Osnovi Nauke o Ponasanju Udzbenik PDF

UNIVERZITET U PRISTINI MEDICINSKI FA K U LT E T
M i l u t i n M. N e n a d o v i ć
OSNOVI
NAUKE O PONAŠANJU
za studente stom atologije
B E O G R A D , 2010.
za izdavača
Prof. dr Milutin M. Nenadović
OSNOVI NAUKE O PONAŠANJU

za studente stomatologije
Autor Profesor dr Milutin M. Nenadović, redovni profesor

medicinskog fakulteta
Urednik Profesor dr Milutin M. Nenadović
Recenzenti Profesor dr Dimitrije Milovanović

Akademik Ljubisav Rakić
Lektor dr sci Branislava Marković
Korektor dr Nenad Nenadović
Računarska priprema dipl. ing Miša Čolović
Tehnička obrada i Silvana Čolović

dizajn Profesor dr Milutin M. Nenadović
Štampa BIGRAF - Beograd

Tiraž 200 primeraka
Odlukom Nastavno-naučnog veća broj 05-808 od 24.05.2010. godine O S N O V I N AU K E

O PO N A Š A N JU , autora Prof. dr Milutina M. Nenadovića, prihvaćen je kao udžbenik
Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini - Kosovska Mitrovica (za studente treće
godine integrisanih akademskih studija stomatologije).
Beograd, 2010.
s I ia ,Dvtv\A,a N ć ia ,adu M I i a j l E>u.šfli/vw. I
fećerfel Aletesfl^drL
Predmet "Osnovi nauke o ponašanju" nametnuo se kao neophodan u
reformi studiranja stomatologije usaglašenoj sa Bolonjskom deklara-
cijom.
Nedostatak u našoj udžbeničkoj literaturi kvalitetnog štiva za ovaj

predmet je razumljiv. Pripremajući prva predavanja za novi predmet u
ovoj školskoj godini smatram potrebnim da pripremim i udžbenički tekst
za studente kao osnovni u pripremi za uspešno polaganje ispita.
Očekujem kvalitetne kritike i sugestije studenata za kasniji kvalitetniji

udžbenik.
Beograd, 2010. godine Autor

Prof. dr Milutin M. Nenadović
SADRŽAJ
1. R A Z D O B U A U M E N T A LN O M R A Z V IT K U Č O V E K A ........................................................1
1.1. Teorije o Ijudskom razvitku...........................................................................................1
1.1.1. Animističko-magijska faza.......................................................................................1
1.1.2. Empirijska fa z a ...................................................................................................... 2
1.2. Prenatalni period, porođaj i period posle rođenja..........................................................7
1.3. Detinjstvo kao faza psihičkog razvoja.......................................................................... 12
1.4. Adolescencija kao faza psihičkog razvoja.....................................................................15
1.4.1. Rana adolescencija.............................................................................................. 16
1.4.2. Prava adolescencija.............................................................................................. 16
1.4.3. Kasna adolescencija............................................................................................. 16
1.5. Odraslo doba - doba mentalne zrelosti.......................................................................17
1.6. Involutivni p e rio d ........................................................................................................18
1.7. Doba starosti - senescencija.......................................................................................19
1.8. Etički aspekti smrti i procesa um iranja........................................................................21
2. O R G A N S K A O S N O V A U U D S K O G P O N A Š A N JA .......................<...................................23
2.1. Biološke osnove čovekove mentalne ukupnosti i ponašanja........................................24
2.2. Psihološko - filozofske osnove čovekove mentalne ukupnosti i ponašanja................. 25
2.3. Sociološke osnove čovekove mentalne ukupnosti i ponašanja.....................................27
3. B IO P S IH O S O C IJA L N A Z A M IS A O Č O V E K A ................................................................. 29
3.1. Pojam ličnosti.............................................................................................................. 29
3.2. Pojam Ijudskog ponašanja........................................................................................... 30
4. S T R U K T U R A I D IN A M IK A L I Č N O S T I I O SN O VE I P O D S T IC A JI
U U D S K O G P O N A Š A N J A ................................................................................................ 32
4.1. Crte ličnosti i analiza crta ličnosti................................................................................ 34
4.2. Tem peram ent............................................................................................................. 35
4.3. Karakter.......................................................................................................................36
4.4. Inteligencija................................................................................................................ 36
4.5. Emocije........................................................................................................................37
4.6. Motivacija................................................................................................................... 38
4.7. Stavovi, vrednosti i interesi.........................................................................................39
5. M O D E LI P O N A Š A N JA U V E Z I S A Z D R A V U E M ........................................................... 41
5.1. Pojam zdravstvenog ponašanja.................................................................................. 43
5.2. Teorije o modelu zdravog ponašanja..........................................................................43
6. P S IH O P A T O L O G IJA I S O C IO P A T O LO G IJA P O N A Š A N JA I A L IJ E N A C IJ E ............... 45
7. ST R ES I S O C IJA L N A P O D R Š K A ................................................................................... 47
7.1. Pojam, karakteristike i klasifikacije stresa................................................................... 48
7.1.1. Opšti osvrt na stresore.........................................................................................50
7.2. Socijalna podrška: pojam, izvori i delotvornost........................................................... 51
8. M E N T A LN I P O R E M E Ć A J I .......................... 52
8.1. Pojam mentalnog zdravlja i bolesti.............................................................................. 53
8.2. Osnovni modeli mentalnih poremećaja........................................................................55
8.2.1. Mentalni poremećaji razvrstani na osnovu patološko-anatomskog supstrata 56
8.2.2. Mentalni poremećaji razvrstani na osnovu kauzaliteta.......................................... 56
8.2.3. Razvrstavanje psihičkih poremećaja prema kliničkoj fenomenologiji
njihovog ispoljavanja............................................................................................ 57
9. A N K S IO Z N I P O R E M E Ć A JI............................................................................................. 58
9.1. Pojam anksioznosti i anksiozni porem ećaj.................................................................59
Q 1 1 F4D H A n n r ^ f n h i i ^ cn
9.1.2. F40.1 Socijalne fobije...........................................................................................60
9.1.3. F41.0 Panični poremećaji '................................................................................ 60
9.1.4. F41.1 Generalizovani anksiozni poremećaj...........................................................61
9.1.5. F41.2 Mešoviti anksiozni i depresivni poremećaj.................................................. 61
9.2. Anksioznost stomatoloških pacijenata.......................................................................61
10. BO LEST KAO D E V IJA N T N O S T .................................................................................... 63
10.1. Kriterijumi određivanja pojma bolesti........................................................................63
10.2. Teorije devijantnog ponašanja - bolesti................................................................... 65
10.2.1. Poremećaji moralnog rasuđivanja.......................................................................66
10.2.2. Poremećaji moralnog ponašanja - delanja.........................................................67
11. P S IH O S O C IJA L N I Č IN IO C I O R A LN O G Z D R A V U A ................................................. 68
11.1. Psihosocijalni činioci u etiologiji oralnih zdravstvenih problem a................................ 68
11.2. Psihocijalne reakcije i poremećaji oralnog zdravlja................................................... 68
11.3. Gojaznost, debljina i poremećaji ishrane.................................................................. 69
12. B U D N O ST I S P A V A N J E ................................................................................................ 71
12.1. Pojam budnosti i faze spavanja................................................................................. 72
12.2. Poremećaji spavanja................................................................................................. 73
12.2.1. Sanjanje, sposobnost memorisanja i ekforisanja snova....................................... 73
12.2.2. Potreba za spavanjem i sanjanjem .....................................................................74
12.2.3. Deprivacija spavanja..........................................................................................74
12.2.4. Deprivacija sanjanja...........................................................................................74
12.2.5. Hiposomnija........................................................................................................74
12.2.6. Hipersom nija..................................................................................................... 75
13. RO D I S E K S U A L N O S T .................................................................................................. 76
13.1. Pol, rod i faze seksualnosti........................................................................................77
13.2. Poremećaji seksualnosti............................................................................................ 80
14. A G R E S IJA , Z L O S T A V U A N JE , N A S IL JE I P O R E M E Ć A JI K O N TR O LE
I M P U L S A .............................................................................................................................. 83
14.1. Pojam i karakteristike agresivnog ponašanja............................................................. 83
14.2. Zlostavljanje i nasilje (poremećaj moralnosti)........................................................... 84
14.2.1. Poremećaji moralnog rasuđivanja.......................................................................85
14.2.2. Poremećaji moralnog ponašanja - delanja......................................................... 86
14.3. Poremećaj kontrole impulsa.......................................................................................86
15. B O L I Z N A Č A J B O LA U S T O M A T O L O G IJI................................................................. 88
16. P S IH O T E R A P IJA ...........................................................................................................90
16.1. Psihoanaliza i psihoanalitička terapija........................................................................91
16.1.1.Porodična psihoterapija.......................................................................................92
16.1.2. Bračna psihoterapija...........................................................................................93
16.1.3. Baiintove grupe.................................................................................................. 93
16.1.4. Individualna psihoterapija.................................................................................. 93
16.1.5. Dubinska psihoterapija.......................................................................................94
16.1.6. Površinski psihoterapijski m etodi........................................................................95
16.2. Bihevioralna psihoterapija.........................................................................................95
16.3. Kognitivna psihoterapija............................................................................................96
16.4. Ostali psihoterapijski metodi..................................................................................... 97
16.4.1. Geštalt psihoterapija...........................................................................................98
16.4.2. Rogersova nedirektivna psihoterapija usmerena ka klijentu............................... 98
16.4.3. Transakciona psihoanaliza................................................................................. 98
16.4.4. Humanistička (neoanalitička) grupna psihoterapija............................................ 98
16.4.5. Grupe susretanja................................................................................................ 98
16.4.6. Psihoterapijska tehnika konfrontacije pacijenta sa problem om .......................... 98
16.4.7. Psihoterapija putem direktnog odlučivanja......................................................... 98
16.4.8. Logoterapija.......................................................................................................99
17. M O D ELI O D N O SA (R E L A C IJE ) L E K A R — P A C I J E N T .................................................................. 100
17. 1. Transfer.................................................................................................................. 107
17. 2 . Kontratransfer......................................................................................................... 107
17. 3 . Empatija..................................................................................................................108
18. K O M U N IK A C IJ A ...................................................................................................................................................... 109
18. 1. Pojam, vrste i strategija komunikacije.....................................................................110
18. 2 . Neverbalna kom unikacija........................................................................................ 112
18. 2 . 1. Dimenzije neverbalne komunikacije..................................................................113
18. 2.2 Aspekti neverbalne komunikacije....................................................................... 114
18. 3 . Verbalna komunikacija............................................................................................ 115
18. 3 . 1. Zagrevanje....................................................................................................... 116
18. 3 . 2 . Zaplet............................................................................................................... 116
18. 3 . 3 . Klim aks............................................................................................................ 117
18. 3 .4 . Katastrofa......................................................................................................... 117
18. 3 . 5 . Rasplet............................................................................................................. 117
18. 3 . 6 . Epilog............................................................................................................... 117
L IT E R A T U R A ........................................................................................................................................................................ 119
Osnovi nauke o ponašanju
1. RAZDOBLJA U MENTALNOM RAZVITKU ČOVEKA
1.1. Teorije o ljudskom razvitku
Teško je danas sa sigumošću tvrditi kakav je stav prema čovekovom ukupnom mentalnom bio
u pradavnoj prošlosti. Ipak, uvažavajući istorijske činjenice i paleoarheološke nalaze, savre-
mena nauka sistematizuje saznanja i o takozvanoj preistorijskoj epohi razvoja i života čoveka i
organizovanja ljudske zajednice. Sačuvane i dostupne prve knjige postanja obrađuju i duše-
vne poremećaje. Pisani istorijski izvori davno minulih civilizacija (vavilonske, mesopota-
mijske, feničanske, egipatske, Inka, Maja, starojevrejske, induske, kineske i drugih), sadrže
opise koji odgovaraju duševnom poremećaju, ali i opise tretmana i stavova prema duševno
poremećenom čoveku. Kao da su konzervirani, neki slični stavovi su i do danas sačuvani u
primitivnim plemenskim zajednicama Afrike, Australije, Azije i Južne Amerike.
Preistorijski čovek je bio na nivou konkretnog mišljenja, ali sigumo, opterećen kao i danas,
potrebom da razume velike tajne sveta. Velike tajne sveta i zivota su oduvek okupirale ljude,
donoseći im strahove, ali i izazove da istražuju i dođu do objašnjenja. Te velike i večne tajne
su pre svega vezane za pojavu čoveka na planeti, tajnu života i 'smrti, gromove, munje, epi-
demije, nepogode, zemljotrese, te kosmičke zvezde, Sunce, Mesec, smenu dana i noći itd.
Brojne od tih tajni okupiraju ljudski um i inventivnost i danas. Uzmimo samo verovanje u
horoskop. Ljudska duša, odnosno razumevanje duševne ukupnosti čoveka, kao i bolest psihe,
spadali su i spadaju u najveće tajne. To je i dalje "velika tajna" i za savremenog čoveka, a
time i za protagoniste današnje naučne medicine, pa i za najučenije u oblasti psihijatrije.
Prenaučna psihijatrija je tokom istorije, kao i celokupna medicina, prošla kroz:

a) animističko-magijsku i
b) empirijsku fazu.
Ove faze se opisuju prema dominirajućim stavovima o uzrocima bolesti i načinu lečenja
bolesnika.
1 .1 .1 . A n im is t ič k o -m a g ij s k a fa z a
Preistoriju homosapiensa karakteriše animističko-magijsko, odnosno primitivno shvatanje

nastanka, time i lečenja mentalno obolelih.
Mi lu ti n M. N e n a d o v i ć
Animizam je u ovom periodu ljudske istorije osnova objašnjenja i shvatanja etiopatogeneze

mentalnih bolesti. Animizam predstavlja shvatanje da pored vidljivih oblika stvari i bića
postoje i nevidljivi, odnosno dobri i zli duhovi, a oni mogu da ulaze i izlaze iz njih. Verovalo
se da duševna bolest nastaje kada u čoveka uđe demon, tj. Zao duh. Dakle, sama bolest i njen
uzrok nemaju distinkciju, uzrok i bolest tog vremena čovek nije razlikovao. Sloveni su,
recimo, u paganskom periodu svoje istorije verovali da se čovek razboli od besnila kada u
njega uđe zloduh Bes. Verovalo se u ovom periodu da čovek rečima i postupcima može
uticati na kauzalitet, tj. uzročnost u prirodi. Lečenje duševno bolesnog se tako i zasnivalo na
"beloj magiji" - prizivani su dobri duhovi da pomognu ritualno magijskim radnjama. Istovre-
meno, u svrhu lečenja ritualnim magijskim radnjama - "cma magija" - isterivani su zli duhovi
iz bolesnika — egzorcizam.
Istorija psihijatrije opisani period označava kao fazu paganske demonomanije koju treba
razlikovati od hrišćanske demonomanije Srednjeg veka. Danas se naučno istražuje ovaj
period iz sledećih razloga:
— kao deo istorijskog razvoja psihijatrije,
— zanimljivost obnavljanja ovog shvatanja u Srednjem veku,
— i danas postoje ostaci tog animističko-magijskog verovanja i
— zanimljivo je da i danas neki duševni bolesnici fenomenološki regrediraju na nivo
magije i animizma.
Stari vek stvaranjem antičkih država doneo je i promene u shvatanju i objašnjenju etio-
patogeneze, ali i lečenja mentalno obolelih. Javljaju se religiozno moralistička učenja i prvi
elementi empirijske medicine uz istovremeno održavanje animističko-magijskih objašnjenja
nastanka psihičkih bolesti. Pravi primer su stavovi starih Egipćana, jer su smatrali da bolest
može biti božija kazna za grehe, ali i nastati iz prirodnih uzroka. Posledično, u starom Egiptu
duševne bolesnike su lečili i magijom, ali i empiriom (lekovima - opijumrauvolfija itd.). Stari
vek obeležava i nastanak velikih monoteističkih religija, a u okviru tih kultura, javlja se i
učenje da su duševne bolesti kazna zbog neizvršavanja božijih zapovesti.
1 .1 .2 . E m p ir ijs k a fa z a
Višemilenijumsko trajanje starog veka u istorijskom smislu dalo je interesantne koncepte

razumevanja psihijatrije, nege i tretmana duševno poremećenih. Izučavajući ih možemo naći
začetke mnogih savremenih psihijatrijskih naučnih pravaca i savremene prakse. Najznačajnija i
najpoznatija su nam takva učenja iz perioda antičke Grčke.
Empirijska faza u razvoju psihijatrije nastaje u vreme procvata antičke Grčke, a to je V vek
pre nove ere i traje praktično do danas sa prekidom u Srednjem veku.
Antička Grčka medicina, a uz nju i psihijatrija, se fundiraju na asimilaciji znanja iz susednih,

njima starijih kultura i posebno na učenju grčkih filozofa i lekara tog vremena, Aristotel, Demo-
krit, Platon i dr. Naprednost psihijatrije u antičkoj Grčkoj u odnosu na animističko-magijski
period nespomo je i zasnovana na više utemeljivača savremene medicine, a još u tom vre-
menu.
Empedokle i Demokrit su učili o jedinstvu duše i tela.

Platon razvija idealističko učenje o duši koja poznaje i sebe i telo, a soma ili telo ne odražava
nikakvo znanje. Međutim, sam Platon je uviđao i razrađivao dijalektičku vezu između duše i
tela u svojoj filozofiji i teoriji razjašnjenja emocija i različitih psihičkih poremećaja. Istina je
da se naučna psihijatrija ni na početku XXI veka nije u potpunosti oslobodila dualističkog
koncepta ni u teoriji, ni u praksi, te je više nego analogna pradavnom Platonovom dualizmu u
filozofskom razumevanju psihe.
Aristotel postavlja problem vezivanja emocionalnog iskustva za aktuelno opažanje, što skoro
potpuno odgovara i savremenom psihoanalitičkom shvatanju emocija. On skoro kao i Frojd ob-
razlaže emocije analitički. Aristotel je razvio koncept "osećanja krivice" i označio ga kao mo-
gući uzrok duševnog poremećaja. Ukazao je i na vrednost katarze, odnosno čišćenja snažnim
emocionalnim proživljavanjima i pražnjenjima.
Ciceron je isticao da konfliktna osećanja mogu da dovedu do bolesti duše, što je podudamo sa
Frojdovim i Pavlovljevim učenjem o konfliktu suprotnih osećanja. Ciceron je smatrao da u
čoveku mora postojati neki rezervoar za nagon i emocije i predložio je korišćenje termina
libido za taj rezervoar nesvesne energije.
Hipokratovo učenje o duševnim bolestima kao bolestima mozga treba shvatiti kao prvo pove-
zivanje psihijatrije sa medicinom u ljudskoj istoriji i utemeljivanje biološke psihijatrije.
Antička Grčka u tretmanu duševnog poremećaja odražava duh te epohe ljudske civilizacije.
Nažalost, tretman duševno obolelih zasnivao se na ritualnom isterivanju zlih duhova iz tela
korišćenjem raznih trava, masaža, kupki, mineralnih voda, ali i primenom fizičkih aktivnosti i
seksualnih odnosa.
Stari Rimljani su ostavili pečat na savremenu psihijatriju, posebno u delu ozakonjenja dru-
štveno-pravnog stava prema duševno poremećenim i bolesnim. Oni su prvi u istoriji shvatili
da je pod uticajem duševnog poremećaja sposobnost shvatanja i činjenja dela izmenjena. Tako
su u zakonodavstvo uneli termine smanjena odgovornost, što je pomagalo sudijama u presu-
đivanju, a i danas postoji u forenzičkoj psihijatriji.
Rimljanin Aulus Kornelijus Celzus je u prvom veku naše ere sve medicinsko dotadašnje
znanje sakupio u enciklopediju, a zasnovano na grčkoj medicini i preuzeto iz nje. Za duševne
poremećaje upotrebio je termin insania, što danas podrazumeva paranoja. Celzus razlikuje tri
osnovne forme psihičkih poremećaja:
a)frenit — parafrenija obuhvata sve akutne simptome iz kliničke psihijatrije koji bi se danas
ubrojali u delirijume;
b) melanholija — i danas ima isti naziv;
c) hronične psihoze — svi psihijatrijski poremećaji sa halucinacijama i sumanutim idejama.
Srednji vek, nažalost, u oblasti psihijatrije oživljava ponovo demonistička shvatanja etio-
logije psiltičkog poremećaja. Lečenje duševnih bolesnika, odnosno tretman, podrazumevalo
je mučenje i batinanje, a ukoliko ne bi došlo do ozdravljenja, pribegavalo se progonu bolesnika.
Značajno je istaći da se tretman duševno obolelih kroz praktično ceo srednji vek odvijao u
hramovima, odnosno manastirima. Psihijatrijskim bolesnicima su se bavili uglavnom sveštenici.
M i lu t in M. N e n a d o v i ć
Duševni bolesnici posebno trpe od 1484. godine. Tada je u Evropi započela akcija kontra-
reformacije kojom su šizmatici tj. protestanti, proglašeni za opsednute đavolom i javno spa-
Ijivani. Sudbinu tih šizmatika delili su nažalost i duševni bolesnici.
Kordobski kalifat na južnoj polovini Pirinejskog poluostrva koga su u VIII veku osvojili
Mavri - Arapi, predstavlja jedinu svetlu tačku u Evropi sa aspekta istorijskog razvoja psi-
hijatrije. Mavri su još u VIII veku u Kordobskom kalifatu osnovali prve azile za duševne
bolesnike. Oni su tek 1409. godine u Valensiji organizovali praktično prvu psihijatrijsku bo-
lnicu koja je bila u funkciji lečenja duševno bolesnih a nije imala samo kustadijalni karakter,
odnosno karakter čuvanja bolesnih. Značajno je ako se uzme da je to prvi oblik duševne bo-
lnice, da je u njoj i primenjivana terapija radom nad duševno obolelim.
A bu Hasan Ibn Sina - A vicena, lat. (980 — 1037) je najveći lekar pomenutog Kordobskog
kalifata. Avicena prihvatajući i razvijajući svoje medicinsko učenje na učenju Aristotela i
Hipokrata napisao je veoma obimnu "Medicinsku enciklopediju" prevedenu kasnije na latin-
ski jezik. Avicenina "Medicinska enciklopedija" bila je celih pet vekova udžbenik lekarima
već formiranih prvih i potonjih evropskih medicinskih fakulteta, sve dok je Paracelzus nije
javno spalio. Avicena je postao preteča savremene psihosomatike ukazujući da bes, tuga i
druge emocije mogu prouzrokovati somatske bolesti.
— Firenca, a zatim Keln i Upsala su gradovi u kojima su osnovane prve bolnice za

duševne bolesnike, i to u XIII veku. Psihijatrijski bolesnici su u najvećem broju i
dalje smeštani u leprozorijume i manastire. Psihijatriju srednjeg veka opterećuje
mistični stav pod uticajem Crkve, bar u evropskim razmerama, uz propovedanje
askeze i pokoravanje božjoj volji.
— Do perioda renesanse mističnom pravcu u psihijatriji suprotstavljalo se značajnije samo

u XII veku naturalističko učenje episkopalne škole u Šartru, zasnovano na huma-
nističkoj misli Platonovog trojstva: "Dobro, Duh, Duša."
Renesansa je period u evropskoj tradiciji i kulturi ekspanzivnog razvoja umetnosti, ali i

početak razvoja nauke i naučnosti i suzbijanja sujeverja, a time i torture psihijatrijskih
bolesnika. Humanizacija stava prema psihički poremećenom čoveku razvija se u azilima u
periodu renesanse. Javljaju se i prvi pokušaji lečenja psihijatrijskih bolesnika u pravim
bolnicama pri medicinskim školama. Prva psihijatrijska bolnica osnovana je u Valensiji (Spa-
nija) u XVI veku, a ubrzo se ovakve bolnice osnivaju širom Španije, u Francuskoj i u Mek-
siku. Ovo je period oživljavanja antičkih principa i metoda lečenja psihičkih poremećaja,
a sve u skladu sa opštim trendom humanizacije ljudskih odnosa onog vremena.
Period renesanse u XVII veku zapamćen je i po Paskalovom učenju. Paskal je bio pravi
genije svog doba. Za psihijatriju su važne njegove teorijske koncepcije da je osnovni smisao
čovekovog postojanja otkrivanje sopstvenih, odnosno ličnih vrednosti življenja i osmišlja-
vanje vlastitog života, a ne ovladavanje svetom putem razuma. Paskalovo učenje iskoristio je
Kjerkegor tri veka docnije, suprotstavljajući se filozofiji najvećeg racionaliste građanskog
društva, Hegela.
— Paracelzus se pojavio takođe u razdoblju renesanse. Njegov stav da duševnu bolest

izazivaju hemijski procesi u organizmu značajan je za kasniji razvoj psihijatrije.
Novo doba, dakle kraj XVII, XVIII i XIX vek, vreme je prave eksplozije naučnih otkrića u
oblasti fundamentalnih nauka biologije, hemije, fizike i matematike. Istovremeno u ovom
periodu događaju se buržoaske revolucije i time promena političko-socioloških stavova i
odnosa u globalnim državnim zajednicama. Sve to ne ostavlja ni psihijatriju po strani, te se
brojni lekari sada već naučno bave razjašnjenjem duševnog poremećaja, znači njegovom
etiologijom i konačno, tretmanom duševnih bolesnika. Do sredine XIX veka psihijatrija još
uvek nema suštinske odlike nauke i naučnosti. Period novog doba sve do sredine XIX veka
priprema psihijatriju da stupi u prostor naučne medicine i sama postane nauka.
— Dr Filip Pinel, lekar i direktor bolnice Salpetrire u Parizu, zaslužan je za skidanje lanaca i
okova sa aziliranih duševnih bolesnika 1793.godine. To je i početak humanijeg odnosa prema
duševno poremećenom čoveku.
— Tih godina zakonom se regulišu odnosi društva prema duševno bolesnim i njihov tretman
u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama.
— Sideman (1624— 1689), engleski Hipokrat, postavio je temelje nozološkog pravca u

psihijatriji, koje je koncipirao Pinel, a dalje razvijali sledbenici Eskirol i Grizinger.
— Krepelin konačno, krajem XIX veka, integriše nozologiju u potpun sistem klasifikacije
psihičkih poremećaja.
Nažalost, epohi naučne psihijatrije, dakle XIX veku, prethode i snažna nenaučna Galova
učenja o frenologiji. Njega slede brojni lekari i upuštaju se u hazard odgonetanja etiologije
psihičkog poremećaja i predviđanja njegovog nastanka, utvrđivanjem fizičkih stigmata na
čoveku, odnosno budućem bolesniku.
Italijan Čezare Lombrozo je otišao najdalje razvivši ideje o determinisanju tipova ličnosti
prema obliku lobanje, posebno onih predodređenih da postanu zločinci.
Psihički život ili mentalna ukupnost čoveka je jedinstvena i neponovljiva posebnost,

kako u sadašnjosti i u istorijskom smislu, tako je nemoguća ponovljivost u budućnosti.
Ova definicija odražava naučni domet i domašaj današnje psihijatrije.
Čovek se rađa bez sposobnosti verbalne, dakle umne komunikacije sa okolinom. Njegov
postnatalni mentalni razvoj prati i somatski rast i razvoj u harmoničnoj korelaciji do zrelosti.
Ako je svaka individua specifična i neponovljiva datost u posebnosti svog psihičkog života,
onda je i razmatranje njenog psihičkog razvoja izuzetno kompleksno. Propedevtička znanja o
psihičkom razvoju čoveka neophodna su u vršenju lekarske prakse uopšte.
Faktori od kojih razvojno zavisi psihički život svake osobe, kao specifičan i neponovljiv
kvalitet su sledeći:
1. Biološka detenninisanost podrazumeva da je svaki čovek pre rođenja programiran biolo-

škom osnovom svog budućeg psihičkog života u genetskoj određenosti preko posebnog
koda DNK. Biološka determinisanost psihičkog razvoja je verovatno vezana za
individualnu posebnost na nivou biohemizma neuronske aktivnosti (neurotransmiterske,
neuroendokrinološke, neurovegetativne itd.).
2. Psihološki faktor razvoja mentalne ukupnosti ostvaruje se istovremeno sa biološkim

(fizičkim) razvojem i rastom individue. Polno sazrevanje prati na psihološkom planu
seksualna identifikacija. Odrastanje prati individualizacija.
Psihološki razvoj u momentu dostignute biološke zrelosti već specifikuje tu ličnost na planu
životnih ciljeva u kontekstu formirane sopstvene moralnosti i oblika ponašanja nametnutih od
sociozajednice.
3. Psihosocijalni razvoj odnosi se na neminovni uticaj sociosredine na svaku osobu tokom

sazrevanja, i to od momenta rođenja. Jasno da je u prvoj deceniji psihičkog razvoja
porodica jedina sociozajednica koja bitno utiče na pojedinca. Kasnije uticaj imaju druge
sociogrupe i zajednice i konačno brojne ličnosti iz okruženja, počev od vaspitača u
predškolskom uzrastu. Ovde je bitno shvatiti značaj i uticaj idola koji kroz etape
biološkog i psihološkog razvoja "trpi" svaka osoba.
Navedena tri generatora u razvoju mentalne ukupnosti svake individue nisu na delu ovako
jasno odvojena, već istovremeno deluju i često ih je teško izdvojiti. Sva tri faktora: biološki,
psihološki i sociološki su u stalnoj aktivnoj interakcijskoj participaciji u razvoju psihičkog
Života svakog čoveka od momenta rođenja.
Psihički život čoveka i poremećaj mentalne ukupnosti zasniva se na tri posebne instance: Id
(Ono), Ego ili Ja i Super Ego, odnosno Nad Ja, prema psihodinamskom objašnjenju.
— I d ili O no je instanca čovekovog psihičkog, istorijski određena biološkom evolu-

cijom, tj. biološkim nasleđem i nesvesni je deo psihe. Id predstavlja nagone i zato je
pravi energetski generator psihičkog života. Najsnažniji energetski generatori psi-
hičkog života iz Ida su seksualni nagon i agresivnost. Ovo ne treba shvatiti pojedno-
stavljeno, već u širem kontekstu seksualnog nagona i nagona agresivnosti.
Id se sastoji od nesvesnog i potisnutog.
Id funkcioniše po principu zadovoljstva, odnosno zadovoljenja nagonskih potreba, ne trpi

odlaganje, još manje potiskivanje ili transformaciju. Id je iracionalan, sebičan, impulsivan,
rečju — asocijalan, jer ne vodi računa o realnosti niti o potrebi recimo moralnog ponašanja
individue u datom momentu.
Po rođenju Id kao iracionalno, tj. nagonsko, ne trpi u svojoj realizaciji jer je sveden na ele-
mentame nagonske potrebe unošenja hrane i ekskreciju. Majka čini svestan napor da trenutno
zadovolji ponavljajuće pulsije Ida novorođenčeta. Sve što svesno treba učiniti jeste da u
narasloj nagonskoj potrebi beba, odnosno, dete zaplače i majka će zadovoljiti potrebu. Nakon
bar prve godine više to nije tako. Javlja se primami proces mišljenja, gde Id participira u
razvoju sledeće instance, odnosno Ega, kao i takozvani sekundami proces mišljenja.
— E go ili J a nastaje generisan iz Ida u suočavanju sa stvamošću, odnosno principom

realnosti. Razvoj Ega počinje još tokom prve godine života i postepen je do doba
zrelosti. Ego ili Ja je najaktivniji deo psihe jer obuhvata svest, mišljenje, opažanje,
pamćenje, učenje, govor, rasuđivanje, motomo reagovanje i ukupno delovanje indi-
vidue.
Ego se sastoji od predsvesnog koje lako postaje svesno.
Najvažnije u psihičkom životu čoveka ostvaruje se preko Ega kroz uvažavanje principa
realnosti. Ego testira realnost i iznalazi konkretna i realna rešenja u zadovoljenju nagonskih i
agresivnih pulsija u datom momentu. Ego zato mora da razvije i primeni odbrambene meha-
nizme da bi uspostavio neophodnu zahtevanu ravnotežu između iracionalnog i realnosti iz
okruženja svake individue.
— Super Ego odnosno N a d J a formira se iz Ega modifikovanjem samog Ega, a pod-

staknuto svesnim prihvatanjem roditeljskih uticaja ili uticaja ličnosti iz okruženja.
Super Ego prosečno normalne individue počinje da se formira u periodu između
četvrte i pete godine biološkog života. Preteča Super Ega zapaža se već u prvoj i
drugoj godini života jer dete počinje da deli svoje reakcije i emocije, kao i objekte
iz okruženja na dobre i loše, imitirajući roditelje. Super Ego je identifikacija sa
roditeljem istog pola u normalnom psihičkom razvoju uz pomoć osećanja krivice.
Super Ego obuhvata iz mentalne ukupnosti individue sve ono što je vezano za moral,
društvene zabrane i individualne lične ideale.
Super Ego zapravo ima dva bitna dela.
1. Ego ideal je težnja individue ka savršenstvu i bezuslovnom nekažnjavanju. Načelno je

ovaj deo Super Ega u konstruktivnoj funkciji jer stalno podstiče individuu ne samo tokom
razvoja već i tokom života da bude bolja. Jasno je da Ego ideal često ima i elemente
nerealnog u svojim ciljevima i zahtevima za idealnim ponašanjem je r se oni objektivno ne
mogu ostvariti, odnosno postići.
2. Savest kao deo Super Ega je u suštini pravi cenzor aktuelnog delanja Ega ili uvek super-
sudija i on je personifikovan u ranom detinjstvu u gratifikovanom roditelju. U zrelosti Bog
je personifikacija ovog dela Super Ega.
Zahvaljujući Super Egu kao instanci psihičkog čovek i tokom razvoja svoje mentalne uku-
pnosti kao i u toku zrelosti mora da se odriče mnogih, recimo, seksualnih i agresivnih želja,
fantazija i objekata da bi prihvatljivo funkcionisao u socijalnoj sredini. Super Ego stalno akti-
vno inhibira nagonske pulsije Ida. Super Ego instanca deluje i na svesnom i na nesvesnom
nivou.
Praćenje razvoja psihičkog života individue od prvog dana po rođenju do zrelosti je ne

odabrani, već nametnuti način objašnjenja i razumevanja psihičkog života čoveka, a
vezano za biološke razvojne etape.
1.2. Prenatalni period, porođaj i period posle rođenja
Medicinska nauka uprkos dostignutom razvoju i sveukupnoj moći u rešavanju brojnih pro-
blema vezanih za razbolevanje i lečenje, pre svega, a i razumevanje ukupnog života i dalje
nije razrešila dilemu kada počinje zapravo ljudski život. lz, ove činjenice proističe i medicin-
skoetički problem vezan za humanu reprodukciju.
Pitanje kada počinje ljudski život je pradavno, seže u prošlost od više milenijuma, ali je i
tema aktuelnih naučnih skupova na kojima učestvuju, ne samo lekari već i filozofi, pravnici,
teolozi, pokušavajući da iznađu odgovor na pitanje kada počinje ljudski život.
Milenijumima se smatralo da život čoveka počinje sa prvim pokretima ploda u uterusu majke.
Kasnija saznanja da trudnoća nastaje aktom spajanja dva gameta, jajne ćelije i spermatozoida,
implicirala su stav da život počinje samim aktom začeća. Naučna saznanja koja su sledila
ukazala su da su spermatozoidi i jajna ćelija živi kao jednoćelijski organizmi. Za sperma-
tozoide je to sasvim jasno, jer su pokretni. Medicinski gledano, život, odnosno personali-
zacija čoveka nastaje u momentu susretanja ženskog i muškog gameta, tj. u momentu oplo-
dnje. Ipak nije tako, jer je danas poznato da brojni ovociti nakon oplodnje nikada ne nastave
ćelijsku deobu, a isto tako brojni od onih što započnu ćelijsku deobu propadnu i ne razvijaju
se dalje u fetus. Naučnici ovog momenta ne mogu jasno definisati šta je početak ljudskog
života, posebno ne za potrebe pozitivnog zakonodavstva, jer se nijedan proces u složenom
lancu humane reprodukcije ne može proglasiti kao početak personalizacije, odnosno života.
Možda je najbliže pravom odgovoru Američko društvo za fertilitet svojim stavom: "Ljudski
je život neprekidan proces, pa prerna tome tačan trenutak u kome je osoba u potpunosti
form irana ne može se definisati u čisto naučnim okvirima. Definicija osobe nezaobilazno
uključuje metafizičke (verske i filozofske) procene."
Složenost medicinskoetičkog problema humane reprodukcije odslikava se i u kultumim

stavovima određenih civilizacija, naroda i njihovih tradicionalnih kultura. Kinezi, recimo i
danas poštuju svoj tradicionalan stav da se životna starost računa od momenta začeća, dakle
smatraju se starijim za devet meseci od drugih naroda. Taj tradicionalni stav kineskog naroda
je usklađen sa današnjim naučnim shvatanjem, jer intrauterini život čoveka čini jedinstvenu
celinu sa periodom postnatalnog življenja.
Perinatologija je nova medicinska disciplina i podrazumeva izučavanje perioda od začeća do

porođaja, dakle ceo period trudnoće žene.
Medicinskodeontološki problemi u perinatologiji, vezani su za fetalnu terapiju, i proističu iz

zdravstvene zaštite trudnice i njenog ploda. Oduvek je medicinski cilj bio povoljan ishod tru-
dnoće i za trudnicu i za plod. Medicinskoetički problemi u sprovođenju fetalne terapije pro-
ističu iz situacije da trudnica na početku trudnoće mora imati saznanje o mogućim neprija-
tnostima po sebe ili nepovoljnostima po sopstveno zdravlje tokom trudnoće.
Naučna dostignuća u medicini su dovela danas do jasnog stava da u perinatologiji postoje dva
pacijenta: trudnica i njen fetus. Danas je zahvaljujući savremenim dijagnostičkim tehnikama
fetus sve manje obavijen velom tajne i sve češće je predmetom dijagnostike i terapijskih
procedura i tretmana u samom uterusu, što implikuje brojna nova medicinskoetička načela,
aii i probleme. Naučna medicina današnjeg vremena se opredeljeno bavi plodom i njegovim
oštećenjima, prateći intrauterini razvoj i novim metodama savremene medicinske struke
nastoji da mu omogući život, često stavljajući u drugi plan saznanje kakav će taj život novog
čoveka biti po rođenju. Zato se danas razvila fetalna hirurgija.
Fetalna medicina i fetalna hirurgija su nove oblasti u okviru naučne medicine i njene
discipline perinatologije, a razvijaju se izuzetnom brzinom, prevazilazeći vrednosti samo
eksperimentalnih pokušaja u perinatologiji. Fetalna terapija kao nova oblast u naučnoj
medicini vezuie se za 1963. aodinu, kada ie Lilevem intrauterinom transfuziiom RH senzi-
bilisanog ploda otvorio stranicu nove medicinske oblasti. Istorijske istine radi, treba znati da
je prvi pokušaj fetalne terapije izveo 1928. godine Schwarz, jer je on tada predlagao i
preduzimao transabdominalnu aplikaciju lekova u stanjima fetalne asfiksije, nažalost neu-
spešno, ali pokušaj ima istorijsku vrednost i sa aspekta lekarske hrabrosti. Danas su već rutin-
ska praksa transuterina fetalna transfuzija ili carski rez zbog distresa fetusa na nivou stan-
dardnih postupaka osvedočenih u praktičnoj efikasnosti.
Medicinskopravni problemi u fetalnoj terapiji i primeni dijagnostičkih procedura perinatalno

na fetusu, koje su agresivne ili rizične, proističu iz osnovnih medicinskoetičkih načela pošto-
vanja dobijanja pismene saglasnosti, što svakako fetus nije u stanju da učini. Prema poziti-
vnim zakonskim propisima, identično kao i u slučajevima novorođenčeta, maloletne dece ili
pravno nesposobnih lica, ovde odluku donosi trudnica, a zahtevi su pred njom veliki i ozbi-
ljni. Dakle trudnica bira šta je najbolje za njenog budućeg potomka.
Posebnost medicinskoetičkih i dilema u ovoj oblasti proističe iz toga što trudnica ne donosi
samo odluku o preduzimanju tretmana nad fetusom već je i njeno somatsko i mentalno zdra-
vlje istovremeno u pitanju, te donosi odluku i u svom interesu. Posledice fetalne terapije ili
fetalne hirurgije mogu biti ne samo po fetu s u smislu izlečenja, lošeg ili letalnog ishoda, ili
nepotpunog poboljšanja, već posledice mogu biti višeznačne i po samu trudnicu, od naru-
šavanja njenog telesnog zdravlja clo mentalnili posledica. Odluka trudnice da prihvati tera-
pijsku intervenciju na fetusu uvek prati intrapsihički konflikt zbog brige za sopstveno zdra-
vlje, suprotstavljene interesima i željama, usmerenim ka svom plodu.
Medicinskoetički problemi i dileme u oblasti fetalne terapije i fetalne hirurgije opterećuju

novom posebnošću lekara, jer on predlažući takvu terapiju trudnici, često stoji pred dilemom
da li da se opredeli primamo za zaštitu interesa trudnice, ili interesa fetusa. Posao lekara u
ovakvoj dilemskoj situaciji je olakšan konsultovanjem drugih kolega, a posebno multidisci-
plinamim konsultacijama sa pedijatrima i hirurzima.
Medicinskodeontološki problemi su mogući i proističu iz situacije kada je medicinski

argumentovano neophodno izvesti fetalnu terapijsku proceduru ili na fetusu hirurški zahvat u
interesu ploda, a da majka to apriori odbija, bez obzira na veštinu i taktičnost lekara u po-
drobnom informisanju trudnice. Razrešenje se predlaže prenošenjem odluke na etički komitet
ili konzilijum lekara. Ukoliko se i tako ne postigne saglasnost trudnice u nekim, istina retkim
situacijama, treba tražiti pomoć pravnih institucija - suda.
Situacije kada lekar ima jasan argumentovan stav o potrebi intervencije na fetusu, a trudnica
to odbija, te je medicinskoetički obavezan da traži pomoć etičkog komiteta, pa čak i suda, su
sledeći:
1. ona stanja oštećenja fetusa gde će posledice po novorođenog čoveka biti teške,a inter-
vencijom na plodu se mogu bez velikog rizika otkloniti;
2. situacija kada bi intervencija na fetusu bila apsolutno efikasna;
3. kada intervencija na fetusu ne donosi nikakav rizik po trudnicu.
Medicinskodeontološki problemi vezani za fetalnu hirurgiju, imaju posebnost i u činjenici da

su hirurške intervencije na fetusu, danas često eksperimentalnog nivoa i u tim situacijama
neophodno je trudnicu podrobno obavestiti o vrednosti takvog eksperimentalnog poduhvata
na njenom plodu i očekivanim povoljnim rezultatima. Svakako, trudnicu treba i upozoriti na
m n o n p p n p n n u n lin p n p 7 p lip n p n n c lp r lip p n n n ln r l tp cp n rlln lra n rp n n č fd n in i N iip n r ih \ / n f liiv n
da lekar vrši pritisak na trudnicu u takvom nameravanom hirurškom intervenisanju na njenom

plodu ni nakon egzaktnog i pouzdanog dijagnostikovanja oštećenja ploda, posebno ukoliko
postoji i rizik po trudnicu.
Perinatalna medicina, kroz fetalnu hirurgiju i njen razvoj donosi nove, još uvek nepoznate
etičke i pravne dileme lekarima koji rade na području fetalne hirurgije i fetalne terapije.
Naučna medicina svojim napretkom ostvarenim do danas u oblasti intenzivne nege novoro-
đenog deteta dostigla je neslućene razmere zahvaljujući ne samo naučno medicinskim otkri-
ćima već i visokoj tehnologiji koja se koristi u medicini, a posebno u ovoj medicinskoj obla-
sti. Činjenica je da je medicinskoetički problem u segmentu intenzivne nege ugroženog
novorođenčeta kompleksniji od bilo kog drugog.
Neonatologija kao disciplina naučne medicine nosi delikatnost medicinskoetičkih problema
za lekara, a koji uglavnom proističu iz same konstante biološkog bitisanja čoveka. Život je
smešten u dve antipodne relacije - rođenje i smrt. Nigde nisu kao u neonatologiji i u intenzi-
vnoj nezi i terapiji novorođenčeta ovi antipodi tako blizu jedan drugom. Medicinsko-
deontološki problemi proističu iz nerazrešene dileme zastupanja interesa novoreođenčeta sa
pravnog, moralnog i sveobuhvatno socijalnog aspekta.
Današnja naučna medicina pruža mogućnosti da prežive i oni neonatusi čija je telesna masa
izuzetno mala, a u termostatskim uslovima preživljavanja što je do juče bila naučna fanta-
stika, a danas već mogućnost. Konačno, tu su i sociološki fenomeni koji utiču na medici-
nskoetičke dileme, jer nije retko osećanje krivice porodilje zbog rađanja nesavršenog deteta
itd. Medicinskopravne dileme stoga proističu iz brojnih situacija vezanih za ugroženost
neonatusa, kao što je recimo, dokle lekar mora opredeliti dužinu trajanja reanimacije ugro-
ženog novorođenčeta, te opredeljenje intenzivne nege i terapije u nedonoščeta izuzetno male
porođajne mase. Lekar mora odlučiti o primeni intenzivne nege i terapije neonatusa i kada
sumnja na hromozomske anomalije, ili u situaciji dokazanog postojanja hromozomskih ano-
malija, odnosno naslednih, teških bolesti. Da li se odlučiti za primenu intenzivne nege i tera-
pije neonatusa rođenog sa anomalijama koje su sigumo inkopatibilne sa životom uprkos
medicinskom tretmanu. Posebna je medicinskoetička dilema za lekara kada obustaviti inte-
nzivnu negu i terapiju neonatusa u situaciji nastale cerebralne smrti, uvažavajući prava i
ulogu roditelja, pravo neonatusa na život i pravo na smrt itd.
Statistički podaci iz savremene neonatologije pokazuju da 60% novorođenčadi danas po

dolasku na svet iz opravdanih medicinskih razloga podleže nekim od mera intenzivne reani-
macije. Stoga je oblast intenzivne nege neonatusa potrebno sagledati i sa medicinskoetičkog
aspekta i dilema kao i medicinskopravnih problema, a oni se najčešće odnose na sledeće.
1. Dužina trajanja reaitimacije životno ugoženog neonatusa je danas u savremenoj medi-

cini i savremnom akušerstvu određeno preduzimanjem reanimacionih aktivnosti do oži-
vljavanja novorođečeta ili definitivnog letalnog ishoda, odnosno donošenja odluke o neu-
spehu oživljavanja. Razmatranje dužine reanimacije novorođenčeta zasniva se na poda-
cima, da li je beba rođena bez evidentnih vitalnih znakova, odnosno uočljive srčane akti-
vnosti i bez reakcije na oksigenaciju i ventilaciju i koja se ne uspostavlja uprkos masaži
srca i medikamentoznom pokušaju aktiviranja akcije srca i funkcije disanja.
2. Mrtvorođenče je novorođenče bez evidentne srčane aktivnosti, bez reakcije na ventilaciju

i oksigenaciju u dovoljno dugom vremenu. Sa medicinskoetičkog aspekta neophodno je
znati podatak koji se dobija anamnezom od majke, odnosno porodilje, a to je kada je
poslednji put ona osetila pokretanje ploda, njegovu srčanu akciju i svakako podatak iz
istorije bolesfi pri kliničkom pregledu trudnice kada je lekar poslednji put auskultacijom
ili ultrazvukom utvrdio akciju srca ploda. Mrtvorođenim se oglašava neonatus kada svi
članovi tima u porodilištu procene da je preduzeta reanimacija bez uspelia. Stav je u ra-
zvijenim zemljama, kod nas nažalost još ne, da se u slučaju mrtvorođenja reanimacija
preduzima u prisustvu majke, a najbolje oba roditelja, dakle i oca. Roditelji moraju biti
informisani o mogućnosti mrtvorođenja, te ukoliko se ono dogodi, i o mogućim reanima-
cionim aktivnostima i njihovoj eventualnoj uspešnosti ili definitivnoj neuspešnosti.
Medicinskoetički problem u mrtvorođenju je poseban sa aspekta emotivnog doživljaja i

emocionalnog intenziteta doživljaja roditelja, a pre svega majke, jer mesecima se čeka naj-
lepša beba na svetu, a doživi m rt\orođenje. Sama ova činjenica je dovoljna da ukaže na
delikatnost medicinskoetičkih problema u neonatologiji.
3. Reanimacija novorođenčeta ostaje neuspešna uprkos aktivaciji akcije srca i funkcije

disanja. Novorođenče je po samom rođenju imalo uspostavljenu funkciju disanja i akti-
vnost srca, a zbog niza razloga one su prestale. Ti razlozi su brojna oboljenja, ali i ozlede
pri rođenju. Reanimacija se preduzima hitno u takvoj situciji ali neretko bez rezultata, a
treba je nastaviti dovoljno dugo dok se vitalne funkcije ne uspostave. Dužina preduzima-
nja reanimacije ne može biti beskonačna i limitirana je ukoliko se ne uspostavi aktivnost
srca i funkcija disanja, verifikacijom protoka vremena za koje ćelije centralnog nervnog
sistema sigumo propadaju u celini. Za opredeljenje tog momenta, odnosno tog vremena
odgovoran je stav celog tima angažovanog u retanimaciji takvog neonatusa.
4. Primena mera intenzivne nege kod neonatusa >-sa masivnom intraventrikularnom

hemoragijom i teškom hipoksičko-ishemičkom encefalopatijom je posebno delikatan
medicinskoetički problem. Medicinskoetička dilema lekara u ovoj situaciji je veoma
velika ukoliko u opremljenoj intenzivnoj nezi istovremeno ima više kandidata za pomo-
gnuto disanje nego što je respiratora. Brojne medicinskoetičke dileme u ovoj situaciji re-
šavaju se za svaki slučaj posebno, uz poštovanje egzaktno dijagnostikovanih medicinskih
nalaza.
5. Mere intenzivne nege i terapije kod neonatusa izuzetno male telesne inase na rodenju
reguliše i Svetska zdravstvena organizacija, smatrajući donju granicu od 500 gr. pa naviše
za ovu kategoriju neonatusa. Dakle, granica varijabiliteta je utemeljena na brojnim stu-
dijama o mortalitetu i morbiditetu novorođenčadi telesne težine od 500 gr. Visok morta-
litet novorođenčadi telesne mase manje od 1.000 gr. je svugde u svetu, pa i u našoj zemlji,
još uvek najčešći ishod, te su "palčići" ili "biberče" iako preživljavaju, danas još uvek
izuzeci.
6. Primena mera intenzivne nege i terapije novorođenčadi sa sumnjom u hromozomske

anomalije, ili pak rođene sa dijagnostikovanim hromozomskim anomalijama - nasledne
bolesti. Neonatusi ne umiru neposredno po rođenju, uprkos infausnom naslednom obolje-
nju zbog hromozomskih anomalija. Neka od ovih novorođenčadi preživljavaju duže za-
hvajujući samo intenzivnoj postnđtalnoj terapiji i lečenju. Medicinskoetički problem ve-
zan za decu rođenu sa hromozomskim anomalijama je pre svega u realnosti nesrećnog
događaja za njihove roditelje, kao nesrećna greška prirode, a s druge strane je svakako i
socijalni problem. Medicinskoetički ovde je kao retko gde u medicini moguć diskrimi-
natorski stav, počevši od roditeljskog stava, stava sredine i stava samog lekara, jer ova
novorođenčad spada u pacijente gde je uspeh u izlečenje osnovne bolesti nikakav (hro-
mozomopatija). Problem treba rešavati tokom same trudnoće, odnosno razvoja ploda.
Genetskom dijagnostikom pouzdano utvrditi hromozomske anomalije, te uz saglasnost
trudnice veštački prekinuti trudnoću. Činjenica je da sa medicinskoetičkog aspekta pro-
blem anencefalije nije ni etički, a ni medicinskoetički, ali ni medicinskopravno, jasno
definisan. U dilemu se dovodi u slučaju anencefalije stav da ljudski plod predstavlja po
suštini i ljudsku jedinku.
7. Kada obustaviti intenzivnu negu i terapiju medicinskoetička je dilema i problem u

neonatologiji posebne delikatnosti. Naučna medicina na današnjem nivou razvoja smatra
da smrt nastaje onog momenta kada prestane moždana aktivnost. Definicija smrti i u neo-
natologiji u pogledu intenzivne nege novorođenčeta je ista, uprkos današnjim tehničko -
tehnološkim mogućnostima intenzivne nege da se ostvari dugovremena aktivnost srčane
akcije i funkcije disanja. Utvrđivanjem cerebralne smrti smatra se da je nastao letalni
ishod u neonatusa. Identičan je u neonatologiji i stav prema ubistvu iz milosrđa, euta-
naziji, kao i za odrasle.
8. Pravo novorođenog deteta na život i pravo na smrt je osnovno pravo čoveka i sa medi-
cinskoetičkog aspekta ne treba se upuštati u raspravu o kvalitetu života ni u kom pogledu.
Stav savremene medicinske etike je da pravo na život nije limitirano nikakvim kriteriju-
mima o kojima se neretko u socio-medicinskim, pravnim i filozofskim krugovima govori
i piše. Definicija života sa aspekta naučne medicine je danas prihvatljivo isključivo
fiziološka, jer podrazumeva sklop organa u organizmu, uključujući i mozak, čime se ne
ulazi u kvalitet života, jer je nespomo da svako novorođenče ima pravo na život. Medici-
nskoetička dilema ovde proističe iz činjenice da se raspravlja o već rođenom detetu,
odnosno neonatusu, posebnoj individui nakon presecanja pupčane vrpce, te su sva medi-
cinskoetička razmatranja vezana odnosom majke i fetusa i prava prečeg, odnosno prven-
stva, oblast drugih rasprava. Niko nema pravo na život neonatusa i makar on bio vitalno
ugrožen teškim anomalijama i urođenim nedostacima. Nedopustivo je ugrožavanje života
neonatusa zbog lekarske neadekvatne pružene pomoći, kao posebni medicinskoetički
problem.
Medicinskoetički problem u neonatologiji ima i drugu dimenziju, a to je pravo neonatusa na

smrt, pre svega dostojanstvenu smrt. Lekar je obavezan da poštuje ovo pravo za svakog
neonatusa. Da ne bi došao u medicinskoetička ogrešenja, neophodno je da lekar, pre svega
neonatolog, ima veoma veliki kvantum stručnog i naučnog znanja, ali i iskustva u lekarskoj
specijalističkoj praksi. Sve ovo je uslov da takav lekar može pravilno i nikada na štetu
novorođenčeta proceniti kada su sve primenjene aktivnosti u okviru preduzimanja intenzivne
nege iscrpljene i kada ih treba obustaviti.
1.3. Detinjstvo kao faza psihičkog razvoja
Detinjstvo je segment biološkog života čoveka a razmatranje detinjstva kao etape razvoja psi-
detinjstva karakteriše razvojna sinhronost bioloških, tj. genetskih kvaliteta, koje je novorođe-
nče preuzelo od roditelja, psiholoških činilaca i socioloških uticaja sredine (porodice i okru-
ženja).
Psihijatrija detinjstva razvila se u okviru psihijatrije u posebnu granu. Potrebu za izdva-

janjem u posebnu granu psihijatrije detinjstva nametnula su savremenoj psihijatriji psiho-
analitička, odnosno psihodinamska objašnjenja čovekove mentalne ukupnosti tokom XX veka.
Psihički razvoj u detinjstvu u potpunosti opravdava naučni stav u psihijatriji da svaka psihička
pojava ima svoju genezu u prethodnim nesvesnim psihičkim zbivanjima koja su od najveće
važnosti zapsihički život čoveka uopšte, a posebno psihički razvoj u detinjstvu.
Nastanak i razvoj psihičkog čoveka je posledica stalne interakcije bioloških i društvenih čini-
laca. Porodica je izuzetno značajna u psihičkom razvoju deteta je r detetu prenosi zbivanja u
društvu i kultumom okruženju.
Smatra se da su prvih pet godina života najbitniji u ukupnom psihičkom razvoju svake indi-
vidue. Do pete godine se strukturiraju sve bitne karakteristike buduće mentalne ukupnosti
zrele osobe.
Savremena psihijatrija preuzima psihodinamska objašnjenja razvoja psihičkog života čoveka

i ne favorizuje biološke činioce kao nekada, posebno ne one koji se odnose na nagonsku sferu
i sazrevanje nagona, već ih izjednačava po značaju sa složenim interakcijama i odigravanjima
u sociološkoj sredini i sa kultumom antropologijom.
Uvođenje u kompleksnost psihijatrije kao struke i nauke nalaže obavezu usvajanja osnovnih
znanja o infantilnoj seksualnosti. Razvoj psihičkog u detinjstvu treba sagledati kroz sledećih
šest faza seksualnog razvoja deteta.
1. Oralna faza odvija se u prvoj godini života, znači u periodu novorođenčeta. Na rođenju su
usta zreo i adaptivan organ za sisanje i gutanje mleka, što rezultira zadovoljstvom. Osuje-
ćenje ovog zadovoljenja izaziva u ranoj oralnoj fazi psihičkog razvoja deteta, tj. u prvih
šest meseci, potrebu da sisa svoje prste ili pokušava da stavi predmete koji mu dođu pod
ruku u usta. Od šestog meseca do kraja prve godine u situaciji osujećenja oralnog zadovo-
ljenja dete grize dojku ili svoje prste ili dostupne predmete.
Usta su u ovoj fazi psihičkog razvoja dominantna. Dete preko usta doživljava stvamost i ostva-
ruje zadovoljenje svojih nagonskih pulzija. Svakako da se oralna faza može problematizovati
jer je manifestacija infantilne seksualnosti.
2. Analna faza u razvoju psihičkog je period od prve do treće godine života deteta. Ova faza
se deli na analno erotički stadijum, u kome dete postiže zadovoljstvo eliminacijom fecesa
i analno sadistički stadijum, u kome zadržavanje fecesa pruža zadovoljstvo.
Dominacija jednog ili drugog stadijuma u psihičkom razvoju tokom druge i treće godine
života strukturira u deteta posebnu ličnost, je r su u pitanju različiti načini ostvarenja zadovo-
ljstva i komunikacije sa okolinom. Dominacija analno sadističkog ponašanja deteta u ovom
periodu može da postane prvi način manipulisanja okoline zadržavanjem fecesa. Smatra se da je
ova faza period strukturiranja tvrdičluka ili rasipništva.
Mi lut i n M. N e n a d o v i ć
3. Uretralna faza se vremenski poklapa sa analnom fazom i slično se objašnjava. Uretralna

faza javlja se na kraju treće godine života i traje relativno kratko. Preterano nametanje za-
brane od strane roditelja u okviru uretralne faze vodi ka strukturiranju "uretralnog straha",
koji se odražava u strukturi te individue kao stidljivost, prenaglašeni ponos, taština i
preterana ambicioznost.
4. Falusna faza se u psihičkom razvoju deteta odvija od treće do pete godine života. Između
treće i pete godine dete je "polimorfno perverzno". Libido se prebacuje na zonu polnih
organa, koja zbog nezrelosti ipak nema primamu ulogu. Dete u ovoj fazi ispoljava seksualnu
radoznalost postavljanjem pitanja, preduzima voajerske aktivnosti, nekada se zapaža infa-
ntilna masturbacija i infantilni egzibicionizam.
Dečak u ovoj fazi ima neretko i fantazme erotičkog interesovanja za osobe suprotnog pola,
najčešće je to majka. Masturbacija devojčica u ovoj fazi zadržava se samo na nivou klitorisa, a
tek u pubertetu je i vaginalna. Dato objašnjenje falusne faze je podloga za stvaranje Edipovog
kompleksa kod dečaka i Elektrinog kompleksa kod devojčica.
Psihodinamski gledano, psihološke razlike između muškaraca i žena se ne generišu na

morfološkim razlikama polnih organa, već na stavu i uticaju društva. Proističe da je strah od
kastracije utemeljen na pogrešnom vaspitanju dečaka, a zavist devojčica zbog nedostatka
penisa i psihološki je pokušaj bekstva od ženske uloge kao manje vredne po društvenom stavu
ili supkultumom stavu sredine.
5. Latentna faza u okviru psihoseksualnog razvoja traje od pete godine do puberteta, odno-
sno do desete ili dvanaeste godine. Spomo je postojanje ove faze jer i dečaci i devojčice i
u ovom periodu imaju razne oralne i analne želje, incestuozne impulse i misli i mastur-
biraju.
6. Genitalna faza je u smislu psihičkog razvoja, odnosno psiho-seksualnog razvoja individue

period kojim počinje pubertet. To je zapravo period adolescencije. Dečaci u ovom periodu
postaju veoma impulsivni, pogotovu u načinu zadovoljenja raznih potreba, izrazito su
nedisciplinovani i skloni su kršenju već do tada usvojenih normi ponašanja. Period geni-
talne faze devojčica, dakle period puberteta, protiče upadljivo mimije nego kod dečaka.
Devojčice se u genitalnoj fazi psihičkog razvoja koncentrišu izrazito na svoju spoljašnjost
i dopadljivost okolini.
Psihički razvoj tokom detinjstva karakteriše se i odstupanjima od poželjnog i očekivanog, sva-

kako sa aspekta odraslih, pre svega roditelja. Odstupanja i poremećaji skladnog psihičkog
razvoja u detinjstvu diktirani su biološkim faktorima (oštećenjima datim u genetskom mate-
rijalu ili nastalim u prvim danima i godinama po rođenju), zatim psihološkim faktorima, kao i
uticajima sociološke i kultume sredine u kojoj dete odrasta.
Psihički razvoj čoveka po rođenju zapravo počinje u haosu, da bi se postupno i kroz protiv-
rečna zbivanja pojavili i jasno definisani fenomeni kao što su elementami delovi psihičkog,
tj. osećanja, inteligencija, mišljenje, ponašanje, motorika, motivi itd.
Zadržavanje filogenetskih i ontogenetskih starijih funkcija u strukturi, na primer, mokrenje u

rublje, sisanje prstiju, osećanje nepostojanosti, konkretno mišljenje, kao i arhaične forme stra-
ha. normalne su variiaciie u razvoinom neriodu za određeni uzrast. ali su istovremeno i natolo-
ške fiksacije za stariju uzrasnu dob. Patološko u psihičkom razvoju individue može imati i
prolazni karakter u okviru prilagođavanja na uslove unutrašnje i spoljašnje realnosti. Manife-
stuje se zadržavanjem obrazaca ponašanja primerenim nižim razvojnim nivoima psihičkog.
Radi se o tzv. regresivnim fenom enim a kao što su arhaične forme straha, noćno mokrenje, sisa-
nje prstiju.
Konačno, razvoj psihičkog i njegovi poremećaji uvek su rezultat uzajamnog dinamičkog

delovanja bioloških, psiholoških i društvenih činilaca.
1.4. Adolescencija kao faza psihičkog razvoja
Adolescencija u našoj supkulturi obuhvata period između 12. i 26. godine. Psihički razvoj u
periodu adolescencije razmatra se u okviru psihijatrije, u njenom - već reklo bi se - isprofili-
sanom odeljku adolescentna psihijatrija i odnosi se na normalni psihički razvoj mladih.
Adolescencija ili mladalaštvo je poseban životni period izuzetno važan u razvoju psihičkog,
bitno različit od perioda detinjstva a, s druge strane, i od zrelog doba. Ovaj period razvoja
mentalne ukupnosti nije vremenski kratak jer traje skoro petnaestak godina u našoj supkultur-
noj sredini. Dakle, u periodu adolescencije teče školovanje i usvajanje znanja. Događa se i prvo
profesionalno dokazivanje, odnosno ostvaruje se prvo zaposlenje sa stečenim pripremmm pro-
fesionalnim obrazovanjem. Adolescencija je istovremeno i period sazrevanja ljudske individue
u biološkom smislu, a aktuelna psihijatrija insistira da se biološki razvoj odražava na psiho-
lošku i sociološku dimenziju svake ličnosti.
Adolescentni period ili period mladalaštva karakteriše ubrzani rast u visinu sa prvim znacima
telesnog polnog sazrevanja i završava se usporavanjem rasta i definitivnim formiranjem
primarnih i sekundamih polnih karakteristika. Mladalaštvo, odnosno pubertet u okviru adole-
scencije traje prosečno od 10. do 18. godine za devojčice i od 12. do 20. godine za dečake,
treba uvažiti da poslednjih decenija adolescencija ranije započinje.
Nagli rast u periodu adolescencije nosi brojne psihološke probleme. Ukratko, samo podse-
ćanja radi, mladi u ovom životnom periodu izgledaju nezgrapno jer su i sami nepriviknuti na
povećanje telesne visine i uopšte na naglu promenu telesnih dimenzija. Polno zrenje se takođe
odvija u periodu adolescencije i nepotrebno je isticati intenzitet njegovog odražavanja na psi-
hički razvoj. Manifestacije polnog zrenja su u dečaka uvećavanje testisa, skrotuma i penisa
već u periodu između 12. i 13. godine, pojava pubične kosmatosti i karakteristične muške
maljavosti (rast brade, brkova itd.). Glas mladića mutira, javljaju se prve spontane erekcije i prve
ejakulacije. Period polnog zrenja devojčica nastaje po pravilu oko dve godine ranije nego kod
dečaka. Zaobljavaju se i proširuju kukovi i rastu ovarijumi. Zatim počinje rast i razvoj dojki,
javlja se i karakteristična ženska pubična maljavost. Prva menstruacija se javlja prosečno oko
13. godine, mada je raspon pojave prve menstruacije u variranju od 10. do 18. godine. Prve
menstruacije nisu praćene ovulacijom, te je biološki pomerena sposobnost začeća za 1 do 3
godine od prve menstruacije. Uterus se definitivno razvija između 18. i 20. godine.
Razvoj psihičkog života je veoma kompleksan u periodu adolescencije. Adolescentna životna

dob je bremenita stalnim suprotnostima koje opterećuju Ego adolescenta i u kombinaciji sa
fi7inlnšlcim nrnnp.sima rasfa Sa dnipp. strane nsiholnški i sor.iološki nostunci sredine i odra/i
okruženja neretko su konfliktni i suprotstavljeni razumevanju adolescenta. Psihički razvoj u

adolescenciji je kontinuirano praćen burama i stresovima, a često i tendencijama regresivnog
stava i ponašanja u datim kriznim situacijama. Radi lakšeg razumevanja, u psihijatriji se pe-
riod adolescencije deli na: ranu adolescenciju, pravu adolescenciju i kasnu adolescenciju.
1 .4 .1 . R a n a a d o le s c e n c ija
Rana adolescencija na planu psihičkog razvoja krcata je konfliktima koji za posledicu imaju
doživljavanje napetosti i straha, često u vezi sa postizanjem zadovoljstva u genitalnoj zoni
masturbacijom. Smatra se da je rana adolescencija završena onog momenta kada mlada osoba
stekne sposobnost integracije svog ponašanja, posebno polnog.
1 .4 .2 . P r a v a a d o le s c e n c ija
Prava adolescencija se odnosi na životni period od 15. do 18. godine, tokom kojeg se ostva-
ruje potpuno polno sazrevanje. Impresivnost perioda prave adolescencije na psihički razvoj je
nespoma i značajna. Na psihološkom planu adolescent sa završetkom prave adolescencije
ostvaruje definitivne obrise polnog identiteta, u čijim okvirima ostaje do kraja života. Polni
identitet je pojam koji treba usvojiti. To je na mentalnom planu kod svake individue na nivou
svesnog i podsvesnog doživljavanje sopstvene muškosti ili ženskosti. Polni identitet je i ste-
pen psihološkog prihvatanja biološke datosti i nepromenljivosti svog pola, mada smo danas
zbog razvoja i dometa naučne medicine svedoci uspešne hirurške promene pola. Terminološki
polni identitet ima više psihijatrijski značaj nego suštinsku biološku odrednicu i karakteristike.
1 .4 .3 . K a sn a a d o le s c e n c ija
Kasna adolescencija traje od 18. do 26. godine života, nekada duže. Prema shvatanju u našoj
supkulturi, moglo bi se reći da zadire u doba zrelosti. Suština kasne adolescencije u psihičkoj
ukupnosti i razvoju psihičkog se odnosi na proces formiranja definitivnog identiteta i ugrađi-
vanja društvenih i moralnih normi u ponašanje individue.
Psihijatrija se bavi periodom adolescencije stručno i naučno, zanimajući se za razvoj i kona-

čno strukturiranja i sazrevanje mentalne ukupnosti individue. Bavi se i odstupanjima od pože-
ljnog u mentalnom funkcionisanju tokom adolescencije, kao i tretmanom, odnosno lečenjem
nastalih psihičkih poremećaja. Period adolescencije je period česte pojave poremećaja u okvi-
ru mentalne ukupnosti iz grupe neurotičnih poremećaja. Adolescencija je i period nastanka
prvih deklanšmana duševnih bolesti iz kruga shizofrenih psihoza, afektivnih psihoza i suma-
nosti. Adolescencija je naravno period psihičkog razvoja, ali i patoloških događanja u okviru
mentalnog zdravlja i time izuzetno značajno polje interesovanja savremene naučne psihijatrije
i njene stručne primene.
1.5. Ođraslo doba - doba mentalne zrelosti
Zrelost psihičkog života znači ostvarenu definitivnu strukturu mentalne ukupnosti čoveka, što
podrazumeva ličnost sa individualnim posebnostima i neponovljivostima. Doba psihičke
zrelosti čoveka očekuje se da korelira sa dobom biološke zrelosti. Međutim,u savremenoj
civilizaciji ta odstupanja su česta, odnosno uočljiva je diskrapanca kašnjenja mentalne zre-
losti za biološkom. Svakako da o razdoblju zrelosti psihičke ukupnosti individue treba govo-
riti kao o dobu po završetku adolescencije, što je u našoj supkulturi tek u drugoj polovini
treće decenije života.
Mentalna zrelost sa aspekta psihijatrije nije statičan period u životu bilo koje osobe. Naprotiv,
i doba mentalne zrelosti je period stalnih dinamičkih prilagođavanja, adaptacija i izmena
diktiranih i uslovljenih uglavnom događanjima u spoljašnjoj sredini zavisnih od socioloških i
političkih promena i stremljenja društva.
Ličnost bi obuhvatala sve karakteristike jedne osobe koje određuju njenu posebnost ali i
jedinst\’enost što je razlikuje od svih drugih.
Covek, odnosno kao sinonim - čovekova ličnost, nije onakav kakav sam sebi izgleda nikada i
nikada onakav kakvim ga drugi vide.
Covek tokom perioda zrelosti svog psihičkog života uvek funkcioniše kroz ukupnost pose-
bnog individualnog odražavanja samo sebi svojstvenih mentalnih kvaliteta. Lekar, posebno
psihijatar kao psiholog u profesionalnom radu formira subjektivan stav o ličnosti svakog svog
pacijenta zasnovan na znanju. To znanje podrazumeva veštinu uočavanja posebnosti crta li-
čnosti svakog čoveka - pacijenta. Kvaliteti psihičke zrelosti definisani kao crte ličnosti su
veoma brojni i raznovrsni, ipak pojednostavljeni mogu se klasifikovati.
— Crte karaktera (moralnost i vrednosni sistem individue).
— Crte temperamenta (načini emocionalnog reagovanja).
— Načini adaptacije.
— Posebne sposobnosti i interesovanja.
— Tipični motivi i potrebe kao bitna pokretačka snaga osobe.
— Usvojene karakteristične navike.
— Karakteristični načini zadovoljenja potreba.
— Stavovi (tipična tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje na neku situaciju,
osobu, predmet ili instituciju).
— Predrasude (neosnovani, nerealni, a intenzivni stavovi koji se teško menjaju), itd.
Psihičku celinu ili psihički život individue ako shvatimo kao posebnost nije moguće sveobu-
hvatno definisati. Danas nema univerzalno prihvatljive teorije ličnosti, već postoje brojne
definicije. Za studente je značajno da usvoje navedene stavove o ličnosti i pojednostavljene
definicije o naizgled sinonimima za termin ličnost, kao što su karakter i temperament.
Karakter se često koristi kao sinonim za ličnost. Međutim, ovaj pojam ne treba poistoveći-
vati sa pojmom ličnost. Ličnost je širi pojam od pojma karakter je r obuhvata sve mentalne
osobine pojedinca. Karakter je uži pojam od pojma ličnost jer podrazumeva pojedine
aspekte ličnosti koji se kvalifikuju etičkim i moralnim kriterijumima, a ispoljavaju u socija-
lnim interakcijama ("slab ili loš" karakter, "dobar ili čvrst" karakter itd.).
Mi l u t in M. N e n a d o v i ć
Karakter reprezentuje relativno stabilnu i predvidivu organizaciju i integraciju niza motiva,

stavova, vrednosti, odbrambenih mehanizama i načina reagovanja u datoj socijalnoj situaciji.
Karakter se formira i stiče procesom učenja u socijalnoj i supkultumoj sredini.
Temperament podrazumeva karakteristične osobine koje se odnose na način emocionalnog

reagovanja i na emocionalno stanje individue, a izražava se psihomotorikom. Temperament ne-
ke osobe predstavlja brzinu, snagu i trajanje reakcije u datoj situaciji, kao i energiju koja se
pri torne angažuje. Zanimljivo je da se na karakter gleda kao na osobine koje su determinisane
nasleđem ili konstitucijom, odnosno biološkom datošću.
Temperamentom kao kvalifikativom ili najbližim odrazom mentalne ukupnosti čoveka bavili
su se i Hipokrat i Galen, Krečmer i Seldon, a danas istraživači i naučnici u oblasti psihijatrije.
Svi dodanašnji pokušaji podele Ijudi na tri grupe ili više grupa na osnovu predominantnih
osobina vezanih za temperament pojedinca su samo u funkciji lakšeg razumevanja ljudskog
psihičkog.
Doba psihičke zrelosti čoveka je najduži period njegovog biološkog trajanja. To je period
prave kreativnosti i ostvarenja svakog pojedinca. Čovek tokom psihičke zrelosti kvalitet svoje
ličnosti prenosi na sopstveno potomstvo, inventivnošću i ostvarenjima na okruženje u užoj ili
široj zajednici sve do uticaja na globalnu civilizaciju.
1.6. Involutivni period
Psihički život čoveka, uostalom kao i njegovo biološko trajanje, od rođenja do duboke sta-
rosti može se predstaviti kao kriva sa uzlaznim delom (detinjstvo i adolescencija), platoom
(zrelo doba) i silaznim delom krive (počinje involucijom i traje kroz starost do smrti).
Involucija psihičkog čoveka je onaj deo ukupne životne dobi primamo praćen telesnim slablje-
njem organizma ali i slabljenjem mentalnih sposobnosti. Period klimakterijuma bi bio poče-
tak involucije psihičkog života sa aspekta psihijatrije. Posebnosti psihičkog života čoveka u
involutivnom periodu nemaju samo klimakteričan, biološki predznak i verifikaciju. Klimakte-
rijum je jasno prepoznatljiv u populaciji žena je r predstavlja endokrinološku involuciju vre-
menski kraćeg ili dužeg trajanja kao posledicu smanjenja, do trajnog prestanka funkcije
ovarijuma. Muškarci ne trpe ovako jasne promene endokrinološke ravnoteže te su i znaci
klimakterijuma mnogo blaži, nastaju diskretno i duže traju, često i koju deceniju.
Involucija je životni period biološki definisan, a fenomenološki korelat je rnentalna deterio-

racija vezana za starenje. Primami razlog su poteškoće prilagođavanja individue na nemino-
vne znake starenja, a pre svih na redukciju sopstvenog značaja dostignutog u dotadašnjem
životu u smislu ostvarene socijalne pozicije.
Poremećaji skladne psihičke ukupnosti u involutivnom periodu su karakteristični samo za

ovaj životni period, bilo da su neurotičnog nivoa, bilo nivoa duševne poremećenosti, odnosno
duševne bolesti. Posebnost kliničke slike psihičkih poremećaja u involuciji je vezana za pol.
Žene period involucije i klimakterična događanja doživljavaju, po pravilu, vrlo nespremno.

Klimakterijum je gledano fiziološki završetak germinativne faze u životu žene i početak nove
P.tanP. n n s f p n p . n n a s l f lH li p n ij i Q vih f l i n k r i i n T-i’i ' z i n l n e V s i fd^n in \ /r » ln t i\ /n n r r n p r i n H c i c /3
nizom subjektivnih doživljavanja u vezi sa postepenim slabljenjem funkcija svih organa i

sistema organa. Najčešći simptomi su: doživljaj navale krvi u glavu, palpitacije, ekstrasistole,
glavobolja, vrtoglavica, nesanica itd. Kod većine žena sa opisanim senzacijama javlja se i
razdražljivost visokog stepena, sklonost iznenadnom rastuživanju i plačljivosti, a posebno
hipertimičnost polarizovana u pravcu sete ili tuge, tj. depresivno raspoloženje. Psihološki či-
nioci ovde imaju značajnu, verovatno i presudnu ulogu. Psihopatološki fenomeni u klimakte-
rijumu se generišu iz neuspešnog prilagođavanja žene na realnost prestanka menstruacije.
Menopauza je često realan dokaz gubitka značaja žene i ženstvenosti u kompleksnom smislu
takvog doživljaja.
Period involucije kod muškaraca praćen narušenom psihičkom ravnotežom zrelog životnog
doba počinje po pravilu kasnije nego kod žena, sinhrono sa regresijom motorike (starenjem
pokreti postaju sporiji). Kardiovaskulama nestabilnost se pojavljuje i kod muškaraca, a epilog
je depresivna rezignacija zbog jasnog gubitka i fizičkih i mentalnih sposobnosti, ali i socija-
lnog značaja. Po pravilu, muškarac je već ostvario životne ambicije na profesionalnom planu i
neminovno u involuciji ima doživljaj nazadovanja. Ne treba zanemariti i činjenicu da je i kod
muškaraca i kod žena u involutivnom periodu osećaj pada seksualne potencije generator naru-
šavanja psihičkog sklada u svakodnevnom funkcionisanju.
Savremena psihijatrija posebno izučava specifične duševne poremećaje involutivnog perioda.

Psihijatrijski entiteti involutivna melanholija i involutivne sumanutosti u strogom nozolo-
škom smislu nisu posebne bolesti ali su u sindromu kliničkog ispoljavanja karakteristične za
involutivni životni period.
1.7. Doba starosti - senescencija
Vrlo je problematično pitanje kada senescencija počinje. Na ovo pitanje je tražen odgovor još
u davnim civilizacijama. Hipokrat je, recimo, postavio granicu senescencije ili senijuma
fiksno vezujući je za 64. godinu života. Jasno je da ljudska dugovečnost i tendencija civili-
zacije i naučne medicine da produže ljudski život, granicu senijuma pomeraju, s jedne strane,
a s druge, čini je fleksibilnom i nefiksiranom. Na današnjem nivou ostvarene ljudske dugove-
čnosti period senijuma mogao bi se vezati za osmu deceniju života.
Senijum ili starost je doba posebno i po svojoj suštini problematično u psihičkom životu
svake ljudske individue, opterećeno karakterističnim psihološkim problemima. Period ljudske
starosti ili senijum je, po pravilu, ispunjen još uvek ambicijama, željama i planovima. Činje-
nica je da za najveći broj ljudi ovaj životni period znači prestanak vršenja važnih socijalnih
uloga i povlačenje sa aktuelne i aktivne društvene scene. Remećenje sklada psihičkog života
u starosti je neminovno i ne samo sa psihološkog i sociološkog aspekta već i zbog biološke
neumitnosti. Kvalitet vaskularizacije svih organa, naročito mozga, oštećen je starošću, a zbog
starenja je smanjen i kvantum neuronske mase centralnog nervnog sistema.
Senijum ili senescencija podrazumeva period u ljudskom životu posle sedamdesete godine.
Karakteriše ga opadanje svih sposobnosti kao refleksija fiziološkog procesa starenja. Sužava
se obim interesovanja, slabe kognitivne sposobnosti i nastaju poremećaji karaktera. Psihopato-
loški simptomi su: nesanice, nastupi ljutnje i srdžbe bez bitnog razloga, pojačana egocentri-
čnost i "mizoneizmi" (kruti obrasci ponašanja, recimo tvrdičluk).
Na početku trećeg milenijuma sve je veći procenat starih u ukupnoj populaciji, posebno u
ekonomski razvijenim državama (Japan je najtipičniji primer). Savremena psihijatrija unutar
sebe profiliše posebnu granu - gerontopsihijatriju. Gerontopsihijatrija kao predmet studira-
nja na medicinskim fakultetima zvanično je uvedena 1989. godine u SAD. Gerontopsihijatrija
u našoj zemlji je i dalje nepravedno zapostavljena u okviru naučne medicine, odnosno u okvi-
ru psihijatrije.
Pored toga što je u senijumu redukovan broj neurona u mozgu, smanjena je i plastičnost
neuronske funkcije i CNS-a. Mentalna krutost dovodi stare u konflikt sa stavovima mlađih, a
posebno mladih. Istovremeno ne treba zaboraviti da je kvalitet mudrosti brojnih osoba u
starosti respektivan. Ne sme se ignorisati sposobnost intelektualnog stvaranja u senijumu jer je
poznato da je sa 80 godina Verdi komponovao opere, Gete završio Fausta, a Ticijan slikao.
Senijum karakteriše pojava poremećaja mentalne ukupnosti, poznata u medicini, a izučavan

posebno u psihijatriji pod nazivom demencija. Demencija ili staračka "izlapelost" (nestaje
nešto što je postojalo je postepeno ali progresivno mnestičko propadanje sve do duboke
senilne demencije sa patognomoničnim znakom vezanim za slabost pamćenja. Makroanato-
mski je praćena redukcijom odnosno atrofijom moždanog tkiva. Senilna demencija je globa-
lna za razliku od arteriosklerotične demencije koja je lakunarna i karakteristična po oštećenju
nekih kvaliteta inteligencije.
Senilne psihoze su psihopatološka stanja karakteristična za životni period senijuma ali su i

slične u kliničkom smislu sa fiziološkim psihičkim staračkim crtama, samo što su mentalni
defekti dublji i pokazuju izrazitu abnormalnu devijaciju. Uvek su u kombinaciji sa arterio-
sklerotičnim promenama u vaskularizaciji mozga.
Depresivni, psihički poremećaj u starosti je veoma frekventan. Karakteristično je da stare

depresivne osobe nerado traže pomoć lekara, ali i njihova rodbina ove poremećaje ne smatra
patološkim već ih pripisuje starosti. Činjenica je da u senijumu zbog dominantne depresi-
vnosti postoji stepen visokog rizika od suicida, što ne treba zaboraviti.
Senzoričke prom ene, oštećenje sluha i vida, karakterišu i prate senijum. Trećina ljudi u seni-
jum u je nagluva, polovina starih od 75 do 85 godina ima kataraktu, a 70% glaukom.
Poremećaji skladnog psihičkog života u senijumu su neminovnost. Gerontopsihijatrija je

potreba aktuelnog vremena naše civilizacije jer su problemi zaštite mentalnog zdravlja starih
osoba tesno vezani za društvene, ekonomske, pa i političke odnose u globalnoj zajednici.
Savremena društva naše civilizacije po suštini svoje zasnovanosti bez izuzetka samo na razli-
čite načine manje - više drastično marginalizuju sve neproduktivne kategorije stanovništva,
dakle i ozbiljno brojnu populaciju starih. Sintagma: "Starima koji su stvarali dobra i vrednosti
u kojima živimo..." je gotovo licemema u savremenom svetu.
Gerontopsihijatrija i gerijatrija uopšte u okviru naučne medicine trebalo bi u budućnosti da

angažovano razreše brojne probleme savremenog društva i povećaju kvalitet življenja u tzv.
dubokoj starosti. Gubitkom tradicionalnih transgeneracijskih veza položaj starih osoba u pri-
mamoj porodici već sada je sveden na nivo nužnih obaveza mlađih prema starima. Zaštita
mentalnog zdravlja starih trebalo bi da u dolazećim decenijama bude preneta na neinstitucio-
nalne oblike pomoći, je r stare treba zaštititi od izolacije i segregacije, jer je dug život univer-
zalna ljudska želja i civilizacijsko stremljenje.
1.8. Etički aspekti smrti i procesa umiranja
Istorija čovečanstva dokazuje da postoje dva odnosa prema ljudskom telu (materijalistički i
idealistički). Ova dva stava su u interakciji, stalnoj i dinamičkoj, ali i u neprekidnom nadređi-
vanju jednog drugom u skladu sa društveno dominantnim pogledom na svet, ili datim dru-
štvenim uređenjem, ili supkultumim stavovima date civilizacije.
Medicinska etika u stavovima prema ljudskom telu i njegovim delovima nakon smrti je samo
prividno nezavisna od društvenih stavova i prividno idealizovana. Suštinski stavovi medici-
nske etike su određeni dominantnim društvenim stavom pogleda na čoveka i svet koji ga
okružuje, znači dominantno je materijalistička ili idealistička.
Svesnost čoveka o sebi kao biću i svesnost o postojanju, kao i svesnost o drugim živim bići-
ma u prirodi, o predmetima i kosmosu uopšte, nije čoveku dopustila nikada u istoriji, pa ni
danas, da prihvati ograničenost sopstvene egzistencije na kratak segment stvamosti koji se
vremenski nalazi između rođenja i smrti. Čovek oduvek, pa i danas mistifikuje svoje bitisanje
kroz dualistički pristup o materijalnom, kratkotrajnom, fizičkom trajanju i večnom duhovnom
životu u nekom idealizovanom i potpuno drugom svetu.
Idealistički religijski pristup smrti je univerzalan za sve, sve religije i sve civilizacije.
Međutim, pojam smrti lekari, bez obzira na lična religijska uverenja, ipak doživljavaju mate-
rijalistički. Odnos lekara prema telu pokojnika, ili odvojenim delovima ljudskog tela, organi-
ma ili tkivima bolesnika, ponekad je kontradiktoran očekivanjima laika, pa možda i očeki-
vanjima samog lekara kada ne vrši profesionalnu dužnost, kada se nalazi u poziciji bolesnika
ili člana bolesnikove porodice.
Smrt je neminovna i svakodnevna pojava u životu, i događa se u svakoj zdravstvenoj usta-

novi uprkos medicinskoj intervenciji lekara. Sama smrt kao ishod lečenja bolesnika u
zdravstvenoj ustanovi bez obzira na angažovanje lekara, ispravno ili nedosledno je potenci-
jalni uzrok konflikta između lekara i zdravstvenog osoblja zdravstvene institucije i rodbine,
odnosno članova porodice umrlog.
Nesporazumi koji nastaju u slučaju smrtnog ishoda su vezane za tri moguće situacije:
- Ako bolesnik umre pre lekarske intervencije,
- Ako bolesnik umre u toku lekarske intervencije,
- Ako bolesnik umre nakon lekarske intervencije.
1. Ukoliko bolesnik umre pre intervencije, lekar je dužan da smrt registruje samo kao
događaj u epidemiološke svrhe. Očekuje se da lekar utvrdi smrt i posebno naglasi da smrt
nije nasilna da bi se mogla odvijati dalje društveno i običajno predviđena procedura sa
lešom. Medicinskopravni problem u ovoj situaciji nastanka smrti, pre lekarske interven-
cije može da proistekne iz uverenja porodice umrlog da je smrt nastala zbog zakasnele le-
karske intervencije, te je sudskomedicinsko razrešenje u zahtevu i izvršenju kliničke
obdukcije leša.
2. Situacija kada bolesnik umre u toku lekarske intervencije proizvodi mnogo kompliko-
vanije meclicinskoetičke i medicinskopravne probleme nego prethodni slučaj, a i moguće
sudskomedicinske epiloge.
3. Ukoliko bolesnik umre neposred.no nakon lekarske intervencije, presudan fa kto r koji
utiče na nastanak medicinskoetički kritičnih situacija je vreme proteklo od intervencije do
smrti bolesnika, a odnosi se i na sudskomedicinski problem proistekao iz ovako nastale
smrti. Brojne su medicinskoetičke i medicinskopravne konfliktne situacije zbog smrti
bolesnika nakon lekarske intervencije. Ukorenjen je, ali svakako neodrživ stav da svaka
smrt predstavlja poraz medicinske nauke i profesionalne moći lekara i lečenja uopšte.
Ova koncepcija proističe samo iz praiskonske želje čoveka da ostvari dugotrajan život.
Najbolji dokaz koji ide ovoj tvrdnji u prilog je vreme srednjeg veka i ondašnjeg svena-
učnog angažovanja na pronalaženju eliksira za večni život.
O s n o v i na u ke o p o n a š a n j u
2. ORGANSKA OSNOVA LJUDSKOG PONAŠANJA
Psihičko čoveka je najveći domet u biosvetu naše planete i time područje najvećeg Iju-
dskog interesovanja. Poremećaj skladnog mentalnog funkcionisanja je prostor interesovanja
čoveka od preistorije a možda najintenzivnije u današnje vreme.
Mozak, odnosno njegovi neuroni, sigumo je generator psihičkog života čoveka, ali i dušev-
nog poremećaja. Razumeti Ijudsko psihičko i njegov poremećaj je naročito teško i komple-
ksno. M ozak jeste organ psihe ali je m ozak i sadržan u psihičkom .
Konceptualni modeli su brojni u savremenoj psihijatriji i treba da u potpunosti odgonetnu

sledeće četiri relacije:
1. odnos mozga i psihe;
2. odnos psihe i njenih pojedinih delova;
3. odnos pojedinca i društva;
4. odnos čoveka i sveta.
Konceptualni model u psihijatriji predstavljaju sistematizovano ukupno znanje o duševnim

poremećajima kao predmetu bavljenja psihijatrije. Savremena psihijatrija u procesu naučnog
saznanja polazi kao i druge nauke od zapažanja pojava ili fenomena i deskripcije tj. opisa
prikupljenih empirijskih činjenica. Tek sada se traže zakonitosti, pravilnosti i odnosi među
njima da bi se izvele generalizacije za određenu klasu fenomena kao trajno važeće. Posledi-
čno se na ovaj način dolazi do objašnjenja — eksplanacije date pojave. Eksplanacija u psihija-
triji je danas u suštini redukovana slika stvamosti koja samo odražava karakteristike pojave.
Eksplanacija je, dakle i instrument i produkt procesa shvatanja — conceptio.
Sistem povezanih eksplanacija kompleksnu sliku stvamosti čini razumljivom i predstavlja

konceptualni model. Sam model je apstraktni logički sistem jer njegovi elementi odgovaraju
datoj klasi pojava u realnom svetu. Model je po definiciji hipotetska konstrukcija te ima zna-
čenje i eksplanacije i imitacije istovremeno. Konceptualni modeli, odnosno teorije aktuelne u
naučnoj psihijatirji ma koliko ovog momenta bile zasnovane na empirijskim činjenicama u
narednom istorijskom trenutku mogu biti izmenjene ili potpuno odbačene. Ova činjenica i
jeste potvrda da je savremena psiliijatrija posebna naučna disciplina u okviru humane medi-
cine XXI veka.
2.1. Biološke osnove čovekove mentalne ukupnosti i ponašanja

(neuroanatomska osnova ponašanja i neurohemijska determinisanost ponašanja)
Mentalnu ukupnost čoveka i duševni poremećaj nije moguće shvatiti bez fundamentalnog po-
znavanja njihove organske, odnosno biološke ili - preciznije - neurobiološke osnove. Danas
niko naučno ne može osporavati da iza psihičkih funkcija, kao što su percepcija, osećanja,
pamćenje, ponašanje, mišljenje i dr., ne stoji neurobiohemijski proces u nervnom sistemu,
odnosno u neuronu.
Covekov psihički život zasnovan je na funkciji, ili, pravilnije rečeno, odraz je funkcionalnosti
neurona, odnosno sistema neurona, odnosno celog mozga na današnjem nivou njegovog
razvoja. Radi lakšeg razumevanja nespome uloge mozga u odvijanju psihičkog života čoveka,
neophodno je podsetiti se sledećeg.
— Nervni sistem svim poznatim najjednostavnijim i najsloženijim živim bićima obezbe-

đuje primanje informacija, odnosno stimulusa iz unutrašnje i spoljašnje sredine,
obradu tih stimulusa i reakciju kao odgovor na promene u tim sredinama. To omo-
gućava princip mehanizma povratne sprege i život je moguće održiv samo ako taj
mehanizam adekvatno funkcioniše.
— Nervni sistem omogućuje najnižim organizmima jednostavnu refleksnu aktivnost,

odnosno pokrete svedene na jednostavne potrebe pribavljanja hrane i izbegavanja opa-
snosti.
— Nervni sistem na višoj lestvici razvoja organizma sastoji se od opštih i specifičnih

receptora za prijem informacija iz unutrašnje i spoljašnje sredine i provodnih puteva
kojima se te informacije prenose do nervnih struktura koje ih integrišu i obrađuju i
određuju način reagovanja, izvođenje i upravljanje reagovanjem.
— Nervni sistem najrazvijenijih organizama kičmenjaka obezbeđuje integraciju, kon-

trolu i upravljanje svim funkcijama — somatskim i psihičkim.
— Nervni sistem čoveka karakteriše se ne samo izuzetnom složenošću već i ogrom-

nom plastičnošću ostvarenom dugim procesom filogeneze kroz istovremenu intera-
kciju čoveka i spoljašnje sredine. Proces adaptacije imao je izuzetan značaj u tom
razvoju i daleko prevazilazi jednostavno, refleksno, instinktivno ponašanje. Ta povra-
tna stalna dinamična interakcija uslovila je razvoj govora i apstraktnog mišljenja i do
neslućenih razmera razvila čovekove mogućnosti za interakciju sa okruženjem a po-
sebno sa društvenom sredinom.
Čovek je sa razvojem nervnog sistema stekao sposobnost da se prilagođava promenama u

spoljašnjoj sredini, ali - možda još bitnije - stekao je sposobnost da tu sredinu menja podre-
đujući je svojim potrebama. Ovo su kvaliteti psihičkog života čoveka, a njegova složenost i
razmere budućih domašaja su nesagledivi, poput kosmičkog prostranstva.
Poseban kvalitet čovekove psihičke ukupnosti je svest o samom sebi kao obliku postojanja,
svest o sebi kao različitom od svih i svega drugog, svest o svom subjektivnom dozivljavanju,
mišljenju i delovanju u kontinuitetu, znači i u prošlosti i u sadašnjosti i u budućnosti.
Psihička ukupnost svake ljudske individue u razvoju ali i u funkcionisanju nespomo zavisi od
društvene sredine, počev od porodice, do šire sociozajednice. Posledice nedostatka ili nepri-
merenosti tih dmštvenih sredina kao formativnih su zaostajanje razvoja nervnog sistema ili
poremećaji njegove funkcije, što se manifestuje poremećajem psihičke ukupnosti individue.
Rečeno je lakše razumeti na primeru deteta rođenog sa nedostatkom, recimo oštećenjem
pojedinih čula. Tada gluvoća ili slepilo razvojno generiše nedostatke u psihičkoj ukupnosti te
individue, a istovremeno izostaje struktumi i funkcionalni razvoj u odgovarajućim delovima
mozga, tj. ne razvija se odnosni primami i sekundami čulni centar.
Mozak čoveka, odnosno centralni nervni sistem, deluje kao složeni sistem u okviru još slo-
ženijeg sistema kakav je sam čovek u svojoj somatskoj i mentalnoj ukupnosti. Nesaglediva
složenost i plastičnost centralnog nervnog sistema čoveka nije- uslovljena samo anatomskim i
hemijskim strukturama, niti samo beskonačnim brojem direktnih i indirektnih veza između
više milijardi neurona, niti složenim neuronskim procesima i dinamikom njihovog odvijanja
već i složenom interakcijom osnovnih jedinica u podsistemima mozga, ali i čovekovog orga-
nizma kao celine sa telesnim podsistemima.
Mozak i psiha čoveka nisu dve odvojene i posebne kategorije koje nezavisno i paralelno fun-
kcionišu. Dva su bitna polazišta za razumevanje čovekove mentalne ukupnosti.
1. Mozak, odnosno centralni nervni sistem, omogućio je razvoj čovekovog psihičkog života,
a čovekovo ukupno psihičko u svom povratnom delovanju podstiče razvoj morfološki, stm-
ktumo i funkcionalno istog tog mozga kroz generacije.
2. Covek je biološko, psihološko i sociološko biće, specifično po jedinstvenosti i nedeljivosti

ova tri nivoa. Znači, čovekom upravljaju ravnopravno biološki, odnosno prirodni, psiho-
socijalni, tj. društveni činioci, uzajamno povezani i u stalnoj dinamičkoj interakciji.
Duševni poremećaj treba razumeti na identičan način. Suština duševnog poremećaja leži u
oštećenju na različitim nivoima integracije organskih, psihičkih - socijalnih procesa u datoj
ličnosti. Psiha odražava sve uticaje na Ijudski organizam i one organske prirode, ali i one
koji se ostvaruju u interpersonalnim odnosima. Prirodni i društveni fenom eni deluju na orga-
nizam kao nedeljivu celinu pa se zbog toga psihički život čoveka mora razmatrati i shvatiti
kako sa prirodnog (biološkog), tako i sa psihološkog i istovremeno društvenog aspekta.
2.2. Psihološko - filozofske osnove čovekove mentalne ukupnosti i

ponašanja
(Frojdova psihoanalitička teorija i teorija učenja)
Psihičko čoveka sigumo je u dalekoj prošlosti ljudskog postojanja samom svojom pojavom
kroz sposobnost apstraktnog poimanja sebe i sveg spoljnjeg sveta u okmženju nametnulo
samom čovekii potrebu da pokuša razumeti sopstveni duševni život, kao i duševni život dru-
gih ljudi, te i odstupanje od normalnog. Ovo je svakako uslovilo pojavu filozofije i filozofira-
nja uopšte, ali i pokušaja filozofskog objašnjenja ljudske mentalne ukupnosti. Pojava filozo-
fije u minulim ljudskim civilizacijama, kakva je bila recimo antička Grčka, dokazuje pre svega
izuzetnu složenost ljudske psihe i nikada odgonetnutu suštinu čoveka kao psihičkog bića.
Pojava psihijatrije u okviru naučne medicine ravnopravno na biološkim osnovama i polazišti-

ma sigumo je proistekla iz prethodnih filozofskih učenja i razvoja psihologije unutar filozo-
fije. Filozofiranje je nezaobilazna ljudska potreba, može se reći i osobina. Filozofira svaki
pojedinac, filozofira psihijatar, filozofira njegov pacijent.
Razvoj psihologije u okviru filozofije i posebno pojava kliničke psihologije u XX veku pravi
su temelji i oslonci savremene naučne psihijatrije i na početku trećeg milenijuma. Psihijatrija
danas ne bi opstala bez oslonca na psihodijagnostiku i psihopatologiju.
Revolucija u psihijatriji i njen posebni razvoj počinju pre oko 100 godina, pojavom lekara,
genija Sigm unda F ro jd a. Njegovo učenje je usmereno ka objašnjenju strukture čovekove
ličnosti, odnosno ukupne mentalne suštine. Genijalno i revolucionamo Frojdovo učenje je baš
takvo sa svih aspekata. Koliko god Frojd bio hvaljen ili osporavan, psihijatrija je, zahvalju-
jući njemu, koracima od sedam milja zakoračila u prostore nauke i naučnosti u okviru savre-
mene medicine. Frojd je otac psihodinamskog objašnjenja čovekovog psihičkog razvoja. Otac
je psihoanalize, do danas nenapuštenog načina lečenja duševnih poremećaja. Psihodinamsko
objašnjenje strukture čovekove psihe eliminisalo je zanavek dogmatsko u objašnjenju ljudske
duše i suočilo naučnike sa životinjom u čoveku, ali na pozitivan i koristan način.
Psihološko-filozofsko Frojdovo objašnjenje duševnog života čoveka zasniva se na postojanju

duboko nesvesnog, označenog kao Id. Id je duboko nesvesno, nagonsko u čoveku. Id je pravi
generator ukupnog psihičkog funkcionisanja kroz nagonske potrebe, htenja i želje skrivene od
svesnosti same ličnosti. Energija Ida upliviše u sferu svesnog, odnosno sferu Ega i posebno
dinamički utiče na stavove Superega — Nad ja (Cenzor ili Savest). Ovakvo spekulativno razu-
mevanje mentalne ukupnosti čoveka kroz nesvesno, svesno i nadsvesno omogućilo je razvoj
psihijatrije u svakom smislu, a pre svega razumevanje struktuiranja, odnosno razvoja psihi-
čkog života individue od rođenja do zrelosti, kao i razumevanje kasnijeg njenog funkcioni-
sanja do duboke starosti. Poslednjih 100 godina razvoja psihijatrije krcato je brojnim školama,
pravcima i modalitetima utemeljenim na psihodinamskom objašnjenju čovekovog duševnog
funkcionisanja.
Psihodinamsko objašnjenje nastanka duševnog poremećaja pojednostavljeno za razumevanje

temelji se na stalnom suprotstavljanju i potiskivanju navirućih nagonskih potreba iz
nesvesnog dela psihe, odnosno iz Ida i želja koje su u suprotnosti sa prihvatljivim u okviru
moralne strukture pojedinca i sociomoralnih normi društva. Potiskivanje tih snažnih nagon-
skih pulzija iz Ida vodi u narastanje intrapsihičke konfliktnosti sklonjene od svesti individue.
Kada mehanizmi odbrane Ega zakažu, nastaje poremećaj mentalnog sklada. Ovakvo obja-
šnjenje nastanka poremećaja koje u psihijatriji nazivamo neurotičnim još uvek je najprihva-
tljivije. Ove poremećaje nazivamo nepsihotičnim, a tu spadaju i psihosomatski i somatopsi-
hički poremećaji, dakle i poremećaji skladnog funkcionisanja čovekovih organa.
Biheviorizam je u savremenoj naučnoj psihijatriji poseban pravac, danas veoma atraktivan u

razvijenom svetu, ali izrastao na psihodinamsko-filozofskom objašnjenju ljudske psihe. Bihe-
vioristi insistiraju na ponašanju svake individue usvojenom i naučenom kao suštini ukupnog
psihičkog. Svakako da u tome ulogu igra sociosredina - od najuže porodične, do najšire savre-
mene globalne civilizacije. Lečenje psihičkog poremećaja bihevioristi zasnivaju na pacijento-
vom usvajanju, odnosno učenju novih modela ponašanja jer poremećaj podrazumeva odstu-
panje od prihvatljivih obrazaca ponašanja.
Psihološko-filozofska učenja o psihičkom životu i njegovom poremećaju temelje i podstiču

naučni razvoj savremene psihijatrije kao medicinske discipline pre svega kroz konceptualiza-
ciju modela u psihijatrijskoj nauci. M odel psihičke bolesti, za razliku od m odela m oždane
bolesti, konceptualizuje psihički porem ećaj i o b jašn jav a ga van patoloških p ro m en a u
tkivu mozga. Duševni poremećaj i etiološki i tokom i razvojem odvija se u psihičkoj
dimenziji čoveka, dakle u onome što se naziva psiha, ličnost i ponašanje. Jasno je da u vezi s
ovakvim objašnjenjem psihičkih fenomena nastaje problem jer je takvo shvatanje po prirodi
subjektivno. Objektivizacija, naučno nužna da bi se došlo do naučnih konceptualizacija, je u
ovom slučaju veštački i po suštini arbitrami postupak. Zbog toga naučna savremena psihija-
trija teži holističkom naučnom pristupu, neguje ga i razvija.
2.3. Sociološke osnove čovekove mentalne ukupnosti i ponašanja

(porodica, k u ltu ra i d ru štv en a stru k tu ra )
Psihijatrija kao stručna i naučna medicinska disciplina podsticala je sopstveni razvoj inko-
rporiranjem u sebe saznanja društvenih nauka, a posebno sociologije. Cilj savremene psihi-
jatrije je da znanja pojedinih nauka na najbolji mogući način upotrebi za ostvarivanje zaštite i
unapređenja duševnog zdravlja čoveka, odnosno stanovništva. Sociologija i njene stručne i
naučne discipline doprinele su razvoju psihijatrijske misli i psihijatrijske prakse u poslednjim
decenijama. Treba očekivati da će se budućnost razvoja psihijatrije i u ovom veku dobrim
delom zasnivati i na saradnji sa sociologijom.
Sociologija svoje učenje o čovekovoj psihičkoj ukupnosti temelji na činjenici da čovek kao
individua ima svoju istoriju, da je sam stvara i da svoj vek provodi u krajnje specifičnoj
društvenoj situaciji. Biološke zakonitosti su egzaktne i neumitne. Zakonitosti dmštvenih proce-
sa su relativnog karaktera, vezane za datu društvenu organizaciju i vreme. Istovremeno su i
pod uticajem individualnih veličina, dakle i pod uticajem faktora slučajnosti. Društveni pr-
ocesi pošto nisu strogo determinisani nisu ni reverzibilni u oba smera, ili bar ne u onoj meri u
kojoj su to prirodni procesi, koje skoro precizno možemo predvideti a i očitati prošlost.
Psihijatri danas uvažavaju socijalne faktore u poimanju psihičkog čoveka i duševnog pore-
mećaja sasvim deklarativno, prigodno a samo ponekad kao iskaz sopstvenog holističkog pri-
stupa. Sociologija je značajno doprinela dodanašnjem razvoju psihijatrije i jedan je od teme-
lja njenog daljeg razvoja i na stručnom i na naučnom planu. Socijalni činioci imaju određenu
ulogu u nastanku, ali i lečenju i tretmanu duševnih poremećaja. Sociološki doprinos psihi-
jatriji je opterećen i brojnim ograničenjima, posebno kada je predmet sociološkog intereso-
vanja sam duševni poremećaj i kada sociologija u objašnjenju poseže za sociološkim teorijama.
Sociologija doprinosi psihijatriji na sledeće načine.
— A tributivna teo rija naročito je značajna za teoriju i praksu psihijatrije. Zasniva se

na činjenici da su u prošlosti duševno poremećenima pripisivane bespomoćnost, neo-
dgovomost i opasnost po mentalno zdrave ljude u okruženju i da je psihijatrija
dopustila stigmatizaciju duševno poremećenih, njihovo isključivanje iz socijalne
sredine i izolaciju u hospitalne institucije. Duševno poremećenog to dodatno i seku-
ndamo onesposobljava i na planu mentalnog funkcionisanja.
— Sociologija je dala poseban doprinos razjašnjenju teorije selfa i razumevanju

procesa adaptacije u stresnim i kriznim situacijama. Sociološka teorija selfa nudi
četiri ranga:
1) Šta drugi misle o nama?
2) Upoređivanje sa drugima.
3) Kako se interpretiraju događaji i šta se pripisuje sebi?
4) Koji se aspekti selfa smatraju najvažnijim za lični identitet?
Sociološko objašnjenje procesa adaptacije pomerilo je stavove sa odbrambenih mehanizama

Ega na ispitivanje kako osoba pokušava da aktivno menja svoju sredinu i svoje odnose sa dru-
gima i kako savlađuje stresne i krizne situacije.
— Činioci kulture - sredina koja okružuje čoveka, predstavlja kontinuum koji se sta-
lno menja pod delovanjem čoveka i prirode. Kultura je u najširem smislu svako
društvo sa svojim posebnim znanjima, karakterističnim načinom mišljenja i oseća-
nja, posebnošću stavova, ciljeva, ideala itd. Svaki čovek pripada datoj društvenoj
grupi i njenoj kulturi, koja utiče na razvoj i strukturu njegove ličnosti, na njegovo
psihičko reagovanje i naravno na njegovo duševno zdravlje.
Kultuma psihijatrija i kultuma antropologija se naglo razvijaju u prvoj polovini dvadesetog

veka, kao posledica međusobnog uticaja antropologije i psihoanalize. Brojni psihijatri i
psiholozi tog vremena vrše reviziju psihoanalitičkih stavova utemeljenim na tekovinama kultu-
me antropologije. Kulturelna psihijatrija se ekstenzivno razvija sredinom XX veka kao
posebna oblast psihijatrije (socio-kulturna psihijatrija, etnopsihijatrija, egzistencijalistička
antropopsihijatrija i dr.J. Danas se govori i o:
1. Transkulturalnoj psihijatriji - obuhvata istraživanja u jednoj kulturi i uticaje kulturel-

nih činilaca na psihička oboljenja u drugoj kulturi.
2. Kroskulturalnoj psihijatriji - podrazumeva upoređivanje uticaja kulturelnih činilaca na
mentalna oboljenja u dve ili više kultura.
Student treba da usvoji sledeće:
a) Socijalna psihijatrija istrazuje uticaj aktuelnih sredinskih faktora na nastanak, tok,

prognozu i lečenje psihičkih oboljenja.
b) Kulturalna psihijatrija istražuje uticaj kulture (duhovnih dostignuća) na psihički život

pojedinca i čitave zajednice, a deo je socijalne psihijatrije. Kulturna psihijatrija istražuje
običaje, verovanja, tradiciju, religiju, mitove i legende, a ne samo aktuelne sredinske činioce
je r je sve to jedinstveni kulturni obrazac neke društvene zajednice.
Konceptualizacija socioloških teorija zasniva se na stanovištu da se čovekova Iičnost

formira pretežno ili uglavnom tokom procesa socijalizacije koji se odvija u određenom
društvenom i kuiturnom miljeu. Ovakvo učenje je dijametralno suprotstavljeno Frojdovom
konceptu je r on, kao i njegovi sledbenici, primat u formiranju ličnosti daje urođenim proce-
sima. Sociologija kroz sociološke koncepte zasnovane na socijalno devijantnom ponašanju s
pravom kritikuje postojeću slabost savremene psihijatrijske dijagnostike.
3. BIOPSIHOSOCIJALNA ZAMISAO ČOVEKA
— Razumevanje duševnog života je veoma kompleksno i specifično s naučnog aspekta, filo-

zofskog shvatanja i sociološkog poimanja. Mističnost ljudskog psihičkog funkcionisanja, a
posebno u stanju poremećaja, diktirala je istorijski gledano izuzetne teškoće za psihijatriju.
— Ekspanzivan razvoj nauka u XIX i XX veku uneo je optimističke tonove u pravcu obja-
šnjenja mentalnog funkcionisanja čoveka. Naravno da je optimizam brzo splasnuo zbog ne-
moći objašnjenja samo zasnovanog na organskim, odnosno biološkim naučnim saznanjima.
Pojavom genija Sigmunda Frojda, već iskazanog lekara neurologa u oblasti psihijatrije, pre
oko 100 godina, uneta je nova svetlost u oblast psihijatrije. Frojdova objašnjenja dubokog
intrapsihičkog i psihoanalitički pristup objašnjenju mentalnog funkcionisanja i nastanku
poremećaja, obogatili su psihijatriju, ali i ukupnu medicinu. Nažalost, neki Frojdovi učenici i
sledbenici odveli su psihijatriju u prostore filozofije i udaljili je od medicinske nauke teme-
ljeći svoja učenja na psihologiji.
3.1. Pojam ličnosti
Distinkcija psihijatrije u odnosu na druge discipline naučne medicine već je mala i biće sve
manja. Razvoj psihijatrije u XX veku kao grane naučne medicine razrešio je sve dileme i
ranije istorijske zablude. Savremena psihijatrija je samo humana medicinska nauka i struka
izuzetne važnosti sa jasnom odrednicom daljeg naučnog razvoja i delovanja.
Konačno je naučnom psihijatrijom ostvareno jedinstvo suprotnosti, ukoliko ih je ikada sa nau-

čnog aspekta i bilo, jer su psihički i somatski aspekti istovremeno zastupljeni u čovekovom
zdravlju, kao i u odstupanju od zdravlja. Treba reći da je aksiomatično saznanje svih lekara,
svih zdravstvenih radnika, kao i laika za medicinsku struku na početku XXI veka, sledeće.
1. Psihički poremećaji ili razlozi psihičke prirode često su uzrok bolesti nekog organa ili
njegovog poremećenog funkcionisanja, kao i sistema organa.
2. Istovremeno organska oštećenja, odnosno somatska oboljenja neretko izazivaju i psihičke

poremećaje, ali uvek narušavaju skladno funkcionisanje bolesnikove mentalne ukupnosti.
Savremena naučna psihijatrija se, dakle, ne bavi samo psihičkim poremećajima već i
somatskim oboljenjima, a tzv. grane somatske medicine moraju da u tretmanu svog
bolesnika rešavaju i poremećaje njegovog mentalnog funkcionisanja.
Privlačnost psihijatrijske oblasti je velika za svakog obrazovanog čoveka. Međutim, ulazak u

to intrigantno prostranstvo nije lak i zahteva kvantum znanja iz filozofskih disciplina,
psihologije i socioloških oblasti, a ne samo medicine. Student medicine pre svakog usvajanja
znanja iz oblasti psihijatrije treba da usvoji i da razume koncept jedinstva suprotnosti u kli-
ničkoj psihijatriji, izražen u kontinuumu uzajamnog dejstva očuvanih i obolelih delova u psi-
hosomatskom i somatopsihičkom smislu u okviru mentalne ukupnosti bolesnika bez obzira na
to da li postoji ili ne klasičan psihički poremećaj ili bolest.
Psihijatrija zasigumo kao oblast medicinske struke ima u socijalnom životu zajednice bilo
koje zemlje i bilo kojeg naroda, poseban specijalan značaj. To se odražava u pozitivnim zako-
nima svake savremene države, ne samo u krivičnom i građanskom zakonu već i u zakonu o
socijalnom osiguranju i brojnim zakonskim uredbama svih društvenih sfera globalne zaje-
dnice.
3.2. Pojam ljudskog ponašanja
Utemeljeno na savremenim naučnim stavovima neophodno je savremenog čoveka u nedoma-

šivoj i nedorecivoj suštini pokušati razumeti kroz lepezu sledećih odrednica.
1. Covek je organsko biće, odnosno biološko materijalno biće - živi organizam koji perma-
nentno dok traje izmenjuje materiju sa svojom okolinom.
2. Utemeljen na osnovama najdiferenciranije žive materije - Ijudskom mozgu, čovek je jedi-

nstveno somatopsihičko biće, jer je jedini na planeti razvio psihički život i razumsku
svest.
3. Covek živi u zajednici. Komunikaciju sa drugim osobama ostvaruje pomoću govora tj.
jezika i tako stiče atribut društvenog bića.
4. Covek se rađa sam, živi sam i umire sam. Ovakav stav proističe iz aksiomatske činjenice
da je čovek individualno i neponovljivo biće u svakom pojedinačnom obliku. Živeći u
zajednici čovek naizgled poprima sličnost sa drugim pojedincima ali do poslednjeg tre-
nutka svog trajanja zadržava osobine jedinstvene i neponovljive jedinke datog imena.
5. Covek je biće univerzuma i neograničeno biće sa aspekta pripadnosti Ijudskom rodu. Kao
neponovljiva jedinka, čovek je biće konačno, smrtno i ograničeno.
6. Čovek je i posebnost među živim bićima, biće potreba i ambicija, što podstiče težnju ka
individualnoj afirmaciji potreba kroz pronalaske. Pojednostavljeno, čoveku su potrebni
vazduh i priroda, potrebna mu je i pomoć drugih ljudi iz okruženja, potrebno mu je volje-
no biće, potreban mu je partner za život udvoje i ostvarenje nežnosti prvog reda.
7. Čovek je uprkos slobodi izbora potreba i opredeljenja samoostvarenja, u suštini zavisno

biće. Čovek mora da spozna ova tri kruga egzistencije:
a) krug nagonsko-emocionalne prirode, gde se pojedinac ostvaruje samo u prisustvu
voljene osobe drugog pola;
b) krug porodično-prijateljskih odnosa i komunikacija, gde se pojedinac oslanja na
snagu emocionalne uzajamne naklonosti u tom krugu;
c) krug egzistencije u kontekstu ukupne prirode i društveno radne sredine.
8. Covek je svesno i stvaralačko biće koje radi.
9. Covek je promenljivo (kroz vreme) razvojno biće, dakle dinamičko biće. M a koliko da mu
je kratak život u beskraju protoka vremena, čovek trpi permanentne ne samo biološke
promene i transformacije.
10. Čovek je biće bezgraničnog ostvarenja, je r nastoji da shvati sva zbivanja ne samo u
bližem okruženju nego i u kosmosu. Za razliku od drugih životinja koje koriste blagodeti
prirode, čovek prirodu transformiše i modelira prema stalno promenljivim i novim ličnim
zahtevima pomoću stvorenih novih oruđa i novih proizvoda. Čovek osvajanjem kosmosa
samo potvrđuje sebe kao biće univerzuma.
11. Homo duplex je prihvatljiva i opravdana definicija savremenog čoveka, je r on živi i

postojava u dve predstave o sebi i dvostrukosti u sebi. Jedno je čovek u privatnom životu
a drugo u javnoj komunikaciji, što je neophodnost da bi se savremeni čovek ostvario.
12. Svakako da je čovek i dualitet fizičke i psihičke osobitosti pomirene u jedinstvu psiho-
fizičkog neponovljivog identiteta. Njegoš kaže da je čovek čoveku "ponajveća tajna".
13. Smisao življenja čoveka zasniva se na stalnom razvijanju, usavršavanju i plasiranju

njegovih sposobnosti. U stalnom razrešavanju životnih protivrečnosti, usavršavanju stva-
ralačkih sposobnosti, planiranju i odabiranju ciljeva.
14. Čovek je ovozemaljsko živo biće koje svoju egzistenciju ostvaruje praktičnim osvajanjem
sveta, pri čemu se odnos između čovekove esencije i egzistencije određuje praksom - pro-
tokom vremena i života.
Fenomen čovek nije moguće definisati, ali je moguće shvatiti suštinu, čoveka kao fenomena
sadašnjosti, a svakom pojedincu, pa i lekaru i studentu medicine, ostaje privilegija i obaveza
da individualno definiše čoveka, odnosno sebe.
Dva kvaliteta - sloboda i hum anizam su nedorazumene i vrednosno neupotpunjene pose-

bnosti i nezaobilazni su kvalifikativi posebnosti čoveka na početku XXI veka.
4. STRUKTURA IDINAM IKA LIČNOSTII OSNOVE I

PODSTICAJILJUDSKOG PONAŠANJA
Čovek tokom perioda zrelosti svog psihičkog života uvek funkcioniše kroz ukupnost pose-
bnog individualnog odražavanja samo sebi svojstvenih mentalnih kvaliteta. Lekar, posebno
psihijatar kao psiholog u profesionalnom radu formira subjektivan stav o ličnosti svakog svog
pacijenta zasnovan na znanju. To znanje podrazumeva veštinu uočavanja posebnosti crta
ličnosti svakog čoveka - pacijenta. Kvaliteti psihičke zrelosti definisani kao crte ličnosti su
veoma brojni i raznovrsni, ipak pojednostavljeni mogu se klasifikovati.
— Crte karaktera (moralnost i vrednosni sistem individue).
— Crte temperamenta (načini emocionalnog reagovanja).
— Načini adaptacije.
— Posebne sposobnosti i interesovanja.
— Tipični motivi i potrebe kao bitna pokretačka snaga osobe.
— Usvojene karakteristične navike.
— Karakteristični načini zadovoljenja potreba.
— Stavovi (tipična tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje na neku situaciju,
osobu, predmet ili instituciju).
— Predrasude (neosnovani, nerealni, a intenzivni stavovi koji se teško menjaju), itd.
Utemeljeno na savremenim naučnim stavovima neophodno je savremenog čoveka u nedoma-

šivoj i nedorecivoj suštini pokušati razumeti kroz lepezu sledećih odrednica.
1. Covek je organsko biće, odnosno biološko materijalno biće - živi organizam koji perma-
nentno dok traje izmenjuje materiju sa svojom okolinom.
2. Utemeljen na osnovama najdiferenciranije žive materije - Ijudskom mozgu, čovek je jedi-

nstveno somatopsihičko biće, jer je jedini na planeti razvio psihički život i razumsku
svest.
3. Čovek živi u zajednici. Komunikaciju sa drugim osobama ostvaruje pomoću govora tj.
jezika i tako stiče atribut društvenog bića.
4. Covek se rađa sam, živi sam i umire sam. Ovakav stav proističe iz aksiomatske činjenice
da je čovek individualno i neponovljivo biće u svakom pojedinačnom obliku. Ziveći u
zajednici čovek naizgled poprima sličnost sa drugim pojedincima ali do poslednjeg

trenutka svog trajanja zadržava osobine jedinstvene i neponovljive jedinke datog imena.
5. Covek je biće univerzuma i neograničeno biće sa aspekta pripadnosti Ijudskom rodu. Kao
neponovljiva jedinka, čovek je biće konačno, smrtno i ograničeno.
6. Čovek je i posebnost među živim bićima, biće potreba i ambicija, što podstiče težnju ka
individualnoj afirmaciji potreba kroz pronalaske. Pojednostavljeno, čoveku su potrebni
vazduh i priroda, potrebna mu je i pomoć drugih ljudi iz okruženja, potrebno mu je volje-
no biće, potreban mu je partner za život udvoje i ostvarenje nežnosti prvog reda.
7. Čovek je uprkos slobodi izbora potreba i opredeljenja samoostvarenja, u suštini zavisno

biće. Čovek mora da spozna ova tri kruga egzistencije:
a) krug nagonsko-emocionalne prirode, gde se pojedinac ostvaruje samo u prisustvu
voljene osobe drugog pola;
b) krug porodično-prijateljskih odnosa i komunikacija, gde se pojedinac oslanja na
snagu emocionalne uzajamne naklonosti u tom krugu; i
c) krug egzistencije u kontekstu ukupne prirode i društveno radne sredine.
8. Čovek je svesno i stvaralačko biće koje radi.
9. Čovek je promenljivo (kroz vreme) razvojno biće, dakle dinamičko biće. M a koliko da mu
je kratak život u beskraju protoka vremena, čovek trpi permanentne ne samo biološke
promene i transformacije.
10. Čovek je biće bezgraničnog ostvarenja, je r nastoji da shvati sva zbivanja ne samo u
bližem okruženju nego i u kosmosu. Za razliku od drugih životinja koje koriste blagodeti
prirode, čovek prirodu transformiše i modelira prema stalno promenljivim i novim ličnim
zahtevima pomoću stvorenih novih oruđa i novih proizvoda. Čovek osvajanjem kosmosa
samo potvrđuje sebe kao biće univerzuma.
11. Homo duplex je prihvatljiva i opravdana defmicija savremenog čoveka, jer on živi i po-
stojava u dve predstave o sebi i dvostrukosti u sebi. Jedno je čovek u privatnom životu a
drugo u javnoj komunikaciji, što je neophodnost da bi se savremeni čovek ostvario.
12. Svakako da je čovek i dualitet fizičke i psihičke osobitosti pomirene u jedinst\>u psiho-
fizičkog neponovljivog identiteta. Njegoš kaže da je čovek čoveku "ponajveća tajna".
13. Smisao življenja čoveka zasniva se na stalnom razvijanju, usavršavanju i plasiranju nje-
govih sposobnosti. U stalnom razrešavanju životnili protivrečnosti, usavršavanju stva-
ralačkih sposobnosti, planiranju i odabiranju ciljeva.
14. Covek je ovozemaljsko živo biće koje svoju egzistenciju ostvaruje praktičnim osvajanjem
sveta, pri čemu se odnos između čovekove esencije i egzistencije određuje praksom - pro-
tokom vremena i života.
4.1. Crte ličnosti i analiza crta ličnosti
Zrelost psihičkog života znači ostvarenu definitivnu strukturu mentalne ukupnosti čoveka, što
podrazumeva ličnost sa individualnim posebnostima i neponovljivostima.
Doba psihičke zrelosti čoveka očekuje se da korelira sa dobom biološke zrelosti. Međutim,u
savremenoj civilizaciji ta odstupanja su česta, odnosno uočljiva je diskrapanca kašnjenja me-
ntalne zrelosti za biološkom.
Mentalna zrelost sa aspekta psihijatrije nije statičan period u životu bilo koje osobe. Naprotiv,
i doba mentalne zrelosti je period stalnih dinamičkih prilagođavanja, adaptacija i izmena
diktiranih i uslovljenih uglavnom događanjima u socio-sredini.
Današnja civilizacija opredelila je dve nauke čija je osnova naučnog postojanja i bavljenja
struktura čovekove ličnosti. To su psihologija i psihijatrija. Psihijatrija - grana današnje nau-
čne medicine jeste naučna disciplina predodređena da možda u budućnosti, kroz jednu
deceniju, ili jedan vek, odgovori na pitanje šta je čovek. Danas i psihologija i psihijatrija
poznaju i koriste brojne teorije o ličnosti čoveka, o strukturi te ličnosti, o crtama, tempe-
ramentu i karakteru čoveka. Postojanje brojnih aktuelnih teorija o čovekovoj ličnosti dokaz
su nepotpunog odgovora na pitanje šta je suština čoveka. Ipak lekari, posebno psihijatri,
koristeći stavove pojedinih teoretičara pravilnije i potpunije razumeju čoveka - pacijenta.
Čovek, sinonim - čovekova ličnost, nije onakav kakav sam sebi izgleda nikada i nikada onakav
kakvim ga drugi vide.
Kvaliteti psihičke zrelosti definisani kao crte ličnosti su veoma brojni i raznovrsni, ipak
pojednostavljeni mogu se razvrstati na:
1. crte k a ra k te ra (moralnost, vrednosni sistem jedinke);
2. crte tem p eram en ta (način emocionalnog reagovanja);
3. način adaptacije;
4. posedovanje posebnih sposobnosti i interesovanja;
5. k arak terističn e navike;
6. tipične m otive i potrebe kao b itn u p o k retačk u snagu individue;
7. stavove (tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje na neku osobu, situaciju, pre-
dmet ili instituciju);
8. k arak terističa n riačin zadovoljenja p o tre b a pojedinca;
9. p re d ra su d e (intenzivni neosnovani stavovi koji se teško menjaju), itd.
Ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja se fo rm ira u zajam n im delovanjem

organizm a i socijalne sredine i koja određuje za pojedinca k arakterističan način ponašanja.
Za studente je značajno da usvoje navedene stavove o ličnosti i razumeju naizgled sinonime

za termin ličnost - k a ra k te r i tem peram ent.
Pradavno, sigumo sa prvim apstraktnim poimanjem sebe i pojava u svom okruženju i apstra-
ktnim poimanjem drugih ljudi u zajednici, čovek je morao na temelju sposobnosti apstra-
ktnog mišljenja zaključiti da je poseban i različit u odnosu na sve d ru g e i d a je svaki
m eđu d ru g im a poseban i različit. Te posebnosti i različitosti intrigirale su razumsko u
čoveku kroz istoriju do danas. Potreba čoveka da upozna sopstvenu ličnost je stara koliko i
samo apstraktno ljudsko mišljenje. Pokazala se neverovatno složenom tak o jed n o stav n a
nam era, upoznati sopstvenu ličnost, sopstveni tem peram ent, sopstvene m otive ponaša-
nja i na tim znanjim a graditi lične vrline, korigovati lične m ane i oform iti sebe kvalite-
tnim, prihvatljivim i p riznatim od drugih.
Današnja civilizacija opredelila je dve nauke čija je suština bavljenje strukturom čovekove
ličnosti. To su psihologija i psihijatrija. Danas i psihologija i psihijatrija usaglašeno defmišu
karakter i temperament čovekove ličnosti.
4.2. Temperament
Temperament podrazumeva karakteristične osobine koje se odnose na način emocionalnog

reagovanja i na emocionalno stanje individue, a izražava se psihomotorikom. Temperament
neke osobe predstavlja brzinu, snagu i trajanje reakcije u datoj situaciji, kao i energiju koja
se pri tome angažuje. Zanimljivo je da se na karakter gleda kao na osobine koje su determini-
sane nasleđem ili konstitucijom, odnosno biološkom datošću.
Temperamentom kao kvalifikativom ili najbližim odrazom mentalne ukupnosti čoveka bavili
su se i Hipokrat i Galen, Krečmer i Seldon, a danas istraživači i naučnici u oblasti psihijatrije.
Svi đodanašnji pokušaji podele ljudi na tri ili više grupa na osnovu predominantnih osobina
vezanih za temperament su samo u funkciji lakšeg razumevanja ljudskog psihičkog.
Termin temperament odnosi se na oblike i način emocionalnog reagovanja individue. Još je

Hipokrat učio da se ljudi razlikuju međusobno po jačini, brzini i trajanju reakcije na datu
situaciju u interpersonalnom odnosu ili konfliktu. Pokušao je da te reakcije kategorizuje i
grupisao je sve pojedince u četiri grupe kolerični temperament, flegm atični temperament,
sangvinički temperament i melanliolički temperament.
Gilford u svojoj faktorskoj analizi temperamenta sve karakteristike temperamenta ličnosti si-
stematizuje u tri grupe sa po pet faktora antipodnih označenja:
1. Kognitivni faktori temperamenta.se odnose na ponašanje i aktivnosti uopšte, čine ih pa-

rovi:
— samopouzdanje - nesigurnost;
— impulsivnost - promišljenost;
— uzdržljivost - neobuzdanost;
— živost - tromost;
— objektivnost - preosetljivost.
2. Emocionalni faktori temperamenta su:

— uravnoteženost - egocentričnost;
— emocionalna zrelost - emocionalna nezrelost;
— trajanje raspoloženja - naglo menjanje raspoloženja;
— vedrina - potištenost;
— hladnokrvnost - nervoznost.
3. Socio-nadgrađeni faktori temperamenta su sledeći:

— sigumost - plašljivost;
— tolerantnost - kritizerstvo;
— samostalnost - oslanjanje na druge;
— prijateljski odnos prema drugima - neprijateljski odnos prema drugima;
— socijalna inicijativa - pasivnost.
4.3. Karakter
Karakter se često koristi kao sinonim za ličnost. Međutim, ovaj pojam ne treba poistove-
ćivati sa pojmom ličnost. Ličnost je širi pojam od pojma karakter jer obuhvata sve men-
talne osobine pojedinca. Karakter je uži pojam od pojma ličnost jer podrazumeva pojedine
aspekte ličnosti koji se kvalifikuju etičkim i moralnim kriterijumima, a ispoljavaju u socija-
Inim interakcijama ("slab ili loš" karakter, "dobar ili čvrst" karakter itd.).
Karakter reprezentuje relativno stabilnu i predvidivu organizaciju i integraciju niza motiva,

stavova, vrednosti, odbrambenih mehanizama i načina reagovanja u datoj socijalnoj situaciji.
Karakter se formira i stiče procesom učenja u socijalnoj i supkultumoj sredini.
Postoji, ipak, opšta saglasnost da se termin karakter ličnosti odnosi na voljne i moralne kara-
kteristike ličnosti. Karakter je sposobnost upravljanja voljom (upomost, doslednost, energi-
čnost, odnosno sposobnost upravljanja etičkim principima (savesnost, vrednosni sistem: po-
štenje, čovekoljublje, težnja istinitosti i dr.).
Motivi. Dosadašnja znanja o karakteristikama ličnosti i njenoj psihologiji pokazuju da svaki

čovek poseduje osnovne činioce stukture ličnosti na kojoj se i zasniva sistemska organizacija
ukupne ličnosti. Suština i srž strukture ličnosti su u motivima čoveka i potrebama, dakle čo-
vekova osnovna emocionalna dispozicija, njegova glavna ubeđenja, stavovi i vrednosti, a
naročito poseban način dinamičke povezanosti ovih faktora.
4.4. Inteligencija
Inteligencija je psihička funkcija za čiji su razvoj, baš kao i za razvoj moralnosti, neophodi
preduslovi, kao što je nasleđe i urođena predispozicija za mogući domašaj njenog razvoja.
Inteligencija ima specifične kvalitete koji datoj osobi omogućavaju nadređen ili, pak, podre-
đen odnos prema drugim ljudima. Naročito je to vidljivo u oblastima intelektualnog čoveko-
vog iskazivanja i ostvarenja, kao što su pronalazaštvo, umetnost, profesija i dr. Inteligencija
je specifična mentalna sposobnost pojedinca i izuzetno bitan preduslov razvoja moralnosti.
Inteligencija, ako se posmatra kao posebna, izdvojena psihička funkcija, podrazumeva one
specifične mentalne sposobnosti individue koje joj omogućavaju:
— da shvati pojave oko sebe,
— da shvati prirodu,
— da shvati odnose između pojava i predmeta i da razluči bitno od nebitnog,
— da je sposobna da predviđa mogućna događanja i, najbitnije,

— da donosi sud i zaključke o dogođenom, doživljenom ili predviđenom u budućnosti.
Inteligencija je uslov da čovek po želji može menjati sebe, menjati prirodu, poredak u prirodi
i pravilnosti prirodnih pojava podređujući ih ličnim interesima i pogodnostima.
Inteligencija pomaže čoveku i omogućava mu da ostvari svrsishodnost života namernim razu-

mskim usmeravanjem mentalne ukupnosti, na ostvarivanje relacija sebe i prirode, sebe i
drugih u zajednici, a najbitnije sebe ka sebi, što je po suštini u funkciji razvoja moralnosti.
4.5. Emocije
Emocije (osećanja, afektivni život čoveka), shvaćene kao posebna psihička funkcija, predsta-
vljaju preduslov za čovekovo moralno ponašanje, odnosno razvoj moralnosti.
Moralno osećanje je izraz kojim neki autori danas žele maksimalno da istaknu značaj emo-
cija u nastanku i razvoju moralnosti. Emocije su u toj meri važne za celokupno čovekovo
funkcionisanje i poimanje sreće da bi se mogao s pravom uvesti naziv homo emocionalis kao
univerzalni kvalitet čoveka. Emocije - osećanja podrazumevaju posebni odnos individue pre-
ma realitetu, odnosno prema konkretnim predmetima, osobama i okolini.
Emocije trpe promenljivost u vremenu iz trenutka u trenutak, jer različite situacije u svakom
čoveku menjaju njegov doživljaj kroz percepciju tih situacija, te i njegovo ukupno psihičko
stanje. Emocije su veoma moćni pokretači misli i delatnosti gledano psiho-energetski, je r je
čovekova suština emocionalnost. Ponavljanje situacije ustaljuje emocionalni status čoveka,
odnosno održava stabilnom mentalnu ukupnost i tako stvara mogućnost posledičnog ustano-
vljavanja njego'vog ponašanja, a to je zapravo razvoj moralnih normi.
Emocije imaju tendenciju motomog pražnjenja, koje je nekada u suprotnosti sa moralnim no-
rmarna ponašanja, tako da svaki čovek nauči da do izvesne mere kontroliše, modifikuje i koči
emocionalno pražnjenje. To se ostvamje preko intrapsihičkih mehanizama, kao što su intele-
ktualna obrada, potiskivanje, projekcija, svesno prigušivanje i dr.
Teoretičari danas postavljaju i tzv. emotivističke teorije o nastajanju i osnovama morala. Ti

autori tvrde da upravo dejstvo dubokih intrapsihičkih osećanja i emocija generiše moral indi-
vidue, odnosno razvoj njene moralnosti. Objašnjenje je sledeće. Postojanje dubokih emocija u
intrapsihičkom, utiče da individua različito doživljava svaku informaciju iz spoljnjeg sveta u
odnosu na drugog čoveka i opredeljuje svoj poseban moralni stav, posebno moralno ponaša-
nje i posebnu moralnu akciju u vezi sa baš tom spoznatom informacijom iz spoljnjeg sveta.
Specifične - posebne emocije u ukupnom emocionalnom svakog čoveka se pojmovno identi-

fikuju kao simpatija, empatija, antipatija, Ijubav, mržnja, saosećanje itd. Najbitnije speci-
fične emocije mogu se grupisati kao pozitivne i negativne.
a) pozitivne emocije
1. Ljubav je specifična emocija i poima se kao stav ili predstava prema određenom objektu
ili određenoj osobi koja u mentalnom doživljaju individue izaziva radost, zadovoljstvo,
življaju, bilo da se radi o ljubavi prema detetu, roditeljima, raznopolnom partneru ili ota-
džbini. Za ljubav je potreba objekt.
Ljubav prema objektu nije zasnovana samo na savršenstvu atributa objekta već se usmerava i
na njegove nedostatke, jer kad ne bi bilo tako, Ijubav bi bila samo jednostavni ekvivalent
ličnog narcizma individue.
2. Simpatija je pozitivna emocija prema drugom.
4. Empatija je individualna sposobnost uživanja u emocijama drugog.
5. Saosećanje je sposobnost da se bude zabrinut u situaciji kada je drugi u stanju ugroženosti.
Nabrojani pojmovi označavaju lepezu emocionalnog doživljavanja na skali emocionalnog

intenziteta nižeg ranga od emocije Ijubavi. Svi navedeni pojmovi posebnih emocija pripadaju
grupi pozitivnih emocija i svi učestvuju u razvoju moralnosti individue.
b) negativne emocije
1. Mržnja označava suprotnu emociju Ijubavi, zato je negativna emocija. Mržnja kao nega-
tivna emocija je snažna intrapsihička investicija, po intenzitetu je u rangu ljubavi i usme-
rava čoveka na ponašanje prema drugome ili drugima ili prema objektima. Psihički odraz
mržnje je želja a često i akcija ka uništenju osobe ili objekta koji je predmet mržnje. Ljudi
se ponašaju po stereotipu želje da izbegnu ono što ne vole, jer je to mogući izvor neprija-
tnosti, ali i da unište da ne postoji sve ono što mrze. Svedoci smo, nažalost, u našem so-
ciokultumom miljeu da je izgieda sve izraženija mržnja kao dominantna emocija u veli-
kom procentu naše ukupne populacije.
2. Antipatija je negativna emocija individue prema drugome, odnosno emocija nepodno-

šenja nekog ili nečeg.
Mržnja i antipatija kao negativne emocije nisu generatori pozitivnog moralnog ponašanja.
Učestvuju u formiranju negativnog morala i negativne i nepoželjne moralnosti.
4.6. Motivacija
Motivacija je proces u psihičkom čoveka. Volja je namemo, usmereno i motivisano pona-

šanje, što je put za opredeljivanje i postupanje po odabranim moralnim normama.
Volja se smatra najmlađom psihičkom funkcijom.
Fiziološko psihološka definicija volje podrazumeva da je to izraz čovekove mogućnosti da

izabere neki cilj, da izabere svrsishodne akcije i da opredeli delanje ka ostvarenju tog cilja.
Ostvarenje voljne namere ometaju subjekti ili/i objekti, otpori i situacije. Ovakva definicija
volje ima ozbiljne nedostatke, te se volja opravdano može i negirati kao posebna psihička fu-
nkcija. Kada bi čovek imao samo cilj u svom psihičkom opredeljenju, taj cilj bi bio želja i
želji pridružena odluka o njenoj realizaciji kao svesna namera, a to ne bi bila volja. Tek akcija
za ostvarenje te namere podrazumeva volju.
Volja kao realizacija čovekove svesne namere uvek je i uzrok intrapsihičkog konflikta motiva
jer svaki motiv odabran i realizovan voljnom akcijom ima u intrapsihičkom čoveka svoj drugi
motiv suprotne vrednosti.
Razumevanje intrapsihičke konfliktnosti zbog voljne aktivnosti i ostvarenja voljne namere

najlakše je na sledećem primeru. Čovek savremene civilizacije trpi napetost, anksioznost ili
bar strepnju od siromaštva, životne ugroženosti i motiviše se ka bogaćenju. Bogaćenje je
moguće u datim društvenim uslovima zajednice nažalost, skoro uvek i najčešće na nemora-
lan, kriminalan način. Takvoj nameri voljne realizacije ka bogaćenju svakako da se u intra-
psihičkom čoveka konfliktno suprotstavljaju motiv i svesnost o nečinjenju nepoštene, nemo-
ralne radnje i nameću se ponašanja prema dobrim moralnim načelima.
Motivaciju energetski realizuju nagoni.
Nagoni su nasleđeni obrasci ponašanja i kao intrapsihički energetski dinamizmi podstiču

čoveka na ta ponašanja.
Teorijski, nagonsko čoveka se postavlja problemski kao izvesni energetski generator ukupne
psihičke aktivnosti.
Dileme u objašnjenju nagonskog su da li je čovek po svojoj suštini primamo razumsko, ili,

primamo nagonsko nerazumsko biće. Prihvaćeno je objašnjenje da razum ima prednost nad
nagonskim jer samo razumom čovek može da upozna prirodu i opredeli svoje ponašanje.
Objašnjenje je i u tome da je razumsko - saznajno sredstvo za relizaciju nagonskih pulzija i
ciljeva kao investitora i pokretača svake čovekove mentalne akcije.
4.7. Stavovi, vrednosti i interesi
Holistički pokušaj definisanja fenomena čovek ima danas najveće uporište i najveća očeki-
vanja u psihološkim i psihijatrijskim učenjima o ličnosti.
Sveukupna znanja psihijatrije i psihologije o razumevanju ličnosti čoveka sintetisana su u

stavu da čovek uvek funkcioniše u svom totalitetu. Totalitet podrazumeva integralno dina-
mičko funkcionisanje ličnosti u interakciji nasleđenih dispozicija (mozak sa svojom mental-
nom funkcionalnošću), individualni razvoj ličnosti od detinjstva do zrelosti, specifičan za
svaku individuu, kao i uticaj svakodnenog življenja, odnosno uticaj zajednice. Nespoma je
nedeljivost trojstva - biološko, psihološko i socijalno.
Kodirana očekivanja u ponašanju ljudi u svakodnevnom životu podrazumevaju samoocenu i

ocenu od drugih, da li je neki postupak dobar ili rđav, odnosno moralan. Kriterijumi su posta-
vljeni u svakoj zajednici i promenljivi kroz generacije, ali i promenjivi tokom života pojedin-
ca. Kriterijumi funkcionišu u obliku normi ili pravila i predstavljaju modele ponašanja koje
nije dopustivo kršiti.
Poželjna ličnost u svetlu normativnog etičkog kodeksa treba da u svakodnevnom životu teži
moralnom, dobrom i humanom postupanju. Ovo svakako nije moguće ostvariti uvek i trajno
jer nije moguće postaviti realne meme parametre zato što su uvek subjektivni. Subjektivni su
i kao stavovi samog pojedinca u kontroli njegovog postupanja, ali su subjektivni i u oceni
zajednice i zavisni od datih trenutnih potreba.
Termin ličnost nije moguće sveobuhvatno definisati. Na primer, u engleskom jeziku ima
18.000 reči koje označavaju neke od osobina ličnosti.
Osećanje dužnosti se razvija iz socio-nagonske sfere čoveka, tj. iz nagona društvenosti.
Istorijski, čovek je živeći u zajednici još od perioda gensa, podređivao svoj monizam zajedni-
štvu. Modifikujući zajednicu, usavršavao ju je sve do savremene, u kojoj su jasno podeljene
pojedinačne uloge. Individua se potpuno i željeno ostvaruje u zajednici počevši od ličnog
profesionalnog i radnog afirmisanja do afirmisanja u bitnijim ljudskim sferama kao što su
zadovoljstvo i ostvarenje sreće. Čovekovo ostvarenje kroz postizanje uspešnosti, sigumosti i
zadovoljstva u današnjem vremenu moguće je samo kroz njegovu svesnost o intenzivnom
osećanju dužnosti prema svojoj sociozajednici i prema sebi lično.
Osećanje duznosti je preduslov moralnosti i razvojno je začeto još u ljudskoj preistoriji.
Osnovano se može pretpostaviti da je na samom početku čovekovog življenja u zajednici -

gensu, čovek razvio osećanje dužnosti da bi opstao. Osećanje dužnosti je kroz stotine mileni-
jum a i hiljade ljudskih generacija uslovilo specijalizaciju pojedinaca, a potom i grupa koje bi
se posebno bavile određenom profesijom, počevši od prvih specijalizovanosti za lov, ribolov,
zemljoradnju, stočarstvo, zanatstvo, do današnjih profesija: umetnik, političar, naučnik itd.
Bitno je da je napravljena jasna podela zanimanja u zajednici i da su se izdiferencirali zahtevi
ka pojedincu i postavili limiti njegovog profesionalnog ostvarenja prema drugima. Osećanje
dužnosti s aspekta odnosa zajednica - pojedinac menja se u vremenu.
Zajednica od pojedinca kao profesionalno specijalizovanog čoveka očekuje i nešto više od

striktnog vršenja profesije. Na primer, od lekara se pored preciznog i poželjno dobrog dija-
gnostičkog i terapijskog rada, očekuje i adekvatna moralnost.
O sn ov i n au ke o p o n a š a n j u
5. MODELI PONAŠANJA U VEZI SA ZDRAVLJEM
Savremena medicina može se deliti i razvrstavati prema veštinama i znanju koje koristi,
prema objektu svog interesovanja, prema usmerenju delovanja, prema edukativnim celinama,
prema programima delovanja, oblastima, granama i specijalizovanim disciplinama.
Danas ravnopravno perzistira:

1. naučna medicina, zasnovana na saznanjima dodanašnjih nauka i
2. tradicionalna - altemativna medicina.
Termin alternativna medicina je neprihvatljiv je r se de fakto odnosi na izučavanje, prihva-

tanje, dopunjavanje i primenu tradicionalnih veština narodne folklom e medicinske prakse.
Kada se medicinska znanja i veštine primenjuju na čoveku reč je o Humanoj (ljudskoj) medi-
cini. Kada je objekt medicinske dijagnostike i medicinskih terapijskih tretmana životinja reč
je o veterini - veterinarskoj medicini.
Humana medicina se danas klasično izučava na medicinskim fakultetima kao ukupna - opšta
medicina i posebno kao stomatološka medicina - stomatologija. Posebnost su farmakološki
medicinski fakulteti i farmacija, tj. izučavanje, farmakoloških supstanci (lekovi).
Programska usmerenost i delovanje savremene humane medicine može biti:
1. Primarno preventivna - primenjuju se znanja i veštine sa ciljem sprečavanja bolesti i

povreda.
2. Sekundarno preventivna - kurativna medicina - koristi sva raspoloživa znanja i veštine u

zaustavljanju i lečenju nastalih bolesti i saniranju povreda.
3. Tercijarno preventivna je tretman i rehabilitacija po izlečenju bolesnih ili povređenih.
Savre'mena humana medicina se na osnovu primene terapijskih procedura deli na oblasti:
A) Konzervativne kliničke grane medicine:

1. Grane interne medicine: angiologija, endokrinologija i diabetologija, kardiologija, ga-
stroenerologija, hematologija i onkologija, nefrologija, pulmologija (pneumofiziologija),
reumatoloeija, gerijatrija, alergologija, imunologija.
2. Pedijatrija;
3. Psihijatrija;
4. Neurologija;
5. Radiologija;
6. Onkologija;
7. Dermatovenerologija;
8. Infektologija;
9. Fizikalana medicina i rehabilitacija;
10. Transfuziologija;
11. Epidemiologija;
12. Higijena i ekologija;
13. Medicina rada;
14. Sportska medicina;
15. Urgentna medicina;
16. Sudska medicina;
17. Socijalna medicina;
18. Preventivna medicina;
19. Nuklearna medicina;
20. Medicinska statistika i informatika.
Konzervativne kliničke grane medicine ne koriste agresivne terapijske metode, već primamo
farmakološka sredstva - lekove i druge veštine koje ne narušavaju integritet tela.
B) Hirurške kliničke grane:

1. Opšta hirugrija;
2. Neurohirurgija;
3. Torakalna hirurgija;
4. Vaskularna hirurgija;
5. Visceralna hirurgija;
6. Urologija;
7. Ortopedija;
8. Dečija hirurgija;
9. Plastična i rekonstruktivna hirurgija;
10. Estetska hirurgija;
11. Onkološka hirurgija;
12. Ratna hirurgija;
13. Otorinolaringologija;
14. Maksilofacijalna hirurgija;
15. Oralna hirurgija;
16. Oftalmologija;
17. Ginekologija i akušerstvo;
18. Anesteziologija sa reanimacijom.
Hirurške kliničke grane medicine za osnovno terapijsko sredstvo imaju skalpel - hirurški nož,
a mesto terapijskog tretmana je hirurška sala.
Medicina našeg doba se zbog ogromnog prikupljenog znanja i otkrića razvila u brojne pose-
bne specijalnosti. Danas postoje supspecijalističke grane u okviru skoro svih specijalnosti.
5.1. Pojam zdravstvenog ponašanja
Čovek je razlog nastanka i postojanja humane medicine i suština njenog bavljenja. Na-
stankom razumnosti - umnosti homo sapiensa morala se javiti i njegova svesnost o zdravlju,
bolesti i prestanku života sa razloga bolesti ili povređivanja. Čovekova nastojanja da očuva
zdravlje i život razvila su medicinu kao znanje i veštinu.
Medicina po definiciji nastala je i razvijala se kao potreba ljudi još u preistoriji. Naravno da
je čovek prvobitne zajednice zapažao, skupljao i prenosio medicinska znanja, posebno medi-
cinske veštine. Magijska medicina je bila prvi pokušaj pomaganja bolesnom. Medicinom su
se u prvobitnoj zajednici bavili vračevi kao prvi lekari. Organizovana društva kasnijih civi-
lizacija shvatajući da je čovek, a pre svega zdrav čovek, najbitniji činilac svake zajednice,
ulagala su u razvoj medicine. Posledično, razvijala se medicina kao bitna potreba od prvih
država pa sve do danas. Protagonisti praktične primene medicinskog znanja su lekari.
Čovek je središte i objekt naučne medicine aktuelne civilizacije. Bavljenje medicine u svakoj
zajednici XXI veka usmereno je na zdravlje svakog pojedinca, a posebno obolelih. Specifičnost
zahteva od naučne medicine našeg vremena je javnost. Savremeni čovek ima pravo da bude
informisan, a medicinski stručnjaci obavezu da mu prezentiraju znanja pa i najnovija naučna
otkrića iz oblasti medicine. Interes pojedinca i interes zajednice danas je jedinstven, a javnost
razvoja medicine, dostupnost informacija o mogućnostima naučne medicine i pravo svih ljudi
na najstručniju moguću medicinsku pomoć je posledica.
Medicina, preciznije, humana medicina je nauka, veština ("umetnost") o zdravlju, poremeća-

jima zdravlja tj. o bolestima, bolesnim stanjima, povredama i lečenju. Počeci medicine su
stari koliko i sam čovek. Saznanja o tome imamo preko pronađenih paleopatoloških ostataka,
arheoloških petrografa (crteži na zidovima pećina) i tumačenjem mitoloških verovanja očuva-
nih u primitivnim plemenima.
Zadaci savremene humane medicine su veoma obimni i odnose se na:

1. Izučavanje ćelijske građe, građe tkiva, organa, sistema organa i organizma kao celine;
2. Izučavanje normalne funkcije ćelija, tkiva, organa i sistema organa;
3. Izučavanje promena funkcije i građe na ćelijama tkiva i organa nastali kao posledica bole-
sti;
4. Izučavanje uzroka bolesti;
5. Dijagnostiku bolesti, bolesnih stanja, obim i težinu oštećenja zbog obolenja ili povrede;
6. Epidemiološka istraživanja raširenosti učestalosti bolesti, bolesnih stanja i povreda;
7. Prevenciju - sprečavanje nastanka bolesti i povreda otklanjanjem i izbegavanjem uzroka;
8. Lečenje bolesti i povreda stalnim usavršavanjem brojnih metoda, posebno hirurških;
9. Rehabilitaciju nakon izlečenja bolesti iii saniranja povrede i
10. Trajno programsko edukovanje u cilju unapređenja zdravlja, posebno mentalnog, svih ljudi.
5.2. Teorije o modelu zdravog ponašanja
Treba da postavi granice čovekovog normalnog psihičkog života ili - bolje rečeno - okvire
poželjno normalne mentalne ukupnosti individue.
5.1. Pojam zdravstvenog ponašanja
Čovek je razlog nastanka i postojanja humane medicine i suština njenog bavljenja. Na-
stankom razumnosti - umnosti homo sapiensa morala se javiti i njegova svesnost o zdravlju,
bolesti i prestanku života sa razloga bolesti ili povređivanja. Čovekova nastojanja da očuva
zdravlje i život razvila su medicinu kao znanje i veštinu.
Medicina po definiciji nastala je i razvijala se kao potreba ljudi još u preistoriji. Naravno da
je čovek prvobitne zajednice zapažao, skupljao i prenosio medicijiska znanja, posebno medi-
cinske veštine. Magijska medicina je bila prvi pokušaj pomaganja bolesnom. Medicinom su
se u prvobitnoj zajednici bavili vračevi kao prvi lekari. Organizovana društva kasnijih civi-
lizacija shvatajući da je čovek, a pre svega zdrav čovek, najbitniji činilac svake zajednice,
ulagala su u razvoj medicine. Posledično, razvijala se medicina kao bitna potreba od prvih
država pa sve do danas. Protagonisti praktične primene medicinskog znanja su lekari.
Čovek je središte i objekt naučne medicine aktuelne civilizacije. Bavljenje medicine u svakoj
zajednici XXI veka usmereno je na zdravlje svakog pojedinca, a posebno obolelih. Specifičnost
zahteva od naučne medicine našeg vremena je javnost. Savremeni čovek ima pravo da bude
informisan, a medicinski stručnjaci obavezu da mu prezentiraju znanja pa i najnovija naučna
otkrića iz oblasti medicine. Interes pojedinca i interes zajednice danas je jedinstven, a javnost
razvoja medicine, dostupnost informacija o mogućnostima naučne medicine i pravo svih ljudi
na najstručniju moguću medicinsku pomoć je posledica.
Medicina, preciznije, humana medicina je nauka, veština ("umetnost") o zdravlju, poremeća-

jima zdravlja tj. o bolestima, bolesnim stanjima, povredama i lečenju. Počeci medicine su
stari koliko i sam čovek. Saznanja o tome imamo preko pronađenih paleopatoloških ostataka,
arheoloških petrografa (crteži na zidovima pećina) i tumačenjem mitoloških verovanja očuva-
nih u primitivnim plemenima.
Zadaci savremene humane medicine su veoma obimni i odnose se na:

1. Izučavanje ćelijske građe, građe tkiva, organa, sistema organa i organizma kao celine;
2. Izučavanje normalne funkcije ćelija, tkiva, organa i sistema organa;
3. Izučavanje promena funkcije i građe na ćelijama tkiva i organa nastali kao posledica bole-
sti;
4. Izučavanje uzroka bolesti;
5. Dijagnostiku bolesti, bolesnih stanja, obim i težinu oštećenja zbog obolenja ili povrede;
6. Epidemiološka istraživanja raširenosti učestalosti bolesti, bolesnih stanja i povreda;
7. Prevenciju - sprečavanje nastanka bolesti i povreda otklanjanjem i izbegavanjem uzroka;
8. Lečenje bolesti i povreda stalnim usavršavanjem brojnih metoda, posebno hirurških;
9. Rehabilitaciju nakon izlečenja bolesti ili saniranja povrede i
10. Trajno programsko edukovanje u cilju unapređenja zdravlja, posebno mentalnog, svih ljudi.
5.2. Teorije o modelu zdravog ponašanja
Treba da postavi granice čovekovog normalnog psihičkog života ili - bolje rečeno - okvire
poželjno normalne mentalne ukupnosti individue.
Sveobuhvatno definisati šta je normalnost u medicini je izuzetno teško ako ne i nemoguće.

Ovo pitanje sigumo je intrigiralo čoveka još u preistorijsko vreme. U svim potonjim, a davno
minulim civilizacijama, tražen je odgovor na pitanje šta je psihička normalnost. Razumljivo
je da su se s vremenom menjali i rađali različiti stavovi. Primera radi, i laicima je jasno da je
komunikacija sa duhovima i nevidljivim silama u prastaro vreme bila poželjna, a danas je
manifestacija duševno poremećenog kao sumanuti sadržaj.
Da bi se razumelo normalno u psihičkom životu čoveka, potrebno je sistematizovati znanja o

poželjnim mentalnim kvalitetima individue i diferentovati ih po uzrastu, ali delom i po polu.
Filozofi antičkog doba su pokušavali da sagledaju ljudsku mentalnu ukupnost i uočili su indi-
vidualna odstupanja i posebnosti, a rezultat je uvođenje i upotreba termina Iičnost. I danas se u
psihijatriji govori o normalnom sklopu ličnosti kao sinonimu za normalnu mentalnu ukupnost.
Upoznavanjem kvaliteta ličnosti savremeni psihijatar može da očekuje i predviđa određena
ponašanja individue u datim ili promenjenim okolnostima i da to definiše kao normalno,
odnosno da uklopi u okvire psihijatrijske normalosti.
Psihijatar kroz poznavanje psihijatrije kao nauke pravi distinkciju normalnog okvira ličnosti u
recimo, dečjem uzrastu, u adolescenciji, posebno u starosti, ali i posebno u germinativnom
periodu žena ili u periodu polne zrelosti i polne potentnosti muškaraca itd.
Univerzalan ljudski fenomen jeste potreba za verovanjem i ona značajno utiče na psihijatrijsku
misao u ukupnom razvoju psihijatrije. Neke savremene terapijske tehnike koriste i magijsko i
ritualno generisano iz univerzalnog fenomena ljudskog verovanja i sugestibilnosti individue.
Nažalost, magija i rituali su fundament današnjih "novih i altemativnih psihijatrijskih pokreta i
škola", kroz koje se ideološki povezuju različita teistička strujanja - marginalne religije
(aktuelne sekte).
Razvoj psihijatrije veoma je zavisio od razmatranja normalnog, odnosno normalnosti u psihi-

jatriji. Normalno u psihijatriji treba razumeti kao sinonim za prihvatljivo, očekivano, pože-
Ijno, traženo, a u drugorh smislu za tipično, za prosečno ili za uobičajeno. Kvalitet i količina
individualnih sloboda u društvu determinišu vrednost, ulogu, značaj i mesto psihički norma-
Inog. Psihički normalno u savremenoj psihijatriji je delom nametnuto dmštvenim stavovima.
Dakle, ima karakter društvenog ako se gleda samo sa aspekta stavova pojedinca i njegovih
ukupnih prava u okviru sociozajednice. Savremena vladajuća elita u klasnim globalnim
zajednicama - državama kreira zakon, zakonske norme, moral i etičke norme, a one su uzi-
dane u normalnu ličnost svakog pojedinca.
Normalnost i odstupanje od normalnosti su kriterijumi u okvim psihijatrije od njenih poče-

taka kao nauke i ne treba ih pripisivati psihijatriji. Psihička normalnost i psihički porem ečaj
postojali su davno pre psihijatrije, a zasluga psihijatrije je samo u terminološkom određenju
pojmova. Večna je težnja da se odstupanje od normalnosti vrati u okvire prihvatljivog. U
preistoriji je to ostvarivano demonističkim principima isterivanja zlog duha iz duševno pore-
mećenog, u srednjem veku inkvizicijskim metodima isterivanja nečastivog, do poznatog nam
spaljivanja veštica. Naravno da je to preko moralističkih principa građanske filozofije prihva-
tila i psihijatrija onog vremena. Tendencija u današnjem trenutku je segregacija poremećenog
od normalnog, odnosno prihvatljivog, tj. dobra od zla. Savremena psihijatrija je svedok dru-
štvene tendencije da se marginalizuju pojedine gmpe, kao što su hronični duševni bolesnici
(aziliranjem), alkoholičari, narkomani, psihopate itd.
O s n o v i n a u ke o p o n a š a n j u
6. PSIHOPATOLOGIJAI SOCIOPATOLOGIJA PONAŠANJAI

ALIJENACIJE
Psihijatrija kao medicinska disciplina i medicinska nauka bavi se psihičkim životom čoveka,
odnosno njegovom mentalnom ukupnošću u dva nivoa.
1. izučava i istrazuje poželjno nonnalno duševno funkcionisanje da bi se približila kona-

čnom i potpunom razumevanju psihičkog života;
2. u kliničkoj stručnoj praksi dijagnostikuje, prevenira, leči i rehabilituje osobe poreme-
ćenog sklada psihičkog života i duševne bolesnike.
Savremena udžbenička psihijatrijska literatura još ne razmatra psihijatriju i područje njenog

interesovanja onako kako je definisano na početku.
Zvanično se prigovara psihijatriji da je zasnovana na pogrešnim koncepcijama poimanja men-

talnog zdravlja i duševnih poremećaja. Nažalost, i u savremenoj literaturi se navodi da
psihijatrija i kao nauka i kao struka počiva na slabim temeljima, što apsolutno nije tačno.
Najveću zbrku u krugove laika, ali i nekih stručnjaka (lekara uopšte, čak i psihijatara) unose
tvrdnje da psihijatrija smatra mentalno zdravim čovekom samo onog koji se prilagođava u
socio-sredini i razumno ponaša. Onog ko to ne čini, psihijatrija navodno smatra duševno
bolesnim ili mentalno oštećenim. Tvrdi se da se psihijatrija u stručnoj praksi koristi statisti-
čkim prosekom normalnosti i statističkim prosekom odstupanja od normalnog. Sve navedene
kritike savremenoj psihijatriji apsolutno nisu tačne, dokazivo.
Definisati idealno poželjnu strukturu individue u njenoj mentalnoj ukupnosti, odnosno idea-
lno zdravu strukturu ličnosti sa aspekta savremene psihijatrije skoro da i nije moguće. Teore-
tski bi trebalo da je to idealno mentalno strukturisana ličnost sa najkvalitetnijim biološkim
dispozicijama, psihološkim kvalitetima i sociološkim adaptacijama koje se zajedno razvijaju
istovremeno. Jasno je s aspekta savremene psihijatrijske nauke da čovek nije ono kakvim ga
drugi vide, nije ni ono što on sam misli o sebi, nije ni ono što je juče bio itd. Razlog tome
su odstupanja koja nije moguće predvideti niti svesno voljno, ili emocionalno kontrolisati, a
nadasve subjektivnost svakog stava i suda.
Pojam alijenacija ima u ovom momentu samo jasnoću etimološkog značenja. Brojni autori
različito formulišu suštinu pojma alijenacija - otuđenje.
Mnogo je nejasnoće u interpretaciji alijenacije sa aspekta mnogih nauka koje se njome bave,
pre svih sociološke, filozofske, medicinske u prvom redu, a zatim političke nauke itd. Istorija
same teorije alijenacije je duga i proteže se kroz više civilizacija, reklo bi se, od antičke do
savremenog doba. Nastojanja naučnika da se pojam alijenacije svede na što približniji nivo i
pomire različita gledišta danas bismo mogli označiti relativno uspešnim.
Danas se pod alijenacijom podrazumevaju izolovanost, samootuđenje i bespomoćnost u

psihijatrijskom smislu. Na primer: alijenacija je otuđenje duševnog bolesnika od društva.
Svaka epoha ima svoj ključni etički koncept objašnjenja problema odnosa individua - zaje-
dnica. Za Kanta, taj pojam je dužnost, za Hopsa - mir, za Bentona - sreća, za Karen
Hornajevu - alijenacija čoveka. Samootuđenje izraženo kroz osećanje nemoći pojedinca sve
je univerzalnija odlika savremene zajednice.
Alijenaciju - otuđenje, najkvalitetnije raspravlja Erih From u svom originalnom učenju H u-

m anistička psihoanaliza. From objašnjava otuđenje kao posledicu nemogućnosti potpunog
ostvarivanja ljudske prirode - suštine u zajednici. Prema Fromu, čovek u savremenoj socio-
zajednici ne doživljava sebe kao centar svoga sveta, kao ni stvaraoca sopstvenih postignuća,
već kao posledicu radnji u pokoravanju društvenim zahtevima. Čovek posledično doživljava
samog sebe kao što čulima doživljava stvari, a razumom zbog toga ne uspostavlja individualnu
produktivnu vezu ni sa sobom ni sa spoljnim svetom. Zato From insistira na otuđenosti
društva i ne prihvata kriterijum mentalnog zdravlja kao prilagođenost pojedinca društvu, već
prilagođenost društva potrebama pojedinca.
Otuđenje je akt putem kojeg neko ili nešto postaje tuđe nekome ili nečemu. Alijenacija u
svakodnevnom životu znači prenošenje vlasništva, recimo sa jedne osobe na drugu otuđe-
njem. Alijenacija u medicini, posebno u psihijatriji, podrazumeva odstupanje od normale.
Alijenacija na terenu socioloških razmatranja najizraženija je u buržoaskom kapitalističkom

uređenju države. Čovek je zarobljenik novca, odnosno nametnute potrebe da stiče novac i na-
metnutog stava da ako poseduje novac, rešava sve lične probleme.
Pravi humanizam je, reklo bi se u kontekstu sadašnjeg društva, realizovan samo u medicini,
jer čovek čoveka leči, a šta je veće i humanije od toga. Međutim, savremeno društvo neumi-
tno alijenira (otuđuje) bolesnika od lekara. Bolesnom je potreban novac, posebno u najboga-
tijim državama Zapada, da bi ga lečili dobri lekari, što je u sukobu sa vršenjem najhumanije -
lekarske profesije. Zakon o zdravstvenoj zaštiti u Srbiji u tranziciji već nas je suočio sa ovim
oblikom dehumanizacije. Bolesnik za koga lekar nema dovoljno vremena takođe je alijeniran
od najpotrebnijeg mu - od lekara.
Konformizam kao univerzalna čovekova tendencija postao je mehanizam pomoću kojeg na

pojedinca i njegove stavove utiču anonimni autoriteti, te se otuđenje realizuje kroz potro-
šački duh, kroz odnos prema sopstvenom slobodnom vremenu i druge aspekte društvenog
života.
7. STRES I SOCIJALNA PODRŠKA
Istraživanja stresa dala su već značajan doprinos razvoju medicinske teorije i prakse.Od ovih
se istraživanja međutim s pravom očekuju još veći doprinosi u bliskoj budućnosti. Zato rad
na ovom polju predstavlja istovremeno veliki izazov ali i veliku šansu za savremenu medi-
cinu XXI veka. Kao i ostala istraživanja u medicini, tako su i istraživanja stresa obavljena
primenom epidemiološkog, kliničkog i laboratorijskog metoda.
Istraživanja stresa delila su kroz ceo XX vek sudbinu istraživanja u medicini uopšte. Zahva-
ljujući plodovima redukcionističkih istraživanja stvorena je baza za holistički pristup koji
omogućava razumevanje odnosa zdravlja i bolesti na višem nivou bližem istini.
Hans Selye, kanadski fiziolog 30-tih godina XX veka podario je čovečanstvu svoje učenje o
stresu ne sluteći tada kakve će dalekosežne efekte imati to njegovo iz Nobelove fondacije na-
građeno otkriće (1935-1936).
Tokom proteklih sedam decenija brojni sledbenici Hansa Selye nastavili su svestrana istraži-
vanja stresa. Ova istraživanja su dala značajan doprinos kako medicinskog teoriji tako i pra-
ksi. Moglo bi se reći da ona sve više dobijaju na aktuelnosti i značaju na samom početku XXI
veka.
Istraživanja stresa i posledica stresa omogućila su bolje razumevanje zdravlja i bolesti uopšte.
Time su medicini otvorene nove i znatno veće mogućnosti zaštite i unapređenja zdravlja.
Čovek je psihološko i socijalno biće. Zato je razumljiv značaj psihološke i socijalne pomoći u
stresnim situacijama. Kad je čovek ugrožen njegove potrebe za komuniciranjem s drugima
koji stvaraju situaciju u kojoj se nalazi i koji su spremni da je prihvate i pomognu mu, naglo
rastu. Pravovremena, dobro i stručno organizovana i vođena psihološka i socijalna podrška i
pomoć mogu da budu od velike koristi kada su u pitanju i pojedinci i manje ili veće grupe
ljudi. Psihosocijalna podrška i pomoć mogu da:
1. spreče ili ublaže delovanje stresa;

2. omoguće da se osoba uspešnije konfrontira sa stresogenom situacijom;
3. pomognu da se uklone ili ublaže štetne posledice stresa.
Brojna klinička zapažanja i epidemiološka istraživanja ukazuju na značaj psihosocijalne po-

drške i Domoći. Ovo se naibolie vidi u sociialno dezorsanizovanim društvenim zaiednicama
Mi l u t i n M. N e n a d o v i ć
gde takve podrške i pomoći nema ili je znatno oslabljena. Slično se dešava i u dezorganizo-
vanim mikrosredinama kao što su porodica, susedstvo i radna organizacija.
Pojam psihološke podrške i pomoći moguće je veoma jasno definisati i razumeti za razliku od
pojma socijalne podrške i pomoći. Najčešće pod pojmom socijalne podrške i pomoći podra-
zumeva se pomoć u rešavanju problema putem obezbeđivanja informacija, saveta i na druge
načine, kao i pružanje emocionalne podrške. Socijalna podrška i pomoć se definiše kao soci-
jalni sistem, tj. socijalna mreža u kojoj su odnosi takvi da pojedinac veruje da je voljen i ce-
njen, da je prihvaćen i da su drugi spremni da se o njemu staraju.
Pripadanje socijalnoj mreži doprinosi rastu osećanja sopstvene vrednosti i samopoštovanja i

podstiče razvoj samopouzdanja što sa svoje strane protektivno deluje u stresnim situacijama.
7.1. Pojam, karakteristike i klasifikacije stresa
Poslednjih dve decenije intenzivno se proučavaju efekti, karakteristike i posledice stresa. Dva
su bitna razloga za to:
a) kliničari su uz pomoć epidemiologa došli do saznanja da stres može da dovede do

razvoja bolesti i da nepovoljno utiče na tok i ishod već postojeće.
b) oni koji se bave bazičnim istraživanjima shvatili su da proučavanje stresa može da
osvetli složene odnose između psihe, nervnog, endokrinog i imunog sistema.
Ljudi tokom života doživljavaju brojne i raznovrsne i stresne situacije. Život bez stresa ne
postoji. O stresu govore svi, i stručnjaci i laici. Ipak, prava definicija stresa je izuzetno teška.
Brojni autori definišući stres iskazuju veoma velike razlike u viđenju, uprkos tome što je Hans
Selye još 1936.godine jasno definisao stres.
Istorijski razvoj i učenje o stresu započeo je pre dva i po milenijuma zapažanjem da su svi
živi organizmi primorani da svoju složenu i harmoničnu unutrašnju ravnotežu, neophodnu za
održavanje života, štite od neprekidnog delovanja brojnih i raznovrsnih činilaca.
Hans Selye je 1936.godine upotrebio termin "stres" (na engleskom stress - velika snaga, sila?
pritisak, naprezanje, napor), korišćen inače u fizici da bi njime objasnio efekte dugotrajnog
delovanja raznih činilaca na žive organizme. Selye je definisao stres kao opštu reakciju, tj.
skup nespecičnih reakcija organizma na izmenjene uslove sredine. Cilj ove reakcije je prila-
gođavanje, odnosno održavanje unutrašnje homeostaze, koja je neophodna za preživljavanje.
Selye je ovu reakciju nazvao opštim adaptacionim sindromom .
Činioce koji izazivaju stres, Selye je nazvao stresorima. Njih treba razlikovati od stresa, tj.
od stresne reakcije. Do stresa dovode brojni i raznovrsni činioci. Oni mogu biti: biološke,
psihološke ili socijalne prirode.
Salye je 1945. godine utvrdio da opšti adaptacioni sindrom ima tri sukcesivna stadijuma:
1. Stadijum alarma - koji počinje od trenutka delovanja stresora koji prete da naruše ili
koji su već narušili homeostazu organizma.
2. Stadijum otpora u kojem organizam pokušava da se adaptira na nove uslove koristeći

sve svoje odbrembene tj. adaptivne mehanizme.
3. Stadijum iscrpljenja odnosno sloma odbrambenih snaga što može da dovede do raznih
bolesti, pa čak i do srnrti.
Salye je došao do zaključka da se opšti adaptacioni sindrom odvija preko osovine koju čine
hipofiza i kora nadbubrežnih žlezda, što je praćeno porastom nivoa kortikosteroida u plazmi.
Manje je poznato da je Selye u stvari razlikovao dve vrste stresa:
1. eustress (koji je prijatan i doprinosi zdravlju) i

2. distress (koji je neprijatan i ugoržava zdravlje).
Selye je došao do zaključka da ne deluju štetno sva stanja stresa. Kratki i blagi poremećaji
homeostaze, koji podležu kontroli, doživljavaju se kao prijatni. Oni čak podstiču emocionalni
i intelektualni rast i razvoj. Razrešavanje ovih stresnih situacija osposobljava jedinku za uspe-
šno konfrontiranje na novim stresnim situacijama koje su u životu neminovne i doprinosi ra-
zvoju samopouzdanja.
Po Selye-ju samo bi teške i protrahovane situacije koje dovode do sloma adaptivnih mehani-
zama narušavale zdravlje.
Emocionalno reagovanje je psihička dimenzija stresa i pokretač stresne reakcije. Stresna

reakcija je utoliko intenzivnija ukoliko je emocionalno reagovanje jače. Emocije na taj način
ukazuju koji su događaji od centralnog, a koji od perifemog značaja za ličnost. Vegetativni
nervni i endokrini sistem su osetljivi na emocionalno reagovanje.
Adaptivne sposobnosti svake jedinke su različite i istovremeno ograničene. One se menjaju

tokom vremena zbog delovanja brojnih unutrašnjih i spoljašnjih činilaca. Adaptivne sposo-
bnosti su specifične, tj. različite za razne vidove stresnih situacija. Dakle, postoji opšta i spe-
cifična otpomost, kao opšta i specifična vulnerabilnost.
Neophodno je razlikovati stres od adaptacije. Iz Selyevog učenja o stresu jasno proizilazi da

su stres i adaptacija dva procesa koja mogu prethoditi jedan drugom ili proizilaziti jedan iz
drugog. Postoje sličnosti, ali i suštinska kvalitativna razlika između ova dva procesa.
Procesi adaptacije zasnivaju se na normalnom radu fidbek mehanizama tj. mehanizama po-
vratne sprege. Oni pomažu da se sačuva homeostaza organizma tokom delovanja stresora
koji je ugrožavaju i namšavaju.
Jedan od bitnih kriterijuma za utvrđivanje kada proces normalne adaptacije prelazi u stres,
jeste funkcionisanje ovih mehanizama povratne sprege. Kada dođe do iskakanja fizioloških,
biohemijskih i psiholoških zbivanja, iz okvira njihovog očekivanog normalnog funkcionisa-
nja, adaptacija prelazi u stres. Slično je i sa procesom koji teče u obmutom smeru. Stres može
da se prekine i pređe u adaptaciju ako mehanizmi povratne sprege uspostave opet svoje nor-
malno funkcionisanje.
7 .1 .1 . O p š ti o s v r t na s tr e s o r e
Stresor je svaki činilac koji ozbiljno ugrozava i remeti ravnotežu organizma, odnosno telesni,
psihički i socijalni integritet jedinke i može izazvati stresnu reakciju. Stresori mogu biti
biološki, psihološki i socijalne prirode. Razlikovanje psiholoških i socijalnih stresora veoma
je teško do nemogućeg, te je uobičajeno da se oni obuhvataju zajedničkim terminom - psiho-
socijalni stresori. Psihosocijalni stresori najčešće su prirodne i druge nesreće koje mogu zade-
siti pojedinca ili manje ili veće grupe ljudi. Primer: smrt, teška bolest, povreda bliske osobe.
Stresogeno deluje i sve ono što ozbiljno ugrožava život i/ili materijalnu egzistenciju, ali i čast
i ugled čoveka. Ovi stresori obuhvataju i teže probleme u bračnim i vanbračnim odnosima,
probleme između roditelja i dece, sukobe s drugim osobama (posebno na radnom mestu),
teške socijalno-ekonomske prilike i brojne druge situacija koje se javljaju i u normalnom i
vanrednom životnom događanju. Brze promene u socijalnoj sredini kao na primer brza mo-
demizacija primitivnih društava (industrijalizacija, urbanizacija) često deluju stresogeno, kao
i elementame katastrofe (zemljotresi, velike poplave, erupcije vulkana, šumski požari). Pose-
bno stresogeno deluje izloženost mučenju i torturi, silovanju i terorističkim i razbojničkim
napadima.
Mnogobrojne karakteristike stresora uslovljavaju intenzitet stresne reakcije kao i njen tok i
ishod. Može se istaći da izrazito nepovoljno deluje ono što ranije nije doživljeno, kao i ono
što je neočekivano.
Intenzitet stresne reakcije pa i njen konačni ishod često zavisi i od toga da li je moguće
neutralisati delovanje stresora ili ga bar ublažiti. Stresori nekada deluju pojedinačno, a nekada
udruženo. Istovremeno delovanje više stresora, brže iscrpljuje adaptivne snage organizma
dovodeći tako do štetnih posledica.
Mnoge promene tokom života, naročito gubitak recimo bliskih osoba, ili ozbiljno ugrožava-
nje života i integriteta tela mogu da deluje izrazito stresogeno i da ozbiljno naruše zdravlje
individue. Ne reaguju svi ljudi jednako u pomenutim i drugim sličnim stresogenim situacija-
ma. Razlike su uslovljene brojnim i raznovrsnim činiocima. Bitni su:
1. prethodno iskustvo
2. psihološke odbrane
3. fiziološke reakcije
4. koping reagovanje
5. bolesno ili bolje rečeno maladaptivno ponašanje
6. činioci vezani za samu bolest
Bitan značaj za utvrđivanje jačine stresora kao i za razumevanje stresne reakcije je procena
šta određeni stresor znači za osobu o kojoj je reč. Brojni su činioci koji pored sistema
vrednosti te jedinke na to utiču. Istraživanja stresa van laboratorijskih uslova dovela su do
instalacija skala socijalnog prilagođavanja. Recimo Holmes i Rahe 1967. godine su konstrui-
sali takvu skalu od 43 životna događaja, kao što su brak, smrt partnera, rođenje deteta itd.
Ispitanik izveštava koje je događaje doživeo u toku proteklih 6 meseci, godinu ili dve godine.
Studije pouzdanosti procene životnih događanja pokazale su različite rezultate. Na osnovu
ovih životnih događaja u poslednje dve godine, njihovog ukupnog težinskog skora mogu se
sa manjom ili većom verovatnoćom predviteti posledice u vidu ozbiljnih psihičkih ili telesnih
poremećaja. Retrospektivno zaključivanje je uvek problematično i ne sasvim objektivno.
Istraživanja usmerena ne samo na crte ličnosti kao takve već i na stil reagovanja i posebno na
strategije koje se koriste u stresnim situacijama, daju vredne doprinose teoriji i praksi medi-
cine. Utvrđeno je da se ljudi u stresnim situacijama koriste raznim strategijama i raznim stilo-
vima ponašanja koji mogu biti manje ili više štetni odnosno korisni.
Izbor reagovanju u stresnim situacijama ne zavisi samo od prirode stresora i njihove kogniti-
vne procene. Značajno je i kako osoba procenjuje svoje sposobnosti i mogućnosti aktivnog
ponašanja, kao i izglede na uspeh u takvoj konfrontaciji sa stresnom situacijom.
7.2. Socijalna podrška: pojam, izvori i delotvornost
Psihosocijalna podrška i pomoć rezultira biopsihosocijalnim efektima. Psihosocijalna ili soci-

jalna podrška ima 3 komponente:
1. omogućava ventiliranje problema u atmosferi, razumevanja i uzajamne empatije čime se

smanjuje unutrašnja napetost;
2. stvara uslove za pružanje materijalne i druge pomoći;
3. olakšava pružanje pomoći u vidu informacija i korisnih saveta naročito kod onih koji su
kroz slične stresne situacije već prošli. Ovim se daje model ponašanja.
Socijalna podrška i pomoć u stanjima stresa zasniva se na uzajamnom poverenju ili bliskosti
sa drugima u socijalnoj mreži. Dobra socijalna podrška i pomoć može da amortizuje, da
spreči ili bar ublaži delovanje stresora.
Kod delovanja stresora od posebne koristi mogu biti podrška i pomoć onih članova socijalne
mreže koji su već stekli određena iskustva u istim ili sličnim stresnim situacijama.
Primer: Stres koji ljudi doživljavaju kada saznaju da boluju od neke teške bolesti sa neizve-
snim ishodom, ili kada očekuju primenu invazivnih dijagnostičkih metoda, odnosno hirurških
zahvata, može biti ublažena ne samo angažovanjem lekara i ostalog osoblja već i razgovo-
rima sa onima koji su uspešno prebrodili iste ili slične situacije. Dovoljno je posmatrati inte-
rakcije starih i novih bolesnika u prostorijama za zajednički boravak na odeljenjima ili u če-
kaonici pred ambulantom da bi se čovek uverio u navedenu tvrdnju. Psihosocijalna podrška i
pomoć pre svega rodbine i prijatelja nezamenljiva je i kod stresora druge vrste, na primer
žalosti zbog smrti voljene osobe. Primenjuju se raznovrsne metode za izvlačenje ljudi iz sta-
nja naučene bespomoćnosti kao i za učenje efikasnih koping strategija.
Farmakoterapija i drugi oblici lečenja primenjeni na primeren način mogu biti korisni u jača-
nju otpomosti i odbrambenih snaga organizma kao i u uklanjaju ili ublažavanju posledica
stresa u vidu biopsihosocijalnih promena i telesnih i fizičkih poremećaja i bolesti. Kad je reč
o ukazivanju pomoći ljudima pod stresom treba imati u vidu da su oni zbog straha, depresije i
drugih pratećih tegoba, često skloni preteranoj upotrebi odnosno zloupotrebi kako psihotro-
pnih lekova, tako i duvana, alkohola i droga. Zato treba preduzeti mere da se takvi abuzusi
spreče ili suzbiju ako su se već razvili.
Posledice stresa ispoljavaju se kao psihosociobiološke promene u vidu raznih psihičkih,

otcViVi 1 c A m o t c l / i h n A rA m p /'Q tQ t r\V \n lip n iq
8. MENTALNI POREMEĆAJI
Zadatak psihijatrije u XXI veku će se sastojati u otvaranju puteva za nove strategije rada na
unapređenju mentalnog zdravlja i na iznalaženje kriterijuma za stepenovanje kvaliteta menta-
lnog zdravlja. To je moguće ostvariti ako se današnjim pridodaju bar nova tri nivoa razmi-
šljanja.
1. Mentalno zdravlje je odsustvo bilo kojeg jasno definisanog psihičkog oboljenja ili pore-
mećaja.
2. Mentalno zdravlje je oslonjeno na rezervnu snagu individue, koja joj pomaže da savlada
iznenadni stres ili izuzetne postavljene zahteve i izazove.
3. Mentalno zdravlje je po suštini stanje harmonije između sopstvenog selfa i drugih osoba,
odnosno realiteta sebe i realiteta drugih ljudi iz okruženja. Zdrav ekvilibrijum može da
postoji i u bolesti. Zdravlje i bolest u okviru psihičkog su ortogonalne dimenzije postojanja
stalnih i stvamih suprotnosti.
Psihopatološko, po kriterijumima savremene psihijatrije, nije samo kompleksno za dijagnosti-

kovanje. Da bi se neko stanje i ponašanje proglasili za psihički poreniećaj, potrebno je uva-
ziti brojne prostorne, vremenske, subjektivne i supkulturne aktuelne stavove. Nošenje duge
perike i napuderisano lice bilo je uobičajeno za muškarce u srednjem veku, a danas bi bilo
upadljivo psihopatološko ponašanje i za laike.
Poremećaji mentalne ukupnosti se mogu razvrstati na sledeći način.

— Neurotični nivo psihičkog poremećaja podrazumeva sva ona odstupanja usklađenog
mentalnog funkcionisanja individue koja nemaju obeležja duševne bolesti a refle-
ksija su njene neadekvatne prilagodljivosti sredini i nerazrešenih intrapsihičkih kon-
flikta između nagonskih pulzija i usvojenih normi ponašanja.
— Psihopatološko definisano kao duševni poremećaj ili duševna bolest. Dijagnostikuje
se i kategoriše prema težini i kvalitetu poremećaja u okviru pojedinih psihičkih fu-
nkcija.
— Treća grupa narušenog skladnog psihičkog života odnosi se na intelektualne defi-
cite, odnosno slaboumnost urođenu ili stečenu tokom života.
Psihijatrija ima pouzdano uporište za definisanje narušene psihičke ukupnosti pošto uzima u
obzir broine nolimorfne nrocese čiie ie ishodište noremećai na relaciii ličnost - sredina. Ra-
vnoteža relacije ličnost - sredina može se poremetiti u bilo kom periodu psihičkog razvoja
individue, počevši od zigota (oštećenjem gena), preko intrauterinog razvoja, samog akta pora-
đanja, do odrastanja i razvoja u zrelu ličnost, ali i tokom celog života.
8.1. Pojam mentalnog zdravlja i bolesti

(normalno i nenormalno ponašanje)
Psihički život čoveka je posledica dinamičkog interakcijskog prelamanja bioloških, psiho-

loških i socioloških činilaca. Složenost čovekove psihičke ukupnosti izuzetno je teško shva-
titi. Didaktička je potreba pri učenju, pre svega, ali i za stručnu primenu psihijatrijskog znanja
čovekovo psihičko podeliti na psihičke funkcije i razumeti vrste i oblike njihovih poremećaja.
Psihički život čoveka se ne odvija van somatske i socijalne sfere njegovog bitisanja. Među-
tim, neophodno je izdvojiti ga zarad razumevanja psihičkog i tretmana duševnog poremećaja
kada se dogodi.
Neophodno je upoznati psihički normalno da bi se moglo uočiti i razumeti psihopatološko.

Jedinstveno psihičko funkcionisanje obezbeđuju psihičke funkcije u dinamičkom integrumu:
opažanje, pažnja, mišljenje, pamćenje, inteligencija, emocije, svest, volja, nagoni, moralnost i
orijentacija kao fiziološke komponente mentalne ukupnosti.
Psihički život se deli na psihičke funkcije samo iz đidaktičkih razloga. Naravno, uz svaku
od pojedinačnih psihičkih funkcija treba govoriti i o njenim poremećajima, odnosno psihopato-
logiji. Nema čoveka čije su sve pojedinačne psihičke funkcije idealne. Granica između prihva-
tljivog psihički normalnog i psihopatološkog je veoma diskretna i malog raspona.
Osnovni kvaliteti mentalne normalnosti sa aspekta psihijatrije danas su sledeći.
1. Svojstva ili psihičke sposobnosti individue koja odslikavaju nju samu i njenu svesnost o
sebi i svojim stavovima. Ta svojstva mogu biti:
— Sposobnost emocionalne ravnoteže.
— Sposobnost usklađivanja nagonskih želja i sposobnost njihovog svesnog i voljnog
kontrolisanja u svakoj situaciji.
— Sposobnost da se izdrže intrapsihičke neugodnosti najrazličitijih vrsta i sposobnost
da se podnesu neuspesi bez obeshrabrivanja.
— Sposobnost da se istraje u ostvarenju ambicioznog lično postavljenog cilja. To po-
drazumeva savlađivanje svih manjih i većih teškoća koje stoje na putu tom ostva-
renju, a koje se objektivno mogu prebroditi većim zalaganjem.
— Sposobnost da se u svim životnim situacijama razreše suprotnosti i teškoće i ostvari
cilj.
— Sposobnost da se postojano istraje u radu, uz maksimalno ulaganje ličnih veština i
sposobnosti.
— Sposobnost da se kontrolišu sopstvena emocionalna zbivanja.
— Sposobnost uspešnog i pravilnog vaspitanja svoje dece i njihovo pripremanje za bu-
duće korisne članove zajednice.
2. Adaptivne sposobnosti individue u svakom m om entu i u svakoj situaciji prem a društve-

noj zajednici, odnosno prem a drugima iskazane kroz'.
— Sposobnost sveopšteg prilagođavanja sredini uspostavljanjem harmoničnih odnosa

saradnje i interpersonalnog razumevanja.
— Sposobnost usklađivanja sopstvenih želja, stremljenja i njihove realizacije po nor-
miranim stavovima i tendencijama zajednice kojoj osoba pripada.
— Sposobnost konstruktivne i pozitivne saradnje sa ljudima iz najbliže okoline.
— Sposobnost ostvarivanja prilagođenih i uravnoteženih nagonskih pulzija i stremlje-
nja, uz kočenje onih prohteva koji su u suprotnosti sa društvenim normama.
— Sposobnost uvažavanja i poštovanja etičkih, moralnih i opštih normi koje društvena
zajednica donosi, a koje su u funkciji te zajednice.
— Sposobnost strpljivog, kritičnog i tolerantnog poštovanja mišljenja drugih, podr-
žavanje ili dopunjavanje ličnim predlozima u opštem interesu.
— Sposobnost individue da samostalno donosi odluke o sopstvenim postupcima, s aspe-
kta korisnosti ne samo za sebe već i za širu zajednicu.
— Sposobnost kontrolisanja svog subjektivnog osećanja i svesnosti o ličnoj nezavi-
snosti. Svesnost o potrebi da osoba sebe može kvalitetnije ostvariti u afilijaciji sa
drugim osobama iz okruženja u najrazličitijim oblicima ljudske delatnosti.
— Sposobnost da se uživa u lepoti i kvalitetu dostignuća drugih i objektivno procene
negativne pojave u društvu i ulaganje lične sposobnosti u njihovo umanjivanje ne
samo u svom interesu već pre svega u interesu zajednice.
Sve navedeno ne može u potpunosti posedovati ni jedna osoba zbog postojanja mnogih intra-
psihičkih nerazrešenih konflikata i ambivalentnih stavova svake individue.
Sa pojavom čoveka kao razumnog bića nastala je i svesnost o sopstvenom postojanju. Kogni-
tivno poimanje sebe uslovilo je i čovekovu brigu za ostvarenjem sopstvenih potreba. Svestan
sebe i stalnog proširivanja ličnih ambicija za proširenje potreba, čovek je morao potražiti
podršku drugog čoveka - najbližnjih u gensu. Reciprocitet je morao biti posledičan, jer da bi
dobio od drugih morao je u njih i uložiti. Neminovnost ovakvog odnosa uspostavljenje je
prvobitne ljudske zajednice. Zajednica je pojedincu postajala sve bitniji faktor te ju je on sta-
lno oblikovao i usavršavao. Danas se socijalna zajednica podiže na nivo značajniji od svakog
pojedinca i prostor je ostvarenja najambicioznijih stremljenja čoveka. Finalizacija svih čove-
kovih ambicija maksimalno je dostignuta u XX veku. Ne sme se zaboraviti - monizam je
fundamentalna Ijudska suština.
Razvojne tendencije savremenog društveno-ekonomskog poretka i rezultati postignuti u XX

veku nameću pitanje nije li čovek već zakoračio na same margine svoje biološke plastičnosti.
Dvadeseti vek je suočio čoveka sa raznim pojavnim oblicima problema otuđenosti i
dehumanizacije. Maksimalno je razvio potrošačko društvo kao univerzalna suština savreme-
ne civilizacije.
Potrošačkim društvom nastalim u XX veku maksimalno je ostvarena milenijumska tendencija

i ambicioznost čoveka da stvara, stiče i prisvaja materijalna dobra. Proizvodni procesi su u toj
meri usavršeni da je dostignuta priželjkivana maksimalna proizvodnja predmeta u jedinici
vremena. Ogromnom količinom proizvoda realizovana je psihološka ljudska tendencija da
uživa u neograničenoj potrošnji.
Potrošnja se i na početku trećeg milenijuma ohrabruje i podstiče pre svega pronalaženjem no-
vih proizvoda i predmeta za potrošačku namenu. Posebno podsticanje ostvaruje se reklamama
sa zadatakom da opredeli Ijude ka što većoj kupovini, kao garantu povećavanja, produžavanja
i daljeg usavršavanja proizvodnje. Uvećavanje čovekovog čulnog uživanja karakteristično

je za potrošačko društvo. Posledica toga je suprimiranje individualnih ljudskih potreba za
duhovne vrednosti i njihovo nadređivanje suštini i smislu čovekovog postojanja.
Savremena civilizacija maksimalnim ulaganjem i stimulisanjem kupovine i potrošnje pro-

izvedenih predmeta pomerila je i vrednosne sisteme. Covek više nije najveća vrednost i
zadovoljstvo sebi i drugom čoveku, već je supstituisan predmetima, garderobom, materijal-
nim dobrima (stanovi, kuće, automobili itd.). Ako je to tako, onda smo suočeni sa dehumani-
zacijom međuljudskih odnosa. Što je negativna odlika novog XXI veka.'
Dvadeseti vek je imao još jednu karakteristiku vrednu pominjanja. Dovedena je do usavrše-
nosti interpersonalna komunikacija razvojem sredstava za masovnu javnu komunikaciju
(televizija, štampa, radio, intemet, telekomunikacije itd.). Svakako da su ove tekovine
ostvarene sa početnim ambicijama pozitivne usmerenosti. Međutim, tako brz protok i dostava
informacija na celoj planeti sa svakog mesta, do svakog čoveka, izazvali su i paradoksalno
negativne posledice. Informacije su ulenjile duhovnu - mentalnu aktivnost pojedinca.
Čovek je očigledno nenamerno, ali konsekventno prihvatio stavove obrađivača informa-

cije kao sopstvene ne trudeći se da razume ili raspravi u sebi značaj te informacije.
Univerzalno se uprosečavaju stavovi savremenih Ijudi o političkim, socijalnim, kulturnim i
svim bitnim zbivanjima u aktuelnom svetu.
Sredstvima javnog informisanja postignut je vrhunski marketing u ujednačavanju stavova u

odnosu na predmete potrošnje, recimo odevne predmete i sl. Savremeni čovek tako gubi indi-
vidualnost i identitet individualnog i na svim se poljima uprosečava, poistovećuje sa drugim
jedinkama po stilu odevanja, po opredeljenju za kulturu, iste filmove, iste političke stavove.
Ovakvo događanje nije kompatibilno sa fundamentalnom suštinom čoveka kao umnog,
dinamičnog i razvojnog bića. Konfliktnosti i posledice po čoveka, ali i savremenu civili-
zaciju, mogu se samo anticipirati u pesimističkim očekivanjima.
8.2. Osnovni modeli mentalnih poremećaja
Svi poremećaji psihičkog života čoveka u današnjoj naučnoj psihijatriji se razvrstavaju na

osnovu sledeća tri kriterijuma:
a) na osnovu patoioško-anatomskog nalaza, tj. lezije mozga;

b) na osnovu kauzaliteta;
c) na kriterijumu kliničke fenomenologije psihopatološkog ispoljavanja.
Sami činioci koji prethode datom psihičkom poremećaju mogu imati:

— kauzalno-uzročno dejstvo,
— predisponirajući uticaj i
— deklasirajuće odnosno precipifirajuće dejstvo.
Naravno, moguće je i koincidirajuće udruženo delovanje ove tri grupe faktora što bitno ko-
mplikuje savremena etiološka izučavanja.
M i l ut i n M. N e n a d o v i ć
U psihijatrijskoj savremenoj literaturi mogu se naći brojne klasifikacije psihičkih poremećaja.

Aktuelna međunarodna klasifikacija je zasnovana na fenomenološkom određenju mentalnih
poremećaja i duševnih bolesti.
8 .2 .1 . M e n ta ln i p o r e m e ć a ji r a z v r s ta n i na o sn o v u p a to lo š k o -a n a to m s k o g
s u p s tr a ta
Na osnovu patološko-anatomskog supstrata u CNS-u mentalni poremećaji se dele se na:
1. Funkcionalni poremećaji mentalnog sklada predstavljaju psihopatološka ispoljavanja za

koja današnjim savremenim metodima dijagnostike nije moguće utvrditi anatomsku leziju
centralnog nervnog sistema. Smatra se da je uzrok narušena funkcionalna skladnost intemeu-
ronske aktivnosti u ljudskom mozgu. Sigumo je da se radi o dokazivom poremećaju funkcije
neurona i njihovog metabolizma na neuromolekulamom, odnosno neurobiohemijskom nivou.
Danas se u psihičke poremećaje ove gmpe ubrajaju.

— duševne bolesti - shizofrenija, manijako-depresivna psihoza i sumanutost, odnosno
paranoja;
— svi oblici neurotičnih poremećaja;
— psihosomatski poremećaji i bolesti.
Zajedničko nabrojanim mentalnim poremećajima je dijagnostička nemogućnost vizuelizacije

organske moždane lezije.
2. Organski mentalni poremećaji su sva ona psihopatološka stanja u kojima se primenom

savremene dijagnostike mogu utvrditi oštećenja moždanih struktura. Ovoj gmpi duševnih po-
remećaja pripadaju sve simptomatske psihoze izazvane tumorima mozga, infekcijom mozga,
atrofijom mozga, oštećenjem mozga fizičkim povredama, hroničnim ili akutnim intoksika-
cijama i lezijama mozga zbog rupture ili začepljenja intracerebralnih krvnih sudova. Mentalni
poremećaji ove grupe su i oni specifični za generativne faze žene (menstruacija, graviditet,
puerperijum i klimaks). Endokrinološki poremećaji (dugotrajna hipotireoza, hipertiakoza ili
disfunkcija nadbubrežnih žlezda) uzrokuju organske mentalne poremećaje kao i malnutricija
ili životna dob zbog pratećih organskih bioloških promena u mozgu.
Termin organski nije srećno izabran u savremenoj psihijatrijskoj nauci, ali je odomaćen u čita-
vom svetu kao dijagnoza organski psihosindrom ili moždani organskipsihosindrom (MOPS).
S aspekta funkcije mozga svi psihički poremećaji mogu se podeliti na one izazvane struktu-
mom lezijom mozga i one izazvane funkcionalnom lezijom mozga, odnosno lezijom njegovih
neurona.
8 .2 .2 . M e n ta ln i p o r e m e ć a ji r a z v r s ta n i na o sn o v u k a u z a lite ta
Kauzalitet mentalnih poremećaja je multifaktorski izrazitije u psihijatriji nego u bilo kojoj

drugoj medicinskoj disciplini. Brojni etiološki faktori biološke, psihološke i socijalne prirode
najčešće u kombinaciji, su uzrok psihičkih poremećaja. Razumljivo da ova činjenica kompli-
kuje i usložnjava utvrđivanje precizne etiologije mentalnih bolesti i poremećaja poređeno sa

somatskom medicinom.
Mentalni poremećaji se mogu grupisati, zavisno da li etiološki faktori deluju iz spoljašnje

sredine ili su u individui, na endogene i egzogene.
1. Endogeni mentalni poremećaji su svi oni poremećaji psihičkog života čiji se glavni eti-
ološki faktor nalazi u samoj individui. To su svi urođeni i nasleđeni poremećaji. Ova grupa
psihičkih poremećaja je biološki determinisana i čine je:
— sva stanja poremećene mentalne skladnosti izazvana nasleđem (nasleđena dispozicija
za psihozu),
— urođeni mentalni poremećaji nastali zbog oštećenja gena tokom intrauterinog razvoja i
— mentalni poremećaji izazvani metaboličkim bolestima, endokrinim bolestima - urođe-
nim, nasleđenim ili stečenim.
2. Egzogeni mentalni poremećaji ili egzogeno izazvani poremećaji psihičkog života su svi
oni za čije se nastajanje mogu utvrditi kao glavni spoljašnji - egzogeni faktori. Dakle, menta-
lni poremećaj nastaje pod uticajem psihopatološkog faktora iz spoljašnje sredine. Egzogeni
faktori mogu biti prirodne kataklizme i katastrofe, kao i nepovoljni uticaji iz sociosredine na
individuu. Egzogeni psihički poremećaji su svi oni u čijem je nastanku spoljašnji faktor glavni,
iako istovremeno može postojati i dokaziv endogeni uzrok.
8 .2 .3 . R a z v r s ta v a n je p s ih ič k ih p o r e m e ć a ja p rem a k lin ič k o j
fe n o m e n o lo g iji n jih o v o g is p o lja v a n ja
1. Simptomatski mentalni poremećaji su svi oni za koje se može tvrditi da su simptom ili
sindrom nekog već poznatog oboljenja. Delirium tremens alcoholicum je simptomatska
refleksija komplikacije dugovremene hronične zloupotrebe etil-alkohola. Isto je i sa men-
talnim poremećajima izazvanim infektivnim bolestima, kao što su malarija ili tifus, zatim
tumorima mozga, oboljenjima krvnih sudova mozga itd.
2. Psihogeni mentalni poremećaji su svi oni u čijoj se etiologiji može utvrditi kao glavni
faktor poremećaj dinamizma psihičkih funkcija, odnosno intrapsihička nerazrešena kon-
fliktnost na relaciji Id - Ego - Super Ego i spoljašnja sredina. Psihijatrija danas brojne po-
remećaje neurotičnog nivoa etiološki objašnjava poremećajem navedenih relacija.
3. Reaktivni mentalni poremećaji su svi oni čiji je glavni uzrok akutna psihička trauma. U
ovu vrstu psihičkih poremećaja ubrajaju se reaktivne psihoze i reaktivne neuroze jer se
kauzalitet terminološki determiniše kao reakcija na psihičku traumu (stresor).
4. Ekshaustivni mentalni poremećaji su svi oni psihopatološki sindromi nastali zbog uče-
stale psihičke traume. Termin ekshaustivan podrazumeva iscrpljenje. Bolesnik na pona-
vljane psihičke traume reaguje tako što mu popuštaju adaptivni i odbrambeni mehanizmi
te nastaje psihopatološko stanje. Klinička psihijatrijska praksa tipičnim ekshaustivnim
mentalnim poremećajem potvrđuje dijagnozom depressio reactiva exhaustiva.
9. ANKSIOZNI POREMEĆAJI
Psihički poremećaji se u psihijatriji tradicionalno dele na neuroze i psihoze.
Danas to već nije tako jasno razgraničeno te se mentalni poremećaji klasifikuju na osnovu
simptomatologije, odnosno sličnosti opisa psihopatoloških sadržaja u kliničkoj slici bolesnika.
Podela na organska i psihogena, odnosno funkcionalna oboljenja u savremenoj medicini je u

potpunosti deskriptivna, veštačka i neodrživa. Sve somatske, tj. organske bolesti imaju refle-
ksiju na psihički život i povlače psihopatološka ispoljavanja i obmuto - svi psihički poreme-
ćaji i bolesti reflektuju se barem na funkcionalnu homeostazu organa, do izazivanja poreme-
ćaja i bolesti organa.
Neuroze su grupa psihičkih poremećaja u čijem nastajanju dominantno mesto imaju psi-
hološki činioci. Sve neuroze povezuje mogućnost objašnjenja njihovog nastanka psiho-
analitičkim konceptom.
Specifičnost neurotičnih poremećaja je u tome da nastaju i razvijaju se zbog pritiska koji na

psihičko individue vrši sociosredina, ili zbog narasle intrapsihičke konfliktnosti.
Civilizacija kojoj pripadamo nameće svakom pojedincu utakmicu na svim poljima ljudske
delatnosti i ljudske afirmacije. Svakome od nas su ostavljene samo dve mogućnosti: ili da
dobijamo svakodnevne utakmice sa drugim osobama iz sociosredine, što nam pričinjava zado-
voljstvo, ili da ih gubimo - što se odražava nezadovoljstvom i gubitkom kvaliteta života. Gle-
dano sa aspekta psihijatrije, i ova druga mogućnost je svakodnevna realnost. Trebalo bi da i
gubitak ne deluje psihastenično, već obmuto - stenično, znači da ojačava psihičku strukturu
ličnosti i biva podsticaj za naredne "pobede". Međutim, brojne pojedince gubitak, osujeće-
nje i neuspeh ponavljan u životnoj utakmici vodi u bolest i psihopatološke poremećaje. Ova-
kve individue postaju neurotične (bolesne). Ono što su postizale kvalitetnim ulaganjem svoje
mentalne ukupnosti sada pokušavaju da postignu drugim načinima. Najčešće imaju potrebu
da izazovu sažaljenje kod osoba iz okoline, pokazujući nemoć kroz bolest jer je tipična ljud-
ska osobina da se bolesni i nejaki žale, i da im se zbog toga poklanja veća pažnja. Pojedno-
stavljeno, tako nastaje neurotičnost. Bolesnik počinje da se žali na razne subjektivne tegobe
koje nemaju nikakvu organsku podlogu ili je bar nemaju na početku.
Neurotici generalno pribegavaju upotrebi odbrambenih mehanizama Ega (svoje ličnosti)

koii su vo suštini vseudorešenia. vseudoakciie. nse.udnnnnnr 7n nnvrntnk nn 7drnvp n h rn srp
ponašanja i stavove kojima je pre poremećaja ta individua uspevala da ovlada sobom i da

zadovolji sopstvene potrebe i zahteve okruženja.
Skoro je nemoguće u kliničkoj praksi utvrditi početak neurotičnog poremećaja. Ljudi različito
ispoljavaju svoju psihičku ukupnost, time i način reagovanja i ponašanja u pojedinim situa-
cijama. Možda je najtačnije početak neuroze označiti onim momentom kada zbog subje-
ktivnih doživljavanja teškoća individue počne da trpi njena okolina, najčešće članovi poro-
dice ili osobe na radnom mestu.
Neurotični poremećaji ili neuroze su masovna pojava u ukupnoj populaciji vremena u kome
živimo. Smatra se da 50%, čak i više ljudi koji zatraže pomoć lekara ima poremećaje
neurotičnog nivoa. Studentima je važno da znaju da bolesnici sa neurotičnim nivoom pore-
mećaja i bolesti troše 50% radnog vremena lekara i zdravstvenih službi i toliko ili više mate-
rijalnih dobara resora zdravstvene zaštite.
Neuroze i neurotične reakcije su opisane u klasičnim udžbenicima psihijatrije i kategorizova-

ne po ranijoj ICD — 9 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti kao:
— Anksiozna neuroza;
— Konverzivna neuroza (histerija);
— Fobična neuroza;
— Opsesivno — kompulzivna neuroza;
— Depresivna neuroza;
— Neurastenija;
— Sindrom depersonalizacije;
— Hipohondrična neuroza;
— Drugi neurotični poremećaji;
— Neoznačeno.
Međutim, propedevtički sledi klasifikacija i kratak opis neurotičnih poremećaja prema novom
ICD — 10 klasifikacionom sistemu.
9.1. Pojam anksioznosti i anksiozni poremećaj
Anksiozni poremećaji su poremećaji u kojih je anksioznost izazvana samo ili pretežno po-
znatim situacijama koje nisu opasne. Značajno je da individua takvu situaciju izbegava ili je
sa strahom podnosi. Strah je emocionalna reakcija na svesno prepoznate realne opasnosti koje
ugrožavaju biološki ili socijalni integritet osobe. Ovde strah ili fobična anksioznost nemaju
objektivnu podlogu.
Fobije generalno imaju tri glavne komponente:

1. subjektivan doživljaj straha koji nastaje u kontaktu sa fobičnom situacijom ili fobičnim
objektom;
2. jiziološke promene koje se udruženo javljaju sa strahom;
3. tendenciju uklanjanja od fobičnog objekta i situacije ili izbegavanje iste.
Anksioznost ili "slobodno lebdeći strah" označava u psihijatriji mučno osećanje u obliku išče-
kivanja nečega što će se dogoditi kao neprijatno, odnosno strašno. Pacijenti kažu da strahuju
ili slute da će se nešto strašno desiti njima ili njihovim bližnjima. To opisuju kao doživljaj
unutrašnje napetosti i teskobe. Anksioznost se kao simptom javlja i u mnogim drugim psi-
hičkim poremećajima i stanjima objektivnih somatskih bolesti.
9 .1 .1 . F 4 0 .0 A g o r a fo b ija
Agorafobija je skup fobija koje obuhvataju strah od napuštanja kuće, ulaska u radnju, bio-
skopske sale i sva javna mesta sa više ljudi, kao i od putovanja bez pratioca bilo avionom,
autobusom, vozom.
Agorafobija potiče od grčkih reči agora - trg i pliobos - strah, i prvobitno je označavala strah
od otvorenih velikih prostora. Nasuprot njoj je klaustrofobija - strah od zatvorenih i malih
prostora. Agorafobija je često udružena sa klaustrofobijom, kao i sa drugim raznovrsnim
brojnim fobijama. Postoji međusobno povezan skup multiplih fobija, a zajednički im je strah
od napuštanja kuće bez odgovarajućeg pratioca.
9 .1 .2 . F 4 0 .1 S o c ija ln e fo b ije
Manifestuju se izbegavanjem socijalnih situacija jer osoba strahuje od posmatranja drugih lju-
di. Udružene su, po pravilu, sa niskim samopoštovanjem i strahom od kritike. Fenomenološki
pacijenti imaju objektivno crvenjenje, nauzeju, tremor ruku ili neodložan poziv na mikturiciju
(mokrenje) itd. Ubeđeni su da su ove u suštini sekundame manifestacije anksioznosti njihov
primami problem i zbog njih traže pomoć od lekara. Navedeni simptomi mogu progredirati
do paničnih napada.
Sinonimi za socijalne fobije su: anthropophobia i socijalna neuroza.
Izražen patološki strah od određene socijalne situacije ili od obavljanja neke radnje u prisu-
stvu drugih ljudi je specifičan za socijalnog fobičara. Socijalna fobija može biti ograničena
samo na javno istupanje, odnosno govor pred drugima, ili na sam razgovor sa ljudima. Ova-
kvi neurotičari imaju problem da daju kvalitetne odgovore na ispitima tokom studija, uprkos
stvamom znanju.
9 .1 .3 . F 4 1 .0 P a n ič n i p o r e m e ć a ji
Panični poremećaji ili epizodična paroksizmalna anksioznost predstavljaju ponavljane na-

pade intenzivne anksioznosti, do panike, neusmerene na neku posebnu situaciju ili skup nekih
situacija i zbog toga su nepredvidivi. Ovde se često javlja i sekundami strah od gubitka, strah
od ludila ili od smrti.
Sinonimi za epizodičnu paroksizmalnu anksioznost, odnosno panični poremećaj su: panično

stanje i panični napad.
Karakteristika epizodične paroksizmalne anksioznosti, odnosno paničnog poremećaja je po-

nastaju neočekivano, bolesnik ih ne može da predvidi, a kasnije, kada se ovakva neuroza ra-
zvije, on može da precipitira određeni objekt ili situaciju kao izvor napada.
Epizodična paroksizmalna anksioznost praćena je somatskim i kognitivnim znacima kao što su:
intenzivan doživljaj straha, ubrzani puls i lupanje srca, bol u grudima, najčešće u predelu
iktusa, ubrzano disanje, osećaj nedostatka vazduha, strah od ugušenja. Mogu se javiti ne-
svestice, omaglice, vrtoglavice, drhtanje ekstremiteta, znojenje, kao i gastrointestinalni znaci
(nadimanje trbuha i nauzeja). Takođe, slabi sposobnost koncentracije i mišljenja, a bolesnik
svoje mentalno stanje u napadu opisuje kao konfuzno.
9 .1 .4 . F 4 1 .1 . G e n e r a liz o v a n i a n k s io z n i p o r e m e ć a j
Generalizovani anksiozni poremećaj je nazvan i stanjem generalizovane i perzistentne

anksioznosti — lebdeće napetosti. Bolesnik se najčešće žali 'na stalnu "nervozu”, mišićnu
napetost, znojenje, drhtanje, palpitacije, omaglice, vrtoglavice i nelagodnost u epigastrijumu.
Strahuje da će on ili neko od njegovih oboleti od teške bolesti ili doživeti neku tešku nesreću.
Sinonimi za generalizovani anksiozni poremećaj je anksiozna neuroza ili anksiozna reakci-

ja, ili anksiozno stanje.
Generalizovani anksiozni poremećaj je intenzivan, trajan, veoma učestao neodređeni strah

kroz izraženu zabrinutost, strepnju, zebnju, slutnju, rečju strašljivo iščekivanje budućih do-
gađanja. Ovakav slobodno lebdeći strah predstavlja jedno od najmučnijih osećanja, a nije pove-
zan sa bilo čim određenim ili objektivnim. Najčešće se neuroza ispoljena kao generalizovani an-
ksiozni poremećaj razvija postepeno u životnoj dobi između 20 i 30 godine.
9 .1 .5 . F 4 1 .2 M e š o v iti a n k s io z n i i d e p r e s iv n i p o r e m e ć a j
Mešoviti anksiozni i depresivni poremećaj je takav neurotični poremećaj u kome postoje isto-
vremeno simptomi anksioznosti i depresije, a ni jedni ni drugi ne dominiraju. Ovu dijagnozu
ne treba koristiti kada anksiozni ili depresivni simptomi preovladaju jedan nad drugim.
Sinonim za mešoviti anksiozni i depresivni poremećaj je anksiozna depresija (blaga ali neper-
zistentna). On predstavlja jedan od najčešćih poremećaja na koje se bolesnici žale u lekarskim
ordinacijama.
Ova neuroza je najčešći oblik neurotične reakcije na uobičajene probleme svakodnevnog ži-
vota. Nekada je samo uvod u duševnu bolest.
9.2. Anksioznost stomatoloških pacijenata
Strah je urođeni obrazac ponašanja u funkciji samoodržanja. Strah je emocija izbegavanja

usmerena ka bekstvu od opasnosti, a ne samo odgovor na signal o neposrednoj opasnosti.
Strah je iznad bola, a ispod anksioznosti i po mogućnosti kontroliše uočenu opasnost. Sto-
matološka praksa potvrđuje da je strah emocija u funkciji izlaska iz opasnosti (pacijent, po-
sebno deca, beži sa zubarske stolice).
Stomatolog treba da zna da je svaki bolesnik uvek celokupna ličnost sa svojim posebnostima.
Dolazeći sa zuboboljom lekaru stomatologu svaki pacijent donosi dve poruke. Prva po ru ka je
mesto na kome oseća bol. Druga poruka je strepnja i očekivanje katastrofalno težeg doži-
vljaja neprijatnog osećaja. Stomatologu treba da je druga poruka važnija, a pacijent je obično
ne izgovara. Stomatolog treba da izgradi kvalitetan odnos sa pacijentom. Poznata su tri mo-
guće varijante relacije lekar stomatolog - pacijent.
1. bezlična forma u kojoj je pacijent potpuno bezličan;
2. forma saradničke relacije, pacijent sa punim poverenjem izvršava sve naloge;
3. forma uzajamne saradnje, dogovomi odnos zasnovan na prethodno usklađenom među-

sobnom poverenju između stomatologa i pacijenta.
Lekar stomatolog mora više nego lekari drugih struka da poštuje primum adiuvare (prven-
stveno pomoći) i primum non nocere (prvenstveno ne naškoditi) jer su područja rada sto-
matologa zubi i usta, čoveku vrlo bitni intimni organi.
Ove fobije se pojavljuju u veoma specifičnim situacijama, kao što su: grmljavina, mrak, lete-
nje, visina, zatvoreni prostor, određene životinje, mikturicija ili defekacija u javnom toaletu,
odlazak stomatologu, pogled na krv ili ranu, određena hrana.
Specifične izolovane fobije se karakterišu stalnim strahom od pojedinih jasno definisanih

situacija i objekata koje nisu objektivno opasne. Strah u ovakvih neurotičnih se javlja i pri
pomisli, odnosno anticipiranju mogućeg kontakta sa fobogenim objektom ili situacijom.
Neurotik sa jednostavnom izolovanom fobijom je svestan preteranosti i iracionalnosti svog
straha ali ne može da mu se odupre ili da ga ukloni u datoj situaciji.
10. BOLEST KAO DEVIJANTNOST
Termin zdravlje i termin bolest označavaju dva kvaliteta ljudskog života, koji su u središtu
suštinskog opravdanja za postojanje medicine, a posebno savremene naučne medicine. Covek
je svojim pojavnim oblikom kao umno-razumsko biće ukupno svoje blagostanje, odnosno
kvalitet svog življenja i svesnost o tom kvalitetu podveo pod definiciju zdravlja a narušenost
skladnog funkcionisanja organa pojedinačno ili sistema organa ili celog organizma definisao
je kao bolest ili bolesno stanje.
Humana medicina u svom ukupnom opusu bavi se baš problemom kvaliteta ljudskog življe-
nja, kontroliše danas i nastajanje čoveka, angažovano je uključena i u sam čovekov kraj,
odnosno prestanak življenja. Humana medicina sa svim svojim saznanjima i veštinama delatno
čini na očuvanju kvaliteta življenja svake ljudske jedinke odnosno održava očuvanje i odr-
žanje zdravlja. Bolest i bolesno stanje takođe rešava medicina veštinama tretmana ili prime-
nom terapijskih sredstava i po izlečenju rehabilitacijom (vraćanje kvalitetnom životu u za-
jednici).
10.1. Kriterijumi određivanja pojma bolesti
Zdravlje i bolest nisu u potpunosti samo antipodni jer je i najbolesniji čovek u nekom delu
svoje ukupnosti zdrav. "Dijagnoza zdravlja" je zdravstveno stanje naroda - svih ljudi u nekoj
zajednici. Faktori zdravstvenog stanja stanovništva su direktni - realni ili indirektni a ipak
relevantni i veoma su brojni. Najbitniji pokazatelji "dijagnoze zdravlje" su:
1. brojno stanje i struktura stanovništva;

2. natalitet;
3. prirodni priraštaj stanovništva;
4. mortalitet;
5. morbiditet;
6. letalitet.
Navedeni pokazatelji zdravstvenog stanja naroda ili dijagnoze zdravlja su faktori vitalne
statistike koje dopunjavaju migracije, sklapanje i rastave brakova itd.
"Zdravlje je stanje potpunog fizičkog (telesnog), duševnog i socijalnog dobra (blago-

stanja), a ne samo odsustvo bolesti nemoći." Ovo je zvanična definicija Svetske zdra-
vstvene organizacije. Danas ova definicija ne zadovoljava ono što zdravlje podrazumeva u
potpunosti. Problematični su stavovi navedene definicije, praktično problem se može po-
staviti za svaku reč sadržanu u definiciji. Međutim, kvalitetnije i sveobuhvatnije definisanje
zdravlja nije do danas ostvareno u ljudskoj civilizaciji.
Zdravlje je pojmovno bilo sigumo predmet interesovanja i pokušaja tumačenja stručnjaka

brojnih disciplina, i to ne samo lekara, već i filozofa, sociologa itd. Analiziranje definisanja,
tj. poimanja zdravlja u različitim civilizacijama i socio-kultumim sredinama ima zajedničku
vrednost jer odražava sveukupna kultuma i naučna saznanja datog vremena u određenim zaje-
dnicama. Poznate su nam brojne definicije zdravlja u istorijskoj kategoriji, te se pojedno-
stavljeno može zaključiti da je pojmovno zdravlje za čoveka isključivo subjektivna predstava.
Aktuelna definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije može se diskutovati u više

segmenata svoje nedorečenosti i neprihvatljivosti. Primer: stavovi u definiciji "potpuno fizi-
čko (telesno), duševno i socijalno dobro", znače da se apsolutizira fizičko, duševno i socija-
lno i sugeriše suprotstavljanje poimanja zdravlja poimanju bolesti. Suprotstavljenost je po
definiciji isključiva te se postavlja pitanje gde je neko "međustanje", a znamo da ono realno
postoji (recimo stanje inkubacije zaraženih dok se ne razvija klinička slika zarazne bolesti).
Razmatranjem zdravlja postavlja se pitanje: postoji li uzrok zdravlja. Odgovor bi bio pot-
vrdan jer su svi uzroci bolesti zapravo u odsustvu faktori zdravlja. Borba medicine protiv
bolesti je posredna, a istovremeno i delatna za zdravlje. Zdravlje nije jednostavna suprotnost
bolesti, odnosno odsustvo bolesti nije automatsko stanje zdravlja, jer je ipak zdravlje subje-
ktivna ljudska kategorija te podleže ljudskim činiocima narušavanja ali i drugim prirodnim i
biološkim silama. Faktori zdravlja mogu se grupisati na:
a) nasledne i urođene determinante zdravlja - to su faktori poznati u genskom materijalu a

odnose se na posebnosti dezoksiribonukleinske kiseline u hromozomima;
b) biološke faktore zdravlja - podrazumevaju brojne mikroorganizme, životinje, biljke i
ljude u prirodnom krugu ravnoteže - biocenoze;
c) fizičke faktore kao uslove zdravlja - što podrazumeva atmosferu, tlo (zemlju) i vodu. U
ovu grupu faktora svakako ulaze i posebni oblici energije, toplotne, zračne itd.;
d) socijalne faktore - brojni su i posledica su ljudske zajednice koju je formirao čovek. On
pojedinačno i bez nje individualno ne bi opstao, a i kada bi perzistirao, onda bi bio uskra-
ćen za potpunost kvaliteta življenja koji podrazumeva zdravlje. Socijalni faktori ili uslovi
zdravlja su ukupno ekonomsko stanje, privredni tokovi, gustina naseljenosti, socio-kul-
tumi obrasci, obrazovanost, obim i oblik razvijenosti zdravstvene službe i svakako speci-
fičnost, relacija svakog pojedinca ka zajednici ponaosob. Savremena medicinska nauka
smatra da je i rad kao ljudska kategorija poseban faktor zdravlja i faktor kvalitetnog življe-
nja, što je suštinu zdravlja.
Etimološki termin bolest u našem jeziku potiče od srpske reči bol. Bolest je apsolutna kate-
gorija ili kvalitet ili karakteristika živih bića jer neživa materija ne može biti bolesna sa
aspekta razumevanja bolesti u medicinskom smislu. Bolest u našem jezičkom području ima
sinonim u reči oboljenje. Teoretičari medicine, kao i filozofi, prave suštinsku distinkciju zna-
čenja bolesti u odnosu na oboljenje jer reč oboljenje ima uopštenije značenje i koristi se pra-
vilno za označavanje narušenog zdravlja čoveka u situaciji kada se ne poznaju uzrok i priroda
O s n ov i n a u k e o p o n a š a n j u
bolesti od koje se boluje. Termin bolest pravilno se upotrebljava da označi poznato dijagno-
stikovano stanje narušenog zdravlja indivudue od dijagnostički poznatog uzroka. Termin bo-
lest kao i termin zdravlje je osnovna kategorija medicinske teorije.
Potpuna definicija bolesti skoro da nije moguća ali najpribližnija i egzaktna bi bila da je bo-
lest "vid poremećaja normalnih zbivanja u organizmu čoveka, odnosno nenormalno
odvijanje životnih funkcija". Problemsko u ovakvoj definiciji je termin normalan jer nije
egzaktno određen već je široko prihvatljiv. Značajno je razumeti u teoriji medicine razliku
kvalifikativa "bolesna zbivanja" i "bolesna stanja". Distinkcija bolesnog zbivanja od bole-
snog stanja moguća je teorijski ako se bolest prihvati kao evolutivni patološki proces koji
nekada ostavlja trajne definitivne posledice - stanje, a nekada po izlečenju nema tragova u
stanju bolesti poremećenih normalnih zbivanja životnih funkcija. Bolesna stanja mogu biti
preneta samim rođenjem, kao što su brojne urođene ili nasleđene mane, deformiteti i naka-
znosti.
10.2. Teorije devijantnog ponašanja - bolesti
Narušenost zdravlja ili bolest najverovatnije je za čoveka u preistoriji bila među prvim
pojmovnim preokupacijama apstraktnog mišljenja i potrebe za razumevanjem. Čovek u prvo-
bitnoj zajednici shvatio je da je bolest stanje nečim izazvano a ugrožava mu život i kvalitet
življenja. U pokušaju razumevanja šta se događa smatrao je da je nešto prodrlo u njegov
organizam, a to je moglo biti nešto materijalno (korpuskulama teorija) ili demon, tj. zao duh
(demonistička teorija), a moguće i neko pretpostavljeno živo biće (parazitama teorija). Bolest
je za primitivnog čoveka bila posledica "nailaska" ili "ulaska" nečeg u ljudski organizam,
svakako nečeg zlog. Primitivni čovek je mislio da je gubitak, na primer krvi ili nekog organa,
posledica magičnog postupka neke nepoznate sile nad bolesnikom.
Empirijsko razumevanje bolesti je bilo takvo da bolest nije samo trpljenje organizma već i
aktivno nastojanje da se ozdravi. Bolest je, znači, stanje narušene homeostaze - ravnoteže
(harmonije). Ovakvo definisanje bolesti koristio je i Hipokrat, otac medicine. Razvoj naučne
medicine dao je osnove za definisanje bolesti po kvalitetima kliničke specifičnosti bolesti -
pojam kliničke dijagnoze i stavovi o sistematizaciji bolesti, odnosno uvođenje nozologije i
nozoloških sistema.
Ispoljavanje bolesti u savremenoj medicini označava se kao znak - simptom morbi. Istovre-
meno ispoljavanje više znakova u stanju bolesti naziva se skup simptoma ili sindrom.
Simptome bolesti može doživljavati bolesnik a da ih nije moguće realno verifikovati, tada se
govori o subjektivnim kliničkim znacima bolesti. Znaci bolesti koje mogu i drugi zapaze,
objektiviziraju (objektivno utvrde, kao što je povišena temperatura) objektivni su klinički
znaci ili simptomi bolesti. Objektivni klinički znaci bolesti mogu biti nespecifični - prate dve
ili više bolesti i specifični, koji odražavaju jednu bolest ili manju grupu srodnih bolesti.
Termin patognomonični znaci bolesti upotrebljava se samo za znake neke bolesti isključivo
karakteristične baš samo za tu bolest.
Sindrom je skup simptoma (znaka) bolesti koji se javljaju vremenski povezani ili po
redosledu ili u precizno određenim intervalima. Termin trijas (trijada) jeste specifična
ili tipična pojava tri karakteristična simptoma istovremeno kao dijagnostički kriterijum
za datu bolest. Termin trijas simptoma je kliničko dijagnostički termin u savremenoj
naučnoj medicini.
1 0 .2 .1 . P o r e m e ć a ji m o r a ln o g r a su đ iv a n ja
Poremećaji moralnog rasuđivanja su nezrele pravne, asocijalne i misaone moralne odluke i

stavovi. Poremećaji moralnog rasuđivanja mogu se prepoznati kao poremećaji forme ili
sadržaja moralnog rasuđivanja.
Poremećaji moralnog rasuđivanja po formi su u suštini nezrelo moralno rasuđivanje i/ili

bezosećajno moralno rasuđivanje.
1. Nezrelo moralno rasuđivanje se kao poremećaj moralnog rasuđivanja pojavljuje kod onih
individua u kojih u ukupnoj moralnosti dominiraju nedovoljno zreli moralni motivi.
Takve osobe se uvek odlučuju za hedonističko - egocentrične, iracionalno - intuitivne, ili
socijalno - adaptivne odluke u svim situacijama ambivalentnog ponašanja prema mora-
lnim normama koje je prihvatilo društvo projektujući tako u suštini svoju nedovoljno
zrelu moralnost.
a) Egoistično-hedonistička orijentacija u moralnom rasuđivanju je poremećaj forme

moralnog rasuđivanja. Čovek sa ovom vrstom rasuđivanja uvek daje prednost so-
pstvenim, egoističnim potrebama. Orijentisan je samo na sebe odnosno na ličnu do-
bit, egocentričan je i egoističan. Njegova orijentacija i motivacija su u svakom
interpersonalnom odnosu sa drugima prepoznatljivo usmerene ka ostvarenju lične
koristi, hedonističkih i utilitamih potreba. Ovakav oblik rasuđivanja imaju deca,
histerične osobe, a posebno antisocijalne i narcističke ličnosti.
b) IracionalnoAntuitivno donošenje odluke je oblik nezrelog moralnog rasuđivanja. Ba-

zira se na shvatanju da se moralni principi jednostavno znaju trenutno, direktno,
intuitivno, bez interventnog procesa između znanja i usvojenih moralnih principa o
toj situaciji. Karakteristično je za bolesnike u psihijatrijskoj nozologiji (za shizo-
frene, zatim za epileptičare i bolesnike sa poremećenom strukturom ličnosti - moral
insanity).
c) Socijalno adaptirana orijentacija u moralnom rasuđivanju je forma nezrelog

moralnog rasuđivanja usmerena socijalnim normama. Ona predstavlja suštinsku
privrženost redu i poretku. Ove osobe imaju strah od kazne, odnosno poštuju i sa
strahom uvažavaju socijalne autoritete. Individue sa nezrelim moralnim rasuđiva-
njem socio - adaptirane orijentacije su tokom razvoja moralnosti, moralne norme
ugradile heteronomno plašeći se autoriteta, a ne autonomno - po izboru svoje lično-
sti iznutra. Ovaj oblik poremećaja moralnog ponašanja je u stvari prelazan oblik
moralnog rasuđivanja ka poželjnom zrelom rasuđivanju.
Ovakav stav ličnosti izražen je u detinjstvu i adolescenciji i u opsesivnih neurotičara, je r oni

usmeravaju svoje ponašanje isključivo ka zahtevima i pritiscima spoljne sredine.
2. Bezosećajno m oralno rasuđivanje imaju osobe kod kojih tokom razvoja moralnosti nije
razvijena adekvatna skala emocija kao preduslov razvoja moralnosti. Znači nisu u kva-
litetnoj meri razvili altruizam, empatiju, praštanje, saosećanje i osećanje krivice, odnosno
grižu savesti. Naročito je potrebno da se razvije osećanje griže savesti, čiji su sastavni
delovi stid, gnev na samog sebe, strah i strepnja.
Bezosećajno moralno rasuđivanje je vidljivo tokom detinjstva i adolescencije. U odraslih ja-

vlja se u sindromu shizofrenije i u antisocijalnim oblicima poremećaja ličnosti.
Poseban tip poremećaja moralnosti po formi je antisocijalna ličnost. Dijagnostikuje se kao

moralna idiotija, moralno slepilo - moral insanity. Te ličnosti nemaju razvijeno osećanje kri-
vice, odnosno moralna osećanja i nisu sposobne da se uklope u socio-grupu zajednice i pri-
hvate poželjan organizovan način življenja u toj grupi. Te osobe ne prihvataju socijalne nor-
me, čak ih ignorišu, kako bi ostvarile svoj emocionalno - nagonski komfor. Ova pojava kara-
kteriše veliki broj recidivantnih prestupnika.
Poremećaji sadržaja moralnog rasuđivanja su poremećaji vrednosnih sistema u okviru

moralnosti.
Osobe sa poremećajem sadržaja moralnog rasuđivanja zapostavljaju pozitivne moralne

principe, kao što su tolerancija, razumevanje za potrebe drugog, pravednost, pravda, jedna-
kost, jednakopravnost itd. Ove osobe se opredeljuju za negativne vrednosti, kao što su ego-
izam, egocentrizam, negiranje društvenih potreba, koristoljubivost, laž, prevara, a sve u slu-
žbi ostvarenja lične koristi i ličnog komfora.
1 0 .2 .2 . P o r e m e ć a ji m o r a ln o g p o n a š a n ja - d e la n ja
Poremećaji moralnog ponašanja su moralno neprihvatljive radnje proistekle iz poremećaja

forme ili sadržaja moralnog rasuđivanja kao negativna moralnost.
Osobe sa poremećajem moralnog ponašanja čine:

— dela protiv imovine drugih osoba - krađe;
— dela protiv tela i života fizičkih lica - tuče i ubistva;
— dela protiv društvene imovine - pljačke, falsifikati i prevare;
— posebna amoralna dela kao što su kockanje, prostitucija, silovanje.
Poremećaj moralnog ponašanja nastaje kod ljudi čiji je razvoj moralnosti ostao nezreo ili je
pogrešan Super ego. Insuficijentna je i griža savesti u takvih osoba. Socio-motivi su im manje
razvijeni, po pravilu je izraženija narcisoidnost, egocentričnost i koristoljubivost.
Karakter neuroza je raniji naziv za poremećaje ličnosti u delu moralnog ponašanja. Definiše
se kao antisocijalno ponašanje sa izrazitim poremećajem etičkog dela ličnosti.
11. PSIHOSOCIJALNI ČINIOCI ORALNOG ZDRAVLJA
Raspravljajući psihosocijalne činioce i zdravlje nameću se sledeća problemska pitanja:

a) Da li psihosocijalni činioci direktno utiču pozitivno na zdravlje jačajući otpomost orga-
nizma ili se psihosocijalnim činiocima amortizuje učinak stresa;
b) Da li su socijalno izolovane osobe vulnerabilnije nezavisno od prirode stresne situacije ili
zato što zbog socijalne izolacije ne mogu da prime potrebnu pomoć?
Odgovor je u brojnim epidemiološkim, kliničkim i laboratorijskim istraživanjima na napred

postavljena pitanja. Psihoneuroendokrinoimunološka istraživanja stresa obavljena tokom
poslednjih godina, dakle u XXI veku obogaćuju novim činjenicama naša saznanja.
Oralno zdravlje stanovništva, a time i pijedinca bitan je psihosocijalni činilac. Psihosomatski

činioci ukupnog zdravlja individue vezani su neretko i za njeno individualno oralno zdravlje,
posebno ako je zdravlje zuba i usne duplje narušeno. Posledica - kod prosečne individue na-
šeg subkultumog miljea svojevrsni, a intenzivan stresor, je sama pomisao da problem bolesti
zuba ili usta treba rešavati odlaskom lekam stomatologu. Nezamenljiva je u takvoj situaciji
pomoć onih koji su sa uspehom prebrodili sličnu stresnu situaciju, dakle pomoć bližnjih ili
prijatelja u snižavanju stresomog efekta.
11.1. Psihosocijalni činioci u etiologiji oralnih zdravstvenih problema
Psihosocijalni činioci u etiologiji oralnih zdravstvenih problema su neretki i vezani su često

pre svega za rodbinu i prijatelje. Pojačane interpersonalne reakcije u ovakvim prilikama bude
nadu da se ispražnjeni i osiromašeni životni prostor opet može ispuniti. Veoma je važna i po-
moć u objektivnom procenjivanju ne samo težine stresora već i sposobnosti i mogućnosti po-
gođenog sa narušenim oralnim zdravljem da se uspešno suoči sa stresnom situacijom.
11.2. Psihocijalne reakcije i poremećaji oralnog zdravlja
Jedan od velikih problema sa kojima se susreću bolesnici sa narušenim oralnim zdravljem

kroz psihosocijalne reakcije naročito u slučajevima kad su okolnosti nepovoljne, odnosno
zvoj analizirani su u eksperimentima sa laboratorijskim životinjama. Ljudi izloženi delovanju

traumatskih činilaca pokušavaju na razne načine da sebi pomognu, dakle da se izbave. Posle
više bezuspešnih pokušaja jedan deo ugroženih gubi svaku nadu da može naći izlaz iz te
situacije i zato razvija krajnje pasivan odustajući model držanja.
11.3. Gojaznost, debljina i poremećaji ishrane
Gojaznost (engleski - obesity) je najčešći poremećaj ishrane koji se u razvijenim sredinama

ispoljava u epidemijskim razmerama.
Gojaznost je po suštini heterogeni poremećaj nastao kao posledica hronično prisutnog viška
masti u organizmu u onom stepenu koji jasno ugrožava zdravlje. Nepravilnom ishranom za
svakih 9,3 kalorije unešene kao višak, deponuje se u zdravom organizmu 1 gr. masti.
Kao surogat za višak masti koristi se BMI (body mass index) i dogovoreno je da se kao gran-
ična vrednost uzme BMI 30 kg/M. Stanja između 25-29,9 kg/M definišu se kao prekomema
uhranjenost i pod određenim uslovima zahtevaju lečenje.
Oblik ispoljavanja gojaznosti zavisi mnogo i od tipa koji je definisan rasporedom masnog
tkiva, a meri se preko odnosa obima struka i kukova. Razlikuju se generalno dva tipa: abdo-
minalni (androidni) i gluteohemoralni (ginoidni). Prvi tip rezultira izmenjenim metabo-
ličkim funkcijama što posredno pokazuju i termini kojima se ova stanja definišu.
Diabisity - označava istovremeno prisustnu gojaznost i šećemu bolest.
Obetenzija - udruženost gojaznosti i hipertenzije.
Sindrom iks - pored abdominalne gojaznosti istovremeno su prisutni hipertenzija, poreme-

ćaji u lipidima i glikoregulaciji. Ovaj tip gojaznosti često je udružen i sa drugim oboljenjima
ishemijskog, bolešću srca i pojedinim karcinomima. Komorbiditeti češće prisutni u drugom
dinoidnom tipu gojaznosti inače karakterističnom za ženski pol su: holecistitis, holitiaza,
variksi potkolenica.
Gojaznost se prema etiološkim faktorima deli na primamu ge komponentu pojedinih si-

ndroma. Primama gojaznost je zastupljena oko 1% ukupne gojaznosti. Sekundama ili stečena
gojaznost nastaje kao posledica udruženosti više činilaca od kojih su neki genetski, a drugi
stečeni tokom života, kao nauke u ishrani i fizičkom
Gojaznost se leči primenom dijetoterapije (hipokarlorijske dijete sa manje od 500 Cal tzv.
VLCD i konvencionalne dijete sa 800-1500 Cal), bihejvioralnom terapijom, farmakotera-
pijom i hirurškim metodama (balon, vertikalna gastroplastika).
Debljina je antropometrijski pokazatelj koji služi za procenu količine masnog tkiva u orga-
nizmu čoveka. Merenje se obavlja na određenim tačkama tela posebnim instrumentom koji se
zove kaliper. Po metodu koji prelaže Svetska zdravstvena organizacija (SZO) obuhvaćene su
četiri tačke: nad tricepsom, bicepsom, subskapuli i kristiirijaki. Izmerene vrednosti služe za
predikciju količine masnog tkiva u telu izražene u procentima mase tela. Do najmanje greške
u proceni dolazi kada se za to koristi zbir sve četiri navedene tačke. Za merenje koristi se
kaliper čiji kraci vrše pritisak od 10 gr/m2. Iz zbira 4 tačke upotrebom specijalne formule
izračunava se procenat masti kao deo ukupne telesne mase smatra se da povećanje masti
iznad 21% za muškarce i 31% za žene označava gojaznost.
Ishrana je pravilan unos hrane, koji treba da obezbedi proces asimilacije tj. anabolizma i pro-
ces disimilacije tj. katabolizma. Uslov je da je funkcija ćelija, tkiva i organa odgovomih za
razgradnju i apsorpciju, kao i delom metabolizam zadovoljavajuća odnosno fiziološki oču-
vana. Energetske potrebe organizma kroz pravilnu ishranu pokrivaju osnovne potrebe baza-
lnog metabolizma, osnovni energetski promet. Taj promet održava stalnu telesnu temperaturu
i mišićni tonus. Energetske potrebe za rad specifično dinamsko dejstvo hrane - kalorigeniski
efekat, koji uglavnom obezeđuju belančevine ostvaruje se pravilnom ishranom.
Za pravilnu ishranu treba da budu zastupljene sve biološke grupe namimica i hranljive mate-
rije koje potiču iz njih i to u preporučenom kvantitativnom unosu i odgovarajućem kvalitetu.
Na početku XXI veka veoma je, ne samo medicinski, nego i na nivou država, bitna pravilna
ishrana, odnosno obezbeđivanje (iako veoma skupe) potrebne količine zdrave hrane.
12. BUDNOSTI SPAVANJE
Budnost i spavanje kao mehanizmi i kvaliteti ljudskog života su razmatrani od davnih vre-
mena. Ljudi su se filozofski i naučno kroz istoriju opredeljivali prema budnosti i spavanju i
pokušavali razumeti ih i definisati.
Interesovanje je uvek bilo prvenstveno usmereno ka spavanju, dok se budnom stanju prida-
valo mnogo manje pažnje. Najstarije su cirkulatorne teorije još iz vremena Aristotela. Sam
Aristotel je spavanje dovodio u vezu sa srčanim radom. Bemardova pretpostavka da je uzrok
spavanja anemija mozga je jedna od teorijskih naučnih zanimljivosti, kao i Morgagnijeva da
je u pitanju moždana hiperemija.
Cirkadijanski ritam je termin prihvatljiv sa ukupno biološkog aspekta i odnosi se ne samo na

čovekove dnevne cirkadijanske etape budnosti i spavanja, već na cirkadijanski ritam pravi-
lnosti u čitavom biljnom i životinjskom svetu.
Danas se zna da "endogena 24-časovna ritmičnost animalnog ili ljudskog organizma nije mo-
nopol centralnog nervnog sistema nego da ona opstaje i kao relativno nezavisan fenomen u
dmgim, prvenstveno složenijim organima, čak i u ćelijama. Izolovana životinjska creva u
toku 24 časa pokazuju određeni ritam u kontinuiranim promenama brzine i drugih kvaliteta
peristaltike.
Ritmično smenjivanje budnosti i spavanja je izraz endogenog biološkog cirkadijanskog ritma.

Objašnjenja mehanizama nastajanja spavanja specifičnom dejaferentacijom telencefalona ili
funkcionalnom dezaktivacijom asedentnog retikulamog aktivirajućeg sistema predstavljaju
tzv. pasivne teorije o spavanju koje su konačno napuštene. Aktivne teorije otkrivaju niz si-
stema u centralnom nervnom sistemu koji su međusobno funkcionalno vezani direktnim delo-
vanjem, ali i pozitivnim i negativnim fidbekom. Nivo budnosti direktno zavisi od aktivi-
rajućeg uticaja tzv. dinamogenih zona: kaudalni, hipotalamus i nezencefalični aras. Hiposo-
mnija i hipersomnija posledica su poremećaji fiziološkog ekvilibrijuma zbog hiper ili hipo
funkcije dinamogenih ili hipnogenih struktura. Ukoliko su uzroci funkcionalne prirode, tera-
peutski pristup je pozitivan i moguć samo u tzv. funkcionalnoj fazi. Kasnije lečenje je oteža-
no organskim reziduama.
12.1. Pojam budnosti i faze spavanja
Laici, ali i zdravstveni radnici u svakodnevnom govoru našeg jezičkog područja veoma često
pogrešno upotrebljavaju reč san i spavanje. Najčešće se izraz san koristi za oba pojma pri
čemu se zanemaruje neurofiziološka činjenica da san nije obavezna pojava u toku spavanja i
da se sanjanje odigrava isključivo u jednom određenom stadijuma spavanja. Dakle, reč san
nije sinonim za spavanje. Svetski jezici već i u govoru laika jasno razdvajaju ova dva među-
sobno različita neurofiziološka i psihijatrijska pojma (spavanje - engl. sleep, sleeping).
Egzaktna saznanja o spavanju i budnosti kao fiziološki aktivnim stanjima dobijena su na

osnovu rezultata eksperimentalnih istraživanja Hessa, Bremera, Pavlova, Batinija, Moruzzia,
Magouna itd. Da bi se ostvarilo spavanje i održala budnost kod viših sisara, dakle i čoveka,
neophodan je integritet i neporemećena funkcija određenih struktura centralnog nervnog si-
stema - apsolutna je naučna dokazanost.
Mezencefalične strukture za budnost su bitne, pre svega retikulama supstanca nukleus ruber
itd. Kaudalni hipotalamus najverovatnije ima primamu ulogu u realizaciji somatovegetati-
vnih ispoljavanja i prostijih oblika ponašanja svojstvenih budnom stanju i budnosti. Njegovo
facilitirajuće delovanje na nervne strukture koje su u ovome neposredno uključene odigrava
se preko descedentnog retikularnog aktivirajućeg sistema (DRAS).
Nizom ogleda ustanovljena je rombencefalična lokalizacija struktura odgovomih za pojavu

"paradoksalne faze": kaudalni deo nukleus retikularis, pontis, oralis i rostralni deo nukleus
retikularis pontis kaudalis. Njihova ciljana koagulacija onemogućava pojavu paradoksalne
faze jer dovodi do iščezavanja njenih elektrokortikalnih i somatovegetativnih ispoljavanja,
dok sporo spavanje ostaje neometano. Paradoksalna faza spavanja je desinhronizovano spa-
vanje (kortikalna hiperaktivnost)
Spavanje se može definisati kao ritmično reverzibilno i aktivno zbivanje koje zahvata čitav
organizam. Njegove bitne karakteristike predstavljaju posebna elektrokortikalna delatnost i
izmene ponašanja i somatovegetativnih ispoljavanja. U fenomenologiji spavanja razlikujemo
grupu fenomena koji su pristupačni objektivnim merenjima i one koji predstavljaju često
subjektivna doživljavanja. Sa elektroencefalografskog stanovišta spavanje se može na osnovu
određenih kriterijuma (frekvencija, voltaža, forma talasa itd) podeliti na nekoliko ege stadiju-
ma spavanja. Najraširenija podela je LOOMISA i saradnika iz 1936 - 1938 god., a pet stadi-
jum a koji se označavaju sa 5 prvih slova abecede (ABCDE). Postoje idruge klasifikacije.
Stadijumi prvog ciklusa spavanja kod odraslih su:

a) pospanost i uspavljivanje
b) površno spavanje
c) srednje duboko spavanje
d) duboko spavanje
e) REM duboko spavanje.
U REM stadijumu spavanja vrednost tonične vegetativne inervacije ne razlikuje se bitno od

one u stadijumu uspavljivanja. Reč je o intemitentnom tranzistomom porastu krvnog pritiska,
ubrzanju i aritmiji respiracije i pulsa, periodičnoj pojavi erekcije, povećanju znojenja i sma-
njenju kožnog otpora, fazičnoj dilataciji pupile itd. U REM fazi se sanja. U REM fazi mišićni
tonus je još niži nego u sporom spavanju. Ovaj pad tonusa je naročito izražen u antigravita-
cionoj muskulaturi, pre svega u oblasti glave, potiljka i vrata.
Većina ljudi najviše i najduže sanja u drugoj polovini perioda noćnog spavanja tj. u zoru.
Ukupno na REM stadijume otpada 20-25% od celokupnog trajanja spavanja. Svaki odrastao
čovek ima svoju manje-više individualnu šemu celokupnog toka noćnog spavanja. Svako
ozbiljnije odstupanje od takvog individualnog profila spavanja obavezno dovodi i do psihi-
čkih i drugih poremećaja.
12.2. Poremećaji spavanja
Organizacija budnosti - spavanje kod novorođenčadi, pokazuje vrlo učestalu naizmeničnost

budnosti i spavanja i to od 18-20 takvih perioda u toku 24 časa. Na spavanje otpada više od
2/3 tj. 18 i više časova. Več od prvog dana ekstrauterinog života jasno se mogu razlikovati
dva tipa spavanja: "sporo" spavanje i faze sa redukcijom amplitude EG krivulje i sinhronom
pojavom pokreta očnih bulbusa. Oko 30-40% od celokupnog trajanja spavanja odnosi se na
ovaj drugi vid spavanja.
U toku drugog i trećeg meseca života sve se jasnije nazire dominacija budnosti u toku dana, a
spavanja u toku noći. Od 4. meseca uočljivija je individualnost stadijuma odraslih. U 6.
mesecu su prisutni i K kompleksi. Krajem 1. godine života već se mogu razlikovati stadijumi
uspavljivanja i stadijumi površnog srednje dubokog i dubokog spavanja. Stadijum sa brzim
pokretima očiju je tada još jasnije individualizovan. Oko 4. godine života uglavnom je uspo-
stavljen model budnosti - spavanje kao kod odraslih.
U starosti po pravilu dolazi do postepenog i progredientnog skraćivanja trajanja dubokog

spavanja. Tipičan je i poremećaj cirkadijanskog ritma u obliku sve učestalijih noćnih buđenja,
smetnji uspavljivanja i sve češćeg dremanja po danu. Buđenje se odvija tako što spavač uvek
održava vezu sa spoljašnjom sredinom, tj. uvek postoji izvestan stepen perceptivne pripra-
vnosti koji je u raznim stadijumima spavanja različit. Posebno je značajno izrazito visok prag
buđenja u REM stadijumu, tj za vreme sanjanja. Da bi se u ovom stadijumu izazvala ele-
ktrokortikalna ili somatovegetativna reakcija buđenja kod čoveka intenzitet akustičnog ili
taktilnog podsticaja mora biti nekoliko puta veći nego u D ili E stadijumu.
Danas ne možemo, a i dugo verovatno nećemo moći da sagledamo i shvatimo značaj i cilj fo-
rmiranja fenomena i procesa sanjanja u toku evolucije sisara, a posebno Ijudske vrste. Veoma
zanimljiva je pojava selektivno niskog praga buđenja čak i na one podsticaje koji bi zbog
svog intenziteta i tfajanja teško bili zapaženi i u budnom stanju. Tako se na primer majka
budi na skoro nečujan plač deteta, a ne čuje topovsku kanonadu.
1 2 .2 .1 . S a n ja n je , s p o s o b n o s t m e m o r is a n ja i e k fo r is a n ja s n o v a
Sanja se i u C stadijumu obično u trenutku pojave vretena i vertek zupca. Sanjanje je ipak
skoro isključivo vezano za REM stadijum spavanja. Ovo potvrđuju ispitivanja na dobrovo-
ljcima u svetu. Ako se probudimo u toku REM faze spavanja ili odmah neposredno po presta-
nku brzih pokreta očiju u više od 90% slučajeva u stanju smo da rekapituliramo sadržaj sna i
snova koje smo sanjali. Ukoliko se buđenje odigra već posle 5 min. po završetku REM-a
samo 70% ljudi je sposobno za ekforisanje. Obučeni i istrenirani ali i motivisani ljudi sposo-
bnost memorisanja snova ostvaruju izvanredno i mogu da obuhvata čak i snove iz prvih
ciklusa spavanja.
1 2 .2 .2 . P o tr e b a za sp a v a n je m i s a n ja n je m
Čovek provodi više od 1/3 svog života u spavanju. Uloga spavanja je u svakom slučaju
rekreativna - oporavljajuća. Uzrok pospanosti i spavanja se danas traži u metaboličkim pro-
cesima u CNS-u i naročito se vezuje za pomeranje odnosa serotonina, noradrenalina u pravcu
serotonina. Danas se još uvek ne zna da li je spavanje postignut učinak odmora i oporavljanja
vezan za duboke stađijume spavanja i posebno za dužinu njihovog trajanja ili za trajanje
REM-a u ukupnom zbiru, ili za neki posebni odnos ukupnog trajanja pojedinih stadijuma.
1 2 .2 .3 . D e p r iv a c ij a sp a v a n ja
Deprivacija spavanja kod ljudi je najbolje ispitana na dobrovoljcima. Več posle 2-3 dana
javlja se veoma intenzivan umor, povišena efektivna razdražljivost i sve učestalije kratko-
trajna dremanja koja probant najčešće uopšte i ne primećuje. Kod životinja je realizacija
deprivacije spavanja vrlo složena jer je obavezno vezana za nametanje i dugotrajne i snažne
motome delatnosti i ekstremno zamaranje. Ovaj težak stres uzrokuje niz ozbiljnih metaboli-
čkih poremećaja, oštećenja suprarenalki i najčešće smrt. Zbog toga se ne mogu vršiti pore-
đenja dobijenih rezultata sa onima kog čoveka.
1 2 .2 .4 . D e p r iv a c ija s a n ja n ja
Postoji niz radova koji se zasnivaju na tehnici buđenja dobrovoljaca na samom početku REM
stadijuma u poligramu čime se sprečava sanjanje kod ovih ljudi. U celini uzevši ovi Ijudi su
dovoljno dugo spavali, ukupno trajanje spavanja sa sporom hipersinhronom delatnošću EEG-
u bilo je nepromenjeno, a nekada i duže nego obično. Već posle nekoliko noći ljudi su posta-
jali razdražljivi, brzo zamorljivi, bezvoljni, ispoljavali su sliku neurasteničnih sindroma. Ako
se tokom narednih noći sanjanje više ne ometa u poligramu se mogu videti abnormalno duga
trajanja REM stadijuma. Radilo bi se o nekoj vrsti nadoknađivanja stvorenog duga sanjanja.
Pri eksperimentalnoj deprivaciji paradoksalnog spavanja kod životinja u toku više od 2 me-
seca utvrđeno je patološko pojačanje seksualnog nagona i nagona za ishranom.
1 2 .2 .5 . H ip o s o m n ija
Naziv hiposomnija je adekvatniji nego insomnija. Ukazuje na smanjenje trajanja spavanja, a

ne njegovo potpuno nestajanje. U ekstremnim slučajevima preovladava subjektivni utisak
pacijenta da uopšte ne spava ni trenutak. Najčešći uzrok hiposomnije je funkcionalni poreme-
ćaj ravnoteže delatnosti dinamogenih i hiponogenih struktura u smislu preterane delatnosti tj.
aktivirajućih struktura. Ovo se susreće kod maničnih i depresivnih vidova endogenih i simp-
tomatskih psihoza, kod intenzivnih neurotičnih reakcija, kod određenih toksikomanija itd.
12.2.6. Hipersomnija
Povećana potreba za spavanjem, stalna sobnolentnost i patološki produženo duboko spavanje

susreće se pre svega kod organskih procesa u području tzv. dinamogenih zona zadnjih i neze-
ncefaličnih. Klasični primer je letargija kod encefalitis epidemika Econom. Pacijent često ne
drema ali nikad čak ni u toku noći ne dostiže fiziološke dubine spavanja. Narkolepsija se ka-
rakteriše pravim paroksizmima kratkotrajno povišenog i srednje dubokog spavanja tokom da-
na. Ona se objašnjava nekom vrste nadoknađivanja duga sanjanja jer kod narkolepsije postoji
umanjenost REM stadijuma.
13. ROD I SEKSUALNOST
Zabrana ženidbe unutar gensa je najuniverzalnija zabrana u organizovanoj ljudskoj zajednici

u istoriji ljudske civilizacije. Bilo je plemena u kojima je bilo dozvoljeno recimo, ljudo-
žderstvo, ubistvo čak unutar plemena, ali je postojala zabrana incesta. Razlozi zbog kojih je
incest nedopustiv su:
— Ženidba unutar gensa slabila bi vremenom polnu privlačnost partnera i time bi

bilo ugroženo rađanje dece - nastanak potomstva i produženje vrste.
— Kongenitalne anomalije dece iz braka bliskih srodnika su česte. Međutim najno-

vija naučna istraživanja ne pokazuju da je ta pojava frekventnija u brakovima
srodnika.
— Ako polni odnosi ne bi bili zabranjeni među članovima porodice to bi razbilo

porodicu. Surova vremena opstajanja čoveka u preistoriji zahtevala su dobro i slo-
žno funkcionisanje porodice. Važniji su bili opstanak od uživanja pojedinca. Život u
gensu garantuje opstajanje, rodoskvmuće narušilo bi koheziju gensa. Shvatio je to i
čovek onog vremena i zato nametnuo strogu zabranu incesta i rodoskvrnuća.
— Frojdovo psihoanalitičko objašnjenje edipalne i elektra situacije je vrlo korisno u

razmatranju zabrane rodoskvmuća u prvobitnoj zajednici. Dete želi polne odnose sa
roditeljima, a roditelji se s razlogom tome protive, zabranjujući mu. Dete potiskuje
svoju želju. Zabrana mora biti veoma jaka da bi želja za incestom bila suzbijena.
— Da bi se zabrana ženidbe unutar gensa lakše podnela i održala u okviru te prano-

rme, nastao je običaj ženidbe sa članovima susednog gensa da bi se ostvarilo prija-
teljstvo sa susedima čime se smanjuju ili izbegavaju sukobi, a u nevolji ima podrška
i pomoć. Ova pranorma ostala je kroz civilizaciju do danas, a posebno je bila izra-
žena u srednjem veku monarhističkog državnog uređenja. Monarsi su se ženili sa
članovima porodice susednog ili udaljenog carstva ili kraljevstva, čime se stvaralo
savezništvo dve monarhije u eventualnom sukobu protiv treće, a preveniralo među-
sobno neprijateljstvo.
Pitanje humane seksualnosti kao moralom kontrolisane kategorije sigumo je staro koliko i
sam homo sapiens. Pitanje je samo naizgled jednostavno. Zbog toga je čovekova seksualnost
Dredmet rasDrava od davne nrošlosti sve do danas.
Humana seksualnost je bitna za čoveka sadašnjice u dva vrednosna nivoa.
— Prva vrednost je u zadovoljenju individualnih emocionalno-nagonskih potreba.
— Druga vrednost je socijalna komponenta seksualnosti kao izvor i podrška za kreati-

vne i stvaralačke ljudske aktivnosti.
Rasprave o seksualnosti čoveka i seksualnom moralu zasnivaju se na stavovima pojedinca ka

sopstvenoj i tuđoj seksualnosti, kako je obuzdati ili ne obuzdati i kako je usmeriti.
Seksualni moral čoveka odlikuje dinamički konflikt dva oponenta u čovekovog bića:
1. Eros (ljubav) kao nagonska kategorija ima imperativnu snagu u težnji da pronađe objekt
svog zadovoljenja u skladu sa čovekovom težnjom da ostvari zadovoljstvo i sreću.
2. Princip realnosti je drugi princip, a oponent Erosu sa ciljem da ga onemogući.
13.1. Pol, rod i faze seksualnosti
Razvoj čovekove seksualnosti danas se najprihvatljivije može razumeti na psihodinamskom

učenju koje je utemeljio Frojd. Frojd je prenaglasio ulogu seksualnosti kao dinamičke snage u
čovekovom životu, ali je ipak njegova koncepcija o dinamičnom razvoju seksualnosti trajni
doprinos razumevanju humane seksualnosti. Frojd je dokazao neophodnost razlikovanja
pojma genitalno i seksualno. Kritičari Frojdovog učenja i danas padaju u zamku jer govoreći
o seksualnom, raspravljaju o onim stavovima koje je Frojd nazivao genitalnim.
Frojd je nazivu seksualno dao značenje koje podrazumeva osećanje prijatnosti, ugodnog ra-
spoloženja i zadovoljstva, ističući da prijatna raspoloženja ne potiču samo i uvek iz sfere
genitalija.
Frojd i psihoanalitičari razvoj seksualnosti čoveka dele na pet faza:
1. Prva faza - oralnafaza seksualnosti je najranija faza i vezana za prva prijatna osećanja
novorođenčeta prilikom uzimanja hrane.
2. Druga faza - analna faza seksualnosti. Dete u drugoj godini života ima zadovoljstvo i
prijatan doživljaj vezan za analnu ekskreciju. Frojd je ovu fazu razvoja seksualnosti na-
zvao analni erotizam.
3. Treća faza - genitalna ili falusna fa za razvoja seksualnosti. Prema Frojdovom učenju,
odvija se između treće i pete godine, što je i period dečje fiksacije na genitalije kao novo-
pronađeni izvor prijatnosti i zadovoljstva.
4. Četvrta faza - fa z a latentnog razvoja seksualnosti teče od pete do dvanaeste godine tj. do
pubertetskog perioda.
5. Peta faza - pubertetska faza razvoja seksualnosti odvija se u periodu puberteta, geni-
talnog - polnog sazrevanja mladića i devojaka. To je faza konačnog sazrevanja seksuali-
teta, odnosno to je period pojavljivanja sekundamih seksualnih karakteristika polova,
sazrevanja genitalija i postizanja reproduktivne zrelosti oba pola.
Neophodno je podsetiti da je Frojd pri postavljanju teorije o razvoju seksualnosti zapravo

odmah uvažio i činioce uticaja iz sociosredine. Istakao je poremećaje u konačnoj strukturi
ličnosti vezane za uticaje roditelja i drugih osoba iz okruženja deteta tokom seksualnog ra-
zvoja.
Istorijski gledano, ljudska seksualnost i seksualno opštenje već u preistoriji razvoja ljudske
zajednice nisu bili podređeni zabranama seksualnog opštenja među krvnim srodnicima. Incest
je bio prihvaćena norma zadovoljenja seksualnosti, to potvrđuje i helenska kultura koja je
obilovala legendama o incestnim vezama među bogovima. Biblijska legenda o Adamu i Evi
nedvosmisleno ukazuje na to da su samo incestuozne seksualne veze mogle da stvore i razgra-
naju potomstvo, odnosno ljudski rod. Poznato je, prema istorijskim izvorima, da je u nekim
minulim civilizacijama zakon obavezivao na incest da bi se sačuvala čistota potomstva i rase
plemena. Kasnije je čovek uočio da je svrsishodnija seksualnost sa članovima drugih -
susednih ljudskih zajednica.
Podruštvljavanjem i razvojem čovekove svesti nagomilavale su se opservacije u domenu

ljudskih saznanja o štetnosti incestuoznog seksualnog života. Čovek je shvatio da sklapanje
braka među srodnicima unutar malih porodica ne povećava njihovu ekonomsku moć, već je,
naprotiv, slabi povećavanjem članova porodice. Da bi obezbedili materijalnu i ekonomsku
sigumost porodici i potomstvu, povećali odbrambenu moć u odnosu na susedne zajednice,
čelnici - poglavice prvobitnih zajednica gensa i plemena počeli su da se žene iz drugog gensa
stvarajući rodbinske veze sa susedima. Primer vođa zajednice sledili su i njeni članovi. Žena
je po sklapanju braka menjala mesto življenja i porodicu, odnosno pleme. Ovaj period ljudske
civilizacije i razvoja ljudskog društva prokazao je i isključio incest. Monoteistička religijska
učenja ugradila su stavove o incestu kao smrtnom greliu i značajno doprinela njegovom
iskorenjavanju, što je zadržano i u aktuelnoj civilizaciji.
Istorijski podaci govore da je sam seksualni akt pradavno i oduvek smatran koliko pri-
vlačnim, toliko i opasnim. Simbolično je još pračovek svaki seksualni čin na neki način pove-
zivao sa smrću, orgazam je "umiranje u m alom ". Dopustiti nekontrolisano seksualno opšte-
nje, smatrano je od preistorije do danas socijalno opasnim. Ranije su postojale zabrane se-
ksualne aktivnosti u raznim vremenskim periodima kako bi se umanjile ili otklonile opasnosti
od seksualnog akta. U navedenom treba tražiti i uverenja da seksualni kontakt sa prostitutkom
ne donosi relaksiranje, kompletan psihički i fizički doživljaj kao sa osobom koja se voli. Ovo
je dokaz o potrebi čoveka da izgradi i stvori snažan emocionalni transfer prema jednoj osobi
suprotnog pola i usmeri na nju svoje seksualno interesovanje.
Suština realizovanja ljudske seksualnosti je složenija od ostvarenja nativnog zadovoljstva

samom realizacijom fizičkog seksualnog akta. Pojam ljubav i vođenje ljubavi među partne-
rima suprotnog pola viši je kvalitet mentalnog zadovoljstva i sreće nego što je to fizičko za-
dovoljstvo kroz zadovoljenje prirodnog seksualnog nagona.
Ne treba zanemariti biološku promiskuitentnu tendenciju nagonske snage u čoveka kada se

razmatraju moralni kvaliteti humane seksualnosti. Ljubav kao emocija usmerena ka jednom
partneru suprotnog pola je potiruća energija mentalnog naturalnoj promiskuitetnoj pulziji.
Platon u svojoj terminologiji definiše ljubav kao silu koja teži potpunom sjedinjavanju dva
telesna bića koja se vole kao sjedinjavanje kvaliteta duhovne i duševne prirode. Platonov
koncept Ijubavi je idealan, ali Ijudski ideali postoje odvajkada, kao i saznanje da je iluzorno
težiti njihovom dosezanju.
Sudbinu seksualnog nagona, kao i drugih nagona, determinisala je čovekova socijalna i

kultuma nadgradnja. Seksualnost je u tesnoj vezi sa sposobnošću za stvaranjem kontakta i
izborom partnera. Uspostavljanje kontakta među ljudima je prevashodno zasnovano na emo-
cijama, povezano je sa sposobnošću da se drugi voli. Zbog toga svaka filozofija slobodne
ljubavi i pokret za dopuštanje slobodne ljubavi bez obaveznosti prethodnog uspostavljanja
emotivne relacije, dakle bez ljubavi, jesu kategorije izvan moralnog shvatanja seksualnosti
čoveka. From u tom smislu kaže: "Ljubav je aktivna snaga koja probija bedeme koji odeljuju
čoveka od čoveka i koja ga sa drugim spaja. Događa se paradoks u Ijubavi da dva bića
postanu jedno i da ipak ostanu dva."
Seksualne čovekove potrebe su kao i druge potrebe fizičke prirode, po suštini trenutne i po-
vremene, stimulisane snagom nagonskog, za razliku od psihičkih čovekovih potreba, koje su
trajne. From je ovo objasnio: "Seksualno gladna osoba zadovoljava se oslobađanjem od na-
petosti, fizičke ili psihičke, to zadovoljenje sačinjava njeno uživanje. Ali, seksualno uživanje
koje zovemo radost izvire iz obilja i slobode, pa izražava čulno i emocionalno bogatstvo."
Lekar se u praksi suočava sa etičkim problemima braka svojih pacijenata. Treba uvažiti činje-
nicu da je brak socijalni, a ne medicinski entitet i regulisan je pravnim normama u zajednici.
Najveći broj ljudi tokom života prođe kroz brak, te se brak poima kao normalan životni doga-
đaj. Potreba da se bude normalan utiče na neke osobe da se venčaju po svaku cenu, iako
osećaju da nisu opredeljene ili sposobne za bračni život. Neoženjenog muškarca ili neudatu
ženu lekar treba da posmatra kao normalan varijetet ljudske prirode sa aspekta aktuelne
civilizacije i zasnovanosti zajednice.
Apsolutna seksualna sloboda značila bi odbacivanje svake odgovomosti o posledicama pol-

nog sjedinjavanja. Biti sa nekim u slobodnoj ljubavi znači spajanje bez psihičke investicije,
što je po suštini regresija već dostignutih moralnih načela ugrađenih u humanu seksualnost.
Pobomici seksualnih sloboda naivno objašnjavaju da se tako izbegava interpersonalni sukob

između raznopolnih partnera. Tvrde da među takvim partnerima nema svađa, što jeste činje-
nica, ali nema ni emocija.
Forsiranje Ijubavi bez emocija, da se ne bi patilo, krajnji je vid vulgarizacije i degradacije

čoveka. Ljubavi nema bez emocija ali i konflikata, sitnih duševnih trpljenja, jer se upravo
kroz posledice gradi trajna ljubav. Trajna ljubav podrazumeva spremnost da se živi udvoje,
uprkos individualnim razlikama koje su najuočljivije u periodu adaptacije na zajednički, reci-
mo bračni život. Egoistički narcizam odlika je infantilne - nezrele ličnosti. Ostvarenje kom-
pletnog zadovoljstva sa samim sobom nestaje tek sa psiho-fizičkim čovekovim sazrevanjem,
kada je on sposoban da deo sebe vidi u doživljavanju drugog, u ljubavi koju drugi ispoljava
prema njemu i obmuto.
Lekari su kao ni jedna druga profesija u prilici da se suoče sa posebnim moralnim i etičkim
problemima svojih pacijenata vezanim za ljudsku seksualnost. Time su deontološki odgovo-
mi za nedovoljno znanje o funkcionalnoj složenosti humane seksualnosti.
13.2. Poremećaji seksualnosti
Humana seksualnost je nagonska sfera i potreba čoveka, ali ne samo nagonska. Seksualnost
je nagonski kvalitet koji utiče na ukupno čovekovo ponašanje, na njegove svakodnevne
aktivnosti, ali i na njegovo mentalno funkcionisanje, posebno u sferi razmišljanja. Seksual-
nost spada u osnovne biološke nagone kao i nagon za samoodržanjem. Socijalni nagoni su
nagon čopora, nagon konkurencije, razonode, nagoni afilijacije, altruizma i drugi.
Seksualnosti homo sapiens recensa može se razmatrati sa dva aspekta:

a) sa biološkog i
b) sa moralnoetičkog ili medicinskoetičkog.
a) Biologija ljudske seksualnosti podrazumeva seksualnost homo sapiensa sa svrhom odr-

žanja vrste, odnosno njenog produženja i biološkog usavršavanja kroz generacije. Razmnoža-
vanje je sveopšta odlika života na našoj planeti od pojave prvog živog oblika. Ukoliko se
život pojavio kao jednoćelijsko biće, onda je reprodukcija tih oblika bila aseksualna, kao i
danas, gde se jednostavnim deljenjem događa razmnožavanje i umnožavanje na identične
nove zrele jedinke. Sa pojavom viših oblika života pojavilo se i razmnožavanje seksualnošću,
dakle nastavljanje vrste mešanjem genetskog materijala dve jedinke, što je omogućilo da
potomci imaju posebne i samo njima svojstvene karakteristike, to znači da u svakoj generaciji
trpe i modifikacije, te je to uslov za nastanak novih j novih životinjskih vrsta. Seksualnost
složenih životinjskih vrsta direktno zavisi od nivoa razvoja njihovog centralnog nervnog
sistema (CNS), te zbog potrebe dugovremenog sazrevanja CNS-a, mladunčad sisara imaju
vremenski dugo detinjstvo. Postoji biološka zakonitost seksualnosti kroz sazrevanje mladu-
nčadi je r je ono recipročno, zavisno od dužine trajanja gestacije. Gestacija je u funkciji du-
žine prosečnog trajanja života jedinke svake vrste sisara. Što je CNS jednostavniji, sazre-
vanje i odrastanje potomaka je brže.
Razvoj humane seksualnosti vezana je za nastanak čoveka na planeti Zemlji. Smatra se da se

čovek kao vrsta pojavio negde u južnoj Africi, najverovatnije u dolini reke Omo u Etiopiji,
nedaleko od Rudolfovog jezera pre oko dva miliona godina, kao australopitek - primat koji
se prvi uspravio i time stekao odlike koje su se zadržale sve do danas, odnosno do homo
sapiens recensa. Australopitek je bio nesavršen u odnosu na druge primate i životinjske vrste,
jer je imao loše zube, nije imao snažne kandže, bio je slabih mišića i zakržljalog njuha.
Zakržljalost čula mirisa uslovila je i uspravljanje čoveka, odnosno odvajanje glave od zemlje,
jer se mirisi i tragovi prate na zemlji. CNS mu se izuzetno razvijao, a u prostom za čulo miri-
sa - topoanatomske regije rinencefalona, posebno amigdala, (u drugih životinja regija ofakti-
lne funkcije) postao je centar za nagonsku sferu čovekove aktivnosti. Ta regija čovekovog
CNS postala je i regija ljudske, odnosno humane seksualnosti. Jednostavno biološki gle-
dano seksualnost podrazumeva samo reprodukciju vrste.
b) Medicinska etika i etika humane seksualnosti. Seksualnost, iako nagonska sfera, u čove-
ka ip 7hna razviiennsti CNS-a na kvalitativno savršeniiem nivou neeo kod svih drugih
životinjskih vrsta. Seksualnost homo sapiens reeensa je primamo u službi bioloških zakoni-
tosti produženja vrste polnim razmnožavanjem. Tokom evolucije je u toj meri izmenjena da
je danas u potpunoj kontroli i elaboraciji mentalne ukupnosti čoveka, odnosno u domenu mo-
ralnosti kao psihičke funkcije. Etički razmatrano, seksualnost homo sapiens recensa ima kul-
turom, odnosno moralnošću nadgrađene, posebne odlike. Humana seksualnost seže i u domen
medicine, time i u domen medicinske etike pa i u profesionalan stav lekara.
Etičke, odnosno medicinskoetičke aspekte i probleme vezane za ljudsku seksualnost treba

shvatiti na sledeći način i kroz sledeće nivoe objašnjenja:
1. Medicinskoetički aspekti i problem i humane seksualnosti u vezi su sa uticajem kulture

kao drušvenog činioca, analogno drugim uticajima zajednice (običaja, pravnih normi, reli-
gije). Uticaj kulture na čovekovu seksualnost proističe iz transkulturelnosti i kroskultu-
relnosti.
a) Transkulturelno podrazumeva različite pristupe jednoj istoj pojavi, promenljivoj iz
kulture u kulturu ljudskog društva. Šta to znači u domenu seksualnosti? Podrazumeva
različitost pristupa seksualnosti u raznim, supkulturama danas zasnovanim na religij-
skim učenjima. Poznato je da je položaj, na primer žene, različit u islamističkoj kulturi,
gde je muškarcu dopušteno da bude u braku sa četiri žene, dok u evropskoj - hrišća-
nskoj, zapadnoj, pa i našoj supkulturi bigamiju sankcionišu pozitivni zakoni kao nepri-
hvatljivu pojavu.
b) Kroskulturelno podrazumeva istu pojavu u istoj kulturi, odnosno zajednici, samo u
funkciji vremena. U našem supkultumom miljeu kroz vreme se menjaju stavovi u odno-
su na brak recimo. Svedoci smo da je stav u odnosu na razvod braka poslednjih
decenija izuzetno liberalan u našoj supkulturi, bitno liberalniji nego što je to bio
nekoliko decenija ranije, čak i Pravoslavna crkva liberalno prihvata razvod braka. Cesta
je pojava u nekim zemljama Evrope i Zapada da žene rađaju decu van braka i to je
prihvaćena društvena pojava. Dakle emancipovana žena ne želi zajednički život sa mu-
žem, tj. muškarcem (ocem svog deteta). Ovo će, lako je anticipirati, doneti novu dimen-
ziju medicinskoetičkog problema vezanog za ljudsku seksualnost, a to je moguća vante-
lesna oplodnja i rađanje dece bez poznatog oca. Ukoliko ovo postane realnost doći će
svakako i do modifikacije medicinskoetičkih stavova, ali i problema, a to će izučavati
neke buduće generacije studenata medicine.
2. Fiziologija Ijudske seksualnosti generiše prvo etičko, dakle i medicinskoetičko pravilo u

oblasti seksualnosti i podrazumeva pravo svake jedinke na karakteristično zadovoljenje
sopstvene seksualnosti. Medicinskoetički aspekt fiziologije i fiziološkog u okviru Ijudske
seksualnosti temelje se na medicinskoj nauci. Ovde je važno pravilo prosečnosti, u vezi sa
izgledom, veličinom polnih organa, fiziološkom učestalošću polnih odnosa, dužinom nji-
hovog prosečnog trajanja i uobičajenim tehnikama vođenja ljubavi u ljudskoj vrsti. Etički
aspekt i medicinskoetički problemi u domenu prosečnosti, odnosno fiziologije humane
seksualnosti, izuzetno su osetljivi jer je seksualnost ljudske individue njena i najveća
intimnost. Lekar ne sme projektovati svoje stavove u vezi sa seksualnošću dajući ih kao
savete pacijentu. Lekar treba da samo na medicinsko naučnoj osnovi razjasni pacijentu
postojanje ili nepostojanje problema u datom slučaju i informiše ga o fiziologiji prose-
čnosti. Sve ostalo je pacijentova intimna individualnost.
Seksologija se razvija u oblasti medicine i lekari koji se bave seksologijom su zapravo

posebno supspecijalizovani stručnjaci. Informacije radi student medicine, a i svi lekari, kao i
zdravstveni radnici trebalo bi da imaju znanje o stavovima aktuelne seksologije u pogledu

ljudskih seksualnih aktivnosti. Recimo, do nedavno je i u psihijatriji i u medicini uopšte,
homoseksualnost kvalifikovana kao bolest, a danas se smatra varijetetom Ijudske prirode pri
zadovoljenju seksualnosti i izboru seksualnog objekta. Savremena seksologija postavlja u
okviru naučne medicine i modifikovan problem inverzije i perverzije kao patologije u okviru
Ijudske seksualnosti. Perverzije kao što su oralni seks (kunilingius i felacio) ne smatraju se
danas u naučnoj medicini patologijom, već prihvatljivim oblikom seksuaine igre, a patolo-
škim se smatra samo ukoliko je sam sebi svrha i predstavlja zadovoljenie seksualne potrebe.
3. Reciprocitet u seksualnoj aktivnosti dve individue podrazumeva seksualne aktivnosti

para sa pravom da čine jedan drugom ono što obostrano donosi zadovoljstvo i smatra se
normalnim ponašanjem, a ne patološkim. Ovo se u oblasti humane seksualnosti odnosi i
na ljubavnu, seksualnu prevaru. Po ovoj logici, prevara je prihvatljiva ukoliko to recipro-
čno čini i drugi partner. Ovakav stav je ispravan, je r je čovek sposoban da shvati da sve
ono što dozvoljava sam sebi, mora da dozvoli i drugoj osobi, pogotovo u Ijubavnoj vezi.
4. Svesna kontrola humane seksualnosti je odlika čoveka. Čovek svoju seksualnost može i
mora na svesnom planu kontrolisati pri usmerenju i ostvarenju kroz seksualnu aktivnost.
Medicinskodeontološki problem lekar razrešava u delikatnoj situaciji, recimo u situaciji
veštačenja počinjene pedofilije,na sledeći način: Pedofil jeste bolestan, međutim, seksua-
Ini akt nad nemoćnim detetom se smatra krivičnim delom i lekar ga tako veštači, je r
podrazumeva da je taj "bolesnik" mogao svesno kontrolisati svoju patološku seksualnu
potrebu.
5. Seksualna zloupotreba bolesnika je mogući medicinskoetički, ali i medicinskopravni pro-

blem u obavljanju lekarske prakse. Nije dopušteno da lekar svoje seksualne potrebe zado-
volji zloupotrebom nemoći svog pacijenta u bilo kojoj situaciji odnosa lekar - pacijent, ne
samo u situaciji kada je pacijent duševni bolesnik, recimo. Lekar je uvek krivično
odgovoran kao i svaki drugi zdravstveni radnik ukoliko seksualno zloupotrebi pacijenta.
6. Brak je socijalna pojava u okviru zadovoljenja humane seksualnosti. Brak nije medicin-
ski, već socijalni entitet i regulisan je kao pravni institut pravnim normama. Naša
supkultura u okviru evropske supkultume vrednosti smatra brak normalnom sledstvenom
institucijom u seksualno zrelih osoba. Danas smo svedoci, sklapanja brakova zbog začeća
pre braka, ali takvi brakovi po pravilu nemaju perspektivu. Medicinskoetički aspekt je
• ovde jednostavan, lekar u bračnom i predbračnom savetovalištu nastupa u multidisci-
plinamom timu, u kome su stručnjaci raznih profila društvenih nauka i oblasti, te treba da
u svakom pogiedu svoje stavove ograniči na znanju naučne medicine u svim situacijama
vezanim za brak. Lekar samo kompetentno predlaže ili razrešava situaciju trudnoće i
eventualno patologije u okviru seksualne aktivnosti, a vezano za brak. Svi drugi problemi
vezani za brak su u domenu socio - problema i u nadležnosti su drugih stručnjaka.
7. Čuvanje medicinske tajne vezane za seksualnu aktivnost čoveka. Danas je na ovom

polju najveća medicinskoetička dilema da li sačuvati tajno saznanje da jedan bračni
partner ima HIV infekciju ili neku drugu polnu zarazu. Medicinskoetički stav je da se bra-
čnom partneru saopšti istina o HIV pozitivnosti supružnika, ali krv na analizu ne sme
nikada biti uzeta tajno da bi se testirala na HIV infekciju.
14. AGRESIJA, ZLOSTAVLJANJE, NASILJE I POREMEĆAJI

KONTROLE IMPULSA
Agresivnost se izučava kao kvalitet strukture ličnosti, ali i kao Ijudska karakteristika.
Agresivnost je svaka verbalna ili fizička akcija pređuzeta u nameri da se nekome nanese
šteta ili povreda bez obzira na to da li je namera realizovana do kraja. Svakako, u
moralnoj ljudskoj praksi agresivnost nije poželjna osobina koju treba podržavati.
Terminotn agresivnost u nauci se označavaju neprovocirani napadi i/ili neprijateljske radnje.

Agresivno ponašanje je neprijateljsko i destruktivno činjenje protiv Ijudi ili predmeta.
Agresivnost je složena pojava od dve komponente:

1. aktivnost - komponenta agresivnosti je biološka karakteristika čoveka, kao i drugih živih
bića i suprotna je pasivnosti. Smatra se da je aktivnost maskulina (muška), a pasivnost
feminina (ženska) osobina u strukturi ličnosti;
2. destruktivnost - komponenta agresivnosti nije urođena već stečena osobina, nekada i
naučena prilikom odrastanja u datoj supkulturi.
Kvaliteti čovekove agresivnosti su:

— verbalna agresivnost - prema ljudima;
—fizička agresivnost
a) prema ljudima
b) prema predmetima.
Agresivnost može biti:

a) manifestna;
b) latentna (prikrivena) - ćutanje je, recimo, poseban vid latentne agresije i nekada
snažnije deluje nego da se agresivnost prema nekoj ličnosti verbalizuje.
14.1. Pojam i karakteristike agresivnog ponašanja
Motivi agresivnog ponašanja mogu biti:

a) intenzivno agresivno ponašanje - motivisano emocionalnim dizbalansom;
b) instrumentalno agresivno ponašanje - motivisano težnjom za nekim koristoljubivim
Agresivnost i agresivno ponašanje predmet su današnjeg multidisciplinamog izučavanja i

tumačenja. Odgovor na pitanje šta pokreće agresivno ponašanje u čoveku je kompleksan.
Sve današnje teorije o agresivnosti i agresivnom ponašanju mogu se podeliti na pet grupa.
1. Biološke teorije o agresivnosti i agresivnom ponašanju nastale su u XIX veku i dopu-

njavane kroz celi XX vek. Pobomici biološkog objašnjenja smatraju da je agresivnost
posledica bioloških i stmktumih promena u čovekovom organizmu. Istraživanjima je utvrđe-
na češća zastupljenost XYY hromozoma kod ljudi koji izdržavaju zatvorsku kaznu (pre-
stupnici i višestruki prestupnici). Smatra se da na agresivnost i agresivno ponašanje utiče viši
nivo testosterona, a u eksperimentalnim radovima to je dokazivano dodavanjem testosterona
ispitanicima, što je za posledicu imalo povećanu sklonost ka agresiji. Anatomofiziološka izu-
čavanja su pokazala da strah od izazvane agresije postoji kod osoba sa oštećenjem amigdalo-
idnih jezgara. Draženjem lateramog hipotalamusa izazivana je grabežna agresivnost. Za ven-
tromedijalni hipotalamus vezuje se iritativna, odnosno provocirana agresija.
2. Teorija socijalnog učenja agresije objašnjava agresiju kao naučeno ponašanje. Objašnje-
nje je u fenomenu instrumentalizacije. Agresija može biti pozitivno potkrepljivana kroz
ostvarenu dobit. Naučeno agresivno ponašanje može biti prihvaćeno kao imitacija drugih, re-
cimo identifikacija sa delinkventnom osobom, posebno ako je delinkventna aktivnost bila
nagrađena. Agresivnost može biti i ponašanje naučeno od roditelja ukoliko oni sami ispo-
ljavaju agresivnost i destruktivnost.
3. Frustracione teorije agresivnosti temelje se na bihevioralnom objašnjenju stimulus -

reakcija (S-R). Frustracija je stanje izazvano sprečavanjem neke akcije da se ostvari cilj i
prati je bes kao emocionalnim kvalitetima. Bes je bitan inspirator agresije. Prema ovim
teorijama, bitno je i postojanje simbola agresije, kao što je omžje. Teoretičari u frustraciono
objašnjenje agresivnosti uključuju i situaciju odvajanja (separaciju) deteta od roditelja, pose-
bno majke. Takva deca imaju kada odrastu povišenu sklonost ka nasilničkom i agresivnom
ponašanju.
4. Kognitivne teorije agresivnog ponašanja ističu važnost odluke kao psihičkog procesa u
datoj socijalnoj situaciji. Agresivno ponašanje prema njima je posledica elaboracije socijalnih
potreba, ciljeva i iskustva.
5. Instinktivističke teorije agresivnost objašnjavaju motivima, instinktima.
14.2. Zlostavljanje i iiasilje (poremećaj moralnosti)
Poremećaje moralnosti treba tražiti u onim delovima ove psihičke funkcije koji u svom ra-
zvoju mogu pretrpeti nedoslednosti i kasnije se prepoznati kao neadekvatna ponašanja u
zajednici. Razvojno moralnost može biti poremećena u delu moralnog rasuđivanja i delu mo-
ralnog ponašanja.
1 4 .2 .1 . P o r e m e ć a ji m o r a ln o g r a s u đ iv a n ja
Poremećaji moralnog rasuđivanja su nezrele pravne, asocijalne i misaone moralne odluke i

stavovi. Poremećaji moralnog rasuđivanja mogu se prepoznati kao poremećaji forme ili sadr-
žaja moralnog rasuđivanja.
Poremećaji moralnog rasuđivanja po formi su u suštini nezrelo moralno rasuđivanje i/ili

bezosećajno moralno rasuđivanje.
Nezrelo moralno rasuđivanje se kao poremećaj moralnog rasuđivanja pojavljuje kod onih
individua u kojih u ukupnoj moralnosti dominiraju nedovoljno zreli moralni motivi.
Takve osobe se uvek odlučuju za hedonističko - egocentrične, iracionalno - intuitivne, ili
socijalno - adaptivne odluke u svim situacijama ambivalentnog ponašanja prema
moralnim normama koje je prihvatilo društvo projektujući tako u suštini svoju nedovoljno
zrelu moralnost.
Egoistično-hedonistička orijentacija u moralnom rasuđivanju je poremećaj forme

moralnog rasuđivanja. Čovek sa ovom vrstom rasuđivanja uvek daje prednost sop-
stvenim, egoističnim potrebama. Orijentisan je samo na sebe odnosno na ličnu do-
bit, egocentričan je i egoističan. Njegova orijentacija i motivacija su u svakom
interpersonalnom odnosu sa drugima prepoznatljivo usmerene ka ostvarenju lične
koristi, hedonističkih i utilitamih potreba. Ovakav oblik rasuđivanja imaju deca,
histerične osobe, a posebno antisocijalne i narcističke ličnosti.
Iracionalno-intuitivno donošenje odluke je oblik nezrelog moralnog rasuđivanja. Bazira

se na shvatanju da se moralni principi jednostavno znaju trenutno, direktno,
intuitivno, bez interventnog procesa između znanja i usvojenih moralnih principa o
toj situaciji. Karakteristično je za bolesnike u psihijatrijskoj nozologiji (za shizo-
frene, zatim za epileptičare i bolesnike sa poremećenom strukturom ličnosti - moral
insanity).
Socijalno adaptirana orijentacija u moralnom rasuđivanju jefo rm a nezrelog moralnog

rasuđivanja usmerena socijalnim normama. Ona predstavlja suštinsku privrženost
redu i poretku. Ove osobe imaju strah od kazne, odnosno poštuju i sa strahom
uvažavaju socijalne autoritete. Individue sa nezrelim moralnim rasuđivanjem socio
- adaptirane orijentacije su tokom razvoja moralnosti, moralne norme ugradile
heteronomno plašeći se autoriteta, a ne autonomno - po izboru svoje ličnosti
iznutra. Ovaj oblik poremećaja moralnog ponašanja je u stvari prelazan oblik mora-
lnog rasuđivanja ka poželjnom zrelom rasuđivanju.
Ovakav stav ličnosti izražen je u detinjstvu i adolescenciji i u opsesivnih neurotičara, jer oni
usmeravaju svoje ponašanje isključivo ka zahtevima i pritiscima spoljne sredine.
Bezosečajno m oralno rasuđivanje imaju osobe kod kojih tokom razvoja moralnosti nije
razvijena adekvatna skala emocija kao preduslov razvoja moralnosti. Znači nisu u kvali-
tetnoj meri razvili altruizam, empatiju, praštanje, saosećanje i osećanje krivice, odnosno
grižu savesti. Naročito je potrebno da se razvije osećanje griže savesti, čiji su sastavni
delovi stid, gnev na samog sebe, strah i strepnja.
Bezosećajno moralno rasuđivanje je vidljivo tokom detinjstva i adolescencije. U odraslih

javlja se u sindromu shizofrenije i u antisocijalnim oblicima poremećaja ličnosti.
Poseban tip poremećaja moralnosti po formi je antisocijalna ličnost. Dijagnostikuje se kao

moralna idiotija, moralno slepilo - moral insanity. Te ličnosti nemaju razvijeno osećanje
krivice, odnosno moralna osećanja i nisu sposobne da se uklope u socio - grupu zajednice i
prihvate poželjan organizovan način življenja u toj grupi. Te osobe ne prihvataju socijalne
norme, čak ih ignorišu, kako bi ostvarile svoj emocionalno - nagonski komfor. Ova pojava
karakteriše veliki broj recidivantnih prestupnika.
Poremećaji sadržaja moralnog rasuđivanja su poremećaji vrednosnih sistema u okviru

moralnosti.
Osobe sa poremećajem sadržaja moralnog rasuđivanja zapostavljaju pozitivne moralne pri-

ncipe, kao što su tolerancija, razumevanje za potrebe drugog, pravednost, pravda, jednakost,
jednakopravnost itd. Ove osobe se opredeljuju za negativne vrednosti, kao što su egoizam,
egocentrizam, negiranje društvenih potreba, koristoljubivost, laž, prevara, a sve u službi
ostvarenja lične koristi i ličnog komfora.
1 4 .2 .2 . P o r e m e ć a ji m o r a ln o g p o n a š a n ja - d e la n ja
Poremećaji moralnog ponašanja su moralno neprihvatljive radnje proistekle iz poremećaja

forme ili sadržaja moralnog rasuđivanja kao negativna moralnost.
Osobe sa poremećajem moralnog ponašanja čine:

— dela protiv imovine drugih osoba - krađe;
— dela protiv tela i života fizičkih lica - tuče i ubistva;
— dela protiv društvene imovine - pljačke, falsifikati i prevare;
— posebna amoralna dela kao što su kockanje, prostitucija, silovanje.
Poremećaj moralnog ponašanja nastaje kod ljudi čiji je razvoj moralnosti ostao nezreo ili je
pogrešan Super ego. Insuficijentna je i griža savesti u takvih osoba. Socio-motivi su im manje
razvijeni, po pravilu je izraženija narcisoidnost, egocentričnost i koristoljubivost.
Karakter neuroza je raniji naziv za poremećaje ličnosti u delu moralnog ponašanja. Definiše
se kao antisocijalno ponašanje sa izrazitim poremećajem etičkog dela ličnosti.
14.3. Poremećaj kontrole impulsa
Frojdovo učenje agresivnost objašnjava tanatos nagonom - nagonom smrti. Tanatos je u ši-
rem tumačenju nagonska pulzija za destruktivnim ponašanjem i destrukcijom.
From u smislu neoanalitičkog objašnjenja agresivnost deli na benignu i malignu. Smatra se da

je benigna agresivnost urođena i normalna odbrambena reakcija u funkciji opstanka indivi-
due. Maligna agresija je isključivo ljudska karakteristika, nije biološki determinisana, ali je
O s n o v i n au ke o p o n a š a n j u
destruktivna sa pretnjom biološkog uništenja i za napadača i za napadnutog. Maligna agresija

nije provocirana nego je posledica unutamje želje za uništenjem i razaranjem.
Konrad Lorens objašnjava agresiju kao instinkt unutrašnje ekscitacije vezan za energiju pod-
svesnog.
Konačno, agresija u manifestaciji i izazvanim posledicama je značajan problem i civilizacije

na početku XXI veka. Smatra se, po istraživanjima da je u SAD već danas glavni zdravstveni
problem nasilje, agresija i kriminal.
Agresivno ponašanje nije u skladu sa moralnim načelima, te zbog štetnih posledica zauzima
značajan prostor u oblasti pravnih regulativnih normi svih savremenih zajednica.
M i l ut in M. N e n a d o v i ć
15. BO LI ZNAČAJ BOLA U STOMATOLOGIJI

— Pojam, dijagnostička i biološka vrednost —
Najčešći razlog obraćanja pacijenta stomatologu je bol - zubobolja. Ona predstavlja bol iza-
zvan snažnom intenzivnom draži bilo koje prirode koja dodiruje pulpu.
Bol je reč koja označava intenzivni neprijatni subjektivni osećaj.
Bol nije samo jednostavni kompleks osećaja već i emocija. Bol je osećaj koji upozorava na
opasnost i dragoceni je signal neposredne ugroženosti organizma i/ili njegovih delova.
Zubobolja je vremenski dinamička kategorija. Manjeg je intenziteta danju i lakše se podnosi
nego noću. Loše raspoložene osobe zubobolju doživljavaju kao nesnosnu patnju koja ide do
depresivnosti, što dokazuje da je zubobolja i psihološki zavisna emocija.
Zapaljenjski i destruktivni procesi u tkivima odražavaju se univerzalnim sistemom bola i deo

su sistema čovekove samozaštite.
Smatra se da postoje tri nivoa zaštite organizma.
Prvi nivo je imunološki ili ćelijski.
Drugi nivo je urgentni ili autonomni (osećanje) i odnosi se na odbranu celog organizma od
velikih telesnih povreda.
Treći nivo je najviši nivo i funkcija je kore mozga (odbrana Ega). Bol pripada prvom i drugom
odbrambenom nivou organizma, strah drugom i trećem, a anksioznost uglavnom trećem nivou.
Bol je subjektivni osećaj. Bol je u sistemu čovekovih zaštitnih sistema dinamogen faktor -
provocira i mobiliše odbrambene reakcije bolom zahvaćenog organa. Zubobolja je primer da
percepcija i reakcija na bol nije po intenzitetu i kvalitetu u skladu sa obimom oštećenja pulpe.
Bolu se često odmah pridružuju strah i anksioznost, što dokazuje povezanost sva tri nivoa
zaštitnih mehanizama očuvanja integriteta ličnosti. Sa biološkim faktorima kod čoveka su u
interakciji psihološki i socijalno svrsishodni faktori.
Strah je urođeni obrazac ponašanja u funkciji samoodržanja. Strah je emocija izbegavanja

usmerena ka bekstvu od opasnosti, a ne samo odeovor na signal o neposrednoi opasnosti.
Strah je iznad bola, a ispod anksioznosti i po mogućnosti kontroliše uočenu opasnost. Stoma-
tološka praksa potvrđuje da je strah emocija u funkciji izlaska iz opasnosti (pacijent, posebno
deca, beži sa zubarske stolice).
Stomatolog treba da zna da je svaki bolesnik uvek celokupna ličnost sa svojim posebnostima.
Dolazeći sa zuboboljom lekaru stomatologu svaki pacijent donosi dve poruke.
Prva poruka je mesto na kome oseća bol.
Druga poruka ]e strepnja i očekivanje katastrofalno težeg doživljaja neprijatnog osećaja.
Stomatologu treba da je druga poruka važnija, a pacijent je obično ne izgovara. Stomatolog

treba da izgradi kvalitetan odnos sa pacijentom. Poznata su tri moguće varijante relacije lekar
stomatolog - pacijent.
1. bezlična forma u kojoj je pacijent potpuno bezličan;
2. forma saradničke relacije, pacijent sa punim poverenjem izvršava sve naloge;
3. forma uzajamne saradnje, dogovomi odnos zasnovan na prethodno usklađenom među-

sobnom poverenju između stomatologa i pacijenta.
Lekar stomatolog mora više nego lekari drugih stmka da poštuje prim um adiuvare (prven-
stveno pomoći) i primum non nocere (prvenstveno ne naškoditi) je r su područja rada stoma-
tologa zubi i usta, čoveku vrlo bitni intimni organi.
16. PSIHOTERAPIJA
Psihoterapija je svaki terapijski, odnosno lečeći odnos terapeut - pacijent, tj. lekar -
bolesnik.
Psihoterapija je lečenje osoba sa psihičkim i svakim drugim tegobama psiho uticajem.
Psihoterapija označava svaki odnos između Ijudi sa terapijskim, odnosno lečećim ciljem.
Psihoterapija u užem smislu podrazumeva posebne tehnike i procedure zasnovane na različitim

teorijskim principima pri kojima psihološkim putem terapeut utiče na pacijenta.
Svrha psihoterapije može biti dvostruka:

1. ublažavanje ili uklanjanje simptoma bolesti ili poremećenog ponašanja;
2. uklanjanje uzroka mentalnog poremećaja.
Psihoterapija se primenjuje i bez fenomenologije psihičkih poremećaja i bolesti sa namerom

uspostavljanja harmoničnog funkcionisanja individue, odnosno zdravog i harmoničnog
mentalnog i opšteg funkcionisanja.
Psihoterapija je veoma rasprostranjen metod lečenja u savremenoj psihijatriji i vrlo širokog

područja primene. Primenjuje se na sva stanja psihičkog poremećaja i bolesti, stanja svih
emocionalnih poremećaja kao pratilaca svake somatske bolesti i problema svakodnevnog
življenja sa ciljem podrške razvoju ukupnih Ijudskih potencijala.
Psihoterapeutska relacija nije samo privilegija psihijatra, tj. lekara i ne odvija se samo
odnosom lekar - bolesnik, već psihoterapeut može biti edukovan stručnjak nekog neme-
dicinskog profila, ali i laik može ostvariti uspešnost u "neformalnoj psihoterapiji".
Psihoterapija je po suštini moć interpersonalnih transakcija sa ciljem uklanjanja ili umanjivanja

psihičkih poremećaja, bolesti i nekvalitetnih emocionalnih doživljavanja. Međutim, svaka
interpersonalna transakcija može prouzrokovati sledeću nepoželjnost i moguću zloupotrebu.
Poznata je sugestivna podložnost čoveka sa strahom, zabrinutog i/ili bolesnog delovanju onih
kojima veruje i u takvom stanju često impripisuje natprirodnu moć.
Istorijski gledano, u najranijim pisanim dokumentima i usmenim predanjima održanim iz

daleke prošlosti, te knjigama postanja, lečenje rečima je dokaz primene psihoterapije i dokaz
njene uspešnosti u ljudskoj milenijumskoj prošlosti.
Psihijatrijski intervju je fundament i osnova psihoterapije i svake njene varijante. Intervju nije
samo prikupljanje podataka o pacijentu već uspostavljanje relacije psihijatar — bolesnik koji
je po svojoj suštini odnos poverenja i odnos pozitivnih emocija. Kroz psihijatrijski intervju
pacijent se motiviše i osposobljava da prihvati lečenje i da u njemu aktivno učestvuje, a to je
već psihoterapijski kvalitet i rezultat.
Psihijatrijski ciljevi se zasnivaju na prethodnoj saglasnosti i terapeuta i bolesnika usklađeno

sa dijagnozom, motivacijom pacijenta i njegovom podobnošću za odgovarajući psihotera-
pijski metod. Naravno, psihijatrijski ciljevi moraju biti usklađeni i sa edukovanošću terapeuta
za odabrani psihoterapijski metod.
Savremena psihoterapija je poseban metod lečenja u psihijatriji. Razvila se u poslednjih oko

100 godina u veliki broj varijeteta.
Ovog momenta ima nekoliko stotina različitih psihoterapijskih modela, ali su svi oni varijante
i podvarijante desetak osnovnih modela psihoterapije. Danas u psihoterapiji najzastupljeniji su:
— psihoanalitički model,
— bihevioralni model,
— geštalt model,
— egzistencijalistički model,
— transakciono-analitički model,
— kognitivni model i
— psihosomatski model psihoterapije.
Zavisno od ciljeva, svi metodi psihoterapije se dele na:

1) površinske ili podržavajuće (suportivne) psihoterapijske metode;
2) dubinske, odnosno psihodinamske psihoterapijske metode;
3) ostale psihoterapijske metode, kao bihevioralne, humanističke psihoterapijske metode.
Psihoterapijom kao metodom lečenja u savremenoj psihijatriji ne bave se samo lekari psihi
jatri već i drugi obrazovni profili, pre svih psiholozi, pedagozi, defektolozi itd. Bitno je da svi
psihoterapeuti prolaze edukaciju i specifično obrazovanje za opredeljeni i izabrani model
psihoterapije.
Svaka relacija lekar — pacijent je samim uspostavljanjem psihoterapijska situacija.
16.1. Psihoanaliza i psihoanalitička terapija
Čovek je nesporno društveno biće i kao takav trpi uticaje grupe u kojoj zivi. Na psihički život
individue utiču kompleksni odnosi koji vladaju u sociozajednici ne samo pozitivni i podrža-
vajući već i negativni koji uslovljavaju mentalne poremećaje. Uticaje iz sociookruženja savre-
mena psihijatrija može koristiti u svrhe primarne prevencije, lečenja i u tretmanu i rehabi-
litaciii nsihičkih Doremećaia.
Socijalna orijentacija psihijatrije u poslednjih 50 godina je uslovila okretanje ka potrebama

stanovništva, odnosno grupe. Sa psihijatrijskog aspekta, mogućnosti i potrebe grupe su ogro-
mne, ali ogromni su i uticaji grupe na moguću pojavu mentalnih poremećaja.
Karakteristično za grupnu psiho.terapiju je podržavanje potreba savremenog čoveka za pri-

padnost grupi kroz bliske i neposredne odnose sa drugima. Grupna psihoterapija podstiče ne-
zavisnost pacijenta od postojećeg, a sputavajućeg Ego - stanja roditelja i prevazilaženje po-
trebe za igrom koju nameće Ego - stanje deteta.
Danas su u psihijatriji razvijeni posebni psihoterapijski metodi primenjivi samo na grupu.

M etodi grupne psihoterapije obezbeđuju efikasan način lečenja većeg broja pacijenata
istovremeno. Psihoterapijski modeli i psihoterapijski ciljevi opredeljuju veličinu grupe (ma-
nja ili veća), heterogenost ili homogenost grupe, bilo u odnosu na vrstu mentalnih poreme-
ćaja ili psihičkih i emocionalnih problema, pol, uzrast itd. Grupe mogu biti otvorene ili
zatvorene.
Neki danas razvijeni metodi grupne psihoterapije usmereni uglavnom na obezbeđivanje po-
drške mogu postojati i delovati bez profesionalnog lidera, znači lekara ili psihoterapeuta u
širem smislu.
Metodi grupne psihoterapije ne omogućavaju intenzivniji individualni psihoterapijski pristup,

te se prema potrebi kombinuju s individualnim psihoterapijskim metodima. Grupna
psihoterapija je efikasna u lečenju bolesnika sa:
— interpersonalnim problemima,
— anksioznim poremećajima,
— sa poremećajima strukture ličnosti i
— blažim oblicima depresivne fenomenologije.
Grupni psihoterapijski tretman psihotičnih nije dao povoljne i dovoljno validne rezultate,
mada se i ovakvi modeli tretmana duševno obolelih koriste u psihijatrijskoj praksi.
1 6 .1 .1 .P o r o đ ič n a p s ih o t e r a p ij a
Porodična psihoterapija predstavlja poseban oblik grupne psihoterapije i odnosi se na

terapijsko uključivanje cele bolesnikove porodice ili pojedinih članova iz nje. Nekada se
članovima porodice priključuju i za bolesnika značajne osoba iz radne sredine ili životnog
sociookruženja.
Porodična psihoterapija može biti zasnovana na psihoanalitičkom, bihevioralnom, transakcio-

nom i egzistencijalnom psihoterapijskom modelu.
Porodična psihoterapija, iako različita po primenjenim psihoterapijskim metodima, ima zaje-

dničke ciljeve, a to su:
— razrešenje konfliktnih porodičnih situacija;
— bolje interpersonalno razumevanje unutar porodice;
— uspostavljanje novih emocionalnih odnosa unutar porodice;
— identifikovanje, negovanje i razvijanje pozitivnih relacija u porodici.
1 6 .1 .2 . B r a č n a p s ih o te r a p ija
Bračna psihoterapija je takođe oblik grupne psihoterapije sa brojnim varijacijama, zavisno od

postavljenih ciljeva oba vanbračna ili bračna učesnika. Bračna psihoterapija kao poseban vid
tretmana u psihijatriji primenjuje se u različitim situacijama narušenih interpersonalnih odno-
sa partnera. Kriza partnerskog odnosa je patognomonični fenomen na kojem se zasniva
psihoterapijski rad.
Uspeh bračne psihoterapije zavisi od nepristrasnog i neutralnog stava i držanja terapeuta, a

neretko i od terapeutovog pola, posebno u situacijama seksualne bračne krize ili u situaciji
poremećaja seksualnog nagona jedn og od partnera.
1 6 .1 .3 . B a lin to v e g r u p e
Balintove grupe su posebna podvarijanta grupne psihoterapije, odnosno psihoanalitičke gru-

pne terapije edukativnog profila. Psihoanalitičar Michail Balint iz Budimpešte je pre nešto više
od pola veka na Tavistock klinici u Londonu instituisao edukativno psihoanalitički profil gru-
pne psihoterapije "Balintove grupe".
Balintove grupe su grupa lekara opšte prakse koji na grupi iznose sopstvena iskustva sa
svojim pacijentima. Balint je nekoliko godina sprovodio edukaciju tih grupa lekara iz oblasti
psihoanalize uz istovremenu psihoanalizu strukture njihove ličnosti. Model "Balintove grupe"
je visoko vrednovan u psihijatriji i primenjuje se u celom svetu kao svojevrsni spoj edukacije
i supervizije u stručnom radu lekara. Balintove grupe povezuju ulogu i ličnost terapeuta na
nivou transferne relacije u situaciji nastalog odnosa pacijent — terapeut
1 6 .1 .4 . I n d iv id u a ln a p s ih o t e r a p ij a
Psihoterapija po definiciji preferira relaciju ili odnos dve individue sa pomažućim, lečećim
ciljem.
Preko 90% razvijenih i u praksi primenjivanih psihoterapijskih metoda od nekoliko stotina njih
koristi se u individualnoj psihoterapiji. Većina su isključivo individualni psihoterapijski metodi.
Psihoanaliza je osnov svakog metoda individualne psihoterapije, a nastala je početkom XX

veka razvijajući se na Frojdovom iskustvu u lečenju bolesnica sa histeričnim (konverzivnim)
bolovima i oduzetostima. Uspešnost psihoanalitičkog tretmana bolesnika zasniva se primamo
na ostvarenom pozitivnom emocionalnom odnosu pacijenta prema lekaru (terapeutu).
Transfer je termin za to. Transfer je kvalitet svake uspostavljene terapijske relacije i njena
odlika od samog početka te relacije. Svaka uspostavljena terapijska relacija reflektuje i ko-
ntratransfer. Kontratransfer nastaje kao posledica bolesnikovog uticaja na nesvesna osećanja
lekara - terapeuta i može biti pozitivan i negativan (prema uticaju na odvijajući terapijski
proces). Lekar ima obavezu tokom individualne psihoterapije da prepozna kontratransfer i da
ga kontroliše i ovlada njime.
Individualno psihoterapijsko delovanje i efekte ne ostvaruje samo psihijatar u svakodnevnom

radu već i svaki lekar u najširem smislu u svakodnevnoj lekarskoj praksi kroz svaki usposta-
Mi l ut i n M. N e n a d o v i ć
vljeni odnos lekar - pacijent. Razumevanje i prihvatanje sa pozitivnim emocijama pacijentovih

sadržaja je individualni psihoterapijski pristup po suštini, jer pacijent lekaru ne daje samo
simptome svoje bolesti već nudi sebe i ukupnu svoju ličnost.
Bolesnik lekam pored znakova i opisa svoje bolesti iznosi svoje brige, nemire, strahove, neza-
dovoljstva, sve što ga muči. Bolesnik se plaši svoje trajne nesposobnosti zbog bolesti, svoje
dezintegracije zbog svesnog ili podsvesnog straha od smrti. Svaki bolesnik je pri obraćanju
lekaru u regresivnom stanju, koje po mnogo čemu podseća na stanje bespomoćnog deteta i po
tom principu ima potrebu za svemoćnim likom koji transfemo predstavlja lekar. Lekar je za
bolesnog spasitelj, čovek koji sve zna i sve može.
Bolesnikovo doživljavanje lekara kao nadmoćne i omnipotentne osobe može necelishodno

podsticati narcizam lekara kao nepoželjni kvalitet u relaciji lekar - pacijent. Pozitivne emo-
cije prema lekaru bolesnik neretko hipertrofisano usmerava kroz preterane jadikovke, uz sve
veće i veće zahteve, što se vremenom transformišu u nezadovoljstvo do nepoverenja u svog
lekara, pa konačno do neprijateljstva i čak agresivnih napada na njega.
Opisana transfema situacija odnosa lekar - pacijent je česta u praksi, te su osnovna znanja
individualne psihoterapije neophodno za savremenog lekara opšte prakse, kao i specijalistu
bilo koje medicinske discipline.
1 6 .1 .5 . D u b in s k a p s ih o t e r a p ij a
Dubinska ili interpretativna psihoterapija kao metod psihoterapije ima uporište i poreklo u
klasičnoj psihoanalizi Sigmunda Frojda.
Metodi dubinske psihoterapije su:
— klasična psihoanaliza,
— psihoanalitička psihoterapija i
— kratka analitički orijentisana psihoterapija.
Psihoanaliza a time i dubinska psihoterapija obuhvata:

— poseban m etod psihoterapije,
— specifičan pristup ispitivanju nesvesnog u okviru psihičkog individue i
— skup teorijskih saznanja o strukturi ličnosti, njenoj mentalnoj ukupnosti, etiolo-
giji psiliičkih poremečaja, posebno poremečaja neurotičnog nivoa i psiliosoma-
tskili poremečaja.
Metodi dubinske psihoterapije se baziraju na psihoanalitičnom učenju o strukturi psihičkog

kroz teorijsko objašnjenje relacija Id, Ego i Super Ego. Dubinska ili interpretativna psihote-
rapija u suštini je terapija putem sticanja uvida i rekonstrukcija psihičkog individue.
Teorijski dubinska ili interpretativna psihoterapija je kauzalno lečenje jer otklanja uzrok
mentalnog poremećaja ili poremećenog emocionalnog ponašanja.
Dubinska psihoterapija se služi:
— psihoanalitičkom psihoterapijom,
— kratkom analitički orijentisanom psihoterapijom,
— klasičnom psihoanalizom i
— npnnnnlivnm
1 6 .1 .6 . P o v r š in s k i p s ih o t e r a p ij s k i m e to d i
Površinska psihoterapija je zapravo suportivna psihoterapija i predstavlja lečenje pružanjem

podrške bolesniku u najširem smislu.
Površinska ili suportivna (podržavajuća) psihoterapija je usmerena ka samom pacijentu da

savlada teškoće kroz koje prolazi ili u koje je zapao. Površinska ili suportivna psihoterapija je
inkorporirana u bilo koji danas poznati psihoterapijski metod, osim u klasični psihoanalitički
i iz njega izvedene modele.
Terapeut kroz površinsku, odnosno suportivnu psihoterapiju menja nepoželjno emocionalno

reagovanje i ponašanje svog pacijenta, razvijajući mu uvid u sopstvene sadržaje dostupne
njegovoj svesti ili one sadržaje koji mogu postati dostupni svesti. Terapeut deluje pružanjem
pacijentu podrške i ohrabrenja:
— persuazijom tj. nagovaranjem (suzbijanje pacijentovih zabluda u odnosu na opasnost
doživljavanih tegoba, u odnosu na mehanizam njihovog nastanka i u odnosu na
mogućnost izlečenja, što pacijenta smiruje i ohrabruje),
— savetovanjem,
— sugestijom,
— treningom adekvatnih interpersonalnili odnosa i socijalnih veština uopšte i
— učenjem tehnikama relaksacije, tj. autorelaksacije.
Površinski, odnosno podržavajući ili suportivni psihoterapijski metodi imaju mesta u radu
lekara opšte prakse, kao i specijalista svih grana rnedicine i neophodna su profesionalna
lekarska veština.
16.2. Bihevioralna psihoterapija
Bilievioralna psilioterapija je specifična tehnologija menjanja ponašanja.
Bihevioralna psihoterapija je konceptualni sistem, preciznije - teorijski model objašnjenja psi-

hopatologije namenjen tumačenju abnormalnog ponašanja, od sagledavanja etiologije, patoge-
neze, terapije, sve do primame prevencije i rehabilitacije psihičkog poremećaja.
Bihevioristi naglasak stavljaju na opservaciju autonomnog, motornog i kognitivnog pona-

šanja, dostupnog posrnatranju i k\>antifikaciji.
Bihevioristi ne prihvataju hipoteze o nesvesnoj motivaciji, odnosno o intrapsihičkim uzro-

cima mentalnog poremećaja. Problemi i situacije u kojima se ispoljava mentalni poremećaj
bihevioristi deskriptivno izlažu. Konačno, za bihevioriste je samo stvama promena ponašanja
pacijenta isključivi kriterijum evaluacije njegovog tretmana.
Bihevioristi strogo određuju ciljeve promene starog, odnosno psihopatološkog modela pona-
šanja i insistiraju na opredeljenom usvajanju novih obrazaca adaptivnog ponašanja bolesnika.
Tek po utvrđivanju cilja terapeut ostvaruje dogovor sa pacijentom a terapija počinje posle
bihevioralne procene, tj. sprovedenog bihevioralnog dijagnostičkog postupka ili analize.
Bihevioristi insistiraju na tome da je njihov pristup proučavanju i lečenju mentalnih pore-

mećaja i bolesti naučan, jer počiva na opservaciji i objektivnom merenju, odnosno kva-
ntifikaciji. Bihevioristi tvrde da sve što postoji u prirodi postoji u izvesnoj količini, znači može
se izmeriti.
Bihevioralni terapeuti, odnosno psihoterapeuti smatraju da je u svakoj situaciji neprilago-

đenog ponašanja ili mentalnog poremećaja učenje suština korektivne procedure. Bolesnik
treba uz pomoć terapeuta da nauči nove modele ponašanja koji mu nedostaju. Bolesniku treba
pomoći da ovlada poželjnim i adekvatnim ponašanjem prilagođenim situaciji, mestu, socio-
okruženju itd. Bolesnik tokom biheviorterapije treba da modifikuje svoje maladaptivno pona-
šanje učenjem i usvajanjem novih modela.
Suština biheviorterapije je u odučavanju i ponovnom učenju i usvajanju modela po-

našanja.
Vrednost biheviorterpijskih tehnika je pragmatična težnja ka verifikaciji, odnosno evaluaciji

terapijskog uspeha, što omogućava dinamičko usavršavanje samih terapijskih tehnika u pra-
ktičnom radu.
Većina savremenih bihevioralnih terapijskih tehnika je proizašla iz eksperimentalnih studija

klasičnog i operacionalnog uslovljavanja. U opticaju su i bihevior terapijske tehnike bez ade-
kvatnog i dobrog teorijskog objašnjenja, ali su i one nastale na eksperimentalnoj analizi
ponašanja.
Savremena bihevioralna psihoterapija se temelji na:

— klasičnom uslovljavanju,
— operacionalnom uslovljavanju,
— kontrauslovljavanju i gašenju.
Bihevioralna psihoterapija je danas veoma rasprostranjena u psihijatriji i raspolaže ovog mome-

nta sa preko 100 razvijenih varijeteta terapijskih tehnika.
16.3. Kognitivna psihoterapija
Kognitivna psihoterapija per se je svoju specifičnost realizovala poslednjih godina. Nastala je

na razvoju bihevioralne terapije, odnosno kada su biheviorterapeuti počeli insistirati na
pacijentovom uvidu u sopstveno stanje. Pre toga biheviorterapeuti su smatrali da je dovoljno
uticati na promenu modela ponašanja i da će njegovim usvajanjem logična posledica biti pa-
cijentov uvid u suštinu vlastitog poremećaja.
Kognitivni pristup nije specifikum našeg vremena jer su još stoici u antičkoj Grčkoj shvatili
značaj kognitivne obrade informacija za društveni život individue. "Ljude ne ometaju doga-
đaji, već viđenja tili događaja i stavovi koje o njima imaju" (Epiktet).
Savremena kognitivna psihoterapija zasnovana je na teoriji psihopatologije i korišćenju

terapijskih tehnika proisteklih iz empirijskih istraživanja u aktuelnoj psihijatriji.
Kognitivna psihoterapija je na neki način integracija koncepcija kognitivne psihologije,

biheviorizma i socijalne psihologije.
Kognitivna psihoterapija se zasniva na naučnim saznanjima psihijatrije da kognitivne, odno-

sno saznajne strukture u ukupnom psihičkom čoveku oblikuju način njegovog reagovanja i
adaptaciju na različite životne situacije. Sami kognitivni poremećaji, odnosno kognitivne
distorzije su razlog brojnih poremećaja psihičkog života i kđnačno mentalnih bolesti. Struktu-
ra kognicije, odnosno saznajnog individue zavisi od biološke dispozicije i prethodnog isku-
stva. Dakle, kognitivna struktura je specifična za svaku osobu.
Suština kognitivne psihoterapije je stručna terapeutska pomoć bolesniku da svoje pogrešne

kognitivne sheme prepozna i da nauči da ih koriguje, da im se suprotstavi ili da ih zameni
novim, ispravnim modelima. Primer primene kognitivne psihoterapije na depresivnom bole-
sniku je insistiranje na korekciji negativnog mišljenja o sebi i zameni depresivne fenomeno-
logije (samopotcenjivanja, osećanja manje vrednosti, bezvrednosti, samooptuživanja, bespo-
moćnosti i beznađa), novim kognitivnim shemama gratifikacije sopstvenog Ega.
Kognitivna psihoterapija se iskazala u lečenju depresije zahvaljujući Beckovom konceptu.

Beck je na glavu obmuo stav klasične psihijatrije da je depresija samo refleksija afektivnog
poremećaja, dakle po suštini biološkog poremećaja. Beck tvrdi da se radi etiološki o kogni-
tivnoj distorziji, a da je poremećaj afekta posledica, znači ne uzrok. Rezultati Beckove studije
(jedna od najvećih, najobimnijih i najskupljih do danas) dovršena je 1986. godine potvrdili su
neuporedivo bolje terapijske efekte u lečenju kognitivnom psihoterapijom poređeno sa far-
makoterapijom depresija. Posebno je manji broj recidiva depresivne bolesti u pacijenata leče-
nih Beckovim kognitivnim psihoterapijskim konceptom.
Kognitivna psihoterapija se uspešno primenjuje, pored lečenja depresije, u stanjima:

— fobične neuroze,
— opsesivno kompulzivne neuroze,
— anksiozne neuroze,
— hipohondrijaze,
— poremećajima strukture ličnosti,
— psihosomatskim poremećajima itd.
Ovog momenta u svetu je razvijeno desetak različitih tehnika kognitivne terapije.
16.4. Ostali psihoterapijski metodi
S obzirom na to da postoji nekoliko stotina različitih psihoterapijskih metoda u savremenoj

psihijatriji, brojni među njima su heterogeni po tehnici, kao i prema terapijskim ciljevima.
Znači ne pripadaju psihoterapijskim do sada opisanim tehnikama.
Propedevtički za nivo znanja studenta medicine dovoljno je nabrojati važnije psihoterapijske

metode koji se eksploatišu u većem obimu danas u svetu.
1 6 .4 .1 . G e š ta lt p s ih o te r a p ija
Termin geštalt znači oblik, konfiguracija, celina, različita od prostog zbira delova te celine.
Zasnovana je na pristupu psihičkom životu čoveka po holističkim principima, što znači da se
pojedini elementi psihičkog moraju posmatrati u sklopu celine.
1 6 .4 .2 . R o g e r s o v a n e d ir e k tiv n a p s ih o t e r a p ij a u sm e r e n a ka k lije n tu
Rogersova nedirektivna psihoterapija usmerena ka klijentu zasnovana je na psihoterapijskom

verovanju da je individua sposobna da sama rešava svoje životne probleme. Pacijent je centar
interesovanja ovog psihoterapijskog pravca, sa svim svojim željama, potrebama i snagom psi-
hološke strukture svoje ličnosti.
1 6 .4 .3 . T r a n s a k c io n a p s ih o a n a liz a
Transakciona psihoanaliza je zasnovana na nekim principima klasične psihoanalize sociodi-

namskih koncepcija i egzistencijalne analize.
1 6 .4 .4 . H u m a n is tič k a (n e o a n a litič k a ) g r u p n a p s ih o te r a p ija
Ovaj pokret se javlja kao revolucionama reakcija na konzervativne poglede psihoanalize.

Suprotstavlja se Frojdovom pesimističkom stavu da je čovek u stalnom konfliktu između
instiktivnih poriva i zahteva kulture, podržavajući izrazito optimistički stav o neograničenim
potencijalima ljudske mentalne ukupnosti.
1 6 .4 .5 . G r u p e s u s r e ta n ja
Grupe susretanja su psihoterapijski pravac razvijen iz humanističke psihologije a specifikuje

ga klima u grupi koja se formira u delu spontano, a delom uticajem egzistencijalno-huma-
nističke psihologije. Ovaj psihoterapijski metod se oslanja i na tehnike podsticanja kontakta,
odnosno dodirivanja i kožnih senzacija, kao i tehnike suočavanja i tehnike meditacije.
1 6 .4 .6 . P s ih o t e r a p ijs k a te h n ik a k o n fr o n ta c ije p a c ije n ta sa p r o b le m o m
Psihoterapijska tehnika konfrontacije pacijenta sa problemom pripada grupi površinskih

psihoterapijskih metoda. Bolesniku terapeut obrazlaže psihopatološke aspekte njegovog
ponašanja i zahteva da se sam izjasni šta misli i oseća u vezi sa tim. Ovakvim konfrontira-
njem bolesnika sa sopstvenim problemom teži se ostvarenje razrešenja, ali terapeut stiče i uvid
u boiesnikovu sklonost da nepoželjno i neadekvatno reaguje u datim situacijama.
1 6 .4 .7 . P s ih o t e r a p ija p u te m d ir e k tn o g o d lu č iv a n ja
Ova psihoterapijska tehnika se zasniva na važnosti pacijentove odluke da se leči. Terapeut

samo pomaže da bolesnik donese i odabere konstruktivnu odluku ka izlečenju. Izboru prave
pacijentove prave odluke prethode:
— Detaljna analiza mogućih altemativnih ponašanja i odluka;

— Analiza ranijih bolesnikovih odluka koje su dovele do nepovoljnog ponašanja i posle-
dica po njega;
— Utvrđivanje i analiza okolnosti u kojima su donešene pacijentove problematične ra-
nije odluke.
1 6 .4 .8 . L o g o te r a p ija
Logoterapija je utemeljena na teoretskoj postavci da smisao ljudske egzistencije nije dat per
se, nego ga individua tek treba da otkrije. Termin noogene neuroze (grčki nous — duh)
podrazumeva neuroze razvijene u nedostatku životnog smisla. Ove neuroze pogađaju duhovnu
stranu individue. Cilj logoterapije je pomaganje bolesniku da nađe smisao svog života, koji je
zaboravljen ili izgubljen.
Postoji još veliki broj psihoterapijskih metoda i tehnika koje su ovog momenta u manjoj
ili široj primeni u tretmanu psihičkih poremećaja i bolesti.
16.5. Hipnoza
Hypnos na grčkom znači san, odnosno uspavljivanje.
Hipnoza predstavlja sugestijom izazvano stanje izmenjene svesti koje podseća na san, ali se
od njega bitno razlikuje.
Hipnotisani održava kontakt sa hipnotizerom zasnovan na posebnoj emotivnoj vezi.
EEG hipnotisanog ima zone alfa ritmova za razliku od EEG-a snimljenog u klasičnom snu.
Hipnoza, odnosno hipnotski san se koristi u psihijatrijskoj praksi kao terapijski metod.
Termin katarzična hipnoza je specifičan oblik psihoterapije u hipnotskom snu, zasnovan na

oživljavanju sećanja na zaboravljene doživljene događaje u prošlosti pacijenta. Hipnoza se u
psihoterapijskom smislu danas zamenjuje narkosugestijom i narkoanalizom (aplikuju se hipno-
tička sredstva pentotal, skopolamin i dr.).
Terapijske sugestije se daju u somnolentnom stanju, te se označavaju terminom narkosuge-

stije ili se ostvaruje emocionalno abreagovanje zaboravljenih i potisnutih u nesvesno za paci-
jenta neprijatnih doživljaja i događaja iz prošlosti.
Hipnoza se sve manje koristi kao terapijski metod u psihijatriji ali predstavlja istorijsku
vrednost u razvoju psihijatrije.
17. MODELI ODNOSA (RELACIJE) LEKAR - PACIJENT
Lekar je oduvek imao obavezu da čuva, neguje i razvija lične etičke osobine. Obaveza leka-
ra jeste da tokom školovanja i tokom rada u profesiji stiče etičnost i obogaćuje sebe
etičnošću. Od lekara se očekuje da u zajednici, a ne samo u kontaktu sa bolesnikom, ne pravi
ogrešenja o etičke norme. Lekar mora da izgradi svoj moralni lik, ali obaveza mu je i etični
stav u odnosu na sebe i neka vrsta lične etičke kontrole nad sobom. Lekar mora biti zrela
ličnost, kompletan čovek, koga odlikuju dostojanstveno držanje i odmerenost. Lekar treba da
odmerava lični program rada, svoj odnos sa okolinom, mora da obezbedi poštovanje sebe od
drugih, ali i sebe od samog sebe. Dužan je da savlađuje sopstvene unutrašnje konflikte uz
poštovanje morala sredine, da ostvarenjem svojih životnih ciljeva uvek uspostavlja skladne
odnose sa ljudima u sredini u kojoj živi, što su atributi zrele ličnosti.
Nedopustivo je da se lekar izdvaja iz svoje životne i socio-sredine, niti da se distancira od

socio-miljea ili od politike koju prihvata ta sredina.
Vrline kao moralne osobine koje treba da krase lekara su brojne, a apeks je uzvišenost. Od le-
kara se očekuje da bude uzvišena osoba i da kao takva izaziva nepodeljeno i bezrezervno
poštovanje drugih prema sebi. Pojam uzvišeno je po suštini veliko i jednostavno. Ljubaznost,
ozbiljnost i plemenit stav lekara u svakoj prilici imponuju. Plemenitost proističe iz emo-
cionalnih kvaliteta sažaljenja, saučešća i dobrodušnosti.
Lekar u etičkoj obavezi i dužnosti prema samom sebi mora permanentno da pazi kako se
ponaša i kako izgleda u privatnorn životu. Lekaru je nedopušteno nedolično ponašanje na
javnom mestu, recimo preterano konzumiranje alkohola i bilo koje po tradicionalnom moralu
neprihvatljivo ponašanje. Lekaru je nedopustivo nekonvencionalno odevanje, upadljiva
neumerenost u jelu i piću, neadekvatan i nekvalitetan odnos prema svojoj porodici, itd.
Stalno uvećavanje sopstvenog znanja iz medicine je obaveza svakog lekara tokom ukupnog
profesionalnog, odnosno radnog veka, jer bolesnik ima pravo da bude uvek i u svakom mo-
mentu lečen po najnovijim dostignućima naučne medicine. Svakako da naučna medicina na
početku XXI veka raspolaže tolikim saznanjima i nije moguće da njima ovlada svaki lekar
pojedinac, ali prateći stručnu literaturu i nova naučna saznanja u medicini, lekar može i
obavezan je da bolesnika uputi kolegi koji tu medicinsku oblast bolje zna, ili u zdravstvenu
instituciju koja se specijalizovano bavi tretmanom baš takvih bolesnika.
Etički stav lekara prema sebi je bitan i uslov je da u očima drugih postigne vrednosti, kao što
su uvaženost, uzvišenost, plemenitost itd. Lekar ne sme da svojom seksualnošću okmji ličnu
vrednost i ugled u svojoj socio-sredini. Ne sme da čini nikakve seksualne zloupotrebe.
Privatni život lekara ne sme umanjiti njegovo lično dostojanstvo. "Lična sreća je nemoguća
bez sreće drugih, treba da je primarnija prem isa za lekara nego za druge profesije."
Sujeta, nadmenost, gordost, oholost, ne smeju biti osobine lekara. Lekar mora da poseduje i
neguje sledeće humanističke osobine - savesnost, moralnost, pozrtvovanost, inteligenciju;
radne osobine - stručnost, objektivnost, odgovornost\ komunikacione osobine - uvažavanje
grupnog interesa, demokratičnost, čuvanje tajne i psihološke - skromnost, inteligencija,
razumnost.
Medicinskoetičke obaveze i dužnosti lekara prema lekarskoj profesiji proističu iz mileni-

jumskog doprinosa prethodnih generacija lekara ugledu lekarske profesije. Lekar je dužan da i
na početku XXI veka čuva ugled svoje profesije i da taj ugled profesije ničim ne ukalja, a
posebna mu je dužnost da doprinese daljem razvoju ugleda lekarske profesije.
Negovanje, razvijanje i insistiranje na etičkom stavu lekara prema drugim lekarima, nje-
govim kolegama, ali i prema drugim zdravstvenim radnicima, obaveza je lekarske profesije.
"Ne otvaraj usta da bi osudio ono što je učinio drugi lekar, jer svako se može prevariti. Radi
tako da te hvale zbog tvojih dela, i ne traži počasti u osuđivanju drugih...", reči su Isaka
Izraela iz XIX veka.
Pruski Medicinski kodeks 1725. godine opširno obrađuje kolegijalni odnos među lekarima:
"Pre svega lekari treba da su u međusobnom odnosu i ophođenju pomirljivi i sveži, da svoju
dužnost kod pacijenata vrše odano i marljivo. Isto tako iz obzira prema plemenitom biću, koje
je povereno njihovom staranju, lekari treba, pre svega, da se potrude da žive valjanim i
časnim životom, da među sobom žive u slozi i uzajamnom poverenju, da nikad ne zavide
jedan drugom na sreći, a još manje da traže da nedopuštenim sredstvima udaraju jedan na
drugog i ubijaju jedan drugom ugled, već kad dvojica ili više njih budu kod jednog pacijenta,
ne treba takvom pacijentu ništa tajno i jedan drugom protiv znanja i volje da narede, ili čak da
dadu nekakav lek koji bi drugom bio nepoznat, već da smotreno raspravljaju o bolesnikovom
stanju..." Ovakav tekst je poželjan i vredan poštovanja i danas u svim sredinama pa i u našoj
zajednici.
Omalovažavanje rada, dijagnoze ili terapijskog postupka, namere daljeg tretmana bolesnika
koje je činio drugi lekar nedopustivo je i teško ogrešenje o lekarsku i medicinsku etiku.
Etička obaveza je svakog lekara da se uzdrži od bilo kakvog komentara o kolegi i njegovom
radu pred bolesnikom. Ukoliko uopšte kaže nešto o svom kolegi, to mogu biti samo reč po-
hvale i uvažavanja. Ovo je sve veoma bitno jer čuva vrednosti lekarske profesije uopšte, ali i
ugled i vrednost lekara pojedinca.
Preotimanje pacijenata od kolege nedozvoljeno je kao krajnje nemoralno koristoljublje.

Ovu premisu treba danas imati u vidu kada se i u našoj zemlji restaurira privatna lekarska
praksa. Svaki lekar treba da se seti Hipokratovog stava: "Lekari koji pregledaju zajedno je -
dnog bolesnika, neće se svađati i neće se podsmevati jedan drugom, je r rasuđivanje jednog
lekara ne treba da izazove zavist drugog lekara, to bi značilo pokazivati prosto slabost..."
Podučavanje kolege moralna je obaveza svakog lekara. Medicinskoetički nije dopušteno

imati tajne metode i lekove i zadržavati ih za sebe. Među lekarima ne sme biti surevnjivosti i
konkurencije je r to ide nauštrb ozdravljenja pacijenta.
Konačno, neophodno da lekar neguje etički stav prema zdravstvenim radnicima sa kojima
radi, medicinskim sestrama i drugima. Nedopustivo je razvijanje familijamosti u odnosu le-
kar - medicinska sestra, naravno, još manje stupanje u intimne odnose sa medicinskom se-
strom, saradnikom na radnom mestu. Konzilijarni lekarski rad je načelo nove savremene
međicinske etike našeg vremena.
Odnos lekar - bolesnik može biti zamenjen i terminom odnos lekar - pacijent, tj. bilo koji
drugi čovek. Čovek, bolestan ili zdrav, izlečen, zalečen ili rekonvalescent, ima uvek i nespo-
mo svoje poreklo, ima uzrastne karakteristike, ima porodicu, ima svoje stavove, ima formiran
duševni i intelektualni život, ima navike, ima lični i socijalni status, ima vrstu posla i zapo-
slenje, ima svoje ambicije ostvarene ili neostvarene, dosadašnje i buduće, ima svoje životne
uspehe i padove, ima svoja razočaranja i svoju nadu. Sve to mora biti uvaženo u odnosu lekar
- pacijent, odnosno lekar - bolesnik. Lekar to mora imati u vidu jer će u protivnom, bolesnik
potražiti drugog lekara ili čak ostvariti kontakt sa nadrilekarom.
Lekar ima etičku dužnost prema pacijentu:

— da unapređuje i štiti njegovo zdravlje,
— da se bori protiv bolesti i njenog smrtnog ishoda,
— da ispoljava profesionalnu odgovomost i savesnost,
— da uloži napor da bi zadobio poverenje pacijenta,
— da pacijenta ni pod kakvim okolnostima ne uvredi ili ne povredi njegova etička,
socijalna, religijska ili neka druga osećanja i uverenja.
Lekar treba da uvažava činjenicu da pacijent na specifičan način zavisi od njega i njegove
prognoze, dijagnoze i načina lečenja. Tako se u odnosu lekar - pacijent mešaju pacijentova
osećanja nade, straha, očekivanja, strepnje i razočarenja od moći lekara i naučne medicine
koju on primenjuje. Ovo su sve opšti principi važni za odnos lekar - bolesnik.
Humanizam i humanistička etika zasnivaju se bitnim delom na ljudskoj dubokoj intrapsi-

hičkoj potrebi komunikacije. Ta komunikacija, ta humanističkoetička potreba čoveka, jeste i
deo specifičnosti odnosa lekar - bolesnik.
Suština odnosa lekar - bolesnik je zajednički cilj i lekara i bolesnika, a sastoji se u želji što
bržeg i trajnog izlečenja. Odnos lekar - bolesnik je i oblik socijalnog sporazumevanja, u čiju
osnovu su podjednako ugrađene emocionalne i intelektualne osobine ličnosti, ne samo paci-
jenta već i lekara. Lekaru je potrebno saznanje da se odnos između njega i bolesnika odvija
na suptilnim, intelektualnim i emocionalnim ralacijama, te neminovno zadire u najskrivenije
intrapsihičko, time i najintimnije u ličnosti pacijenta. Zbog toga je neophodno da lekar u
odnosu sa bolesnikom mora misliti na nastalu relaciju i uvažavati psihodinamske faktore koji
će dovesti do promena u ponašanju, i jednog i drugog. Ova konstatacija samo podupire danas
u lekarskoj profesiji opšteprihvaćenu sentencu: "Nema bolesti postoje samo bolesne osobe."
Lekar u relaciji sa bolesnikom mora računati na činjenicu da ne leči bolest nego bolesnu
osobu (bolest kakvu je naučio iz udžbenika, nikada neće naći u bolesniku). Stoga mora dobro
upoznati istoriju razvoja i života svog bolesnika, upoznati i proceniti njegova unutrašnja
osećanja, ali i znati o spoljnim događajima i uticajima važnim za bolesnika. Upoznavanje

emocionalnog života bolesnika, značajno je za izlečenje često kao i podrobno upoznavanje fi-
zičkih znakova bolesti. Solomon je zapazio: "Lekarevo najvažnije terapijsko sredstvo je
sama njegova ličnost i 011 se njome služi svesno, mudro, dobronamerno, sa punim uvi-
đanjem sopstvenili slabosti i nedostataka." Uspešno uspostavljena relacija lekar - bolesnik u
brojnim stanjima obolevanja je odlučujuća za program lečenja i konačan ishod terapije.
Odnos lekar - bolesnik biće uspešan i dovešće do obostrano željenog cilja - brzog, efikasnog
i kvalitetnog izlečenja ako se uvek ispoštuju načela primum non nocere i primum est
adiuvare. Lekar ne sme zaboraviti u nizu medicinskih procedura i preduzetih medicinskih
intervencija i dijagnostičkih procedura na ličnost svog pacijenta. Nažalost, neretko lekar
današnjeg vremena, kao da ima tendenciju da traži i nađe bolest, a ne vidi bolesnika. Ovakva
alijenacija lekara od pacijenta nije prihvatljiva sa medicinskoetičkih, humanizovanih stavova
i načela. Lekar mora videti bolesnika a ne bolest, shvatiti da se bolesnik u bolničkoj postelji
pred njim oseća najčešće bespomoćno jer je u prilici da lekaru, nepoznatom čoveku, iznosi
svoje tegobe često vezane i za lične, najskrivenije intrapsihičke tajne. Bolesnik je lišen svog
dostojanstva bez odela, lišen je i zvanja i značaja u socio relacijama, te mu treba pružiti
saosećanje, razumevanje, uputiti mu toplu reč i blag pogled. Medicinska etika podrazu-
meva ljubav prema ljudskom biću u licu pacijenta.
Bolesnik, kao i svaki čovek, ima svoje vrline i mane, svoj temperament, specifično svojstveno
znanje i navike, lična opredeljenja, jer čovek nije samo organizam nego i ličnost. Patrijarh
Pavle je 1992. godine obraćajući se lekarima na lekarskoj slavi Sveti vrači rekao: "Čovek ne-
ma samo telo, on ima i dušu, koju u radu sa telom bolesnog čoveka nikada ne smete
zanemariti." Lekar je obavezan kao i drugi zdravstveni radnici da ugađa bolesniku, ali i da
vodi računa da u komunikaciji sa njim ne bude preterano bolećivo popustljiv ili očigledno
drzak. Bolesnici se danas neretko prema lekaru i zdravstvenoj instituciji odnose kao prema
trgovcu i trgovinskoj radnji, zahtevaju prepisivanje određenog leka, merenje pritiska, uput za
određene dijagnostičke preglede. Zahtevaju da im se uradi EKG i sl. Ispuniti bezuslovno ova-
kve zahteve svakako je greška, ali i ogrešenje o medicinsku deontologiju i medicinsku eti-
čnost uopšte.
Prvi intervju je pojam u profesionalnom uspostavljanju odnosa lekar - pacijent i podrazu-

meva njihov prvi razgovor. Prvi susret sa bolesnikom često je od presudnog značaja za
uspešnost celokupnog odnosa lekar - bolesnik. Prvi intervju ima uvek i dijagnostičku i
prognostičku i terapijsku vrednost i zbog toga je izuzetno značajan. U prvom intervjuu i lekar
i bolesnik aktivno učestvuju i obostrano opredeljuju krajnju uspešnost odnosa lekar - pacijent.
Stoga je važno da u tom prvom susretu lekareve reči, postupci, izgled, boja glasa, budu
kontrolisani ali i podvrgnuti profesionalnoj analizi. Svim nabrojanim, odražava se i iskazuje
ljubav prema čoveku, profesionalna ljubav prema bolesniku koga do tada lekar nije po-
znavao. To je specifična ljubav jer iz nje proizilazi samopožrtvovanje lekara, a bez toga nema
uspešne pomoći onome koji pati, dakle bolesnom. Neprikladno je poistovećivati čoveka sa
njegovom bolešću i svoditi ga na broj kreveta u sobi ili na naziv bolesti. Lekar treba uvek da
se bolesniku obraća sa "Vi" i da ga oslovljava punim imenom ("nema lepše muzike na svetu
od izgovaranja ličnog imena"). Lekar u komunikaciji sa bolesnikom treba da učini sve da
zadobije njegovu psihološku naklonost.
Lekar u razgovoru sa bolesnikom ili dok obavlja pregled, ne sme nikad da ostavi utisak da
mu se negde žuri, da je nervozan, da je ljut, ili indiferentan prema pacijentu. Lekar je dužan
da sebe stavi u položaj bolesnika i razgovor sa njim započne pitanjima o osnovnim razlozima
zbog kojih je došao da traži lekarsku i medicinsku pomoć. Bolesnika treba ohrabriti da
iskreno i potpuno predoči svoje tegobe, onako kako njemu to najviše odgovara, a dužnost le-
kara je da pažljivo sluša i ne ometa bolesnikovo izlaganje. Lekar konverzaciju sa pacijentom
treba oprezno da usmerava, ali da pacijent ne stekne utisak da ga ovaj ispituje, već da samo
iskazuje razumevanje za njegove tegobe i humano interesovanje. Pacijentu treba pružiti
jednostavna objašnjenja, podršku i povremenu pohvalu da bi se pridobilo njegovo poverenje
a i smanjila anksioznost ukoliko postoji. Lekar treba da izbegava upotrebu stručnih termina i
da se služi svakodnevnim jezikom, a pacijenta da prihvati blagonaklono sa svim njegovim
moralnim i etičkim stavovima, pa makar bili i neispravni. Lekar je obavezan da izbegne pre-
kore, naređivanje, moralisanje, jer treba da napravi atmosferu u kojoj je autoritativan, ali ne
preterano nametnuto, a još manje zastrašujuće.
Neophodno je da se pri prvom intervjuu sa pacijentom bude nasamo, da atmosfera obezbe-

đuje diskretnost i poverenje a lekar da ostavlja utisak strpljivog čoveka punog razumevanja
za bolesnikove probleme. Lekar ne sme pokazati da je odsutan, zaokupljen nečim drugim, ne
sme razgovarati telefonom, ne sme pokazati da mu nedostaje vremena. Konačno, lekar treba
da posmatra i procenjuje bolesnika, ne samo njegovo narušeno fizičko zdravlje već i njegovu
mentalnu ukupnost, ali istovremeno i da posmatra, odmerava i koriguje sopstvene postupke
tokom prvog susreta sa bolesnikom.
Odnos lekar - bolesnik odvija se na principima verbalne i neverbalne komunikacije. Verbalna

komunikacija je uobičajeni kontakt među ljudima, odnosno iskazivanje osećanja, poteškoća
rečima specifičnim za svakog pojedinca. Dobra komunikacija na nivou medicinskog intervjua
od strane lekara, više je umetnost nego nauka, više veština koja se učenjem i praksom
usavršava, nego dijalog koji se odvija između dve osobe. Verbalna konnmikacija se može
definisati kao komunikacija putem razuma, što znači da se iz razumskog dela jedne ličnosti
upučuje poruka razumu druge ličnosti. Vrednost verbalne komunikacije lekar - bolesnik
povećava se ukoliko lekar primenjuje pripremljenu listu pitanja, što mu daje osećanje sigu-
mosti u odnosu sa bolesnikom. Danas svaka medicinska disciplina ima tzv. specifičnu listu
pitanja koju treba da koristi lekar te specijalnosti da bi efikasnije, sigumije i stručnije
ostvario dijagnostiku i lečenje svog pacijenta.
Sam govor po sebi nikada nije dovoljan da izrazi ono što čovek želi reći, te se ljudi služe i
drugim, neverbalnim sredstvima komunikacije. Naglašavaju se posebno reči ili pojedini gla-
sovi u rečima, prave se određene i nameme pauze u govoru koje imaju posebnu i specifičnu
poruku sagovomiku o sebi, menja se ritam govora itd. Cesto se u neverbalnoj komunikaciji
koriste mimika, pokreti rukama, dodir rukom, pogled, zauzimanje rastojanja prema sagovo-
miku. Znači, neverbalna komunikacija podrazumeva i držanje tela, način odevanja, ton i boju
glasa, potvrdno ili odrečno klimanje glavom, podizanje obrva itd. Nabrojani znaci u neverba-
lnoj komunikaciju su izuzetno važni i najčešće otkrivaju, o sagovomiku, više nego same reči,
a uz to i daju tačniji smisao rečima.
Emocionalna komunikacija je takođe neverbalna komunikacija i po pravilu je jasnija, potpu-

nija i iskrenija nego verbalna.
Govor tela je teško prikriti je r iza njega stoji autonomni vegetativni nervni sistem nepodređen
svesnoj volji čoveka.
Konstruktivna komunikacija je svaka ona usklađena verbalna i neverbalna komunikacija

ukoliko je jezgrovita, jasna, pozitvna, realna, obzima prema partneru, prijemčiva za različi-
tost mišljenja, otvorena, poštena, taktična i iskrena. Konstruktivna komunikacija podrazu-
meva da se sagovomik i sluša, a ne samo da se drugome nameće svoj stav. Podrazumeva
izbegavanje prigovaranja, izbegavanje povišenog tona, izbegavanje ismejavanja i duhovitosti
na tuđ račun, odnosno na račun sagovomika. To je komunikacija u kojoj se pokazuju ljuba-
znost u ophođenju, eufemističko izražavanje i suzdržavanje od ispoljavanja agresije. Kon-
struktivna komunikacija smatra naročito važnim neverbalno komuniciranje.
Medicinskoetička načela odnosa Iekar - pacijent mogla bi se nabrojati na sledeći način:
1. Primum non nocere - svaka aktivnost lekara mora biti usmerena na korist bolesnika, a
nikada na njegovu štetu;
2. Lekar kao i svaki zdravstveni radnik, treba da obavlja profesiju sa osećanjem duboke
odgovomosti, pažljivo i savesno, poštujući život, zdravlje i lično dostojantvo pacijenta;
3. Kvalitet pružene pomoći bolesniku ne sme zavisiti od rase, narodnosti, boje kože, dru-
štvenog statusa, materijalnog stanja, religioznih osećenja i političke pripadnosti bolesnika,
niti lekar sme imati posebnih simpatija ili antipatija prema bolesnome;
4. Lekar, kao i svaki zdravstveni radnik, obavezan je da pruži prvu pomoć svakom licu
kome je ona potrebna, a posebno ako je u pitanju neposredna životna opasnost, bez obzira
na to da li je pozvan ili ne;
5. Lekar nikada ne sme u obavljanju profesije povrediti dostojanstvo i ličnost bolesnika;
6. Lekaru nije dozvoljeno da iz znatiželje uzima podatke od bolesnika o intimnim detaljima

njegovog života;
7. Lekar je obavezan da čuva lekarsku tajnu, odnosno tajnost svih dobijenih podataka nakon
pregleda. Razrešenje obaveze čuvanja tajne moguće je samo kada je saznanje lekara o
bolesniku ili bolesti u sukobu sa zdravstvenim interesima neke druge osobe i u posebnim
slučajevima sudskih postupaka;
8. Lekar i drugi zdravstveni radnici moraju poštovati pravilo da bolesnika o njegovom stanju
i prognozi bolesti prikladno i detaljno upoznaju. Kada je u pitanju infaustno stanje bolesti,
lekar je obavezan da istinu pred bolesnikom sakrije ili mu je saopšti na dvosmislen način.
9. Lekar je obavezan da nikada ne započne terapiju a da nije pregledao bolesnika i dijagno-

stikovao bolesno stanje ili stanje povrede;
10. Lekar je obavezan da po svom znanju i savesti izabere najkvalitetniji način lečenja nakon
kauzalno postavljene dijagnoze, ali mora voditi računa o naučnim saznanjima i indivi-
dualnim osobinama samog bolesnika. Obaveza je lekara da poštuje pravilo u propisivanju
terapije da rizik od terapijskih procedura bude u skladu sa rizikom od bolesti po pacijenta.
11. Lekar mora od pacijenta obezbediti saglasnost za sprovođenje dijagnostičkih i terapijskih

postupaka. Ona ne mora uvek biti izričita i pismena, ali mora biti vidljiva iz samih bole-
Mi l u t in M . N e n a d o v i ć
snikovih postupaka. Ako bolesnik nije sposoban da shvati značaj dijagnostičkih i terapij-
skih procedura, saglasnost se dobija od staraoca ili bliskog člana porodice. Prisilni pregle-
di i prisilno lečenje mogu se sprovoditi samo u posebnim situacijama zarazne bolesti ili
kada je to širi društveni interes;
12. Lekar ne sme napustiti započeto lečenje, posebno ako time ugrožava zdravlje ili život
svog pacijenta. Lekar ne sme izigrati poverenje svog pacijenta ni u slučajevima opšte
opasnosti;
13. Lekar je obavezan da se savesno i kritično odnosi prema svom znanju i u slučaju da za-
ključi da njegova stručnost nije dovoljna za najadekvatnije lečenje bolesnika, obavezan je
da pribavi konsultativno ili konzilijamo mišljenje drugih kolega, ili bolesnika uputi na
dalje lečenje kompetentnijem kolegi ili u kompetentniju zdravstvenu instituciju.
14. Lekar je obavezan da u svakom pojedinačnom slučaju negovanje i lečenje bolesnika spro-
vodi marljivo i savesno izborom metoda i sredstava lečenja, ali i najadekvatnijim nači-
nom i primenom tih terapijskih sredstava i metoda u svakom pojedinačnom slučaju;
15. Lekar mora imati uvek jasan stav i određen stav u delikatnim situacijama bolesti, što je
konačno i regulisano kodeksima medicinske etike, a pre svega u odnosu na eutanaziju,
artificijelni abortus, upotrebu droga u terapiji. Nikada ne sme učestvovati u izvršenju
smrtne kazne. Eksperimentisanje na ljudima je u suprotnosti sa etičkim načelima, te da bi
neki eksperiment na čoveku bio doveden u kontekst etičke opravdanosti. Treba da ispu-
njava uslove naučne opravdanosti, da mu prethode eksperimenti na životinjama i da je
obezbeđena pismena saglasnost bolesnika, a da eksperiment teče uvek pod stručnom
kontrolom.
16. Etičnost lekara u odnosu lekar - pacijent podrazumeva, da će lekar ukoliko je to potrebno
radi uspešnog ostvarivanja glavnog cilja, izlečenja, u verbalnom kontaktu koristiti i eufe-
mizme.
Eufemizam je specijalan način verbalnog izražavanja, odnosno iskazivanja i saopštavanja reči

biranih da umanje odjek i dejstvo onoga što lekar namerava da kaže pacijentu i time izbegne
ili ublaži intenzivnu emocionalnu reakciju samog bolesnika.
Eufemizme lekar treba da koristi i u komentarima na bolesnikovo izvršenje emocionalno

ružnih i veoma investiranih intrapsihičkih doživljavanja. I lekari i psihoterapeuti mogu da
procene kad je uputno koristiti eufemizme. Lekar koristi svoje profesionalno iskustvo i pri-
begava eufemističkom izražavanju kada se obraća bolesniku ili komentariše njegove stavove,
bilo prema bolesti, bilo prema njegovim intrapsihičkim doživljajima. Lekar koristi eufe-
mizirane argumente, suprotstavljajući ih bolesnikovom iskazu u prvom intervjuu sa njim.
Lekar treba da koristi eufemizam ukoliko proceni da će njegove reči izazvati kod bolesnika
neprihvatanje ili čak agresiju. Nije retka situacija da bolesnik ispolji agresivnost, u prvom
redu verbalnu ka svom lekaru. Lekar je u takvoj situaciji, sa aspekta etičnosti vršenja lekarske
struke, obavezan da kontroliše svoju posledično uzvratnu agresivnost ka bolesniku, a to se ne
retko, veoma efikasno postiže eufemizmima. Eufemizam ima ulogu da smanji ja z između
stavova lekara i mišljenja pacijenta.
17.1. Transfer
Transfer - prenos je u psihoterapijskoj terminologiji, prenošenje nezrelih stavova i osećanja

koje je bolesnik doživljavao najčešće u ranom detinjstvu sa majkom, ocem ili drugim auto-
ritetima, na lekara. Tokom dugotrajne komunikacije lekara i bolesnika uspostavlja se speci-
fični odnos koji se psiho-analitičkim jezikom naziva transfema situacija.
Transferna situacija je celokupna atmosfera koja se stvara u kontaktu pacijenta i lekara. To

je po suštini emocionalna interakcija. Kroz međusobne susrete lekara i bolesnika dolazi do
strujanja emocija i nesvesnih recipročnih uticaja njihovih ličnosti jedne na drugu. Lekar je u
prednosti, jer ima iskustvo da se uvek nešto ponavlja u odnosu lekar - pacijent i to od situa-
cija iz roditeljskog doma, iz škole, iz sopstvene porodice, iz radne sredine, iz socio-okruženja
itd. Lekar je i u prednosti kao etički zdrava i profesionalno obrazovana ličnost da u stavu
prema bolesniku uvek svesno usmerava svoje akcije, i potisne sve pulzije iz svog podsve-
snog.
Transfema situacija obuhvata i uticaje iz okoline bolesnika, od članova njegove porodice,

prijatelja, rodaka, kolega i drugih. Udeo uticaja nabrojanih ličnosti je različit, ali evidentan i
po pravilu doprinosi zauzimanju bolesnikovih stavova u odnosu na lekara.
Bolesnik može ostvariti pozitivan i negativan transfer. Ostvarenje pozitivnog transfera po-
drazumeva da su emocije pacijenta prema lekaru tople, prisne i prijatne, a ostvareni negativan
transfer u osnovi podrazumeva prenos od, bolesnika na lekara neprijatnih emocija i doživlja-
vanja, recimo, mržnje, ogorčenosti, sumnjičavosti, podozrenja, zavisti itd. Često je neopho-
dno izuzetno veliko razumevanje i strpljenje lekara tokom transfera. Transfer obavezuje le-
kara na uzdržavanje od reagovanja nestrpljenjem ili iskazivanjem ljubavi sve do razrešenja
transfera, dok bolesnik ne stekne poverenje u lekara.
17.2. Kontratransfer
Kontratransfer je termin koji se upotrebljava za označavanje specifične reakcije lekara -

terapeuta na ličnost pacijenta iz njegovih podsvesnih emocija kao da je bolesnik ličnost iz
lekarovog intimnog, ličnog života.
Termin pozitivan kontratransfer označava da je lekar sa bolesnikom uspostavio komunikaciju

empatije, što je potrebna osnova na putu ka glavnom cilju - izlečenju.
Negativan kontratransfer je situacija kada bolesnik onespokoji lekara, jer ga je podsetio na

nešto neugodno iz njegovog intrapsihičkog, na nešto neprijatno ili na neku ličnost iz njegove
okoline sa kojom on nema dobar odnos. Nastanak negativnog kontratransfera je dokaz da je
lekar nezrela ličnost ili ličnost sa nerazrešenim intrapsihičkim ličnim konfliktima.
Konačno, sve negativne i pozitivne emocije bolesnika ispoljene u odnosu sa lekarom tokom
tretmana i lečenja nisu manifestacija transfera, tako i sve emocije koje lekar ima u odnosu na
pacijenta nisu uvek kontratransfeme. Ipak, lekar je taj koji treba da uoči nastanak navedenih
emocija i njihov negativan uticaj na uspešan razvoj odnosa lekar - pacijent, te mora preduzeti
analizu, često i samoanalizu, da bi razrešio nepovoljnu situaciju. Ova veština lekara je dokaz
njegovih pozitivnih moralnih osobina i vrlina i profesionalne zrelosti.
17.3. Empatija
Empatija ili uživljavanje podrazumeva identifikaciju preko imitacije.
Lekar sa ispravnim etičkim stavom uvek nastoji da razvije empatiju prema svima, bez obzira
na subjektivno doživljavanje nekog bolesnika. Poznato je da su nam neke osobe apriori
simpatične u većoj meri od drugih, prema nekima smo ravnodušni, dok nam neke izazivaju
antipatiju. Da se ličnost drugog može lakše razumeti preko osećanja nego racionalno staro je
shvatanje. Frojd je empatiju smatrao derivacijom mehanizma identifikacije.
Empatija je po suštini sposobnost individue da emocijama razume drugog čoveka, naročito

pomoću neverbalne komunikacije. Delimično je to i nesvestan emocionalni proces identifi-
kacije posmatrača sa objektom, odnosno sposobnost unošenja sebe u mišljenje, osećanja i
delatnost druge osobe, ili generalna sposobnost doživljavanja osećanja druge osobe. Empatija
ne podrazumeva ni preteranu simpatiju, niti antipatiju, ali ni ravnodušnost. Za lekarsku pra-
ksu to je blagonaklon stav prema bolesniku, preporučljiv radi ostvarenja uživljavanja u men-
talno stanje bolesnika. Stoga lekaru nije dopustivo da bolesnika gleda u bilo kojoj situaciji sa
visine, niti sme sebe u odnosu na bolesnika doživljavati drugačijim ili boljim. Lekaru nije
dopušteno da učini bilo šta, pa makar i gest, što bi ponizilo bolesnika.
Empatija zavisi od veštine komunikacije, pre svega neverbalne, ali je bitna i ona verbalna,
zbog toga je aktuelna Behterevljeva sentenca: "Ako se bolesnik posle razgovora sa lekarom
ne oseća bolje, onda to nije lekar." Arapska poslovica kaže: "Rana nanesena nožem, zalečiće
se, a rana nanešena jezikom ne."
Dejstvo reči na drugog čoveka je nemerljivo, u praksi lekara vrlo često iskustveno u odnosu
na bolesnika. Smatra se da je još Hipokrat rekao: "Ako od nekoliko lekara jedan leči travama,
drugi nožem, a treći rečima, onda se pre svih obrati onom koji leči rečima." Cinjenica je da u
našem vremenu ova poruka treba da bude što češće ponavljana, ne samo studentima tokom
obrazovanja za lekarski poziv već i lekarima u praksi. Lekar mora, da prihvati aksiomatsku
istinu da nije najčešće važno šta se govori, nego kako se govori, važna je reč, boja glasa itd.
Monoton glas odbija pacijente isto kao i povišen. U boji glasa se prepoznaju lepota duše ili
grubost ljudskih osećanja. Iskusni lekari znaju da bolesnik više reaguje na boju njihovog
glasa nego što razumeju smisao njihovih reči.
Medicinska etika obavezuje lekara da ne upotrebljava u govoru verba nociva, jer prikazivati
stanje težim nego što jeste, u stvari, zastrašuje bolesnika i udaljuje ga od brzog izlečenja.
Nažalost, činjenica je da brojni lekari, kao i drugi zdravstveni radnici, imaju sklonost da pri-
kazuju oboljenja težim i opasnijim nego što jesu, da bi nakon izlečenja u većoj meri grati-
fikovali svoju terapeutsku vrednost. Da je to istina dokaz je u vrlo čestim izjavama ljudi da
mu je taj i taj lekar saopštio kako mu je u ranijem stanju njegove bolesti, ili nekog njegovog
bližnjeg, spasao život, iako bolest o kojoj je reč nije mogla po svojoj prirodi ni jednog mo-
menta ugroziti život bolesnika.
18. KOMUNIKACIJA
Naročito je važan deontološki aspekt komunikacije lekara prema nemedicinskom osoblju u

zdravstvenoj instituciji. Posebno u zdravstvenoj instituciji u državnom vlasništvu, a posebno
u privatnoj zdravstvenoj instituciji. Deontološki aspekt te komunikacije podrazumeva i za-
htev od lekara da se pridržava etičkih normi u odnosu na majstore, spremačice, servirke,
administrativno osoblje i drugo nemedicinsko osoblje u zdravstvenoj ustanovi. Osnova te ko-
munikacije je nefavorizovanje profesije lekara i zdravstvenih radnika.
Neophodno je da svaki lekar vešto umeri svoj stav u komunikaciji sa radnicima zdravstvenog
i nezdravstvenog profila,je r sve je pitanje mere i liarm onije, zapisao je još Platon.
Nastajanjem i razvojem medicine kao posebne društvene delatnosti nastajala je i lekarska

etika. Ustanovljavane su istovremeno pravne norme kojima se preciziralo ponašanje lekara i
lekarske profesije. Na početku su te norme imale uopšteni karakter, usklađene su bile sa obi-
čajima društvene zajednice i određivale su status i okvire ponašanja iscelitelja, odnosno
lekara još u preistoriji. Sa nastankom prvobitnog klasnog društva (rodovske zajednice), morala
se pojaviti kao društveno - istorijska neophodnost i lekarska etika, jer se u okviru humane
medicinske delatnosti morao urediti neravnopravan položaj bolesnika u nastalom klasnom
društvu.
Profilisanje poželjne ličnosti lekara nije moguće samo tokom školovanja i vršenja prakse.
Potrebna je i prethodna kvalitetna osnovna struktura ličnosti budućeg lekara.
Ličnost lekara je kompozicija osnovne strukture ličnosti i tokom edukacije i praktičnog rada
usvojenih medicinskoetičkih i medicinskodeontoloških normi. Bitnost ličnosti budućeg lekara
isticana je i pre više milenijuma. Brojni su primeri iz stare Induske civilizacije i medicine. Pri-
mer: "Covek koji hoće da se bavi sa uspehom lekarskim poslom treba da je zdrav, čist, trpeljiv,
da nosi kratku bradu, treba da ima saosećajno srce, mirnu narav, pravedan karakter, da
stalno teži z.a činjenjem dobrih dela i da se odlikuje najvećon umerenošću i čednošću". Slične
kvalitete su nabrajali još davno Seneka i Largus kao uslove da mladom čoveku bude dozvo-
ljeno da izučava medicinu i lekarsku veštinu. Danas se na kvalifikacionom rangiranju za
upis medicinskih studija nažalost kvaliteti strukture ličnosti kandidata zanemaruju.
18.1. Pojam, vrste i strategija komunikacije
Komunikacija nije samo jednostavno prenošenje informacije. Komunikacija je uvek intera-

kcija.
Važna veština u galeriji medicinskih veština XXI veka je sposobnost uspostavljanja dobre
komunikacije.
Jedna od važnih veština u čitavoj galeriji ljudskih veština je sposobnost uspostavljanja dobrih
komunikacija. Savremeni svet je sve više upućen da ostvaruje uspešnu komunikaciju ne samo
interpersonalnu, odnosno ne samo prema licima.
Poslovna komunikacija je postala središnja briga u svim institucijama i poslovnim organi-

zacijama, dakle i bolnicama. Kontradiktomo u aktuelnom vremenu je pojave smanjene među-
ljudske komunikacije, te je porasla potreba za stručnom pomoći u savladavanju veštine ko-
munikacije kao bitne socijalne veštine koja se inače stiče tokom života. Stiče se u porodici,
tokom školovanja, tokom sporta, tokom druženja i svakako tokom obavljanja svakodnevnog
posla. Značaj komunikacije nije specifičnost aktuelne nam civilizacije već je poznata teko-
vina veštine i čoveka preistorije. To potvrđuju sačuvani zapisi starih misika brojnih religija
od Zen budista, Surfija u Islamu, do Rabina sa Talmudom koji uglavnom postavljaju pitanje
kao zagonetku: "Da li postoji zvuk u šumi ako drvo padne a nema nikog blizu da to čuje?"
Danas znamo pouzdan odgovor na zagonetku. NE. Postoje zvučni talasi,ukoliko niko ne pri-
mi čulom zvučni talas, zvuk ne postoji. O komunikaciji treba govoriti i kada dođe do delo-
vanja nekog predmeta ili pojave na drugi predmet i pojavu oko nekog sredstva koje služi kao
posrednik.
Zvuk se stvara samo onda kada zvučni talas neko opaža čulom sluha. Komunikacija nije sa-
mo jednostavno prenošenje informacija. Komunikacija je uvek interakcija.
Sama interakcija je odnos između dve ili više jediniki pri kojem jedna jedinka utiče na pona-
šanje druge. O komunikaciji treba govoriti kada dođe do delovanja nekog predmeta ili pojave
na drugi predmet i pojavu preko nekog sredstva koje služi kao posrednik.
Savremena komunikologija XXI veka obiluje neverovatnim terminološkim šarenilom, posle-

dicom nacionalne lingvistike i lingvističke tradicije. Terminološko šarenilo s druge strane
uslovljeno je i činjenicom da se još ne zna kakve je prirode komunikološka jedinica kojom se
različiti naučnici bave. Ta jedinica nije statična, jednostavna, već se svaki put stvara kad neko
upotrebljava svoj prirodni jezik. Upotreba jezika se ne može zamisliti van velike jedinice koja
se naziva kulturom. Rečenica može biti gramatički netačna, međutim može imati vrlo snažnu
komunikativnu funkciju. Osnoni pojmovi komunikologije su:
1. Informacija. Pod informacijom se u komunikologiji podrazumeva saopštenje o pose-

bnom događaju u nekom sistemu. Predstavlja šaopštenje o razlici u odnosu na prethnodno
stanje stvari. Ogromni uticaj na današnju komunikologiju je imala kibemetika. Govor u
sebi nosi više apstraktnih jedinica i pravila, s tim što je moguće tonom ili puntuakcijom
omogućiti emotivnom, vrednosnom, estetskom i duboko individualnom da dođe do
izražaja, iako samo veoma ograničeni kulturom u kojoj osoba živi i komunicira.
2. Komunikacijski stimulus i komunikacijska reakcija. Za razliku od informacija komu-

nikacijski stimulus i komunikacijska reakcija bi predstavljali viši oblik komunikacijske
analize. Znači, na ovom nivou se bavimo emitovanjem i primanjem postojeće komunika-
cijske celine. Tu govorimo o prenošenju informacija sa jednog mesta na drugo iz jednog
centra ka drugom. Za ovakav oblik analize komunikacije još uvek ne moramo da uklju-
čimo živa bića. Možemo da govorimo o zemljotresu kao komunikacijskom izvoru i o
mašini koja registruje taj zemljotres nekom drugom mestu kao i o primaocu informacije.
Uglavnom je ovakva komunikacija jednostavna i jednosmema. Naravno, ovakav oblik
komunikacije može da se dogodi i u živim sistemima ali mislimo da je to vrlo jednosta-
van oblik prijema, primanja i emitovanja informacija.
3. Poruka. Analizirajući poruku mnogobrojne komunikološke škole i predstavnici komuni-

kologije zauzimaju suprotan stav.
Poruka je izuzetno popularan ali različito koristan termin. Nije slučajno što se u brojnim ra-
dovima hotimično ili ne, komunikacija gotovo redovno zamišlja u skladu sa predstavama
koje imamo o govomom, kulturološki fiksiranom nizu i pravilima o pravljenjima tog niza.
Definicije poruke u komunikologiji su često kontradiktome.
Poruka ne može da ima jasnu gramatičku ali poseduje svuju komunikativnu funkciju,
tj. moguće je da je jedna funkcija poruke negativna a da je druga funkcija poruke pozi-
tivna. Poruka je jedinica koja nastaje tek u procesu komuniciranja. Poruka nije fiksirana jedi-
nica već je proces koji nastaje kad se upotrebljava neki od ljudskih jezika, bilo verbalni ili ne-
verbalni. Upotreba jezika u poruci u velikoj meri zavisi od kulture u kojoj je čovek odrastao.
4. Interakcija i transakcija. Naučni pristup komunikaciji se odigrava na nekoliko nivoa

kompleksnosti.
Bem je smatrao da transakcija osnovna jedinica komunikacije. Ona može imati više nivoa,
socijalni, psihološki i egzistencijalni. Može biti komplementama i ukrštena, može biti dire-
ktna i indirektna.
Komunikatori imaju jedan na drugog uticaj. Da bi smo to shvatili moramo obratiti pažnju na
kontekst u kome se komunikacija odigrava. Svesno ili ne, eksplicitno ili ne, taj kontekst mo-
žemo analizirati preko naziva koje ljudi daju specifičnoj socijalnoj situaciji. Socijalna
situacija je dobila naziv čim je došlo do razmene komunikacije. Ta razmena počinje u tre-
nutku kad jedna individua na neki način reaguje na perticipiranu stimulaciju provocirana po-
rukom koju je neko poslao, a zatim svojim komentarom te poruke, daje mogućnost onome ko
je poslao poruku da se slože oko toga kako će poruka biti shvaćena.
5. Komunikacijski sklopovi. U zavisnosti od toga koji mali segment komunikacijskog uni-

verzuma izaberu, naučnici su se trudili da ne upadnu u zamku koja će izrasti iz njihovih
ličnih predrasuda, zabluda, i u krajnjoj liniji ličnosti karaktera, kao i profesionalnih de-
formacija.
Određena socijalna situacija će dobiti ime, eksplicitno ili implicitno, pojaviće se pravila koja
funkcionišu u datom komunikacijskom sistemu i promeniće se uloge koje će ljudi u određe-
noj komunikaciji odigrati. Primetićemo kako se komunikacijski sklopovi po tim pravilima

ponavljaju.
Komunikacija čiji je cilj da podelimo ili prenesemo informaciju da bismo shvatili mišljenje
drugog čoveka, pomaže da razumemo sami sebe.
6. Transakcione igre. Erik Bem pružio je veliki doprinos analizi komunikacija uvodeći po-
jam analize igre. Igra je jedan od načina da se struktuiše vreme, a predstavlja seriju
skrivenih transakcija, repetitivnih po prirodi, koja vodi ka tačno definisanoj psihološkoj
dobiti i određenom, predvidljivom ishodu.
7. Komunikacijski sistemi. Veći i kompleksniji komunikacijski sistemi su obično asime-

trični i u žargonu ih zovemo društvena koreografija. Tok poruka ili ide iz centra i dolazi
ka periferiji tako da osoba ne može da povratno koriguje informaciju, ili jedna komunicira
sa mnogo osoba. Na primer: Političar koji se obraća naciji, radi se o jednosm emoj komu-
nikaciji. Slušaoci nemaju mogućnost ni sposobnost ni da mu odgovore niti da ga koriguju.
8. Komunikacijski metasistemi. Makro nivo analize komunikacija uključuje, sem ljudskih

i ostale žive i nežive komunikacijske sisteme. Od prirodne, biloške dimenzije, cele naše
planete, preko kosmičke, našeg Kosmosa sa jedne strane do veštačkih tehnoloških sistema
sa druge strane. Ovaj nivo analize prevazilazi okvire ovog nastavnog predmeta.
18.2. Neverbalna komunikacija
Izučavanja neverbalne komunikacije su novijeg datuma poređeno sa izučavanjem verbalne

komunikacije. Postoje brojne podele neverbalne komunikacije koje pokušavaju da naprave
razliku šta pripada verbalnom, a šta neverbalnom obliku komunikacije. Covek se oduvek
ponosio sposobnošću da govori. Ističe se da je jezik jedna od većih čovekovih dostignuća i
obeležja koji ga odvaja i definiše u odnosu na ostali biosvet. Pomoću jezika i unutar okvira
koje nameću reči učimo kako da mislimo, osećamo i sudimo, a dosledno tome se i ponašamo.
Kad komuniciramo jedni sa drugima mi nikako ne reagujemo samo na reči koje čujemo, mi
uvek slušamo između redova ili hvatamo "trećim uhom". Potrebno je posmatrati ne samo
socioistorijske već i individualne i biosinkrazije načina komuniciranja. Kroz način na koji
čovek govori nužno se izražavaju centralne crte njegove ličnosti te je moguće govoriti o
lingvističkom stilu čoveka, a to se uklapa u onu poslovicu: "Govori, da bi na osnovu načina
na koji govoriš, mogao da sudim o tebi".
Gestovi su bili samo jedna zamena za reči iako oni mogu preciznije da saopšte sadržaj misli i
osećanja. U ozbiljno izučavanje komunikacije uveden je telsni dodir, pokreti nogama ili kori-
šćenje mirisa koje ljudi namemo ili nenamemo emituju dok razgovaraju.
Metalingvistička komunikacija - koja je iznad reči podrazumeva onu vrstu komunikacije koja
je u hijerarhijskoj organizaciji komunikacije na logički višem nivou od onog što je izrečeno.
Pretpostavimo da ljudska komunikacija ima svoju određenu hijerarhijsku organizaciju.
Izučavanje "kinezičke komunikacije" i obraćanje pažnje na različite tipove mišića (njihovu

napetost ili opuštenost), obraćanje pažnje na telesno dodirivanje, na rukovanje, tapšenje po
ramenima, milovanje ili gurkanje, koji spolju mogu da izgledaju na jedan način, a u suštini
su, tokom komunikacije shvaćeni drugačije, zatim shvatanje da je potrebno koristiti čulo
mirisa, koje ljudi namemo ili nenamemo zapostavljaju u komunikaciji, u suštini otvaraju
vrata današnjim modemim komunikološkim izučavanjima neverbalne komunikacije neza-
visne od reči.
Izučavanje fizičke blizine, prostomog rasporeda i teritorijalnog ponašanja, stila odevanja,

doterivanja, korišćenja ritma itd., su skroz otvorila vrata razumevanja komunikacije. Treba
istaći da je važnost neverbalnoj komunikaciji došlo iz oblasti etimologije, antropologije i
biologije više nego što su tome doprineli lingvisti i psholozi koji su smatrali da je reč sušti-
nski oblik komuniciranja.
Neverbalna komunikacija po suštini predstavlja univerzalni oblik ljudskog govora. Ona nara-
vno jeste, razvija se i menja pod uticajem kulture, grupne pripadnosti, socijalne situacije i
profila ličnosti.
Neverbalnu komunikaciji možemo relativno nezavisno izučavati u odnosu na sadržaj, na

dimenzije i aspekte kojima se komunicira.
Sadržaj neverbalne komunikacije možemo reći da izražava skoro sve o čemu ljudi pričaju.
Izražava otvorene i skrivene emocije, može da sopštava i manifestuje neki bitan životni stav,
pa sve do bazičnih postavki filozofije. Može da nam pruži vrlo važne informacije o nečijem
karakteru ali i njegovoj psihopatalogiji. Znači neverbalna komunikacija predstavlja vrlo
važan izvor različitih informacija o ličnosti onoga koji komunicira.
1 8 .2 .1 . D im e n z ije n e v e r b a ln e k o m u n ik a c ije
Neverbalno ponašanje ima više dimenzija, prva i osnovna je dubina. Neverbalna komunika-
cija može da nam izrazi nešto vrlo površno i lažno. Neverbalna ekspresija ne sme uvek da
bude shvaćena kao duboka i autentična. Ona može biti površna, pasivna, perifema, objektivi-
zirana i mimikrijska. Znači neverbalno može da izrazi nečiji ego, nešto stečeno, očevidno,
dostupno, uslovno, reverzibilno, nešto što je pitanje perspektive, trenutnog raspoloženja, uku-
sa i motiva osobe koja se izražava.
Druga bitna dimenzija neverbalne komunikacije je pitanje subjektivnosti i objektivnosti izra-

za. To je jedno od velikih pitanja današnje komunikologije.
Treća dimenzija neverbalne komunikacije je pasivnost ili aktivnost. Postoje ljudi koji su vrlo
vešti, vrlo spontani, aktivni sa svojim licem, rukama, nogama, telom. Isto tako postoje ljudi
koji su veoma trapavi, koji doživljavaju da su zarobljeni u svom telu i koji se vrlo pasivno
ponašaju u neverbalnoj ekspresiji.
Četvrta dimenzija neverbalne komunikacije je kontinuitet i diskontinuitet komunikacije u vre-

menu, prostoru i u određenim situacijama. Najčešće se govori o doslednosti u sledu nečijeg
izražajnog ponašanja.
Sesta dimenzija neverbalne komunikacije je autentičnost i neautentičnost u komunikaciji

individue. Može se govoriti o stepenu u kom je jedan neverbalni akt autentičan ili ne. Telesni
izraz isto kao i reč može da predstavlja dobro uvežbanu manipulativnu igru. Može da bude
posredan, može da zadrži određenu psihičku distancu, može da laže i mož da zavarava isto
kao i reč. Mnogi autori su naročito iz rajhijanskih i humanističkih škola smatrali da je huma-
nistički izraz uglavnom slobodan, da predstavlja autentične prirode, stila i jedino slobodno
funkcionisanje organizma.
Sedma dimenzija neverbalne komunikacije se tiče originalnosti, jedinistvenosti, kreativnosti

neverbalnog ponašanja. Jedan pesnik piše da se svi rađamo kao originali i umiremo kao ko-
pije. Ovaj stav nas dovodi do jednog od problema izražajnosti neverbalne komunikacije
odnosno jedinstvenosti i originalnosti u društvu, adaptacije o profesionalnog preživljavanja u
tom istom društvu. Treba individualno biti originalan i biti svoj, ali na društveno prihvatljiv
način.
1 8 .2 .2 A s p e k ti n e v e r b a ln e k o m u n ik a c ije
1. Vokalna ekspresija. Primer: melodika (visina glasa), dinamika (jačina glasa), ritmika (ri-
tmičnost signala), agogika (metrika, korišćenje pauza, uzdisanja, pevanja i svega što je
ljudski glas u stanju do proizvede), predstavljaju snažan aspekt neverbalne komunikacije.
Nečiji glas vas miluje dok imate utisak da neki na vas reže, za neke vam se čini da cvile, a
za druge da gorko kukaju iako nisu izustili ni jednu reč te vrste. Zevanje, kašljanje,
smejanje, štucanje, plač, vrisak, uzdisanje, jauk, predstavljaju moćne poruke.
2. Facijalna ekspresija po mnogim istrživačima najvažniji aspekt neverbalne komunikacije

je izraz lica. Olport smatra da je to centar doživljaja sebe, a Dirdistel je izdvojio 250.000
različitih ljudskih izraza. Specifičan sklop facijalne izražajnosti daje individualni pečat
svakom čoveku.
Nova istraživanja su vršena sa očima. Oči su snažno sredsto izraza u komunikaciji. One su
često u fokusu interesovanja, pod svakodnevnim okolnostima, nesvesne i delimično svesne
svojih i tuđih pogleda. Transakcioni analiza smatra da se količinom treptanja može odrediti iz
kog Ego stanja neko komunicira. Na telo orijentisana psihologija na osnovu tenzije grčenja
oko očiju razlikuje prazne oči očajne osobe, pozivajuće oči zavisne osobe, umome oči pove-
zane sa osećanjem krivice itd.
3. Vrlo zanimljivu grupu pokreta čine gestovi, dodirivanja svog sopstvenog tela za koje se
pretpostavlja da predstavljaju vrstu komunikacije sa samim sobom. Za takvo ponašanje se
smatra da predstavlja ekvivalent unutrašnjeg dijaloga, kao što je ruka na nosu koja je
ponekad povezana sa izražavanjem straha, prst na usnama što je ponekad povezano sa
stidom ili inhibicijom, skupljanje pesnice što je ponekad povezano sa inhibiranim besom,
pokrivanje očiju što je ponekad povezano sa stidom i negacijom, doterivanje se tumači
kao pokušaj samoprezentacije, češkanje kao izvesna vrsta samoohrabrivanja, dok ubada-
nje i jako grebanje tumačimo kao samokažnjavanje itd.
4. Posturalna ekspresija - izučavanje položaja tela nalazi da postoji pet osnovnih položaja:
stojeći, sedeći, čučeći, klečeći i ležeći. Oni bi predstavljali osnovne jedinice od kojih se
kombinuju svi ostali mogući položaji. Položaj je na prvom mestu zasnovan na aktivnosti
koju čovek izvodi.
O s n o v i na uke o p o n a š a n j u
5. Proksemička ekspresija je izučavanje telesnih kontakta. Najčešće se svrstava u najpri-

mitivnije forme ljudskog neverbalnog ponašanja. Toleriše se kod male dece i u izvesnim
specifičnim odnosima odraslih. Dodirom mogu biti saopštene najosnovnije forme mnogih
ličnih izraza, izjava i stavova. Dodir sadrži duplu aktivnost, aktivni dodir sadrži istraživa-
čku aktivnost, dok bi pasivni dodir bio vezan za prikupljanje informacija.
Koža je naše najveće čulo i jasno je da je dodir jedan od najvažnijih kanala komunikacije za
decu i Ijude koji su u nekom obliku regresije. Dodir uopšte ima značenje povećanja intimno-
sti, samootvaranja, doprinosi povećanju emocionalnog vezivanja i ekspresivnosti.
6. Specijalno ponašanje - pokret je na izvestan način postojanje u prostoru. Pokret objedi-

njuje ali i upravlja svim ostalim oblicima ispoljavanja u prostoru. Današnje studije sve
više vode računa o iskustvu pokreta u životnom prostoru individue i smatraju da se sušti-
na smisla izražajnog ponašanja ne može razumeti bez tumačenja pokreta. Značenje neči-
jeg života se često određuje kao mesto u tuđem svetu, a pokret, zajedno sa disanjem se
uzima kao suština života.
7. Ritam - ono što je vrlo bitno, ne samo u istraživanju hoda, nego u istraživanju neverba-
lne komunikacije upšte su ritam i brzina izražajnog ponašanja, za koje se smatra da su u
isto vreme ekspresivni, ali i integrativni i organizujući faktor jedne ličnosti.
Sve automatske funkcije tela su ritmičke i teže da pređu na spontanu aktivnost. Ritam je
pulzacija energije, suština integracije.
8. Pokret u prostoru. Pokret je makrojedinica neverbalne analize. Mitološki bog Šiva, ko-
smički igrač kreator i rušilac, tako sjajno izražava metaforu o neprestanoj kosmičkoj igri.
Čovek se kreće u vremenu i prostoru i svojim spoljašnjim i unutrašnjim pokretima priča
svoju sudbinu. Ne radi se samo o baletu i pantomimi. Pokreti svakog od nas kad bismo ih
pratili svakodnevno neko izvesno vreme, pričali bi našu životnu priču.
9. Odeća i ostali afekti izgleda. Odeća i razni telesni ukrasi se nalaze pod kontrolom onog
ko ih nosi, dok su izgled kose i boja kože pod delimičnom kontrolom osobe. Izgled se pri-
prema manje više svesno i poseduje snažan efekat na druge i na samu osobu. Postoje
mnoge psihoanalitičke studije o stilu oblačenja i ličnosti.
10. Žvrljanje, crtanje i slikanje. Izučavanje simbolizma pokazuje da sve može poprimiti
simboličko značenje: prirodni objekti, biljke, životinje i raznorodna ljudska ponašanja.
Čovek sa svojom sklonošću ka stvaranju simbola nesvesno čita simbole svuda. Tako i ka-
men može poprimiti simboličko značenje. Prvobitni oblik vajarstva je verovatno pokušaj
da se kamenu udahne više smisla no što mu je priroda podarila, a nama sredstvo da izra-
zimo ono što ni sami ne razumemo. Psihologija likovnih izražavanja je ozbiljna i obimna
oblast.
18.3. Verbalna komunikacija
Smatra se da čitanje verbalnog teksta predstavlja skokovito čitanje, dok kompletna komuni-
kacija koja u sebi sadrži neverbalne aspekte omoguća i kontinuirano, simultano čitanje ne-
Svaka profesija razvija svoj komunikacijski žargon, žanr. Različita komunikativna značenja
čine da će upotreba nekih komunikacijskih jedinica biti šira od onih jedinica koje se ugla-
vnom koriste denotativno. Različiti profesionalci razvijaju svoj komunikacijski stil. Platon je
smatrao: "Kakav karakter takav stil", Seneka: "Govor je fizionomija duše".
1 8 .3 .1 . Z a g r e v a n je
Prva faza razgovora se zove faza zagrevanja. Osoba koja odlazi na poslovni razgovor se do-
bro priprema o cilju svoje posete. Obavezno telefonom najavite svoj dolazak ako ne idete na
šok kontakt koji može svakako da se završi i obično spada u očajničke postupke.
Ako primetite da je iz bilo kojih razloga vaš cilj nedostupan, razmislite da li ćeto» trošiti vreme
ili ćete elegantno prekinuti razgovor. Ako primetite da je vaša strategija neadekvatna, ne za-
boravite da budete fleksibilni i da budete spremni da promenite svoju strategiju ako dobijete
novu relevantnu informaciju ili snažnu inspiraciju.
1 8 .3 .2 . Z a p le t
U drugoj fazi zapleta govorimo o 6 tačaka bitnih za vođenje konverzacije.
1. Upoznavanje - ponekad zahteva veštine skretanja pažnje na sebe, lomljenje leda i samo-
prezentacije. Od trenutka kad zakucate na nečija vrata i uđete stvarate pravi utisak o sebi.
2. Stvaranje odnosa počinje prvim kontaktom, pogledom očiju, dodira rukom, relacijskim
informacijama. Teorija Bondinga u psihologiji kaže da je nemoguće da dva ljudska bića
ili dva živa bića borave na istor teritoriji, a da ne naprave neku vrstu eksplicitne ili impli-
citne veze.
3. Sledeća tačka zapleta u vođenju konverzacije je faza postavljanja pitanja. Neophodno je

ovladati umešnošću postavljanja pitanja i slušanja sagovomika da bismo došli do rele-
vantnih informacija i da bi proces razgovora iz faze zagrevanja došao do tačke u kojoj
ćemo donositi odluke.
4. Izražavanje je sledeća faza u procesu pregovaranja i odnosi se na davanje informacija.

Kao što ste postavljali pitanja i prikupljali informacije koje su za vas relevantne sada ćete
vi davati informacije potrebne vašim sagovomicima da biste zajednički definisali pro-
blem. Za ovaj korak je potrebno da se pripremite, da napravite strukturu izlaganja a da
informacije iznosite selektivno.
5. Poentiranje je peta tačka faze zapleta u vođenoj konverzaciji, naziva se making ili point
(markiranje suštine vaše konverzacije tj. pravljenje izvesnih komunikacijskih markera) na
koje ćete se kasnije nadovezati. Bitno je da u ovoj fazi izrazite svoju sigumost, kao i da
umete da izrazite svoju nesigumost i da ste u stanju da kažete šta ne znate.
6. Pravljenje mostova je faza između markiranih tačaka konverzacije - kada markiramo ta-
čke konverzacije koje su za nas bitne pravimo mostove u kojima se slažemo sa sagovo-
mikom. Strategija može da bude dvojaka. Moguće je prvo izraziti naša raziikovanja (naš
stav za razliku od vašeg potvrđuje itd.)
Definisanje i sugerisanje rešenja - moguće je da krenemo sa mestima slaganja da bismo u ne-

koj blagoj digresiji spomenuli mesta razlikovanja a onda podvukli: "Mi zajedno verujemo da
je ovaj problem rešiv, da Vi imate potrebu, a mi sredstva i da ćemo jedni drugima izaći u
susret..."
1 8 .3 .3 . K lim a k s
U ovoj fazi se osoba ili ekipa ne slaže sa našom definicijom problema i ne zadovoljava je
naša ponuđena solucija. Klimaks je otvoren ili prikriven konflikt interesa, konflikt stilova
rešavanja problema ili čak i konflikt ličnosti.
1 8 .3 .4 . K a ta s tr o fa
Katastrofa je komunikološko suprotstavljanje (konfrontacija) redefinisano, nerazumno, po-

grešno postavljenom problemu koji omogućava dalju deeskalaciju konflikta ili jednostavno
izražavanja sa tuđim mišljenjem.
Konfrontacija bi trebalo da bude izvedena tako da direktno ne napadnemo ličnost već njegov
stav. Nikad ne napadajte čoveka, napadajte problem.
1 8 .3 .5 . R a s p le t
Dolazimo do pretposlednje faze komunikološkog raspleta koji može da bude pozitivan i ne-
gativan. Pozitivan rasplet vodi potpisivanju ugovora koji bi trebalo da bude napisan u pozi-
tivnim terminima. U komunikologiji se primenjuju modeli pregovaranje za uzajamnu dobit.
1 8 .3 .6 . E p ilo g
Posle raspleta dolazi šesti deo faze procesa pregovaranja koji nazivamo komunikološki
epilog. U ovoj fazi dolazi do razlaza dve osobe ili dva tima u kojoj je potrebno reći "zbogom,
hvala" što može da uključuje neku zajedničku večeru, simbolični poklon ili pisano pismo
zahvalnice. Postoje dve bitne stvari u ovoj fazi, tj. dva ekstrema, to su ljudi koji ne umeju da
se raziđu. Obično pobegnu bez pozdrava te ako takve ljude imamo u timu potrebno je izabrati
nekog drugog da se oprosti. S druge strane postoje ljudi koji su "lepljivi" koji nikako ne
mogu da izađu iz kafane sa oproštajne večere, koji se teško opraštaju od vas, pogotovo ako
vas kupe na grandioznost da ste vi najtopliji poslovni prijatelj koga su ikada sreli.
LITERATURA:
1. Bobić, M.: Medicinski leksikon, Beograd,1999.

2. Vesel, J.: Hronične psihoze sumanute bolesti, u Prvi seminar iz kliničke
psihijatrije, Dokumenta - Galenika, Beograd,1977.
3. Gvoić, Lj.: Osnovi nauke o ponašanju, beograd, 2007.
4. Gobe, M.: Emocionalno brendiranje, Beograd, 2006.
5. Grujić, M.: Poslovne komunikacije na železnici, Zelend, Beograd, 2000.
6. Kaličanin, P.: Psihijatrija, Beograd,1997.
7. Kaličanin, P., Stožinić S., Paleev, R.N., Slijepčević, D.: Streszdravlje bolest,
I.P."Obeležja", Medicina, Beograd, 2001.
8. Kecmanović, D.: Psihijatrija, medicinska knjiga, Beograd - Zagreb, 1989.
9. Knežević, M.: Uvod u stomatologiju, Pergament, Priština, 1995.
10. Kostić, M.: Integracija komunikacijskih aktivnosti marketinga odnosa s
javnošću, Doktorski rad, beograd, FON, 2003.
11. Mandić, T.: Komunikologija, Privredni pregled, Beograd, 2001.
12. Milovanović, D.: Medicinska etika, Naučna knjiga, Beograd, 1992.
13. Mihajlović, D., Ristić, S.: Timski rad i radni apsentizam, Teuta, Pančevo, 2005.
14. Mihajlović, D., Ristić, S., Bojčić, I.: Kultura komunikacije, GP LUKS-PRES,
Smederevo, 2007.
15. Nenadović, M.M.: Medicinska etika, Napredak - Aranđelovac, Beograd, 2002.
16. Nenadović, M.M.: Medicinska etika, drugo prošireno i dopunjeno izdanje,
Bigraf, Beograd, 2007.
17. Nenadović, M.M.: Propedevtika psihijatrije, psihijatrijske dijagnostike i terapije,
Bigraf, Beograd, 2004.
18. Nikolin, M., Kostić-Pešić, V., Kostić, L., Parojčić, D.: Galerija farmaceutskih
veština, Placebo, Beograd, 2005.
19. Olport, G.: Sklop i razvoj ličnosti, Kultura, Beograd, 1969.
20. Freud, S.: Odabrana dela, Matica srpska, Novi Sad, 1977.
21. Džamić, L.: Marketing -fore ifazoni, "Fore i fazoni", Beograd, 1993.
ISPITNA PITANJA
I grupa pitanja 25. Šta je naučna medicina u relaciji sa

altemativnom medicinom?
1. Evolucija ljudske mentalne 26. Pojam zdravlja i zdravstvenog
ukupnosti. ponašanja.
2. Koje teorije znate o razvoju ljudskog 27. Teorije o normalnosti i zdravom
mentalnog? ponašanju.
3. Animizam - kakav je to oblik 28. Šta obuhvata psihopatologija, a šta
mišljenja? sociopatologija?
4. Šta je empirijska faza u psihijatriji? 29. Alijenacija (otuđenje) - Fromovo
5. Period renesanse i humanizacija u učenje.
tretmanu mentalno poremećenih. 30. Perspektiva dezalijenacije u novom
6. O biološkoj determinisanosti milenijumu.
ljudskog mentalnog razvoja.
7. Psihosocijalna geneza psihičkog
čoveka. II grupa pitanja
8. Psihološki faktori razvoja ljudskog
mentalnog. 1. Š taje stres?
9. Kako je objašnjeno ljudsko mentalno 2. O istraživanjima stresa.
i njegovi poremećaji (Id, Ego, Super 3. Koje su karakteristike stresa?
Ego). 4. Stadijumi stresa.
10. Prenatalni period i period rođenja od 5. Šta su stresori (opšti osvrt)?
značaja za razvoj psihičkog 6. Kako se ostvaruje socijalna podrška u
individue. prevazilaženju stresa?
11. Stavovi o održavanju života 7. Šta je to mentalno zdravlje i mentalna
ugroženog novorođenčeta. normalnost?
12. Razvoj psihičkog individue u 8. Kako se dele mentalni poremećaji?
detinjstvu. 9. Šta je to mentalna bolest (normalno i
13. Adolescencija i njene specifičnosti. nenormalno ponašanje)?
14. Involucija ljudske mentalne 10. Koje uzroke nastanka mentalnih
ukupnosti. poremećaja znate?
15. Senescencija i psihičko čoveka. 11. Mentalni poremećaji razvrstani na
16. Umiranje i medicinskoetički stavovi osnovu anatomsko-patološkog
0 smrti. supstrata.
17. Biološka osnova mentalne ukupnosti 12. Multifaktorska etiologija mentalnih
1 ponašanje. poremećaja.
18. O ličnosti kao osnovi ljudskog 13. Podela mentalnih poremećaja prema
ponašanja. kliničkoj fenomenologiji.
19. Analiza crta ličnosti. 14. Kakvi su po kliničkoj slici neurotični
20. Šta je karakter? poremećaji?
21. Šta je temperament? 15. Anksioznost (pojam) i anksiozni
22. Inteligencija i njena bitnost za poremećaji.
ukupnost neke ličnosti. 16. Agorafobija i socijalna fobija.
23. Šta znate o emocijama i motivaciji 17. Panični poremećaji.
kao faktorima razvoja psihičkog 18. Anksioznost stomatoloških
čoveka? pacijenata.
20. Teorije devijantnog ponašanja - 9. Bol (definicija) i značaj bola u
bolesti. stomatologiji.
21. Poremećaji moralnog rasuđivanja. 10. Psihoterapija kao terapijska proce-
22. Poremećaji moralnog delanja dura u savremenoj humanoj medicini.
(ponašanja). 11. Psihoanaliza i psihoanalitička
23. Psihosocijalni činioci u narušavanju terapija.
oralnog zdravlja. 12. Porodična psihoterapija.
24. Psihosocijalne reakcije kao faktor 13. Individualna psihoterapija.
oštećenja oralnog zdravlja. 14. Dubinska psihoterapija.
25. Gojaznost, debljina i poremećaji 15. Bihejvioralna psihoterapija.
ishrane. 16. Kognitivna i ostali modeli
26. Značaj cirkadijanskog ritma u psihoterapije.
budnosti i spavanju čoveka. 17. Koje su najbitnije obaveze lekara da
27. Šta je to budnost? bi bio uspešan terapeut?
28. Faze spavanja. 18. Vaš stav o preotimanju pacijanata od
29. Poremećaji spavanja (deprivacije). svog kolege.
30. Sanjanje (sećanje snova). 19. Odnos le k a r- pacijent (prvi intervju).
20. Transfer i transfema situacija.
21. Kontratransfer.
22. Medicinskoetička načela odnosa le-
III grupa pitanja kar - pacijent (16 stavova obavezuju-
ćih).
1. O ljudskoj seksualnosti među krvnim 23. Empatija (kroz verbalnu
srodnicima. komunikaciju).
2. Faze seksualnosti razvojno vezane za 24. Komunikacija (opšti pojmovi i
pol. definicija).
3. Šta je to apsolutna seksualna 25. Vrste i strategija komunikacije.
sloboda? 26. Neverbalna komunikacija.
4. Poremećaji ljudske seksualnosti. 27. Dimenzije neverbalne komunikacije
5. Fiziologija ljudske seksualnosti - (sedam - prva je dubina, sedma
seksologija. originalnost).
6. Definicija agresije i karakteristike 28. Ekspresija neverbalne komunikacije
agresivnog ponašanja. (ima ih deset).
7. Zlostavljanje i nasilje kroz poremećaj 29. Verbalna komunikacija.
moralnosti. 30. Šta je to zaplet, klimaks, katastrofa,
8. Poremećaji kontrole impulsa rasplet i epilog u toku neverbalne
(Frojdov Tanatos). komunikacije?
CIP - KaTaJiorH3au,Hja y ny6jiHKau,HjM
Hapojuia SnđJiHOTeKa C p đ n je , Eeorpafl
3 1 6 .6 2 (0 7 5 .8 )
1 5 9 .9 2 2 .2 7 (0 7 5 .8 )
6 1 6 .8 9 -0 0 8 .1 (0 7 5 .8 )
HEHAJlOBHTi, Mhjijtthu M ., 1949-
O snovi nauke o p o n a š a n ju : za s tu d e n te
s to m a to lo g ije / M ilu tin M. N e n a d o v ić . - 2.
i z d . - B eograd : M. N e n ad o v ić , 2010 (B eograd
: B i g r a f ) . - I I I , 119 s t r . ; 30 cm
Na vrh u n a s l . s t r . : U n i v e r z i t e t u P r i š t i n i ,
M e d ic in sk i f a k u l t e t . - T i r a ž 200. -
B i b l i o g r a f i j a : s t r . 119.
ISBN 9 7 8 -8 6 -9 1 1 1 4 1 -0 -7
a ) noHauiaH»e b) CouMjajiHa ncHxoJiornja

COBISS. SR-ID 179592972

Osnovi Nauke o Ponasanju Udzbenik PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Nauke o Ponasanju Udzbenik PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U PRISTINI MEDICINSKI FA K U LT E T

OSNOVI NAUKE O PONAŠANJU

Autor Profesor dr Milutin M. Nenadović, redovni profesor

Urednik Profesor dr Milutin M. Nenadović

Recenzenti Profesor dr Dimitrije Milovanović

Lektor dr sci Branislava Marković

Korektor dr Nenad Nenadović

Računarska priprema dipl. ing Miša Čolović

Tehnička obrada i Silvana Čolović

Štampa BIGRAF - Beograd

Odlukom Nastavno-naučnog veća broj 05-808 od 24.05.2010. godine O S N O V I N AU K E

Nedostatak u našoj udžbeničkoj literaturi kvalitetnog štiva za ovaj

Očekujem kvalitetne kritike i sugestije studenata za kasniji kvalitetniji

Beograd, 2010. godine Autor

1. RAZDOBLJA U MENTALNOM RAZVITKU ČOVEKA

1.1. Teorije o ljudskom razvitku

Prenaučna psihijatrija je tokom istorije, kao i celokupna medicina, prošla kroz:

Preistoriju homosapiensa karakteriše animističko-magijsko, odnosno primitivno shvatanje

Animizam je u ovom periodu ljudske istorije osnova objašnjenja i shvatanja etiopatogeneze

Višemilenijumsko trajanje starog veka u istorijskom smislu dalo je interesantne koncepte

Antička Grčka medicina, a uz nju i psihijatrija, se fundiraju na asimilaciji znanja iz susednih,

Empedokle i Demokrit su učili o jedinstvu duše i tela.

— Firenca, a zatim Keln i Upsala su gradovi u kojima su osnovane prve bolnice za

— Do perioda renesanse mističnom pravcu u psihijatriji suprotstavljalo se značajnije samo

Renesansa je period u evropskoj tradiciji i kulturi ekspanzivnog razvoja umetnosti, ali i

— Paracelzus se pojavio takođe u razdoblju renesanse. Njegov stav da duševnu bolest

— Sideman (1624— 1689), engleski Hipokrat, postavio je temelje nozološkog pravca u

Psihički život ili mentalna ukupnost čoveka je jedinstvena i neponovljiva posebnost,

1. Biološka detenninisanost podrazumeva da je svaki čovek pre rođenja programiran biolo-

2. Psihološki faktor razvoja mentalne ukupnosti ostvaruje se istovremeno sa biološkim

3. Psihosocijalni razvoj odnosi se na neminovni uticaj sociosredine na svaku osobu tokom

— I d ili O no je instanca čovekovog psihičkog, istorijski određena biološkom evolu-

Id se sastoji od nesvesnog i potisnutog.

Id funkcioniše po principu zadovoljstva, odnosno zadovoljenja nagonskih potreba, ne trpi

— E go ili J a nastaje generisan iz Ida u suočavanju sa stvamošću, odnosno principom

Ego se sastoji od predsvesnog koje lako postaje svesno.

— Super Ego odnosno N a d J a formira se iz Ega modifikovanjem samog Ega, a pod-

Super Ego zapravo ima dva bitna dela.

1. Ego ideal je težnja individue ka savršenstvu i bezuslovnom nekažnjavanju. Načelno je

Praćenje razvoja psihičkog života individue od prvog dana po rođenju do zrelosti je ne

1.2. Prenatalni period, porođaj i period posle rođenja

Složenost medicinskoetičkog problema humane reprodukcije odslikava se i u kultumim

Perinatologija je nova medicinska disciplina i podrazumeva izučavanje perioda od začeća do

Medicinskodeontološki problemi u perinatologiji, vezani su za fetalnu terapiju, i proističu iz

Medicinskopravni problemi u fetalnoj terapiji i primeni dijagnostičkih procedura perinatalno

Medicinskoetički problemi i dileme u oblasti fetalne terapije i fetalne hirurgije opterećuju

Medicinskodeontološki problemi su mogući i proističu iz situacije kada je medicinski

Medicinskodeontološki problemi vezani za fetalnu hirurgiju, imaju posebnost i u činjenici da

da lekar vrši pritisak na trudnicu u takvom nameravanom hirurškom intervenisanju na njenom

Statistički podaci iz savremene neonatologije pokazuju da 60% novorođenčadi danas po

1. Dužina trajanja reaitimacije životno ugoženog neonatusa je danas u savremenoj medi-

2. Mrtvorođenče je novorođenče bez evidentne srčane aktivnosti, bez reakcije na ventilaciju

Medicinskoetički problem u mrtvorođenju je poseban sa aspekta emotivnog doživljaja i

3. Reanimacija novorođenčeta ostaje neuspešna uprkos aktivaciji akcije srca i funkcije

4. Primena mera intenzivne nege kod neonatusa >-sa masivnom intraventrikularnom

6. Primena mera intenzivne nege i terapije novorođenčadi sa sumnjom u hromozomske

7. Kada obustaviti intenzivnu negu i terapiju medicinskoetička je dilema i problem u

Medicinskoetički problem u neonatologiji ima i drugu dimenziju, a to je pravo neonatusa na

1.3. Detinjstvo kao faza psihičkog razvoja

Psihijatrija detinjstva razvila se u okviru psihijatrije u posebnu granu. Potrebu za izdva-

Savremena psihijatrija preuzima psihodinamska objašnjenja razvoja psihičkog života čoveka

3. Uretralna faza se vremenski poklapa sa analnom fazom i slično se objašnjava. Uretralna

Psihodinamski gledano, psihološke razlike između muškaraca i žena se ne generišu na