нај­ра­ни­јој епо­хи кр­шта­ва­ли „у во­ди жи­вој”, то јест у те­ку­ћој,
реч­ној, а не у ста­ја­ћој, је­зер­ској во­ди. Ипак, до­ста ра­но при хра­мо­ви­ма су
 178
по­че­ли да гра­де бап­ти­сте­ри­је са спе­ци­јал­ним ба­се­ном (кр­сти­о­ни­цом) у
ко­ме су по­гру­жа­ва­ли кр­шта­ва­не. Прак­са об­ли­ва­ња и кро­пље­ња је по­зни­
јег да­т у­ма. Ме­ђу­тим, и у древ­ној Цр­кви до­пу­шта­ло се Кр­ште­ње об­ли­ва­
њем у из­у­зет­ним окол­но­сти­ма, на­при­мер у слу­ча­ју бо­ле­сти кр­шта­ва­ног. У
„Лу­гу ду­хов­ном” опи­сан је слу­чај Кр­ште­ња чо­ве­ка не во­дом, не­го пе­ском:
пут­ни­ци су се на­ла­зи­ли у ду­би­ни пу­сти­ње и пре­ти­ла им је смрт, а во­де у
бли­зи­ни ни­је би­ло.
У епо­хи Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког (IV в.) би­ло је при­хва­ће­но да се кр­шта­ва­
ју пр­вен­стве­но од­ра­сли, јер се ве­ћи зна­чај при­да­вао све­сном при­ма­њу
Све­те Тај­не. По­не­ки су, зна­ју­ћи да се Кр­ште­њем опра­шта­ју гре­си, од­ла­
га­ли Све­т у Тај­ну до по­след­њег да­на жи­во­та. Сам им­пе­ра­тор Кон­стан­тин
кр­стио се пред смрт. Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов био је син епи­ско­па, али
се кр­стио у зре­лом уз­ра­сту. Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки и Јо­ван Зла­то­у­сти та­
ко­ђе су се кр­сти­ли по за­вр­ше­њу ви­со­ке шко­ле. Ипак, прак­са кр­шта­ва­ња
одој­ча­ди ни­је ма­ње древ­на – апо­сто­ли су кр­шта­ва­ли чи­та­ве по­ро­ди­це, у
ко­ји­ма мо­ра би­ти да је би­ло и де­це (уп. Дап. 10, 48: кр­ште­ње Кор­ни­ли­ја са
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
свим до­мом). Све­ти Ири­неј Ли­он­ски (II в.) го­во­ри: „Хри­стос је до­шао да
спа­се оне ко­ји се кроз Ње­га пре­по­ра­ђа­ју у Бо­гу: одој­чад, де­цу, омла­ди­ну,
ста­ри­је. Ори­ген (III в.) на­зи­ва оби­чај кр­шта­ва­ња одој­ча­ди „апо­стол­ским
пре­да­њем”. Сто два­де­сет че­твр­то пра­ви­ло Кар­та­ген­ског Са­бо­ра (IV в.)
са­др­жи ана­те­му про­тив оних ко­ји од­ба­цу­ју нео­п­ход­ност кр­шта­ва­ња одој­
ча­ди и но­во­ро­ђе­не де­це, ко­ја, прем­да ни­с у са­гре­ши­ла са­ма, тре­ба да се
осло­бо­де пр­во­род­ног гре­ха.
Што се ти­че ве­ре као глав­ног усло­ва де­ло­твор­но­сти Све­те Тај­не („ко­ји по­
ве­ру­је и кр­сти се би­ће спа­сен, а ко­ји не ве­ру­је би­ће осу­ђен” – Мк. 16, 16),
у слу­ча­ју Кр­ште­ња мла­де­на­ца ис­по­ве­да­ње ве­ре из­го­ва­ра­ће ку­мо­ви (ро­
ди­те­љи), са­мим тим се оба­ве­зу­ју­ћи да ће вас­пи­та­ти де­цу у ве­ри и ти­ме
осми­сли­ти Кр­ште­ње. Ма­ло де­те, при­ма­ју­ћи Све­т у Тај­ну, не мо­же ло­гич­ки
да раз­у­ме шта се де­ша­ва с њим, али ње­го­ва је ду­ша спо­соб­на да при­ми
бла­го­дат Све­тог Ду­ха. „Ве­ру­јем, – пи­ше преп. Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов,
– да се кр­ште­на ма­ла де­ца осве­ћу­ју и чу­ва­ју под по­кро­вом Све­све­то­га
Ду­ха и да су они ов­це ду­хов­ног ста­да Хри­сто­вог и иза­бра­ни ја­гањ­ци, јер
су за­пе­ча­ће­ни зна­ме­њем жи­во­твор­ног Кр­ста и са­вр­ше­но осло­бо­ђе­ни од
ти­ра­ни­је ђа­во­ла”. Ме­ђу­тим, ма­лој де­ци се Бла­го­дат Бо­жи­ја да­је као за­лог
њи­хо­ве бу­ду­ће ве­ре, као се­ме ко­је се ба­ца на зе­мљу. Али да би из се­ме­на
из­ра­сло др­во и до­не­ло пло­да, по­треб­ни су на­по­ри и ку­мо­ва и са­мог кр­
ште­ног по ме­ри ње­го­вог уз­ра­ста­ња.
У древ­ној Цр­кви Кр­ште­ње се ни­је оба­вља­ло сва­ко­днев­но – сход­но по­тре­
ба­ма оних ко­ји же­ле да се кр­сте, ка­ко се то прак­ти­ку­је да­нас, већ са­мо на
ве­ли­ке пра­зни­ке, осо­би­то на Пас­ху. Кр­ште­њу су прет­хо­ди­ли ду­ги ме­се­ци
(по­не­кад и го­ди­не) огла­ша­ва­ња, ка­да су кан­ди­да­ти за при­ма­ње Све­те Тај­
не до­ла­зи­ли у храм и слу­ша­ли бе­се­де епи­ско­па или све­ште­ни­ка, ко­је су
179
им от­кри­ва­ле сми­сао хри­шћан­ског жи­во­та. Огла­ше­ни, то јест кан­ди­да­ти
за Кр­ште­ње, пред­ста­вља­ли су по­себ­ну ка­те­го­ри­ју у древ­ној Цр­кви: њи­ма
се до­пу­шта­ло да при­су­ству­ју бо­го­слу­же­њи­ма, али су за вре­ме Ли­т ур­ги­је,
по­сле чи­та­ња Је­ван­ђе­ља и про­по­ве­ди, би­ли ду­жни да се уда­ље (од та­да
је и са­чу­ван ли­т ур­гиј­ски во­зглас: „Ели­цы огла­ше­нии, изы­ди­те, „Ви ко­ји
сте огла­ше­ни изи­ђи­те”), јер су у Све­тој Тај­ни Ев­ха­ри­сти­је мо­гли да уче­
ству­ју са­мо вер­ни, ко­ји су се при­че­шћи­ва­ли Те­лом и Кр­вљу Хри­сто­вом.
Бе­се­де за огла­ше­не за­вр­ша­ва­ле су се то­ком Стра­дал­не сед­ми­це. На Ве­ли­
ки Пе­так, по пра­ви­лу, вр­ши­ло се од­ри­ца­ње од са­та­не и ис­по­ве­да­ње ве­ре
(„уго­вор са Хри­стом”, пре­ма из­ра­зу св. Јо­ва­на Зла­то­у­стог), а на Ве­ли­ку
Епископ Иларион (Алфејев)
Су­бо­т у по­сле ве­чер­ње Ли­т ур­ги­је оба­вља­но је са­мо Кр­ште­ње. Све до са­да
пас­хал­но бо­го­слу­же­ње Пра­во­слав­не Цр­кве но­си у се­би тра­го­ве пр­во­
бит­не за­ви­сно­сти од све­ште­но­рад­ње Кр­ште­ња: ноћ­ни оп­ход (ли­ти­ја) око
хра­ма не­ка­да је био по­вор­ка но­во­кр­ште­них, ко­ји су, об­у­че­ни у бе­лу оде­ћу,
др­же­ћи за­па­ље­не све­ће, ула­зи­ли у цр­кву, где их је до­че­ки­ва­ло ли­ку­ју­ће:
„Хри­стос вос­кре­се!”.
Ма­да се у на­ше вре­ме ду­го­трај­но огла­ша­ва­ње не прак­ти­ку­је, ње­го­ва је нео­
п­ход­ност, по­себ­но ка­да је реч о кр­ште­њу од­ра­слих, оче­вид­на: пре кр­
шта­ва­ња нео­пх­ од­но је по­у­чи­ти. У прак­си све­ште­ник пред по­че­так Све­те
Тај­не одр­жи крат­ку бе­се­ду из­ла­жу­ћи основ­не исти­не ве­ре. У чи­ну Кр­
ште­ња са­чу­ва­ле су се мо­ли­тве огла­ше­ња и из­гна­ња (ис­те­ри­ва­ња) ђа­во­ла
(ег­зор­ци­зам), по­сле ко­јих се од­ви­ја све­ча­но од­ри­ца­ње кр­шта­ва­ног (или
ку­ма) од ђа­во­ла и ис­по­ве­да­ња ве­ре у Хри­ста. За­тим сле­ди осве­шта­ње во­
де, по­ма­за­ње је­ле­јем и са­мо тро­стру­ко по­гру­же­ње са из­го­ва­ра­њем ре­чи
Крштење
„Кр­шта­ва се слу­га Бо­жи­ји (слу­шки­ња Бо­жи­ја)… у име Оца, амин, и Си­на,
амин, и Све­то­га Ду­ха, амин”. Не­по­сред­но по­сле по­гру­же­ња у во­ду сле­ди
Све­та Тај­на Ми­ро­по­ма­за­ња, на­кон ко­је се вр­ши тро­крат­но оп­хо­ђе­ње око
кр­сти­о­ни­це уз по­ја­ње „Ели­цы во Хри­ста кре­сти­сте­ся”. Чин кр­ште­ња за­
вр­ша­ва се чи­та­њем Апо­сто­ла и Је­ван­ђе­ља, сим­во­лич­ним по­стри­же­њем
ко­се и уцр­кве­ње­њем [но­во­кр­ште­ни ма­ли­шан (му­шко де­те) уно­си се у ол­
тар]. Од­мах по­сле кр­ште­ња и на­ред­них да­на но­во­кр­ште­ни, не­за­ви­сно од
уз­ра­ста при­сту­па при­че­шћи­ва­њу Све­тим Тај­на­ма. За раз­ли­ку од Рим­ске
Цр­кве, где се Ми­ро­по­ма­за­ње (кон­фир­ма­ци­ја) и пр­во при­че­шће не вр­ше
пре не­го што де­те на­вр­ши се­дам го­ди­на, Пра­во­слав­на Цр­ква омо­гу­ћа­ва
де­ци ове Све­те Тај­не од нај­ра­ни­јег уз­ра­ста, да их не би ли­ша­ва­ла жи­ве,
ма­да не и са­свим све­сне ве­зе са Хри­стом.
Све­та Тај­на Кр­ште­ња са­вр­ша­ва се јед­ном у жи­во­т у. Кр­ште­њем чо­век за­
до­би­ја осло­бо­ђе­ње од пр­во­род­ног гре­ха и опро­штај свих сво­јих гре­хо­ва.
Али оно је тек пр­ви сту­пањ ус­хо­ђе­ња ду­ше Бо­гу, и ако за њим не сле­ди
об­на­вља­ње це­ло­куп­ног жи­во­та, ду­хов­ни пре­по­род, од­луч­но од­ри­ца­ње од
де­ла „ста­ро­га чо­ве­ка”, то оно не до­но­си пло­да. Бла­го­дат Бо­жи­ја, за­до­би­је­
на у Кр­ште­њу, као за­лог, као се­ме, из­ра­ста­ће у чо­ве­ку и ра­зно­ли­ко се про­
 180
ја­вљи­ва­ти у то­ку чи­та­вог ње­го­вог жи­во­та, ако он стре­ми Хри­сту, жи­ви у
Цр­кви и ис­пу­ња­ва за­по­ве­сти. Ако је Кр­ште­ње би­ло тек са­мо фор­мал­ност,
да­нак тра­ди­ци­ји или мо­ди, а чо­век на­ста­ви да жи­ви као не­зна­бо­жац или
не­ве­ру­ју­ћи, тад се ли­ша­ва свих пло­до­ва Све­те Тај­не, одва­ја се­бе од Хри­
ста и уда­љу­је се од Цр­кве.
МИРОПОМАЗАЊЕ
С ве­та Тај­на Ми­ро­по­ма­за­ња по­ти­че из апо­стол­ских вре­ме­на, ка­да је и
уста­но­вље­на. У пр­во­бит­ној Цр­кви сва­ки но­во­кр­ште­ни до­би­јао је бла­
го­слов и дар Све­тог Ду­ха по­ла­га­њем ру­ку апо­сто­ла или епи­ско­па. У Де­
ли­ма апо­стол­ским го­во­ри се о то­ме ка­ко су Пе­тар и Јо­ван по­ло­жи­ли ру­ке
на Са­мар­ја­не, да би ови при­ми­ли Све­тог Ду­ха, „јер још ни на јед­но­га од
њих не бе­ше си­шао, не­го бе­ху са­мо кр­ште­ни у име Го­спо­да Ису­са” (Дап. 8,
16). Си­ла­зак Св. Ду­ха би­вао је по­не­кад про­пра­ћен ви­дљи­вим и осет­ним
про­ја­вљи­ва­њи­ма бла­го­да­ти: љу­ди би по­чи­ња­ли да го­во­ре на не­по­зна­тим
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
је­зи­ци­ма, про­ро­ку­ју, чи­не чу­де­са, ка­ко се то до­го­ди­ло са апо­сто­ли­ма на
пра­зник Пе­де­сет­ни­це.
По­ла­га­ње ру­ку пред­ста­вља­ло је на­ста­вак Пе­де­сет­ни­це, јер је пре­да­ва­ло
да­ро­ве Све­тог Ду­ха. Ка­сни­је, са умно­жа­ва­њем хри­шћа­на, због не­мо­гућ­
но­сти лич­ног су­сре­та сва­ког но­во­кр­ште­ног са епи­ско­пом, ру­ко­по­ла­га­ње
је би­ло за­ме­ње­но Ми­ро­по­ма­за­њем. У Пра­во­слав­ној Цр­кви Ми­ро­по­ма­
за­ње са­вр­ша­ва све­ште­ник, али са­мо ми­ро (ми­о­ми­ри­сно уље) уго­то­вљу­је
епи­скоп. Ми­ро се ва­ри од ра­зних еле­ме­на­та (би­ва и до 64 са­стој­ка: је­леј,
бал­сам, смо­ла, ми­о­ми­ри­сне суп­стан­це), а у са­вре­ме­ној прак­си пра­во при­
пре­ма­ња ми­ра има са­мо по­гла­вар ауто­ке­фал­не Цр­кве (па­три­јарх, ми­тро­
по­лит). У Мо­скви, на при­мер, па­три­јарх Мо­сков­ски и све Ру­си­је вр­ши
чин ми­ро­ва­ре­ња јед­ном у не­ко­ли­ко го­ди­на и за­тим раз­да­је осве­шта­но
ми­ро по па­ро­хи­ја­ма, и на тај на­чин бла­го­слов па­три­јар­ха до­би­ја сва­ко
ко по­ста­не члан Цр­кве.
У апо­стол­ским по­сла­ни­ца­ма дар Све­тог Ду­ха ко­јим овла­да­ва­ју хри­шћа­ни
по­кат­кад се на­зи­ва „по­ма­за­њем” (1 Јн. 2, 20; 2 Кор. 1, 21). У Ста­ром За­ве­т у
кроз по­ма­за­ње оба­вља­ло се по­ста­вља­ње (ру­ко­по­ла­га­ње) чо­ве­ка за ца­ра:
„Та­да Са­му­и­ло узе уља­ни­цу, и из­ли му уље на гла­ву (Са­у­лу), па га це­ло­
ва, и ре­че му: ето, ни­је ли те по­ма­зао Го­спод над на­след­ством сво­јим да
му бу­деш вођ” (1 Цар. 10, 1). Ру­ко­по­ла­га­ње (про­из­во­ђе­ње) у све­ште­нич­ко
слу­же­ње вр­ши­ло се та­ко­ђе по­сред­ством ми­ро­по­ма­за­ња: „Узми ми­ри­са
нај­бо­љих: смир­не… ци­ме­та… иђи­ро­та ми­ри­шља­вог… ка­си­је и уља ма­
сли­но­ва… и од то­га на­чи­ни уље за све­то по­ма­за­ње… И њим по­ма­жи…
Аро­на и си­но­ве ње­го­ве и осве­ти­ћеш их да ми бу­ду све­ште­ни­ци… те­ло
чо­ве­чи­је не­ка се не ма­же њим, ни­ти пра­ви­те та­кво­га уља ка­кво је оно;
све­то је” (Изл. 30, 23–26, 30, 32).
181
У Но­вом За­ве­т у, ме­ђу­тим не­ма по­де­ле на „по­све­ће­не” и „оста­ле”: у Цар­
ству Хри­сто­вом сви је­су „ца­ре­ви (цар­ство) и све­ште­ни­ци” (Отк. 1, 6), „род
иза­бра­ни”, „на­род за­до­би­јен” (1 Пе­тр. 2, 9), те се за­то по­ма­за­ње са­вр­ша­ва
над сва­ким хри­шћа­ни­ном.
Ми­ро­по­ма­за­њем чо­век за­до­би­ја „пе­чат да­ра Ду­ха Све­то­га”. Ка­ко ту­ма­чи
прот. А. Шме­ман, не ра­ди се о раз­ли­чи­тим „да­ро­ви­ма” Све­тог Ду­ха, не­
го о са­мом Све­том Ду­ху, Ко­ји се пре­да­је чо­ве­ку као дар. О овом да­ру је
Хри­стос го­во­рио уче­ни­ци­ма на Тај­ној Ве­че­ри: „… Ја ћу умо­ли­ти Оца, и
да­ће вам Дру­гог уте­ши­те­ља да пре­би­ва с ва­ма ва­век, Ду­ха Исти­не” (Јн. 14,
16–17) и „Бо­ље је за вас да Ја одем, јер ако Ја не одем, Уте­ши­тељ не­ће до­ћи
Епископ Иларион (Алфејев)
к ва­ма; ако ли одем, по­сла­ћу га к ва­ма” (Јн. 16, 17). Кр­сном смр­ћу Хри­стос
нам је омо­гу­ћио да­ри­ва­ње Све­тог Ду­ха, и у Хри­сту ми по­ста­је­мо ца­ре­
ви, све­ште­ни­ци и хри­сто­си (по­ма­за­ни­ци), за­до­би­ја­ју­ћи не ста­ро­за­вет­но
све­штен­ство Аро­на, или цар­ство Са­у­ла или по­ма­за­ње Да­ви­да, не­го но­во­
за­вет­но све­штен­ство и цар­ство Са­мо­га Хри­ста. Кроз Ми­ро­по­ма­за­ње ми
по­ста­је­мо си­но­ви Бо­жи­ји, јер Све­ти Дух је­сте „дар уси­но­вље­ња” („сы­но­
по­ло­же­ния да­ро­ва­ние”, ка­ко сто­ји у Ли­т ур­ги­ји св. Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког).
Исто као и бла­го­дат кр­ште­ња, дар Св. Ду­ха, за­до­би­јен у Ми­ро­по­ма­за­њу,
мо­ра би­ти не про­сто па­сив­но при­мљен, не­го ак­тив­но усво­јен. У том сми­
слу преп. Се­ра­фим Са­ров­ски го­во­рио је да је циљ жи­во­та хри­шћа­ни­на
– „сти­ца­ње Све­то­га Ду­ха”. Бо­жан­ски Дух смо до­би­ли као за­лог, али нам
тек пред­сто­ји да га стек­не­мо, то јест за­до­би­је­мо, овла­да­мо њи­ме. Све­ти
Дух у на­ма тре­ба да до­не­се пло­да. „А плод Ду­ха је­сте: љу­бав, ра­дост, мир,
ду­го­тр­пље­ње, бла­гост, до­бро­та, ве­ра, кро­тост, уз­др­жа­ње… Ако Ду­хом
Крштење
жи­ви­мо, по Ду­ху и да хо­ди­мо” – го­во­ри ап. Па­вле (Гал. 5, 22, 25). Све Све­те
Тај­не има­ју сми­сла и је­су спа­со­но­сне са­мо уко­ли­ко жи­вот хри­шћа­ни­на
од­го­ва­ра да­ру ко­ји је до­био.
Крштење песком
К ад сам био млад – при­чао је ав­ва Ан­дреј, – вла­дао сам се рас­пу­сно. Кад
из­би­ше раз­до­ри и не­ре­ди, ја ти за­јед­но са њих де­ве­то­ри­цом ста­нем да
бе­жим у Па­ле­сти­ну. Је­дан од њих бе­ше Је­вре­јин. За­ма­лак­ше он у пу­сти­њи
и са­свим из­не­мог­не, а ми сви кло­не­мо ду­хом, не зна­ју­ћи шта да ра­ди­мо
с њим. Ипак, не на­пу­сти­смо га, већ га сва­ки од нас но­си­ја­ше пре­ма сво­
јој сна­зи. Но мла­дић од гла­ди и сил­не же­ђи, од ја­ке гро­зни­це и стра­шне
су­ста­ло­сти до­спе на праг смр­ти. Та­да, про­лив­ши над њим су­зе, ре­ши­мо
да га оста­ви­мо у пу­сти­њи. Спо­па­де нас страх да и са­ми не по­у­ми­ре­мо од
же­ђи. Уви­дев­ши да ми на­ме­ра­ва­мо да иде­мо, он нас ста­де пре­кли­ња­ти: „У
име Бо­га, ко­ји ће до­ћи да су­ди жи­ви­ма и мр­тви­ма, не до­пу­сти­те да умрем
као Ју­деј. Же­лим да бу­дем хри­шћа­нин. Сми­луј­те се, кр­сти­те ме, да као
хри­шћа­нин окон­чам свој жи­вот и одем Го­спо­ду”. „Те­шко је то, бра­те, – ре­
ко­смо му, – ми смо све­тов­ни љу­ди, а то је по­сао епи­ско­па и све­ште­ни­ка.
 182
А и не­ма­мо где во­де узе­ти”. Но он нас не­пре­ста­но са су­за­ма пре­кли­ња­ше:
„Хри­шћа­ни, не ли­ша­вај­те ме овог да­ра”. За­пад­не­мо у нај­ве­ћу не­при­ли­
ку. Та­да је­дан од нас, као да бе­ше на­дах­нут сви­ше, ре­че: „По­диг­ни­те га и
сву­ци­те!” Са ве­ли­ким на­по­ром по­ди­гав­ши га на но­ге, ски­не­мо му оде­ћу.
А наш тру­до­љу­би­ви са­пут­ник, на­пу­нив­ши сво­је ру­ке пе­ском, три­пут по­
спе Је­вре­ји­на по гла­ви из­го­ва­ра­ју­ћи: „Кр­шта­ва се слу­га Бо­жи­ји Те­о­дор
у име Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха”, – а ми на сва­ко при­зи­ва­ње Све­те
Јед­но­сушт­не и Обо­жа­ва­не Тро­ји­це, во­згла­ша­ва­смо: „Амин!” И Хри­стос,
Син Бо­га Жи­во­га, ис­це­ли и та­ко укре­пи не­моћ­но­га да у ње­му не оста­де
ни нај­ма­њег зна­ка сла­бо­сти. На­про­тив, он је, до­бро­га здра­вља, осна­жен,
бо­дро кре­нуо пу­сти­њом ис­пред нас. До­шав­ши у Аска­лон, о све­му што
нам се до­го­ди­ло ис­при­ча­ли смо епи­ско­пу гра­да бла­же­ном Ди­о­ни­си­ју.
Све­ти муж, са­слу­шав­ши при­чу, би за­ди­вљен нео­бич­ним зна­ме­њем. (Луг
ду­хов­ни, стр. 206).
С ру­ског пре­вео Ми­ро­слав Го­лу­бо­вић
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Редактура др Ксенија Кончаревић
183
Максим Кравченко (Московска уховна акаемија)
СВЕТА ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА
О д­мах по­сле Тај­не кр­ште­ња Цр­ква вр­ши над чо­ве­ком Св. Тај­ну ми­ро­
по­ма­за­ња. Ова­ко те­сна спо­ља­шња ве­за ових две­ју Тај­ни усло­вље­на је
уну­тра­шњом ве­зом. Тај­на ми­ро­по­ма­за­ња за­вр­ша­ва бла­го­дат­ни про­цес
сту­па­ња но­вог чла­на у Цр­кву и по­ста­вља га као јед­на­ког ме­ђу оста­лим
вер­ни­ци­ма. Деј­ством Све­то­га Ду­ха у чо­ве­ко­вој ду­ши се бу­ди уну­тра­шња
ду­хов­на жеђ ко­ја му не до­зво­ља­ва да се за­до­во­љи са­мо оним зе­маљ­ским
и ма­те­ри­јал­ним, већ увек зо­ве ка не­бе­ском, веч­ном и са­вр­ше­ном.
У Је­ван­ђе­љу по Јо­ва­ну се ка­же: „У по­след­њи ве­ли­ки дан пра­зни­ка ста­ја­ше
Исус и по­ви­ка го­во­ре­ћи: Ко је же­дан не­ка до­ђе к ме­ни и пи­је. Ко у ме­не
Максим Кравченко
ве­ру­је, као што Пи­смо ре­че, из утро­бе ње­го­ве по­те­ћи ће ре­ке во­де жи­ве.
А ово ре­че о Ду­ху ко­га тре­ба­ху да при­ме они ко­ји ве­ру­ју у име ње­го­во” (Јн.
7, 37–39). Хри­сто­ви уче­ни­ци, апо­сто­ли, при­ми­ли су да­ро­ве Ду­ха Све­то­га
у дан Пе­де­сет­ни­це у ви­ду ог­ње­них је­зи­ка ко­ји су си­шли на њих. Од­мах
по­сле то­га они су по­че­ли да да­ју бла­го­дат Све­то­га Ду­ха сви­ма ко­ји су по­
ве­ро­ва­ли у Ису­са Хри­ста и ко­ји су при­ми­ли кр­ште­ње.
Пр­во­бит­но су апо­сто­ли вр­ши­ли нис­по­сла­ње да­ро­ва Ду­ха Све­то­га кроз мо­
ли­тву и по­ла­га­ње ру­ку на но­во­кр­ште­ног. Та­ко, у књи­зи Де­ла апо­стол­ских
чи­та­мо: „А кад чу­ше апо­сто­ли у Је­ру­са­ли­му да је Са­ма­ри­ја при­ми­ла реч
Бо­жи­ју, по­сла­ше им Пе­тра и Јо­ва­на. Ови, си­шав­ши, по­мо­ли­ше се Бо­гу за
њих да при­ме Ду­ха Све­то­га; јер још ни на јед­ног од њих не бе­ше си­шао,
Света Тајна Миропомазања
не­го бе­ја­ху са­мо кр­ште­ни у име го­спо­да Ису­са. Ка­да по­ла­га­ху ру­ке на
њих, и они при­ма­ху Ду­ха Све­то­га” (Дап. 8, 14–17). „По­кај­те се, и да се кр­сти
сва­ки од вас у име Ису­са Хри­ста за опро­ште­ње гре­хо­ва; и при­ми­ће­те дар
Све­то­га Ду­ха” (Дап. 2, 38) – у овим ре­чи­ма ап. Пе­тра ви­ди­мо од са­мог
по­чет­ка цр­кве­не прак­се ја­сну по­де­лу: кр­ште­ње и до­би­ја­ње да­ра Ду­ха Све­
то­га су за­себ­не Тај­не.
Вр­ше­ње Тај­не Ду­ха кроз по­ла­га­ње ру­ку зах­те­ва­ло је лич­но уче­шће апо­сто­ла.
Ме­ђу­тим, они су мо­гли да при­су­ству­ју на свим кр­ште­њи­ма са­мо на по­
чет­ку ши­ре­ња хри­шћан­ства, ка­да је кр­ште­ња би­ло још увек ма­ло. Уско­ро
је апо­сто­ли­ма по­ста­ло фи­зич­ки не­мо­гу­ће да се са­ми по­ја­вљу­ју сву­да да
би кроз по­ла­га­ње ру­ку да­ва­ли кр­ште­ни­ма да­ро­ве Све­то­га Ду­ха. За­то су,
во­љом Ду­ха Све­то­га (чи­јим су се по­у­ка­ма апо­сто­ли ру­ко­во­ди­ли у свим
сво­јим де­ли­ма), они за­ме­ни­ли сво­је ру­ко­по­ла­га­ње по­ма­за­њем ми­ром. Ово
пра­во су апо­сто­ли пре­да­ли пре­зви­те­ри­ма и сво­јим на­след­ни­ци­ма – епи­
ско­пи­ма, оста­вив­ши ови­ма власт да при­пре­ма­ју и осве­шта­ва­ју ми­ро.
У че­му се са­сто­ји бла­го­дат­но деј­ство Тај­не ми­ро­по­ма­за­ња?
У Тај­ни кр­ште­ња чо­век се чи­сти од гре­хо­ва и до­би­ја по­че­так или се­ме но­
вог ду­хов­ног жи­во­та. Али као што у при­род­ном жи­во­т у, чо­век тек што се
 184
ро­ди већ има по­тре­бу за чи­та­вим ни­зом усло­ва (за то­пло­том, ва­зду­хом,
хра­ном, итд), за очу­ва­ње и ја­ча­ње жи­во­та, та­ко и у ду­хов­ном жи­во­т у, да
би се­ме но­вог жи­во­та оја­ча­ло, раз­ви­ло се и да­ло пло­до­ве, нео­п­ход­но је
стал­но деј­ство на ње­га Жи­во­твор­ног Ду­ха Бо­жи­јег. У Тај­ни ми­ро­по­ма­
за­ња но­во­кр­ште­ном се за­то и да­ју бо­жан­ске си­ле.
Све­ти­тељ Гри­го­ри­је Ни­сиј­ски об­ја­шња­ва зна­чај Св. Тај­не ми­ро­по­ма­за­ња за
но­во­кр­ште­но­га по­мо­ћу сле­де­ћег по­ре­ђе­ња. Сви љу­ди, за­ра­же­ни отро­вом
гре­ха, слич­ни су бо­ле­сни­ци­ма ко­ји бо­лу­ју од те­шких бо­ле­сти. Ка­да их у
Св. Тај­ни кр­ште­ња до­ди­ру­је ис­це­љу­ју­ћа бла­го­дат Бо­жи­ја, они се осло­ба­
ђа­ју гре­хов­ног ра­строј­ства сво­је при­ро­де и по­ста­ју здра­ви, али ипак још
увек оста­ју то­ли­ко сла­би да не мо­гу од­мах да се по­вра­те у нор­мал­но ста­ње
и по­треб­на им је ту­ђа по­моћ. Ову по­моћ но­во­кр­ште­но­ме да­је бла­го­дат
Бо­жи­ја у Тај­ни ми­ро­по­ма­за­ња.
Ми­ро­по­ма­за­ње је Тај­на у ко­јој се кр­ште­но­ме, при­ли­ком по­ма­за­ња де­ло­ва
ње­го­вог те­ла осве­ће­ним ми­ром са ре­чи­ма „Пе­чат да­ра Ду­ха Све­то­га”, да­ју
бла­го­дат­не си­ле ра­ди ја­ча­ња и уз­ра­ста­ња ње­го­вог ду­хов­ног жи­во­та.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Све­та Тај­на ми­ро­по­ма­за­ња чи­ни кр­ште­но­га по­сед­ни­ком ду­хов­не ле­по­те,
за­јед­ни­ча­рем [при­ча­сни­ком] „све­то­сти, и све­тло­сти не­ве­чер­ње, и бо­
жан­ског жи­во­та, и нај­ми­о­ми­ри­сни­јег раз­да­ва­ња да­ро­ва Ду­ха” (ка­нон
на по­ве­чер­ју да­на Све­то­га Ду­ха, пе­сма 6). „Дух Све­ти – пи­ше све­ште­ник
Па­вле Фло­рен­ски – је нај­ви­ша ме­ра све­тло­но­сне оде­жде ду­хов­не лич­
но­сти, Ле­по­та и Из­вор Ле­по­те ко­ји све Со­бом укра­ша­ва”. Ова­ко ве­ли­ки
дар Ду­ха Све­то­га ко­ји при­ма у ми­ро­по­ма­за­њу оба­ве­зу­је хри­шћа­ни­на да
пам­ти ре­чи апо­сто­ла: „Не зна­те ли да сте храм Бо­жи­ји, и да Дух Бо­жи­ји
оби­та­ва у ва­ма?” (1 Кор. 3, 16). Дар Ду­ха Све­то­га вра­ћа чо­ве­ку ду­хов­не да­
ро­ве ко­је је из­гу­био у ра­ју, по­зи­ва га да се про­жме од­го­вор­но­шћу за свет
и бри­жним од­но­сом пре­ма љу­ди­ма, под­сти­че же­љу да у ње­му бу­де „иста
ми­сао ко­ја је и у Хри­сту Ису­су” (Фил. 2, 5).
Реч „ми­ро” у грч­ком је­зи­ку зна­чи „ми­о­ми­ри­сно уље”. Ми­ро се упо­тре­бља­
ва­ло ра­ди осве­ће­ња још у вре­ме Ста­рог За­ве­та. Мој­си­је је, на при­мер,
осве­ћу­ју­ћи Ски­ни­ју Го­спод­њу, упо­тре­био у ту свр­ху ми­ро, при че­му је
са­став ми­ра ра­ди све­ште­ног по­ма­за­ња ука­зао Мој­си­ју Сам Бог (Изл. 32,
22–25). Ми­ром је био по­ма­зан Арон на пр­во све­ште­нич­ко слу­же­ње (Лев. 8,
10–12). Сви ка­сни­ји ста­ро­за­вет­ни пр­во­све­ште­ни­ци, као и про­ро­ци и ца­
ре­ви би­ли су по­ма­зи­ва­ни при­ли­ком сту­па­ња на слу­же­ње. При­пре­ма­ње
ми­ра Све­то Пи­смо на­зи­ва све­тим да­ром, а са­мо ми­ро – „све­ти­њом ве­
ли­ком” (Изл. 30, 32).
Ми­ро ко­је је у Ста­ром За­ве­т у би­ло ви­дљи­во сред­ство ра­ди си­ла­ска да­ро­ва
Све­тог Ду­ха на све­ште­ни­ке, про­ро­ке и ца­ре­ве, у апо­стол­ска вре­ме­на је
иза­бра­но као за­ме­на за по­ла­га­ње ру­ку, за­то што про­роч­ко, цар­ско и све­
ште­нич­ко до­сто­јан­ство у пре­но­сном сми­слу при­ма­ју сви хри­шћа­ни, као
на­след­ни­ци веч­ног жи­во­та и до­ба­ра Све­то­га Ду­ха.
185
Основ­на твар од ко­је се при­пре­ма
ми­ро у Пра­во­слав­ној Цр­кви је­сте
ма­сли­но­во уље нај­бо­љег ква­ли­те­
та. Да­нас у са­став ми­ра ула­зи око
40 раз­ли­чи­тих са­сто­ја­ка: бе­ло ви­
но, та­мјан, ру­жи­не ла­ти­це, ко­рен
љу­би­чи­це, мно­штво ра­зних за­чи­
на, му­шкат­но, ру­жи­но, ли­му­но­во,
ка­ран­фи­ло­во уље и дру­ге. Све­ча­ни
чин ку­ва­ња ми­ра у РПЦ вр­ши се за
вре­ме Стра­дал­не сед­ми­це у ма­лој
са­бор­ној цр­кви мо­сков­ског Дон­
ског ма­на­сти­ра.
Максим Кравченко
Тај­на ми­ро­по­ма­за­ња се за­јед­но са Св.
Тај­ном кр­ште­ња вр­ши­ла од вре­ме­
на рав­но­а­по­стол­ског Кон­стан­ти­на
Ве­ли­ког (IV век) за вре­ме ве­ли­ких
пра­зни­ка, нај­че­шће на Вас­крс, Бо­жић и Бо­го­ја­вље­ње, јер су прет­ход­
ни по­сто­ви да­ва­ли мо­гућ­ност огла­ше­ни­ма да се на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин
при­пре­ме за сту­па­ње у Цр­кву. У Кон­стан­ти­но­пољ­ској Цр­кви су се по­сле
при­ма­ња Тај­не кр­ште­ња но­во­о­бра­ће­ни с по­ја­њем „Ко­ји год се у Хри­ста
кр­сти­сте” упу­ћи­ва­ли из кр­сти­о­ни­це у храм на че­лу са све­штен­ством и у
прат­њи ку­мо­ва, са упа­ље­ним све­ћа­ма у ру­ка­ма. У хра­му се у при­су­ству
це­лог цр­кве­ног ску­па над њи­ма вр­ши­ла Св. Тај­на ми­ро­по­ма­за­ња и они
Света Тајна Миропомазања
су пр­ви пут уче­ство­ва­ли у Ев­ха­ри­сти­ји.
Све­ште­но­рад­ња Тај­не је­сте кр­сто­о­бра­зно по­ма­за­ње осве­шта­ним ми­ром
нај­ва­жни­јих де­ло­ва те­ла. У Треб­ни­ку чи­та­мо да са­вр­ши­тељ Тај­не по­ма­
зу­је кр­ште­но­га све­тим ми­ром, тво­ре­ћи знак кр­ста на че­лу, очи­ма, но­здр­
ва­ма, усти­ма, уши­ма, гру­ди­ма, ру­ка­ма и но­га­ма но­во­кр­ште­ног. По­ма­за­
ње нај­ва­жни­јих де­ло­ва те­ла је древ­на уста­но­ва о ко­јој го­во­ре све­ти­тељ
Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски (IV век), св. Је­фрем Си­риј­ски, као и Дру­ги и Ше­
сти Ва­се­љен­ски са­бор (381. и 680. го­ди­не). Са­свим је ра­зу­мљи­во за­што
је Цр­ква уве­ла упра­во ова­кво по­ма­за­ње ми­ром: пре­ко ње­га се осве­ћу­ју
и до­би­ја­ју бла­го­дат­ну си­лу нај­ва­жни­ји де­ло­ви чо­ве­ко­вог те­ла, као ору­ђа
свих си­ла и спо­соб­но­сти ње­го­ве ду­ше. По­ма­за­ње сва­ког де­ла има сво­је
ду­бо­ко зна­че­ње: по­ма­за­ње че­ла је осве­ће­ња ума и ми­сли, по­ма­за­ње гру­ди
(пр­си­ју) – осве­ће­ње ср­ца (или же­ља), по­ма­за­ње очи­ју, уши­ју и уста – осве­
ће­ње чу­ла, по­ма­за­ње ру­ку и но­гу – осве­ће­ње де­ла и це­ло­куп­ног по­на­ша­ња
хри­шћа­ни­на.
При­ли­ком по­ма­за­ња но­во­кр­ште­но­га све­ште­но­слу­жи­тељ из­го­ва­ра сле­де­ће
ре­чи: „Пе­чат да­ра Ду­ха Све­то­га”. Ова фор­му­ла се за­сни­ва на Све­том Пи­
сму, на ре­чи­ма ап. Па­вла о по­ма­за­њу и пе­ча­ће­њу хри­шћа­на: „А Бог је онај
 186
ко­ји нас утвр­ђу­је с ва­ма у Хри­сту, и ко­ји нас по­ма­за, ко­ји нас за­пе­ча­ти, и
да­де за­вет Ду­ха у ср­ца на­ша” (2 Кор. 1, 21–22). О ве­ли­кој ста­ри­ни упо­тре­бе
ових ре­чи при­ли­ком по­ма­за­ња све­до­чи Дру­ги ва­се­љен­ски са­бор ко­ји ука­
зу­је на њих као на оп­ште­по­зна­те Тај­не ко­је се одав­но упо­тре­бља­ва­ју.
Сми­сао ових ре­чи је сле­де­ћи: Бог Ко­ји нас је по­ма­зао ти­ме ста­вља на нас
пе­чат ко­ји по­ка­зу­је да од са­да по­ста­је­мо вла­сни­штво Бо­жи­је и оба­ве­зни
смо да Му веч­но слу­жи­мо. Ово по­ма­за­ње, усе­ље­ње у нас Све­то­га Ду­ха
је­сте за­лог – тј. као не­ки за­да­так, по­твр­да то­га да ће се све оно што је обе­
ћа­но хри­шћа­ни­ма у Све­том Пи­сму не­из­о­став­но ис­пу­ни­ти, са­мо ако они
бу­ду жи­ве­ли у са­гла­сно­сти са за­по­ве­сти­ма Спа­си­те­ље­вим. За­лог је оно
што тре­ба са­чу­ва­ти у се­би, а у да­том слу­ча­ју, не са­мо са­чу­ва­ти, не­го и раз­
ви­ти и умно­жи­ти. Ево шта о то­ме ка­же све­ти­тељ Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски:
„По­ма­за­ни сте на че­лу, да би­сте от­кри­ве­на ли­ца гле­да­ли сла­ву Го­спод­њу и
пре­о­бра­жа­ва­ли се у исти лик, из сла­ве у сла­ву, као од Ду­ха Го­спо­да” (2 Кор.
3, 18). По­ма­за­њем на уши­ма до­би­ја­те ухо ра­ди слу­ша­ња бо­жан­ских тај­ни
о ко­јем је ре­као про­рок Иса­и­ја: он бу­ди ухо мо­је да би чуо… (Ис. 50, 4).
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
По­ма­за­ње но­здр­ва уво­ди чо­ве­ка у је­дин­ство са бо­жан­ским ми­о­ми­ри­сом
све­та, да би мо­гао свим вер­ни­ма да ка­же: ми смо Хри­стов ми­о­мир Бо­гу
ме­ђу они­ма ко­ји се спа­са­ва­ју (2 Кор. 2, 15) и нај­зад, по­ма­за­ње гру­ди обла­чи
уче­сни­ка Тај­не у оклоп прав­де, да би се мо­лио у сва­ко вре­ме ду­хом и ста­
рао се о ово­ме… са сва­ком ис­трај­но­шћу” (Еф. 6, 14, 18).
Пе­чат је оти­сак на чо­ве­ку Оно­га Ко­ји њи­ме вла­да, Ко чу­ва и шти­ти ње­го­ву
це­ло­ви­тост. Пе­чат је исто­вре­ме­но и знак ви­со­ког до­сто­јан­ства чо­ве­ко­вог,
јер у Хри­сту он по­ста­је храм Све­то­га Ду­ха.
На тај на­чин, Тај­на ми­ро­по­ма­за­ња је слич­на пе­ча­т у и утвр­ђу­је но­во­кр­ште­
но­га као по­ма­за­ни­ка Бо­жи­јег, и чи­ни га „да га пре­по­зна­ју све­те си­ле и
ар­хан­ђе­ли и све не­бе­ске си­ле, и стра­шним про­тив свих злих и не­чи­стих
де­мо­на” (Мо­ли­тва за осве­ће­ње ми­ра).
По­сле по­ма­за­ња ми­ром све­ште­ник во­ди ми­ро­по­ма­за­ног око све­те ку­пје­љи.
Три­крат­ни оп­ход око ку­пје­љи [кр­сти­о­ни­це] је сим­вол Све­те Жи­во­на­чал­
не Тро­ји­це.
Круг озна­ча­ва пу­но­ћу, са­вр­шен­ство и веч­ност. По­став­ши сли­чан Хри­сту
– по­ма­за­ник Све­тог Ду­ха, хри­шћа­нин ула­зи у круг, озна­ча­ва­ју­ћи ти­ме
веч­ност свог са­ве­за са Хри­стом. Три­крат­ни оп­ход око ку­пје­љи [кр­сти­о­
ни­це] за­вр­ша­ва се за но­вог чла­на Цр­кве слу­ша­њем чи­та­ња Све­тог Пи­сма.
У Је­ван­ђе­љу се сва­ком но­вом уче­ни­ку Хри­сто­вом да­је за­по­вест Учи­те­ља
и Го­спо­да: „Иди­те, да­кле, и на­у­чи­те све на­ро­де кр­сте­ћи их у име Оца, и
Си­на, и Све­то­га Ду­ха, уче­ћи их да др­же све што сам вам за­по­ве­дио; и ево,
ја сам с ва­ма за све да­не, до свр­шет­ка ве­ка. Амин” (Мт. 28, 19–20).
Са ру­ског пре­вео Зо­ран Бу­љу­гић
187
Архиманри Лазар (Абашизе)
ШТА ЈЕ СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА
И У ЧЕМУ СУ ЊЕНА СИЛА И ЗНАЧАЈ
Одломак из књиге: АДАМОВ ГРЕХ
– Да ли је могуће спасење некрштене деце?
Н ај­ка­те­го­рич­ни­је и нај­о­снов­ни­је ука­зи­ва­ње на ову ве­ли­ку Тај­ну на­ла­зи­
мо у ре­чи­ма Са­мог Го­спо­да Ису­са Хри­ста Ни­ко­ди­му: За­и­са, за­и­са
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
и ка­жем: ако ко се не ро­и о­о­зо, не мо­же ви­е­и Цар­сва Бо­жи­је­а.
За­и­са, за­и­са и ка­жем: ако се ко не ро­и во­ом и Ду­хом, не мо­же ући у
Цар­сво Бо­жи­је. Шо је ро­ђе­но о е­ла, е­ло је; а шо је ро­ђе­но о Ду­ха,
ух је (Јн 3, 3 и 5–6). Го­спод пред Ваз­не­се­ње за­по­ве­да Сво­јим Уче­ни­ци­ма:
Ии­е… и на­у­чи­е све на­ро­е кр­се­ћи их у име Оца и Си­на и Све­о­а
Ду­ха (Мт 28, 19),…Ии­е о све­му све­у и ро­о­ве­ај­е је­ван­ђе­ље сва­ком
сво­ре­њу. Ко­ји о­ве­ру­је и кр­си се би­ће са­сен, а ко­ји не ве­ру­је би­ће осу­ђен
(Мк 16, 15–16). Бла­же­ни Те­о­фи­лакт Охрид­ски, ту­ма­че­ћи ове ре­чи Го­спо­да,
ова­ко го­во­ри о овом „ро­ђе­њу од­о­зго”:
„Уно­се­ћи све­тлост у ду­шу, ро­ђе­ње кроз Кр­ште­ње да­је јој мо­гућ­ност да ви­ди
или по­зна­је Цар­ство Бо­жи­је, то јест Ње­го­вог Је­ди­но­род­ног Си­на. Јер Син
мо­же би­ти на­зван и Пре­му­дро­шћу Бо­жи­јом и Цар­ством Бо­жи­јим. А ово
Цар­ство, Ни­ко­ди­ме, ни­ко не мо­же да ви­ди или по­зна ако се не ро­ди од
Бо­га”. А на сле­де­ће ре­чи Го­спо­да: Ко­ји о­ве­ру­је и кр­си се би­ће са­сен, –
све­ти Те­о­фи­лакт при­ме­ћу­је: „Ко­ји о­ве­ру­је; али то ни­је до­вољ­но, не­го и
Шта је Света Тајна Крштења
кр­си се. Јер, ко по­ве­ру­је, али још ни­је кр­штен, не­го још увек оста­је огла­
ше­ни, тај још ни­је спа­шен”1. Или, као што го­во­ри све­ти Си­ме­он: „Онај ко
не­ма бла­го­дат Све­то­га Ду­ха, мр­тав је у Бо­жи­јем по­рет­ку и ни­ка­ко ни­је
мо­гу­ће да има оби­та­ли­ште на не­бе­си­ма, јер сва­ки мр­твац у би­ло ком
по­рет­ку без­де­ла­тан [бе­жи­во­тан] је. Упра­во за­то по­треб­но је да се сва­ки
чо­век ко­ји ве­ру­је у Хри­ста кр­сти, да би Ду­хом Све­тим био пре­са­здан и
об­но­вљен, и да би по­стао но­ва твар. Ко се не ро­и о­о­зо, као што го­во­ри
Го­спод, тај не мо­же ући у Цар­сво Бо­жи­је, ни­ти га ви­де­ти, а ко не мо­же
да га ви­ди, то­ме је још ма­ње мо­гу­ће да га за­до­би­је”.2 Да­кле, има­мо ја­сно и
не­дво­сми­сле­но све­до­чан­ство Све­тог Пи­сма, ко­је ука­зу­је на Све­т у Тај­ну
Кр­ште­ња као на са­свим нео­пх­ о­дан услов за уче­ство­ва­ње у Цар­ству Бо­
жи­јем. Ре­чи: За­и­са, за­и­са, као не­по­вре­ди­ви пе­чат за­пе­ча­ћу­ју све што
је Го­спод ре­као, као не­што што ни у ком слу­ча­ју не под­ле­же ни­ка­квом
из­о­па­ча­ва­њу или не­ја­сном ту­ма­че­њу! Ако се ко не ро­и во­ом и Ду­хом, не
мо­же ући у Цар­сво Бо­жи­је. За­и­са, за­и­са и ка­жем. – Ове ре­чи Оци
1 Ту­ма­че­ње Све­тог Је­ван­ђе­ља од Мар­ка.
2 Преп. Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов: Де­ла, Мо­сква, 1993, т. 1, Бе­се­да 4, стр. 46.
 188
Цр­кве су сваг­да раз­у­ме­ва­ли као ука­зи­ва­ње на то да је ро­ђе­ње у кр­штењ­
ској ба­њи нео­п­ход­но сви­ма, не­за­ви­сно од уз­ра­ста и ста­ња, – сви­ма ко­ји
су од Бо­га пре­ди­за­бра­ни за спа­се­ње.
Та­ко, у „Дог­мат­ској По­сла­ни­ци Пра­во­слав­них Ис­точ­них Па­три­ја­ра­ха” из
1723. го­ди­не, у 16. пра­ви­лу сто­ји: „Ве­ру­је­мо да је Све­то Кр­ште­ње, ко­је
је за­по­ве­дио Го­спод и ко­је се вр­ши у име Све­те Тро­ји­це, нео­пх­ од­но. Јер,
без ње­га ни­ко не мо­же да се спа­се, као што Го­спод го­во­ри: Ако се ко не
ро­и во­ом и Ду­хом, не мо­же ући у Цар­сво Бо­жи­је. За­то је оно ну­жно
и де­ци, јер и она под­ле­жу пр­во­род­ном гре­ху и без Кр­ште­ња не мо­гу
да до­би­ју опро­штај овог гре­ха. По­ка­зу­ју­ћи ово, Го­спод је, не из­у­зи­ма­
ју­ћи ни­ког, ре­као јед­но­став­но: Ако се ко не ро­и, – то јест, по до­ла­ску
Хри­ста Спа­си­те­ља, сви ко­ји тре­ба да уђу у Цар­ство не­бе­ско, тре­ба да
се по­но­во ро­де”.
„Ка­ко да чо­век из­бег­не смрт­но ро­ђе­ње, – го­во­ри све­ти Ири­неј, – ако не
кроз пре­по­род, чу­де­сно и нео­че­ки­ва­но Бо­гом дан у знак спа­се­ња, то јест,
кроз но­во ро­ђе­ње од Де­ве (од­но­сно, Цр­кве) по­сред­ством ве­ре? Или, ка­ко
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ће при­ми­ти уси­но­вље­ње од Бо­га, ако оста­ну у ро­ђе­њу ко­је је свој­стве­но
чо­ве­ку у овом све­т у?”1
„Ула­зак у Цар­ство Бо­жи­је не да­је се са­мо због до­брих де­ла, не­го и због ве­
ре. Ње­го­во ви­ђе­ње не би­ва са­мо кроз ро­ђе­ње од­о­зго [сви­ше], не­го се оно
за­до­би­ја и чи­ње­њем до­брих де­ла си­лом ве­ре. Сто­га, ко по­ве­ру­је и кр­сти
се во­дом и Ду­хом, ула­зи у Цар­ство Бо­жи­је, и тек га та­да, као онај ко је
убро­јан ме­ђу вој­ни­ке и уче­ни­ке (си­но­ве) Цар­ства Бо­жи­јег, за­до­би­ја због
до­брих де­ла, – твр­ди све­ти Си­ме­он. – Ако ов­де, још у са­да­шњем жи­во­т у,
Хри­стос не уђе у ду­шу и не за­ца­ри се у њој, он­да она не­ће оздра­ви­ти и
за њу не­ма на­де на спа­се­ње и улаз у Цар­ство не­бе­ско за­тво­рен је за њу.
Чо­век тре­ба ов­де, на зе­мљи, да се ро­ди од­о­зго од Бо­жан­ске бла­го­да­ти, и
та­да ће мо­ћи да ви­ди Цар­ство Бо­жи­је. Од пр­вог да­на свог ро­ђе­ња (од тре­
нут­ка за­че­ћа) чо­век је већ под­ло­жан рас­па­дљи­во­сти и смр­ти и по­треб­на
је ве­ли­ка и Бо­жан­ска си­ла да би га пре­са­зда­ла за не­про­па­дљи­вост и бе­
смрт­ност. Са­да ма­ло и не­зло­би­во де­те има по­тре­бу за Бо­жан­ском си­лом
да би се осло­бо­ди­ло од про­па­дљи­во­сти”.2
„Ко се овим пу­тем ро­дио (по­те­као од Ада­мо­вог се­ме­на, то јест, сва­ки чо­
век), иако још ни­је учи­нио ни­ка­кав грех, већ је гре­шан тим пра­ро­ди­тељ­
ским гре­хом. Због ово­га је до­шло до но­вог ро­ђе­ња или пре­по­ро­ђе­ња,
ко­је чо­ве­ка по­но­во ра­ђа кроз Све­то Кр­ште­ње Ду­хом Све­тим и по­но­во га
сје­ди­њу­је са Бо­жан­ском при­ро­дом, као што је би­ло он­да кад су га са­зда­
ле ру­ке Бо­жи­је, ус­по­ста­вља сву ње­го­ву ду­шев­ну сна­гу и та­ко га уво­ди у
1 Св. Ири­неј Ли­он­ски: Про­тив је­ре­си, књ. 4, гл. 33, стр. 407.
2 Преп. Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов: Де­ла, Мо­сква, 1993, т. 1, Бе­се­де 4, 23 и 38.
189
Цар­ство Бо­жи­је, у ко­је не­кр­ште­ни не мо­же ући; про­све­ћу­је га ње­го­вом
све­тло­шћу и да­је му да осе­ти ње­го­ву ра­дост”.1
Све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски ве­ли: „Онај ко ни­је при­мио пе­чат у во­ди не­ће
ући у Цар­ство не­бе­ско. Сме­ла је ова реч, али ни­је мо­ја: та­ко је од­ре­дио
Исус. Ако ко ни­је при­мио Кр­ште­ње, тај не­ма спа­се­ња, из­у­зев му­че­ни­ка,
ко­ји и без во­де за­до­би­ја­ју Цар­ство”.2
У „По­ве­сти о Вар­ла­ам ­ у и Јо­а­са­фу” све­тог Јо­ва­на Да­ма­ски­на, у пре­во­ду
све­тог Те­о­фа­на За­твор­ни­ка, све­ти Вар­ла­ам го­во­ри: „Али, без Кр­ште­
ња ни­ко не мо­же да се на­да спа­се­њу, ма­кар био нај­по­бо­жни­ји од по­
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
бо­жних”.3 „Не­по­зна­ва­ње Бо­га смрт је за ду­шу, – го­во­ри све­ти Ва­си­ли­је
Ве­ли­ки, – али не­кр­ште­ни ни­је про­све­ћен [про­све­тљен], а без све­тло­сти,
као што око не ви­ди оно што мо­же да ви­ди, та­ко ни ду­ша ни­је спо­соб­на
за со­зер­ца­ње Бо­га”.4
А опет, бла­же­ни Те­о­фи­лакт, ту­ма­че­ћи Је­ван­ђе­ље од Јо­ва­на (за­вр­ше­так де­
се­те гла­ве), го­во­ри: „К Ње­му до­ла­зе мно­ги, про­ла­зе­ћи кроз Кр­ште­ње.
Јер, ре­ко Јор­а­на зна­чи про­ла­зак кроз Кр­ште­ње. Јер, ни­ко не при­ла­зи
Ису­су и не по­ста­је истин­ски вер­ник ако не про­ђе кроз Кр­ште­ње ко­је се
озна­ча­ва као „Јор­дан”. Об­ја­шња­ва­ју­ћи по­јам пр­во­род­ног гре­ха, „Пра­во­
слав­но Ис­по­ве­да­ње” го­во­ри да тај грех не мо­же би­ти из­бри­сан ни­ка­квим
по­ка­ја­њем: он се мо­же из­гла­ди­ти са­мо Бо­жи­јом бла­го­да­ћу кроз ова­пло­
ће­ње Го­спо­да на­шег Ису­са Хри­ста и из­ли­ва­ње Ње­го­ве ча­сне Кр­ви. Ова
рад­ња вр­ши се у Тај­ни Све­тог Кр­ште­ња. Сто­га, ко ни­је кр­штен, тај ни­је
осло­бо­ђен од тог гре­ха, не­го под­ле­же гне­ву и веч­ној ка­зни, по ре­чи: За­
и­са, за­и­са и ка­жем: ако се ко не ро­и во­ом и Ду­хом, не мо­же ући у
Шта је Света Тајна Крштења
Цар­сво Бо­жи­је”.5
Исто на­ла­зи­мо код све­тог Гри­го­ри­ја Ни­сиј­ског: „Кад чу­јем да не­ла­жни глас
го­во­ри: За­и­са, за­и­са и ка­жем: ако се ко не ро­и во­ом и Ду­хом, не
мо­же ући у Цар­сво Бо­жи­је (Јн 3, 5), – не мо­гу да оче­ку­јем ни­шта до­бро за
оне ко­ји ни­су оми­ве­ни во­дом Кр­ште­ња”6. Да­кле, оно што је ов­де ре­че­но
јед­но­знач­но пот­кре­пљу­је тврд­њу да не мо­же би­ти ни­ка­квих из­у­зе­та­ка
или пу­те­ва ко­ји во­де у Цар­ство Бо­жи­је за­о­би­ла­же­њем Све­те Тај­не Кр­
ште­ња. Ипак, че­сто по­ку­ша­ва­ју да уве­ду не­ку сум­њу у нео­п­ход­ност Кр­
ште­ња во­дом, ука­зу­ју­ћи на спа­се­ње не­кр­ште­них му­че­ни­ка, на та­ко­зва­но
„Кр­ште­ње кр­вљу”. Да би­смо раз­ја­сни­ли ово пи­та­ње и схва­ти­ли са­му си­лу,
зна­чај и ве­ли­чи­ну ове Тај­не и ње­ну глав­ну су­шти­ну ко­ја је и чи­ни та­ко
1 Преп. Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов, Де­ла, Мо­сква, 1993, т. 1, Бе­се­да 37.
2 По­уч­на
бе­се­да огла­ше­ни­ма, Мо­сква, 1855, Тре­ћа бе­се­да огла­ше­ни­ма, стр. 41, 45.
3 По­вест о Вар­ла­а­му и Јо­а­са­фу, Мо­сква, 1998, стр. 61.
4 Де­ла, Мо­сква, 1993, т. 4, Бе­се­да 13, стр. 225.
5 Пра­во­слав­но ис­по­ве­да­ње Ис­точ­не Цр­кве, Мо­сква, 1900, д. 3, Пи­та­ње 20.
6 Про­тив оних ко­ји од­ла­жу Кр­ште­ње, у књи­зи: Шта зна­чи име Хри­шћа­нин, Мо­сква, 2000,
стр. 233.
 190
нео­п­ход­ном и жи­во­но­сном, – раз­мо­три­мо ка­ко о то­ме го­во­ре са­мо Све­то
Пи­смо и Све­ти Оци Цр­кве.
Зар не зна­е, – го­во­ри све­ти апо­стол Па­вле, – а сви ко­ји се кр­си­мо у
Хри­са Ису­са, у смр ње­о­ву се кр­си­смо? Та­ко се с њим о­ре­бо­смо кроз
кр­ше­ње у смр, а би, као шо Хри­сос уса­е из мр­вих сла­вом Оче­
вом, а­ко и ми хо­и­ли у но­вом жи­во­у. Јер ако о­са­о­смо сје­и­ње­ни са
об­ли­ком смр­и ње­о­ве, он­а ће­мо и са вас­кр­се­њем. (Рим 6, 3–5). Та­ко­ђе у
По­сла­ни­ци Ко­ло­ша­ни­ма: По­шо се с Њим о­ре­бо­се кр­ше­њем, у Ње­
му се и са­ва­скр­сли кроз ве­ру у моћ Бо­а ко­ји а вас­кр­се из мр­вих. И вас
ко­ји се би­ли мр­ви у ре­си­ма и у нео­бре­за­њу е­ла ва­ше­а, ожи­ви вас са
Њим (Кол 2, 12–13). Јер умре­се и ваш је жи­во са­кри­вен са Хри­сом у Бо­у.
А ка­а се ја­ви Хри­сос, жи­во наш, он­а ће­е се и ви с Њи­ме ја­ви­и у
сла­ви (Кол 3, 3–4). Јер ако ве­ру­је­мо а Исус умре и вас­кр­се, а­ко ће и Бо оне
ко­ји су усну­ли у Ису­су о­ве­си с Њим (1 Сол 4, 14). Иси­ни­а је реч: ако с
Њим умре­смо, с Њим ће­мо и жи­ве­и (2 Тим 2, 11).
Раз­мо­три­мо ово све­до­чан­ство Све­тог Пи­сма. По­дроб­но ту­ма­че­ње ових
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ре­чи на­ла­зи­мо код све­тог епи­ско­па Те­о­фа­на, где он, ци­ти­ра­ју­ћи мно­ге
древ­не Оце Цр­кве, по­себ­но пи­ше: „Сви ко­ји се кр­си­мо у Хри­са Ису­са,
у смр Ње­о­ву се кр­си­смо. Очи­глед­но да је кр­ште­ње у Хри­сто­ву смрт –
уми­ра­ње гре­ху. Ка­ко то? – То об­ја­шња­ва­ју зна­чај и си­ла Хри­сто­ве смр­ти.
Умр­ли на Кр­сту Го­спод Спа­си­тељ по­ди­гао је на Крст на­ше гре­хе и по­стао
очи­шће­ње за на­ше ре­хе. У кр­сној смр­ти Го­спо­да очи­шћу­ју­ћа је си­ла за
гре­хе. Ко се кр­шта­ва, по­гру­жа­ва се у смр Хри­со­ву, по­гру­жа­ва се у очи­
шћу­ју­ћу си­лу гре­ха. Ова си­ла у са­мој рад­њи по­гру­же­ња уни­шта­ва сва­ки
грех, та­ко да не оста­је ни тра­га од ње­га”.
Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти го­во­ри: „Што је за Хри­ста био Крст и гроб, то је за
нас по­ста­ло Кр­ште­ње, ма­да у дру­гом сми­слу. Хри­стос је умро и био по­
гре­бен те­лом, а у на­ма је умро и по­гре­бен грех. И јед­но и дру­го је­сте смрт;
као у Хри­сту, та­ко је и у на­ма смрт истин­ска”. Све­ти Те­о­фан на­ста­вља:
„По­ре­бо­смо – као да ми за­јед­но са Хри­стом у чи­ну Кр­ште­ња би­ва­мо уз­
но­ше­ни на крст и по­ла­га­ни у гроб, та­ко у Кр­ште­њу си­ла Хри­сто­ве смр­ти
истин­ски пре­ла­зи на нас, као да је ту на­ша смрт би­ла исто што и Ње­го­ва
смрт, или је нео­дво­ји­ва и сје­ди­ње­на с њом. У смр се кр­си­смо, с Њим се
о­ре­бо­смо у смр. – (Апо­стол) хо­ће да ка­же: ми смо сје­ди­ње­ни са Хри­
стом, и за­то све што је у Ње­му тре­ба да бу­де и наш по­сед. Он је умро и
вас­кр­сао. Али не мо­же да се до­го­ди да за­јед­ни­ча­ри­мо са­мо у Ње­го­вој
смр­ти и да на то­ме оста­не­мо, а да не по­ста­не­мо за­јед­ни­ча­ри и Ње­го­вог
Вас­кр­се­ња. Не, ако смо за­јед­ни­ча­ри Ње­го­ве смр­ти, он­да је нео­п­ход­но да
бу­де­мо и за­јед­ни­ча­ри Ње­го­вог Вас­кр­се­ња”1.
1 Све­ти Те­о­фан За­твор­ник: Де­ла, Мо­сква, 1996, Ту­ма­че­ње По­сла­ни­ца апо­сто­ла Па­вла. По­
сла­ни­ца Ри­мља­ни­ма, стр. 331–336.
191
У ту­ма­че­њу све­тог Те­о­фа­на По­сла­ни­це Ко­ло­ша­ни­ма (2, 1–13) на­ла­зи­мо:
„Об­ре­за­ни би­се, – го­во­ри (Апо­стол), – об­ре­за­њем Хри­со­вим, о­шо
се с Њим о­ре­бо­се кр­ше­њем. Ка­да сте би­ли кр­ште­ни, та­да сте зба­
ци­ли са се­бе те­ло гре­хов­но­сти и би­ли об­ре­за­ни. Све те рад­ње би­ле су
из­вр­ше­не у јед­ном мо­мен­т у. Крв Го­спо­да, ко­ја вас је об­ли­ва­ла кроз кр­
штењ­ску во­ду, спра­ла је са вас сву гре­хов­ну не­чи­сто­т у и отво­ри­ла улаз
у ва­шу при­ро­ду бла­го­да­ти Све­то­га Ду­ха, Ко­ји је, до­шав­ши, од­се­као оно
чи­ме вас је грех др­жао у сво­јој вла­сти, и те­ло гре­хов­но­сти спа­ло је са
вас. Ето у че­му је си­ла Кр­ште­ња! У ње­му би­ва­ју по­гре­бе­ни са Го­спо­дом,
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
јер та­јин­стве­но при­ма­ју ис­ку­пи­тељ­ску си­лу кр­ви и смр­ти Хри­сто­ве, а у
исто вре­ме уми­ру у гре­ху”1.
На ре­чи Апо­сто­ла – Јер умре­се и ваш је жи­во са­кри­вен са Хри­сом у
Бо­у, – све­ти Те­о­фан пи­ше: „Умре­се – раз­у­ме се, у Кр­ште­њу”; а за­тим
ци­ти­ра све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог, ко­ји пи­ше: „Наш пр­ви чо­век је умро
и по­гре­бен је; ни­је у зе­мљу по­гре­бен не­го у во­ду; ни­је га смрт по­бе­ди­ла,
не­го га је По­бе­ди­тељ смр­ти по­гре­бао. И не­ма ни­чег бла­же­ни­јег од овог
по­гре­бе­ња. Ње­му се ра­ду­ју сви: и Ан­ђе­ли, и љу­ди, и Го­спод Ан­ђе­ла”2. И
ви ће­е се ја­ви­и у сла­ви (Кол 3, 4): „Ка­да се ја­ви Хри­стос Го­спод, има­ју­ћи
жи­вот у Ње­му, би­ће­мо у су­штин­ској ве­зи с Њим – не­раз­де­љи­ви: та­ко да
где је Он и ка­кав је, та­мо смо и ми, и исти смо та­кви. Ја­ви­ће се Он у сла­
ви, а ово Ње­го­во ја­вља­ње у сла­ви при­ву­ћи ће и све нас у сла­ву Ње­го­ву.
Као што оно што при­па­да гла­ви пре­ла­зи на це­ло те­ло и као што је ста­ње
чо­ко­та исто­вре­ме­но и ста­ње свих ло­за, та­ко ће се и они ко­ји су на Чо­ко­
ту – Хри­сту, као ло­зе, или као они ко­ји су од те­ла Ње­го­вог и од ко­сти­ју
Шта је Света Тајна Крштења
Ње­го­вих, ја­ви­ти у сла­ви кад се Он бу­де ја­вио у сла­ви”.3
Бла­же­ни Те­о­фи­лакт на ре­чи: Ако с Њим умре­смо, с Њим ће­мо и жи­ве­и,
– пи­ше: „Ако са Хри­стом уче­ству­је­мо у не­во­ља­ма, зар не­ће­мо он­да и у
до­бри­ма? Ако би чо­век то учи­нио, не­ће ли уто­ли­ко пре Бог, из­вор прав­де
и до­бро­те? Апо­стол ов­де го­во­ри и о ду­хов­ној смр­ти у Кр­ште­њу и о те­ле­
сној смр­ти кроз стра­да­ње и му­че­нич­ку смрт”.4
Све­ти Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов на­во­ди исте ре­чи Апо­сто­ла (Кол 2, 11; Рим 6, 3
и 6–12) и ова­ко го­во­ри о то­ме: „Да­кле, оно што су за Хри­ста Го­спо­да би­
ли Крст и гроб, то је за нас Кр­ште­ње; и као што је Хри­стос умро те­лом и
вас­кр­сао, та­ко и ми уми­ре­мо гре­ху и вас­кр­са­ва­мо за вр­ли­не си­лом Бо­
жи­јом. Вер­ним се, у ства­ри, на­зи­ва са­мо онај ко­ме се по­ве­ра­ва Бо­жан­ска
бла­го­дат и ко је при­ма. Он по­ста­је вер­ни ка­да би­ва про­све­тљен, а про­све­
ћен би­ва ка­да при­ма бо­жан­стве­но Кр­ште­ње. При то­ме, по­ста­ју­ћи у овој
1 Де­ла,Мо­сква, 1996. Ту­ма­че­ње По­сла­ни­ца апо­сто­ла Па­вла. По­сла­ни­це Ко­ло­ша­ни­ма и
Фи­ли­пља­ни­ма, стр. 118.
2 Исто, стр. 162.
3 Исто, стр. 166.
4 Бла­же­ни Те­о­фи­лакт: Ту­ма­че­ње Апо­сто­ла, књ. 2, стр. 387.
 192
Тај­ни за­јед­ни­чар смр­ти Го­спо­да Хри­ста, он по­ста­је и за­јед­ни­чар Ње­го­
вог Вас­кр­се­ња, као што го­во­ри бо­жан­стве­ни Па­вле. И као што Хри­стос,
вас­кр­сав­ши, ви­ше не уми­ре и смрт ви­ше не вла­да Њи­ме, та­ко и онај ко је
иза­шао из ба­ње бо­го­ро­ђе­ња, то јест, све­тог Кр­ште­ња, ко­ја ожи­вљу­је, или,
бо­ље ре­че­но, обо­жу­је оног ко се кр­стио, ви­ше не уми­ре ду­хов­ном смр­ћу
и грех ви­ше не вла­да њи­ме. Љу­ди се кр­шта­ва­ју у во­ди, по­гру­жа­ва­ју се у
њој и из­ла­зе из ње три пу­та по обра­зу три­днев­ног по­гре­бе­ња Го­спод­њег и,
по­што умру у њој за сав овај зли свет, у тре­ћем из­ла­же­њу из ње по­ја­вљу­ју
се већ жи­ви и као вас­кр­сли из мр­твих”.1
Или, по ре­чи­ма све­тог Гри­го­ри­ја Па­ла­ме: „Си­ла­зак (Го­спо­да) у ад и из­ла­
зак одан­де, та­јан­стве­но об­ја­вив­ши Кр­ште­ње у Ње­га, Он је за­тим пре­дао
вер­ни­ма да га вр­ше ра­ди спа­се­ња, Се­би Са­мо­ме оста­вља­ју­ћи стра­да­ње и
те­го­бу, а на­ма од са­мог по­чет­ка да­ро­вав­ши за­јед­ни­че­ње у Ње­го­вим стра­
да­њи­ма, али без ис­ку­ша­ва­ња њи­хо­ве муч­но­сти, и чи­не­ћи нас, по ре­чи
Апо­сто­ла, сје­ди­ње­ним с Њим об­ли­ком Ње­го­ве смр­ти, да би нас у сво­је
вре­ме удо­сто­јио и обе­ћа­ног вас­кр­се­ња. У бо­жан­стве­ном Кр­ште­њу мо­же­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
мо ви­де­ти и смрт, и жи­вот, и по­гре­бе­ње и вас­кр­се­ње”.2
У свом ту­ма­че­њу По­сла­ни­це Ко­рин­ћа­ни­ма (1 Кор 15, 29), бла­же­ни Те­о­до­рит
го­во­ри: „Они ко­ји се кр­шта­ва­ју по­гре­ба­ва­ју се са Вла­ди­ком да би, при­
оп­штив­ши се смр­ти, по­ста­ли и за­јед­ни­ча­ри Вас­кр­се­ња”. Бла­же­ни Ав­гу­
стин та­ко­ђе на­во­ди ре­чи из По­сла­ни­це Ри­мља­ни­ма (Рим 6, 4–11) и го­во­ри
о Кр­ште­њу ова­ко: „Апо­стол је за­тим по­све­до­чио ве­ли­ку Тај­ну Кр­ште­ња
у кр­сну смрт Хри­сто­ву да би­смо схва­ти­ли да је Кр­ште­ње у смрт рас­пе­тог
Го­спо­да Хри­ста упра­во по­до­би­је от­пу­ште­ња гре­ха, та­ко да је, као што је у
Ње­му смрт би­ла истин­ска, у на­ма истин­ско от­пу­ште­ње гре­ха, и као што
је у Ње­му истин­ско Вас­кр­се­ње, та­ко је у на­ма истин­ско оправ­да­ње. Да­кле,
ако об­ја­вљу­је­мо да смо умр­ли за грех јер смо се кр­сти­ли у Хри­сто­ву смрт,
он­да, да­ка­ко, и де­ца ко­ја су се кр­сти­ла у Хри­ста, уми­ру за грех, бу­ду­ћи да
се кр­шта­ва­ју у Ње­го­ву смрт. Јер, без ика­квог из­у­зет­ка, ре­че­но је: Сви ко­ји
се кр­си­мо у Хри­са Ису­са, у смр Ње­о­ву се кр­си­смо. А то је ре­као да
би по­ка­зао да смо умр­ли за грех. А за ко­ји грех уми­ру и по­но­во се ра­ђа­ју
де­ца, ако не за онај ко­ји су сте­кли од ро­ђе­ња? За­то се и њих ти­че оно што
је ис­ка­за­но сле­де­ћим ре­чи­ма: Та­ко се с њим о­ре­бо­смо кроз кр­ше­ње у
смр, а би, као шо Хри­сос уса­е из мр­вих сла­вом Оче­вом, а­ко
и ми хо­и­ли у но­вом жи­во­у. Јер ако о­са­о­смо сје­и­ње­ни са об­ли­ком
смр­и ње­о­ве, он­а ће­мо и са вас­кр­се­њем. (Рим 6, 4–5). Хри­сто­вој смр­ти он
(Апо­стол) при­пи­су­је та­кав зна­чај да и Ње­га на­зи­ва мр­твим гре­ху. А за
ка­кав грех ако не за те­ло у ко­јем ни­је би­ло гре­ха не­го по­до­би­је гре­ха и
1 Пре­по­доб­ни Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов: Де­ла, Мо­сква, 1993, Бе­се­да 46, стр. 420–421. Бе­се­да
1, стр. 24.
2 Бе­се­де (Оми­ли­је) све­тог Гри­го­ри­ја Па­ла­ме, Мо­сква, 1993, д. 3, стр. 202.
193
за­то је на­зва­но име­ном гре­ха? Да­кле, они­ма ко­ји су кр­ште­ни у Хри­сто­ву
смрт, у ко­ју се кр­шта­ва­ју не са­мо од­ра­сли, не­го и де­ца, Апо­стол го­во­ри:
Та­ко и ви, – то јест, као Хри­стос, – сма­рај­е се­бе а се мр­ви ре­ху, а
жи­ви Бо­у у Хри­су Ису­су, Го­со­у на­шем (Рим 6, 11)”.1
Све­ти Јо­ван Да­ма­скин: „Кр­ште­ње зна­чи смрт Го­спо­да. Јер кроз кр­ше­ње
се о­ре­бо­смо с Њим, Го­спо­дом, као што го­во­ри бо­жан­стве­ни Апо­стол.
Да­кле, као што се јед­ном до­го­ди­ла смрт Го­спо­да, та­ко тре­ба и да се кр­
сти­мо је­дан­пут. Кроз три по­гру­же­ња Кр­ште­ње зна­ме­ну­је три Го­спод­ња
да­на у гро­бу. Да­кле, би­ти кр­штен у Хри­ста зна­чи по­гру­зи­ти се у во­ду са
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
ве­ром у Ње­га”.2
Да­кле, ви­ди­мо да и Све­то Пи­смо и сви Оци Цр­кве све­том Кр­ште­њу јед­
но­ду­шно при­да­ју зна­че­ње да је та Тај­на упра­во је­ди­но сред­ство на­шег
при­оп­ште­ња све­му спа­со­но­сном, свим пре­по­ра­ђа­ју­ћим и жи­во­но­сним
до­бри­ма ко­ја су чо­ве­ку от­кри­ве­на кроз ис­ку­пи­тељ­ски под­виг Го­спо­да,
ко­ји је из­вр­шио на Кр­сту. И док је без Гол­гот­ске Жр­тве спа­се­ње не­мо­гу­ће
за би­ло ког чо­ве­ка по­те­клог од Ада­ма (а ово је те­мељ те­ме­ља на­ше ве­ре,
без ко­јег хри­шћан­ство ни­је за­ми­сли­во), оно што сле­ди по­сле ње­га, та­ко­ђе
основ­но схва­та­ње, је то да при­оп­ште­ње Гол­гот­ској Жр­тви и на­сле­ђи­ва­ње
спа­се­ња ко­је она да­ру­је ни­је мо­гу­ће на дру­ги на­чин осим Кр­ште­њем, то
јест „по­гре­бе­њем са Го­спо­дом”, ко­је мо­же да се из­вр­ши са­мо уз уче­шће
све­сно ис­по­ве­да­не ве­ре у Све­т у Тро­ји­цу и у Си­на Бо­жи­јег, Ко­ји се Ова­
пло­тио и по­стра­дао за нас на Кр­сту.
Пре Хри­ста сви љу­ди су уми­ра­ли и ишли у ад, и ни­ко до њих сам од се­бе
ни­је мо­гао да пре­ки­не те пу­те­ве смр­ти и ад­ског за­то­че­ни­штва. Го­спод је
Шта је Света Тајна Крштења
пр­ви сло­мио ре­зе на вра­ти­ма ада и отво­рио чо­ве­ку две­ри ко­је во­де у Цар­
ство Бо­жи­је. На та вра­та мо­гу ући са­мо они љу­ди ко­ји су ве­ром по­ста­ли
за­јед­ни­ча­ри смр­ти Го­спо­да на Кр­сту: они ко­ји се о­ре­бо­ше кроз кр­ше­ње
у смр сје­и­ње­ни са об­ли­ком смр­и Ње­о­ве, – са­мо они ће би­ти сје­и­ње­ни
и са вас­кр­се­њем.
Не­до­пу­сти­во је да го­во­ри­мо о спа­се­њу ма и јед­ног чо­ве­ка, ма­кар и нај­не­ви­
ни­јег и мно­го­стра­дал­ног, ако пре­ћут­ку­је­мо да је то не­мо­гу­ће без Хри­сто­ве
смр­ти на Кр­сту. Та­ко­ђе ни­је мо­гу­ће да го­во­ри­мо да је при­оп­ште­ње Ис­ку­
пље­њу, из­вр­ше­но на Кр­сту, мо­гу­ће без уче­шћа чо­ве­ко­ве ве­ре, без уче­шћа
чо­ве­ко­ве сло­бо­де и без све­сног из­ра­жа­ва­ња спрем­но­сти за „по­гре­бе­ње”
са Го­спо­дом и по­ста­ја­ње за­јед­ни­ча­рем Ње­го­ве спа­со­но­сне смр­ти на Гол­
го­ти. Све­ти Јо­ван Да­ма­скин ка­зу­је:
„На­рав­но, сва­ко Хри­сто­во де­ло и тво­ре­ње чу­да ве­о­ма је ве­ли­ко, и бо­жан­
стве­но, и чу­де­сно, али нај­чу­де­сни­ји је Ње­гов ча­сни Крст. Јер смрт је зба­
че­на, пра­ро­ди­тељ­ски грех је уни­штен, ад опле­њен, Вас­кр­се­ње да­ро­ва­но,
1 Бла­же­ни Ав­гу­стин: Де­ла, Пе­тро­град, 1998, т. 2. Ен­хи­ри­ди­он Ла­врен­ти­ју, стр. 34–35.
2 Пре­по­доб­ни Јо­ван Да­ма­скин: Тач­но из­ло­же­ње пра­во­слав­не ве­ре, књ. 4, гл. 9.
 194
да­та нам је си­ла да пре­зи­ре­мо по­сто­је­ће, па чак и са­му смрт, устро­јен
по­вра­так пр­во­бит­ном бла­жен­ству и отво­ре­на нам вра­та Ра­ја; на­ша при­
ро­да се­ла је с де­сне стра­не Бо­га и по­ста­ли смо де­ца Бо­жи­ја и на­след­ни­ци
упра­во кроз Крст Го­спо­да на­шег Ису­са Хри­ста. Јер све то устро­је­но је
кроз Крст: Сви ко­ји се кр­си­мо у Хри­са Ису­са, – го­во­ри Апо­стол – у
смр ње­о­ву се кр­си­смо (Рим 6, 3). Јер ко­ји се о у Хри­са кр­си­се, у
Хри­са се обу­ко­се (Гал 3, 27). За­тим: Хри­стос је „Бо­жи­ја си­ла и Бо­жи­ја
пре­му­дрост” (1 Кор 1, 24). Ето, Хри­сто­ва смрт или Крст обу­кли су нас у
ипо­ста­сну Бо­жи­ју Му­дрост и Си­лу”.1
За Све­те Оце по­јам Тај­не Ис­ку­пље­ња не­рас­ки­ди­во је по­ве­зан са схва­та­њем
о Тај­ни све­тог Кр­ште­ња, у ко­јој се је­ди­но и зби­ва на­ше уче­шће у оном
пр­вом. „Али, при том тре­ба има­ти на уму, – го­во­ри све­ти Те­о­фан, – да
у овом умрт­вље­њу гре­ху кроз Кр­ште­ње ни­шта не би­ва ме­ха­нич­ки, не­го
се све вр­ши уз уче­шће на­рав­стве­но сло­бод­не ре­ше­но­сти са­мог чо­ве­ка.
Шта чи­ни кр­шта­ва­ни пред по­гру­же­ње у ба­њу? Од­ри­че се са­та­не и свих
ње­го­вих де­ла и све­га слу­же­ња ње­му, а то је исто што и од­ри­ца­ње од гре­ха
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
и мр­жња пре­ма ње­му”.2
Да­кле, при­оп­ште­ње ис­ку­пи­тељ­ским да­ро­ви­ма, ко­ји се да­ју кроз смрт Го­
спо­да на Кр­сту, мо­гу­ће је упра­во пу­тем по­гре­бе­ња са Го­спо­дом у Тај­ни
све­тог Кр­ште­ња, уз по­сто­ја­ње све­сне ве­ре и уз уче­шће сло­бод­не од­лу­ке
да сле­ди­мо Го­спо­да и уми­ре­мо гре­ху. А у слу­ча­ју ка­да се кр­шта­ва де­те,
та­ко­ђе је нео­п­ход­но све­сно ис­по­ве­да­ње ве­ре и же­ље да то де­те умре гре­ху
и ожи­ви у Го­спо­ду: ов­де за још не­ра­зум­но де­те јем­чи дру­ги, ње­му бли­зак
чо­век – кум, ко­ји јем­чи пред Цр­квом за ве­ру кр­шта­ва­ног. И у овом слу­
ча­ју Цр­ква при­зна­је да је нео­п­ход­но по­сто­ја­ње све­сне пра­во­слав­не ве­ре
од стра­не ку­ма.
Мо­же се чи­ни­ти чуд­ним што ов­де као да се ве­ра јед­ног чо­ве­ка по­ста­вља
уме­сто ве­ре дру­гог и да овај по­ста­је по­сред­ник сти­ца­ња до­ба­ра оно­ме ко
је сам не­ма због сво­је мла­до­сти. Али све­то Је­ван­ђе­ље нам да­је при­ме­ре ка­
ко су, по ве­ри јед­них, дру­ги до­би­ја­ли бла­го­дат ис­це­ље­ња. Та­ко, при­ли­ком
ис­це­ље­ња узе­то­га Исус, ви­де­ћи ве­ру оних ко­ји су до­не­ли бо­ле­сни­ка, ре­че
узе­о­ме: Син­ко, ора­ша­ју и се ре­си во­ји (Мк 2, 5). Све­ти Те­о­фи­лакт
о то­ме пи­ше: „Го­спод је че­сто ис­це­љи­вао са­мо због ве­ре оног ко је но­сио,
иако но­ше­ни ни­је био ве­ру­ју­ћи, и, на­про­тив, че­сто је ле­чио због ве­ре оног
ко је до­но­шен, иако до­но­си­о­ци ни­су ве­ро­ва­ли”. А ка­да је Го­спод учио у
по­стој­би­ни Сво­јој, та­да, ка­ко све­до­чи Је­ван­ђе­ље, не учи­ни он­е чу­е­са
мно­а збо не­вер­ја њи­хо­ва (Мт 13, 58). Јер, и та­мо је, сва­ка­ко, би­ло мно­го
узе­тих ко­ји су та­ко­ђе има­ли по­тре­бе за ис­це­ље­њем.
1 Пре­по­доб­ни Јо­ван Да­ма­скин: Тач­но из­ло­же­ње пра­во­слав­не ве­ре, књ. 4, гл. 11.
2 Све­ти Те­о­фан За­твор­ник: Де­ла, Мо­сква, 1996, Ту­ма­че­ње по­сла­ни­ца апо­сто­ла Па­вла, По­
сла­ни­ца Ри­мља­ни­ма, гл. 6, ст. 3.
195
Нај­зад, све што је ов­де ре­че­но о Кр­ште­њу са­свим раз­ја­шња­ва пи­та­ње о то­ме
ка­ко крв, про­ли­ве­на за Хри­ста, или му­че­нич­ка смрт ко­ју су пре­тр­пе­ли за
Ње­га, мо­гу да има­ју исти зна­чај као и Кр­ште­ње во­дом. Јер, и ту је при­сут­
на и ве­ра, и по­гре­бе­ње са Го­спо­дом, и уче­шће у Ње­го­вим Стра­да­њи­ма.
На­рав­но, по­ста­вља се пи­та­ње: а шта је са ста­ро­за­вет­ним љу­ди­ма? Ка­ко су
се они спа­са­ва­ли? Ка­ко су они мо­гли да по­ста­ну за­јед­ни­ча­ри Хри­сто­ве
смр­ти на Кр­сту? Шта­ви­ше, ка­ко су то мо­гла де­ца у ста­ро­за­вет­но до­ба? Јер
та­да још ни­је би­ло бла­го­да­ти Кр­ште­ња и са­ма ова Тај­на ни­је вр­ше­на. Ако
ка­же­мо да га је за­ме­њи­вао об­ред об­ре­за­ња, он­да би то мо­гло би­ти са­мо у
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
по­гле­ду му­шка­ра­ца. Ка­ко су мо­гле да се спа­су де­вој­чи­це, или сва де­ца, па
и од­ра­сли, ко­ји су жи­ве­ли пре за­ко­на? По­тру­ди­ће­мо се да по­себ­но раз­мо­
три­мо и ова пи­та­ња. Али, на­ста­ви­мо са­да са да­љим раз­ја­шња­ва­њем си­ле
и зна­ча­ја Тај­не по­нов­ног ро­ђе­ња.
Већ смо са­зна­ли из че­га ова Тај­на цр­пи сна­гу и у че­му је ње­на основ­на су­
шти­на. Са­да ће­мо из де­ла Ота­ца Цр­кве по­дроб­ни­је при­ка­за­ти све­до­чан­
ство о то­ме шта се у ства­ри по­сти­же овом Тај­ном и за­што она но­си та­ко
мно­го на­зи­ва. Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти го­во­ри: „Ако ова ба­ња от­пу­шта све
на­ше гре­хе, за­што он­да ка­жеш да се она на­зи­ва не ба­њом от­пу­ште­ња гре­
хо­ва или ба­њом очи­шће­ња, не­го „ба­њом по­нов­ног ро­ђе­ња”? За­то што она
не са­мо да нам от­пу­шта гре­хе и не са­мо да нас очи­шћу­је од пре­гре­ше­ња,
не­го то чи­ни та­ко као да се по­но­во ра­ђа­мо. За­и­ста, она нас по­но­во са­зда­је
и устро­ја­ва, не обра­зу­ју­ћи нас опет на зе­мљи, не­го нас ства­ра из дру­га­чи­је
сти­хи­је, из при­ро­де во­де: она не са­мо да оми­ва са­суд, не­го га из­но­ва све­
це­ло пре­та­па. Узев­ши на­шу при­ро­ду, оште­ће­ну [по­вре­ђе­ну] рђом гре­ха,
Шта је Света Тајна Крштења
Бог је по­но­во пре­та­па, ба­ца­ју­ћи је у во­ду као у пећ, и уме­сто ог­ња ша­љу­ћи
бла­го­дат Ду­ха, а за­тим нас оту­да из­во­ди пре­са­зда­не, об­но­вље­не и у сја­ју
ко­ји не усту­па сун­че­вим зра­ци­ма, уни­штив­ши ста­рог чо­ве­ка и устро­
јив­ши но­вог, све­тли­јег од пре­ђа­шњег”.1 „Ни­ко да не по­ми­шља, – го­во­ри
све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски, – да је Кр­ште­ње са­мо бла­го­дат опро­ште­ња
гре­хо­ва, јер оно је и бла­го­дат уси­но­вље­ња”.2
„Кр­ште­ње је ис­ку­пље­ње за­ро­бље­них, от­пу­ште­ње гре­хо­ва, смрт гре­ха, пре­
по­род ду­ше, све­тла оде­жда, све­ти не­по­вре­ди­ви пе­чат, ко­ле­сни­ца упу­ће­на
на не­бо, рај­ска уте­ха, по­сре­до­ва­ње за цар­ство и да­ро­ва­ње уси­но­вље­ња”.3
„Мо­лиш ме да ти ука­жем на раз­лог, – пи­ше пре­по­доб­ни Иси­дор Пе­лу­
си­от, – за­што кр­шта­ва­ти де­цу ако не по­зна­ју грех? Не­ки го­во­ре: за­то да
би оми­ли не­чи­сто­т у уне­т у у чо­ве­чан­ску при­ро­ду Ада­мо­вим пре­сту­пом.
Сма­тра­ју­ћи да је ово ис­прав­но, ми­слим да се Кр­ште­њем да­ју и мно­ги
дру­ги да­ро­ви, ко­ји знат­но пре­ва­зи­ла­зе на­шу при­ро­ду. Јер, на­ша при­ро­да
1 Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти: Са­бра­на де­ла у 12 т. Мо­сква, 1898, т. 2, књ. 2. По­уч­не бе­се­де огла­
ше­ни­ма, стр. 256.
2 Све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски; По­у­ке, Мо­сква, 1991. Дру­га ми­ста­го­шка ка­ти­хе­за, стр. 323.
3 Све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски: По­у­ке, Мо­сква, 1991. По­у­ка пред огла­ша­ва­ње 16, стр. 10–11,
 196
је у Кр­ште­њу до­би­ла не са­мо оно што јој је би­ло по­треб­но за уни­ште­ње
гре­ха, не­го је и укра­ше­на Бо­жан­ским да­ро­ви­ма, јер, не са­мо да се осло­
бо­ди­ла од ка­зне и сву­кла са се­бе лу­кав­ства, не­го је и об­но­вље­на од­о­зго
Бо­жан­стве­ним по­нов­ним ро­ђе­њем, ко­је пре­ва­зи­ла­зи реч, и ис­ку­пље­на је,
и осве­ће­на, и удо­сто­је­на уси­но­вље­ња, и оправ­да­на, и по­ста­ла је са­на­след­
ни­ца Је­ди­но­род­ног и јед­но те­ло са Њим по уче­шћу у све­ште­ним Тај­на­ма,
и на­зи­ва се Ње­го­вим те­лом, и као што је те­ло сје­ди­ње­но с гла­вом, та­ко је
и она са Хри­стом. За­то је Па­вле ре­као: Ње­а о­са­ви из­на све­а за ла­ву
Цр­кви (Еф 1, 22), то јест, по­ред дру­гих да­ро­ва, чо­ве­чан­ској при­ро­ди да­ро­
ва­но је још и то што је Хри­стос по­стао ње­на Гла­ва. Не са­мо да смо до­би­ли
лек ко­ји од­го­ва­ра бо­ле­сти, као што не­ки ми­сле, не схва­та­ју­ћи бо­га­т у да­ре­
жљи­вост Бо­жи­ју, не­го и бла­го­о­бра­зност, и част, и сла­ву, и до­сто­јан­ство.
Сто­га, љу­бље­ни, сма­трај да Кр­ште­ње ни­је са­мо очи­шће­ње гре­хо­ва, не­го
и да да­ру­је уси­но­вље­ње и не­бро­је­на дру­га до­бра, ко­ја сам де­ли­мич­но по­
ме­нуо, а де­ли­мич­но ни­сам”.1
Да­кле, Тај­на Кр­ште­ња, чи­не­ћи кр­шта­ва­ног за­јед­ни­ча­рем Го­спод­ње смр­ти
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
на Кр­сту, од­мах му отва­ра вра­та ка мно­гим Бо­жан­стве­ним до­бри­ма и
да­ро­ви­ма. Ка­да смо го­во­ри­ли о тра­гич­ним по­сле­ди­ца­ма Ада­мо­вог гре­
ха по­ка­за­ли смо да је, од­мах по­сле про­клет­ства ко­јем су сви ро­ђе­ни од
Ада­ма би­ли под­врг­ну­ти због тог гре­ха, на ње­га пао и чи­тав низ бо­ле­сних
скло­но­сти; на све стра­не ње­го­ве де­лат­но­сти и жи­вот­них ис­по­ља­ва­ња
ста­вљен је пе­чат оште­ће­ња и из­о­па­че­но­сти.
Ра­ђа­ју­ћи се од Ада­ма, ми смо за­јед­но са овим те­ле­сним жи­во­том на­сле­ди­ли
још и се­ме смр­ти – ка­ко те­ле­сне, та­ко и ду­хов­не, и ра­ђа­ли се под жи­гом
гне­ва и од­ба­че­но­сти. Уми­ру­ћи у Хри­сту у Тај­ни све­тог Кр­ште­ња чо­век,
на­про­тив, за­јед­но са смр­ћу за све ста­ро и умрт­вље­њем за овај свет, па­ли
и осу­ђе­ни од Бо­га, исто­вре­ме­но из­бе­га­ва и тај гнев и ту од­ба­че­ност. Пре­
ма то­ме, ста­ри чо­век у кр­ште­ном је умро, рас­пео се све­т у, од­ба­цу­ју­ћи све
оно што је про­и­за­шло из оног пр­вог гре­ха.
Ујед­но, кад се рас­пео са Хри­стом и с Њим се по­пео на Крст, он­да и сле­
ди да­ље за Хри­стом и, као што је Хри­стос устао из мр­твих, по­бе­див­ши
смрт, и по­це­пао об­ве­зни­цу про­клет­ства, та­ко и онај ко­ји се кр­стио тро­
стру­ким по­гру­же­њем у кр­штењ­ску во­ду, као по три­днев­ном по­гре­бе­њу
Го­спо­да, – уста­је за но­ви жи­вот у Бо­гу, ви­ше не као про­па­дљив чо­век,
не­го као „но­ва твар”, као об­но­вљен и по­но­во ро­ђен за не­про­па­дљи­вост.
Упра­во ов­де чо­ве­чи­јем ду­ху се и отва­ра при­ступ бла­го­да­ти Ду­ха Све­то­га
и упра­во ов­де он и за­до­би­ја све што у ње­му тре­ба да се рас­кри­је и раз­ви­је
у истин­ски жи­вот у Бо­гу; ов­де као да се већ за­се­ја­ва се­ме ко­је чо­век тре­ба
са­мо да га­ји, „да об­ра­ђу­је Рај” у свом ср­цу. Као што је ре­че­но: Цар­сво
Бо­жи­је уну­ра је у ва­ма (Лк 17, 21). Ето за­што је ова Тај­на и Тај­на смр­ти, и
1 Ци­ти­ра­но по 14. де­лу „До­да­так де­ли­ма Све­тих Ота­ца”, стр. 544–545.
197
Тај­на ро­ђе­ња у Хри­сту, о че­му го­во­ри и Сам Го­спод, а на шта нас Цр­ква
стал­но под­се­ћа.
Да би­смо вас­кр­сли из мр­твих и по­ста­ли за­јед­ни­ча­ри веч­них до­ба­ра, нео­п­
ход­но је да иде­мо за Го­спо­дом. „Све што је из­вр­ше­но у Хри­сто­вом рас­пе­
ћу, у Ње­го­вом по­гре­бе­њу, у три­днев­ном Вас­кр­се­њу, у ваз­не­се­њу на не­бо,
у се­де­њу с де­сне стра­не Оца – из­вр­ше­но је та­ко да би тим ствар­ним до­
га­ђа­ји­ма био са­о­бра­зан хри­шћан­ски жи­вот ко­ји се ов­де про­во­ди, – го­
во­ри бла­же­ни Ав­гу­стин. – Јер, по­во­дом Ње­го­вог рас­пе­ћа ре­че­но је: Ко­ји
су Хри­со­ви, рас­е­ше е­ло са сра­си­ма и же­ља­ма (Гал 5, 24). По­во­дом
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
по­гре­бе­ња: С њим се о­ре­бо­смо кроз кр­ше­ње у смр (Рим 6, 4). По­во­дом
Вас­кр­се­ња: Да би, као шо Хри­сос уса­е из мр­вих сла­вом Оче­вом,
а­ко и ми хо­и­ли у но­вом жи­во­у (Рим 6, 4). По­во­дом ваз­не­се­ња на не­бо
и се­де­ња с де­сне стра­не Оца: Ако се, а­кле, вас­кр­сли са Хри­сом, ра­
жи­е оно шо је орé е Хри­сос се­и с е­сне сра­не Бо­а. Ми­сли­е о
оно­ме шо је орé, а не оно шо је на зе­мљи. Јер умре­се и ваш је жи­во
са­кри­вен са Хри­сом у Бо­у (Кол 3, 1–3).1
Раз­у­ме се да све­то Кр­ште­ње ни­је са­мо от­пу­ште­ње пр­во­род­ног гре­ха и на­
ших лич­них гре­хо­ва, не­го не­што да­ле­ко ве­ће! И ми, гре­шни љу­ди, че­сто
опра­шта­мо сво­јим увре­ди­о­ци­ма њи­хо­ву кри­ви­цу, али ни­ко то не­ће сма­
тра­ти не­чим „та­јан­стве­ним” и „не­чим што пре­ва­зи­ла­зи на­ше раз­у­ме­ва­
ње”. А све­то Кр­ште­ње је ве­ли­ка Тај­на! Али, чо­век ко­ји го­во­ри ова­ко: „А
за­што ми­ло­сти­ви Бог не опро­сти де­ци ко­ја су умр­ла без Кр­ште­ња, зар
ни­је све у Ње­го­вој во­љи?” – сво­ди све­т у Тај­ну на упро­шће­ни чин ко­ји
ма­ло шта зна­чи. Али, Цр­ква је не схва­та та­ко. По ре­чи све­тог Иси­до­ра
Шта је Света Тајна Крштења
Пе­лу­си­о­та: „кр­сте де­цу ко­ја не по­зна­ју грех,” не са­мо за­то „да оми­ју не­чи­
сто­т у уне­т у Ада­мо­вим пре­сту­пом”, не­го се, по­ред то­га, „Кр­ште­њем да­ју и
мно­ги дру­ги да­ро­ви”, „не са­мо лек”, не­го и „не­бро­је­на до­бра”.
Осим то­га, као што смо ра­ни­је већ ре­кли: ма ко­ли­ко се чо­век тру­дио и
под­ви­за­вао, ма ко­ли­ко на­пре­до­вао у ду­хов­ном по­гле­ду, и ма ко­ли­ко ду­
хов­них до­ба­ра сте­као, „он ни­је за­до­био и не мо­же да стек­не ни­шта ве­ће
од оно­га што је прет­ход­но та­јан­стве­но до­био Кр­ште­њем”. А кр­штењ­ска
бла­го­дат, ко­ја нам је да­ро­ва­на у Тај­ни, та са­вр­ше­на бла­го­дат Ду­ха Све­то­га,
„не до­би­ја од нас до­да­так, не­го нам се от­кри­ва и ја­вља по ме­ри вр­ше­ња
за­по­ве­сти и до­ме­ће нам ве­ру”.
„Да­кле, оно што при­но­си­мо Бо­гу, бу­ду­ћи пре­по­ро­ђе­ни, то је Он са­крио у
на­ма још ра­ни­је”2 у све­том Кр­ште­њу. На тај на­чин као да се сâмо Цар­
ство Бо­жи­је за­се­ја­ва у на­шој при­ро­ди у тре­нут­ку Кр­ште­ња. Ту Бог ста­вља
се­ме у бес­плод­ну зе­мљу, а у са­мој тој Тај­ни та зе­мља као да се очи­шћу­је
1 Бла­же­ни Ав­гу­стин: Де­ла, Пе­тро­град, 1993, т. 2. Ен­хи­ри­ди­он Ла­врен­ти­ју, стр. 35–36.
2 Пре­по­доб­ног Мар­ка Под­ви­жни­ка Етич­ка под­ви­жнич­ка сло­ва, Сло­во 4, стр. 114. у књ.:
Ду­хов­но-етич­ка сло­ва пре­по­доб­них Ота­ца, Мо­сква, 1995.
 198
и за­гре­ва за при­ма­ње ово­га се­ме­на, и, на­по­кон, за­се­ја­ва. Оста­ло већ за­
ви­си од нас са­мих – ка­ко од­га­ја­мо плод. Али, не­за­се­ја­на зе­мља ни­кад не
мо­же да по­ста­не при­ча­сна жи­во­т у, за њу је све­јед­но да ли је зи­ма, или
про­ле­ће, или ле­то.
Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов ова­ко го­во­ри о све­том Кр­ште­њу: „Са Хри­стом
смо се по­гре­бли кроз Кр­ште­ње, да би­смо с Њим и уста­ли; с Њим ће­мо
си­ћи, да би­смо се с Њим и по­ди­гли у ви­си­ну; с Њим ће­мо се по­ди­ћи,
да би­смо се с Њим и про­сла­ви­ли!”1 Ако је „на­ше те­ле­сно ро­ђе­ње, – по
ре­чи све­тог Гри­го­ри­ја, – де­ло но­ћи, роп­ско и стра­сно”, то је „ро­ђе­ње
кроз Кр­ште­ње де­ло да­на, оно је сло­бод­но, ис­тре­бљу­је стра­сти, об­ре­
зу­је сва­ки по­кров ко­ји од ро­ђе­ња ле­жи на на­ма и уз­во­ди ка ви­шњем
жи­во­т у”2. Овај дар, као и ње­гов Да­ва­лац Хри­стос, на­зи­ва се мно­гим и
раз­ли­чи­тим име­ни­ма, а то би­ва или за­то што нам је он ве­о­ма уго­дан,
или за­то што нас је мно­го­ли­кост до­бро­чин­ста­ва ко­је са­др­жи под­ста­кла
на да­ва­ње име­на. На­зи­ва­мо га да­ром, бла­го­да­ћу, Кр­ште­њем, по­ма­за­
њем, про­све­ће­њем [про­све­тље­њем], оде­ћом не­про­па­дљи­во­сти, ба­њом
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
по­нов­ног ро­ђе­ња, пе­ча­том – свим оним што је за нас до­стој­но по­што­
ва­ња. На­зи­ва­мо га да­ром, као оно што се да­је они­ма ко­ји ни­шта не
при­до­но­се од се­бе; – бла­го­да­ћу, као оно што се да­је они­ма ко­ји су још
ду­жни; – Кр­ште­њем, јер се у во­ди са­по­гре­ба­ва грех; по­ма­за­њем, као не­
што све­ште­нич­ко и цар­ско, јер су се по­ма­зи­ва­ли ца­ре­ви и све­ште­ни­ци;
– про­све­ће­њем, као све­тлост; – оде­ћом, као скри­ва­ње сти­да; ба­њом, као
уми­ва­ње; – пе­ча­том, као очу­ва­ње и зна­ме­ње го­спод­ства. О овом да­ру
са­ра­ду­ју се не­бе­са; ње­га сла­во­сло­ве Ан­ђе­ли јер је сро­дан све­тло­сти; он
је образ не­бе­ског бла­жен­ства; ње­га и ми же­ли­мо да опе­ва­мо, али не
мо­же­мо ка­ко тре­ба”.3
„Про­све­ће­ње је све­тлост ду­ша, про­ме­на жи­во­та, ис­пит са­ве­сти, по­моћ у
на­шој не­мо­ћи, од­ла­га­ње те­ла, сле­до­ва­ње Ду­ху, оп­ште­ње са Реч­ју, ис­пра­
вља­ње са­зда­ња, по­та­па­ње гре­ха, при­че­шће све­тло­шћу, ра­се­ја­ва­ње та­ме.
Про­све­ће­ње [про­све­тље­ње] је ко­ле­сни­ца ко­ја ваз­но­си ка Бо­гу, са­пут­ни­
штво Хри­сту, пот­кре­пље­ње ве­ре, уса­вр­ша­ва­ње ума, кључ цар­ства не­бе­
ског, про­ме­на жи­во­та, уки­да­ње роп­ства, осло­бо­ђе­ње од уза, пре­о­бра­ће­ње
са­ста­ва. Про­све­ће­ње је нај­бо­љи и нај­ве­ли­чан­стве­ни­ји дар Бо­жи­ји. Ова
бла­го­дат и си­ла Кр­ште­ња не по­та­па свет као у дав­ни­ни, не­го очи­шћу­је
грех у сва­ком чо­ве­ку и са­вр­ше­но из­ми­ва сва­ку не­чи­сто­т у и пр­љав­шти­ну
на­не­т у по­вре­дом. Бу­ду­ћи да се са­сто­ји­мо од две при­ро­де, то јест, од ду­ше
и те­ла, од при­ро­де ви­ди­вог и не­ви­ди­вог, то је и очи­шће­ње дво­стру­ко, и то:
во­дом и ду­хом. Украт­ко ре­че­но, под си­лом Кр­ште­ња тре­ба да раз­у­ме­мо
1 Са­бра­на де­ла, Мо­сква, 1994, Бе­се­да 40. На све­то Кр­ште­ње, стр. 548.
2 Исто, стр. 544.
3 Са­бра­на де­ла, Мо­сква, 1994, Бе­се­да 40. На све­то Кр­ште­ње, стр. 545.
199
за­вет са Бо­гом о сту­па­њу у дру­ги жи­вот”, и „не­ма дру­гог ни пре­по­ро­ђе­ња,
ни об­на­вља­ња, ни ус­по­ста­вља­ња древ­ног ста­ња”.1
Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки учи: „Дру­га де­ла има­ју сво­је по­де­сно вре­ме: сво­је
вре­ме има сан, сво­је – буд­ност, сво­је – рат, а сво­је – мир, али вре­ме Кр­
ште­ња је сав чо­ве­чи­ји жи­вот. Те­ло не мо­же да жи­ви без пре­да­ха, а ду­ша
не мо­же да по­сто­ји ако не по­зна­је Твор­ца, јер не­зна­ње Бо­га смрт је за
ду­шу. Али, онај ко се ни­је кр­стио – ни­је про­све­ћен [про­све­тљен], а без
све­тло­сти, као што око не ви­ди оно што мо­же да ви­ди, та­ко ни ду­ша ни­је
спо­соб­на за со­зер­ца­ње Бо­га. Сто­га, за спа­се­ње по­сред­ством Кр­ште­ња бла­
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
го­по­треб­но је сва­ко вре­ме, би­ла то ноћ, или дан, или час, или трен, или
још кра­ћи део вре­ме­на. Тек кад умре­мо те­лом ра­ђа­мо се ду­хом, као што и
Го­спод го­во­ри: Ја уби­јам и ожи­вљу­јем (5 Мој 32, 39). Да­кле, умри­мо да би­смо
жи­ве­ли. По­гре­би­мо се са Хри­стом, умр­лим за нас, да би­смо и уста­ли са
Узроч­ни­ком на­шег вас­кр­се­ња”. Ти се „кла­њаш Умр­ло­ме за те­бе? За­то ре­
ши да се Кр­ште­њем по­гре­беш са Њим. Ако не по­ста­неш сје­ди­њен са об­ли­
ком смр­и ње­о­ве (Рим 6, 5), ка­ко ћеш он­да по­ста­ти за­јед­ни­чар Вас­кр­се­ња?
Ка­ко ћеш се вра­ти­ти у рај, ако се не за­пе­ча­тиш Кр­ште­њем? Или не знаш
да је пла­ме­ни мач, по­ста­вљен да чу­ва у ка р­ве­у жи­во­а (1 Мој 3, 24),
стра­шан и спа­љу­ју­ћи за не­вер­не, а ла­ко до­сту­пан и при­јат­но оза­ру­ју­ћи
за оне ко­ји су по­ве­ро­ва­ли? А Вла­ди­ка га је на­чи­нио ла­ко по­кре­тљи­вим:
ка­да ви­ди вер­ног, окре­ће мек­шом стра­ном, а ка­да ви­ди не­ког од не­за­пе­
ћа­ће­них, до­че­ку­је га оштри­цом. Ни­ко не по­зна­је је­си ли наш, или си од
про­тив­ни­ка, ако та­јан­стве­ним зна­ци­ма не до­ка­жеш да си у је­дин­ству с
на­ма, ако се не зна­ме­ну­је на е­би све­лос ли­ца Го­со­ње (Пс 4, 7).
Шта је Света Тајна Крштења
Ка­ко ће се твој Ан­ђео бо­ри­ти за те­бе и ка­ко ће те из­ба­ви­ти од не­при­ја­те­ља,
ако не по­зна­је пе­чат? Или не знаш да је крв­ник про­шао ми­мо за­пе­ча­ће­
них ку­ћа и да је уби­јао пр­вен­це у не­за­пе­ча­ће­ним ку­ћа­ма (2 Мој 12, 23–29)?
Не­за­пе­ча­ће­но бла­го ло­по­ви ла­ко угра­бе; нео­бе­ле­же­ну ов­цу си­гур­но мо­гу
да за­ве­ду. Кр­ште­ње је ис­ку­пље­ње за­ро­бље­них, опро­ште­ње ду­го­ва, смрт
гре­ха, по­нов­но ро­ђе­ње ду­ше, све­тла оде­ћа, не­по­вре­ди­ви пе­чат, ко­ле­сни­ца
ко­ја во­ди на не­бо, уго­то­вље­ње Цар­ства, да­ро­ва­ње уси­но­вље­ња”.2
Ве­о­ма те­мељ­но и ис­црп­но уче­ње о Тај­ни Кр­ште­ња на­ла­зи­мо код све­тог Ни­
ко­ле Ка­ва­си­ле, ар­хи­е­пи­ско­па со­лун­ског (XIV век). (Овај цр­кве­ни пи­сац
на­ро­чи­то је по­знат по свом ту­ма­че­њу Ли­т ур­ги­је, ко­је је Си­ме­он Со­лун­
ски имао у ви­ду у свом ту­ма­че­њу). Ево шта он пи­ше у „Се­дам бе­се­да о
жи­во­т у у Хри­сту”:
„Жи­вот у Хри­сту ра­ђа се у овом жи­во­т у и за­по­чи­ње ов­де, а за­вр­ша­ва се у
бу­ду­ћем жи­во­т у, ка­да до­спе­мо до оног да­на. Ни овај жи­вот не мо­же да га
1 Исто, стр. 547–548.
2 Де­ла, Мо­сква, 1993, т. 4 Бе­се­да 13. Бе­се­да ко­ја по­бу­ђу­је на при­ма­ње све­тог Кр­ште­ња, стр.
224–233.
 200
са­вр­ше­но уне­се у људ­ске ду­ше, ни бу­ду­ћи, ако не за­до­би­је ње­го­ве пр­ве
пло­до­ве у овом жи­во­т у. А бу­ду­ћи жи­вот, ако и при­ма љу­де ко­ји не­ма­ју
сна­гу и чув­ства по­треб­не за онај жи­вот, ни­ма­ло не­ће слу­жи­ти њи­хо­вом
бла­го­ста­њу, не­го ће они, као мр­тви и не­срећ­ни, оби­та­ва­ти у оном бла­
же­ном и бе­смрт­ном све­т у. А то је за­то што се та­да, иако све­тлост си­ја и
сун­це да­је чи­сти зрак, ипак ни­јед­ном чо­ве­ку не обра­зу­је вид, и ми­о­ми­рис
се обил­но из­ли­ва и ши­ри сву­да, али ни­ко ко не­ма чу­ло ми­ри­са не сти­че
га од то­га. По­сред­ством Тај­ни Ње­го­ви дру­го­ви мо­ћи ће у онај Дан да се
при­че­сте Си­ном Бо­жи­јим и да са­зна­ју од Ње­га оно што је Он чуо од Оца;
али по­треб­но је и да до­ђу к Ње­му као Ње­го­ви при­ја­те­љи ко­ји има­ју уши
да чу­ју. Јер, та­мо не­ће мо­ћи да ства­ра­ју при­ја­тељ­ство и да отва­ра­ју сво­је
уши, и да при­пре­ма­ју свад­бе­но ру­хо и да при­го­то­вљу­ју све оста­ло, што је
по­треб­но у оној брач­ној ода­ји, не­го је са­да­шњи жи­вот ме­сто за при­пре­
ма­ње све­га то­га, и, ко не бу­де имао све ово пре од­ла­ска из овог жи­во­та,
не­ће има­ти ни­шта за­јед­нич­ко са оним жи­во­том.
Та­да тре­ба да до­ђе­мо већ има­ју­ћи све, а у са­да­шњем ве­ку они ко­ји ула­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
зе ду­жни су да за­до­би­ју све. Та­да ће би­ти не­мо­гу­ће да мр­тав уста­не, да
сле­пи про­гле­да, да се по­вре­ђе­ни опо­ра­ви, а у овом жи­во­т у по­треб­ни су
нам са­мо же­ља и во­ља, и све ће про­ћи. А не­ис­ка­за­но чо­ве­ко­љу­бље је у
то­ме што је Он (Хри­стос), са­вр­шив­ши све чи­ме нас је осло­бо­дио, оста­вио
иза нас не­што чи­ме мо­же­мо да до­ђе­мо до сло­бо­де, на­и­ме, да ве­ру­је­мо у
спа­се­ње кроз Кр­ште­ње и да же­ли­мо да до­ђе­мо к Ње­му да би нам за ово
би­ло ура­чу­на­то све, и оно до­бро ко­је нам је Сам учи­нио, и оно за шта је
пла­тио дуг за нас.
Јер, ро­ђе­ње у Кр­ште­њу по­че­так је бу­ду­ћег жи­во­та, а за­до­би­ја­ње но­вих удо­
ва и чу­ла је при­пре­ма­ње за та­мо­шњи жи­вот, али не мо­же­мо дру­га­чи­је да
се при­пре­ми­мо за бу­ду­ће не­го већ ов­де за­до­бив­ши жи­вот Хри­ста Ко­ји
је по­стао Отац бу­ду­ће­га ве­ка, као што је Адам са­да­шње­га, јер он је до­вео
љу­де до про­па­дљи­во­сти. И, као што ни­ко не мо­же да жи­ви чо­ве­чан­ским
жи­во­том ако не стек­не Ада­мо­ва чув­ства и чо­ве­чан­ске си­ле за жи­вот,
та­ко ни онај ко се не при­пре­ми сво­јим жи­во­том у Хри­сту и не бу­де об­
ли­ко­ван по Ње­го­вом ли­ку и по­до­би­ју не мо­же да пре­ђе у онај бла­же­ни
свет. Ина­че, ба­ња Кр­ште­ња је ро­ђе­ње. Он ра­ђа, ми се ра­ђа­мо, а, као што
је по­зна­то, у сва­ког ро­ђе­ног онај ко­ји ра­ђа ула­же свој жи­вот. Ка­да је Сам
Спа­си­тељ, као да је на пи­сму уна­пред ука­зао на Сво­је Кр­ште­ње, хтео да
се кр­сти Јо­ва­но­вим Кр­ште­њем, Он је отво­рио не­бе­са, по­ка­зу­ју­ћи да са­мо
кроз Кр­ште­ње мо­же­мо да угле­да­мо не­бе­ска про­стран­ства, и ти­ме је би­ла
скре­ну­та па­жња да не­кр­ште­ни не мо­же ући у Жи­вот, као и то да ба­ња
пред­ста­вља улаз и вра­та.
Јер, из­о­бра­жа­ва­ју­ћи у све­ште­ним Тај­на­ма Ње­гов по­греб и об­ја­вљу­ју­ћи Ње­
го­ву смрт, кроз њих се ра­ђа­мо и ства­ра­мо и нат­при­род­но сје­ди­њу­је­мо
са Спа­си­те­љем. Упра­во кроз њих ми, као што го­во­ри Апо­стол, у Ње­му
201
жи­ви­мо, и кре­ће­мо се и је­смо (Дап 17, 28). Бу­ду­ћи да Кр­ште­ње да­ру­је би­ће
и све­це­ло по­сто­ја­ње у Хри­сту, то оно, при­мив­ши мр­тве и из­о­па­че­не, пр­
во од свих Тај­ни уво­ди у жи­вот. А По­ма­за­ње ми­ром уса­вр­ша­ва ро­ђе­ног,
уно­се­ћи у ње­га си­лу де­ло­ва­ња ко­ја од­го­ва­ра том жи­во­т у. А Бо­жан­стве­на
Ев­ха­ри­сти­ја чу­ва и по­др­жа­ва тај жи­вот и здра­вље. Да­кле, по­сред­ством
про­зор­чи­ћа, у овај мрач­ни свет про­ди­ре Сун­це прав­де и умрт­вљу­је жи­
вот са­о­бра­зан овом све­т у, и уста­но­вљу­је жи­вот не од ово­га све­та; и Све­
тлост све­та по­бе­ђу­је овај свет. Овај пут про­кр­чио је Го­спод Ко­ји је до­шао
ме­ђу нас и, отво­рив­ши ова вра­та, ушао у свет и, оти­шав­ши Оцу, ни­је
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
до­пу­стио да их за­кљу­ча­ју, не­го кроз иста ова вра­та од Оца и до­ла­зи љу­
ди­ма; а по­врх то­га, сваг­да је при­с у­тан и пре­би­ва с на­ма, и би­ће сваг­да,
ис­пу­ња­ва­ју­ћи она обе­ћа­ња.
Пр­во­ро­ђе­ни из мр­твих је Спа­си­тељ, и ни­ко од умр­лих ни­је мо­гао да ожи­
ви за бе­смрт­ни жи­вот док Он ни­је вас­кр­сао. На сли­чан на­чин са­мо Он
ру­ко­во­ди љу­де и ка осве­ће­њу и прав­ди. На ово је ука­зао Па­вле, на­пи­сав­
ши: Као ре­е­ча за нас уђе Исус у Све­ти­њу над све­ти­ња­ма (Јев 6, 20). Јер
ушао је у Све­ти­њу, при­но­се­ћи Са­мог Се­бе Оцу, и уво­ди оне ко­ји же­ле
и ко­ји су по­ста­ли за­јед­ни­ча­ри Ње­го­ве смр­ти, ко­ји ни­с у умр­ли као Он,
не­го су у ба­њи из­о­бра­зи­ли ону смрт, и ко­ји су је об­ја­ви­ли при­ли­ком све­
ште­не Тр­пе­зе, као и оне по­ма­за­не на на­ро­чи­ти, не­из­ре­ци­ви на­чин, ко­ји
и ми­о­ми­ри­шу Са­мим Умр­лим и Вас­кр­слим. А уво­де­ћи их овим вра­ти­
ма у Цар­ство, Он их во­ди и ка вен­ци­ма. Ова вра­та су мно­го до­стој­ни­ја
ди­вље­ња и мно­го по­год­ни­ја од рај­ских две­ри. Она се ни­с у отво­ри­ла ни
за ко­га ко прет­ход­но ни­је про­шао кроз ова вра­та, а ова су отво­ре­на и
Шта је Света Тајна Крштења
он­да ка­да су она за­кљу­ча­на; она мо­гу да во­де и ван, а ова са­мо уво­де,
али не из­во­де ни­ког.
Жи­вот ко­ји је Го­спод до­нео у то­ме је да оне ко­ји до­ла­зе по­сред­ством ових
Тај­ни учи­ни уче­сни­ци­ма Сво­је смр­ти и за­јед­ни­ча­ри­ма стра­да­ња, а без
то­га ни­ко не мо­же да из­бег­не смрт, јер онај ко ни­је кр­штен во­дом и Ду­
хом не мо­же ући у жи­вот. Од мно­гих на­чи­на ле­че­ња, про­на­ђе­них то­ком
ве­ко­ва ра­ди бо­ле­сног чо­ве­чи­јег ро­да, са­мо Хри­сто­ва смрт мо­же да пру­
жи истин­ски жи­вот и здра­вље, и за­то, би­ти об­но­вљен но­вим ро­ђе­њем, и
жи­ве­ти бла­же­ним жи­во­том, и сте­ћи здра­вље ни­је ни­шта дру­го до пи­ти
овај лек и, ко­ли­ко је љу­ди­ма мо­гу­ће, ис­по­ве­да­ти ве­ру, и пре­тр­пе­ти му­ку,
и умре­ти смр­ћу. А због че­га упра­во истин­ска смрт нис­хо­ди кроз смрт
Спа­си­те­ља, ви­ди се из сле­де­ћег: на­чин на ко­ји је при­вла­чи­мо у сво­је ду­
ше је­сте тај да се вр­ше Тај­не, да се оми­ва­мо, по­ма­зу­је­мо и на­сла­ђу­је­мо
све­ште­ном Тр­пе­зом. Они­ма ко­ји ово вр­ше Хри­стос до­ла­зи и на­ста­њу­је
се у њи­ма, и сје­ди­њу­је с њи­ма, и при­би­ја уз њих, и ис­тр­же грех из њих, и
ула­же Свој жи­вот и си­лу, и чи­ни их за­јед­ни­ча­ри­ма по­бе­де, – о, до­бро­те!
А за­што се и из ког раз­ло­га од ба­ње, и ми­ра, и Тр­пе­зе да­ју по­бе­да и ве­нац,
ко­ји су плод тру­да и зно­ја? За­то што, иако се не под­ви­за­ва­мо и не тру­
 202
ди­мо чи­не­ћи ово, ипак про­сла­вља­мо онај под­виг и ди­ви­мо се по­бе­ди, и
про­сла­вља­мо тро­феј и по­ка­зу­је­мо ве­о­ма ве­ли­ку и не­ис­ка­за­ну љу­бав. И
ра­не Ње­го­ве, и ка­зну, и смрт усва­ја­мо и, ко­ли­ко је мо­гу­ће, при­вла­чи­мо
их у се­бе, и би­ва­мо од те­ла Умр­лог и Вас­кр­слог.
За­то се пра­вед­но на­сла­ђу­је­мо оним до­бри­ма ко­ја су од смр­ти и оних под­
ви­га. По­ка­зу­је­мо спрем­ност ко­ли­ку мо­же­мо, и кад чу­је­мо да ова во­да има
си­лу Хри­сто­ве смр­ти и Ње­го­вог по­гре­бе­ња, ве­ру­је­мо све­са­вр­ше­но и ра­до
при­сту­па­мо и по­гру­жа­ва­мо се, – а Он, по­што нам не да­је не­што ма­ло и
не удо­сто­ја­ва нас не­чег бе­зна­чај­ног, – они­ма ко­ји при­сту­па­ју с љу­ба­вљу
пре­да­је оно што је би­ло по­сле­ди­ца смр­ти и по­гре­бе­ња, не да­ју­ћи не­ки ве­
нац, ни­ти да­ру­ју­ћи сла­ву, не­го Са­мог По­бед­ни­ка, Са­мог Се­бе овен­ча­ног.
И, из­ла­зе­ћи из во­де, но­си­мо у на­шим ду­ша­ма Са­мог Спа­си­те­ља, у гла­ви, у
очи­ма, у нај­ду­бљој сво­јој уну­тра­шњо­сти, у свим удо­ви­ма, чи­стог од гре­ха,
осло­бо­ђе­ног сва­ке про­па­дљи­во­сти, ка­кав је и вас­кр­сао. Оне ко­ји у не­ким
сим­во­ли­ма, као на сли­ци, по­дра­жа­ва­ју Ње­го­ву смрт, ко­јом је истин­ски
умро ра­ди на­шег жи­во­та, Он са­мим де­лом об­на­вља и пре­са­зда­је и чи­ни
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
за­јед­ни­ча­ри­ма Свог жи­во­та. Сто­га, онај ко же­ли да се сје­ди­ни с Њим тре­
ба да при­ми Ње­го­во те­ло, и да уче­ству­је у обо­же­њу, и да бу­де за­јед­ни­чар
гро­ба и вас­кр­се­ња. За­то се и кр­шта­ва­мо, да би­смо умр­ли Ње­го­вом смр­ћу
и вас­кр­сли Ње­го­вим вас­кр­се­њем. Кр­ште­ње зна­чи ро­ђе­ње у Хри­сту и њи­
ме они ко­ји још не по­сто­је за­до­би­ја­ју сâмо би­ће и по­сто­ја­ње. (Тај­ну Кр­
ште­ња) на­зи­ва­мо и ро­ђе­њем, и пре­по­ро­ђе­њем и пре­са­зда­њем, и пе­ча­том;
по­ред то­га, Кр­ште­ње је и оде­ћа, и по­ма­за­ње, и бла­го­дат, и про­све­тље­ње,
и ба­ња; а све ово има је­дан исти сми­сао: да је ова Тај­на за оне ко­ји је­су и
жи­ве по Бо­гу – по­че­так њи­хо­вог би­ћа.
Јер, осим овог схва­та­ња, ро­ђе­ње за­и­ста не мо­же да зна­чи ни­шта дру­го; и
пре­по­ро­ђе­ње и пре­са­зда­ње зна­че са­мо то да се већ ро­ђе­ни и ство­ре­ни
ра­ђа­ју и дру­ги пут, и да се они ко­ји су из­гу­би­ли свој образ са­да дру­гим
ро­ђе­њем од­јед­ном вра­ћа­ју свом пр­во­бит­ном ли­ку. А спа­со­но­сни дан Кр­
ште­ња ми, Хри­шћа­ни, на­зи­ва­мо имен­да­ном, јер та­да би­ва­мо уоб­ли­че­ни
и за­пе­ча­ће­ни, и наш жи­вот, ко­ји не­ма ни об­лик ни од­ре­ђе­ни из­глед, за­
до­би­ја и об­лик и образ. Да­кле, бу­ду­ћи да та­да би­ва­мо по­зна­ти од Оно­га
Ко­ји по­зна­је сво­је, као што го­во­ри Па­вле, о­знав­ши Бо­а, или бо­ље, бу­у­ћи
о­зна­и о Бо­а (Гал 4, 9), у тај дан ће­мо чу­ти реч ко­ја нас зна­ме­ну­је – на­
ше име­но­ва­ње, јер та­да истин­ски би­ва­мо по­зна­ти; јер, би­ти по­знат Бо­гом
зна­чи би­ти истин­ски по­зна­тив. Због то­га је за оне ко­ји не­ма­ју ни­шта за­
јед­нич­ко са ова­квим жи­во­том Да­вид ре­као: ни­и ћу со­ме­ну­и име­на
њи­хо­ва уси­ма мо­јим (Пс 15, 24). Јер, не­по­зна­ти су и нео­т­кри­ве­ни они ко­ји
су се по­ста­ви­ли да­ле­ко од оне све­тло­сти. Јер, ни очи­ма без све­тло­сти не
би­ва ја­сно ни­шта од оно­га што се мо­же ви­де­ти, ни­ти Бо­гу би­ва по­знат
онај ко не успе да при­ми зрак оту­да. А раз­лог је тај што у ствар­но­сти уоп­
ште не по­сто­ји оно што не би­ва об­ја­вље­но оном све­тло­шћу… Кр­ште­ње је
203
про­све­тље­ње за­то што нас, да­ру­ју­ћи нам истин­ско би­ће, чи­ни Бо­жи­јим
по­зна­ни­ци­ма и, ру­ко­во­де­ћи нас ка оној све­тло­сти, уда­ља­ва од там­ног зла.
Бу­ду­ћи да је про­све­тље­ње, оно је и ба­ња, јер до­зво­ља­ва све­тло­сти да се
пре­но­си не­по­сред­но… А бла­го­дат­ни дар је за­то што је ро­ђе­ње; јер мо­же ли
ко да пла­ти што­год за сво­је ро­ђе­ње? С об­зи­ром на то да се бла­го­дат­ни дар,
и про­све­тље­ње, и ба­ња по­и­сто­ве­ћу­ју са ства­ра­њем и ро­ђе­њем, ја­сно је да
сва­ки на­зив Кр­ште­ња озна­ча­ва са­мо то да је ба­ња ро­ђе­ње и по­че­так на­шег
жи­во­та у Хри­сту. Онај ко при­сту­па Тај­ни пре не­го што при­ми Тај­ну још
ни­је по­ми­рен са Бо­гом, још ни­је осло­бо­ђен од дав­на­шњег по­ни­же­ња.
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
Јер, ка­да он [кр­шта­ва­ни] при­сту­па, вр­ши­лац Тај­не, пре не­го што из­вр­ши
што­год та­јин­стве­но, мо­ли се за ње­го­во осло­бо­ђе­ње од де­мо­на ко­ји га је
об­у­зео, и не са­мо да са Бо­гом бе­се­ди о ње­му, не­го и ђа­во­ла про­кли­ње и,
би­чу­ју­ћи, из­го­ни, а за ње­га бич је Име ко­је је из­на сва­ко име­на (Флп 2, 9).
А онај ко је још слу­га му­чи­те­ља не мо­же би­ти ни жив, ни син, ни на­след­
ник; јер, ко пре­би­ва са лу­ка­вим, тај је, да­ка­ко, пот­пу­но уда­љен од Бо­га, а
то зна­чи да је са­свим мр­тав. За­то, бу­ду­ћи да жи­вот још ни­је са­свим за­до­
би­јен, са­вр­ши­тељ Тај­не, при­шав­ши, ду­ва у ли­це, јер је ду­ва­ње из­на­чал­но
знак жи­во­та. Ни­је ли очи­глед­но да из ре­че­ног сле­ди да у све­му што се
ти­че Кр­ште­ња, и у ње­го­вом по­рет­ку, и у оно­ме што се при том са­вр­ша­ва
и по­је, по­зна­је­мо да жи­вот у Хри­сту за­по­чи­ње од ба­ње Кр­ште­ња?”1
Чи­ни се да нам ов­де ре­чи овог све­тог Оца Цр­кве нај­по­дроб­ни­је и нај­ду­бље
об­ја­шња­ва­ју све оно што смо ра­ни­је го­во­ри­ли о Све­тој Тај­ни Кр­ште­ња
и као да већ са­свим це­ло­ви­то по­ве­зу­ју све ми­сли и пој­мо­ве ко­је смо из­
но­си­ли. Па­жљи­ви чи­та­лац си­гур­но ће при­ме­ти­ти нео­бич­ну ускла­ђе­ност
Шта је Света Тајна Крштења
и јед­но­ду­шност [је­ди­но­ме­сле­ност] свих Ота­ца Цр­кве: по­ка­зу­је се да је у
по­гле­ду из­ре­че­них схва­та­ња сва­ки Отац – исто­га ду­ха и у пот­пу­ној са­гла­
сно­сти са дру­гим Оци­ма, без об­зи­ра на до­ба у ко­ме је жи­вео. Очи­глед­но
је да они со­зер­ца­ва­ју јед­ну Исти­ну и све­до­че о њој, оп­се­жно опи­су­ју­ћи
ње­не по­јав­не об­ли­ке, до­пу­њу­ју­ћи је­дан дру­гог и ра­све­тља­ва­ју­ћи по­је­ди­не
ње­не стра­не, ни у че­му не про­тив­ре­че­ћи је­дан дру­го­ме.
И ма ко­ли­ко још на­во­ди­ли слич­не ре­чи Ота­ца Цр­кве о ва­жно­сти и нео­п­
ход­но­сти Кр­ште­ња, ниг­де не­ће­мо на­и­ћи чак ни на крат­ку при­мед­бу или
ука­зи­ва­ње на би­ло ка­кву мо­гућ­ност да не­ко бу­де из­у­зе­так од овог пра­
ви­ла. Где је у тим бе­се­да­ма ма­кар и јед­на реч о Кр­ште­њу у ко­јој би са­мо
за­и­скри­ла ми­сао да онај ко сам ни­је са­гре­шио сво­јим де­лом и још ни­је
уче­ство­вао у гре­ху сво­јом све­сном во­љом, то­бо­же ви­ше не­ма по­тре­бу за
Кр­ште­њем и мо­же би­ти и без ње­га? На­про­тив!
Оци су пред­ви­де­ли и ова­кву не­до­у­ми­цу и од­ба­ци­ли је. Та­ко, све­ти Гри­го­
ри­је Бо­го­слов ду­го и упор­но при­зи­ва на што ско­ри­је при­ма­ње Кр­ште­ња
1 Све­ти Ни­ко­ла Ка­ва­си­ла: Се­дам бе­се­да о жи­во­т у у Хри­сту, Мо­сква, 1991, Бе­се­да пр­ва и
дру­га, стр. 1–62.
 204
и на од­ба­ци­ва­ње сва­ка­квих ла­жних из­го­во­ра и оправ­да­ња ко­ја од­ла­жу
ужур­ба­но при­сту­па­ње овој Тај­ни, по­што је убе­дљи­во до­ка­зао да ни­ко
не­ма раз­ло­га да че­ка и окле­ва и да ти­ме крај­ње ри­зи­ку­је, са­да пред­ви­ђа и
ова­кав при­го­вор: „Не­ка је све то ис­прав­но у ра­су­ђи­ва­њу оних ко­ји ишту
Кр­ште­ње. Али, шта да ка­же­мо о они­ма ко­ји су још де­ца и не осе­ћа­ју ни
ште­т у, ни бла­го­дат? Тре­ба ли да их кр­шта­ва­мо? – Оба­ве­зно, – од­го­ва­ра
све­ти Гри­го­ри­је, – ако пре­ти опа­сност. Јер, бо­ље је и без свог са­зна­ња
зна­ња би­ти осве­ћен, не­го умре­ти не­за­пе­ча­ћен и не­са­вр­шен. Иако де­ца
по­чи­њу да би­ва­ју од­го­вор­на за свој жи­вот кад њи­хов ра­зум по­ста­не зрео
и кад схва­те Тај­ну (јер се за гре­хе по­чи­ње­не из не­зна­ња не по­зи­ва­ју на од­
го­вор­ност због уз­ра­ста), ипак је без сум­ње да­ле­ко ко­ри­сни­је да се огра­де
Кр­ште­њем, због опа­сно­сти са ко­ји­ма се из­не­на­да су­о­ча­ва­ју и ко­је не мо­гу
ни на ко­ји на­чин да пред­у­пре­де”.
Као што ви­ди­мо, овај отац ја­сно раз­ли­ку­је лич­не гре­хе де­це и смрт и не­са­
вр­ше­ност ко­ји по­сто­ји у де­ци од са­мог њи­хо­вог ро­ђе­ња. Он ја­сно за­па­жа
да за лич­не гре­хе де­ца још не под­ле­жу ни­ка­квој од­го­вор­но­сти и да се за
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
„гре­хе по­чи­ње­не из не­зна­ња не по­зи­ва­ју на од­го­вор­ност због уз­ра­ста”,
али то ни­ка­ко не зна­чи да Тај­на Кр­ште­ња ни­је та­ко нео­п­ход­на за њих.
„Оба­ве­зно тре­ба кр­сти­ти ако пре­ти опа­сност”. Ви­ди­мо и ов­де и да­ље
страх све­тог Оца да де­ца не умру без при­ма­ња Тај­ни.
На­рав­но, са­вре­ме­ни лу­ка­ви ум и ов­де ће по­ку­ша­ти да из­вр­не ми­сао Све­
тих Ота­ца на­о­па­ко, и по­че­ће на­су­ми­це да из­вла­чи по­је­ди­не, не то­ли­ко
ка­рак­те­ри­стич­не ис­ка­зе и ми­шље­ња, као на при­мер: „Да­ле­ко је ко­ри­
сни­је огра­ди­ти се Кр­ште­њем”, „бо­ље је осве­ти­ти се без зна­ња”, и та­ко да­
ље. Ре­ћи ће: ето, ви­ди­те – са­мо „ко­ри­сни­је” и „бо­ље”, али још не – са­свим
нео­п­ход­но. Али, ево, ма­ло да­ље, од­го­ва­ра­ју­ћи на исто пи­та­ње, са­мо у
дру­гом об­ли­ку по­ста­вље­но, по­но­во: „Хри­стос се, упр­кос то­ме што је
Бог, кр­шта­ва у сво­јој три­де­се­тој го­ди­ни, па ка­ко за­по­ве­даш да се жу­ри
са Кр­ште­њем?” – Све­ти Отац од­го­ва­ра: „Ре­кав­ши да је Он – Бог, ти си
ре­шио пи­та­ње, али за те­бе ни­је ма­ла опа­сност ако умреш, ро­див­ши се
са­мо за про­па­дљи­вост и не об­у­чеш се у не­про­па­дљи­вост”. Сми­сао ових
ре­чи су­ви­ше је ја­сан и за нас се њи­хо­ва ка­те­го­рич­ност ни­у­ко­ли­ко не
убла­жа­ва и не по­ста­је дво­сми­сле­на због то­га што је и ов­де Отац упо­
тре­био до­не­кле бла­гу реч: „ни­је ма­ла опа­сност”. Дру­га по­ло­ви­на ре­че­
ни­це: „ако умреш, ро­див­ши се са­мо за про­па­дљи­вост и не об­у­чеш се у
не­про­па­дљи­вост”, – по­ка­зу­је да је та „не­ма­ла опа­сност” веч­на по­ги­бао
[про­паст] и ни­шта дру­го.
Не­во­ља је у то­ме што ве­ћи­на са­вре­ме­них љу­ди ви­ше не уме да чи­та и раз­у­
ме Све­те Оце. Са­да се нај­че­шће хва­та­ју за по­је­ди­не ре­чи, од­лом­ке ми­сли,
са­мо­свој­ност ста­рог је­зи­ка и на­чин из­ра­жа­ва­ња, гу­бе­ћи из ви­да оп­шту
усме­ре­ност ра­су­ђи­ва­ња и оно што је ре­ал­но за­кљу­чио је­дан или дру­ги
учи­тељ Цр­кве.
205
Цр­ква ни­ка­да ни­је го­во­ри­ла не­ја­сно и ни­је за­бо­ра­вља­ла да де­ца не­ма­ју лич­
ну од­го­вор­ност за сво­је по­ступ­ке, те да не под­ле­жу ка­зни за њих. Цр­ква
ни­ка­да ни­је окри­вља­ва­ла де­цу за њи­хо­ву не­кр­ште­ност и ни­је сма­тра­ла
да је та не­кр­ште­ност са­ма по се­би не­ки њи­хов грех. Али, ја­сно је твр­ди­
ла да је сам пр­во­род­них грех у де­ци про­из­вео смрт и ствар­ни грех ко­ји
их чи­не оту­ђе­ни­ма од Бо­га. При­с у­ство овог гре­ха и ове смр­ти на­во­ди
упра­во на ову „по­тре­бу” за Кр­ште­њем ма­ле де­це, о ко­јој се го­во­ри у 124.
пра­ви­лу Кар­та­гин­ског Са­бо­ра, и оне ко­ји сум­ња­ју у то пра­ви­ло под­во­ди
под ана­те­му.
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
Упра­во ово пра­ви­ло је и упра­вље­но про­тив оних ко­ји су ме­ша­ли Ада­мов
грех са лич­ним гре­си­ма, и, не на­ла­зе­ћи лич­не гре­хо­ве код де­це, ни­су при­
зна­ва­ли ни по­тре­бу за њи­хо­вих Кр­ште­њем. Зо­на­ра и Вал­са­мон, по­зна­ти
ту­ма­чи Са­бор­них пра­ви­ла (XII век), ту­ма­че­ћи ово пра­ви­ло, упра­во ука­
зу­ју: „Не­ки су го­во­ри­ли да се но­во­ро­ђе­на де­ца не кр­шта­ва­ју ра­ди от­пу­
ште­ња гре­хо­ва, јер не­ма­ју гре­хе, бу­ду­ћи да не мо­гу да гре­ше услед не­спо­
соб­но­сти да раз­ли­ку­ју до­бро и зло. Са­бор ово од­ба­цу­је, и оне ко­ји ми­сле
и го­во­ре да од пра­ро­ди­тељ­ског Ада­мо­вог гре­ха ње­го­ви по­том­ци то­бо­же
ни­су на­сле­ди­ли не­што од че­га би де­цу тре­ба­ло очи­сти­ти бо­жан­стве­ном
ба­њом Кр­ште­ња, под­вр­га­ва ана­те­ми”.1
Али, би­ло је мо­гу­ће да сва ова све­до­чан­ства о све­тој Тај­ни Кр­ште­ња не тра­
жи­мо код Све­тих Ота­ца и да са­мо па­жљи­во про­пра­ти­мо сам чин вр­ше­ња
ове Тај­не, ка­ко је он унет у све­ште­нич­ки Треб­ник: сам са­др­жај мо­ли­та­ва
и про­зби овог чи­на да­је ис­црп­но об­ја­шње­ње деј­ства, зна­че­ња и ва­жно­сти
Тај­не ко­ја се вр­ши. Та­ко се у ве­ли­кој јек­те­ни­ји у чи­ну све­тог Кр­ште­ња Цр­
Шта је Света Тајна Крштења
ква мо­ли за кр­шта­ва­ног, не­за­ви­сно до ње­го­вог уз­ра­ста и иште да у овој
во­ди „кр­шта­ва­ни бу­де до­сто­јан не­про­ла­зног Цар­ства”, „да се он по­ка­же
син све­тло­сти и на­след­ник веч­них до­ба­ра”, „да он по­ста­не са­у­че­сник и
за­јед­ни­чар смр­ти и вас­кр­се­ња Хри­ста Бо­га на­шег”, „да му во­да ова бу­де
ба­ња по­нов­ног ро­ђе­ња на от­пу­ште­ње гре­хо­ва и оде­ћа не­про­ла­зно­сти”.
Све­ште­ник у мо­ли­тви иште да се „уоб­ли­чи Хри­стос у ово­ме ко­ји ће се
по­но­во ро­ди­ти”, да „кр­шта­ва­ни од­ба­ци ста­рог чо­ве­ка ко­ји се рас­па­да у
же­ља­ма вар­љи­вим и об­у­че се у но­во­га ко­ји се об­на­вља по ли­ку Оно­га
ко­ји га је са­здао”, да „до­би­је по­част ви­шње­га зва­ња и бу­де убро­јан ме­ђу
пр­во­род­не, за­пи­са­не на не­бе­си­ма”, и та­ко да­ље. Ја­сно је да се он, ли­ша­ва­
ју­ћи се све­тог Кр­ште­ња – био то од­ра­сли чо­век или ма­ло де­те, – ли­ша­ва и
све­га оно­га што да­је Тај­на, и то: „да бу­де до­сто­јан не­про­ла­зног Цар­ства”,
„да бу­де за­јед­ни­чар смр­ти и вас­кр­се­ња Хри­ста Бо­га”, от­пу­шта­ња гре­хо­ва,
оде­ће не­тру­ле­жно­сти, да до­би­је по­част ви­шње­га зва­ња и бу­де убро­јан ме­
ђу пр­во­род­не, за­пи­са­не на не­бе­си­ма, да се об­у­че у но­во­га чо­ве­ка ко­ји се
об­на­вља по ли­ку Оно­га ко­ји га је са­здао”, и то­ме слич­но. И ка­ко је мо­гу­ће
1 Пра­ви­ла Све­тих по­ме­сних са­бо­ра са ту­ма­че­њи­ма, Мо­сква, 2000, стр. 696.
 206
да не бу­де ли­шен све­га то­га за­јед­но са ли­ша­ва­њем Тај­не све­тог Кр­ште­ња
ка­да све то да­је упра­во оно?
У сво­јој књи­зи „Пут ка спа­се­њу” све­ти Те­о­фан За­твор­ник по­све­ћу­је це­ло
по­гла­вље пи­та­њу о то­ме „ка­ко по­чи­ње хри­шћан­ски жи­вот у Тај­ни Кр­ште­
ња”, и при то­ме ту, не­што ма­ло да­ље, ука­зу­је: „Ов­де обра­ћа­мо па­жњу на то
ка­ко кроз Кр­ште­ње по­чи­ње хри­шћан­ски жи­вот у они­ма ко­ји су кр­ште­ни
као де­ца”. И по све­му ово по­гла­вље књи­ге је упра­во о Кр­ште­њу у деч­јем
уз­ра­сту, јер из­ла­га­ње пре­ла­зи од Кр­ште­ња не­по­сред­но на вас­пи­та­ње де­це
од стра­не ро­ди­те­ља и на са­чу­ва­ње у њој бла­го­да­ти ко­ју су до­би­ла у све­тој
ба­њи [ку­пје­љи].
Ево по­чет­ка по­гла­вља: „Кр­ште­ње је основ­на Тај­на у Хри­шћан­ству, ко­ја чо­
ве­ка Хри­шћа­ни­на чи­ни до­лич­ним да­ро­ва бла­го­да­ти и кроз дру­ге Тај­не.
Без ње­га не мо­же­мо ући у хри­шћан­ски свет – по­ста­ти чла­но­ви Цр­кве.
Пред­веч­на Пре­му­дрост са­зда­ла је се­би дом на зе­мљи: вра­та ко­ја уво­де у
овај дом је­су Тај­на Кр­ште­ња. На ова вра­та кр­шта­ва­ни не са­мо да ула­зе у
дом Бо­жи­ји, не­го се пред њи­ма и обла­че у оде­ћу до­стој­ну ње­га, до­би­ја­ју
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
но­во име и знак ко­ји се ути­ску­је у сво њи­хо­во би­ће, по­сред­ством ко­јег
их за­тим рас­по­зна­ју и не­бе­ски и зе­маљ­ски жи­те­љи. Ако је ко у Хри­су,
но­ва је вар, – учи Апо­стол (2 Кор 5, 17). Хри­шћа­нин по­ста­је ова но­ва твар
у Кр­ште­њу. Из ба­ње из­ла­зи са­свим дру­га­чи­ји чо­век од оног ко­ји је у њу
ушао. Кр­ште­ни се раз­ли­ку­је од не­кр­ште­ног као све­тлост од та­ме и као
жи­вот од смр­ти. За­чет у бе­за­ко­њи­ма и ро­ђен у гре­си­ма, пре Кр­ште­ња
чо­век но­си у се­би сав отров гре­ха, са свом те­жи­ном ње­го­вих по­сле­ди­ца.
Он је у не­ми­ло­сти Бо­жи­јој, по сво­јој при­ро­ди је де­те гне­ва, по­вре­ђен је и
ра­стро­јен у са­мом се­би, по­ре­ме­ћен је уза­јам­ни од­нос те­ла, ду­ше и ду­ха у
ње­му, а ње­го­ва сна­га упра­вље­на пр­вен­стве­но на умно­жа­ва­ње гре­ха; због
гре­ха ко­ји жи­ви у ње­му пот­чи­њен је ути­ца­ју са­та­не ко­ји деј­ству­је у ње­
му као онај ко има власт. Услед све­га то­га он по смр­ти не­ми­нов­но пла­ћа
да­нак па­клу. Кр­ште­ње нас из­ба­вља од свих си­ла зла. Оно уки­да про­клет­
ство си­лом Хри­сто­вог Кр­ста и вра­ћа бла­го­слов. Кр­ште­ни су е­ца Бо­жи­ја,
ка­ко их је Сам Го­спод овла­сио да се на­зо­ву и да бу­ду. А ка смо е­ца, и
на­сле­ни­ци смо: на­сле­ни­ци, а­кле, Бо­жи­ји а су­на­сле­ни­ци Хри­со­ви (Рим
8, 17). Цар­ство не­бе­ско при­па­да кр­шта­ва­ном већ по са­мом Кр­ште­њу. Он
би­ва из­у­зет од вла­да­ви­не са­та­не, ко­ји са­да гу­би власт на њим и си­лу да
са­мо­вољ­но де­лу­је у ње­му”.
За­тим код све­тог Те­о­фа­на има јед­но за на­шу те­му ве­о­ма ва­жно об­ја­шње­
ње у по­гле­ду Кр­ште­ња де­це, а на­и­ме: „Ви већ зна­те – го­во­ри све­ти От-
ац – да бла­го­дат нис­хо­ди ако има сло­бод­не же­ље и иска­ња и да се са­мо
њи­хо­вим уза­јам­ним спа­ја­њем за­чи­ње но­ви бла­го­дат­ни жи­вот са­о­бра­зан
бла­го­да­ти и свој­ству сло­бод­ног ство­ре­ња. Го­спод да­је бла­го­дат ни за шта
(на дар), али тра­жи да је чо­век иште и да је жељ­но при­ми, по­све­ћу­ју­ћи
се све­це­ло Бо­гу. У по­ка­ја­њу и Кр­ште­њу од­ра­слих ис­пу­ње­ње овог усло­ва
207
очи­глед­но је. Али ка­ко се он ис­пу­ња­ва у Кр­ште­њу де­це? Де­те не упо­тре­
бља­ва ра­зум и сло­бо­ду, пре­ма то­ме, са сво­је стра­не не мо­же да ис­пу­ни
услов да за­поч­не хри­шћан­ски жи­вот, то јест, не­ма же­љу да по­све­ти се­бе
Бо­гу. Ме­ђу­тим, овај услов оба­ве­зно тре­ба да бу­де ис­пу­њен. Због на­чи­на
ис­пу­ње­ња овог усло­ва по­че­так жи­во­та кроз Кр­ште­ње де­це има јед­ну
ка­рак­те­ри­стич­ну осо­бе­ност. На­и­ме: бла­го­дат нис­хо­ди на де­ти­њу ду­шу
и у њој све са­ма про­из­во­ди, јер у то­ме уче­ству­је и сло­бо­да са­мо на осно­
ву то­га што ће у бу­дућ­но­сти ово де­те, ко­је ни­је све­сно се­бе и не де­лу­је
лич­но, нај­зад по­ста­ти све­сно и са­мо дра­го­вољ­но по­све­ти­ти се­бе Бо­гу и
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
жељ­но при­ми­ти бла­го­дат.
Ра­ди та­квог бу­ду­ћег сло­бод­ног по­све­ће­ња се­бе Бо­гу и сје­ди­ња­ва­ња сло­бо­
де са бла­го­да­ћу, де­те­т у се да­је сва Бо­жан­ска бла­го­дат и она, без ње­го­вог
уче­шћа, про­из­во­ди у ње­му све што јој је свој­стве­но да про­из­во­ди, са­мо
због уве­ре­ња да ће по­треб­на же­ља и пре­да­ва­ње се­бе Бо­гу би­ти не­сум­њи­
ви, – уве­ре­ња ко­је да­ју ку­мо­ви, јем­че­ћи Бо­гу пред Цр­квом да ће ово де­те,
кад по­ста­не све­сно, по­ка­за­ти упра­во она­кво ко­ри­шће­ње сло­бо­де ко­је се
зах­те­ва за бла­го­дат, при­ма­ју­ћи на се­бе ду­жност да де­те ко­ме ку­му­ју за­и­
ста до­ве­ду до то­га”.1
Нај­зад, ве­ро­ва­ње Цр­кве да се де­ца не мо­гу спа­сти без Кр­ште­ња ја­сно је из­
ра­же­но у стро­гом и ка­те­го­рич­ком по­зи­ва­њу на од­го­вор­ност и ка­зна­ма
ко­ји­ма су под­врг­ну­ти љу­ди чи­јом су кри­ви­цом де­ца ли­ше­на Кр­ште­ња.
Та­ко, по 37. пра­ви­лу све­тог Јо­ва­на По­сни­ка: „Ако услед не­мар­но­сти ро­
ди­те­ља де­те умре без Кр­ште­ња, он­да се они од­лу­чу­ју од При­че­шћа на
три го­ди­не, др­же­ћи стро­ги пост упо­тре­бом су­ве хра­не [су­хо­је­де­њем] и
Шта је Света Тајна Крштења
уми­ло­сти­вљу­ју­ћи Бо­га зем­ним по­кло­ни­ма, пла­чем и да­ва­њем ми­ло­сти­ње
пре­ма мо­гућ­но­сти­ма. Ако де­те у сед­ми дан по ро­ђе­њу умре без Кр­ште­ња,
он­да се ро­ди­те­љи ли­ша­ва­ју При­че­шћа до че­тр­де­сет да­на, при че­му су ду­
жни да то­ком тог вре­ме­на др­же стро­ги пост [су­хо­је­де­ње] и да сва­ко­днев­
но чи­не че­тр­де­сет по­кло­на”.2
А ако па­ро­хиј­ски све­ште­ник „због свог не­ма­ра до­пу­сти да де­те умре без
све­тог Кр­ште­ња, свр­га­ва се и од­ре­ђу­је за [ни­жег] цр­кве­но­слу­жи­те­ља до
по­ка­ја­ња и ис­пра­вље­ња”.3
У све­ште­нич­ком Треб­ни­ку, по­сле чи­на „мо­ли­тве ко­јом се зна­ме­ну­је де­те,
кад до­би­ја име у осми дан по ро­ђе­њу свом”, сто­ји ова­ква, на­по­ме­на: „Ва­ља
зна­ти да, ако но­во­ро­ђен­че услед сла­бо­сти не си­са већ из­гле­да да ће умре­
ти, не тре­ба че­ка­ти (као што не­ки по­гре­шно твр­де) ше­сти или осми дан
и та­да га кр­сти­ти, не­го истог ча­са ка­да се ро­ди, тре­ба га са­мо оку­па­ти и
од­мах кр­сти­ти, да не би умр­ло не­про­све­тље­но.
1 Пут ка спа­се­њу, Мосвка, 1996, стр. 18–19, 22–23.
2 В.Пра­ви­ла Пра­во­слав­не Цр­кве са ту­ма­че­њи­ма Ни­ко­ди­ма, еп. дал­ма­тин­ско-истар­ског,
Мо­сква, 1996, т. 2, стр. 564–565.
3 На­стол­на књи­га све­ште­но­слу­жи­те­ља, С. Бул­га­ко­ва, стр. 973.
 208
Јер, чак ако се де­си да труд­ни­це по­ба­це де­те у пе­том ме­се­цу, услед не­ке по­
вре­де (или и ра­ни­је на­мер­но), крив­ци су по за­ко­ни­ма и ка­но­ни­ма од­го­
вор­ни као да су де­ти­ње уби­це; уто­ли­ко пре тре­ба из­бе­ћи ту од­го­вор­ност
да већ ро­ђе­на де­ца не уми­ру не­кр­ште­на, то јест не­про­све­ће­на”. Че­му сва
та стро­гост ако би Цр­ква до­пу­шта­ла мо­гућ­ност спа­се­ња та­кве де­це?
О де­ци ко­ја су умр­ла не­кр­ште­на по­сто­ји и ово пра­ви­ло: „Не по­гре­ба­ва­ју се
по об­ре­ду Пра­во­слав­не Цр­кве и не по­ми­њу мр­тво­ро­ђе­ни и не­кр­ште­ни,
ма­кар и по­сле до­би­ја­ња име­на, или не­пра­вил­но кр­ште­на де­ца”; не­пра­вил­
но кр­ште­но де­те „ли­ша­ва се пра­ва на по­греб по оби­ча­ју Цр­кве, као ли­це
ко­је ни­је сту­пи­ло у Цр­кву Хри­сто­ву услед не­пра­вил­ног Кр­ште­ња”.1
Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти го­во­ри: „Ако бу­де нео­п­ход­но и не­кр­ште­но де­те се
на­ђе на са­мр­ти, мо­же га кр­сти­ти ђа­кон, и, ако то де­те умре, сма­тра­ће се
то као ње­го­во Кр­ште­ње; али ако де­те умре не­кр­ште­но због не­мар­но­сти
пре­зви­те­ра, он­да – те­шко том пре­зви­те­ру! Ако умре не­кр­ште­но због не­
мар­но­сти ро­ди­те­ља, он­да – те­шко ње­го­вим ро­ди­те­љи­ма! За­то ро­ди­те­љи
не сме­ју да оста­вља­ју де­те не­кр­ште­ним ви­ше го­ди­на. Не­за­пе­ча­ће­на ов­ца
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
је удео ву­ка”.2
По 44. и 45. пра­ви­лу све­тог Ни­ки­фо­ра Ис­по­вед­ни­ка, „у слу­ча­ју ну­жде кр­
ште­ње мо­же да из­вр­ши и оби­чан мо­нах, исто као што у слу­ча­ју ну­жде
кр­шта­ва и ђа­кон. Ако у не­ком ме­сту не бу­де мо­гао да се на­ђе све­ште­ник,
он­да не­кр­ште­ну де­цу мо­же да кр­сти сва­ко ко се ту на­ђе при­су­тан. Ни­је
грех ако кр­сти отац или ма ко дру­ги, са­мо ако је Хри­шћа­нин”.3
Та­ко­ђе и са­ма ли­т ур­ги­ка Цр­кве ја­сно све­до­чи о то­ме да Цр­ква ни на ко­ји
на­чин не до­пу­шта мо­гућ­ност спа­се­ња и ула­ска у Цар­ство Бо­жи­је би­ло
ко­га од не­кр­ште­них, укљу­чу­ју­ћи и де­цу. Та­ко, у ме­со­пу­сну су­бо­т у Цр­ква
по­ми­ње „све од пам­ти­ве­ка пре­ми­ну­ле пра­во­слав­не Хри­шћа­не”; у ка­но­ну
на ју­тре­њу по­ми­њу се сви ви­до­ви смр­ти, сва­ки уз­раст и чин пре­ми­ну­лих,
да ни­ко од Хри­шћа­на ко­ји ни­је по­знат по име­ну, не би био ли­шен по­ми­
ња­ња. По­ми­њу се: „умр­ли у мо­ру, или на зе­мљи, или у ре­ка­ма, из­во­ри­ма
или је­зе­ри­ма”, „спа­ље­ни му­њом, и смр­зну­ти од мра­за, и умр­ли од сва­
ко­ја­ке ра­не”, „они ко­ји су жи­вот оста­ви­ли у го­ри, на пу­т у, и на пу­стим
ме­сти­ма”, „они ко­ји су по­стра­да­ли у бла­го­ста­њу или у не­во­љи”, „они ко­је
уби мач, и коњ зба­ци и од­ву­че, усмр­ти јак град, снег, и ки­ша, они ко­ји се
угу­ши­ше под ци­гла­ма или их зе­мља за­су”, и то­ме слич­но.
При том, сву­да се ова­ко тач­ни­је од­ре­ђу­је: „[по­ме­ни] све пре­ми­ну­ле у на­ди
на жи­вот веч­ни”, „све вер­не љу­де тво­је”, „пре­ми­ну­ле у на­ди на вас­кр­се­ње
у жи­вот веч­ни”, „оне ко­ји су жи­ве­ти са ве­ром у Те­бе”, „пре­ми­ну­ле у ве­ри
1 Исто, стр. 1349–1350.
2 Са­бра­на де­ла, Пе­тро­град, 1898, т. 10. О то­ме да је онај ко има ка­кву бла­го­дат зна­ња ду­жан
да га пре­да­је они­ма ко­ји­ма је по­треб­но, и о пре­зви­те­ру, стр. 958.
3 Пра­ви­ла Пра­во­слав­не Цр­кве са ту­ма­че­њи­ма Ни­ко­ди­ма, еп. дал­ма­тин­ско-истар­ског, Мо­
сква, 1996, т. 2, стр. 593–594.
209
у веч­ни жи­вот”, и та­ко да­ље – очи­глед­но да је сву­да реч о „вер­ни­ма”, то
јест о кр­ште­ним, ве­ру­ју­ћим љу­ди­ма, ко­ји се на­ла­зе у на­руч­ју Цр­кве. У по­
ми­ња­њу Цр­ква не из­о­ста­вља ни умр­ле у де­тињ­ству: „Упо­кој, Бо­же, вер­не
ко­је си при­мио: сва­ки уз­раст, стар­це и мла­ди­ће, но­во­ро­ђен­чад и де­цу, и
одој­чад, му­шки пол и жен­ски” (Пе­сма 9, троп. 3).
Очи­глед­но је да ре­чи „вер­не ко­је си при­мио” – озна­ча­ва­ју де­цу ко­ју је при­
ли­ком њи­хо­ве кон­чи­не Го­спод на­шао кр­ште­ном, вер­ном. Ви­ше ниг­де у
ка­но­ну не спо­ми­њу се дру­га де­ца и уоп­ште би­ло ка­ква ка­те­го­ри­ја умр­лих
у ко­ју би мо­гла да се свр­ста­ју де­ца умр­ла не­кр­ште­на или умр­ла у мај­чи­ној
Архимандрит Лазар (Абашидзе)
утро­би. Уоп­ште не би би­ло мо­гу­ће да ов­де не бу­ду спо­ме­ну­та де­ца ко­ја су
умр­ла у мај­чи­ној утро­би, да је Цр­ква до­пу­шта­ла њи­хо­во спа­се­ње. У на­ше
вре­ме све че­шће се са­ста­вља­ју раз­не вр­сте мо­ли­тви за не­кр­ште­не, а на­
ро­чи­то за де­цу умр­лу у мај­чи­ној утро­би. Они ода­би­ра­ју до­ста при­лич­но
сми­сле­не фор­му­ла­ци­је да би озна­чи­ли ову вр­сту пре­ми­ну­лих.
На при­мер, мо­нах Ипо­лит у свом члан­ку, ко­ји је био ра­ни­је спо­ме­нут, на­
во­ди ре­чи мо­ли­тве из­ве­сног ми­тро­по­ли­та нов­го­род­ског и пе­тро­град­ског
Гри­го­ри­ја: „По­ме­ни, Чо­ве­ко­љу­би­ви Го­спо­де, ду­ше пре­ми­ну­лих слу­гу Тво­
јих – де­це ко­ја пре­ми­ну­ше нео­че­ки­ва­но од не­по­зна­тих узро­ка у утро­би
пра­во­слав­них мај­ки, или од те­шког по­ро­ђа­ја, или из ка­кве нео­пре­зно­сти,
и ко­ја за­то ни­су при­ми­ла све­т у Тај­ну Кр­ште­ња”.1 Али, за­што Цр­ква та­ква
по­ми­ња­ња и та­кве фор­му­ла­ци­је ни­је уне­ла у ка­нон по­ми­ња­ња „свих од
пам­ти­ве­ка пре­ми­ну­лих” и огра­ни­чи­ла га са­мо на де­цу ко­ју је Го­спод, по
њи­хо­вој смр­ти, „при­мио као вер­не”?
Обра­ти­мо па­жњу још и на то да у Си­нак­са­ру ме­со­пу­сне су­бо­те сто­ји сле­
Шта је Света Тајна Крштења
де­ће све­до­чан­ство о суд­би­ни де­це ко­ја су умр­ла не­кр­ште­на: „Ва­ља зна­ти
да ће се кр­ште­на де­ца на­сла­ђи­ва­ти хра­ном, а не­про­све­ће­на и она ко­ја су
од не­зна­бо­жа­ца ни­ти ће се хра­ном на­сла­ђи­ва­ти, ни­ти ће у ге­ен ­ у (па­као)
оти­ћи”2. Шта је то „хра­на”? То са­зна­је­мо из Си­нак­са­ра Не­де­ље си­ро­пу­
сне у ко­ме се об­ја­шња­ва да "у овај дан чи­ни­мо спо­мен на пад пр­во­зда­ног
Ада­ма и ње­го­во от­пад­ну­ће од рај­ске хра­не”.
За­тим се сре­ћу ова­кви из­ра­зи: по­што је „Ада­мов пре­ступ и от­пад­ну­ће од
рај­ске хра­не за ко­је смо сви кри­ви…”, „то јест, за­по­ве­ди Бог Ада­му: да­кле,
бри­ни се о свим дру­гим сти­хи­ја­ма и тва­ри­ма, и раз­ми­шљај сво­јим умом
о њи­ма, и за­то про­сла­вљај Бо­га, јер ово је истин­ска хра­на”; по­том се опет
1 В. Чла­нак о. Ипо­ли­та, стр. 5.
2 Ако је и мо­гу­ће, ова­кво ста­ње је са­мо до Стра­шног Су­да Бо­жи­јег, ка­да ће смрт и па­као
би­ти ба­че­ни у је­зе­ро ог­ње­но, и ко се не на­ђе за­пи­сан у Књи­зи жи­во­та би­ће ба­чен у је­зе­ро
ог­ње­но (Отк 20, 14–15). То зна­чи да сва­ког ко се не на­ђе за­пи­сан у Књи­зи жи­во­та, то јест
ко ни­је на­сле­дио Рај, оче­ку­је је­зе­ро ог­ње­но. Аутор Си­нак­са­ра ни­је је­дан од Све­тих Ота­ца
Цр­кве и ње­го­во ми­шље­ње о то­ме да де­ца „ни­ти ће се хра­ном на­сла­ђи­ва­ти, ни­ти у па­као
оти­ћи” – лич­но је. Уз то, екс­пер­ти ис­ти­чу не­тач­ност пре­во­да Си­нак­са­ра са је­лин­ског на
цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик – Ре.
 210 211

по­ми­ње „Ада­мо­во от­пад­ну­ће од рај­ске хра­не”. У Си­нак­са­ру Не­де­ље о ца­ Сарац Клеоа
ри­ни­ку и фа­ри­се­ју го­во­ри се о то­ме да сви ми у лич­но­сти Ада­ма од Бо­га
„ство­ре­ни бе­ја­смо и од рај­ске хра­не из­гна­ни бе­ја­смо”. И, нај­зад, „Пот­пу­ни О ТАЈНИ КРШТЕЊА
цр­кве­но­сло­вен­ски реч­ник” прот. Г. Дја­чен­ка об­ја­шња­ва: „Рај­ска хра­на је Заиса, заиса и кажем:
рај­ска сла­дост или рај сла­до­сти”. На тај на­чин пот­пу­но се раз­ја­шња­ва да Ако се ко не рои воом и Духом,
де­ца ко­ја су умр­ла не­кр­ште­на не­ће у веч­но­сти тр­пе­ти ог­ње­не му­ке на­ро­ не може ући у Царсво Божије.
чи­те вр­сте, „ни­ти ће оти­ћи у па­као”, не­го не­ће би­ти на­след­ни­ци рај­ских (Јн 3, 5)

бла­жен­ста­ва: „ни­ти ће у рај сла­до­сти” оти­ћи.

Из све­га ре­че­ног по­ста­је ја­сно ко­ли­ко би­тан зна­чај има Тај­на све­тог Кр­ште­
ња и ка­ко је она без­у­слов­но нео­п­ход­но „по­треб­на” чо­ве­ку сва­ког уз­ра­ста
К р­ште­ње је Све­та Тај­на ко­јом се, кроз тро­крат­но по­гру­же­ње у во­ду у
име Све­те Тро­ји­це, онај што се кр­шта­ва очи­шћу­је од пра­ро­ди­тељ­ско­га
гре­ха и од свих гре­хо­ва ко­је је учи­нио до Кр­ште­ња, ра­ђа за но­ви ду­хов­ни
да би по­стао за­јед­ни­чар Цар­ства Бо­жи­јег и на­след­ник веч­ног жи­во­та… жи­вот и по­ста­је члан та­јин­стве­но­га Те­ла Го­спод­њег, Цр­кве Хри­сто­ве.
Кр­ште­ње во­дом и Ду­хом пра­сли­ко­ва­но је у ста­ро­за­вет­ним про­ро­штви­ма,
Са ру­ског пре­вео Ми­ро­слав Го­лу­бо­вић а Го­спод наш Исус Хри­стос до­шао је да ис­пу­ни све што је про­ро­ко­ва­но
Редактура др Ксенија Кончаревић у За­ко­ну и у про­ро­ци­ма (Мт 5, 17). По­чи­њу­ћи сво­ју ме­си­јан­ску де­лат­ност,

Старац Клеопа
Спа­си­тељ Хри­стос је чи­нио мно­штво бо­жан­ских зна­ко­ва и чу­де­са, ис­це­
љу­ју­ћи бо­ле­сти и из­го­не­ћи де­мо­не из оних ко­ји га мо­ља­ху. Вест о чу­ди­ма
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву

рас­про­стр­ла се на­да­ле­ко, за­да­ју­ћи бри­ге мно­ги­ма, јер се та­ко што још

не бе­ше ви­де­ло (Мт 9, 32–33; Јн 9, 32–33). У том кон­тек­сту окол­но­сти Све­то
пи­смо нам ка­зу­је да бе­ше не­ки чо­век ме­ђу фа­ри­се­ји­ма о име­ну Ни­ко­им,
кнез ју­еј­ски. Он о­ђе Ису­су но­ћу и ре­че му: Ра­ви, зна­мо а си учи­ељ о
Бо­а о­шао; јер ни­ко не мо­же ових зна­ме­ња во­ри­и, ко­ја и во­риш,
ако ни­је Бо с њим. О­о­во­ри Исус и ре­че му: За­и­са, за­и­са и ка­жем:
Ако се ко не ро­и о­о­зо, не мо­же ви­е­и Цар­сва Бо­жи­је­а. Ре­че му Ни­
ко­им: Ка­ко се мо­же чо­век ро­и­и ка је сар? Еа ли мо­же о ру­и у

О Тајни Крштења
ући у уро­бу ма­е­ре сво­је и ро­и­и се? О­о­во­ри Исус: За­и­са, за­и­са
и ка­жем: Ако се ко не ро­и во­ом и Ду­хом, не мо­же ући у Цар­сво Бо­
жи­је. Шо је ро­ђе­но о е­ла – е­ло је… (Јн 3, 1–6). Да­кле, по­нов­но ро­ђе­ње
не зна­чи по­но­во ући у мај­чи­ну утро­бу, већ – има­ти Кр­ште­ње во­дом и
Ду­хом Све­тим, ко­ји су при­ми­ли и има­ју га апо­сто­ли Го­спод­њи, ко­ји­ма је
Го­спод, по свом Вас­кр­се­њу, ре­као: Ии­е о све­му све­у и ро­о­ве­ај­е
је­ван­ђе­ље сва­ком сво­ре­њу. Ко­ји о­ве­ру­је и кр­си се би­ће са­сен, а ко­ји не
ве­ру­је би­ће осу­ђен (Мк 16, 15–16) и: Кр­се­ћи их у име Оца и Си­на и Све­о­а
Ду­ха, уче­ћи их а р­же све шо сам вам за­о­ве­ио; и ево, ја сам с ва­ма у
све а­не о свр­ше­ка ве­ка. Амин! (Мт 28, 19–20).
Ето, да­кле, да је кр­ште­ње во­дом и Ду­хом Све­тим оба­ве­зно за сва­ко ство­ре­
ње и не са­мо за по­је­дин­це, ка­ко твр­де сек­та­ши.
Ино­ве­рац: У Све­том Пи­сму су по­ме­ну­те са­мо две Тај­не: Кр­ште­ње и Ве­че­ра
Го­спод­ња; оста­ле, ко­ји си ти на­бро­јао до са­да, људ­ске су из­ми­шљо­ти­не,
и за­то их ми не мо­же­мо при­хва­ти­ти. А што се ти­че кр­ште­ња, ни­је то
Тај­на, не­го сим­вол, сим­во­лич­ка рад­ња у ко­јој се пред­ста­вља очи­шће­ње
од гре­хо­ва и ко­јом се са­мо утвр­ђу­је ве­ра, бу­ду­ћи са­мо по­твр­да, ко­ју не­
ко при­но­си у спо­ља­шњем ви­ду, о чи­ње­ни­ци да је оба­вио по­ка­ја­ње или
 212
је на­сле­ђе, пе­чат по­ка­ја­ња. Али не вр­ши Кр­ште­ње очи­шће­ње гре­хо­ва,
не­го ве­ра ко­ја је кр­ште­њем утвр­ђе­на и по­твр­ђе­на. Ве­ра а не Кр­ште­ње је
чи­ни­лац ко­ји пре­тва­ра чо­ве­ка у но­во ство­ре­ње, спа­са­ва­ју­ћи га, као што
про­из­и­ла­зи из ре­чи ан­ђе­ла Кор­ни­ли­ју да ће се ве­ром у оно што му бу­де
ре­као апо­стол Пе­тар спа­сти са це­лим сво­јим до­мом (Дап. 11, 14) или из ре­чи
апо­сто­ла Па­вла там­ни­ча­ру у Фи­ли­пи­ма: Ве­руј у Го­со­а Ису­са Хри­са и
са­шћеш се и и сав ом вој (Дап. 16, 31). Да­кле, ве­ра је до­не­ла спа­се­ње,
а Кр­ште­ње је усле­ди­ло са­мо као сим­вол обра­ћа­ња и ве­ре или као пе­чат
свр­шет­ка по­ка­ја­ња.
Све­ште­ник: Хри­шћан­ско кр­ште­ње је Све­та Тај­на, а не сим­вол, јер је Спа­си­
тељ на­звао Кр­ште­ње ро­ђе­њем о­о­зо, ко­јим се чо­век очи­шћу­је од гре­хо­ва
и осве­ћу­је се (Јн 3, 3–7). Све­ти апо­стол Па­вле га на­зи­ва ре­о­ро­ом жи­во­та
(Рим 6, 3–5) учи­ње­ним деј­ством Све­то­га Ду­ха (Тит 3, 5). Апо­стол Пе­тар још
ја­сни­је ка­же да се Кр­ште­ње да­је за опро­ште­ње гре­хо­ва (Дап 2, 38) и да ни­је
са­мо сим­вол или пра­ње те­ла – као што се ва­ма чи­ни – већ је исти­ни­то
ро­ђе­ње. Кр­ште­ње – ве­ли он – и нас са­а са­са­ва, не као ра­ње е­ле­сне
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
не­чи­со­ће, не­о обе­ћа­ње Бо­у о­бре са­ве­си (1. Пт 3, 21).
Чак и да нам се не ка­же, би­ло би ипак са­мо по се­би ра­зу­мљи­во да све те
по­сле­ди­це Кр­ште­ња на­ста­ју деј­ством Све­то­га Ду­ха, и та­ко Кр­ште­ње ни­је
сим­вол, већ Тај­на.
О Кр­ште­њу нам се још ка­зу­је да мо­же би­ти оба­вље­но са­мо од апо­сто­ла или
од оних што има­ју Тај­ну све­штен­ства, јер Спа­си­тељ је са­мо апо­сто­ли­ма
на­ло­жио да кр­шта­ва­ју (Мт 28, 19) и са­мо нам се о њи­ма или о ли­ци­ма ко­ја
су има­ла дар све­штен­ства ка­зу­је у Све­том Пи­сму да су кр­шта­ва­ла (1. Кор
1, 16; Дап 8, 36–38; 16, 12–15; 16, 32–33 и др.). А о се­дам Тај­ни ћу ти од­го­во­ри­ти
оп­шир­ни­је та­мо где бу­де­мо го­во­ри­ли о сва­кој Тај­ни по­себ­но.
Ино­ве­рац: Кр­ште­ње тре­ба да бу­де при­ме­њи­ва­но са­мо на од­ра­сле, јер, с
јед­не стра­не, они ко­ји га при­ма­ју тре­ба да има­ју нај­пре ве­ру и по­ка­ја­ње,
и тек за­тим да се кр­сте, а с дру­ге стра­не, они што га при­ме­њу­ју тре­ба
нај­пре да про­по­ве­да­ју ве­ру и по­ка­ја­ње и тек за­тим да кр­шта­ва­ју. Јер ево
шта го­во­ри Све­то Пи­смо про­по­вед­ни­ци­ма: Ии­е, а­кле, и на­у­чи­е све
на­ро­е, кр­се­ћи их у име Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха, уче­ћи их а р­же
све шо сам вам за­о­ве­ио (Мт 28, 19–20). Да­кле, нај­пре тре­ба да про­по­ве­
да и тек за­тим да кр­шта­ва. А о оно­ме што же­ли да при­ми Кр­ште­ње ве­ли:
Ко­ји о­ве­ру­је и кр­си се би­ће са­сен, а ко­ји не ве­ру­је би­ће осу­ђен (Мк 16, 16).
За­тим, дру­ги пут им се обра­ћа не­по­сред­но и ка­зу­је им: По­кај­е се, и а се
кр­си сва­ки о вас у име Ису­са Хри­са за оро­ше­ње ре­хо­ва; и ри­ми­
ће­е ар Све­о­а Ду­ха (Дап. 2, 38). Да­кле, онај ко тре­ба да при­ми Кр­ште­ње
тре­ба нај­пре да има ве­ру и да при­не­се по­ка­ја­ње.
Све­ште­ник: Ни­је уоп­ште та­ко као што ти уму­јеш. Ре­као сам од по­чет­ка да
је хри­шћан­ско Кр­ште­ње пра­сли­ко­а­но у Ста­ром За­ве­т у. Та­ко се Бог ја­вио
Авра­ам ­ у, ка­да овај бе­ше у уз­ра­сту од 99 го­ди­на и – из­ме­ђу оста­лог – ре­
213
као му да сву му­шку стра­ну обре­же, а де­цу што се бу­ду ро­ди­ла – му­шку
стра­ну – од та­да на­да­ље да об­ре­зу­је осмо­га да­на по ро­ђе­њу. А ко­ји се не
обре­же да се ис­тре­би (1. Мој 18, 1–14). Да­кле, Бог ни­је ре­као Авра­ам ­ у за де­
цу и мла­ди­ће да се об­ре­зу­ју кад бу­ду од­ра­сли или као он, од 99 го­ди­на,
већ сву му­шку стра­ну, ма ко­јег уз­ра­ста би­ла, да обре­же, а но­во­ро­ђен­
чад – осмо­га да­на по њи­хо­вом ро­ђе­њу. Ви ве­ли­те да Кр­ште­ње де­це не­ма
вред­но­сти, јер она не зна­ју ка­да су би­ла кр­ште­на. А шта је знао Исак, син
Авра­а­мов, осмо­га да­на? За­це­ло, ни­шта. Али су зна­ли ње­гов отац и мај­ка,
и за­то Исак, ка­да је по­рас­тао, ни­је ре­као да он не зна ка­да су га об­ре­за­
ли, не­го је ве­ро­вао сво­јим ро­ди­те­љи­ма. Та­кво тре­ба да бу­де и Кр­ште­ње,
као што у ства­ри и је­сте у прак­си Пра­во­слав­не Цр­кве, бу­ду­ћи по­зна­то да
об­ре­за­ње пра­сли­ку­је но­во­за­вет­но Кр­ште­ње (Кол 2, 11–13). Сам Спа­си­тељ
наш Исус Хри­стос је кр­штен тим ста­ро­за­вет­ним кр­ште­њем на осам да­на
по свом ро­ђе­њу (Лк 2, 21).
Старац Клеопа
Дру­га пра­сли­ка из Ста­ро­га За­ве­та ко­јом се по­ка­зу­је да, ка­да до­ђе пу­но­ћа
вре­ме­на, тре­ба да се кр­шта­ва­ју и де­ца је­сте из­во­ђе­ње Изра­и­ља­ца из Егип­
та и њи­хо­во пре­во­ђе­ње пре­ко Цр­ве­но­га мо­ра – од ста­ра­ца, па до нај­ма­њег
де­те­та. Да је то пра­сли­ка Кр­ште­ња свих све­до­чи и ве­ли­ки апо­стол Па­вле,
го­во­ре­ћи: Не­ћу а не зна­е, бра­ћо, а оци на­ши сви о обла­ком бе­ја­ху, и
сви кроз мо­ре ро­ђо­ше, и сви се у Мој­си­ја кр­си­ше у обла­ку и у мо­ру (1. Кор
10, 1–2). Што ће ре­ћи: сви, и де­ца, јер Мој­си­је ка­зи­ва­ше Фа­ра­о­ну: С е­цом
сво­јом и са сар­ци­ма сво­јим ићи­ће­мо, са си­но­ви­ма сво­јим и са кће­ри­ма
сво­јим, са со­ком сво­јом си­ном и кру­ном ићи ће­мо (2. Мој 10, 9). Ван сва­ке
сум­ње, облак и мо­ре (во­да) зна­чи­ли су во­у и Ду­ха Све­о, у ко­ји­ма тре­ба
О Тајни Крштења
сва­ко да бу­де кр­штен (Јн 3, 5). Пре­ла­зе­ћи на Но­ви За­вет, чу­је­мо Го­спо­да
на­шег Ису­са Хри­ста где ка­зу­је апо­сто­ли­ма пре Сво­га рас­пе­ћа да ће им
Отац по­сла­ти Уте­ши­те­ља, то јест Ду­ха Све­то­га, у име Си­на, и на­у­чи­ће их
све­му (Јн 14, 16–17; 26). И до­шав­ши Дух Све­ти на апо­сто­ле у дан Пе­де­сет­ни­
це (то јест у не­де­љу) у 9 са­ти из­ју­тра, они су про­по­ве­да­ли на­ро­ду што их
је Дух Све­ти учио, ка­зу­ју­ћи им да се по­ка­ју и сва­ки од њих да се кр­сти у
име Го­спо­да на­шег Ису­са Хри­ста, јер обе­ћа­ње је за вас и за е­цу ва­шу… и
кр­ше­но је око ри хи­ља­е у­ша (Дап 2, 1; 39–41). Чу­је­те ли: Јер је за вас и за
е­цу ва­шу обе­ћа­ње – Кр­ште­ња. Да­кле, и де­це, не ка­ко ви у за­блу­ди учи­те
љу­де. И ка­да се ка­же да је кр­ште­но три хи­ља­де ду­ша, не ка­же се да су кр­
сти­ли три хи­ља­де љу­ди и же­на, што зна­чи да је би­ло и де­це, и де­це оних
што су се кр­сти­ли. Да­ка­ко, апо­сто­ли про­по­ве­да­ху од­ра­сли­ма, али бу­ду­ћи
на­дах­ну­ти Ду­хом Све­тим, ка­зи­ва­ху да је и за де­цу обе­ћа­ње, и слу­ша­о­ци
ве­ро­ва­ху као и Авра­ам Бо­гу.
Ево и не­ко­ли­ко слу­ча­је­ва по­ро­ди­ца кр­ште­них са сво­јом де­цом: Ли­и­ја… се
кр­си, она и ом ње­зин (Дап 16, 14–15); Там­ни­чар, узев­ши их (Па­вла и Си­лу)
у онај час но­ћи, ора им ра­не; и о­мах се кр­си он и сви ње­о­ви (Дап 16, 33);
А Крис, са­ре­ши­на си­на­о­е, о­ве­ро­ва у Го­со­а са свим о­мом сво­јим (Дап
 214
18, 8); опет ве­ли Све­ти апо­стол Па­вле: А кр­сих и ом Се­фа­ни­нов (1. Кор
1, 16). Ка­да ка­же ом, сав ом, са­мо се по се­би раз­у­ме да је реч о свој по­
ро­ди­ци, до нај­ма­ње­га, као што ка­же Исус На­вин: Ја и ом мој слу­жи­ће­мо
Го­со­у (Исус На­вин, 24, 15).
Го­спод Хри­стос је та­ко­ђе по­ка­зао да тре­ба кр­шта­ва­ти ма­лу де­цу, јер ка­да
Му до­ве­до­ше не­ку де­чи­цу да се мо­ли за њих, а апо­сто­ли бра­ња­ху они­ма
што их бе­ху до­ве­ли, уко­рео их је го­во­ре­ћи им: Пу­си­е е­цу, и не бра­ни­
е им а о­ла­зе к ме­ни, јер је а­квих Цар­сво не­бе­ско. И о­ло­жив­ши на
њих ру­ке ои­е оан­е (Мт 19, 13–15). Да­кле, ако Бог зо­ве и де­цу на спа­се­ње,
од ма­ле­на, за­што им ви бра­ни­те да до­ђу к Бо­гу кроз Све­то Кр­ште­ње? Те­
шко они­ма ко­ји­ма умру де­ца не бу­ду­ћи кр­ште­на во­дом и Ду­хом Све­тим,
јер ко­ји ни­су кр­ште­ни би­ће осу­ђе­ни (Мк 16, 15–16).
Ино­ве­рац: Да, али се де­ца са­мо са Кр­ште­њем, а без ве­ре, не мо­гу спа­сти.
Све­то Пи­смо ка­зу­је не са­мо о Кр­ште­њу, не­го и о ве­ри да је по­треб­на за
не­чи­је спа­се­ње. Чуј шта ве­ли: Ко­ји о­ве­ру­је и кр­си се би­ће са­сен, а ко­ји
не ве­ру­је би­ће осу­ђен (Мк 16, 16). Да­кле, ја­сно је: де­ца, не­ма­ју­ћи ве­ру, не­ма­ју
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ни пра­во да бу­ду кр­ште­на.
Све­ште­ник: Уоп­ште ни­је исти­на то што ви ка­же­те. За­и­ста, де­ца не мо­гу
ве­ро­ва­ти у уз­ра­сту ка­да су кр­шта­ва­на, али не мо­гу ни по­ри­ца­ти, не мо­гу
ни од­би­ја­ти Хри­ста. Не спа­са­ва се са­мо ко ве­ру­је, не­го он тре­ба да се и
кр­сти. Као што се у Ста­ром За­ве­т у об­ре­за­ње оба­вља­ло на осно­ву ве­ре ро­
ди­те­ља, исто се та­ко Кр­ште­ње вр­ши на осно­ву ве­ре ду­хов­них ро­ди­те­ља,
а то су ку­мо­ви (Мк 9, 36–37). Де­ца не­ма­ју ве­ру, али има­ју њи­хо­ви ку­мо­ви.
Ку­мо­ви су од­ра­сла ли­ца ко­ја пра­те де­цу на кр­ште­њу и вр­ше про­пи­са­но
ис­по­ве­да­ње ве­ре уме­сто њих. Ку­мо­ви су ду­хов­ни ро­ди­те­љи де­це ко­ја се
кр­шта­ва­ју и ко­ја се Кр­ште­њем ра­ђа­ју за но­ви жи­вот у Ду­ху.
Као што су те­ле­сни ро­ди­те­љи ро­ди­ли де­те за те­ле­сни жи­вот, као што пи­
ше: Шо је ро­ђе­но о е­ла е­ло је (Јн 3, 6), исто су та­ко ку­мо­ви ду­хов­ни
ро­ди­те­љи де­це ко­ја се кр­шта­ва­ју, га­ран­ти и јем­стве­ни­ци пред Бо­гом и
Ње­го­вом Цр­квом, га­ран­т у­ју­ћи да ће де­те (кум­че) би­ти од­не­го­ва­но у хри­
шћан­ској ве­ри и би­ти до­бар хри­шћа­нин (Све­ти Си­ме­он Со­лун­ски, О
Све­им Тај­на­ма, гл. 42, стр. 7).
Ино­ве­рац: Али где пи­ше у Све­том Пи­сму да ку­мо­ви мо­гу би­ти по­зва­ни
као јем­стве­ни­ци за спа­се­ње дру­гих, и да се кроз њи­хо­ву ве­ру мо­гу спа­сти
де­ца?
Све­ште­ник: Спа­си­тељ ве­ли:…а на уси­ма ва или ри све­о­ка оса­не
сва­ка реч (Мт 18, 16; 1 Тим 5, 19). У Све­том Пи­сму се ка­зу­је да Исус, узев­ши
де­те, по­ста­ви га ме­ђу њих, и узев­ши га у ру­ке ре­че: Ко­ји ри­ми је­но а­
кво е­е у име Мо­је, Ме­не ри­ма1. Да­кле, на осно­ву ве­ре ро­ди­те­ља, ку­
мо­ва и оста­лих све­до­ка ко­ји бу­ду на кр­ште­њу де­те­та све­ште­ник кр­шта­ва
1 Упо­ре­ђе­но са Мт 18, 5 (Нап. прев).
215
де­те. А по­што си пи­тао где се у Све­том Пи­сму на­ла­зе све­до­че­ња ко­ји­ма да
се по­ка­же ка­ко је ве­ра јед­них спа­сла дру­ге, од мно­гих ка­за­ћу ти не­ке:
Ве­ром рим­ско­га ка­пе­та­на из­ле­чио се ње­гов слу­га (Мт 8, 13). Роб ни­је ве­ро­вао,
али кроз ве­ру сво­га го­спо­да­ра за­до­био је од Спа­си­те­ља сво­је здра­вље.
Че­ти­ри чо­ве­ка но­се Го­спо­ду јед­но­га од­у­зе­тог: И ви­ев­ши Исус ве­ру њи­
хо­ву, ре­че о­у­зе­о­ме: Не бој се, че­о, ора­ша­ју и се ре­си во­ји. За­тим
је ре­као: Уса­ни, узми оар свој и ии о­му сво­ме (Мт 9, 2, 6–7).
Да­кле, ве­ра бе­ше оне че­тво­ри­це, не са­мо од­у­зе­то­га.
На осно­ву ве­ре Ја­и­ро­ве Го­спод је вас­кр­снуо де­вој­ку од два­на­ест го­ди­на (Мт
9, 18–26). На осно­ву ве­ре дру­гих Го­спод је ис­це­лио јед­ног не­мог и бе­со­муч­
ног (Мт 9, 32–34; 12, 22). За ве­ру Ха­на­неј­ке Спа­си­тељ је ис­це­лио ње­ну кћер,
иза­гнав­ши де­мо­на из ње (Мт 15, 21–28). Исто та­ко, на осно­ву ве­ре јед­ног
оца, Го­спод му је ис­це­лио си­на ме­се­ча­ра (Мт 17, 14–18).
Зна­чи, ова и још мно­га дру­га све­до­че­ња Све­то­га пи­сма нам до­ка­зу­ју да
Старац Клеопа
на осно­ву ве­ре ро­ди­те­ља, ку­мо­ва и све­до­ка ко­ји су на Кр­ште­њу Бог да­је
де­ци осве­ће­ње и спа­се­ње, као што то по­твр­ђу­је и ве­ли­ки апо­стол Па­вле,
го­во­ре­ћи: Јер се не­ве­ру­ју­ћи муж о­све­и (ве­ру­ју­ћом) же­ном и не­ве­ру­ју­ћа
же­на о­све­и се (ве­ру­ју­ћим) му­жем (1. Кор 7, 14).
Ино­ве­рац: Ни Хри­стос ни­је при­мио Кр­ште­ње дру­га­чи­је до као од­ра­стао,
у уз­ра­сту од три­де­сет го­ди­на, и ни Јо­ван Кр­сти­тељ ни­је кр­шта­вао, до
од­ра­сле. Да­кле ни ми не тре­ба да при­ме­њу­је­мо Кр­ште­ње, до са­мо од­ра­
сли­ма.
Све­ште­ник: На то сам ти од­го­во­рио код пре­ђа­шњег пи­та­ња, кад си та­ко­ђе
твр­дио да Кр­ште­ње тре­ба при­ме­њи­ва­ти са­мо на од­ра­сле. А на оно што
О Тајни Крштења
са­да твр­диш, раз­ли­чи­то од пре­ђа­шњег, упот­пу­њу­ју­ћи пре­ђа­шњи од­го­вор,
ка­зу­јем ти сле­де­ће: Спа­си­тељ је при­мио Кр­ште­ње у 30. го­ди­ни, за­то што
је тек та­да за­по­чео сво­ју јав­ну де­лат­ност, у уз­ра­сту ка­да је не­ко сма­тран
спо­соб­ним, сход­но схва­та­њу оно­га до­ба, да сту­пи у јав­ност и да учи дру­
ге но­вом уче­њу. Али Кр­ште­ње ко­је је он при­мио ни­је би­ло исто као на­
ше, јер ни­је има­ло исту по­сле­ди­цу, бу­ду­ћи да је оно би­ло са­мо Кр­ште­ње
во­дом, Кр­ште­ње о­ка­ја­ња, Јо­ва­но­во, а не Кр­ште­ње во­дом и Ду­хом, као
хри­шћан­ско Кр­ште­ње, ко­је је уста­но­вио Хри­стос. Он се ни­је кр­стио да би
био очи­шћен од гре­хо­ва, као што ми чи­ни­мо на на­шем Кр­ште­њу, јер ни­је
имао гре­хо­ва, па, да­кле, ни­је имао ни по­тре­бу да нај­пре из­вр­ши по­ка­ја­ње.
Јед­но је би­ла свр­ха оно­га Кр­ште­ња, а дру­го је свр­ха на­ше­га Кр­ште­ња1.
1 Зна­мо да се Кр­ште­ње во­ом и Ду­хом, ко­је је на­ста­ло ка­сни­је, при­ма за опро­штај гре­хо­ва.
Ме­ђу­тим, Исус Хри­стос се ни­је кр­стио тим Кр­ште­њем, јер та­да још не бе­ше ни си­шао
Све­ти Дух, а с дру­ге стра­не, Хри­стос бе­ше без гре­ха па, да­кле, не би имао по­тре­бу за тим
Кр­ште­њем. Ипак, по­ста­вља се пи­та­ње: због че­га се Исус кр­стио тим Јо­ва­но­вим Кр­ште­
њем? Од­го­ва­ра­мо, Све­тим Јо­ва­ном Зла­то­у­стим, сле­де­ће: „При оба­вља­њу сво­га Кр­ште­ња
у во­да­ма Јор­да­на Јо­ван Кр­сти­тељ зах­те­ва­ше од свих по­ка­ја­ње. Са­мо Кр­ште­ње бе­ше на­
зва­но Кр­ште­њем по­ка­ја­ња. Ипак, од Хри­ста ни­је зах­те­вао по­ка­ја­ње. На­про­тив, пред њим
 216
А ако је реч о уз­ра­сту, за­што ви са­
ми не по­шту­је­те уз­раст од три­де­
сет го­ди­на? Спа­си­тељ ни­је од­ре­дио
ни­ка­кав уз­раст (гра­ни­цу уз­ра­ста).
Ме­ђу­тим, ка­да је он го­во­рио о Кр­
ште­њу ко­је ће уста­но­ви­ти, по­ка­зао
је ве­ли­ки зна­чај ко­ји ће има­ти деј­
ство то­га Кр­ште­ња, и за­то ни­је ви­
ше би­ло по­треб­но да ка­же ка­ко ће
тре­ба­ти да се при­ме­ни и на де­цу. А
ако ни­је ре­као не­по­сред­но, ре­као
је по­сред­но са свом ја­сно­ћом, реч­
ју не­ко, об­у­хва­та­ју­ћи их све.
А што се ти­че Јо­ва­на Кр­с ти­те­ља,
исти­на је да је он про­по­ве­дао по­
ка­ја­ње и кр­шта­вао са­мо оне што
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
су при­не­ли по­ка­ја­ње, и да су то
мо­гли би­ти са­мо од­ра­сли. Али ње­
го­во Кр­ште­ње ни­је би­ло исто­вет­но с на­шим, не­го бе­ше са­мо при­прем­но
Кр­ште­ње, сим­во­лич­ки или це­ре­мо­ни­јал­ни об­ред – као што сам ра­ни­је
по­ка­зао – не бу­ду­ћи нео­п­ход­но по­треб­но сви­ма. Због то­га је би­ло из­ли­
шно да се при­ме­њу­је и на де­цу.
се осе­ћао скру­шен, го­во­ре­ћи да би он сам имао по­тре­бу да при­ми Кр­ште­ње од Ису­са, а
не обр­ну­то (Мт 3, 14). Ни­је му ни мо­гао тра­жи­ти, јер Исус ни­је имао гре­ха, био је „за­чет
од Ду­ха Све­то­га”, а не од чо­ве­чи­је­га те­ла, ни о же­ље е­ле­сне, ни о же­ље му­же­вље­ве (Јн
1, 13; Мт 1, 20; Лк 1, 34–35), па да­кле не бе­ше на­сле­дио пра­ро­ди­тељ­ски грех. Али он ни­је
имао ни лич­них гре­хо­ва (Јн 8, 46; 1. Пт 2, 22 и др.). Он ни­је имао по­тре­бу ни за обил­ни­
јим из­ли­ва­њем Ду­ха Све­то­га над со­бом, ко­је му, уоста­лом, Јо­ва­но­во Кр­ште­ње ни­је мо­гло
пру­жи­ти. Па он­да, за­што се кр­стио? Ево за­што: нај­пре да би га Јо­ван учи­нио по­зна­тим
љу­ди­ма, по­ка­зу­ју­ћи им га: Гле, Ја­ње Бо­жи­је… Ово је онај за ко­а ја ре­кох… (Јн 1, 29–30).
Јо­ван га по­све­до­ча­ва љу­ди­ма, а са­да га по­ка­зу­је, да Јо­ва­но­во све­до­че­ње о ње­му: Онај шо
о­ла­зи за мном (Лк 3, 16; Јн 1, 27) не оста­не не­по­у­зда­но.
Исто са­да по­све­до­ча­ва­ју Ису­са Бог Отац и Све­ти Дух у ви­ду го­лу­ба (Мт 3, 16–17). Од са­да
мно­штва ни­су ви­ше мо­гла да сум­ња­ју у оно што је Јо­ван све­до­чио. Са­да је Исус по­стао
по­знат, по­што га пре­ђе чак ни Јо­ван не по­зна­ва­ше (Јн 1, 31), јер иако му бе­ше ро­ђак (Лк
1, 36), он је про­вео жи­вот у пу­сти­њи, про­по­ве­да­ју­ћи и кр­шта­ва­ју­ћи, јер је Бог та­ко устро­
јио, да свет не би мо­гао оп­т у­жи­ва­ти Јо­ва­на да је про­по­ве­дао Ису­са због род­бин­ских и
при­ја­тељ­ских ве­за ко­је има с њим.
У дру­гом ре­ду, Исус је при­мио Кр­ште­ње од Јо­ва­на, да би се ис­пу­ни­ла сва­ка рав­а (Мт 3,
14–15). Прав­а зна­чи из­вр­ша­ва­ње за­по­ве­сти Бо­жи­јих, а ра­ве­ан је био ко бе­ше ис­пу­нио
те за­по­ве­сти (Лк 1, 6). Да­кле, Го­спод је кр­штен од Јо­ва­на, да и ова уред­ба од Бо­га – кр­шта­
ва­ти се – не оста­не не­ис­пу­ње­на од ње­га, је­ди­ног ко­ји ис­пу­ња­ва сва­ку прав­ду.
Ето, да­кле, уло­ге Си­на Чо­ве­чи­јег и раз­ло­га због ко­јих је он кр­штен од Јо­ва­на. Ка­сни­је хри­
шћан­ско Кр­ште­ње во­ом и Ду­хом вр­ши се из дру­гих раз­ло­га и има са­свим дру­ги сми­
сао.
217
И ја бих био ми­шље­ња да се не кр­шта­ва­ју де­ца, ако би сва­ка му­шка или
жен­ска стра­на жи­ве­ла ко­ли­ко би год хте­ла, до ду­бо­ке ста­ро­сти, па да се
кр­шта­ва­ју ка­да они хо­ће. Али шта ве­лиш: је­смо ли ми си­гур­ни да ће­мо
жи­ве­ти 30, 50 или 100 го­ди­на? Зар не чу­јеш шта ка­же Све­то Пи­смо? Ви
не зна­е ша ће би­и су­ра (Јак 4, 14). И опет ве­ли: Без­ум­ни­че, ове но­ћи
ра­жи­ће у­шу во­ју о е­бе (Лк 12, 20). И опет: Сра­жи­е, јер не зна­е
а­на ни ча­са 1(Мт 24, 44).
Ино­ве­рац: Де­ца се мо­гу спа­сти и без Кр­ште­ња, јер су све­та, и због то­га
не­ма­ју по­тре­бе да очи­шћу­ју сво­је гре­хе – ко­је не­ма­ју. Та­ко учи Све­то Пи­
смо ре­чи­ма Спа­си­те­ље­вим: Пу­си­е е­цу, и не бра­ни­е им а о­ла­зе к
ме­ни, јер је а­квих Цар­сво не­бе­ско (Мт 19, 14). Да­кле, де­ца мо­гу ући и без
Кр­ште­ња у Цар­ство не­бе­ско. У истом сми­слу је Спа­си­тељ го­во­рио и дру­
ги пут: Ако се не обра­и­е и не бу­е­е као е­ца, не­ће­е ући у Цар­сво
не­бе­ско (Мт 18, 3; Мк 10, 15; Лк 18, 15–17). Апо­стол Па­вле ка­зу­је упра­во не­по­
Старац Клеопа
сред­но да су де­ца све­та: Не­ве­ру­ју­ћи муж о­све­и се (ве­ру­ју­ћом) же­ном и
не­ве­ру­ју­ћа же­на о­све­и се (ве­ру­ју­ћим) му­жем. Ина­че е­ца ва­ша би­ла би
не­чи­са, а са су све­а (1. Кор 7, 14). Да­кле, ако су ро­ди­те­љи све­ти (кр­ште­
ни хри­шћа­ни), он­да су и њи­хо­ва де­ца све­та.
Све­ште­ник: Пре све­га тре­ба зна­ти да де­ца ни­су све­та, јер шо је ро­ђе­но о
е­ла, е­ло је (Јн 3, 6), па – да­кле – де­ца ро­ђе­на са­мо од те­ла а не во­ом и Ду­
хом, је­су са­мо те­ло са Ада­мо­вим гре­хом у се­би. Кр­ште­ње код де­це до­но­си
очи­шће­ње од пра­ро­ди­тељ­ско­га гре­ха, ко­ји је ушао у свет пре­сту­па­њем
за­по­ве­сти од стра­не Ада­ма и Еве у Ра­ју (1. Мој 3). Кроз је­но­а чо­ве­ка (Аа­
ма) уђе у све рех, и кроз рех смр, и а­ко смр уђе у све љу­е, о­шо
О Тајни Крштења
сви са­ре­ши­ше (Рим 5, 12). А са­да: Ко­ји се о у Хри­са кр­си­се, у Хри­са
се обу­ко­се (Гал 3, 27) и опет: Или зар не зна­е а сви ко­ји се кр­си­мо у
Хри­са Ису­са, у смр ње­о­ву се кр­си­смо? (Рим 6, 3).
Зна­чи, тро­крат­но по­гру­же­ње у во­ду у име Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха (Мт
28, 19) зна­чи Кр­ште­ње у смрт Хри­сто­ву, то јест но­во­кр­ште­ни је умро за
пра­ро­ди­тељ­ски грех и за Мој­си­јев за­кон (Рим 6, 4–25; 7, 1–6). И Кр­стом је
но­во­кр­ште­ни ра­за­пет све­т у, и ње­му свет2.
Али не­ка се зна и ово: да – по по­рет­ку Пра­во­слав­не цр­кве Хри­сто­ве – ни­ко­
ме ни­је до­пу­ште­но да по дру­ги пут кр­шта­ва кр­ште­не у име Све­те Тро­ји­це,
јер, ка­ко ве­ли ве­ли­ки апо­стол Па­вле: Је­ан Го­со, је­на ве­ра, је­но кр­ше­
ње (Еф 4, 5). Са­мо ако су би­ли кр­ште­ни од шизматика, је­ре­ти­ка (сек­та­на­та),
кр­шта­ва­мо их по­но­во.
Са ру­мун­ског пре­вео Ар­се­ни­је Бу­гар­ски
1 Упо­ре­ђе­но са Мт 25, 13 (Нап. прев).
2 Упо­ре­ђе­но са Гал 6, 14 (Нап. прев).
 218
Архиманри Рафаил (Карелин)
О КРШТЕЊУ ГОСПОДЊЕМ
У   Име Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха!
Бра­ћо и се­стре! Да­нас је ве­ли­ки пра­зник Кр­ште­ња Го­спод­њег. Овај пра­
зник на­зи­ва се та­ко­ђе Бо­го­ја­вље­ње и Про­све­ће­ње [Про­све­тље­ње]. Про­
све­ће­ње, за­то што је Бог веч­на Све­тлост, ко­ја про­све­тљу­је свет.
У дав­ни­ни у Цр­кви је би­ло при­хва­ће­но да огла­ше­ни, тј. они ко­ји су би­ли
по­у­че­ни исти­на­ма хри­шћан­ства, при­ма­ју Кр­ште­ње – Све­т у Тај­ну ко­јом
ду­ша чо­ве­ка по­ста­је све­тла и ан­ђел­ски пре­кра­сна – на Пас­ху и на дан
Бо­го­ја­вље­ња.
Овај пра­зник на­зи­ва се та­ко­ђе Про­све­тље­ње, као што је и у дав­ни­ни био
оби­чај да се у но­ћи пред Кр­ште­ње па­ле ло­ма­че и ба­кље на ули­ца­ма, тр­го­
ви­ма, рас­кр­шћи­ма и у дво­ри­шти­ма, да се по­ју див­не пе­сме Бо­гу сву ноћ,
та­ко да је из­гле­да­ло као да је пре­сто­ни­цу Ви­зан­ти­је, Кон­стан­ти­но­пољ, те
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
но­ћи за­хва­тио пла­мен.
Овај се пра­зник на­зи­ва Бо­го­ја­вље­ње за­то што је Го­спод по­сле Кр­ште­ња
сту­пио на Је­ван­ђељ­ску про­по­вед и по­ка­зао Се­бе све­т у као Спа­си­тељ и
Ме­си­ја.
Осим то­га, за вре­ме Кр­ште­ња ја­ви­ла се Све­та Тро­ји­ца: Отац гла­сом с не­ба
по­све­до­чив­ши да је Исус Хри­стос Син Бо­жи­ји, Дух Све­ти у ви­ду сне­жно­
бе­лог, бли­ста­вог го­лу­ба ко­ји си­ла­зи на гла­ву Ису­са Хри­ста.
Бра­ћо и се­стре! Но­ћу, ка­да је око Јо­ва­на Кр­сти­те­ља оста­ло са­мо не­ко­ли­ко
ње­го­вих уче­ни­ка, до­ђе Исус Хри­стос из Га­ли­ле­је на оба­ле Јор­да­на и за­
по­ве­ди Пре­те­чи да Га кр­сти. Го­спод је ре­као: Та­ко нам ре­ба ис­у­ни­и
сва­ку рав­у (Мт. 3, 15). Шта зна­че ове ре­чи ис­у­ни­и рав­у? Пр­во, из­
вр­ши­ти нај­пре на де­лу то о че­му ће учи­ти и про­по­ве­да­ти. Исус Хри­стос
је све за­по­ве­сти Сам ис­пу­нио, а за­тим по­у­ча­вао о њи­ма на­род. Дру­го,
Го­спод је по­ка­зао при­мер сми­ре­ња – бу­ду­ћи Син Бо­жи­ји, кр­стио се од
си­на чо­ве­чи­јег.
Зна­чи, прав­да Бо­жи­ја је­сте у то­ме да на­ше слу­же­ње про­ти­че у сми­ре­њу.
Исус Хри­стос за­јед­но са Јо­ва­ном Кр­сти­те­љом ушао је у во­де Јор­да­на. За
вре­ме кр­ште­ња љу­ди су ис­по­ве­да­ли ве­ли­ком Про­ро­ку сво­је гре­хе, али
Исус Хри­стос био је без­гре­шан и због то­га је ушао у во­де ре­ке но­ћу.
Јо­ван Кр­сти­тељ је кр­шта­вао љу­де уз ре­чи: „Кр­шта­вам те у име Ме­си­је ко­ји
до­ла­зи!”. Али пред њим је ста­јао Сам Ме­си­ја и за­то Јо­ван Кр­сти­тељ ни реч
ни­је из­у­стио. Он је тек са­мо до­та­као ру­ком гла­ву Ису­са Хри­ста. И, ка­ко
пи­шу све­ти Оци, тим до­ти­ца­њем сам Јо­ван је при­мио кр­ште­ње од Си­на
Бо­жи­јег. За­тим су иза­шли на оба­лу.
Све­ти Оци го­во­ре да је за вре­ме кр­ште­ња Го­спод осве­тио [освештао] во­де
све­та, пре­тво­рив­ши их у еле­мент за вр­ше­ње ове Све­те Тај­не.
219
Пр­во­бит­ни свет на­стао је из во­де. Пр­ви жи­вот, по бла­го­сло­ву Бо­жи­јем у
вре­ме ства­ра­ња све­та, за­по­чео је у мо­ри­ма и ре­ка­ма. Ка­да се без­бо­жност
та­ко рас­про­стра­ни­ла на зе­мљи, да је ви­ше би­ло не­мо­гу­ће по­ка­ја­ње љу­ди,
та­да је Свет­ски по­топ уни­штио чо­ве­чан­ство, из­у­зев Но­је­ве по­ро­ди­це.
Во­де као да су оми­ле, по­гре­бле у се­бе грех зе­мље.
Бра­ћо и се­стре! Као што под­зем­не во­де хра­не ко­ре­ње др­ве­ћа и би­ља, та­ко
и бла­го­дат Ду­ха Све­то­га, ко­ју при­ма­ју хри­шћа­ни за вре­ме кр­ште­ња, не
оску­де­ва ни­ка­да. Ка­кве год гре­хе по­чи­ни­ли, бла­го­дат Бо­жи­ја сваг­да при­
зи­ва чо­ве­ка на по­ка­ја­ње, при­зи­ва на до­бро (до­бру).
Архимандрит Рафаил (Карелин)
Оци Кар­та­гин­ског Са­бо­ра пи­шу: „Без бла­го­да­ти ни­шта до­бро не са­мо што
не мо­же­мо учи­ни­ти, не­го чак ни по­ми­сли­ти!”
Да­кле, на да­на­шњи дан би­ла је уста­но­вље­на пр­ва од Све­тих Тај­ни Хри­шћан­
ске Цр­кве – Тај­на Све­тог Кр­ште­ња. Сто­га же­лим да вам украт­ко из­ло­жим
ње­го­ву сим­во­ли­ку. Онај ко­ји же­ли да при­ми кр­ште­ње (да се кр­сти) ула­зи
у при­твор хра­ма. Ду­жан је да сто­ји оде­вен у јед­ну ду­гу ко­шу­љу, нео­па­сан,
го­ло­глав у знак да се осло­ба­ђа про­шлог жи­во­та, све­га све­тов­ног, ка­ко не
би имао на се­би ни­шта из про­шло­сти. Он сто­ји пре­кло­нив­ши гла­ву, по­
гнут, ру­ку скр­ште­них на гру­ди­ма, ли­цем (пре­ма) Ис­то­ку. Ис­ток озна­ча­ва
стра­ну све­та, рај и Цар­ство Не­бе­ско.
Сто­је­ћи као осу­ђе­ник, тај чо­век од Го­спо­да иште и оче­ку­је из­ба­вље­ње. Све­
ште­ник му ду­ва три пу­та ду­ва у ли­це и пр­са и ста­вља му ру­ку на гла­ву. То
озна­ча­ва на­дах­ну­ће Ду­ха Све­то­га, Ко­ји из­го­ни из ср­ца чо­ве­ко­вог злог ду­
ха. За­тим све­ште­ник чи­та мо­ли­тве за­кли­ња­ња. И ево, кр­шта­ва­ни за­јед­но
са сво­јим ку­мом окре­ће се (пре­ма За­па­ду). За­пад у цр­кве­ној сим­во­ли­ци
О Крштењу Господњем
озна­ча­ва стра­ну та­ме, цар­ство де­мо­на. Од са­да чо­век по­ста­је Хри­стов вој­
ник, ду­жан да се су­прот­ста­вља том там­ном цар­ству са Бо­жи­јом по­мо­ћи.
И он го­во­ри: „Од­ри­чем се са­та­не, де­ла ње­го­вих, гор­до­сти ње­го­ве и слу­же­
ња ње­му!” Из­го­ва­ра ово три пу­та и, у знак од­вра­ћа­ња и од­ри­ца­ња, пљу­је у
прав­цу За­па­да. Пљу­ва­ње је знак га­ђе­ња, знак мр­жње пре­ма гре­ху и пре­ма
де­мо­ну као оцу гре­ха. За­то се он за­јед­но са ку­мом окре­ће (пре­ма) Ис­то­ку
и све­ча­но се за­ве­т у­је и за­кли­ње: „Сје­ди­њу­јем се са Хри­стом”, тј. ис­пу­ња­
ва­ћу не во­љу де­мо­на, не во­љу сво­јих стра­сти, већ са­мо во­љу Бо­жи­ју.
Та­ко смо се, бра­ћо и се­стре, и сви ми за­ве­то­ва­ли и за­кле­ли та ће­мо пот­
чи­ни­ти сво­ју во­љу за­по­ве­сти­ма Ису­са Хри­ста. За­тим кум или кр­шта­ва­
ни чи­та­ју мо­ли­тву Сим­вол ве­ре – то крат­ко из­ло­же­ње исти­на и дог­ма­та
хри­шћан­ске ве­ре, из­ван ко­је не­ма исти­ни­тог Бо­го­оп­ште­ња, не­ма пу­но­ће
спа­се­ња. За­тим све­ште­ник осве­ћу­је во­ду мо­ле­ћи се да она до­би­је бла­го­дат
и си­лу јор­дан­ских во­да. По­том по­ма­зу­је кр­шта­ва­ног је­ле­јем: че­ло, пр­са,
ру­ке и но­ге. Ов­де је сле­де­ћи сим­вол: ка­да је је­ња­вао по­топ, Но­је је пу­стио
го­лу­би­цу из ков­че­га и она се вра­ти­ла но­се­ћи у кљу­ну ма­сли­но­ву гран­чи­цу
(Пост. 8, 11) – све­до­чан­ство да је по­топ пре­стао, да се гнев Бо­жи­ји окон­чао.
И у кр­ште­њу по­ма­за­ње је­ле­јем озна­ча­ва по­ми­ре­ње гре­шни­ка са Бо­гом.
 220
Та­ко­ђе и апо­стол Па­вле го­во­ри: и и, ко­ји си и­вља ма­сли­на, ри­це­ио
си се… и о­сао за­је­ни­чар до­брог ко­ре­на (Рим. 11, 17). У овом слу­ча­ју ко­
рен је­сте Цр­ква, чи­ји члан по­ста­је онај што при­ма кр­ште­ње. По­сле то­га
све­ште­ник са­вр­ша­ва са­му ве­ли­ку Све­т у Тај­ну Кр­ште­ња.
При то­ме кр­сти­о­ни­ца у ко­јој се по­гру­жа­ва кр­шта­ва­ни зна­ме­ну­је пе­ћи­ну,
по­греб­ну пе­ште­ру Ису­са Хри­ста. Во­да је зна­мен зе­мље. Тро­стру­ко по­гру­
жа­ва­ње у во­ду озна­ча­ва смрт и вас­кр­се­ње са Ису­сом Хри­стом. По­гру­жа­
ва­ње три пу­та у част је Све­те Тро­ји­це и у спо­мен три­днев­ног пре­би­ва­ња
Ису­са Хри­ста у гро­бу.
Пре­ма то­ме, кр­ште­ње зна­чи да смо ми умр­ли за плот­ски и гре­хов­ни жи­вот
и вас­кр­сли са Хри­стом за ду­хов­ни жи­вот, за жи­вот веч­ни. За­тим све­ште­
ник по­ма­зу­је ми­ром кр­ште­ног, оног ко­ји је већ при­мио кр­ште­ње. Ми­ро се
при­пре­ма на по­се­бан на­чин од мно­гих цве­то­ва и аро­ма­тич­них са­сто­ја­ка.
За вре­ме ње­го­вог го­то­вље­ња не­пре­ста­но се чи­та Је­ван­ђе­ље.
У Све­тој Тај­ни Ми­ро­по­ма­за­ња чо­век за­до­би­ја моћ да ис­пу­ња­ва је­ван­ђел­ске
за­по­ве­сти, си­лу да се бо­ри са сво­јим стра­сти­ма, сна­гу да жи­ви по во­љи
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Бо­жи­јој. За­тим но­во­кр­ште­ни три пу­та оп­хо­ди кр­сти­о­ни­цу и ста­лак (сто­
чић) на ко­ме ле­же Крст и Је­ван­ђе­ље. Шта зна­чи овај об­ред? Круг озна­ча­ва
веч­ност. Са­мим тро­стру­ким оп­хо­ђе­њем кр­сти­о­ни­це Цр­ква као да го­во­ри
о то­ме да је кр­ште­ње по­че­так веч­ног жи­во­та са Бо­гом, да се овај жи­вот не
окон­ча­ва ни­ка­да, да је сав он веч­но по­сто­ја­ње, веч­на за­јед­ни­ца ду­ше са
Три­и­по­ста­сним Бо­гом, веч­но при­бли­жа­ва­ње Бо­гу. За­тим се чи­та­ју Апо­
стол и Је­ван­ђе­ље где се го­во­ри о за­по­ве­сти Ису­са Хри­ста апо­сто­ли­ма да
иду у све кра­је­ве ва­се­ље­не и на­у­че и кр­сте све на­ро­де.
Са­мо чи­та­ње Је­ван­ђе­ља сим­во­ли­зу­је веч­ни жи­вот у ко­ји чо­век мо­же ући
са­мо ако ис­пу­ни је­ван­ђел­ске за­по­ве­сти. Чи­та­ње Је­ван­ђе­ља зна­чи да је
чо­век ду­жан да жи­ви до­стој­но за­ве­та кр­ште­ња. За­тим сле­ди по­след­њи
об­ред – по­стри­же­ње ко­се.
У дав­ни­ни, ка­да би до­ма­ћин ку­по­вао ро­ба, он би му од­се­као ко­су и др­жао
је код се­бе као до­каз да тај чо­век при­па­да ње­му. И ов­де, кад се по­стри­гу­је
ко­са кр­ште­но­га, то је знак да је са­да ње­гов вла­дар и го­спо­дар је­ди­но Бог,
да он пот­пу­но при­па­да Бо­гу, као што слу­га при­па­да свом го­спо­да­ру.
Али у ре­чи­ма слу­же­ње Бо­гу не­ма ни­чег по­ни­жа­ва­ју­ћег. Слу­же­ње Бо­гу је
до­бро­вољ­но пот­чи­ња­ва­ње сво­је гре­хов­не во­ље Бо­жи­јој во­љи, во­љи све­
тој и бла­гој. Пре­дав­ши се­бе на слу­же­ње Бо­гу, чо­век за­до­би­ја сло­бо­ду од
сво­јих стра­сти и по­ста­је истин­ски бла­жен и сре­ћан.
Бра­ћо и се­стре! Ве­ли­ка је си­ла кр­ште­ња. За вре­ме им­пе­ра­то­ра Ју­ли­ја­на Од­
ступ­ни­ка жи­вео је не­ки глу­мац по име­ну Ге­не­си­је. За­ни­мао се исме­ја­ва­
њем хри­шћа­на и ру­га­њем хри­шћан­ским Све­тим Тај­на­ма и Цр­кви. Ју­ли­јан
Од­ступ­ник мр­зео је хри­шћан­ство. Он се бо­рио про­тив ње­га не са­мо ог­њем
и ма­чем, не­го и кле­ве­том и злоб­ним по­ру­га­ма. И гле, јед­ном, ка­да је Ге­не­
си­је пред мно­штвом на­ро­да, у при­су­ству им­пе­ра­то­ра исме­вао хри­шћан­ску
221
ве­ру, у то­ку сво­је гну­сне ко­ме­ди­је у ша­ли ско­чи он у ка­ду с во­дом са ре­чи­
ма: „Кр­шта­ва се слу­га Бо­жи­ји у име Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха!”
Све­ти­ном се раз­ле­гао гро­хо­тан смех, глу­мац је иза­шао из во­де и по­ви­као:
„Ја сам хри­шћа­нин!”. Гро­хот се на­ста­вио, али је ко­ме­ди­јаш дао знак да
на­род умук­не и окре­нув­ши се у оном прав­цу где је се­део им­пе­ра­тор гла­
сно са­оп­штио: „Им­пе­ра­то­ре, ја сам хри­шћа­нин, то су пра­ве ре­чи, то су
је­ди­не исти­ни­те ре­чи ко­је сам из­ре­као за мно­го го­ди­на свог жи­во­та. Мо­
ји ро­ди­те­љи би­ли су хри­шћа­ни и хте­ли су да ме вас­пи­та­ју у сво­јој ве­ри.
Али од де­тињ­ства ја сам мр­зео Хри­ста, мр­зео га као свог не­при­ја­те­ља. Ја
Архимандрит Рафаил (Карелин)
сам се под­сме­вао сво­јим ро­ди­те­љи­ма, иза­зи­вач­ки их опо­на­шао ка­да су
се они мо­ли­ли, пот­ка­зи­вао их ка­да су ишли у цр­кву. По­чео сам да во­дим
раз­вра­тан и рас­пу­штен жи­вот и ти­ме пре вре­ме­на оте­рао оца и мај­ку у
гроб. Ни­чим при­ну­ђен, већ са­мо из мр­жње пре­ма хри­шћан­ству по­стао
сам улич­ни ла­кр­ди­јаш и глу­мац да бих се ру­гао хри­шћа­ни­ма, њи­хо­вој
ве­ри, њи­хо­вим Све­тим Тај­на­ма пред го­ми­ла­ма на­ро­да. То ми је при­чи­
ња­ва­ло са­тан­ску ра­дост. Ка­да сам иза­зи­вао смех у го­ми­ли, чи­ни­ло ми се
као да пљу­јем на Хри­ста и уда­рам Га по ли­цу.
Јед­ном сам ви­део сво­је ро­ди­те­ље у сну. Они су пла­ка­ли због ме­не, а ја сам
чак и у сну исме­ја­вао њи­хо­ве су­зе. Али са­да се до­го­ди­ло чу­до. Ка­да из­го­
во­рих „кр­шта­ва се слу­га Бо­жи­ји”, од­јед­ном угле­дах сво­је гре­хе на­пи­са­не
на огром­ној хар­ти­ји, на свит­ку па­пи­ра, а ог­ње­на ру­ка са не­ба по­це­па тај
спи­сак. Угле­дах цр­не ду­хо­ве, де­мо­не, ка­ко ме окру­жу­ју. Кад сам се кр­стио,
тад све­тлост не­бе­ска си­ђе на ме­не и де­мо­ни иш­че­зо­ше.
Им­пе­ра­то­ре, ја сам хри­шћа­нин, по­кај се и ти и Бог ће ти опро­сти­ти исто
О Крштењу Господњем
она­ко као што је опро­стио ме­ни!”
Све­ти­на се за­па­њи­ла од чу­ђе­ња, а им­пе­ра­тор се та­ко стра­шно раз­гне­вио да је
на­ре­дио да се тај бив­ши ла­кр­ди­јаш, а са­да му­че­ник за Хри­ста, жив спа­ли.
Бра­ћо и се­стре! Ве­ли­ка је бла­го­дат кр­ште­ња, но ве­ли­ка је и од­го­вор­ност
ко­ју но­си хри­шћа­нин.
Ка­да је пре­по­доб­ни Ма­ка­ри­је Ве­ли­ки упи­тао ду­шу умр­лог: „Ко се на­ла­зи
на дну ада?” – чуо је од­го­вор: „Не идо­ло­по­кло­ни­ци, не­го они хри­шћа­ни
ко­ји су, при­хва­тив­ши за­ве­те хри­шћан­ства, њих од­ба­ци­ли и по­га­зи­ли их.
Они се на­ла­зе на дну ада, зва­ног тар­тар.”
За вре­ме кр­ште­ња ми при­ма­мо бла­го­дат Ду­ха Све­то­га, ко­ја је дра­го­це­ни­ја
од свих свет­ских бла­га, и ми смо ду­жни да је чу­ва­мо.
Бра­ћо и се­стре! Го­спод Исус Хри­стос по­сле кр­ште­ња уда­љио се у пу­сти­њу
где је ђа­во­ла ко­ји га је ку­шао, по­бе­дио реч­ју Бо­жи­јом. И наш жи­вот је
ду­хов­на бор­ба, не­ви­дљи­ви рат са там­ним си­ла­ма ада. Те­шка је ова бор­
ба, же­сток је и зло­бан де­мон, наш ад­ски не­при­ја­тељ, али на­ма је Во­ђа у
овој бор­би Сам Го­спод, Сам Исус Хри­стос, По­бе­ди­тељ са­та­не смр­ти и
ада. Амин!
Са ру­ског пре­вео Ми­ро­слав Го­лу­бо­вић
 222
Ђакон Павел Гавриљук
ПУТЕВИ ОБНАВЉАЊА СВЕТООТАЧКОГ
СИСТЕМА ОГЛАШАВАЊА
У САВРЕМЕНОЈ ЦРКВИ1
У  дав­ни­ни ка­ти­хи­за­ци­ја је би­ла мост ко­ји је спа­јао свет не­зна­бо­жач­ке
кул­т у­ре са уну­тра­шњим жи­во­том Цр­кве. Шко­ла огла­ша­ва­ња би­ла је
ка­ли­о­ни­ца у ко­јој је ду­ша не­зна­бо­шца пре­та­па­на и по­сте­пе­но по­ста­ја­ла
хри­шћан­ска. Ово ис­тра­жи­ва­ње је пр­во фун­да­мен­тал­но де­ло у до­ма­ћој
цр­кве­ној исто­ри­о­гра­фи­ји у ко­јем аутор раз­ја­шња­ва прак­су цр­кве­ног ка­
ти­хи­зи­ра­ња у пр­вим ве­ко­ви­ма ње­ног по­сто­ја­ња. По­је­ди­не гла­ве књи­ге
го­во­ре о то­ме ка­ко је вр­ше­на при­пре­ма кан­ди­да­та за при­ма­ње Тај­не Кр­
ште­ња у по­ме­сним Цр­ква­ма Ри­ма, Кар­та­ги­не, Ми­ла­на, Алек­сан­дри­је, Је­
ру­са­ли­ма, Кон­стан­ти­но­по­ља, Ан­ти­о­хи­је и дру­гих гра­до­ва. На кон­крет­ним
при­ме­ри­ма си­сте­мат­ски се раз­ма­тра­ју сле­де­ћа пи­та­ња: од­нос Цр­кве пре­ма
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ма­сов­ној и ин­те­лек­т у­ал­ној кул­т у­ри ко­је су је окру­жи­ва­ле, ета­пе, струк­т у­
ра и ду­жи­на тра­ја­ња ка­ти­хи­за­ци­је, са­др­жај ка­ти­хи­зи­са ко­ји су до­шли до
нас и уче­шће ка­ти­ху­ме­на у жи­во­т у Цр­кве. Про­цес огла­ша­ва­ња раз­ма­тран
је у кон­тек­сту аскет­ског, по­кај­ног и ли­т ур­гиј­ског жи­во­та Цр­кве.
* * *
Струк­т у­ра хри­шћан­ског обра­зо­ва­ња је као храм у ко­ме је шко­ла за ка­ти­
ху­ме­не те­мељ, не­дељ­на па­ро­хиј­ска шко­ла – зи­до­ви, бо­го­сло­ви­ја – кров, а
ду­хов­на ака­де­ми­ја – ку­по­ла ко­ја кру­ни­ше сву гра­ђе­ви­ну. Сва­ко ко же­ли
да зи­да дом Бо­жи­ји на ка­ме­ну, а не на пе­ску, мо­ра да се у нај­пре по­бри­не
о те­ме­љу. Од то­га ко­ли­ко ду­бо­ко те­мељ ула­зи у тло све­то­о­тач­ке тра­ди­ци­је
за­ви­си ви­си­на и трај­ност свег зда­ња.
Об­но­ва ка­ти­хи­за­ци­је као осно­ве и те­ме­ља це­ло­куп­ног хри­шћан­ског обра­
зо­ва­ња у на­ше да­не не­за­ми­сли­ва је без по­све­ћи­ва­ња ис­ку­ству пр­вих ве­
ко­ва цр­кве­не исто­ри­је. Сва­ком пра­во­слав­ном ка­ти­хе­ти ис­ку­ство Све­тих
Ота­ца тре­ба да слу­жи као ва­жан ори­јен­тир. На­гла­ша­вам да са­да ни­је по­
треб­на ме­ха­нич­ка ре­ста­у­ра­ци­ја, не­го ства­ра­лач­ко осми­шља­ва­ње све­то­
о­тач­ке тра­ди­ци­је, ни­је по­треб­но роп­ско сле­до­ва­ње сло­ву, не­го си­нов­ско
при­оп­ште­ње ду­ху прак­се ка­ти­хе­зе древ­не Цр­кве. Де­таљ­но про­у­ча­ва­ње
тра­ди­ци­је осло­бо­ди­ће нас од са­бла­зни да ап­со­лу­ти­зу­је­мо цр­кве­ну прак­су
1 О ауо­ру. Ђа­кон Па­вел је ауор књи­е „Исо­ри­ја ка­и­хи­за­ци­је у рев­ној Цр­кви”, као и
ни­за чла­на­ка на е­ме из а­ро­ло­и­је. Са­а о. Па­вел слу­жи у хра­му По­кро­ва Пре­све­е Бо­о­
ро­и­це (Пра­во­слав­на Цр­ква у Аме­ри­ци) у Ми­не­а­о­ли­су, р­жа­ва Ми­не­со­а, САД, а ре­а­је
и о­ма­ско бо­о­сло­вље и а­ро­ло­и­ју на уни­вер­зи­е­у св. То­ме Аквин­ско. Овај чла­нак је
ре­а­ва­ње ко­је је ауор ро­чи­ао у Сре­ењ­ској бо­о­сло­ви­ји (Мо­сква), као и у Мо­сков­ској
Ду­хов­ној Ака­е­ми­ји (Сер­и­јев По­са) у ја­ну­а­ру 2003. о­и­не. У овом члан­ку е­ли­мич­но је
уне­а ра­ђа из књи­е „Исо­ри­ја ка­и­хи­за­ци­је”, о о­о­во­ру са ауо­ром.
223
би­ло ког по­је­ди­ног исто­риј­ског пе­ри­о­да, а та­ко­ђе ће нам омо­гу­ћи­ти да
стек­не­мо до­вољ­но ши­ро­ку исто­риј­ску пер­спек­ти­ву.
Апо­стол­ска Цр­ква ство­ри­ла је шко­лу ка­ти­хе­зе [о­гла­ша­ва­ња] као од­го­вор на
Спа­си­те­љев по­зив: Ии­е, а­кле, и на­у­чи­е све на­ро­е кр­се­ћи их у име
Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха, уче­ћи их а р­же све шо сам вам за­о­ве­ио
(Мт 28, 19–20). Ка­ти­хи­за­ци­ју, то јест по­у­ча­ва­ње осно­ва­ма хри­шћан­ске ве­
ре и жи­во­та свих ко­ји ку­ца­ју на вра­та [Цр­кве] и ишту, уста­но­вио је Сам
Спа­си­тељ, упра­во она­ко ка­ко је Сам Он уста­но­вио Тај­не Кр­ште­ња и Ев­ха­
ри­сти­је. Пр­ви ка­ти­хе­та у по­ве­сти хри­шћан­ства био је Сам Хри­стос. Ни­је
слу­чај­но што се Ису­со­ви след­бе­ни­ци у Је­ван­ђе­љу нај­че­шће на­зи­ва­ју Ње­
го­вим уче­ни­ци­ма. Не тре­ба да из­бе­га­ва­мо да Хри­ста на­зи­ва­мо Учи­те­љем
из стра­ха да ће­мо са­мим тим ума­њи­ти Ње­го­во Бо­жан­ско до­сто­јан­ство.
Ђакон Павел Гавриљук
Реч Бо­жи­ја [Ло­гос] по­ста­де те­ло и на­ста­ни се ме­ђу на­ма да би­смо из са­
мих Ње­го­вих све­тих уста мо­гли да до­би­је­мо ре­чи веч­ног жи­во­та. Уче­ње
ре­чи Исти­не би­ло је нео­т у­ђи­ви део Спа­си­те­ље­вог зе­маљ­ског слу­же­ња.
Чи­та­ју­ћи Је­ван­ђе­ље, ско­ро на сва­кој стра­ни­ци на­ла­зи­мо Хри­ста ка­ко про­
по­ве­да и учи. За Хри­ста су сва­ко вре­ме и сва­ко ме­сто би­ли по­де­сни за
про­по­вед Цар­ства Бо­жи­јег. Хри­стос је учио и но­ћу, и да­њу, сто­је­ћи на
вр­ху го­ре, сто­је­ћи и у чам­цу, у си­на­го­ги и у хра­му, у ку­ћи за тр­пе­зом и у
пу­сти­њи. Ако ви оса­не­е у на­у­ци Мо­јој, – го­во­ри Исус, – за­и­са се
Мо­ји уче­ни­ци; и о­зна­ће­е иси­ну и иси­на ће вас осло­бо­и­и (Јн 8, 31–32).
Хри­шћан­ско обра­зо­ва­ње је упра­во „оста­ја­ње у Хри­сто­вој на­у­ци”.
По­на­вљам, ка­ти­ху­ме­нат у Цр­кви уста­но­вио је Сам Хри­стос, исто као што је
Он уста­но­вио Тај­не Кр­ште­ња и Ев­ха­ри­сти­је. Ка­сни­ји раз­вој и усло­жња­ва­
Обнављање оглашавања у савременој Цркви
ње прак­се ка­ти­ху­ме­на­та [о­гла­ша­ва­ња] би­ло је ства­ра­ла­штво у Ду­ху Све­
том. Ка­ти­хи­за­ци­ја је ду­хо­но­сна по­ја­ва. По­зив ка­ти­хе­те је дар Све­тог
Ду­ха. Апо­стол Па­вле у Пр­вој по­сла­ни­ци Ко­рин­ћа­ни­ма пи­ше: Сва­ко­ме се
а­је ро­ја­ва Ду­ха на ко­рис. Јер је­но­ме се а­је кроз Ду­ха реч му­ро­си;
а ру­о­ме реч зна­ња о исом Ду­ху; а ру­о­ме ве­ра исим Ду­хом; а ру­о­
ме а­ро­ви ис­це­љи­ва­ња исим Ду­хом; а ру­о­ме чи­ње­ње чу­е­са, а ру­о­ме
ро­ро­шво, а ру­о­ме раз­ли­ко­ва­ње у­хо­ва, а ру­о­ме раз­лич­ни је­зи­ци, а
ру­о­ме у­ма­че­ње је­зи­ка… И ове о­са­ви Бо у Цр­кви: р­во ао­со­ле,
ру­о ро­ро­ке, ре­ће учи­е­ље, за­им чу­о­вор­це, он­а а­ро­ве ис­це­љи­
ва­ња, о­ма­а­ња, ура­вља­ња, раз­ли­чи­их је­зи­ка.1
Дар учи­тељ­ства, по апо­сто­лу, ни­је ни­шта ма­ње зна­ча­јан од да­ра про­ро­
штва, или да­ра ис­це­љи­ва­ња, или да­ра чи­ње­ња чу­де­са, јер се сви они
да­ру­ју од јед­ног Ду­ха. Али, са­вре­ме­на цр­кве­на свест дру­га­чи­је оце­њу­је
ове да­ро­ве: ми смо да­ле­ко од то­га да би­смо ка­ти­хе­т у по­ста­ви­ли на исти
сте­пен са про­ро­ком или чу­до­твор­цем. Ка­ти­хи­за­ци­ја у Цр­кви и да­ље
за­у­зи­ма де­гра­ди­ран и ма­ло ва­жан по­ло­жај. У ве­ћи­ни па­ро­хи­ја она
1 1 Кор 12, 7–10 и 28. Ци­ти­ра­но по Ка­си­ја­но­вом пре­во­ду. Уп. Рим 12, 6–8.
 224 225

је не­што пре­ко­вре­ме­но и нео­ба­ве­зно, што се на­ла­зи из­ван гра­ни­ца Же­лим да ис­так­нем да ка­ти­хи­за­ци­
сва­ки­да­шњег цр­кве­ног жи­во­та. За њу не по­сто­ји ни ка­лен­дар, ни за­ ја у древ­ној Цр­кви ни­је би­ла не­што
ве­де­на ди­сци­пли­на, ни ка­нон­ска прак­са. пре­ко­вре­ме­но, што пре­ла­зи гра­ни­це
Ме­ђу­тим, у дав­ни­ни је све би­ло са­свим дру­га­чи­је. Пре не­го што се по­ја­ви­ све­то­та­јин­ског жи­во­та. У За­пад­ној
ло пи­са­но Је­ван­ђе­ље, ка­ти­хи­за­ци­ја, то јест усме­но по­у­ча­ва­ње у ве­ри свих Цр­кви об­ред по­све­ће­ња у ка­ти­ху­
ко­ји то же­ле, већ је би­ла у пу­ном раз­во­ју. Та­ко, на при­мер, Лу­ка у по­чет­ку ме­не кра­јем че­твр­тог ве­ка на­зи­вао
свог Је­ван­ђе­ља го­во­ри о ци­љу са ко­јим је оно би­ло на­пи­са­но: На­ми­слих се sac­ra­men­tum ca­tec­hu­me­no­rum, то
и ја, ис­и­ав­ши ач­но све о о­че­ка, о ре­у и­са­и е­би, ле­ме­ни­и јест „све­та тај­на огла­ше­них”. У пе­
Те­о­фи­ле, а о­знаш е­мељ оних ре­чи ко­ји­ма си на­у­чен (Лк 1, 3–4). Од­но­сно, том ве­ку овај об­ред се са­сто­јао од
Лу­ка је сма­трао сво­је де­ло си­сте­мат­ским из­ло­же­њем усме­ног ка­ти­хи­зи­са. пет са­кра­мен­тал­них рад­њи: осе­њи­
Још пре не­го што се по­ја­вио го­ди­шњи ка­лен­дар бо­го­слу­же­ња, Цр­кве Ри­ма и ва­ња пе­ча­том кр­ста, ег­зор­ци­стич­ког
Алек­сан­дри­је има­ле су ве­о­ма раз­ви­је­ну прак­су ка­ти­хе­зе. Ево шта о ре­дов­ ду­ва­ња (ex­suf­fla­tio), чи­та­ња мо­ли­та­

Ђакон Павел Гавриљук

ној ка­ти­хи­за­ци­ји у Ри­му по­чет­ком тре­ћег ве­ка са­оп­шта­ва Ипо­лит: „Не­ка ва, по­ла­га­ња ру­ку и оку­ша­ња со­ли
сви вер­ни, кад се про­бу­де у зо­ру, пре не­го што при­сту­пе ра­ду, опе­ру сво­је (sac­ra­men­tum sa­lis)1. Сва­ка ри­т у­ал­на
ру­ке и по­мо­ле се Бо­гу, а за­тим не­ка иду на по­сао. Али, ако [у то вре­ме] бу­ рад­ња има­ла је ре­ци­мо зна­че­ње. Та­
де ка­ти­хет­ска на­ста­ва, не­ка сва­ко сма­тра за бо­ље да је по­се­ти, ра­су­ђу­ју­ћи ко је, ре­ци­мо, по­ре­кло пе­ча­та кр­ста
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву

да ће чу­ти Бо­га Ко­ји го­во­ри усти­ма на­став­ни­ка. Јер, уче­шће у мо­ли­тви са
свом Цр­квом по­мо­ћи ће да се из­бег­ну све не­во­ље да­на. Бо­го­бо­ја­жљи­ви
чо­век тре­ба да сма­тра да је мно­го про­пу­стио ако ни­је оти­шао та­мо где се
вр­ши обу­ка, а на­ро­чи­то ако уме да чи­та. А ако има учи­те­ља, он­да ни­ко од
вас да не за­ка­шња­ва у цр­кву где се вр­ши об­у­ча­ва­ње. У том слу­ча­ју го­вор­
ни­ку ће би­ти да­то да из­го­во­ри оно што је сви­ма ко­ри­сно да чу­ју. А ви ће­те
сте­ћи ко­рист од зна­ња ко­ја ће вам Све­ти Дух са­оп­шти­ти пре­ко ду­хов­ног
на­став­ни­ка. И ве­ра ва­ша би­ће утвр­ђе­на оним што сте чу­ли”1.
би­ло сле­де­ће. Ка­да су у Рим­ској им­
пе­ри­ји не­ког по­зи­ва­ли у вој­ску, обич­но су му пра­ви­ли те­то­ва­жу на че­лу
са по­чет­ним сло­ви­ма име­на им­пе­ра­то­ра. Та те­то­ва­жа или ме­да­љон са
пе­ча­том им­пе­ра­то­ра, ко­ји су вој­ни­ци но­си­ли око вра­та, би­ли су јем­ство
њи­хо­ве вер­но­сти вој­нич­кој за­кле­тви. Слич­но то­ме и бу­ду­ћи ка­ти­ху­ме­ни
су се за­кли­ња­ли на вер­ност Хри­сту, до­би­ја­ју­ћи пе­чат кр­ста на че­лу и крст
ко­ји се ста­вља на те­ло2. По­став­ши ка­ти­ху­ме­ни, не­зна­бо­шци су ски­да­ли
са се­бе вла­да­ви­ну де­мон­ских си­ла и да­ва­ли за­кле­тву вер­но­сти Хри­сту.

Обнављање оглашавања у савременој Цркви

Ипо­лит пре­по­ру­чу­је са­мо­стал­но чи­та­ње Све­тог Пи­сма код ку­ће у оне да­не
ка­да за­јед­нич­ка на­ста­ва ни­је спро­во­ђе­на2. Рим­ски бо­го­слов на­гла­ша­ва
да ка­ти­хи­за­ци­ја ни­је ма­ње ха­ри­зма­тич­на, ни­ти ма­ње ду­хо­но­сна од мо­
ли­тве или про­ро­штва: усти­ма ка­ти­хе­те го­во­ри Сам Бог3.
Ипо­лит на­сто­ји на то­ме да огла­ше­ни тре­ба да по­се­ћу­ју на­ста­ву ре­дов­но и
без за­ка­шње­ња. Ве­ћи­ни са­вре­ме­них Хри­шћа­на сва­ко­днев­но по­се­ћи­ва­ње
хра­ма ују­тру и уве­че учи­ни­ће се не­мо­гу­ћим усло­вом. Ме­ђу­тим, за вер­не
у дав­ни­ни у то­ме ни­је би­ло ни­чег не­у­о­би­ча­је­ног. Чак и по­бо­жни не­зна­
бо­шци ра­но ују­тру, пре по­сла, на­вра­ћа­ли су у храм ра­ди крат­ке мо­ли­тве
или су се мо­ли­ли пред до­ма­ћим ол­та­ром, та­ко­зва­ним ла­ра­ри­јем. Че­ста
са­бра­ња Хри­шћа­на ра­ди огла­ша­ва­ња би­ла су ду­хов­ни про­тив­о­тров од
ана­лог­них не­зна­бо­жач­ких оби­ча­ја.
1 Апо­стол­ско пре­да­ње 35, 1–3; уп. Ка­но­ни Ипо­ли­та 21, 26.
2 Апо­стол­ско пре­да­ње, исто; уп. Ка­но­ни Ипо­ли­та 27.
3 Уп. Ав­гу­стин: О огла­ша­ва­њу нео­бу­че­них 11; „Ка­ти­ху­ме­ни нас слу­ша­ју, или пре – слу­ша­ју
Бо­га пре­ко нас”. По ми­шље­њу Иси­до­ра Се­виљ­ског, Бог раз­го­ва­ра са ка­ти­ху­ме­ни­ма пре­ко
све­ште­ни­ка као што се обра­ћао Изра­и­љу пре­ко Мој­се­ја. В. О цр­кве­ним пра­ви­ли­ма 2. 21.
Пе­чат кр­ста као да је био пред­о­ку­шај пе­ча­та да­ра Ду­ха Све­то­га, ко­ји је
да­ван у Тај­ни ми­ро­по­ма­за­ња.
Што се ти­че пр­сто­хва­та со­ли, ко­ји су ста­вља­ли ка­ти­ху­ме­ни­ма на је­зик,
сим­во­лич­ко зна­че­ње ове об­ред­не рад­ње ни­је те­шко об­ја­сни­ти. Она је пра­
сли­ко­ва­ла со Го­спод­ње ре­чи, ко­ју је ка­ти­ху­ме­ни­ма пред­сто­ја­ло да оку­се за
вре­ме ка­ти­хет­ске на­ста­ве3. Док су вер­ни на Ев­ха­ри­сти­ји оку­ша­ли Ча­сно
Хри­сто­во Те­ло и Крв, ка­ти­ху­ме­ни су се хра­ни­ли ра­зум­ним мле­ком Све­тог
Пи­сма. Сав об­ред по­све­ће­ња ка­ти­ху­ме­на као да је био пред­о­ку­шај Тај­ни
Кр­ште­ња и Ев­ха­ри­сти­је.
1 О вр­ше­њу тог об­ре­да у Ри­му око 500. г.: Јо­ван Ђа­кон: По­сла­ни­ца Се­на­ри­ју 3 (PL 59. 402);
Ге­ла­зи­јев слу­жеб­ник (PL 74. 1084). До­да­јем да Ам­вро­си­је Ме­ди­о­лан­ски (О Тај­на­ма 4. 20)
спо­ми­ње са­мо пе­чат кр­ста.
2 Ав­гу­стин: Про­по­ве­ди 32. 13; 97А. З; 301А. 8; Ра­с у­ђи­ва­ње о Је­ван­ђе­љу од Јо­ва­на 3. 2, Те­о­дор
Моп­су­ет­ски: Књи­га за кр­шта­ва­не 13. 17; Нар­саи: Бе­се­да о све­том кр­ште­њу 22. Уп. 1 Клим
37; Ки­рил Је­ру­са­лим­ски: Бе­се­да пред огла­ше­ње 1; Јо­ван Зла­то­у­сти: Бе­се­да огла­ше­ни­ма 1.
1; Му­че­ни­штво Мак­си­ми­ли­ја­на 1–2.
3 Јо­ван Ђа­кон: По­сла­ни­ца Се­на­ри­ју 3; уп. ка­сни­ји опис Иси­до­ра Се­виљ­ског (f 636), О цр­

1 (PL 83. 814). Уп. Ил­де­фонс То­лед­ски: О сми­слу кр­ште­ња (PL 96. 120). кве­ним пра­ви­ли­ма 2. 21. 3 (PL 83. 815А).
 226
Ва­жни­је све­до­чан­ство је­дин­ства ли­т ур­гиј­ске и ка­ти­хет­ске прак­се Цр­кве
је чи­ње­ни­ца да се глав­но цр­кве­но бо­го­слу­же­ње са­сто­ји из два де­ла:
Ли­т ур­ги­је огла­ше­них и Ли­т ур­ги­је вер­них. Пр­ви део Ли­т ур­ги­је на­зи­ва
се „Ли­т ур­ги­ја огла­ше­них” за­то што је на ње­му би­ло до­зво­ље­но при­
су­ство не­кр­ште­ни­ма, док су на Ев­ха­ри­сти­ји мо­гли да при­су­ству­ју са­мо
кр­ште­ни Хри­шћа­ни. (Се­ти­мо се по­зна­тог во­згла­са ђа­ко­на: „Ви ко­ји
сте огла­ше­ни, изи­ђи­те…” пред чи­та­ње Сим­во­ла ве­ре). На­по­ми­њем да
су глав­ни еле­мен­ти Ли­т ур­ги­је огла­ше­них: чи­та­ње и ту­ма­че­ње Све­тог
Пи­сма, као и по­ја­ње (или псал­мо­диј­ско чи­та­ње) пса­ла­ма и хим­ни, и
за­јед­нич­ке мо­ли­тве. Из истих еле­ме­на­та са­сто­ја­ла се и на­ста­ва за ка­ти­
ху­ме­не [о­гла­ше­не], устро­је­на по мо­де­лу су­бот­њег бо­го­слу­же­ња у си­на­
го­ги. По­ред об­у­ча­ва­ња, про­цес ка­ти­хи­за­ци­је укљу­чи­вао је мо­ли­тве­но
пра­ви­ло, аскет­ске ве­жбе, осло­ба­ђа­ње од гре­хов­них на­ви­ка не­зна­бо­жач­
ке про­шло­сти, а прет­по­ста­вљао је и ак­тив­но уче­шће но­вог уче­ни­ка у
за­јед­нич­ком жи­во­т у Цр­кве.
Због то­га ис­ти­чем да је Ве­ли­ки пост на­стао за­хва­љу­ју­ћи упра­во про­це­су
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ка­ти­хи­за­ци­је. Ствар је у то­ме што су мно­ги од­ра­сли у древ­ној Цр­кви би­ли
кр­ште­ни уочи ве­ли­ких цр­кве­них пра­зни­ка, нај­че­шћа уочи Пас­хе. (Упра­во
за­то на те пра­зни­ке по­је­мо Ви ко­ји се у Хри­са кр­си­се, у Хри­са се
обу­ко­се… уме­сто Све­и Бо­же…) Та­ко је, на при­мер, све­ти Јо­ван Зла­
то­у­сти јед­ном у Кон­стан­ти­но­по­љу кр­стио око три хи­ља­де љу­ди за јед­ну
пас­хал­ну ноћ. Ве­ли­ки пост је ис­пр­ва био пе­ри­од ин­тен­зив­ног при­пре­ма­
ња ка­ти­ху­ме­на ко­ји су од­лу­чи­ли да се кр­сте у нај­ско­ри­је вре­ме. У по­чет­ку
Че­тр­де­сет­ни­це сви ко­ји су же­ле­ли да се кр­сте на Пас­ху да­ва­ли су сво­ја
име­на, по­сле че­га су их одва­ја­ли од оста­лих ка­ти­ху­ме­на у по­себ­ну гру­пу
ко­ја је на Ис­то­ку но­си­ла на­зив „они ко­ји се про­све­ћу­ју”. На овај древ­ни
оби­чај под­се­ћа јек­те­ни­ја за „про­све­ћи­ва­не [за оне ко­ји се спре­ма­ју за
све­то Про­све­ће­ње]”, ко­ја се до­да­је обич­ној јек­те­ни­ји за огла­ше­не на Ли­
тур­ги­ји Пре­ђе­о­све­ће­них Да­ро­ва.
За „про­све­ћи­ва­не” одр­жа­ва­на је на­ро­чи­та на­ста­ва огла­ша­ва­ња, на ко­јој су,
по же­љи, мо­гли да при­с у­ству­ју и кр­ште­ни Хри­шћа­ни. На­ста­ва је би­ла
пра­ће­на за­јед­нич­ким мо­ли­тва­ма, пе­ва­њем хим­ни, ег­зор­ци­зми­ма, по­сто­
ви­ма и све­ноћ­ним бде­њи­ма. Циљ аскет­ских ве­жби био је при­пре­ма­ње
ду­ша ка­ти­ху­ме­на за при­ма­ње Тај­не Кр­ште­ња. Иако уче­шће вер­них ни­је
би­ло оба­ве­зно, мно­ги су се при­кљу­чи­ва­ли „про­све­ћи­ва­ни­ма”, као да су
ти­ме же­ле­ли да за­јед­но са њи­ма по­но­во до­жи­ве обра­ће­ње, да се по­но­во
од­рек­ну са­та­не, из­но­ва обу­ку у Хри­ста и очи­сте ду­шу да би чи­стим ср­цем
ви­де­ли вас­кр­се­ње Спа­си­те­ље­во. У ра­ном сред­њем ве­ку, ка­да је оп­ште­
цр­кве­на ка­ти­хи­за­ци­ја по­сте­пе­но пре­ста­ја­ла да по­сто­ји, Ве­ли­ки пост је
пре­стао да бу­де вре­ме про­све­ће­ња [про­све­тље­ња] и по­стао ис­кљу­чи­во
шко­ла очи­шће­ња и по­ка­ја­ња. Аскет­ска и по­кај­на прак­са из­гу­би­ла је сво­ју
ве­зу са ка­ти­хи­за­ци­јом и би­ла одво­је­на од прак­се про­све­ће­ња.
227
Да­нас је об­но­ва ка­ти­хи­за­ци­је мо­гу­ћа са­мо у слу­ча­ју ако по­ста­не­мо
све­сни да је она све­то де­ло, не ма­ње све­то од би­ло ко­је цр­кве­не слу­
жбе, са је­ди­ним из­у­зет­ком Тај­не над тај­на­ма – Ев­ха­ри­с ти­је. Уно­
си­ти ка­ти­хи­за­ци­ју у апен­дикс [до­да­так] цр­кве­ног ка­лен­да­ра по­сле
слу­жби и све­ште­них рад­њи (трêба) зна­чи угу­ши­ти де­те у ко­лев­ци.
Нео­п­ход­но је не­што са­свим дру­го: по­треб­но је по­сте­пе­но вра­ћа­ње Ве­
ли­ком по­сту ње­го­ве пр­вен­стве­не функ­ци­је. Ве­ли­ки пост је био вре­ме
нај­ин­тен­зив­ни­је при­пре­ме од­ра­слих за Кр­ште­ње. Он је био, ако мо­
же­мо та­ко да се из­ра­зи­мо, ис­пит­ни рок пред по­ла­га­ње глав­ног ис­пи­та
– Кр­ште­ња.
За­па­зи­мо ин­те­ре­сант­ну чи­ње­ни­цу – да су кан­ди­да­ти за Кр­ште­ње у древ­ној
Цр­кви за­и­ста по­ла­га­ли ис­пит: они су би­ли ду­жни да до­ђу на раз­го­вор са
Ђакон Павел Гавриљук
епи­ско­пом, а та­ко­ђе да пред Кр­ште­ње из­го­во­ре на­па­мет сим­вол ве­ре. На
тим раз­го­во­ри­ма епи­скоп је по­дроб­но ис­пи­ти­вао кан­ди­да­те о њи­хо­вом
на­чи­ну жи­вље­ња, о вр­сти ак­тив­но­сти ко­ји­ма се ба­ве, као и о ци­ље­ви­ма
ко­ји­ма те­же же­ле­ћи да при­ме Кр­ште­ње. Узи­ма­ју­ћи у об­зир од­го­вор­ност
епи­ско­па, овај раз­го­вор је био јед­на од ње­го­вих основ­них ду­жно­сти.
У че­твр­том ве­ку ар­хи­е­пи­скоп Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски је рад­ним да­ни­
ма из­во­дио тро­ча­сов­ну на­ста­ву за ка­ти­ху­ме­не. При­том је ње­гов курс
пред­ви­ђао, по про­це­на­ма на­уч­ни­ка, око два­де­сет та­квих ве­жби. Слич­не
„кур­се­ве за огла­ше­не” во­ди­ли су и дру­ги зна­ме­ни­ти је­рар­си тог до­ба.
До нас су до­шле про­по­ве­ди ка­ти­ху­ме­ни­ма све­тих Гри­го­ри­ја Ни­сиј­ског,
Јо­ва­на Зла­то­у­стог, Те­о­до­ра из Моп­с у­е­сти­је, Ам­вро­си­ја Ме­ди­о­лан­ског,
бла­же­ног Ав­гу­сти­на и дру­гих.
Обнављање оглашавања у савременој Цркви
Канонска пракса оглашавања у древној Цркви
О п­шта струк­т у­ра ка­ти­хи­за­ци­је на За­па­ду у глав­ним цр­та­ма се сла­га­ла
са оном ко­ја је би­ла уоби­ча­је­на на Ис­то­ку. Због то­га мо­же­мо да го­во­
ри­мо о ка­нон­ској прак­си огла­ша­ва­ња ко­ја је са­бор­но ис­ку­ство ис­точ­не и
за­пад­не Цр­кве. Глав­ни са­став­ни еле­мен­ти ка­нон­ске прак­се огла­ша­ва­ња
би­ли су сле­де­ћи (у угла­стим за­гра­да­ма уне­ти су они еле­мен­ти ко­ји ни­су
би­ли при­сут­ни у ис­точ­ној Цр­кви):
1. Пре­о­ла­ша­ва­ње. Пр­во упо­зна­ва­ње са хри­шћан­ством за не­зна­бо­шце по­
ти­ца­ло је из слу­чај­них раз­го­во­ра, ка­зи­ва­ња при­ја­те­ља и књи­га. По­вод за
до­ла­зак у цр­кву мо­гла су да бу­ду чу­да, ис­це­ле­ња, као и при­мер све­ти­те­ља
и му­че­ни­ка.
2. [Пре­ли­ми­нар­ни раз­о­вор. Са они­ма ко­ји су пр­ви пут до­шли у цр­кву при­
ре­ђи­ван је пре­ли­ми­нар­ни раз­го­вор, ко­ји је мо­гао да во­ди ђа­кон. Бу­ду­ћи
ка­ти­ху­ме­ни ка­зи­ва­ли су о се­би, о вр­сти свог за­ни­ма­ња, као и о то­ме шта
их је по­бу­ди­ло да до­ђу у цр­кву. Пред­став­ник Цр­кве чи­тао им је крат­ку
про­по­вед о хри­шћан­ском пу­т у и о глав­ним раз­ли­ка­ма хри­шћан­ства од
не­зна­бо­штва].
 228
3. По­све­ће­ње у ка­и­ху­ме­не. Они ко­ји су из­ра­зи­ли свој при­ста­нак, би­ли су
по­све­ћи­ва­ни у ка­ти­ху­ме­не пр­ве фа­зе. Об­ред по­све­ће­ња са­сто­јао се у осе­
њи­ва­њу пе­ча­том кр­ста [ег­зор­ци­стич­ком „ду­ва­њу” уз чи­та­ње мо­ли­тви],
по­ла­га­њу ру­ку [и оку­ша­њу со­ли]. Бе­бе и ма­ла де­ца мо­гла су да уче­ству­ју
у об­ре­ду на­по­ре­до са од­ра­сли­ма.
4. Пр­ва фа­за мо­гла је да тра­је нео­д­ре­ђе­но ду­го и умно­го­ме је за­ви­си­ла од
же­ље и спрем­но­сти ка­ти­ху­ме­на да при­ме Кр­ште­ње. Три го­ди­не сма­тра­не
су за оп­ти­мал­ни рок. Нај­че­шће ни­је из­во­ђе­на по­себ­на на­ста­ва за ка­ти­ху­
ме­не пр­ве фа­зе. Њи­ма су до­зво­ља­ва­ли да при­су­ству­ју на свим бо­го­слу­же­
њи­ма, са из­у­зет­ком Ли­т ур­ги­је вер­них. Они су чи­та­ли Све­то Пи­смо, пе­ва­
ли хим­не, уче­ство­ва­ли у за­јед­нич­ким мо­ли­тва­ма и слу­ша­ли про­по­ве­ди.
5. Раз­о­вор са еи­ско­ом. Они ко­ји су же­ле­ли да бу­ду кр­ште­ни уско­ро би­ли
су ду­жни да про­ђу [дру­ги] раз­го­вор, ко­ји је нај­че­шће во­дио епи­скоп. О
на­чи­ну жи­вље­ња ка­ти­ху­ме­на, њи­хо­вим до­брим де­ли­ма и о искре­но­сти
њи­хо­вих мо­ти­ва све­до­чи­ли су не са­мо они са­ми, не­го и њи­хо­ви ку­мо­ви,
ко­ји су игра­ли уло­гу је­ма­ца.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
6. Дру­га фа­за. Они ко­ји су про­шли раз­го­вор би­ли су за­пи­си­ва­ни у цр­кве­ну
књи­гу и из­ва­ја­ни од оп­штег бро­ја ка­ти­ху­ме­на. Ве­ћи­на од­ра­слих би­ла је
кр­шта­ва­на уочи ве­ли­ких пра­зни­ка, нај­че­шће на Пас­ху. Ин­тен­зив­ни при­
прем­ни пе­ри­од тра­јао је око че­тр­де­сет да­на.
7. Пре­кр­шењ­ски ка­и­хи­зис као исо­ри­ја са­се­ња. Спе­ци­јал­на на­ста­ва
за ка­ти­ху­ме­не у овој фа­зи че­сто је из­во­ђе­на сва­ко­днев­но. На тој на­ста­ви
мо­гли су би­ти раз­ма­тра­ни глав­ни до­га­ђа­ји исто­ри­је спа­се­ња, чи­је је сре­
ди­ште би­ло Бо­го­ва­пло­ће­ње. Од тог цен­трал­ног до­га­ђа­ја исто­ри­ја спа­се­ња
се про­сти­ра­ла у про­шлост Изра­и­ља, на­ста­вља­ла у ли­т ур­гиј­ском жи­во­т у
Цр­кве и би­ла окре­ну­та бу­ду­ћем да­ну све­оп­штег вас­кр­се­ња.
8. Мо­рал­ни ка­и­хи­зис имао је сло­бод­ну фор­му и у мно­го­ме је за­ви­сио од
ини­ци­ја­ти­ве ка­ти­хе­те и при­пре­ме кан­ди­да­та. Та­кав ка­ти­хи­зис мо­гао је
да бу­де об­ја­шње­ње Два Пу­та, Мој­се­је­вог Де­се­то­сло­вља (Де­ка­ло­га, Де­сет
Бо­жи­јих за­по­ве­сти) и за­по­ве­сти Бе­се­де на Го­ри, за­по­ве­сти љу­ба­ви пре­ма
Бо­гу и бли­жњем, са по­зи­вом да се жи­ви по­дра­жа­ва­ју­ћи Хри­ста у све­му,
или са­мо – об­ли­ча­ва­ње по­ро­ка и са­ве­то­ва­ње да се жи­ви вр­лин­ски.
9. Пре­кр­шењ­ски ка­и­хи­зис као ко­мен­та­ри на Сим­вол ве­ре. У том слу­
ча­ју, ако су го­ре на­ве­де­на пи­та­ња би­ла већ по­зна­та ка­ти­ху­ме­ни­ма, ка­ти­
хе­та је мо­гао да по­све­ти да­ле­ко ви­ше па­жње пи­та­њи­ма дог­ма­ти­ке. Та­да
об­ја­шње­ње Сим­во­ла ве­ре ни­је би­ло са­мо су­ма дог­мат­ског ка­ти­хи­зи­са,
не­го ње­гов основ­ни са­др­жај.
10. Прак­ич­на сра­на ка­и­хи­за­ци­је. На­ста­ва је би­ла нео­дво­ји­во по­ве­за­на
са мо­ли­тве­ном, ег­зор­ци­стич­ком, по­кај­ном и аскет­ском прак­сом по­ме­сне
Цр­кве.
11. „Пре­а­ва­ње и уз­вра­ћа­ње сим­во­ла.” У по­чет­ку или пред за­вр­ше­так ка­ти­
хи­зи­са епи­скоп је „пре­да­вао” ка­ти­ху­ме­ни­ма Сим­вол ве­ре. Сви кан­ди­да­ти
229
су би­ли ду­жни да „уз­вра­те” Сим­вол ве­ре Цр­кве, то јест да га из­го­во­ре
на­па­мет пред епи­ско­пом. У за­пад­ној Цр­кви овај об­ред је имао јав­ни­ји
ка­рак­тер и вр­шио се у при­су­ству вер­них.
12. „Пре­а­ва­ње и уз­вра­ћа­ње мо­ли­ве Го­со­ње.” Овај об­ред вр­шен је по­сле
„пре­да­ва­ња и уз­вра­ћа­ња сим­во­ла” уочи Кр­ште­ња. По­ред то­га, у за­пад­ној
Цр­кви био је у упо­тре­би об­ред „пре­да­ва­ња и уз­вра­ћа­ња пса­ла­ма”.
13. О­ри­ца­ње о са­а­не би­ло је од­реч­но-очи­сти­тељ­ски ре­зул­тат ка­ти­хи­за­
ци­је и на­гла­ша­ва­ло је ра­ди­кал­ност рас­ки­да са не­зна­бо­жач­ком про­шло­
шћу, ње­го­вим мо­ра­лом и идо­ли­ма. У не­ким слу­ча­је­ви­ма об­ред од­ри­ца­ња
био је спо­јен са об­ре­дом сје­ди­ња­ва­ња са Хри­стом.
14. Кр­ше­ње. Об­ја­шње­ње об­ре­да Кр­ште­ња у јед­ним Цр­ква­ма вр­ши­ло се
пре, а у дру­гим по­сле са­ме Тај­не. Од­мах по­сле по­гру­жа­ва­ња и ми­ро­по­
Ђакон Павел Гавриљук
ма­за­ња нео­фи­ти (но­во­о­бра­ће­ни, но­во­кр­ште­ни) при­ма­ли су сво­је пр­во
При­че­шће.
15. Ми­са­о­шка ка­и­хе­за са­сто­ја­ла се у ту­ма­че­њу об­ре­да од­ри­ца­ња од
са­та­не, Кр­ште­ња и Ев­ха­ри­сти­је. Ова ка­ти­хе­за мо­гла је да се спро­во­ди
де­ли­мич­но пре, а де­ли­мич­но по­сле Кр­ште­ња, у за­ви­сно­сти од ло­кал­них
оби­ча­ја. У свим Цр­ква­ма о Ев­ха­ри­сти­ји су ка­зи­ва­ли са­мо нео­фи­ти­ма.
Практичне напомене о обнављању праксе
оглашавања у савременим условима
Т а­ква је би­ла древ­на ка­нон­ска прак­са огла­ша­ва­ња, ко­ли­ко о њој мо­же­мо
да су­ди­мо по из­во­ри­ма ко­ји су до­шли до нас. По­све­ти­мо се са­да пи­та­њу
о то­ме шта об­но­ва све­то­о­тач­ке ка­ти­хе­зе да­нас мо­же да зна­чи у прак­си.
Обнављање оглашавања у савременој Цркви
1. Пре­до­гла­ша­ва­ње. Цр­ква тре­ба да по­ка­же по­себ­ну бри­гу и па­жњу за
оне ко­ји пр­ви пут до­ђу у храм. По­жељ­но је да при хра­му бу­ду не­ки од
ре­дов­них ви­ђе­ни­јих па­ро­хи­ја­на, ко­ји би мо­гли да пред­у­сре­тљи­во до­
че­ку­ју те љу­де и да од­го­ва­ра­ју на пи­та­ња ко­ја по­ста­вља­ју по­се­ти­о­ци, а
та­ко­ђе и да их по­зи­ва­ју на раз­го­во­ре ко­ји се ре­дов­но во­де. Пр­ви ути­сак
о хра­му и о Цр­кви из­у­зет­но је ва­жан за љу­де ко­ји ни­су цр­кве­ни. Ако
не­ко, до­ла­зе­ћи у храм, од­мах на­и­ђе на ста­ри­цу ко­ја га ућут­ку­је, гле­да
пре­кор­но и зах­те­ва да из­ва­ди ру­ке из џе­по­ва, он­да не­ће би­ти ни­ма­ло
чуд­но ако се тај чо­век ви­ше ни­ка­да не по­ја­ви у хра­му. Ми тре­ба ви­ше
вре­ме­на да по­све­ти­мо то­ме где се на­ла­зи ње­го­во ср­це, не­го то­ме где се
на­ла­зе ње­го­ве ру­ке. Ако се ње­го­во ср­це обра­ти Бо­гу, он­да ће и ње­го­ве
ру­ке би­ти на свом ме­сту.
2. Ко мо­же да вр­ши ка­ти­хе­зу. Пре­ли­ми­нар­не раз­го­во­ре мо­гу да во­де
све­ште­ник и ђа­кон, као и ка­ти­хе­та из ре­до­ва мир­ја­на по бла­го­сло­ву
кли­ри­ка. Из пре­пи­ске бла­же­ног Ав­гу­сти­на са ђа­ко­ном Кар­та­гин­ске
Цр­кве Де­о­гра­ци­јем, са­зна­је­мо да је у древ­ној Цр­кви во­ђе­ње прет­ход­
ног раз­го­во­ра са не­зна­бо­шци­ма мо­гло би­ти по­ве­ре­но ђа­ко­ну. У рев­ној
Цр­кви ђа­ко­на су на­ро­чи­о це­ни­ли збо со­соб­но­си а ре­а­је а­је
 230
о­у­ке о осно­ва­ма ве­ре, а не збо ње­о­во кру­но са­са и ша­ља­ин­
ско ба­са1.
3. Курс ка­ти­хи­за­ци­је у бо­го­сло­ви­ја­ма. Ра­ди то­га це­лис­ход­но је да се у
бо­го­сло­ви­ја­ма уве­де спе­ци­јал­ни курс о на­чи­ну вр­ше­ња је­ван­ђе­ли­за­ци­
је и ка­ти­хи­за­ци­је. Овим пи­та­њи­ма та­ко­ђе тре­ба по­све­ћи­ва­ти вре­ме на
кур­се­ви­ма из оми­ли­ти­ке и па­стир­ског бо­го­сло­вља. По­треб­но је ство­ри­
ти мо­де­ле ка­ти­хи­за­ци­је у са­вре­ме­ним усло­ви­ма, ко­ји се за­сни­ва­ју ка­ко
на ис­ку­ству Све­тих Ота­ца, та­ко и на ис­ку­ству све­ште­но­слу­жи­те­ља ко­ји
се да­нас ба­ве ка­ти­хи­за­ци­јом. У том слу­ча­ју све­ште­но­слу­жи­тељ ће по
за­вр­шет­ку бо­го­сло­ви­је има­ти ја­сну пред­ста­ву о то­ме ка­ко тре­ба ства­
ра­ти за­јед­нич­ки жи­вот у па­ро­хи­ји и ка­ко се ста­ра­ти о про­све­ћи­ва­њу
па­ро­хи­ја­на.
4. Прак­тич­на те­шко­ћа: не­до­ста­так вре­ме­на. Че­сто има­мо при­ли­ке да
чу­је­мо да се све­ште­ни­ци иона­ко мно­го за­ма­ра­ју од ве­ли­ког на­по­ра, и да
им мно­го­број­не све­ште­не рад­ње и ду­го­трај­на бо­го­слу­же­ња јед­но­став­
но не оста­вља­ју вре­ме­на за би­ло ка­кву до­пун­ску ан­га­жо­ва­ност. На ово
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
мо­же­мо ри­о­во­ри­и а о ни­је и­а­ње вре­ме­на, не­о ри­о­ри­е­а.
Окол­нос а су у ав­ни­ни чак и а­ри­јар­си и еи­ско­и има­ли о­
вољ­но вре­ме­на за ка­и­хе­зу, сви­ма на­ма ре­ба а слу­жи као убе­љив
ри­мер. Ако све­ште­но­слу­жи­тељ раз­у­ме ва­жност је­ван­ђе­ли­за­ци­је и ка­
ти­хе­зе, он­да ће за њих на­ћи вре­ме­на. Као што сам већ го­во­рио, оба­ве­зе
ка­ти­хе­те ни­ка­ко не тре­ба пот­пу­но пре­ба­ци­ва­ти на пле­ћа све­ште­ни­ка.
По­ред то­га, не­ко­ли­ко па­ро­хи­ја мо­же да об­је­ди­ни сво­је на­по­ре у де­лу ор­
га­ни­зо­ва­ња раз­го­во­ра са ка­ти­ху­ме­ни­ма. У САД то се вр­ши, на при­мер,
у гра­ду Ми­не­а­по­ли­су, др­жа­ва Ми­не­со­та, где су се грч­ке и ан­ти­о­хиј­ске
па­ро­хи­је ује­ди­ни­ле са па­ро­хи­ја­ма Аме­рич­ке Пра­во­слав­не Цр­кве у во­
ђе­њу раз­го­во­ра са ка­ти­ху­ме­ни­ма.
5. Ка­да тре­ба во­ди­ти раз­го­во­ре са ка­ти­ху­ме­ни­ма? Нео­п­ход­но је сву­да
об­на­вља­ти ре­дов­ну на­ста­ву огла­ша­ва­ња за од­ра­сле. У древ­ној Цр­кви нај­
ин­тен­зив­ни­ја на­ста­ва во­ђе­на је, као што сам већ спо­ме­нуо, за вре­ме Ве­ли­
ког по­ста, а та­ко­ђе и пред Пе­де­сет­ни­цу, Ро­ђе­ње Хри­сто­во и Бо­го­ја­вље­ње.
Тра­ди­ци­о­нал­не те­ме ова­кве на­ста­ве би­ле су: де­сет за­по­ве­сти по Мој­се­ју,
за­по­ве­сти бла­жен­ства, све­ште­на би­блиј­ска исто­ри­ја, Сим­вол ве­ре и „Оче
наш”. То­ком Све­тле сед­ми­це био је та­ко­ђе оби­чај да се вр­ши та­ко­зва­на
ми­ста­го­шка ка­ти­хе­за, то јест да се но­во­кр­ште­ни­ма ка­зу­је о Тај­на­ма.
У сво­јој пр­вој про­по­ве­ди на Све­тлу сед­ми­цу бла­же­ни Ав­гу­стин ова­ко опи­
су­је сво­ју на­ста­ву ка­ти­хе­зе у Хи­по­ну: „У ол­та­ру Бо­жи­јем тре­ба но­во­ро­ђе­
ни­ма [то јест, но­во­кр­ште­ни­ма] да про­чи­там про­по­вед о тај­ни ол­та­ра [то
јест, Ев­ха­ри­сти­ји]. Об­ја­снио сам им све што је тре­ба­ло о тај­ни Сим­во­ла
ве­ре. Ка­зи­вао сам им о тај­ни мо­ли­тве Го­спод­ње и о то­ме ка­ко је тре­ба из­
1 Ша­ља­пин, Фјо­дор Ива­но­вич (1873–1938), чу­ве­ни ру­ски опер­ски пе­вач (бас). – Прим. рев.
231
го­ва­ра­ти. Та­ко­ђе го­во­рио сам и о тај­ни ба­ње и Кр­ште­ња. Они су слу­ша­ли
све то и при­ми­ли све ка­ко им је би­ло пре­да­но”1.
Да­кле, че­ти­ри про­по­ве­ди су чи­ни­ле ми­ни­мум у де­лу огла­ша­ва­ња: о Сим­
во­лу ве­ре, мо­ли­тви „Оче наш”, Кр­ште­њу и Ев­ха­ри­сти­ји. Као што сам већ
ис­та­као, ар­хи­е­пи­скоп Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски је сма­трао да је нео­пх­ од­но да
се по­дроб­ни­је за­др­жи на Сим­во­лу ве­ре и о­све­ио му је ско­ро ве е­се­
и­не о­себ­них ро­ча­сов­них ре­а­ва­ња. Те­о­дор из Моп­су­е­сти­је оста­вио
нам је де­сет про­по­ве­ди о Сим­во­лу. Кон­крет­не ци­фре, ме­ђу­тим, не­ма­ју ве­
ли­ког зна­ча­ја. Ва­жна је оп­шта иде­ја ко­ју тре­ба мо­ли­тве­но и ства­ра­лач­ки
оства­ри­ти у жи­во­т у сва­ке па­ро­хи­је.
6. Об­ред­на стра­на ка­ти­хи­за­ци­је. Због то­га би би­ло по­жељ­но да се ожи­ви
и об­ред­на стра­на ка­ти­хи­за­ци­је. То се пре све­га ти­че крат­ког об­ре­да по­
Ђакон Павел Гавриљук
све­ће­ња у ка­ти­ху­ме­не, ко­ји се у ис­точ­ној Цр­кви са­сто­јао од осе­њи­ва­ња
пе­ча­том кр­ста и по­ла­га­ња ру­ку. По­ред то­га, сва­ка на­ста­ва ка­ти­ху­ме­ни­ма
мо­ра­ла је би­ти пра­ће­на за­јед­нич­ком мо­ли­твом. На­гла­ша­вам да не ви­дим
ни­ка­квог сми­сла у ме­ха­нич­ком об­на­вља­њу свих древ­них тра­ди­ци­ја. Та­ко,
на при­мер, не­ма ни­ка­кве по­тре­бе да уда­ља­ва­мо ка­ти­ху­ме­не из хра­ма по
за­вр­шет­ку Ли­т ур­ги­је огла­ше­них и да за њи­ма за­тва­ра­мо вра­та2. С дру­ге
стра­не, у јек­те­ни­ји за огла­ше­не има­ло би сми­сла по­ми­ња­ти ка­ти­ху­ме­не
по­и­ме­нич­но, ка­ко је то чи­ње­но, на при­мер, у Је­ру­са­лим­ској Цр­кви у че­
твр­том ве­ку, да би се сви вер­ни у па­ро­хи­ји мо­ли­ли за кон­крет­не љу­де.
7. Кр­ште­ње од­ра­слих без оде­ће. Као што је по­зна­то, у дав­ни­ни су од­ра­
сле, као и де­цу, кр­шта­ва­ли нео­де­ве­не. Ка­сни­је је Цр­ква, ра­ди из­бе­га­ва­ња
са­бла­зни, му­дро од­у­ста­ла од тог оби­ча­ја. Да­нас ни­је свр­сис­ход­но да се
Обнављање оглашавања у савременој Цркви
вра­ћа­мо на тај оби­чај, као ни на ре­дов­не ег­зор­ци­зме на кра­ју ка­ти­хе­зе.
8. Ка­ти­хи­за­ци­ја у ар­хи­тек­ту­ри. При­ли­ком из­град­ње но­вих хра­мо­ва тре­ба
узи­ма­ти у об­зир ис­так­ну­то ме­сто ко­је је у дав­ни­ни на­ме­њи­ва­но кр­сти­о­
ни­ци. По­ред то­га, фор­ма кр­сти­о­ни­це тре­ба да про­по­ве­да о сми­слу са­ме
Тај­не: са­ра­спи­ња­њу и по­гре­бе­њу са Хри­стом и по­нов­ном ро­ђе­њу за но­ви
жи­вот. То мо­же би­ти успе­шно оства­ре­но на­ро­чи­то уз по­моћ кр­сто­о­бра­
зне кр­сти­о­ни­це, чи­је се дно на­ла­зи ис­под ни­воа по­да у хра­му.
9. Ли­те­ра­т у­ра за ка­ти­ху­ме­не у па­ро­хи­ја­ма. У про­дав­ни­ци књи­га сва­ке
па­ро­хи­је тре­ба да бу­де ли­те­ра­т у­ре спе­ци­јал­но на­ме­ње­не они­ма ко­ји за
са­да са­мо ку­ца­ју на две­ри Цр­кве. Ту тре­ба да бу­де ли­те­ра­т у­ра на ра­зним
ни­во­и­ма – и на ла­ко ра­зу­мљи­вом, и на про­ду­бље­ни­јем – ко­ја ту­ма­чи
осно­ве пра­во­сла­вља, а та­ко­ђе от­кри­ва ри­зни­цу бо­го­слу­же­ња, ко­ја за мно­
ге и да­ље оста­је за­тво­ре­на. По­ред то­га, ве­о­ма не­до­ста­ју ко­мен­та­ри на
по­је­ди­не књи­ге Би­бли­је.
1 Ав­гу­стин: Про­по­ве­ди 228. 3. По на­го­ве­шта­ји­ма у про­по­ве­ди­ма 226 и 227 мо­же­мо да за­кљу­
чи­мо да је про­по­вед о Ев­ха­ри­сти­ји Ав­гу­стин чи­тао по­сле Ли­т ур­ги­је у Не­де­љу Пас­хе.
2 Ово је лич­но ми­шље­ње ауто­ра а не став пу­но­те Цр­кве (нап. срб­ског прир.).
 232
10. Уче­шће мир­ја­на у бо­го­слу­же­њу. Тре­ба уло­жи­ти све на­по­ре да сви при­
сут­ни на бо­го­слу­же­њу ак­тив­но уче­ству­ју у ње­му. То се, пре све­га, ти­че за­
јед­нич­ког чи­та­ња мо­ли­тви и пе­ва­ња хим­ни. Они ко­ји су пр­ви пут до­шли
у храм тре­ба да има­ју мо­гућ­ност да пра­те оно што се до­га­ђа, а нај­бо­ље је
да то чи­не по штам­па­ном тек­сту. Као ми­ни­мум по­треб­но је да сви ко­ји
же­ле мо­гу да пра­те чи­та­ње Све­тог Пи­сма по штам­па­ном тек­сту. Ко­ли­ко
ми је по­зна­то, то се већ чи­ни у не­ким па­ро­хи­ја­ма у Ру­си­ји.
11. Ру­си­фи­ка­ци­ја бо­го­слу­жбе­них тек­сто­ва. Је­зик бо­го­слу­же­ња тре­ба да
бу­де ра­зу­мљи­ви­ји, а за то је по­жељ­на уме­ре­на и по­сте­пе­на ру­си­фи­ка­ци­ја
тек­сто­ва (пре­вод на ру­ски је­зик), као и пре­вод бо­го­слу­же­ња на ло­кал­на
на­реч­ја1.
12. Обра­ћа­ње ка­ти­ху­ме­ни­ма у про­по­ве­ди­ма. По­жељ­но је да се све­ште­но­
слу­жи­те­љи у сво­јим про­по­ве­ди­ма ма­кар по­не­кад обра­ћа­ју не­по­сред­но
не­кр­ште­ни­ма. Че­ста обра­ћа­ња ка­ти­ху­ме­ни­ма сре­ћу се у про­по­ве­ди­ма
Ори­ге­на, Јо­ва­на Зла­то­у­стог, Ам­вро­си­ја Ме­ди­о­лан­ског, Авре­ли­ја Ав­гу­сти­
на и дру­гих Ота­ца. Љу­ди­ма ко­ји су тек пре­ко­ра­чи­ли праг Цр­кве пси­хо­ло­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
шки је ве­о­ма ва­жно да осе­те ње­ну отво­ре­ну и ис­кре­ну бри­гу за њих.
13. Вер­ни у па­ро­хи­ји тре­ба да зна­ју сво­је ка­ти­ху­ме­не. Све то ће по­мо­ћи
да се у Цр­кви не­гу­је дух љу­ба­ви и отво­ре­но­сти пре­ма они­ма ко­ји чи­не
сво­је пр­ве ко­ра­ке у ве­ри. Сва­ка па­ро­хи­ја тре­ба да зна сво­је ка­ти­ху­ме­не.
У том слу­ча­ју мо­ли­тва за њих на Ли­т ур­ги­ји за­до­би­ја на­ро­чи­ти зна­чај.
По­ред то­га, тре­ба пре­ки­ну­ти са ра­ши­ре­ном зло­у­по­тре­бом: да кум и ку­ма
ви­де сво­ју де­цу у Хри­сту пр­ви и по­след­њи пут у жи­во­т у на дан Кр­ште­ња.
У древ­ној Цр­кви ку­мо­ви су би­ли исто­вре­ме­но јем­ци и све­до­ци. Ду­жност
ку­мо­ва би­ла је да бу­ду ка­ти­хи­за­то­ри: њи­хо­ва ду­хов­на де­ца уз­ра­ста­ла су у
ве­ри на њи­хо­ве очи. Пре­по­ру­ка ку­мо­ва би­ла је са­свим нео­п­ход­на ка­да је
до­ла­зи­ло до упи­си­ва­ња ка­ти­ху­ме­на у спи­ско­ве ли­ца ко­ја се при­пре­ма­ју
за при­ма­ње Кр­ште­ња.
14. Прак­тич­на те­шко­ћа: не­ра­зу­ме­ва­ње од стра­не мир­ја­на. Пред­ви­ђам
да, због то­га што ће се огла­ша­ва­ње од­ра­слих не­ки­ма учи­ни­ти сум­њи­
вом но­ви­ном, све­ште­но­слу­жи­те­љи мо­гу у по­чет­ку да на­и­ђу на не­ра­зу­
ме­ва­ње, па чак и про­ти­вље­ње од стра­не па­ро­хи­ја­на. Шта да се ра­ди са
они­ма ко­ји су би­ли но­ми­нал­но кр­ште­ни у до­ба по­сле пе­ре­строј­ке? То
је ви­ше па­стир­ско не­го бо­го­слов­ско пи­та­ње. У овом пи­та­њу по­треб­но
је стр­пље­ње и па­стир­ска осе­тљи­вост. На­гла­ша­вам да је у древ­ној Цр­кви
прак­тич­ни про­блем био упра­во су­про­тан: ка­ко убе­ди­ти мно­го­број­не
ка­ти­ху­ме­не да се кр­сте? Чак и не­ки Оци Цр­кве ни­по­што ни­су жу­ри­ли
1 У овом пре­да­ва­њу не­мам мо­гућ­но­сти да се по­дроб­но за­др­жим на овој ва­жној и спор­ној
те­ми. Ис­ти­чем са­мо да је са­да у мно­гим па­ро­хи­ја­ма УПЦ у Укра­ји­ни дат бла­го­слов за
вр­ше­ње бо­го­слу­же­ња на укра­јин­ском је­зи­ку. По­ред то­га, у Уд­мур­ти­ји и Чу­ва­ши­ји, као
и код дру­гих на­ро­да По­вол­жја, бо­го­слу­же­ња се вр­ше на ме­сним је­зи­ци­ма. Ви­де­ти: С. Б.
Фи­ла­тов, ред. Ре­ли­ги­ја и дру­штво (Мо­сква, 2002.), 146.
233
са Кр­ште­њем. Та­ко је, на при­мер, све­ти Мар­тин Тŷрски по­стао ка­ти­
ху­мен у сво­јој де­се­тој го­ди­ни, а био је кр­штен тек у сво­јој осам­на­е­стој
(24.?) го­ди­ни. Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти био је кр­штен у 23. го­ди­ни, све­ти
Ва­си­ли­је Ве­ли­ки и Ру­фин – у 26. го­ди­ни, све­ти Гри­го­ри­је На­зи­јан­зин –
у 26, бла­же­ни Па­влин Но­лан­ски – кад је имао око 37. го­ди­на. Бла­же­ни
Ав­гу­стин, ко­ји је био при­мљен ме­ђу ка­ти­ху­ме­не још у ра­ном де­тињ­ству,
био је кр­штен по­сле ду­го­трај­них ду­хов­них лу­та­ња и бор­би у 33. (4.?)
го­ди­ни. Су­де­ћи по про­стра­ним спо­ља­шњим дво­ри­шти­ма (atri­um), ко­је
су, спе­ци­јал­но за не­по­све­ће­не, до­зи­ђи­ва­ли уз за­пад­не зи­ди­не ба­зи­ли­ка,
то­ком че­твр­тог-пе­тог ве­ка број ка­ти­ху­ме­на у па­ро­хи­ја­ма био је јед­нак
бро­ју вер­них.
Уоста­лом, и у древ­ној Цр­кви би­ло је нео­бич­них слу­ча­је­ва ка­да су љу­ди бу­
Ђакон Павел Гавриљук
квал­но зах­те­ва­ли од све­ште­но­слу­жи­те­ља да их без од­ла­га­ња кр­сте. Та­ко
се, на при­мер, у жи­ти­ју све­те Пе­ла­ги­је при­по­ве­да о то­ме ка­ко је бив­ша
глу­ми­ца и игра­чи­ца Пе­ла­ги­ја, ду­бо­ко дир­ну­та јед­ном про­по­ве­ђу епи­ско­
па, „из оду­ше­вље­ња” од­лу­чи­ла да се од­мах кр­сти. Епи­скоп је оправ­да­но
при­го­во­рио да цр­кве­ни ка­но­ни не до­пу­шта­ју да блуд­ни­ца бу­де кр­ште­на
без јем­ца. Пе­ла­ги­ја је на епи­ско­пов ар­гу­мент уз­вра­ти­ла прет­њом да ће
он да­ти од­го­вор за ње­ну ду­шу на Стра­шном Су­ду ако јој од­мах не да
укре­пљу­ју­ћу бла­го­дат Кр­ште­ња. На кра­ју кра­је­ва, епи­скоп је по­пу­стио
на мол­бе ове нео­бич­не же­не, ко­ја је ка­сни­је за­си­ја­ла сво­јом све­то­шћу.
Сма­трам да ће са уво­ђе­њем ка­ти­ху­ме­на­та сву­да про­блем „Пе­ла­ги­ји­них
су­за” би­ти по­сте­пе­но ре­шен.
15. Огла­ша­ва­ње по­сле Кр­ште­ња. Што се ти­че од­ра­слих Хри­шћа­на ко­ји су
Обнављање оглашавања у савременој Цркви
из не­ких раз­ло­га би­ли кр­ште­ни без огла­ша­ва­ња, тре­ба их упор­но са­ве­то­
ва­ти да и по­се­ћу­ју спа­со­но­сну на­ста­ву. По­ред то­га, у па­ро­хиј­ским шко­ла­
ма тре­ба ре­дов­но др­жа­ти пре­да­ва­ња о Би­бли­ји за од­ра­сле. Древ­на Цр­ква
по­све­ћи­ва­ла је пр­во­сте­пе­ну па­жњу чи­та­њу и ту­ма­че­њу Све­тог Пи­сма.
16. Уло­га ар­хи­је­ре­ја. Из­у­зет­но је ва­жно, сва­ка­ко, да свим овим про­ме­на­ма
ру­ко­во­ди и да их по­др­жа­ва цр­кве­на је­рар­хи­ја (ар­хи­је­ре­ји). У са­бор­ном
хра­му у Да­ла­су у ко­ме сам имао при­ли­ке да бу­дем члан па­ро­хи­је, вла­ди­ка
Ди­ми­три­је (Ро­и­стер) је лич­но др­жао на­ста­ву за ка­ти­ху­ме­не сви­ма ко­ји су
то же­ле­ли, а па­ро­хи­ја­ни­ма је др­жао и сва­ко­днев­на пре­да­ва­ња о Би­бли­ји.
Пред Кр­ште­ње епи­скоп је лич­но раз­го­ва­рао са сва­ким од­ра­слим ка­ти­
ху­ме­ном. При­мер епи­ско­па, ко­ји са­да има већ се­дам­де­сет осам го­ди­на,
на­ста­вио је да на­дах­њу­је ка­ко све­ште­но­слу­жи­те­ље на­шег са­бор­ног хра­ма,
та­ко и кли­ри­ке це­ле епар­хи­је.
17. Ка­ти­хи­за­ци­ја пре­ко ра­ди­ја и те­ле­ви­зи­је. Са­вре­ме­на сред­ства ма­сов­ног
ин­фор­ми­са­ња мо­гу и тре­ба да слу­же као ин­стру­мент ка­ти­хи­за­ци­је. У овој
сфе­ри, ко­ли­ко ми је по­зна­то, већ је мно­го учи­ње­но. Хтео бих да се на­дам
да ће на­ша Цр­ква и убу­ду­ће на­ста­ви­ти да по­др­жа­ва ре­дов­не те­ле­ви­зиј­ске
и ра­дио про­гра­ме, чи­ји пред­мет би би­ла бит­на пи­та­ња ве­ре.
 234

18. Оп­ште­цр­кве­но раз­ма­тра­ње овог пи­та­ња. У за­кључ­ку же­лим да ка­жем

да се на­дам да ће об­но­ва ка­ти­хи­за­ци­је убу­ду­ће би­ти раз­ма­тра­на на цр­
кве­ном са­бо­ру. Вре­ме је да озбиљ­но раз­ми­сли­мо о те­ме­љу хри­шћан­ског
обра­зо­ва­ња. Са­мо ако до­не­се­мо са­бор­ну од­лу­ку и оства­ри­мо је у жи­во­т у,
мо­ћи ће­мо да ка­же­мо: Го­со­е, чу­ли смо Тво­је ре­чи: Ии­е, а­кле, и на­
у­чи­е све на­ро­е кр­се­ћи их у име Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха, уче­ћи
их а р­же све шо сам вам за­о­ве­ио: и, ево, Ја сам са ва­ма у све а­не
о свр­ше­ка ве­ка. Амин. (Мт 28, 19–20).
Са ру­ског пре­вео Ми­ро­слав Го­лу­бо­вић

КАКО СЕ РОДИТИ
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву

ЗА ЖИВОТ ВЕЧНИ
Прак­тич­ни са­ве­ти онима
који се спре­ма­ју за кр­ште­ње
 237

Архиманри Борис Холчев

ЦИЉ КРШТЕЊА

М но­ги од оних ко­ји до­ла­зе ра­ди све­тог Кр­ште­ња ни­су све­сни ва­жно­сти
тог ко­ра­ка, ње­го­вог сми­сла и зна­ча­ја.
„За­што хо­ће­те да се кр­сти­те, шта оче­ку­је­те да до­би­је­те уво­ђе­њем у ову ве­
ли­ку Све­т у Тај­ну?”, ова­кво пи­та­ње се по­ста­вља од­ра­сли­ма.
„Са ка­квим ци­љем кр­шта­ва­мо де­цу?”, та­кво пи­та­ње се по­ста­вља у мно­гим
умо­ви­ма.

Архиманδриτ Борис Холчев

Рет­ко се мо­гу чу­ти пра­вил­ни од­го­во­ри.
Го­во­ре: „За­то да би би­ли кр­ште­ни”, или: „Ру­си мо­ра­ју би­ти кр­ште­ни”, или:
„да ве­ру­ју и бу­ду здра­ви”, или „да има­ју сво­ју ве­ру”, и та­ко да­ље.
Го­то­во да је не­у­ме­сно по­дроб­но раз­ја­шња­ва­ти не­у­вер­љи­вост та­квих од­
го­во­ра. Они су не­што као да се ка­же: „Уље је уља­но”. „За­што иде­те у Та­
шкент?” – „Да би­смо би­ли у Та­шкен­т у”.
Ве­ру мо­же има­ти и не­кр­штен чо­век. С дру­ге стра­не, чо­ве­ку ко­ји не­ма ве­ре,
из­у­зи­ма­ју­ћи ма­ли­ша­не, не мо­же би­ти до­пу­ште­но Кр­ште­ње.
Пре­ма то­ме, тре­ба нај­пре по­ве­ро­ва­ти а по­том се кр­сти­ти. Не тра­жи­ти ве­ру
у Кр­ште­њу, не­го Кр­ште­њу при­сту­па­ти с ве­ром. Спа­си­тељ је ре­као Ко­ји о­
ве­ру­је и кр­си се би­ће са­сен (Мк. 16, 16). Зна­чи, ве­ра прет­хо­ди Кр­ште­њу.
Мно­ги до­ла­зе про­сто та­ко, без при­пре­ме. Ми­сле: по­гру­зи­ће их – и то је све,
и би­ће кр­ште­ни.
У два­на­е­стом ве­ку у Па­три­јар­шиј­ски Си­нод у Кон­стан­ти­но­по­љу до­шло је

Циљ Крштења
не­ко­ли­ко Ту­ра­ка из­ја­вљу­ју­ћи да су они хри­шћа­ни. „Ка­ко се до­го­ди­ло да
су вас, Тур­ке му­ха­ме­дан­це, по­кр­сти­ли?” – упи­та­ли су. Они су од­го­во­ри­ли
да код њих Ту­ра­ка „по­сто­ји оби­чај да кр­шта­ва­ју сво­ју де­цу код пра­во­
слав­них све­ште­ни­ка јер се, по њи­хо­вом ми­шље­њу, у сва­ком но­во­ро­ђе­
ном де­те­т у на­ла­зи зли дух и „смр­ди као пас”, док не при­ми хри­шћан­ско
Кр­ште­ње”.
Си­нод ни­је при­знао та­кво кр­ште­ње јер су га они тра­жи­ли не као сред­ство
ко­је чи­сти од сва­ке ду­шев­не не­чи­сто­те, про­све­тљу­је и осве­ћу­је чо­ве­ка, не
у до­број пра­во­слав­ној на­ме­ри, не­го као не­ки „те­ле­сни лек” и ча­ро­ли­ју (в.:
Епи­скоп Ни­ко­дим Ми­лаш: „Пра­ви­ла Пра­во­слав­не Цр­кве са ту­ма­че­њи­ма,
Пе­тро­град, 1911, том. 1, стр. 615).
Мла­ди­ћи и де­вој­ке при упи­си­ва­њу у ви­со­ку шко­лу или сред­њу струч­ну
шко­лу не усу­ђу­ју се да до­ђу на ис­пит без при­пре­ме. А ов­де је ствар ве­ћа,
стра­шни­ја, ов­де Сам Бог, са­ми Ан­ђе­ли пред­сто­је, до­че­ку­ју­ћи ва­шу ве­ру,
ва­шу при­прав­ност, а ви не треп­ти­те.
Они ко­ји до­ла­зе ра­ди Кр­ште­ња мо­ра­ју би­ти пи­та­ни да ли се мо­ле Бо­гу.
Ве­о­ма че­сто до­би­јаш од­го­вор: „Не”. Не­ки чак до­да­ју: „Ка­ко мо­же да се
мо­ли не­кр­ште­ни?”
 238
Е, мо­жда баш не­кр­ште­ни тре­ба чак и ви­ше да се мо­ли да га Го­спод удо­сто­ји
све­тог Кр­ште­ња.
Из жи­ти­ја све­тих Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког, Гри­го­ри­ја Бо­го­сло­ва, Јо­ва­на Зла­то­у­стог,
Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког, ве­ли­ко­му­че­ни­ка Пан­те­леј­мо­на и мно­гих дру­гих,
ви­ди­мо ка­ко су се они ду­го мо­ли­ли пре Кр­ште­ња, по­се­ћи­ва­ли бо­го­слу­же­
ња у хра­му, из­у­ча­ва­ли дог­ма­те све­те ве­ре. Још пре Све­те Тај­не Кр­ште­ња
сво­јом огњеном мо­ли­твом они су чи­ни­ли чу­де­са.
Да­кле, пре Кр­ште­ња нео­п­ход­но је из­у­ча­ва­ње исти­на све­те ве­ре, чи­та­ње Је­
ван­ђе­ља. Хри­стос је за­по­ве­дио апо­сто­ли­ма: Ии­е, а­кле, и на­у­чи­е све
на­ро­е кр­се­ћи их у име Оца и Си­на и Све­о­а Ду­ха (Мт. 28, 19).
Пра­ви­ло 78 ше­стог Ва­се­љен­ског Са­бо­ра го­во­ри: „Они ко­ји се при­пре­ма­ју
за Кр­ште­ње тре­ба да се об­у­ча­ва­ју у ве­ри и да у пе­ти дан сед­ми­це (не­де­ље)
од­го­ва­ра­ју (про­ђу кроз из­ве­сно ис­пи­ти­ва­ње) епи­ско­пу или пре­зви­те­ри­ма
(све­ште­ни­ци­ма)” (Епи­скоп Ни­ко­дим Ми­лаш, т. I, стр. 569).
Пет да­на уче­ња да­то је као ми­ни­мум, ра­ни­је је то из­у­ча­ва­ње или огла­ша­ва­
ње тра­ја­ло до три го­ди­не.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Циљ Кр­ште­ња мо­ра би­ти је­дан: сје­ди­ња­ва­ње с Бо­гом, за­до­би­ја­ње Ње­го­ве
бла­го­да­ти. Ту не тре­ба иска­ти здра­вље, па­мет, спо­соб­ност за уче­ње. То је
дру­го­сте­пе­но и оно не тре­ба да за­кла­ња глав­но. Хри­стос је ре­као: Не­о
иши­е нај­ре Цар­сво Бо­жи­је и рав­у ње­о­ву, и ово ће вам се све о­
а­и (Мт. 6, 33).
Све­ти кнез Вла­ди­мир до­шао је до ба­ње Кр­ште­ња же­ле­ћи да стек­не то Цар­
ство Бо­жи­је, али не са­мо да га је за­до­био не­го је и про­гле­дао очи­ма, ис­
це­лио се од сле­пи­ла, ка­ко о то­ме го­во­ре ле­то­пи­си.
За­пам­ти­те, или, бо­ље, по­ста­ни­те све­сни, за­што сте до­шли!
Хи­ља­ду го­ди­на пре Хри­ста Је­вре­ји су при­сту­пи­ли го­ри Бо­жи­јој има­ју­ћи
за свог за­ступ­ни­ка Мој­се­ја. Но и тај ста­ро­за­вет­ни „при­зор” био је та­ко
стра­шан да Мој­сеј ре­че: „ре­сра­шен сам и рх­им” (Јев. 12, 21). Шта он­да
ре­ћи о ово­ме че­му ви при­сту­па­те?!
О то­ме го­во­ри св. апо­стол Па­вле: Не­о се ри­су­и­ли Го­ри Си­он­ској и
Гра­у Бо­а жи­во­а, Је­ру­са­ли­му не­бе­ско­ме, ми­ри­ја­а­ма ан­ђе­ла, све­ча­ном
са­бо­ру и Цр­кви р­во­ро­них, за­и­са­них на не­бе­си­ма, и Бо­у Су­и­ји сви­ју, и
у­хо­ви­ма са­вр­ше­них ра­ве­ни­ка (Јев. 12, 22–23).
Ва­ма се отва­ра ула­зак у веч­но Цар­сво Го­со­а и Са­са на­ше Ису­са Хри­
са (2 Пе­тр. 1, 11).
Кр­ште­ње ни­је пра­ње те­ле­сне не­чи­сто­ће, не­го је обе­ћа­ње Бо­у о­бре са­ве­си
и са­са­ва нас вас­кр­се­њем Ису­са Хри­са (1 Пе­тр. 3, 21).
239
ПОРЕДАК [ЧИНОДЕЈСТВО] СВЕТОГ КРШТЕЊА
П р­ва мо­ли­тва ко­ја се чи­та над оним ко­ји при­сту­па све­том Кр­ште­њу је
мо­ли­тва име­но­ва­ња. Оно­ме ко­ји хо­ће да се кр­сти да­је се Име Бо­жи­је,
као пе­чат. Јер о­зна Го­со ко­ји су ње­о­ви (2 Тим. 2, 19). Име Бо­жи­је, ко­јим се
за­пе­ча­ћу­је чо­век је­сте пе­чат Бо­жи­ји, љу­ди­ма не­ви­дљив али ви­дљив ду­хо­
ви­ма. У Апо­ка­лип­си­су на не­ко­ли­ко ме­ста се го­во­ри ка­ко Го­спод ста­вља
пе­чат слу­га­ма Сво­јим (Отк. 7, 3; 14, 1), а лу­ка­ви и ан­ти­христ – сво­ји­ма (Отк. 13,
16). За­то се ми мо­ли­мо да Име Бо­жи­је оста­не „нео­д­ре­че­но”, тј. да се тај пе­
чат не из­бри­ше и да кр­шта­ва­ни не по­ру­га ово Име и да Га до­стој­но но­си.
Архиманδриτ Борис Холчев
У сле­де­ћим мо­ли­тва­ма онај што при­сту­па Кр­ште­њу већ се на­зи­ва „но­во­
за­пе­ча­ће­ни вој­ник Хри­ста Бо­га на­ше­га”, вој­ник ко­ји ће во­ди­ти бор­бу са
ђа­во­лом и по­бе­ђи­ва­ти га си­лом Хри­сто­вом. Још се мо­ли­мо да се све­тлост
Бо­жи­ја за­пе­ча­ти на ње­му и да се крст Си­на Бо­жи­јег за­пе­ча­ти у ср­цу и
ми­сли­ма ње­го­вим, да из­бе­га­ва та­шти­ну све­та – не све­та као тво­ре­ви­не
Бо­жи­је, – јер би то би­ло не­ра­зум­но, не­го све­та гре­ха, та­шти­не свет­ске,
оне ра­не ко­ју је на­нео грех. Сто­га апо­стол Јо­ван го­во­ри: Не љу­би­е све­а
ни шо је у све­у (1 Јн. 2, 15). И још Све сав у злу ле­жи (1 Јн. 5, 19). Још се
мо­ли­мо и да кр­шта­ва­ни са­чу­ва пе­чат цео, „не­по­вре­ђен”, и ти­ме за­до­би­
је бла­жен­ство иза­бра­них у Цар­ству Бо­жи­јем. Са­мо Кр­ште­ње, а по­себ­но
Ми­ро­по­ма­за­ње, на­зи­ва­ју се та­ко­ђе пе­ча­ти­ма ко­ји се ста­вља­ју на кр­ште­ног
са Име­ном Бо­жи­јим.
Да­кле, ве­ли­ко, стра­шно, Име Бо­жи­је ста­вља се на вас. У част Све­то­га да­је
вам се дру­го име ко­је ће­те та­ко­ђе но­си­ти.
Циљ Крштења
За­тим се чи­та­ју три мо­ли­тве за­кли­ња­ња. У пр­вим две­ма ђа­во се за­кли­ње
или му се за­пре­ћу­је Име­ном Хри­сто­вим. Ње­му се за­по­ве­да да иза­ђе, од­
сту­пи од ство­ре­ња Бо­жи­јег и да му се ви­ше ни­ка­да не вра­ћа. За­по­ве­да му
се да од­сту­пи од но­во­за­пе­ча­ће­ног Име­ном Хри­ста Бо­га на­ше­га. Ове се
мо­ли­тве чи­та­ју за­то што је по­сле па­да чо­ве­ка и ње­го­ве не­по­слу­шно­сти
Бо­гу лу­ка­ви ње­га пот­чи­нио се­би и као да га је учи­нио сво­јим ро­бом. И
ево, на при­мер, хо­ће чо­век да се не гне­ви и не мо­же – гне­ви се. На тај на­
чин, лу­ка­ви је по­ро­био чо­ве­ка, учи­нио га ро­бом стра­сти. Сто­га се мо­ли­мо
у тре­ћој мо­ли­тви: „Из­ба­вив­ши га (или их) од ро­бо­ва­ња ђа­во­лу, при­ми га
(их) у над­не­бе­сно Цар­ство тво­је…” Лу­ка­ви, ко­ји се при­крио у ср­цу не­кр­
ште­ног чо­ве­ка, из­го­ни се из ње­га Име­ном Бо­жи­јим. По кр­ште­њу он ку­ша
чо­ве­ка од спо­ља, а не из­ну­тра, као ра­ни­је.
Кр­шта­ва­ни је ду­жан да се од­рек­не са­та­не, свих де­ла ње­го­вих, не са­мо та­
квих ка­кви су кра­ђа, уби­ство, раз­врат, не­го и зло­пам­ће­ње, гнев, за­вист и
све што је про­тив­но Хри­сто­вом уче­њу. У знак пот­пу­ног рас­ки­да са са­та­
ном кр­шта­ва­ни ду­ва и пљу­је на ње­га.
По­сле то­га кр­шта­ва­ни се окре­ће Хри­сту и да­је обе­ћа­ње да ће жи­ве­ти по
Ње­го­вој во­љи. Кр­шта­ва­ни чи­та Сим­вол ве­ре.
 240
Тек са­да, по­сле од­ри­ца­ња од са­т а­не и
обе­ћа­ња да ће би­ти са Хри­с том, до­пу­
шта се ње­го­во Кр­ште­ње. Од тог мо­мен­
та и по­чи­ње, у ства­ри, чин Кр­ште­ња.
Осве­шта­ва се во­да.
У јек­те­ни­ји мо­ли­мо да се кр­шта­ва­ни по­ка­же
син и кћер све­тло­сти, на­след­ник веч­них
до­ба­ра, да се сје­ди­ни са Го­спо­дом и по­ста­
не за­јед­ни­чар смр­ти и вас­кр­се­ња Хри­ста
Бо­га на­шег, то јест да бу­де мр­тав за грех и
зло, да за­до­би­је не­про­ла­зност и жи­вот веч­
ни, Хри­стом да­ро­ван, да са­чу­ва бла­го­дат­ну
оде­ћу сат­ка­ну од бла­го­да­ти Све­то­га Ду­ха.
Она се на­зи­ва оде­ћом не­про­па­дљи­во­сти
за­то што чо­век, има­ју­ћи је и са­чу­вав­ши је,
сти­че Цар­ство Хри­ста Бо­га на­ше­га. Из­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
гу­би­ти или упр­ља­ти ову оде­ћу мо­гу­ће је
пу­тем гре­ха. У Је­ван­ђе­љу се при­по­ве­да о
чо­ве­ку ко­ји је по­ку­шао да уђе у Цар­ство Бо­жи­је без овог ру­ха, али је био
из­ба­чен из ње­га у та­му нај­крај­њу (Мт. 22, 11–14).
Али шта да се ра­ди? Шта да чи­ни онај ко­ји је из­гу­био или ука­љао ха­љи­не?
Јер Тај­на Кр­ште­ња не по­на­вља се!
Све док смо још жи­ви за нас по­сто­ји Све­та Тај­на По­ка­ја­ња у ко­јој об­на­
вља­мо ову оде­ћу.
Тра­жи­мо у мо­ли­тви да Го­спод по­мог­не кр­шта­ва­ном да са­чу­ва ову оде­ћу
све до да­на Стра­шног Су­да Хри­ста Бо­га на­ше­га, да му во­да (Кр­ште­ња)
бу­де оде­ћа не­про­па­дљи­во­сти, ба­ња по­нов­ног ро­ђе­ња, тј. ку­пјељ [ба­ња]
но­вог жи­во­та.
Бла­го­дат Све­то­га Ду­ха не за­до­би­ја­ју сви ко­ји при­сту­па­ју овој ку­пје­љи, не­го
са­мо они ко­ји до­ла­зе са ве­ром, мо­ли­твом и узда­њем.
„Не­ка­да је Си­мон га­тар при­ла­зио овој ку­пје­љи, го­во­ри све­ти Ки­ри­ло Је­
ру­са­лим­ски, и кр­стио се, али се ни­је про­све­тио. Омио је те­ло во­дом, али
ни­је про­све­тио ср­це Ду­хом” (Сло­во пред огла­ше­ње, Дру­го). Али ви, ако
са­мо ве­ру­је­те у Хри­ста, не­из­о­став­но ће­те се про­све­ти­ти. Ево шта ка­зу­је
све­ти Ки­ри­ло: „И на те­бе, кад бу­деш кр­штен, спу­сти­ће се бла­го­дат. Но
ка­ко ће си­ћи то не­ћу ре­ћи, да не огла­ша­вам пре вре­ме­на” (Огл. 16, бр. 26).
„Во­да оми­ва спо­ља­шњост, а Дух, ни­шта не из­у­зи­ма­ју­ћи, кр­шта­ва све до
уну­тра­шњо­сти са­ме ду­ше” (Огл. 17, бр. 14). „Ако по­ве­ру­јеш, не са­мо што
ћеш при­ми­ти от­пу­ште­ње гре­хо­ва, не­го ћеш чи­ни­ти оно што је из­над чо­
ве­ка” (Огл. 17, бр. 37).
Кр­штењ­ска бла­го­дат још се на­зи­ва за­ло­гом веч­ног жи­во­та. Та­ко исто, ако је
за­лог за ку­ћу упла­ћен, ку­ћа је већ ва­ша, а ако за­лог не­ста­не, не ра­чу­нај­те
241
да је ку­ћа ва­ша. Та­ко је и веч­но Цар­ство Бо­жи­је ва­ше он­да ка­да са­чу­ва­те
бла­го­дат, тј. чи­тав за­лог. Бла­го­дат да­ро­ва­на при­ли­ком Кр­ште­ња још се
на­зи­ва за­ру­че­њем Све­то­га Ду­ха. Као што не­ве­ста, за­ру­че­на же­ни­ку, иа-
ко се још ни­је пот­пу­но сје­ди­ни­ла са њим у бра­ку, већ је­сте ње­го­ва, ње­му
при­па­да, та­ко се и ду­ша чо­ве­чи­ја, са­да у Све­тој Тај­ни Кр­ште­ња, још пре
на­сту­па­ња Дру­гог слав­ног до­ла­ска Хри­сто­вог, те свад­бе Јаг­ње­то­ве (Отк.
19, 7), сје­ди­њу­је са Го­спо­дом.
Ка­да је Го­спод Исус Хри­стос по­чео да про­по­ве­да, пр­ве Ње­го­ве ре­чи би­ле
су: По­кај­е се, јер се ри­бли­жи­ло Цар­сво не­бе­ско (Мт. 4, 17).
Ово Цар­ство не­бе­ско по­чи­ње ов­де, у ба­њи Кр­ште­ња, оно је као зр­но о­ру­
Архиманδриτ Борис Холчев
шич­но ко­је узме чо­век и о­си­је на њи­ви сво­јој, тј. ко­је је Го­спод по­се­јао на
по­љу ср­ца чо­ве­ко­вог у овој Све­тој Тај­ни, ко­је је, иси­на, нај­ма­ње о сви­ју
се­ме­на, али ка уз­ра­се, ве­ће је о све­а о­вр­ћа, и бу­е р­во а и­це не­
бе­ске о­ла­зе и на­са­њу­ју се на ра­нам ње­о­вим (Мт. 13, 31–32).1
Та­ко­ђе, Го­спод упо­ре­ђу­је Цар­ство не­бе­ско, све­то­та­јин­ску бла­го­дат са ква­
сцем, ко­ји узме же­на и ме­не у ри ко­а­ње бра­шна ок све не ус­ки­сне
(Мт. 13, 33).
Сав ваш ор­га­ни­зам, сва ва­ша при­ро­да, тј. дух и ду­ша и те­ло (1. Сол 5, 23), тре­
ба да бу­ду про­же­ти тим ква­сцем и да се за­ква­се за жи­вот веч­ни. Про­цес
ме­ња­ња це­ло­куп­не при­ро­де чо­ве­чи­је је не­при­ме­тан, али за­по­чи­ње од­мах
по­сле Кр­ште­ња. Та про­ме­на не вр­ши се без во­ље чо­ве­ка. Цар­сво Бо­жи­
је, – ре­као је Го­спод, – је као чо­век ка ба­ци се­ме у зе­мљу, и са­ва, и уса­је
но­ћу и а­њу; и се­ме ни­че и ра­се, а он и не зна (Мк. 4, 26–27).
Го­спод, уи­ан о фа­ри­се­ја ка­а ће о­ћи Цар­сво Бо­жи­је, о­о­во­ри им: Цар­
Циљ Крштења
сво Бо­жи­је не о­ла­зи на ви­љив на­чин и ни­и ће се ре­ћи: Ево а ов­е, или:
ено а он­е; јер ле, Цар­сво Бо­жи­је уну­ра је у ва­ма (Лк. 17, 20–21). Ма­да
не­при­мет­но за­по­чи­ње ов­де, оно ће би­ти сви­ма ви­дљи­во у онај по­след­њи
дан овог ста­рог све­та, ка­да Го­спод до­ђе у сла­ви. Јер да­ље у Је­ван­ђе­љу ре­
че­но је: Јер као шо му­ња си­не с не­ба и оба­сја све шо је о не­бом, а­ко
ће би­и и Син Чо­ве­чи­ји у Дан Свој (Лк. 17, 24).
Ево шта ка­зу­је св. Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов о Цар­ству Бо­жи­јем: „Цар­ство
Бо­жи­је у на­ма је ка­да Бог би­ва сје­ди­њен са на­ма бла­го­да­ћу Пре­све­тог
Ду­ха. Бог је био сје­ди­њен с на­ма од по­чет­ка ства­ра­ња Ада­ма, али ка­да се
наш пра­о­тац пре­ле­стио [пре­ва­ри­о] и са­гре­шио, Бог се уда­љио од нас, а
ујед­но се уда­љи­ло од нас и цар­ство Ње­го­во. Јер не­мо­гу­ће је да Све­све­ти
и Све­бла­ги Бог бу­де у је­дин­ству са оним ко је за­во­лео грех и зло. Да би
се Бог из­но­ва вра­тио на­ма и опет нам до­шло Цар­ство Ње­го­во, тре­ба­ло
је да пре­ста­не­мо гре­ши­ти и да се очи­сти­мо од гре­хо­ва. Но ка­ко ми ово
ни­смо мо­гли учи­ни­ти са­ми од се­бе, као што се за­пр­ља­но оде­ло не мо­же
опра­ти са­мо од се­бе, и још без во­де, то је нај­зад до­шао Он Сам, мо­ћан да
1 У овој при­чи реч је о ка­над­ском, та­ко­зва­ном го­ру­шич­ном зр­ну, ко­је из­ра­ста у ве­ли­ко др­во.
 242
нас уми­је и очи­сти, и, очи­стив­ши, отво­ри Бо­гу при­ступ на­ма и Цар­ство
Ње­го­во усе­ли у нас. Ово се вр­ши у Тај­ни све­тог Кр­ште­ња, а ко са­гре­ши
по­сле Кр­ште­ња, у Све­тој Тај­ни По­ка­ја­ња. И у јед­ном и у дру­гом слу­ча­ју
од те­бе се тра­жи по­ка­ја­ње.” (Сло­во 29, бр. 2).
Ако већ у са­да­шњем жи­во­т у Хри­стос не уђе у ду­шу и не за­ца­ри се у њој,
она не­ће би­ти здра­ва и не­ма јој на­де на спа­се­ње, њој је за­тво­рен ула­зак у
Цар­ство Не­бе­ско. Ва­ља чо­ве­ку ов­де на зе­мљи да се ро­ди од­о­зго [сви­ше]
од Бо­жан­ске бла­го­да­ти и та­да ће ви­де­ти Цар­ство Бо­жи­је! (уп.: Јн. 3, 5, 7).
Ве­ли­ка је Све­та Тај­на Кр­ште­ња. Ми се мо­ли­мо да се кр­шта­ва­ни из­ме­ни, да
од­ба­ци на­чин жи­во­та ста­ро­га чо­ве­ка ко­ји се рас­па­да у же­ља­ма вар­љи­вим
и об­у­че се у но­во­га ко­ји се об­на­вља пре­ма ли­ку Оно­га ко­ји га је са­здао
(уп.: Кол. 3, 9–10; Еф. 4, 22–24). Мо­ли­мо се да ви, кр­шта­ва­ни, по­став­ши сје­ди­
ње­ни са об­ли­ком смр­ти Хри­сто­ве, бу­де­те та­ко­ђе и за­јед­ни­ча­ри Ње­го­вог
Вас­кр­се­ња.
„Но­ва и нео­бич­на ствар” – уз­ви­ку­је све­ти Ки­ри­ло – „у са­мој ствар­но­сти
ми не уми­ре­мо, ни­ти би­ва­мо по­гре­бе­ни, и ра­спав­ши се, али не истин­ски,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
вас­кр­са­ва­мо, али упо­до­бље­ње би­ва са­мо по сли­ци, а спа­се­ње у са­мој ства­
ри” (Пе­та ми­ста­го­шка ка­ти­хе­за).
Да­ље се из­го­ва­ра у мо­ли­тви да ви кр­шта­ва­ни, са­чу­вав­ши дар Све­то­га Ду­ха
и умно­жив­ши за­лог бла­го­да­ти, до­би­је­те по­част ви­шње­га зва­ња и бу­де­те
убро­ја­ни ме­ђу пр­во­род­не, за­пи­са­не на не­бе­си­ма.
Да­кле, „не­ка ни­ко не ми­сли”, го­во­ри све­ти Ки­ри­ло, „да је Кр­ште­ње са­мо
бла­го­дат опра­шта­ња гре­хо­ва, а не ујед­но и уси­но­вље­ња” (Исто, бр. 6).
За­то се и у мо­ли­тви го­во­ри да оно (тј. Кр­ште­ње) бу­де опро­ште­ње са­гре­
ше­ња, про­све­тље­ње ду­ше, ба­ња по­нов­ног ро­ђе­ња, оде­ћа не­тру­ле­жно­сти,
из­вор жи­во­та, об­но­вље­ње ду­ха и дар усво­је­ња, тј. уси­но­вље­ња.
Ево, и ма­лу де­цу ми кр­шта­ва­мо да би­смо ис­пу­ни­ли за­по­вест Спа­си­те­ља да
не бра­ни­мо де­ци да до­ла­зе к Ње­му, јер је а­квих Цар­сво Не­бе­ско (Мт. 19,
14), ко­је за­по­чи­ње ов­де ро­ђе­њем во­ом и Ду­хом (Јн. 3, 5).
„Мо­лиш ме да ти ука­жем на раз­лог”, пи­ше пре­по­доб­ни Иси­дор Пе­лу­си­от,
„за­што кр­шта­ва­ти ма­лу де­цу ко­ја још не по­зна­ју грех? не­ки го­во­ре: за­то
да би оми­ли не­чи­сто­т у уне­се­ну у при­ро­ду чо­ве­чи­ју Ада­мо­вим пре­сту­
пом. При­зна­ју­ћи да је то тач­но, ми­слим да се Кр­ште­њем до­де­љу­ју и мно­ги
дру­ги да­ро­ви, ко­ји да­ле­ко над­ви­с у­ју на­ше је­ста­ство. Јер при­ро­да на­ша
за­до­би­ла је Кр­ште­њем не са­мо оно што јој је би­ло по­треб­но за уни­ште­ње
гре­ха, не­го је и укра­ше­на Бо­жан­ским да­ро­ви­ма. Јер се она не са­мо осло­бо­
ди­ла ка­зне и укло­ни­ла лу­кав­ства, не­го се и пре­по­ро­ди­ла од­о­зго [сви­ше]
по­нов­ним ро­ђе­њем Бо­жан­ским, ко­је пре­ва­зи­ла­зи ре­чи, и би­ла ис­ку­пље­на
и осве­ће­на и удо­сто­је­на уси­но­вље­ња и оправ­да­на и по­ста­ла са­на­след­ни­ца
Је­ди­но­род­ног и јед­но те­ло са Њим уче­шћем у Све­тим Тај­на­ма, и на­зи­ва се
Ње­го­вом пло­ти­ју [те­лом], и као што је те­ло сје­ди­ње­но са гла­вом, та­ко је и
она са Хри­стом. Сто­га је Па­вле ре­као: И Ње­а о­са­ви из­на све­а за ла­ву
243
Цр­кви (Еф. 1, 22), тј., осим дру­гих да­ро­ва још је да­ро­вао чо­ве­чи­јем је­ста­ству
(чо­ве­чи­јој при­ро­ди) то што је Хри­стос по­стао ње­го­ва Гла­ва… Ми ни­смо
до­би­ли са­мо лек ко­ји од­го­ва­ра бо­ле­сти, ка­ко ми­сле не­ки, не схва­та­ју­ћи
из­о­би­ље да­ре­жљи­во­сти Бо­жи­је, не­го и бла­го­о­бра­зност и част и сла­ву и
до­сто­јан­ство. За­то, љу­бље­ни мој, бу­ди уве­рен да Кр­ште­ње не са­мо што
очи­шћу­је гре­хо­ве не­го и до­но­си уси­но­вље­ње и не­бро­је­на дру­га до­бра,
ко­ја де­ли­мич­но по­ме­нух, а де­ли­мич­но не” (цит. пре­ма 14-том фраг­мен­т у
При­ло­га де­ли­ма Св. Ота­ца, стр. 544–545).
Не­по­сред­но пре Кр­ште­ња кр­шта­ва­ни се по­ма­зу­је је­ле­јем за­кли­ња­ња. У
пре­во­ду са грч­ког је­леј зна­чи ми­лост. По­ма­за­ње нас под­се­ћа на ми­лост
Архиманδриτ Борис Холчев
Бо­жи­ју ко­ја нам се да­ру­је ис­ку­пље­њем у пред­сто­је­ћој Све­тој Тај­ни.
У Би­бли­ји се при­по­ве­да ка­ко је Го­спод ре­шио да пот­пу­но ис­тре­би по­ква­ре­
ни род чо­ве­чи­ји и да је са­мо у оби­те­љи (по­ро­ди­ци) Но­је­вој са­чу­вао ње­гов
оста­так. Ка­да се во­да по­вла­чи­ла и ка­да је тре­ба­ло да се већ по­ка­же коп­но,
та­да је Но­је, же­ле­ћи да до­зна да ли се во­да по­ву­кла, да ли је про­шао гнев
Бо­жи­ји, два­пут пу­стио го­лу­би­цу из ков­че­га, и дру­ги пут му је го­лу­би­ца
до­ле­те­ла у ков­чег са ма­сли­но­вом гран­чи­цом у кљу­ну. То је зна­чи­ло да су
се већ по­ја­ви­ли вр­хо­ви др­ве­ћа и да је уско­ро би­ло мо­гу­ће иза­ћи на коп­но.
Од та­да је го­лу­би­ца ко­ја је но­си­ла у кљу­ну ма­сли­но­ву гран­чи­цу по­ста­ла
сим­вол ми­ра, сим­вол на­шег по­ми­ре­ња са Бо­гом.
По из­ла­ску из кр­сти­о­ни­це кр­ште­ни се по­ма­зу­је све­тим ми­ром. Све­тим
ми­ром се чо­век по­ма­зу­је са­мо јед­ном у жи­во­т у. При том му се да­ју бла­
го­дат­ни да­ро­ви Све­тог Ду­ха.
Не зна­ју­ћи ово, не­ки го­во­ре као да се они на све­ноћ­ном бде­њу по­ма­зу­ју
Циљ Крштења
све­тим ми­ром, али то ни­је ми­ро већ са­мо осве­ће­ни је­леј, по­не­кад са ми­
ри­си­ма.
При по­ма­зи­ва­њу све­тим ми­ром из­го­ва­ра се: „Пе­чат да­ра Ду­ха Све­то­га”.
Све­ти Ки­ри­ло пи­ше: „Па­зи, не при­сту­пај кр­шта­ва­ни­ма као Си­мон, ли­це­
мер­но, а да при том тво­је ср­це не иште исти­ну. На­ша је ствар да осве­до­
чи­мо, а тво­ја да бу­деш па­жљив. Ако сто­јиш у ве­ри, ти си бла­жен. А кад
пад­неш у не­вер­је, то­га да­на од­ба­ци не­вер­је, и по­ве­руј… Он (Бог) спре­ман
је да за­пе­ча­ти тво­ју ду­шу и да­је пе­чат од ко­га дрх­те де­мо­ни, пе­чат не­бе­ски
и Бо­жан­ски, као што је и на­пи­са­но: и о­ве­ро­вав­ши у Ње­а би­се за­е­ча­
ће­ни обе­ћа­ним Ду­хом Све­им (Еф. 1, 13)… Ако ли­це­мер­но то по­сма­траш,
те­бе сад (тад) љу­ди кр­шта­ва­ју, а Дух те не­ће кр­сти­ти. А ако си до­шао по
ве­ри, љу­ди ће ви­дљи­во слу­жи­ти, а Дух Све­ти ће не­ви­дљи­во да­ти… Ако
по­ве­ру­јеш, не са­мо што ћеш до­би­ти от­пу­ште­ње гре­хо­ва, не­го ћеш чи­ни­ти
оно што је из­над чо­ве­ка” (17. ка­ти­хе­за, 35–37).
У пре­во­ду са грч­ког Хри­стос зна­чи „По­ма­за­ник”. „Хри­стос ни­је од чо­ве­ка, и
ни­је био по­ма­зан је­ле­јем или ми­ром те­ле­сним, не­го је Отац, пред­о­дре­див­
ши Га да бу­де Спа­си­тељ це­лог све­та, по­ма­зао Ње­га Ду­хом Све­тим, ка­ко
го­во­ри Пе­тар: Ису­са из На­за­ре­а, Ко­а о­ма­за Бо Ду­хом Све­им (Дап. 10,
 244
38). (Он је по­ма­зан Ду­хом Све­тим а ви, сје­ди­нив­ши се са Њим, по­став­ши
Ње­го­ви за­јед­ни­ча­ри, по­ма­за­ни сте све­тим ми­ром). Али гле­дај да не по­ми­
слиш да је ово ми­ро про­сто. Као што хлеб Ев­ха­ри­сти­је по­сле при­зи­ва­ња
Све­тог Ду­ха ни­је ви­ше про­сти хлеб, не­го је Те­ло Хри­сто­во, та­ко и ово
све­то ми­ро по­сле при­зи­ва­ња (тј. осве­ће­ња [о­све­шта­ња] пре­ко ар­хи­је­ре­ја)
ни­је ви­ше про­сто или, ка­ко би не­ко ре­као, обич­но ми­ро, не­го је дар Хри­ста
и Ду­ха Све­то­га, и при­су­ством Бо­жи­јим по­ста­ло је де­ло­твор­но. Њи­ме се
по­ма­зу­ју, пра­ве­ћи знак кр­ста, че­ло и дру­ги ор­га­ни чу­ла. И те­ло се по­ма­зу­је
ви­дљи­вим ми­ром, а ду­ша се осве­ћу­је Све­тим и Жи­во­твор­ним Ду­хом.
Пр­во је ми­ро­по­ма­за­но ва­ше че­ло да би­сте се осло­бо­ди­ли оног сти­да ко­ји је
сваг­да но­сио са со­бом пр­ви чо­век, пре­сту­пив­ши за­кон, и да би­сте о­кри­
ве­ним ли­цем гле­да­ли сла­ву Го­со­њу (2 Кор. 3, 18). За­тим су ми­ро­по­ма­за­не
уши, да би­сте сте­кли уши спо­соб­не за слу­ша­ње Бо­жан­ских тај­ни, уши о
ко­ји­ма је Иса­и­ја ка­зи­вао: Бу­и ми Го­спод уши а слу­шам (Ис. 50, 4), а Го­спод
Исус го­во­рио је у Је­ван­ђе­љу: Ко има уши а чу­је, не­ка чу­је! (Мт. 11, 15). По­
том су ми­ро­по­ма­за­не но­здр­ве да би­сте, осе­тив­ши на се­би бо­жан­стве­но
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ми­ро, ре­кли: Јер смо ми Хри­сов ми­о­мир Бо­у ме­ђу они­ма ко­ји се са­са­ва­ју
(2 Кор. 2, 15). По­сле ово­га ми­ро­по­ма­за­на су пр­са да би­сте се, обу­кав­ши се у
окло рав­е, мо­ли ор­жа­и ро­ив лу­кав­сва ђа­вол­ско­а (Еф. 6, 14, 11). Јер
као што је Хри­стос, иза­шав­ши по Кр­ште­њу и си­ла­ску Све­то­га Ду­ха, по­бе­
дио про­тив­ни­ка, та­ко и ви, по све­том Кр­ште­њу и та­јан­стве­ном По­ма­за­њу,
обу­кав­ши се у све­ор ­ уж­је Све­то­га Ду­ха, од­у­при­те се про­тив­нич­кој си­ли и
са­вла­дај­те је, го­во­ре­ћи: Све мо­у у Хри­су ко­ји ми а­је моћ (Фил. 4, 13).
Удо­сто­јив­ши се овог све­тог Ми­ро­по­ма­за­ња, на­зи­ва­те се хри­шћа­ни­ма, тј.
по­ма­за­ни­ма, оправ­да­ва­ју­ћи ово име пре­по­ра­ђа­њем. Јер пре не­го што сте
се удо­сто­ји­ли ове бла­го­да­ти ни­сте би­ли у пра­вом сми­слу до­стој­ни овог
име­но­ва­ња, не­го сте се са­мо при­бли­жа­ва­ли то­ме да по­ста­не­те хри­шћа­ни”
(Тре­ћа ми­ста­го­шка ка­ти­хе­за, 2–5).
По при­ма­њу ве­ли­ких Све­тих Тај­ни Кр­ште­ња и Ми­ро­по­ма­за­ња сје­ди­ни­ли
сте се са Хри­стом. За­то по­сле то­га оп­хо­ди­мо кр­сти­о­ни­цу три пу­та у част
Све­те Тро­ји­це и пе­ва­мо: Ви ко­ји се у Хри­са кр­си­се, у Хри­са се обу­
ко­се, тј.: јер ко­ји се о у Хри­са кр­си­се, у Хри­са се обу­ко­се (Гал. 3,
27), сје­ди­ни­сте се са Њим.
Круг је сим­вол веч­но­сти. Да бу­де и ва­ше сје­ди­ње­ње са Хри­стом у ве­ко­ве
ве­ко­ва!
По­сле то­га чи­та се По­сла­ни­ца Ри­мља­ни­ма, гл. 6 ст. 3–11 и Је­ван­ђе­ље од Ма­
те­ја, гл. 28, став 16 и до кра­ја, а за­тим мо­ли­тве оми­ва­ња (оти­ра­ња) ми­ра,
за­то што све­то ми­ро не тре­ба да бу­де обри­са­но оде­ћом или би­ло чи­ме.
У мо­ли­тва­ма про­си­мо да све­тлост ли­ца Го­спод­њег увек си­ја у ср­цу ми­
ро­по­ма­за­них, да штит ве­ре бу­де са­чу­ван, не­по­вре­ђен од не­при­ја­те­ља, да
оде­ћа не­тру­ле­жно­сти бу­де очу­ва­на чи­ста, пе­чат не­по­вре­ђен и обру­че­ње
нео­т у­ђи­во.
245
На­кон оми­ва­ња но­во­кр­ште­ни се по­стри­гу­ју у име Оца и Си­на и Све­то­га
Ду­ха, тј. вла­си гла­ве оста­вља­ју се у хра­му као за­лог по­све­ће­ња Го­спо­ду.
На кра­ју би­ва­те удо­сто­је­ни да при­ми­те стра­шне Тај­не Хри­ста и Бо­га на­
ше­га.
„Са пот­пу­ном уве­ре­но­шћу” – го­во­ри све­ти Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски – „при­
че­сти­ће­мо се ово­га и као Те­ла Хри­сто­вог и као Кр­ви Хри­сто­ве. Јер под
ви­дом хле­ба да­је ти се Те­ло, а под ви­дом ви­на да­је ти се Крв, да би ти, при­
че­стив­ши се Те­лом и Кр­вљу Хри­сто­вом, по­стао са­те­ле­сник (јед­но те­ло)
и јед­но­кр­ван (јед­не кр­ви) са Хри­стом. Та­ко по­ста­је­мо Хри­сто­но­сци, јер
су Те­ло и Крв Хри­сто­ви спо­је­ни са на­шим удо­ви­ма. Та­ко ми, по ре­чи­ма
Архиманδриτ Борис Холчев
бла­же­ног Пе­тра, по­ста­је­мо ри­ча­сни­ци бо­жан­ске ри­ро­е (2 Пе­тр. 1, 4).
Не­ка­да је Хри­стос, раз­го­ва­ра­ју­ћи са Ју­де­ји­ма, ре­као: Ако не је­е­е Те­ло
Си­на Чо­ве­чи­је­а и не и­је­е Кр­ви Ње­о­ве не­ма­е жи­во­а у се­би (Јн. 6, 53)
а они, не са­слу­шав­ши са ду­хов­ним раз­у­ме­ва­њем то што је ре­че­но, са­
бла­зни­ше се и ои­о­ше на­ра (Јн. 6, 66), по­ми­шља­ју­ћи да им пред­ла­же у
пра­вом сми­слу је­де­ње пло­ти (тј. те­ла)…
Сто­га не гле­дај у то­ме про­сто хлеб и ви­но, јер, по ре­чи­ма Вла­ди­ке, они су
Хри­сто­во Те­ло и Крв. И ма­да се они те­би (за те­бе) чул­но пред­ста­вља­ју као
хлеб и ви­но, не­ка те укре­пи ве­ра. Не су­ди о ства­ри по уку­су, не­го се ве­ром
не­сум­њи­во убе­ди да си се удо­сто­јио Хри­сто­вог Те­ла и Кр­ви…
Раз­ја­снив­ши ово и уве­рив­ши се да ви­дљи­ви хлеб ни­је хлеб, иако се мо­же
осе­ти­ти по уку­с у, не­го је Те­ло Хри­сто­во, а да ви­дљи­во ви­но ни­је ви­но,
иако то укус по­твр­ђу­је, не­го је Крв Хри­сто­ва, и да је о то­ме дав­но ре­као
псал­мо­по­јац Да­вид: и ли­це се све­ли о уља, и хлеб ср­це чо­ве­ку кре­и (Пс.
Циљ Крштења
103, 15), – укре­пљуј ср­це при­че­шћу­ју­ћи га хле­бом ду­хов­ним и уљем на­ма­
жи ли­це ду­ше сво­је. О, кад би ти от­кри­ве­ним ли­цем и чи­стом са­ве­шћу
сла­ву Го­со­њу о­ра­жа­ва­ју­ћи, ус­хо­дио из сла­ве у сла­ву (2 Кор. 3, 18) у Хри­сту
Ису­су, Го­спо­ду на­шем!. Ње­му част и моћ и сла­ва у ве­ко­ве ве­ко­ва! Амин”
(Че­твр­та ми­ста­го­шка ка­ти­хе­за 3, 4, 6, 9).
Са ру­ског пре­вео Ми­ро­слав Го­лу­бо­вић
 246
Свешеник Илија Шуајев
АКО СТЕ ОДЛУЧИЛИ
ДА ПРИМИТЕ КРШТЕЊЕ
Припремни разговор
Зашто је потребна припрема?
Д а­нас се све че­шће у мно­гим хра­мо­ви­ма пред вр­ше­ње Тај­не Кр­ште­ња
оба­вља­ју оба­ве­зни при­прем­ни раз­го­во­ри без ко­јих се Кр­ште­ње не вр­
ши. Мно­ги­ма се ова­ква но­ви­на чи­ни не­ра­зу­мљи­вом. Јер, ра­ни­је све је
би­ло јед­но­став­ни­је – до­ђеш у храм и кр­сте те. За­и­ста, за­што не мо­же­мо
да кр­сти­мо чо­ве­ка без при­пре­ме? Јер, ако је до­шао, зна­чи да же­ли да се
кр­сти и за­што да то спре­ча­ва­мо?
Ма ка­ко то чуд­но зву­ча­ло, прак­са „до­ђеш и кр­стиш се” плод је про­га­ња­на
Цр­кве од стра­не со­вјет­ских вла­сти. За­и­ста, кад је не­ко у со­вјет­ско вре­ме
до­ла­зио у храм да се кр­сти, без об­зи­ра на без­бо­жнич­ку про­па­ган­ду ко­ја
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
је вла­да­ла сву­да уна­о­ко­ло, он је ти­ме чи­нио ма­ли под­виг, и већ је, са­мо
због то­га, био до­сто­јан Кр­ште­ња. Али, пре до­ба го­ње­ња слич­на прак­са
ни­је по­сто­ја­ла.
Раз­у­ме се, у пред­ре­во­лу­ци­о­нар­но вре­ме ве­ћи­на љу­ди би­ла је кр­ште­на у де­
тињ­ству, уоп­ште се не при­пре­ма­ју­ћи за Кр­ште­ње. Об­ја­шња­ва­ти де­те­т у
не­што би­ло је још ра­но, а сви ро­ди­те­љи су би­ли одав­но кр­ште­ни и зна­ју
све што је нео­п­ход­но ве­ру­ју­ћем чо­ве­ку. Али, кад све­то Кр­ште­ње же­ли да
при­ми од­ра­стао чо­век, на при­мер, Му­сли­ман, Је­вре­јин или не­зна­бо­жац,
он­да по цр­кве­ним пра­ви­ли­ма све­ште­ник не­ма пра­во да га од­мах кр­сти.
Тек по­сле че­тр­де­се­то­днев­не при­пре­ме, за вре­ме ко­је је све­ште­ник био
ду­жан да оног ко се при­пре­ма на­у­чи осно­ва­ма хри­шћан­ске ве­ре, мо­гло
се при­сту­пи­ти Кр­ште­њу.
Ду­го­трај­на при­пре­ма за Тај­ну Кр­ште­ња зах­те­ва­на је још у нај­ра­ни­јим го­
ди­на­ма по­сто­ја­ња хри­шћан­ске Цр­кве. До нас је до­шао је­дан ве­о­ма ин­те­
ре­сан­тан опис ка­ко се вр­ши­ло Кр­ште­ње у IV ве­ку у Је­ру­са­ли­му, ко­ји нам
је оста­ви­ла јед­на рим­ска по­кло­ни­ца, у на­уч­ној ли­те­ра­т у­ри зва­на Ете­ри­ја,
или Сил­ви­ја Акви­тан­ка. У то до­ба Кр­ште­ње је би­ло оп­ште­цр­кве­ни до­
га­ђај и вр­ши­ло се уз ве­ли­ку све­ча­ност три пу­та го­ди­шње на нај­ва­жни­је
пра­зни­ке – на Бо­го­ја­вље­ње (та­да је то био пра­зник ко­ји је об­је­ди­ња­вао
Ро­ђе­ње и Кр­ште­ње), Пас­ху и Пе­де­сет­ни­цу (Све­т у Тро­ји­цу). Ако је не­ко
хтео да се кр­сти на Пас­ху, он­да је при­пре­ма за тај до­га­ђај по­чи­ња­ла ско­ро
два ме­се­ца пре Пас­хе – по­чет­ком Ве­ли­ког по­ста. Сви ко­ји су же­ле­ли мо­
ра­ли су прет­ход­но да бу­ду уве­де­ни у од­ре­ђе­не спи­ско­ве, по­све­до­чу­ју­ћи
сво­ју же­љу. По­чет­ком по­ста ти љу­ди су по­ста­ја­ли „огла­ше­ни” – та­ко су
се на­зи­ва­ли они ко­ји су се при­пре­ма­ли за Кр­ште­ње, по­што су им чи­та­не
на­ро­чи­те по­у­ке о исти­на­ма ве­ре – огла­ше­ња. У то­ку не­ко­ли­ко пр­вих да­на
247
по­ста све­ште­ни­ци су над сва­ким од њих чи­та­ли по­себ­не мо­ли­тве да их
Го­спод при­бро­ји Хри­шћа­ни­ма (иако огла­ше­ни ни­су би­ли кр­ште­ни, ипак
су већ би­ли сма­тра­ни Хри­шћа­ни­ма) и да из њи­хо­вих ср­ца ода­гна сва­ки
не­чи­сти дух. Од тог вре­ме­на огла­ше­ни су би­ли ду­жни да сва­ко­днев­но по­
се­ћу­ју храм. Пре све­га по­се­ћи­ва­ли су слу­жбе уоби­ча­је­не за све Хри­шћа­не.
И у са­вре­ме­ном бо­го­слу­же­њу остао је во­зглас све­ште­ни­ка или ђа­ко­на на
Ли­т ур­ги­ји: „Ви ко­ји сте огла­ше­ни, изи­ђи­те; огла­ше­ни изи­ђи­те; ви ко­ји сте
огла­ше­ни, изи­ђи­те; ни­ко од огла­ше­них (да не оста­не). А ви ко­ји сте вер­ни,
опет и опет у ми­ру Го­спо­ду се по­мо­ли­мо”. По­сле овог во­згла­са огла­ше­ни,
ко­ји су би­ли при­сут­ни то­ком пр­вог де­ла Ли­т ур­ги­је, би­ли су ду­жни да на­
пу­сте храм. По уста­ву Ве­ли­ке Цр­кве, мо­ли­тве за огла­ше­не уз­но­си­ле су се
Свешτеник Илија Шуγајев
сва­ко­днев­но, не са­мо на Ли­т ур­ги­ји, не­го и на ве­чер­њем и ју­тре­њу.
По­ред ових слу­жби, за­јед­нич­ких за све вер­не, огла­ше­ни су би­ли ду­жни
да при­с у­ству­ју слу­жби под на­зи­вом „три­тек­ти” (слу­жба тре­ће-ше­сто­га
ча­са), ко­ја се вр­ши­ла по­себ­но за њих. На тој слу­жби по­сле мо­ли­та­ва без
пре­ки­да је чи­та­но Све­то Пи­смо, бу­ду­ћи да су огла­ше­ни мо­ра­ли да зна­ју
основ­не до­га­ђа­је из Ста­рог и Но­вог За­ве­та. На сва­ки од­ло­мак све­ште­
ни­ци су из­го­ва­ра­ли про­по­вед да би бо­ље про­т у­ма­чи­ли оно што је про­
чи­та­но. По­ред про­по­ве­ди на те­ме из Све­тог Пи­сма, све­ште­ни­ци су би­ли
ду­жни да огла­ше­ни­ма об­ја­шња­ва­ју пра­во­слав­но уче­ње о Бо­гу и о Цр­кви,
о ду­жно­сти­ма Хри­шћа­на и мно­ге дру­ге те­ме. Не­ко­ли­ко та­квих бе­се­да би­
ло је за­пи­са­но; на при­мер, са­чу­ва­не су по­уч­не бе­се­де за огла­ше­не све­тог
Ки­ри­ла Је­ру­са­лим­ског ко­је је из­го­во­рио при­бли­жно у исто вре­ме ко­је
опи­су­је и Ете­ри­ја. Ка­да се пост бли­жио кра­ју, сви огла­ше­ни су до­ла­зи­ли
Ако сте одлучили да примите Крштење
на ис­пит код је­ру­са­лим­ског епи­ско­па и он је сва­ког пи­тао о то­ме шта зна
из хри­шћан­ског уче­ња. Ако се не­ко не­мар­но при­пре­мао за Кр­ште­ње, он­да
ни­је до­пу­шта­но да се над њим вр­ши ова Тај­на и она је од­ла­га­на до сле­де­ће
при­ли­ке. Али, нај­ва­жни­је је би­ло да је огла­ше­ни мо­рао да до­ве­де са со­бом
јем­ца – Хри­шћа­ни­на ко­ји је у је­ру­са­лим­ској цр­кве­ној за­јед­ни­ци тре­ба­ло
да бу­де сви­ма до­бро по­знат. Тај Хри­шћа­нин је пред епи­ско­пом тре­ба­ло
да по­све­до­чи да је огла­ше­ни до­сто­јан кр­ште­ња јер већ жи­ви на хри­шћан­
ски на­чин. Упра­во тај је­мац по­стао би кум (све­док при Кр­ште­њу). Ако
би се нео­че­ки­ва­но ис­по­ста­ви­ло да је не­ко, чак и ако је од­лич­но на­у­чио
све из­ре­че­не по­у­ке, при том био блуд­ник или пи­ја­ни­ца, или ло­пов, или
раз­бој­ник, или ни­је хтео да оста­ви те по­ро­ке, – ни­су му до­пу­шта­ли Кр­
ште­ње. Ни­су до­пу­шта­ли ни они­ма ко­ји су до­шли из­да­ле­ка а ни­су има­ли
јем­ца ко­ји би се пред епи­ско­пом за­у­зи­мао за њи­хо­во Кр­ште­ње.
Из Ете­ри­ји­них ка­зи­ва­ња по­ста­је нам ја­сно ка­ко су се древ­ни Хри­шћа­ни
од­но­си­ли пре­ма Кр­ште­њу. Као што ви­ди­мо, још пре Кр­ште­ња чо­век је
по­чи­њао да се мно­го мо­ли и био ду­жан да до­ста зна о ве­ри у Бо­гу и да већ
жи­ви на хри­шћан­ски на­чин. А у на­ше вре­ме ве­ћи­на сма­тра: „Ево, кр­сти­ћу
се, а за­тим ћу ку­пи­ти мо­ли­тве­ник и мо­ли­ти се. Ево, кр­сти­ћу се, ку­пи­ћу
 248
„Ма­ли ха­ти­хи­зис” и не­што ћу са­зна­ти. Кр­сти­ћу се, па ћу за­тим оста­ви­ти
пи­ће и ду­ван, пре­ста­ћу да ме­њам же­не и да кра­дем на по­слу”.
У мно­гим хра­мо­ви­ма у Мо­скви и у дру­гим гра­до­ви­ма већ одав­но је уве­де­
на при­пре­ма за Кр­ште­ње. У не­ким хра­мо­ви­ма онај ко же­ли да се кр­сти
ду­жан је да бу­де при­су­тан на не­ко­ли­ко раз­го­во­ра, по­сле че­га по­ла­же ис­
пит, а у дру­гим хра­мо­ви­ма се оба­вља је­дан раз­го­вор и по­ла­же ис­пит. У
јед­ном хра­му у око­ли­ни Мо­скве за сва­ког ко же­ли да се кр­сти пред­ви­ђен
је ис­пит из Но­вог За­ве­та.
Одав­но су про­шла вре­ме­на кад је би­ло те­шко на­ћи Би­бли­ју, Но­ви За­вет и
ка­ти­хи­зис, те са­да прак­тич­но ни­ко не мо­же да прав­да сво­ју не­при­пре­
мље­ност спо­ља­шњим те­шко­ћа­ма. Кад да­нас чо­век до­ла­зи у храм ра­ди
при­ма­ња Кр­ште­ња и ни­шта не зна, то све­до­чи о то­ме да је за ње­га Кр­
ште­ње не­ва­жан до­га­ђај, за ко­ји уоп­ште не тре­ба да ула­же ни­ка­кве на­по­ре,
ни­ти да се озбиљ­но од­но­си пре­ма ње­му. О по­тре­би да се сву­да уве­де при­
пре­ма за Кр­ште­ње ја­сно све­до­че и до­ку­мен­та ју­би­лар­ног Ар­хи­је­реј­ског
Са­бо­ра РПЦ, одр­жа­ног 2000. го­ди­не.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Да­кле, нео­п­ход­ност при­пре­ме за Кр­ште­ње и не­до­пу­сти­вост Кр­ште­ња без
ње ни­су но­ви­не, не­го ус­по­ста­вља­ње уоби­ча­је­ног ста­ња ства­ри у Цр­кви.
Шта треба да знамо о Богу пред Крштење?
П ре не­го што би­ло шта ка­жем о Бо­гу, тре­ба да знам шта ви са­ми зна­те о
Ње­му. Та­да ће нам би­ти лак­ше да раз­го­ва­ра­мо.
Пи­а­ње они­ма ко­ји су о­шли на раз­о­вор: У ког Бо­га ве­ру­ју пра­во­слав­ни
Хри­шћа­ни?
Уоби­ча­је­ни о­о­вор: У Хри­ста.
Пи­а­ње: Од­го­вор је ско­ро пра­ви­лан, али ја сам хтео да чу­јем не­што дру­го и
за­то ћу вам за­да­ти пи­та­ње ко­је ће вас на­ве­сти на ис­пра­ван од­го­вор. Шта
сте чу­ли о Све­тој Тро­ји­ци?
Уоби­ча­је­ни о­о­во­ри:
– То је ико­на.
– То је пра­зник.
– То су Хри­стос, Бо­го­ро­ди­ца и све­ти Ни­ко­ла. (На­жа­лост, при­лич­но чест
од­го­вор).
– То су Отац, Син и Све­ти Дух. (На­жа­лост, овај пра­ви­лан од­го­вор да­је са­мо
јед­но ли­це од њих два­де­сет-три­де­сет).
На­ста­је чуд­на си­т у­а­ци­ја. Са­мо Кр­ште­ње вр­ши се у име Све­те Тро­ји­це, а
чо­век не зна шта је Све­та Тро­ји­ца. По­гру­жа­ва­ју­ћи чо­ве­ка у во­ду, све­ште­
ник из­го­ва­ра: „Кр­шта­ва се слу­га Бо­жи­ји (име) у име Оца (по­гру­жа­ва га
у во­ду), амин; и Си­на (по­гру­жа­ва га дру­ги пут), амин; и Све­то­га Ду­ха
(по­гру­жа­ва га тре­ћи пут), амин”. У Тај­ни Кр­ште­ња из­го­ва­ра­ње име­на Ли­
ца Све­те Тро­ји­це је­дан је од нај­ва­жни­јих мо­ме­на­та. Све­ште­ник све­ча­но
об­ја­вљу­је сви­ма ком Бо­гу чо­век по­све­ћу­је свој жи­вот. Тро­стру­ко по­гру­жа­
249
ва­ње у во­ду сим­во­ли­зу­је на­шу смрт за грех. Тро­стру­ко из­ла­же­ње [у­зди­за­
ње] из во­де сим­во­ли­ше на­ше ро­ђе­ње за но­ви жи­вот, слич­но три­днев­ном
Хри­сто­вом Вас­кр­се­њу. А ова­мо, нео­че­ки­ва­но ви­ди­мо да чо­век ко­ји иде
на Кр­ште­ње ни сам, да­кле, не зна ком Бо­гу же­ли да по­све­ти свој жи­вот.
Пре­ма то­ме, оно основ­но без че­га не сме­мо да при­сту­па­мо Кр­ште­њу је­сте
– да то чи­ни­мо без ве­ре у Све­т у Тро­ји­цу. Пра­во­слав­ни Хри­шћа­ни ве­ру­ју
у Бо­га Оца и Бо­га Си­на и Бо­га Све­то­га Ду­ха.
Шта још зна­мо о Бо­гу? Пре све­га ми ве­ро­ват­но зна­мо да је Бог Тво­рац све­
га све­та. Је­ди­но Он по­сто­ји ствар­но, у нај­ду­бљем сми­слу те ре­чи. А све
оста­ло ство­рио Бог је ни из че­га, и би­ће твар­ног све­та на­ла­зи се у Бо­жи­
јим ру­ка­ма. Не­ке ре­ли­ги­је твр­де да је ма­те­ри­ја са­веч­на Бо­гу и да Бог ни­је
Свешτеник Илија Шуγајев
ство­рио са­му ма­те­ри­ју, не­го је са­мо „мо­де­ли­рао” из ма­те­ри­је све оста­ло.
Ова­кво уче­ње не­при­хва­тљи­во је за Хри­шћа­не.
Он је нај­чи­сти­ји Дух, Он се на­ла­зи ван вре­ме­на и про­сто­ра јер је Он Сам
ство­рио вре­ме и про­стор. Ан­ђе­ли су та­ко­ђе бес­те­ле­сни ду­хо­ви у по­
ре­ђе­њу са при­ро­дом ви­дљи­вог све­та (ве­шта­ства, би­ља­ка, жи­во­ти­ња и
чо­ве­ка), али у од­но­су на Бо­га они су слу­же­ћи и ство­ре­ни ду­хо­ви. У дог­
мат­ском бо­го­сло­вљу на­бра­ја­ју се још и дру­га Бо­жи­ја свој­ства. Бог је нео­
гра­ни­чен, све­са­вр­шен, све­до­во­љан [са­мо­до­во­љан] (то јест, не­ма по­тре­ба
ни за чим), све­при­су­тан (то јест, при­су­тан је сву­да), све­зна­ју­ћи (то јест,
зна све, укљу­чу­ју­ћи и бу­дућ­ност), све­мо­гућ и све­до­бар (то јест, Сам је
из­вор све­га до­брог).
По­во­дом овог по­след­њег Бо­жи­јег свој­ства че­сто се по­ста­вља пи­та­ње: „Ако
је Бог до­бар, от­ку­да он­да зло у све­т у? За­што Бог не об­у­ста­ви ра­то­ве?”
Ако сте одлучили да примите Крштење
Из­вор зла у све­т у је зла во­ља па­лих ан­ђе­ла и љу­ди. Бог је ство­рио ан­ђе­ле
и чо­ве­ка са сло­бод­ном во­љом. Кад би­смо ро­ди­те­љи­ма по­ну­ди­ли из­бор
– ко­га же­ли­те: сваг­да по­слу­шног ро­бо­та ко­ји ће вам по­ма­га­ти до ва­ше
смр­ти, или жи­во де­те ко­је мо­же да од­ра­сте и по­ста­не не­по­слу­шни син? –
сви ро­ди­те­љи би, ве­ро­ват­но, иза­бра­ли жи­вог чо­ве­ка, јер са­мо чо­век има
спо­соб­ност да во­ли и да бу­де сре­ћан. А Бог ства­ра би­ћа спо­соб­на за љу­бав
и сре­ћу, али за то они тре­ба да бу­ду сло­бод­ни. Ту сло­бо­ду ан­ђе­ли и љу­ди
су ко­ри­сти­ли и ко­ри­сте на раз­не на­чи­не. Ето от­ку­да зло на зе­мљи.
И што је чуд­но, Сам Бог не мо­же да оду­зме сло­бо­ду чо­ве­ку. Бог, на при­мер,
не мо­же да при­ну­ди чо­ве­ка да Га за­во­ли. Бог не мо­же да при­мо­ра чо­ве­ка
да по­ста­не до­бар. Да би га при­мо­рао, тре­ба прет­ход­но да му оду­зме сло­
бо­ду, а без сло­бо­де чо­век пре­ста­је да бу­де чо­век.
И са­мо ства­ра­ње чо­ве­ка од Бо­га чу­де­сан је до­га­ђај. Пре ства­ра­ња чо­ве­ка и
ан­ђе­ла у све­т у је би­ла при­сут­на са­мо Бо­жан­ска во­ља. Све се пот­чи­ња­ва­ло
Бо­гу. По­ја­вљу­ју се сло­бод­на би­ћа и у све­т у на­ста­је још мно­го ра­зних во­
ља. Да­нас ви­ше од шест ми­ли­јар­ди љу­ди сво­јом во­љом ути­че на свет. Бог
ства­ра чо­ве­ка, зна­ју­ћи да чо­век, бу­ду­ћи сло­бо­дан, мо­же и да се ус­про­ти­ви
свом Твор­цу, али при том не мо­же да при­ну­ди чо­ве­ка да се ис­пра­ви.
 250
Ов­де не­ко мо­же да по­ста­ви пи­та­ње: ка­ко то Бог не мо­же да при­мо­ра чо­
ве­ка да не­што учи­ни? Про­сто га при­ну­ди! По­шао чо­век са пи­што­љем да
из­вр­ши уби­ство, по­вла­чи ороз, али Бог се ме­ша – пи­штољ за­та­јио, још
јед­ном по­вла­чи ороз – опет не­ће да опа­ли. Бог мо­же Сво­јом во­љом да
пре­ки­не деј­ство чо­ве­чи­је во­ље. Али, раз­мо­три­те па­жљи­во. Бог мо­же да
пре­ки­не де­ло­ва­ње, али не мо­же да при­мо­ра чо­ве­ка да про­ме­ни сво­је же­ље
и сво­ју во­љу. Чо­век сми­шља уби­ство, узи­ма пи­штољ, по­вла­чи ороз – не­
ће да опа­ли, та­да узи­ма нож и за­ма­ху­је, али нож се ло­ми, чо­век се ба­ца
на жр­тву, али из­не­на­да би­ва по­го­ђен нео­че­ки­ва­ном бо­ле­шћу и па­да од
ма­лак­са­ло­сти. Но, чак и кад ле­жи, он мо­же не­пре­кид­но да же­ли смрт
дру­гом чо­ве­ку. Бог не мо­же да при­мо­ра зло­чин­ца да за­во­ли сво­ју жр­тву!
Ето от­ку­да ра­то­ви на зе­мљи.
А са­да хај­де да се вра­ти­мо уче­њу о Све­тој Тро­ји­ци.
Пи­а­ње: Да­кле, ис­па­да да пра­во­слав­ни Хри­шћа­ни ве­ру­ју у три Бо­га – Бо­га
Оца, Бо­га Си­на и Бо­га Све­то­га Ду­ха? Је ли то пра­вил­но?
Уоби­ча­је­ни о­о­во­ри:
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
– Да. (По­ло­ви­на са­го­вор­ни­ка).
– Не, у јед­ног. (Дру­га по­ло­ви­на)
Пи­а­ње: У Ког јед­ног? Бо­га Оца? Или Бо­га Си­на? Или Бо­га Све­то­га Ду­ха?
Уоби­ча­је­ни о­о­во­ри:
– У Бо­га Оца.
– У Све­то­га Ду­ха.
– Они су Сви Је­дан.
За­и­ста, пра­во­слав­но уче­ње о Све­тој Тро­ји­ци го­во­ри да ми ве­ру­је­мо у јед­
но­га Бо­га, јед­но­га у Три Ли­ца. По из­ра­зу јед­ног цр­кве­ног пи­сца, ве­ру­је­мо
у јед­ног, али не са­мот­ног Бо­га. Ве­ру­је­мо да је Бог, оста­ју­ћи је­дан, у исто
вре­ме Тро­ји­чан. У јед­ном Бо­гу три су Ли­ца – Бог Отац, Бог Син и Бог Све­
ти Дух. „Ли­це” на сло­вен­ском је­зи­ку зна­чи [и] „лич­ност”, а на је­лин­ском
– „ипо­стас”. То ни­су три Бо­га не­го Је­дан Бог. Ка­ко то мо­же би­ти – Је­дан и
у исто вре­ме Тро­ји­чан? Од­го­вор мо­же би­ти крај­ње јед­но­ста­ван: чо­век не
мо­же да схва­ти ову тај­ну до кра­ја, јер уоп­ште не мо­же да по­зна Бо­га до
кра­ја. Бог је Тво­рац, а ми смо Ње­го­ва ство­ре­ња. Из­ме­ђу нас је огром­на
про­ва­ли­ја. Али, ми зна­мо да Сам Бог от­кри­ва не­ке тај­не о Се­би. Сам Бог
нам је от­крио да је Он Је­дан и да су у исто вре­ме у Ње­му Три Ли­ца.
Дог­мат о Све­тој Тро­ји­ци го­во­ри да је Бог – Тро­ји­ца Јед­но­сушт­на и Не­раз­де­
љи­ва. Све­ти Оци че­сто су на­во­ди­ли сле­де­ћи при­мер кад су об­ја­шња­ва­ли
је­дин­ство Све­те Тро­ји­це. За­ми­сли­мо сун­це. Зна­мо да по­сто­ји сâмо сун­це,
а ви­ди­мо и све­тлост ко­ју оно ства­ра и осе­ћа­мо то­пло­т у ко­ја ис­хо­ди од
ње­га. Сâмо сун­це (као зве­зда) и ње­го­ва све­тлост и то­пло­та раз­ли­чи­те су
по­ја­ве, али оне по­сто­је не­раз­де­љи­во. Ме­ђу­тим, за са­вре­ме­ну фи­зи­ку овај
при­мер ни­је бес­пре­ко­ран, јер све­тлост (фо­то­ни) и то­пло­та (енер­ги­ја) не
по­сто­је та­ко нео­дво­ји­во од свог из­во­ра. На при­мер, зве­зда се уга­си­ла,
251
али све­тлост од ње још увек се ши­ри. Али, за оно вре­ме то је би­ла ве­о­ма
пре­ци­зна сли­ка не­раз­де­љи­во­сти Три Ли­ца у Јед­ном Бо­гу.
Али, док не­раз­де­љи­вост Све­те Тро­ји­це још мо­же­мо по­ку­ша­ти да не­ка­ко
об­ја­сни­мо уз по­моћ не­ког при­ме­ра, јед­но­сушт­ност Све­те Тро­ји­це ве­ро­
ват­но не мо­же­мо да об­ја­сни­мо уз по­моћ људ­ских схва­та­ња и при­ме­ра.
Јер, у при­ро­ди ни­шта слич­но не по­сто­ји. Не­мо­гу­ће је за­ми­сли­ти чо­ве­ка
са три лич­но­сти ко­је мо­гу ме­ђу­соб­но да оп­ште, да за­јед­нич­ки од­лу­чу­ју,
да љу­бе јед­на дру­гу, а да при том он деј­ству­је као је­дан чо­век.
Јед­но­сушт­ност Све­те Тро­ји­це зна­чи да, ако Бог Отац ства­ра свет, он­да и Бог
Син ства­ра свет, и Бог Све­ти Дух ства­ра свет. Сва Бо­жи­ја деј­ства ис­хо­де
од Јед­но­га Бо­га. Ако Бог Син же­ли спа­се­ње људ­ског ро­да, то зна­чи да и
Свешτеник Илија Шуγајев
Бог Отац то же­ли, и Бог Дух Све­ти то хо­ће.
Вра­ти­мо се са­да пр­вом од­го­во­ру на пи­та­ње о то­ме у ког Бо­га ве­ру­ју Хри­
шћа­ни. Пр­ви од­го­вор је био – у Хри­ста.
Пи­а­ње: А ко је био Хри­стос?
Да би­смо лак­ше од­го­во­ри­ли, пред­ла­жем сле­де­ћа пи­та­ња у ви­ду не­ке ан­
ке­те:
Је ли Хри­стос био Бог?
Је ли Хри­стос био чо­век?
Је ли Хри­стос био ан­ђео?
Је ли Хри­стос био про­рок?
Је ли Хри­стос био још не­ко?
На сва­ко пи­та­ње, као у ан­ке­ти, мо­же­те од­го­во­ри­ти: да, не или не знам. Хај­
де да упи­та­мо не­ко­ли­ко љу­ди.
Ако сте одлучили да примите Крштење
Не­ки нај­че­шћи о­о­во­ри:
– Он је био чо­век, али не Бог ни­ти ан­ђео. Мо­жда је био још и про­рок.
– Он је био чо­век, а за­тим је по­стао ан­ђео.
– Он је био чо­век, за­тим су Га рас­пе­ли, а Он је вас­кр­сао и по­стао Бог.
– Он је био Бог и чо­век. (На­жа­лост, ве­о­ма ре­дак од­го­вор, али, кад га чу­је­мо,
по­ста­вља­мо сле­де­ће пи­та­ње.)
Пи­а­ње: А са­да об­ја­сни­те. Ка­да се де­те Хри­стос ро­дио, да ли је већ био
Бог?
Уоби­ча­је­ни о­о­вор: Не, Он је по­стао Бог по­сле Вас­кр­се­ња (или Кр­ште­ња).
На­жа­лост, ви још ни­сте са­свим упо­зна­ти са пра­во­слав­ним уче­њем о Хри­сту
ко­је је ве­о­ма ва­жно. Јер, Хри­шћа­ни­ном се мо­же на­зва­ти са­мо онај чо­век
ко­ји сле­ди уче­ње Хри­ста, а пра­во­слав­ним са­мо онај ко Га „пра­вил­но [пра­
во] сла­ви”, то јест пра­вил­но (тач­но) Га ис­по­ве­да. У то­ме је сми­сао фра­зе
„пра­во­слав­ни Хри­шћа­нин”.
Ка­да пра­во­слав­ни чо­век го­во­ри о Хри­сту, он го­во­ри о Дру­гом Ли­цу Све­те
Тро­ји­це – о Бо­гу Си­ну. Пре Свог ова­пло­ће­ња на зе­мљи Бог Син је био са­
мо Бог, али пре око две хи­ља­де го­ди­на Дру­го Ли­це Све­те Тро­ји­це при­ма
на Се­бе још и чо­ве­чан­ску [људску, човечију] при­ро­ду.
 252
Ка­ко се то до­го­ди­ло? У утро­би Мај­ке Бо­жи­је си­лом Све­то­га Ду­ха за­чи­ње
се но­ви жи­вот. Бо­гу је би­ло ла­ко да то учи­ни: се­ћа­мо се да је пр­вог чо­ве­ка
Бог ство­рио из пра­ха зе­маљ­ског. Ка­да се у утро­би би­ло ко­је обич­не же­не
за­чи­ње но­ви жи­вот, та­да се у све­т у по­ја­вљу­је но­ва лич­ност. Чим се две
ће­ли­је (му­шка и жен­ска) сје­ди­не, по­ја­вљу­је се ма­ле­но чо­ве­чи­је те­ла­шце,
ко­је се за са­да са­сто­ји са­мо од јед­не ће­ли­је. Али, без жи­ве ду­ше та ће­ли­
ја још ни­је чо­век. И истог тре­нут­ка том ми­кро­скоп­ском те­ла­шцу по­да­је
се ду­ша, а то је већ чо­ве­чу­љак са ду­шом и те­лом. По­на­вљам: у тре­нут­ку
за­че­ћа у све­т у се по­ја­вљу­је но­ва лич­ност, или, да под­се­ти­мо, на сло­вен­
ском је­зи­ку – но­во ли­це, а на је­лин­ском – но­ва ипо­стас. Ка­да се у утро­би
Мај­ке Бо­жи­је за­чи­њао но­ви жи­вот, та­да ни­је на­ста­ја­ла но­ва лич­ност (ли­
це, ипо­стас), јер се са но­вим чо­ве­чи­јим жи­во­том сје­ди­ни­ло Дру­го Ли­це
(Ипо­стас) Све­те Тро­ји­це – Бог Син.
За­то за­пам­ти­мо да Хри­стос ни­је Чо­век ко­ји је по­стао Бог (по­сле Кр­ште­ња
или Вас­кр­се­ња), не­го Бог Ко­ји је по­стао Чо­век. Пре свог ова­пло­ће­ња на
зе­мљи Бог Син био је са­мо Бог. А од тре­нут­ка за­че­ћа у утро­би Мај­ке Бо­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
жи­је Он је по­стао још и Чо­век. Хри­стос је сваг­да био Бог, јер ни­је би­ло
мо­мен­та ка­да Бог Син ни­је био Бог, јер је Он Сам за­јед­но са Бо­гом Оцем
ство­рио вре­ме. И у утро­би Сво­је Мај­ке, и у ја­сла­ма по­сле Свог Ро­ђе­ња
Он је већ био Бог.
Да­кле, Пра­во­слав­на Цр­ква учи о Хри­сту као истин­ском Бо­гу и истин­ском
Чо­ве­ку. Упам­ти­мо ову по­став­ку пра­во­слав­не ве­ре, јер је ње­на срж у овим
ре­чи­ма: Хри­стос је истин­ски Бог и Чо­век. А са­да скре­ћем ва­шу па­жњу на
то да је упра­во ова исти­на, по­сле уче­ња о је­дин­ству Све­те Тро­ји­це, на­и­
ла­зи­ла на нај­ве­ће не­ра­зу­ме­ва­ње и иза­зи­ва­ла од­сту­па­ња у је­ре­си. За­и­ста,
људ­ском ра­зу­му је ве­о­ма те­шко да об­ја­сни ка­ко не­ко мо­же да бу­де Бог и
чо­век исто­вре­ме­но. Шта­ви­ше, бо­ље је ре­ћи ова­ко: умом је не­мо­гу­ће об­ја­
сни­ти уче­ње о Бо­го­чо­ве­штву Хри­ста, у то се мо­же са­мо ср­цем ве­ро­ва­ти.
Шта ов­де при­чи­ња­ва те­шко­ћу? По­ку­ша­ћу да об­ја­сним. Бог је Тво­рац све­
та. Чо­век је Ње­го­во ство­ре­ње. Би­ти Тво­рац и ство­ре­ње не­мо­гу­ће је. Ми
мо­же­мо да за­ми­сли­мо да је не­ки ва­јар из­ва­јао пре­кра­сну скулп­т у­ру.
Она има све – ру­ке, но­ге, гла­ву, уши, очи, али то је без­ду­шни ка­мен. Би­
ти ва­јар и ста­т уа исто­вре­ме­но – не­мо­гу­ће је. Бог се раз­ли­ку­је од чо­ве­ка
да­ле­ко ви­ше не­го сли­кар од сво­је сли­ке и ви­ше не­го лон­чар од лон­ца
ко­ји је об­ли­ко­вао. А Бог, бу­ду­ћи да је Тво­рац, по­ста­је Сво­је ство­ре­ње. На
при­мер, да ва­јар по­ста­не без­ду­шан ка­мен и да огра­ни­чи се­бе у све­му, то
би за ње­га би­ла стра­шна ка­зна и по­ни­же­ње. Упра­во та­кво са­мо­у­ни­же­
ње и ума­њи­ва­ње Бог је пре­тр­пео ра­ди чо­ве­ка. Мо­гло би се по­ми­сли­ти
да све­мо­гу­ћи, све­при­сут­ни, све­зна­ју­ћи Бог, да би по­стао чо­век, мо­ра да
се ли­ши свих Сво­јих свој­ста­ва. Али, иако је то не­схва­тљи­во, ми ср­цем
ве­ру­је­мо да је Хри­стос био и Бог и чо­век. Све­моћ Бо­га је упра­во у то­ме
што и то мо­же да учи­ни.
253
А за­што је Бо­гу би­ло по­треб­но да по­ста­не Чо­век, зар ни­је мо­гао да спа­се чо­
ве­ка још не­ка­ко? Као што се ви­ди, ни­је. По из­ра­зу јед­ног све­тог Оца, Бог
је по­стао Чо­век да би чо­век по­стао Бог. Чо­век је пао у огром­ну про­ва­ли­ју
и из тог без­да­на Бог не мо­же да га из­ве­де на­сил­но. И ево, Сам Бог по­ста­је
Чо­век и си­ла­зи у тај без­дан да би оту­да по­ди­гао чо­ве­ка к Се­би.
Да би­смо схва­ти­ли ка­кво до­бро­вољ­но по­ни­же­ње Бог тр­пи по­ста­ју­ћи Чо­век,
се­ти­мо се Је­ван­ђе­ља.
Пи­а­ње: Шта је учи­нио цар Ирод кад је са­знао за ро­ђе­ње де­те­та Хри­ста?
О­о­во­ри:
– Не знам (ве­ћи­на).
– На­ре­дио је да по­гу­бе сву де­цу у Ви­тле­је­му (рет­ко).
Свешτеник Илија Шуγајев
Пи­а­ње: Ка­ко се Хри­стос спа­сао?
О­о­во­ри:
– Ста­ви­ли су га у ко­та­ри­цу и пу­сти­ли низ ре­ку.
– Он и Ње­го­ва Мај­ка скри­ли су се у пе­ћи­ни.
За са­да не­ма тач­них од­го­во­ра. Као пр­во, у ко­та­ри­цу су по­ло­жи­ли бу­ду­ћег
про­ро­ка Мој­се­ја, а не Хри­ста. А Хри­стос се ни­је крио у пе­ћи­ни, не­го се у
њој ро­дио. Де­те Хри­стос спа­сао се на сле­де­ћи на­чин. Ан­ђео се у сну ја­вио
пра­вед­ном Јо­си­фу, обруч­ни­ку Мај­ке Бо­жи­је, и ре­као му да узме Дје­ву
Ма­ри­ју и Мла­ден­ца и оде у су­сед­ну зе­мљу – Еги­пат, где их цар Ирод ни­је
мо­гао на­ћи.
Али, раз­мо­три­мо ову по­вест очи­ма пра­во­слав­ног чо­ве­ка. Јер, Мла­де­нац
Хри­стос је Све­мо­гу­ћи Бог и мо­гао је за трен ока да уни­шти вој­ску по­сла­ну
да Га уби­је. У Ста­ром За­ве­т у до­го­ди­ло се не­што слич­но. Цар Ахав тра­жи
Ако сте одлучили да примите Крштење
да уби­је про­ро­ка Или­ју и ша­ље вој­ску у го­ру где се про­рок скри­вао. Про­
рок Или­ја се мо­ли за спа­се­ње. С не­ба си­ла­зи огањ и – вој­ске не­ма. Цар
ша­ље дру­гу вој­ску и све се по­на­вља. И та­ко три пу­та. Кад већ Бог спа­са­ва
Свог про­ро­ка, он­да уто­ли­ко пре мо­же да спа­се Се­бе. Али, Све­мо­гу­ћи Бог,
као бес­по­моћ­но де­те, на ру­ка­ма Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це бе­жи од Сво­јих го­
ни­те­ља. И Он је био за­и­ста бес­по­мо­ћан по Сво­јој чо­ве­чан­ској при­ро­ди.
Бу­ду­ћи да је Бог, Хри­стос ни­је имао и не­ма по­тре­бе ни за чим, јер је Он
за­јед­но са Бо­гом Оцем ство­рио не­бо и зе­мљу, мо­ра и оке­а­не, биљ­ке и жи­
во­ти­ње. А по­став­ши до­бро­вољ­но Чо­век, Хри­стос је же­лео да је­де и пи­је
и осе­ћао је глад и хлад­но­ћу.
Као Бог Хри­стос је бе­смр­тан. Ка­ко мо­же би­ти смр­ти за Бо­га Ко­ји је Сам
ство­рио жи­вот? Али, по­став­ши Чо­век, Хри­стос оку­ша истин­ску смрт.
Ка­ко чо­век обич­но уми­ре? Ду­ша се раз­лу­чу­је са те­лом и те­ло без да­ха
по­гре­ба­ва се у гро­бу. Са­да је то те­ло мр­тво – са­мо скуп мо­ле­ку­ла и хе­
миј­ских је­ди­ње­ња, и не­ма ни­че­га ви­ше, ни­ка­квог жи­во­та. Хри­стос та­
ко­ђе уми­ре. Хри­сто­ва ду­ша на­пу­шта Ње­го­во те­ло и оно, без да­ха, би­ва
по­гре­бе­но у гро­бу. На­рав­но, смрт не мо­же би­ти ја­ча од Бо­га, и ми зна­мо
да Хри­стос вас­кр­са­ва.
 254
Сто­га, кад Цр­ква го­во­ри да је Хри­стос био истин­ски Бог и истин­ски Чо­век,
она го­во­ри о то­ме да Бог, ра­ди спа­се­ња чо­ве­ка, си­ла­зи у та­кав без­дан у
ко­ји, ло­гич­ки ра­су­ђу­ју­ћи, ни­је мо­гу­ће да се Бог спу­сти, оста­ју­ћи Бог.
Ако се осла­ња­мо на стро­гу ло­ги­ку, не­мо­гу­ће је да за­ми­сли­мо да Бог мо­же
по­ста­ти чо­век. Јер, има за­јед­нич­ких свој­ста­ва (на при­мер, не­што мо­же
би­ти вре­ло и цр­ве­но), а има и не­спо­ји­вих свој­ста­ва (на при­мер, не­што не
мо­же би­ти исто­вре­ме­но вре­ло и хлад­но, или цр­ве­но и зе­ле­но). Би­ти Бог
и би­ти чо­век – ло­гич­ки је не­спо­ји­во. За­то пра­во­слав­ни Хри­шћа­ни ве­ру­ју
да је Хри­стос био истин­ски Бог и истин­ски Чо­век.
Крштење
Д о са­да смо го­во­ри­ли о Бо­гу, а хај­де са­да да се до­так­не­мо Тај­не због ко­је
сте и до­шли у храм.
Пи­а­ње: Шта ми­сли­те да се до­га­ђа са чо­ве­ком у Тај­ни Кр­ште­ња? За­што са­
ми же­ли­те да се кр­сти­те или да кр­сти­те сво­ју де­цу? Шта вам не­до­ста­је?
Ва­ри­јан­а о­о­во­ра: Да нам Го­спод да ве­ру.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
При­ме­ба: Не, ве­ра се зах­те­ва још мно­го пре Кр­ште­ња, и без ве­ре Кр­ште­ње
је не­мо­гу­ће.
Ва­ри­јан­а о­о­во­ра: Да има­мо Ан­ђе­ла Чу­ва­ра.
При­о­вор: Да, али ка­ква је ко­рист од Ан­ђе­ла Чу­ва­ра ко­ји не мо­же да при­ђе
чо­ве­ку за­то што је овај сав окру­жен де­мон­ским си­ла­ма?
Ва­ри­јан­а о­о­во­ра: Да мо­же­мо да се мо­ли­мо.
При­о­вор: Али и не­кр­ште­ни мо­же да се мо­ли. Са­да смо у слу­жби чу­ли ре­
чи: „Огла­ше­ни, изи­ђи­те”. То зна­чи да су не­кр­ште­ни до­ла­зи­ли у храм на
слу­жбе и мо­ли­ли се. Да би се не­ко мо­лио уоп­ште ни­је оба­ве­зно да бу­де
кр­штен. Ста­ни и мо­ли се.
Ва­ри­јан­а о­о­во­ра: Го­спод ви­ше слу­ша кр­ште­не и ви­ше се бри­не о њи­ма.
При­о­вор: Уоп­ште се не сла­жем са ти­ме. У ства­ри, Бог љу­би и чу­је сва­ко­га,
али ви­ше се бри­не о не­кр­ште­ни­ма! Сам Го­спод је ис­при­чао ову при­чу.
Па­стир је имао сто ова­ца, а јед­на од њих је за­лу­та­ла у го­ри. Шта чи­ни
па­стир? Оста­вља ста­до и тра­жи баш ту сто­т у. Та­ко и Го­спод. Ево, Он гле­
да: у хра­му сто­ји де­ве­де­сет де­вет пра­во­слав­них Хри­шћа­на. „Не­ка сто­је,
они су иона­ко Мо­ји. Али ено, пи­ја­нац се ва­ља у јар­ку, сав блат­њав. Ка­ко
да га од­вра­ти­мо од по­ги­бељ­ног пу­та?” Да­кле, Го­спод ви­ше бри­не о не­ве­
ру­ју­ћи­ма, али о њи­ма је те­шко во­ди­ти бри­гу, јер они са­ми не при­хва­та­ју
то ста­ра­ње.
Ва­ри­јан­а о­о­во­ра: Да би­смо се по­но­во ро­ди­ли.
Да, за­и­ста, Кр­ште­ње се че­сто на­зи­ва дру­гим [по­нов­ним] ро­ђе­њем, ро­ђе­њем
за жи­вот веч­ни. Цр­ква го­во­ри о то­ме да се ми на­ла­зи­мо у та­квом ду­хов­
ном ста­њу да нас је већ не­мо­гу­ће на би­ло ко­ји на­чин по­сте­пе­но ис­пра­
ви­ти или ис­це­ли­ти, те да нам је нео­п­ход­но упра­во да се по­но­во ро­ди­мо.
На­ве­шћу сле­де­ћи при­мер. За­ми­сли­мо да смо раз­би­ли ста­кле­ну ва­зу. Ка­ко
255
мо­же­мо да је вра­ти­мо у пре­ђа­шње ста­ње? Да је, мо­жда, за­ле­пи­мо? Али,
чак и ако узме­мо нај­бо­љи ле­пак, вр­ло фи­ни и про­ви­дан, ва­за од то­га не­ће
по­ста­ти чи­та­ва. Мо­гу­ће је да по­вра­ти­мо пре­ђа­шње ста­ње са­мо ако рас­то­
пи­мо све кр­хо­ти­не и по­но­во са­чи­ни­мо ва­зу.
Кр­ште­ње је ве­о­ма мно­го­стра­на Тај­на. Оним стра­на­ма ко­је сте за­па­зи­ли,
хтео бих да до­дам још јед­ну, по мом ми­шље­њу, ва­жну стра­ну.
У тре­нут­ку Кр­ште­ња чо­век по­ста­је члан Цр­кве! Зву­чи ве­о­ма јед­но­став­но,
али иза то­га је ве­о­ма ду­бок сми­сао. Шта је Цр­ква? То ни­је обич­но скуп
ве­ру­ју­ћих љу­ди. До­сад­но је, ве­ле, јед­но­ме да ве­ру­је, а за­јед­но је ра­до­сни­је.
На­ђу се два чо­ве­ка: „Ве­ру­јеш ли у Бо­га?” – пи­та је­дан. – „Ве­ру­јем” – од­го­
ва­ра дру­ги. – „И ја ве­ру­јем, хај­де да ве­ру­је­мо за­јед­но”. – „Хај­де”. – „Па ево,
Свешτеник Илија Шуγајев
ми смо већ Цр­ква!” Не, то још ни­је Цр­ква. За са­да је то клуб ко­ји оку­пља
љу­де са пра­во­слав­ним ин­те­ре­со­ва­њи­ма.
Цр­ква је не­што са­свим дру­га­чи­је. Њу мо­же­мо упо­ре­ди­ти са жи­вим ор­га­ни­
змом. По­гле­дај­мо чо­ве­чи­ји ор­га­ни­зам. Он се са­сто­ји од по­је­ди­них ће­ли­ја.
Али, ни­јед­на ће­ли­ја не жи­ви са­ма за се­бе. Раз­у­ме се, у при­ро­ди има ће­ли­ја
ко­је су у ста­њу да жи­ве са­ме за се­бе, на при­мер, аме­бе, ко­је се ску­пља­ју,
ши­ре, не­ку­да га­ми­жу, не­што је­ду. Али, ће­ли­је у ор­га­ни­зму жи­ве са­свим
дру­га­чи­јим жи­во­том. Сва­ка ће­ли­ја ис­пу­ња­ва свој за­да­так, а ор­га­ни­зам
пру­жа ће­ли­ји све што јој је нео­п­ход­но за жи­вот. Хра­њи­ви са­стој­ци кроз
крв­не су­до­ве до­спе­ва­ју до сва­ке ће­ли­је, до ко­је до­пи­ру и нер­ви ко­ји упра­
вља­ју це­лим те­лом, а ду­ша про­жи­ма све те­ло.
Та­ко је и у Цр­кви. Сва­ки Хри­шћа­нин је жи­ва ће­ли­ја жи­вог ор­га­ни­зма. До
сва­ког Хри­шћа­ни­на до­пи­ре крв­ни су­дић ко­ји га ду­хов­но хра­ни. Не­што
Ако сте одлучили да примите Крштење
ка­сни­је об­ја­сни­ћу ка­кав је то крв­ни су­дић. Све­ти Дух про­жи­ма сву Цр­кву
и упра­вља њо­ме.
У том сми­слу Кр­ште­ње мо­же­мо упо­ре­ди­ти са опе­ра­ци­јом тран­спла­та­ци­је,
на при­мер, бу­бре­га. Узму до­нор­ски бу­брег и тран­сплан­ти­ра­ју га бо­ле­
сни­ку. У че­му је сми­сао опе­ра­ци­је? У то­ме да бу­брег поч­не да ра­ди, да се
при­ми и жи­ви јед­ним жи­во­том са но­вим ор­га­ни­змом. Али бу­брег мо­же
и да се не при­ми! Шта тре­ба да ка­же ле­кар кад по­сле опе­ра­ци­је уви­ди да
се бу­брег ни­је при­мио? „Опро­сти­те, али опе­ра­ци­ја ни­је ус­пе­ла. Мо­же­мо
сма­тра­ти да не­ће­те има­ти ни­ка­кву ко­рист од тран­спла­та­ци­је!” А ако вас
ле­кар бу­де убе­ђи­вао: „Опе­ра­ци­ја је про­шла успе­шно, али бу­брег не ра­ди.
Не­мој­те се се­ки­ра­ти, јер бу­брег је та­мо при­ши­вен вр­ло до­бро и мо­же­мо са
си­гур­но­шћу ре­ћи да ви са­да жи­ви­те са бу­бре­гом”, – он­да ће он ла­га­ти.
А шта тре­ба да ка­же све­ште­ник кад по­сле Кр­ште­ња не­ког чо­ве­ка ви­ди да
се овај не мо­ли код ку­ће, да не иде у храм, да се не ис­по­ве­да, да се не
при­че­шћу­је то­ком ви­ше ме­се­ци, по­ла го­ди­не или, на­по­кон, чи­та­ву го­
ди­ну да­на? Че­сти­ти све­ште­ник тре­ба да ка­же: „Опро­сти­те, али, иако је
Кр­ште­ње оба­вље­но, оно је, на­жа­лост, за са­да не­де­лат­но у ва­ма и за не­ко
вре­ме не­ће­те има­ти ни­ка­кву ко­рист”. За­и­ста, бу­брег се тран­спла­ти­ра да
 256
би жи­вео јед­ним жи­во­том са ор­га­ни­змом, а Кр­ште­ње се вр­ши да би чо­
век жи­вео у за­јед­ни­ци са Цр­квом. Ако не­ма цр­кве­ног жи­во­та, то зна­чи
да то ни­је та­ко.
„Па ка­ко то? Ево, имам све­до­чан­ство о Кр­ште­њу: пе­чат и пот­пис. И, шта,
по ва­шем ми­шље­њу, ја ни­сам кр­штен?!” С јед­не стра­не чо­век је кр­штен,
а с дру­ге – ни­је. Кр­ште­ње мо­же­мо упо­ре­ди­ти са ба­ца­њем се­ме­на у зе­мљу.
У ду­шу се ба­ца се­ме но­вог жи­во­та. Се­ме је ба­че­но, али чо­век се не тру­ди
да га не­гу­је, та­ко да оно ле­жи у ду­ши и не кли­ја. Има ли пло­да од то­га што
је се­ме ба­че­но? И да, и не.
Кр­ште­ње мо­же­мо упо­ре­ди­ти још и са при­пре­ма­њем те­ста: ста­вља се ква­сац
у бра­шно и те­сто по­сте­пе­но на­до­ла­зи. Али ако у те­сто ста­ви­мо ква­сац
упа­ко­ван у не­ку кап­су­лу? Ква­сац као да је у те­сту, али са те­стом се ни­шта
не де­ша­ва.
Узми­мо дво­је де­це. Јед­но де­те ни­је кр­ште­но, а дру­го је кр­ште­но, али не иде у
храм. Ово дру­го, кр­ште­но де­те, не­ће за­до­би­ти ни­ка­кву до­пун­ску бла­го­дат
тек та­ко, „ауто­мат­ски”, са­мо због то­га што је кр­ште­но. Го­спод га љу­би, али
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
исто као и оно пр­во. Јер, Го­спод љу­би све љу­де, и кр­ште­не и не­кр­ште­не.
По­диг­ни­те прст и ја­ко га стег­ни­те врп­цом. Про­ћи ће три­де­сет-че­тр­де­сет
ми­ну­та и по­че­ће из­у­ми­ра­ње тки­ва. Ће­ли­ја жи­ви са­мо сје­ди­ње­на са ор­
га­ни­змом. Пре­ки­ни­те ту ве­зу и ће­ли­је ће од­у­ми­ра­ти. Ако се пре­ки­не оп­
ште­ње са Цр­квом, ду­хов­ни жи­вот по­да­рен кроз Кр­ште­ње га­си­ће се.
Мо­же­мо на­ве­сти и дру­ги при­мер. Кре­ће­мо се ка Бо­гу. При­ла­зи­мо вра­ти­ма
иза ко­јих по­чи­ње пут ка Бо­гу. Отва­ра­мо вра­та и сто­ји­мо у ме­сту. Је­смо
ли бли­жи Бо­гу? Не. Вра­та су се отво­ри­ла за­то да би­смо ишли пу­тем ко­ји
се пру­жа пред на­ма. Кр­ште­ње се вр­ши због то­га да би­смо ишли пу­тем
цр­кве­ног жи­во­та. Не­ма сми­сла да се бу­са­мо у гру­ди да смо кр­ште­ни, ако
смо учи­ни­ли са­мо је­дан ко­рак ка Бо­гу. Као што смо би­ли уда­ље­ни од Бо­
га, та­кви смо и оста­ли.
Али, ипак, шта се то до­га­ђа у Кр­ште­њу? Зар кр­штен, али не­цр­квен чо­век,
за­и­ста по­но­во по­ста­је не­кр­штен и мо­же ли у том слу­ча­ју по­но­во да бу­де
кр­штен? На­рав­но, не, не­до­пу­сти­во је дру­ги пут вр­ши­ти кр­ште­ње! Ипак,
са чо­ве­ком се зби­ва не­што ва­жно и у ње­му се де­ша­ва про­ме­на. Се­ме но­
вог жи­во­та, ба­че­но у ду­шу за вре­ме Кр­ште­ња, оста­је у чо­ве­ку и за­то се
ова Тај­на ни­кад не по­на­вља.
Код јед­ног све­тог Оца (бла­же­ног Ди­ја­до­ха) има сле­де­ћи при­мер. Ако чо­
ве­чи­ју ду­шу упо­ре­ди­мо са ку­ћом, он­да пре Кр­ште­ња у чо­ве­ку, у ду­би­ни
ње­го­вог ср­ца, оби­та­ва грех и чи­ни га осквр­на­вље­ним и про­ла­зним (рас­
па­дљи­вим). У тре­нут­ку Кр­ште­ња грех би­ва из­гнан из са­ме уну­тра­шњо­
сти чо­ве­ка, а у ње­го­во ср­це се усе­ља­ва бла­го­дат. Али про­ћи ће још до­ста
вре­ме­на пре не­го што бла­го­дат пот­пу­но пре­о­бра­зи чо­ве­ка. А ту мно­го
за­ви­си од са­мог чо­ве­ка. Ако се до­ма­ћин бу­де не­мар­но од­но­сио пре­ма
сво­јој ку­ћи, та­да ће грех кроз отво­ре­на вра­та и про­зо­ре ла­ко ући у ње­га
257
и по­сле Кр­ште­ња. А ако чо­век стра­жи над сво­јом ду­шом и са по­уз­да­њем
је шти­ти и огра­ђу­је мо­ли­твом, по­стом, ис­по­ве­шћу и при­че­шћем, он­да ће
се по­сте­пе­но пре­о­бра­жа­ва­ти.
За­то ће­мо одво­ји­ти пој­мо­ве као што су „ре­ал­ност” и „деј­стве­ност”. У ре­ал­
ност Кр­ште­ња не мо­же­мо сум­ња­ти, али са­ма деј­стве­ност ове Тај­не за­ви­си
од са­мог чо­ве­ка. На­жа­лост, ско­ро је­ди­на пред­ност кр­ште­ног чо­ве­ка ко­ји
не жи­ви цр­кве­ним жи­во­том у то­ме је што, вра­ћа­ју­ћи се у на­руч­је Цр­
кве, он не­ће ви­ше об­на­вља­ти ду­хов­ни жи­вот кроз Тај­ну Кр­ште­ња (она
се ни­ка­да не по­на­вља), не­го кроз Тај­ну Ис­по­ве­сти, ко­ја се че­сто на­зи­ва
„дру­гим Кр­ште­њем”.
Свешτеник Илија Шуγајев
Миропомазање
О д­мах по­сле Тај­не Кр­ште­ња вр­ши се дру­га Тај­на – Ми­ро­по­ма­за­ње. Ка­
ква је то Тај­на? Све­ште­ник на­ро­чи­тим уљем – ми­ром – по­ма­зу­је основ­
не ор­га­не чу­ла и глав­не де­ло­ве чо­ве­ко­вог те­ла: че­ло, уста, но­здр­ве, очи,
уши, пр­са, ру­ке и но­ге. Сва­ко по­ма­зи­ва­ње вр­ши се уз из­го­ва­ра­ње ре­чи:
„Пе­чат да­ра Ду­ха Све­то­га”.
У овој Тај­ни чо­век до­би­ја да­ро­ве Све­то­га Ду­ха. Док се у Кр­ште­њу са­вр­ша­ва
на­ше ду­хов­но ро­ђе­ње, у Ми­ро­по­ма­за­њу чо­ве­ку се да­ју да­ро­ви нео­п­ход­ни
за ње­гов ду­хов­ни раз­вој. Као што по­сле ро­ђе­ња мај­ка окру­жу­је сво­је де­те
љу­ба­вљу, та­ко и Цр­ква по­сле Кр­ште­ња да­ру­је чо­ве­ку бла­го­дат Све­то­га
Ду­ха, ко­ја му по­ма­же у ње­го­вом ду­хов­ном раз­во­ју. Ду­хов­ни жи­вот је не­
пре­ста­но уз­ра­ста­ње, а ако узме­мо у об­зир про­па­дљи­вост и оскр­на­вље­
ност на­ше при­ро­де, он­да је ду­хов­ни жи­вот њен пре­о­бра­жај.
Ако сте одлучили да примите Крштење
По­ма­зи­ва­њем де­ло­ва те­ла Цр­ква по­ка­зу­је да пре све­га зах­те­ва упра­во осве­
ће­ње и пре­о­бра­же­ње чо­ве­ка.
Не­ко мо­же да по­ста­ви пи­та­ње: „За­што мо­је очи тре­ба да се пре­о­бра­жа­ва­ју
и ме­ња­ју ако од­лич­но ви­дим? Шта им не­до­ста­је?” Али, хај­де да се па­жљи­
во за­гле­да­мо у се­бе. За­ми­сли­мо сле­де­ћи при­зор. Мла­дић по­ха­ђа ве­жбе
на фа­кул­те­т у и слу­ша пре­да­ва­ње. Он до­бро раз­у­ме да је то пре­да­ва­ње
ну­жно за ње­го­ву бу­ду­ћу про­фе­си­ју, па­жљив је и тру­ди се да схва­ти све
што пре­да­вач го­во­ри. Али чо­ве­чи­ја сла­бост чи­ни сво­је и он по­чи­ње да
дре­ма. Па­жња се ра­се­ја­ва, а ми­сли пло­ве не­куд да­ле­ко. И од­јед­ном, у том
тре­нут­ку, су­сед, ко­ле­га сту­дент, по­чи­ње ша­па­том да ка­зу­је анег­до­т у сво­ме
дру­гу. Сан се раз­ве­ја­ва у јед­ном тре­ну, сва па­жња се усред­сре­ђу­је на при­чу
и ни­јед­на реч се не про­пу­шта! От­куд му но­ва сна­га, от­куд но­ва енер­ги­ја?
А сва ствар је у то­ме што су сви на­ши ор­га­ни чу­ла по­го­ђе­ни гре­хов­ном
бо­ле­шћу. Све што је ко­ри­сно за ду­шу при­хва­та­мо са ве­ли­ким на­по­ром, а
све што је штет­но ле­пи се за нас и ула­зи у нас са утро­стру­че­ном сна­гом.
На при­мер, гле­дам на те­ле­ви­зи­ји не­ки до­ку­мен­тар­ни филм о сли­кар­ској
из­ло­жби и при том мој по­глед мо­же да лу­та по ра­зним пред­ме­ти­ма у
со­би. Али, ако тре­ба ма­кар кра­јич­ком ока да „за­ка­чим” упа­дљи­ви ви­део-
 258
спот или ре­кла­му, он­да по­глед ви­ше не мо­гу да одво­јим од те­ле­ви­зо­ра.
Гре­хом је по­го­ђен сав чо­век, да­кле, и ње­го­ве ру­ке, и но­ге. Сва­ко од нас
ве­ро­ват­но је при­ме­тио да по­не­кад уоп­ште не иде та­мо ку­да тре­ба да иде,
да га са­ме но­ге но­се на дру­го ме­сто и да ру­ке по­не­кад уоп­ште не чи­не оно
што је гла­ва за­ми­сли­ла.
У Тај­ни Ми­ро­по­ма­за­ња Све­ти Дух си­ла­зи на чо­ве­ка и по­чи­ње по­сте­пе­но да
га ме­ња. Али тре­ба има­ти на уму да се ис­це­ље­ње не до­га­ђа бр­зо и да га чо­
век не сти­че ауто­мат­ски. Мо­же­мо да на­ве­де­мо ова­кав при­мер. У Кр­ште­њу
у на­шу ду­шу се за­се­ја­ва се­ме но­во­га жи­во­та. До са­да је грех про­жи­мао
на­шу при­ро­ду, али са­да се по­ја­ви­ло то ма­ле­но се­ме. У Ми­ро­по­ма­за­њу на
нас си­ла­зи Све­ти Дух, Ко­ји Сво­јом бла­го­да­ћу оро­ша­ва то се­мен­це да би
про­кли­ја­ло и да би­смо се ис­пу­ни­ли но­вим жи­во­том.
Све­ти Дух ће пре­о­бра­зи­ти и наш слух, и наш вид, и наш ум, и на­ше ср­це,
али не тре­ба да сме­та­мо Бо­гу у то­ме, не­го, на­про­тив, да му де­лат­но по­ма­
же­мо. Мо­же ли Бог ду­хов­но про­ме­ни­ти чо­ве­ка ако он сам на­ста­вља да
за­ра­жа­ва сво­ју ду­шу ти­ме што гле­да раз­врат­не фил­мо­ве, чи­та вул­гар­не
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ча­со­пи­се и но­ви­не и осквр­на­вљу­је се­бе ба­нал­ним ви­це­ви­ма и по­грд­ним
ре­чи­ма? Не­жни из­да­нак чи­сто­те, ко­ји по­чи­ње да ра­сте у чо­ве­ко­вој ду­ши,
ла­ко ће би­ти по­га­жен, на­ро­чи­то ако је то ду­ша де­те­та.
Молитва
А ли хај­де да се вра­ти­мо Кр­ште­њу и да раз­мо­три­мо за­што је са­мо Кр­ште­
ње не­ко­ри­сно ако но­во­кр­ште­ни не жи­ви цр­кве­ним жи­во­том. За­др­жи­
мо се ма­ло на пи­та­њу: у че­му се са­сто­ји цр­кве­ни жи­вот? Ка­кви су ори­
јен­ти­ри или зна­ци ко­ји нам до­пу­шта­ју да го­во­ри­мо о то­ме да је цр­кве­ни
жи­вот по­чео и да по­сто­ји?
Ако је цр­кве­ни жи­вот ле­стви­ца по ко­јој се уз­ди­же­мо ка Бо­гу, он­да је пр­ва
сте­пе­ни­ца те ле­стви­це – мо­ли­тва. Мо­гло би се по­ми­сли­ти да је све јед­но­
став­но. За­и­ста, мо­ли­тва је пр­ви знак ду­хов­ног жи­во­та. Али, Бог не при­ма
сва­ку мо­ли­тву као мо­ли­тву ве­ру­ју­ћег.
По­не­кад у раз­го­во­ру са­го­вор­ник ка­же: „Па, ја ве­ру­јем у Бо­га уоп­ште”. –
Пи­там: „А да ли се мо­лиш?” – „Па, на­рав­но. У храм идем о пра­зни­ци­ма.
Та­ко, са­мо свра­тим, за­па­лим све­ће кад же­на обо­ли или се не­што де­си”.
– „А, да ли се де­ша­ва да се мо­лиш сва­ки дан ују­тру и уве­че?” – „А не, то
се не до­га­ђа сва­ки дан, стал­но – не­ки по­сло­ви, и жур­ба, зна­те. Али у Бо­га
уоп­ште – ве­ру­јем”.
У ства­ри, чим је чо­век ре­као да се не мо­ли сва­ко ју­тро и сва­ко ве­че, са­мим
тим је прак­тич­но ре­као да је без­бо­жник, иако сâм на­ив­но на­ста­вља да ве­
ру­је да је ве­ру­ју­ћи. „Ка­ко то: ја – без­бо­жник?! За­што ме на­зи­ва­те без­бо­
жни­ком?! Па ја ве­ру­јем да Бог по­сто­ји и тру­дим се да др­жим за­по­ве­сти!”
Али, не тре­ба да се на­ро­чи­то уз­не­ми­ра­ва­мо. Има ра­зних без­бо­жни­ка – има
и бо­го­бор­них, ко­ји су ру­ши­ли хра­мо­ве, али са­да ни­је реч о њи­ма. Ја го­во­
259
рим о „па­сив­ним” без­бо­жни­ци­ма, о они­ма ко­ји жи­ве без Бо­га. У ства­ри,
да би се не­ко на­звао ве­ру­ју­ћим, ни­је до­вољ­но да ве­ру­је у то да Бог по­сто­
ји. У Све­том Пи­сму је ре­че­но да „и ђа­во­ли ве­ру­ју, али дрх­те”. Они та­ко­ђе
зна­ју да Бог по­сто­ји. Шта­ви­ше, они зна­ју о Бо­гу да­ле­ко ви­ше од би­ло ког
бо­го­сло­ва, јер зна­ју и пам­те мно­га де­ла и чу­да Бо­жи­ја, а на „сво­јој ко­жи”
су ис­ку­си­ли Ње­го­ву си­лу и моћ. Али, њих не­ће­мо на­зва­ти Хри­шћа­ни­ма.
Ја, на при­мер, ве­ру­јем или, тач­ни­је, чак и знам да у Мо­скви жи­ви Иван
Ива­но­вич Ива­нов. Ве­ро­ват­но да их та­мо има бар сто. Али, ја жи­вим без
ње­га, – он сам за се­бе, а ја сам за се­бе. И у по­гле­ду Бо­га мо­же­мо да жи­ви­
мо исто. Ве­ру­јем да Га има, али жи­вим сам за се­бе.
Ка­ко мо­же­мо по­ка­за­ти раз­ли­ку из­ме­ђу пра­вог вер­ни­ка и „па­сив­ног” без­бо­
Свешτеник Илија Шуγајев
жни­ка? Раз­мо­три­мо ово. На при­мер, ја мо­гу да жи­вим са сво­јом ро­ђе­ном
мај­ком под истим кро­вом. Ка­ко ће­мо оп­шти­ти? Че­сто! Кад уста­нем из по­
сте­ље, тре­ба да ка­жем: „До­бро ју­тро, ма­ма!”, а, од­ла­зе­ћи на спа­ва­ње, тре­ба
да ка­жем: „Ла­ку ноћ, ма­ма!” Ако то не учи­ним, мо­ја мај­ка ће по­ми­сли­ти:
„Чуд­но, због не­че­га сам увре­ди­ла свог си­на и он не же­ли да раз­го­ва­ра са
мном”. Ако пак мај­ка и ја бу­де­мо жи­ве­ли у су­сед­ним гра­до­ви­ма (то јест,
ако бу­дем жи­вео одво­је­но од ње), он­да ће­мо би­ти у ве­зи на дру­ги на­чин.
На при­мер, јед­ном не­дељ­но ће­мо се чу­ти те­ле­фо­ном, а јед­ном ме­сеч­но ћу
јој до­ла­зи­ти у го­сте. И сва­ко ју­тро кад уста­нем из по­сте­ље, те­шко да ћу
тр­ча­ти до те­ле­фо­на да бих мај­ци ре­као: „До­бро ју­тро!”.
Исто је и у на­шем од­но­су пре­ма Бо­гу. Ако сам са Бо­гом, он­да ћу сва­ко ју­тро
чи­та­ти ју­тар­ње мо­ли­тве, а сва­ко ве­че – ве­чер­ње. То ће би­ти нај­при­род­ни­
ји по­крет ду­ше. Устао сам и већ осе­ћам да је Го­спод ту не­где, бли­зу, и од­
Ако сте одлучили да примите Крштење
мах се мо­лим, јер Бо­гу не­ће­мо ре­ћи „До­бро ју­тро!”. Та­ко­ђе је не­за­ми­сли­во
да уве­че оде­мо на спа­ва­ње без мо­ли­тве, ако зна­мо да је Бог бли­зу. Дру­га
је ствар кад схва­ти­мо да Бог по­сто­ји, али не­где та­мо, на сед­мом не­бу, а да
смо ми ов­де, на гре­шној зе­мљи. Та­да се мо­ли­мо јед­ном не­дељ­но, а у храм
на­вра­ти­мо мо­жда јед­ном ме­сеч­но.
Да­кле, пр­ви ко­рак ка Бо­гу је сва­ко­днев­на мо­ли­тва. И то оба­ве­зно сва­ко
ју­тро и сва­ко ве­че.
Раз­у­ме се, чо­век не по­чи­ње од­мах да се мо­ли сва­ко­днев­но. Обич­но све би­ва
по­сте­пе­но. У пр­во вре­ме при­мо­ра­ва се­бе да се мо­ли, по­не­кад про­пу­шта
мо­ли­тве, а че­сто и за­бо­ра­вља на њих. Али, по­сте­пе­но оне по­ста­ју при­род­
ни по­крет ду­ше. Нај­ва­жни­је је да то не бу­де са­мо на­ви­ка, јер по­чи­ње­мо
да жи­ви­мо са Бо­гом. На при­мер, ја сам од де­тињ­ства био сра­ме­жљи­во
де­те и на на­шем ула­зу ско­ро ни­ка­да се ни­сам по­здра­вљао са су­се­ди­ма.
Бр­же-бо­ље бих шмуг­нуо, са­мо да се не су­о­чим са ба­ка­ма ко­је су се­де­ле
на клу­пи­ци. Али, од­ра­ста­ју­ћи, по­чео сам да схва­там да то ни­је до­бро. У
по­чет­ку сам при­мо­ра­вао се­бе да их по­здра­вљам. Ис­пр­ва је ис­па­да­ло не­
спрет­но: про­мр­мљам не­што и бр­зо идем да­ље. За­тим је би­ва­ло све лак­ше,
а на кра­ју је би­ло та­ко при­род­но и ла­ко ре­ћи: „До­бар дан, тет­ка Ва­ља.
 260
Ка­ко сте?” То сам по­чео да чи­ним са ла­ко­ћом, јер тет­ка Ва­ља са­да ни­је
не­ки ту­ђи­нац, не­го до­бра по­зна­ни­ца, или, тач­ни­је ре­че­но, не­ко бли­зак.
Јер, од че­стог оп­ште­ња ја­вља се бли­скост. Исто је и у уза­јам­ним од­но­си­
ма са Бо­гом: од че­сте мо­ли­тве Бог по­ста­је бли­жи. А што је бли­жи тим је
мо­ли­тва лак­ша и при­род­ни­ја.
Сва­ко­днев­на мо­ли­тва ве­о­ма је ва­жна, са­ма она већ по­чи­ње по­сте­пе­но да
ме­ња чо­ве­ков жи­вот. Јер, кад жи­ви­мо са Бо­гом, жи­ви­мо дру­га­чи­је. Али,
шта ме спре­ча­ва да укљу­чим те­ле­ви­зор у 12 са­ти но­ћу ка­да при­ка­зу­ју
не­с ум­њи­во не­при­стој­не фил­мо­ве? Вра­та су за­кљу­ча­на, за­ве­се на­ву­че­
не и за­сто­ри спу­ште­ни, ни­ко ме не ви­ди и ни­ком не чи­ним зло. Шта ме
спре­ча­ва? Ако Бог ни­је бли­зу, он­да ме ни­шта не спре­ча­ва. А ако жи­вим
са Бо­гом, он­да не мо­гу спо­кој­но да гле­дам та­кав филм јер је то про­тив­но
Бо­гу. Као што оби­чан чо­век тре­ба да цр­ве­ни од сти­да кад га ви­де ка­ко
чи­ни не­ки сра­ман по­сту­пак, та­ко и ве­ру­ју­ћи тре­ба да се сти­ди пред Бо­
гом за сва­ки свој грех.
То је јед­на стра­на жи­во­та са Бо­гом: жи­вот пун огра­ни­че­ња или, тач­ни­је
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ре­че­но, са­мо­о­гра­ни­че­ња – не смеш ово, не смеш оно. Али то не зна­чи да
је цр­кве­ни жи­вот – жи­вот чо­ве­ка ко­ји се гу­ши у за­бра­на­ма. По­сто­ји и
ње­го­ва дру­га стра­на, и за­то је, на­про­тив, жи­вот ве­ру­ју­ћег чо­ве­ка ве­о­ма
све­тао и ра­до­стан. Јер, не­ма­мо че­га да се бо­ји­мо. Ако је Бог бли­зу, шта
год да се де­си не тре­ба да се бо­ји­мо. А што се ти­че спу­та­но­сти мо­же­мо
ре­ћи сле­де­ће. Ми смо та­ко­ђе спу­та­ни за­ко­ни­ма фи­зи­ке и хе­ми­је: не ска­чи
с бал­ко­на, не пиј отров, не оста­вљај гас отво­рен. Зна­мо ка­ква је опа­сност
у то­ме. Исто је и у ду­хов­ном жи­во­т у. Хри­шћа­нин уоп­ште ни­је спу­тан
Бо­жи­јим за­по­ве­сти­ма. Го­спод не за­бра­њу­је то­ли­ко, ко­ли­ко упо­зо­ра­ва:
не блуд­ни­чи, ина­че не­ћеш мо­ћи да во­лиш, не ла­жи, ина­че ћеш из­гу­би­ти
са­вест, не кра­ди, ина­че ћеш по­ста­ти без­ду­шан.
Духовни живот деце
Д а­кле, пр­ви знак цр­кве­ног жи­во­та је мо­ли­тва. По­сле Кр­ште­ња она тре­
ба да се упра­жња­ва сва­ко­днев­но, а за по­че­так ма­кар не­ка крат­ка. А
са­да – јед­но пи­та­ње мај­ка­ма ко­је су од­лу­чи­ле да кр­сте сво­ју де­цу. Ево,
за­ми­сли­мо да је ва­шем де­те­т у три ме­се­ца, по­ла го­ди­не или де­вет ме­се­ци.
Твр­дим да му ње­го­во Кр­ште­ње не­ће до­не­ти ни­ка­кве ко­ри­сти, ако се по­сле
Кр­ште­ња не бу­де сва­ко­днев­но мо­ли­ло.
А са­а је­но ва­жно и­а­ње: Шта ми­сли­те, да ли ва­ше де­те већ мо­же да се
мо­ли?
Уоби­ча­је­ни о­о­вор: Ма, уоп­ште не мо­же, али ми мо­же­мо да се сва­ко­днев­но
мо­ли­мо за ње­га.
Пи­а­ње: Али, ипак од­го­во­ри­те ја­сни­је: хо­ће ли се оно са­мо при то­ме мо­
ли­ти? Шта ће то би­ти: ва­ша мо­ли­тва за ње­га или ће то, ипак, би­ти ње­го­ва
лич­на мо­ли­тва?
261
Уоби­ча­је­ни о­о­вор: То ће пре све­га би­ти на­ша мо­ли­тва за ње­га, оно са­мо
још не мо­же да се мо­ли.
За­и­ста, мо­гло би се по­ми­сли­ти, ка­ква то мо­ли­тва мо­же би­ти кад де­те ни­
шта не зна о Бо­гу, још не уме да го­во­ри и не­спо­соб­но је за би­ло ка­ква
об­ја­шње­ња. За­то, пре не­го што бу­де­мо го­во­ри­ли о мо­ли­тви де­це, тре­ба
да по­раз­го­ва­ра­мо о њи­хо­вом ду­хов­ном жи­во­т у уоп­ште.
Ме­ђу не­ве­ру­ју­ћим љу­ди­ма (а да­нас, због не­до­вољ­не про­све­ће­но­сти, и ме­
ђу па­ро­хи­ја­ни­ма и, уоп­ште, ме­ђу ве­ру­ју­ћим љу­ди­ма) рас­про­стра­ње­на је
јед­на за­блу­да о ду­хов­ном жи­во­т у де­те­та. Обич­но се сма­тра да је ова­ко.
Ево, ма­ма је до­не­ла бе­бу из по­ро­ди­ли­шта. Узи­ма­мо је на ру­ке и ви­ди­
мо – про­сто ан­ђел­че, са­мо јој крил­ца не­до­ста­ју. Ње­на ду­ша је чист лист
Свешτеник Илија Шуγајев
па­пи­ра, на њој још не­ма ни јед­не мр­љи­це. Же­ли­мо да је по­ми­лу­је­мо, али
бо­ји­мо се чак и да је до­так­не­мо да не би­смо упр­ља­ли ње­ну чи­сту ду­ши­цу.
А, у ства­ри, ни­је све та­ко! На­и­ме, у тре­нут­ку ка­да је ма­ма до­не­ла бе­бу из
по­ро­ди­ли­шта, њој уоп­ште ни­је пет или се­дам да­на, њој је већ де­вет ме­
се­ци! Цр­ква је сваг­да зна­ла да жи­вот чо­ве­ка по­чи­ње од тре­нут­ка за­че­ћа.
То је од­мах – већ ма­ле­ни чо­ве­чу­љак. Ње­го­во те­ло се са­сто­ји, од јед­не,
две, че­ти­ри, осам и та­ко да­ље ће­ли­ја, и оно има пра­ву ду­шу, те је за­то већ
пу­но­вре­дан чо­век – са ду­шом и те­лом. По уче­њу Цр­кве, и абор­т у­си су се
сваг­да из­јед­на­ча­ва­ли са пра­вим уби­стви­ма.
Ето та­ко, де­те­т у је већ де­вет ме­се­ци и у том ро­ку ње­го­ва ду­ша је, по пра­ви­
лу, већ упр­ља­на мно­штвом гре­хо­ва. Ка­квих? Јер, оно још ни­је учи­ни­ло
ни­је­дан ко­рак, ни­је из­го­во­ри­ло ни­јед­ну реч, и ни­је из­вр­ши­ло ни­јед­но
са­мо­стал­но де­ло!
Ако сте одлучили да примите Крштење
Ду­хов­на ве­за де­те­та са ро­ди­те­љи­ма то­ли­ко је ја­ка да сва­ки њи­хов грех па­да
на ду­шу де­те­та као там­ни пе­чат. Ма­ма и та­та уве­че се­де пред те­ле­ви­зо­ром
да би гле­да­ли не­при­сто­јан филм. Њи­хо­ва кћер­ки­ца још се на­ла­зи у мај­чи­
ној утро­би. Она ни­шта не ви­ди и ско­ро ни­шта не чу­је. Али, ро­ди­тељ­ски
грех се ути­ску­је у ње­ну ду­шу. За­то ће, кроз пет­на­ест-ше­сна­ест го­ди­на,
ро­ди­те­љи ши­ри­ти ру­ке и чу­ди­ти се: „От­ку­да јој то? Ми смо је вас­пи­та­
ва­ли у стро­го­сти, ни­шта не­при­стој­но у свом жи­во­т у ни­ка­да ни­је ви­де­ла,
све ње­не дру­га­ри­це су при­стој­не. Па за­што је са­да, ка­да је од­ра­сла, та­ко
ла­ко­ми­сле­на?!” Да, ни­шта јој ни­су по­ка­зи­ва­ли, али са­ми они по­на­ша­ли
су се блуд­но: у дру­штву при­ја­те­ља ма­ма је мо­гла се­би да до­зво­ли ма­ло
флер­то­ва­ња, та­та се на ули­ци и на по­слу че­сто за­гле­дао у дру­ге же­не, а
ма­ма и та­та за­јед­но, кад уве­че сме­сте де­цу у кре­вет, до­зво­ља­ва­ли су се­
би да чи­та­ју члан­ке из жу­те штам­пе и да са ин­те­ре­со­ва­њем раз­ма­тра­ју
ин­тим­не по­дроб­но­сти из жи­во­та слав­них лич­но­сти. Ни­шта од то­га де­те
ни­је ви­де­ло, али на ње­го­вој ду­ши остао је оти­сак гре­ха. На при­мер, та­та је
из твор­ни­це украо од­ли­чан алат и ми­сли да си­ну не­ће би­ти од ко­ри­сти да
то са­зна. „У про­тив­ном, по­ста­ће ло­пов!” – ми­сли он у се­би. Али, ка­сни­је
ће се тај на­зо­ви отац чу­ди­ти за­што из ње­го­вог нов­ча­ни­ка не­ста­је но­вац,
 262
јер свог си­на то­ме ни­је учио. Та­кво је свој­ство ду­хов­не ве­зе бли­ских љу­
ди. Мај­ка не ви­ди си­на, али осе­ћа ње­гов бол; син не ви­ди грех ро­ди­те­ља,
али сти­че скло­ност ка ње­му.
Али, не тре­ба ми­сли­ти да се за­хва­љу­ју­ћи ду­хов­ној ве­зи пре­но­се са­мо гре­
си. Све­тост и пра­вед­ност та­ко­ђе се ути­ску­ју у де­цу. Сам Го­спод у Све­том
Пи­сму ка­зу­је да ће Он пам­ти­ти грех до тре­ћег или че­твр­тог ко­ле­на, а
пра­вед­ност – у хи­ља­ду ко­ле­на: „Јер сам ја Го­спод Бог твој, Бог рев­ни­тељ,
Ко­ји по­хо­дим гре­хе отач­ке на си­но­ви­ма до тре­ће­га и до че­твр­то­га ко­ле­на,
оних ко­ји мр­зе на Ме­не; а чи­ним ми­лост на ти­су­ћа­ма оних ко­ји Ме љу­бе и
чу­ва­ју за­по­ве­сти Мо­је” (2 Мој 20, 5–6). Мно­ги све­ти­те­љи има­ли су пра­вед­не
ро­ди­те­ље, на при­мер, пре­по­доб­ни Сер­ги­је Ра­до­ње­шки, а ро­ди­те­љи све­тог
Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког вас­пи­та­ли су не­ко­ли­ко де­це ко­ја су про­сла­вље­на у са­
бо­ру Све­тих. До­ду­ше, ис­ти­чем да, иако се пра­вед­ност пре­да­је чо­ве­ку од
ро­ди­те­ља, Бог ипак не про­сла­вља чо­ве­ка са­мо за ту пра­вед­ност, јер је то
за­слу­га ро­ди­те­ља, а не ње­га са­мог. Го­спод гле­да на оно што чо­век при­ла­же
оно­ме што је сте­као од дру­гих или на оно што гу­би од то­га.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Мо­же се ре­ћи ова­ко: ду­хов­ни жи­вот де­це и ро­ди­те­ља је­дин­ствен је и нео­
дво­јив. По из­ра­зу јед­ног древ­ног цр­кве­ног пи­сца, чо­ве­ко­ва ду­ша по сво­јој
при­ро­ди је – Хри­шћан­ка. Од тре­нут­ка свог за­че­ћа де­те хо­ће да се мо­ли
и ње­го­ва ду­ша то тра­жи. Бе­ба се ују­тру бу­ди у кре­ве­цу и про­те­же се, а
ње­на ду­ша же­ли да се по­мо­ли Бо­гу, али са­ма она то не мо­же, те су ње­ни
ро­ди­те­љи ду­жни да то учи­не за њу. А ма­ма уста­је из по­сте­ље и иде у ку­
хи­њу да спре­ма до­ру­чак. Она схва­та да де­те не уме са­мо да спре­ми је­ло,
иако ве­о­ма же­ли да је­де и за­то она мо­ра све да при­пре­ми и да га на­хра­ни.
А ње­го­ва ду­ша хо­ће и да се мо­ли, али оно ни то не уме да чи­ни, те за­то
ма­ма тре­ба да уста­не ују­тру и да се по­мо­ли, за­тим да на­чи­ни кр­сни знак
над де­те­том и тек по­сле то­га да оде у ку­хи­њу да спре­ма је­ло.
Из жи­ти­ја пре­по­доб­ног Сер­ги­ја очи­глед­но се ви­ди да де­ца мо­гу да се мо­ле
већ у мај­чи­ној утро­би. Јед­ном се ма­ти Пре­по­доб­ног, ка­да је он још био у
ње­ној утро­би, то­ли­ко ду­бо­ко мо­ли­ла за вре­ме Ли­т ур­ги­је, да су у три нај­
ва­жни­ја мо­мен­та Ли­т ур­ги­је сви у хра­му ја­сно чу­ли ка­ко је де­те да­ло глас
од се­бе. Раз­у­ме се, то је чу­до Бо­жи­је, јер де­ца се у утро­би не чу­ју, тач­ни­је,
мо­гу да да­ју глас од се­бе, са­свим су спрем­на за то, али не­ма­ју ва­зду­ха. А
Го­спод по­ка­зу­је ово чу­до да ми не би­смо сум­ња­ли у то да де­ца мо­гу да
се мо­ле још пре не­го што се ро­де. Она се не мо­ле ре­чи­ма јер их не зна­ју,
али њи­хо­ва ду­ша мо­же да осе­ти мај­чи­ну усме­ре­ност ка Бо­гу за вре­ме мо­
ли­тве, мо­гу да усме­ре сво­је ду­ше у истом прав­цу и да осе­те исту ра­дост
мо­ли­тве ко­ја је об­у­зе­ла мај­ку.
Све што се са де­те­том до­га­ђа у утро­би од­ра­жа­ва­ће се у ње­му то­ком це­лог
жи­во­та. Ути­сци из тог уз­ра­ста нај­ду­бљи су. Не­ког деч­јег ле­ка­ра јед­на
мај­ка упи­та­ла је: „Док­то­ре, ка­да тре­ба да поч­нем да вас­пи­та­вам сво­је
де­те?” – „Ко­ли­ко је већ ста­ро?” – „Шест ме­се­ци”. – „За­ка­сни­ли сте шест
263
ме­се­ци”, – од­го­во­рио је ле­кар. Као све­ште­ник, ре­као бих да је мај­ка за­ка­
сни­ла да­ле­ко ви­ше.
Ов­де же­лим да ис­так­нем сле­де­ће. Ви мо­же­те да се за­чу­ди­те, збу­ни­те, из­не­
на­ди­те и да по­ста­ви­те са­свим оправ­да­но пи­та­ње: „Ка­ко то? За­што јед­ни
гре­ше, а грех пре­ла­зи на дру­ге? Ка­ко грех мо­же да се пре­но­си на дру­гог
чо­ве­ка?”
Вр­ло че­сто је ме­ђу љу­ди­ма рас­про­стра­ње­на са­свим не­пра­во­слав­на пред­ста­
ва о гре­ху. Сма­тра се да је грех по­гре­шка [пре­ступ, кри­ви­ца] пред Бо­гом,
ко­ју Он мо­же да опро­сти или не опро­сти чо­ве­ку. Али грех ни­је по­гре­шка.
Кри­ви­ца јед­ног чо­ве­ка не мо­же пре­ћи на дру­гог чо­ве­ка. Ако је не­ко украо
сто ру­ба­ља свом су­се­ду, он­да би при­го­во­ри су­се­да упу­ће­ни си­ну ло­по­ва
Свешτеник Илија Шуγајев
би­ли пот­пу­но нео­сно­ва­ни. Ко је украо тај је ду­жан и да вра­ти укра­де­но.
По пра­во­слав­ном уче­њу, грех ни­је по­гре­шка, не­го бо­лест ду­ше, а бо­лест
се ве­о­ма ла­ко пре­но­си на дру­ге. Ако не­ко из­вр­ши кра­ђу, он­да кри­ви­ца
за ту кра­ђу не пре­ла­зи на ње­го­вог си­на, не­го на овог мо­же пре­ћи бо­лест
ду­ше – скло­ност ка кра­ђи.
Дру­ги при­мер. По­ро­ди­ца се во­зи ко­ли­ма. За во­ла­ном се­ди отац, по­ред ње­
га је мај­ка, а по­за­ди су де­чи­ца. Отац кр­ши са­о­бра­ћај­на пра­ви­ла, пре­ти­че
на не­до­зво­ље­ном ме­сту и у су­срет му из­не­на­да из­ле­ће ауто­мо­бил. Да би
из­бе­гао че­о­ни су­дар, отац окре­ће во­лан и сва по­ро­ди­ца сле­ће у ус­пут­ни
ја­рак. Ко је крив за са­о­бра­ћај­ну не­сре­ћу? Ја­сно је да је то са­мо је­дан чо­
век – отац, али, ко­га ће да од­ве­зу у бол­ни­цу? Са­мо оца? Не, од­ве­шће их
све, јер је сва по­ро­ди­ца по­стра­да­ла кри­ви­цом јед­ног. Они ни­су кри­ви, али
мо­ра­ју да се ле­че. Та­ко је и са гре­хом: гре­ши је­дан – ма­ма или та­та, а од
Ако сте одлучили да примите Крштење
гре­ха и скло­но­сти ка ње­му ле­чи­ће се и де­чи­ца. Она тре­ба убу­ду­ће да се
бо­ре са стра­шћу ко­ју су ро­ди­те­љи по­се­ја­ли у њи­ма. Она ће, та де­ца, ићи
на ис­по­вест и сво­јим по­кај­ним су­за­ма спи­ра­ће тај грех.
Али, ка­жу да је то не­пра­вед­но и не­ра­зум­но. Ме­ђу­тим, не го­во­ри­мо да је не­
пра­вед­но ка­да се је­дан члан по­ро­ди­це за­ра­зи гри­пом, а од ње­га се за­ра­зе
сви оста­ли чла­но­ви по­ро­ди­це.
Ка­да го­во­ри­мо о ду­хов­ном жи­во­т у де­це, тре­ба да ис­так­не­мо и то да је Пра­
во­слав­на Цр­ква сваг­да сма­тра­ла да пр­во­род­ни грех по­сто­ји. По би­блиј­
ском уче­њу, Ада­мов и Евин гре­хо­пад унео је ква­ре­ње не са­мо у њи­хо­ву
соп­стве­ну при­ро­ду, не­го се на­след­но од­ра­зио на све њи­хо­ве по­том­ке.
Ство­рив­ши пра­ро­ди­те­ље, Го­спод им је дао основ­ну за­по­вест: да не оку­
ша­ју пло­да са др­ве­та по­зна­ња до­бра и зла. Бог га је по­са­дио да би ис­пи­тао
(по­знао) у ком прав­цу ће чо­век усме­ри­ти сво­ју сло­бо­ду: пре­ма до­бру или
пре­ма злу. По­што је чо­век ство­рен као на­чел­но сло­бо­дан, би­ло је још не­
по­зна­то у ком прав­цу ће упо­тре­би­ти сво­ју сло­бо­ду. Шта се де­ша­ва у ра­ју?
Зми­ја се ја­вља Еви и пред­ла­же јој да по­је­де плод од за­бра­ње­ног др­ве­та,
пре­ла­шћу­ју­ћи је ти­ме да ће по­сле ку­ша­ња зна­ти све, као Бог. Би­ра­ју­ћи
ко­ме да се по­ве­ри – Бо­гу или ђа­во­лу, – Ева по­кла­ња ве­ру ђа­во­лу. Она пр­
 264
ва оку­ша плод. Кад чу­је од Еве зми­ји­не ре­чи, Адам по­на­вља њен из­бор.
Са­да па­жљи­ви­је раз­мо­три­мо би­блиј­ску по­вест о то­ме шта се да­ље до­га­ђа
са пр­вим љу­ди­ма. Бог се ја­вља Ада­му и пи­та: „Ада­ме, шта учи­ни?” Адам
из­не­на­да, као не­ки ма­ли­шан, бе­жи и у гр­му се кри­је од Бо­га. Пот­пу­но
без­у­ман по­сту­пак! Са­мо је­дан тре­ну­так ра­ни­је Адам је до­бро знао да не
мо­же да се са­кри­је од Бо­га, а још не­дав­но да­вао је име­на свим жи­во­ти­
ња­ма, што је ука­зи­ва­ло на ње­го­ву спо­соб­ност да ду­бо­ко раз­у­ме су­шти­ну
свих жи­вих би­ћа. Али, са­да се у Ада­му све по­му­ти­ло. Ње­гов ра­зум се
по­мра­чио. Још не­дав­но он се ра­до­вао оп­ште­њу са Бо­гом, а са­да са сти­
дом бе­жи од Ње­га. Сва осе­ћа­ња у Ада­му су се пре­мет­ну­ла и по­ста­ло му
је не­при­јат­но оно што му је ра­ни­је пру­жа­ло ужи­ва­ње. Бог по­но­во пи­та
Ада­ма: „Шта си учи­нио?” Уме­сто ре­чи по­ка­ја­ња и мол­бе за опро­штај, чу­
је­мо: „Же­на, ко­ју си удру­жио са мном, она ми да­де плод”. То јест, Адам за
све окри­вљу­је сво­ју же­ну. Шта­ви­ше, Адам мал­те­не окри­вљу­је Са­мог Бо­га:
то је учи­ни­ла она ко­ју си ми Ти дао. У Ада­му су се пре­мет­ну­ле све же­ље
– он не же­ли да се вра­ти Бо­гу, хо­ће са­мо да оправ­да се­бе и да се из­ву­че из
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
не­при­ли­ке. От­при­ли­ке то исто чи­ни Ева: она не мо­ли за опро­штај, не­го
за све окри­вљу­је зми­ју. Да­кле, у Ада­му је све пре­вр­ну­то: и ум, и осе­ћа­ња,
и во­ља. Грех је ушао у ње­го­ву при­ро­ду.
Ова про­ме­на у Ада­му од­ра­зи­ла се и на све нас. Пре па­да чо­век је имао
би­стар и све­тао ум, а са­да тек са ве­ли­ким на­по­ром и по­гре­шка­ма мо­
же да сти­че зна­ње о пред­ме­ти­ма ви­дљи­вог све­та ко­ји га окру­жу­је. Пре
па­да чо­век се на­ла­зио у нај­при­сни­јем оп­ште­њу за Бо­гом и за­то је имао
ја­сно и пра­вил­но по­зна­ње, а по­сле па­да он при­род­ним пу­тем мо­же да
сти­че са­мо оп­шту пред­ста­ву о Бо­гу, а исти­не ко­је му би­ва­ју са­оп­ште­не
пу­тем Бо­жан­ског от­кри­ве­ња по­ка­зу­ју се као не­по­зна­те и не­по­јам­не за
ње­га. Скло­ност ње­го­ве во­ље ка гре­ху по­ста­ла је са­да удео свих љу­ди и
они мо­ра­ју да уло­же ве­ли­ке на­по­ре да би у се­би су­зби­ли ту скло­ност и
ишли пу­тем до­бра. Пре па­да ср­це Ада­ма и Еве од­ли­ко­ва­ло се чи­сто­том и
не­по­роч­но­шћу и би­ло је ис­пу­ње­но уз­ви­ше­ним осе­ћа­њи­ма. А по­сле па­да
у ср­цу пра­ро­ди­те­ља и њи­хо­вих по­то­ма­ка по­ја­ви­ле су се не­чи­сте и чул­не
же­ље и стре­мље­ње ка до­бри­ма ово­га све­та као из­во­ру сре­ће. Пре па­да
људ­ско те­ло од­ли­ко­ва­ло се сна­гом и от­пор­но­шћу и ни­је па­ти­ло од бо­
ле­сти ко­ји­ма ће би­ти из­ло­же­но по­сле па­да. За­вр­ше­так ра­зних те­ле­сних
не­во­ља је – те­ле­сна смрт.
Да­кле, ре­зи­ми­ра­ју­ћи оно што је ре­че­но, мо­же­мо да за­кљу­чи­мо да де­ца,
у ду­хов­ном сми­слу, на­ста­вља­ју жи­вот сво­јих ро­ди­те­ља. Ве­о­ма је те­шко
по­ву­ћи гра­ни­цу ме­ђу њи­ма. Сто­га, ка­да се ма­ма или та­та мо­ле, а де­те у
том тре­нут­ку, мо­жда, спа­ва у кре­ве­цу, та­да се у ње­го­вој ду­ши ипак до­га­
ђа не­што за­ди­вљу­ју­ће, што нам до­зво­ља­ва да го­во­ри­мо о то­ме да и ма­ла
де­ца мо­гу да усва­ја­ју пло­до­ве мо­ли­тве.
265
Причешће
П р­ви знак цр­кве­ног жи­во­та је сва­ко­днев­на мо­ли­тва, али њен глав­ни
са­др­жај је­сте уче­шће у Тај­ни Све­тог При­че­шћа. Њен пу­ни на­зив је:
При­че­шће Хри­сто­вим Те­лом и Кр­вљу. По­ку­ша­ћу не­што да ка­жем о овој
Тај­ни.
Пи­а­ње: Ко од вас зна шта је Тај­на ве­че­ра?
О­о­вор: То је јед­на сли­ка. (Је­дан од два­де­сет-три­де­сет са­го­вор­ни­ка.)
У Пра­во­слав­ној Цр­кви Тај­ном ве­че­ром на­зи­ва­мо по­след­њу пас­хал­ну тр­пе­
зу Го­спо­да са уче­ни­ци­ма-апо­сто­ли­ма. Она се на­зи­ва Тај­ном јер се вр­ши­ла
скри­ве­но од дру­гих љу­ди. Го­спод је знао да ће те но­ћи би­ти ухва­ћен и
пре­дат да се ра­зап­не. Она је тај­на (а на је­лин­ском је­зи­ку ова реч има још
Свешτеник Илија Шуγајев
и зна­че­ње „та­јин­стве­на”) још и за­то што је на њој уста­но­вље­на Тај­на Све­
тог При­че­шћа. „Ве­че­ра” на цр­кве­но­сло­вен­ском је­зи­ку зна­чи јед­но­став­но
„ве­чер­ња тр­пе­за”. На Тај­ној ве­че­ри Го­спод је узео хлеб и, пре­ло­мив­ши
га, раз­дао га уче­ни­ци­ма, ре­кав­ши: „При­ми­те, је­ди­те, ово је Те­ло Мо­је”, а
та­ко исто по ве­че­ри и ча­шу, го­во­ре­ћи: „Ова је ча­ша Но­ви за­вет у кр­ви
Мо­јој, ко­ја се за вас из­ли­ва”. Та­ко­ђе Го­спод је на Тај­ној ве­че­ри ре­као: „Ово
чи­ни­те за Мој спо­мен”. И да­нас, по Спа­си­те­ље­вој ре­чи, у хра­мо­ви­ма се
сва­ко­днев­но вр­ши бо­го­слу­же­ње зва­но Ли­т ур­ги­ја, за вре­ме ко­је се по­на­
вља Тај­на ве­че­ра. Вер­ни у храм до­но­се хлеб (на­рав­но, ко­ји ни­је ку­пљен у
обли­жњој пе­ка­ри, не­го је по­себ­но ис­пе­чен), при­но­се ви­но (та­ко­ђе по­себ­
но, од­ре­ђе­них сор­ти, цр­ве­но, да би сво­јом бо­јом под­се­ћа­ло на крв, чи­сто,
без при­ме­са, да би би­ло до­стој­но упо­тре­бе у овој Тај­ни). Све­ште­ник и сви
ко­ји сто­је у хра­му, мо­ле се да ти Да­ро­ви бу­ду осве­ће­ни. На хлеб и ви­но
Ако сте одлучили да примите Крштење
си­ла­зи Све­ти Дух и они по­ста­ју Хри­сто­во Те­ло и Крв. На кра­ју слу­жбе
све­ште­ник из­ла­зи са Ча­шом у ко­јој се на­ла­зе Хри­сто­во Те­ло и Крв, ко­ји
ви­ше ни­су хлеб и ви­но. Сви ко­ји су се при­пре­ма­ли при­сту­па­ју Ча­ши и
при­че­шћу­ју се, то јест при­ма­ју у се­бе Са­мог Спа­си­те­ља. Спо­ља­шњи из­
глед Све­тих Да­ро­ва се не ме­ња, јер Го­спод зна да ми не мо­же­мо да је­де­мо
чо­ве­чи­је те­ло и крв и за­то је уста­но­вио да се при­че­шћу­је­мо Ње­го­вим
Те­лом и кр­вљу под ви­дом хле­ба и ви­на.
То је нај­ва­жни­ја Тај­на у жи­во­т у Хри­шћа­на. Ако је циљ хри­шћан­ског жи­во­
та да жи­ви­мо са Бо­гом, он­да се упра­во у овој Тај­ни сје­ди­њу­је­мо са Хри­
стом, Ње­го­вим Те­лом и Кр­вљу, а бу­ду­ћи да је Хри­стос Бо­го­чо­век, ти­ме се
сје­ди­њу­је­мо са Са­мим Бо­гом. Шта мо­же би­ти ва­жни­је за Хри­шћа­ни­на?
Јер, у ње­го­во те­ло и крв ула­зи Сам Спа­си­тељ. Ми се не сје­ди­њу­је­мо ап­
стракт­но са Бо­гом, не­го је Сам Бо­го­чо­век при­су­тан у на­ма.
Тај­на При­че­шћа упра­во и је­сте онај крв­ни су­дић ко­ји хра­ни сва­ког Хри­
шћа­ни­на као ће­ли­ју цр­кве­ног ор­га­ни­зма. Чим чо­век пре­се­че тај крв­ни
суд, по­чи­ње да уми­ре. Хри­шћа­нин ко­ји пре­ста­је да се при­че­шћу­је пре­ста­
је да би­ва Хри­шћа­нин. Мо­же­мо га упи­та­ти: „Па ка­кав си ти Хри­шћа­нин
ако у те­би не­ма Хри­ста?”
 266
Тран­спла­та­ци­ја ор­га­на вр­ши се са­мо за­то да би за­тим тај ор­ган жи­вео у
је­дин­ству са це­ло­куп­ним ор­га­ни­змом. Исто мо­же­мо ре­ћи и о При­че­шћу.
У Тај­ни Кр­ште­ња чо­век се по­но­во ра­ђа да би се при­бли­жио Бо­гу, а са­мо
при­оп­ште­ње вр­ши се у Тај­ни При­че­шћа. На­рав­но, без Кр­ште­ња би­ло
би не­мо­гу­ће При­че­шће, али и без При­че­шћа Кр­ште­ње гу­би сво­ју сна­гу.
Ако не тран­сплан­ти­ра­мо ор­ган, до ње­га не­ће до­спе­ти жи­во­твор­не ка­пи
кр­ви. Ако не кр­сти­мо чо­ве­ка, до ње­га не­ће до­спе­ти жи­во­но­сно Те­ло и
Крв Спа­си­те­ља. Али, Кр­ште­ње се вр­ши са­мо је­дан­пут у чо­ве­ко­вом жи­
во­т у, а он је ду­жан да се при­че­шћу­је че­сто – јед­ном у две-три не­де­ље,
или ма­кар јед­ном ме­сеч­но. Ор­ган се пре­са­ђу­је јед­ном у жи­во­т у, али он
[Хри­шћа­нин] тре­ба да се по­сто­ја­но хра­ни и уми­ва кр­вљу јер то је нео­п­
хо­дан услов жи­во­та.
Ова Тај­на је ве­о­ма ва­жна. За­и­ста, шта мо­же би­ти ва­жни­је од на­шег сје­ди­
ње­ња са Бо­гом? Мо­гу да про­чи­там сто­ти­не ду­хов­них књи­га и да чи­та­њем
до­знам из њих на хи­ља­де му­дрих и до­брих са­ве­та о то­ме ка­ко да по­сту­па­
мо у овој или оној си­т у­а­ци­ји. Али от­куд ми сна­ге да се др­жим тих са­ве­та?
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Мо­гу сва­ки дан да раз­го­ва­рам са ду­хо­но­сним стар­ци­ма, ре­ша­ва­ју­ћи с њи­
ма сво­је не­до­у­ми­це, али из че­га да цр­пим сна­гу за ис­пра­вља­ње свог жи­
во­та у скла­ду са њи­хо­вим уче­њем? У Тај­ни При­че­шћа Сам Го­спод ула­зи
у нас и да­је нам сна­гу, про­све­тљу­је нас из­ну­тра и чи­ни нам ра­зу­мљи­вим
оно што је ју­че би­ло не­до­ступ­но.
Тре­ба се при­пре­ма­ти за ову Тај­ну. Не мо­же чо­век да уђе у храм, да од­сто­ји
пет ми­ну­та и за­тим да ка­же: „Ево, из­не­ли су Ча­шу! Идем да се при­че­
стим!” Не, тре­ба бри­жљи­во да се при­пре­ма­мо. Од­ра­сли се за При­че­шће
при­пре­ма­ју тро­ја­ко: по­стом, мо­ли­твом и ис­по­ве­шћу. Пред При­че­шће по­
треб­но је да по­сти­мо ма­кар два-три да­на, не је­ду­ћи ме­со, млеч­ну хра­ну и
ја­ја. У пост спа­да и уз­др­жа­ва­ње од ин­тим­них од­но­са и од ра­зо­но­да сва­ке
вр­сте (му­зи­ке, те­ле­ви­зи­је и та­ко да­ље). Кад је бо­ле­стан, о ме­ри сво­га по­
ста пред При­че­шће чо­век тре­ба да се по­са­ве­т у­је са све­ште­ни­ком. По­ред
уоби­ча­је­них ју­тар­њих и ве­чер­њих мо­ли­тви, пред При­че­шће се по­себ­но
чи­та „Пра­ви­ло пред Све­то При­че­шће”. Та­ко­ђе је нео­п­ход­на и ис­по­вест да
би чо­век при­сту­пио тој ве­ли­кој Тај­ни са чи­стом са­ве­шћу. Не би тре­ба­ло
да се до­го­ди да смо се ју­че с не­ким по­т у­кли, или да смо не­ког увре­ди­ли
или по­ни­зи­ли, а да да­нас иде­мо да се при­че­сти­мо. По­сле те­шких гре­хо­ва
(из­дај­ство, блуд, абор­т ус, кра­ђа и оста­ло) чо­век на не­ко вре­ме би­ва од­лу­
чен од При­че­шћа и мо­же да при­сту­пи Ча­ши тек по­сле искре­ног по­ка­ја­ња.
Та­ко се при­пре­ма­ју од­ра­сли.
По­што са­да има мно­го ро­ди­те­ља ко­ји су кр­сти­ли сво­ју де­цу, ре­ћи ћу не­што
о то­ме ка­ко тре­ба при­пре­ма­ти де­цу за При­че­шће. Нај­пре да на­по­ме­нем да
их не тре­ба при­пре­ма­ти пре уз­ра­ста од три го­ди­не. Мај­ка мо­же да по­до­ји
де­те ка­да оно то тра­жи, а за­тим да до­ђе у храм. При том не мо­ра да до­ђе
на по­че­так слу­жбе. Ако слу­жба у хра­му по­чи­ње у 8 са­ти, он­да ро­ди­те­љи
267
са де­цом мо­гу да до­ђу у 9 са­ти и 15 ми­ну­та. До­шли су, за 15 ми­ну­та ће
би­ти При­че­шће, при­че­сти­ли су се, а кроз 15 ми­ну­та је за­вр­ше­так слу­жбе.
Сва­ко де­те, чак и нај­не­мир­ни­је, обич­но из­др­жи то­ли­ко вре­ме­на у хра­му.
Ако се де­те по­на­ша мир­но, мо­же се до­ћи и ра­ни­је. Већ сâм ам­би­јент хра­ма
са мо­ли­тве­ним по­ја­њем хо­ра, во­згла­си­ма ђа­ко­на или све­ште­ни­ка, ико­на­
ма Све­тих ко­ји као да гле­да­ју из ви­шњег све­та и по­себ­ним ми­о­ми­ри­сом
та­мја­на бла­го­твор­но ће ути­ца­ти на ма­ли­ша­не.
У тре­ћој го­ди­ни код де­те­та на­сту­па од­ре­ђе­но пре­ла­зно до­ба, оно од­ра­ста и
већ упра­вља сво­јим осе­ћа­њи­ма и по­ступ­ци­ма. За­то се од тре­ће до сед­ме
го­ди­не де­ца већ при­че­шћу­ју на пра­зан же­лу­дац. У тре­ћој го­ди­ни ми де­те­
ту мо­же­мо да об­ја­сни­мо да пре слу­жбе не тре­ба је­сти и оно већ мо­же да
Свешτеник Илија Шуγајев
се уз­др­жи кад ви­ди слу­чај­но оста­вље­ни слат­киш. Де­ца тог уз­ра­ста та­ко­ђе
се не до­во­де на по­че­так слу­жбе, већ не­што ра­ни­је не­го нај­мла­ђа. У сед­мој
го­ди­ни на­сту­па сле­де­ћа ета­па раз­во­ја де­те­та. Оно по­ста­је ма­ли од­ра­стао
чо­век и за­то све чи­ни као од­ра­сли, са­мо у ма­њој ме­ри. На при­мер, од­ра­
сли по­сте два-три да­на, а де­те тре­ба да по­сти ма­кар је­дан дан. Од­ра­сли
чи­та­ју це­ло мо­ли­тве­но пра­ви­ло, а де­те­т у је до­вољ­но не­ко­ли­ко крат­ких
мо­ли­тви, и, нај­зад, од сед­ме го­ди­не де­ца по­чи­њу да се ис­по­ве­да­ју. За­тим,
по ме­ри уз­ра­ста­ња, де­ца се све ви­ше при­бли­жа­ва­ју од­ра­сли­ма: по­сте ма­ло
ду­же, чи­та­ју ви­ше мо­ли­та­ва и озбиљ­ни­је се ис­по­ве­да­ју.
Нај­ма­њу де­цу ве­ру­ју­ћи ро­ди­те­љи обич­но до­во­де на При­че­шће сва­ке не­
де­ље, уто­ли­ко пре што је при­пре­ма де­це са­свим јед­но­став­на. Обич­но се
по­чев од сед­ме го­ди­не де­ца већ при­че­шћу­ју ре­ђе – от­при­ли­ке јед­ном у
две-три не­де­ље. То се об­ја­шња­ва ти­ме што сва­ке не­де­ље већ по­сто­је два
Ако сте одлучили да примите Крштење
по­сна да­на (сре­да и пе­так), а до­да­ва­ти још је­дан по­сни дан у сед­ми­ци пред
При­че­шће би­ло би те­шко и за од­ра­сле и за де­цу.
Исповест
Ч ак и ако бу­де­те сва­ке не­де­ље во­ди­ли сво­је де­те на При­че­шће, а са­ми се
не бу­де­те при­че­шћи­ва­ли, то ће би­ти по­гре­шно, а уз то још и не­ча­сно:
„Иди ти, кћер­чи­це, у Цар­ство Не­бе­ско, а ја ћу још не­ко вре­ме по­че­ка­ти,
још сам не­до­ра­сла”. Не, ро­ди­те­љи су ду­жни да сваг­да бу­ду ис­пред и да во­
де де­те за со­бом. А да би­смо се ми, од­ра­сли, при­че­шћи­ва­ли, нео­п­ход­но је
да се ис­по­ве­да­мо. За­то ћу на за­вр­шет­ку на­шег раз­го­во­ра ре­ћи не­ко­ли­ко
ре­чи о Тај­ни Ис­по­ве­сти.
Ис­по­вест се у мо­ли­тва­ма на­зи­ва „ле­чи­ли­штем”, то јест бол­ни­цом. За­што?
Сва­ки грех ко­ји по­чи­ни­мо – ра­на је на ду­ши. Ра­ну тре­ба ле­чи­ти, а не
опра­шта­ти. Кад сло­мим но­гу, он­да ви­ше не мо­гу да тр­чим, кад сло­мим
ру­ку – не мо­гу да сви­рам ви­о­ли­ну, то јест већ сам дру­га­чи­ји и не­што не
мо­гу да учи­ним. Оно што сам још ју­че мо­гао ла­ко да учи­ним, да­нас је не­
мо­гу­ће. Та­ко је и са гре­хом. Чо­век је пре­ва­рио же­ну. Он мо­же да се бу­са
у гру­ди и ко­ли­ко му дра­го да го­во­ри: „Пре­ва­рио, па шта! Са­мо јед­ном!
 268
Ви­ше не­ћу да ва­рам, да­кле, све је у ре­ду”. Не, по­ка­зу­је се да ни­је у ре­ду.
Чо­век је већ дру­га­чи­ји! У ње­го­вој ду­ши не­што се скр­ха­ло и он ви­ше не
мо­же да во­ли сво­ју же­ну она­ко ка­ко ју је во­лео ра­ни­је и не мо­же да во­ли
де­цу као што их је во­лео ра­ни­је. И са­да, да би вра­тио пре­ђа­шње ста­ње,
тре­ба да ле­чи сво­ју ду­шу.
Кад се раз­бо­ли­мо, тр­чи­мо код ле­ка­ра на пре­глед. Шта за­ти­че­мо у ор­ди­на­
ци­ји? Ле­кар ко­ји тре­ба да нас ле­чи се­ди, а са њим је и ме­ди­цин­ска се­стра
ко­ја му по­ма­же. Исто би­ва и на ис­по­ве­сти. Ми сто­ји­мо на ис­по­ве­сти пред
Кр­стом и Је­ван­ђе­љем, јер је Ле­кар на­ших ду­ша Сам Го­спод. Све­ште­ник
на ис­по­ве­сти је као ме­ди­цин­ска се­стра ко­ја са­мо по­ма­же. За­то ни­је та­ко
ва­жно ка­квом све­ште­ни­ку ис­по­ве­да­мо сво­је гре­хе – мла­дом или у го­ди­
на­ма, ис­ку­сном или не­ис­ку­сном. Кад до­ђе­мо код ле­ка­ра, те­шко да ће од­
лу­чу­ју­ћи зна­чај има­ти то ка­ква је ме­ди­цин­ска се­стра та­да по­ред ле­ка­ра.
Нај­ва­жни­је је да ле­кар бу­де до­бар. Ле­кар на ис­по­ве­сти сваг­да је нај­бо­љи
од свих ле­ка­ра.
Али, ако же­ли­мо не са­мо да се ис­по­ве­да­мо, не­го и да се по­са­ве­т у­је­мо, он­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
да је ту ствар ма­ло дру­га­чи­ја. Све­ште­ник из свог ду­хов­ног ис­ку­ства да­је
са­вет ко­ји за­ви­си од то­га ка­ко је он сам схва­тио је­ван­ђељ­ску исти­ну. Та­
да је мо­гу­ће и по­треб­но би­ра­ти све­ште­ни­ка. Нај­бо­ље је да се са­ве­т у­је­мо
са јед­ним све­ште­ни­ком ко­ји ће у том слу­ча­ју би­ти наш ду­хов­ник, а ми
ње­го­во ду­хов­но че­до. Та­ко­ђе, нај­бо­ље је да се са­ве­т у­је­мо са ис­ку­сни­јим
све­ште­ни­ком или ма­кар са оним ко­ји је сте­као на­ше по­ве­ре­ње и ко до­не­
кле по­зна­је нас и на­шу по­ро­ди­цу.
Да би Го­спод при­мио на­шу ис­по­вест и опро­стио нам гре­хе, по­сто­је од­ре­
ђе­ни усло­ви. Пр­ви услов је сви­ма по­знат – то је искре­ност. При­ли­ком
ле­кар­ског пре­гле­да тру­ди­мо се да ле­ка­ру опи­ше­мо све бо­ле­сти: ов­де нас
бо­ли, ту нас ки­да од бо­ло­ва, а та­мо про­ба­да. Бо­ји­мо се да не­што скри­је­мо,
јер ће, у про­тив­ном, ле­кар по­ста­ви­ти по­гре­шну ди­јаг­но­зу и не­пра­вил­но
нас ле­чи­ти. Не­што слич­но до­га­ђа се на ис­по­ве­сти. Ако пре­ћу­ти­мо не­ке
гре­хе, све­ште­ник ће, ни­шта не зна­ју­ћи, спо­кој­но про­чи­та­ти мо­ли­тву и
из­го­во­ри­ти: „Опра­штам ти и от­пу­штам све гре­хе”. А Го­спод ће у том мо­
мен­т у ре­ћи: „Али Ја не опра­штам”. Ва­жно је да бу­де­мо ис­кре­ни и ча­сни.
На при­мер, ако се на ис­по­ве­сти прав­да­мо: „Ето, дру­го­ви су ме на­ве­ли да
се опи­јем”, – то уоп­ште не­ће би­ти ча­сно. Је­су ли ти дру­го­ви на­сил­но вот­ку
у уста ули­ва­ли? Ни­су? Он­да сам и од­го­ва­рај.
Дру­ги услов је сле­де­ћи. Ако сам до­шао код ле­ка­ра и че­сти­то, не кри­ју­ћи,
на­бро­јао све сво­је бо­ле­сти, то уоп­ште не зна­чи да ћу из ор­ди­на­ци­је иза­
ћи већ здрав. Ја сам са­мо име­но­вао бо­ле­сти, а ле­кар је са­мо по­чео да ме
ле­чи. Вр­ло мно­го то­га за­ви­си од ме­не – хо­ћу ли узи­ма­ти ле­ко­ве, да ли ћу
др­жа­ти ди­је­т у, хо­ћу ли ићи на те­ра­пи­је. Ако све ис­пу­ња­вам, за не­ко вре­ме
ћу оздра­ви­ти. Исто се де­ша­ва и у по­ка­ја­њу. На ис­по­ве­сти са­мо по­чи­ње
на­ше оздра­вље­ње. Ако је до­шао ал­ко­хо­ли­чар да се ка­је што пи­је, он не­ће
269
од­мах по­сле ис­по­ве­сти по­ста­ти тре­зве­њак. Го­спод гле­да ка­ко се по­на­
ша­мо по­сле ис­по­ве­сти. Јер, као што ле­кар не мо­же на­сил­но да из­ле­чи
бо­ле­сни­ка ко­ји се не др­жи ње­го­вих упут­ста­ва, та­ко ни Го­спод не мо­же
на си­лу да из­ле­чи чо­ве­ка од ње­го­вог гре­ха ако овај не же­ли сва­ко­днев­но
да се мо­ли, да др­жи за­по­ве­сти и, уоп­ште, да во­ди ду­хо­ван жи­вот. Ако си
пре­ва­рио же­ну и не же­лиш ви­ше да је ва­раш, та­да не­мој ви­ше да чи­таш
не­при­стој­не ча­со­пи­се, не­мој да гле­даш на те­ле­ви­зи­ји за­пад­не фил­мо­ве
и раз­врат­ну ре­кла­му, не­мој да се сло­бод­но оп­хо­диш са осо­ба­ма жен­ског
по­ла, и та­ко да­ље. Та­да ће ти Го­спод да­ти ду­хов­ну сна­гу и вра­ти­ће ти љу­
бав пре­ма брач­ном дру­гу.
Ве­о­ма је ва­жан још је­дан, тре­ћи, услов. Ако же­лиш да у ста­ну бу­де чи­сто,
Свешτеник Илија Шуγајев
мо­раш че­сто да га чи­стиш и спре­маш: сва­ки дан ма­кар ма­ло, а јед­ном
не­дељ­но тре­ба да оба­виш ве­ли­ко спре­ма­ње. Та­ко је и са ду­шом: чи­сто­та
ду­ше зах­те­ва по­сто­ја­ни труд. За­ми­сли­мо мрач­ну и пр­ља­ву со­бу у ко­јој
је сме­ћа то­ли­ко мно­го да у њу не до­пи­ре ни је­дан зрак сун­ца. Шта ви­ди
до­ма­ћин со­бе ако у њој не­ма стру­је? Ни­шта! Пр­љав­шти­не је мно­го, али
ни­шта се не ви­ди. Чо­век осе­ћа ту пр­љав­шти­ну, али је не ви­ди. Да би се
осло­бо­дио пр­љав­шти­не, он по­чи­ње да чи­сти со­бу. Пр­во што тре­ба да
учи­ни је да по­чи­сти про­зор сво­је со­бе. Пр­ви зрак сун­ца па­да у со­бу. Шта
до­ма­ћин ви­ди у по­лу­мра­ку? Ис­пр­ва ви­ди са­мо ве­ли­ке пред­ме­те: ор­мар
ко­ји сто­ји кри­во, пре­вр­нут сто и раз­ба­ца­не сто­ли­це. До­ма­ћин ће све то
ста­ви­ти на сво­је ме­сто. У со­би је већ на­стао ве­ћи ред и, пре­ма то­ме, све­
тли­је је. Са­да се мо­гу ра­за­бра­ти сит­ни­ји пред­ме­ти: ено раз­ба­ца­них књи­га
и рас­т у­ре­них но­ви­на. До­ма­ћин сре­ђу­је и то. По­но­во по­ста­је све­тли­је… И
Ако сте одлучили да примите Крштење
та­ко ко­рак по ко­рак, сва­ки пут је све све­тли­је и чи­сти­је. Ка­да је спре­ма­ње
за­вр­ше­но, све бли­ста, све се ца­кли, сва­ка трун­ка пра­ши­не се ви­ди и он
хо­ће да је обри­ше, сва­ка ствар ко­ја се не на­ла­зи на свом ме­сту при­мет­на
је и же­ли да је вра­ти на сво­је ме­сто.
Не­што слич­но се де­ша­ва и са чо­ве­ком за вре­ме ис­по­ве­сти. Пр­ви пут је до­
шао на ис­по­вест. По пра­ви­лу, не мо­же од­мах да име­ну­је све сво­је гре­хе,
не­го са­мо два-три, и то оне ко­је му са­вест не до­пу­шта да за­бо­ра­ви. У ду­ши
му по­ста­је чи­сти­је и, пре­ма то­ме, све­тли­је. По­сле из­ве­сног вре­ме­на чо­век
по­чи­ње да уви­ђа у се­би оно што ни­ка­да ни­је ви­део. По­но­во се ис­по­ве­да
и по­ку­ша­ва да се из­ба­ви од тог гре­ха, а у ду­ши му по­ста­је још све­тли­је, и
та­ко да­ље. Ка­да се чо­век стал­но ис­по­ве­да ње­го­ва ду­ша је као чи­ста и спре­
мље­на со­ба у ко­јој се ви­ди сва­ка трун­ка пра­ши­не. Ако је чо­век на­ви­као да
ви­ди нај­сит­ни­је гре­хе, те­шко да ће до­ћи до те­жих гре­хо­ва. У ства­ри, сит­ни
гре­си уоп­ште ни­су не­знат­ни, то су са­мо пр­ви ко­ра­ци ка те­жим гре­си­ма.
Ако чи­ни­мо ма­ле гре­хе, он­да ла­ко мо­же­мо да до­ђе­мо до озбиљ­ни­јих. Онај
ко не учи­ни пр­ви ко­рак ни­ка­да им се не­ће при­бли­жи­ти.
Ве­о­ма че­сто се чо­век ко­ји се ни­ка­да ни­је ис­по­ве­дао и на чи­јој са­ве­сти је
мно­штво гре­хо­ва бу­са у гру­ди и го­во­ри: „Ни­сам гре­шан: ни­сам оти­мао,
 270
ни­сам си­ло­вао, ни­сам уби­јао. За­што ми до­са­ђу­је­те са ва­шом ис­по­ве­шћу?”
А чо­век ко­ји се че­сто ис­по­ве­да не­пре­кид­но ви­ди сво­је гре­хе и ка­је се због
њих, иако је имао де­сет пу­та ма­ње гре­хо­ва.
А то што чо­век не­ма (или не ви­ди) те­шке гре­хо­ве још не зна­чи да мо­же да
жи­ви спо­кој­но. Јед­ном су не­ком стар­цу до­шле две же­не за са­вет. Док су
оче­ки­ва­ле свој ред јед­на од њих је, гор­ко пла­чу­ћи, ис­при­ча­ла дру­гој о
свом те­шком гре­ху ко­ји је не­дав­но по­чи­ни­ла. Ова је ста­ла у се­би да осу­
ђу­је пр­ву же­ну, сма­тра­ју­ћи да она са­ма ни­ка­да не би учи­ни­ла та­кав грех и
да, ипак, ни­је та­ко гре­шна као та упла­ка­на же­на. Од­јед­ном из ке­ли­је иза­ђе
ста­рац и ка­же же­на­ма да оду у по­ље и до­не­су му ка­ме­ње. Пр­ва је тре­ба­
ло да до­не­се са­мо је­дан ве­ли­ки ка­мен са тог по­ља, а дру­га – вре­ћу ма­њег
ка­ме­ња. Ка­да су се же­не вра­ти­ле, ста­рац је ре­као да обе ста­ве сво ка­ме­ње
тач­но на ме­сто ода­кле су га узе­ле. Пр­ва је од­мах оти­шла да из­вр­ши стар­
че­ву за­по­вест, а дру­га је при­го­во­ри­ла: „Ка­ко сам мо­гла да упам­тим где
сам ко­ји ка­мен узе­ла?”. – „Она же­на је по­чи­ни­ла је­дан ве­ли­ки грех, али
пам­ти ка­ко и где га је по­чи­ни­ла, и ка­је се због ње­га. А ти не­маш ве­ли­ких
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
гре­хо­ва, али си по­чи­ни­ла мно­штво гре­хо­ва ко­јих се не се­ћаш и за ко­је
ви­ше не мо­жеш да се по­ка­јеш”.
Да­кле, чо­век ко­ји је по­чи­нио са­мо „сит­не” гре­хе, ни­је ни­шта бо­љи од оног
ко­ји је по­чи­нио ве­ли­ки грех. За­и­ста, шта је те­же: је­дан ве­ли­ки ка­мен или
вре­ћа пе­ска? И јед­но и дру­го под­јед­на­ко му­чи чо­ве­ка ка зе­мљи. Исто је
и са гре­си­ма. Мно­штво „сит­них” гре­хо­ва ву­че ду­шу на­ни­же исто као и
је­дан ве­ли­ки. Али, чо­ве­ку ко­ји је по­чи­нио ве­ли­ки грех лак­ше је да се по­
ка­је, јер ви­ди у че­му је са­гре­шио и зна због че­га да се ка­је пред Бо­гом. А
онај ко је по­чи­нио са­мо „сит­не” гре­хе, по пра­ви­лу, ве­о­ма ду­го се кре­ће
ка по­ка­ја­њу.
Завршетак разговора
Д а­кле, прет­ход­но смо утвр­ди­ли да пра­во­слав­ни Хри­шћа­ни ве­ру­ју у Све­
ту Тро­ји­цу – Бо­га Оца, Бо­га Си­на и Бо­га Све­то­га Ду­ха. То је Три­је­ди­ни
Бог, је­дан у сво­јој Су­шти­ни и тро­ји­чан у Ли­ци­ма. Утвр­ди­ли смо и да је
Хри­стос истин­ски Бог и истин­ски Чо­век, да се у Кр­ште­њу по­но­во ра­ђа­мо
и по­ста­је­мо чла­но­ви Цр­кве, а да је са­мо Кр­ште­ње бес­ко­ри­сно ако по­сле
Кр­ште­ња не поч­не­мо да жи­ви­мо цр­кве­но. Пр­ви знах ду­хов­ног жи­во­
та је сва­ко­днев­на мо­ли­тва, а глав­ни знак цр­кве­но­сти је уче­шће у Тај­ни
При­че­шћа. За При­че­шће тре­ба да се при­пре­ма­мо по­стом, мо­ли­твом и
ис­по­ве­шћу. Тре­ба да се ис­по­ве­да­мо, пр­во, – искре­но, дру­го, – бо­ре­ћи се
са гре­си­ма, и тре­ће, – че­сто.
По­тру­дио сам се да из­не­сем оно нај­не­оп­ход­ни­је што сва­ки бу­ду­ћи Хри­шћа­
нин тре­ба да зна пре Кр­ште­ња. На­дам се да ће­те не са­мо за­пам­ти­ти све
што је ов­де ре­че­но, не­го и да ће­те се по­тру­ди­ти да то оства­ри­те у свом
жи­во­т у.
271
СИМ­ВОЛ ВЕ­РЕ
Ве­ру­јем у јед­но­га Бо­га Оца, Све­др­жи­те­ља, Твор­ца не­ба и зе­мље и све­га ви­
дљи­вог и не­ви­дљи­вог.
И у јед­но­га Го­спо­да Ису­са Хри­ста, Си­на Бож­јег, Је­ди­но­род­ног, од Оца ро­
ђе­ног пре свих ве­ко­ва, Све­тлост од Све­тло­сти, Бо­га исти­ни­тог од Бо­га
исти­ни­тог, ро­ђе­ног, не ство­ре­ног, јед­но­сушт­ног Оцу, кроз Ко­га је све по­
ста­ло;
Ко­ји је ра­ди нас љу­ди и ра­ди на­шег спа­се­ња си­шао с не­бе­са, и ова­пло­тио
се од Ду­ха Све­то­га и Ма­ри­је Дје­ве и по­стао чо­век;
Ко­ји је рас­пет за нас у вре­ме Пон­ти­ја Пи­ла­та и стра­дао и био по­гре­бен;
И Ко­ји је вас­кр­сао у тре­ћи дан као што је пи­са­но;
Свешτеник Илија Шуγајев
И Ко­ји се уз­нео на не­бе­са и се­ди с де­сне стра­не Оца;
И Ко­ји ће опет до­ћи са сла­вом да су­ди жи­ви­ма и мр­тви­ма, и Ње­го­вом Цар­
ству не­ће би­ти кра­ја.
И у Ду­ха Све­то­га, Го­спо­да, Жи­во­твор­но­га, Ко­ји од Оца ис­хо­ди, Ко­ји се за­
јед­но са Оцем и Си­ном по­шту­је и сла­ви, Ко­ји је го­во­рио кроз про­ро­ке.
У јед­ну, све­т у, са­бо­ру и апо­стол­ску Цр­кву.
Ис­по­ве­дам јед­но кр­ште­ње за от­пу­ште­ње гре­хо­ва.
Че­кам вас­кр­се­ње мр­твих.
И жи­вот бу­ду­ће­га ве­ка. Амин.
Нека питања после разговора
–
К о мо­же би­и кум ри­ли­ком Кр­ше­ња и ка­кве су ње­о­ве у­жно­си?
 – Ку­мо­ви су по­треб­ни и за од­ра­сле и за де­цу. Ку­мо­ви су би­ли упра­
Ако сте одлучили да примите Крштење
во они јем­ци о ко­ји­ма смо го­во­ри­ли на по­че­т у раз­го­во­ра. То тре­ба да
бу­ду већ ду­бо­ко цр­кве­ни љу­ди, ко­ји би кр­ште­ном по­ма­га­ли да чи­ни пр­
ве ко­ра­ке у Цр­кви. За­то је не­до­пу­сти­во да се за ку­мо­ве узи­ма­ју не­дав­но
кр­ште­ни љу­ди ко­ји ни са­ми још ни­су сте­кли ис­ку­ство цр­кве­ног жи­во­та.
У про­тив­ном, по­ја­вљу­ју се ова­кве мол­бе: „Ба­ћу­шка, кр­сти­те пр­во овог
чо­ве­ка, да би он од­мах за­тим био кум оног дру­гог”. Кум не мо­же да бу­де
ма­ло­лет­ник, јер још ни­је од­го­во­ран за са­мо­га се­бе. Ро­ди­те­љи не мо­гу да
бу­ду ку­мо­ви сво­је де­це, то мо­гу да бу­ду оста­ли ро­ђа­ци.
За кр­ште­ње је до­во­љан је­дан кум, а по­жељ­но је да бу­де истог по­ла као и
кр­шта­ва­ни. Али, у Ру­си­ји је оби­чај да бу­ду два ку­ма – му­шког и жен­ског
по­ла. Ипак, тре­ба има­ти у ви­ду да ку­мо­ви не мо­гу ка­сни­је да сту­па­ју у
ме­ђу­соб­ни брак.
Ду­жност ку­ма је са­свим очи­глед­на – да по­ма­же чо­ве­ку у ње­го­вом ду­хов­ном
жи­во­т у. Ако не­ма мо­гућ­но­сти да бу­де уз кр­ште­ног, он­да тре­ба сваг­да да
се мо­ли за ње­га.
– Мо­же ли мај­ка а ри­су­сву­је Кр­ше­њу [сво­а е­е­а]?
– Мо­же, али не увек. Ми­шље­ње о то­ме да мај­ка не­ма пра­ва да при­су­ству­је
Кр­ште­њу [сво­га де­те­та] по­ја­ви­ло се због то­га што су у Ру­си­ји по­чев од
 272
XIV ве­ка по­че­ли да кр­шта­ва­ју де­цу не че­тр­де­се­тог да­на, као што је то
би­ло ра­ни­је, не­го убр­зо по­сле ро­ђе­ња. Раз­у­ме се, же­на се у то вре­ме још
на­ла­зи код ку­ће. Она мо­же да оде у храм тек по­сле че­тр­де­сет да­на, ка­да
пре­ста­не не­чи­сто­та по­сле по­ро­ђа­ја. Сто­га, ако де­те кр­сте у уз­ра­сту ве­ћем
од че­тр­де­сет да­на, он­да по­сле мо­ли­тве че­тр­де­се­то­га да­на мај­ка мо­же не­
сме­та­но да при­су­ству­је Кр­ште­њу свог де­те­та.
– У ком уз­ра­су је нај­бо­ље кр­си­и е­е?
– Још у нај­ста­ри­ја вре­ме­на био је оби­чај да де­те бу­де кр­ште­но у нај­ра­ни­јем
уз­ра­сту. У не­ким По­ме­сним Цр­ква­ма то је чи­ње­но осмог да­на по ро­ђе­њу,
а у не­ким – че­тр­де­се­тог. Иако је у дав­ни­ни та­ко­ђе по­сто­јао оби­чај да се
кр­ште­ње од­ла­же до зре­лог уз­ра­ста, ипак је та тра­ди­ци­ја у Пра­во­слав­ној
Цр­кви дав­но не­ста­ла. Јер, Кр­ште­ње де­це вр­ши се по ве­ри ку­мо­ва и ро­
ди­те­ља, да се по­ро­ди­ца не би де­ли­ла. Ако су ро­ди­те­љи ду­бо­ко ве­ру­ју­ћи
љу­ди, ка­ко он­да они, бу­ду­ћи да су жи­ве ће­ли­је цр­кве­ног ор­га­ни­зма –
Хри­сто­вог Те­ла, – мо­гу да уда­ља­ва­ју од се­бе де­цу ко­ја не мо­гу да уђу у
Цр­кву јер још ни­су кр­ште­на. У нај­ра­ни­јем уз­ра­сту де­ца су нео­дво­ји­ва од
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ро­ди­те­ља. Ро­ди­те­љи иду у храм, тре­ба ли да на­пу­шта­ју де­цу? Ро­ди­те­љи
иду да се при­че­сте, па зар да де­ца оста­ју из­ван Хри­сто­вог Те­ла? За­то је и
по­сто­јао оби­чај да се Кр­ште­ње де­те­та вр­ши чим се мај­ка опо­ра­ви по­сле
по­ро­ђа­ја и бу­де у ста­њу да иде у храм.
А ако су ро­ди­те­љи не­ве­ру­ју­ћи и не иду у храм, он­да се ту по­ста­вља пи­та­ње:
мо­гу ли кр­сти­ти де­те? Ро­ди­те­љи ће код ку­ће чи­та­ве да­не гле­да­ти те­ле­ви­зи­
ју, а де­тен­це ће са­мо од се­бе по­ста­ти жи­ва ће­ли­ја Цр­кве? Чи­сто сум­њам.
А ако су ро­ди­те­љи од­лу­чи­ли да кр­сте сво­је де­те, он­да је нај­бо­ље да то учи­
не у ње­го­вом нај­ра­ни­јем уз­ра­сту. Мно­ги ро­ди­те­љи ми­сле да ће де­те­т у од
ме­сец да­на би­ти те­шко да из­др­жи Кр­ште­ње: „Не­ка на­вр­ши шест ме­се­ци
или го­ди­ну да­на и та­да ће­мо га кр­сти­ти”. Али, ако је за де­те ста­ро два ме­
се­ца нај­ва­жни­је да је по­ред ње­га мај­ка, по­зна­те ру­ке и по­зна­ти глас, он­да
ће де­те већ у свом ше­стом ме­се­цу за вре­ме Кр­ште­ња до­бро раз­у­ме­ти да
је у ту­ђој, не­по­зна­тој про­сто­ри­ји, да је уна­о­ко­ло мно­го не­по­зна­тих љу­ди
и да га си­лом по­та­па­ју у во­ду. А јед­но­го­ди­шње де­те има да­ле­ко ве­ће мо­
гућ­но­сти да се то­ме ус­про­ти­ви. До­га­ђа се да де­те ста­ро го­ди­ну и по да­на
пла­че пет или де­сет ми­ну­та, а кад има шест ме­се­ци или го­ди­ну да­на не
мо­гу да га уми­ре још по­ла са­та.
– Ка­ко се вр­ши Кр­ше­ње о­ра­слих?
– Кр­ште­ње од­ра­слих тре­ба да се вр­ши пот­пу­ним по­гру­жа­ва­њем. Ра­ди то­га
у мно­гим хра­мо­ви­ма по­сто­је спе­ци­јал­но опре­мље­не кр­сти­о­ни­це. При­
лич­но че­сто у се­о­ским па­ро­хи­ја­ма Кр­ште­ње се вр­ши у ре­ци или је­зе­ру.
Кр­ште­ње об­ли­ва­њем ра­ни­је је би­ло до­пу­сти­во са­мо за бо­ле­сни­ке ко­ји су
ле­жа­ли. У со­вјет­ско вре­ме кр­ште­ње об­ли­ва­њем мо­гло је би­ти оправ­да­но
про­га­ња­њем Цр­кве, јер је би­ло не­мо­гу­ће опре­ми­ти кр­сти­о­ни­цу, а вр­ши­ти
би­ло ка­кве рад­ње ван хра­ма та­ко­ђе је би­ло за­бра­ње­но.
273
Тумачење чина Крштења
К ад се вр­ши Кр­ште­ње ма­лог де­те­та, на са­мом по­чет­ку чи­та­ју се та­ко­
зва­не мо­ли­тве осмог и че­тр­де­се­тог да­на. Осмог да­на по ро­ђе­њу де­те је
до­би­ја­ло име, ра­ди че­га су га до­но­си­ли у храм и та­мо је чи­та­на мо­ли­тва
ко­јом се зна­ме­ну­је де­те ка­да до­би­ја име. Че­тр­де­се­тог да­на мај­ка је са­ма
до­ла­зи­ла са де­те­том у храм у ко­ме су чи­та­не мо­ли­тве за њу и де­те.
Кад се вр­ши Кр­ште­ње од­ра­слог чо­ве­ка, пр­во се чи­та­ју мо­ли­тве ко­је прет­хо­де
Кр­ште­њу. Нај­пре се чи­та мо­ли­тва „ко­јом се по­ста­је огла­шен”, по­сле ко­је
чо­век по­ста­је огла­шен, то јест још не­кр­штен, али већ Хри­шћа­нин. За­тим
се чи­та­ју по­себ­на „за­пре­ће­ња” за вре­ме ко­јих се из чо­ве­ко­вог ср­ца из­го­ни
ђа­во. Све­ште­ник се окре­ће ли­цем пре­ма за­па­ду, а не пре­ма ис­то­ку, ка­ко се
Свешτеник Илија Шуγајев
обич­но мо­ли­мо Бо­гу, и за­пре­ћу­је не­чи­стом ду­ху Бо­жи­јим име­ном: „Изи­ђи
и од­сту­пи од за­пе­ча­ће­ног но­во­и­за­бра­ног вој­ни­ка Хри­ста Бо­га на­ше­га”.
Али цр­кве­не мо­ли­тве ни­су до­вољ­не да се са­мо њи­ма из чо­ве­ко­вог ср­ца иза­
гна ђа­во. За­то се по­сле за­пре­ће­ња [ег­зор­ци­зма] и мо­ли­та­ва ко­је га пра­те
вр­ши чин од­ри­ца­ња од са­та­не. Са­да већ сам кр­шта­ва­ни тре­ба да из­ја­ви
сво­ју ре­ше­ност да ви­ше не слу­жи не­чи­стим си­ла­ма. На кра­ју од­ри­ца­ња,
ко­је из­го­ва­ра кр­шта­ва­ни, сто­је­ћи ли­цем пре­ма за­па­ду, то јест пре­ма ђа­
во­лу, све­ште­ник се обра­ћа чо­ве­ку: „И ду­ни и пљу­ни на ње­га”. Кр­шта­ва­ни
сим­во­лич­ки ду­ва, по­ка­зу­ју­ћи ђа­во­лу ње­го­ву не­моћ у по­ре­ђе­њу са си­лом
Бо­жи­јом ко­јој са­да при­бе­га­ва, а та­ко­ђе сим­во­лич­ки пљу­је, по­ка­зу­ју­ћи
сво­ју же­љу да ви­ше не слу­жи ђа­во­лу.
С об­зи­ром на то да ма­ла де­ца још не мо­гу са­ма да го­во­ре и од­го­ва­ра­ју за
се­бе, у њи­хо­во име од­ри­ца­ње из­го­ва­ра­ју ку­мо­ви. Са­мим тим они да­ју обе­
Ако сте одлучили да примите Крштење
ћа­ње да ће уче­ство­ва­ти у вас­пи­та­њу де­це и да ће уло­жи­ти сву сна­гу да се
од­ра­сла де­ца сво­јим жи­во­том од­ри­чу ђа­во­ла и слу­же­ња ње­му.
Али и од­ри­ца­ње од ђа­во­ла, чак и ако је он иза­гнан из чо­ве­ко­вог ср­ца, још увек
је не­до­вољ­но. Сам Го­спод је ис­при­чао ову при­чу. Кад не­чи­сти дух бу­де из­
гнан из свог до­ма [„изи­ђе из чо­ве­ка”], про­ла­зи кроз пу­ста [„без­вод­на”] ме­
ста, али по­сле не­ког вре­ме­на оба­ве­зно се вра­ћа на ста­ро ме­сто и, кад га на­ђе
пра­зног, узи­ма се­дам нај­го­рих ду­хо­ва и по­но­во се усе­ља­ва. За­то ни­је до­вољ­
но са­мо иза­гна­ти ђа­во­ла из ср­ца, по­треб­но је и да се у ср­це усе­ли Хри­стос.
Због то­га, по­сле од­ри­ца­ња од са­та­не сле­ди чин сје­ди­ња­ва­ња са Хри­стом.
У окви­ру тог чи­на кр­шта­ва­ни чи­та Сим­вол [И­спо­ве­да­ње] ве­ре. Од нај­ста­
ри­јег до­ба Пра­во­слав­ни Сим­вол [И­спо­ве­да­ње] ве­ре чи­тао се пред Кр­ште­
ње (овај Сим­вол ве­ре је баш за Кр­ште­ње и са­ста­вљен). У том Сим­во­лу
украт­ко су из­ло­же­не основ­не по­став­ке пра­во­слав­не ве­ре: ве­ра у Све­т у
Тро­ји­цу, Бо­га Оца, Бо­га Си­на и Бо­га Све­то­га Ду­ха, у то да Хри­стос, бу­
ду­ћи да је истин­ски Бог, по­ста­је и истин­ски Чо­век, да уми­ре на Кр­сту, да
вас­кр­са­ва у тре­ћи дан и да је са­да с де­сне стра­не Бо­га Оца, да ће на­сту­пи­
ти Дру­ги Хри­стов до­ла­зак, да ће би­ти за­вр­ше­так са­да­шњег ве­ка, и да ће
по­сле све­оп­штег вас­кр­се­ња и Стра­шног су­да на­сту­пи­ти жи­вот бу­ду­ће­га
 274
ве­ка. Ра­ни­је ни­је до­пу­шта­но Кр­ште­ње ако не­ко ни­је мо­гао ја­сно и раз­го­
вет­но да об­ја­сни сва­ку реч у Сим­во­лу ве­ре.
Сим­вол ве­ре је ис­по­ве­да­ње сво­је пра­во­слав­не ве­ре и у исто вре­ме сво­је­
вр­сно све­ча­но обе­ћа­ње да ће кр­шта­ва­ни одр­жа­ти ову ве­ру до свр­шет­
ка сво­јих да­на, те да са­да тре­ба да га чи­та не ша­па­том, не­го гла­сно. У
пра­во­слав­ној Цр­кви Сим­вол ве­ре је унет у ју­тар­ње мо­ли­тве да би­смо се
сва­ко­днев­но под­се­ћа­ли на основ­не дог­ма­те Цр­кве и чвр­сто се др­жа­ли
пра­во­слав­не ве­ре.
Али чак и по­сле чи­та­ња Сим­во­ла ве­ре, на­кон што чо­век из­го­во­ри: „Ве­ру­јем
у јед­но­га Бо­га Оца, Све­др­жи­те­ља…” – ње­го­во ис­по­ве­да­ње ве­ре ни­је до
кра­ја за­вр­ше­но. У Све­том Пи­сму је ре­че­но: „И ђа­во­ли ве­ру­ју и дрх­те”. Они
та­ко­ђе мо­гу са­свим искре­но да ка­жу: „И ми ве­ру­је­мо у јед­но­га Бо­га Оца,
Све­др­жи­те­ља…”. Ве­ру­ју­ћи да Бог по­сто­ји, не­чи­сте си­ле зна­ју о Ње­му ве­о­ма
мно­го, шта­ви­ше, иако стал­но ис­ку­ша­ва­ју на се­би Ње­го­ву си­лу, не слу­же
Му, ни­ти Му се кла­ња­ју. За­то се на за­вр­шет­ку чи­на сје­ди­ња­ва­ња са Хри­
стом све­ште­ник обра­ћа кр­шта­ва­ном: „И по­кло­ни се Ње­му”. Кр­шта­ва­ни
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
се уз кр­сни знак по­кла­ња и го­во­ри: „По­кла­њам се Оцу и Си­ну и Све­то­ме
Ду­ху, Тро­ји­ци Јед­но­сушт­ној и Не­раз­де­љи­вој”. По­сле то­га се чи­та за­вр­шна
мо­ли­тва огла­ша­ва­ња и ти­ме се за­вр­ша­ва при­пре­ма за Кр­ште­ње.
За­тим све­ште­ник обла­чи бе­лу оде­жду да би за­по­чео чин са­ме Све­те Тај­не
Кр­ште­ња. То по­ма­ло под­се­ћа на обла­че­ње ле­ка­ра пред опе­ра­ци­ју. За­и­ста,
све што је мо­гао, кр­шта­ва­ни је учи­нио – по­све­до­чио је сво­ју спрем­ност
да жи­ви дру­га­чи­јим жи­во­том. За­тим кр­шта­ва­ни, као бо­ле­сник ко­ји ле­жи
на опе­ра­ци­о­ном сто­лу, ћут­ке јед­но­став­но пре­пу­шта сво­ју ду­шу Бо­жи­јим
деј­стви­ма. А све­ште­ник, као хи­рург, у бе­лој оде­жди са­вр­ша­ва све што му
је Цр­ква по­ве­ри­ла да вр­ши.
За­сад је огла­ше­ни још са­мо „но­во­и­за­бра­ни Хри­стов вој­ник”, – но­во­и­за­
бра­ни, али још ни­је об­у­чен у си­лу Бо­жи­ју. Иза­бран, али не и на­о­ру­жан.
По­сле Кр­ште­ња овај вој­ник ће, пот­пу­но на­о­ру­жан и спре­ман, по­че­ти да
во­ди ду­хов­ну бор­бу. Иза­зов не­при­ја­те­љу већ је ба­чен: „И ду­ни и пљу­ни!”
По­сле та­квог иза­зо­ва ђа­во не пре­ста­је да деј­ству­је. Мно­ги но­во­кр­ште­ни
ми­сле да сад мо­гу да бу­ду спо­кој­ни, да је не­чи­сти дух из­гнан из ср­ца и да
ни­шта не­ће да им учи­ни. На­про­тив, че­сто баш по­сле Кр­ште­ња и по­чи­њу
ис­ку­ше­ња. Пре Кр­ште­ња ђа­во мо­же да ка­же: „Овај чо­век је иона­ко мој,
за­што да га без по­тре­бе уз­не­ми­ра­вам?” Али, кад не­ко умак­не из ње­го­вих
ру­ку, не­ка не оче­ку­је да ће би­ти по­ште­ђен. По­сле Кр­ште­ња са­свим је не­
до­пу­сти­во да чо­век на­ста­ви да жи­ви као што је жи­вео пре Кр­ште­ња.
Нај­зад, по­чи­ње сам чин Кр­ште­ња. У по­чет­ку се вр­ши ве­ли­ко осве­ће­ње во­
де, као оно ко­је се вр­шу уочи пра­зни­ка Кр­ште­ња Го­спод­њег. За­тим све­
ште­ник осве­ће­ним је­ле­јем кр­сним зна­ком осе­њу­је во­ду и по­ма­зу­је кр­
шта­ва­ног. У овом слу­ча­ју је­леј сим­во­ли­ше и ма­сли­но­ву гран­чи­цу ко­ју је
по­сле по­то­па го­лу­би­ца до­не­ла Но­ју (кр­шта­ва­ни, као Но­је, тре­ба да про­ђе
275
очи­шће­ње кроз во­ду), и ми­ло­ср­ђе Бо­жи­је („је­леј” се са је­лин­ског је­зи­ка
пре­во­ди и као „уље” и као „ми­лост”), као и бу­ду­ће об­на­вља­ње и ис­це­ле­ње
чо­ве­ка (је­леј се у дав­ни­ни че­сто ко­ри­стио при­ли­ком ле­че­ња).
На­по­кон, на­сту­па нај­ва­жни­ји мо­ме­нат Кр­ште­ња. Све­ште­ник три пу­та по­
гру­жа­ва кр­шта­ва­ног у во­ду, за­тим га обла­чи у но­ву оде­ћу – бе­лу кр­штењ­
ску оде­ћу, ко­ја сим­во­ли­ше чи­сто­т у ње­го­ве ду­ше по­сле Кр­ште­ња. Не­ка­да
су ту оде­ћу кр­ште­ни но­си­ли то­ком осам да­на.
По­сле од­ре­ђе­не мо­ли­тве вр­ши се Све­та Тај­на Ми­ро­по­ма­за­ња, по­сле ко­је
су у дав­ни­ни но­во­кр­ште­ни у ли­ти­ји, са све­ћа­ма и уз по­ја­ње, од­ла­зи­ли из
бап­ти­сте­ри­ја [кр­сти­о­ни­це] у храм у ко­ме се у то вре­ме вр­ши­ла Ли­т ур­ги­ја.
Да­нас не­ма та­ко ве­ли­ке ли­ти­је, али у знак се­ћа­ња на то вр­ши се тро­стру­ки
Свешτеник Илија Шуγајев
оп­ход око кр­сти­о­ни­це са све­ћа­ма и истим по­ја­њем као и у дав­ни­ни: „Ви
ко­ји се у Хри­ста кр­сти­сте, у Хри­ста се обу­ко­сте”. Као и на древ­ној Ли­т ур­
ги­ји, чи­та­ју се апо­стол­ска по­сла­ни­ца и Је­ван­ђе­ље.
У дав­ни­ни се овим за­вр­ша­вао чин Кр­ште­ња, а оста­ле све­ште­не рад­ње оми­
ва­ња и по­стри­же­ња ко­се вр­ши­ли су се у осми дан по­сле Кр­ште­ња. Али,
већ не­ко­ли­ко сто­ле­ћа ове све­ште­не рад­ње вр­ше се од­мах по­сле чи­та­ња
Је­ван­ђе­ља. Кр­ште­ном све­ште­ник раз­ве­зу­је кр­штењ­ску оде­ћу и по­јас и
оми­ва де­ло­ве те­ла по­ма­за­не Све­тим Ми­ром ка­ко све­ти­ња, не­бри­жљи­во
спра­на код ку­ће, не би би­ла по­ру­га­на.
Сав чин за­вр­ша­ва се сим­во­лич­ким по­стри­же­њем ко­се кр­ште­ног. Шта сим­
во­ли­ше ово по­стри­же­ње? У дав­ни­ни је на Ис­то­ку по­сто­јао ова­кав оби­чај:
ка­да би не­ког про­да­ва­ли у роп­ство, но­ви го­спо­дар би му по­стри­за­вао
ко­су у знак сво­је вла­сти. По­сле Кр­ште­ња кр­ште­ни та­ко­ђе по­ста­је слу­га –
Ако сте одлучили да примите Крштење
слу­га Бо­жи­ји, што ни­је по­ни­жа­ва­ју­ће не­го по­ча­сно зва­ње.
Две Све­те Тај­не (Кр­ште­ње и Ми­ро­по­ма­за­ње) из­вр­ше­не су у кр­сти­о­ни­ци, али
пред­сто­ји још јед­на Тај­на – Све­то При­че­шће, бу­ду­ћи да је у Пра­во­слав­
ној Цр­кви уоби­ча­је­но да се ове три Тај­не вр­ше за­јед­но, јед­на за дру­гом.
Но­во­кр­ште­не упу­ћу­ју у храм, у ко­ји ула­зе док све­ште­ник из­го­ва­ра ре­чи:
„Уцр­кве­њу­је се слу­га Бо­жи­ји…” – вр­ши се чин уцр­кве­ње­ња. Чо­век ула­зи у
храм ра­ди по­кло­ње­ња Бо­гу. Нај­све­ти­је ме­сто у хра­му је ол­тар, а у ол­та­ру је
нај­све­ти­ји пре­сто. Кр­ште­на ли­ца жен­ског по­ла по­ста­вља­ју се пред ол­тар,
а кр­ште­на ли­ца му­шког по­ла уво­де се у ол­тар ра­ди по­кло­ње­ња Бо­гу. По­сле
уцр­кве­ње­ња кр­ште­ни се пр­ви пут у жи­во­т у при­че­шћу­ју Све­тим Хри­сто­
вим Тај­на­ма. Је­ди­ни пут чо­век се при­че­шћу­је без уоби­ча­је­не при­пре­ма – не
чи­та од­ре­ђе­не мо­ли­тве и не ис­по­ве­да се. А већ сле­де­ћи пут чо­век оба­ве­зно
тре­ба да се при­пре­ма за При­че­шће ис­по­ве­шћу, по­стом и мо­ли­твом.
По­сле При­че­шћа Све­тим Хри­сто­вим Тај­на­ма оста­је са­мо да кр­ште­ни­ма
по­же­ли­мо да се тру­де да се по­на­ша­ју до­стој­но да не би ожа­ло­сти­ли Бо­га,
Ко­ји са­да пре­би­ва са њи­ма, а и да из­ра­зи­мо на­ду да ће са­да храм за њих
би­ти род­ни дом.
Са ру­ског пре­вео Ми­ро­слав Го­лу­бо­вић
 276
Мирооли Аноније (Блум)
СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА1
М о­жда ће­те се за­чу­ди­ти због то­га што же­лим да ове го­ди­не раз­ми­сли­
мо о пи­та­њу о то­ме ка­ко чо­век по­ста­је ве­ру­ју­ћи и ка­ко ула­зи у Цр­кву.
Ве­ро­ват­но се мно­ги­ма од вас чи­ни да је то су­ви­шно, за­то што смо већ у
Цр­кви, али се ја из го­ди­не у го­ди­ну за­ми­шљам над овим пи­та­њем на ско­
ро сва­кој Ли­т ур­ги­ји, на ско­ро сва­кој слу­жби: где се на­ла­зим у од­но­су на
Бо­га, где се на­ла­зим у од­но­су на Хри­ста Спа­си­те­ља? Ко сам ја? Да ли сам
у Цр­кви или сам на иви­ци Цр­кве? Да ли сам већ уро­нио у ње­не ду­би­не
или још увек ни­сам при­шао ни бли­зу?
И то ни­су са­мо ре­чи; за ме­не је то вр­ло озбиљ­но пи­та­ње. Ми­слим да оно
мо­же би­ти озбиљ­но и за вас. Сва­ко од нас с вре­ме­на на вре­ме тре­ба да
се за­ми­сли над тим где се на­ла­зи: да ли је на по­вр­ши­ни или је у ду­би­на­
ма? Да ли се пла­ши да оде у ду­би­не или се усу­ђу­је на то? То су пи­та­ња
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
на ко­ја с вре­ме­на на вре­ме тре­ба да се вра­ћа­мо це­лог свог жи­во­та. Осим
то­га, мо­гу­ће је да ме­ђу ва­ма има и љу­ди ко­ји још ни­су кр­ште­ни и ко­ји
се при­бли­жа­ва­ју Кр­ште­њу. Ако ни­смо кр­ште­ни, ова­кво раз­ми­шља­ње
по­сте­пе­но тре­ба да нас до­ве­де до то­га да по­ста­не­мо све­сни Бо­га и Спа­
си­те­ља Хри­ста, и Је­ван­ђе­ља, и је­ван­ђељ­ског жи­во­та и да нас до­ве­де до
Кр­ште­ња. Ако смо већ кр­ште­ни, тре­ба да по­ста­ви­мо се­би пи­та­ње: да
ли сам ика­да био обра­ћен? Био сам кр­штен, али да ли сам био обра­ћен?
Ље­сков пи­ше да је Ру­си­ја би­ла кр­ште­на, али ни­је би­ла про­све­тље­на.2
Мо­ра­мо се­би по­ста­ви­ти ова пи­та­ња и др­жа­ти их у се­би, а на сва­кој слу­
жби се ова пи­та­ња по­ја­вљу­ју у овом или оном об­ли­ку, с ова­квом или
она­квом оштри­ном.
Да­кле, же­лим да за­јед­но раз­ми­сли­мо о не­ким основ­ним ства­ри­ма. По­сте­
пе­но ћу се при­бли­жи­ти овој те­ми, па ће­мо да­ље пре­ћи на пи­та­ње о то­ме
шта нам се де­си­ло кад смо би­ли кр­ште­ни, кад смо би­ли ми­ро­по­ма­за­ни,
шта се де­си­ло кад смо се пр­ви пут при­че­сти­ли Све­тим Тај­на­ма и на шта
нас то оба­ве­зу­је, на ка­кав мо­рал­но-ду­хов­ни жи­вот нас то оба­ве­зу­је.
Ако се го­во­ри о ве­ри, пре све­га же­лим да по­ста­вим пи­та­ње шта је ве­ра.
Апо­стол Па­вле ка­же да је ве­ра о­вр­а сва­ри не­ви­љи­вих (Је­вр. 11, 1). И
то од­мах от­кри­ва ве­о­ма ши­рок хо­ри­зонт, за­то што се ова­ква ве­ра не од­
но­си са­мо на Бо­га, не од­но­си се са­мо на ду­хов­ни и веч­ни жи­вот. Ова­кво
по­и­ма­ње ве­ре од­но­си се на све што по­сто­ји око нас. То је ве­ра на­уч­ни­ка,
то је ве­ра чо­ве­ка у од­но­су на чо­ве­ка.
1 Бе­се­де
у Лон­дон­ској па­ро­хи­ји. Сеп­тем­бар-де­цем­бар 1994. год.
2 Уп.: Ље­сков Н. С. Са­бра­на де­ла у 12 то­мо­ва. Мо­сква, Прав­да, 1989, т.1. Па­ро­хи­ја­ни са­бор­
не цр­кве, стр. 94.
277
Шта овим же­лим да ка­жем? Же­лим да ка­жем да ни­је­дан на­уч­ник не би по­
ку­ша­вао да оба­ви ни­јед­но ис­тра­жи­ва­ње, да про­на­ђе би­ло шта но­во кад
не би био си­гу­ран да му не­што што је већ по­зна­то не го­во­ри о бес­ко­нач­но
ши­ро­ком по­љу још увек не­по­зна­тог. Исто се мо­же ре­ћи и за од­нос пре­ма
чо­ве­ку. У це­ли­ни по­сма­тра­но, мо­ра­мо да ве­ру­је­мо у чо­ве­ка: да ве­ру­је­мо
да из­ван гра­ни­ца све­га оно­га што зна­мо о ње­му – о ње­го­вој спо­ља­шњо­
сти, о ње­го­вој па­ме­ти, о ње­го­вим ре­чи­ма итд. по­сто­ји не­ка ду­бо­ка тај­на
ко­ју зна са­мо Бог и ко­јој мо­же­мо да се при­бли­жи­мо са све­ште­ним стра­
хом, мо­ли­твом и со­зер­ца­њем. Мо­жда се се­ћа­те да је у От­кро­ве­њу ре­че­но
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
да сва­ки чо­век има име ко­је зна са­мо Бог и ко­је ће чо­ве­ку би­ти от­кри­ве­но
у сво­је вре­ме (Отк. 2, 17). У овом сми­слу је име о ко­јем го­во­ри Све­то Пи­смо
– мак­си­мал­на, све­ко­нач­на спо­зна­ја овог чо­ве­ка, али ка­ко смо ми да­ле­ки
од ова­кве спо­зна­је, ка­ко се ма­ло по­зна­је­мо! Ми јед­ни дру­ге зна­мо вр­ло
ма­ло и фор­мал­но, до­ти­че­мо се јед­ни дру­гих, про­ла­зи­мо јед­ни по­ред дру­
гих, по­не­кад оп­шти­мо у овој или оној обла­сти, де­ша­ва се да зна­мо не­што
о чо­ве­ку у јед­ној обла­сти и да ни­шта не зна­мо у дру­гој. А да не го­во­рим о
то­ме ка­ко ма­ло по­зна­је­мо љу­де с ко­ји­ма ни­смо упо­зна­ти не­по­сред­но, али
ко­је би­смо мо­гли да зна­мо кад би­смо се са­мо за­гле­да­ли, не у спо­ља­шњу
де­лат­ност, већ у оно о че­му го­во­ре њи­хо­ва де­лат­ност, њи­хо­ве ре­чи, њи­
хо­во ства­ра­ла­штво. За­то тре­ба да за­пам­ти­мо да кад је у пи­та­њу ве­ра ова
де­фи­ни­ци­ја не об­у­хва­та са­мо на­шу спо­зна­ју Бо­га, већ спо­зна­ју са­мог се­бе,
спо­зна­ју на­шег бли­жњег, спо­зна­ју све тва­ри, ко­ја је за нас та­јан­стве­на,
ко­ја по­не­кад би­ва не­про­бој­на и ко­ју мо­же­мо да спо­зна­мо у сми­слу на­у­ке
или у сми­слу со­зер­ца­ња, оп­ште­ња, ре­ци­мо, кроз ле­по­т у ко­ју мо­же­мо да
Света Тајна Крштења
спо­зна­мо на дру­гом ни­воу и с дру­гом ду­би­ном.
О ве­ри је све­ти Ма­ка­ри­је на­пи­сао из­ван­ред­не ре­чи. Он је по­ку­ша­вао да
ухва­ти тре­ну­так кад се ве­ра као жи­во ис­ку­ство пре­тва­ра у спо­зна­ју и
у том сми­слу он на­во­ди сле­де­ћи при­мер. За­ми­сли­те да ле­жим но­ћу под
отво­ре­ним не­бом у чам­чи­ћу, мо­ре га њи­ше, ја гле­дам не­бе­ске ду­би­не,
ви­дим ду­би­не ко­је су се отво­ри­ле и исто­вре­ме­но осе­ћам ка­ко се ис­под
ме­не кре­ће во­да. А за­тим вре­ме про­ла­зи, во­да се по­вла­чи и ја се на­ла­зим
на пе­ску за­јед­но с чам­чи­ћем. У овом тре­нут­ку ви­ше не осе­ћам ка­ко се
ча­мац љу­ља. Још увек мо­гу да ви­дим не­бо, али не осе­ћам мо­ре свим си­
ла­ма свог те­ла и ду­ше, па ипак, не мо­гу да по­сум­њам у то да сам до­жи­вео
ово ис­ку­ство, да се то де­си­ло и да, по­што се де­си­ло, то у ме­ни оста­је као
си­гур­ност и зна­ње. Да­кле, у овом тре­нут­ку се зна­ње, ко­је је до­жи­вље­но у
ис­ку­ству, пре­тва­ра у си­гур­ност у оно че­га сад не­ма, али што је би­ло та­ко
спо­зна­то, та­ко до­жи­вље­но да ни­ка­ква сум­ња не мо­же по­сто­ја­ти.
На­рав­но, ово се де­ша­ва и у на­шем оп­ште­њу с Бо­гом, и у на­шем оп­ште­њу с
чо­ве­ком. По­не­кад нам се чо­век от­кри­ва и ми од­јед­ном по­ста­је­мо за­јед­ни­
ча­ри та­квих ду­би­на, та­кве ши­ри­не о ко­ји­ма ни­смо има­ли ни­ка­квог пој­ма.
А за­тим про­ла­зи не­ко­ли­ко да­на или са­ти и овај чо­век ви­ше не же­ли да нам
 278
се от­кри­је. У том тре­нут­ку он је от­крио све што је же­лео да нам пре­не­се, а
сад од­ла­зи у ћу­та­ње, али ми зна­мо да иза овог ћу­та­ња, тач­ни­је, у ду­би­ни
овог ћу­та­ња, по­сто­ји оно оп­ште­ње, она тај­на ко­ја нам је би­ла от­кри­ве­на.
У од­но­су пре­ма Бо­гу, исто као и у од­но­су пре­ма чо­ве­ку, ве­ра има још јед­но
зна­че­ње: уве­ре­ност, о ко­јој сам упра­во го­во­рио. То ни­је са­мо ис­ку­ство,
већ и уве­ре­ност ко­ја по­сле ње­га оста­је. Али ако ово ис­ку­ство за нас оста­
је ре­ал­но, ако оста­не­мо си­гур­ни у оно што се де­си­ло, да се то де­си­ло и да
за­то по­сто­ји јед­ном и за­у­век, ве­ру тре­ба да схва­ти­мо као вер­ност – као
вер­ност у од­но­су на ис­ку­ство ко­је смо до­жи­ве­ли или у од­но­су на спо­зна­
то. Ово се мо­жда по­себ­но од­но­си на оно че­му же­лим да се вра­тим кроз
не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка – на наш од­нос са Хри­стом. Има тре­ну­та­ка кад се
Хри­стос од­јед­ном от­кри­ва у обла­сти ве­ре; де­ша­ва се да овај тре­ну­так
или ду­го от­кро­ве­ње по­ста­ју уве­ре­ност, али то тре­ба да се пре­тво­ри у
вер­ност оно­ме што смо до­жи­ве­ли. Не мо­же­мо да про­чи­та­мо Је­ван­ђе­
ље, да нас оно ду­бо­ко ра­ни, да нас до­так­не, а да се за­тим за­до­во­љи­мо на
оним што је до­жи­вље­но, и да по­сле то­га мо­же­мо да се вра­ти­мо пот­пу­но
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
дру­гом, да то са­чу­ва­мо у се­ћа­њу, да се то­ме ра­ду­је­мо, да се ди­ви­мо, али
да не жи­ви­мо ти­ме, да не жи­ви­мо ства­ра­лач­ки, да не жи­ви­мо де­лат­но.
Да­кле, чи­ни ми се да је ве­о­ма ва­жно има­ти пред­ста­ву о ова три мо­мен­та
кад по­ста­вља­мо се­би пи­та­ње: е лич­но ја сто­јим у од­но­су на мо­ју ве­ру?
Да ли је мо­ја ве­ра се­ћа­ње на оно што се не­кад де­си­ло, да ли је уве­ре­ност
у то да је то би­ло? Или се мо­ја ве­ра огле­да у то­ме што ова­ква си­гур­ност
по­вла­чи за со­бом ства­ра­лач­ку де­лат­ност: мо­рам да жи­вим у скла­ду с
оним што ми се от­кри­ло.
* * *
Са­да же­лим да се ма­ло одво­јим од глав­не те­ме. Ка­ко чо­век при­ла­зи ве­ри?
Увек раз­ми­шља­мо о то­ме ка­ко ће се то до­го­ди­ти у из­ве­сном тре­нут­ку кад
су­срет с Бо­гом би­ва до­га­ђај, дра­ма­ти­чан до­га­ђај. Али пре то­га се де­ша­ва
ја­ко мно­го. Ве­ро­ват­но зна­те ка­ко жи­ве мно­ги љу­ди, за­сле­пље­ни све­том
око се­бе, у вр­тло­гу жи­во­та, они не­ма­ју вре­ме­на да се за­ми­сле над оним
што по­сто­ји из­ван гра­ни­ца оно­га што у том тре­нут­ку ви­де, што до­жи­вљу­
ју. На ово би се мо­гла при­ме­ни­ти при­ча о по­зва­ни­ма на го­збу (Лк. 14, 16–24),
о то­ме ка­ко је цар по­звао на свад­бе­но ве­се­ље сво­га си­на сво­је при­ја­те­ље
и ка­ко су сви од­би­ли. Је­дан је ре­као: ку­пио сам пар­че зе­мље, тре­ба да је
по­гле­дам и да је об­ра­ђу­јем, не­мам вре­ме­на да по­де­лим тво­ју ра­дост. Дру­ги
ка­же: ку­пио сам пет па­ри во­ло­ва, од­но­сно, у свом жи­во­т у имам за­да­так,
по­сао, до веч­но­сти је та­ко да­ле­ко. А је­дан ка­же: оже­нио сам се, до кра­ја
сам ис­пу­њен соп­стве­ном ра­до­шћу, не мо­гу да на­ђем ме­ста да по­де­лим
тво­ју ра­дост и тво­ју сре­ћу.
Ово је ста­ње у ко­јем се на­ла­зе ми­ли­о­ни љу­ди, опи­је­них жи­во­том, и то, као
што ви­ди­те, ни­је у не­ком пр­ља­вом, рђа­вом сми­слу, већ у сми­слу да се
њи­хо­ва по­зи­ци­ја мо­же и бра­ни­ти: зар је ло­ше има­ти за­да­так у жи­во­т у,
279
зар је ло­ше да­ти сво­ју сна­гу зе­мљи, зар је ло­ше та­ко за­во­ле­ти чо­ве­ка да
не оста­не ви­ше ме­ста за дру­гу љу­бав? Ни­је, али је то ста­ње чо­ве­ка ко­ји
оста­је у роп­ству до­га­ђа­ја или зе­маљ­ских окол­но­сти. Де­ша­ва се да се чо­век
ни­кад не из­ву­че из то­га, да за­у­век пре­ла­зи са јед­ног пред­ме­та осе­ћа­ња на
дру­ги, са пар­че­та зе­мље на ње­ну об­ра­ду во­ло­ви­ма, на бри­гу за же­ну, због
ко­је се вра­ћа на по­ље, ра­ди ко­јег се ба­ви сво­јим во­ло­ви­ма. Де­ша­ва се та­ко,
али се де­ша­ва и да чо­век у из­ве­сном тре­нут­ку осе­ти не­ко не­за­до­вољ­ство,
не­ка­кву не­пот­пу­ност свог жи­во­та.
И то­ме вр­ло ле­по од­го­ва­ра реч Све­тог Пи­сма о то­ме да је чо­ве­ко­во ср­це
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
у­бо­ко (Пс. 63, 7). Чо­ве­ко­во ср­це има ду­би­ну, оно не жи­ви, не де­лу­је у три
ди­мен­зи­је – оно има ду­би­ну ко­ја од­ла­зи у та­кав без­дан на чи­јем дну је
са­мо Бог. И де­ша­ва се да чо­век ко­ји све по­се­ду­је, ко­ји све има, оста­је не­
за­до­во­љан и да не­што тра­жи. И ево, ово „не­што” мо­же би­ти из­ра­же­но
на раз­ли­чи­те на­чи­не. Чо­век мо­же да схва­ти да док је цео жи­вот, ма ка­ко
ства­ра­лач­ки и за­ни­мљив био, усред­сре­ђен на ње­га и на оно што он сам
ства­ра или што сам пред­ста­вља, пре­ви­ше узак, да је ство­ре­ни свет бес­
ко­нач­но ши­ри, да љу­ди по­ред ко­јих се на­ла­зи има­ју ду­би­ну, ко­ју он на
та­кав на­чин сам не до­се­же. И та­да ће се мо­жда у чо­ве­ку ро­ди­ти глад, или
че­жња, или по­не­кад оча­ја­ње.
Опет, ово ста­ње се мо­же усме­ри­ти на зе­маљ­ско: уме­сто да чо­век бу­де усред­
сре­ђен на се­бе и на сво­је, он мо­же да се раз­ви­је и да по­ста­не ства­ра­лац,
по­не­кад ва­жан у људ­ском дру­штву, али се од ко­ли­чи­не не ме­ња ствар.
Она се не ме­ња од то­га ма ко­ли­ким љу­ди­ма да по­ма­же­мо, ако се ба­ви­мо
са­мо ти­ме. Све се сво­ди на то да сам за­у­зе, а се не­чим ба­вим. Се­ћам се,
Света Тајна Крштења
јед­ном сам раз­го­ва­рао са со­вјет­ским пред­став­ни­ком у Ру­си­ји, ко­ји је на
мој иза­зов од­го­во­рио: „Чо­век не мо­же да жи­ви без ве­ре, ја ве­ру­јем у чо­ве­
чан­ство, ве­ру­јем у др­жа­ву.” А ујед­но, ње­го­ва ве­ра у чо­ве­чан­ство, у др­жа­ву,
са­сто­ја­ла се са­мо у то­ме да се др­жа­ва гра­ди она­ко ка­ко ју је он за­ми­слио
и да се чо­ве­чан­ство угу­ра у окви­ре соп­стве­них пред­ста­ва. Ов­де ни­је би­ло
пра­ве ве­ре, за­то што ни­је би­ло ме­ста за по­ста­вља­ње пи­та­ња, ни­је би­ло
ме­ста да чо­век по­ста­ви пи­та­ње: шта пред­ста­вља оно о че­му раз­ми­шљам,
што осе­ћам, оно ис­ку­ство ко­је имам? Да ли су они ре­ал­ни или ни­су? Да
ли об­у­хва­та­ју цео ство­ре­ни свет или са­мо ма­ло то­га у овој ва­се­ље­ни?
Ако је тач­на пред­ста­ва Све­тог Пи­сма о то­ме да је чо­ве­ко­во ср­це у­бо­ко,
по­ста­је ја­сно да по­сто­је ду­би­не, не са­мо спо­ља, не са­мо уна­о­ко­ло, већ да
по­сто­ји ду­би­на и у ме­ни и да тре­ба да уро­ним у ову ду­би­ну. И то по­не­кад
би­ва ве­о­ма стра­шно, за­то што је мо­ја ду­би­на за ме­не опа­сна и пла­ши ме
ви­ше чак и од ис­тра­жи­ва­ња ту­ђе ду­би­не. За­то, кад ис­тра­жу­је­мо дру­гог
чо­ве­ка, оп­ште­ћи с њим, ма ка­ко ду­бо­ко или по­вр­шно то би­ло, ми зна­мо
да у сва­ком тре­нут­ку мо­же­мо да от­пло­ви­мо, да оде­мо, да оста­ви­мо овог
чо­ве­ка и да оста­не­мо, не са­мо са са­мим со­бом, већ и да оста­не­мо са­ми
она­кви ка­кви је­смо. Ако чо­век ри­зи­ку­је и оде у сво­ју ду­би­ну, он не мо­же
 280
ода­тле да се вра­ти, не­ма пу­та за по­вра­так, чо­век мо­же да иде са­мо да­ље и
да­ље, ду­бље и ду­бље, и на овом пу­т у не мо­же­мо да не срет­не­мо Бо­га. Не­
ће­мо Га оба­ве­зно на­зва­ти Бо­гом – мо­же­мо да Га на­зо­ве­мо дру­гим име­ни­
ма, од­но­сно наш до­жи­вљај ових ду­би­на се мо­же на­зва­ти ова­ко или она­ко,
али ће то би­ти већ област пот­пу­не – ка­ко да ка­жем? – пот­пу­не та­ме. Ми
од­ла­зи­мо у ду­би­не у ко­ји­ма се ни­шта не ви­ди док чо­век у њих не уро­ни.
Ве­ро­ват­но се се­ћа­те при­че из Ста­рог За­ве­та о то­ме ка­ко се Мој­си­је пео на
Си­нај­ску го­ру. Она је би­ла пот­пу­но по­кри­ве­на обла­ком, гр­мео је гром, се­
ва­ле су му­ње и је­вреј­ски на­род, ко­ји се на­ла­зио у под­нож­ју Си­на­ја, ста­јао
је у стра­ху. Мој­си­је се по на­ред­би Бо­жи­јој, по Бо­жи­јем при­зва­њу, по­пео
на го­ру и ушао је у ову та­му ко­ја је пла­ши­ла све, и ње­га та­ко­ђе, и у тре­
нут­ку кад је ушао у ову та­му она је по­ста­ла сјај Бо­жи­је сла­ве (2 Мојс. 20,
21; 34, 29). То мо­же­мо да при­ме­ни­мо у од­но­с у на на­ше по­сте­пе­но по­зна­ње
дру­гог чо­ве­ка, али нај­пре, у нај­ви­шој ме­ри, ово тре­ба да при­ме­ни­мо на
спо­зна­ју са­мих се­бе. Кад пред со­бом ви­ди­мо са­мо та­му, са­мо по­мр­чи­ну,
кад зна­мо да не­ма да­љег пу­та, мо­ра­мо да иде­мо да­ље.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та краљ Џорџ VI се обра­тио на­ро­ду у бе­се­
ди и у њој је ци­ти­рао јед­ну аме­рич­ку спи­са­те­љи­цу ко­ја пи­ше от­при­ли­ке
сле­де­ће: упи­тао сам стра­жа­ра ко­ји је ста­јао на вра­ти­ма бу­дућ­но­сти: шта
мо­гу да учи­ним да бих са си­гур­но­шћу ушао у ову не­из­ве­сност? И он је
од­го­во­рио: ста­ви сво­ју ру­ку у ру­ку Бо­жи­ју и кре­ни у та­му и има­ћеш ви­ше
си­гур­но­сти не­го што је да­ју би­ло ка­ква све­тлост и би­ло ка­ква га­ран­ци­ја…
Да­кле, та­ко тре­ба да ула­зи­мо у се­бе, без об­зи­ра на сав страх ко­ји то мо­же
да иза­зо­ве, за­то што кад се по­гру­жа­ва­мо у се­бе ви­ди­мо вр­ло мно­го оно­га
што обич­но не же­ли­мо да ви­ди­мо. Ви­ди­мо, као пр­во, свој страх, ви­ди­мо
сво­је ма­не или гре­хо­ве, оно што сто­ји из­ме­ђу нас и ду­би­не и го­во­ри нам:
не­ћеш про­ћи, ја сам ти пре­пре­ка. То мо­же да се од­но­си на сва­ки грех ко­ји
нам је то­ли­ко драг да не мо­же­мо да га се од­рек­не­мо.
По­сто­ји ка­зи­ва­ње у жи­ти­ју све­тог Ма­ка­ри­ја Ве­ли­ког о то­ме ка­ко га је ње­гов
уче­ник ви­део по­сле смр­ти. Ви­део је ка­ко се Ма­ка­ри­је­ва ду­ша уз­но­си­ла на
не­бо и ка­ко су де­мо­ни до не­ба по­ста­ви­ли не­што као ца­рин­ске сто­ло­ве, и по­
ред сва­ког сто­ла су га ис­пи­ти­ва­ли за не­ки грех, и сва­ки пут је он био оправ­
дан и про­ла­зио је по­ред њих. И кад је про­шао по­след­ње ис­пи­ти­ва­ње и већ
се на­шао пред ка­пи­ја­ма ра­ја, де­мо­ни су од­лу­чи­ли да га ухва­те на по­след­
њем на че­му се чо­век мо­же ухва­ти­ти. По­че­ли су да тап­шу и по­ви­ка­ли су:
„Ма­ка­ри­је, по­бе­дио си нас!” А Ма­ка­ри­је се окре­нуо пре­ма њи­ма и ре­као је:
„Још ни­сам!” Ни­су га ухва­ти­ли у та­шти­ни или гор­до­сти и он је ушао у рај.1
Ми­слим да нам се ово стал­но де­ша­ва. Кад же­ли­мо да уђе­мо у се­бе, ми стал­
но ви­ди­мо да по­сто­ји пре­пре­ка ко­ја нам не до­зво­ља­ва да уђе­мо у рај: ако
1 В. Жи­ти­ја све­тих на ру­ском је­зи­ку, из­ло­же­на по ру­ко­вод­ству Че­тјих Ми­не­ја све­ти­те­ља Ди­ми­
три­ја Ро­стов­ског. Мо­сква, Си­нод. штамп., 1904. (ре­принт 1993), књ. 5, део 2. ја­ну­ар, стр. 146–147.
281
то по­сто­ји у ме­ни, ако сам та­кав, ка­ко се усу­ђу­јем да идем пре­ма све­тло­
сти? Ја при­па­дам та­ми, не­ма ми пу­та пре­ма ра­ју. И та­да тре­ба да ка­же­мо:
ићи ћу, за­то што тек кад уђем у све­тлост та­ма мо­же да по­ста­не си­ја­ње
сла­ве Бо­жи­је, као што се де­си­ло с Мој­си­јем на Си­нај­ској го­ри. То ни­је
лак пут и чо­век мо­же да не кре­не у то, он мо­же да не бу­де у ста­њу да се
про­би­је у да­ље ду­би­не. Али, ако иде овим пу­тем, он већ при­па­да обла­сти
ве­ре – ве­ре као уве­ре­но­сти у не­ви­дљи­во, ве­ре као вер­но­сти оно­ме што
је јед­ном ухва­тио, и то ова­кве вер­но­сти: ако же­лим да про­ђем ове пре­
пре­ке, мо­рам да жи­вим та­ко да те ба­ри­је­ре пад­ну, за­то што ја не мо­гу да
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
их уни­штим, не мо­гу да их сру­шим, али оне мо­гу да не­ста­ну пре­да мном,
са­мо ако стек­нем оно што их уни­шта­ва.
Сад сам се се­тио при­че Ље­ско­ва. При­по­вет­ка је ду­гач­ка, пре­при­ћа­ћу са­мо
њен по­след­њи део. Пра­вед­ник, ко­ји је де­це­ни­ја­ма жи­вео под­ви­жнич­ким
жи­во­том у пу­сти­њи, са­ња да је умро и да се ње­го­ва ду­ша уз­но­си на не­бо.
И уз­но­си се сло­бод­но, за­то што је по­бе­дио све што је мо­гло да га за­у­ста­ви.
И од­јед­ном се пре­ко ње­го­вог пу­та пре­пре­чи­ла огра­да од бр­ва­на, он гле­да
и чи­та реч: а­ши­на. И ма ко­ли­ко да се тру­ди да про­ђе са стра­не или
из­ме­ђу бр­ва­на, пу­та ни­је би­ло. А ла­кр­ди­јаш Пам­фа­лон, ко­јег је пре­зи­рао
због то­га што је био кловн и с ње­го­ве уз­ви­ше­не тач­ке гле­ди­шта не­до­сто­
јан чо­век, уз­но­си се у истом прав­цу, гле­да и пи­та: „Ер­ми­је, што си стао?”
„За­тво­ре­но је, та­ра­ба!” И овај ла­кр­ди­јаш, ко­ји ни­кад о се­би ни­шта ле­по
ни­је ми­слио, ко­ји је чи­нио до­бра де­ла за­то што дру­га­чи­је ни­је мо­гао да
по­сту­пи, ка­же: „О че­му се ра­ди?” Ски­нуо је свој ла­кр­ди­ја­шки плашт, мах­
нуо је пре­ко не­ба и та­ра­ба је не­ста­ла.1
Света Тајна Крштења
Ми­слим да тре­ба ово да за­пам­ти­мо: да мо­же­мо да пре­ђе­мо све пре­пре­ке ако
не уми­шља­мо да иде­мо у ду­би­не, и ако до­ђе­мо до ци­ља. У ду­би­не мо­же­мо
оти­ћи с тре­пе­том, са стра­хом у иш­че­ки­ва­њу: шта ћу та­мо на­ћи и хо­ћу ли
не­што на­ћи, ако ми Го­спод не по­мог­не?
Ако чо­век иде или слу­чај­но до­ђе до не­ких ду­би­на, де­ша­ва­ју се вр­ло раз­ли­
чи­те си­т у­а­ци­је. Већ сам вам не­што го­во­рио о то­ме, мо­лим за опро­штај
оне ко­ји су то чу­ли, али ми­слим да је по­не­кад ко­ри­сно чу­ти и по дру­ги
пут. Се­ћам се чо­ве­ка, убе­ђе­ног ате­и­сту, ко­ји је до­шао ова­мо, у цр­кву, да
до­не­се не­ки па­кет јед­ној па­ро­хи­јан­ки. Пла­ни­рао је да до­ђе кад се слу­жба
већ за­вр­ши да би јој уру­чио овај па­кет и оти­шао. Али, ако та­ко мо­гу да
ка­жем, ни­је имао сре­ће, до­шао је док је слу­жба још тра­ја­ла, и мо­рао је да
сед­не на клу­пу и да че­ка. Док је че­као де­си­ло му се не­што што ни­је оче­ки­
вао. Оче­ки­вао је да ће до­ћи, би­ће не­ко бо­го­слу­же­ње, би­ће га­ла­ма, по­ја­ње,
не­ко кре­та­ње ко­је се ње­га ни­ма­ло не ти­че. Али, ни­је за­те­као по­ја­ње и
при­су­ство или кре­та­ње љу­ди, већ не­ку ти­ши­ну и ду­би­ну ко­је ап­со­лут­но
1 Ље­сков Н.С. Ла­кр­ди­јаш Пам­фа­лон. Са­бра­на де­ла у 12 то­мо­ва. Мо­сква, Прав­да, 1989, т.
10, стр. 113–165.
 282
ни­кад ни­је до­жи­вео. И ни­је мо­гао да схва­ти шта то мо­же би­ти. Ка­сни­
је сам га срео, ре­као је: „Не мо­гу да схва­тим о че­му се ра­ди. До­шао сам
ова­мо, се­део, и од­јед­ном сам имао осе­ћај да је цео храм ис­пу­њен не­чи­јим
при­су­ством. Шта то мо­же би­ти?” Од­го­во­рио сам: „Ја бих то на­звао Бо­гом,
али ви, на­рав­но, бо­ље зна­те.” Ре­као је: „Не, на­рав­но, то не мо­же би­ти Бог,
за­то што Он не по­сто­ји. Мо­гу­ће је да је то све­тлу­ца­ње све­ћа, ома­мље­ност
од та­мја­на, отег­ну­то по­ја­ње хо­ра, ко­лек­тив­на хи­сте­ри­ја ва­ших па­ро­хи­ја­
на. Шта ства­ра ова­кво ста­ње?” Ре­кох: „Не знам, ја то зо­вем Бог, ви са­ми
тре­ба да се ра­за­бе­ре­те.” „До­бро,” ка­же, „до­ла­зи­ћу ова­мо, али до­зво­ли­те
ми да до­ђем кад ов­де ни­ко­га не бу­де, да на ме­не ни­шта не мо­же да ути­че,
и да вас не­ма.” Пу­стио сам га, по­но­во је сео, а ја сам оти­шао у сво­ју со­бу.
До­ла­зио је не­ко­ли­ко пу­та и по­сле то­га ми је ре­као: „Не знам да ли Бог
по­сто­ји, али знам да ов­де по­сто­ји не­ко при­с у­ство ко­је не за­ви­си ни о
че­а. Ако је то оно што ви на­зи­ва­те Бо­гом, тре­ба да ми об­ја­сни­те о че­му
се ра­ди, јер шта ће ми Бог, Ко­ји жи­ви ов­де и ни­шта не ра­ди?” Ре­као сам:
„До­ђи­те, ви­ди­те, мо­жда Он не­што ра­ди.” По­сле из­ве­сног вре­ме­на је ре­као:
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
„За­па­њу­је ме јед­но – Бог чи­ни не­што с ва­шим па­ро­хи­ја­ни­ма због че­га они
има­ју дру­га­чи­ја ли­ца кад од­ла­зе из цр­кве у од­но­су на она ко­ја су има­ли
кад су до­шли, и пот­пу­но дру­га­чи­ја ли­ца кад се при­че­шћу­ју. Зна­чи, ваш
Бог ни­је па­си­ван, већ је ак­ти­ван, де­ла­тан.” Ре­кох: „Је­сте, и ја Га знам, Он
је чак вр­ло де­ла­тан.” „По­треб­на ми је про­ме­на, шта мо­гу да учи­ним да то
по­стиг­нем?” „До­ла­зи­те, раз­го­ва­ра­ће­мо, при­пре­ма­ће­мо се.” И по­сте­пе­но
из овог ис­ку­ства, да ов­де ни­је са­мо пра­зна ти­ши­на, већ ти­ши­на ко­ја има
у­си­ну, ин­тен­зи­тет, ко­ји не за­ви­си ни од ко­га и ни од че­га, по­чео је да
от­кри­ва да се ова ти­ши­на мо­же на­зва­ти Бож­јим при­су­ством. Ка­сни­је је
по­чео да тра­жи и да от­кри­ва ка­кав је то Бог, и то је кре­ну­ло да­ље.
Де­ша­ва се да по­сте­пе­но мо­же­мо да до­ђе­мо у ста­ње пот­пу­не опи­је­но­сти ства­
ра­лач­ком и ко­ри­сном де­лат­но­шћу ко­је нам све за­кла­ња­ју. По­гру­жа­ва­њу
у се­бе са­мог по­ма­же ма­кар де­ли­мич­но по­гру­жа­ва­ње у дру­гог чо­ве­ка, кад
са­зна­је­мо: ах, у ње­му по­сто­ји не­што што не знам, по­сто­ји не­ка ду­би­на ко­
ја ми је не­до­ступ­на – ко­ја ни­је ин­те­лек­т у­ал­на, ни­је емо­ци­о­нал­на. И да­ље
– от­кри­ва­мо још не­што, да ова ду­би­на по­сто­ји и у на­ма и да ако се у њу
уду­би­мо, до­ла­зи­мо до та­квог ме­ста на ко­јем сре­ће­мо не­из­ре­ци­ву ти­ши­ну
ћу­та­ња та­квог со­зер­ца­ња, та­квог ћу­та­ња ко­је сто­ји пред тај­ном, не оба­ве­зно
Бо­жи­јом – већ мо­жда мо­јом, људ­ском, соп­стве­ном тај­ном. И у том тре­нут­
ку, кад мо­же­мо да ка­же­мо: сто­јим пред тај­ном мог људ­ског би­ћа, већ смо се
иш­чу­па­ли из ко­ви­тла­ца ви­дљи­вог и чул­ног и та­да мо­же­мо да иде­мо да­ље.
Де­ша­ва се, на­рав­но, да чо­век да­ље до­ла­зи до от­кри­ћа дру­ге вр­сте. Он мо­же
да срет­не Бо­га, као што је апо­стол Па­вле срео Хри­ста; мо­же да се при­че­
сти Све­тим Тај­на­ма без по­себ­них осе­ћа­ња и без по­себ­ног схва­та­ња и да
му од­јед­ном ово при­че­шћи­ва­ње Све­тим Тај­на­ма не­што от­кри­је. Се­ћам
се јед­не мла­де же­не ко­ја ми је го­во­ри­ла да ни у шта не ве­ру­је, и ко­јој сам
283
по­сле ду­гог вре­ме­на пред­ло­жио да до­ђе и да се при­че­сти на Ве­ли­ку су­
бо­т у. Пред­ло­жио сам јој да у Ве­ли­ку су­бо­т у ста­не пред При­че­шће и да
ка­же: „Го­спо­де, Тво­ја Цр­ква ни­шта ни­је уме­ла да ми да, ис­по­ста­ви­ло се
да су Тво­ји све­ште­ни­ци бес­ко­ри­сни (по­ка­за­ло се да сам и ја бес­пло­дан),
сад до­ла­зим код Те­бе с пи­та­њем: Да ли по­сто­јиш или не по­сто­јиш? – Јер,
ако Те­бе не­ма, у жи­во­т у не­ма сми­сла, а ако Ти по­сто­јиш мо­раш да ми се
от­кри­јеш. Ако ми се не от­кри­јеш, оти­ћи ћу за­у­век и то ће би­ти због Те­
бе.” Ус­про­ти­ви­ла се: „Не мо­гу то да ка­жем.” Ин­си­сти­рао сам: „Ти ћеш то
да ка­жеш, а ја ћу за то да од­го­ва­рам.” И она је то учи­ни­ла и по­сле то­га ми
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
је на­пи­са­ла це­ду­љи­цу: „Још увек не знам да ли Бог по­сто­ји, али си­гур­но
знам да се ни­сам при­че­сти­ла хле­бом и ви­ном, већ не­чим дру­гим.” И ту
је за­по­чео чи­тав про­цес от­кри­ва­ња, за­то што кад је јед­ном то ис­ку­си­ла,
ви­ше ни­ку­да ни­је мо­гла да оде од то­га.
* * *
Углав­ном жи­ви­мо у ко­ви­тла­цу жи­во­та, дру­гим ре­чи­ма, са свих стра­на нас
на­па­да­ју ути­сци, са свих стра­на нам се да­ју ми­сли ко­је се не ра­ђа­ју у на­ма
са­ми­ма, већ су на­не­те спо­ља. На­ла­зи­мо се у оно­ме што су мно­ги пи­сци
на­зи­ва­ли „ово­зе­маљ­ском бу­ром”. И ако раз­ми­сли­мо о овој бу­ри ја­сно је:
кад се чо­век на­ла­зи у ма­лом чам­цу ко­ји та­ла­си уда­ра­ју са свих стра­на, он
не­ма вре­ме­на да раз­ми­шља ни о че­му дру­гом осим о то­ме ка­ко да са­чу­ва
жи­вот. По­сто­ји при­ча из Је­ван­ђе­ља, ко­ја мо­же не­што да нам об­ја­сни. То
је при­ча о то­ме ка­ко су Хри­сто­ви уче­ни­ци пло­ви­ли пре­ко Ти­ве­ри­јад­
ског мо­ра и ка­ко их је за­де­си­ла бу­ра, и то та­ква бу­ра да су ми­сли­ли да
не­ће пре­жи­ве­ти, да ће се си­гур­но уда­ви­ти. И од­јед­ном су у сред ове бу­ре
Света Тајна Крштења
угле­да­ли ка­ко Хри­стос иде по во­ди. Кад је апо­стол Пе­тар угле­дао Хри­
ста, за­ва­пио је: ре­ци да кре­нем ка Те­би! Хри­стос га је по­звао и Пе­тар је
кре­нуо пре­ма Ње­му, али се од­јед­ном се­тио се­бе са­мог, бу­ре и смр­то­но­сне
опа­сно­сти у ко­јој се на­ла­зи и по­чео је да то­не (Мт. 14, 22–34).
Да­кле, же­лим да ка­жем да се у жи­во­т у вр­ло че­сто де­ша­ва да смо окру­же­
ни бу­ром, да нас но­се та­ла­си ко­ји нас уда­ра­ју са свих стра­на. Али ако се
раз­ми­сли да ли по­сто­ји не­ко без­бед­но ме­сто, оно ни­је у чам­цу у ко­јем се
на­ла­зи­мо, оно ни­је чак ни у на­шој спо­соб­но­сти да пре­пли­ва­мо мо­ре. На­
ша на­да и на­ше спа­се­ње се на­ла­зе у оном ме­сту где је Хри­стос, од­но­сно
у оном цен­тру где се су­сре­ћу све си­ле бу­ре и где та­ла­са­ње пре­ста­је, за­то
што је та­мо Бог, Ко­ји је не­са­кру­шив. Та­ко да кад нас би­ју са свих стра­на,
кад осе­ћа­мо и ми­сли­мо да не­ма ни­ка­кве на­де у спа­се­ње, тре­ба да се се­ти­
мо ове при­че. Она го­во­ри о то­ме да ће­мо, ако се бу­де­мо се­ћа­ли се­бе и ако
се бу­де­мо пла­ши­ли оно­га што нас окру­жу­је, си­гур­но по­то­ну­ти и та­да не­
ће­мо има­ти вре­ме­на да раз­ми­шља­мо ни о Бо­гу, ни о спа­се­њу, ни о че­му.
Али, не би­је нас бу­ра увек. Нај­че­шће нас не би­је бу­ра, не­го нас раз­ди­ру
раз­ли­чи­те ми­сли, или по­вр­шне, или ду­бље, али ко­је се од­но­се са­мо на
нас са­ме. И че­сто да би­смо се иш­чу­па­ли из овог ви­ра (за­то што то ни­су
 284
мо­ре и бу­ра, већ про­сто вир), ми тра­жи­мо не­ку ра­зо­но­ду: са­мо да се за­
бо­ра­ви­мо, да за­бо­ра­ви­мо. Фран­цу­ски пи­сац Па­скал је на­пи­сао крат­ку
ре­че­ни­цу да је је­ди­но на­ше спа­се­ње од жа­ло­сног ста­ња ра­зо­но­да, али је
ра­зо­но­да на­ше нај­го­ре ста­ње.1 Све ово го­во­рим, за­то што мир мо­же­мо да
про­на­ђе­мо са­мо ако по­ста­не­мо све­сни да ни у ра­зо­но­ди, ни у соп­стве­ним
сна­га­ма, ни у за­бо­ра­вља­њу на то шта је жи­вот, ми­ра не­ће би­ти – мир се
мо­же на­ћи са­мо ако чо­век или за­бо­ра­ви на се­бе, ако уђе у се­бе и та­мо се
на­ђе на ме­сту на ко­јем се су­сре­ћу све си­ле ко­је се бо­ре, као што је Хри­стос
ста­јао на ме­сту на ко­јем су се усред­сре­ди­ле све си­ле зла, све си­ле бу­ре – и
ни­су мо­гле да Га по­ко­ле­ба­ју.
Али, кад по­ку­ша­ва­мо да уђе­мо у се­бе или кад нас жи­вот при­мо­ра­ва да се
ду­бо­ко за­ми­сли­мо над со­бом и над око­ли­ном, кад се на­ђе­мо пред ли­цем
сво­је смр­ти или смр­ти во­ље­ног чо­ве­ка, у на­ма се от­кри­ва­ју ду­би­не ко­је
нас углав­ном за­стра­шу­ју, за­то што та­мо ни­смо би­ли. Ми зна­мо по­вр­ши­
ну на­ше ду­ше, а ду­би­не не ис­тра­жу­је­мо. И та­да тре­ба има­ти хра­бро­сти,
сме­ло­сти, тре­ба се усу­ди­ти и ре­ћи се­би: ис­пред ме­не ле­жи не­про­бој­на,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
не­ис­тра­же­на та­ма, и ја ћу ући у ову та­му и тра­жи­ћу свој пут у њој.
Све ово ме до­во­ди до то­га да ако се на­ла­зи­мо пот­пу­но ван ове обла­сти ис­
ку­ства Бо­га, све­сти о Бо­гу, мо­ра­мо има­ти хра­бро­сти да ста­не­мо, да ка­же­
мо: не дам се­би да се ра­се­ја­вам, не дам се­би да се из­гу­бим на раз­ли­чи­тим
стра­на­ма, же­лим да уђем уну­тра и да ис­тра­жим ове ду­би­не. И у овим
ду­би­на­ма ће­мо на­ћи оно што ни­смо тра­жи­ли, за­то што нам се Бог, чак и
кад Га зна­мо по чу­ве­њу, уоп­ште не от­кри­ва она­ко као што ми то оче­ку­је­мо.
* * *
Да­ље сам же­лео да ка­жем не­што о сле­де­ћем ко­ра­ку – ка­ко се чо­век сре­ће са
Хри­стом. Он се у су­шти­ни сре­ће дво­ја­ко. С јед­не стра­не, у овом про­це­су
ула­же­ња у соп­стве­не ду­би­не чо­век мо­же да се срет­не с Бо­гом Жи­вим, али
не же­лим сад о то­ме да го­во­рим. Са Хри­стом су се у ста­ра вре­ме­на уче­
ни­ци Спа­си­те­ља, и по­сле то­га хи­ља­де и хи­ља­де све­та­ца, и љу­ди уоп­ште,
сре­та­ли као ли­цем у ли­це. Апо­сто­ли су Га сре­та­ли и по­сте­пе­но су по­зна­
ва­ли у Ње­му свог Бо­га. И ка­сни­је су го­во­ри­ли усти­ма апо­сто­ла Јо­ва­на Бо­
го­сло­ва: шо смо чу­ли, шо смо ви­је­ли очи­ма сво­ји­ма, шо са­ле­а­смо
и ру­ке на­ше ои­а­ше (1 Јн. 1, 1). Они нам не пре­но­се не­што што су по­зна­ли
по чу­ве­њу, не­го оно што је њи­хо­во ди­рект­но, не­по­сред­но ис­ку­ство. Али
ово ис­ку­ство ни­је та­ко јед­но­став­но, као што нам по­не­кад из­гле­да, за­то
што се с апо­сто­ли­ма сре­ће­мо он­да кад су они већ по­зна­ли Хри­ста као
свог Бо­га, а не са­мо као Учи­те­ља. Ме­ђу­тим, пре то­га је по­сто­јао чи­тав
про­цес у ко­јем им се Он от­кри­вао. Да­кле, же­лим ма­ло да се за­др­жим на
ово­ме, за­то што се то на на­шем пу­т у де­ша­ва че­шће не­го што је из­не­над­но
от­кри­ве­ње Хри­ста, као што се то де­си­ло, на при­мер, с апо­сто­лом Па­влом,
1 Па­скал Б. Ми­сли. Мо­сква, Фо­лио, 2003, стр. 95.
285
кад је он, про­го­ни­тељ, ишао из Је­ру­са­ли­ма у Да­маск ка­ко би та­мо за­по­чео
про­га­ња­ње Хри­ста и кад је Хри­стос стао на сред пу­та ис­пред ње­га и кад
му је по­ста­вио пи­та­ње: за­шо Ме о­ниш? (Дап. 9, 4).
Спа­си­те­ље­ви уче­ни­ци ни­су у Ње­му од­мах ви­де­ли Оно­га Ко је Он био од
са­мог по­чет­ка. Ако по­гле­да­те кар­т у та­да­шње Па­ле­сти­не ви­де­ће­те да се
На­за­рет, Ка­на Га­ли­леј­ска и Ка­пер­на­ум – да се сви ови гра­до­ви на­ла­зе вр­ло
бли­зу је­дан дру­гог. И ве­ро­ват­но се се­ћа­те ка­ко на по­чет­ку Је­ван­ђе­ља по
Јо­ва­ну апо­стол Фи­лип зо­ве На­та­на­и­ла и ка­же: До­ђи! На­шли смо Ме­си­ју,
о је Исус из На­за­ре­а. А На­та­на­ил му од­го­ва­ра: Из На­за­ре­а мо­же ли
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
би­и шо о­бро? (Јн. 1, 43 и да­ље). За нас је то та­јан­стве­на ре­че­ни­ца, али
за­ми­сли­те сли­ко­ви­то шта се де­си­ло. На­за­рет и ме­сто у ко­јем је жи­вео На­
та­на­ил на­ла­зе се на уда­ље­но­сти од не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра. За­ми­сли­те да
не­ко до­ђе код вас и да вам ка­же: „Ра­дуј се! У су­сед­ном се­лу, на не­ко­ли­ко
ки­ло­ме­та­ра од нас на­ла­зи се Спа­си­тељ све­та, Син Бож­ји, Ко­ји је по­стао
чо­век.” Зар не би­смо од­го­во­ри­ли исто, с истим осе­ћа­њем сум­ње: „Ка­ко
је то мо­гу­ће? У су­сед­ном се­лу? Да је бар у глав­ном гра­ду, па да мо­жда и
по­ве­ру­је­мо, али у су­сед­ном се­лу, у ко­је од­ла­зи­мо, с ко­јим смо у стал­ном
кон­так­т у, с ко­јим се стал­но над­ме­ће­мо – ни­је мо­гу­ће!”
То је би­ло пр­во с чим су се сре­ли Хри­сто­ви уче­ни­ци. Они су га до­че­ка­ли
у та­ко јед­но­став­ној ат­мос­фе­ри, ко­ја им ни­шта ни­је го­во­ри­ла уна­пред, и
по­сте­пе­но је тре­ба­ло са­ми да се от­кри­ва­ју и да от­кри­ју ко је овај Спа­си­
тељ Хри­стос. Од де­тињ­ства су се по­зна­ва­ли, ве­ро­ват­но су ви­де­ли у Ње­му
мла­ди­ћа ко­ји их пре­ва­зи­ла­зи у сва­ком сми­слу не­ким Сво­јим ква­ли­те­ти­ма;
по­сте­пе­но је Он за њих по­стао сре­ди­ште, по­сте­пе­но је по­ста­јао њи­хов на­
Света Тајна Крштења
став­ник, при­мер, учи­тељ, и тек кад су у Ње­му до кра­ја от­кри­ли Учи­те­ља и
Пу­то­во­ђу, Он им се от­крио у дру­гој ди­мен­зи­ји. Се­ћа­те ли се ка­ко је на пу­ту
за Је­ру­са­лим Спа­си­тељ упи­тао Сво­је уче­ни­ке: „За ко­га Ме љу­ди сма­тра­ју?”
А апо­сто­ли су од­го­во­ри­ли: „Јед­ни за Или­ју, дру­ги за јед­ног од про­ро­ка.”
„А за ко­га Ме ви сма­тра­те?” И Пе­тар Му је од­го­во­рио: „Ти си Хри­стос,
Син Бож­ји” (Мк. 8, 27 и да­ље). То је тре­ну­так кад је Пе­тар угле­дао оно што
ни он сам, ни­ти би­ло ко дру­ги ни­је ви­део пре то­га. И ви­ше од то­га, Хри­
стос му ка­же: то ти ни­су ре­кли те­ло и крв, од­но­сно, то ни­је тво­ја при­род­на
спо­зна­ја, то ти је Бог от­крио, Бог ти је дао да ви­диш Ко сам Ја у ства­ри.
И кад по­ста­вља­мо се­би пи­та­ње о Хри­сту, мо­ра­мо има­ти на уму да се не­
ће­мо од­мах, или у сва­ком слу­ча­ју, да се не­ће­мо оба­ве­зно од­мах, на­ћи
на оном ступ­њу, у оном по­ло­жа­ју, у ко­јем са си­гур­но­шћу мо­же­мо ре­ћи:
да, то је та­ко, то је Син Бож­ји, то је наш Го­спод! Мо­же­мо по­сте­пе­но да
сре­ће­мо Хри­ста у Је­ван­ђе­љу, мо­же­мо да се ди­ви­мо Ње­го­вој лич­но­сти.
Али лич­ност мо­же и да нас не за­ди­ви, за­то што ни­је опи­са­на сли­ко­ви­то.
Је­ван­ђе­ље ни­је по­ку­шај да нам сли­ко­ви­то, упе­ча­тљи­во опи­ше ју­на­ка ро­
ма­на. Мо­же­мо да се за­др­жи­мо на ми­сли: да, овај Чо­век је по­се­бан. За­сад
не мо­же­мо да Га на­зо­ве­мо дру­га­чи­је осим по­себ­ним Чо­ве­ком, али је Он
 286
за­и­ста то­ли­ко по­се­бан да је из­ван­ре­дан. Али ако је та­ко, вре­ди ослу­шну­
ти оно што Он го­во­ри, Ње­го­ве по­у­ке, Ње­го­во уче­ње. И Ње­го­во уче­ње је
вр­ло спе­ци­фич­но, за­то што Он учи и при­ме­ром, и реч­ју. На јед­ном ме­сту
у Је­ван­ђе­љу Он ка­же: Дао сам вам ри­мјер а, као шо Ја учи­них ва­ма,
и ви чи­ни­е (Јн. 13, 15).
С дру­ге стра­не, Он стал­но учи ка­ко тре­ба жи­ве­ти, шта ра­ди­ти. И ако чи­та­
мо Је­ван­ђе­ље са же­љом да схва­ти­мо: Ко је Он? Вре­ди ли да по­ста­нем Ње­
гов уче­ник? – мо­ра­мо по­ста­ви­ти се­би ди­рект­но пи­та­ње: ка­ко се ода­зи­вам,
с јед­не стра­не, на Ње­го­ву лич­ност, и с дру­ге – на Ње­го­во уче­ње? Мо­жда
се се­ћа­те, опет, да у Је­ван­ђе­љу по Јо­ва­ну по­сто­ји ме­сто где Хри­стос го­
во­ри о Се­би; мно­ге су Ње­го­ве ре­чи збу­ни­ле слу­ша­о­це, и љу­ди су по­че­ли
да Га на­пу­шта­ју. По­ред Ње­га су оста­ла са­мо два­на­е­сто­ри­ца уче­ни­ка. И
Хри­стос је, освр­ћу­ћи се и по­гле­да­ју­ћи на њих, ре­као: „Да ли и ви же­ли­те
да оде­те од Ме­не?” А Пе­тар Му је од­го­во­рио: „Ку­да да иде­мо од Те­бе? Ти
имаш ри­је­чи жи­во­а вјеч­но­а” (Јн. 6, 66–68).
То је ве­о­ма ва­жно ме­сто, за­то што Хри­стос ни на јед­ном ме­сту у Је­ван­ђе­љу
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
не опи­су­је веч­ни жи­вот. Он не опи­су­је ни рај, ни па­као, Он не го­во­ри у
че­му се са­сто­ји веч­ни жи­вот. Шта је он­да апо­стол Пе­тар имао у ви­ду кад
је ре­као: „Ти имаш ре­чи веч­ног жи­во­та?” Чи­ни ми се (и то су мо­ја раз­ми­
шља­ња, из­но­сим их упра­во као та­ква, али не­мам дру­гог при­сту­па), ра­ди
се о то­ме да су сва­ки пут кад је Хри­стос го­во­рио, би­ло у при­ча­ма, за­по­ве­
сти­ма или про­сто у раз­го­во­ру, Ње­го­ве ре­чи уда­ра­ле у са­му ду­би­ну ду­ше
сва­ког слу­ша­о­ца и да су ра­ђа­ле, тач­ни­је, вас­кр­са­ва­ле у ду­ши сва­ког чо­ве­ка
оно веч­но, не­по­ко­ле­бљи­во, не­про­ла­зно што у њој по­сто­ји. Ње­го­ве ре­чи
не опи­су­ју не­што што мо­же­мо да при­хва­ти­мо или да не при­хва­ти­мо, за­то
што је сва­ка сли­ка ре­ла­тив­на и за­ви­си од то­га ка­ко нас убе­ђу­је. Сва­ка Ње­
го­ва реч ра­ђа жи­вот у на­ма, а жи­вот је оно вре­ло, из­вор Веч­ног Жи­во­та
ко­ји у на­ма по­сто­ји. Ве­ро­ват­но се из Је­ван­ђе­ља по Јо­ва­ну се­ћа­те при­че о
су­сре­ту Хри­ста и Са­мар­јан­ке, у ко­јем он ка­же да ће из ср­ца сва­ког вер­ни­ка
као бу­ји­ца, као вре­ло по­те­ћи во­да веч­ног жи­во­та (Јн. 4, 14). И ово се и де­
ша­ва кад Он го­во­ри. И за­то, кад чи­та­мо Је­ван­ђе­ље, не тре­ба про­сто умом
да га чи­та­мо (иако, на­рав­но, тре­ба при­ме­ни­ти сво­је схва­та­ње, ум, зре­лост,
и ујед­но има­ти у ви­ду из­ве­стан про­це­нат на­ше не­зре­ло­сти), већ га тре­ба
чи­та­ти, по­ста­вља­ју­ћи се­би пи­та­ње: Хри­стос сад го­во­ри. Он ово не го­во­
ри уоп­ште­но, већ ме­ни лич­но. Ка­ко се ја на то ода­зи­вам? Шта ове Ње­го­ве
ре­чи чи­не са мном, ка­ко де­лу­ју на ме­не? Мо­же­те да од­го­во­ри­те: ни­шта.
И ако сте исти­но­љу­би­ви и по­ште­ни, учи­ни­ће­те вр­ло ко­ри­сну ствар при­
знав­ши да је Хри­стос сад ре­као ово или оно, али да то до вас не до­пи­ре.
Упра­во то се де­ша­ва­ло стал­но, кад је Хри­стос го­во­рио са Сво­јим уче­ни­ци­
ма или с на­ро­дом ко­ји Га је окру­жи­вао на раз­ли­чи­тим ме­сти­ма Па­ле­сти­не.
Ис­при­ча­ћу вам јед­ну сво­ју бру­ку. Јед­не не­де­ље сам на­глас чи­тао Је­ван­ђе­
ље на слу­жби у хра­му. Увек Је­ван­ђе­ље до­жи­вља­вам на сле­де­ћи на­чин:
287
Христос го­во­ри сва­ком чо­ве­ку ко­ји се на­ла­зи у хра­му, али и ме­ни по­себ­
но. Про­по­ве­ди не при­пре­мам, већ ка­да до­ђе вре­ме за про­по­вед, го­во­рим
о то­ме ка­ко сам до­жи­вео Хри­сто­ве ре­чи ко­је су тог да­на из­ре­че­не, ка­ко
сам их чуо, шта се са мном де­си­ло. Да­кле, про­чи­тао сам Је­ван­ђе­ље на­
глас и би­ло ми је пот­пу­но ја­сно да ни­ша до ме­не ни­је до­пр­ло, баш ме
бри­га за оно што је би­ло ре­че­но – ја сам као ка­мен и ни­ка­ко не мо­гу да
се ода­зо­вем. На­рав­но, гла­вом сам схва­тао овај од­ло­мак, ни­је би­ло шта
да се „не схва­ти”, али би­ло би не­по­ште­но да не­што по­ну­дим на­ро­ду
про­сто због то­га што сам схва­тио гла­вом. И та­да сам иза­шао на про­по­
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
вед и ре­као: „За­ми­сли­те ка­кав ужас! Хри­стос је го­во­рио са мном лич­но
ре­чи­ма Је­ван­ђе­ља, и све што сам мо­гао да Му од­го­во­рим је­сте: оно што
ми го­во­риш ме­не се не до­ти­че, не за­ни­ма ме, све ми је јед­но. И до­дао
сам: раз­ми­сли­те о се­би са­ми­ма, да ли се то де­ша­ва­ло са сва­ким од вас.”
И про­по­вед се на то­ме за­вр­ши­ла.
Љу­ди су се ве­ро­ват­но ра­до­ва­ли што је про­по­вед би­ла крат­ка, ни­је баш не­
што де­ло­ва­ла, али ми­слим да сам био у пра­ву ре­кав­ши по­ште­но шта ми
се де­си­ло. У дру­гој при­ли­ци би исти од­ло­мак мо­жда иза­звао екс­пло­зи­ју у
мо­јој ду­ши, али се у овом слу­ча­ју ни­шта ни­је де­си­ло, био сам као кре­мен.
И ми­слим да сва­ко од нас, чи­та­ју­ћи Је­ван­ђе­ље, тре­ба да усме­ри сву мо­гу­ћу
па­жњу упра­во на то: да ли ре­а­гу­јем или не ре­а­гу­јем? Гла­вом мо­гу мно­го
то­га да схва­тим, али да ли сам се ода­звао ду­шом? Ве­ро­ват­но зна­те ка­ко с
љу­ди­ма би­ва: раз­го­ва­ра­те с чо­ве­ком, по­не­кад вас оно што он го­во­ри ди­
ра, а по­не­кад ни­ма­ло. Кад се ра­ди о чо­ве­ку, то ни­ко­га од нас не уз­бу­ђу­је
по­себ­но, али кад го­во­ри Хри­стос, увек по­ку­ша­ва­мо да уте­ши­мо се­бе на
Света Тајна Крштења
не­ки на­чин. Да­кле, ако же­ли­мо да на­ђе­мо Хри­ста, да по­ста­не­мо Ње­го­ви
уче­ни­ци, тре­ба да на­у­чи­мо да чи­та­мо Је­ван­ђе­ље с пот­пу­ном искре­но­шћу,
с пот­пу­ном отво­ре­но­шћу. Без об­зи­ра на то да ли се на­ла­зи­мо пред ли­цем
овог или оног Хри­сто­вог по­ступ­ка, Ње­го­вих ре­чи упу­ће­них не­ко­ме из
Ње­го­ве око­ли­не, пред за­по­ве­шћу, пред при­чом, тре­ба пот­пу­но по­ште­но
да је по­гле­да­мо и да ка­же­мо: на ово ре­а­гу­јем, а на ово – ни­ка­ко. Зна­чи,
у овом сми­слу смо у да­том тре­нут­ку Хри­стос и ја на бес­ко­нач­ној уда­ље­
но­сти. А у дру­гом тре­нут­ку не­ка ре­че­ни­ца по­не­кад та­ко дир­не чо­ве­ка у
ду­шу да за­ста­не и чи­та и по­но­во чи­та, ћу­ти над њом, чак ни не раз­ми­шља,
већ као да упи­ја оно што је ре­че­но.
Сва­ки пут кад на­и­ђе­мо на та­кав од­ло­мак из Је­ван­ђе­ља ко­ји нас по­го­ди у
ду­шу мо­же­мо да ка­же­мо: у овом сми­слу смо се Хри­стос и ја већ сро­ди­ли,
по­стао сам Му сли­чан ма­кар у овом ма­лом. Бар на трен, али сре­ли смо
се и срод­ни смо, и ако је та­ко, мо­рам да раз­ми­слим о од­лом­ку ко­ји сам
про­чи­тао та­ко да сав свој жи­вот гра­дим на ње­му. Раз­у­ме се, сва­ки од­ло­
мак се не од­но­си на сва­ку си­т у­а­ци­ју у на­шем жи­во­т у, али сва­ки од­ло­мак
зах­те­ва од нас да му бу­де­мо вер­ни. Ако бу­де­мо та­ко по­сту­па­ли, не­из­о­
став­но ће овај од­ло­мак би­ти као – и то је сли­ка ко­ју је Хри­стос дао – као
 288
зр­но ба­че­но у зе­мљу. Оно ће мо­жда ду­го ле­жа­ти у овој зе­мљи, за­то што
је тој зе­мљи по­треб­на вла­га, по­треб­но је ђу­бри­во, по­треб­но је да је не­ко
за­о­ре; али пре или ка­сни­је ће ово зр­но, ако га бу­де­мо чу­ва­ли као све­ти­њу,
по­че­ти да да­је плод. И сра­змер­но с тим ка­ко са­зре­ва­мо у овом сми­слу, и
дру­ги од­лом­ци из Је­ван­ђе­ља ће нам по­ста­ја­ти, ако не пот­пу­но схва­тљи­
ви, ма­кар до­ступ­ни. И по­сте­пе­но, ако бу­де­мо вер­ни у ма­лом, да­ће нам се
мно­го – и то су опет је­ван­ђељ­ске Хри­сто­ве ре­чи (Лк. 16, 10).
Све ово го­во­рим за­то што се, кад же­ли­мо да по­ста­не­мо хри­шћа­ни, пра­во­
слав­ни, вр­ло че­сто не за­ми­шља­мо над овом стра­ном пи­та­ња. При­хва­
та­мо уче­ње Цр­кве, при­хва­та­мо бо­го­слу­же­ње, при­хва­та­мо мо­ли­тву итд.,
али је пи­та­ње са­мо јед­но: у ка­квом смо ме­ђу­соб­ном од­но­су Хри­стос и ја?
Да ли сам Ње­гов уче­ник или сам са­мо по­сма­трач Ње­го­вог жи­во­та? Или
сам чо­век ко­ји про­у­ча­ва Ње­го­во уче­ње? Ако смо све­сни да смо Ње­го­ви
уче­ни­ци, мо­же­мо би­ти вер­ни у ма­лом и би­ће­мо Ње­го­ви вер­ни уче­ни­ци.
Не тре­ба оба­ве­зно ова­пло­ти­ти це­ло Је­ван­ђе­ље, али је ва­жно би­ти ве­ран
у ма­лом, ко­је нам је већ да­то, с тим да нас по­сте­пе­но ово ма­ло пре­о­бра­зи
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
из­ну­тра, да нас учи­ни дру­га­чи­јим љу­ди­ма, ко­ји ће опет по­сте­пе­но мо­ћи
да при­ме још мно­го то­га дру­гог. Али, то зна­чи да, да би­смо по­ста­ли Хри­
сто­ви уче­ни­ци, тре­ба ма­кар је­ном да чу­је­мо Ње­гов глас и да Ње­гов глас
до­пре до ду­би­не на­ше ду­ше, и да зна­мо да Он има ре­чи веч­но жи­во­а,
да нам Он да­је веч­ни жи­вот.
И дру­го: оно­ли­ко ко­ли­ко сам чуо ову реч она тре­ба да по­ста­не за­кон мог
жи­во­та, пра­ви­ло жи­во­та. Сви смо ми ве­ро­ват­но чу­ли мо­ли­тву за огла­ше­
не на Ли­т ур­ги­ји. Огла­ше­ни су љу­ди ко­ји су чу­ли при­зив. Они још ни­су
по­ста­ли хри­шћа­ни, они су тек чу­ли зов. То мо­же би­ти при­зив ко­ји до­ла­
зи из са­мог Је­ван­ђе­ља, зна­чи, то су ре­чи Са­мог Хри­ста; или је овај при­
зив до­шао до њих пре­ко Хри­сто­вих уче­ни­ка, апо­сто­ла, или све­та­ца, или
гре­шни­ка, на кра­ју кра­је­ва, али пре­ко та­квих гре­шни­ка, ко­ји ни­су са­мо
гре­шни­ци, већ и уче­ни­ци, ко­ји се бо­ре са со­бом ка­ко би по­ста­ли истин­
ски Хри­сто­ви уче­ни­ци. Код све­тог Је­фре­ма Си­риј­ског по­сто­ји ме­сто на
ко­јем он ка­же да Цр­ква ни­је за­јед­ни­ца пра­вед­ни­ка – Цр­ква је за­јед­ни­ца
гре­шни­ка ко­ји се ка­ју. Ак­це­нат је, на­рав­но, на ре­чи­ма „ко­ји се ка­ју”, за­то
што смо сви ми гре­шни­ци. Али, „ка­ја­ти се” не зна­чи се­де­ти и пла­ка­ти
над со­бом, то зна­чи окре­ну­ти се ли­цем ка Бо­гу, и Ње­га зва­ти у по­моћ,
и исто­вре­ме­но чи­ни­ти све што је мо­гу­ће ка­ко би се чо­век иш­чу­пао из
по­ро­бље­но­сти гре­хом. За­то, кад се спре­ма­мо за Кр­ште­ње, кад тра­жи­мо
сво­је ме­сто у Цр­кви, по­треб­но је не са­мо да спо­зна­је­мо све ду­бље и ду­
бље је­ван­ђељ­ско уче­ње, уче­ње Цр­кве, бо­го­слу­же­ње, ду­хов­ни мо­ли­тве­ни
жи­вот итд. – тре­ба од­мах да поч­не­мо да жи­ви­мо по Је­ван­ђе­љу, да жи­ви­мо
тру­де­ћи се да бу­де­мо Хри­сто­ви уче­ни­ци, не на ре­чи­ма, већ на де­лу.
Хри­стов уче­ник, од­но­сно хри­шћа­нин, је­сте чо­век ко­ји је Хри­ста за­во­лео и
ко­ји је од­лу­чио да по­ста­не Ње­гов друг. А шта је дру­гар­ство? Друг је чо­
289
век ко­ји је со­ли­да­ран са сво­јим дру­гом, ко­ји му је ве­ран, ко­ји чи­ни све
ка­ко би му при­чи­нио ра­дост, ка­ко би му по­стао сли­чан у све­му што га
у овом дру­гу при­вла­чи и за­ди­вљу­је. То је наш пут: не са­мо да зна­мо, већ
да се сро­ди­мо са Хри­стом као дру­го­ви. Ово да­ље мо­же да нас до­ве­де до
сје­ди­ње­ња са Хри­стом кроз Кр­ште­ње.
* * *
Већ сам го­во­рио о то­ме ка­ко, у за­ви­сно­сти од раз­ли­чи­тих окол­но­сти, чо­
век из ста­ња уну­тра­шње пра­зни­не, или из­гу­бље­но­сти, или ис­пу­ње­но­
сти та­шти­ном од­јед­ном мо­же да се осве­сти. То мо­же би­ти уну­тра­шња
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
кри­за, то мо­же би­ти не­сре­ћа, то мо­же би­ти не­из­ре­ци­ва ра­дост, то мо­же
би­ти су­срет – ово осве­шће­ње би­ва на раз­ли­чи­те на­чи­не. Чо­век ко­ји као
да је жи­вео ван се­бе од­јед­ном ула­зи у се­бе и у се­би про­на­ла­зи та­кве
ду­би­не, та­кав са­др­жај, о ко­ји­ма ни­је имао ни­ка­квог пој­ма. И ако бу­де
имао до­вољ­но хра­бро­сти и ди­вље­ња за оно што је на­шао, он иде да­ље,
у ду­би­ну, све да­ље и да­ље и пред њим се отва­ра­ју и ду­би­не, и ши­ри­на,
о ко­ји­ма ра­ни­је ни­је имао ни­ка­квог пој­ма, он по­чи­ње да на­ла­зи у се­би
сво­ју ду­би­ну, оно „ду­бо­ко ср­це” о ко­јем го­во­ри апо­стол Па­вле. То ће га
пре или ка­сни­је до­ве­сти, као пр­во, до то­га да по­ста­не чо­век у пот­пу­
ном сми­слу ре­чи, а као дру­го, до то­га да срет­не свог Бо­га, за­то што нас
ду­би­не ко­је су се от­кри­ле у на­ма до­во­де пред ли­це та­кве ду­би­не, та­кве
нео­пи­си­ве ле­по­те и де­фи­ни­тив­но по­ста­вља­ју пред нас спо­зна­ју да ни­је
мо­гу­ће да се све сво­ди на оно што по­сто­ји у ме­ни – ван ових гра­ни­ца
по­сто­ји без­гра­нич­но.
С дру­ге стра­не, чо­век на раз­ли­чи­те на­чи­не мо­же да при­ђе Хри­сто­вом от­
Света Тајна Крштења
кро­ве­њу. Де­ша­ва се да он срет­не Хри­ста, по­пут апо­сто­ла Па­вла. Ве­ро­
ват­но се се­ћа­те при­че о то­ме ка­ко се Па­вле, ко­ји је кре­нуо из Је­ру­са­ли­ма
у Да­маск ка­ко би та­мо ор­га­ни­зо­вао про­го­не хри­шћа­на, од­јед­ном на­шао
пред ли­цем Са­мог Хри­ста, и то је био пре­о­крет це­лог ње­го­вог жи­во­та
(Дап. 9). По­не­кад се ово де­ша­ва на дра­ма­ти­чан на­чин, по­не­кад се де­ша­
ва на ма­ње дра­ма­ти­чан на­чин, као што сам вам при­чао о чо­ве­ку ко­ји је
до­шао ова­мо и ко­ји је из­не­на­да осе­тио да у овом хра­му по­сто­ји та­ква
ти­ши­на, ко­ја не за­ви­си од то­га што не­ма бу­ке уна­о­ко­ло или уну­тра, и да
у ду­би­ни, у ср­жи ове ти­ши­не Не­ко при­с у­ству­је и он је по­чео да тра­жи
Овог При­с ут­ног. Де­ша­ва се да чо­век срет­не Хри­ста пре­ко Је­ван­ђе­ља,
или кроз про­по­вед, ма­кар и оскуд­ну, ко­ју чу­је, али кроз је­ван­ђељ­ску реч,
ко­ја му от­кри­ва или лич­ност Са­мог Хри­ста у оној ме­ри у ко­јој је он у
ста­њу да је при­ми, да је по­зна, или Хри­сто­во уче­ње ко­је мо­же да га осво­
ји. Да­кле, све ово чо­ве­ка по­сте­пе­но мо­же да до­ве­де до то­га да по­же­ли да
по­ста­не члан оне за­јед­ни­це у чи­јем ср­цу се на­ла­зи Сам Хри­стос, од­но­сно
Цр­кве, не као ор­га­ни­зо­ва­не за­јед­ни­це, већ као та­јан­стве­не за­јед­ни­це у
ко­јој се пред чо­ве­ком от­кри­ва сва ду­би­на оно­га што чо­век је­сте, а да­ље
по­чи­ње да се от­кри­ва Сам Бог.
 290
Чо­век нам се у Цр­кви от­кри­ва дво­ја­ко. Ми, сва­ко од нас, зна­мо са­ме се­бе,
а зна­мо и дру­ге љу­де, зна­мо њи­хо­ву ле­по­т у, њи­хо­ву ду­би­ну, њи­хо­ву ве­
ли­чи­ну, али та­ко­ђе зна­мо њи­хо­ву крх­кост, њи­хо­ву гре­хов­ност, њи­хо­ву
нео­ства­ре­ност, и мо­же­мо да на­у­чи­мо да обра­ћа­мо па­жњу и на јед­но и
на дру­го, али не она­ко као што чи­ни­мо кад чо­ве­ку при­ла­зи­мо без ве­ре у
ње­га. Мо­же­мо да на­у­чи­мо да ви­ди­мо у чо­ве­ку ње­го­ву сла­бост и ње­го­ве
ма­не, и да се ујед­но ода­зо­ве­мо на оно што ви­ди­мо са­ми­ло­шћу, са­жа­ље­
њем и спрем­но­шћу да чо­ве­ка за­шти­ти­мо и да му на сва­ки на­чин по­мог­
не­мо. С дру­ге стра­не, мо­же­мо, ако та­ко при­ла­зи­мо чо­ве­ку, да от­кри­је­мо
у ње­му ле­по­т у, ду­би­ну, пле­ме­ни­тост: све ово мо­же да бље­сне на тре­ну­так,
али нам већ го­во­ри о оно­ме што у ње­му о­со­ји. И та­да нам се чо­век от­
кри­ва као дво­јак: кр­хак и ујед­но ве­лик – ве­лик по при­зва­њу, ве­лик већ
по оно­ме што у ње­му по­сто­ји.
Али, у Цр­кви нам се чо­век от­кри­ва на још је­дан на­чин. Он нам се от­кри­ва
у Лич­но­сти Го­спо­да Ису­са Хри­ста, ко­ји је у пот­пу­ном, са­вр­ше­ном сми­слу
Чо­век, од­но­сно чо­век ка­квим га је Бог за­ми­слио, чо­век ко­ји је је­дин­ствен
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
са Са­мим Бо­гом. У Хри­сту зна­мо да је Бог по­стао чо­век. На­ше при­зва­
ње је да се от­кри­је­мо та­ко да бу­де­мо про­же­ти Бо­жан­ским при­с у­ством
и Ње­го­вим деј­ством. И то се де­ша­ва. То от­кри­ва пред на­ма ша мо­же
да пред­ста­вља чо­век у пу­ном сми­слу ре­чи. Ово нам се от­кри­ва деј­ством
Све­тог Ду­ха и у том сми­слу је Цр­ква ме­сто где и гре­хо­ван и са­вр­шен чо­
век жи­ве за­јед­но, где чи­не јед­но, и да­ром Све­тог Ду­ха гре­шан чо­век по­чи­
ње да по­ста­је чо­век у пу­ном сми­слу ре­чи сли­чан Хри­сту. И ми зна­мо да у
Све­том Ду­ху и у Хри­сту по­ста­је­мо срод­ни Бо­гу и Оцу. За­то, сра­змер­но с
тим ка­ко по­зна­је­мо Хри­ста, ка­ко Му се при­бли­жа­ва­мо и при­оп­шта­ва­мо,
мо­жда деј­ством и да­ром Све­тог Ду­ха, по­сте­пе­но по­ста­је­мо љу­ди ка­кви
смо при­зва­ни да бу­де­мо.
Али, де­ша­ва се да нам се Хри­стос от­кри­ва или кроз су­срет, не­по­сре­дан,
дра­ма­ти­чан, или – мно­го че­шће, пре­ко је­ван­ђељ­ског ка­зи­ва­ња. У је­ван­
ђељ­ском ка­зи­ва­њу ви­ди­мо Ње­гов лик. Он мо­же да нас осво­ји, Он мо­же да
нас за­ин­три­ги­ра, мо­же­мо да за­др­жи­мо па­жњу по­ста­вља­ју­ћи се­би пи­та­ње:
Ко је овај Чо­век? – то је пи­та­ње ко­је су у Је­ван­ђе­љу по­ста­вља­ли Ње­го­ви
уче­ни­ци. И, с дру­ге стра­не, мо­же­мо би­ти осво­је­ни Ње­го­вим уче­њем и
ти­ме што су Ње­го­ве ре­чи за­и­ста си­ла, ко­ја у на­ма ра­ђа веч­ни жи­вот.
Да­кле, чо­век је на овај или онај на­чин осе­тио да га Хри­стос при­вла­чи и
кре­нуо је пре­ма Ње­му. Ово се у ста­ра вре­ме­на на­зи­ва­ло огла­ша­ва­њем.
Огла­ша­ва­ње је ста­ње чо­ве­ка ко­ји је чуо глас ко­ји га зо­ве, или про­сто глас
на ко­ји се ода­зи­ва. И ови огла­ше­ни – сва­ко од нас – кре­ну­ли су, мо­жда
пре­ма Цр­кви. Али, ни­је до­вољ­но би­ти при­зван. Ве­ро­ват­но се се­ћа­те оних
стра­шних је­ван­ђељ­ских ре­чи о то­ме да су мно­ги при­зва­ни, али да ни­су
сви иза­бра­ни (Мт. 20, 16), за­то што ни­је до­вољ­но чу­ти при­зив, тре­ба се на
ње­га ода­зва­ти не са­мо тап­ша­њем, ди­вље­њем: „О, Бо­же! Ка­ко је то див­но!”
291
– већ уну­тра­шњом про­ме­ном. За­то су се у ста­ра вре­ме­на огла­ше­ни, они
ко­ји су на овај или онај на­чин чу­ли Хри­стов при­зив, или у Је­ван­ђе­љу, или
пре­ко чо­ве­ка, или у ду­би­на­ма сво­је ду­ше, за­др­жа­ва­ли у при­пра­ти.
Сад је при­пра­та про­сто ме­сто кроз ко­је про­ла­зи­мо у храм, али у ста­ра вре­
ме­на ни­је би­ло та­ко. При­пра­та је би­ла ве­ли­ка, то је би­ло ме­сто на ко­јем
су ста­ја­ли огла­ше­ни, они ко­ји су већ кре­ну­ли пре­ма Хри­сту, али још увек
ни­су при­ми­ли Кр­ште­ње, ко­ји ни­су би­ли спрем­ни за то. Та­мо су та­ко­ђе
ста­ја­ли и они ко­ји су се, по­ве­ро­вав­ши, при­мив­ши Кр­ште­ње, по­ка­за­ли
не­до­стој­ни­ма свог зва­ња због кр­ше­ња ових или оних основ­них за­по­ве­сти
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
и ко­ји ни­су има­ли пра­ва да уче­ству­ју у цен­трал­ном де­лу Бо­жан­ске Ли­т ур­
ги­је, од­но­сно у са­вр­ша­ва­њу Тај­не и у при­ма­њу Све­тих Тај­ни. У при­пра­ти
су се обич­но из­о­бра­жа­ва­ле пред­ста­ве Стра­шног су­да, ко­је су по­ста­вља­ле
чо­ве­ка пред пи­та­ње: да, чуо си, зна­чи, не­ћеш мо­ћи да се из­го­во­риш не­зна­
њем. Чуо си и сад сто­јиш пред су­дом. Шта ћеш сад учи­ни­ти?
Овај тре­ну­так се по­ја­вљу­је пред сва­ким чо­ве­ком ко­ји сто­ји у при­пра­ти. Ње­
му пре све­га су­ди са­вест, а не Бо­жан­ски суд, не су­ди му људ­ски суд, већ
соп­стве­на са­вест. И се­ћа­те се од­лом­ка из Је­ван­ђе­ља у ко­јем се ка­же: до­го­
ва­рај се са су­пар­ни­ком док си још на пу­т у, да те не пре­да су­ди­ји, а су­ди­ја
– му­чи­те­љу (Мт. 5, 25–26). Оци Цр­кве су, об­ја­шња­ва­ју­ћи ово ме­сто, пи­са­ли
да је су­пар­ник о ко­јем се го­во­ри – са­вест, оно у ме­ни, што зна све о ме­ни и
што ме раз­об­ли­ча­ва сва­ки пут кад се по­ка­жем као не­до­сто­јан се­бе са­мог,
не са­мо Бо­га, не са­мо Је­ван­ђе­ља, већ про­сто свог људ­ског до­сто­јан­ства.
Да­кле, чо­век сто­ји пред су­дом. Али, да ли на­да по­сто­ји или је не­ма? Опет, у
ста­ра вре­ме­на се на вра­ти­ма ко­ји­ма се про­ла­зи­ло у храм, ко­ја су из при­
Света Тајна Крштења
пра­те во­ди­ла у сам храм, сли­као лик Хри­ста Спа­си­те­ља. Чо­век је ста­јао,
с јед­не стра­не, пред су­дом сво­је са­ве­сти, пред цр­кве­ним упо­зо­ре­њем о
то­ме да суд по­сто­ји, да ће суд би­ти, да по­што је јед­ном не­што чуо, не сме
ви­ше да се из­го­ва­ра не­зна­њем, а с дру­ге стра­не, да не­с ум­њи­во по­сто­ји
на­да, за­то што је Спа­си­тељ Сам Бог, Ко­ји је по­стао чо­век. Ми да­нас не
сто­ји­мо у при­пра­ти, али сва­ко од нас мо­же да по­ста­ви се­би пи­та­ња ко­ја
би по­ста­вио у ста­ра вре­ме­на да је ста­јао у овој при­пра­ти. Сва­ко од нас
мо­же се­би да по­ста­ви пи­та­ње: шта ме чи­ни не­до­стој­ним ме­не са­мог, шта
на­ру­ша­ва мо­је људ­ско до­сто­јан­ство, да ли жи­вим на ни­воу оно­га што већ
је­сам? Не јед­ном кад по­ста­нем све­тац, већ сад: гре­шник, а ујед­но чо­век
ко­ји зна не­ке ду­би­не, не­ке исти­не. То је пр­во пи­та­ње.
И ов­де ми се чи­ни да сва­ко од нас се­би тре­ба да по­ста­вља лич­на пи­та­ња,
за­то што чо­век гре­ши на вр­ло раз­ли­чи­те на­чи­не. При­том не сме да по­
ста­вља се­би пи­та­ње та­ко да по­ми­шља: „Ве­ли­ких гре­хо­ва не­мам, имам
са­мо сит­не”. Мо­ра­мо има­ти на уму да кад гре­ши­мо, на­шу суд­би­ну, објек­
тив­но го­во­ре­ћи, не ре­ша­ва онај грех ко­ји чи­ни­мо, већ то ка­ко се пре­ма
ње­му од­но­си­мо. Да ли се пре­ма ње­му од­но­си­мо с ужа­сом, с мр­жњом?
Да ли смо жр­тве сво­је не­мо­ћи? Или се на­сла­ђу­је­мо злом ко­је чи­ни­мо?
 292
Мало зло ко­јим се на­сла­ђу­је­мо мо­же би­ти ви­ше по­губ­но и уби­стве­но не­го
ве­ли­ко. Ве­о­ма је ва­жно да то схва­ти­мо, за­то што чо­век че­сто ми­сли: па,
ни­сам не­што по­себ­но гре­шан… А ка­кав је мој од­нос пре­ма гре­ху? Ако у
мом од­но­су по­сто­ји на­сла­да, ако во­лим свој грех, ако сам ве­зан за ње­га,
ја сам роб и за­ро­бље­ник, не­ма ми пу­та на сло­бо­ду. Ако сам пак учи­нио
ве­ли­ки грех, али ме је он це­лог пре­о­кре­нуо и та­ко је на ме­не де­ло­вао да
ви­ше ни­кад у жи­во­т у ни­шта слич­но не мо­же да се де­си, ја сам већ спре­
ман да за­поч­нем но­ви жи­вот.
То је из­у­зет­но ва­жно, за­то што огла­ше­ни, од­но­сно сва­ки чо­век ко­ји же­ли да
по­ста­не хри­шћа­нин и да се кр­сти, тре­ба се­би да по­ста­ви пи­та­ње упра­во
ова­ко: шта ме одва­ја од Хри­ста? Без об­зи­ра на то да ли су то круп­ни или
сит­ни гре­хо­ви, мо­рам да раз­ми­слим о њи­ма. И ни­је до­вољ­но про­сто јед­
ном до­ћи на ис­по­вест и ре­ћи: „Оче, за све сам крив!” То ни­је исти­на, ни­си
за све крив. Имао сам је­дан вр­ло не­при­ја­тан су­срет, и за ме­не и за дру­гу
осо­бу. На ис­по­вест је до­шла ве­о­ма до­сто­јан­стве­на да­ма, Ру­ски­ња. Ста­ла
је, упи­тао сам је: „До­бро, шта сте згре­ши­ли?” Раз­ми­сли­ла је, па од­го­ва­ра:
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
„Оче, за све сам кри­ва.” Ка­жем: „Не, не мо­же­те та­ко да се из­ву­че­те. Мо­
ра­те ми ре­ћи за шта сте кри­ви.” „Па, ни­сам, ни­шта по­себ­но.” Та­да сам је
по­гле­дао и ре­као: „Зна­те, не­ма­те пра­ва да се та­ко ис­по­ве­да­те. Да ли зна­те
Мој­си­је­вих де­сет за­по­ве­сти?” „Знам.” „И ви, при­стој­на же­на, та­ко мир­но
ми ка­же­те да сте пре­љуб­ни­ца?” Она ми ре­че: „Ка­ко се усу­ђу­је­те та­ко да
ме вре­ђа­те!” „Опро­сти­те, јед­на од за­по­ве­сти је: не чи­ни пре­љу­бе. По­што
ка­же­те да сте за све кри­ви, зна­чи да сте кри­ви и за то. И ви, ко­ју сви по­
шту­ју, ви сте кра­дљи­ви­ца?” „Кра­дљи­ви­ца? Ка­ко мо­же­те то да ка­же­те!”
„Па, по­сто­ји за­по­вест: не укра­ди.” „Слу­шај­те, оче, ни­ко са мном ни­је та­ко
раз­го­ва­рао!” „До­бро, сад иди­те ку­ћи и по­ста­ви­те се­би пи­та­ње: за шта сте
за­пра­во кри­ви пред со­бом, пред дру­ги­ма и пред Бо­гом.”
И ми­слим да сва­ко од нас тре­ба та­ко да по­ста­ви се­би пи­та­ње пре Кр­ште­ња
и да до­ла­зи на ис­по­вест сва­ки пут, за­то што чо­век не мо­же од­јед­ном да
из­ли­је сву ду­шу. Чо­век не сме да се за­до­во­љи јед­ном ис­по­ве­шћу, јед­ном
ана­ли­зом чи­та­вог свог жи­во­та. Не сме про­сто да ка­же: „Па, Го­спо­де, чуо
сам Твој по­зив, до­шао сам, сад је Твој по­сао да ме ме­њаш.” Не, чо­век не
мо­же би­ти про­ме­њен као пред­мет, он је жив чо­век, ко­ји у са­рад­њи с Бо­
гом мо­же по­ста­ти дру­га­чи­ји.
Али, ре­ћи ће­те: ако се чо­век усред­сре­ди са­мо на оно што је ло­ше, по­сте­
пе­но му не­ће пре­о­ста­ти ни­шта осим ча­мо­ти­ње и оча­ја­ња! То је за­и­ста
та­ко и за­то се не ре­ба усред­сре­ђи­ва­ти са­мо на ло­шем, прем­да се не сме
из­бе­га­ва­ти исти­на о се­би. На шта се он­да тре­ба усред­сре­ди­ти? Те­шко је
ре­ћи о се­би: ово или оно је у ме­ни див­но и ле­по. Али мо­же­мо да узме­мо
Је­ван­ђе­ље и да поч­не­мо да га чи­та­мо, и по­сте­пе­но ће се пред на­ма от­кри­
ти лик Хри­ста Она­кав Ка­квим Га до са­да ни­смо зна­ли. Сва­ки пут кад се
на­ша ду­ша ра­до­шћу ода­зо­ве на је­ван­ђељ­ску реч, кад се све­тлост ули­је у
293
на­шу ду­шу, кад се ум про­све­тли, кад се во­ља трг­не, мо­же­мо да ка­же­мо:
да, то је исти­на, то је тач­но, то је жи­вот! То зна­чи да се Хри­стос и ја у
овом – мо­жда ма­лом, по­ду­да­ра­мо, већ ли­чим на Ње­га. А ако већ ли­чим
на Ње­га у то­ме, не­мам ни­ка­квог пра­ва да кр­шим оно ма­ло у че­му већ ли­
чим на Хри­ста. Ако се на­ђе јед­но ме­сто, дру­го, тре­ће, ко­је ме по­ве­зу­је са
Хри­стом, ко­је ме чи­ни срод­ним с Њим, ко­је ме чи­ни слич­ним Ње­му, то је
већ та­ко огром­на на­да да се мо­же ре­ћи: Хри­стос и ја де­ли­мо исте ми­сли,
иста осе­ћа­ња, ево у ово­ме; не­ка то ни­је мно­го, али смо у ово­ме за­јед­но.
И ако чо­век по­ста­ви се­би за пра­ви­ло да ни­кад не кр­ши оно ма­ло што га
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
се сад до­та­кло, што га је уда­ри­ло у ср­це, што га чи­ни слич­ним Хри­сту,
по­сте­пе­но ће по­че­ти да се от­кри­ва­ју но­ве исти­не, и та­да ће­мо мо­ћи да
поч­не­мо да се бо­ри­мо са злом ко­је у на­ма по­сто­ји, не про­сто за­то што је
зло, или за­то што нам је не­ко ре­као да је то зло, већ за­то што же­ли­мо да
са­чу­ва­мо, да за­шти­ти­мо ону искру до­бра, ле­по­те веч­но­сти и бо­жан­ског,
ко­ја у на­ма већ по­сто­ји.
И то је чи­тав про­цес ко­ји тре­ба да се од­ви­ја у пе­ри­о­ду ко­ји се у ста­ра вре­ме­
на на­зи­вао огла­ша­ва­њем – оним ста­њем кад чо­век још ни­је кр­штен, али
се по­сте­пе­но при­пре­ма за Кр­ште­ње. При­том не фор­мал­но, про­у­ча­ва­ју­ћи
бо­го­слу­же­ње, уче­ћи мо­ли­тве, из­у­ча­ва­ју­ћи уче­ње Цр­кве, већ по­ста­вља­ју­ћи
се­би пи­та­ње: у ка­квом смо од­но­су Хри­стос и ја? Да ли сам ја Ње­гов при­
ја­тељ или не­при­ја­тељ? Да ли сам Ње­гов из­дај­ник или сам Му ве­ран? Ево
ка­ко се по­ста­вља пи­та­ње чо­ве­ко­ве при­пре­ме за Кр­ште­ње.
А то је вр­ло ва­жно, за­то што се пре­че­сто де­ша­ва да чо­век до­ђе код све­ште­
ни­ка и ка­же: „Же­лим да се кр­стим.” „А за­што?” „По­ве­ро­вао сам у Бо­га.” А
Света Тајна Крштења
ако поч­ну да му се по­ста­вља­ју пи­та­ња, ис­по­ста­вља се да се ње­гов жи­вот
од овог мо­мен­та ка­да је „по­ве­ро­вао” у Бо­га ни­је ни у че­му про­ме­нио. Ова­
кав чо­век не­ма пра­ва да мо­ли за Кр­ште­ње. Ако раз­ми­шља­те о Кр­ште­њу,
за­ми­сли­те шта ће се де­си­ти: би­ће­те до­ве­де­ни пред Хри­ста и би­ће вам
по­ста­вље­но пи­та­ње: „Од­ри­чеш ли се са­та­не, и свих де­ла ње­го­вих, и свих
слу­гу ње­го­вих и све гор­до­сти ње­го­ве?” Да ли мо­же­мо на то да од­го­во­
ри­мо: „Да, од­ри­чем се!” ако се за­до­во­ља­ва­мо са­мо оним што смо чу­ли о
Хри­сту, а ако же­ли­мо да бу­де­мо с Њим: не­ка нас Он он­да и бра­ни!
Да­ље се по­ста­вља пи­та­ње: „Да ли же­лиш да се сје­ди­ниш са Хри­стом?” И ми
од­го­ва­ра­мо: „Да!” А шта то зна­чи? Зар то зна­чи да же­лим да у сво­је од­но­се
са Хри­стом ули­јем сву сво­ју гре­шност, сву пр­љав­шти­ну, сву ру­го­бу мог
жи­во­та, да Му их про­сто до­не­сем и ка­жем: „Хај­де да бу­де­мо при­ја­те­љи!
Ја оста­јем оно што сам био, а Ти ме спа­са­вај ка­ко знаш.” На­рав­но да не!
Го­во­рим вр­ло гру­бо, не го­во­рим бо­го­слов­ски, али се то у ства­ри стал­но
де­ша­ва. Ми до­ла­зи­мо Хри­сту у на­ди да ће Он уме­сто нас учи­ни­ти оно
што ми мо­ра­мо да учи­ни­мо и за се­бе и за Ње­га.
У Кр­ште­њу по­сто­ји мо­ме­нат кад се по­гру­жа­ва­мо у осве­ће­ну во­ду. Из­ме­ђу
оста­лог, ве­ро­ват­но зна­те (а мо­жда и не зна­те) да реч „кр­ште­ње” не по­ти­че
 294
од ре­чи „крст”, не­го од сло­вен­ске ре­чи ко­ја зна­чи „по­гру­жа­ва­ње”. Го­во­ри­
ло се: „кре­сти­сја ко­рабљ”, од­но­сно, оти­шао је на дно, по­то­нуо је. Да­кле,
до­ла­зи­мо да се кр­сти­мо и пре­ко гла­ве се по­гру­жа­ва­мо у ове во­де. То је
вр­ло упе­ча­тљи­ва, јед­но­став­на сли­ка ко­ја го­во­ри за се­бе. Ако си се са­мо
по­гру­зио у ову во­ду пот­пу­но и ако не иза­ђеш из ње, то је смрт. И за­и­ста,
при­зва­ни смо на то да уђе­мо у Хри­сто­ву смрт или, тач­ни­је, да умре­мо за
све оно што чи­ни основ­ни грех чо­ве­чан­ства и што је би­ло узрок Ње­го­вог
ова­пло­ће­ња, што је би­ло узрок Ње­го­вог рас­пе­ћа, узрок Ње­го­ве смр­ти,
узрок Ње­го­вог си­ла­ска у ад. Ако се не од­ри­чем ово­га ма­кар во­љом (на­
рав­но, љу­ди не по­ста­ју све­ци за трен ока), ако се не укла­њам од­луч­но од
то­га, ако се не од­ри­чем свом си­лом, свом ва­тре­но­шћу сво­је ду­ше оно­га
што је уби­ло Хри­ста, не­мам пра­ва да се по­гру­жа­вам у ове во­де. И иза­ћи
ћу из ове во­де очи­шћен оно­ли­ко ко­ли­ко сам искре­но по­же­лео и од­лу­чио
– го­во­рим о од­луч­но­сти – да умрем за оно што је би­ло узрок Хри­сто­вог
рас­пе­ћа и смр­ти, Ње­го­вог про­га­ња­ња, мр­жње пре­ма Ње­му. И ми из­ла­зи­
мо у но­ви жи­вот из оне сти­хи­је смр­ти, по­но­во уди­ше­мо ва­здух, по­но­во
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
смо жи­ви, али ви­ше ни­смо исти, умр­ли смо са Хри­стом за грех жи­ви смо
са Хри­стом све­то­шћу.
Опет, пре не­го што од­лу­чи­мо да се кр­сти­мо, мо­же­мо се­би да по­ста­ви­мо пи­
та­ње: да ли ја то же­лим, не сен­ти­мен­тал­но, већ озбиљ­но? Да ли сам спре­
ман на то, да ли сам спре­ман да ка­жем Хри­сту: од да­нас Те не би­рам са­мо
за свог Учи­те­ља, већ и за свог При­ја­те­ља? А ви зна­те шта је при­ја­тељ­
ство. При­ја­тељ­ство се са­сто­ји у то­ме да чо­век бу­де ве­ран. При­ја­тељ­ство
се са­сто­ји у то­ме да бу­де спре­ман да ако ње­го­вог дру­га сра­мо­те, ис­те­ру­ју
или про­га­ња­ју, уста­не и да ка­же: „Ја сам с њим!” Да ли смо спрем­ни на
то? У ле­пим тре­ну­ци­ма свог жи­во­та ми ка­же­мо: да, спрем­ни смо, али да
ли мо­же­мо да ка­же­мо без озбиљ­ног раз­ми­шља­ња да је то наш из­бор? И
за­то, пре не­го што се кр­сти­мо, тре­ба да про­ђе­мо кроз чи­тав онај про­цес
о ко­јем сам го­во­рио, и тек та­да ће Хри­стос за нас по­ста­ти, по Ње­го­вим
ре­чи­ма – вра­та: Ја сам вра­а; ако ко уђе кро­за Ме са­шће се, и ући ће и
из­и­ћи ће, и а­шу ће на­ћи (Јн. 10, 9). Онај ко про­ђе кроз Ме­не, Вра­та, иза­ћи
ће из обла­сти смр­ти, ући ће у област жи­во­та, и пред њим ће се отво­ри­ти
па­ша, од­но­сно све бо­гат­ство веч­ног Бо­жан­ског жи­во­та.
Чи­ни ми се да је вр­ло ва­жно да раз­ми­сли­мо не са­мо пре не­го што се кр­
сти­мо (ве­ћи­на нас је би­ла кр­ште­на у ра­ном де­тињ­ству, а не­ко и ка­сни­је),
већ да с вре­ме­на на вре­ме по­ста­вља­мо се­би пи­та­ње: усу­дио сам се на то,
а да ли сам имао пра­во? У ка­квом ста­њу сам сад? Да ли не­ка­ко мо­гу да
об­но­вим у се­би за­ве­те Кр­ште­ња као пре­врат ду­ше, као нов при­ступ, да
за­поч­нем из по­чет­ка? Ако не, тре­ба озбиљ­но да се за­ми­слим над тим да
ли имам пра­ва да на­зи­вам се­бе хри­шћа­ни­ном, да ли имам пра­ва да на­зи­
вам Хри­ста сво­јим Спа­си­те­љем, да ли имам пра­ва да при­сту­пам Све­тим
Тај­на­ма. За­то што не­ма ме­ха­нич­ког спа­се­ња, спа­се­ње се ра­ђа из жи­ве
295
са­рад­ње из­ме­ђу Бо­га и чо­ве­ка, али чо­век мо­же и мо­ра да уне­се у ову са­
рад­њу исто оно­ли­ко ко­ли­ко и Бог. Бог уно­си Сво­ју Бо­жан­ску бла­го­дат и
си­лу, а ми тре­ба да уне­се­мо пот­пу­но пре­да­ва­ње се­бе, отво­ре­ност и вер­
ност пре­ма Ње­му, за­то што се ве­ра не са­сто­ји са­мо у уве­ре­но­сти – она се
та­ко­ђе са­сто­ји и у вер­но­сти.
* * *
Же­лим да пре пи­та­ња о на­шем лич­ном Кр­ште­њу скре­нем ва­шу па­жњу на
то да се у Све­том Пи­сму, у Је­ван­ђе­љу, го­во­ри о три кр­ште­ња. Го­во­ри се
о Јо­ва­но­вом кр­ште­њу, го­во­ри се о кр­ште­њу Са­мог Спа­си­те­ља Хри­ста, и
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
за­тим, ка­сни­је, го­во­ри се о кр­ште­њу вер­ни­ка. Да­кле, же­лим да за­др­жим
ва­шу па­жњу на сва три ова кр­ште­ња, за­то што она има­ју не­по­сред­не ве­
зе с оним што се де­ша­ва с на­ма кад се при­пре­ма­мо за Кр­ште­ње и кад га
при­ма­мо.
Ве­ро­ват­но се из Је­ван­ђе­ља се­ћа­те да је Јо­ва­но­во кр­ште­ње би­ло кр­ште­ње по­
ка­ја­ња (Мк. 1, 4). Јо­ван Кр­сти­тељ је иза­шао на про­по­вед. За ње­га се ка­же да
је био лас Бо­жи­ји у у­си­њи (Мк. 1, 3). Он се то­ли­ко по­и­сто­ве­тио са сво­јим
при­зва­њем, с тим ко је био и шта је био, да се ви­ше ни­је ра­ди­ло о то­ме да
чо­век го­во­ри ре­чи ко­је се од­но­се на Бо­га – то је био глас Бож­ји. И за­то су
љу­ди ко­ји су до­ла­зи­ли би­ли ду­бо­ко за­па­ње­ни и по­тре­се­ни оним што су
чу­ли. А про­по­вед Јо­ва­на Кр­сти­те­ља је би­ла о то­ме да су сви из­да­ли Бо­га,
да су сви на­пу­сти­ли оно што је тре­ба­ло да бу­де исти­на жи­во­та: по­кај­те се,
за­то што ће вас ина­че су­сти­ћи суд. Про­по­вед Јо­ва­на Кр­сти­те­ља је са­сто­ја­
ла у то­ме да у љу­ди­ма про­бу­ди са­вест, да их из­ве­де пред ли­це соп­стве­ног
су­да, мо­жда и су­да љу­ди из око­ли­не, а та­ко­ђе и Бо­жи­јег су­да.
Света Тајна Крштења
И љу­ди су до­ла­зи­ли и ка­ја­ли се, при че­му је из­ван­ред­но то што су се ка­ја­ли
на­глас, не обра­ћа­ју­ћи па­жњу на при­су­ство дру­гих љу­ди. Ова про­по­вед их
је то­ли­ко ду­бо­ко ди­ра­ла, то­ли­ко је по­тре­са­ла њи­хо­ву ду­шу да им је би­ло
све­јед­но хо­ће ли дру­ги чо­век чу­ти за њи­хо­ву гре­хов­ност или не­ће. За њих
је нај­ва­жни­је би­ло да се иш­чу­па­ју из ове гре­хов­но­сти, да је при­зна­ју пред
Бо­гом, да је се од­рек­ну и да по­ста­ну сло­бод­ни љу­ди, осло­бо­ђе­ни по­ка­ја­
њем и ми­ло­шћу Бо­жи­јом. То је ствар ко­ја је код нас у прак­си ис­по­ве­сти,
на­рав­но, не­ста­ла, али има слу­ча­је­ва кад та­кав при­ступ мо­же да од­и­гра
од­лу­чу­ју­ћу уло­гу у чо­ве­ко­вом жи­во­т у. Чо­век од­јед­ном ста­је пред ли­це
сво­је са­ве­сти и не мо­же да се отрг­не од сво­је про­шло­сти, али из­ре­кав­ши
ову про­шлост пред дру­гим љу­ди­ма, он од­јед­ном би­ва осло­бо­ђен. И ов­де
мо­рам да ка­жем да се не ра­ди о то­ме да чо­век с ужа­сом раз­об­ли­ча­ва се­бе,
не ра­ди се о то­ме да он са сти­дом сто­ји пред дру­гим љу­ди­ма, о ко­ји­ма у
прин­ци­пу ни­шта по­себ­но не зна, али у ко­ји­ма прет­по­ста­вља су­ди­је, – пи­
та­ње је у то­ме ка­ко ће ње­го­ва ис­по­вест би­ти при­хва­ће­на.
Же­лим да вам на­ве­дем је­дан при­мер да бих то об­ја­снио. Не­ки од вас, мо­жда
и мно­ги, већ су га чу­ли од ме­не, али је то то­ли­ко из­у­зе­тан при­мер да ми
је остао у ду­ши. Пре мно­го го­ди­на, 20-их го­ди­на ХХ ве­ка, у Фран­цу­ској
 296
је одр­жан кон­грес РСХП1. Је­дан бив­ши офи­цир је до­шао на ис­по­вест код
оца Алек­сан­дра Јељ­ча­ни­но­ва, чи­је „За­бе­ле­шке” сад мо­же­те и да про­чи­
та­те, из­да­те су. Он је био је­дан од нај­све­тли­јих ду­хов­ни­ка еми­гра­ци­је у
пр­вим го­ди­на­ма. Офи­цир се ис­по­ве­дио, али је пре сво­је ис­по­ве­сти ре­као:
„Умом сам све­стан сво­је гре­шно­сти, али ни­шта не до­пи­ре до мог ср­ца,
знам у че­му ни­сам у пра­ву, знам шта сам згре­шио, знам да сам не­до­сто­
јан и се­бе, и Бо­га, и оних љу­ди ко­ји ме во­ле и по­шту­ју, али не мо­гу то да
осе­тим.” И отац Алек­сан­дар је ре­као не­што вр­ло сме­ло. Ре­као је: „Знаш,
не­мој ме­ни да се ис­по­ве­даш. Кад се су­тра ују­тру оку­пи­мо на Ли­т ур­ги­ји,
иза­ћи ћеш и отво­ре­но ћеш це­лом кон­гре­су омла­ди­не ис­при­ча­ти оно што
си учи­нио у то­ку свог жи­во­та.” И овај чо­век је то­ли­ко осе­ћао да му је по­
треб­на сло­бо­да, да тре­ба да се иш­чу­па из ро­бо­ва­ња гре­ху, да је сле­де­ћег
ју­тра кад су се сви оку­пи­ли – и омла­ди­на, и ста­ри­ји љу­ди, ко­ји су при­су­
ство­ва­ли овом кон­гре­су, иза­шао и об­ја­снио је због че­га је иза­шао и по­чео
је да го­во­ри. И та­да га је за­па­њи­ло сле­де­ће: оче­ки­вао је да ће га се љу­ди,
кад чу­ју ње­го­ву ис­по­вест не­ка­ко кло­ни­ти, да ће од­ре­а­го­ва­ти не­га­тив­но,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
да ће се за­тво­ри­ти, да ће га од­ба­ци­ти: „Ка­ко мо­жеш да бу­деш та­кав, ка­
ко се усу­ђу­јеш да бу­деш у хра­му, ка­ко мо­жеш да бу­деш у на­шој сре­ди­ни
кад ис­по­ве­даш та­ко стра­шне ства­ри!” Уме­сто то­га, осе­тио је та­кву са­ми­
лост, та­кво са­жа­ље­ње, та­кву љу­бав, та­кву отво­ре­ност, осе­тио је да му се
цео кон­грес, уме­сто да се од­вра­ти од ње­го­ве ис­по­ве­сти, отво­рио, да му је
отво­рио за­гр­љај свог ср­ца. И ово ис­ку­ство је на ње­га та­ко де­ло­ва­ло да је
по­чео да ри­да и ње­го­во по­ка­ја­ње ви­ше ни­је по­ти­ца­ло од ра­зу­ма, већ из
ду­би­не ср­ца. По­стао је но­ви чо­век, за­то што је био при­хва­ћен са­ми­ло­шћу
и љу­ба­вљу дру­гих љу­ди.
1 Ру­ски сту­дент­ски хри­шћан­ски по­крет (РСХП) осно­ван је 1923. го­ди­не у Шпе­ро­ву (Че­хо­
сло­вач­ка) на кон­гре­су хри­шћан­ских омла­дин­ских кру­жо­ка, ко­ји су у то вре­ме по­сто­ја­ли у
свим глав­ним цен­три­ма ру­ске еми­гра­ци­је. Циљ По­кре­та би­ло је ује­ди­ње­ње ве­ру­ју­ће омла­
ди­не ра­ди слу­же­ња Пра­во­слав­ној Цр­кви под зна­ком „уцр­кве­ње­ња жи­во­та и кул­т у­ре”, као
и ми­си­ја у еми­грант­ској омла­дин­ској сре­ди­ни. У то­ку не­ко­ли­ко де­це­ни­ја на че­лу По­кре­та
био је про­фе­сор В. В. Зењ­ков­ски, ка­сни­је све­ште­ник. По­крет се ба­вио хри­шћан­ским про­
свет­ним ра­дом (кон­гре­си, пре­да­ва­ња, оку­пља­ња, ор­га­ни­зо­ва­ње би­бли­о­те­ка, из­да­ва­ње
ли­те­ра­т у­ре), вас­пи­та­ва­њем де­це и омла­ди­не (деч­ји вр­ти­ћи, омла­дин­ски клу­бо­ви, до­мо­ви,
лет­њи кам­по­ви), као и по­моћ си­ро­ма­шним еми­гран­ти­ма. Од 1925. год. рад РСХП, чи­ји
се цен­тар на­ла­зио у Па­ри­зу, укљу­чи­вао је ве­ћи­ну зе­ма­ља у Евро­пи. У ње­го­вом ра­ду, ко­ји
се оба­вљао по бла­го­сло­ву и уз уче­шће ми­тро­по­ли­та Евло­ги­ја (Ге­ор­ги­јев­ског), уче­ство­
ва­ли су Н. Бер­ђа­јев, про­то­је­реј Сер­ги­је Бул­га­ков, Л. Зан­дер, Н. Зјор­нов, И. Ла­гов­ској, Ф.
Пја­нов, Ј. Скоб­цо­ва (ма­ти Ма­ри­ја), про­то­је­реј Сер­ги­је Че­тве­ри­ков (ду­хов­ник По­кре­та) и
дру­ги цр­кве­ни по­сле­ни­ци ру­ске ди­ја­спо­ре. Нај­ак­тив­ни­ји је био ме­ђу­рат­ни пе­ри­од исто­
ри­је По­кре­та, кад је био об­но­вљен и на­ста­вио сво­ју де­лат­ност по­сле ра­та уз уче­ство­ва­ње
про­то­је­ре­ја Алек­се­ја Кња­зе­ва, про­то­пре­зви­те­ра Алек­сан­дра Шме­ма­на, К. Јељ­ча­ни­но­ва
и др. Од 60-их го­ди­на ХХ ве­ка РСХП је ак­тив­но по­ма­гао про­це­се ду­хов­ног пре­по­ро­да у
Ру­си­ји (из­да­ња YMCA-Press, Ве­сник РСХП, Фонд за по­моћ вер­ни­ци­ма у Ру­си­ји). Да­нас
РСХП по­сто­ји у Фран­цу­ској као пра­во­слав­ни омла­дин­ски по­крет.
297
То ми је ма­ло отво­ри­ло очи на то да су љу­ди, кад су до­ла­зи­ли на Јор­дан код
Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, кад су слу­ша­ли ње­го­ву пламену про­по­вед, кад ни­с у
слу­ша­ли Јо­ва­на, не­го Бо­га, Ко­ји го­во­ри кроз ње­га, за­бо­ра­вља­ли на то да
мо­же да по­сто­ји сра­мо­та пред љу­ди­ма, страх пред љу­ди­ма и њи­хо­вим
су­дом, и је­ди­но је би­ло ва­жно иш­чу­па­ти се из овог за­ро­бље­ни­штва. И
по­што су слу­ша­ли ме­ђу­соб­ну ис­по­вест, ве­ро­ват­но су јед­ни у дру­ги­ма
на­и­ла­зи­ли на за­јед­нич­ки крик ду­ше, на­ла­зи­ли су на са­стра­да­ва­ње, за­то
што се сва­ко ка­јао за сво­је гре­хо­ве и ни­је би­ло ме­ста за то да се су­ди дру­
гом чо­ве­ку.
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
Ево због че­га го­во­рим о то­ме. Го­во­ри­ли смо о огла­ша­ва­њу, о пе­ри­о­ду кад
су љу­ди чу­ли зов Бож­ји, кад су чу­ли Хри­сто­ве ре­чи кроз Је­ван­ђе­ље, кроз
про­по­вед­ни­ка, и кад им још ни­је би­ло до­зво­ље­но да уђу у сам храм, за­то
што се у ње­га мо­гло ући са­мо пу­тем Кр­ште­ња. Ови љу­ди су ста­ја­ли у при­
пра­ти, где је био пред­ста­вљен суд, и они су ста­ја­ли пред су­дом Бож­јим,
пред су­дом соп­стве­не са­ве­сти и пред су­дом дру­гих љу­ди. Овај про­цес их
је при­пре­мао да се вра­та отво­ре и да мо­гу да уђу у храм. Ве­ро­ват­но се се­
ћа­те ка­ко је Спа­си­тељ го­во­рио за Се­бе: Ја сам вра­а; ако ко уђе кро­за Ме
са­шће се, и ући ће и из­и­ћи ће, и а­шу ће на­ћи (Јн. 10, 9). Да­кле, ис­по­вест
ко­ју у се­би из­го­ва­ра­мо у при­пра­ти док смо још огла­ше­ни, ис­по­вест ко­ју
ће­мо при­не­ти и то ве­ро­ват­но ви­ше пу­та, док нам не бу­де до­пу­ште­но да
се кр­сти­мо, је­сте упра­во онај пе­ри­од ко­ји од­го­ва­ра Јо­ва­но­вом кр­ште­њу.
Љу­ди су ис­по­ве­ди­ли сво­је гре­хо­ве, ми пре не­го што се кр­сти­мо тре­ба да
ис­по­ве­ди­мо сав свој жи­вот, да от­кри­је­мо сву сво­ју ду­шу, да не оста­ви­
мо ни­је­дан тај­ни ку­так, у сва­ком слу­ча­ју не на­мер­но. На­рав­но, чо­век не
Света Тајна Крштења
мо­же да до­ђе до са­мих ду­би­на пре не­го што у ове ду­би­не не уђе све­тлост
Са­мог Бо­га и Све­тог Ду­ха, али све што је до­ступ­но на­шој све­сти тре­ба да
до­не­се­мо на ис­по­вест. То мо­же да се де­си од­јед­ном, то мо­же да се де­си у
чи­та­вом ни­зу ис­по­ве­сти, али се без то­га не сме при­сту­па­ти Кр­ште­њу.
А шта се да­ље де­ша­ва­ло? Љу­ди су се по­гру­жа­ва­ли у во­де Јор­да­на. Шта је за
њих зна­чи­ло ово по­гру­жа­ва­ње? Чи­ни се да је то про­сто и ја­сно. Во­да спи­
ра пр­љав­шти­ну, спи­ра не­чи­сто­ћу, и за­то су љу­ди кад су се по­гру­жа­ва­ли у
во­де Јор­да­на с јед­не стра­не осе­ћа­ли да пе­ру сво­је те­ло од све­га што је ово
те­ло оскр­на­ви­ло: од пре­љу­бе, блу­да, пре­је­да­ња, свих гре­хо­ва ко­ји се чи­не
на­шим те­лом, или тач­ни­је, пре­ко те­ла. За­то је не­ко од Ота­ца Цр­кве ја­сно
го­во­рио о то­ме да те­ле­сни гре­хо­ви ни­су гре­хо­ви ко­је чи­ни те­ло то су гре­
хо­ви ко­је људ­ска ду­ша чи­ни на те­лом. Јер, пре не­го што се учи­ни би­ло
ко­ји те­ле­сни грех, без об­зи­ра да ли је то пре­је­да­ње или блуд, по­треб­но је
да чо­век ду­шев­но при­ста­не на ње­га. Те­ло је на из­ве­стан на­чин жр­тва овог
срам­ног или пр­ља­вог по­ри­ва. Та­ко су се љу­ди по­гру­жа­ва­ли у во­де Јор­да­на
са све­шћу о то­ме да се оми­ва­ју и да ће сад по­ста­ти чи­сти.
Али ујед­но, они су би­ли све­сни да осим гре­хо­ва у ко­ји­ма уче­ству­је те­ло,
плот, они има­ју гре­хо­ве ко­ји не­ма­ју ни­ка­кве ве­зе с те­лом: гор­дост, на
 298
при­мер, за­вист итд. И као по ана­ло­ги­ји схва­та­ли су, да по­гру­жа­ва­ју­ћи се
у ове во­де и оми­ва­ју­ћи сво­је те­ло од пр­љав­шти­не, сим­во­лич­но оми­ва­ју и
ду­шу од скр­на­вље­ња ко­је су јој учи­ни­ли. Овај про­цес од­го­ва­ра оно­ме о
че­му сам упра­во го­во­рио, он се од­но­си на ис­по­ве­сти ко­је прет­хо­де на­шем
Кр­ште­њу. Кр­ште­ње ни­је мо­гу­ће без то­га, без про­ла­же­ња кроз овај про­цес
ду­бо­ког ду­хов­ног по­тре­са, од­ри­ца­ња од све­га оно­га што је не­до­стој­но
са­мог чо­ве­ка, што је не­до­стој­но по­што­ва­ња ко­је љу­ди га­је пре­ма на­ма,
што је не­до­стој­но љу­ба­ви ко­ју нам да­ру­ју, што је не­до­стој­но чак и на­шег
по­сто­ја­ња, што је не­до­стој­но чи­ње­ни­це да нас је Бог ство­рио, по­ве­рив­ши
нам жи­вот и по­ве­ро­вав­ши да ће­мо би­ти вер­ни свом при­зва­њу. Све ово
тре­ба да бу­де очи­шће­но и тек по­сле то­га се отва­ра­ју вра­та и ми ула­зи­мо
у храм пу­тем Кр­ште­ња.
* * *
Ов­де же­лим да ка­жем још не­што о кр­ште­њу Го­спод­њем, за­то што нам се
при­род­но по­ста­вља исто пи­та­ње ко­је се по­ста­ви­ло пред Јо­ва­ном Кр­сти­
те­љем: Зар ја Те­бе а кр­сим? Ка­ко је то мо­гу­ће?! Јо­ван је у Хри­сту пре­по­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
знао Си­на Бо­жи­јег Ко­ји је по­стао чо­век. Ка­ко мо­же да Га кр­сти? Он не­ма
гре­хо­ва, Он је Сам Бог, Ко­ји је те­лом при­су­тан у на­шој сре­ди­ни (Мт. 3, 14).
По­сто­ји ме­сто у 7. гла­ви Иса­и­ји­ног про­ро­чан­ства, ко­је се чи­та уочи Бо­
жи­ћа, где се ка­же да ће Де­те, пре не­го што бу­де уме­ло да раз­ли­ку­је до­бро
од зла, иза­бра­ти до­бро.1 Син Бож­ји, Ко­ји је по­стао Син чо­ве­чи­ји, ни­ка­да
ни­је пао у грех. А шта је зна­чи­ло ово Ње­го­во кр­ште­ње? Јо­ва­но­во кр­ште­ње
је би­ло кр­ште­ње о­ка­ја­ња, а Син Чо­ве­чи­ји без гре­ха иде да при­ми ово
кр­ште­ње. Ово се мо­же об­ја­сни­ти на сле­де­ћи на­чин (об­ја­шње­ње ко­је сле­ди
до­био сам од про­те­стант­ског па­сто­ра и слич­но об­ја­шње­ње сам на­шао и
код све­тих Ота­ца).
Хри­стос је до­шао да би узео на Се­бе све по­сле­ди­це људ­ског гре­ха, не гре­
хов­ност као та­кву. Хри­стос ни­је по­стао гре­шник, али је при­хва­тио све
по­сле­ди­це гре­ха, од­но­сно, као пр­во, смрт­ност, а као дру­го, сва стра­да­ња,
ко­ја су ду­шев­но и те­ле­сно по­ве­за­на с на­сле­ђем гре­ха. Он је то при­мио
по­гру­зив­ши се у во­де Јор­да­на. Ве­ро­ват­но сте чи­та­ли у ру­ским бај­ка­ма
да по­сто­ји жи­ва во­да и мр­тва во­да, ко­ја уби­ја. Во­да у ко­ју су се љу­ди
по­гру­жа­ва­ли оми­ва­ју­ћи соп­стве­ну гре­хов­ност као да је по­ста­ја­ла те­шка
од гре­хов­но­сти, да­кле, и од смр­то­но­сне си­ле гре­ха ко­ја је у овој во­ди
оста­ја­ла. Хри­стос се по­гру­зио у ову сти­хи­ју смр­то­но­сне во­де и иза­шао
је из те во­де но­се­ћи на Се­би све по­сле­ди­це људ­ске гре­хов­но­сти. Сви
гре­хо­ви као да су ле­гли на Ње­га. Се­ћам се ка­ко ми је овај па­стор го­во­
рио: де­си­ло се исто што се де­ша­ва кад бе­ли лан по­то­пи­мо у бо­ју – лан се
1 Ис.
7, 15–16 у пре­во­ду на цр­кве­но­сло­вен­ски: Се, Дје­ва во чре­вје зач­нет и ро­дит Си­на, и
на­ре­че­ши имја је­му Ема­ну­ил. Ма­сло и мед сњест, пре­жде не­же ра­зу­мје­ти је­му из­во­ли­ти
зла­ја, или из­бра­ти бла­го­је: за­ње пре­жде не­же ра­зу­мје­ти отро­ча­ти бла­го­је или зло­је, отри­
нет лу­ка­во­је, је­же из­бра­ти бла­го­је.
299
по­та­па као бео, а ва­ди се пот­пу­но обо­јен. Исто се де­си­ло са Хри­стом. Он
је ушао пот­пу­но сло­бо­дан од сва­ке гре­хов­но­сти и од по­сле­ди­ца ове гре­
хов­но­сти, за­то што је, ка­ко ка­же све­ти Мак­сим Ис­по­вед­ник, у тре­нут­ку
ова­пло­ће­ња Ње­го­во те­ло по­ста­ло бе­смрт­но: за чо­ве­ка ни­је мо­гу­ће да
умре кад је не­пре­кид­но и у пот­пу­но­сти сје­ди­њен с Бо­гом. А у тре­нут­ку
кр­ште­ња Он се сје­ди­нио с па­лим чо­ве­чан­ством у спрем­но­сти да умре
смр­ћу овог чо­ве­чан­ства.
Још у Ста­ром За­ве­т у ви­ди­мо при­ме­ре при­но­ше­ња жр­та­ва. Па­сти­ри су за
жр­тву би­ра­ли нај­бо­љу, не­по­роч­ну јаг­њад. Та­ко су се љу­ди под­се­ћа­ли: због
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
твог гре­ха не­вин мо­ра да по­стра­да и да умре. И у Хри­сто­вом кр­ште­њу
се де­си­ло упра­во то. Не­ви­ни је при­мио на Се­бе смрт чо­ве­чан­ства, за­то
што се чо­ве­чан­ство одво­ји­ло од Бо­га и од­ре­кло Га се. И кад је Хри­стос
иза­шао из во­да Јор­да­на, Он је остао исти онај без­гре­шни Спа­си­тељ Хри­
стос, ка­кав је био кад се у њих по­гру­зио, али је но­сио на Се­би сву те­жи­ну
хи­ља­ду­го­ди­шње исто­ри­је људ­ског гре­ха. Ево дру­гог кр­ште­ња о ко­јем се
го­во­ри. Хри­сто­во по­гру­жа­ва­ње у Јор­дан је очи­сти­ло ње­го­ве во­де, и као
што се ка­же у цр­кве­ним мо­ли­тва­ма и пе­сма­ма, ове во­де су по­ста­ле жи­во­
но­сне, за­то што је сва смр­то­но­сност, сва њи­хо­ва смр­то­но­сна си­ла оста­ла
на Хри­сту Спа­си­те­љу. Оне су би­ле очи­шће­не, оне су по­ста­ле све­те во­де,
све­ште­не во­де, ко­је сад мо­гу да нас учи­не за­јед­ни­ча­ри­ма оно­га што пред­
ста­вља­ју чи­сто­та и све­тост људ­ског те­ла ова­пло­ће­ног Бо­га.
Да­ље ће би­ти ре­чи о на­шем кр­ште­њу. Сад ћу ре­ћи са­мо то да се, кад при­
сту­па­мо кр­ште­њу, ми по­гру­жа­ва­мо у во­ду, ко­ја се ли­т ур­гиј­ски осве­ћу­је
бла­го­да­ћу Све­тог Ду­ха и по­ста­је јор­дан­ска во­да, од­но­сно во­да у ко­ју се
Света Тајна Крштења
Хри­стос по­гру­зио очи­стив­ши је од сва­ког зла, од сва­ке не­чи­сто­те, и ова
во­да мо­же да нас учи­ни за­јед­ни­ча­ри­ма оне чи­сто­те ко­ја пре­ва­зи­ла­зи на­
шу чи­сто­т у и ко­ја пре­ва­зи­ла­зи чи­сто­т у обич­не во­де.
* * *
О са­мом чи­ну Кр­ште­ња не­ћу го­во­ри­ти у де­та­љи­ма, већ у основ­ним цр­та­ма.
Пр­во што тре­ба да учи­ни чо­век ко­ји же­ли да се кр­сти је­сте да се ко­нач­но,
све­це­ло, свом ду­шом, свом во­љом, свим умом, свим сво­јим би­ћем од­рек­
не зла, гре­ха и го­спо­да­ра зла, од­но­сно са­та­не. Али док се чо­век не на­ла­зи
под кро­вом Хри­сто­вим, под Ње­го­вом за­шти­том, он не мо­же то да учи­ни
без стра­ха. Он не мо­же да се од­рек­не оно­га ко је био ње­гов га­зда и го­
спо­дар, а да га у за­шти­т у не узме не­ко дру­ги, ко је ја­чи од оно­га ко је њим
го­спо­да­рио. И чин Кр­ште­ња по­чи­ње мо­ли­твом ко­ју све­ште­ник чи­та над
чо­ве­ком ко­ји се кр­шта­ва, у ко­јој се из­ја­вљу­је да се тај чо­век од са­да узи­
ма под за­шти­т у Са­мог Хри­ста и Цр­кве и да сад сло­бод­но и не­у­стра­ши­во
мо­же да се од­рек­не де­мон­ске си­ле ко­ја је њи­ме вла­да­ла, за­то што је под
за­шти­том не­у­по­ре­ди­во ја­че си­ле. Овај мо­ме­нат је ве­о­ма ва­жан.
Ово же­лим да об­ја­сним сли­ко­ви­то. За­ми­сли­те да у за­твор, у ко­јем се на­ла­
зе зло­чин­ци, до­ђе ко­ми­си­ја и да пи­та за­тво­ре­ни­ке: „Ре­ци­те нам да ли се
 300
пре­ма ва­ма ле­по оп­хо­де? Да ли вас до­бро хра­не? Да ли вас ки­ње, му­че,
мал­тре­ти­ра­ју?” Ко ће се усу­ди­ти да ка­же: „Да, му­че нас, мал­тре­ти­ра­ју
нас, ов­де смо као у па­клу,” ако за­тво­ре­ни­ци зна­ју да ће ко­ми­си­ја оти­ћи за
по­ла са­та, а они ће оста­ти у вла­сти љу­ди ко­ји су их мал­тре­ти­ра­ли и му­
чи­ли и ко­ји ће на­ста­ви­ти да их мал­тре­ти­ра­ју и му­че. Та­ко би се де­си­ло и
с чо­ве­ком, кад би до­шао и кад се још увек не би на­ла­зио под за­шти­том
ни Бо­га, ни Хри­ста, ни Цр­кве, ако би ре­као: „Од­ри­чем се свег зла!” – шта
би му ово зло учи­ни­ло!
То је пр­ва ствар. На­кон што Цр­ква, тач­ни­је, Хри­стос узме овог чо­ве­ка под
Сво­ју за­шти­т у, ње­му се по­ста­вља­ју пи­та­ња. Пр­во пи­та­ње је: „Да ли се
од­ри­чеш са­та­не, свих де­ла ње­го­вих, свих слу­гу ње­го­вих, све гор­до­сти
ње­го­ве?” И чо­век та­да мо­же да од­го­во­ри: „Да, од­ри­чем се.” Ово пи­та­ње
му се по­ста­вља три пу­та, за­то што му тре­ба да­ти вре­ме­на да раз­ми­сли:
да ли је то озбиљ­но? Да ли сам спре­ман за то? Ис­по­ве­дио сам се, при­
пре­мао сам се, до­жи­вео сам уну­тра­шњи пре­врат, али да ли за­и­ста мо­гу
да ка­жем да се од­ри­чем свег зла ко­је ми је би­ло та­ко дра­го, ко­јим сам се
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
на­сла­ђи­вао? Пи­та­ње се по­ста­вља пр­ви, дру­ги, тре­ћи пут, и чо­век сва­ки
пут од­го­ва­ра: „Од­ри­чем се!” ако на­ла­зи у се­би од­луч­ност и хра­брост да
то учи­ни. Ако ус­пут од­јед­ном осе­ти да се пла­ши, да не­ће има­ти сна­ге, он
у том тре­нут­ку мо­же да ка­же: „Ви сте спрем­ни да ме при­ми­те, а ја ни­сам
спре­ман. Опро­сти­те ми!”
Кр­ште­ње се, ка­ко у ста­ра вре­ме­на, та­ко и сад, оно­ли­ко ко­ли­ко то мо­же­мо
да оства­ри­мо, од­ви­ја­ло у за­јед­ни­ци ко­ја је при­хва­та­ла чо­ве­ка. И чо­век је
мо­гао да ка­же: „Не! Опро­сти­те ми! Ви сте до­шли отво­рив­ши ми на­руч­је,
отво­ре­ног ср­ца, спрем­ни сте све да но­си­те са мном, сав ужас мо­је бор­бе
и жи­во­та, а ја не мо­гу да се од­рек­нем. И љу­ди се та­да не би окре­ну­ли од
ње­га, они би ве­ро­ват­но за­пла­ка­ли над њим и окру­жи­ли би га, и по­тру­
ди­ли би се да му у то­ку из­ве­сног вре­ме­на по­мог­ну да од­ра­сте, да очвр­сне,
ка­ко би по­но­во мо­гао да до­ђе и ка­ко би му се по­но­во по­ста­ви­ла ова стра­
шна пи­та­ња: „Од­ри­чеш ли се са­та­не, и свих де­ла ње­го­вих, и све гор­до­сти
ње­го­ве, и свих ан­ђе­ла (од­но­сно слу­жи­те­ља, по­сла­ни­ка) ње­го­вих?” Ови
ње­го­ви по­сла­ни­ци ни­с у оба­ве­зно там­не си­ле, то мо­гу би­ти љу­ди ко­ји
са­бла­жња­ва­ју чо­ве­ка.
Ако се чо­век три пу­та од­ре­као по­ста­вља му се пи­та­ње (за­то што јед­но не
про­ис­ти­че про­сто из дру­гог): „Да ли се сје­ди­њу­јеш са Хри­стом?” И то је
вр­ло од­го­во­ран тре­ну­так, за­то што сје­ди­ни­ти се са Хри­стом не зна­чи про­
сто до­ћи и ре­ћи: „Од­ре­као сам се зла, сад не­мам ку­да да идем, до­шао сам
код Те­бе, сад си Ти на ре­ду да ме бра­ниш. Ти тре­ба да бу­деш мој Го­спо­дар,
али Ти та­ко­ђе тре­ба да бу­деш и мој За­штит­ник.” Не ра­ди се о то­ме што
не би­раш Хри­ста са­мо за свог Бо­га, за Го­спо­да­ра свог жи­во­та, за Учи­те­
ља, већ Га би­раш за При­ја­те­ља, за Оно­га с Ким ћеш би­ти по­ве­зан при­ја­
тељ­ством. А шта зна­чи при­ја­тељ­ство? При­ја­тељ­ство је уза­јам­на вер­ност,
301
спрем­ност да се за свог при­ја­те­ља по­ло­жи и жи­вот ако бу­де по­треб­но.
Дру­жи­ти се – зна­чи тра­жи­ти да се бу­де сли­чан дру­гу, да се бу­де с њим у
хар­мо­ни­ји у све­му и све вре­ме. Да ли сам спре­ман на то? Да ли сам спре­
ман да се сје­ди­ним с Њим као што се друг сје­ди­њу­је с дру­гом, као што се
муж сје­ди­њу­је с же­ном, а же­на с му­жем, као што чо­век да­је за­кле­тву за
јед­но и дру­го? Ов­де је чо­век та­ко­ђе имао пра­во и мо­гућ­ност да ис­пи­та
сво­ју са­вест по­след­њи пут од­го­ва­ра­ју­ћи: „Сје­ди­њу­јем се.” Пи­та­ње се по­
ста­вља дру­ги и тре­ћи пут, и сва­ки пут си сло­бо­дан, ни­ко те не­ће осу­ди­ти,
ни­ко те се не­ће од­ре­ћи због не­спрем­но­сти, за­то што тре­ба да од­ме­риш
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
сво­ју сна­гу и да знаш да у те­би по­сто­ји же­ља, мо­жда и го­риш од ње, али
и страх у те­би још увек де­лу­је.
И кад си се од­ре­као са­та­не и сје­ди­нио се са Хри­стом, ти из­го­ва­раш Сим­
вол ве­ре: ево у шта од да­нас ве­ру­јем свим умом, свим ср­цем, свом во­љом,
свим те­лом, свим сво­јим жи­во­том. Ве­ру­јем, од­но­сно си­гу­ран сам да је то
та­ко, имам по­ве­ре­ња у Бо­га Ко­јег ис­по­ве­дам, и би­ћу ве­ран Ње­му и за­кле­
тви ко­ју сам сад дао. Ре­као бих да су то вр­ло тра­гич­ни мо­мен­ти.
А пре то­га се од­ви­ја још јед­на цр­кве­на рад­ња: Цр­ква, или тач­ни­је, Хри­стос
и Дух Све­ти у Цр­кви осло­ба­ђа­ју овог чо­ве­ка од си­ла зла. То је за­бра­на ко­ја
се из­го­ва­ра над чо­ве­ком ко­ји ће се сад од­ре­ћи са­та­не и при­ми­ти Хри­ста –
за­бра­на са­та­ни и ње­го­вим си­ла­ма да му при­ла­зе бли­зу. Овим се за­вр­ша­ва
пр­ви део, за­вр­ша­ва се огла­ша­ва­ње. Чо­век још увек ни­је кр­штен, али чи­ни
по­след­ње ко­ра­ке ка­ко би при­мио Кр­ште­ње.
* * *
Све вре­ме го­во­рим о Цр­кви и мо­рам ма­ло да об­ја­сним шта под­ра­зу­ме­вам
Света Тајна Крштења
под овом реч­ју. Ми че­сто о Цр­кви раз­ми­шља­мо као о ме­сту на ко­јем се
оку­пља­мо или као о људ­ској за­јед­ни­ци, ко­ја је у име Хри­ста оку­пље­на на
да­том ме­сту. Али Цр­ква је не­што мно­го ви­ше и о овој Цр­кви се ра­ди кад
ка­же­мо да се све­ште­ник у име Цр­кве обра­ћа Бо­гу или да се чо­ве­ку пру­жа
цр­кве­на за­шти­та. Цр­ква је бо­го­чо­ве­чан­ска за­јед­ни­ца. То је за­јед­ни­ца за
ко­ју је Хри­стос ре­као: Гје су ва или ри са­бра­на у име Мо­је, он­је сам и
Ја ме­ђу њи­ма (Мт. 18, 20). Та­ко да је то за­јед­ни­ца у чи­јем ср­цу се на­ла­зи Сам
Хри­стос, Ко­ји је жив, Ко­ји је по­бе­дио смрт по­сле рас­пе­ћа и Вас­кр­се­ња.
Али у ср­жи Цр­кве, као што зна­мо из Све­тог Пи­сма, ни­је са­мо Хри­стос.
На­и­ме, Хри­стос је Цр­кви по­слао Ду­ха Свог, Ду­ха Све­тог, Ко­ји оби­та­ва у
њој, Ко­ји је као њен дах, жи­вот, си­ла, и Дух Све­ти се сва­ком чо­ве­ку да­је у
по­моћ. Ви­де­ће­те из да­љег из­ла­га­ња да се по­сле Кр­ште­ња чо­век по­ма­зу­је
све­тим ми­ром и да по­ста­је храм Све­тог Ду­ха став­ши пред овог чо­ве­ка,
пред жи­ви део Те­ла Хри­сто­вог. И у Хри­сту и Ду­ху Све­том ми смо сје­ди­
ње­ни с Бо­гом Оцем.
Али, Цр­ква је људ­ска за­јед­ни­ца не са­мо у на­ма, гре­шни­ма, већ и у Хри­сту.
Хри­стос, исти­ни­ти Бог, та­ко­ђе је по­стао и исти­ни­ти чо­век, ре­а­лан чо­век,
и у Ње­му ми ви­ди­мо пр­вог чо­ве­ка, је­ди­ног Чо­ве­ка Ко­ји у Се­би оства­ру­је
 302
пу­но­т у оно­га што чо­век пред­ста­вља, пу­но­т у људ­ске све­то­сти и је­дин­ства
с Бо­гом. За­то, кад го­во­ри­мо о то­ме да Цр­ква под сво­ју за­шти­т у узи­ма овог
или оног чо­ве­ка, ми не го­во­ри­мо о не­кој за­јед­ни­ци ко­ја ве­ру­је или ко­ја
ве­ру­је по­ло­вич­но, или ве­ру­је и от­па­да од сво­је ве­ре, не­го о оној та­јан­
стве­ној за­јед­ни­ци у ко­јој су чо­век и Бог сли­ве­ни у јед­но, чи­ји су чла­но­ви,
с јед­не стра­не, већ де­ца Бо­жи­ја, и с дру­ге стра­не, у про­це­с у на­ста­ја­ња;
удо­ви Цр­кве – ми смо већ на из­ве­стан на­чин у Цар­ству Бо­жи­јем, ко­је је
до­шло у си­ли, али ујед­но сва­ко од нас на­пре­ду­је или от­па­да и на­ла­зи се
у про­це­су на­ста­ја­ња.
Да­кле, све­ште­ник из­го­ва­ра: У име Тво­је, Го­со­е Бо­же иси­не, и Је­и­но­ро­
но Тво Си­на и Тво Све­о Ду­ха, са­вљам сво­ју ру­ку на слу­у Тво (из­го­
ва­ра се име огла­ше­ног), ко­ји се уо­со­јио а ри­бе­не Твом све­ом име­ну
и а се са­чу­ва о кро­вом окри­ља Тво. Оа­нај о ње­а са­ру ре­лес (од­
но­сно об­ма­ну), ис­у­ни а ве­ром у Те­бе, на­ом и љу­ба­вљу, ка­ко би раз­у­мео
а си Ти је­и­ни исин­ски Бо, и Је­и­но­ро­ни Твој Син, Го­со наш Исус
Хри­сос, и Твој Све­и Дух. И ај му а хо­и у свим за­о­ве­си­ма Тво­јим
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
и а чу­ва оно шо је уо­но Те­би, јер ако чо­век о учи­ни, би­ће жив у њи­
ма. Уи­ши а у Тво­ју књи­у жи­во­а, сје­и­ни а са са­ом на­сле­ђа Тво, а
се ро­сла­ви име Тво­је све­о у ње­му, и во­ље­но Тво­а Си­на, Го­со­а на­ше
Ису­са Хри­са и Жи­во­вор­но Тво­а Ду­ха. Не­ка Тво­је очи увек ми­ло­си­во
ле­а­ју на ње­а, не­ка уши Тво­је бу­у срем­не а чу­ју лас мо­ље­ња ње­о­во.
Уз­ве­се­ли а у е­ли­ма ру­ку ње­о­вих, у сва­ком ро­у ње­о­вом, не­ка Ти се ис­
о­ве­а и кла­ња, и сла­ви име Тво­је, ве­ли­ко и ви­шње, и не­ка Ти увек уз­но­си
хва­лу, у све а­не жи­во­а сво.1
То је мо­ли­тва ко­ја се из­го­ва­ра при­ли­ком огла­ша­ва­ња. Цр­ква мо­ли Бо­га да
узме овог чо­ве­ка под Сво­ју за­шти­т у, за­то што ће се сад де­ша­ва­ти не­што ве­
о­ма стра­шно. Као пр­во, све­ште­ник ће се у име Спа­си­те­ља Хри­ста обра­ти­ти
свим там­ним си­ла­ма зла, са­та­ни и свим си­ла­ма ње­го­вим и на­ре­ди­ће си­лом
Хри­ста, бла­го­да­ћу Све­тог Ду­ха, је­дин­ством на­ро­да Бо­жи­јег са сво­јим Бо­гом,
свим си­ла­ма зла да од­сту­пе од овог чо­ве­ка и да му омо­гу­ће да не­у­стра­ши­во
и без­бед­но ис­по­ве­да Хри­ста. Ов­де сле­де че­ти­ри при­лич­но ду­ге мо­ли­тве,
не­ћу вам их све про­чи­та­ти, али је њи­хо­ва су­шти­на у то­ме да се Хри­сто­вом
си­лом и име­ном на­ре­ђу­је свим злим си­ла­ма да од­сту­пе од овог чо­ве­ка.
Го­со­е на вој­ска­ма, Бо­же Изра­и­љев, Ти ко­ји ис­це­љу­јеш сва­ку бо­лес и сва­
ку ра­ну, о­ле­ај слу­у Сво­а, ра­жи, ис­и­ај, и оа­нај о ње­а сва еј­сва
ђа­во­ла, за­бра­ни не­чи­сим у­хо­ви­ма, оа­нај их и очи­си е­ло ру­ку Тво­јих,
и уо­ре­бив­ши Сво­је сил­но е­ло­ва­ње, са­кру­ши са­а­ну о но­е ње­о­ве бр­
зо и ај му о­бе­у ро­ив ње­а и не­чи­сих у­хо­ва, а би о­бив­ши о Те­бе
ми­лос, био уо­со­јен бе­смр­них Тво­јих ај­ни, и а би, уз­но­сио сла­ву
Те­би, Оцу и Си­ну и Све­о­ме Ду­ху, са­а и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.
1 Ов­де и да­ље ми­тро­по­лит Ан­то­ни­је на­во­ди тек­сто­ве мо­ли­та­ва у ру­си­фи­ци­ра­ној ва­ри­јан­ти.
303
Пре то­га су се чи­та­ла два за­кли­ња­ња, у ко­ји­ма су се ода­гна­ва­ли и про­га­ња­
ли де­мон и ње­го­ве там­не си­ле. А за­тим све­ште­ник ду­ва у уста, на че­ло и на
гру­ди овог чо­ве­ка и мо­ли Бо­га: Иза­нај из ње­а сва­ко лу­ка­во и не­чи­со
у­ха, ко­ји је са­кри­вен и ко­ји се уне­зио у ср­цу ње­о­вом, у­ха ре­ва­ре, у­ха
лу­кав­сва, у­ха ио­ло­слу­же­ња и сва­ке о­хле­е, у­ха ла­жи и сва­ке не­чи­
со­е, ко­ја е­лу­је о на­у­ци ђа­во­љој, и учи­ни а ов­цом сло­ве­сно са­а Тво,
ча­сним уом цр­кве Тво­је, си­ном и на­сле­ни­ком Цар­сва Тво, а о Тво­јим
за­о­ве­си­ма жи­ве­ћи, и са­чу­вав­ши е­ча не­сло­мљен, и са­чу­вав­ши ри­зу
нео­скр­на­вље­ну, о­би­је бла­жен­сво све­их у Цар­сву Твом.
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
Мо­жда сте обра­ти­ли па­жњу на то да су све ове мо­ли­тве упу­ће­не Бо­гу и Оцу,
и ми се не мо­ли­мо као по­је­ди­нач­ни гре­шни­ци, већ се мо­ли­мо за­јед­но са
Хри­стом, по­кре­та­ни Ду­хом Све­тим у си­ли и бла­го­да­ти Све­тог Ду­ха и
у си­ли и бла­го­да­ти Хри­ста, Ко­ји је по­бе­дио зло на зе­мљи. И тек на­кон
што је из­го­во­ре­но ово стра­шно, тре­пет­но за­кли­ња­ње, чо­век ко­ји при­ла­зи
Хри­сту мо­же да од­го­во­ри на сле­де­ћа пи­та­ња.
Пр­во пи­та­ње: О­ри­чеш ли се са­а­не, и свих е­ла ње­о­вих, и свих ан­ђе­ла
ње­о­вих, и све слу­же­ња ње­о­во, и све ор­о­си ње­о­ве? И од­го­вор: О­ри­
чем се! Да ка­же ово, а да не бу­де под за­шти­том Бо­га, да не бу­де окру­жен
цр­кве­ном бла­го­да­ћу, чо­век не мо­же без­бед­но, за­то што, кад би био сам у
ду­е­лу са са­та­ном, он би био по­бе­ђен, али ов­де он мо­же да дâ овај од­го­вор
из не­да­ра Цр­кве, као што сам вам је опи­сао, и под за­шти­том Хри­ста и
на­дах­ну­ћем Све­тог Ду­ха. Ово пи­та­ње се по­ста­вља и дру­ги, и тре­ћи пут.
За­то што чо­век у не­ком тре­нут­ку, на­дах­нут не­чим што је до­жи­вео, мо­же
да ка­же: Да, о­ри­чем се! – а по­сле да се упла­ши и да за­жа­ли. Ово пи­та­ње
Света Тајна Крштења
му се по­ста­вља три пу­та, и у ста­ра вре­ме­на се ни­је по­ста­вљао од­јед­ном,
као што ми то да­нас чи­ни­мо, већ три да­на уза­стоп­це, ка­ко би се чо­ве­ку
да­ло вре­ме да се ду­бо­ко за­ми­сли и да раз­ми­сли о оно­ме што чи­ни. И на­
по­кон му се по­ста­вља још пи­та­ње: Је­си ли се о­ре­као са­а­не? – О­ре­као
сам се. Три пу­та му се по­ста­вља исто пи­та­ње.
А да­ље се по­ста­вља дру­го пи­та­ње: Сје­и­њу­јеш ли се са Хри­сом? За­то што
је јед­но од­ре­ћи се зла, а дру­го је сје­ди­ни­ти се с до­бром; оти­ћи од там­них
си­ла је јед­но, сје­ди­ни­ти се са Хри­стом уз све оно што то зна­чи, уз све зах­
те­ве, сву од­го­вор­ност, ко­ја се ти­ме ста­вља на чо­ве­ка је дру­га ствар. И три
пу­та се по­ста­вља ово пи­та­ње: Сје­и­њу­јеш ку се са Хри­сом? Од­но­сно:
да ли се сје­ди­њу­јеш с Њим, да ли по­ста­јеш као Ње­гов пар? И од­го­вор:
Сје­и­њу­јем се! Ово пи­та­ње се по­ста­вља три пу­та; и на­по­кон: И а ли Му
ве­ру­јеш? – Ве­ру­јем као Ца­ру и Бо­у!
Ов­де ве­ру тре­ба схва­та­ти у пот­пу­ном сми­слу ове ре­чи. С јед­не стра­не, као
уве­ре­ност у не­ви­дљи­во, с дру­ге стра­не, као вер­ност Оно­ме Ко­ме да­јеш
сво­ју реч и с Ким се сје­ди­њу­јеш. И ов­де чо­век из­го­ва­ра Сим­вол ве­ре. Не­
ћу с ва­ма ана­ли­зи­ра­ти Сим­вол ве­ре, то би тре­ба­ло учи­ни­ти по­себ­но, али
је ње­го­ва су­шти­на у то­ме да ис­по­ве­да­мо Бо­га – Твор­ца, Спа­си­те­ља и Ду­ха
 304
Ко­ји пре­о­бра­жа­ва – и да ве­ру­је­мо у Цр­кву у оним ди­мен­зи­ја­ма у ко­ји­ма
сам по­ку­шао да вам је опи­шем, ис­по­ве­да­мо Кр­ште­ње за от­пу­ште­ње гре­
хо­ва, че­ка­мо вас­кр­се­ње мр­твих и бу­ду­ћи жи­вот, од­но­сно на­да­мо им се.
У ста­ра вре­ме­на и ово се по­на­вља­ло три пу­та. Ми то чи­ни­мо јед­ном, за­то
што се сад при­пре­ма­мо на дру­га­чи­ји на­чин.
На­кон што чо­век по­след­њи пут из­го­во­ри: Сје­и­њу­јем се са Хри­сом, ка­же
му се: И о­кло­ни Му се. И чо­век чи­ни ме­та­ни­ју с ре­чи­ма: Кла­њам се Оцу и
Си­ну и Све­о­ме Ду­ху, Тро­ји­ци Је­но­суш­ној и Не­раз­е­љи­вој. И као од­го­
вор на ову рад­њу, ко­ја чо­ве­ка до­во­ди на праг но­вог жи­во­та, ко­ји је ра­дост
за Са­мог Бо­га и ра­дост за сву Цр­кву, све­ште­ник кли­че: Бла­о­сло­вен је Бо,
Ко­ји же­ли а се са­су сви љу­и и а о­ђу у о­зна­ње иси­не, са­а и увек и у
ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин! И за­тим све­ште­ник из­го­ва­ра мо­ли­тву за то да овог
чо­ве­ка, ко­ји се од­ре­као зла, ко­ји ни­је из­ра­зио са­мо же­љу, већ и спрем­ност
да се по сва­ку це­ну сје­ди­ни с Бо­гом и да Му бу­де ве­ран, Го­спод удо­сто­ји
бла­го­да­ти Кр­ште­ња. И сад до­ла­зи­мо до са­мог Кр­ште­ња.
* * *
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
Чо­век ко­ји се кр­шта­ва обла­чи бе­лу оде­ћу, ко­ја озна­ча­ва ње­го­ву но­во­сте­че­ну
чи­сто­т у. За­тим сви при­сут­ни па­ле све­ће у знак ра­до­сти, и све­ште­ник све
ка­ди и по­сле то­га из­го­ва­ра: Бла­о­сло­ве­но Цар­сво Оца и Си­на и Све­о­а
Ду­ха са­а и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин! Овај во­зглас је нео­би­чан у том
сми­слу што се не из­го­ва­ра на по­чет­ку сва­ке слу­жбе. На по­чет­ку ве­ћи­не
слу­жби се ка­же: Бла­о­сло­вен Бо наш… Али ов­де се ка­же: Бла­о­сло­ве­но
Цар­сво, за­то што чо­век ко­ји је при­па­дао цар­ству ово­га све­та сад по­ста­је
члан Бо­жи­јег Цар­ства, Цар­ства у ко­јем је Бог Го­спод, Цар, Све­др­жи­тељ
и ујед­но сми­ре­ни Спа­си­тељ це­лог све­та и сва­ког чо­ве­ка, и по­је­ди­нач­но,
оног чо­ве­ка ко­ји до­ла­зи.
И пр­ва рад­ња ко­ја се за­тим оба­вља је­сте осве­шта­ње во­де за Кр­ште­ње. Мо­
жда се се­ћа­те оно­га што је ра­ни­је ре­че­но о то­ме шта ова во­да пред­ста­вља.
Го­во­рио сам о то­ме да на из­ве­стан на­чин по­сто­је три кр­ште­ња. Пр­во је
Јо­ва­но­во кр­ште­ње, кр­ште­ње Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, ко­ји кр­шта­ва на­род ко­ји
је ис­по­ве­дао сво­је гре­хо­ве и по­гру­жа­вао се у во­ду Јор­да­на, као да всим­
бо­лич­но спи­ра сво­ју не­чи­сто­т у. Као дру­го, кр­ште­ње Са­мог Спа­си­те­ља
Хри­ста, Ко­ји је до­шао на Јор­дан, и Јо­ван се, ви­де­ћи да је Он без­гре­шан,
са­вр­шен чо­век, ус­про­ти­вио: не тре­ба ја Те­бе да кр­стим, не­го Ти ме­не (Мт.
3, 14). И Хри­стос се ипак кр­стио од ње­га. Шта је то зна­чи­ло? То је зна­чи­ло
две ства­ри. Тре­ну­так кад Хри­стос до­ла­зи на Јор­дан је­сте тре­ну­так кад
је Он не као Бог, већ по Сво­јој људ­ској при­ро­ди, са­зрео у пот­пу­ну ме­ру
ка­ко би све што Ње­го­ва Бо­жан­ска при­ро­да и љу­бав у Ње­му же­ле, ис­
пу­нио те­ле­сно. И Он се по­гру­жа­ва у ове во­де, и Ње­го­вим по­гру­же­њем,
по­гру­же­њем Ње­го­ве људ­ске све­то­сти и Ње­го­ве Бо­жан­ске при­ро­де ове
во­де се чи­сте од све пр­љав­шти­не ко­ја је би­ла спра­на с гре­шни­ка. Али ова
не­чи­сто­та као да се ле­пи за Ње­га и од са­да ће Он но­си­ти на Се­би у Сво­јој
305
људ­ској при­ро­ди људ­ску смрт­ност, и умре­ће на кр­сту на­шом смр­ћу. Иако
Он ни­је за­јед­ни­чар на­ше гре­хов­но­сти, по­стао је за­јед­ни­чар на­ше смрт­но­
сти и због љу­ба­ви је пре­дао Се­бе на смрт ка­ко би спа­сао љу­де.
Да­кле, ове во­де Јор­да­на, ко­је су очи­шће­не, од са­да ће сли­ко­ви­то би­ти во­де
кр­ште­ња сва­ког чо­ве­ка, за­то што ће се бла­го­да­ћу Све­тог Ду­ха, ко­ја ће си­
ћи на ове во­де, ова обич­на во­да ко­јом с че­сме пу­ни­мо кр­сти­о­ни­цу, осве­
шта­ти и по­ста­ти оно што су по­ста­ле во­де Јор­дан­ске ре­ке кад се Хри­стос
по­гру­зио у њих, и кад их је очи­стио од сва­ке не­чи­сто­те и дао им сна­гу да
да­ју чи­сто­т у и све­тост.
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
И ми се мо­ли­мо: Да се осве­и ова во­а си­лом и на­и­ла­ском Све­о Ду­ха…
Да јој се о­ша­ље бла­о­а из­ба­вље­ња, бла­о­сло­ва Јор­а­на… Да си­ђе на ову
во­у очи­си­ељ­но еј­сво Све­е Тро­ји­це… Да се осве­и­мо све­ло­шћу
ра­зу­ма и о­бо­жно­си си­ла­ском Све­о Ду­ха… Да се ова во­а о­ка­же као
о­би­ја­ње сва­ко на­а­а ви­љи­вих и не­ви­љи­вих не­ри­ја­е­ља… Да се о­
ка­же о­со­јан не­ру­ле­жно цар­сва чо­век ко­ји се у њој кр­ша­ва – од­но­
сно, да се чо­век ко­ји ће се кр­сти­ти по­ка­же до­сто­јан оно­га што му Бог сад
ну­ди и да­је… За оно­а ко ри­су­а све­ом ро­све­ље­њу, за ње­о­во са­
се­ње… За о а се о­ка­же као син све­ло­си, на­сле­ник веч­них о­ба­ра…
Да се сје­и­ни и бу­е за­је­ни­чар смр­и и вас­кр­се­ња Хри­са Бо­а на­ше…
То су вр­ло ва­жне ре­чи: о то­ме да се сје­ди­ни, и да по­ста­не за­јед­ни­чар не са­
мо у жи­во­т у, већ и у смр­ти и вас­кр­се­њу Хри­сто­вом, од­но­сно, да умре за
све оно што би до­ве­ло Хри­ста до смр­ти, до рас­пе­ћа, ка­ко би се од­ре­као
то­га и да би све што је пред­ста­вља­ло узрок Хри­сто­вог рас­пе­ћа за ње­га
по­ста­ло ужа­сно и пред­мет од­врат­но­сти, да би по­стао за­јед­ни­чар Хри­
Света Тајна Крштења
сто­ве смр­ти и вас­кр­се­ња. И а убу­у­ће са­чу­ва ое­ћу Кр­ше­ња, од­но­сно,
чи­сту и очи­шће­ну ду­шу, и а ње­о­во за­ру­ча­ва­ње с Ду­хом Све­им не бу­е
оскр­на­вље­но или осра­мо­ће­но о сра­шно а­на Су­а Бо­жи­је, а би ова
во­а би­ла за ње­а кр­си­о­ни­ца веч­но жи­во­а, оро­шај ре­хо­ва, ое­ћа
не­ру­ле­жно­си. И за­тим мо­ли­мо Бо­га за то да чу­је лас на­ше мо­ле­ња и
а се онај ко се кр­ша­ва и ми из­ба­ви­мо о у­е, не­ва, ну­жно­си. И за­
тим све­ште­ник из­го­ва­ра јед­ну из­ван­ред­ну мо­ли­тву, у ко­јој мо­ли за то да
Го­спод очи­сти ње­га са­мог, да ње­га са­мог са­чу­ва, с тим да се, кад пу­шта
оног ко се кр­шта­ва на сло­бо­ду од зла, не ис­по­ста­ви да је он слу­га зла и
не­и­сти­не (сад не­ћу чи­та­ти ове мо­ли­тве).
За­тим се оба­вља осве­шта­ње во­де: Ти, чо­ве­ко­љу­би­ви Ца­ру, о­ђи са си­ла­
ском Све­о Тво Ду­ха и осве­и во­у ову. Све­ште­ник бла­го­си­ља во­ду и
три пу­та по­на­вља ову мо­ли­тву. И ај јој бла­о­а из­ба­вље­ња, бла­о­слов
Јор­а­на (о че­му сам го­во­рио), на­чи­ни је из­во­ром не­ру­ле­жно­си, а­ром
осве­ша­ња, раз­ре­ше­њем ре­хо­ва ис­це­ље­њем не­у­а, све­о­уб­ном за е­мо­не
не­ри­су­ном ро­ив­ни­ци­ма (од­но­сно не­при­ја­тељ­ским си­ла­ма), ис­у­
ње­ном кре­о­си (од­но­сно сна­ге) ан­ђел­ске, а би о­бе­ло о ње све шо
на­а­а во­је са­за­ње, јер сам име Тво­је, Го­со­е, ри­звао, ив­но и слав­но,
 306
и сра­шно не­ри­ја­е­љи­ма.1 И све­ште­ник по­гру­жа­ва ру­ку у ове во­де, за­
кр­шта их и го­во­ри: не­ка се са­кру­ше о зна­ме­њем обра­за кр­са Тво све
не­ри­ја­ељ­ске си­ле. Он то из­го­во­ри три пу­та и за­тим се по­но­во обра­ћа
Бо­гу с мо­ли­твом за то да од­сту­пе и од ових во­да и од оно­га ко се кр­шта­
ва све си­ле ко­је мо­гу да га по­гу­бе за веч­ни жи­вот. И за­тим он по­ма­зу­је
ове во­де све­тим је­ле­јем, исто као што се чо­век по­ма­зу­је ра­ди ис­це­ље­ња,
ко­нач­но осве­ћу­ју­ћи ове во­де и чи­сте­ћи их од сва­ке мо­гу­ће не­чи­сто­те. И
опет, учи­нив­ши ово и от­пе­вав­ши Али­лу­ја, од­но­сно, от­пе­вав­ши сла­ву Бо­гу
све­ште­ник по­на­вља: Бла­о­сло­вен је Бо Ко­ји ро­све­ћу­је и осве­ћу­је сва­ко
чо­ве­ка ко­ји о­ла­зи у све, са­а и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.
А за­тим ће би­ти оба­вљен још је­дан чин: по­ма­за­ње оно­га ко тре­ба да се кр­
сти све­тим је­ле­јем. Исто као што су во­де би­ле осве­ће­не, исто као што су
би­ле по­ма­за­не све­тим, осве­ће­ним уљем, ра­ди очи­шће­ња и за­шти­те од
сва­ког зла, по­ма­зу­је се и чо­век: По­ма­зу­је се слу­а Бож­ји о со­а­ма за­о­
ве­си Тво­јих. Од­но­сно, то се чи­ни ра­ди ис­це­ле­ња ду­ше и те­ла: по­ма­зу­ју
се че­ло и ра­ме­на, ле­ђа, за­тим гру­ди, за­тим уши, ру­ке и но­ге.
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
И за­тим се оба­вља са­мо Кр­ште­ње: Кр­ша­ва се слу­а Бож­ји (име) у име Оца,
и Си­на, и Све­о­а Ду­ха. Амин. И три по­гру­же­ња. По­сле то­га онај ко се
кр­шта­ва обла­чи бе­лу оде­ћу ко­ја озна­ча­ва, као што је ја­сно из ње­не бо­је,
чи­сто­т у, очи­шће­ност.
А сле­де­ћа рад­ња је ли­ти­ја. Ли­ти­ја се у цр­кви оба­вља у раз­ли­чи­тим окол­
но­сти­ма, али у гра­ни­ца­ма са­мог хра­ма три пу­та ви­ди­мо ко­ли­ко је она
зна­чај­на: по­сле Кр­ште­ња, за вре­ме вен­ча­ња и за вре­ме ру­ко­по­ла­га­ња за
ђа­ко­на или за све­ште­ни­ка. У овом слу­ча­ју чо­век као да се по­гру­зио у Хри­
ста, по­стао је за­јед­ни­чар Ње­го­ве чи­сто­те, тач­ни­је, Хри­стос га је очи­стио
и сад Хри­стос при­зи­ва чо­ве­ка да бу­де Ње­гов след­бе­ник, од­но­сно не са­мо
уче­ник, ко­ји ће се­де­ти по­крај Ње­го­вих но­гу, слу­ша­ти Ње­го­ве му­дре и спа­
со­но­сне ре­чи и на­сла­ђи­ва­ти се њи­ма, већ та­кав уче­ник ко­ји ће чу­ти реч
и од­мах по­че­ти да је ис­пу­ња­ва, ко­ји ће ићи за Хри­стом, ма ку­да Хри­стос
да кре­не, ма ку­да да га по­ве­де.
И то је вр­ло ва­жан тре­ну­так. Ми на се­бе не пре­у­зи­ма­мо оба­ве­зу (оба­ве­за је
фор­мал­на ствар), ми узи­ма­мо на се­бе ре­ал­ност на­шег од­но­са са Хри­стом.
Он је до­шао на зе­мљу због не­ис­црп­не, нео­пи­си­ве љу­ба­ви пре­ма љу­ди­
ма, Он је до­шао да нам по­ка­же пут. Али, с дру­ге стра­не, кад нас Он зо­ве
стро­гим гла­сом, реч­ју ко­ја по­не­кад пла­ши, кад го­во­ри Сво­јим уче­ни­ци­ма:
Ша­љем вас као ов­це ме­ђу ву­ко­ве (Мт. 10, 16), Он нас исто­вре­ме­но под­се­ћа
на то да је Он – Па­сир До­бри (Јн. 10, 11). А па­стир је чо­век ко­ји се бри­не за
сво­је ста­до и ко­ји иде ис­пред ова­ца, пре не­го што кре­ну пу­тем, оси­гу­ра­
1 И дај јој бла­го­дат спа­се­ња, бла­го­слов јор­дан­ски. Учи­ни је из­во­ром бе­смрт­но­сти, осло­бо­
ђе­њем од гре­хо­ва, ис­це­ле­њем од бо­ле­сти, по­ги­бе­љи за де­мо­не, учи­ни је не­при­сту­пач­ном
за не­при­ја­тељ­ске си­ле, ис­пу­ње­ном си­лом ан­ђе­о­ском.
307
ва­ју­ћи њи­хо­ву без­бед­ност. И ево, три пу­та оби­ла­зи­мо око кр­сти­о­ни­це, и
ово оби­ла­же­ње кр­сти­о­ни­це озна­ча­ва на­ше ко­ра­ча­ње, из да­на у дан и све
до са­ме веч­но­сти, за Хри­стом Спа­си­те­љем. Он нас не зо­ве ни­ку­да ку­да
сам ни­је ишао, Он нас не по­зи­ва ни на шта што Сам ни­је био спре­ман
да ис­пу­ни, тач­ни­је, за­то што смо се кр­сти­ли озбиљ­но, од­но­сно не са­мо
да би нам би­ли да­ти Хри­сто­ви да­ро­ви, већ да би­смо по­ста­ли уче­ни­ци и
след­бе­ни­ци Хри­ста, ми тре­ба да схва­ти­мо да је сад до­шло вре­ме да иде­
мо са­ми, ма ку­да да нас по­ве­де. То не озна­ча­ва увек тра­ге­ди­ју, али зна­чи
спрем­ност да про­сто иде­мо за Њим.
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
И по­сле то­га се вр­ши Ми­ро­по­ма­за­ње. Ми­ро ни­је про­сто је­леј, ни­је про­
сто бла­го­сло­ве­но, очи­шће­но уље. То је сло­же­на уља­на ма­те­ри­ја, ко­ју јед­
ном го­ди­шње при­пре­ма Па­три­јарх сва­ке Цр­кве, при че­му му са­слу­жу­ју
епи­ско­пи (на­рав­но, не оба­ве­зно сви епи­ско­пи, али гру­па епи­ско­па). Ово
ми­ро са­бор­но осве­ћу­је сва Цр­ква и оно као да пред­ста­вља све­цр­кве­ну
бла­го­дат. И кад се чо­век по­ма­зу­је овим ми­ром са­мо јед­ном у жи­во­т у, при­
ли­ком Кр­ште­ња, он са­мим тим по­ста­је за­јед­ни­чар бла­го­да­ти што по­чи­ва
на це­лој Цр­кви ко­ја га је при­ми­ла, ко­ја га је осве­шта­ла, ко­ја га је по­ве­ри­
ла ру­ко­во­ђе­њу Хри­сто­вом и ко­ја ће га окру­жи­ва­ти у то­ку це­лог ње­го­вог
жи­во­та и у ча­су ње­го­ве смр­ти љу­ба­вљу и бри­гом.
Мо­же­те по­ста­ви­ти се­би пи­та­ње: ко­ји је сми­сао овог Ми­ро­по­ма­за­ња? Ми­
ро­по­ма­за­ње се оба­вља с ре­чи­ма: Пе­ча а­ра Ду­ха Све­о­а. Кад смо се
кр­сти­ли, по­гру­зи­ли смо се у Хри­ста, као да смо ста­ви­ли на се­бе штит,
ко­ји ће би­ти на­ша за­шти­та и сад се сав овај наш жи­вот за­пе­ча­ћу­је овим
пе­ча­том Све­тог Ду­ха.
Света Тајна Крштења
Ако се по­ста­ви пи­та­ње о то­ме Ко је Овај Све­ти Дух (ре­ћи ћу, на­рав­но, вр­ло
крат­ко), у Је­ван­ђе­љу на­ла­зи­мо ре­чи да је Све­ти Дух – Уе­ши­ељ (Јн. 14, 16).
Реч „Уте­ши­тељ” је на сло­вен­ском је­зи­ку мно­го „про­стра­ни­ја”, са­др­жи
мно­го ви­ше пред­ста­ва од ру­ске ре­чи „уте­ха”. Дух Све­ти је Уе­ши­ељ
због то­га што нас, за­и­ста, у ру­ском сми­слу ре­чи те­ши, јер смо у то­ку це­лог
на­шег зе­маљ­ског жи­во­та ма­кар де­ли­мич­но одво­је­ни од Хри­ста. Апо­стол
Па­вле ка­же: ок сам у е­лу, ово­јен сам о Хри­са (2 Кор. 5, 6) и за­то он
то­ли­ко са­ња о то­ме да на­по­кон за ње­га на­сту­пи смрт, ко­ја ће рас­ки­ну­ти
око­ве, ко­ја ће рас­ки­ну­ти за­ро­бље­ни­штво те­ла и омо­гу­ћи­ти му да се срет­
не са Хри­стом по­но­во, ли­цем у ли­це. И кад би­смо за­и­ста би­ли хри­шћа­ни,
од­но­сно не са­мо фор­мал­ни уче­ни­ци Хри­сто­ви, већ кад би­смо Га во­ле­ли
та­квом љу­ба­вљу ко­јом Га је за­во­лео апо­стол Па­вле, ко­јом су Га за­во­ле­ли
дру­ги апо­сто­ли и све­ци у то­ку це­лог жи­во­та, че­зну­ли би­смо за Њим бар
због Ње­го­вог де­ли­мич­ног од­су­ства у на­шем жи­во­т у. Су­сре­ће­мо Хри­ста у
мо­ли­тви, сре­ће­мо Хри­ста у Тај­на­ма, сре­ће­мо Хри­ста кад жи­ви­мо до­стој­но
на­шег хри­шћан­ског зва­ња, али пот­пу­но, стал­но је­дин­ство и оп­ште­ње не
мо­же­мо да оства­ри­мо док смо у за­ро­бље­ни­штву на­шег те­ла и у за­ро­бље­
ни­штву све­та ко­ји нас окру­жу­је.
 308
С дру­ге стра­не, реч „утје­ше­ни­је”, ста­ра ру­ска реч „утје­ха”, ко­ја зна­чи „ра­
дост” је­сте још је­дан од на­зи­ва Све­тог Ду­ха. Он је Уте­ши­тељ: Онај Ко­
ји нас ра­ду­је, за­то што је Ње­го­ва си­ла. Ње­го­вим на­дах­ну­ћем по­зна­је­мо
Хри­ста све ду­бље и ду­бље. Спа­си­тељ нам је ре­као: По­сла­ћу вам Ду­ха Све­
о, Ко­ји ће вас на­у­чи­и све­му (Јн. 16, 13). Он пред на­ма от­кри­ва све тај­
не ду­хов­ног и Бо­жан­ског жи­во­та, сра­змер­но с тим ка­ко се очи­шћу­је­мо,
осве­ћу­је­мо и по­ста­је­мо спо­соб­ни да их при­ми­мо. И у овом сми­слу Он је
Ра­о­со­во­рац,1 Он је Онај Ко­ји у наш жи­вот, у на­шу уса­мље­ност уно­си
ли­ку­ју­ћу ра­дост због то­га што смо Хри­сто­ви, што смо иза­сла­ни­ци ко­ји
се у овом све­т у на­ла­зе ка­ко би оба­ви­ли де­ло Хри­сто­во, у сми­слу да је на­
ше од­су­ство из ду­би­не веч­но­сти та­ко­ђе за нас ра­дост, за­то што на­ла­зе­ћи
се на зе­мљи као иза­сла­ни­ци Хри­ста, вр­ши­мо Ње­го­во де­ло, са­мо ако Му
оста­је­мо вер­ни.
И на­по­кон Уе­ши­ељ та­ко­ђе зна­чи: Онај Ко­ји нам да­је сна­гу, Ко­ји нам да­је
хра­брост, на­дах­ну­ће, ра­дост за из­вр­ше­ње де­ла на ко­је смо при­зва­ни. И
за­то нам је дар Све­тог Ду­ха у тре­нут­ку Кр­ште­ња из­у­зет­но ва­жан. Он је
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ва­жан због то­га што иако смо би­ли кр­ште­ни, ипак ни­смо у пот­пу­но­сти
по­ста­ли оно што смо при­зва­ни да бу­де­мо, ни­смо по­ста­ли све­ти, тек смо
сту­пи­ли на по­че­так овог пу­та и по­треб­на нам је кре­пост Све­тог Ду­ха, по­
треб­но нам је Ње­го­во на­дах­ну­ће, по­треб­на нам је Ње­го­ва уте­ха, по­треб­на
нам је ра­дост ко­ју Он да­је, да би­смо мо­гли да иде­мо да­ље овим пу­тем и да
на­по­кон до­ђе­мо до оног уну­тра­шњег ста­ња ко­је чи­ни све­тост и оп­ште­ње
с Бо­гом. Ево због че­га је овај дар Све­тог Ду­ха за нас вр­ло зна­ча­јан. И овај
дар нас чи­ни је­дин­стве­ни­ма са свим све­ти­ма ко­ји су у гра­ни­ца­ма Цр­кве
по­ста­ли за­јед­ни­ча­ри оног да­ра, ко­ји су по­ста­ли Хри­сто­ви и на ко­је се из­
ли­ла бла­го­дат Све­тог Ду­ха.
Оно што сам го­во­рио мо­же пред на­ма да по­ста­ви пи­та­ња: да ли је чо­ве­ко­
во Кр­ште­ње за­и­ста ње­го­во спа­се­ње? И је­сте и ни­је. Је­сте у сми­слу да нам
Хри­стос да­је све што нам је по­треб­но за спа­се­ње. Ни­је у сми­слу да све
што нам је да­то тре­ба да усво­ји­мо. То је дар. Ка­ко Хри­стос ка­же, Дух се не
а­је на ме­ру (Јн. 3, 34). Он све да­је, али ми не мо­же­мо увек све да при­ми­мо.
И ов­де по­сто­ји цео пут на­шег уз­ра­ста­ња, по­сте­пе­ног ко­ра­ча­ња на­пред у
ду­би­не Бо­жи­је.
* * *
Кад го­во­ри­мо о Тај­на­ма ко­је нас чи­не удо­ви­ма Цр­кве, ко­је нас при­бра­ја­ју
Хри­сту и у овом за­јед­ни­ча­ре­њу нас чи­не си­но­ви­ма и кће­ри­ма Бо­га и Оца,
та­ко­ђе го­во­ри­мо о тре­ћој Тај­ни, не са­мо о Кр­ште­њу и да­ру Све­тог Ду­ха у
Ми­ро­по­ма­за­њу, већ и о За­јед­ни­ча­ре­њу у Све­тим Тај­на­ма. Ове три Тај­не
нас у пот­пу­но­сти чи­не удо­ви­ма Цр­кве. По­што смо кр­ште­ни, у пот­пу­но­
сти тре­ба да бу­де­мо устре­мље­ни пре­ма то­ме.
1 Онај ко под­сти­че, ко­ји иза­зи­ва ра­дост (слов).
309
Ме­ђу­тим, на ово­ме же­лим да се за­др­жим и ево на шта же­лим да обра­ти­те
па­жњу. Пут у ду­би­не Бо­жи­је је­сте пут ко­ји не мо­же да се пре­ђе дру­га­чи­је
осим си­лом бла­го­да­ти Све­тог Ду­ха. Али, с дру­ге стра­не, то је пут у ко­
јем ми игра­мо од­лу­чу­ју­ћу уло­гу. Као што сам ре­као ра­ни­је, Бог нам да­је
све, али ми не уме­мо све од­мах да при­хва­ти­мо. И ако раз­ми­сли­мо ка­ко
да иде­мо ка Бо­гу, под­се­ти­ћу вас на оно што сам већ го­во­рио у јед­ном
тре­нут­ку на по­чет­ку ових бе­се­да о огла­ше­ни­ма, ко­ји сто­је у при­пра­ти,
али још ни­су ушли у Цр­кву, ко­ји још ни­су спрем­ни за Кр­ште­ње. Они су
ста­ја­ли та­мо исто као што ми ми­сле­но мо­же­мо да сто­ји­мо пред су­дом
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
соп­стве­не са­ве­сти. Они још ни­су по­ста­ли за­јед­ни­ча­ри у уче­њу Хри­сто­
вом, још ни­су би­ли осве­ће­ни Да­ром Све­тог Ду­ха, са­мо су по­ста­ли све­сни
то­га да су си­ро­ти, све­сни сво­је пра­зни­не, сво­је оскр­на­вље­но­сти и ста­ја­ли
су пред овим су­дом. И на­рав­но, у овом пе­ри­о­ду они су се упо­зна­ва­ли са
Хри­сто­вим уче­њем, с је­ван­ђељ­ском про­по­ве­ди, за­то што су при­пре­ма­ни
на то да мо­гу да уђу у Цр­кву и по­ста­ну Хри­сто­ви и у Хри­сту и Ду­ху Све­
том – де­ца Бо­жи­ја.
Али у овом тре­нут­ку они још ни­су по­ста­ли за­јед­ни­ча­ри у тај­ни Хри­ста, и
до­но­си­ли су пре­су­ду на осно­ву оно­га за шта их је пре­ко­ре­ва­ла, за шта их
је раз­об­ли­ча­ва­ла са­вест и за шта су их раз­об­ли­ча­ва­ли дру­ги љу­ди. Бу­ду­
ћи да је не­рет­ко на­ша са­вест по­ма­ло сле­па, че­сто ми, ду­хов­но оте­жа­ли,
не уме­мо да ухва­ти­мо оно све­тло што по­сто­ји у на­ма и да га раз­ли­ку­је­мо
од оно­га што је там­но. Али љу­ди око нас че­сто мо­гу на то да нас под­се­
те на то. Че­сто се де­ша­ва да нас љу­ди пре­ко­ре­ва­ју за ово или оно, да нас
кри­ти­ку­ју, и на­ша при­род­на (у ло­шем сми­слу ре­чи) ре­ак­ци­ја је­сте да се
Света Тајна Крштења
за­шти­ти­мо од кри­ти­ке, да од­ба­ци­мо пре­кор, уме­сто да по­сту­пи­мо му­дро
и да ка­же­мо се­би: ево ка­ко ме ви­де дру­ги љу­ди. Чак и ако ни­су у све­му
у пра­ву, у из­ве­сној ме­ри су ви­де­ли, осе­ти­ли у ме­ни не­што што не ва­ља.
Мо­гу­ће је да не мо­гу у пот­пу­но­сти да се ра­за­бе­ру у оно­ме што ја је­сам,
али су на не­ки на­чин ви­де­ли у ме­ни ма­ну или ру­го­бу. И кад го­во­рим о
ру­го­би, ми­слим на то да је сва­ко од нас образ Бож­ји, ико­на, и гле­да­ју­ћи
нас, љу­ди нам го­во­ре: ти си уна­ка­же­на ико­на. Гле­дај шта је у те­би оста­ло
од оне ле­по­те, ко­ју је у те­бе уткао Го­спод на са­мом по­чет­ку, шта у те­би
по­сто­ји што те чи­ни обра­зом Бож­јим, ко­ји кад гле­да­мо мо­же­мо да спо­
зна­је­мо Са­мог Бо­га.
Кад би­смо сва­ки пут кад нас не­ко пре­ко­ре­ва или кад зна­мо ка­ко се пре­ма
на­ма од­но­се љу­ди, ка­ко нас оце­њу­ју, обра­ти­ли па­жњу и по­ста­ви­ли се­би
пи­та­ње: чи­ме сам иза­звао ова­кав суд, шта је то у ме­ни што их при­мо­ра­
ва да ка­жу: ти ни­си образ, ти си ру­го­ба? – мо­гли би­смо да поч­не­мо да се
ра­за­би­ра­мо у се­би. Љу­ди, на­рав­но, мо­гу да гре­ше, љу­ди мо­гу да нас ви­де
кроз при­зму сво­је соп­стве­не гре­хов­но­сти, то је исти­на, али ни­је си­гур­
но да гре­ше. Они мо­гу да ви­де не­ке по­зи­тив­не осо­би­не и да сма­тра­ју да
је не­га­тив­на осо­би­на оно што још ни­је са­вр­ше­но, али не­што су у на­ма
 310
при­ме­ти­ли, и вр­ло озбиљ­но тре­ба да обра­ти­мо па­жњу на то шта о на­ма
ми­сле љу­ди. Кад ово по­но­во раз­мо­три­мо мо­же­мо да ка­же­мо се­би: они су
у то­ме у пра­ву, у ово­ме гре­ше, за­то што не ви­де све, али ипак до­во­дим у
пи­та­ње њи­хов суд. При­зна­јем да је ово или оно што о ме­ни ми­сле тач­но,
а оно што ми се чи­ни не­тач­ним, ја за­сад не ви­дим, али до­во­дим у пи­та­
ње, за­то што ћу, кад ду­хов­но уз­ра­стем, кад у ме­ни бу­де ви­ше све­тло­сти,
мо­жда ви­де­ти да су би­ли у пра­ву.
И тре­ћи суд пред ко­јим се на­ла­зи­мо је­сте по­чет­но зна­ње во­ље Бо­жи­је,
оно по­чет­но зна­ње Хри­сто­вог уче­ња ко­је већ има­мо. Ма ко­ли­ко да га
зна­мо, ма ко­ли­ко ма­ло они да зна­ју, по­што сто­ји­мо у при­пра­ти (не го­
во­рим фи­зич­ки, већ уну­тра­шње) и ни­смо још спрем­ни за Кр­ште­ње,
ипак зна­мо не­што у Је­ван­ђе­љу. Зна­мо да се све Је­ван­ђе­ље др­жи на ре­чи
љу­бав, зна­мо да смо при­зва­ни на чи­сто­т у, да смо при­зва­ни на исти­ну
итд. И пред су­дом оно­га што већ зна­мо о Хри­сту из Је­ван­ђе­ља мо­же­мо
да из­рек­не­мо пре­су­ду се­би: да ли сам Хри­стов или ни­сам? Да ли сам већ
Хри­стов или још ни­сам? Ни­сам Хри­стов за­то што ни­сам са­зрео или за­то
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
што не же­лим да бу­дем Хри­стов, по­што ово или оно из Ње­го­вог уче­ња
про­сто не при­хва­там?
Ова пи­та­ња мо­ра­мо да по­ста­вља­мо вр­ло озбиљ­но у пе­ри­о­ду кад још ни­
смо до­шли до Кр­ште­ња. Али раз­ми­сли­те о то­ме с ка­квом од­го­вор­но­шћу,
с ка­квом но­вом за­ду­бље­но­шћу тре­ба да по­ста­вља­мо ова пи­та­ња кад смо
већ при­ми­ли Кр­ште­ње, кад смо ре­кли да се од­ри­че­мо зла, са­та­не, свих
ан­ђе­ла ње­го­вих, свих де­ла ње­го­вих, све гор­до­сти ње­го­ве, кад смо ре­кли
да се спа­ја­мо са Хри­стом, да по­ста­је­мо јед­но с Њим. Ви зна­те за ру­ску реч
„че­та” (пар), она зна­чи: муж и же­на. То су дво­је, ко­ји су по­ста­ли јед­но. И
кад ка­же­мо „со­че­та­јус’ Хри­сту”, то зна­чи да се с Њим сје­ди­њу­јем та­ко да
све што Он је­сте при­хва­там као сво­је при­зва­ње, ако не као да­тост, и да
све оно што ја је­сам, Он при­хва­та на Се­бе као крст. То је дар ме­ђу­соб­ног
по­ве­ре­ња где сва­ко од нас до­но­си, Је­дан Сво­ју са­вр­ше­ну све­тост, дру­ги
сво­ју отво­ре­ност, по­ред све гре­хов­но­сти ко­ја у на­ма по­сто­ји.
О то­ме вр­ло упе­ча­тљи­во, сли­ко­ви­то го­во­ри мо­ме­нат у Тај­ни бра­ка, кад
мла­до­же­ња и мла­да раз­ме­њу­ју пр­сте­ње. У ста­ро вре­ме пр­стен ни­је био
про­сто украс за ру­ку – пр­стен је био пе­чат. У вре­ме кад су љу­ди би­ли
не­пи­сме­ни, кад ни­су уме­ли да пи­шу, кад је тре­ба­ло ове­ри­ти не­ки до­ку­
мент, они су сво­јим пр­сте­ном ста­вља­ли пе­чат. И да­ти свој пр­стен чо­ве­ку
зна­чи­ло је да­ти му нео­гра­ни­че­ну власт не са­мо над сво­јом имо­ви­ном, већ
и над сво­јом ча­шћу и над сво­јим жи­во­том. Да­кле, мла­до­же­ња и мла­да
раз­ме­њу­ју пр­сте­ње.
Али ве­ро­ват­но се се­ћа­те да се у Све­том Пи­сму сли­ка же­ни­ка и не­ве­сте
при­ме­њу­је на Хри­ста и на Цр­кву, на Хри­ста и на жи­ву људ­ску ду­шу. И
у овој раз­ме­ни пр­сте­ња мо­же­мо да ви­ди­мо шта се де­ша­ва кад чо­век го­
во­ри: со­че­а­ва­јус’ Хри­су. Да, по­ста­јем Твој, за­то што си Ти – Ти си мој
311
Бог – по­же­лео си да по­ста­неш мој… Али кад смо већ по­ста­ли Хри­сто­ви,
у оце­ну на­ших по­сту­па­ка ула­зи но­ва ди­мен­зи­ја. Не са­мо да ја гре­шим – у
ме­ни, кроз ме­не Хри­стос се увла­чи у та­му, у пат­њу, у ужас. Код апо­сто­ла
Па­вла по­сто­ји вр­ло стра­шна сли­ка кад ка­же да смо ми те­ло и удо­ви Хри­
сто­ви, од­но­сно по­је­ди­ни де­ло­ви Хри­сто­вог те­ла, и он ка­же: зар ћу узе­ти
удо­ве Хри­сто­ве и учи­ни­ти их удо­ви­ма блуд­ни­це, зар ћу узе­ти Хри­сто­во
те­ло ко­је сам ма­кар у за­чет­ку, у по­чет­ном сми­слу, и пре­да­ти ово те­ло на
блуд (1 Кор. 6, 15)? Ово се мо­же ре­ћи и о ду­ши, за­то што све­ти Оци, кад су
го­во­ри­ли о блу­ду, ни­су го­во­ри­ли са­мо о те­ле­сном гре­ху, већ о то­ме да је
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
уме­сто Бо­га иза­бран не­ко дру­ги, или да су дру­ги или дру­ге вред­но­сти по­
ста­ли на­ши бо­го­ви, на­ше на­сле­ђе. И то је вр­ло зна­ча­јан мо­ме­нат.
И кад да­ље жи­ви­мо, сад већ кр­ште­ни, мо­ра­мо стал­но да по­ста­вља­мо се­би
пи­та­ње, не са­мо о то­ме да ли смо до­стој­ни са­ми се­бе, већ да ли смо до­
стој­ни то­га што нам је Хри­стос дао да по­ста­не­мо је­дан од удо­ва Ње­го­вог
та­јан­стве­ног те­ла, Цр­кве, и не са­мо у не­ком пре­но­сном сми­слу, већ ре­ал­
но, фи­зич­ки, ду­шев­но, ду­хов­но, у сва­ком сми­слу. И за­то кад раз­ми­шља­мо
о то­ме да тре­ба да се ис­по­ве­ди­мо пре не­го што се при­че­сти­мо Све­тим
Тај­на­ма или про­сто да се ис­по­ве­ди­мо у тре­нут­ку кад су нам по­треб­ни
ис­по­вест и очи­шће­ње, тре­ба да раз­ми­шља­мо о све­му оно­ме о че­му сам
ра­ни­је го­во­рио о ста­њу огла­ше­них: да ли је сам до­сто­јан са­мог се­бе пред
су­дом сво­је са­ве­сти, пред су­дом љу­ди, пред су­дом оно­га што знам из Је­
ван­ђе­ља, али осим то­га, тре­ба да по­ста­ви­мо пи­та­ње: да ли сам до­сто­јан
то­га што сам Хри­стов, што сам по­стао уд Хри­сто­вог те­ла и то­га да се све
што се са мном де­ша­ва на из­ве­стан на­чин не де­ша­ва са Хри­стом, већ на
Света Тајна Крштења
Хри­стом? Од­но­сно да се Он скр­на­ви, да је Он ра­њен, Он се ра­за­пи­ње, Он
је од­ба­чен, Он по­ста­је ру­гло итд. И са­мо на овом пу­т у, кад та­ко иде­мо
уна­пред, мо­же­мо да иде­мо на пу­т у ка при­че­шћи­ва­њу Све­тим Тај­на­ма,
за­то што ће то би­ти тре­ну­так кад тре­ба да се де­си не­што ве­ће од оно­га
што се де­си­ло у Кр­ште­њу.
Сад ћу вам пре­до­чи­ти две сли­ке да би­сте схва­ти­ли шта имам у ви­ду. Јед­ном
сам упи­тао оца Ге­ор­ги­ја Фло­ров­ског шта се де­ша­ва у Кр­ште­њу: да ли је
све већ за­вр­ше­но или нам је да­то? И он је од­го­во­рио: кад се кр­сти­мо то је
као зр­но веч­ног жи­во­та, на­шег за­јед­ни­ча­ре­ња са Хри­стом, с Бо­гом, ко­је
се ба­ца у ону зе­мљу ко­ју ми пред­ста­вља­мо. То мо­же би­ти до­бра зе­мља,
то мо­же би­ти ка­ме­ни­та зе­мља, ова зе­мља је мо­жда пот­пу­но об­ра­сла тр­
њем, и суд­би­на зр­на ће за­ви­си­ти од то­га ка­ква је ова зе­мља и шта ће­мо с
њом учи­ни­ти. Да ли ће­мо је очи­сти­ти од тр­ња? Да ли ће­мо од­лу­чи­ти да
је оре­мо и ђу­бри­мо ако је то ка­ме­ни­та, си­ро­ма­шна зе­мља? Хо­ће­мо ли се
бри­ну­ти да до­бра зе­мља ни­кад не по­ста­не ја­ло­ва? Чи­ни ми се да је овим
ре­че­но не­што вр­ло ва­жно. Зр­но веч­ног жи­во­та нам се да­је у пот­пу­но­сти,
нео­гра­ни­че­но, али шта ће би­ти с њим – за­ви­си од нас. Ово нас чи­ни у
огром­ној ме­ри од­го­вор­ни­ма пред Бо­гом, пред Ње­го­вом љу­ба­вљу. Не ра­ди
 312
се о то­ме да ће­мо би­ти осу­ђе­ни због оно­га што ни­смо ис­пу­ни­ли, већ због
то­га што нам је по­ну­ђе­на без­гра­нич­на љу­бав, и ми смо сле­гли ра­ме­ни­ма
и ре­кли: „Ма, би­ће до­ста ако дам и ма­ње.”
Дру­га сли­ка ко­ја се од­но­си на Кр­ште­ње мо­же се узе­ти од апо­сто­ла Па­вла
кад он ка­же да се ка­ле­ми­мо на Хри­ста као што се гран­чи­ца ка­ле­ми на
ја­ко, плод­но, сна­жно др­во (Рим. 11, 17–24). За­ми­сли­те ка­ко вр­тлар иде кроз
ба­шту и од­јед­ном ви­ди да не­ка гран­чи­ца ко­ја би мо­гла да жи­ви пу­ним
жи­во­том по­чи­ње да сла­би и да ве­не. И он с њом оба­вља вр­ло стра­шну
рад­њу за њу. Он је од­се­ца од ње­ног ко­ре­ња. Кад би гран­чи­ца мо­гла да се
ода­зо­ве она би вик­ну­ла: шта ра­диш?! Одво­јио си ме од је­ди­ног из­во­ра жи­
во­та ко­ји имам, из ме­не те­че мој сок, сад ћу умре­ти! Али вр­тлар зна шта
ра­ди и он при­но­си ову гран­чи­цу ста­бљи­ци или гра­ни жи­во­но­сног др­ве­
та, за­се­ца ово др­во, ра­ња­ва га, ра­на на­ле­же на ра­ну жи­во­но­сног др­ве­та и
он гран­чи­цу ко­ја уми­ре по­ве­зу­је с др­ве­том та­ко да гран­чи­ца не мо­же да
от­пад­не. И по­сте­пе­но се жи­во­но­сни со­ко­ви жи­вог и жи­во­твор­ног др­ве­
та про­би­ја­ју кроз све жи­ли­це ове гран­чи­це, ис­ти­ску­ју­ћи онај ре­ла­тив­ни
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
жи­вот ко­ји је из­вла­чи­ла из зе­мље, и ис­пу­ња­ва­ју­ћи је та­квим жи­во­том о
ко­јем ни­је мо­гла ни да са­ња, жи­во­том ко­ји ни­кад не­ће пре­ста­ти да те­че
у њој и ко­ји не да је ме­ња, пре­тва­ра­ју­ћи је у не­што што она ни­је, већ јој
омо­гу­ћа­ва да про­цве­та у све што је у ста­њу да про­цве­та. Све мо­гућ­но­сти
цве­та­ју, она у пот­пу­но­сти по­ста­је оно што је­сте, за­то што је у пот­пу­но­сти
пу­на та­квог жи­во­та, ко­ји се од зе­мље ни­је мо­гао до­би­ти.
То се де­ша­ва и с на­ма кад би­ва­мо кр­ште­ни, кад се од­ри­че­мо зе­мље у сми­слу
у ко­јем је зе­мља оту­ђе­на од Бо­га, кад се сје­ди­њу­је­мо са Хри­стом пр­во по
сло­бод­ном из­бо­ру, а за­тим и деј­ством Бож­јим и кад по­чи­ње­мо да жи­ви­
мо. Сли­ка је опет ја­сна. Бо­жан­ски жи­вот те­че на­шим крв­ним су­до­ви­ма,
али још ни­је про­ни­као до гра­ни­ца на­шег би­ћа: све нам је да­то, али ми
мо­ра­мо да се отво­ри­мо та­ко да овај жи­вот ис­пу­ни све. Исто се де­ша­ва и
с на­шим Кр­ште­њем. И за­то та­ква бор­ба тре­ба да се од­ви­ја у то­ку це­лог
на­шег жи­во­та, да би се осло­бо­ди­ло оно мр­тво у ње­му и да би се отво­ри­ло
оно што је веч­ни жи­вот.
И на овом пу­т у по­сто­је две ства­ри ко­је тре­ба да оба­вља­мо стал­но и па­
ра­лел­но. С јед­не стра­не, тре­ба да се за­гле­да­мо у све оно што нас чи­ни
не­слич­ни­ма Хри­сту, што нас чи­ни ту­ђим обра­зу Бо­жи­јем, ко­ји је у нас
уса­ђен. Али, с дру­ге стра­не, из све сна­ге, свом па­жњом, ма­кар сво­јим
огра­ни­че­ним схва­та­њем, тре­ба да обра­ти­мо па­жњу на оно што је у на­ма
већ бо­го­слич­но, што по­сто­ји у на­ма и чи­ни нас слич­ни­ма Хри­сту. То се
мо­же учи­ни­ти јед­но­став­но, иако ни­је ла­ко. Ако чи­та­мо Је­ван­ђе­ље отво­
ре­ног ср­ца, отво­ре­ног ума, има ме­ста ко­ја нас по­га­ђа­ју у ду­шу, од ко­јих
го­ри ср­це, од ко­јих у уму по­ста­је све­тло, од ко­јих на­ша во­ља по­ста­је ја­ча,
од ко­јих се на­ше те­ло на­пре­же но­вом си­лом. У овим тре­ну­ци­ма мо­ра­мо
зна­ти да ове Хри­сто­ве ре­чи, да нас ова сли­ка, овај при­мер, овај мо­ме­нат,
313
тач­ни­је, цр­та у на­ма већ чи­ни срод­ни­ма Хри­сту; у то­ме већ ли­чи­мо на
Ње­га, ина­че не би­смо с та­квом ра­до­шћу мо­гли да при­ми­мо оно што смо
про­чи­та­ли. То би­смо про­чи­та­ли с бо­лом, што не ли­чи­мо, с ужа­сом што
нас ове ре­чи осу­ђу­ју; а ов­де ни­је та­ко; ов­де је при­сут­на ра­дост от­кро­ве­ња.
И ова ме­ста тре­ба да под­вла­чи­мо, да за­пи­су­је­мо ако је по­треб­но, ни­кад
не тре­ба да их за­бо­ра­вља­мо чак и ако гре­ши­мо у од­но­су на дру­ге за­по­
ве­сти, у од­но­су на оно што нам се от­кри­ло, ни­кад не тре­ба да до­зво­ли­мо
да се де­си грех, ни­кад не сме­мо да сра­мо­ти­мо оно у че­му већ ли­чи­мо на
Хри­ста, оно у че­му Хри­стос већ ли­чи на нас.
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
Ве­ро­ват­но зна­те да има ико­на ко­је ни­је оште­ти­ло са­мо вре­ме, већ су оскр­
на­вље­не. И кад ико­но­пи­сац гле­да ико­ну ко­ја је по­стра­да­ла због вре­ме­на
или због људ­ског звер­ства, он не са­мо да се за­гле­да у оно што је уна­ка­же­
но, већ тра­жи ме­ста на овој ико­ни, ко­ја су се са­чу­ва­ле, у ко­ји­ма се са­чу­
ва­ла по­чет­на ле­по­та. И за­гле­да­ју­ћи се у њих он по­чи­ње да уви­ђа ка­ко ова
ле­по­та мо­же да­ље да се раз­ли­је по це­лој ико­ни и чи­сте­ћи оскр­на­вље­ни
или уна­ка­же­ни део, он по­чи­ње да сли­ка на њој оно што је ви­део још као
нео­скр­на­вље­но. Ето, то тре­ба да учи­ни­мо са­ми са со­бом: да се за­гле­да­мо
у се­бе, да тра­жи­мо оно по че­му већ ли­чи­мо на Хри­ста, и да угле­дав­ши
то, по­мог­не­мо се­би да ра­ши­ри­мо ову слич­ност Хри­сту, на све еле­мен­те
на­ше лич­но­сти, на на­ше ми­сли, на­ше ср­це, на­шу во­љу, на­ше те­ло. И та­да
ће­мо по­сте­пе­но из­ра­ста­ти у пу­ну ме­ру Хри­сто­вог ра­ста, о ко­јем го­во­ри
апо­стол Па­вле (Еф. 4, 13).
* * *
На кра­ју слу­жбе Кр­ште­ња де­ша­ва се још јед­но: чо­век се по­стри­за­ва. У ста­ра
Света Тајна Крштења
вре­ме­на чо­век је по­стри­за­ван кад је сту­пао у вој­ску. У Ру­си­ји се го­во­ри­ло:
„оши­ша­ти но­вај­ли­ју”. У ста­ра вре­ме­на се чи­ни­ло исто то. На­кон што смо
про­шли кроз све ста­ди­ју­ме о ко­ји­ма сам го­во­рио и у пот­пу­но­сти иза­бра­
ли Хри­ста, у пот­пу­но­сти по­ста­ли Ње­го­ви уче­ни­ци ма­кар од­луч­но­шћу,
сво­јом во­љом, отво­ре­но­шћу ср­ца, спрем­но­шћу да Му бу­де­мо вер­ни по
сва­ку це­ну ми по­ста­је­мо чла­но­ви Хри­сто­ве вој­ске, а вој­ска је по­зва­на да
ра­т у­је. Ми сад по­ста­је­мо не са­мо ов­це Хри­сто­вог ста­да ко­је се спа­са­ва­ју,
већ нас Он ша­ље да кроз цео свет про­не­се­мо је­ван­ђељ­ску вест и ако је
по­треб­но, да до­ка­же­мо ње­ну исти­ни­тост, ње­ну прав­ду жи­во­том и смр­ћу.
И по­не­кад је те­же жи­во­том до­ка­за­ти исти­ни­тост Хри­сто­вог уче­ња не­го
до­жи­ве­ти тре­нут­ну смрт.
Одговори на питања
Г
–  о­во­ри­ли се о о­ре­би а се чо­век ри­ре­ма за Кр­ше­ње и о о­о­вор­но­
си ово ре­ну­ка. Ка се кр­си но­во­ро­ђен­че, ова ра­ња ни­је све­сна…
– Ви­ди­те, но­во­ро­ђен­че је лич­но без­гре­шно. На ње­му ле­жи те­жи­на гре­хов­
но­сти це­лог чо­ве­чан­ства, оне огра­ни­че­но­сти ко­ја при­па­да сви­ма на­ма.
Али оно са­мо ни­је учи­ни­ло ни­је­дан грех за ко­ји би тре­ба­ло да се по­ка­је
 314
и Кр­ште­ње му се да­је за­то што је то су­срет из­ме­ђу жи­ве ду­ше и Жи­вог
Бо­га, ко­ји ни­су одво­је­ни пре­гра­дом, гре­хов­ним из­бо­ром, ко­ји на­жа­лост,
по­сто­ји у на­шем жи­во­т у.
– Да, али ка­а оно о­ра­се? О­ра­сао чо­век је све­сан оба­ве­зе а о­шу­је
обе­ћа­ња, а е­е не­ма ову свес…
– Ов­де ве­ли­ку уло­гу игра­ју ње­го­ви ро­ди­те­љи и ње­го­ви ку­мо­ви. И то је вр­ло
ва­жан мо­ме­нат. Ми да­нас ку­мо­ве би­ра­мо углав­ном ско­ро слу­чај­но. Али,
у озбиљ­ни­ја вре­ме­на за ку­мо­ве су се би­ра­ли љу­ди ко­ји би у слу­ча­ју смр­ти
ро­ди­те­ља мо­гли да пре­у­зму на се­бе ду­хов­но вас­пи­та­ње де­те­та и ко­ји би
мо­гли да на­док­на­де оно што ро­ди­те­љи­ма не­до­ста­је за вас­пи­та­ње де­те­
та. Кр­сти­ти чо­ве­ка – то је као да се уба­ци зрн­це веч­ног жи­во­та у ње­го­ву
ду­шу, али ово зрн­це тре­ба чу­ва­ти, тре­ба га га­ји­ти и то је де­ло ро­ди­те­ља,
ку­мо­ва, цр­кве­не за­јед­ни­це, укљу­чу­ју­ћи и клир, то ни­је ауто­мат­ско спа­се­
ње. Да­је се не­што што при­па­да веч­ном жи­во­т у, Бо­жан­ском жи­во­т у, али
то мо­же да се угу­ши. Ве­ро­ват­но се се­ћа­те Хри­сто­ве при­че о то­ме ка­ко је
се­јач се­јао се­ме: јед­но је па­ло на до­бру зе­мљу, дру­го – на ка­ме­ни­т у, тре­ће
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
– на пут, че­твр­то у тр­ње, и њи­хо­ва суд­би­на је би­ла раз­ли­чи­та (Лк. 8, 5–15).
Али, се­ме­на се про­сто се­ју, а се­ме Кр­ште­ња ко­је би­ва утка­но у ду­шу тре­ба
да чу­ва­ју и га­је ро­ди­те­љи, ку­мо­ви и це­ла цр­кве­на за­јед­ни­ца. Ов­де, у Лон­
до­ну, на при­мер, ми се увек тру­ди­мо да кад би­ва Кр­ште­ње или при­ма­ње
у пра­во­сла­вље, по мо­гућ­ству при­су­ству­је за­јед­ни­ца, за­то што за­јед­ни­ца
узи­ма на се­бе од­го­вор­ност за овог чо­ве­ка. То ни­је: ах, тај и тај се кр­стио,
по­стао је је­дан од нас… Не, то је чо­век ко­ји је сад на­ша од­го­вор­ност, ми
тре­ба да га за­шти­ти­мо од зла, да га са­чу­ва­мо, да му по­мог­не­мо да од­ра­сте,
да бу­де­мо за ње­га до­бро тле.
– Ре­кли се: би­и хри­шћа­нин зна­чи би­и Хри­сов ри­ја­ељ. При­ја­ељ­
сво ре­о­са­вља из­ве­сну рав­но­рав­нос о­но­са, рав­но­рав­нос о­ло­
жа­ја. Ка­ко је о мо­у­ће? Хри­сос је све, а ја сам рак­ич­но ни­ша. Ка­ко
мо­у би­и рав­но­ра­ван са Хри­сом?
– Не, ни­је исти­на да сте ви ни­шта. Ви сте то­ли­ко дра­ги Бо­гу да је Он од­лу­
чио да по­ста­не чо­век, да учи, да жи­ви и да умре да би­сте ви по­ве­ро­ва­ли у
Ње­го­ву љу­бав и да би­сте по­ве­ро­ва­ли да вас Он не­ће из­да­ти. Рав­но­прав­
ност се не са­сто­ји у то­ме да се има­ју јед­на­ка пра­ва. Рав­но­прав­ност се са­
сто­ји у то­ме да се ме­ђу­соб­но јед­на­ко во­ли­те, да јед­на­ко бу­де­те ода­ни јед­но
дру­гом. И на­рав­но, ми мо­же­мо да се дру­жи­мо с чо­ве­ком (ово се стал­но
де­ша­ва), ко­ји је из­над нас, али нас то­ли­ко во­ли да нас сма­тра јед­на­ким
се­би без „снис­хо­ђе­ња” пре­ма на­ма. Се­ћа­те се, на при­мер, у Је­ван­ђе­љу по­
сле Свог Вас­кр­се­ња Хри­стос ка­же Ма­ри­ји Маг­да­ли­ни и дру­гим же­на­ма:
Ии­е бра­ћи Мо­јој… од­но­сно апо­сто­ли­ма (Мт. 28, 10)? Он их при­зна­је за
Сво­ју бра­ћу. Ако же­ли­мо да бу­де­мо рав­но­прав­ни, тре­ба да бу­де­мо јед­на­ки
у вер­но­сти, јед­на­ки у љу­ба­ви и да по­сте­пе­но уз­ра­сте­мо у ону ме­ру о ко­јој
Хри­стос го­во­ри: ви се у Ме­ни и Ја сам у ва­ма (Јн. 14, 20).
315
– У Ру­си­ји се са Кр­ше­њу че­со ри­ла­зи чи­со фор­мал­но…
– Ов­де уло­гу игра мно­го то­га. Као пр­во, број љу­ди. Не сма­трам да је то пра­
ви раз­лог, али то фак­тич­ки игра сво­ју уло­гу. Ре­ци­мо, кад сам се ја ба­вио
љу­ди­ма ко­ји су же­ле­ли да се кр­сте или да по­ста­ну пра­во­слав­ни, да­вао
сам им по три­де­сет са­ти су­сре­та и раз­го­ва­ра­ли смо о све­му о че­му смо
уме­ли да раз­го­ва­ра­мо. Ми то ов­де мо­же­мо да ра­ди­мо за­то што нас има
ма­ло. Кад би на­гр­ну­ла го­ми­ла од 600 љу­ди ко­ји же­ле да се кр­сте тре­ба­ло
би то­ме при­сту­па­ти дру­га­чи­је. Ма­да би при­ступ у осно­ви био исти. О
то­ме сам не­дав­но раз­го­ва­рао с оцем Ми­ха­и­лом1: да ор­га­ни­зу­је­мо ко­лек­
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
тив­не бе­се­де, где би се мо­гло го­во­ри­ти све што сва­ко же­ли да ка­же, ево
као што сам ја сад учи­нио. И отац Ми­ха­ил и ја смо се до­го­во­ри­ли да ћу
ја одр­жа­ти ове бе­се­де, а он ће са сва­ким чо­ве­ком ко­ји же­ли да се кр­сти
по­себ­но раз­го­ва­ра­ти о оно­ме што се ти­че лич­но ње­га. И то је мо­гу­ће, то је
увек мо­гу­ће. Има вр­ло сло­же­них љу­ди, ре­ци­мо, ко­ји има­ју вр­ло сло­же­ну,
сло­мље­ну, те­шку про­шлост, њи­ма тре­ба да­ти мно­го вре­ме­на; а има вр­ло
јед­но­став­них љу­ди ко­ји мо­гу да уђу ско­ро од­мах.
Ми­слим да у Ру­си­ји по­сто­ји још јед­на не­сре­ћа, о ко­јој је пи­сао Ље­сков још
у XIX ве­ку кад је го­во­рио да је Ру­си­ја би­ла кр­ште­на, али ни­је би­ла про­
све­тље­на. Љу­ди су кр­шта­ва­ни ауто­мат­ски: ро­дио си се у пра­во­слав­ној
по­ро­ди­ци – ка­ко да не бу­деш кр­штен… То ни­је до­вољ­но. То је­сте осно­ва,
али иза то­га сто­ји чи­тав свет при­пре­ме ро­ди­те­ља, ку­мо­ва, за­јед­ни­це ко­ја
чо­ве­ка окру­жу­је и по­сте­пе­ног вас­пи­та­ва­ња де­ча­ка или де­вој­чи­це у ве­ри.
При­том се вас­пи­та­ње не са­сто­ји са­мо у то­ме да се де­те на­у­чи ка­ти­хи­зи­су,
да зна исти­не ве­ре. Се­ћам се, јед­на на­ша па­ро­хи­јан­ка, ко­ја је сад већ ба­ка,
Света Тајна Крштења
као де­вој­чи­ца је до­ла­зи­ла на ве­ро­на­у­ку и јед­ном је ре­кла на ро­ди­тељ­ском
са­стан­ку: „Отац Ан­то­ни­је нас ни­че­му ни­је на­у­чио, али је у на­ма про­бу­дио
ин­те­ре­со­ва­ње и ми смо са­ми по­че­ли да учи­мо.” Ми­слим да у то­ме по­сто­ји
ве­о­ма ва­жан мо­ме­нат.
Кад при­пре­ма­мо љу­де за Кр­ште­ње по­сто­је ства­ри ко­је мо­ра­ју би­ти ре­че­не
лич­но, али по­сто­ји и за­јед­нич­ки мо­ме­нат: за­па­љи­ва­ња, то­га да чо­век по­
же­ли Кр­ште­ње, за­то што кроз дру­гог чо­ве­ка ко­ји мо­жда сам и ни­је баш
до­бар ухва­ти не­што и од­јед­ном се про­бу­ди. У Па­ри­зу смо има­ли ис­так­ну­
тог бо­го­сло­ва ко­ји је за­вр­шио чи­тав низ бо­го­слов­ских шко­ла и у Ру­си­ји,
и у Па­ри­зу и у Ри­му. Он је све мо­гао да об­ја­сни; имао је јед­ну је­ди­ну ма­
ну: мно­го је пио. И се­ћам се раз­го­во­ра из­ме­ђу ње­га и сме­ле па­ро­хи­јан­ке:
„Слу­шај­те, ка­ко нам ви та­ко ја­сно ука­зу­је­те пут на не­бо, а са­ми ни да
мрд­не­те с ме­ста!?” Он та­да ни­је био пи­јан, по­гле­дао ју је и од­го­во­рио: „А
шта би­сте ре­кли кад би сви зна­ко­ви по­ред пу­та уме­сто да вам по­ка­зу­ју
пут, по­бе­гли и оти­шли на циљ?” Ка­жем да по­не­кад чо­век ко­ји вас учи ни
по че­му ни­је бо­љи од вас или је чак го­ри. Сто­га не­мој­те оба­ве­зно да тра­
1 Про­то­је­реј Ми­ха­ил Фор­т у­на­то.
 316
жи­те све­ца ко­ји ће вам от­кри­ти све пу­те­ве, већ тра­жи­те чо­ве­ка ко­ји сам
уме да се ка­је и код ко­јег се сло­ми­ло ка­ме­но ср­це и по­ста­ло је ме­сна­о,
ка­ко ка­же Је­зе­киљ у свом про­ро­чан­ству (Јез. 36, 26).
Јо­ван Кр­сти­тељ је кр­шта­вао без при­пре­ме, про­сто од­мах све оне ко­ји су
то же­ле­ли. Та­ко је би­ло и са Хри­стом на по­чет­ку. За­што? Ов­де по­сто­је
два мо­мен­та. Као пр­во, Јо­ван Кр­сти­тељ је кр­шта­вао, ка­ко је ре­че­но у Је­
ван­ђе­љу, кр­ше­њем о­ка­ја­ња (Мк. 1, 4). Од­но­сно, љу­ди су до­ла­зи­ли код
ње­га, слу­ша­ли су ње­го­ву про­по­вед, би­ли су њо­ме по­тре­се­ни, у њи­ма се
од­и­гра­вао уну­тра­шњи пре­врат, ко­ји се ка­сни­је ви­ше или ма­ње са­вр­ше­
но од­ра­жа­вао на њи­хов жи­вот, и као сим­вол то­га да же­ле да спе­ру сво­ју
про­шлост, да се очи­сте од ње, они су се по­гру­жа­ва­ли у ове во­де, оми­ва­ли
су се њи­ма и из­ла­зи­ли из њих. Ове во­де са­ме по се­би ни­су чи­ни­ле Тај­ну,
то је би­ла сли­ка да сам се оку­пао, мо­ја про­шлост је спра­на, она сад ле­жи
као пр­љав­шти­на, као смр­то­но­сна си­ла у овој во­ди.
У древ­ном хри­шћан­ству је по­сто­јао пре­врат та­кве вр­сте, ко­ји ми у прин­
ци­пу не зна­мо (сад не го­во­рим о зе­мља­ма у ко­ји­ма су би­ли про­го­ни итд.,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
већ о про­сеч­ном хри­шћан­ском све­т у). У ста­ра вре­ме­на је по­сто­јао из­бор
из­ме­ђу идо­ло­по­клон­ства и по­кло­ње­ња Је­ди­ном Бо­гу у Хри­сту. Ка­ко се
чо­век од­лу­чи­вао на ово дру­го то је зна­чи­ло да ће га око­ли­на од­ба­ци­ти, да
узи­ма на се­бе ри­зик му­че­нич­ке смр­ти, да ће га по­не­кад ње­го­ви нај­ро­ђе­
ни­ји пре­да­ти на ову смрт. И кад је чо­век до­ла­зио и го­во­рио: до­го­дио ми
се та­кав пре­врат, ви­ше не мо­гу да жи­вим пре­ђа­шњим жи­во­том, сад сам
спре­ман пре да умрем не­го да оста­нем па­га­нин и да се кла­њам де­мо­ни­ма
– он је кр­шта­ван мно­го лак­ше.
Ми­слим да је у Ру­си­ји или у дру­гим зе­мља­ма у ко­ји­ма су би­ли про­го­ни
вер­ни­ка мно­ге мо­гу­ће би­ло кр­сти­ти та­ко, од­но­сно кр­сти­ти оно­га ко је
учи­нио ап­со­лут­но од­лу­чан из­бор ко­ји за ње­га мо­же да се пре­тво­ри у
тра­ге­ди­ју. Али у на­шој ов­да­шњој си­т у­а­ци­ји мо­ра­мо би­ти опре­зни­ји, за­то
што су то ни­јан­се од си­ве до ма­ње си­ве или све­тли­је. Вр­ло је ма­ло оних
ко­ји про­ла­зе кроз та­ко дра­ма­ти­чан пре­о­крет, ко­ји за њих озна­ча­ва но­ви
жи­вот, кад за про­шлост не­ма ме­ста. Се­ћам се јед­ног чо­ве­ка ко­ји је до­шао
на ис­по­вест и ре­као: „Оче, мо­гу да вам ис­по­ве­дим сву сво­ју про­шлост,
али не мо­гу ви­ше да пла­чем над њом, за­то што је она у ме­ни умр­ла и то је
жи­вот дру­гог чо­ве­ка, ко­ји ви­ше не по­сто­ји на све­т у.” И то је би­ла исти­на,
то ни­је би­ла илу­зи­ја кад му се на тре­ну­так учи­ни­ло да је на­вод­но по­стао
дру­ги чо­век; то је био та­ко тра­ги­чан и од­лу­чу­ју­ћи пре­врат да ви­ше ни­је
мо­гао, по­што је по­стао она­кав ка­кав је по­стао, да се ка­је за оно што је
учи­нио чо­век ко­ји је он ра­ни­је био.
– Ка­ко о­мо­ћи чо­ве­ку ко­ји је у све­сном уз­ра­су, а би се вен­чао у хра­му за­
о шо се а­ко ра­и у Ру­си­ји, ре­шао у ра­во­сла­вље (био је ка­о­лик)?
По­сле о­а је ње­ов жи­во о­чео а се рас­а­а. О­но­сно, не ма­е­ри­јал­но,
али он у­хов­но ја­ко а­и.
317
– Ми­слим да уоп­ште (али то је са­мо по се­би ве­ли­ка те­ма) ни­ко љу­де не при­
пре­ма за брак, а ни они са­ми се не при­пре­ма­ју. И љу­ди се вен­ча­ва­ју исто
као што се ре­ги­стру­ју у др­жав­ној уста­но­ви. Ми­слим да је ту по­треб­на
мно­го ве­ћа при­пре­ма. Био чо­век ка­то­лик или не, ни­је ствар у то­ме, пи­та­
ње је ка­ко се он пре­ма то­ме од­но­си. Се­ћам се слу­ча­ја: код ме­не је до­шло
дво­је љу­ди, она је би­ла пра­во­слав­на, а он Ен­глез. Хте­ли су да се вен­ча­ју,
по­ста­вио сам им не­ко­ли­ко пи­та­ња и ис­по­ста­ви­ло се да је он не­ве­ру­ју­ћи,
да је про­сто без­бо­жник. Ре­као сам да не­ћу да их вен­чам. Он се за­чу­дио:
„За­што не­ће­те? Шта мо­гу да до­би­јем од вен­ча­ња или да не до­би­јем ако
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
се не вен­чам? Шта Цр­ква зна о љу­ба­ви што ја не знам?” Ре­као сам: „До­
бро. Ево тек­ста слу­жбе вен­ча­ња, по­че­ће­мо да га ана­ли­зи­ра­мо и ви ће­те
по­ку­ша­ти да схва­ти­те шта Цр­ква зна о љу­ба­ви, о чи­сто­ти, о бра­ку итд.”
Тог да­на смо по­че­ли да чи­та­мо сам по­че­так слу­жбе и сат вре­ме­на ка­сни­је,
он ме је за­у­ста­вио и ре­као је: „Не, тре­ба да од­ло­жи­мо свад­бу. Ви­дим да
Цр­ква зна оно о че­му ја не­мам пој­ма; не­ћу да се вен­чам док то не са­знам.”
И не­ко­ли­ко ме­се­ци смо се сре­та­ли и по­чев­ши од Св. Тај­не бра­ка, он је
по­сте­пе­но схва­тио шта Цр­ква зна о чо­ве­ку, о Бо­гу. Кр­стио се по­сле не­ко­
ли­ко ме­се­ци, а ка­сни­је сам их вен­чао.
– Кнез Вла­и­мир је Ру­си­ју кр­сио на­сил­но, без ика­кве ро­о­ве­и, али је био
ри­бро­јан збо­ру све­а­ца…
– Кнез Вла­ди­мир ни­је био при­бро­јан све­ти­ма про­сто због то­га што је кр­
стио Ки­је­вља­не. Ако се по­гле­да жи­вот кне­за Вла­ди­ми­ра пре не­го што се
сам кр­стио и ка­сни­је, ви­де­ће­те ко­ли­ко се сам про­ме­нио и ка­кво устрој­
ство жи­во­та је увео у Ки­је­ву и у сво­јој кне­же­ви­ни. Он је про­сто по­стао
Света Тајна Крштења
дру­ги чо­век. Ми га да­нас на­зи­ва­мо бла­же­ним због то­га што је Ру­си­ја кр­
ште­на за­хва­љу­ју­ћи ње­му, али то се ни­је де­си­ло због то­га што је он по­
звао грч­ке све­ште­ни­ке да кр­сте ње­го­ве по­да­ни­ке, већ због то­га што се
сам то­ли­ко про­ме­нио. Из­ме­ђу оста­лог, ње­го­ва све­тост се ја­ко ду­го ни­је
при­хва­та­ла у Ру­си­ји. Он је био про­гла­шен за све­ца мно­го ка­сни­је од Бо­
ри­са и Гле­ба. Њи­хо­ва све­тост је би­ла упе­ча­тљи­ва, њу су љу­ди схва­ти­ли,
а уло­гу Вла­ди­ми­ра, ко­ју је оства­рио кроз уну­тра­шњи пре­о­крет љу­ди су
при­хва­ти­ли мно­го ка­сни­је.
– Пи­а­ње је о о­ме а се у Ру­си­ји љу­и ни­су кр­си­ли из убе­ђе­ња, већ на­сил­
но. Ка­ко се Цр­ква а­нас о­но­си ре­ма о­ме? То је не­ра­вил­но!
– Ре­као бих да се ја пре­ма то­ме од­но­сим с бо­лом, са жа­ље­њем. За­то што
чо­век ко­ји се кр­сти дру­га­чи­је, а не по соп­стве­ној во­љи, не по соп­стве­
ном из­бо­ру, би­ва не­че­га ли­шен. Он ни­кад не­ће мо­ћи да до­жи­ви оно што
би мо­гао да до­жи­ви пре Кр­ште­ња, за вре­ме при­пре­ме или по­во­дом Кр­
ште­ња. Раз­у­ме се, он ка­сни­је мо­же да се вра­ти на то, да то до­жи­ви, али
је не­че­га ли­шен. Ми­слим да је то ре­ал­но за мно­ге љу­де ко­ји су би­ли кр­
ште­ни у де­тињ­ству, ко­ји су за­бо­ра­ви­ли на Бо­га или су би­ли обез­бо­же­ни
вас­пи­та­њем, ко­ји су ка­сни­је про­на­шли ве­ру или су се ве­ри вра­ти­ли, ко­ји
 318
су ушли у Цр­кву кроз по­ка­ја­ње и кроз при­че­шћи­ва­ње Све­тим Тај­на­ма,
али без овог чу­де­сног по­гру­жа­ва­ња у Хри­ста.
На­ше за­јед­ни­ча­ре­ње у веч­ном жи­во­т у је чи­тав про­цес, то се не оства­ру­је
јед­ном и за­у­век. Оно по­чи­ње у тре­нут­ку кад се од све­та, од­но­сно од све­га
што је ван Бо­га, окре­ће­мо ка Бо­гу, од­но­сно кад се ли­цем окре­ће­мо пре­ма
Ње­му, кад гле­да­мо у Ње­го­ву стра­ну и кад се кре­ће­мо пре­ма Ње­му. У тре­
нут­ку кад смо по­че­ли да иде­мо, ми смо већ на пу­т у ка веч­ном жи­во­т у. А
Хри­стос је ре­као: Ја сам у, и иси­на и жи­во (Јн. 14, 6). У тре­нут­ку кад
си за­ко­ра­чио овим пу­тем, ти си већ на пу­т у ко­ји се зо­ве Хри­стос, и веч­ни
жи­вот те оба­ви­ја, као што ва­здух оба­ви­ја те­ло.
За­тим је то чи­тав про­цес о ко­јем сам го­во­рио на по­чет­ку, у то­ку ко­јег из­ра­
ста­мо из зла и ура­ста­мо у Бо­га и у Бо­жан­ске ка­те­го­ри­је, у до­бро, ре­ци­мо
и у веч­ни жи­вот. А за­тим нас Сам Бог оми­ва, по­што не мо­же­мо са­ми да
се очи­сти­мо, исто као што не мо­же­мо са­ми да се ис­це­ли­мо, као што не
мо­же­мо са­ми да уђе­мо у веч­ност. И то се опет оства­ру­је пу­тем ових мо­ли­
та­ва, по­гру­жа­ва­њем у све­те во­де, ко­је нас чи­сте и про­све­ћу­ју. То су на­ши
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
смрт и вас­кр­се­ње, али из­ла­зи­мо већ се очи­стив­ши во­да­ма све­те кр­сти­
о­ни­це и ујед­но узев­ши на се­бе на из­ве­стан на­чин но­ву људ­ску при­ро­ду,
Хри­сто­ву људ­ску при­ро­ду. Ка­ко је отац Сер­ги­је Бул­га­ков ре­као, по­сле
Кр­ште­ња, Ми­ро­по­ма­за­ња и При­че­шћа ми смо као на­ста­вак ова­пло­ће­ног
Хри­сто­вог жи­во­та на зе­мљи, ми смо удо­ви Хри­сто­вог Те­ла, че­сти­ца, жи­ва
че­сти­ца, ко­ја се још увек на­ла­зи на зе­мљи, пре не­го што уђе­мо у Цар­ство
Бо­жи­је, али на зе­мљи има­мо исти за­да­так као и Хри­стос: да до­не­се­мо
дру­гим љу­ди­ма ма­кар вест о веч­ном жи­во­т у. И та­ко по­сте­пе­но по­ста­
је­мо за­јед­ни­ча­ри у пу­но­ти веч­ног жи­во­та не са­мо раз­ли­чи­тим Бож­јим,
цр­кве­ним рад­ња­ма, већ ти­ме ка­ко их до­жи­вља­ва­мо, јер мо­же­мо ни­шта
и да не до­жи­ви­мо.
Се­ћам се слу­ча­ја с чо­ве­ком у Ру­си­ји, ко­ји је био по­зван да бу­де кум јед­ног
свог дру­га. Све­ште­ник га је упи­тао: „Да ли ве­ру­је­те у Бо­га?” „Не, ја сам
ате­и­ста.” „Зна­чи, ни­сте кр­ште­ни?” „Ка­ко ни­сам? Кр­штен сам, па ни­сам
ку­че!” Он је имао пред­ста­ву о Кр­ште­њу као о зна­ку да је пра­ви чо­век, али
у Бо­га ни­је ве­ро­вао. На­рав­но, Кр­ште­ње ове вр­сте нас не уво­ди у веч­ни
жи­вот. То је чи­тав пут по­сте­пе­ног ус­хо­ђе­ња од тре­нут­ка кад смо огла­ше­
ни, кад при­ла­зи­мо Бо­гу, кад ис­пи­т у­је­мо сво­ју са­вест, кад се од­ри­че­мо зла,
кад би­ра­мо до­бро и Бо­га, до тре­нут­ка кад нас Бог при­хва­та и пре­о­бра­
жа­ва, да­ље иде дар Све­тог Ду­ха, да­ље иде на­ше за­јед­ни­ча­ре­ње, од­но­сно
При­че­шћи­ва­ње на Ли­т ур­ги­ји. Све су то рад­ње ко­је у нас утки­ва­ју веч­ни
жи­вот и за­хва­љу­ју­ћи ко­ји­ма се ми утки­ва­мо у веч­ни жи­вот. Али веч­ни
жи­вот нам се да­је са­мо де­ли­мич­но. Мо­жда се се­ћа­те ре­чи апо­сто­ла Па­
вла, ко­ји ка­же: док жи­вим у те­лу, одво­јен сам од Хри­ста и за­то је за ме­не
смрт до­би­так, јер ћу кад умрем би­ти са Хри­стом (2 Кор. 5, 6; Флп. 1, 21). И на
дру­гом ме­сту он ка­же да ће кад умре­мо до­ћи вре­ме кад ће­мо спо­зна­ти
319
Бо­га као што Он нас по­зна­је (1 Кор. 13, 12), у пот­пу­ном ме­ђу­соб­ном оп­ште­
њу, и у ме­ђу­соб­ном раз­у­ме­ва­њу и у ме­ђу­соб­ној спо­зна­ји. Али то ни­је тек
по­сле смр­ти, то ће тра­ја­ти као раст људ­ске ду­ше и жи­во­та кроз Стра­шни
суд и у це­лу веч­ност.
– Ни­је ми баш ја­сно. Го­во­ри­ли се о жи­вим и мр­вим во­а­ма ко­је вам је као
об­ја­шње­ње ао ро­е­сан­ски а­сор. Гре­хо­ви ко­је је Хри­сос узео на
Се­бе оса­ли су у во­и. Ми­слим а би о би­ло ефи­ка­сно а су се ре Хри­са
кр­си­ли сви љу­и, сви ре­шни­ци. Ко Јо­ва­на Кр­си­е­ља се кр­сио са­мо
ео је­вреј­ско на­ро­а. Ко­ли­ко је о­а би­ло за­су­ље­но? Ту је о­сео са­мо
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
ео о­ше р­љав­ши­не…
– Не ра­ди се о то­ме да је Хри­стос пре­у­зео на Се­бе сва­ки мо­гу­ћи по­је­ди­нач­
ни грех. Ова­квих гре­хо­ва би би­ло без­број­но и та­да би тре­ба­ло „ку­па­ти”,
ако мо­гу та­ко да ка­жем, све ге­не­ра­ци­је ко­је су жи­ве­ле пре Хри­ста и Он
би тре­ба­ло да се по­гру­жа­ва у ову во­ду. Хри­стос је при­мио то што је грех
уби­стве­на си­ла, на­ша одво­је­ност од Бо­га, на­ша оту­ђе­ност од Ње­га, а по­
не­кад и на­ше не­при­ја­тељ­ство пре­ма Бо­гу. Љу­ди ко­ји су се по­гру­жа­ва­ли
у во­де ис­по­ве­да­ли су по­је­ди­не гре­хо­ве, али су за сва­ког од њих гре­хо­ви
ко­је је ис­по­ве­дао би­ли ку­ми­ри, ко­ји­ма се он кла­њао од­ри­чу­ћи се од Жи­
вот исти­ни­тог Бо­га. И за­то ни­је пи­та­ње ко­ли­ко је би­ло ку­ми­ра, ствар је
у то­ме што су ови љу­ди ис­по­ве­да­ли сво­ју оту­ђе­ност од Бо­га. А Хри­стос
је, по­гру­жа­ва­ју­ћи се у ове во­де, на из­ве­стан на­чин узео на Се­бе овај ужас
оту­ђе­но­сти – не бо­го­о­ста­вље­но­сти, за­то што би зна­чи­ло да је Бог њих
оста­вио, већ њи­хо­во од­ри­ца­ња од Бо­га, од­ла­же­ња од Бо­га. Али Он је узео
на Се­бе овај ужас смрт­но­сти и кад је био кр­штен у из­ве­сном тре­нут­ку
Света Тајна Крштења
тре­ба­ло је да по­ста­не за­јед­ни­чар до кра­ја, до са­мих ду­би­на овог ужа­са.
Овај тре­ну­так је отац Со­фро­ни­је у јед­ном тре­нут­ку у мом при­су­ству на­
звао „ме­та­фо­рич­ком не­све­сти­цом”, то је био тре­ну­так кад је Он од­јед­ном
пре­стао да осе­ћа Сво­је је­дин­ство с Оцем и кад је ус­клик­нуо: Бо­же Мој!
Бо­же Мој! За­шо си ме оса­вио? (Мт. 27, 46). Бог Га ни­је оста­вио, али се
Хри­стос на­шао ван све­сти о овом Свом оп­ште­њу и Он је умро људ­ском
смр­ћу ко­ја Му ни­је при­па­да­ла, на Ње­му је би­ла на­ша смрт. И као што је
ре­че­но, Ње­о­вим ра­на­ма ми смо се ис­це­ли­ли (Ис. 53, 5) не за­то што је Он
по­је­ди­не гре­хо­ве ис­ку­пио по­је­ди­ним стра­да­њем, већ за­то што је смрт­ност
свег људ­ског ро­да ле­гла на Ње­га кроз ове по­је­ди­нач­не гре­хо­ве.
– Јо­ван Кр­си­ељ је у Хри­су ре­о­знао Ме­си­ју. За­шо он ка­сни­је ша­ље
сво­је уче­ни­ке а и­а­ју Хри­са: Да ли си Ти Онај Ко­а смо че­ка­ли или а
че­ка­мо ру­о?
– Мо­гу да вам дам са­мо сво­је схва­та­ње, мо­гу да ка­жем ка­ко сам то до­жи­вља­
вам. Док је Хри­стос још ишао код Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, Јо­ван Га је ви­део и
ре­као је обра­ћа­ју­ћи се на­ро­ду: Ево Ја­ње­а Бо­жи­је, Ко­је узи­ма рех све­а
(Јн. 1, 29), он је у Ње­му ви­део Јаг­ње, на ко­је па­да гре­хов­ност чо­ве­чан­ства и
ко­је због ње тре­ба да умре. То је још ста­ро­за­вет­на сли­ка ко­ја је у прин­ци­
 320
пу сва­ко­ме тре­ба­ло да го­во­ри о то­ме да ће за­то што он чи­ни зло не­ви­ни
мо­ра­ти да стра­да, а мо­жда ће чак и умре­ти.
А за­тим је про­шао чи­тав вре­мен­ски пе­ри­од у то­ку ко­јег је Јо­ван Кр­сти­тељ
на­ста­вио сво­ју про­по­вед, а Хри­стос је оба­вљао Сво­је де­ло. У из­ве­сном
тре­нут­ку Јо­ван је ухап­шен и на­шао се пред ли­цем смр­ти. И он се ве­ро­
ват­но за­ми­шља над тим ка­кав је био ње­гов жи­вот. Ње­гов жи­вот је био
од­ри­ца­ње од све­га што чи­ни про­сту, не­ви­ну људ­ску ра­дост. Он је као
мла­дић оти­шао у пу­сти­њу, жи­вео је као под­ви­жник, то­ли­ко је оти­шао у
Бо­га да Је­ван­ђе­ље по Мар­ку ка­же да је он лас Бож­ји у у­си­њи (Мк. 1, 3),
то ни­је чо­век ко­ји го­во­ри Бо­жи­је ре­чи, већ Бож­ји глас ко­ји зву­чи као кроз
тру­бу. Он се на­ла­зи пред ли­цем смр­ти, за­ми­слио се над це­лим сво­јим жи­
во­том и до­шло му је по­след­ње стра­шно ис­ку­ше­ње: ис­ку­ше­ње вер­но­сти,
не ве­ре, ко­ја му је от­кри­ла да је Хри­стос Јаг­ње Бо­жи­је, већ вер­но­сти до
кра­ја, укљу­чу­ју­ћи и смрт.
И чи­ни ми се да је да­ле­ко од све­га, у са­мо­ћи, мо­гао да по­ста­ви се­би пи­та­ње:
да ни­сам пре­ва­рен, да ни­сам по­гре­шио? Цео свој жи­вот сам дао на то, а
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
шта ако сам по­гре­шио у сво­јој ми­си­ји, и у оно­ме што сам про­по­ве­дао и у
Оно­ме Ко­га сам ис­по­ве­дао као Јаг­ње Бо­жи­је? Шта ако је то са­мо са­мо­об­
ма­на или пре­ва­ра злих си­ла?… И он та­да ша­ље Хри­сту сво­је уче­ни­ке, ко­ји
је тре­ба­ло да Му по­ста­ве пи­та­ње: Да ли си Ти Тај или да че­ка­мо дру­гог?
И Хри­стос га не ли­ша­ва мак­си­мал­ног и по­след­њег под­ви­га ве­ре, од­но­сно
уве­ре­но­сти у оно што му је Бог от­крио: сли­је­и ро­ле­а­ју и хро­ми о­е,
у­ба­ви се чи­се и лу­хи чу­ју и бла­о оно­ме ко се не са­бла­зни о Ме­не (Мт. 11,
6). Хри­стос ње­га, по­след­њег про­ро­ка под­се­ћа на древ­на про­ро­чан­ства о
Ње­му са­мом. И по­след­њи, ју­нач­ки по­сту­пак Јо­ва­на Кр­сти­те­ља: он да­је
свој жи­вот из чи­сте ве­ре и вер­но­сти.
– Је­ном је у мом ри­су­сву са­ри­ца о­ле­а­ла е­е ко­је је ко ње о­ве­е­но
и ре­кла је: „Па ша вам је, оно ни­је кр­ше­но.” Зна­чи, о­со­ји не­ки е­ча?
С ру­е сра­не, о­зна­вао сам чо­ве­ка ко­ји ни­је био кр­шен, ро­ио се 20-их
о­и­на ХХ ве­ка – о­бар, све­ао чо­век.
– Мо­гао бих да вам од­го­во­рим као што ми је јед­ном од­го­во­рио је­дан чо­век:
пи­тај Го­спо­да… Од­го­во­ри­ћу ка­ко умем.
Као пр­во, кад го­во­ре ста­ри­це или све­ци, њи­ма је да­то да про­сто ви­де да ли
је чо­век у Хри­сту или је ван Ње­га. Ја то не мо­гу да об­ја­сним, али они су
исто та­ко ви­де­ли да је је­дан чо­век гре­шан, а дру­ги чист, да је­дан про­па­да,
а дру­ги је на пу­т у ка спа­се­њу. То је дар Бож­ји, про­зор­љи­вост.
Што се ти­че дру­ге по­ло­ви­не пи­та­ња: по­сто­ји ста­ра по­сло­ви­ца ко­ја ка­же да
чо­ве­ка не ли­ша­ва бла­го­да­ти ли­ше­ност Тај­не, већ пре­зи­ра­ње Тај­не. Чо­век
ко­ји је кр­штен без ика­кве на­ме­ре да бу­де кр­штен, ко­ји је кр­штен „за­то
што ни­је ку­че”, се од то­га не ме­ња. У ње­га се мо­жда се­је зрн­це веч­ног жи­
во­та исто као у Хри­сто­вој при­чи, ово зрн­це ле­жи или у ко­ро­ву, или на
пу­т у, или на ка­ме­њу и не до­но­си ни­ка­кав плод. С дру­ге стра­не, у ста­ра
321
вре­ме­на је би­ло оно што се на­зи­ва­ло „кр­ште­њем же­ље”. Мо­же­те да за­
ми­сли­те да су та­да за­јед­ни­це би­ле ма­ле и по­не­кад је чо­век жи­вео да­ле­ко
и због жи­вот­них окол­но­сти ни­је мо­гао да до­спе до за­јед­ни­це у ко­јој би
мо­гао да се кр­сти. Али је по­ве­ро­вао у Хри­ста, све­це­ло Му се от­крио, а
уми­рао је, на при­мер, без Кр­ште­ња. Он је са­хра­њи­ван хри­шћан­ски за­то
што је Бог у пот­пу­но­сти при­хва­тао ње­го­ву же­љу као да је рад­ња би­ла
оба­вље­на.
– Да ли чо­век ако се кр­сио у зре­лим о­и­на­ма ре­ба а ис­о­ве­и ре­хо­ве
ко­је је учи­нио ре Кр­ше­ња?
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
– Гре­хо­ви ко­је је чо­век учи­нио пре Кр­ште­ња тре­ба­ло би да бу­ду ис­по­ве­ђе­ни
пре Кр­ште­ња с тим да се чо­век кр­сти, по­ка­јав­ши се и по­ми­рив­ши се с Бо­
гом, са сво­јом са­ве­шћу, с бли­жњи­ма. Ре­као бих чак: по­не­кад „опро­стив­ши
Бо­гу” оно што има­мо про­тив Ње­га.
Ево шта же­лим да ка­жем ти­ме. Се­ћам се ста­ри­це ко­ја је до­шла код ме­не на
ис­по­вест, ис­по­ве­ди­ла је сво­ју не­стр­пљи­вост, дру­го-тре­ће, и до­да­ла: „Али,
оче, шта мо­же­те од ме­не да оче­ку­је­те? Би­ла је ру­ска ре­во­лу­ци­ја, он­да сам
обо­ле­ла од ар­три­ти­са, а мој зет је не­под­но­шљив, шта да ра­дим?” Ка­жем
јој: „Зна­те шта, очи­глед­но да је Бог крив за све то. Да­кле, пре не­го што
вам Бог опро­сти ва­ше гре­хо­ве, да ли ви мо­же­те Ње­му да опро­сти­те за­то
што је Он на­мер­но, да би вас на­љу­тио, иза­звао ру­ску ре­во­лу­ци­ју, по­слао
вам ар­три­тис и што је још ин­спи­ри­сао ва­шу глу­па­чу кћер­ку да се уда за
та­квог чо­ве­ка?” „Па ка­ко ја мо­гу да опра­штам Бо­гу!?” „Вр­ло про­сто: ви се
жа­ли­те на Ње­га. По­што се жа­ли­те, то зна­чи да се љу­ти­те, а ако се љу­ти­те
зна­чи да Га сма­тра­те кри­вим. Да­кле, пр­во се по­ми­ри­те с Њим, а по­сле Га
Света Тајна Крштења
мо­ли­те да вам опро­сти.” Ево шта сам ти­ме же­лео да ка­жем.
За­то је вр­ло ва­жно да се чо­век пре не­го што се кр­сти упра­во по­ми­ри са
свим – са жи­во­том, с Бо­гом, са со­бом, с бли­жњи­ма. Ни­ко­ме не по­ла­зи
за ру­ком да се у пот­пу­но­сти ис­по­ве­ди и по­ми­ри, за­то што зна­те, ви­ђе­ње
сво­је ду­ше по­ма­ло ли­чи на ар­хе­о­ло­шке ис­ко­пи­не. Пр­во ви­диш оно што
се на­ла­зи пра­во ис­пред очи­ју, за­тим ски­даш овај слој, ис­по­ста­вља се да
се ис­под то­га на­ла­зи дру­ги слој, тре­ћи, де­се­ти слој. И за­то оче­ки­ва­ти да
ће­мо ма­ло про­че­пр­ка­ти и све из­ва­ди­ти од­јед­ном ни­је мо­гу­ће; али сва­ки
пут кад се пот­пу­но по­ште­но ис­по­ве­да­мо онај слој на­ше ду­ше ко­ји се на­ла­
зи у све­тло­сти Бо­жи­јој, ко­јег смо по­ста­ли све­сни, за ко­ји смо се по­ка­ја­ли,
има­мо пра­во да до­би­је­мо раз­ре­шну мо­ли­тву и да се при­че­сти­мо Све­тим
Тај­на­ма. По­сле то­га се ис­по­ста­вља да за­хва­љу­ју­ћи то­ме што смо ски­ну­ли
је­дан слој по­чи­ње­мо да ви­ди­мо дру­ги. Али не тре­ба оча­ја­ва­ти. На­про­тив,
кад ар­хе­о­лог про­на­ђе не­ки древ­ни град, што ду­бље ко­па он се ви­ше ра­ду­
је. Та­ко је и ов­де: тре­ба да ко­па­мо и да се ра­ду­је­мо што на­ла­зи­мо но­ве, и
но­ве, и но­ве сло­је­ве док не до­ђе­мо до чвр­сте Бо­жи­је зе­мље.
Оче­ки­ва­ти да ће нам све би­ти опро­ште­но на­ве­ли­ко… Да, Бог опра­шта у
сми­слу да нас Он не осу­ђу­је на смрт, да нас не уни­шта­ва, али Он од нас
 322
оче­ку­је да про­гле­да­мо, да по­ста­не­мо све­сни сво­је гре­хов­но­сти и да сва­ки
пут кад не­че­га по­ста­не­мо све­сни до­не­се­мо од­лу­ку и то та­кву од­лу­ку ко­ја
ће се на овај или онај на­чин спро­во­ди­ти у жи­вот, од­лу­ку да та­ко ви­ше не
по­сту­па­мо, да се та­ко ви­ше не од­но­си­мо пре­ма жи­во­т у. За­то ако, при­мив­
ши Кр­ште­ње, от­кри­је­те да у ва­шем ис­ку­ству пре Кр­ште­ња по­сто­ји не­што
не­ис­по­ве­ђе­но, нео­чи­шће­но, не­про­све­тље­но, но­си­те то на ис­по­вест по­но­
во, тач­ни­је, не по­но­во, већ пр­ви пут. Зна­те, у слу­жеб­ни­ци­ма из XV-XVI
ве­ка по­сто­ји раз­ре­шна мо­ли­тва у ко­јој се ка­же: „И опро­сти му, Го­спо­де,
оно за шта се искре­но по­ка­јао,” за­то што је то је­ди­но што се мо­же опро­
сти­ти. Оно за шта се чо­век ни­је по­ка­јао, већ је пре­ћу­тао, ни­је мо­гу­ће да
му се опро­сти, не за­то што Бог не опра­шта, не­го за­то што не­ма шта да се
опро­сти. То ни­си до­нео на ис­по­вест и то оста­је ван ис­по­ве­сти.
– Има љу­и у ко­ји­ма не­ма ри­ро­не скло­но­си а бу­у о­бри или а чи­не
о­бро. Да ли се о­бро р­во мо­же чи­ни­и ри­ну­но?
– На­рав­но да мо­же. Ре­ци­мо, ако сто­ји гла­дан чо­век и ти имаш мо­гућ­но­сти
да га на­хра­ниш иако сад не осе­ћаш ни­шта по­себ­но, ипак ће му би­ти бо­ље
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ако га на­хра­ниш. Ре­ћи: че­ка­ћу да ми се ду­ша рас­то­пи, да су­зе по­те­ку од
тво­је не­сре­ће и тек та­да ћу ти да­ти хле­ба – не по­ма­же баш мно­го чо­ве­ку.
За­то, ако не осе­ћа­мо са­ми­лост, али смо све­сни по­тре­бе ко­ја се на­ла­зи
пред на­ма, тре­ба да се ода­зо­ве­мо на ову по­тре­бу и то ће нам се вра­ти­ти
под јед­ним усло­вом: ако се пре­ма овом чо­ве­ку бу­де­мо од­но­си­ли с па­
жњом, од­но­сно не ако му про­сто ба­ци­мо пар­че хле­ба или нов­чић, већ ако
да­мо са све­шћу да му овај но­вац или ову хра­ну да­је­мо у ру­ке иако је на­ше
ср­це ка­ме­но, ако да­је­мо са сти­дом због се­бе, али са же­љом да ње­му бу­де
до­бро. И ако при­том обра­ти­мо па­жњу на то ка­ко се он ода­зи­ва на ра­дост
ко­ја ће му бље­сну­ти у очи­ма, на реч за­хвал­но­сти ко­ју мо­же да ка­же, на то
што ће се од­јед­ном ис­по­ста­ви­ти да се ме­ђу на­ма ус­по­ста­ви­ла не­ка људ­ска
ве­за, у том тре­нут­ку ће на­ше ср­це оба­ве­зно ова­ко или она­ко уз­дрх­та­ти
и по­че­ће да ожи­вљу­је. То не зна­чи да ће оно ожи­ве­ти за­у­век или на ду­го,
али то зна­чи да се у од­го­вор на по­сту­пак ко­ји је био без ср­ца, на­ше ср­ца
про­бу­ди­ло ма­кар на тре­ну­так.
– За­шо се чак ни у При­че­шћу не уо­ља­ва че­жња за Хри­сом? Че­со се
е­ша­ва обр­ну­о: ни­ша не осе­ћам и не о­жи­вља­вам осим још у­бље жу­
ње и су­зе ми е­ку. Зна­чи ли о а се ни­сам ри­ре­ми­ла за При­че­шће ка­
ко ре­ба, а сам ре­ви­ше о­вр­шна, не­о­ка­ја­на? Мо­жа ре­ба ре­ђе а се
ри­че­шћу­јем?
– Ми­слим да не мо­же­мо да су­ди­мо о де­ло­ва­њу Хри­сто­вих Тај­ни и тај­ни
уоп­ште на осно­ву осе­ћа­ја ко­ји има­мо. Че­сто оче­ку­је­мо да ће­мо до­жи­ве­ти
ово или оно и ни­шта не до­жи­вља­ва­мо за­то што се по­ка­за­ло да је у том
тре­нут­ку на­ша ду­ша до­вољ­но ду­бо­ка да је се­ме па­ло у та­кву ду­би­ну, у
ко­јој ће се са­чу­ва­ти, по­че­ће да до­но­си плод и овај плод ће­мо от­кри­ти тек
по­сле из­ве­сног вре­ме­на: то мо­же би­ти ме­сец да­на, а мо­гу би­ти и го­ди­не.
323
За­то те­шко мо­же да се оче­ку­је да ће при­ма­ње ове или оне Св. Тај­не – би­
ло да је то Кр­ште­ње, би­ло да је Ми­ро­по­ма­за­ње, би­ло да је Ис­по­вест или
При­че­шћи­ва­ње Све­тим Тај­на­ма, све­јед­но – да­ти не­ки ре­зул­тат од­мах,
не­ки плод ко­ји ће мо­ћи да се осе­ти и ко­ји ће од­го­ва­ра­ти на­шем оче­ки­
ва­њу. При­мив­ши ову или ону Тај­ну ми увек оче­ку­је­мо да ће у на­ма би­ти
но­ва бу­ји­ца, но­ва екс­пло­зи­ја жи­во­та у на­ма. По­не­кад се ни­шта та­кво не
де­ша­ва, а цар­ство Бо­жи­је од­ла­зи у на­ше ду­би­не и тек ће се по­сте­пе­но
по­ди­за­ти. И људ­ска ду­ша че­сто би­ва, као што се ве­ро­ват­но се­ћа­те у ру­
ским бај­ка­ма о гра­ду Ки­те­жу, ко­ји је оти­шао у ду­би­не је­зе­ра и са­мо су
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
не­ки об­да­ре­ни љу­ди мо­гли да чу­ју зво­ња­ву ње­го­вих зво­на или да ви­де
вр­хо­ве по­то­ну­лих цр­ка­ва. Та­ко би­ва и с при­ма­њем Тај­не и са сва­ким деј­
ством Бо­жи­јим ко­је нас за­де­си. По­не­кад ни­шта не ви­ди­мо и не чу­је­мо,
али дру­ги чу­ју и ви­де. По­не­кад се ду­го вре­ме­на ни­шта не де­ша­ва, али се
за ово вре­ме пре­о­кре­ће сва на­ша ду­ша, све на­ше уну­тра­шње устрој­ство
до тре­нут­ка кад се од­јед­ном ис­по­ста­вља да је мо­гу­ће да про­цве­та оно што
је у нас би­ло утка­но.
Пи­та­ње ни­је би­ло по­ста­вље­но о то­ме, али сам ово же­лео да ка­жем пре­ли­
ми­нар­но. Пи­та­ње гла­си: за­што се де­ша­ва да се чо­век при­че­сти и уме­сто
да осе­ћа бли­скост Хри­сту, пу­но­т у жи­во­та, ра­до­сти, са­мо ра­сте че­жња за
Хри­стом? Ми­слим да се то об­ја­шња­ва упра­во ти­ме што При­че­шће има
сво­је де­ло­ва­ње, што смо се у том тре­нут­ку не у рав­ни емо­ци­ја, не у рав­
ни не­ких ра­зум­ских за­кљу­ча­ка, већ у не­ким на­шим ду­би­на­ма до­та­кли
Хри­ста, при­шли Му та­ко бли­зу да смо Га се у том тре­нут­ку, мо­жда не
осе­ћа­ју­ћи то, до­та­кли и од­ла­зи­мо од Пу­ти­ра, а у на­ма оста­је но­ва ду­би­на
Света Тајна Крштења
и но­ва глад за пот­пу­ним су­сре­том.
Ве­ро­ват­но се се­ћа­те ка­ко апо­стол Па­вле ка­же да се док жи­ви­мо у те­лу уда­
ља­ва­мо од Хри­ста (2 Кор. 5, 6) – не за­то што гре­ши­мо и са­мим тим од­ла­зи­мо
све да­ље од Ње­га, већ за­то што је на­ше ду­шев­но-пси­хич­ко ста­ње та­кво
да не мо­же­мо стал­но да осе­ћа­мо Ње­го­ву бли­скост. Ни­је кри­во те­ло, већ
оно што се де­ша­ва с на­ма: свом ду­шом, свим би­ћем, и умом, и ср­цем, чак
као и фи­зич­ки, ми се устре­мљу­је­мо ка Бо­гу, и де­ша­ва се бље­сак, а он­да
се по­но­во вра­ћа­мо на ста­ро. Али то ни­је уза­луд­но. То ни­је уза­луд­но за­то
што нам овај бље­сак го­во­ри на шта смо спо­соб­ни, али на­ше твар­но би­ће
још ни­је са­зре­ло да би се от­кри­ло Бо­гу до кра­ја и на из­ве­стан на­чин по­
гру­зи­ло у Ње­га. И за­то Па­вле то­ли­ко са­ња о то­ме да до­ђе смрт, да би се
око­ви фи­зич­ког жи­во­та, зе­маљ­ског жи­во­та рас­ки­ну­ли и да би се ње­го­ва
ду­ша на­шла ли­цем у ли­це са Жи­вим Бо­гом.
За­то, ако се у на­ма услед при­че­шћи­ва­ња Све­тим Тај­на­ма ра­ђа још ве­ћа
жуд­ња, још ве­ћа че­жња да бу­де­мо са Хри­стом пот­пу­ни­је, са­вр­ше­ни­је, не­
раз­де­љи­ви­је, мо­же­мо за то да бла­го­да­ри­мо Бо­гу: че­жња за Бо­гом го­во­ри
о то­ме да Га зна­мо, да нам је Он бли­зак, али још не мо­же­мо да при­ми­мо
сву пу­но­т у. А ако су нам по­ред то­га још да­те су­зе, по­себ­но мо­же­мо да
 324
бла­го­да­ри­мо Бо­гу, за­то што су­за има са­мо он­да кад се бла­го­дат за­и­ста
до­так­не на­ше ду­ше и кад не­што у на­ма пук­не, кад се сло­ми, кад се сло­ми
на­ша ока­ме­ње­ност. Ве­ро­ват­но се се­ћа­те при­че о сте­ни у пу­сти­њи ко­ју је
Мој­си­је до­та­као шта­пом из ко­је је по­те­кла во­да (4 Мојс. 20, 11). Ето, то се
де­ша­ва, су­зе по­ти­чу од то­га што је на­ша ока­ме­ње­ност пу­кла ма­кар на
тре­ну­так, што се раз­би­ла и по­те­кла је жи­ва во­да.
Ве­о­ма је те­шко го­во­ри­ти о то­ме да ли се тре­ба при­че­шћи­ва­ти че­сто или
рет­ко, за­то што се љу­ди раз­ли­ку­ју. Има љу­ди ко­ји мо­гу и ко­ји чак мо­
жда и мо­ра­ју да се при­че­шћу­ју че­сто. Има љу­ди ко­ји не мо­гу да се при­
че­шћу­ју че­сто. Зна­те, у ста­ра вре­ме­на се о Ис­по­ве­сти го­во­ри­ло као о
уми­ва­њу, о При­че­шћу као о хра­ни. И ево, раз­ми­сли­те ку­да нас во­ди
ова­кво по­ре­ђе­ње. Чо­век је ра­дио на по­љу, вра­тио се ку­ћи умо­ран и пр­
љав. Он по­не­кад не тре­ба да при­ђе сто­лу док се не уми­је, а по­не­кад је
ње­гов умор та­кав да не­ма сна­ге чак ни да се уми­је, пр­во му тре­ба да­ти
да не­што по­је­де. И ово по­ре­ђе­ње ни­је слу­чај­но, ја сам до то­га до­шао
на­кон мно­гих го­ди­на. Сад сам све­ште­ник не­што ма­ло пре­ко че­тр­де­сет
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
пет го­ди­на и до­шао сам до за­кључ­ка да се по­не­кад де­ша­ва да са­мо си­ла
бла­го­да­ти, ко­ја се да­је у при­че­шћи­ва­њу Све­тим Тај­на­ма мо­же да об­но­ви
чо­ве­ка, да он не мо­же да се ка­је до кра­ја док се у пот­пу­но­сти не до­так­
не Хри­ста. И де­ша­ва се да чо­век до­ла­зи, ис­по­ве­да се до са­мих ду­би­на,
да се ис­по­ве­да са су­за­ма – ни­је оба­ве­зно да су­зе те­ку из очи­ју, по­не­кад
су­зе те­ку из ср­ца, чо­век пла­че свом ду­шом. Ова­кав чо­век у од­ре­ђе­ним
окви­ри­ма сво­је ис­по­ве­сти мо­же да до­би­је раз­ре­ше­ње од гре­хо­ва и да се
при­че­сти Све­тим Тај­на­ма.
Али, де­ша­ва се да се чо­век ис­по­ве­да и ни­је да не мо­же све да ис­ка­же, али
ипак не­што у ње­му оста­је не­раз­ре­ше­но. И ту по­сто­је две мо­гућ­но­сти: или
чо­век тре­ба да од­сту­пи, не до­бив­ши чак ни раз­ре­шну мо­ли­тву с тим да се
ду­бље за­ми­сли о се­би, да до­не­се суд над со­бом, или да раз­ми­сли о се­би,
или да се уду­би у Бо­га на дру­га­чи­ји на­чин и ви­ше, пре не­го што мо­же да
до­ђе на При­че­шће. Или по­не­кад би­ва очи­глед­но (и све­ште­ник то мо­же
да осе­ти, не оба­ве­зно, али мо­же) да он ни­шта за овог чо­ве­ка не мо­же да
учи­ни, да са­мо не­по­сред­на бла­го­дат Бо­жи­ја мо­же да рас­то­пи ока­ме­ње­
ност тог ср­ца и да про­ме­ни тај жи­вот. И све­ште­ник мо­же да ка­же чо­ве­ку:
„Иди да се при­че­стиш, за­то што опро­штај гре­хо­ва ко­ји бих сад мо­гао да
из­го­во­рим до те­бе не­ће до­пре­ти. Ста­ни пред Хри­ста, за­мо­ли Га да уђе у
тво­је ду­би­не, и тек та­да ћеш мо­ћи у сво­је вре­ме, мо­жда од­мах по­сле овог
ис­ку­ства при­че­шћи­ва­ња, да до­ђеш на ис­по­вест на пот­пу­но нов на­чин.”
За­то се са­мо фор­мал­но мо­же го­во­ри­ти о то­ме да ли се тре­ба при­че­шћи­
ва­ти че­сто или рет­ко.
Знам да ре­ци­мо у по­след­ње вре­ме ра­сте тен­ден­ци­ја пре­ма че­стом при­че­
шћи­ва­њу. И че­сто се де­ша­ва да чо­век оче­ку­је да ће При­че­шће учи­ни­ти чу­
до с њим, иако на ово чу­до ни­је спре­ман. Де­ша­ва се обр­ну­то, да се чо­век
325
при­че­шћу­је вр­ло рет­ко, али у тре­ну­ци­ма ко­ји су пре­крет­ни­ца у ње­го­вом
уну­тра­шњем жи­во­т у. Не ка­жем имен­дан или ро­ђен­дан, или ве­ли­ки цр­
кве­ни пра­зник, већ не­ки пре­о­крет у ње­го­вом уну­тра­шњем жи­во­т у. За­то
ми­слим да ни­је мо­гу­ће од­ре­ђи­ва­ти пра­ви­ла у овом сми­слу. Кад би сва­ко
од нас мо­гао да ка­же: по­ка­јао сам се за сво­је гре­хо­ве, про­ме­нио сам свој
жи­вот, по­ми­рио сам се са свим љу­ди­ма ко­је сам увре­дио или ко­ји су ме­
не увре­ди­ли, сад мо­гу да при­ђем Хри­сту – то би би­ло јед­но. А че­сто се
де­ша­ва да чо­век при­ла­зи у на­ди да ће Бог са њим учи­ни­ти оно што он
сам не чи­ни – не због не­мо­гућ­но­сти, већ за­то што оче­ку­је да Бог тре­ба
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
да учи­ни оно што за­пра­во Бог оче­ку­је од ње­га, од чо­ве­ка. Та­ко да не мо­гу
да од­го­во­рим на пи­та­ње да ли се тре­ба при­че­шћи­ва­ти че­сто или рет­ко.
Док ни­сам био све­ште­ник при­че­шћи­вао сам се вр­ло рет­ко. На­кон што
сам по­стао све­ште­ник, тре­ба да се при­че­шћу­јем на сва­кој Ли­т ур­ги­ји и
мо­гу да ка­жем са­мо: „Го­спо­де, слу­жим Ли­т ур­ги­ју, тре­ба да се при­че­стим
Све­тим Тај­на­ма, при­че­шћу­јем се са све­ште­ним стра­хом, с ве­ром, али не
од уну­тра­шњег по­ри­ва, већ по ве­ри…” Не­ки љу­ди на­су­прот то­ме при­ла­
зе сва­ке не­де­ље, че­сто упра­во по уну­тра­шњем по­ри­ву. У овом сми­слу не
знам, не­мам од­го­вор на то пи­та­ње.
– Ка­ко ра­и­и о­но­се са све­ше­ни­ком, с у­хов­ни­ком, с у­хов­ни­ком или
све­је­но с бли­ским чо­ве­ком ко­је мо­ли­мо за са­ве?
– Ми углав­ном мо­ли­мо за са­вет у на­ди да ће нам чо­век или све­ште­ник на
ис­по­ве­сти ре­ћи упра­во оно што са­ми же­ли­мо и по­не­кад нас љу­ти што
до­би­ја­мо пот­пу­но дру­га­чи­ји од­го­вор. И ту по­сто­је две раз­ли­чи­те си­т у­а­
ци­је. Или до­би­ја­мо од­го­вор и има­мо до­вољ­но по­ве­ре­ња у овог чо­ве­ка да
Света Тајна Крштења
упр­кос сво­јим осе­ћа­њи­ма, па чак и свом убе­ђе­њу по­сту­пи­мо по ње­го­вом
са­ве­т у, или се де­ша­ва да не мо­же­мо да при­хва­ти­мо овај са­вет. И ов­де се
по­ста­вља пи­та­ње: шта он­да да се ра­ди? Да ли је мо­гу­ће, ако нам је све­ште­
ник дао са­вет на ис­по­ве­сти, да му ка­сни­је при­ђе­мо и ка­же­мо: „Оче, ви сте
ми по­са­ве­то­ва­ли то и то, али ја ни­ка­ко не мо­гу у се­би да при­мим ваш са­
вет,” (не ка­жем: да ис­пу­ним; дру­га је ствар ис­пу­ни­ти, по­не­кад има са­ве­та
ко­је про­сто ни­је мо­гу­ће ис­пу­ни­ти); „не мо­гу да при­мим, шта да ра­дим?”
Ми­слим да се у та­квим слу­ча­је­ви­ма тре­ба од­но­си­ти пре­ма све­ште­ни­ку с
до­вољ­но по­ве­ре­ња да би му се при­шло и ре­кло: „Да­ли сте ми са­вет, не мо­
гу да га при­хва­тим. Мо­гу да га ис­пу­ним, али не мо­гу да га ри­хва­им. Да
ли мо­же­те да ми по­мог­не­те да га схва­тим, да ли мо­же­те да ми по­мог­не­те
да га при­хва­тим; и мо­жда да ми по­мог­не­те да схва­тим ка­ко да иза­ђем на
крај са са­мим со­бом у мом уну­тра­шњем про­те­сту?” По­не­кад се де­ша­ва
да без об­зи­ра на та­кав раз­го­вор не­ма ни­ка­квог успе­ха. Ми­слим да у том
слу­ча­ју све­ште­ник (ве­ро­ват­но то пре­те­жно тре­ба да бу­де ње­го­ва ини­ци­
ја­ти­ва) мо­же да ка­же: „Ево, ја сам ти из ду­би­не свог убе­ђе­ња и ис­ку­ства
дао та­кав и та­кав са­вет. Ти не мо­жеш да при­миш мо­је ре­чи и због овог
са­ве­та је чак на­ста­ла пу­ко­ти­на из­ме­ђу нас, не­ста­ло је по­ве­ре­ње пре­ма ме­
 326
ни. Хај­де­мо код дру­гог чо­ве­ка ко­јем обо­ји­ца ве­ру­је­мо, да му по­ста­ви­мо
пи­та­ње. Он ће или мо­ћи да га раз­ре­ши или ћеш ти на не­ко вре­ме оти­ћи
код овог све­ште­ни­ка, а ка­сни­је ћеш се вра­ти­ти ме­ни кад бу­ра про­ђе.” Ја
сам то до­жи­вео у ис­ку­ству с јед­ним из­ван­ред­ним стар­цем ко­ји је ду­го
во­дио свог ду­хов­ног си­на и они су се од­јед­ном раз­и­шли, ис­по­ста­ви­ло се
да ви­ше не­ма­ју за­јед­нич­ки је­зик. И он га је пре­дао ме­ни на крат­ко вре­ме
с тим да ово пи­та­ње бу­де ре­ше­но, а за­тим се овај вра­тио код свог ду­хов­
ни­ка. Ево шта мо­гу на то да од­го­во­рим.
– Већ смо о­во­ри­ли о фор­мал­ном о­но­су ре­ма Кр­ше­њу у Ру­си­ји а­нас.
Исо се о­но­си на ис­о­вес: ри­су ис­о­ве­си је у са­вре­ме­ној рак­си у
Ру­си­ји че­со фор­ма­лан…
– Овај про­блем, на­рав­но, тре­ба да се пре­вла­да­ва по­сте­пе­но. Да­нас про­сто
ви­ше не­ма­мо вре­ме­на да би­смо де­таљ­но го­во­ри­ли о ве­зи из­ме­ђу При­че­
шћа и Ис­по­ве­сти, о са­мој Ис­по­ве­сти и са­мом При­че­шћу. Јед­ном сам на
Ду­хов­ној ака­де­ми­ји у Тро­јиц­кој Ла­ври др­жао ре­фе­рат и би­ло ми је по­ста­
вље­но пи­та­ње да ли од па­ро­хи­ја­на зах­те­вам да се ис­по­ве­да­ју пре сва­ког
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
При­че­шћа. Ре­као сам да не зах­те­вам и об­ја­снио сам због че­га. И се­ћам се
да је је­дан сту­дент устао у са­ли и ре­као: „У том слу­ча­ју ви ни­сте пра­во­сла­
вац!” Скре­нуо сам му па­жњу на то да сам ста­ри­ји од ње­га пе­де­сет го­ди­на
и да је и ме­не не­ко вас­пи­та­вао, и то ме је вас­пи­та­вао у нај­кла­сич­ни­јем
сми­слу ре­чи: Ис­по­вест, При­че­шће итд. Али до­шао сам до за­кључ­ка на
осно­ву мо­је све­ште­нич­ке де­лат­но­сти да је по­не­кад бо­ље да се чо­век ве­
о­ма ду­бо­ко ис­по­ве­ди јед­ном и да се по­сле то­га не­ко­ли­ко пу­та при­че­сти;
да са­зри до дру­ге ис­по­ве­сти ко­ја би би­ла ду­бо­ка, а не фор­мал­на, ко­ја се
од­но­си на оно што се у ње­му, у њој, за­и­ста од­ви­ја, и да по­но­во до­ђе на
ис­по­вест. И мо­је ду­го­го­ди­шње ис­ку­ство је по­ка­за­ло да то за­и­ста да­је не­
ке пло­до­ве. Код вер­ни­ка се раз­ви­ја све­сност и свест о од­го­вор­но­сти пред
Бо­гом, пред љу­ди­ма, пред со­бом и уве­ре­ност у то да чо­век не мо­же да буд
„квит” с Бо­гом, да не мо­же да ка­же: „Го­спо­де, све сам Ти про­чи­тао што се
тра­жи, сад из­во­ли да по­сту­пиш по уста­ву.”
Се­ћам се, пре мно­го го­ди­на, пр­ви пут кад сам био ов­де као све­ште­ник при­
шла је да се ис­по­ве­ди ста­ри­ја Ру­ски­ња. По­мо­лио сам се за њу, а он­да сам
ућу­тао. Она ћу­ти. Ка­жем: „До­шли сте да се ис­по­ве­ди­те, мо­жда да поч­
не­мо?” Од­го­ва­ра: „Не­мам ни­шта да ис­по­ве­дим.” „У том слу­ча­ју не мо­гу
да вам дам раз­ре­шну мо­ли­тву по­што ни за шта ни­сте кри­ви!” По­гле­да­ла
ме је с не­го­до­ва­њем: „Опро­сти­те, до­шла сам на ис­по­вест; имам ра­во на
раз­ре­шну мо­ли­тву, имам пра­во на При­че­шће!” То је та­ква кул­ми­на­ци­о­
на тач­ка или гра­ни­ца при­др­жа­ва­ња уста­ва: имам пра­во, ни за шта ни­сам
кри­ва, али сам ста­ла пред те­бе, а тво­је је да ми про­чи­таш раз­ре­шну мо­ли­
тву. Мо­жда ћу ра­ди то­га чак да клек­нем на ко­ле­на или ћу ма­кар по­гну­ти
гла­ву… И ова­кав при­ступ ра­за­ра уну­тра­шњи жи­вот чо­ве­ка ко­ји до­ла­зи
на ис­по­вест. Ре­ћи „не­мам ни­шта да ис­по­ве­дим” је про­сто не­и­сти­на. Не­ма
327
ни­јед­ног чо­ве­ка ко­ји би мо­гао да ка­же да се из­ме­ђу ју­тра и ве­че­ри ни­је
де­си­ла ни­јед­на ми­сао, ни­јед­но осе­ћа­ње, ни­је­дан по­крет ду­ше ко­ји не од­
го­ва­ра­ју уну­тра­шњој ве­ли­чи­ни, ко­ју од нас оче­ку­је на­ше људ­ско до­сто­
јан­ство, а да не го­во­ри­мо о Бо­гу.
За­то се ја то­ли­ко бо­рим про­тив ме­ха­нич­ког од­но­са пре­ма Ис­по­ве­сти и
При­че­шћу. Ни­је пи­та­ње да ли имаш пра­во да се при­че­стиш или имаш
ду­жност да се ис­по­ве­диш – пи­та­ње је с чим до­ла­зиш. Има вр­ло про­стих
љу­ди ко­ји не мо­гу да се ра­за­бе­ру у се­би, то је дру­га ствар. Има љу­ди ко­ји
не мо­гу да на­ве­ду низ гре­хо­ва, али ко­ји ће ста­ти пред те­бе и пла­ка­ти због
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
то­га што осе­ћа­ју ка­ко су да­ле­ки од Бо­га. То је пот­пу­но дру­га ствар, то се
мо­же сма­тра­ти ис­по­ве­шћу ко­ју не­ка би ми Бог дао да не­кад и сам при­
не­сем. Али ова­кав од­нос: „Ето, до­ћи ћу, ре­ћи ћу све­ште­ни­ку не­ко­ли­ко
ства­ри за ко­је ће ми он да­ти раз­ре­шну мо­ли­тву и он­да мо­гу мир­но да се
при­че­стим”, увек ми из­гле­да да стра­шно ли­чи на то ка­ко чо­век мо­же да
про­ђе по­ред раз­ја­ре­ног, ба­цив­ши му кост: док је пас бу­де, гри­зао чо­век ће
да шмуг­не по­ред ње­га. Та­ко се и све­ште­ни­ку ба­ца у зу­бе не­ко­ли­ко грех­
чи­ћа, али си за­то вре­ме већ про­шао.
– При­че­шће је Тај­на и за­о у њој Бо ри­су­сву­је Ду­хом Све­им. У из­ве­
сном сми­слу ми има­мо ра­во на ри­су­сво Бо­а и на раз­о­вор с Њим ка
ри­су­а­мо При­че­шћу. Ура­во за­о ако ни­смо срем­ни, ни­је а нас је
сра­мо­а, ро­со је ужа­сно шо Бо увек о­ла­зи и слу­ша оно шо чо­век
о­во­ри.
– Бог до­ла­зи и слу­ша, али ми ни­смо увек у ста­њу да при­ми­мо оно што Он
да­је. По­сто­ји из­ван­ред­но и вр­ло стра­шно ме­сто код Си­ме­о­на Но­вог Бо­
Света Тајна Крштења
го­сло­ва ко­ји ка­же да ако чо­век при­ла­зи При­че­шћу ме­ха­нич­ки, без жи­вог
од­но­са пре­ма оно­ме што чи­ни, без по­ка­ја­ња, Бог Ко­ји не же­ли да чо­век
из­го­ри у при­че­шћи­ва­њу Све­тим Тај­на­ма као да вра­ћа Хлеб у ста­ње хле­
ба и чо­век до­би­ја хлеб, исти­на осве­ћен, али се не при­че­шћу­је пот­пу­ном
Тај­ном. И над овим тре­ба да се за­ми­сли­мо. У ду­хов­ном жи­во­т у је из­ван­
ред­но то што ни­кад ни­шта не би­ва ме­ха­нич­ки. Ми не мо­же­мо ме­ха­нич­
ки да се ка­је­мо, ме­ха­нич­ки да се при­че­шћу­је­мо, мо­ра­мо да се ме­ња­мо
из­ну­тра. Ако у на­ма не­ма ни­чег ду­бо­ког Бог ће се ода­зва­ти на оно што
по­сто­ји, али ако до­ла­зи­мо с осе­ћа­њем да нам у су­шти­ни ни­шта по­себ­но
ни­је по­треб­но, да би нам про­сто би­ло при­јат­но да се при­че­сти­мо, то ни­је
до­вољ­на осно­ва.
– Не­ма­ју сви а­ко уз­ви­ше­ну у­шу а би се уну­ра­шње ри­ре­ми­ли. Ми­слим
а ри­ре­ма за При­че­шће у из­ве­сној фа­зи мо­ра би­и оба­ве­зна. За мно­е
је При­че­шће о­са­ло не­ки не­ељ­ни ри­у­ал. Чо­век ни­је о­сио – „не­ма
ве­зе, мо­же се, Бо ће оро­си­и”. Је­на крај­нос је фа­ри­сеј­сво, ру­а је
о­у­но уро­шћа­ва­ње…
– Не же­лим да стек­не­те ути­сак да на­вод­но сма­трам да је при­пре­ма за При­
че­шће, на при­мер, или за Ис­по­вест уз по­моћ цр­кве­них мо­ли­та­ва не­по­
 328
треб­на и да не­ма зна­ча­ја. Са­мо сам же­лео да ка­жем да је ствар у то­ме да
се чо­век о­мо­ли, а не да иш­чи­та мо­ли­тве, то су две пот­пу­но раз­ли­чи­те
ства­ри. Као пр­во, јед­ни љу­ди се мо­ле спо­ро, дру­ги бр­зо, за­то тре­ба обра­
ти­ти па­жњу на то ка­ко чо­век мо­же да се мо­ли та­ко да до ње­го­ве ду­ше то
до­пре. За­то, кад ме не­ко пи­та од­го­ва­рам са­ве­том ко­ји је да­вао Те­о­фан
За­твор­ник: од­ре­ди ко­ли­ко вре­ме­на имаш за мо­ли­тву, поч­ни да се мо­лиш
ла­га­но, тру­де­ћи се да умом и ср­цем про­ник­неш у оно што чи­таш. Ако не­
ка реч или не­ка ре­че­ни­ца об­у­зму тво­ју ду­шу, за­па­ле ва­тру у њој, за­др­жи
се на тим ре­чи­ма, по­на­вљај их док не до­ђу до са­мих ду­би­на тво­је ду­ше и
не­мој пре­ла­зи­ти на сле­де­ће док ово не бу­де до­жи­вље­но до кра­ја. И ако се
ис­по­ста­ви да си имао по­ла са­та за мо­ли­тву и да си за ових по­ла са­та про­
чи­тао са­мо пр­вих не­ко­ли­ко ре­да­ка пр­ве мо­ли­тве или псал­ма, сма­трај да
си ис­пу­нио це­ло пра­ви­ло, за­то што је циљ пра­ви­ла да те до­ве­де пред Бо­га
у мо­ли­тве­но ста­ње и да те кроз ово мо­ли­тве­но ста­ње учи­ни за­јед­ни­ча­рем
Бо­гу. Има љу­ди ко­ји се мо­ле као да хар­фа пе­ва под ру­ком, али има љу­ди
ко­ји се мо­ле ре­ла­тив­но бр­зо или ре­ла­тив­но спо­ро и на то мо­ра­мо да ра­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
чу­на­мо. Ре­ци­мо, ја вр­ло спо­ро чи­там мо­ли­тве и да бих про­чи­тао пра­ви­ло
за При­че­шће тре­ба ми пет са­ти. Не мо­гу увек да по­све­тим то­ме пет са­ти,
мо­гу да по­све­тим не­што вре­ме­на у за­ви­сно­сти од оба­ве­за, у за­ви­сно­сти
про­сто од то­га ко­ли­ко у том тре­нут­ку имам фи­зич­ке или ду­шев­не сна­ге.
И за­то го­во­рим се­би: ево, ме­не има до­ста за то­ли­ко и то­ли­ко вре­ме­на. По
са­ве­т у Те­о­фа­на За­твор­ни­ка, на­ви­јам бу­дил­ник и мо­лим се све то вре­ме.
Ако и не ис­пу­ним це­ло пра­ви­ло у гра­ни­ца­ма овог вре­ме­на, ја сам се мо­
лио све вре­ме.
Још тре­ба да ра­чу­на­мо на то да по­не­кад за­ми­шља­мо да смо на­вод­но ду­
жни да се свом ду­шом и свим умом мо­ли­мо сва­ком мо­ли­твом ко­ја се на­
ла­зи пред на­ма. И то ни­је мо­гу­ће – про­сто за­то ако уз­ме­те мо­ли­тве­ник,
ви­де­ће­те у ве­чер­њим, у ју­тар­њим мо­ли­тва­ма, у пра­ви­лу пред При­че­шће
да је сва­ку мо­ли­тву на­пи­сао све­ти – Ва­си­ли­је Ве­ли­ки, Јо­ван Зла­то­уст
итд. Да ли мо­же­те да за­ми­сли­те да сте у ста­њу да у то­ку не­ког вре­ме­на,
ду­гог или крат­ког, уђе­те у пот­пу­но­сти у ис­ку­ство чи­та­вог ни­за све­тих,
да по­ста­не­те ње­го­ви за­јед­ни­ча­ри, као да сте по­ста­ли сва­ки од њих? На­
рав­но да ни­сте. Оно што мо­же­те да учи­ни­те је­сте да с убе­ђе­њем чи­та­те
мо­ли­тве, на при­мер, све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког. На не­ке ства­ри ко­је од­
го­ва­ра­ју на­шем већ сте­че­ном ис­ку­ству, ми ће­мо се ода­зва­ти, дру­ге мо­
же­мо да из­го­во­ри­мо по ве­ри, а за тре­ће мо­же­мо да за­мо­ли­мо Ва­си­ли­ја
Ве­ли­ког да их при­не­се Бо­гу у на­ше име за­то што ми не мо­же­мо да их
из­го­во­ри­мо чак ни по ве­ри.
Кад би­смо се та­ко од­но­си­ли пре­ма мо­ли­тва­ма ко­је чи­та­мо, ушли би­смо у
мно­го ду­бљи од­нос са све­тим ко­ји их је на­пи­сао. Мо­гли би­смо да чи­та­мо
мо­ли­тву по­ште­но, не го­во­ре­ћи Бо­гу оно што го­во­ри­мо са­мо ре­чи­ма, а
утро­бом не осе­ћа­мо, и та­да би­смо мо­гли да се мо­ли­мо у ра­зум­ним гра­ни­
329
ца­ма вре­ме­на, за­то што би­смо та­да мо­гли да се уду­би­мо. Ако пред со­бом
по­ста­ви­мо за­да­так да про­чи­та­мо це­ло пра­ви­ло кад нас но­ге ви­ше не др­
же, на­рав­но да ће­мо жу­ри­ти пре­ко ње­га. А Бог је ово пра­ви­ло то­ли­ко пу­
та чуо! Ње­му уоп­ште ни­је за­ни­мљи­во да те слу­ша ако оно не иде из твог
ср­ца, већ га са­мо де­кла­му­јеш. А ако ка­жеш две-три мо­ли­тве из ср­ца – да,
то ће до­пре­ти до Ње­га и до те­бе, што је ве­о­ма ва­жно. То је јед­но.
Дру­го што се ти­че пра­ви­ла пред При­че­шће је­сте, на при­мер, то што уна­
пред мо­же­мо да зна­мо да ће­мо се при­че­сти­ти за не­де­љу да­на. Да­кле, по­
де­ли пра­ви­ло на то­ли­ко и то­ли­ко мо­ли­та­ва на дан, с тим да па­жљи­во
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
про­чи­таш две мо­ли­тве из пра­ви­ла сва­ког да­на по ре­ду. Мо­же­мо да их
про­чи­та­мо искре­но, па­жљи­во, са сми­слом, и та­да ове мо­ли­тве по­сте­пе­но
ула­зе у нас, оне на из­ве­стан на­чин по­ста­ју на­ше мо­ли­тве, са­др­жај на­ше
ду­ше, пре­ра­ђу­ју нас, ме­ња­ју нас.
– Да ли наш у у со­све­не у­би­не ре­ба а бу­е у ко­јим ие­мо са­ми или
мо­же­мо а о­не­се­мо ис­ку­сво ру­их љу­и, мо­ли­ве ру­их љу­и, мо­ли­ве
на­ших ре­а­ка? Или је о као ка чо­век ие на су, он ие о­у­но сам?
– Ов­де по­сто­је раз­ли­чи­те стра­не. Кад же­ли­мо да сту­пи­мо у на­ше ду­би­не,
мо­же­мо да има­мо са­пут­ни­ке. Наш пр­ви са­пут­ник је Сам Го­спод, Ко­ји иде
с на­ма, као што је ишао са уче­ни­ци­ма у Ема­ус (Лк. 24, 13–35). Ми Га мо­жда
не­ће­мо пре­по­зна­ти, на­рав­но, не­ће­мо Га ви­де­ти, али је Он Се­бе на­звао пу­
тем, жи­во­том и исти­ном (Јн. 14, 6). Осим то­га, дат нам је ан­ђео-чу­вар, ко­ји
нас упу­ћу­је, ако ослу­шку­је­мо сво­ју са­вест. Још, с дру­ге стра­не, мо­же­мо да
учи­мо ка­ко се од­ла­зи у ду­би­не, ка­ко се ослу­шку­је исти­на, од под­ви­жни­
ка, од све­та­ца, или про­сто од дру­гих љу­ди ко­ји су на истом овом пу­т у, од
Света Тајна Крштења
на­ших са­пут­ни­ка. За­то ни­ка­да ни­смо са­ми, али тре­ба да бу­де­мо спрем­ни
да оде­мо у сво­је ду­би­не и да на­ђе­мо се­бе са­ме. И ту по­сто­ји мо­ме­нат да
не­ма ша­блон­ског „ја”, не­ма та­квог „ја” ко­је је уни­вер­зал­но, ко­јем би чо­век
мо­гао да по­дра­жа­ва или да се на ње­га угле­да. Сва­ки чо­век је ап­со­лут­но
је­дин­ствен и не­по­но­вљив, за­то сва­ко од нас иде за­јед­нич­ким пу­те­ви­ма и
ујед­но иде та­мо где се са­мо он и Бог сре­ћу.
Не мо­гу то ле­по да об­ја­сним, али ћу на­ве­сти је­дан при­ми­ти­ван при­мер. Кад
љу­де по­зна­је­мо по­вр­шно, мо­же­мо да опи­ше­мо њи­хо­ву спо­ља­шњост – ви­
си­ну, бо­ју ко­се и очи­ју, оде­ћу, глас. Ако их зна­мо ма­ло ви­ше, мо­же­мо да
го­во­ри­мо о њи­хо­вом уму или о њи­хо­вом ср­цу. Али што ви­ше по­зна­је­мо
чо­ве­ка тим ма­ње мо­же­мо да ка­же­мо не­што о ње­му у це­ли­ни, за­то што
сва­ки пут кад по­но­во же­ли­мо да ка­же­мо не­што о ње­му тре­ба­ло би не­што
да по­пра­ви­мо, и ис­прав­ки има све ви­ше и ви­ше и ви­ше. Се­ћам се ка­ко ми
је мај­ка пред смрт ре­кла: „Цео жи­вот смо про­жи­ве­ли за­јед­но, то­ли­ко те
ду­бо­ко по­зна­јем, а ни­шта не бих мо­гла да ка­жем о те­би, за­то што би тре­
ба­ло ре­ћи све, а све се не мо­же ре­ћи од­јед­ном.” Ми­слим да ов­де по­сто­ји
не­што што мо­же да нам по­мог­не у тра­га­њу за са­мим со­бом. Ми има­мо
раз­ли­чи­те сло­је­ве у ко­ји­ма при­па­да­мо це­лом чо­ве­чан­ству, сво­јој на­род­
 330
но­сти, сво­јим пре­ци­ма, сво­јој Цр­кви итд., а у из­ве­сном тре­нут­ку по­сто­је
са­мо Бог и ду­ша, ни­ку­да се не мо­же оти­ћи, чо­век не мо­же да се при­ве­де
са­мом се­би, мо­же му се да­ти са­мо хра­брост и на­дах­ну­ће да иде у ду­би­ну.
Али ако до­ђе до ове ду­би­не, ви­ше га ни­је страх, за­то што се не ра­ди о то­ме
да се по­гру­жа­ва у по­мр­чи­ну, не­го да иде пре­ма све­тло­сти.
– Не раз­у­мем у о­у­но­си оно шо се о­во­ри­ли о Ду­ху Све­ом. Он р­во
ре­ба а о­ђе а би нам са­вио на зна­ње на че­му а ра­и­мо ако ни­ша не
ви­и­мо. С ру­е сра­не, Он не мо­же а о­ђе за­о шо ни­смо очи­шће­ни.
– Ми­слим да ов­де ни­је пи­та­ње то­ли­ко у очи­шће­њу ко­ли­ко у гла­ди и же­љи
да Он до­ђе. Те­о­фан За­твор­ник на јед­ном ме­сту ка­же да је Све­ти Дух као
оке­ан ко­ји уда­ра о сте­ну. Ако га сте­на не при­ма, он не мо­же и не­ће да је
на­те­ра да га при­ми. Али с дру­ге стра­не, ако про­сто ви­че­мо од бо­ла, од
уса­мље­но­сти, од че­жње и го­во­ри­мо да не­ма пу­та осим Бо­га, без об­зи­ра
да ли смо чи­сти или ни­смо – Бог ће до­ћи, за­то што је Бог до­шао да спа­се
гре­шни­ке, а не пра­вед­ни­ке.
– Го­во­ри­ли се о чи­а­њу Је­ван­ђе­ља. Ка Хри­сос ро­о­ве­а, о у ме­ни
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
иза­зи­ва ве­о­ма ја­ка осе­ћа­ња, а ка се ро­со о­во­ри о не­ким ра­ња­ма, на­
ри­мер, ка­ко је на­хра­нио на­ро уз о­моћ не­ко­ли­ко хле­бо­ва или ка­ко је
ишао о во­и, ови ре­ну­ци у ме­ни не иза­зи­ва­ју осе­ћа­ње и о­жи­вљај као,
ре­ци­мо, Ње­о­ва ро­о­ве ре­чи­ма. Да ли су ови мо­мен­и ро­со сим­во­ли
или су за­и­са ре­ал­ни о­а­ђа­ји?
– Схва­там ва­ше пи­та­ње и схва­там раз­дво­је­ност. Ми­слим да има ме­ста ко­ја
тре­ба да за­о­би­ђе­мо док, мо­же се ре­ћи, не са­зри­мо да би­смо у њи­ма ви­де­
ли не­што што ра­ни­је ни­смо ви­де­ли. Ја не сум­њам у то да је Хри­стос мо­гао
да иде по во­ди, не сум­њам у то да је мо­гао да на­хра­ни на­род са два хле­ба,
али да ка­жем да је то за ме­не исто то­ли­ко убе­дљи­во као ове или оне Ње­го­
ве по­у­ке – не мо­гу, за­то што од ових до­га­ђа­ја до­би­јам лек­ци­ју ко­ја је ви­ше
не­го исто­риј­ска чи­ње­ни­ца. Не же­лим да ка­жем да не ве­ру­јем у Бо­га, не­го
же­лим да ка­жем да је при­ча о то­ме ка­ко је Хри­стос при­звао Сво­је уче­ни­ке
да да­ју све што има­ју ка­ко би на­хра­нио љу­де, би­ло мо­гу­ће, и то мо­же да
нам бу­де лек­ци­ја да ће­мо, ако да­мо све сво­је, мо­ћи да учи­ни­мо хи­ља­ду
пу­та ви­ше не­го што уми­шља­мо кад ску­пља­мо по мр­ви­цу у на­ди да ће­мо
на­хра­ни­ти глад­ног. Док сам још био мла­дић схва­тио сам да сам, ако за се­
бе ко­ри­стим ви­ше не­го што ми тре­ба, ло­пов, за­то што би све ово су­ви­шно
не­ко­ме мо­гло да ко­ри­сти. То је је­ди­но што сам схва­тио у том слу­ча­ју. Исто
се мо­же ре­ћи и за ко­ра­ча­ње по во­ди. За нас мо­же би­ти бит­но оно што до
нас сад до­пи­ре. Из при­че о ко­ра­ча­њу по во­ди сам схва­тио да се Хри­стос
на­ла­зио у оној тач­ки у ко­јој су се су­сре­та­ле све си­ле бу­ре и Он је у њој
ста­јао не­по­крет­но и да Пе­тар ни­је по­чео да гле­да та­ла­се и да раз­ми­шља о
то­ме да ће се уто­пи­ти, и да је гле­дао Хри­ста, не­сум­њи­во би до­шао.
И то се де­ша­ва у ма­лом. Чи­ни ми се да сам вам при­чао сра­мо­тан слу­чај о се­
би ка­ко сам за вре­ме ра­та ишао из јед­ног ме­ста у дру­ги ме­ди­цин­ски пункт
331
с ве­о­ма те­шким бре­ме­ном ле­ко­ва и ин­стру­ме­на­та, вре­ме је би­ло ужа­сно,
бљу­зга­ви­ца да се не мо­же про­ћи, ки­ша, хлад­но­ћа, ноћ. Ишао сам и ишао
и у јед­ном тре­нут­ку сам по­ми­слио: не мо­гу ви­ше! Сад ћу да лег­нем у бла­то
и да се на­спа­вам. И у том тре­нут­ку ми је па­ло на па­мет – мо­же­те ми­сли­ти
да је то све­то­гр­ђе, али ми је па­ло на па­мет: а да ли је Хри­стос ле­гао на пу­т у
за­то што је крст био пре­те­жак?.. Ни­сам ле­гао у бла­то и кре­нуо сам да­ље,
до ме­ста пре­ма ко­јем сам ишао, оно се на­ла­зи­ло на сто ме­та­ра од ме­ста
на ко­јем бих ле­гао, не до­шав­ши до ње­га. Ми­слим да те мо­мен­те мо­же­мо
да схва­ти­мо, од­но­сно да их пре­ве­де­мо на свој је­зик, на свој ни­во.
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
– Ка­ко схва­и­и а је Бо, Ко­јем ни­ша ни­је о­реб­но, мо­ао о­ли­ко а
за­во­ли све и о „о­ли­ко” а це­ло Се­бе а овом све­у?
– Чи­ни ми се (иако као и сви ми, знам ма­ло, ако уоп­ште не­што знам) да је
са­ма су­шти­на љу­ба­ви у то­ме да се чо­век у це­ло­сти да дру­гом. У тра­гич­
ном све­т у у ко­јем жи­ви­мо ва­же ре­чи Спа­си­те­ља: Ни­ко не­ма ве­ће љу­ба­ви
од оно­га ко да свој жи­вот за дру­гог (Јн. 15, 13). Али у све­т у, чак и оном ко­ји
још ни­је пао, по­сто­ји овај мо­ме­нат: свет је ство­рен да би уз­ра­стао у пу­
но­т у сре­ће, бла­жен­ства, све­ти­ње, ве­ли­чи­не и то мо­же да се до­го­ди са­мо
ако Бог це­лог Се­бе да овом све­т у. Бог свет ства­ра да би по­сто­ја­ла тво­ре­
ви­на ко­ја мо­же да по­де­ли с Њим ово бла­жен­ство, у ко­јем ни у че­му не­ма
не­до­стат­ка, да уђе у ову пу­но­т у жи­во­та, не са­мо по­сто­ја­ња, већ ли­ку­ју­ће
свет­ко­ви­не Жи­во­та с ве­ли­ким „Ж”.
– Же­лео бих а схва­им: зар смо о­ре све ра­зно­вр­сно­си ре­ли­и­ја и ве­ро­
ва­ња на зе­мљи са­мо ми има­ли о­ли­ку сре­ћу а о­зна­је­мо исин­ско Бо­а?
А ша је с ру­и­ма? Јер, зе­маљ­ска ку­ла је ве­ли­ка…
Света Тајна Крштења
– Ми­слим да се мо­же ре­ћи: Бог ни­шта, ни­ко­га ни­је ство­рио за по­ги­бао, Он
је ство­рио цео свет и пу­шта у жи­вот, по­зи­ва на жи­вот све љу­де, с тим
да они на овај или онај на­чин у сво­је вре­ме на­ђу пу­но­т у жи­во­та у Ње­му
Са­мом. Ми твр­ди­мо јед­но (по че­му се хри­шћа­ни раз­ли­ку­ју од дру­гих
ре­ли­ги­ја): да је у из­ве­сном исто­риј­ском тре­нут­ку Сам Бог по­стао Чо­
век, при­мив­ши те­ло од Пре­чи­сте Дје­ве Ма­ри­је, да се Бог с чо­ве­чан­ством
сје­ди­нио ре­ал­но, да нам је кроз ово сје­ди­ње­ње по­ка­за­на сва ду­би­на, сва
нео­б­у­хват­на ши­ри­на чо­ве­ка, ко­ји ни­је спо­со­бан са­мо да по­ста­не ме­сто
пре­би­ва­ња Бо­га, већ је у ста­њу да се та­ко сје­ди­ни с Бо­гом да сам би­ва обо­
жен. И у овом сми­слу се раз­ли­ку­је­мо од дру­гих ре­ли­ги­ја: да, ми ве­ру­је­мо
да је Бог по­стао чо­век, ми ве­ру­је­мо да чо­век мо­же да се пре­о­бра­зи у са­мој
сво­јој људ­ској при­ро­ди, да мо­же да се сје­ди­ни с Бо­гом.
То не зна­чи да од­ба­цу­је­мо дру­ге. Ве­ро­ват­но се се­ћа­те ме­ста у Је­ван­ђе­љу, на
ко­јем је ре­че­но да су Хри­сто­ви уче­ни­ци сре­ли чо­ве­ка ко­ји је чи­нио чу­да
Хри­сто­вим име­ном и да су му то за­бра­ни­ли за­то што ни­је ишао с њи­ма
– он ни­је био у дру­жи­ни ко­ја је окру­жи­ва­ла Хри­ста. И Спа­си­тељ им је
од­го­во­рио: не­мој­те бра­ни­ти ни­ко­ме. Ни­ко ко чи­ни чу­до Мо­јим име­ном
ни­је Ми туђ (Мк. 9, 39).
 332
Ми­слим да је тач­но ми­шље­ње да
ни­ко не мо­же да ка­же да зна Бо­га
ако Га ни­је срео, ако се ни­је до­та­
као Ње­го­ве ри­зе, ко ни­је имао ово
у лич­ном жи­вот­ном ис­ку­ству. И
ако је та­ко не мо­же­мо да твр­ди­мо
да љу­ди дру­ге ве­ре, ко­ји по­не­кад
уоп­ште не схва­та­ју на­шу ве­ру, ко­
ји су јој ту­ђи или је чак про­га­ња­ју,
уоп­ште не зна­ју Бо­га. А ако зна­ју
Бо­га, за њих по­сто­ји пут у веч­ни
жи­вот, за­то што се веч­ни жи­вот
са­сто­ји у то­ме да чо­век зна Бо­га.
Ре­ћи ћу чак и ви­ше, али сад го­
во­рим, ка­ко апо­стол Па­вле пи­ше
(1 Кор. 4, 10), без­ум­но, у сми­слу да
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
то мо­же­те по­гре­шно да схва­ти­те.
Јед­ном су мо­је ре­чи пре­при­ча­не у
Грч­кој не­ко­ме и иза­шао је ве­ли­ки
чла­нак о то­ме да је „ми­тро­по­лит Су­ро­шки Ан­то­ни­је – је­ре­тик: он твр­ди
да је Хри­стос био без­бо­жник”. Же­лим то да вам об­ја­сним.
Јед­на од ства­ри ко­је ме за­па­њу­ју у је­ван­ђељ­ском ка­зи­ва­њу о ра­за­пи­ња­њу
Хри­ста Спа­си­те­ља је­су Ње­го­ве ре­чи: Бо­же Мој! Бо­же Мој! За­шо си ме
оса­вио? (Мт. 27, 46). То су Ње­го­ве ско­ро по­след­ње ре­чи, сле­де­ће су: Свр­ши
се! (Јн. 19, 30), све је учи­ње­но, оно­ме што се де­си­ло не мо­же се ни­шта до­да­
ти… Мо­же­мо да се за­ми­сли­мо над тим шта оне зна­че. Хри­стос ни­је био
без­гре­шан са­мо по Свом Бо­жан­ству, већ и по Сво­јој људ­ској при­ро­ди. С
Ова­пло­ће­њем су са­ма те­ле­сност, са­ма људ­ска при­ро­да Мла­ден­ца Хри­ста
би­ли ван гра­ни­ца сва­ког гре­ха, за­то што се грех у сво­јој осно­ви са­сто­ји у
на­шем одва­ја­њу од Бо­га, у от­па­да­њу, кад га чи­ни­мо по сло­бод­ној во­љи,
или про­сто у одва­ја­њу, ко­је нас због без­у­мља, због не­схва­та­ња одва­ја од
Бо­га. И у то­ку це­лог свог жи­во­та Хри­стос је био пу­но­та чо­ве­чан­ства, од­
но­сно са­вр­шен­ства чо­ве­ка ка­кав је чо­век при­зван да бу­де, и пу­но­та Бо­га,
Ка­кав је Он од по­чет­ка и за­у­век. На дан кр­ште­ња, као што сам већ по­ку­
шао да вам об­ја­сним, Хри­стос је узео на Се­бе све по­сле­ди­це гре­ха, а да
Сам ни­је по­стао гре­шник. Он је узео на Се­бе све што је грех по­ву­као за
со­бом, а у осно­ви – смрт­ност. И на кр­сту, кад је био рас­пет за људ­ски род,
кад је да­вао Свој жи­вот да би спа­сио сав људ­ски род, Он је мо­рао да по­
ста­не за­јед­ни­чар у по­след­њем ужа­су. Ни­је мо­гао да умре дру­га­чи­је осим
из­гу­бив­ши Бо­га, из­гу­бив­ши је­дин­ство с Њим, не у он­то­ло­шком сми­слу,
од­но­сно не у објек­тив­ном сми­слу као да је из­гу­био оп­ште­ње с Оцем и
да је Сам пре­стао да бу­де Бог, већ по об­ја­шње­њу оца Со­фро­ни­ја, кроз
333
ме­та­фи­зич­ку не­све­сти­цу, тре­ну­так кад Му је људ­ска при­ро­да за­кло­ни­ла
ви­ђе­ње оно­га што Он Сам је­сте и то­га ка­ко је је­дин­ствен с Оцем. И он је
умро од то­га, умро је на­шом смр­ћу, смр­ћу чи­та­вог чо­ве­чан­ства по­де­лив­
ши с на­ма је­ди­ну основ­ну тра­ге­ди­ју би­ћа – без-бож­је, одво­је­ност од Бо­га,
гу­би­так Бо­га. И кад сам го­во­рио о то­ме о без-бож­ју, на­рав­но, ни­сам хтео
да ка­жем да је Хри­стос пре­стао да ве­ру­је у Бо­га, да Га се од­ре­као или да
је от­пао од Ње­га у гре­ху, већ да је у из­ве­сном тре­нут­ку по про­ми­са­о­ном
деј­ству Бо­га и Оца у Сво­јој људ­ској при­ро­ди из­гу­био свест о то­ме шта Он
је­сте у од­но­су на Бо­га и Оца.
Миτроπолиτ Анτоније (Блум)
И чи­ни ми се (ово има ве­зе с пи­та­њем) да ни­је­дан без­бо­жник на зе­мљи,
ни­је­дан чо­век ко­ји је из­гу­био Бо­га, ни­је­дан чо­век ко­ји се Бо­га од­ре­као
из фи­ло­соф­ских или дру­гих раз­ло­га, да ни­је­дан ова­кав без­бо­жник не
по­зна­је до та­кве ду­би­не и ап­со­лут­но­сти шта зна­чи би­ти ли­шен Бо­га као
Хри­стос. И за­то ми се чи­ни да ни уну­тра, у гра­ни­ца­ма ис­ку­ства Са­мог
Хри­ста, не­ма ни­јед­ног без­бо­жни­ка ко­јег Хри­стос не мо­же да схва­ти и
ко­јем ни­је по­стао за­јед­ни­чар у овом стра­шном тре­нут­ку. Не знам ка­ко
то мо­же да се де­си, али сам убе­ђен у то да ће до­ћи вре­ме кад ће се сва
тво­ре­ви­на сје­ди­ни­ти с Бо­гом у свет­ку­ју­ћем по­бе­до­но­сном мо­мен­т у, кад
ће Бог про­же­ти све, кад Бо бу­е све у све­му (1 Кор. 15, 28).
Ов­де се мо­же по­ста­ви­ти пи­та­ње о гре­ху: зар грех мо­же да уђе у Цар­ство Не­
бе­ско? Не, не мо­же, али мно­ги љу­ди, има их за­и­ста ја­ко мно­го, пред сво­ју
смрт по­ста­ју све­сни сво­је гре­хов­но­сти, за­то што се од­јед­ном пред њи­ма
по­ста­вља пи­та­ње о то­ме ка­кви су би­ли и ка­ква је би­ла ду­би­на жи­во­та.
Де­ша­ва се, чи­ни ми се, да се по­сле смр­ти чо­век на­ђе ли­цем у ли­це с Бо­гом,
Света Тајна Крштења
са са­вр­шен­ством, с пу­но­том у лич­но­сти Спа­си­те­ља Хри­ста, да се на­ђе ли­
цем у ли­це са оним што је био при­зван да бу­де. Пред њим је по­ка­за­на сва
нео­пи­си­ва ле­по­та и нео­пи­си­ва ве­ли­чи­на чо­ве­ка, и у овом тре­нут­ку чо­век
мо­же с ужа­сом да се трг­не, да схва­ти ша је учи­нио и да се по­ка­је.
– Још је­но и­а­ње: за­шо се а­ко мно­о у­у­је збо о­а шо о­со­је раз­
ли­чи­е хри­шћан­ске цр­кве, иако сви зна­ју ка­ко се о е­си­ло и а је сва­ка
ру­а ве­за­на за сво­је об­ре­е и а ни­ко о њих не­ма на­ме­ру а се ме­ња? Мо­
жа о ов­е ни­је ни о­реб­но, са­мо ка би љу­ски о­но­си би­ли о­бри…
– У нај­кра­ћем, мо­гли би­смо да ци­ти­ра­мо Хо­мја­ко­ва. Он по­ста­вља пи­та­ње о
то­ме да ли је ва­жна чи­сто­та ве­ро­у­че­ња, чи­сто­та хри­шћан­ске про­по­ве­ди –
зар ни­је до­вољ­но вр­ло ма­ло да би чо­век ушао у Цар­ство Бо­жи­је? И ње­гов
од­го­вор је: по тан­ком ле­ду је­дан чо­век мо­же ла­ко и успе­шно да пре­тр­чи,
али ар­ми­ја се не мо­же пре­ве­сти по тан­ком ле­ду с јед­ног кра­ја је­зе­ра на
дру­ги. И ов­де по­сто­ји вр­ло ва­жан мо­ме­нат. За спа­се­ње све­та, за то да би
сва­ки чо­век у је­ван­ђељ­ској ре­чи и про­по­ве­ди мо­гао да на­ђе од­го­вор за
се­бе са­мог, по­треб­на је пу­но­та овог Је­ван­ђе­ља.
Са ру­ског пре­ве­ла Ма­ри­на То­дић
 334
Паријарх срски Павле
ОДГОВОРИ НА НЕДОУМИЦЕ
О СВЕТОЈ ТАЈНИ КРШТЕЊА
КРШТЕЊЕ ДЕТЕТА НЕКРШТЕНИХ РОДИТЕЉА
П И­ТА­ЊЕ: Да ли све­ше­ник ре­ши и чи­ни ка­нон­ски ре­су ако о­би­је
а кр­си е­е ро­и­е­ља ко­ји и са­ми ни­су кр­ше­ни?
ОД­ГО­ВОР: Кад је већ реч о кр­ште­њу де­це, да нај­пре украт­ко по­но­ви­мо
оно што смо већ о то­ме пи­та­њу ре­кли у јед­ном ра­ни­јем од­го­во­ру, да би
се ја­сни­је ви­део пра­во­слав­ни став у тој ства­ри, јер је би­ло и ра­ни­је, а
има и са­да, по­је­ди­них хри­шћан­ских сек­ти ко­је од­ри­чу по­тре­бу њи­хо­вог
кр­ште­ња.
На осно­ву Све­тог Пи­сма и Све­тог пре­да­ња, Пра­во­слав­на цр­ква учи да кр­
ште­ње де­це по­сто­ји од апо­стол­ских вре­ме­на. У је­ван­ђел­ској на­у­ци Го­спод
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
је ви­ше пу­та ста­вио спа­се­ње сви­ју у за­ви­сно­сти од кр­ште­ња: Ко бу­де имао
ве­ру и кр­сти се би­ће спа­сен (Мр. 16, 16); ако се ко не ро­ди во­дом и Ду­хом,
не мо­же ући у Цар­ство не­бе­ско (Јов. 3, 5), итд. У Де­ли­ма апо­стол­ским ве­ли
се: А кад се кр­сти она (Ли­ди­ја) и сва ку­ћа ње­зи­на (Д. ап. 16, 15). Слич­но се
ве­ли и о кр­ште­њу там­ни­ча­ра у Фи­ли­пи­ма: И од­мах се кр­сти он и сви ње­
го­ви (Д. ап. 16, 33). Апо­стол Па­вле по­ми­ње да је кр­стио цео дом Сте­фа­нин (1
Кор. 1, 16). Ове до­мо­ве сва­ка­ко ни­с у са­чи­ња­ва­ли са­мо од­ра­сли не­го и де­ца.
Да њих ни­је тре­ба­ло кр­шта­ва­ти не­с ум­њи­во би све­ште­ни пи­сци зна­ли
ис­та­ћи тај прин­цип и ре­ћи: И кр­сти се сав дом… сем де­це – кад су зна­ли
то ка­за­ти у опи­су Хри­сто­вог чу­да хра­ње­ња 5000 љу­ди са пет хле­бо­ва, где
то из­у­зи­ма­ње де­це (и же­на) не­ма дог­мат­ски зна­чај, не­го са­мо ис­ти­ца­ње
ве­ли­чи­не чу­да у ве­ли­чи­ни бро­ја на­хра­ње­них са пет хле­бо­ва.
Да де­ца у ду­би­ни сво­га би­ћа осе­ћа­ју си­лу бла­го­да­ти Бож­је, те и зна­чај тај­не
кр­ште­ња и дру­гих, по­ка­зу­је при­мер још не­ро­ђе­ног Пре­те­че Јо­ва­на ко­ји
за­и­гра ра­до­шћу у Је­ли­са­ве­ти­ној утро­би, осе­тив­ши до­ла­зак тек за­че­тог
Го­спо­да Ису­са у утро­би Све­те Дје­ве (Лк. 1, 41, 44). По­ред то­га, по­сто­је и пи­
сме­на све­до­чан­ства ста­рих пи­са­ца о кр­ште­њу де­це у ста­рој Цр­кви, ко­ја
до­се­жу до II ве­ка.1
Као што на­ве­до­смо, пре­ма ре­чи Го­спод­њој, кр­ште­ње је услов спа­се­ња. Оно
зна­чи ка­ле­мље­ње но­во­кр­ште­ног на жи­ви чо­кот – Хри­ста, ди­вље ма­сли­
не на пи­то­му. Оно је та­ко вра­та спа­се­ња. Сто­га 37. ка­нон Све­тог Јо­ва­на
По­сни­ка (+595. г.) пре­ти ка­зном ро­ди­те­љи­ма хри­шћа­ни­ма чи­је де­те умре
не­кр­ште­но: „Ако не­ма­ром ро­ди­те­ља умре де­те без кр­ште­ња, ро­ди­те­љи се
ли­ша­ва­ју при­че­шћа три го­ди­не, је­ду­ћи су­во за то вре­ме и пре­кла­ња­њем
1 Уп. Гла­сник СПЦ, из 1982. год., бр. 4, стр. 97.
335
ко­ле­на, пла­чем и пре­ма мо­ћи ми­ло­сти­њом да Бо­га уми­ло­сти­вљу­ју, чи­не­
ћи сва­ки дан по 40 ме­та­ни­ја”.1
Но по­став­ши хри­шћа­нин Све­том тај­ном кр­ште­ња, но­во­кр­ште­ни се не мо­
же за­до­во­љи­ти са­мо ти­ме што је по­стао члан Цр­кве Хри­сто­ве. Нео­п­ход­но
је да он, ко­ри­сте­ћи се жи­во­твор­ним со­ко­ви­ма чо­ко­та, бу­де пло­до­но­сна
ло­за ко­ја уз­ра­ста у до­бру и род до­но­си: Ко оста­не у ме­ни и ја у ње­му, тај
ће ро­ди­ти мно­ги род… Сва­ку ло­зу ко­ја не ра­ђа се­че је (Отац мој) (Јов. 15,
5, 2). Бла­го­дат­ну по­моћ за уз­ра­ста­ње и на­пре­до­ва­ње у до­бру Цр­ква пру­жа
но­во­кр­ште­ном од­мах по кр­ште­њу, у Све­тој тај­ни ми­ро­по­ма­за­ња и Све­
тој тај­ни при­че­шћа. Од­ра­стао чо­век ко­ји по­сле кр­ште­ња не би по­ка­зао и
до­бра де­ла, као пло­до­ве сво­је ве­ре и жи­во­твор­них со­ко­ва ко­је при­ма од
Паτријарх срπски Павле
Хри­ста, од кр­ште­ња не­ће има­ти ни­ка­кве ко­ри­сти, не­го као су­ва ло­за или
не­плод­на смо­ква би­ће од­се­чен од те­ла Цр­кве.
Сто­га је нео­п­ход­но да се од­ра­стао но­во­кр­ште­ни стал­но по­у­ча­ва у на­у­ци
Хри­сто­вој, све ду­бље да по­ни­ре у њу, ка­ко би мо­гао, жи­ве­ћи њо­ме, све
ви­ше и ви­ше да се мо­рал­но уз­ди­же. Исто је та­ко нео­п­ход­но да кр­ште­но
де­те бу­де вас­пи­та­ва­но у хри­шћан­ској на­у­ци, па­ра­лел­но са уз­ра­ста­њем
и мо­ћи ра­су­ђи­ва­ња, ка­ко би је и оно мо­гло оства­ри­ва­ти и она по­сто­ја­ла
све ви­ше ре­гу­ла­тив ње­го­вог жи­во­та. Га­ран­ци­ја за хри­шћан­ско вас­пи­та­ње
кр­ште­ног де­те­та тре­ба да бу­ду ро­ди­те­љи, а ако би они за­та­ји­ли, или би­ли
за то не­спо­соб­ни, ту ду­жност оба­ве­зан је да из­вр­ши кум, јер је то је­дан
од глав­них раз­ло­га уста­но­ве кум­ства у Цр­кви.2
Из то­га би­ва ја­сно да ако ро­ди­те­љи и ку­мо­ви, при кр­ште­њу де­те­та, има­ју
у ви­ду не­ке дру­ге раз­ло­ге, а не жи­вот у Хри­сту но­во­кр­ште­но­га и ње­го­во
Одговори на недоумице о Тајни Крштења
спа­се­ње, и вас­пи­та­ју га та­ко да он од хри­шћан­ске на­у­ке не на­у­чи ни­шта,
те се и по жи­во­т у не раз­ли­ку­је од не­хри­шћа­на, та­кво кр­ште­ње не би кр­
ште­но­ме би­ло од ко­ри­сти, и све­ште­ник би бо­ље учи­нио да га не из­вр­ши.
У до­ба Бла­же­ног Ав­гу­сти­на, не­ки ње­го­ви са­вре­ме­ни­ци, уве­ре­ни у це­леб­ну
моћ во­де кр­ште­ња, до­но­си­ли су сво­ју де­цу да се кр­сте оче­ку­ју­ћи од то­га
ис­це­ље­ње од те­ле­сних бо­ле­сти од ко­јих су де­ца па­ти­ла, а не ду­хов­ну бла­
го­дат од при­са­је­ди­ње­ња са Хри­стом, што је сваг­да нај­ва­жни­је.3 Из доц­ни­
јег вре­ме­на по­знат је слу­чај не­ких Је­вре­ја, ко­ји „по­став­ши кри­ви у не­ким
ства­ри­ма, па хо­те­ћи да из­бег­ну од­го­вор­ност при­ла­жа­ху пра­во­слав­ној ве­
ри”, ка­ко ве­ли Вал­са­мон, и кр­шта­ва­ху се на­ста­вља­ју­ћи тај­но да и да­ље
1 Пи­да­ли­он изд. „Астир”, Ати­на 1970, 712; Н. Ми­лаш, Пра­ви­ла Прав. цр­кве с ту­ма­че­њи­ма,
Н. Сад 1895, II 514. У Но­мо­ка­но­ну при Ве­ли­ком Треб­ни­ку, на­во­ди се овај про­пис као 68.
пра­ви­ло, под име­ном „Иже в Хал­ки­до­ње Свја­тих отец”; „Ако ичи­је де­те због не­мар­но­сти
умре не­кр­ште­но, три го­ди­не да се не при­че­сти и сва­ки дан да чи­ни 200 ме­та­ни­ја и да по­
сти по­не­де­љак, сре­ду и пе­так. Ако ли су по­хи­та­ли све­ште­ни­ку, а све­ште­ник бу­де не­ма­ран,
грех је све­ште­ни­ков.”
2 Уп. Гла­сник исти, стр. 95
3 Уп. П. Трем­бе­лас, Ми­крон Ев­хо­ло­ги­он, Ати­на 1955, стр. 6, 7.
 336 337

жи­ве је­вреј­ски. Сед­ми ва­се­љен­ски са­бор, сво­јим 8. ка­но­ном, на­ре­ђу­је да че­сто би­ва, уме­сто ве­ре до­спе се
се та­кви не при­ма­ју у пра­во­слав­ну за­јед­ни­цу, ни у цр­кву, ни на мо­ли­тву… до су­је­вер­ја, ко­је он­да по­ву­че чо­
ни­ти да им се де­ца кр­шта­ва­ју”.1 Исто та­ко, не­ки ма­ло­а­зиј­ски Агар­ја­ни тра­ ве­ка до ина­че не­при­хва­тљи­вих
жа­ху од пра­во­слав­них све­ште­ни­ка да им кр­сте де­цу, али не за­то што су ком­про­ми­са.
ве­ро­ва­ли да је кр­ште­ње „очи­шће­ње од сва­ке пр­љав­шти­не ду­хов­не и узрок Раз­у­ме се, кад де­те до­ђе до пу­но­лет­
све­тло­сти бо­жан­ске и осве­ће­ње”, не­го „због те­ле­сног ле­че­ња”, тј. ка­ко са­ми ства, упо­зна се са хри­шћан­ством,
го­во­ра­ху, да се осло­бо­де од де­мо­на, и што кр­ште­ни има­ју дру­ги ми­рис не­го усво­ји га и по­же­ли да се кр­сти,
не­кр­ште­ни.2 На то­ме су и оста­ја­ли, не­ва­спи­та­ва­ју­ћи ту де­цу хри­шћан­ски, оно о се­би са­мо од­лу­чу­је и кр­
те се она као од­ра­сла, сво­јим жи­во­том и вла­да­њем, ни у че­му ни­су раз­ли­ шта­ва се за ве­ру ко­ју са­да мо­же
ко­ва­ла од де­це не­кр­ште­не. Упи­тан да ли та­кво кр­ште­ње има ка­квог зна­ча­ја из­ра­зи­ти, без об­зи­ра на ве­ру или
за ту де­цу, ца­ри­град­ски па­три­јарх Лу­ка (1156–1169. год.), са Си­но­дом пре­ не­ве­ро­ва­ње ро­ди­те­ља. Но мо­же

Паτријарх срπски Павле

су­ди да ова­кво кр­ште­ње не­ма ни­ка­квог зна­ча­ја, не­го да их, ако истин­ски се де­си­ти да и од­ра­сли по­тра­же
же­ле да по­ста­ну хри­шћа­ни, кад од­ра­сту тре­ба по­но­во кр­сти­ти.3 кр­ште­ње из раз­ло­га овог све­та:
По­треб­но је, да­кле, да све­ште­ник има уве­ре­ње да ро­ди­те­љи и ку­мо­ви зна­ју По­што су кр­ште­на бра­ћа и се­стре,
шта је кр­ште­ње и да ће де­те вас­пи­та­ва­ти у пра­во­слав­ној ве­ри. А ако су у са­мо сам ја остао не­кр­штен, то
то не­до­вољ­но упу­ће­ни, да их по­у­чи. До­ду­ше, и не­кр­ште­ни ро­ди­те­љи мо­ хо­ћу да бу­дем као и дру­ги! Или:
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву

гу да­ва­ти та­ква обе­ћа­ња, али ка­ко ће то они мо­ћи из­ве­сти, и ка­ко ће то
хте­ти из­вр­ши­ти кад са­ми не­ће да се кр­сте. Ка­ко ће мо­ћи де­те вас­пи­та­ва­ти
хри­шћан­ски кад са­ми не же­ле да бу­ду хри­шћа­ни, ја­сно је са­мо по се­би.
У ова­квом слу­ча­ју све­ште­ник тре­ба да ис­пи­та раз­ло­ге због ко­јих они же­
ле да кр­сте сво­је де­те. Нај­ве­ро­ват­ни­је ће то би­ти због не­чег спо­ља­шњег,
не­бит­ног, нпр. ако ра­де у ино­стран­ству због бе­не­фи­ци­ја ко­је би у та­квом
слу­ча­ју има­ли; или због ка­кве те­шке бо­ле­сти, или су­је­вер­ја, нпр. ова­квог
о ко­ме сам не­дав­но чуо. У јед­ном гра­ду за­пад­не Ср­би­је, дво­је мла­дих до­ђу
Ја сам Ср­бин, а Ср­бин не­кр­штен
не би­ва! Или: Био сам у дру­гим зе­мља­ма и ви­део да сви на­ро­ди др­же сво­
ју ве­ру. Па и код нас, ка­то­ли­ци се сви кр­шта­ва­ју, му­сли­ма­ни сви су­не­те,
па хо­ћу и ја да се кр­стим, итд. Све­ште­ник ко­ји би због ова­квих мо­ти­ва
од­био не­ко­га да кр­сти не би био ка­нон­ски од­го­во­ран, шта­ви­ше, учи­нио
би пре­ступ ако би кр­ште­ње из­вр­шио са­мо због ова­квих, хри­шћан­ски не­
при­хва­тљи­вих раз­ло­га. Сви­ма ко­ји са ова­квим по­бу­да­ма при­ла­зе Цр­кви
све­ште­ник је ду­жан да из­ло­жи пра­ви сми­сао кр­ште­ња и бла­го­да­ти Бож­је

Одговори на недоумице о Тајни Крштења

све­ште­ни­ку из­ја­вив­ши да же­ле да се вен­ча­ју. Све­ште­ник их за­пи­та кад
су кр­ште­ни, да про­ве­ри у ма­тич­ним књи­га­ма. Ови из­ја­ве да ни­су уоп­ште
кр­ште­ни. Он­да пре вен­ча­ња тре­ба да се кр­сти­те. Да­ћу вам књи­гу из ко­је
ће­те се упо­зна­ти с основ­ним исти­на­ма пра­во­слав­не ве­ре, ко­је пре кр­
ште­ња тре­ба да зна­те, и по­сле ис­пи­та о то­ме, мо­ћи ће­те да се кр­сти­те. Не,
ми не же­ли­мо да се кр­сти­мо, јер смо ате­и­сти по убе­ђе­њу. – Па ка­ко он­да
хо­ће­те да се вен­ча­те у цр­кви? Пра­во­слав­но вен­ча­ње, Све­та тај­на бра­ка,
не­мо­гу­ће је без кр­ште­ња, – за­чу­ди се све­ште­ник. Мла­ди оста­ше при свом
и по­ву­ко­ше се. За­ин­те­ре­со­ван, све­ште­ник се рас­пи­та о слу­ча­ју и до­зна
ово: По­што су скло­пи­ли брак, ре­ги­стро­ва­ли се и же­на за­труд­не­ла, пр­ви
по­род бе­ху си­јам­ски бли­зан­ци ко­ји убр­зо умре­ше. Дру­го за­че­ће бе­ше
не­људ­ска при­ли­ка, мон­струм, ко­ји та­ко­ђе по по­ро­ђа­ју умре. Под при­ти­
ском ове не­во­ље они при­ста­ше, по са­ве­т у не­ког од род­би­не, да се вен­ча­ју,
не би ли тре­ћи по­ро­ђај био нор­ма­лан. По­ма­гај све­ти и не­све­ти! Као што
1 Атин­ска Син­таг­ма, Ати­на 1852, Т. II, 583, 584; Н. Ми­лаш, н.д. Т. II, 608, 609.
2 Вал­са­мон у тум. 74. кан. IV ва­сељ. са­бо­ра, Атин­ска Син­таг­ма Т. II, 498.
3 Син­таг­ма Мат. Вла­ста­ра, Сло­во Г, Атин. Син­таг­ма, Ати­на 1859. Т. VI, 120; Ми­лаш, н.д. Т. II, 610.
ко­јом се кр­ште­ни осло­ба­ђа пра­ро­ди­тељ­ског1 и лич­них гре­хо­ва, оспо­со­
бља­ва за но­ви жи­вот у Хри­сту, уси­но­вље­ње Бо­гу,2 до­сти­за­ње Цар­ства
не­бе­ског и спа­се­ње. Ако то схва­те и усво­је, он­да их тре­ба кр­сти­ти.
Са­мо, да­кле, ве­ра у Ису­са Хри­ста као Бо­го­чо­ве­ка, же­ља за Цар­ством не­бе­
ским и жи­во­том у то­ме прав­цу, мо­гу би­ти мо­ти­ви да не­ко бу­де кр­штен,
по­ста­не члан Цр­кве Хри­сто­ве, жи­ва ло­за на жи­вом чо­ко­т у Хри­ста. Би­ло
од­ра­слог, би­ло де­те ко­је би ро­ди­те­љи хте­ли да кр­сте, али из раз­ло­га ко­ји
се не мо­гу под­ве­сти под ове на­ве­де­не, пра­во­слав­ни све­ште­ник не тре­ба
да кр­сти.
Гла­сник, ав­ус 1983.
1 О по­тре­би опра­шта­ња пра­ро­ди­тељ­ског гре­ха и ма­лој де­ци, па отуд нео­п­ход­ност тај­не кр­
ште­ња, у ко­јој се то по­сти­же и за њих, Блаж. Ав­гу­стин ка­зу­је: „У Цр­кви Спа­си­те­ље­вој де­ца
(ис­ка­зу­ју) ве­ру пре­ко дру­гих, као што су пре­ко дру­гих она и при­ми­ла на се­бе те гре­хе ко­ји им
се у кр­ште­њу опра­шта­ју” (уп. Ар­хи­еп. Ве­ни­ја­мин, Но­ва­ја Скри­жаљ. С. Пе­тер­бург 1859, 432).
2 Св. Ки­ри­ло Је­ру­са­лим­ски о то­ме ве­ли: „Не­ка ни­ко не ми­сли да је кр­ште­ње са­мо опро­
ште­ње гре­хо­ва”, оно „и уси­но­вље­ња бла­го­дат би­ва”. А ма­ло да­ље: „Опро­ште­ње гре­хо­ва и
уси­но­вље­ња (је) узрок кр­ште­ње” (Дру­га ми­ста­го­шка ка­ти­хе­за VI, Ва­вли­от­хи­ки Ели­нон
па­те­рон, Ати­на 1969, Т. XXXIX, 252).
 338
ПРОМЕНА ИМЕНА ПРИЛИКОМ
КРШТЕЊА ОДРАСЛЕ ОСОБЕ
П И­ТА­ЊЕ: Ка је­но о­ра­сло, не­ра­во­слав­но, или не­хри­шћан­ско ли­це
же­ли а ре­ђе у ра­во­слав­ну ве­ру, а ли оба­ве­зно ре­ба а ро­ме­ни
сво­је о­а­а­шње име?
ОД­ГО­ВОР: У ста­ро до­ба, кад је не­хри­шћан­ско ли­це из­ра­зи­ло же­љу да пре­
ђе у Пра­во­сла­вље, упи­си­ва­но је у књи­гу огла­ше­них, оба­ве­зно до­ла­зи­ло
на по­у­ча­ва­ње у ве­ри, као и на Све­те Ли­т ур­ги­је до јек­те­ни­је за огла­ше­
не. Обич­но је та­да до­би­ја­но и но­во име у знак да се кр­ште­њем обла­чи у
Хри­ста, по­ста­је члан Ње­го­вог те­ла, но­во би­ће, „но­ва твар” (2 Кор. 5, 17), са
оба­ве­зом да це­лог се­бе у осно­ви про­ме­ни, од­ба­ци ра­ни­ји на­чин жи­во­та
ста­рог чо­ве­ка, ко­ји про­па­да у же­ља­ма пре­вар­љи­вим и об­у­че се у но­вог
са­зда­ног по Бо­гу, у пра­вед­но­сти и све­то­сти (Еф. 4, 22, 24).
И са­да при кр­ште­њу не­хри­шћан­ског ли­ца обич­но би­ва да оно, по сво­јој и
ку­мо­вој же­љи, до­би­ја но­во име. То име мо­же да бу­де све­тач­ко, или на­род­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
но. Све­тач­ка су име­на је­вреј­ског и ла­тин­ског, или још ви­ше грч­ког по­ре­
кла: Ја­ков, Јо­ван, Си­мон; Вик­тор, Бе­не­дикт, Фло­ра; Ни­ко­ла, Ди­ми­три­је,
Сте­фан. На­род­на су по­себ­на у сва­ком на­ро­ду, као у на­шем: Ми­ло­ван,
Све­ти­слав, Раст­ко.
Слич­но то­ме би­ва и при кр­ште­њу не­пра­во­слав­ног ли­ца ко­је је до­тле при­
па­да­ло не­кој хри­шћан­ској сек­ти у ко­јој по­сто­ји кр­ште­ње, али се оно, због
ду­бо­ких је­ре­тич­ких раз­ли­ка пре­ма Пра­во­сла­вљу, не­ма­ју­ћи бит­них озна­
ка, не при­зна­је за пра­во кр­ште­ње. Ако пак члан оних хри­шћан­ских сек­ти
код ко­јих се вр­ше­ње чи­ни кр­ште­ња не раз­ли­ку­је бит­но од пра­во­слав­ног,
же­ли да пре­ђе у Пра­во­сла­вље, кр­ште­ње се над њим не вр­ши, не­го се при­
ма Све­том Тај­ном ми­ро­по­ма­за­ња.1
При­ме­ре про­ме­на име­на, у ва­жним при­ли­ка­ма жи­во­та на­ла­зи­мо код мно­гих
на­ро­да у ста­ри­ни, па и код је­вреј­ског. Та­ко Го­спод про­ме­ни име па­три­јар­ху
Ја­ко­ву и на­зва га Изра­иљ (Пост. 32, 28). Цар Да­вид да­де име Је­ди­ди­ја сво­ме
си­ну од Уриј­ни­це, ко­ји је доц­ни­је по­знат под име­ном Со­ло­мон. По­зна­та је
про­ме­на име­на про­ро­ка Да­ни­ла у Вал­та­зар, и тро­ји­це мла­ди­ћа: Ана­ни­ја,
Аза­ри­ја и Ми­са­и­ла у Се­драх, Ми­сах и Ав­де­на­го у роп­ству ва­ви­лон­ском
(Дан. 1. 6, 7) У Но­вом За­ве­т у Го­спод Исус Хри­стос ме­ња име Си­мо­ну Јо­ни­ном
у Ки­фа, Пе­тар (Мт. 16, 17). Та­ко­ђе је по­зна­то да је сво­је је­вреј­ско име Са­вле,
апо­стол Па­вле про­ме­нио у ово ла­тин­ско име, под ко­јим је остао по­знат у
Цр­кви. Исто је та­ко по­знат је­ван­ђе­лист Мар­ко по овом ла­тин­ском име­ну,
уме­сто је­вреј­ског Јо­ван. Оста­ли пак апо­сто­ли но­се сво­ја је­вреј­ска име­на.2
1 Уп. Гла­сник 1982, стр. 159.
2 Сли­чан раз­лог за про­ме­ну име­на по­сто­ји и при мо­на­ше­њу. Из­ла­жу­ћи чин по­стри­же­ња
у ма­лу схи­му, Г. Де­бољ­скиј ве­ли да се „по­стри­жни­ку да­је но­во име у знак ње­го­вог ви­шег
од­ри­ца­ња од све­та, и по­све­ће­ња на по­себ­но слу­же­ње Бо­гу” (По­по­че­ни­је Пра­восл. цер­кви
339
У пр­во вре­ме Цр­кве ни­је се тра­жи да оба­ве­зно про­ме­на име­на, ни­ти да та
име­на бу­ду ста­ро­за­вет­них пра­вед­ни­ка: Авра­ма, Мој­си­ја, Иса­и­је итд., не­го
су оста­вља­на но­во­о­бра­ће­ним Је­вре­ји­ма њи­хо­ва је­вреј­ска, као и Гр­ци­ма
грч­ка. Тек од III в. има по­да­та­ка о ме­ња­њу име­на на кр­ште­њу.1 У IV пак
ве­ку Све­ти Јо­ван Зла­то­уст ис­ти­че при­мер ста­ро­за­вет­них пра­вед­ни­ка ко­
ји су се, ве­ли, тру­ди­ли „да но­во­ро­ђен­ча­ди да­ју та­ква име­на ко­ја упу­ћу­ју
вр­ли­ни, не са­мо оне ко­ји но­ша­ху то име, не­го уоп­ште све дру­ге, и ге­не­
ра­ци­ја­ма доц­ни­јим бу­ду по­у­ка у сва­кој му­дро­сти”.2 „Сто­га и ми, са­ве­т у­је
Све­ти Јо­ван, не тре­ба да да­је­мо де­ци име­на слу­чај­на, ота­ца, де­до­ва ни
пра­де­до­ва, ни­ти име­на љу­ди ве­ли­ка­шког ро­да, не­го све­тих љу­ди ко­ји су
све­тле­ли вр­ли­ном и има­ли ве­ли­ку сме­лост пре­ма Бо­гу”.3
Паτријарх срπски Павле
Ове ре­чи Све­тог Јо­ва­на не тре­ба узи­ма­ти пре­у­ско, као не­ко пра­ви­ло, или
ка­нон, не­го у оном сми­слу у ко­ме их је он схва­тио и упу­тио. Те­жи­ште им
је да да­ју­ћи име­на на кр­ште­њу не тре­ба по­сту­па­ти ла­ко­ми­сле­но. Чи­ни­ти
то по мо­ди, или ин­те­ре­си­ма овог све­та. С дру­ге пак стра­не, зна­ти да ни
узи­ма­ње име­на и нај­ве­ћих све­тих не до­но­си ко­ри­сти са­мо со­бом. Ако
не­ко љу­би Бо­га и слу­ша Га, не­у­по­ре­ди­во је бо­ље, ма и не но­сио име Те­о­
фил (Бо­го­љуб), не­го да има то име а Бо­га не љу­би, ни­ти ис­пу­ња­ва Ње­го­ву
во­љу. О то­ме сам Све­ти Јо­ван ра­су­ђу­је ова­ко: „Уоста­лом, ни у са­ма ова
име­на не тре­ба да се по­у­зда­ва­ју ни­ти ро­ди­те­љи, ни­ти де­ца ко­ја та име­на
до­би­ја­ју, за­то што ни­ка­кву ко­рист не до­но­си име без вр­ли­не. Не­го у за­до­
би­ја­њу вр­ли­не тре­ба по­ла­га­ти на­ду на спа­се­ње. И не ве­ли­ча­ти се име­ном,
ни­ти срод­ством са све­тим љу­ди­ма, ни ма чи­ме дру­гим, не­го пра­во­том
сво­јих де­ла. Бо­ље ре­ћи, не уз­но­си­ти се ни тим, не­го се пре та­да сми­ра­ва­ти
Одговори на недоумице о Тајни Крштења
и по­ка­зи­ва­ти уз­др­жљи­вост кад успе­мо са­бра­ти ве­ли­ко бо­гат­ство вр­ли­на.
Јер о то­ме и Хри­стос го­во­ра­ше уче­ни­ци­ма? Кад све учи­ни­те, го­во­ри­те да
сте не­по­треб­не слу­ге (Лк. 17, 10). Та­ко Он њи­хо­ве ми­сли сми­ри­ва и убе­ђу­је
да бу­ду скром­ни и не уз­но­се се до­брим де­ли­ма, не­го да зна­ју да се нај­ве­ћа
од свих вр­ли­на са­сто­ји у то­ме да стек­не сми­ре­ност онај ко­ји има де­ла”.4
о спа­се­ни­ји ми­ра, С. Пе­тер­бург 1894, 430). Јед­на­ко ка­зу­је прот. К. Ни­кољ­скиј: „Но­во име
да­је се оно­ме ко­ји сту­па у мо­на­шки чин, у знак да се он са­вр­ше­но од­ри­че од све­та и пот­
пу­но по­све­ћу­је на слу­жбу Бо­гу” (По­со­би­је, С. Пе­тер­бург 1900, 746), а по ње­му до­слов­но
проф. Л. Мир­ко­вић (Ли­т ур­ги­ка, Бе­о­град 1967, II, 2, 167). До да­нас, но­во­и­за­бра­ни па­па
ме­ња сво­је до­са­да­шње име, као и ен­гле­ски кра­ље­ви.
1 Уп. др Л. Мир­ко­вић, н.д. 29.
2 Тво­ре­ни­ја, в. рус­ском пе­рев., С. Пе­тер­бург 1892, 21 Бе­се­да на По­ста­ње, Т. IV, 192. У том сми­
слу, ваљ­да тре­ба раз­у­ме­ти при­мед­бу Св. Си­ме­о­на Со­лун­ског: „Сва­ко де­те, као Исус Хри­стос
кр­шта­ва се у сво­ме име­ну. Не кр­шта­ва­ју се сви (са име­ном) Јо­ван и Ма­ри­ја, као што ве­ле
не­ки од нај­про­сти­јих и не­зна­ли­ца” (О тај­на­ма гл. 60, Мињ П. Г. 155, к. 209). Би­ће да су не­ки
из ре­чи Св. Јо­ва­на Зла­то­у­ста из­ве­ли за­кљу­чак да се при кр­ште­њу му­шког де­те­та тре­ба ка­
зи­ва­ти име Јо­ва­на, нај­ве­ћег ро­ђе­ног од же­на, а при кр­ште­њу жен­ског, име Св. Бо­го­ро­ди­це,
„ча­сни­је од хе­ру­ви­ма”, да би их по­сле на­зи­ва­ли не­ким дру­гим име­ном ко­је би им да­ли.
3 Исто.
4 Исто, 192–193.
 340
На­сто­ја­ти, да­кле на то­ме да се но­во­кр­ште­ним да­ју оба­ве­зно ка­лен­дар­ска
име­на ни­је оправ­да­но. Кроз исто­ри­ју по­је­ди­них хри­шћан­ских на­ро­да ви­
ди­мо да су на кр­ште­њу узи­ма­на и ка­лен­дар­ска и на­род­на име­на. Та­ко је и
у на­шем на­ро­ду, али се то­ком вре­ме­на при­ме­ћу­ју осо­би­то број­на на­род­на
име­на. Из на­ше да­ле­ке хри­шћан­ске про­шло­сти, у мно­штву име­на што их
на­во­ди поп Ду­кља­нин, ви­ди се да вла­да­ри и вел­мо­же, а сва­ка­ко и прост
на­род, у ап­со­лут­ној ве­ћи­ни но­се на­род­на име­на: Бу­ди­мир, Све­то­мир,
Во­ји­слав, Ча­слав, Бо­дин, а та­ко би­ва и доц­ни­је. По­зна­то је да Не­ма­ња и
бра­ћа му: Ти­хо­мир, Ми­ро­слав и Стра­ци­мир има­ју на­род­на име­на, као и
си­но­ви им и уну­ци: Ву­кан, Раст­ко, Вла­ди­слав, Ми­лу­тин, Ду­шан.
Ту при­вр­же­ност на­род­ним име­ни­ма и по при­ма­њу хри­шћан­ства у на­шем
на­ро­ду, уочио је још К. Ји­ре­чек под­вла­че­ћи: „У том по­гле­ду Ср­би су до
да­нас оста­ли ве­о­ма кон­зер­ва­тив­ни. Чак и пред крај сред­њег ве­ка ни­с у
рет­ка пу­на ста­рин­ска име­на сло­же­на од две ре­чи… „код вла­сте­ле и се­
ља­ка: Бу­ди­мир, Бо­ри­слав, Ста­ни­слав итд. Же­не вла­сте­лин­ке но­се та­ко­ђе
на­род­на име­на: Ми­ли­ца, Ми­ро­сла­ва, Ра­да­ча. Тек „од по­ло­ви­не XIV в.,
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ве­ли Ји­ре­чек, опа­жа­мо ка­ко код вла­сте­ле, у уну­тра­шњо­сти Ср­би­је, хри­
шћан­ска име­на по­ти­ску­ју ста­ру на­ци­о­нал­ну но­мен­кла­т у­ру”.1 Док нпр.
краљ Ву­ка­шин и брат му Угље­ша, се­ва­сто­кра­тор Бран­ко Мла­де­но­вић,
ло­го­тет При­бац има­ју на­род­на име­на, њи­хо­ви си­но­ви но­се ка­лен­дар­ска:
Мар­ко, Ан­дре­аш, Ђу­рађ, Ла­зар, Ни­ко­ла.2
Не са­мо вла­сте­ла и на­род, не­го и све­ште­ни­ци код нас, по­го­то­во се­о­ски,
ве­ћи­ном има­ју на­род­на име­на. Из јед­не по­ве­ље ви­ди се да 1434 г., од де­
сет све­ште­ни­ка у Но­вом Бр­ду, сед­мо­ри­ца но­се на­род­на, а са­мо тро­ји­ца
цр­кве­на. У по­го­во­ри­ма ру­ко­пи­сних књи­га пак, при­ме­ћу­је Ји­ре­чек, све­
ште­ни­ци има­ју уз на­род­на и ка­лен­дар­ска име­на: Пре­зви­тер Ва­си­ли­је, а
зва­ни поп Дра­гољ; пре­зви­тер Ђор­ђе, зва­ни поп Ра­до­слав. Са­мо мо­на­шка
име­на и код нас ре­дов­но су ка­лен­дар­ска.3
Не сма­трам да би се у ово­ме мо­гло ви­де­ти не­ко пре­ла­же­ње пре­ко гра­ни­ца
пра­во­слав­ног прин­ци­па, по ко­ме сва­ки на­род при­мив­ши хри­шћан­ство
при­ма оба­ве­зу да њи­ме опле­ме­ни све стра­не сво­га на­род­ног би­ћа и жи­во­
та, чу­ва­ју­ћи при то­ме бит­не је­ван­ђел­ске и ка­нон­ске про­пи­се, јед­на­ко као и
оста­ли пра­во­слав­ни на­ро­ди. У спо­ља­шњем до­жи­вља­ва­њу и из­ра­жа­ва­њу
тих про­пи­са, он за­др­жа­ва свој је­зик, про­ши­ру­ју­ћи га но­вим пој­мо­ви­ма
и из­ра­зи­ма; при­мље­ну цр­кве­ну му­зи­ку он про­пу­шта кроз свој на­род­ни
ме­лос; гра­ђе­ње хра­мо­ва кроз сво­ја умет­нич­ка до­стиг­ну­ћа. Упра­во она­ко
као што се пле­ме­ни­та воћ­ка не мо­же пре­са­ди­ти не­по­сред­но у не­ку даљ­ну
зе­мљу, не­го са­мо на­ка­ле­мље­на на та­мо­шњу ди­вља­ку, ко­ја он­да на тај на­
1 Исто­ри­ја Ср­ба, Бе­о­град 1952, II, 254, 255.
2 Исто, 255.
3 Исто.
341
чин ра­ђа до­бре пло­до­ве. Та­кав сми­сао има и Хри­сто­ва па­ра­бо­ла о чо­ко­т у
и ло­за­ма (Јов. 15,5), као и сли­ка ка­ле­мље­ња на ко­ју ука­зу­је апо­стол Па­вле,
по­ми­њу­ћи Хри­ста као пи­то­му, а нас као ди­вљу ма­сли­ну (Рим. 11, 17).
Не мо­же се, да­кле, под­ве­сти узи­ма­ње до­лич­них на­род­них име­на и по при­
ма­њу хри­шћан­ства под по­јам не­ког не­здра­вог ет­но­фи­ле­ти­зма, и за­тва­ра­
ња у уске на­ци­о­нал­не гра­ни­це, на ште­т у осе­ћа­ња је­дин­ства и при­па­да­ња
„Јед­ној, све­тој, са­бор­ној и апо­стол­ској Цр­кви”. По­го­то­во што и по­је­ди­на
на­ша име­на има­ју исто зна­че­ње као и све­тач­ка, грч­ка: Бо­жи­дар-Тхе­о­до­
рос, Сло­бо­дан-Елев­те­ри­ос; Мир­ко (или Гој­ко) – Ири­не­ос. По­ред то­га,
из ста­ри­не се у на­шем на­ро­ду не сла­ви ро­ђен­дан, или имен­дан (ка­ко би­
ва код Гр­ка и Ру­са), не­го Кр­сна Сла­ва, ко­ја је Про­сла­вља­ње Све­тог али
Паτријарх срπски Павле
ни­је пра­зник све­тог за­штит­ни­ка по­је­дин­ца, као што је то ро­ђен­дан или
имен­дан, не­го ши­ре за­јед­ни­це, по­ро­ди­це, или чак пле­ме­на. До­ду­ше и
Сла­ва је спо­мен ро­ђе­ња, али ду­хов­ног, кад је по­ро­ди­ца кр­ште­њем по­ста­ла
хри­шћан­ска, по­ста­ла „Ма­ла цр­ква”, ка­ко по­ро­ди­цу на­зи­ва Све­ти Јо­ван
Зла­то­уст, у ко­јој ује­ди­ње­ни са­да жи­ве „у бла­го­че­сти­вој ве­ри упо­ко­је­ни”,
про­сла­вља­ју сво­је ро­ђе­ње у Хри­сту и сво­га Све­тог за­штит­ни­ка.
Пре­ма све­му из­ло­же­ном, сма­трам да на­ша Цр­ква не би има­ла ни­шта про­
тив то­га, кад нпр. је­дан не­пра­во­слав­ни Не­мац хо­ће да пре­ђе у Пра­во­сла­
вље, да за­др­жи сво­је до­са­да­шње на­род­но име: Фри­дрих, Го­тлиб Лу­двиг,
или пак, ако же­ли, да их за­ме­ни са Сте­фан, Јо­ван итд.
Но ако би не­ки му­сли­ман на­ше кр­ви хтео да при­ми пра­во­слав­ну ве­ру, не би
би­ло раз­ло­га да за­др­жи сво­је до­та­да­шње име: Ре­шид, Мах­муд, Зи­јад итд.,
јер то ни­су на­род­на му­сли­ман­ска име­на, не­го арап­ска (кад би пре­ла­зио у
Одговори на недоумице о Тајни Крштења
Пра­во­сла­вље не­ки Ара­пин, мо­гао би да за­др­жи на кр­ште­њу и та име­на).
Али ли пак он има не­ко ста­ро­за­вет­но име: Ибра­хим, Ја­куб, Ју­суф, мо­гао
би да га за­др­жи у на­шем го­вор­ном об­ли­ку: Аврам, Ја­ков, Јо­сиф. Арап­ско
име Зи­јад, Зи­ја­дин, што зна­чи „све­тло ве­ре” (исла­ма),1 мо­гао би за­ме­ни­ти
име­ном За­ри­ја (За­ха­ри­ја, арап­ски Зе­ка­ри) скра­ће­но Зи­ја, слич­но по из­
го­во­ру до­та­да­шњем; или Све­то­зар, ако би же­лео да му име бу­де слич­но
до­та­да­шњем по зна­че­њу. Раз­у­ме се да мо­же узе­ти и ко­је дру­го ка­лен­дар­
ско или на­ше на­род­но, по спо­ра­зу­му са ку­мом.
Исто та­ко, ако не­ки наш чо­век не­кр­штен же­ли да се кр­сти, мо­же за­др­жа­
ти сво­је до­та­да­шње име, би­ло оно ка­лен­дар­ско или уоби­ча­је­но код нас
на­род­но. Про­ме­ни­ти би га тре­ба­ло са­мо ако би до­та­да­шње би­ло не­до­
лич­но.
Но без об­зи­ра ко­је ће име до­би­ти на кр­ште­њу, у сва­ком слу­ча­ју оба­ве­зно је
да се то ли­це, пре кр­ште­ња по­у­чи у основ­ним исти­на­ма пра­во­слав­не ве­ре.
Ово ће се нај­бо­ље по­сти­ћи ако на­у­чи на­па­мет Сим­вол ве­ре, на срп­ском
је­зи­ку, и пре­ма ње­му основ­не дог­мат­ске исти­не: о Бо­гу јед­ном по су­шти­
1 Абу­далх Шка­љић, Тур­ци­зми у срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку, Са­ра­је­во 1966, 653.
 342
ни и тро­јич­ном по ли­ци­ма; о Го­спо­ду Ису­су Хри­сту, Ње­го­вом ва­пло­ће­њу,
стра­да­њу за нас и вас­кр­се­њу; о кр­ште­њу и при­че­шћу Те­лом и Кр­вљу Хри­
сто­вом, цен­трал­ном тај­ном Пра­во­сла­вља, као и о дру­гим све­тим тај­на­ма;
о ства­ра­њу све­та и чо­ве­ка; о Цр­кви и Цар­ству не­бе­ском. Та­ко­ђе да на­у­чи
бар мо­ли­тве Оче наш и Бо­го­ро­ди­це Дје­во и мо­ли се ре­дов­но. Вр­ло је ва­
жно да на­вик­не на сва­ко­днев­но чи­та­ње Све­тог Пи­сма, осо­би­то Но­вог
За­ве­та, а што му бу­де не­ја­сно да тра­жи об­ја­шње­ње од све­ште­ни­ка. Да
стек­не на­ви­ку ре­дов­ног до­ла­ска у цр­кву на за­јед­нич­ку мо­ли­тву и у то­ме
да не ма­лак­ше, не угле­да­ју­ћи се на рђа­ве, мла­ке вер­ни­ке. Не­по­сред­но пред
кр­ште­ње, кр­шта­ва­ни, чла­но­ви ње­го­ве по­ро­ди­це – хри­шћа­ни, као и кум и
све­ште­ник ко­ји ће га кр­сти­ти, тре­ба да по­сте бар два-три да­на, уз ин­тен­
зив­ни­ју мо­ли­тву, чи­та­ње Све­тог Пи­сма и бде­ње над сво­јом ду­шом.1
Но­во­кр­ште­ни тре­ба да цео свој жи­вот про­ме­ни ду­хов­но-мо­рал­но на бо­ље.
Јер ако се не бу­де вла­дао за­и­ста хри­шћан­ски и сти­цао вр­ли­не, ка­ко ве­ли
Све­ти Јо­ван Зла­то­уст, уза­луд ће му би­ти пре­ла­зак у Пра­во­сла­вље и про­
ме­на име­на. У сти­ца­њу до­брих на­ви­ка тре­ба да га по­др­же, сво­јим ре­чи­ма
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
и при­ме­ром, ка­ко све­ште­ник-па­стир, та­ко и кум, јер је то пре­вас­ход­на
ду­жност и јед­ног и дру­гог, а та­ко и оста­лих вер­ни­ка.
Гла­сник, ок­о­бар 1985.
1 Уп. Гла­сник 1982, 97.
343
ЗАШТО СУ ПОТРЕБНИ КУМОВИ
ЗА КРШТАВАЊЕ ОДРАСЛИХ ЛИЦА
П И­ТА­ЊЕ: Да ли су нео­х­ о­ни ку­мо­ви и ри кр­ша­ва­њу о­ра­слих ли­ца,
ко­ја мо­у са­ма о­о­ва­ра­и на и­а­ња ко­ја се о­са­вља­ју ри ом
чи­ну?
Ако је кум о­ре­бан а о­о­ва­ра на и­а­ња све­ше­ни­ка, лич­нос кр­ша­
ва­но оса­је не­ка­ко о сра­ни, о­и­сну­а. Ако је не­о­ре­бан – ни­о­а­
ша­ва се ра­и­ци­ја и уса­но­ва кум­сва.
ОД­ГО­ВОР: Да ка­же­мо од­мах: И при кр­шта­ва­њу од­ра­слих, нео­п­ход­но је да
кр­шта­ва­ни има ку­ма, јер је та­ко би­ло не са­мо од вре­ме­на кад је углав­ном
Паτријарх срπски Павле
вр­ше­но кр­шта­ва­ње де­це (пе­до­бап­ти­зам), од VI ве­ка, не­го и ра­ни­је кад
су, по­ред де­це, кр­шта­ва­ни ма­сов­но од­ра­сли. По­сто­ја­ње ку­мо­ва мо­же­мо
пра­ти­ти већ од II ве­ка. Нај­ра­ни­је све­до­чан­ство о њи­ма да­је ста­ри хри­
шћан­ски пи­сац Тер­т у­ли­јан (160–220. год.).1
Но по­ред то­га што кум­ство има та­ко дуг пе­ри­од свог по­сто­ја­ња, код Ота­ца
и ста­рих хри­шћан­ских пи­са­ца не на­ла­зи се ди­рект­но об­ја­шње­ње за­што је
оно уве­де­но. У но­ви­је вре­ме ја­ви­ло се ви­ше те­о­ри­ја о ње­го­вом по­стан­ку.
Проф. др Ла­зар Мир­ко­вић на­во­ди их не­ко­ли­ко: 1. Да по­ти­че из ју­деј­ства,
у ко­ме су, при об­ре­за­њу, мо­ра­ли би­ти при­сут­ни све­до­ци; 2. Да је при­мље­
но из рим­ског пра­ва, где су при уго­во­ру, или са­ве­зу (ка­ко се гле­да­ло и на
кр­ште­ње) би­ли по­треб­ни све­до­ци; 3. По­тре­ба све­до­ка кр­ште­ња ја­ви­ла се
у вре­ме го­ње­ња кад су по­је­ди­ни при­ста­ја­ли да при­не­су жр­тве, из­ја­вљу­ју­
ћи да ни­су хри­шћа­ни итд.; 4. Не­ки сма­тра­ју да је кум­ство уве­де­но у вре­ме
Одговори на недоумице о Тајни Крштења
кад је пре­ста­ло ма­сов­но кр­шта­ва­ње од­ра­слих, те оста­ло кр­шта­ва­ње де­це
ко­ја ни­су мо­гла од­го­ва­ра­ти на пи­та­ња при кр­ште­њу, те су, уме­сто њих, то
мо­ра­ла чи­ни­ти дру­га ли­ца; за­тим, тре­ба­ло је га­ран­то­ва­ти за њи­хов да­љи
хри­шћан­ски од­гој итд.2 Про­фе­сор Мир­ко­вић сма­тра да ово по­след­ње
ми­шље­ње „из­гле­да нај­ве­ро­ват­ни­је и нај­ви­ше за­до­во­ља­ва”, иако уви­ђа да
се ти­ме пи­та­ње не ре­ша­ва у пот­пу­но­сти, „јер су и од­ра­сли, ко­ји су мо­гли
са­ми ис­по­ве­да­ти сво­ју ве­ру, има­ли ку­мо­ве”.
Ако не не­по­сред­но, сма­трам да од ста­рих пи­са­ца и ка­нон­ских од­лу­ка Цр­кве
мо­гу се, ипак, по­сред­но до­зна­ти раз­ло­зи за уста­но­ву кум­ства, тј. из њи­
хо­вог из­ла­га­ња о ду­жно­сти­ма и оба­ве­за­ма ко­је ку­мо­ви има­ју. Та­ко нпр.
из 45. ка­но­на Кар­та­гин­ског са­бо­ра (419. год.) са­зна­је­мо да се они ко­ји
су те­шко обо­ле­ли, те им је и го­вор од­у­зет, мо­гу кр­сти­ти ако дру­ги љу­ди
од­го­вор­но по­твр­де да су ови пре, док су мо­гли го­во­ри­ти, ја­сно ис­ка­за­ли
же­љу да бу­ду кр­ште­ни.3 У ту­ма­че­њу овог пра­ви­ла, по­зна­ти ка­но­ни­сти:
1 Дим. Мо­ра­и­тис, Вап­ти­сма, у Тхри­скев­ти­ки ке ит­хи­ки ен­ки­кло­пе­диа, Ати­на 1963, Т. III,
к. 590, 591.
2 Ли­т ур­ги­ка, Бе­о­град, 1967, 25.
3 Н. Ми­лаш, Пра­ви­ла Прав. цр­кве, Н. Сад 1896, II, 177.
 344
Зо­на­ра, Вал­са­мон и Ари­стин да­ју ви­ше де­та­ља ка­ко тре­ба по­сту­пи­ти у
та­квом слу­ча­ју. Вал­са­мон нпр. ве­ли да Оци сма­тра­ју да бо­ле­сник ко­ји не
мо­же да го­во­ри, мо­же се кр­сти­ти ако зна­ци­ма по­ка­же да же­ли кр­ште­ње.
„А ако та­да не мо­же ни­шта та­ко ре­ћи, због осо­би­не бо­ле­сти, ако не­ки по­
све­до­че да су они и пре лу­ди­ла ко­је их је сна­шло, или не­ке дру­ге опа­сне
бо­ле­сти, из це­ле ду­ше во­ле­ли да се кр­сте, пи­там: Да ли да се кр­сте, или
не? Ре­ше­ње: Ја сма­трам да се без смет­ње тре­ба­ју кр­сти­ти због до­бре же­ље
њи­хо­ве док су би­ли здра­ви”.1
Ете­ри­ја у свом пу­то­пи­су (с кра­ја IV в.), опи­су­ју­ћи при­пре­ме за кр­ште­ње ка­
ти­ху­ме­на у Је­ру­са­ли­му, ве­ли да је њи­хо­во вла­да­ње епи­скоп па­жљи­во ис­
пи­ти­вао од су­се­да и по­зна­ни­ка: „Да ли је овај до­бра жи­во­та, да ли слу­ша
ро­ди­те­ље, да ни­је пи­ја­ни­ца и ба­да­ва­џи­ја”. Ако се на­шло да ни­су у све­му
бес­пре­кор­ни, кр­ште­ње је од­ла­га­но док се не ис­пра­ве и утвр­де у до­бру.2 По
ка­но­ни­ма Све­тог Ипо­ли­та Рим­ског, све­до­ци су пи­та­ни: да ли је до­тич­ни
ка­ти­ху­мен „за вре­ме по­у­ча­ва­ња по­се­ћи­вао бо­ле­сне, по­ма­гао не­моћ­не и
чу­вао се­бе од сва­ке по­ква­ре­не ре­чи, пе­вао хим­не, ни­је ни­кад оку­шао од
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
пра­зне сла­ве, пре­зрео охо­лост и иза­брао се­би сми­ре­ност”.3
Пре­ма ово­ме се ја­сно ви­ди од ко­ли­ког су зна­ча­ја и од ка­кве по­тре­бе, за
кр­ште­ње по­је­дин­ца, или це­ле по­ро­ди­це, би­ли све­до­ци њи­хо­вог жи­во­та
и вла­да­ња. Али по­ред све­до­че­ња су­се­да и дру­гих вер­них ко­ји су се са­ми
ја­вља­ли при ис­пи­ти­ва­њу по­доб­но­сти кан­ди­да­та за кр­ште­ње, мо­ра би­
ти да се у Цр­кви ра­но уочи­ла по­тре­ба у од­го­вор­ном све­до­че­њу јед­ног
озбиљ­ног вер­ни­ка, по­зна­ни­ка до­тич­ног ка­ти­ху­ме­на, или це­ле по­ро­ди­це
при­ја­вље­не за кр­ште­ње, о њи­хо­вој озбиљ­но­сти, мо­рал­ној чи­сто­ти и чвр­
сти­ни, као и пра­ће­ња њи­хо­вог да­љег ду­хов­ног раз­во­ја. Сто­га сма­трам да
је ово био глав­ни раз­лог на­стан­ка кум­ства. На овом ста­но­ви­шту, ми­слим,
сто­ји и проф. Трем­бе­лас, ка­зу­ју­ћи да је грч­ки на­зив за ку­ма „ана­до­хос”
(вос­при­јем­ник) „про­и­за­шао нај­пре из од­го­вор­но­сти ко­ју су пред Цр­квом
при­ма­ли они ко­ји су до­во­ди­ли кан­ди­да­та за ка­ти­ху­ме­на у цр­кву и јам­чи­
ли о искре­но­сти и до­број на­ме­ри ње­го­вој, и узи­ма­ли ду­жност ста­ра­те­ља
и ру­ко­во­ди­о­ца и све­ште­ног во­ђе, не са­мо за вре­ме тра­ја­ња ка­ти­хи­за­ци­је,
не­го и по­сле кр­ште­ња, и уоп­ште ко­ји су при­ма­ли за­ступ­ни­штво це­ло­куп­
ног бу­ду­ћег жи­во­та ње­го­вог”.4 Та­кво ту­ма­че­ње ре­чи ана­до­хос да­је и Све­ти
Си­ме­он Со­лун­ски ка­зу­ју­ћи да кр­шта­ва­ни, ако је од­ра­стао, до­ла­зи сам за
то у цр­кву са сво­јим вос­при­јем­ни­ком, ко­ји му је „јем­стве­ник у Хри­сту
1 Атин­ска Син­таг­ма, Ати­на 1853, Т. III, 412. Преп. Ни­ко­дим Аги­о­рит сма­тра да је ов­де
реч о „ку­мо­ви­ма ко­ји тра­же д се кр­сте” ка­ти­ху­ме­ни, ко­ји­ма је због бо­ле­сти од­у­зет глас,
од­го­вор­но по­твр­ђу­ју­ћи да су ови то же­ле­ли док су би­ли здра­ви (Пи­да­ли­он, изд. Астир,
Ати­на 1970, 489).
2 Др Ла­зар Мир­ко­вић, Ха­џи­лук Ете­ри­је у Св. ме­ста, Хе­ор­то­ло­ги­ја, Бе­о­град 1961, 305.
3 Кан. XIX, 102, Трем­бе­лас, Ми­крон Ев­хо­ло­ги­он, Ати­на 1950, И, 391.
4 Исто, стр. 269, 370.
345
да ће др­жа­ти што при­па­да ве­ри, и хри­шћан­ски жи­ве­ти, а што озна­ча­ва
и име, јер ана­до­хос (зна­чи) да сам на се­бе при­ма”.1 Слич­но ми­шље­ње о
ду­жно­сти ку­ма има и проф. Д. Мо­ра­и­тис: „Њи­хо­ва је ду­жност углав­
ном би­ла да га­ран­т у­ју пред Цр­квом о мо­рал­ним осо­би­на­ма кан­ди­да­та
за кр­ште­ње, да на ње­га па­зи, и бу­де с њим за вре­ме вр­ше­ња кр­ште­ња”. Ту
основ­ну ду­жност ку­ма по­твр­ђи­ва­ла би и чи­ње­ни­ца што су у ста­ро вре­
ме, при кр­шта­ва­њу од­ра­слих, ку­мо­ви ре­дов­но „би­ра­ни из истог пле­ме­на
оног ко­ји се кр­шта­вао”.2
Овај раз­лог, као што на­по­ме­ну­смо, био би нај­глав­ни­ји, али не и је­ди­ни за
по­ста­нак кум­ства. По­ред ње­га, нео­спор­но, би­ло је и дру­гих, што по­ка­
зу­је и мно­штво на­зи­ва за ку­ма код Гр­ка у ста­ри­ни, као: „ду­хов­ни оце­ви
Паτријарх срπски Павле
и мај­ке”, „од­ри­чу­ћи се” (апо­та­то­ме­ни), „са­о­дри­чу­ћи се”, „ру­ко­во­ди­о­ци”
(хи­ра­го­ги), „вас­пи­та­чи” (пе­да­го­ги), „вос­при­јем­ни­ци (ана­до­хи), „при­но­
се­ћи” (прос­фе­рон­тес). Овај по­след­њи на­зив до­шао је у вре­ме кад је, због
већ при­мље­ног хри­шћан­ства код не­зна­бо­жач­ких на­ро­да, оста­ло ве­ћи­ном
кр­шта­ва­ње де­це,3 као и на­зив „од­ри­чу­ћи се” и др.
Сви ови раз­ло­зи за по­сто­ја­ње кум­ства, ка­ко за кр­шта­ва­ног, та­ко и за Цр­
кву, у ва­жно­сти су и да­нас и при кр­шта­ва­њу де­це и од­ра­слих. Сто­га да
би не­ко био кум, ни­је до­вољ­но да је сам кр­штен и но­ми­нал­но при­па­да
пра­во­слав­ној ве­ри, не­го да је лич­ност од по­ве­ре­ња, чи­стог жи­во­та и зре­
лог до­ба. Пре­ма ова­квом зна­ча­ју кум­ства, ра­зу­мљи­во је за­што се Цр­ква
бо­ри­ла про­тив су­је­вер­ног оби­ча­ја, по­зна­тог и из на­род­них пе­са­ма, да
ро­ди­те­љи ко­ји­ма се де­ца не др­же, по­ла­жу но­во­ро­ђен­че на рас­кр­шће, па
ко пр­ви на­и­ђе да га узму за ку­ма („Ме­шчут дје­ти­шча сво­ја на рас­пу­ти­
Одговори на недоумице о Тајни Крштења
јах да кре­стит је обр­је­тиј, не­гли да жи­во бу­дет, ја­ко­же буј­се­сло­вјат”, 22.
пра­ви­ло Но­мо­ка­но­на при Ве­ли­ком Треб­ни­ку).4 Све­ти Си­ме­он Со­лун­ски
за­то опо­ми­ње: „Тре­ба па­зи­ти да вос­при­јем­ни­ци бу­ду по­бо­жни, и го­то­во
учи­те­љи ве­ре”. Они ко­ји за ку­мо­ве узи­ма­ју не­при­ја­тељ­ски рас­по­ло­же­не
пре­ма Цр­кви, „хул­ни­ке ве­ре, без­бо­жне и је­ре­ти­ке”, ве­ли он „обе­сна­жу­је
кр­ште­ње и де­цу не про­све­тљу­ју, не­го пре омра­чу­ју”. Уз то, ако до­пу­сти
да та­кав бу­де кум, „и све­ште­но­деј­ству­ју­ћи све­ште­ник би­ва уче­сник са
они­ма ко­ји су ту­ђи Бо­гу. И ка­ко ће онај ко­ји ху­ли Бо­га на­у­чи­ти по­бо­
1 О тај­на­ма, гл. 61, Мињ П. Г. Т. 155, к. 212, 213.
2 Н. д. к. 590.
3 У Псе­у­до­ју­сти­но­вим од­го­во­ри­ма по­ста­вља се пи­та­ње: Ка­ква је раз­ли­ка у вас­кр­се­њу из­ме­
ђу де­це кр­ште­не, ко­ја ни­су учи­ни­ла ни­шта, и не­кр­ште­не, ко­ја та­ко­ђе ни­су учи­ни­ла ни­шта?
Од­го­вор: Раз­ли­ка је у то­ме што кр­ште­на има­ју до­бра од кр­ште­ња, а не­кр­ште­на не­ма­ју. А
удо­сто­ја­ва­ју се до­ба­ра од кр­ште­ња због ве­ре оних ко­ји их при­но­се кр­ште­њу (Ви­вли­от­хи­
ки Ел­ли­нон па­те­рон…, Ати­на 1955, Т. IV, 97). К. Кал­ли­ни­кос сма­тра да се под оним „ко­ји
при­но­се” под­ра­зу­ме­ва­ју ку­мо­ви (О хри­сти­а­ник­кос на­ос, Ати­на 1969, 387).
4 Уп. Л. Мир­ко­вић, н.д. 26; Н. Ми­лаш, Цр­кве­но пра­во, Бе­о­град 1926, 589; Д. Мо­ра­и­тис, н.д.к.
591; В. Ни­ко­ла­је­вић, Прак­тич­ни све­ште­ник, Н. Сад 1907, I, 113.
 346
жно­сти?”1 Сто­га при пра­во­слав­ном кр­ште­њу не мо­гу би­ти ку­мо­ви: 1.
Не­по­ка­ја­ни гре­шни­ци и по­роч­ни љу­ди уоп­ште; 2. Осу­ђе­ни због те­шких
мо­рал­них пре­сту­па; 3. Од­лу­че­ни од Цр­кве; 4. Је­ре­ти­ци и ши­зма­ти­ци; 5.
Не­хри­шћа­ни и не­вер­ни­ци; 6. Они ко­ји не­ма­ју са­зна­ње о сво­јим де­ли­ма
и нео­д­го­вор­ни, тј. де­ца и ду­шев­но бо­ле­сни; 7. Не мо­гу би­ти ни мо­на­си
(сем из­ним­но по одо­бре­њу ви­ших цр­кве­них вла­сти); 8. Та­ко­ђе ро­ди­те­љи
сво­јој де­ци; 9. Не мо­гу би­ти ни они ко­ји са­ми има­ју не­кр­ште­ну де­цу (јер
ако кр­ште­њем не же­ле спа­се­ње сво­ме де­те­т у, ка­ко у то­ме мо­гу уче­ство­
ва­ти и по­ма­га­ти ту­ђем?)2
Ста­ри хри­шћан­ски спис „Те­ста­мен­т ум До­ми­ни но­стри Је­зу Хри­сти”, из V в.,
ка­зу­је: „Сва де­ца ко­ја мо­гу са­ма да да­ју од­го­вор на кр­ште­њу, не­ка од­го­ва­
ра­ју по­на­вља­ју­ћи ре­чи за све­ште­ни­ком”.3 Не­ма раз­ло­га ни да­нас да, при
кр­ште­њу од­ра­слих, сва пи­та­ња при екс­ор­ци­зми­ма све­ште­ник упу­ћу­је ку­
му. На­про­тив, тре­ба да их упу­ћу­је кр­шта­ва­ном и овај да на њих од­го­ва­ра, а
та­ко­ђе да исти про­чи­та Сим­вол ве­ре.4 Кум при то­ме сто­ји по­ред кр­шта­ва­
ног. При са­мом кр­шта­ва­њу, Амин на три по­гњу­ре­ња го­во­ри и кр­шта­ва­ни
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
и кум, а та­ко­ђе исту реч при ми­ро­по­ма­за­њу. Кум при­ма кр­шта­ва­ног при
из­ла­ску из во­де кр­ште­ња, огр­ће бе­лим плат­ном (кр­сни­цом) и по­ма­же му
да се об­у­че. Из об­зи­ра при­стој­но­сти, кад се кр­шта­ва од­ра­сло жен­ско, „јер
не тре­ба да му­шки гле­да­ју (об­на­же­не) жен­ске”, Апо­стол­ске Уста­но­ве,5 и
дру­ги ста­ри спи­си, го­во­ре да је ђа­кон по­ма­зи­вао са­мо че­ло при кр­шта­ва­њу
жен­ских, а ђа­ко­ни­са оста­ло те­ло. Исто та­ко, по­што је кр­шта­ва­ни ула­зио у
во­ду наг, из во­де кр­ште­ња му­шког је при­хва­тао ђа­кон, а жен­ско ђа­ко­ни­са.
Ка­ко је доц­ни­је то по­ста­ла ду­жност ку­ма, а та­ко је и да­нас, по­треб­но је да
кум бу­де истог ро­да са од­ра­слим кр­ште­ним, тј. да му­шком ку­му­је му­шко,
а жен­ском жен­ско. При кр­шта­ва­њу де­це тај услов ни­је нео­пх­ о­дан.6
На осно­ву ре­чи Го­спод­њих: Ко бу­де имао ве­ру и кр­сти се би­ће спа­сен (Мар­
ко 16, 16), Све­ти Ва­си­ли­је Ве­ли­ки ка­зу­је: „Ве­ра и кр­ште­ње су два сред­ства
спа­се­ња, ве­за­ни јед­но с дру­гим и не­раз­двој­ни, јер се ве­ра кроз кр­ште­ње
уса­вр­ша­ва, а кр­ште­ње на ве­ри уте­ме­љу­је; нај­зад обо­је до­би­ја­ју пу­но­ћу под
истим име­ни­ма… Прет­хо­ди ве­ра (ис­по­ве­да­ње) да нас до­ве­де до спа­се­ња,
а сле­ди кр­ште­ње пе­ча­те­ћи наш при­ста­нак”.7
По­што из­не­смо на­чин вр­ше­ња кр­ште­ња од­ра­слих, да на­по­ме­не­мо и овај
дру­ги услов спа­се­ња, тј. ве­ру. Пре кр­ште­ња од­ра­слог, нео­п­ход­но је ње­го­
1 Н.д., к. 213.
2 Из­ним­но, брач­но ли­це ко­је же­ли кр­ште­ње сво­је де­це, али се то­ме про­ти­ви оно дру­го, мо­же
би­ти при­пу­ште­но ку­мо­ва­њу, ако ис­пу­ња­ва дру­ге усло­ве.
3 Трем­бе­лас, н.д. 400.
4 Др Ју­стин По­по­вић, Дог­ма­ти­ка Пра­во­слав­не цр­кве, Бе­о­град 1978, Т. III, 565.
5 Књ. III, гл. XVI, ВЕ­ПЕС, Ати­на 1955, 67.
6 Л. Мир­ко­вић, н.д. 27; В. Ни­ко­ла­је­вић, н.д. 131.
7 О Св. Ду­ху, гл. XII, Тво­ре­ни­ја, в ру­ском пе­ре­во­де, С. Пе­тер­бург 1911, Т. I, 599–600.
347
во по­у­ча­ва­ње у ве­ри, ка­ти­хи­за­ци­ја, упо­зна­ва­ње са основ­ним исти­на­ма
пра­во­слав­не ве­ре. Та­ко­ђе тре­ба да на­у­чи основ­не мо­ли­тве, Сим­вол ве­ре
и упо­зна се са чи­ном кр­ште­ња и тај­ни ко­ји­ма кр­ште­ни при­сту­па од­мах
по­сле кр­ште­ња, тј. Све­т у Тај­ну ми­ро­по­ма­за­ња, а та­ко­ђе При­че­шћа. Као
што је би­ло у ста­ри­ни (по све­до­чан­ству Псе­у­до­ди­о­ни­си­ја, Све­тог Ипо­ли­
та Рим­ског, Све­тог Ам­вро­си­ја Ми­лан­ског, Све­тог Ки­ри­ла Је­ру­са­лим­ског
и др., а та­ко­ђе ру­ко­пи­са до XI­II, XIV и XV.),1 и да­нас од­ра­сли, по­сле кр­
ште­ња и ми­ро­по­ма­за­ња, тре­ба да при­сту­пи и тре­ћој тај­ни, Све­том при­
че­шћу.2 Та­ко­ђе да стек­не основ­на зна­ња о оста­лим тај­на­ма, бо­го­слу­же­њу,
Све­том Пи­сму и Све­том пре­да­њу, итд. Кад ка­ти­ху­мен све то са­вла­да, тек
он­да мо­же при­сту­пи­ти Све­тој тај­ни кр­ште­ња.3
Паτријарх срπски Павле
Све­ти Ју­стин Му­че­ник (+ 169. год.) ка­зу­је да су ка­ти­ху­ме­ни по­сти­ли пред
кр­ште­њем.4 Пост пред кр­ште­њем по­ми­ње се и у ста­ро­хри­шћан­ском спи­
су „Уче­ње Два­на­ест апо­сто­ла”, из по­ло­ви­не II ве­ка: „Пре кр­ште­ња не­ка
по­сти и кр­шта­ва­ни и кр­шта­ва­ју­ћи, и, ако мо­гу, и дру­ги”.5 Мо­ли­тва и пост
од бар два-три да­на пред кр­ште­ње од­ра­слих нео­п­ход­ни су сва­ка­ко и у
са­да­шње вре­ме ка­ко кр­шта­ва­ном, чла­но­ви­ма ње­го­ве по­ро­ди­це, ако су
хри­шћа­ни, та­ко и ку­му и све­ште­ни­ку.
По­што по­је­ди­не са­вре­ме­не про­те­стант­ске сек­те уста­ју про­тив кр­шта­ва­
ња ма­ле де­це, на кра­ју да ка­же­мо и о то­ме не­ко­ли­ко ре­чи. Пре све­га,
бит­но је да Го­спод на­ре­ђу­је: „Пу­сти­те де­цу и не за­бра­њуј­те им да до­ла­зе
Ме­ни”, при че­му је и ру­ке по­ло­жио на њих (Мт. 19, 14, 15). За­тим Ње­го­ве
ре­чи: „Ако се ко не ро­ди во­дом и Ду­хом не мо­же ући у Цар­ство Бож­је”
(Јов. 3, 5), ко­је су упу­ће­не сви­ма без огра­ни­че­ња. У Де­ли­ма апо­стол­ским
Одговори на недоумице о Тајни Крштења
и код апо­сто­ла Па­вла по­ми­ње се кр­шта­ва­ње це­лих по­ро­ди­ца: „И кр­сти
се Ли­ди­ја и сав дом ње­зин” (Д. ап. 16, 15), као и дом Сте­ва­нин (1. Кор. 1, 16).
Кад при то­ме не би би­ла кр­ште­на и де­ца, зар све­ште­ни пи­сци не би ре­
кли „сем де­це”, као што је у Све­том Пи­сму ре­че­но при чу­ду са хра­ње­њем
5000 љу­ди са 5 хле­бо­ва.
1 Трем­бе­лас, н.д. 308; К. Кал­ли­ни­кос, н. д. 400; Д. Мо­ра­и­тис, н. д. к. 590.
2 Зна­чај вр­ше­ња Св. Ли­т ур­ги­је на дан кр­ште­ња, у не­што друк­чи­јем сми­слу, под­вла­чи и
Св. Си­ме­он Со­лун­ски. Због кр­шта­ва­ња де­це, ко­ја се не­ће при­че­сти­ти, али ће при чи­ну
кр­ште­ња све­ште­ник ду­ва­ти на њих, Св. Си­ме­он ве­ли: „Сто­га је до­бро по­сле при­че­шћа
Хри­сто­вог (Те­ла и Кр­ви) кр­шта­ва­ти и вр­ши­ти ду­ва­ње” (н.д. гл. 62, к. 213).
3 Ако би се огла­ше­ној и спрем­ној за кр­ште­ње де­си­ло „што код же­на би­ва” (мен­стру­а­ци­ја),
кр­ште­ње тре­ба од­ло­жи­ти док мен­стру­а­ци­ја про­ђе и она се очи­сти (6. кан. Св. Ти­мо­те­ја
Алек­сан­дриј­ског, Ми­лаш, Пра­ви­ла Прав. цр­кве, II, 445; кан. 19, 107. Св. Ипо­ли­та Рим­ског,
у Трем­бе­лас, н.д. 391).
4 „Ко­ји се убе­де и по­ве­ру­је да су на­ше уче­ње и ре­чи исти­ни­ти, и обе­ћа да мо­же жи­ве­ти
са­гла­сно с њим, њих уче да мо­ли­твом и по­стом мо­ле од Бо­га опро­ште­ње пре­ђа­шњих гре­
хо­ва; и ми се мо­ли­мо и по­сти­мо с њи­ма” (Апо­ло­ги­ја I, гл. 61, 1, ВЕ­ПЕС Т.III, 194).
5 ВЕ­ПЕС Т. II, гл. VII, стр. 217, Ати­на 1955.
 348
То што де­ца не мо­гу из­ра­зи­ти сво­ју ве­ру и же­љу за кр­ште­њем, не зна­чи да
она не осе­ћа­ју бла­го­дат­ну си­лу кр­ште­ња и при­ма­ња Ду­ха Све­то­га. Кад је
још не­ро­ђе­ни Јо­ван Кр­сти­тељ осе­тио до­ла­зак Ису­са Хри­ста – та­ко­ђе још
у утро­би Све­те Бо­го­ро­ди­це – и из­ра­зио ра­дост осо­би­тим по­кре­ти­ма (Лк.
1, 41), ка­ко ро­ђе­но де­те не би осе­ти­ло при­с у­ство Бож­је у кр­ште­њу.
Све­до­чан­ства апо­стол­ског вре­ме­на ка­зу­ју та­ко­ђе да су по­ред од­ра­слих кр­
шта­ва­на и де­ца. Сва­ка­ко да то има­ју у ви­ду ре­чи Све­тог Ири­не­ја Ли­он­
ског (+ 202), да је Хри­стос до­шао „да Со­бом све спа­се. Све, ка­жем, ко­ји
се кроз Ње­га по­но­во ра­ђа­ју у Бо­гу; де­ца одој­чад, мла­ди­ћи, стар­ци”.1 Са­
свим од­ре­ђе­но о кр­шта­ва­њу де­це као у Апо­стол­ској Уста­но­ви го­во­ри,
по­чет­ком III ве­ка, ста­ри хри­шћан­ски пи­сац Ори­ген: „Цр­ква је при­ми­ла
од апо­сто­ла пре­да­ње да се та­ко­ђе де­ци да­је кр­ште­ње”.2 На пи­та­ње: „Ка­
квих гре­хо­ва? Кад са­гре­ши­ше?” – од­го­ва­ра: „Ни­ка­да. Али по­што ни­ко
ни­је чист од не­чи­сто­те, а не­чи­сто­та се ски­да Тај­ном кр­ште­ња, због то­га
се и де­ца кр­шта­ва­ју.”3 У то исто вре­ме, са­свим од­ре­ђе­но по­ми­ње вр­ше­ње
кр­шта­ва­ња де­це Тер­т у­ли­јан, иако је он про­тив ње­га, сма­тра­ју­ћи да је де­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
ци, због њи­хо­ве не­ви­но­сти, кр­ште­ње су­ви­шно.4 Исто та­кво све­до­чан­ство
да­је и Све­ти Ки­при­јан Кар­та­гин­ски, по­ло­ви­ном то­га ве­ка, за­сту­па­ју­ћи
су­прот­но ста­но­ви­ште, тј. да иако „де­те ско­ро ро­ђе­но ни­је згре­ши­ло, не­го
са­мо те­ле­сно ро­ђе­но од Ада­ма, сје­ди­ни­ло се са за­ра­зом ста­ре смр­ти”, тре­
ба да се кр­сти ра­ди опра­шта­ња гре­ха, „што уто­ли­ко лак­ше сле­ди, уко­ли­ко
се ње­му не опра­шта­ју соп­стве­ни, не­го ту­ђи гре­си”.5
Слич­не раз­ло­ге у IV ве­ку из­но­си Бла­же­ни Ав­гу­стин, ко­ји се у бор­би са пе­
ла­ги­ја­ни­ма, као на до­каз ве­ре Цр­кве у по­сто­ја­ње пра­ро­ди­тељ­ског гре­ха,
што су пе­ла­ги­ја­ни по­ри­ца­ли, по­зи­ва на чи­ње­ни­цу кр­шта­ва­ња де­це. Пе­ла­
ги­ја­ни не од­ри­чу да је ово прак­са це­ле Цр­кве, не­го са­мо твр­де да се де­ца
кр­шта­ва­ју ра­ди ула­ска у Цар­ство не­бе­ско, „не да од рђа­вих по­ста­ну до­
бра, не­го од до­брих, ка­ква су, да по­ста­ну бо­ља”.6 О кр­ште­њу де­це го­во­ри
и Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов: „Имаш ли де­те? Не­ка зло не до­би­је вре­ме…
Као до­јен­че осве­ти га, од мла­дих но­ка­та по­све­ти га Ду­ху”.7
По­ред ста­рих пи­са­ца, по­мен о кр­шта­ва­њу де­це на­ла­зи­мо и у над­гроб­ним
нат­пи­си­ма рим­ских ка­та­ком­би. У јед­ном се по­ми­ње „но­во­кр­ште­ни Кан­
дид, де­те од са­мо 21 ме­се­ца”; на дру­гом „но­во­кр­ште­на Фла­ви­ја Јо­ви­ни,
ко­ја се упо­ко­ји у уз­ра­сту од го­ди­не три и да­на 30”.8
1 П. Трем­бе­лас, Дог­ма­ти­ка, Ати­на 1961, III, 113.
2 К. Кал­ли­ни­ку, н.д. 386.
3 Трем­бе­лас, н.д. 114.
4 Исто.
5 Исто.
6 Исто, 115.
7 Исто, 114.
8 К. Кал­ли­ни­кос, н.д. 386.
349
МОГУ ЛИ МУЖ И ЖЕНА ДА КУМУЈУ
ДЕЦИ ИСТИХ РОДИТЕЉА
П И­ТА­ЊЕ: Је­на ме је же­на и­а­ла: Муж јој је био кум на кр­ше­њу је­
но е­е­а. Мо­же ли она ку­мо­ва­и ру­ом е­е­у исих ро­и­е­ља?
О­о­во­рио сам а мо­же, јер ко­ли­ко знам, у бо­о­сло­ви­ји смо учи­ли а­ко.
Же­на ми ре­че а су јој у ма­на­си­ру ре­кли а је о за­бра­ње­но.
Још и ово: Чуо сам а је је­ном све­ше­ни­ку о­са­вље­но и­а­ње: Да ли ве
о­ро­и­це мо­у уза­јам­но ку­мо­ва­и је­на ру­ој, ј. а ли мо­же сриц, или
е­ка кум­че­а ку­мо­ва­и е­ци чо­ве­ка ко­ји је р­жао њи­хо­во си­нов­ца,
о­но­сно бра­ан­ца на кр­ше­њу?
Паτријарх срπски Павле
ОД­ГО­ВОР: Ваш од­го­вор же­ни да мо­же ку­мо­ва­ти у на­ве­де­ном слу­ча­ју био је
ис­пра­ван. У Цр­кве­ном пра­ву проф. Б. Ци­сар­жа, уџ­бе­ни­ку за бо­го­сло­ви­је,
сто­ји: „… муж и же­на мо­гу јед­ној по­ро­ди­ци кр­шта­ва­ти де­цу, а да се њи­
хов брак не до­во­ди у пи­та­ње”1. Слич­но од­го­ва­ра ђа­кон Р. Ди­ми­три­је­вић
на пи­та­ње: „Тре­ба ли раз­ве­сти му­жа и же­ну кад муж кр­сти јед­но, а же­на
дру­го де­те у ис­тој по­ро­ди­ци?” ве­ле­ћи: „Не тре­ба, јер ово њи­хо­во ду­хов­но
срод­ство ни­је у за­бра­ње­ним сте­пе­ни­ма”.2 Оп­шир­ни­је о тој ства­ри рас­пра­
вља про­та Ва­си­ли­је Ни­ко­ла­је­вић. Он се по­зи­ва на ру­ске пи­сце: по­зна­тог
ка­но­ни­сту А. Па­вло­ва, за­тим А. Хој­нац­ког и Н. Смиљ­чен­ко­ва, и пре­ма
њи­хо­вим до­ка­зи­ма за­кљу­чу­је да не­ма пра­ви­ла ко­је за­бра­њу­је да же­на,
кад муж у ко­јем до­му ку­му­је де­те­т у, не би сме­ла ку­мо­ва­ти у истом до­му
дру­гој де­ци истих ро­ди­те­ља, то­бо­же због то­га што би овим ку­мо­ва­њем
из­ме­ђу ње и му­жа на­ста­ло бли­ско ду­хов­но срод­ство.3 На Па­вло­ва и Хој­
Одговори на недоумице о Тајни Крштења
нац­ког по­зи­ва се, у свом рас­пра­вља­њу о ис­тој ства­ри, све­ште­ник Све­то­
зар Гру­бач. Пре­ма при­мед­би Хој­нац­ког да же­не са сво­јим му­же­ви­ма ни­су
ни у нис­ход­ној, ни у ус­ход­ној, као ни у по­боч­ној ли­ни­ји срод­ства, ни­ти
пак на не­ком раз­лич­ном сте­пе­ну, не­го као „јед­но те­ло” на истом, Гру­бач
ра­су­ђу­је: „Кад је кум сво­ме кум­че­т у ду­хов­ни отац, он­да је већ тим пр­вим
кум­ством же­на ку­мо­ва по­ста­ла кум­че­т у то­ме ду­хов­на ма­ти, а као та­ква
за­што она не би мо­гла и бра­т у и се­стри то­га кум­че­та да бу­де ку­ма?”4
Схва­та­ње да же­на ку­мо­ва мо­же др­жа­ти на кр­ште­њу се­стре и бра­ћу де­те­
та ко­ме је ку­мо­вао њен муж, не по­ти­че из но­ви­јег до­ба, на­ла­зи­мо га и у
ста­ри­ни. У Атин­ској син­таг­ми из­ло­же­ни су ка­нон­ски од­го­во­ри Или­је
ми­тро­по­ли­та крит­ског, из XII в., у ко­ји­ма се он до­ти­че и овог пи­та­ња, ка­
зу­ју­ћи од­ре­ђе­но: „Ви­ди­мо и по­је­ди­не же­не где јед­на­ко при­ма­ју те­рет ку­
1 Цр­кве­но пра­во, Бе­о­град, 1973, II, 84.
2 Пи­та­ња и од­го­во­ри, Бе­о­град 1929, 55.
3 Прак­тич­ни све­ште­ник, Но­ви Сад, 1907, I, 128.
4 Бо­го­слов­ски Гла­сник, 1906, књ. X, 106. Брач­на пра­ви­ла Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве из­ра­
жа­ва­ју се исто та­ко, ве­ле­ћи да се у по­гле­ду ду­хов­ног срод­ства „кум и ње­го­ва же­на узи­ма­ју
за јед­но ли­це” (Чл. 20).
 350
мо­ва (ана­до­хон). Шта сме­та, пре­ма за­вла­да­лом оби­ча­ју, у од­су­ству му­жа,
ко­ји је пр­вом де­те­т у истих ро­ди­те­ља ку­мо­вао, да се по­зо­ве ње­го­ва же­на
да ку­му­је де­те­т у истих, ро­ђе­них по­сле оно­га”.1
Кад ствар сто­ји та­ко, от­куд су у ма­на­сти­ру из­не­ли су­прот­но ми­шље­ње, да
же­на у ова­квој при­ли­ци не мо­же ку­мо­ва­ти? Би­ће да су у Но­мо­ка­но­ну при
Ве­ли­ком Треб­ни­ку про­чи­та­ли члан 211, ко­ји пре­те­ћи про­клет­ством, за­
по­ве­да: „Ако муж и же­на кр­сте јед­ном чо­ве­ку де­те, на­ре­ђу­је се да се ви­ше
не са­ста­ју (не смје­си­ти­сја друг дру­гу), јер се узи­ма­ју за ку­мо­ве. Ако ли се
са­ста­ну, има­ју за­бра­ну (да се не при­че­сте) 17 го­ди­на, и по 100 ме­та­ни­ја
сва­ког да­на, уз су­хо­је­де­ње сре­дом и пет­ком. А ко ово опро­сти, да је про­
клет”.2 По­зи­ва­ју­ћи се на овај про­пис, др Ч. Ми­тро­вић та­ко­ђе ве­ли: „Муж
и же­на не мо­гу јед­ном чо­ве­ку кр­шта­ва­ти де­цу”.3 Исто ми­шље­ње за­сту­па и
проф. Ата­на­си­је По­по­вић: „Не до­зво­ља­ва се же­ни да кр­шта­ва де­цу оном
истом чо­ве­ку, ко­ме њен муж већ кр­шта­ва, јер би на тај на­чин по­ста­ли
ду­хов­ни брат и се­стра, па би се мо­ра­ли раз­ве­сти”.4
Не­сум­њи­во мо­ра­ју по­сто­ја­ти ја­ки раз­ло­зи да се ова­ко ре­зо­лут­но ис­ка­за­но
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву
пра­ви­ло Но­мо­ка­но­на при Ве­ли­ком треб­ни­ку не узме у об­зир у Пра­во­
слав­ној цр­кви. Те раз­ло­ге из­но­си проф. А. Па­влов у свом де­лу „Но­мо­ка­
нон при Бољ­шом Треб­ни­цје”. Пре све­га, овај Но­мо­ка­нон, на­стао у Ру­ској
цр­кви, не­ма зна­чај зва­нич­ног ка­нон­ског збор­ни­ка. Не­ма га ни у Грч­кој,
ни у оста­лим ис­точ­ним Па­три­јар­ши­ја­ма. Сем то­га, овај ње­гов 211. члан је
вр­ло сум­њив, јер се не зна ни кад је ни од ко­га до­нет. Па­влов још ука­зу­је
на чи­ње­ни­цу да се у не­ким ру­ко­пи­си­ма (као и у на­ве­де­ном цр­кве­но­сло­
вен­ском штам­па­ном Треб­ни­ку), ка­зу­је о кр­ште­њу „де­те­та”, а не „де­це”, из
че­га Па­влов за­кљу­чу­је да се за­бра­на мо­же да од­но­си на ку­мо­ва­ње му­жа
и же­не јед­ном истом де­те­т у, а не раз­ли­чи­тој де­ци истих ро­ди­те­ља.5 Код
Ру­са, на­и­ме, ка­ко ве­ли С. Бул­га­ков, „сву­да је (пов­се­мест­ниј) оби­чај да
при кр­ште­њу бу­де вос­при­јем­ни­ца, без об­зи­ра на пол кр­шта­ва­но­га…6
Но не до­зво­ља­ва се да вос­при­јем­ни­ци јед­ног де­те­та бу­ду дво­је му­шких
1 Атин­ска
Син­гат­ма, Ати­на 1855, V, 280.
2 Ве­ли­ки Треб­ник, Мо­сква 1855.
3 Цр­кве­но пра­во, Бе­о­град 1921, 145.
4 Ата­на­си­је По­по­вић, Руч­на књи­га о бра­ку, Бе­о­град 1962, 29.
5 Уп. С. Гру­бач, н.д. 107, 108.
6 Св. си­нод Ру­ске цр­кве ово об­ја­шња­ва: „По­што је по ста­ром цр­кве­ном за­ко­ну, из­не­том у
Ве­ли­ки Треб­ни­ку, на­ре­ђе­но да при кр­ште­њу де­це му­шког по­ла бу­де је­дан вос­при­јем­ник,
а жен­ског – јед­на вос­при­јем­ни­ца, тре­ба сма­тра­ти вос­при­јем­ни­ком му­шкар­ца са­мо ли­це
му­шког по­ла ко­је је би­ло при ње­го­вом кр­ште­њу, а вос­при­јем­ни­цом жен­ске – са­мо ли­це
жен­ског по­ла” (Од­лу­ке из 1810. и 1837. год., у Бул­га­ков н. д. 907, прим. 1). По­сле то­га,
1873. г. Св. си­нод је до­нео од­лу­ку да од дво­је ку­мо­ва (вос­при­јем­ни­ка) на кр­ште­њу, у ду­
хов­но срод­ство до­ла­зе са­мо кум и кум­че истог по­ла с њим (Ако је кум­че му­шко, он­да је
у срод­ству с вос­при­јем­ни­ком, ако је жен­ско – с вос­при­јем­ни­цом, С. Бул­га­ков, н. д. 1099).
Вос­при­јем­ник и вос­при­јем­ни­ца на кр­ште­њу истог де­те­та не сту­па­ју у ду­хов­но срод­ство
(исто 1097).
351
или дво­је жен­ских”.1 И Хој­нац­ки го­во­ри о два­ма ку­мо­ви­ма на кр­ште­њу
де­те­та, по­др­жа­ва­ју­ћи Па­вло­вље­во ми­шље­ње да муж и же­на не мо­гу би­ти
вос­при­јем­ни­ци јед­ног истог де­те­та, али у слу­ча­ју „кр­ште­ња бли­за­на­ца,
је­дан муж мо­же би­ти вос­при­јем­ник дру­гог де­те­та са же­ном пр­во­га”.2 О
дво­је ку­мо­ва (вос­при­јем­ни­ка) код Ру­са го­во­ри и прот. К. Ни­кољ­скиј.3
У Грч­кој цр­кви се „са­мо оби­ча­јем по­не­кад до­пу­шта да бу­ду при кр­ште­њу
ви­ше од јед­ног вос­при­јем­ни­ка, а у сви­ма спо­ме­ни­ци­ма у ко­ји­ма је из­ра­
жен зва­нич­ни по­глед грч­ке цр­кве­не вла­сти го­во­ри се о јед­ном вос­при­
јем­ни­ку”.4 И у на­шој Срп­ској цр­кви, на кр­ште­њу би­ва са­мо је­дан кум, или
ку­ма. Проф. Л. Мир­ко­вић сма­тра да „Цр­ква не одо­бра­ва ви­ше ку­мо­ва да
се не ши­ри ду­хов­но срод­ство”.5
Паτријарх срπски Павле
У Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви, пре Три­дент­ског са­бо­ра, би­ће да је би­ва­ло ви­ше
ку­мо­ва, али је овај од­ре­дио да бу­де са­мо је­дан, и то истог по­ла са кр­шта­
ва­ним. Ипак, про­пис до­пу­шта мо­гућ­ност ви­ше ку­мо­ва, ако се же­ли, али
све­га два, и то раз­лич­ног по­ла („унус ет уна”).6
Цр­кве­ни про­пи­си не го­во­ре ди­рект­но ко­ли­ко ку­мо­ва мо­же би­ти на кр­ште­
њу јед­ног де­те­та. Кад се у тим про­пи­си­ма, као и у де­ли­ма Све­тих Ота­ца,
по­ми­њу ку­мо­ви, по­сред­но се мо­же за­кљу­чи­ти да је реч о јед­ном ку­му.
Тек у чи­ну кр­ште­ња штам­па­ног цр­кве­но-сло­вен­ског Ве­ли­ког Треб­ни­ка,
под „зри”, на­во­ди се при­мед­ба: „Тре­ба да се зна да је у Св. кр­ште­њу до­
во­љан је­дан вос­при­јем­ник, ако је кр­шта­ва­ни му­шког по­ла; ако је жен­
ског – вос­при­јем­ни­ца. У смрт­ној опа­сно­сти мо­же кр­ште­ње би­ти и без
вос­при­јем­ни­ка”.7
Да би о ово­ме има­ли ја­сни­ју пред­ста­ву, из­не­ће­мо у не­ко­ли­ко ре­чи ка­ко се
Одговори на недоумице о Тајни Крштења
схва­та­ње о кум­ству и ду­хов­ном срод­ству раз­ви­ја­ло то­ком вре­ме­на, пре­ма
по­да­ци­ма исто­риј­ских из­во­ра.
Кум­ство се ја­вља већ у ста­рој Цр­кви. Пре кр­ште­ња не­ког не­зна­бо­шца, или
це­ле по­ро­ди­це, Цр­ква је про­ве­ра­ва­ла да ли он кр­ште­ње же­ли искре­но,
ра­ди сво­га спа­се­ња и цар­ства не­бе­ског, за­тим ње­го­ву спрем­ност за усва­
ја­ње хри­шћан­ске на­у­ке, као и озбиљ­ну про­ме­ну жи­во­та по њој, свла­че­ња
ста­рог чо­ве­ка ко­ји про­па­да у же­ља­ма вар­љи­вим и обла­че­ња у но­вог са­
зда­ног по Бо­гу (Еф. 4, 22–24). По­твр­ду о то­ме тра­жи­ла је од сво­јих вер­ни­ка,
су­се­да и по­зна­ни­ка то­га чо­ве­ка, али се доц­ни­је уста­ли­ла прак­са да се
тра­жи од­го­вор­но све­до­чан­ство јед­ног по­зна­тог вер­ни­ка. Сво­јим при­су­
ством и уче­ство­ва­њем на кр­ште­њу свог по­зна­ни­ка – не­зна­бо­шца, овај
1 На­стољ­на­ја књи­га, Хар­ков 1900, 907.
2 Гру­бач, н.д. 107.
3 По­со­би­је к из­у­че­ни­ју Уста­ва Прав. цер­кви, С. Пе­тер­бург 1900, 663, прим. 1.
4 Бул­га­ков, н.д. 907, прим. 1.
5 Ли­т ур­ги­ка, Бе­о­град
1967, II, 2, 26.
6 Dr Jo­han Ha­ring, Grundzüge des kat­ho­lischen Kir­chen­rec­htes. Graz 1910, 367–368.
7 Гл. 5, л. 6а Изд. Мо­сква 1855.
 352 353

вер­ник, то­ком вре­ме­на на­зи­ван вос­при­јем­ник (ана­до­хос), ру­ко­во­ди­лац, исти кум др­жао на кр­ште­њу,
вас­пи­тач, при­но­се­ћи, од­ри­чу­ћи се, кум1, при­мао је оба­ве­зу да ће се око ако су из ра­зних по­ро­ди­ца,
но­во­кр­ште­ног и да­ље тру­ди­ти ка­ко би ду­хов­но уз­ра­стао, по­доб­но те­ле­ ни­с у у ду­хов­ном срод­ству је­
сним ро­ди­те­љи­ма ко­ји се, о ро­ђе­њу де­те­та, тру­де око ње­го­вог те­ле­сног дан с дру­гим.1 Пре­ма то­ме ја­
здра­вља, уз­ра­ста­ња и на­пре­до­ва­ња. По­ред дру­гих, би­ће да су ови раз­ло­зи сно нам је да ду­хов­но срод­ство
би­ли пре­суд­ни у уста­но­ви кум­ства и ње­го­вом по­сто­ја­њу до да­нас.2 не пре­ла­зи на по­боч­не ли­ни­је
По­што­ва­ње пре­ма ку­му као ду­хов­ном ро­ди­те­љу ука­зи­вао је сваг­да, али све срод­ни­ка ку­ма и кум­че­та, ни­
до VI ве­ка не­ма про­пи­са о ду­хов­ном срод­ству из­ме­ђу ње­га и по­ро­ди­це ти оне дво­род­ног и тро­род­ног
кум­че­та, као и о брач­ним смет­ња­ма ко­је оту­да про­из­ла­зе. Тек 530. год., срод­ства, та­ко да н. р. ку­мов
цар Ју­сти­ни­јан од­ре­ђу­је да кум не мо­же сту­пи­ти у брак са сво­јим кум­че­ брат ни­је у ду­хов­ном срод­ству
том. Без сум­ње да се та­ко по­сту­па­ло и ра­ни­је, али је овај став та­да са­мо са кум­че­том сво­га бра­та. Но

Паτријарх срπски Павле

за­кон­ски фор­му­ли­сан. Трул­ски са­бор (691. год.), сво­јим 53. ка­но­ном за­ по схва­та­њу у на­шем на­ро­ду,
бра­њу­је брак ку­ма са удо­вом ма­те­ром кум­че­та. Овај ка­нон ујед­но ка­зу­је ду­хов­но је срод­ство мно­го ши­
да је ду­хов­но срод­ство уз­ви­ше­ни­је од срод­ства по те­лу, те је уско­ро про­ ре те об­у­хва­та и бра­ћу ку­мо­ва,
ши­ре­но ду­хов­но срод­ство у ва­си­ли­ка­ма (цар­ским на­ред­ба­ма) и за­бра­њен ро­ди­те­ље и да­љу род­би­ну. Сва­
брак из­ме­ђу кум­че­та и си­на ку­мо­вог (дру­ги сте­пен ду­хов­ног срод­ства),3 а ка­ко да ово по­што­ва­ње кум­
Крштење – Света Тајна   уласка у Цркву

за­тим из­ме­ђу си­на ку­мо­вог и кће­ри кум­че­то­ве (III сте­пен ду­хов­ног срод­ ства у на­ро­ду тре­ба по­др­жа­ти,
ства).4 У XII в., на­ред­бом ца­ри­град­ског па­три­јар­ха Ни­ко­ле, ду­хов­но је те са­мо из­ним­но до­зво­ља­ва­ти
срод­ство про­ши­ре­но до VII сте­пе­на, као и крв­но.5 Та­кав став остао је све бра­ко­ве и за сте­пе­не укло­ње­
до да­нас те је по Брач­ним пра­ви­ли­ма на­ше, Срп­ске цр­кве, дру­ги сте­пен них смет­њи овог срод­ства, као
ду­хов­ног срод­ства не­у­кло­њи­ва брач­на смет­ња, а укло­њи­ва од тре­ћег до што је би­ва­ло и до са­да. Проф.
сед­мог (Чл. 12, т. 5; Чл. 13, т. 5). Бран­ко Ци­сарж ис­ти­че да се стро­жи­је чу­ва­ло ово срод­ство у на­ро­ду од
Али при из­ра­чу­на­ва­њу сте­пе­на ду­хов­ног срод­ства тре­ба има­ти у ви­ду да крв­ног, те је рет­ко до­ла­зи­ло до скла­па­ња бра­ко­ва и у до­зво­ље­ним сте­пе­
се ово срод­ство ра­чу­на са­мо из­ме­ђу ку­ма и кум­че­та и њи­хо­вих крв­них ни­ма. Ако би се брак за­кљу­чио у бли­ском сте­пе­ну ду­хов­ног срод­ства, а

Одговори на недоумице о Тајни Крштења

по­то­ма­ка у пра­вој не­ис­ход­ној ли­ни­ји. У ус­ход­ној ли­ни­ји узи­ма се са­мо
ма­ти кум­че­та.6 Сто­га што ни­с у у крв­ном срод­ству, два кум­че­та ко­је је
1 На­ша реч „ку­ма” по­ти­че из ла­тин­ског је­зи­ка. Проф. П. Скок ве­ли: „Лат. com­pa­ter, gen. – tris
м. (7 в.), пре­ма com­ma­ter, ген. – tris (Гр­гур Ве­ли­ки), са­др­жи пре­фикс con, „су­о­тац, су­мај­
ка”, те из­ра­жа­ва­ју ду­хов­но срод­ство сте­че­но при кр­ште­њу” (Ети­мо­ло­гиј­ски ри­јеч­ник…,
За­греб 1972, 232). Др Је­ро­ним Шет­ка ве­ли да ни­је са­свим ја­сно ка­ко је од ком­па­тер до­
шло до кум. Мо­жда се нај­пре „упо­тре­бља­вао не­ка­кав ду­жи об­лик ко­ји се у бр­зом го­во­ру
скра­тио (суп. го­спо­дин – го­спод; до­ми­нус – дум, дон; фра­тер – фра” (Хр­ват­ска кр­шћан­ска
тер­ми­но­ло­ги­ја, Сплит 1976. 143).
2 Уп. Гла­сник СПЦ 1982, бр. 4, 95.
3 Пре­ма цр­кве­но­сло­вен­ској штам­па­ној Крм­чи­ји, у дру­гом сте­пе­ну срод­ства сто­ји кум са
при­род­ним оцем сво­га кум­че­та, те се ра­чу­на да му је ду­хов­ни брат, а мај­ка кум­че­та – се­
стра (Гл. 51, О су­пру­же­ствах за­пре­шче­них, л. 543а).
4 Ни­ко­дим Ми­лаш, Цр­кве­но пра­во, Бе­о­град 1926, 192, 653.
5 Др Ч. Ми­тро­вић, н.д. 145.
6 Н. Ми­лаш, н. д. 153; Брач­на пра­ви­ла СПЦ, чл. 20. Да се ово срод­ство ра­чу­на са­мо у нис­
ход­ној ли­ни­ји го­во­ри и цр­кве­но­сло­вен­ска штам­па­на Крм­чи­ја: „Срод­ство од Св. кр­ште­ња
чу­ва се ме­ђу овим два­ма ку­мо­ви­ма (ку­мом и кум­че­том) и они­ма ко­ји су од њих у нис­ход­
ној ли­ни­ји, а не ка­ко не­ки ми­сле, ме­ђу оста­лом род­би­ном, тј. ме­ђу ус­ход­ним и по­боч­ним,
ка­мо­ли не­до­зво­ље­ном, овај се пре­ступ сма­трао јед­ним од нај­те­жих гре­
хо­ва.2
Сад смо у мо­гућ­но­сти да ја­сни­је са­гле­да­мо и дру­го пи­та­ње, мо­гућ­ност уза­
јам­ног ку­мо­ва­ња две­ју по­ро­ди­ца.
По­што ду­хов­но срод­ство ве­зу­је ку­ма и кум­че и њи­хо­ве кр­ве по­том­ке у
пра­вој нис­ход­ној ли­ни­ји (и ма­тер кум­че­та), а не и по­боч­не ли­ни­је, то
по­сто­ји мо­гућ­ност да чла­но­ви по­ро­ди­це ку­ма и кум­че­та, као и у по­гле­ду
за­кљу­чи­ва­ња бра­ка, и ку­му­ју јед­ни дру­ги­ма. Мо­же, да­кле, стриц, или тет­
ка, или ујак кум­че­та ку­мо­ва­ти де­ци ку­мо­вој. Мо­гу то и њи­хо­ви по­том­ци
у нис­ход­ним ли­ни­ја­ма, из­у­зев сте­пе­на ко­ји чи­не не­у­кло­њи­ве смет­ње за­
кљу­чи­ва­њу бра­ка. При то­ме тре­ба про­ши­ри­ти за­бра­ну и на тре­ћи сте­пен
ду­хов­ног срод­ства, та­ко да син кум­че­тов не мо­же др­жа­ти на кр­ште­њу си­
на ку­мо­вог. Раз­у­ме се да је обрат­но мо­гу­ће и би­ва, тј. да син ку­мов др­жи
на кр­ште­њу де­те кум­че­та сво­га оца.
Гла­сник, ав­ус 1986.
1 Уп. С. Бул­га­ков, н.д. 1908; Атан. По­по­вић, н. д. 30.

одн. оче­ви­ма, де­до­ви­ма, пра­де­до­ви­ма, бра­ћом, стри­че­ви­ма и бра­тан­ци­ма (Г. 51, л. 546а). 2 Н.д. 82.
 Садржај
Књие које излазе у Библиоеци ОЧЕВ ДОМ (прво коло)
1. Свеи Никоим Свеоорац: Књиа уховних савеа
2. Свети Лука Војно-Јасенецки – ХРИСТОВ ЛЕКАР И ИСЦЕЛИТЕЉ СВЕТИ ОЦИ О ТАЈНИ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА (житије, поуке, беседе, чуда) ПОНОВНОГ РОЂЕЊА
3. Блажена Матрона Московска (нови текстови и нова чуда;
најопширније на нашем језику); Блажена монахиња Алипија – Свеи Кирило Јерусалимски
ЈУРОДИВЕ ХРИСТОВЕ У СВЕТУ БЕЗ БОГА ПРВА ПРЕДКРШТЕЊСКА КАТИХЕЗА   7
4. КРШТЕЊЕ – СВЕТА ТАЈНА УЛАСКА У ЦРКВУ (припрема за ТРЕЋА ПРЕДКРШТЕЊСКА КАТИХЕЗА   10
крштење, чин и значење светог крштења, смисао крштењских завета) ДРУГА МИСТАГОШКА КАТИХЕЗА
5. ИСУСЕ, ТЕЛА МОГА ЗДРАВЉЕ – болест и исцељење
у православном предању (додатак: молитвеник у болести)
НОВОПРОСВЕЋЕНИМА О КРШТЕЊУ   16
6. Смрт детињства и живот у Цркви – Како одрасти у савременом свету
(Савремени свет, данашњи породични живот и васпитање деце) Свеи Василије Велики
7. Проојереј Максим Козлов: 400 иања и оовора о брачном БЕСЕДА КОЈА ПОДСТИЧЕ НА СВЕТО КРШТЕЊЕ   19
живоу у анашњем свеу
8. Мирооли Аноније Блум: Данашњи човек пред Богом Свеи Јован Злаоуси
(борба за православни духовни живот у глобализованом свету) БЕСЕДА ОНИМА КОЈИ СЕ ПРИПРЕМАЈУ
9. ЦРКВА ОД ИСТОКА И ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА
ЗА КРШТЕЊЕ И НОВОКРШТЕНИМА
(православље и дух овога света)
I. Смисао Свете Тајне Крштења    28
10. ГАЛСКИ СВЕТИТЕЉИ
II. Изложење Символа вере   32
III. Упућивање у живот хришћански   33
У најави друго коло КАТИХЕТИЧКЕ БЕСЕДЕ
БЕСЕДА ПРВА   39
1. Свети Макарије Велики: Духовне беседе БЕСЕДА ДРУГА   47
2. Свети Николај Јапански – ЖИВОТОПИС, ПОУКЕ, ПИСМА
3. Свети Јован Шангајски (подробан животопис из периода Свеи Макарије Велики
у Кини и Француској, необјављени текстови и нова чуда) XXX ОМИЛИЈА – Душа која би да уђе у Царство Божје
4. Николај П. Василијадис: Мистерија смрти мора се родити од Духа Светога; и како се ово остварује  57
5. КЊИГА О БОЛЕСТИМА ЗАВИСНОСТИ И СЛОБОДИ У ХРИСТУ
(од пушења, алкохолизма и наркоманије преко хазардних Свеи Симеон Солунски
и компјутерских игара и виртуелне стварности)
О КРШТЕЊУ
27. Објашњење, појединачно узето, онога што се савршава пре
крштења, приликом крштења и после крштења   61
28. О томе да је и Господ примио име у осми дан,
када је наречен Исусом   61
29. Објашњење онога што се савршава у светом крштењу   62
30. О томе да кум мора бити православан и благочестив   63
31. Шта значи алилуја?   70
32. О томе да је (формула): Крштава се слуга Божији боља
(од израза): Крштавам слугу Божијег   71
33. Шта ономе који се крштава пружа помазање, или миро?   71
 34. О томе да свако ко је крштен и помазан има у себи КРШТЕЊЕ
потенцијално све божанствене дарове, који се откривају Рођење је сапутник смрти   133
у одређено време, изузев свештенства   72 Надсуштни и Надбожански, у Тебе се крстимо и Тебе благосиљамо   135
35. Зашто се обавља пострижење власи Ко је ова што излази убељена?   137
и стављање кукуља и анаволија?   73 Блажени су којима се опростише безакоња   138
36. О томе да је причешће Тајнама венац крштења и миропомазања   73 Господ ме одену хаљином спасења   140
37. Против Латина, о томе да децу не треба Пред Јагњетом обучени у хаљине беле   142
одлучивати од причешћивања   75
38. О томе да је свештеник дужан са опрезом СВЕТО МИРОПОМАЗАЊЕ
користити воду од крштења и друге сличне светиње   75 И сада Утешитељ на помазиванима пребива   144
О свештенодејству светог мира   76 Преображавамо се ка Богу   146
Печат дара Духа Светога   148
Свеи Никола Кавасила БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА
КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ Троје што сведочи на земљи: Дух, вода и крв   149
ПРУЖА БОЖАНСТВЕНО КРШТЕЊЕ   77 Излазећи из крстионице, хитај ка Трпези   152
Који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте   153
Оче наш Који си на небесима   153
БОГОСЛОВЉЕ НОВОГА РОЂЕЊА Гле, Ја сам са вама у све дане   154
Те­о­ло­шки и ду­хов­ни смисао
Све­те Тај­не Кр­ште­ња Проојереј Алексанар Шмеман
Јеромонах Гриорије Свеоорац СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА
Увод   156
СВЕТО КРШТЕЊЕ
1. Праслике светога Крштења   101
ОГЛАШЕЊЕ   158
2. Крштење Часнога Претече   103 КРШТЕЊЕ   166
3. Који одозго [свише] долази над свима је   104 МИРОПОМАЗАЊЕ   172
4. Састав Тајне   107
5. Савршавање светога Крштења   108 Епископ Иларион (Алфејев)
6. Крштење је почетак живота.   111 КРШТЕЊЕ   177
7. Са Христом се разапех, живи у мени Христос   112
МИРОПОМАЗАЊЕ   180
8. Помазујеш, усавршавајући смртничко суштаство   114
Крштење песком   181
9. Чинећи пророцима, свештеницима и царевима   116
10. Покајање је почетак и средина и крај   117
Максим Кравченко
ОСВЕШТАЊЕ ВОДЕ СВЕТА ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА   183
Ниједна реч неће бити довољна да опева чудеса Твоја   120
Ти, Бог Будући, дошао си на земљу и спасао нас   121 Архиманри Лазар (Абашизе)
Ти си и јорданске струје освештао   121
ШТА ЈЕ СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА
Силаском Светога Твојега Духа   122
Свугде је присутан знамен победе   123 И У ЧЕМУ СУ ЊЕНА СИЛА И ЗНАЧАЈ  187
Оперите се и чисти ћете постати   124
Почетак живота у Христу   125 Сарац Клеоа
Који се обнавља по лику Саздатеља   125 О ТАЈНИ КРШТЕЊА   211
ЈЕЛЕЈ ЗАКЛИЊАЊА   127
Архиманри Рафаил (Карелин)
О КРШТЕЊУ ГОСПОДЊЕМ   218

Ђакон Павел Гавриљук

ПУТЕВИ ОБНАВЉАЊА СВЕТООТАЧКОГ СИСТЕМА
ОГЛАШАВАЊА У САВРЕМЕНОЈ ЦРКВИ   222

КАКО СЕ РОДИТИ ЗА ЖИВОТ ВЕЧНИ БИБЛИОТЕКА „ОЧЕВ ДОМ”, КЊИГА ЧЕТВРТА

Прак­тич­ни са­ве­ти онима који (продаја: тел. 063/328-003, 9–14h)
се спре­ма­ју за кр­ште­ње
КРШТЕЊЕ – СВЕТА ТАЈНА УЛАСКА У ЦРКВУ
Архиманри Борис Холчев (припрема за крштење, чин и значење светог крштења,
ЦИЉ КРШТЕЊА   237 смисао крштењских завета)

Свешеник Илија Шуајев Пре­воиоци

Је­ле­на Пе­тро­вић, Ми­ро­слав Голу­бо­вић, Ма­ри­на То­дић,
АКО СТЕ ОДЛУЧИЛИ ДА ПРИМИТЕ КРШТЕЊЕ
Зо­ран Буљу­гић, Ро­до­љуб Ла­зић, др Ксе­ни­ја Кон­ча­ре­вић,
– Припремни разговор  246
Зашто је потребна припрема? / Шта треба да знамо о Богу пред Ан­то­ни­на Пан­те­лић, Ве­сна Ник­че­вић, Ар­се­ни­је Бу­гар­ски
Крштење? / Крштење / Миропомазање / Молитва / Духовни
живот деце / Причешће / Исповест / Завршетак разговора Рецензени
/ Нека питања после разговора / Тумачење чина Крштења Протојереј ставрофор хаџи Љубодраг Петровић
Протојереј Вајо Јовић
Мирооли Аноније Блум Владимир Димитријевић
СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА   276
Одговори на питања   313 Уреник изања и риређивач
Јован Србуљ
Паријарх срски Павле
Технички уреник
ОДГОВОРИ НА НЕДОУМИЦЕ
Јереј Велимир Бирманац
О СВЕТОЈ ТАЈНИ КРШТЕЊА
КРШТЕЊЕ ДЕТЕТА НЕКРШТЕНИХ РОДИТЕЉА   334 Дизајн корица
ПРОМЕНА ИМЕНА ПРИЛИКОМ КРШТЕЊА Ђакон Милорад Милосављевић
ОДРАСЛЕ ОСОБЕ   338
Тираж: 500
ЗАШТО СУ ПОТРЕБНИ КУМОВИ
ЗА КРШТАВАЊЕ ОДРАСЛИХ ЛИЦА   343
Шама
МОГУ ЛИ МУЖ И ЖЕНА ДА КУМУЈУ ДЕЦИ Артпринт, Нови Сад
ИСТИХ РОДИТЕЉА   349