Bela Hamva{

VELIKA RIZNICA PREDAKA*

Preveo sa ma|arskog Sava Babi}

PITAGORA I Pitagora je ro|en krajem {estog veka pre Hrista, ka`u, u imu}noj porodici kao sin Minesarha sa Samosa. Mladost je proveo kao u~enik ~uvenog filozofa Telesa u Egiptu, potom se vratio ku}i da bi zapo~eo karijeru. Samos je u to doba bio prometna luka, {irok prostor za delatnost ambicioznog mu{karca sli~nog Pitagori. Ali izgleda pravilo je da gde ima mnogo novca tamo zagospodare nevoqe, a kvare` povremeno ~ini gr~evite napore za spre~avawe sopstvenog usuda. Razuzdanost i samovoqa su se nemo}no smewivale. Vlast je tada upravo prigrabio stravi~no krvolo~ni Polikrat, sre}nik koji kao da je iz bajke. Nije bio pripamqiv, Pitagora se ukrcao na la|u i otplovio za Egipat. Nauka sve to ne priznaje, ali u ovom trenutku niko nije raspolo`en da se bavi naukom. Da li se zbilo, ili nije, izgleda da ni{ta ne govori protiv toga da se tako zbilo. @iveo je navodno u gradovima Memfis i Teba i Heliopolis, bio je u vezi se egipatskim sve{tenicima koji su mu dopustili da zaviri u wihova znawa. Ovde ga je zatekao upad Persijanaca. Kambiz je nasrnuo na Egipat, spalio biblioteke, sve{tenike odvukao u ropstvo. Tako je i Pitagora dospeo u Perisju. A ovde se, ka`u, susreo sa sve{tenicima Zaratustre, ~ak je imao prilike da pribavi ne{to i od znawa Indije. Kada se vratio na Samos, bio je zreo mu{karac. Oti{ao je u Delfe, pa u Trakiju i upoznao se s Orfejevom ostav{tinom. Ve} je mogao imati blizu pedeset godina kada se nastanio u Velikoj Gr~koj, u gradu Krotonu, i po~eo da pou~ava. Pitagorina ku}a postala je sredi{te omladine. Ambicija svakog mladi}a koji je te`io ne~em vi{em bila je da u~i kod wega i da bude wegov u~enik. A u~iteq je svoj `ivot sasvim posvetio tome kako bi od najboqih u~enika odnegovao takav red kakav su ~inili egipatski i orfejski sve{tenici. Kroton je prihvatio u~ewe, i sproveo je u `ivot Pitagorine predloge koji su se odnosili na u~vr{}ivawe zajednice. Me|utim, zbog novih zakona grad je do{ao u sukob sa Sibarisom, mo}nim susednim gradom. Sibaris je

* Drugi i obimniji deo ovog teksta objavi}emo u slede}em broju.

230

PISMO

bio ozlogla{en po svojoj kvarnosti, ovde je svako svojim o~ima mogao videti kako nije smrt u`asna. Postoji i groznije ne{to od siroma{tva, od gluposti, od bolesti i od smrti, jer u svakom propadawu mo`e biti neke veli~anstvenosti i lepote. U Vavilonu je nema. Ovde su vladavina, qubav, prijateqstvo, pa i sam `ivot sramota, rat je prqav, krv pada na kalnu zemqu jer vi{e ni{ta ne mo`e da posveti. Bordel je to gde nafrakana i licemerna drskost pquje po svemu velikom, a ~ak se drsko cereka i prilikom svetogr|a. Besmisleno prolivawe krvi, |avolska razbludnost, podlo nasiqe, kukavi~ka izdaja, razvrat, glupost gore na ru`nom obrazu ~udovi{ta, a wegovo pohotno lice se trijumfalno deformi{e kada baca u blato sve {to je ~oveku dragoceno. U ~ovekovoj zajednici i u wegovom privatnom `ivotu ne preostaje ni najmawe mesto koje ne bi bilo kvarno. Ali je Sibaris bio bogat, bezmerno bogat, i bezmerno mo}an. Mali Kroton se prestra{io, ali je na koncu objavio rat, uz pomo} bojnih naprava koje su na~inili Spartanci i Pitagora suprotstavio se vi{estruko nadmo}nom Sibarisu, pobedio i do temeqa razorio grad. Pitagora je video rezultat svoga rada. U~enici su ga okru`ili po{tovawem, granice grada su se sve vi{e {irile. Krajem wegovog `ivota, me|utim, propadawe je ipak zapo~elo pod uticajem Atine. Ne mnogo posle wegove smrti suluda masa se pobunila i u Krotonu, poru{ila je svetili{te pitagorejaca. U~enicu su se razbe`ali. Tako se zavr{io u Evropi prvi poku{aj koji je hteo da ostvari zajednicu univerzalnog ~ove~anstva. II Pitagora je prvi u Evropi poku{ao da izvede ve~iti evropski eksperiment da qudsku zajednicu ne gradi na poretku prirode, na mo}i ja~ih, ve} na poretku duha, na poretku neprolaznih vrednosti. Nekoliko generacija kasnije to isto je ~inio Platon, posle wega bezbroj drugih u starom, sredwem i novom veku. Sve dok je zajednica mala i siroma{na i neobrazovana, dotle nema nevoqe, treba se boriti za opstanak. U onom trenutku kada postane brojna, obrazovana, bogata ona na specifi~an na~in sama po sebi po~iwe da se raspada. U zajednici koja se raspada ~ovek ne mo`e biti sre}an. Ako potom neko ho}e da zaustavi raspad, prisiqen je da primeni silu. U zajednici kojom se upravqa silom ~ovek jo{ mawe mo`e biti sre}an. Pitagora je imao prilike da se suo~i s ovom ~iwenicom i da bira izme|u bezglave individualne slobode i podlog nasiqa. To je ve~ito kru`ewe anarhije i despotizma, ka`e Platon. Kako se mo`e zajednica postaviti na sigurnu, trajnu, nenaru{ivu osnovu? Odgovor: tako {to ~ovek ne ure|uje zajednicu prema zakonima materijalne prirode, nego prema zakonima duha. Poredak prirode je vladavina ja~eg nad slabijim. Nijedan nije sre}an. Poredak duha ne pripada snazi i nemo}i, ve} istini. Pitagora je ovo znawe doneo sa sobom iz dalekih zemaqa, ali ponajpre od Orfeja, jer je saznao u~ewe o kosmosu aidesu, o raspevanom svetu. Orfi~ka misao je pru`ila gotovo re{ewe. Rekla je {ta je poredak, {ta je re~, {ta je sklad, {ta je smisao, {ta je mera, {ta je lepota. Za{to to niko nije primenio? Grci su ~udan narod. Pitagora je obi{ao mnoga mesta i ~uo za mnoge narode. Istina, nijedan nije mogao da prestupi zakon `ivota, svi jednom mora-

PISMO

231

ju da umru. Ali su bar `iveli. Grci ovde, izgleda, nisu ni dospeli dotle da po~nu da `ive. Jer ovo ovde nije `ivot. Neprekidna priprema. Koliko je druga~ije bilo u Egiptu gde se ~ovek mogao tako sakriti u zajednicu kao u vuneni ogrta~. A ovde je zajednica poput besnog vuka. A onda se svi, a sve vi{e oni koji imaju vi{e pameti, ma{aju popravqawe zajednice, i gotova je ideja, ideal, `rtva, a za to vreme qudska sudbina se rasta~e u ni{ta. III Ka`u, Pitagora je bio filozof i u~io je da je osnova i po~etak svega broj. A to nije ni{ta drugo do jedna od svetskih gluposti scijentifizma. Prema zabele{kama nije nemogu}e da je on izmislio re~ filozof. Kada su ga jednom prilikom upitali, ko si ti, Pitagora, kao i ve}ina qudi pred ovim pitawem, on se na{ao zbuwen i na brzinu nije umeo da odgovori. Ko si? Kakvo glupo pitawe. ^ovek se trgne i porumeni. Svaki odgovor na ovo pitawe podjednako je lo{. Bilo je onih koji su se spretno izvukli, takav je i Pitagora. Mudar si?, pitali su ga. Ne, odgovorio je u~iteq, samo volim mudrost (philosophos). Ta re~ je tada prvi put izgovorena? Ono {to se odnosi na brojeve nije tako jednostavno. Znamo da je drevna ba{tina koju su o~uvali Indija, Iran, Judeja, Egipat i orfejevsko helenstvo bila u tesnoj vezi s geometrijskim razmerama, sa zakonima muzi~kog sklada, s harmonijom boja, s moralnim merama i brojevima. Ispoqavawe ove srazmere i mere kod svakog naroda sveta bile su igre, himne, pesme, stihovi, astronomija, dr`avni zakoni. To izra`ava kineski Ji-|ing isto kao i hundu sankhja, judejska kabala, egipatski Tot i gr~ki Orfej. Pitagora ka`e da je broj grani~na pojava izme|u vidqivog i nevidqivog sveta. U materijalnom poretku on je osnova stvari, elemenat koji je nesvodiv na drugo, elemenat koji izra`ava oblik i kvalitet na{eg bi}a. Ali ova osnova i ovaj elemenat upu}uju na nat~ulni svet, na svet ~istih zna~ewa. Broj je kqu~ kojim duh dodiruje i shvata materijalnu prirodu a priroda duh. Broj je praslika svake postoje}e stvari. Nesumwivo je da brojevi usmeravaju qudsku sudbinu na zemqi kao i kru`ewe planeta na nebu. Svakom telu, figuri, formi, slici u krajwoj liniji odgovara neki brojni odnos. Pitagora je tragao za odnosima brojeva koji se pojavquju u vidqivom svetu. Na~inio je vi{e ovakvih otkri}a koja su na neposrednoj granici izme|u metezisa i geometrije. Boje su, ka`e Gete, delovawa i patwe svetlosti (Leiden und Taten des Lichts). Hebrejska ba{tina u~i da je svet stvoren prema broju, te`ini i meri. U tom smislu ceo vidqivi svet nije drugo do delovawe i patwe brojeva. Svaka stvar ima svoju brojnu vreddnost koja se mo`e izraziti te`inom, merom, srazmerom, bojom, oblikom. Ali i svako bi}e ima ovakvu brojnu vrednost. I treba na}i univerzalni zakon poretka brojeva. Ko bi re{io ovu tajnu, razre{io bi tajnu vladavine svetom. Imao bi u rukama ve~ni princip savr{enog poretka. Ve} iz ovih nekoliko re~i ispostavqa se da broj kod Pitagore ima drugi smisao nego u prirodnim naukama. Nije samo druga~ije dr`awe ~oveka u odnosu na broj, i sam broj je druga~iji. Nasuprot dana{wem apstraktnom broju Pitagorin broj je hijerati~an, i najbli`a analogija broja je zapravo bo`anstvo. Praslika Jedan je Svemir (eidos panton), Zevs, druga~ije Apolon (Hiperion), Sin Visina, Helios, sunce, prvi uzrok, smisao (nous), tvora~ka re~ (logos

232

PISMO

spermatikos). Dva je broj `ene, Mesec, Artemis, druga~ije Hera. Pitagora je jo{ shvatao prabroj koji danas maglovito ose}aju samo izuzetni umetnici i jo{ izuzetniji mislioci kada u pojedinim pojavama, zdawima, skulpturama, igri osete za um nepristupa~i poredak razmere i mere i ritma, a u pojavama sudbine otkriju sklad koji se mo`e izraziti samo brojem. Svako zna da postoji sklad izme|u velikog umetni~kog ostvarewa, prirodne pojave, lepog predela, oluje, zemqotresa, li~ne sudbine i istorijskog doga|aja. Postoji slagawe izme|u kosmi~kih i zemaqskih pojava. Ovom slagawu mo`e da se pribli`i samo broj. Formula ova je jedna od najblistavijih izraza ~iwenica sveta. Kada dana{wi ~ovek ~uje da su pitagorejci pisali himne broju, prima to s dobronamernim omalova`avawem. Teorijski fizi~ar, kompozitor muzike, me|utim, vrlo dobro razumeju da ovu himnu peva i in`ewer kada gradi most, kao {to je pevaju zvezde kada se vrte po svojim putawama. Svet je realizovani matezis. Praslika stvari jeste broj, ka`e Orfej. Sve {to ~ovek ~uje i vidi, `ivi i misli, ~ini i propati nije ni{ta drugo do herojski postupci i patwe brojeva, u srazmeri i ritmu, u skladu, u vremenskoj meri i prostoru. IV Samo od sebe je razumqivo da u tajne lepog i sre|enog `ivota posve}uje znawe o brojevima. Tajna ~istog i vedrog `ivota jeste mera. Najboqa je u svemu mera. Odmeravaj svoje postupke. Pitagora je svoje u~ewe izgradio skladno sa zakonima kosmi~kog poretka, u~ewa koje je objavqivao omladini koja se okupqala oko wega. Ali imamo li saznawa o kosmi~kom poretku? Ro|eno je s nama, ali o wemu imamo ve~ito znawe koje se ne mo`e ni u~iti. Ovo univerzalno znawe, univerzalna osetqivost izvorno je neotu|ivo svojstvo svake du{e. U~iteq nema drugog zadatka do da osna`i ovu osetqivost, i da ~oveka nau~i da se nikada ne brine o ne~em drugom, samo o ovoj naizgled krhkoj, ali sve neuni{tivijoj osetqivosti. To je najprisnije jezgro u du{i ~oveka. To je ono {to izgleda na{e najli~nije svojstvo, pa ipak to je ono {to je u svima nama jedno i istovetno. Delfi su, govorili su Grci davno, sredi{te sveta. U svetili{tu se nalazio ~udesan kameni stub, omfalos, kojim je negda Zemqa bila prirasla za svet bogova, ali se otkinula. I ~ovekova du{a ima ovakav pupak, ta mala blistava ta~ka koja je utoliko individualnija {to je univerzalnija, koju svako ose}a kao svoje najli~nije, ali ona u svima nama istovetno `ivi. Qudska du{a u svim vremenima kroz ovaj pupak usisiva u sebe zakone univerzuma sveta. Preko pupka du{e dolazimo u dodir s kosmi~kim poretkom. Uvek znamo da li smo ili nismo ispravno postupili, da li smo bili odgovorni, {ta smo propustili, kada smo bili nemarni, neodgovorni, bez vere, lewi. To je mesto mere. Tu sebe odmeravamo. Tu nosimo u sebi svoje znawe sli~no bogovima. Me|u Pitagorinim u~enicima bilo je egzoterika koje je u~io u velikom dvori{tu, i ezoterika koji su mogli da sednu za sto pored wega i s wim da `ive. Egzotericima je jo{ bilo potrebno upozorewe i uplitawe, ezotericima je ve} vladala svest o meri, i vi{e nisu ~uli ni{ta drugo do iznutra glas Pitagorin. Onaj ko ka`e ba{tina pitagorejaca u sebi samom savr{eno uspe da u}utka buku ~ovekovog sveta, katkada za trenutak, retko uspeva da ne obrati pa`wu ni na {ta drugo do na kosmi~ko postojawe koje navire kroz pupak, on do-

PISMO

233

znaje neposredno znawe o prirodi `ivota sveta, on ~uje muziku sfera. ^uje kako brojevi pevaju. To je kosmos aoides, kao {to je Orfej rekao. Zabele`eno je da je tokom svoga `ivota sam Pitagora dva puta ~uo ovu muziku. V Pitagora je hteo da obori svetsku vlast Sibarisa i da vaspostavi izvorni sklad sa svetskim poretkom. Za ovu borbu ne sme da se zalepi ni{ta ne~isto. Pitagora je znao da se ne smeju ~ak ni privremeno koristiti la`i, jer }e kao {to je u~io Orfej one neizostavno izazvati osvetu Dike. Tajna Sibarisa jeste da ga mo`e pobediti samo ~ista ruka. Kal, ma koliko da je melen, samo poma`e Sibarisu. Evropa ni danas ne zna za drugi metod do Pitagorin. Uzalud donosim najboqe zakone sveta, sve dok se ~ovek pojedinac ne izmeni, zakon ostaje bez dejstva. Ne postoji takozvano kolektivno re{ewe. Preporod treba zapo~eti od qudi, pojedinaca. ^ove~anstvo se od Sibarisa samo na jedan na~in mo`e osloboditi a to nije da donesem zakon koji }e va`iti za mno{tvo, koji }e odjednom osloboditi ceo narod, nego da svako sam treba da otpo~ne. Ako se pak ~ovek sam posebno oslobodio, sve vi{e i vi{e qudi uzdi`e do sebe u ~isto bivstvo. Izgleda da `ivot zajednice zavisi od pojedinih qudi. Naredba, zakon, propis nu`no vode ka nasiqu, rezultat nasiqa je nesre}a, nesre}ni ~ovek je poput umno poreme}enog, gubi meru. Sve {to je ozbiqno gubi svoju vrednost, a {to je ~isto bude ukaqano. To je talasawe bezglave slobode i podlog samovla{}a. Sibaris se mo`e taknuti samo ~istom rukom. Nema oslobo|ewa koje va`i odjednom za ceo narod. Svi takvi poku{aji do sada su propali, i od sada }e propasti. Treba zapo~eti pojedina~no. A smisao Pitagorine {kole jeste da, ma koliko ih malo bilo, treba odnegovati potpuno ~istog ~oveka. Rezultat ne zavisi od mno{tva ve} od snage pro`imawa ~istote. Jedan jedini ~ovek mo`e vi{e u~initi nego milion sibarita. Mra~na vlast treba da se slomi samo na jednom ~oveku i tada se ispostavqa wena nemo}. VI U dana{wim {kolama takore}i samo se pou~ava, odnosno predaje se gradivo. U izuzetnim situacijama se vaspitava, {to nije ni{ta drugo do regulacija dru{tenog pona{awa mladog ~oveka. Pitagora je u~io da je to malo za realizaciju harmoni~nog `ivota ~ove~anstva. Potrebno je posve}ewe. Posve}ivawe zna~i da ~oveka treba odvojiti od savremenog istorijskog pona{awa i vratiti ga na qudsko osnovno stawe. Posve}ewe je ona generalna operacija koja ~ovekovo bi}e istrgne iz poreme}ene, nesre|ene, maglovite i ne~iste atmosfere i savr{eno ga o~isti i prosvetli. Sredstvo posve}ewa je samo u tre}em redu znawe, u drugom redu je samo napor, a u prvom redu ne{to neizrecivo ~ijim znawem raspola`e samo u~iteq koji posve}uje. Pitagorejci nisu nosili {arenu ode}u, odevali su se u belo platno. Vodili su umeren na~in `ivota, glavna hrana im je bila bra{no, med, uqe, vo}e. Nisu pribirali imawe, vode}i polo`aj su prihvatali samo ako bi ih posebno zamolili. Onaj ko je postao Pitagorin u~enik, on je sebe obavezivao na dvogodi{we }utawe. ]utati i pokoravati se. Morao je da nau~i: ako ti mudrac pru`i otrov, mirno ga ispij, ako ti luda nudi `ivototvorno pi}e, prospi ga.

234

PISMO

Ono {to je najte`e nau~iti, to se ni ne mo`e nau~iti. Khrysea ep Zlatni ep, delo Pitagorino koje nije napisao svojom rukom, ali poti~e iz wegove ba{tine i otuda je donekle verodostojno ima dva dela. Prvi deo je namewen u~enicima dvori{ta, drugi deo otkriva divinalni `ivot ezoteri~arima. Plemeniti qudski `ivot: biti bogoboja`qiv, po{tovalac roditeqa, trezven, pravedan, umeren, istinoqubiv. Ko ne}e i ne mo`e vi{e do da sa svojom porodicom i prijateqima `ivi ~isto u svom narodu, tome je ovoliko dovoqno. A sada }u ti jo{ i vi{e re}i kako bi dosegao najvi{i stepen savr{enstva tako zapo~iwe drugi deo. Namewen je onima koji su se opredelili za vi{e zadatke. Kako ovakav ~ovek treba da `ivi? Pre svega da ostvari ~uvenu bezimenost. @ivi skrivenim `ivotom, ka`e Pitagora. Kora~aj svojim putem tako da te drugi ne vidi, samo Gospodar sveta ili wegova du{a, samo pred wegovim okom. Nikome ne duguje{ odgovornost, samo wemu. Budi bezimen. Sakrij se. Odbij svako odli~je, dr`i se daleko od svake zamamnosti slave. Tra`i osamu. Odevaj se jednostavno, `ivi u skromnom stanu, govori malo, ne isti~i se ni~im. Javnost je najve}a opasnost ~ovekovog `ivota. Jedva da je bilo qudi koji nisu bili omamqeni na pozornici kada je uzvikivano wihovo ime. Budi bezimen. Ali budi ~uven. Niko drugi da te ne vidi, samo i jedino Gospodar sveta. Svoju sudbinu s wim sre|uj, wemu govori, s wim se sprijateqi, wega voli, wega po{tuj, trudi se da zadobije{ wegovu naklonost. To je najve}e isku{ewe. Ko ume da bude ~uven i bezimen pred najvi{im duhom, s wim u intimnoj ~istoti, wemu se mo`e predati u ruke vladavina svetom. I qudi }e osetiti da je on taj koji }e ih spasiti. Zna}e da u toj jednostavnoj ku}ici, u krugu svoje porodice `ivi onaj ba{tovan koji je uvek vedar i spokojan a nikada ne govori o sebi, nikada ne prestupa preko mere, i iz wega zra~i tako neuhvatqiva ~istota da mu se mo`e obratiti samo tiho. @ivi skrivenim `ivotom. I ako se instinkt ~ove~anstva toliko iskvario da ne tra`i tvoju pomo}, veruje{ li, ako ode{ me|u wih, da }e{ ih savladati? Uzalud. Ali tako mo`e{ sa~uvati svoj dragoceni `ivot, i mo`e{ `iveti u krugu bogova. ^ovek jedva mo`e ili uop{te ne mo`e da prigu{i neko svoje ~u|ewe. Kako detiwasto zami{qa Pitagora rezre{ewe sudbine naroda. Kako bi bilo prosto na}i ~uvenog bezimenog i predati mu vlast u ruke. Kakav je paradoks potra`iti najskromnijeg i najpokornijeg koji nikada ne misli na drugo do da se skrije. Kada je za re{ewe sudbine zajednice potreban vojskovo|a, besednik, organizator, prisustvo duha, novac, lukavstvo, okorelost. Sada me pak neko pita kome je od mnogih vojskovo|a i bankara u istoriji po{lo za rukom da razre{e sudbinu naroda? Pitagora je znao da Sibaris mo`e da pobedi samo ~ista ruka. Bilo kakva mala prevara mo`e pomo}i samo Sibarisu. Kako je to tu`no {to narod uvek slu{a najglasnijeg razmetqivca, najlukavijeg licemera, i obe{ewaka i sujetnika, i glumca i xelata. Ovaj brbqivac i glumac ni u dr`avi, ni u religiji, ni u moralu, ni u poeziji ne mo`e ni da se pribli`i istinskoj veli~ini. Narod daqe ostaje nesre}an, a bezimeni ostaje bezimen. Zadatak ~ovekovog `ivota nije veli~ina u o~ima drugoga. Svako je on sam. Oslobo|ewe svako sam treba da na|e, a `ivot celokupnog naroda zavisi od pojedinih qudi.

PISMO

235

VII Skicirati ~ak i samo povr{no pitagorejsko posve}ewe nemogu}e je. Ne zato {to je ostalo vanredno malo zapisa neposredno od u~ewa U~iteqa. Ali i po tome {to je preostalo, izgleda, pitagorejsko posve}ewe nije bilo druga~ije od egipatskog, judejskog ili hindu. Najve}u smetwu za opis predstavqa {to sve to dana{wem ~oveku spada u ultraqubi~asti svet. Od onih nekoliko re~enica koje su pouzdano pitagorejske, izgleda, od onoga {to je U~iteq u~io ni{ta on sam nije prona{ao, sve je odnekuda, uglavnom od Orfeja. Pre svega teorija brojeva. Svaka wegova poznata misao mo`e se na}i u univerzalnoj qudskoj ba{tini, u onome {to su na za~etku vremena veliki u~iteqi dobili, i ~ije je zaboravqawe za Evropejca postalo tako katastrofalno. U drugom delu Zlatnog epa U~iteq ezoteri~arima daje u ruke kqu~ wihovog `ivota, ta~nije re~eno kqu~ `ivota svakome je u rukama, jer je ~ovek po svom poreklu slobodno i duhovno bi}e. ^ovekovo poreklo je bo`ansko, a od svog sopstvenog bi}a on nau~i kako da `ivi. Nalazimo se u vrtlogu. Ovde se koprcamo u vlasti usuda. Usud (heimarmen) im poremeti um, vrtlog ih povu~e u bezgrani~nu nesre}u. Kako su blizu dobra a da ga ne prime}uju, kako malo wih vide iskupqewe oda zla. U`asna jama sumwe za wih je nevidqiva, a jo{ oni mame, umesto da pobegnu. To je ba{tina koja se u svim arhai~nim civilizacijama gotovo od re~i do re~i podudara. Heimarmen je usud u Indiji karma. ^ovek u beskrajnom slepilu (hindu avi|a) jo{ prilazi umesto da be`i. Osnovna formula zemnog bi}a: umawena je budnost smisla koja je poreme}ena usudom, upada u ludilo i zato dospeva u vrtlog besmislenosti (kylindros samsara). Niko se ovoga vrtloga ne ume da oslobodi, ni bog, ni ~ovek, ni u~iteq, ni dobor~instvom, ni zaslugom, ni hrabro{}u, ni askezom, jedino sopstvena budnost ~oveka (vidja - nous) koja otkriva da joj gospodar nije ni usud, ni karma, ni heimarmen, nego on sam. Qudi sami mewaju svoj `ivot u patwu, pi{e u Zlatnom epu. Ali qudi samo sami sebe umeju da oslobode patwe. Razlika izme|u ludog vrtloga u suludoj poreme}enosti omamqenih qudi i budnosti koja osloba|a od usuda mawa je od stohiqaditog dela vlasi, tako da se ova razlika ne mo`e ni iskazati. O, nesre}nici, kako su blizu dobra a da ga i ne prime}uju! Ali ne vide oslobo|ewe, vrtlog ih povla~i u bezgrani~nu patwu. Treba da sazna{ da si ti sam gospodar svoga `ivota, a ne slepo ludilo koje se naziva sudbina. Ne treba ni{ta drugo u~initi do probuditi se. Ako si budan, sazna}e{ vezu bogova i qudi, onu mo} koja pro`ima svemir i koja vlada bez ograni~ewa. Najve}a snaga sveta nije heimarmen, nego smisao. I ti si od wega. I ako se probudi{, vidi{ da si uvek to bio i uvek }e{ to biti, i ako napusti{ svoje telo i poleti{ u etar, bi}e{ besmrtan, spasen, a ne smrtnik. To je sadr`ina posve}ewa. Znawe je svima otvoreno, kao i sam Zlatni ep koji je uklesan na stranice kocke od belog mermera i sme{ten na glavni trg Krotona. Mnogo qudi ga je videlo i ~italo onda o, nesre}nici, kako su bili blizu dobra i daqe su se vrteli besmisleno u vrtlogu sudbine sa svojim filozofijama, `eqama, strastima, idealima, snovima, religijama.

236

PISMO

ENOHOVA APOKALIPSA Enohova apokalipsa o~uvala nam se u veoma okrwenom obliku u gr~kom rukopisu iz drugog veka pre Hrista. Rukopis predstavqa samo petinu originala, sa~uvana su ukupno trideset dva poglavqa. U drugoj polovini 18. veka pak engleski putnik Xems Brus prona{ao je celo delo u Abesiniji, doneo ga u Evropu i poklonio oksfordskoj biblioteci Bodley. Od tada je na~iweno mnogo prevoda dela, a jedva da se mo`e sagledati broj kwiga koji se wime bave. U pro{lom veku se najpre verovalo da je Enohova apokalipsa napisana dva-tri veka pre Hrista, ali nikako nije starija od petsto godina. Re~ je o karakteristi~nom produktu predweazijske apokalipti~ke struje, govorilo se, ova struja je zapo~ela u Predwoj Aziji otprilike 600. godine pre Hrista i potrajala do kraja aleksandrijskog perioda, do 300. godine posle Hrista. Bilo je, me|utim, istra`iva~a koji su nastanak Enohove kwige stavqali u mnogo daqu pro{lost. Neki su govorili o nekoliko hiqada godina, a pojedinci su rekli da je delo napisano neposredno posle potopa. Ako su ovi istra`iva~i u pravu, onda je Enoh `iveo ili 8000, ili 12000 godina pre Hrista, jer se u novije vreme potop vezuje za ove dve godine. A da je u tesnoj vezi s propa{}u Atlantide, kao {to veruje Mere{kovski, mogu}e je. Mnogi govore da je Enohova kwiga najstarija kwiga ~ove~anstva, od we su starije samo Hermes Trismegistos i Veda, a zapravo ne poti~e iz vremena posle potopa, nego jo{ pre wega. Sve su to naga|awa. Zna~aj Enohove kwige jeste u tome {to o wenoj vrednosti ne presu|uje to kada je wen autor `iveo i kada ju je pisao, kao {to nikada vrednost jedne kwige ne zavisi od toga kada je ona napisana. Ko iz we pro~ita samo nekoliko re~enica, bezrezervno }e osetiti da nema ni govora o delu novijeg nastanka. U Evropi se kwiga ~ita ve} dve hiqade godina. Po~ev od Klimenta Aleksandrijskog do Dimitrija Mere{kovskog wome su se bavile na hiqade istaknutih misliolaca. I niko nikada nije doveo u sumwu da ovo delo, koje poznajemo pod nazivom Enohova apokalipsa, treba smatrati jednom od ve~itih kwiga ~ove~anstva. Enohova kwiga govori o propasti prvog ~ove~anstva, o tome {ta je prethodilo potopu. Prorok pri~a da je jedan deo an|ela, nadglednici, s arhan|elom Azezelom, napustio nebo i zapo~eo nedopu{tene odnose s k}erima ~ove~ijim. Iz wihovih qubavnih odnosa ra|ali su se xinovi koji su gutali sva dobra qudi, gomilali greh na greh, po~inili toliko nasilnih zlodela da se zemqa obratila nebu za pomo}. U to vreme se Enohu, koga kwiga naziva pravednim ~ovekom i glasnikom istine (gramateus tes dikaiosunes), javqa an|eoski glasnik. Glasnik mu nare|uje da ode kod palih nadglednika i da im saop{ti presudu Gospodara Neba: neka se pripaze pali nadglednici, jer za wihove stra{ne grehe nema opro{taja i do}i }e vreme kada }e biti ve~no prokleti. Kada su nadglednici ~uli presudu, zaprepastili su se. Obuzeo ih je, kao {to se u tekstu ka`e, tromos kai phobos: u`as i drhtawe. Zamolili su Enoha da u wihovo ime napi{e nebu prekliwu}i spis i da im isposluje opro{taj. Enoh je na~inio spis, oti{ao u pustiwu i tamo ga glasno pro~itao. An|eli neba su uzeli Enoha, uzdigli ga u carstvo duhova i izveli pred lice Gospoda. Car careva je u svojoj vatrenoj palati `ivom re~i odgovorio na prekliwa-

PISMO

237

wa i poru~io nadglednicima: trebalo je vi da prekliwete za qude, a ne qudi za vas. Molbu je odbio i potvrdio sud o prokletstvu. Nadglednike je osudio da za ve~ita vremena budu zavezani i ba~eni u dubinu zemqe. Wihovu decu, xinove, da budu prokleti na kraju ve~nih vremena, a dotle da budu izvan zakona. Potom su an|eli neba poveli Enoha po carstvima drugog sveta, u zemqu vatre, preko prostorije vetrova. On je video stubove koji pridr`avaju nebo, najudaqeniji deo sveta, gledao je an|ele o~i u o~i, video je haos, dvoranu sudili{ta, drvo spasa i vrt istine. Gle, rekao bi dana{wi ~ovek, i to je jedan od mitova drevnog doba. A za to vreme razmi{qa: na koliko specifi~an na~in se me{a u ovoj pri~i neuhvatqiva istina s neverovatnom ma{tom. Lak{e je tuma~ewe. Ni{ta nije neuhvatqivo, ni neverovatno. Nije u pitawu verovawe ili neverovawe. Namera je jedna jedina: razumeti. A {to se razumevawa ti~e, ovaj put to odista nije te{ko. Treba objasniti tek nekoliko osnovnih re~i i cela situacija }e biti jasna. Prva je ime Enoh. Enoh, kao {to ba{tina ka`e, poti~e iz Setovog plemena. Set je bio tre}i sin Adama i Eve, ro|en je posle Kaina i Aveqa. Pri~u o Kainu i Avequ svi znaju iz Biblije. Mnogi su verovatno ~uli i za to da je Aveq poticao od prvog qudskog para i da je bio bo`ije ~ove~anstvo, nebeski ~ovek ~iji se `rtveni dim uzdizao, a Kain tamni, materijalni ~ovek kojim su vladale strasti, srxba, osveta, jed i zato je dim wegove `rtve i{ao prema zamnoj materiji, prema materiji u kojoj je `iveo i od koje je o~ekivao svoje bla`enstvo. Kain je iz osvete i qubomore ubio Aveqa. Tamno i materijalno ~ove~anstvo koje poti~e od prvog para qudi uni{tilo je nebesko ~ove~anstvo. To je smisao pri~e o Kainu i Avequ. Set, tre}i sin, nije bio ni materijalni, ni nebeski. Set je bio ~ovek. Istinski, ~ovekov ~ovek, me|u uslovima i okolnostima materijalne prirode, ali je u srcu sa~uvao veliku misteriju svoga porekla. Set radenik, radni ~ovek koji se ovde bori i pati i rve sa svojom sudbinom, ali je bogoboja`qiv, pokoran, nikada nije mra~an, jer u wemu nema divqih strasti, nikada nije nebeski, jer u wemu nema nebeskih vatri nego je uvek ~ovek. Enoh o sebi ka`e: celokupna wegova delatnost odnosila se na an|ele i na qude svetog `ivota. Najva`nija karakterna oznaka Seta: `ivi dole, ali gleda gore. Setov sin je istinski ~ovek, glasnik istine, koga strasna tama Kainovih potomaka ne mo`e poremetiti. Pleme Setovo je so zemqe. Jedina mu je delatnost brinuti se o ~oveku i truditi se oko wegovog spasewa. Ova briga nije znawe, nego nazor srca: vera. ^ove~anstvo je znalo da su veliki proroci, apostoli drevnog doba Setovi sinovi. Ovi veliki mudraci i dobro~initeqi su isto tako Kinez Lao Ce, kao i Meksikanac Kvecalkoatl, Egip}anin Hermes Trismegistos, Iranac Zaratustra i Grk Orfej. Ibn Herun, u kwizi koju je napisao o drevnim religijama, ka`e da je u davna vremena najra{irenija bila Setova religija. [ta to zna~i? Zna~i da je vera ~ove~anstva bila topla humanost, bogoboja`qiva pokornost, pitoma vredno}a, ali pre svega strpqivi mir. Setova ba{tina se izgubila na po~etku istorije. Tek veoma retko i ponekada na|e se po jedan istinski ~ovek, glasnik istine, koji je iznad mra~nih strasti kainita i objavquje ~istu humanost. U tom ~oveku nema ni{ta upadqivo, nikakve vanredne uzvi{enosti, ni{ta nerazumqivo i za~u|uju}e; jedino je: ~ovek. Ali istinski ~ovek.

238

PISMO

Enoh je poticao iz Setovog plemena, on je u ~ove~anstvu, koje su iskvarili Nadglednici i xinovi, bio jedini koji je imao vezu s Gospodarem Neba i wemu se moglo poveriti da moli za one koji su zaronili u kal. Jedini je Enoh sa~uvao nebesku iskru ~istote koja se nalazi u ~ovekovom srcu i tako je jedino on bio dostojan i u stawu da stupi pred lice Gospodwe. Tu treba zapo~eti razumevawe Enohove apokalipse. Prorok nije napisao kwigu za to da u`asne i izazove strah. Ono {to je napisao, to je hteo svet duha i to on saop{tava ~ove~anstvu. Onima koji `ele da se o~iste, pokazuje put; onima koji su zaslepqeni strastima i potonuli u grehove, otkriva presudu. Druga re~ koju treba razumeti u Enohovoj kwizi jeste {ta zna~i: an|eo. Kod Enoha an|eo ima dva imena. Prvo: angelos - an|eo. Drugo: egregoros, doslovno zna~i Budan, ali zna~i i nadglednik. An|eli i Budni, kao {to je pisao Dionisije Areopagita na osnovu drevne ba{tine: glasnicima je zadatak da smisao }utawa Boga saop{te svetu. An|eli su bi}a svetlosnog tela, koji objavquju svetu ono {to se nalazi u aditonu. Aditon je suprotnost javnom obredu: duboka misterija koja se odigrava unutra. An|eli prenose i objavquju ove neme misterije obavijene }utawem Boga. Biblija ih na vi{e mesta naziva Ben Elohim, Bo`ijim sinovima. Na po~etku su i an|eli izdajnici bili bi}a sa svetlosnim telom i kao sudeonici bo`anske misterije boravili su u svetu duhova. Ali su po`eleli zadovoqstva qudskog mesa i krvi i time su se ukaqali. Materijalizovali se. Iz protivzakonitog odnosa nadglednika i k}eri zemqe ro|ena su nezakonita bi}a: xinovi, giganti, nephilim, kao {to ka`e Enoh. Ovi izopa~enici i razvratnici, kao {to pi{e kwiga, snagom koja bezmeno prevazilazi qudsku snagu i znawem koje bezmerno prevazilazi qudsko znawe opqa~kali su zemqu, progutali wena dobra, pona{ali se nasilni~ki, sejali neslogu, mr`wu, {irili strasti rata, krvoproli}a, osvete, gramzivosti. Jedan deo wih su fizi~ka bi}a, drugi deo, kao {to ka`e Enoh: nevidqivi su, to jest demonski duhovi. Zemqa je postala plen ovih zlih demona. ^ovek je bespomo}an u odnosu na wih. Ali i nebeski an|eo. Nephilim je, kao {to Enoh ka`e: izvan zakona. Neopisivo je nasilan, besraman, krvolo~an, pohotan, gramziv, pohlepan, zao, podmukao, opscen, la`qiv, kaqav duh. To je duh koji je pokvario materijalnu prirodu i ukaqao ~istotu qudske du{e. Enoh pripoveda da su nadglednici, kada su stupili u zabraweni qubavni odnos sa k}erima zemqe, ovima odali skrivena znawa. Pokalazi su im tajne biqa, tajne korewa, {ta se, od ~ega se {ta mo`e kuvati i spravqati. Nau~ili su qude da tope metale, kako se prave sabqe, oru`je, {titovi, strele, alati, nakit; nau~ili su ih tajnama ozvezdanog neba, zvezdo~atwi, {minkawu lica, spravqawu opojnih sredstava. Nadglednici, koji su u svetu duhova bili sudeonici misterije aditon i poznavali tajne Boga obavijene }utawem, sada su odali ove tajne. Posle razumevawa Setove ba{tine i bi}a an|ela sledi tre}a ta~ka: treba shvatiti {ta zna~i znawe palih an|ela. Nema sumwe da je ~ove~anstvo, pre nego {to su nadglednici sleteli na zemqu, `ivelo u blagoslovenoj bezazlenosti. Bilo je bezgre{no, jer je mra~no pleme Kainovo iskorenilo nebesko ~ove~anstvo. Ali nije znalo {ta je alat, {ta je zanat, nije poznavalo topqewe metala, pismo, krvoproli}e, nauku. Svemu su ih nau~ili pali an|eli. Jedino znawe ~ove~anstva bilo je Setovo znawe: se}awe na poreklo s neba i zakon ~istog `ivota, koji }e ~oveka

PISMO

239

ponovo odvesti u svet duhova. ^ove~anstvo nije poznavalo zemqodelstvo, zanate, umetnost, alate; `ivelo je u zlatnom dobu, hranilo se vo}em, bilo je bezbri`no i vedro. Posle zanosa qubavnih no}i nadglednici su k}erima zemqe {aputali prve tajne: kako da udese svoje lice, ko`u, kosu i nokte, kako da prevr}u o~ima, kako da hodaju, kako da izvijaju glasom kako bi bile {to privla~nije i neodoqivije. Potom su ih nau~ili kori{}ewu ~arobnih re~i i spravqawu ~arobnih napitaka i bojewu i izradi nakita, ubijawu `ivotiwa i jedewu mesa i izradi no`eva i ma~eva. Nau~ili su ih onome {to se danas naziva tehnikom. [to je pre toga bilo misterija obavijena }utawem Boga, sada je to postao javni zanat. Ali nevoqa nije bila u tome {to nadglednici nisu znali kqu~ ni smisao misterije, jer, kao {to je rekao Gospod: boravili ste u Carstvu nebeskom, ali sve tajne ipak ne znate, znate samo za prokleto znawe i to je bilo ono {to ste kvarnim srcem preneli `enama. A {ta je bio taj greh, vi{e ne znamo. Po Baderu, zato {to vi{e ne umemo da ga po~inimo. Mo`da su u pravu oni koji ka`u: kao uspomenu na ovaj greh uveden je obred obrezivawa. Uspomenu na greh odnela su sa sobom vode Potopa. Voda presude sprala je greh: sa Sodomom i Gomorom, mo`da, kao {to smatra Mere{kovski: s Atlantidom, ali u svakom slu~aju sa prvim ~ove~anstvom koje je `ivelo pre velike propasti, ~ove~anstvom koje se jo{ gledalo o~i u o~i s nadglednicima i koje je neposredno sudelovalo u zabrawenim znawima, ovaj greh i ovo znaqe su se zauvek izgubili. Ali ako i ne znamo {ta je bio ovaj greh, posledice greha i znawa od tada svaka generacija vidi i iskusi. Veoma je lako mogu}e da je ovo znawe bilo u vezi s onim {to danas uop{teno nazivamo nasiqem . Svako zna da je nasiqe neka u`asna magi~na sila koja se pobli`e ne mo`e odrediti, neko stra{no prazno zlo. Po~iva na nepoznatim ~iniocima, ali svi znamo da ni jedan od ovih nepoznatih ~inilaca nije dobar, nije ~ist, nije duhovan. Nasiqe je demonsko. To je ono {to su nadglednici {aputali na uvo tokom qubavnih no}i k}erima zemqe? Od toga su se obeznanile `ene? Stra{na praznina toga je bila ono {to su k}eri zemqe ponajpre po`elele kada su po~ele da izvla~e obrve i farbaju lice, po~ele da se kite perjem pobijenih ptica? A presuda zavodqivim `enama jeste da ve~ito ostanu sirene, ka`e Gospod: sirene, to jest ptice zavodqivog glasa, ~udovi{ta sa {erenim perjem. Za ve~ita vremena }e postati ono {to su htele biti: wihova }e biti zavodqivost, {areno perje i zamamna pesma i vi{e ne}e biti qudi, ne}e biti du{e, nego sirene. To je wihova kazna. Ta sila je po~ela da koqe `ivotiwe kako bi se wihovim plemenitim krznom `ene uresile? Zato je po~elo rovawe po planinama za zrnom zlata kako bi se na~inio nakit i obesio oko vrata i provukao kroz uvo, kroz uvo u kojem je jo{ odjekivala izdaja nadglednika? Ali je zapo~elo jo{ i od toga stra{nije i neizrecivije od ~ega se ~ak u`asnuo i Car careva kada je ovako rekao: Uz pomo} ovih tajni `ene }e po~initi svoja zlodela na zemqi protiv ~oveka [ta je ta tajna? [ta je taj greh? [ta je ta magija? Svako zna da postoji, ali je niko nikada nije video i ne ume da je imenuje. [ta zna~i ta stra{na magijska sila, to prokleto znawe koje su nadglednici kvarnim srcem rekli `enama? Nema za wih mira - ouk estin eirene, glasi prasuda Gospodara nad Vojskama. Nema vi{e spokoja ni poravnawa na zemqi sve dok i kap ovoga znawa `ivi u ~ove~anstvu. Bilo mu je malo Setovo znawe? Malo je bilo qudima da

240

PISMO

`ive u bezazlenoj jednostavnosti i blagoslovenom spokoju samo zato da bi izvr{avali zakon? Trebalo im je znawe? Ve{tina? Trebalo im je {areno perje ptica, zlato, gvo`|e, oru`je, sabqa, nakit, ma{ina, mastilo, pero, papir, pismo, nauka, tehnika? Trebalo im je ono {to je ovim najavqeno i do{lo, zakonito i neizbe`no: razdor, zavist, pometwa, kvare`? Bila im je potrebna u`asna mo}? Bila im je potrebna kavga, pobuna, zlo {to su nadahnuli demoni koji su bili izvan zakona? Pa ako im je sve to bilo potrebno, neka im bude. Celokupno ~ove~anstvo je dospelo izvan zakona. I: ouk estin eirene - nema za wega mira. Pa ima li? Nephilim, neposve}eni, nezakoniti sinovi zle mo}i, koji su doneli na zemqu krvoproli}e, nasiqe, nepravdu, pohotqivost i pokvarili ~ove~anstvo. Zbog toga je ~ove~anstvo moralo da propadne. Gospod je pustio na zemqu vodu presude i propalo je celo ~ove~anstvo, izuzev Noja i wegove porodice. Mere{kovski ka`e: Enohova kwiga pri~a o propasti prvog ~ove~anstva, ali govori drugom ~ove~anstvu. O tome govori prva re~enica kwige: Ono {to sam video nisam video za dana{wu generaciju, nego za one koji }e do}i u dalekoj budu}nosti. Nameweno drugom ~ove~anstvu? Ali koje je to drugo ~ove~anstvo? Dana{we? Po Mere{kovskom, Enohova apokalipsa je najsavremenija kwiga. ^ove~anstvo se i danas nalazi tamo gde je onda bilo. Snaga duhova nephilima nije salomqena, ~ak nikada nije bila ve}a nego danas. Zato iz Enohove kwige mi, qudi koji `ivimo na kraju drugog ~ove~anstva, vi{e razumemo nego {to su razumeli i mogli da razumeju qudi koji su `iveli u bilo kojem drugom dobu. Vi{e razumemo nego oni. Mo`da ~ak i vi{e nego {to bismo smeli. Strahovito razumemo u woj sve re~eno, ali jo{ stravi~nije svaku pre}utanu re~. O nama je re~? Ne. Ovo ~ove~anstvo o kojem govori Enoh nismo mi. Ali ono ~ove~anstvo kojem govori Enoh jesmo mi? Mi smo ona generacija koja }e do}i u dalekoj budu}nosti? Mi smo oni zaslepqeni koji smo qudsku nezakonitu mo} ra{irili na celu zemqu: na utrobu planina, na dubine mora, na pra{ume, na `ivotiwe, na ribe, na biqke, na ptice, na obojene narode, na siroma{ne i potla~ene, i vide}i ovu nezakonitost zemqa ve} doziva nebo? [ta je ono {to je uni{tilo prvo ~ove~anstvo, pita Mere{kovski, i {ta je ono {to uni{tewem preti drugom ~ove~anstvu? Enoha su an|eli - an|eli neba posvetili u ~itawe tajni zvezda i tu je video da }e svet jednom propasti od vode i jednom od vatre. U gr~koj ba{tini to je objavqivao i Orfej: smrt prvog ~ove~anstva od vode (hidatosis) i smrt drugog ~ove~anstva od vatre (ekpirosis). Ali isto to se znalo i u Maksiku i znao je i egipatski prvosve{tenik Tot i znao je i Zaratustra. Po Mere{kovskom, Enohova apokalipsa je najsavremenija kwiga, jer je upozorewe nephilimima, wihovoj silnoj, nezakonitoj mo}i, deci novca, ta{tine, gramzivosti, nauke da posle davne smrti od vode sada je na pragu smrt od vatre, ekpirosis, sagorevawe sveta koje }e od gre{nika o~istiti zemqu koja lele~e. Ima jo{ jedna re~ koju kod Enoha treba razumeti, mada re~ ni jedan jedini put ne iskrsava u kwizi. Ta re~ je: apokalipsa. Apokalipsom se naziva ono delo koje govori o sudu natprirodnih duhovih sila. Apokalipsa doslovno zna~i: revelatio, odnosno objavqewe, otkrovewe. U prenesenom smislu kona~na re~, stra{ni sud. Enohova kwiga je apokalipsa, odnosno neopoziva, objavqena presuda duha nad `ivotom i postupcima ~ove~anstva.

PISMO

241

Savremeni ~ovek, koji je od detiwstva navikao na misao da se ~ove~anstvo razvilo posredstvom odabirawa vrsta u borbi za opstanak iz `ivotiwskog sveta u ono {to je i u {ta ga wegova civilizacije visoko uzdi`e iznad primitivnog drevnog ~ove~anstva, ovaj savremeni ~ovek ovu apokalipsu ili razume veoma te{ko, ili uop{te ne razume. Kada ~uje tu re~, nikada ne mo`e da prigu{i neko uzbu|ewe koje se razlikuje od svih drugih. Radoznao je, ali je istovremano i u`asnut. Kakva zagonetna i stra{na re~! @eleo bi da je razume. Sme{ka joj se i pravi cini~ne primedbe, ali u srcu zna da je sme{ak la`an i opaske bez zna~aja. Na ovom mestu, razume se, nema ~ak ni poku{aja da neko pokoleba modernog ~oveka u wegovom napredovawu. Re~ je o jednoj jedinoj stvari: razumeti. Razumeti Enoha i {ta zna~i re~: apokalipsa. Ne samo Enoh i zajedno s wim predweazijska ba{tina, nego celokupno drevno ~ove~anstvo jednodu{no su u~ili da je prilikom stvarawa sveta svako duhovno i prirodno bi}e i stvar bili na svom mestu i postojawe svega ovoga odre|ivala je mera ve~itih zakona stvarawa. Ovu zakonitu meru Heraklit naziva logos. Me|utim, Tvorac nije stvorio bi}a kao sredstva kako bi zakon slepo i mahinalno ispuwavali; svako bi}e je raspolagalo slobodom i ispuwavawe zakonske mere svako je dobrovoqno i budno trebalo da prihvati. U uvodu Enoh govori o ovoj meri. Pogledajte, ka`e, zvezde, Sunce, Mesec, godi{wa doba, `ivotiwe, biqke, sve postoje}e odr`ava zakon i svi `ive u nepromewenom poretku. A vi niste ispunili zapovest Gospoda, nego ste je prekr{ili. Odmah na za~etku vremena bilo je stvorewa koja su ovu wima darovanu slobodu iskoristila ne za ispuwewe zakonske mere, nego za weno kr{awe. Tokom putovawa po drugom svetu Enoh je iznad haosa video sedam ogromnih zvezda koje su lebdele iznad ni{ta vezane jedna za drugu. Na pitawe {ta to zna~i, Enohu je an|eo pratilac rekao: ovih sedam zvezda je napustilo putawu koju im je zakon odredio i htele su da odu na samostalnu putawu; po nare|ewu Gospoda vezane su i kao kazna oka~ene su iznad haosa. Kada su nadglednici napustili nebo i stupili u nedopu{tene odnose s k}erima ~oveka, tako|e su prekr{ili zakon. Celokupno bi}e zemqe postalo je nezakonito. Kada su `ene uz pomo} tajnog znawa po~ele da se {minkaju i da se kite krznom i perjem i da ~ine svoje opa~ine protiv qudi i kada su qudi uz pomo} an|ela izdajnika po~eli da pqa~kaju dubine zemqe, planine, {ume, mora, `ivotiwski i biqni svet, prekr{ili su zakon. ^ove~anstvo je dospelo u stawe izvan zakona, jer je, kao onih sedam zvezda, na nedopu{ten na~in iskoristilo slobodu i prekr{ilo meru. Postoje qudi koji zapa`aju ovu situaciju i smatraju je nepodno{qivom. Ose}aju da je situacija, ma i na trenutak, nepodno{qiva, nezakonita, ve~ita mera bi}a je prekr{ena. To su oni koje Enoh naziva pravednim i svetim i odabranim. Ti qudi ve} tokom svoga `ivota preduzimaju sve kako bi ponovo po{tovali zakon, kako bi svojim mislima, re~ima i postupcima ponovo odr`ali ve~itu meru. Celokupna gre{nost na zemqi postala je nemogu}a zbog kvarnog bi}a koje je nastalo posredstvom Kaina i Nadglednika. Jer se nije pokvarilo pojedino bi}e ~oveka, nego se uop{te celokupno qudsko bi}e iskvarilo. Pravednici su, me|utim, duboko patili u ovom kvare`u i na svaki na~in su `eleli da ubla`e grehove. Ovde na zemqi niko ne mo`e `iveti bez greha: na

242

PISMO

drugom svetu se nalazi ono mesto gde }e se u mudrosti sudelovati i vi{e se ne}e gre{iti ni u nemaru, ni u strasti... kada se vi{e ne}e gre{iti i ne}e se ispa{tati kazna... i ne}e se iskusiti sud srxbe. Qudi koji gre{e samo iz nehaja ili strasti, odnosno gre{e samo zbog slabosti, a ne `ive iskvarenim srcem, oni ne}e iskusiti sud srxbe. Ovi qudi koji se jo{ za `ivota vrate zakonu, koji svom snagom `ele da ispune meru, koji nezakonito bi}e u sebi ozakowuju ponovo, oni }e izbe}i sud. Oni qudi, me|utim, koji u svom `ivotu bezbri`no `ive u nezakonitom zemaqskom `ivotu, koji ni ne prime}uju ovo kvarno bi}e, koji mirne savesti gre{e, gomilaju greh na greh, nasilni su, ta{ti, gramzivi, pohotni, slavohlepni, la`u, razme}u se, oholi su, zavidqivi, pohlepni, vlastoqubivi, oni }e biti osu|eni. Jer ~ovek je slobodan i zakon se, istina, mo`e prekr{iti, ali jaoj onome ko zloupotrebi svoju slobodu i prekr{i zakon. Jedan deo qudi ve} u `ivotu biva osu|en, jer neprekidno sudi sebi, odnosno sebe osu|uje priznavaju}i ve~iti zakon nad samim sobom. To su pravedni i izabrani. Drugi deo qudi pak, kao {to ka`e Enoh: ako u `ivotu ne potpadne pod sud, ipak ne}e mo}i izbe}i sud, nego }e biti kao sedam zvezda koje su prekr{ile meru, bi}e vezani i oka~eni iznad haosa. Ovi }e qudi biti podvrgnuti sudu. Sud nije ni{ta drugo do {to Gospodar Duhova li~no svakoga ispita da li je `iveo po zakonu, ili protiv zakona, da li je po{tovao meru, ili ju je prekr{io. Ko ju je po{tovao, odnosno ko je jo{ u svom `ivotu sopstvenom voqom i odlukom dospeo pod sud, on }e na drugom svetu zauzati mesto me|u svecima i pravednicima. Ko nije po{tovao zakon, odnosno bi}e u sebi nije ponovo u~inio zakonitim, nije dospeo pod zakon kada dobro i zlo bude razdvojeno, kada se dobri predaju ve~nom `ivotu, a zli ve~noj smrti. Savremeni ~ovek veruje da je sudwi dan preterano u`asno privi|ewe religiozne ma{te, neka stra{na masovna tragedija. Prema drevnom ~oveku, ono {to se zbiva na sudwi dan beskrajno je jednostavno: nezakonito qudsko bi}e vra}a se zakonu. To zna~i: sud. Smisao sudwih dana: zakonitu su{tinu bi}a ~oveka ponovo vaspostaviti na celoj liniji. Kvarno bi}e u~ititi opet istinitim. To je univerzalni i kolektivni sud: apokalipsa. Apokalipsa je kona~ni sud izre~en ~ove~anstvu, qudskom bi}u koje su Kain i nadglednici iskvarili, wegovo vra}awe zakonu: oni koji su pravedni, bi}e podr`ani, koji nisu pravedni, bi}e predati ni{tavilu. Eto specifi~nog razmi{qawa drevnog doba koje je za savremenog ~oveka postalo tako strano. Eto sme{e neobi~ne poezije, mita, metafizike i vizije, od koje ni{ta nije tako daleko kao dana{we razdobqe. Do kraja pro{log veka moderni ~ovek je bio raspolo`en da ode samo do Grka; samo je jo{ Grke bio sklon da prihvati ozbiqno. Situacija se od tada bitno izmenila. Otkrivene su velike kulture Azije, Afrike, Amerike i nau~ili smo da po{tujemo duh Crnaca, Arapa, Iranaca, Tibetanaca, Indijanaca. I otkrivaju se spomenici drevnog doba pre Gr~ke: egipatska, kineska, indijska dela. Svet se pro{irio i produbio. Najpre smo otkrili kulture stranih naroda; i otkrili smo drevno doba. Po svom zna~aju nema tome sli~nog modernog otkri}a. Me|u velikim kwigama drevnog doba kineski Tao te |ing sa~uvao je misteriju drevnog ~ove~anstva; Veda je sa~uvala takvu svetlost da je u odnosu na to sve {to je ~ovek mislio tama; Hermes Trismegistos sa~uvao je takve taj-

PISMO

243

ne do kojih smo tek na kraju prispeli da ih sri~emo. Enoh je iz drevnog doba sa~uvao ne{to sasvim drugo: strogu i ~istu jednostavnost prvog patrijarhalnog ~ove~anstva. Prvi deo, koji govori o pobuni an|ela, pun je pojedinosti koje su uzvi{enije jedna od druge. Nebeska vizija je tako potresna i mo}na, malo je takvih qudska ruka ispisala. Drugi deo, proro~ke vizije i besede, objavquje ozbiqan i dostojanstven moral Setove ostav{tine. Savremeno doba ovde mo`e da stupi u neposrednu blizinu ~oveka drevnog doba. Tre}i deo, snovi|ewa, naro~ito }e umeti po{tovati oni koji su vi~ni modernoj psihologiji. Ovo je takva simboli~na vizija ~ija tajna i nije tako velika. ^ovek ~ija se ma{ta samo malo uzdi`e iznad proseka, ve} }e na drugoj stranici razumeti o ~emu je re~ i nehoti~no }e dati za pravo Heraklitu kada ka`e: granice du{e ne}e{ dosti}i ~ak i ako prevali{ ogromne puteve. Objasniti sve delove kwige bio bi takav zadatak koji bi zahtevao dvadeset puta du`i uvod. Sasvim je stilsko obele`je {to Enih ~as govori u prvom, ~as u tre}em licu. Na vi{e mesta se poistove}uje s Nojem. I re~ Gospoda je katkada u prvom, katkada u tre}em licu. Posebno bi trebalo govoriti o simboli~nom zna~ewu pojedinih re~i, kao {to je, na primer, Mudrost koja, kao {to kwiga ka`e, ne nastava na zemqi i preselila se na nebo me|u an|ele. Ova Mudrost nije ni{ta drugo do Hohma koju je Filon kasnije nazvao Sofija i sve do Jakoba Bemea bila je stalno jedna od glavnih li~nosti mistike. Trebalo bi progovoriti i o tome kako se spomeni na potop javqaju u egipatskoj, iranskoj, kineskoj, induskoj, indijanskoj ba{tini i kako Enohov Noje odgovara induskom Manuu, meksi~kom Kvecalkoatlu, peruanskom Manko-Kapaku, egipatskom Manesu, iranskom Xem [idu. Naravno, trebalo bi progovoriti i o ulozi belog bika u snovi|wima, `ivotiwe koju u Iranu po{tuju pod imenom Kaimorts, ali se mo`e susresti i u Egiptu, na Kritu, u Gr~koj, Indiji i Kini. Trebalo bi pomenuti va`nije stanice u literaturi o Enohu, po~ev od aleksandrijskog razdobqa do 19. veka, do Jakoba Lorbera, do velikog mistika koji je celu kwigu posvetio Enohu i do Dimitrija Mere{kovskog koji u kwizi Tajna zapada govori u duhu Enohove apokalipse. Veze i obja{wewa mogli bi mnogo toga da ra{~iste, ali je sada ciq jedan jedini: baciti pogled na duh drevnog ~ove~anstva. A to je dobro u~initi {to nepristrasnijim okom na koje se {to mawe uti~e.

244

PISMO

Bela Hamva{

VELIKA RIZNICA PREDAKA

Preveo sa ma|arskog Sava Babi}

INDIJA

IZ KWIGA TAJNIH U^EWA

Uvod
Svet }e propasti! Od svih kwiga na zemqi odaberi stotinu najve}ih kako bismo ih spasli za budu}nost. Odabrao sam. U barku ne mo`e stati sto. Odaberi deset, ostale izbaci. Odabrao sam. Odbaci jo{ devet, jer samo jednu mo`emo da ponesemo. Odabrao sam. Koja je to kwiga? Veda. Za{to? Lako bi bilo odgovoriti, pro~itaj je. Ali su je mnogi pro~itali, i nisu je razumeli. Lako bi bilo odgovoriti: shvati je. Ali mnogi celog `ivota nisu ni{ta drugo radili i nisu iza{li s wom na kraj. Objasniti? Sunce, zdravqe, svetlost se ne mogu objasniti. Postoji jedan svet i jedno Sunce jedna Veda postoji, kao {to je jedno Bi}e i jedan Bog. Na po~etku 20. veka ~ove~anstvo Evrope je otkrilo svetsku stvar: pribavilo je saznawe o osnovnom stawu ~ove~anstva. Shvatilo je da, kao {to se ~ovek u svim vremenima i epohama, u svim narodima i na svim kontinentima ra|a s ~ulima, s dve ruke, dve noge, plu}ima, stomakom, srcem, skeletom, tako isto ~ovek u svim vremenima i podnebqima donosi sobom istovetno duhovno stawe. Ovo osnovno stawe nije psihologija svojstava ni sklonosti, nego drevno znawe o elementarnoj stvarnosti koja `ivi podjednako u svakom ~oveku: znawe o smislu `ivota, o prirodi du{e, o sudbini, o Bogu. Ovaj sistem istine nije ni{ta drugo do antropolo{ko osnovno stawe bi}a i ono nije posledica ~ovekovog bi}a, nego uslov. Sistem drevnih istina ne razvija se iz ~ovekovog `ivota, ve} ~ovekovo bi}e po~iva na ovom sistemu drevnih istina. U 20. veku je otkriveno da je ~ove~anstvo u svim vremenima i pod svim podnebqima bilo, jeste i bi}e na istoj razini bi}a: ova razina je osnovni

76

PISMO

uslov ~oveka, i ovaj osnovni uslov se ispoqava u osnovnom znawu o bi}u. To je takvo osnovno znawe koje ~ovek ne samo {to zna, nego koje ne mo`e da ne zna. Takav sistem istine koji ne samo da ne treba u~iti, nego koji se ne mo`e zaboraviti. To je nepobitan preduslov svakog drugog znawa, mi{qewa, smisla koji se po sebi razumeju, s kojima je ~ovek ro|en. Niko se ne ~udi {to je ~ovek na svim mestima i vremenima ro|en u istovetnom biolo{kom obliku; naprotiv, ovaj fakat je predujam uslova na{eg celokupnog qudskog bi}a, osnova svakog istra`ivawa i mi{qewa. Sada se ispostavilo da ovom biolo{kom obliku pripada isto takvo egzaktno saznatqivo duhovno osnovno stawe. U duhovnoj ravni biolo{koj drevnoj osnovnoj strukturi `ivota odgovara struktura drevnog osnovnog znawa. ^ovekovoj fizi~koj, biolo{koj, dru{tvenoj bazi odgovara duhovna baza. Svakovrsni qudski `ivot izgra|en je na ovoj a priori duhovnoj bazi: nauka, umetnost, religija, dru{tvo, poezija, moral. Na ovoj bazi se nalazio ~ovek pre dvadeset hiqada godina, na woj je danas, u Evropi, Kini, Australiji, i na woj }e biti svuda i posle dvadeset hiqada godina. Pojedine ta~ke duhovnog osnovnog stawa ~ove~anstva ve} su ranije naslu}ene i o wima su u~iwene veoma bitne konstatacije. Karakteristi~no je da o univerzalnom zna~ewu ovih konstatacija niko nije imao ni pojma. Rene Genon je svojim pronicqivim i {irokim znawima otkrio i odmerio situaciju. Genon je shvatio da ono {to evropska filozofija, istra`ivawe drevnog doba, psihologija religije, etnologija, filologija, dubinska psihologija i mnogi drugi pravci tra`e gotovo stotinu godina, od Hegela naovamo, nije ni{ta drugo do univerzalno drevno znawe koje se rasprostire na celokupno ~ove~anstvo. U drevno doba, na istoku i do kraja sredweg veka uglavnom u Evropi to znawe se svesno ~uvalo, i generacije su ga predavale jedna drugoj. Zato Genon drevno znawe naziva ba{tina. Na po~etku novog doba usledio je lom. ^ove~anstvo je u Evropi zauzelo stav protiv ba{tine. Suprotstavqawe se naziva scijentifizmom. Scijentifizam je za nekoliko stotina godina uspeo da skrene pa`wu s drevnog znawa, ali kao posledica toga ~ove~anstvo Evrope je gurnuto u takvu krizu da je zapretila opasnost raspada zajedni~kom bi}u, mi{qewu, psiholo{kom i duhovnom na~inu `ivota. Na vrhuncu krize pak jedan deo mislilaca je tokom potrage za re{ewem na{ao put koji ponovo vodi do osnovnog stawa. Genon je primetio da je ono {to je Evropejac na{ao saglasno s drevnim i isto~nim osnovnim sistemom istine, i to je izrazio u nekoliko svojih temeqnih dela. Tako je Evropa dospela do saznawa o univerzalnom qudskom osnovnom stawu. Za{to je sve ovo trebalo pomenuti u vezi s Vedom? Ukratko zato {to, mada je ostalo veoma mnogo dubokih i velikih spomenika univerzalne qudske ba{tine, i ovi spomenici na temeqan na~in otkrivaju antropolo{ki drevni uslov, me|utim, potpuno jedinstven, uzajamno povezan sisetem istina koji otvara najdubqe stawe postoji samo jedan jedini, a taj jedan jedini drevni spomenik jeste Veda. Veda nije filozofija, nije religija, nije mit, nije poezija. Veda nije ni{ta drugo do antropolo{ki drevni uslov, duhovna osnovna struktura koja odgovara ~ovekovoj fizi~ko-biolo{ko-dru{tvenoj strukturi `ivota. Veda je tlocrt drevne i ve~ite duhovne situacije ~oveka. Kao {to je geografski glo-

PISMO

77

bus precizna mapa Zemqe, Veda je egzaktni crte` situacionog plana qudskog duha. Veda je obave{tewe koje govori o postojawu prvog ~ove~anstva, osnova qudskog bi}a koje `ivi u svim vremenima zbivawa, i osnova je `ivota ~oveka koji }e `iveti u dalekoj budu}nosti. Veda je jedino znawe. Zato, ako se iz propasti sveta mo`e spasti jedna jedina kwiga, ta kwiga mo`e biti samo Veda. Ni{ta toliko ne}e iznenaditi Evropqanina kao ovo {to sada sledi. Naima, na glavno pitawe {ta je to osnovno znawe, onaj antropolo{ki drevni uslov koji je duhovna struktura svevremenog ~ove~anstva, odgovor glasi: ~ovekov sistem drevne istine jeste metafizika. Ne: samo metafizika. I ne: neka metafizika. Metafizika, to jest jedina metafizika. Ona metafizika kojoj je svaka druga metafizika samo mawe-vi{e sre}an pristup; mo`da maglovita kopija ove jedne jedine, eventualno wena bespomo}na imitacija. Ili pak: ne znaju}i za to da ova metafizika postoji, pipkawe u wenom smeru. Metafizika postoji samo jedna. I ta jedna je Veda. Ova jedina je apsolutna i drevno znawe o svim onim pitawima na kojima po~iva ~ovekovo bi}e. Jedino kona~no i verodostojno znawe o samom bi}u, o prirodi, o stvarnosti, o psihologiji, o sudbini. Znawe o svemu {to je za ~oveka primarno va`no: znawe o tome {to ~ovek i onako zna, i ne mo`e da ne zna, {to ne treba da u~i, jer i ne mo`e da ga zaboravi. Ovo znawe nije nakakva praksa, nije nekakva majstorija, nego samo znawe. To znawe je metafizika. Nije biolo{ko, fizi~ko, nije hemijsko, nije matemati~ko, nije dru{tveno znawe, nego metafizika. Ova metafizika je duhovna baza egzistencije ve~itog ~ove~anstva, to je struktura drevnih istina. Evo eksperimenta koji `eli da na najkra}i mogu}i na~in objasni metafiziku: Zamislimo da se danas, ovde u Evropi okupe metafizi~ari na svetski kongres, odr`avaju brojne sednice, ~itaju, raspravqaju i na kraju u jednoglasnoj odluci izraze rezultate kongresa: ~ulni svet je nepostoje}a iluzija. Donesu odluku koja dolikuje da je donesu metafizi~ari svih vremena i svih naroda, jer je to odista stanovi{te metafizike. Iluzija je stolica na kojoj sede, svetiqka koja im svetli, prostorija u kojoj sede. Kada su doneli odluku, u zgradi bukne po`ar, i {ta se zbiva? Metafizi~ari, suludo be`e}i ispred nepostoje}e vatre, iska~u kroz nepostoje}e prozore na nepostoje}u ulicu. Primer ovoga paradoksa ho}e da u korenu uhvati pitawe metafizike. Jer kada je re~ o metafizici, u svakoj prilici je re~ o istom. ^ulni svet je iluzija. To je kvintesencija u~ewa metafizike. Uzalud ~ovek veruje u obi~an `ivot da objekti imaju svoju stvarnost; uzalud nauka veruje da se iskustvo usmerava na stvarne objekte. ^ulni svet je iluzija. Ali kada do|e do stani-pani, metafizi~ar je prvi koji porekne ovo u~ewe. Eto paradoksa. Kako se mo`e razre{iti ova protivre~nost? Kako metafizika razre{ava ovu protivre~nost? Na slede}i na~in: nesumwivo postoji jedna stvarnost. Razli~iti pogledi razlikuju se po tome {ta smatraju jedinom stvarno{}u. Svakodnevni `ivot, materijalizam i racionalisti~ka nauka izgra|ena na wemu ka`e da je jedina stvarnost materijalna priroda, objektivni svet; duh nije drugo do derivat ove materije. Postoji samo takozvani spoqni svet. To stanovi{te se nazi-

78

PISMO

va objektivnim realizmom. Nasuprot ovom shvatawu nalazi se metafizika koja ka`e da je jedina stvarnost duhovni svet. Materija nije ni{ta drugo do projekcija ovoga duha. Ovo shvatawe se naziva subjektivnim idealizmom. Ovde, me|utim, treba dodati va`nu primedbu. A primedba glasi: konkretni istra`iva~ki metodi nauke nikada nisu usmereni na stvarnost, nego svuda na prirodu. Ponavqam: ne na stvarnost, nego na prirodu. Priroda je onaj objekt koji je dostupan nau~nim metodama. Nauka nema metod za istra`ivawe stvarnosti. A stvarnost nije jednaka prirodi. Priroda je dati oblik stvarnosti u odre|enom prostoru i vremenu; a stvarnost je onaj pojam u koji ne samo da mo`e da stane sada i ovde data i dostupna priroda. Stvarnost su ukupnost svih priroda i svih zamislivih priroda zajedno sa svim wenim su{tinama, zbivawima, pojavama. Nauka stoji nasuprot ovde i sada datoj prirodi i zbog toga je temeqni pojam nauke: priroda. To je ono {to ona istra`uje, to je ono {to ona sme i mo`e da sme. To je par excellence objekat nauke. To je solidna i ~vrsta osnova od koje ona ne mo`e ni za korak da odstupi. Metafizika se, me|utim, ne bavi prirodom, nego stvarno{}u: s ne~im u ~emu je priroda samo jedan elemenat. Za metafiziku postoji realitet i takvih ~iwenica koje nauka, u nedostatku jasnih objekata, ne mo`e ni da takne. Nauka se bavi prirodom, odnosno objektima; a matafizika se bavi svim onim {to spada u univerzalni krug stvarnosti, u tzv. krug bivstva. Situacija je zna~i takva da nauka izvr{ava svoje specifi~ne zadatke, mo`e da otkriva i sistematizuje u odnosu na prirodu. Ali istinski smisao svakog nau~nog akta mo`e se samo onda dosti}i ako se ovaj akt projektuje na razinu stvarnosti. A to pak zna~i: ako se smesti u perspektivu matafizike. Wutnov zakon je nau~an, dakle pojednostavqena konstatacija koja se odnosi na prirodu. Ova konstatacija je, me|utim, postala zna~ajna, samo ve} ne samo na razini prirode, nego i na razini stvarnosti, odnosno ne na razini par excellence nauke, nego na razini par excellence matafizike: jer svaka misao tek ovde dobija svoj istinski lik. Na razini nauke pojedini akti nemaju nikakve posledice u prostoru koji se nalazi izvan kruga nauke. Svi akti su ovde konkretne ~iwenice, ni{ta vi{e. Posledice akata, wihovo dejstvo na druga podru~ja bivstva odigravaju se na razini metafizike: nau~ne prirodne ~iwenice ulaze u krug stvarnosti. Na to }e, naravno, neko postaviti pitawe (a ima sva prava da ga postavi): za{to je to tako? Kako je to mogu}e da utvr|ivawe nau~nih ~iwenica, teorija, sistematizovawa, otkrivawa, zna~i svaki nau~ni akt koji se odnosi na objektivnu prirodu svoj pravi smisao posti`e i mo`e da postigne samo na natprirodnoj (meta ta phusika nad prirodom) razini? Odgovor je veoma jednostavan i kratak. Nau~ni akt koji se odnosi na objektivnu prirodu svoj pravi smisao zato mo`e da postigne samo na natprirodnoj-metafizi~koj razini jer istra`ivawe stvarnosti nije nau~no, ve} metafizi~ko pitawe. Pojam realiteta jeste baza i mera nauke. To je nesumwivo. Celokupne prirodne nauke izgra|ene su na pojmu realiteta. Ali sam pojam vi{e ne spada u prirodne nauke. [to se ti~e istra`ivawa, kontrole, merewa ovoga pojma nauka nema nikakvih sredstava. Nauka koristi ovaj pojam, i to toliko da bez wega ne mo`e da na~ini nijedan korak. A pojam realiteta nije nau~na, ve} metafizi~ka kategorija.

PISMO

79

I to kategorija bivstva. To je ona kategorija po kojoj su i nau~ni akti ili ispravni, ili nisu, druga~ije re~eno: realni su, ili nisu realni. Ali ovde sledi najte`i korak: realitet pojma realitet nije tako jednostavan i jasan kao {to to misli nau~na praksa i upotreba. I zbog toga sada sledi metafizika. Metafizika tra`i stvarnost. Dok tra`i stvarnost, postavqa pitawe {ta je primarno: priroda ili stvarnost? [ta je va`nije: priroda ili stvarnost? [ta je pre? [ta je univerzalnije i generalnije u ~ovekovom osnovnom stawu? [ta je realno: proroda ili stvarnost? [ta je ono {to postoji nezavisno od mene i od svakog ~oveka: priroda ili stvarnost? Na ovo pitawe odgovara jedina metafizika celokupnog ~ove~anstva, drevna i osnovna metafizika. Ona matafizika kojoj je sve drugo samo potomak i varijanta, i koja ~uva osnovno stawe univerzalnog ~ove~anstva: metafizika Upani{ada. Upani{ade ka`u: Bivstvo postoji. Ovo bivstvo je jedno. Zna~i postoji jedno bivstvo. To je prirodno. Postoji jedno bivstvo, evidentno je i po sebi se razume. Logi~ka tautologija. Ako postoji bivstvo, onda sve spada u wegov krug, zato postoji jedno bivstvo. Kada ne bi bilo tako, ne bih mogao biti ni ja koji ovo mislim. Ako ve} mislim, jesam, postoji bivstvo, i znam da postoji bivstvo, i to bivstvo je jedno. U ovo jedno bivstvo spadam i ja. Ako bivstvo postoji, onda je bivstvo stvarnost. Isto takva tautologija. Isto tako evidentna. Ni wu ne treba tuma~iti. Ako postoji bivstvo, onda nema nebivstva. Tautologija. Svako bez i malo napora mo`e da sledi. Ne zahteva dokaze. Ako je ovo bivstvo jedina stvarnost, onda izvan we nema stvarnosti. Strogo sledi iz prethodnoga. Logi~ki je isto tako evidentno, i isto tako ne zahteva dokaze. Sve {to izgleda da postoji izvan ove jedine stvarnosti, to nije stvarnost. Opsena. Tautologija to samo jo{ boqe izo{trava i isti~e krajwe posledice. Ovo otkri}e ka`e Veda ~inim ja, subjektivni ~ovek. ^inim ja, li{en svakog uticaja, na primaran na~in, i to tako {to ne mislim na osnovu prethodnih promi{qawa, nego je to primarna baza moga bivstva. Ne znam druga~ije da budem, samo tako {to sebe kao `ivo bi}e dr`im postoje}im, i kao postoje}i pro`ivqavam stvarnost. To je prvi preduslov svakog elementa moga bivstva. Na tome po~iva celokupno moje bivstvo. Ali ako ja, subjektivno bi}e, ja, stvarno postoje}i jesam onaj koji je bivstvo, koji je jedina stvarnost, i izvan mene nema stvarnosti, onda sve {to izvan mene izgleda da se vidi, to je ne-bivsto, ne-stvarnost, nego: opsena. Opsena nije stvarnost, opsena je opsena. Opsena je opsena ja, postojawa, stvarnosti: ne-postojawe, ne-sstvarnost: objekat, priroda. Ovih nekoliko re~enica zapravo je cela metafizika. To je sa`eti izvod Upani{ada. A posledice su slede}e: Priroda nije stvarnost. Priroda nije postoje}a. Priroda je objekat.

80

PISMO

Objekat subjektivnog ja. Opsena ja. Opsena se, naravno, ne mo`e raspr{iti misaonim osve{}ewem, promi{qawem, konstatacijom. Zato kongres metafizi~ara, mada je i zakqu~io da je spoqni svet iluzija, odnosno intelektualno osetio da je priroda opsena nije umeo da raspr{i i likvidira opsenu. Intelektualnim razumevawem stvarnost se ne mo`e saznati. I upravo zbog toga ja metafizi~ara je daqe bilo opseweno i vatra je bila opsena, pred opsenom morali su da opseweni isko~e na ulicu koja je isto takva opsena kao i vatra, priroda, i isto je takva opsena kao i kongres zajedno sa svojom odlukom da je sve opsena. Upani{ade ka`u da opsena nije individualna maja (opsena) kao {to su to pogre{no razumeli evropski metafizi~ari, nego maja koja je va`e}a za univerzalno ~ove~anstvo i za svakog subjekta, to jest opsena. Ova metafizi~ka koncepcija je nezaobilazna. Nauka u odnosu na metafiziku obi~no postavqa ovakvu argumentaciju: u redu, ova ~inija tre{awa na stolu je za mene opsena, ali otkud to da, ako do|e potpuno nepoznat ~ovek, on }e videti ovu ~iniju tre{awa na stolu i po~e}e i da ih jede? Matafizika Upani{ada na to odgovara: jeste, nepoznati }e videti ~iniju, i treba da je vidi, jer svi zajedno vidimo kako Sunce izlazi i zalazi, zajedno do`ivqavamo buru na moru i rat. Zajedno, svi potpuno jednako, jer smo svi u ropstvu istovetne univerzalne opsene. Svi `ivimo u istovetnoj prirodi. U istoj maji, u istom za~aranom stawu sa svojim subjektivnim ja. Ali ka`u Upani{ade ako ~ovekov subjekat, ja, jedini postoje}i ume da se probudi na drugu budnu situaciju koja se razlikuje od opsene a to svaki subjekat mo`e da u~ini onda }e biti svestan da opsena nije jedino pona{awe subjekta. Opsena nije ni{ta drugo do degradiranost budnosti subjekta. Za~arano stawe. Mese~arstvo. Ako ja likvidira tu degradiranost, postaje budnije, sve boqe i boqe vidi, i vide}e opsewenost prirode. Iz ove budnosti ne}e videti samo prirodu, nego stvarnost. A stvarnost je da je priroda upravo opsena, a jedino postoje}i je subjekat. Scijentifizam se bavi prirodom, dakle bavi se opsenom, i sve {to zapazi, otkrije, sistematizuje, konstatuje, to je u celini opsena, spada u krug nestvarnosti, ne-postojawa. Kao posledica prirode ~ija zamagqenost pritiska subjekat svih nas, kao posledica degradiranosti budnosti nastaje specifi~na ~arolija (maja) koja nema od ~ovekovog subjekta nezavisno bivstvo, i ova opsena sama po sebi nestaje na vi{em stupwu budnosti subjekta. Nauka ne doti~e pravo bivstvo subjakta. Sva otkri}a, konstatacije, sistematizacije, istra`ivawa nauke u svetu maje ostaju u svetu opsene, jer je i on sam opsena. Mo`e pribirati, re{avati, cediti, brojati {ta god ho}e, mo`e prizivati revoluciju, rat, razdor, mir sve to nije ni u kakvom odnosu sa svetom stvrnosti ~ovekovog subjekta. Subjekat je osetqiv samo na subjekat. Samo ga subjekat mo`e dotaknuti. Govore}i jezikom dana{we metafizike: samo egzistencija mo`e osloviti egzistenciju. Predmenti elementi nemaju nikakvo dejstvo na egzistenciju. Samo onaj ko moje subjektivno bivstvo ~ini budnijim ili me jo{ vi{e opsewuje, on deluje na mene, i ovo delovawe mo`e do}i samo iz sveta subjekata, a ne iz sveta opsene koji ne postoji, nije stvaran, nego je opsena moje degradirane budnosti. Nauka se bavi prirodom; a da bi se bavila stvarno{}u, ona za to ni nema svo-

PISMO

81

je metode. Stvarnost se ne mo`e meriti, ni otkrivati, ni sistematizovati. Stvarnost u svom celokupnom opsegu i bi}u istovremeno postoji. Stvarnost je postoje}a. Stvarno{}u se ne bavi nauka, nego metafizika. A matafizika postoji samo jedna, arhai~ka matefizika koja polazi od apsolutnog subjekta, Upani{ade. Upani{ade ka`u da je od prirode i stvarnosti primarna stvarnost. Priroda je samo opsena ove stvarnosti. Va`nija je dakle: stvarnost. Realna je. Stvarnost. [ta je to {to je nezavisno od mene i od svakog ~oveka? Stvarnost. A pod stvarno{}u se razume uvek isto: bivstvo jedino postoje}e subjekat. A na pitawe saznawa odgovor metafizike je slede}i: Da li se mo`e saznati opsena? Kako da ne! Ali nema nikakvog smisla. Za{to? Jer ne doti~e stvarnost, postoje}i subjekat, samo nepostoje}i. Razumno saznawe samo je jedno: jedino saznawe subjekta jeste da je subjekat postoje}a stvarnost a ono {to izgleda da je izvan wega, to je posledica degradirane budnosti, to jest opsena. Ovo drevno znawe Upani{ada, kao {to kazuju davni zapisi, visoka qudska bi}a su dobila na po~etku za~ela kao objavqewe neposredno od Tvorca. Svaka drevna ba{tina zna da je Tvorac ~oveku poverio smisao wegovog bivstva, sistem istina, tajnu osnovnog stawa. Egipat vezuje objavqewe za ime Menesa koji nije niko drugi, prema Genonu, do Minos s Krita i hinduski Manu. U Kini se zvao Vang, u Judeji Set, u Gr~koj Orfej, u Meksiku Kecalkoatl. Ovo objavqewe je sitem drevnih istina, znawe o osnovnom stawu ~ovekovog bivstva. Jedino pouzdano, verodostojno znawe koje je izvan sumwe. Na jeziku sanskrita: {ruti, doslovno: otkrovewe. Tome treba dodati jo{ smriti, ono {to je znano od za~ela predawe, ono {to se pri~a, mit (znawe obi~no zaodenuto u slikoviti jezik) koje pro{iruje {ruti, ali mu nigde ne protivre~i. Ono {to je izvan {ruti i smriti to je nebitna ni{tavnost, pripada svetu opsene, vi{e nije verodostojno, najboqe ga je potpuno ostaviti izvan pa`we. Naravno, kada savremeni ~ovek ~uje re~ objavqewe, on se sneveseli. Misli da je re~ o nekoj prevari. Sluti ve{ta~ki patos, teatralne spoqa{wosti i popovske la`i. Pod objavqewem ne treba pomi{qati na proglas koji se razle`e izme|u velikih pateti~nih scena. To zami{qa samo takav ~ovek koji nije pro`iveo o~itovawa duhovnog sveta, nikada u wima nije sudelovao, a i ne razume ih. Obajvqewe nije retori~ka tirada koja se javqa izme|u spoqa{wosti koje li~e na operu. [to se o~ituje dubqa istina, ona je sve sti{anija i jednostavnija; sve se vi{e ogla{ava u iskrenom srcu ~oveka koji `ivi svakodnevnim `ivotom i obavqa svoje obaveza. A da bi neko shvatio objavqewe neophodna je samo jedna stvar: budnost. Budnost pak hrani samo jedna stvar: ~isto bivstvo. Zato je neophodna besprekorna moralnost: jer moral nije vrednost sama po sebi. To je jednostavnost besprekornog `ivota. Znawe samo zbuwuje i kvari, ~ak ~oveka i spre~ava u tome da shvati objavqewe. Za{to? Zato {to je znawe opsena. A opsena uspavquje budnost. ^oveka pretvara u mese~ara. Mesto objavqewa je ~isto i spokojno jednostavno srce ~oveka. Srce koje neposredno ~uje glas bo`anskog duha. Tako se oglasio tvora~ki duh drevnih vremena. I od tada se tako ogla{avao u pustiwacima, usamqenicima, prorocima, asketama. Tako se oglasio i u istorijskim vremenima: u misticima, monasima, izuzetnim pesnicima. Kao povetarac koji {umi me|u kro{wama. Koliko god

82

PISMO

puta ~ovekovo srce ponovo pribavi svoju praizvornu jednostavnost i ~istotu, mo`e da shvati neposredno zra~ewe Tvora~kog Duha, i mo`e da ga razume. To se naziva objavqewe. Istovremeno ~ovek tada sudeluje u primordijalnom bivstvu. Primordijalno bivstvo nije ni{ta drugo do najvi{i stepen bivstva. ^uangce pi{e: najvi{i stepen bivstva nije drugo do drevno za~elo. Kada bivstvo dospe na svoj vrhunac, zapravo se vra}a svom po~etku za~ela. Po~etku za~ela, to jest osnovnom stawu. Praistinama. Osnovnim antropolo{kim uslovima. Apsolutnom znawu. Najvi{i stepen bivstva i bivsto zlatnog doba su isto. Veliki pesnik, mistik, asketa, mudrac, prorok u svojim najvi{im i naj~istijim trenucima sudeluju u zlatnom bivstvu po~etka za~ela. Neposredno do`ivqavaju ono {to je izrekao Tvora~ki Duh. Neposredno do`ivqavaju objavqewe. Ba{tina zna za ~etiri Vede. One su: Rigveda, Atharvaveda, Jaxurveda, Samaveda. ^etiri kwige u drevnoj Indiji bile su kwige ~etiri vrste sve{tenika (brahmana) koji su obavqali razli~ite obrede. Rigveda ~uva himne, pesme, melodije ona predstavqa kwigu sve{tenika koji peva. Preostale tri su bile kwige `rtvovawa, obreda i nadzora. Pojedinim kwigama su dodavane takozvane Upani{ade. Upani{ada doslovno zna~i tajna sednica. U docnijem tuma~ewu: tajno u~ewe. Upani{ede su prou~avane na najvi{em stupwu sve{teni~kog posve}ivawa. Brahman je odatle saznavao smisao, ciq sveta, korene bivstva, Boga, du{u. To je kvintesencija neposrednog objavqewa. Poglavqa Upani{ada, budu}i da su dodavana na kraju, nazivana su i Vedantama. Ta~an prevod Vedante jeste: kraj Vede sa`eta rekapitulacija. Re~ Veda je poreklom od sanskrtskog vidja i obi~no se prevodi kao znawe. U smislu osnovnog znawa, prasistem znawa istina ~oveka, taj prevod je ispravan. A ina~e je lo{. Naime, re~ ba{ ne zna~i znawe. Smisao vidje je: budnost. Upani{ade same povla~e grani~nu liniju na vi{e veoma bitnih mesta izme|u budnosti i znawa. Najva`nije mesto u I{a-upani{adi je ono gde se direktno suprotstavqa znawe (vidvan, vidwana) i budnost (vidja). Suprotstavqa se na na~in na koji to ~ini i ve}ina drevnih ba{tina, kineska, tibetanska, judejska, egipatska i orfi~ka gr~ka. Veda ~uva vedru budnost i jasni mir bivstva prvog ~ove~anstva, wegovu nevinost koja je iznad znawa i bla`enu jednostavnost. I Veda je jedina kwiga koja neposredno poznaje ovaj izvor. Na pragu istorijskog doba [akjamuni, koji je kasnije nazvan Buda, potisnuo je duh Vede. Tako je istorijsko ~ove~anstvo bilo odvojeno od Veda vi{e stotina godina i spomen na drevno doba ~uvalo je samo sve{tenstvo. Vi{e od hiqadu petsto godina posle Bude [ankara je opet usmerio pa`wu prema Vedi svojim ogromnim komentarima napisanim za Vedantu. [ankara se o{tro suprotstavio u~ewu [akjamunija i razne sekte budizma podrvgao je bespo{tednoj kritici. Sredinom pro{log veka na temeqan na~in se obnovio hinduski religiozno metafizi~ki duh. Obnova je po~ela iz pokreta Brahma-samaj i Arja-samaj, ali je pravu duhovnu osnovu obnovi pru`io ~ovek koji je bio jedno od naj~istijih, najdubqih, naj~udnijih bi}a u istoriji sveta. To bi}e je Ramakri{na, prosti bengalski seqak, krhkog tela, koji je jedva znao da ~ita i pi{e. Ramakri{na je svojom li~no{}u i delom ponovo umeo da ostvari ono {to je Veda ~uvala dve hiqade petsto godina: izvornog ~oveka, drevnog i prvog ~o-

PISMO

83

veka, vedru ozbiqnost, osnovno stawe qudskog bivstva. Li~nost, `ivot, u~ewe, uticaj Ramakri{ne, gomila wegovih u~enika postavili su Vedu usred srede savremenog `ivota. Upani{ade su u kra}im odlomcima i istaknutim poglavqima postale poznate u Evropi u drugoj polovini 18. veka. Ovi jednostavni prevodi, nastali bez bilo kakve nau~ne izve{ta~enosti, i danas su najboqi. Najboqi su zato {to u wima scijenifi~ka filologija jo{ ni{ta nije mogla da pokvari. Po~etkom pro{log veka [openhauerova polovi~na popularizacija i temeqno nerazumevawe izvornog svojstva Upani{ada potpuno su ih li{ili wihovog duha. Ovu o~ajnu sme{u nema~kog idealizma i drevnog duha Evropqanin ni do danas nije mogao sasvim da preboli. To je pokvarilo i engleski prevod Maksa Milera. Milerov prevod je objavqen u oksfordskom Sacred Books of the East. Wegov komentar, ~uveni Six Systems, neupotrebqiv je iz istih razloga. Engleski filolog je shvatio Vedantu po uzoru na evropske sisteme takozvane filozofije. Rene Genon ne mo`e dovoqno da se zabavqa ovom glupom oma{kom. U drugoj polovini pro{log veka ceo niz, ponajve}ma hindu mislilaca se poduhvatio da prevede Vedantu, naro~ito na engleski jezik. Tako da sada raspola`emo prili~nim brojem mawe-vi{e uspelih prevoda i komentara Upani{ada. Krajem veka je nema~ki mislilac Paul Dojsen preveo celu Vedantu i komentare [ankare. Karakteristi~na crta Dojsenovog prevoda i tuma~ewa Vede jeste dobronamernost i simpatija prema hindu metafizici, nasuprot tome wegova sposobnost je veoma skromna. Dvadesetih godina ovoga veka Rene Genon je bez ostatka otkrio za Evropqanina duh Vedante, i umeo je da ga protuma~i. Po ozbiqnosti i dubini zna~ajni su i zaslu`uju pa`wu studije i prevodi Ota Rudolfa. Evropqanin ~ini svoje prve korake budnosti.

KATHA UPANI[ADA
Studija
Kathaka je jedna od najdocnijih upani{ada. Nedostatak ovakvih dela jeste {to je ~ovek li{en sve`eg nadahnu}a. Prednost je {to je uzbu|ewe nestalo i autor ima vremena, po{to se zna za gotovo delo, da stalo`eno izrazi ono {to ho}e da ka`e. Ovde nema takvih delova kao u ^handogja-upani{adi Tat tvam asi i Budnost pet vatri, ili u Brihadarawaki veliki govori Jadwavalkje. Ali je prepuno jasnih i ~istih misli, a zbog toga posle dve velike upani{ade Vedante uop{te najvi{e citira Kathaka, i ona ima i najvi{e prevoda. Evropska kritika teksta tvrdi da prva adhjaja poti~e iz starijih, a druga iz novijih vremena. Stilska razlika izme|u dva dela odista je upadqiva. Prva je baladi~na, ali se tok zbivawa ne mo`e neposredno razumeti i kao da su se misli u tekstu izlomile. Druga izgleda kao da nije nastavak prve, nego wen komentar. Ali je tekst iste vrednosti s prvim. Teorijska izgra|enost je savr{ena i ima ceo niz takvih izraza, pogotovo veliki deo etad vai tat koji su gotovo bez premca u celoj Vadanti.

84

PISMO

Vaxa{ravasa, drugim imenom Aruni Audalaki Gautama priprema se da napusti svet kako bi se povukao u {umu. U Indiji je bio obi~aj da onaj koji je obavio svoje neophodnosti, po{to je izveo decu i obezbedio porodicu, odricao se glave porodice (grihastha) i odlazio da bude vanaprastha, {umski pustiwak. Bivalo je i takvih koji bi tom prilikom razdelili svoje imawe. I Vaxa{ravasa je tako u~inio. Usred velike u`urbanosti zaboravio je na svoga sina, Na~iketas, a on ga je upitao: kome poklawa{ mene? Otac nije ni obratio pa`wu, i sin je postavio pitawe drugi, pa i tre}i put. Otac je nestrpqivo, samo da bi ga se otresao, odgorio da ga ostavqa smrti. Na~iketas se rastu`io. Krenuo je prema zemqi smrti, u me|uvremenu je razmi{qao {to treba on da umre ovako mlad. Ali ~ovek je kao `ito, kada sazri, biva poko{en. Mladi} sti`e u ku}u boga smrti, ali bog nije kod ku}e. Treba da ga ~eka tri dana dok se ne vrati. Prvi elemenat gostoprimstva je {to mu donesu vodu za prawe nogu. Jama se izviwava {to je visoki gost, pipadnik duhovne kaste, morao da ~eka i kao obe{te}ewe `eli da ispuni tri mladi}eve `eqe. Prva `eqa Na~iketasa jeste da se sti{a o~eva srxba prema wemu. Jama odgovara i ka`e da }e se Audalaki Aruni siguno obradovati kada ~uje da je sina oslobodio svoje re~i. Druga `eqa jeste da sazna kako }e dospeti do bla`enstva na drugom svetu. Bog mu odgovara. Ka`e mu kakvu vatru treba da zapali kako bi doma{io spasewe. A vatru naziva imenom mladi}a, vatra Trojnog Na~iketasa, to jest vatra Trina~iketa. U vatri se nalaze tri elementa: `rtva, individualno ja i besmrtno ja. Recimo pretvarawe trojnog u jedan, s ocem, majkom i u~iteqem. Tajni lanac o kojem govori pesma, ogrlica poput talismana u kojoj se nosu mantra, odnosno sakralna re~ koja pru`a za{titu. Usledi}e tre}a `eqa. Na~iketas pita otkud to da ~uvek umre, a ipak mnogi ka`u da je `iv. Ima ga i nema. Tra`i odgovor na ovo pitawe. Jama se oneraspolo`i. Ho}e da nagovori mladi}a pa po`eli ne{to drugo, jer je ovo ne{to {to negda ni bogovi nisu znali. Bog mu obe}ava bogatstvo, dug `ivot, mo}, u`ivawe. Mladi} odbija s obrazlo`ewem da sve to traje jedan dan. Samo mi reci {ta biva prilikom velikog prestupawa. Jama popu{ta i po~iwe da govori. Na~iketas jo{ pone{to ka`e, ali tekst takore}i do kraja saop{tava u~ewe boga smrti. Kathaka je vatra upani{ada. Kada Na~iketas prispe u ku}u Jame, bukne vatra. Kada bog govori o `ivotu posle smrti, on ka`e vatra koja vodi bla`enstvu. Kasnije: nau~io ga je vatri. Po mladi}u naziva vatru Trina~iketa. To je vatra koja vodi u nebo. Analogiji elemenata jedva da treba obje{wewe. Vazduh odgovara duhu, vetru, dahu. Zamqa je hraniteqica i hrana. Voda rastapa. Vatra me|utim nije elemenat uzet u onom smislu kao osatala tri. Vatra nije predmetna stvarnost, nego aktivitet ne~ega. Ali metafizika vazduha je samo jedna, i metafizika zemqe je samo jedna, i metafizika vode je samo jedna. Znamo za mnogo metafizika vatre. Iza po{tovawa vatre kod Parsa nalazi se ne{to kao iza rimske vatre kod Veste. Svi su ~uli za Budin govor o vatri. U hebrejskoj ba{tini nema ni{ta va`nije od vatre (e{). Heraklitova metafizika jeste logos vatre. Origena, Beme, Ni~e. Tragom alhemije i Kabale, Beme svoj komentar Postawa po~iwe time {to govori o prvoj sili sveta, o skupqawu, o privla~ewu, o vu~ewu prema se-

PISMO

85

bi. Ova misao je bila posrednik ~ijim je tragom Wutn jednu generacij kasnije postavio teoriju gravitacije. Ovo pomamno i gorko i ledeno skupqawe odmah prelazi u svoju suprotnost, u {irewe i usijavawe i odbojnost. I ove dve sile od pre stvarawa sveta, sile tamne, hladne vatre, odr`avaju jedna drugu u napetoj ravnote`i, a napetost se poja~ava dok ne eksplodira ono {to Beme naziva svetlom vatrom. ^ovek misao o vatri nehoti~no pridru`uje osvetqavaju}em plamenu. Bemeova analiza je jedina u istoriji kada se odvajaju jedna od druge gorewe i svetli plamen, i on tvrdi da postoji hladna i topla vatra (Finsterfeuer, Lichtfeuer). Pod hladnim gorewem podrazumeva dvostruki gr~ sebi~nog i ~vrstog ludila razjarene privla~nosti i isto takve sulude srxbe razjarenog rasipawa, koji uzajamno prepleteni ne pu{taju jedni druge i razdiru se me|usobno se mu~e}i. U ovom rvawu nema nikakvog smisla i nikakvog ciqa i ni~ega {to je svetlo. Ovaj dvostruki gr~ je hlana vatra, ledena uko~ena tama, no} zamrznuta u sopstvenu zatvorenost, to je ono {to Dante naziva dnom pakla, ledeni pakao, tamnica satane. I ovo surovo i besomu~no gorewe koje, ako o`ivi, nemilosrdnom snagom besni svetom i naziva se srxbom boga Tore. Ova slepa sila jedna je strana no}i bivstva, strogost krute i neoslovqive prirode, nu`nosti ve~ito promenqivih zakona, uporna odlu~nost borbe za egzistenciju. Ovamo pripada sve glupo i te{ko, ograni~eno i sudbinsko, ma{ina i instinkt. Takva hladna vatra je zavist i osveta i mr`wa i surovost, sebi~nost i gramzivost, gde nema slobode, samo mehani~ka prinuda, nema igre ni radosti, samo neprekidno izvr{avawe neopozive prinude zakona jednoli~nih i tvrdih kao kamen. Iz ovog dvostrukog gr~a otr`e se svetlost i toplota, i pojavquje se u stvarawu ono {to je vidqivo, i ume da popusti, javqa se smeh, vedrina, lepota, blagost i mir. Topli i svetli plamen izvija se iz hladnog gorewa i razre{ava ga. Svetlu vatru Beme dovodi u vezu s tvora~kom re~i, s onim: fiat, neka bude. Za uzajamnu vezu vatre i re~i zna i Origena. Dve osnovne re~i Heraklita su vatra i logos. Sigurno je da je najvi{a razina bivstva goreti u vatri re~i. Svako `ivo bi}e kod Jevreja ima nefe{ (du{u) i ruah (duh), ne{amah, govornu du{u-duh ima samo ~ovek, a ne{amah je bilo, ono je Gospod udahnuo u prvog ~oveka. U svakom slu~aju je neobi~no da je kod Bemea svetla, topla vatra onaj elemanat koji razre{ava tamni gr~ pre stvarawa, i tako }e razre{avaju}a vatra postati specifi~an rod umiruju}e vode. Ova misao ta~no pokriva hebrejsku ba{tinu. E{ i majim (vatra i voda) su dopuwuju}i element, jer e{majim ({amajim) zna~i raj, odnosno drevni dom du{e. Kod Heraklita se vatra i voda javqaju u jednoj re~i kao prester, odnosno vrela para, a ova para je zapravo supstanca logosa. Ova voda pretvorena u vatru i vatra pretviorena u vodu jeste topla vlaga, {to je mesto ra|awa i stani{te du{e-duha koji govori. Mo`da krv, ili more osvetqeno suncem, svejedno. U Tibetu se primewuje specifi~na forma joge. Naziva se tumo, i pustiwaci koji `ive u zavejanim planinama uz pomo} tuma neometano se kre}u u najve}oj hladno}i i ~ak nasuprot veoma oskudnoj ode}i. Osnova ve`be jeste da ~ovekovo telo krije u sebi neograni~enu koli~inu i stepen toplote. Ako se ova toplota oslobodi, mo`e se bosonog stajati ili sedeti na gle~eru, i produ`iti meditacija. Propisi joge u~e pustiwaka da sredi{te

86

PISMO

grejawa u wemu pru`i toliko toplote koliko mu je potrebno da se ne bi smrzao. Ve`ba joge navodno i nije naro~ito te{ka pa je i Evropqani za relativno kratko vreme mogu nau~iti. U Indiji se znalo za tri re~i za vatru, texas, agni i tapas. Texas je blistavo svetla vatra, ponajve}ma svetla jara sunca. Agni je naj~e{}e bog vatre, ali u svakom slu~aju u religioznoj terminologiji vatre, vatra kao mitolo{ka pojava. Tapas ima vi{e zna~ewa, i to zna~i samosavladavawe, askezu, samodisciplinu, pre svega takvo dr`awe i toplotu kada ~ovek postane gospodar nad svojim sopstvenim prirodnim silama. Vatru tapasa ~ovek uvek uve`bava na sebi. I strast je vatra, ali je tapas ona vatra koja je ja~a od strasti. Ova samodisciplinovanost ima vi{i stupaw nego instinkti prirode, ali je naro~ito mnogo jasnija od instikata. Tapas je u stawu da obuzda prirodne sile i kod ve}e snage svetlosti i kod vi{eg `ara. Ovaj tapas je nedvosmisleno u srodstvu s tumom, samo mu je primena druga~ija. Tumo odr`ava toplotu tela. Tapas raspr{uje sile koje spre~avaju duhovni put prirode. Tumo poma`e prirodnm ~oveku. Tapas je uvek usmeran protiv prirodnog ~oveka. Tapas je sublimacija vatre. Vatra samoporicawa. Kao {to Kathaka ka`e: vatra koja vodi u nebo. @ar samosavla|ivawa uvek je za stepen vi{i od onoga prirodnog svojstva nad kojim se praktikuje. Askeza i samodisciplina je ona toplota koju ~ovek podsti~e u sebi kako bi sa`egao u sebi sve {to nije ~isto i nije uzvi{eno, nije ve~no, nije aspsolutno i nije kon~ano. Ono {to se u alhemiji naziva vatra, ni to nije ni{ta drugo do jedna vrsta tapasa, jer i alhemija `eli isto {to i Katha-upani{ada, Heraklit, tibetanska joga, ili Beme. @eli da zapali vatru Na~iketas. Vatru koja gori zbog toga da bi se dosegao ve~ni svet. Purgatorijum je ista ta vatra, isti tapas koji sa`i`e u ~ovekovoj du{i sav onaj kal koji se nagomilao tokom `ivota, i koji ne dopu{ta da se dosegne spas. Mistici ka`u kako nema potrebe za spoqnim su|ewem. Na drugom svetu se u svakoj du{i budi duh istine, pneuma tes aletheias, kao {to ka`e apostol Jovan, dikaios, istinski ~ovek, kao {to ka`e apostol Pale, i bez bilo kakvog naro~itog spoqneg i vi{eg su|ewa sam na sebi primewuje onu vatru koja u wemu sa`i`e kal. Ostaje samo ono {to mo`e da izdr`i sud vatre. To je misao o vatrenoj smrti na kraju sveta. Od celokupnog sveta ne preostaje ni{ta drugo sem ono {to je ostavio tapas sveta Jedinstvena sposobnost Indije jeste {to razre{avawe velikih metafizi~kih zadataka suprotno velikom delu religija ne odla`e za drugi svet. @ivimo ovde samo prema prirodi, posle smrti }emo imati prilike da ispa{tamo. Indija zapo~iwe sada. Ukida slepilo. Kao {to [ankara ka`e, klice neznawa spaliti tokom saznavawa. @ivot svakog bi}a traje od nesamerqivih vremena, i svaki trenutak je prilika da se ~ovek probudi iz smrznute slepe no}i koja je pomamna i mra~na kavga neznawa i besvesti bivstva, borba za opstanak i besomu~na bludwa kaja uz to ide. Svaki pravi `ivot po~iwe u onom trenu kada ga ~ovek odista zapo~iwe. Nije vezan za vreme, ni za grehove, propuste, vrline, nije vezan za liniju smrti. Ovde i sada, kada zapali vatru Na~iketa, kada u sebi zapali tapas, pravatru samoporicawa, kada u sebi zapali vatru `rtve. Sada ~ovek mo`e da se vrati komentaru Postawa, gde Beme ka`e, istina ne dovoqno jasno, kako blistava muwa (Beme: Blitz, Heraklit: keraunos) sukne

PISMO

87

iz tamne i hladne vatre. Beme svojom religioznom terminologijom pi{e da je bo`anska priroda pre stvarawa sveta gorela u tamnoj i hladnoj vatri i razdirala sebe samu u pomamnom besu, kao ve~ita borba prirode za opstanak, nemilosrdno hladno gorewe neizbe`ne kavge u slepoj no}i besvesti. Bog je ovu vatru, poja~avawem svoje nezamislive snage, usmerio prema samom sebi kako bi pustio svetlost na sopstvenu prirodu, i da je upozna, i iz ovoga preusmeravawa sila suknula je svetlost. To je tapas. Video je da je ova ve~ita kavga neplodna i besmislena, i niska, i tamna, i surova, i tri~ava i luda, i primenio je samopregor, a iz samoporicawa su {iknuli plamenovi muwe, i otkrio je da je samopregor mo}niji od prirode. I priroda, kao i toplota, bile su prinu|ene da se poklone svetlosti. Katkada treba mobilisati celu ba{tinu kako bi ~ovek razumeo smisao jedne jedine re~i. U Bemeovom postawu iznenadna pojava ove svetle i tople vatre uop{te ne sledi iz prethodnoga. Uloga tapasa u Kathaki tako|e je nejasna: za{to ona pribavqa najvi{e dosti`no znawe. Me|utim, ako ~ovek ume da zapazi srodnost izme|u Bemea i Kathake, otkri}e da je kod Bemea re~ o tvora~kom tapasu, o onoj najve}oj mo}i bivstva koje je obuzdalo tamne sile praprirode, i koja je uvek bila i ostala jedina najvi{a mo}, koja pripitomqava i razre{ava strogost neobuzdane divqine prirode, i da ubaci svetlost u wenu tamu. Na po~etku za~ela Bog je primenio tapas, zapalio je u sebi vatru samoporicawa kako bi savladao u sebi svoju razjarenost, i bi svetlost. Istovremeno ~ovek treba da utvrdi da je u Kathaki vatra koja vodi bla`enstvu, vatra koja gori zbog dosezawa ve~ne svetlosti, vatra koja vodi u nebo jeste tvora~ka metafizi~ka sila ugra|ena u svet, sila koja je tako nastala {to je vulkanska srxba koja stvara svet {iknula iz prirode bo`anske mo}i, preusmerena nazad prema Bogu samom, i iz nazasmislivog napora preusmerewa znawe dose`e takvu mo} koja se bez ostatka predala u ruke sebe same i pribavila najve}e: samoopredeqewe. Svaka civilizacija po~iwe time {to je Prometej s neba doneo vatru. Jer po~iwe time da zna vi{e nego da se bori za puki opstanak. Po~iwe da ume da raspola`e ne~im {to ga je pre toga slepo obuzimalo. Jasnim umom usmerava one sile koje su ranije neograni~eno gospodarile wime. Svaki qudski `ivot po~iwe time {to ~ovek ume da primeni tapas na samom sebi. Zapali u samom sebi vatru Na~iketas kako bi mogao da razlikuje nisko od visokog, kako bi umeo da sagori sve {to, kao {to ka`e Kathaka, traje samo jedan dan. Ono {to donosi Prometej, to je vatra samopregora, i bogovi razbojnika ka`wavaju zato {to su posredstvom ove vatre qudi sada dospeli do takvog savr{enog znawa koje je jednako sa znawem bogova. Verna praksa tapasa vodi ka sveznawu, to jest izvor sveznawa jeste samopregor. Zato je najve}a stvar na svetu `rtva. To je sadr`ina Kathake koja bi se, istina, mogla analizirati i iz drugih upani{ada, ali Kathaka iskqu~ivo o tome govori. Ono {to kazuje izvan i iznad toga, to su misli koje se mogu na}i u velikim upani{adama u aksiomati~nijem izrazu. Pre svega da tapas nije samomu~ewe. Ako bi to bio, onda bi bio samo varijanta one kavge kakvo je surovo i pomamno hladno gorewe. Otkri}e je samopregora kako ima ne{to {to je va`nije od `ivota, i `ivot se podre|uje ovom va`nijem. Drugo je spas, a drugo je u`ivawe. Tapas nije ono kako je ake-

88

PISMO

za tuma~ena u Evropi, da je samomu~ewe tigrovska askeza koja se krvolo~nim besom baca na ~ovekov `ivot i raskomada ga. U Evropi pojam samopregora nikada nije bio ~ist. Evropa je iz prirode, to jest iz tamne vatre samo izuzetno mogla da se uzdigne, naro~ito u svojim naro~ito velikim, ali zato pre}utanim misliocima i svecima, i uvek je bila obuzata slavqewem `ivota. Drugo je spas, a drugo je u`ivawe Evropi je uvek trebalo u`ivawe, ono {to sada i ovde ume uhvatiti. Uvek je ve~ni spas `rtvovala trenutnom u`ivawu. Budala se ma{a u`ivawa pohlepno i samo za sebe. Uvek je primewivan obrnuti tapas, porican je samopregor, pa je ~ak i u askezi davana sloboda pomamnim strastima prirode. Kru`e}i u tami mese~arstva, dr`e}i sami sebe za nau~nike, mno{tvo ludaka juri gore-dole u ta{toj mudrosti. Nikada ne misli na drugi svet kao nezrelo dete, i bludi usred svoje zasewenosti imovinom. To je `ivot. Drugog sveta nema. Veruje u to, i uvek je iznova plen smrti. Duhovnost Evrope je zbog toga tako jadna i stra{no siroma{na i neznatna, a za zahtev koji se uzdi`e iznad odre|ene razine zato je tako dosadna i plitka: besmislena gomila zabluda koje se ponavqaju i nedomi{qenih odva`nosti. Razlikuje se i suprotstavqa se jedno drugom ono {to se naziva budnost i mese~arstvo. Vidja i avidja. Ko `ivi u prirodi, ko odabere u`ivawe, on spava u `ivotu, jedino se po tome razlikuje od `ivotiwa i biqaka {to bi se u bilo kom trenutku mogao probuditi. Ali to ne ~ini. Ko ho}e da se probudi, on mora da zapali vatru Na~iketas. Ali to nije lako u~initi ~ak ni s ispravnim razumom. Budnost je argumatacijom nedosti`na. Zalud je u~ewe i ~itawe. Jedino i samo tapas, samopregor. Nikakav drugi put ne vodi ovamo. ^ovek treba na samom sebi da primeni vatru tapasa kako bi prirodu u sebi o~istio i uzdigao. ^ovek treba da izlije samoga sebe iz prirode. Novo bi}e izliva iz sebe novo, to jest staro, najstarije odnosno pravo. To bi}e upani{ade nazivaju Atman. Kathaka ima dva naziva: Atman i Puru{a. Puru{a zna~i ~ovek, primordijalni ve~ni ~ovek kao jevrejski Adam. Ali jako treba paziti. ^ovek prirode i Atman nisu dvojica. Ne sme se po~initi gre{ka koju je na~inio apostol Pavle koji je starog i novog Adama razdvojio ograni~enom jednomizauveko{}u, a time je prirodu bacio u provaliju i duh pak ostavio bez korena. Zabraweno je, ka`e [ankara, praviti razliku izme|u individualne du{e i saznatqivog duha. To je svarupa-tvam, zakon jedine istovetnosti. Ko zna Atmana, on se vi{e ne ra|a i ne umire. Ovo saznawe je kona~no. A ko se probudi (vidja), on ne ~eka dok ne umre, i besmrtnost ne `eli da zapo~ne posle zavr{etka `ivota. Uvek je bio besmrtan, i sada je, ali je sada pribavio jasnu svest o tome. I sada zna. Po~ev od tog trenutka kada je saznao svoje pravo bi}e, Atmana, vi{e ne zna {ta je nastanak i prolaznost. Atman je mawi od zrnceta maka, ve}i od stostrtukosti svetova. Sedi na jednom mestu, i daleko luta. Le`i, i svuda boravi. Atman je vozar kola `ivota. Nastava u svakom bi}u, samo najo{triji um zna za wega. Nije dovoqno da tanano gleda{, jer je on jo{ tananiji. Vode}a misao druge adhjaje jeste etad vai tat, to jest to je on sam. To je poglavqe svarupa-tvam (jedine istovetnosti) istovremeno i suprotnost velikog odlomka ^handogja-upani{ade, tat tvam asi (to si ti). Najmo}nije i najsa`etije u~ewe upani{ara o Atmanu. Posle re~enoga ovde vi{e nema naro~itih te{ko}a u razumevawu.

PISMO

89

Li~no bo`anstvo Svajambhu, tvorac sveta, tako je stvorio ~oveka da mu je ~ula usmerio prema napoqu. Za spoqni svet znamo da je priroda, i to ona priroda gde ~ovek spava, tra`i u`ivawe, i od `ivotiwa i biqaka se razlikuje samo u tome {to bi se u svakom trenutku mogao probuditi, ali ne ~ini to. Ovo je, recimo, sekundarno stawe ~ovekove egzistencije ~iji je razultat da ~ovek bez znawa i bez svesti umire i ponovo se ra|a, i opet umire, tokom nebrojenih vekova sveta. Primordijalno stawe koje treba dosti}i, odnosno u koje se treba vratiti, ~ovekova je izvorna budnost, i on je tako realizuje {to se uz pomo} tapasa preusmerava, svoja ~ula, okrenuta prema spoqa, usmerava prema unutra, praktikuje samopregor u tami prirode i pali vatru Na~iketas, i pribavqa samoopredeqenost nad samim sobom. I kada se okrene, nalazi u sebi samom besmrtno ve~no bi}e. Atman je nedodirqiv, jer je on onaj koji mo`e da dotakne, nevidqiv je, jer je on onaj koji vidi. Nije ga lako na}i. Med je ovaj `ivot za svako bi}e, ka`e Brihadarwaka upani{ada, i ~ovek se obeznani lickaju}i med, i zaboravi sve ostalo. Ali ko preko meda otkrije sebe samog, taj ima mo} nad pro{lo{}u i budu}no{}u. Ovaj Atman, primordijalno bi}e, bio je pre sveta, bio je pre pra-voda, bio je pre vatre. Prva vatra je vatra `rtve. Atman je vatra koja tiwa u drvetu za potpalu (u~enik kada pristupa u~itequ ahmanu zato nosi u ruci drvo za potpalu). Atman (Puru{a) je veli~ine palca, i on gori usred ~oveka kao plamen bez dima. Atman je nebo, Atman je vazduh, sve{tenik koji prinosi `rtvi i oltar i `rtva, gost i prag, vreme i bogovi, veli~ina i istina. Za wega vi{e nema ni spoqa{weg ni unutarweg, ve} je samo kristalno ~isto znawe, kao {to ka`e [ankara. Jedina ~ovekova obaveza u `ivotu, u ovome, ovde, danas i sada, jeste da pribavi ovu budnost. Onaj ko u ovom znawu ovde, pre raspada tela, ne bude sudeonik, on }e se u patwi `ivota i lutawu i pomamnom kru`ewu prirode ponovo vratiti i otelotvoriti. Ne u onom smislu kako to s detiwom bistrinom uma veruju u Evropi da ~ovek umre danas, a sutra je ve} ponovo ovde na zemqi. Hindu ba{tina u~i da godina sveta traje 432 miliona godina, za to vreme Brahma iz sebe raskrili svemir, rascveta ga, potom svet vene i propada i umire. U svakoj godini sveta du{e se ponovo roje, potom se vra}aju u rezervoar. Probu|ena du{a se pak ne vra}a u rezervoar, nego se sjediwuje s Brahmanom. Smrtnik postaje besmrtan. To je kraj u~ewa.

SANKHJA KARIKA
Studija
Od {est {kola hindu pravovernosti ({adar{anam) Sankhja-karikom su se s naro~itom qubavqu bavili u svim vremenima, a ona je i u Evropi bila u sredi{tu interesovawa, pogotovo {to je vladalo uverewe da je Sankhja dualisti~ka, matarijalisti~ka i ateisti~ka. O ne~em takvom, naravno, nema ni govora. Jedna stvar je nedvosmislena. Onih sedamdeset dve arja-pesme (ukupno 141 stih), u kojima je, prema samom delu, I{varakri{na zapisao

90

PISMO

u~ewe verno ba{tini, pre nego {to je shvatio kona~ni smisao (sidhanta), zra~e izvanredno mo}nim jezikom. Hindu ba{tina objavqewe naziva {ruti. O hindu {ruti, kao ni o hebrejskoj Tori, ne mo`e se prosu|ivati, jer svakim elementom svoga bi}a unapred smo pod wenim sudom. Jedini na~in kako se s wome mo`emo baviti jeste tuma~ewe. Naziv tuma~ewa u hindu ba{tini je smriti. To je i hebrejska Kabala. Razlika izme|u {ruti i smriti nalazi se na razini jezika. Objavqewe je verodostojan jezik gde se na mo} logosa ne mo`e apelovati. To je sidhanta, to jest krajwi smisao. U ~etvrtoj i petoj pesmi Sankhja karike govori se o meri saznawa (pramana), i ka`e (jer: stvarnost se mo`e utvrditi samo saznavawem) da postoje tri pramane: iskustvo, upore|ivawe i ispravno saop{tavawe. A ispravno saop{tavawe jeste ispravno protuma~eno objavqewe. Cela zabluda je mogla nastati zato {to je smatrano da se ova ~iwenica mo`e zaobi}i. Nagla{avam ponovo: objavqewe je verodostojan jezik. Verodostojno o~itovawe logosa. Jedinstvo egzaktnosti i poezije. [ta to zna~i verodostojan logos? Jednostavnu ~iwenicu da onoga ko je u jeziku ja~i, treba slu{ati. Zato je uzaludan napor baviti se prosu|ivawem objavqewa. Nezamisliv je takav akt kojim bismo mogli stvoriti vi{i intenzitet jezika nego {to je jezik objavqewa. Treba da prihvatimo ~iwenicu da na{e bi}e u jeziku usmeravaju ja~e sile koje kazuju {ta da ~inimo, i {ta da mislimo. Jer niko ozbiqno ne veruje da to ~ovek sam ~ini. Sankhja je takav komentar (smriti) tesno dogra|en uz objavqewe odnosno takva tradicionalna {kola iz koje zra~i retka snaga jezika. Zato treba da toliki slu{aju Sankhju. To je obja{wewe ~iwenice da su se wome s naro~itom qubavqu bavili u svim vremenima. Jedinstvo egzaktnosti i poezije, odnosno metafizika i konkretnost. Jedinstvo ovih krajnosti je tako tesno, to jest oblikovawe mo}i bivstva je tako nadmo}no da se re~i gotovo ne mogu ostaviti bez odgovora. Poku{aji Evrope da razume Sankhju, zavr{ili su se fijaskom, jer niko nije otkrio da je Sankhja-karika: aritmologija. Kao i u toliko drugih slu~ajeva, i ovde je Rene Genon prozreo situaciju. O ovom predmetu je, na`alost, ostavio samo nekoliko opaski, ni{ta vi{e. Dvadeset pet tatvi (principa, za~etaka) treba tuma~iti po analogiji s Orfejevom, Pitagorinom astrologijom, s kineskom Ji |ing, hebrejskom Kabalom i haldejskom astrologijom. Time je nestala ve} polovina te{ko}a. Po~ev od tog trenutka shvati}emo da je re~ o takvom arhai~nom jedinstvu matezisa i metafizike koji je tako star kao ~ove~anstvo. I ovde se javqa univerzalno i zajedni~ko osnovno znawe celokupnog ~ove~anstva. Ovo osnovno znawe ~uvaju Grci, Jevreji, Kinezi, kasnije evropski sredwi vek, na koncu Beme. Jer je za svakoga i u prvom trenutku nesumwivo da su dela varijante istovetnog znawa. Jene Henrik [mit pi{e da postoji samo jedna matezis-metafizika, to je baza qudskog poretka `ivota, i u svim vremenima je i bila jedna. To je temeq koji su Jevreji s punim pravom nazivali Adamovom kwigom, jer je to ono znawe bez kojega se qudsko postojawe ne mo`e ni zamisliti. Ovo temeqno znawe s ve~itom vredno{}u pripada ~oveku, `ivi neraskidivo, neizbe`no, neporecivo, nepatvoreno zajedno s ~ovekom. Ono {to se od po~etka istorijskog doba naziva filozofija, ili religija, nije ni-

PISMO

91

{ta drugo do osiroma{ewe ovog principijelno matemati~ko-metafizi~kog jedinstva, weni su`eni, u vi{e slu~ajeva deformisani, na koncu u Evrpi po~ev od Platona sa sasvim malo izuzetaka povr{ni i neznala~ki oblici prema ~ijim zabludama ~ovek ne mo`e biti dovoqno oprezan. Filozofije i religije su takvi proizvodi krize koji, istina, ozna~avaju prirodu istorijskih pitawa koja se javqaju u dobu, ali ne raspola`u jasno{}u osnovnog znawa koja bi bila u stawu da razumeju situaciju. Kao posledica udaqavawa od ba{tine (objavqewa) i najosnovnija pitawa bivstva postaju nerazre{iva, a mala i velika, individualna i zajedni~ka pitawa postaju re{iva samo u onoj meri u kojoj se ~ovek pribli`ava ba{tini (objavqewu). Rene Genon ka`e da su Indusi sa~uvali u ~istom obliku primordijalnu metafiziku ~ove~anstva bez bilo kakve religiozne i filozofske deformacije. Prema tome, Adamova kwiga, o kojoj govore Jevreji, sa~uvana je u Indiji. I ako ~ovek uporedi najstarije ba{tine Egipta i Judeje, Irana i Kine, Haldeje i Gr~ke, treba da zakqu~i da niz analogija u ba{tini, ako i ne upu}uje na zajedni~ko poreklo, ukazuje u svakom slu~aju na zajedni~ku osnovu. Ova zajedni~ka osnova mo`da je hindu ba{tina, ali je pouzdano da se ona najboqe primi~e osnovi. U Indiji se nalazi ba{tina koja je najbli`a primordijalnom objavqewu. ^ovek u sredi{tu ba{tine Judeje, ili Egipta, ili Gr~ke neka je varijanta gr~kog dikaiosa, hebrejskog cadika, iranskog gaja maretana. To je istinski ~ovek, i on je to po stra`arskom mestu koje je zauzeo u poretku sveta. Izvorno sigurno nije, ali je kasnije postao dru{tveni ideal i u svetskom poretku bio je na vrhuncu hijerarhije. Istinski ~ovek je kona~no omogu}io i ostvario dru{tvenu hijerarhiju, a hebrejska ba{tina izrazito je u~ila da je cadik je{od, to jest fundament. Celokupan na~in `ivota zajednice po~iva na tome da li ona ume da prizna visoki stupaw cadika kao evidentnu ~iwenicu. Kod Platona je dikaios ve} zakasnelo nasilan, i ovde je istinski ~ovek nesavremen, gotovo da je pedago{ke prirode. Od tada se situacija u Evropi bitno nije izmenila. Razlika izme|u dve velike {kole ba{tine u Kini, izme|u tao i Kung-ce, bila je upravo na ovoj ta~ki. ^ovek u sredi{tu taoa nije `eleo da bude povezan sa zajednicom. Kin-ce Kung-cea pak je gotovo ta~no onaj isti istinski ~ovek koji nagiwe ka politici kao i drugde. Ovaj ~ovek je i Egiptu i u Kini u krajwoj liniji dvorski, jo{ vi{e~inovni~ki ideal. U hindu ba{tini ovaj ~ovek je nepoznat. Onaj ko je ovde u sredi{tu ne kao da je apoliti~an i kao da protestuje protiv dru{tvenog ustrojstva. Nije takozvani Gegentyp. Za razliku od svake druge ba{tine i pozitivnosti na svakoj ta~ki ovde je re~ o ~oveku koji nije izvan dru{tva, nego on predstavwa takvu qudsku razinu koja sama po sebi ozna~ava ukupno ~ove~anstvo. A ozna~ava ga ne posredstvom neke sposobnosti, veli~anstvenosti, nego zato {to ostvaruje onoga ~oveka koji je bio pre od dru{tva. To je Adam Kadmon, o kojem govori i Kabala primodrijalni ~ovek. Pored politi~ki istinskog ~oveka uvek se nalazio drugi pol, religiozni svetac. Isto takav dru{tveni obrazac kao cadik, a ^uang-ce ga smatra isto tako {tetnim kao zlotvora. Hindu ba{tina ne imenuje primordijalnog ~oveka. Ponajve}ma ga naziva mukti, i ta re~ ozna~ava oslobo|enog, otprilike u onom smislu kao u gr~kom

92

PISMO

eleutheros koji isto tako zna~i iskupqenog kao oslobo|enog ~oveka. Nije to blago odvajawe od dru{tvenog ure|ewa niti dobronamerna ravnodu{nost {to ga karakteri{e, nije to {to ne objavquje preurawenu ideju iskupqewa, nema u wemu prinude spasewa, profetske egzaltacije, kletvi, negodovawa i grdwi. Nema stav poricawa u dru{tvu, nego je slobodan. Nije on izvan dru{tva, nego je dru{tvo izvan ne~aga {to je va`nije od dru{tva. Ni najmawe nije mudar. Duboka ~ove~nost. ^ove~nost koja poznaje svoje granice i prema gore i prema dole, i pridr`ava ih se. Raspola`e takvom merom ~oveka po kojoj svako na prvi pogled zapa`a da ni za dlaku ne odstupa od stvarnosti. To je ~ovek. Svakom oznakom vi{e ve} bi se reklo mawe. Pa ipak. Kao {to je ovaj ~ovek ~ovek, onaj bo`anski ~ovek, naravno bez bilo kakve prenagla{ene uvredqivosti, bo`anski, s malo b, bez la`nog nasiqa i gr~a, bez fantazma i fiks-ideje. Tek kada wega vidim, mogu imati pojam o ~ovekovom bi}u, tek onda mogu da vidim da je aham Brahma asmi moje bi}e bo`ansko. Ono {to je u Indiji bitno, to izvire iz ovoga izvora. Nigde drugde tako odva`no i tako prosto i tako pravo, uzimaju}i samo ovo jedno za ciq, a sve ostalo zanemaruju}i kao sporedno uz nedosti`nu otmenost. Nigde tako pouzdano i tako duboko nije izgovorena ova jedna jedina apsolutna ~iwenica. Svuda drugde bi bila huqewe. Bila bi hula zato {to je nedostajao fundament koji pripada ovom znawu: objavqewe. Nedvosmisleno je da je ve~no i besmrtno znawe ~ovekovog bi}a koje govori o wegovom bo`anskom svojstvu najva`nije i u drugim ba{tinama. Ali je nesumqivo da drugde, u velikim qudskim dr`awima (mahamudra) ovo znawe nema stvarnih tragova. Ni hebrejsko nabi, ili hasid, ili maskil, ni bilo koje egipatsko, ili iransko, ili gr~ko, pa ~ak ni kinesko veliko dr`awe ne li~i na hinduski mukti. Svaki od wih se negde oklizne prema nekoj vrsti pseudohumanosti, pogotovo ako ih zavede praksa istine pa po~nu da se aktivno prilago|avaju. Prilagodqivost vodi ka malim stvarima, pi{e u Tao te |ingu. Ali se oklizne prema profetizmu, prema mistici, prema znawu, prema ispa{tawu, to su u najboqem slu~aju putevi koji vode ka oslobo|ewu, ponaj~e{}e pak zamke. Mukti nema negativan stav u svetu, nego slobodan. Oslobo|ewe ne zavisi od kaste. Oslobo|ewe ne zavisi od nauke. Oslobo|ewe ne zavisi od dobrih postupaka. Oslobo|ewe ne zavisi od starosti ni od pola ni od rase ni od sposobnosti. Oslobo|ewe je mogu}e i otvoreno u svakom trenutku za svakoga. Kako se mo`e{ osloboditi? Ako shvati{ da je tvoje bi}e bo`ansko. Aham Brahma asmi. Ja sam brahman. Tako prosto? Da, tako prosto. To je najprostije na svetu, to je otkrivawe stvarnosti, to je najlak{e. I kad si se oslobodio, ostaje{ ~ovek, ne zove{ se ni svetac, ni pravednik, ni mudrac, ni mo}nik, samo si prosto slobodan, i ni{ta vi{e, ali zna{ da od toga nema ni{ta vi{e. Hindu metafizika je zapravo antropologija. Nije antropocentri~na, kao {to ka`e evropski scijentifizam. Iz ove antropolo{ke situacije sledi da ~ovek ure|uje svoje vrednosti toka `ivota. Postoji jedna jedina bitna i va`na stvar. Ova bitna i va`na stvar nije `ivot, nego spas. Znawe o mom sopstvenom bo`anskom bi}u. @ivot nije vrednost po sebi. @ivot ne mo`e biti sopstvena mera. @ivot slu`i da bih pribavio znawe o wegovom pravom bi}u. To je vidja budnost. Ako ga nisam pribavio, vrednost i najblistavijeg `ivo-

PISMO

93

ta prema zemaqskoj meri jeste nula. Bitna i va`na stvar za ~oveka jeste wegovo znawe o sopstvenom bi}u. Sve ostalo je drugostepeno, a znawe koje nema veze sa spasewem uzaludno je. Mera je jedna: da li pribavqawe jedinog znawa vodi napred, ili ne vodi. Ako nema budila~ko dejstvo, bezvredno je. Sredi{te hindu metafizike nije antropolo{ko zato {to je jednostrano i pristrasno, i {to se bavi samo ~ovekom, nego zato {to na prvom stepenu postojawa wene skale vrednosti nalazi pitawe spasa ~oveka (oslobo|ewe). Sve ostalo sledi potom. Mikti je ~ovek koji na skali vrednosti bira ono {to je prvo, to jest {to je najskupqe, odnosno {to je najvrednije, i izvan toga ne}e ni{ta, samo ovo jedno. Glavnu tezu hindu metafizike [ankara je formulisao o{tro na slede}i na~in: dwana mok{a osloba|awe posredstvom saznawa. Sankhja pi{e ovako: utvrditi stvarnost mogu}e je samo saznawem. Ili Tora: Du{a bez saznawa ne mo`e biti dobra (Ecclaesiasticus 19, 2). Sankhja karika je jedan od na~ina saznawa, to jest osloba|awa. U intenzivnoj atmosferi-slobodi hindu ba{tine nezamislivo je ono nestrpqewe ~iji svedoci mo`emo biti svuda drugde na svetu. Re~ je o spasewu. O onome {to je najva`nije. Nezamislivo je da bude potisnuta bilo koja misao koja je ovako va`na. U Indiji nije bilo verskih ratova, jer nikada nisu bile suprotstavqene verske teze politi~kih mo}nika, ve} je qude pro`imao zajedni~ki napor spasewa. ^ak niko nije ni pri`eqkivao prednosti. Preduslov razlikovawa ve~nih i prolaznih stvari jeste odricawe od nagrada na ovom i na drugom svetu (Sadananda 14). To je misao koja se mo`e izre}i samo u Indiji, nigde drugde. Sankhja je na vi{e veoma bitnih mesta suprotstavqena verodostojnom objavqewu ({ruti). [ankara je u svojoj Vedanta-sutri analizirao ove suprotstavqenosti s nedosti`nom egzaktno{}u i rekao da je Sankhja karika a{abda, to jest antizapis. Me|utim, ima nekoliko elemenata koje niko nije pomenuo i to, ako i treba u punoj meri zadr`ati sud [ankare, opravdava Sankhja kariku, to jest weno dejstvo. Prvi ovakav elemenat, o kojem je ve} bilo re~i, jeste aritmologija Sankhje. Jedinstvo (ako i nije praizvorno i objavqensko, ali je svakako arhai~no) matezisa i metafizike. Vedanta govori o tome da je prostranstvo sveta nastalo od pet puta pet elemenata (Sadananda 142). Govori o budhi, o ahamkari, o tanmatrama i indrijama. Govori i o gunama, a me|u osnovnim pojmovima nema ni jednog koje Sasnkhja nije preuzela iz objavqewa. Po Sankhji, svet je tvorevina dvadeset pet tatvi (po~etak, princip). Tvorevinu ovde treba shvatiti u onom smislu kao {to Kabala koristi re~ aciluth. Aciluth zna~i zra~ewe, emenaciju, isto kao {to i re~ sargah u Sankhji zna~i i stvarawe, ali se u Evropi obi~no uzima u obzir samo zna~ewe stvarawa. Mada je ispravan prevod re~enice tat rita sarga: ovako nastaje zra~ewe. Ne stvarawe (berija), ne oblikovawe (jecira), ne izrada (asija). Svet nije ni{ta drugo do neprekidno zra~ewe dvadeset pet paralelnih po~etaka. Svet od svadeset pet glasova. Stvar treba zamisliti tako {to u ~oveku vid, sluh, dodir itd. simultano idu s razmenom materija, s kretawem, s raspolo`ewem, sa sve{}u o ja itd., isto tako paralelno ide u svetu dvadeset pet po-

94

PISMO

~etaka Sankhje. Onako kao {to istovremeno kru`i sedam planeta. Kao {to o istovremenim po~ecima govori Ji |ing, Sefer Jecira, ili orfi~ka desetka. Aritmologija kineskog Ji |inga po~iva na broju 64. Time je gotovo iscrpqeno na{e znawe o Ji |ingu. Jer sve {to ka`u stari i mawe stari komentari, delom novi i evropski, podrazumevaju}i i obja{wewa King-cea, su{tinu neposredno ne doti~u. Ne raspola`emo razre{ewem Ji |inga, ~ak ni s poku{ajem wegovog razre{ewa. Kwiga prikazuje svet kao svet od {ezdeset ~etiri glasa, u {ezdeset ~etiri simultana glasa koji u svakom slu~aju prema arhai~kim analogijama u vi{e dimenzija zna~e razne stvari. Verovatno je re~ i o matafizi~kim, politi~kim, religioznim, kultnim, sudbinskim, mo`da astrolo{kim, karakterolo{kim i drugim analogijama, ali ni ne slutimo kako su one uzajamno povezane. Aritmologija, to jest sasvim verovatno ba{tina haldejskog porekla koju smo prihvatili, sa~uvala je aritmolo{ku skicu dvanaestice koju od tada niko nije umeo druga~ije izraziti. Haldejska ba{tina je izgradila analogiju slika zvezdanog prostora, godi{wih doba i osnovne prirode ~oveka i u~ila je da ~ovek koji je ro|en u znaku ovna, ili lava, ili kentaura nikada ne}e mo}i da odbaci svoju vatrenu prirodu koja ta~no odgovara nebeskom vatrenim znacima. Rak, {korpija, ribe su vodeni znaci, bik, devica i jarac su zemni znaci. blizanci, vaga i vodolija su vazdu{ni znaci. Naravno, tri vatrena znaka nisu istovetna. Ovan je porole}ni znak i zato je `estok, uporan, nepromi{qen i temperamentan. Lav je letwi znak, smiren je, `ivahan, vedar. Kentaur je zimski znak, i wegova vatra je hladna, `ilav je, ambiciozan, s instinktom vladavine. Ovih dvanaest znakova sa~iwavaju, prema tome, takvih dvanaest kategorija karaktera kojima onda odgovara dvanaest metala, dvanaest dragih kamenova, dvanaest `ivotiwa, dvanaest biqaka itd. itd. i tako je nastala osnova univerzalnog sistema analogija. Dvanaestica ujediwuje brojku prostora i vremena i zato je dvanaestica onaj oblik Jedinstva koji zna~i potpunost. Pogodan je da predstavi celinu kosmosa u dvanaest znakova, ili celokupni proces sveta kao u dvanaest aleksandrijskih eona. Celinu ozna~ava jo{ i u tradicionalnoj jedinici mere, u tucetu. Vreme ni danas ne umemo druga~ije meriti ve} dvanaesticom. U Kabali ovu pojavu posebno isti~u poglavqa koja govore o dvanaest prostih samoglasnika. Gnosti~ka teorija o dvanaest eona kod Valentina i Vasilidesa ina~e je isto tako problemati~na kao i moderna gnoza Henrika [mita Jenea. Najsavr{enija me|u znanim aritmologijama jeste po svom sklopu aritmologija Kabale izgra|ena na broju trideset dva u Sefer Jeciri. Wena metafizika je ~ista. Razlikuje ~etiri stupwa nastanka sveta: zra~ewe (aciluth), stvarawe (berija), oblikovawe (jecira) i izrada (asija). Broj trideset dva, o kojem govori Kabala, prvi je postoje}i, to jest zra~ewe, ali usmerava sva ~etiri stupwa nastanka sveta, jer ni stvarawe, ni oblikovawe ni izrada se ne mogu zbiti drug~ije nego s ovom brojkom trideset dva. Trideset dva se ovako deli: deset osnovnih brojki (deset sefira), tri majke (trojstvo neo~itovanog sveta), sedam dvojstava (prodor protivre~nosti o~itovanog sveta), dvanaest prostih (dvanaest grani~nih stubova svemira).

PISMO

95

Savr{enstvo Sefer Jecire jeste ona jednostavnost kojom se slova i brojevi mogu odr`ati u takvom metafizi~kom jedinstvu koje obuhvata svaki bitan sadr`aj arhai~ke ba{tine, i to: u~ewe o En Sofu, to jest u~ewe o neimenqivom i neuhvatqivom i bezimenom Neza~elu, u~ewe o mo}i deset zra~ewa koji stvaraju svet, dinami~ki poredak sedmostrukog sistema suprostavqenosti sveta koji se me|usobno uzajamo pro`ima (vreme-glasovi-svojstva-periodi, itd.), na koncu kosmi~ke granice i stubovi svemira onako kako to u~i astrologija. Sve to tako sa`eto i sa istinito{}u koja ~ini verovatnim vanrednu starinu kwige i wenu blizinu objavqewu. Umesto da je prikupio rasuti materijal veoma bogate orfi~ko-pitagorejske aritmologije, moderni scijentifizam se iscrpqivao u kritici teksta i u polemici protiv aritmologije. Upravo zato vi{e znamo o dalekoisto~nim aritmologijama nego o onoj koja je `ivela ovde u Evropi. Orfika (pitagorejizam) je vertovatno izgra|en na broju deset i tako je u srodstvu s hebrejskih deset sefira. Ne znamo za aritmolo{ko vrednovawe samoglasnika, ali se ono pretpostavqa budu}i da je gr~ko pismo nastalo tragom semitskih pisama, pa ako su preuzeta slova, prihva}eno je i vrednovawe koje pripada slovima, onako kako se mo`e na}i u Sefer Jaciri, trebalo bi da ima traga i u gr~kom. Ovakve tragove, me|utim, za sada nismo uspeli da otkrijemo. Ima pak ne{to drugo {to orfi~ku ba{tinu razlikuje od druge ba{tine. To je geometrija. Orfejeva izvorna aritmologija verovatno je izgra|ena na tako o~iglednim slikama koje odgovaraju predstavi brojeva Jedan-Dva-Tri-^etiri itd. Raspola`emo takvim zapisima na osnovu kojih: 1 ta~ka 2 linija 3 ravan 4 telo 5 pokret 6 `ivot 7 smisao 8 privla~nost 9 mera 10 ispuwewe. Brojevima su odgovarali mitski bogovi (1 Apolon, 2 Artemida itd.). Poseban zna~aj je imao Jedan koji je broj sredi{ta Sveta Vatra, a Dva je broj Zemqe i Prirode. Broj ~etiri (tetraktus) je entelehija, ~etvorostruko ispuwewe du{e. ^etiri jesu: nous, episteme, doksa i aisthesis (smisao, saznawe, u~ewe, iskustvo). U srodstvu s pramanom Sankhje. Sedmica je broj melosa. Melos je pak ozna~avao kosmi~ku melodiju koju pevaju nebeska tela (sedam tonova, sedam boja itd.). Deset je potpun rasplet jedinstva. Istovremeno proizvod ~etvorke. (Deset je jednako jedan plus dva, plus tri, plus ~etiri.) Deset je ina~e psukhogonos, to jest ovaj broj ~uva misteriju ponovnog ro|ewa.

96

PISMO

Sve je to zapravo aritmolo{ko op{te mesto i ako bi samo to bio sadr`aj orfi~ke a{tine, ne bi bilo {teta {to nije otkrivena. Me|utim, verovatno je da u Orfejevom u~ewu ne samo da nije bilo (kao {to je Pitagora koristio) zajeni~kog poretka i ru{tvene hijerarhije izgra|enom na aritmologiji, nego je u wemu bio kanon gr~ke skulpture i arhitekture, ~ak i jezgro gr~ke poezije i mita.. Gr~ka poezija ostvarila je takve ritmove koji su svojim sistemom zvu~awa saop{tavali duhovne pokrete koji se nigde drugde nisu ponavqali, i otuda je u punoj meri mesna Novalisova primedba da Orfejevo u~ewe o muzici kao o mo}i stvarawa sveta i oblikovawu sila sveta nije ni{ta drugo do ispoqavawe duboke akusti~ne prirode du{e, odgovaraju}i talasi zvuk-svetlo-misao. U kakvom je odnosu orfi~ki broj deset s hebrejskih deset sefira, s iranskih deset am{aspanda, s hinduskih deset paraxapatija docnije je pitawe. Me|u svim ba{tinama postoji saglasnost da u svim slu~ajevima nije re~ o aktivnom stvarawu, nego o zra~ewu aktivnih stvarala~kih snaga (asciluth). En Sof, Nepo~etak, kod Orfeja Haos, nigde nije neposredan tvorac, mawe je od toga jer nije o~itovana stvarnost. Haos ne tvori, samo brojevi, tonovi koji iz wega zra~e ostvaruju one sile koje oformquju i prave svet. Za vreme krsta{kih ratova do{lo se u dodir s Arapima pa su naro~ito ideje hebrejske, aleksandrijske i gr~ke ba{tine ponovo dospele u Evropu i jatimice je do{lo do navale mawe-vi{e dubokih aritmologija. Jedna od wih, ona Agripe fon Nete{hajma je ukratko ovo: Broj nije drugo ponavqawe Jedan. Jedan potpuno pro`ima svaki broj, zajedni~ka je mera svag broja, wegov izvor, poreklo, on sobom sjediwuje sve brojeve, iskqu~uje svako mno{tvo, sa samim sobom je uvek jednak i nepromewen. Broju Jedan u jeziku odgovara Jod, u intelektualnom svetu odgovara mu svetski razum, u kosmosu Sunce, u elementarnom svetu kamen musdrosti, u ~oveku srce. Dva je prvi broj. Jer je prvo zna~ewe mno`ine. Dva nije suma brojeva, nego dve naporedne jedinice, zato se ne naziva slo`enim brojem. Dva je prvi izdanak Jedan. Ime mu je: Geneza (Junona). Otelotvorewe. Prvi pokret i jednakost. Broj nauke, se}awa, svetlosti, ~oveka, mikrokosmosa. Broj odvajawa, razlikovawa, materije, razdora, nemira i ne~istote. U pitagorejskoj tradiciji dva nije broj, nego poreme}eno jedinstvo. Wegovo slova su Jah i El. U svetu uma dva je an|eo i qudska du{a. Na nebu Sunce i Mesec. U elementarnosm svetu zemqa i voda. U ~oveku srce i mozak. Tri je prvi slo`eni broj, sveti, savr{eni, najmo}niji broj. Svet odr`avaju tri sile: sudbina, neminovnost i red. Postoje tri vremena: pro{lo, sada{we, budu}e. Svako telo ima tri dimenzije. Harmoniju ~ine tri tona. Broj zajednice je tri. Tres faciunt collegium. @ivotni duh je trojstvo, vegetativni, emocionalni i misle}i. Svet je sa~iwen od trojstva, prema broju, te`ini i meri. ^etiri, tetraktus pitagorejaca, koren je svakog broja koji iza wega sledi. Zna~ewe: zajednica. ^etiri zna~i dru{tvo. Gradove opasuju ~etiri zida, sobe, ku}e imaju ~etiri zida. Kosmos je u obliku lopte, ali je ~ovekov svet kocka. Prvi o~igledni kvadrat jeste znak dvostrukog napredovawa i odnosa. To je Jahva (JHVH). Bi}e, `ivot, ose}awe, mi{qewe. ^etiri strane sveta i ~etiri godi{wa doba i ~etiri elementa.

PISMO

97

Pet je zbir prvog parnog i prvog neparnog broja i otuda jedinstvo mu{kih i `enskih elemenata. Pet je broj braka. Polovina od deset, broja svemira. Pet ~ula. Pet prstiju na nogama i rukama. Pet planeta. Elohim. [est je broj savr{enstva. Zbir prva tri broja (jedan plus dva, plus tri). Broj ~oveka, jer je ~ovek stvoren u {esti dan. [est radnih dana. Zato je broj rada i slu`be. Prema pitagorejcima sedam je pokreta~ ~ovekovog `ivota, jer svoju snagu ne uzima iz wegovih delova (2 i 5, 3 i 4), nego svoju celinu sam tvori. Zbog toga se u krugu ne mo`e na~initi pravilan sedmougao. Trojstvo du{e i ~etvorstvo elemenata. Sedam boja duge. Sedam tonova skale. Sedam dana sedmice. Sedam je broj nevinosti i zakletve. Broj slobode. U u~ewu pitagorejaca osam je broj istine i potpunosti budu}i da se deli na jednake srazmere. Orfej je svoju zakletvu polo`io pred osam sila: vatra, voda, vazduh, zemqa, Sunce, Mesec, Phanes (Svetlost) i Nuks (No}). Kod Jevreja broj saveza i obrezivawa. Devet je broj otelotvorenog sveta, harmonije, reda (muza). U sudbini se razlikuju periodi sedam (kriza) i devet (olet). An|eli imaju devet redova. Deset je univerzalni broj. Preko deset se ne mo`e brojati, jer je ~ovek prinu|en da se opet vrati u jedan. Veliki obredi su u ba{tini obi~no trajali deset dana. U starini se razlikovalo deset glavnih delova ~ovekovog tela. Kao i Jedan, i Deset je broj u obliku kruga, zavr{etak i ispuwewe svakog broja. To je broj zakona (deset zapovesti). Mi{qewe Jakoba Bemea po~iva na aritmologiji broja deset. Ova aritmologija je u veoma dalekom srodstvu s deset sefira Kabale i s tetraktisom pitagorejaca. Bemeova aritmologija je jedina koja je nastala u Evropi, i to u novije doba, pa nasuprot tome mo`e se postaviti uz bilo koju arhai~ku aritmologiju. Isto to druga~ijim re~ima, aritmologija Jakoba Bemea po~iva na svetim kwigama. Broj stvarawa (wegove povesti, iskupqewa) jeste deset. U poretku brojeva prote`e se logika alhemije, Kabale, astrologije i Sankhje: brojevi se uzajamno pro`imaju svojim delovawem na takav na~in da ne postoji nijedan broj bez ostalih devet. Ako se drugde ne ispostavqa, ovde se vidi da brojawe od jedan do dva, od dva do tri itd., koje je za nas najbezazlenije mogu}e, ni izdaleka nije to. Niz od prvih deset brojeva samo zato izgleda racionalan, delom jer im je koren dubok, delom jer je brojawe istorijski veoma staro. S obzirom na duhovnu operaciju brojawa u krajwoj liniji nema ve}ih problema sem kako od jedan postaje dva, od dva tri i vi{e. Ovu operaciju smatrati samo pukim razumom zna~i zaba{uriti istinski smisao problema. U svakom pitawu u Kabali, prema zajedni~koj primeni hohme i binaha (univerzalni smisao i diferencirani um), deset je dato istovremeno i u jednom jedinstvu i jednom komadu, ali istovremeno i u deset delova (u deset brojeva kao razlu~ivawu na deset jednakih delova). To je zapravo osnovno pitawe svake aritmologije. Broj trideset dva u Kabali jeste jedinstvo od trideset dva glasa. Sankhja je jedinstvo od dvadeset pet glasova. Zbir brojeva uvek je jedna celina (Sen Marten). Celina i razlu~ivawe celine na odre|en broj jednakih delova celine dat je istovremeno, ali tako da je u ovom razlu~ivawu

98

PISMO

odnos svakog dela prema svim ostalima takav kao tonova u muzi~kom akordu prema drugim tonovima u akordu, jer celina istovremeno zvu~i. Delovi se me|usobno pro`imaju, {to zna~i odr`avaju}i sebe same razre{avaju se u drugima, druga~ije re~eno, razre{avaju}i sebe drugima odr`avaju potpunost svoga bi}a. [to se i ne mo`e druga~ije, jer sebe treba da oslove kako bi jedinstveno mogli zazvu~ati i to jedinstveno zvu~awe ne ~ine tonovi posebno, ve} jedinstvo posebnih tonova koje je bilo pre nego posebni tonovi. To ina~e nije ni{ta drugo do istovremeni i istovrsni problem besmrtnosti qudske li~nosti i istodobno razre{ewe u bo`anskom duhu: qudska du{a samo u razmeri i meri razre{ewa u bo`anskom duhu dobija li~ni ve~ni `ivot, odnosno odr`avawem li~nog bivstva mo`e da se razre{i u bo`anskom duhu, i to dvoje skupa ~ini jedno jedino. U Bemeovim delima raspola`emo s primenom aritmolo{kog mi{qewa, to jest s takvim simultanim kori{}ewem univerzalnog smisla i diferanciranog uma s kojima se ~ovek mo`e sna}i na ovom mestu. Svaki drugi put vodi do mra~nog zida. Baza stvarawa je Ungrund. Ungrund je savr{en prevod hebrejskog En Sof. Naravno, ne znamo ~ak ni to da li je Beme poznavao Kabalu. Baza je Nepo~etak, aperion, ili Haos, kao {to ka`e Orfej, neuhvatqivo. Das ewige Nicht. Kao u Sefer Jeciri i u Sankhja kariki, i ovde je re~ o dve stvari. Jedna je ona koja prethodi svakom po~etku, ona koja se nije o~itovala (aperion). Plotinov hen, to jest Jedan koji je fundament svakog broja, ali je i on sam isto tako malo broj kao Beskraj, ili Nula. Druga stvar je o~itovano Jedan, prvi broj. Das ewige Nicht, Nepo~etak (Ungrund). Prvi broj je Jedan koji Beme naziva Wille. Voqa je ono {to je ni{ta, odnosno neuhvatqivo. Sve mogu dosti}i, voqu ne mogu. To je nerasprostarena centralna mo}. To je matemati~ka ta~ka. To je Jedan. O~itovano i neo~itovano u Jedan odnose se jedno prema drugom kao misterija i postoje}i oblik sveta, to jest, kako ka`e Beme: vrtlog heimlich, doch auch offenbar (skriven, pa ipak otvoren), to jest: das heimlichste auch das offenbarlichste (nevidqivo nam se nalazi pred o~ima). To je ona misterija koja je ovde pa i ne umemo drugo da vidimo nego wu, mada je neuhvatqiva tajna. To je Mysterium Magnum Sod Gadol. Beme Dva naziva Begierde. Srodan je Orfejevom erosu i hinduskoj kami. To je glad. Voqa je neuhvatqiva, i za sebe samu je takva, i kada se u woj probudi ose}awe nedostatka i samu sebe uhvati i pogleda, ~ak ni tada ne mo`e da uhvati, jer ono {to uhvati to je sopstvena po`udna glad, ali nije voqa. Ova glad je pritiska kao senka. Ali ne nalazi ni{ta, samo je prazna i gladuje. Ali se ve} pokrenula. A taj pokrej jeste Tri. Ovaj pokret je za po`udnu glad prva pozitivnost. To je ono {to nalazi prvo. To je napetost i voqa koja je suprotna samoj sebi i koja samu sebe zasewuje. To je voqa koja guta i posmatra samu sebe, ali ne ume da uhvati samu sebe, i strepe}i tako napeto gorko ujeda cvoko}u}i u senci. To je Angst strepwa. Odatle sukne poput muwe prva zvu~na re~ (Wort, Schall), osloba|aju}a i sve {to je bilo strepwa i senka i gorko i ujed i glad, to je sada svetlost i uzvi{enost, gromovita mo} prodorne muwe-re~i: Neka bude! I bi. To je broj ~etiri.

PISMO

99

Pet je olak{ana i pobedonosna radost. Devica, Dvojnik, kristalno ~isti Um u ~ijim o~ima duh vidi samog sebe i razume ga ve~ito u svakom wegovom ~udu i u kojem se on otvara i {to se dubqe otvara, postaje sve bogatiji. Sada mo`e da se pokrene okretawe to~ka. Broj [est. To~ak istovremeno ima drostruko okretawe, svet duha i svet prirode se i u tome razlikuju. U prirodi to~ek se vrti ili napred, ili nazad, u duhu istovremeno i ujedno i napred i nazad, i svaki okret napred oslawa se na prokret nazad, i obratno. Jer kretawe sveta i duha nije pravolinijsko (razvoj), ali nije ~ak ni talasasto, ali nije ~ak ni spiralno. Po~eci sveta i duha prolaze neprekidno kroz uzajamno pro`imawe takvih muzi~kih (alhemijskih) zapleta, komplikacija i trajnih me{awa koje su u slu`bi jedinog ciqa sveta i duha, wihove zrelosti (budnosti, oslobo|ewa). Priroda postoji radi osloba|awa, ka`e Sankhja. Sedam je broj otelotvorewa. U onom smislu kako ka`e Novalis: tkivo je pravi elemenat aktiviteta duha, tkivo vr{i najprivla~niji uticaj na duh (226. fragment). Za Bemea je simbol broja sedam Luna, feminino nebesko telo, i Saturn (znak zemqe). Nema oslobo|ewa bez otelotvorewa, nema otelotvorewa bez oslobo|ewa. Upotreba re~i Wesen u Bemeovom re~niku upu}uje da ovde iskrsava i misao su{tine i otelotvorewa forme, kao da bi duh samo u telu mogao postati substancijalnost. Osam je znak praslike i potrage za praslikom. Upadqivo je sli~no tuma~ewe osmice u svim aritmologijama. Kod Bemea je Osmica otkri}e qudske praslike (Sofija Pleroma hohma bo`anski androgin) koja se polarizuje s elementarnim poreme}ajem qudskog duha, s turbom. Ova turba u Sankhji odgovara bhavi (naru{enost, defekat, slomqenost, slabost). Devet je kod Bemea broj Tinkture. Na osnovu promene koje je usledila tragom nekog dodira Tinktura je slobodno disawe, ili te~nost krvotoka, ili daha koji su nastali iz slobodnog saobra}aja me|u zajedni~ki uskla|enim elementima. Mi qudi, koji smo ispali iz istinskog bivstva, ne raspola`emo Tinkturom. Samo izuzetno mo`emo sudelovati u takvom dodiru ~ije je dejstvo takvo da ~oveka protrese u wegovom celokupnom bivstvu (Rilke: Du musst dein Leben ndern promeni svoj `ivot). Devet je devi~anski broj Tinkture, broj Muza. U ovom znaku ispuwava se Osam otelotvorewe. Ovde postaje ono {to jeste: delo muza. Beme ka`e: Ako telo postane istinsko, vi{e nema niti mo`e imati ciqa ni smera. Slobodno stoji u vrtlogu, ni{ta mu nije potrebno da se dr`i i o~uva. To je istinski `ivot u Uzvi{enoj Svetlosti. To je potpunost umetni~kog dela za sebe sama. Ovu misao, naravno, treba shvatiti tako da upotpuweno i ostvareno telo prve (nekvarne) prirode nije ostvareno u interesu nekog ciqa, nego radi sopstvenog blistavila. Otprilike to je ono uverewe koje ~ovek svojim prstima ko`e da iskusi na delima velikih skulptora. Ovo telo nije mehanizam koji ra|a ili za~iwe, nije pogon za razmenu materija, nije podre|en nikakvim ni biolo{kim, ni psiholo{kim, ni sociolo{kim prinudnim postupcima, nego steht frei im Abgrunde samo po sebi i slobodno stoji u vrtlogu. Od svetlosti smo, a i svet je svetlost, i ona nas odr`ava. Materija je ohla|ena svetlost. Broj Deset je osnovno stawe Bi}a. Beme ne sti`e do Deset preko Jedan, Dva itd., nego od Deset kao jedinstva sti`e do deset delova koji naravno nisu

100

PISMO

jednaki. Od Deset oduzima Devet devetina, Osam osmina itd. Deset je upotpuweno Bi}e Tvorca (panteleja), i otuda je ostvarawe aktivnih sila (esencija). Ko u Bemeovoj aritmologiji samo jedan jedini broj zamisli bez ostalih devet, zatvara sebe od razumevawa celine. Deset je paralelno i simultano i ono je harmonizovana jedinica u zami{qenom ukupnom sazvu~ju, kao {to je Ji |nng broj {ezdeset ~etiri, Safer Jecira trideset dva, Orfej deset, odnosno kod Bemea Jedan, koji je stalno tu i prisutan je, on je svet, i koji jesmo mi, i koji ne mo`emo da ne vidimo i koji je na koncu Mysterium Magnum, Velika misterija. Ovo Jedan ve~iti je po~etak paralelnog deset, i ve~iti zavr{etak paralelnog deset, odnosno paralelno ve~ito trajawe kojem je vreme samo naru{eni oblik, jer je neprolazni trenutak. Ve~ito sazvu~je i me|usobna narazmislovost po~etaka ni u jednoj drugoj aritmologiji nije na tako presudnom mestu kao kod Bemea, i zbog toga se Beme zapravo mo`e tuma~iti kao kqu~ za sve ostale aritmologije. Aritmologija je znawe koje opisuje osnovnu operaciju duha i ka`e da je ova osnovna operacija brojawe. Sankhja ne zna~i ni{ta drugo do brojawe. Brojawe je zra~ewe stvarawe oblikovawe ostvarewe, odnosno ona operacija kada duh istupa iz neograni~enosti (aperion, En Sof, Ungrund) i preko Jedan-Dva-Tri-^etiri dospeva do deset. Ovaj elementarni pokret duha mo`e se potpuno razumeti samo kod Bemea. Za{to? Jer bez poznavawa misli i oparecije o uzajamnom zajedni~kom pro`imawu (inqualiern) izgledalo bi kao puki automatizam, mada je upravo tome suprotan jer je to najuzvi{enija duhovna operacija najvi{eg reda. Najmawa jedinica u kojoj se javqa zajedni~ko pro`imawe jeste Tri. Zato je i najjednostavnija aritmologija trojka, ~ak vi{e sistema aritmologije odr`ava kostur osnovnog trojstva (Beme, Kabala, Sankhja). Takvom najjednostavnijom aritmologijom treba smatrati alhemiju. U alhemiji su odnosi sala, sulfura, merkura jedni prema drugima ta~no onakvi kao u Kabali Alef-Mem-[in, i kao odnos satva-ra|as-tamas u Sankhji. Nema jednog bez preostala dva. Trojstvo je osnovno svojstvo svega postoje}eg, a to je baza supstancije. Kasnije, u sredwem veku trojstvo duh-du{a-telo oslabqena je kopija ovoga osnovnog trojstva, ali je osiroma{ena i suprotnost dvojstva telo-du{a, ili telo-duh, iz kojega su nastale samo hiqade zabuna i nesporazuma. To je nerazre{ivi dualizam evropskog mi{qewa, objekat-subjekat, pozitivno-negativno, ja-ti, itd. itd. Tajna alhemije, koja je uporno i dugo istra`ivana, ali bez rezultata, jeste da se prilokom nastanka sveta, kao {to ka`e hebrejska ba{tina, istovremeno i paralelno ispoqavaju tri majke, na taj na~in {to srazmere spoja ove tri majke stvaraju sal, sulfur i merkur. I po tome stvar nije uzastopna, nego simultano nastaje jedna iz druge. Kao {to se za u~ewe o izolovanosti elemenata u pro{lom veku kasnije ispostavilo kao irealno, a posle otkrivawa razbijawa atoma znamo da su i fizi~ki elementi nastali jedni iz drugih. Alhemija se samo sekundarno bavila elementima prirode, i samo je u veoma obezvre|enom stanovi{tu `elela da na~ini materijalno zlato. Izvorno je to bilo istra`ivawe zlata, odnosno kamena mudrosti i alhemija je za to koristila trojstvo osnovne materije (prima materia). A kamen mudrosti nije ni{ta drugo do pouzdano znawe koje vodi oslobo|ewu.

PISMO

101

Skriveno trojstvo, ali u krajwoj liniji aritmologija koja po~iva na Jedan, jeste Plotinovo. Hen-Nous-Psuhe (Jedan-Razum-Du{a) nije ni{ta drugo do spu{tawe, odnosno uzdizawe do stadijuma tri, wegova progresija. Jedan je neuhvatqiv i neimenqiv, transcendentna bezimenost, jedina stvarnost, zapravo postojawe. Odavde se ~ovek spu{ta, i ako odavde istupi, postaje duh, razum. Napreduju}i odavde i prema dole postaje du{a. Jer materija vi{e nije zapravo postojawe, nego polomqeno bivstvo. Du{a je najmaglovitiji oblik Jedan. Ako se prosvetli, opet postaje Nous i, ako se potpuno probudi, osloba|a se i vra}a u Jedan. Aritmologija koja je nedvosmisleno u znaku Jedan jeste muhamedanski sufi. O sufiju traba govoriti i zato {to, ako je po svojim istorijskim po~ecima veoma pozan, sude}i prema dubinama wegovog osnovnog tona, on je drevan u svojim pravim korenima i pru`a se u preistorijska vremena. Sredi{te sufija je Jedan, neuhvatqivost. [to je izvan toga, za nas je bezvredno. Sufi odbacije svakovrsne umne operacije. Kalam (racionalizam) je puko tra}ewe uma, on nema uticaja na unutarwost religije ni na ~istotu `ivota, ~ak ih time remeti. (Al Gazali). Um je naophodan onima koji ne umeju da razlikuju bitno od nebitnoga, pa imaju vremena time da se bave. Sufi je izradio brojne metode kako bi ostvario jedini ciq, sjediwavawe s Jedan. Govori o ~etrdeset puteva (tarika) ba{tine. Ciq je svuda jedan. Ovaj jedan ciq jeste Zavhid, {to nije ni{ta drugo do latinsko unio, gr~ko henosis, hebrejsko jihud, hindusko joga, to jest sjediwavawe (fana) s Jedan. Vaspostavqawe izvornog rajskog bivstva. Sufi, kao i ostale velike ba{tine, polazi od Adama Kadmona. Doma{iti Jedan (gde se u mra~nom danu nalazi osun~ana no}). Stajati suo~en sa zra~ewem Po~etka tako da i ~ovekova du{a-duh postane ovaj po~etak, gde delo vi|ewa prestaje, a iz nevi|ewa po~iwe{ da u~i{ {ta je vi|ewe. Budu}i da nema sistemati~nog mi{qewa bez osnovne operacije uma, nezamislivo je da bilo gde na svetu mo`e nastati sistem bez aritmologije. Verovatno je, ~ak pouzdano, samo to da tvorci sistema, pa bili oni ma koliko sjajni mislioci, nisu znali da, kada obra~unavaju, onda ra~unaju, jo{ intenzivnije nego kada o~ima brojimo boje slike i u{ima tonove muzike i umom samoglasnike govora, i u wihovom zajedni~kom pro`imawu svodimo ih opet na izvorno: na Mysterium Magnum, koji je nerazotkriveno skriven, ali je pred na{im o~ima, i ne mo`emo da vidimo dugo, samo wega (offenbar, doch Heimlich). A da deset kategorija Aristotela nije drugo do li pseudoaritmologija nastala tragom orfi~ke ba{tine, jasno je od prvog trenutka. Ne samo zato {to je i sama filozofija nastala iz orfike, nego {to je nemogu}e ne otkriti tri stadijuma umnog zatamwewa: kada su drevne re~i metafizike (Haos, Nuh, Phanes, itd.) jo{ `ivele u puno}i svoga smisla, to jest svoje mo}i, re~i su kori{}ene u svom izvornom zna~ewu, kada su drevne re~i metafizike postale mitolo{ka bi}a, bogovi kao Zevs, Apolon, Dionis itd., i svoje izvorno zna~ewe razre{ile u ~arobnim slikama, kada su drevne re~i postale racionalni pojmovi, tako izgubile i odlomke svoje o~iglednosti.

102

PISMO

Gr~ki jezik za nas ~uva mitolo{ki stadijum. Zna~ewe hebrajskog je tako veliko zato {to, mada je osiroma{io i deformisao se, jo{ je i u svojim ruinama ostao u krugu drevnih re~i. Aristotelove kategorije su izbledeli bogovi koji su pak izbledele drevne re~i. Substancija i weni doprinosi: koli~ina, kvalitet, mesto, vreme i ostalo ozna~ava takav niz brojeva deset u kojem se gotovo izgubio inqualieren izme|u brojeva (me|usobno uzajamno pro`imawe) zato {to je sagra|en sasvim na elementima koje mo`e da zapazi spoqni um. A puko re|awe deset prema umu bezrazlo`no je isto kao i trideset tri, ili sto, ili deset hiqada. Prema hinduskoj metafizici ono ~ime se bavi Aristotel jeste puki upadhi (hebrejsko binah), odnosno datost koja slu`i spoqnom opa`awu, i otuda celu ovu operaciju iscrpquje Al Gazalijeva misao kalam: tra}ewe uma, {to je nepogodno za saznavawe su{tine `ivota, ~ak je ovaj dualizam ono {to ometa ispravno saznavawe. Isto to uglavnom va`i za kasnu hindu tzv. logiku, naro~ito za Kanadinu Vai{e{iku i Gotaminu Waju, s tom razlikom {to mawe mitologizirani i ba{tinom dubqe pro`eti sanskrt nije mogao da se toliko obezboji i sasu{i kao gr~ki kod Aristotela. Vai{e{ika je u~ewe o razlikovawu. Vi{e{a zna~i duhovu delatnost usmerenu na razlikovawe, i po tome je srodna hebrejskom binah koji ozna~ava um koji razlikuje. U~ewe razlikuje {est klasa. Nazivi klasa su padartha, koja verodostojno prevedena zna~i stvar, re~, i otuda je srodna hebrejsom dobar. Nema potrebe da se nabroje {est padarthi. Dovoqno je {to ovde mislilac ve} ni ne naslu}uje osnovnu operaciju brojawa. A {estnaest kategorija Vaje ve} i prema sopstvenom priznawu nije ni{ta drugo do silogizam. Me|utim, za hindu mi{qewe je karakteristi~no da jo{ i u ovom svom osiroma{enom vidu ne}e da se odrekne krajweg ciqa svakog mi{qewa, oslobo|ewa (apavarga). I zapo~iwe time {to du{a otrovana afektima (do{a) spre~ava qude u otkrivawu mere saznawa (pramana). Iako je ciq ispravo saznavawe, kao {to Sokrat pi{e: dvana mok{a dosezawe osloba|awa od saznavawa. Dvedeset pet tatvi Sankhje 1. Puru{a (pak{in, akritri, dsi{tri posmatra~, nedelatnik, gledalac) 2. Prakriti (wegova dva oblika: avjakta, vjakta, neo~itovani i o~itovani. (Sadr`ina su tri majke: satva raxas, tamas bla`enstvo, strast, tama) 3. smisao budhi 4. tvorac ja ahamkara Deset indrija (~ula) 5. pet budhindrija ~ak{us (vid) 6. {totra (sluh) 7. gharna (miris) 8. rasna (ukus) 9. tvak (dodir) 10. pet karmenindrija vak (govor) 11. pada (noga)

PISMO

103

12. 13. 14. 15. manas

pani (ruka) paju (pra`wewe) upastha (ra|awe) unutarwe ~ulo

Deset tanmatri (praelemenata) 16. aka{a (etar) 17. vaju (vazduh) 18. agni (vatra) 19. apas (voda) 20. prithivi (zemqa) Tri bhute (sadr`aja) 21. tanano telo 22. telo oca i majke 23. jezgrovito telo 24. tkivo 25. skelet suk{ma matapitrija prabutha, kao i

linga, i lingin

Dvadeset pet tatvi Sankhja karike ve} se i na prvi pogled razlikuje od ostalih aritmologija po tome {to su po svojoj gradwi iskqu~ivo antropolo{ke. Kabala ra~una s tri kruga mere, tri svedoka su uvek: svet, vreme i du{a. Ova tri kruga mere sasvim pouzdano nalaze se i u haldejskoj ba{tini. Orfi~ka ba{tina vi{e posmatra sklop sveta, i po tome pripada krugu asija. Bemeova aritmologija je najjedinstvenija me|u svim ostalima, a istoveremeno je i najuniverzalnija, a da se izrazito ne odnosi na ~oveka, na vreme, na svet, a po sebi se razume da je stvarawe, ali jo{ vi{e u svojoj viziji stvarala~kog duha obuhvata sva tri. Za{to je Sankhja ovako izrazito antropolo{ka, nije nerazumqivo i pogotovu to nije ne{to {to je izvan namere dela. Zadatak je otkriti ovu nameru. Novovekovno evropsko mi{qewe, koje je dobilo pregnantan obliku u scijentifizmu, u svim slu~ajevima polazi od toga da, kada pravimo razliku izme|u unutarweg i spoqweg sveta, unutarwi je posledica spoqa{weg, i unutarwi te~e i formira se sasvim po uzoru na spoqne utiske i podsticaje, wegove slike i stvarnost. Ovo shvatawe naro~ito u tuma~wewu jezika stvara takve situacije koje ne samo da su sme{ne i neprijatne, nego naj~e{}e vode ka zastra{uju}im banalnostima. Da se i ne govori o tome kako se imena bogova `ele izvesti iz prirodnih pojava (grmqavina, sevawe, ki{a itd.), i bitni metafizi~ki pojmovi obja{wavawem iz spoqweg sveta. Takav je u prvom redu i prevashodno u svakom jeziku krug re~i duha i du{e, pneuma, ruah, Atman, psukhe, ne{mah, Seele, spiritus, anima, geist, nefe{. Ove re~i su u nesumwivom srodstvu s dahom, vetrom, vazduhom. Ali {to zalazimo u dubqu pro{lost, razlika izme|u odnosa duhovnog i prirodnog (unutarweg i spoqa{weg) u re~ima ne da nije ve}i, naprotiv, sve je mawi. U starim tekstovima postoji mno`ina mesta gde bilo u slu~aju ruah, bilo ne{amah, bilo pneuma, ili psukhe, ili spiritus re~ istovremeno zna~i i spoqa{we i unutarwe, duh i prirodu, du{udah-vazduh. Zna~i treba pretpostaviti da su i u ne tako drevnom, ali za nas jo{ razumqivom vidu jezika, `ivele takve re~i u kojima se spoqwe i unutarwe sa-

104

PISMO

vr{eno me|usobno pro`imalo i poklapalo. Dakle, nema ni govora o tome da duhovne pojmove mo`emo izvesti iz prirodnih pojava. Svaka re~ koja pripada krugu duh-du{a tako je sredi{weg zna~ewa da, kao {to pi{e Sefer Jecira, u sva tri kruga mere sveta, u svetu, u vremenu i u ~oveku ozna~ava skupa i istovremeno sve {to je dah-duh-vetar-du{a. Scijentifizam u razre{avawu re~i neprekidno ~ini gre{ku viparjaje, `eli da iz vremenski i redosledom kasnijeg razjasni ranije. Jer ako se jezik, pogotovo wegove arhai~ne re~i, podjednako i centralno odnose na unutarwi i spoqni svet, drevna slika o kojoj je re~ uvek je unutarwa bez izuzetka. Ne potvrda ove elementarne ~iwenice, ve} wena upotreba se doga|a u hebrejskim tuma~ewima tekstova, gde je zadatak tuma~ewa uvek da iz spoqweg oblika re~i mo`emo slediti unutarwi, duhovni smisao. Ovaj metod je svesno i sistematski posledwi koristio Origena, od tada se izgubio. Primordijalni sadr`aj re~i je bez izuzetka duhovni sadr`aj. Izvorno zna~ewe pneume i psukhe i ne{amah i ruah i spiritus dakle nije vetar, nego duh, i nije prenet sa spoqweg na unutarwe, nego s unutarweg na spoqwe, tako da je potom ozna~avalo i unutarwe i spoqwe. Stvari ne rastu spoqa prema unutra, nego iznutra prema spoqa. ^ovek ne govori spoqa prema unutra, ve} iznutra prema spoqa. Baza nije spoqa, nego unutra. Primordijalna stvarnost nije spoqa{wa, ve} unutarwa. Evropsko mi{qewe poku{ava da dvopolnost, isto kao i drugo, protuma~i projektivawem unazad u du{evno-duhovni svet konkretnog i spoqweg i prirodnog mu{ko-`enskog dvojstva. Tako je po~iwena ista viparjaja kao i drugde: ranije po smislu i redosledu poku{ava da se razume iz kasnijega. Nije dostojno naro~ite pa`we do kakvih se u`asa sve sti`e. Sankhja karika je jedno od onih dela koje naj~istije i najjasnije otkrivaju metafizi~ki temeq mu{ko-`enskog dvojstva, i ~ine vidqivim duhovnu osnovu dvopolnosti u prirodnom svetu. Pred prirodom koja je postala mu{ka i `enska nalazi se takav duhovni svet koji stvara prirodne mogu}nosti ove mu{ke i `enske prirode. A pre we se nalazi takav metafiziki svet u kojem su mu{ko i `ensko nerazdvojivo jedan. Advaita, kao {to ka`e [ankara: svet nedva. Advaita u kojoj su du{a i priroda jedno, spoqwe i unutarwe jedno, gore i dole jedno, mu{ko i `ensko jedno. A taj svet je metafizi~ki svet. Prva tatva Sankhje jeste Puru{a. Puru{a u aritmologiji Sankhje jeste Jedan. Unitas infinitatis. Puru{a zna~i i ~ovek, ali zna~i i substancijalni duh, spermati~ku pneumu, vi|ewe i razumevawe svetlog i budnog, prozirnog i blistavog, nepokretnog i bezuticajnog. Re~ ~ovek je u svim jezicima mu{kog roda. I Puru{a je takva. Puru{a se ne konkretizuje. Kao {to Sankhja ka`e, uvek ostaje svedok, i posmatra~ i u`ivalac. Ne uzima oblik, ne zapli}e se u tkiva. Nalazi se izvan, i ostaje izvan. Nije joj potrebno osloba|awe, jer je slobodna, nikada drugo ni nije bila, i nezamislivo je da je bilo {ta ve`e, ili zamagli, ili uspava, ili da odbaci svoju su{tinu. Ono {to nije substancija, ka`u kabalisti, ne prima u sebe kvalitet. Ova blistava svetlost je bi}e mu{kog roda. To je po~etak i kraj ~oveka i sveta. Druga tatva je Prakriti. Sanskritska re~ je u vezi s produktivnim i

PISMO

105

plodnim pojmovima. Ovaj produktivitet je dubok i maglovit, plodnost je slepa, delatnost je puki instinkt i tama. Prakriti je re~ `enskog roda. Ova tatva `enskog roda je dahnula i stvorila i oformila i napravila svet, kao {to bi rekla Sefer Jecira. Upravo je to bi}e Prakriti. To je slepi produktivitet. To je tamna i nesvesna plodnost. To je delatnost bez duha, Dve osnovne tatve postaju jasnije uz pomo} nekoliko analogija preuzetih iz drugih ba{tina. U prvom redu iz kineske. Mu{ko je svetlo jang, `ensko je tamno jin, naravno ne mogu se pobrkati sa Sankhjom. Ve} i zato {to su u Kini svet zajedno stvorili jang i jin, i zajedni~ki ga odr`avaju, i usmeravaju, u ritmi~kom pulsirawu. Ali ovde trenutno nije pitawe da ~ovek otkrije zajedni~ke crte u ba{tini, nego otkrivawe metafizi~ke osnove dvopolnosti. U Kini nije projektivan unazad u metafiziku jang i jin ni iz mu{kog ni iz `enskog bi}a, nego je iz primordijalnog janga i jina shva}ena svaka dvopolnost, ne samo ~ovek, ne samo `ivotiwe i rastiwe, nego i to da postoje predmeti mu{kog i `enskog roda i minerali i zvezde i bogovi i bogiwe, i da postoje re~i mu{kog i `enskog roda. A dvopolnost re~i nije nastala iz dvopolnosti mu{karca i `ene, nego je dvopolnost i re~i i qudi nastala iz metafizi~kog mu{kog i `enskog (iz janga i jina). Hebrejska ba{tina je i prema ovom drevnom faktu isto tako osetqiva kao i prema drugim temeqnim pitawima. Hebrejski jezik na svoj egzaktan na~in gotovo mu~no, ~ak s gotovo patolo{kim oprezom i glagole druga~ije mewa ako je re~ o mu{karcu i druga~ije ako je re~ o `eni, kao da mu{karac druga~ije hoda i spava i jede i sedi nego `ena. Za{to? Jer hod, san, jedewe i sedewe kod `ene zaista ima druga~iji metafizi~ki smisao. Hebrejska hohma ina~e je sasvim bliska hindu Prakriti. Hohma je zapravo za~elo nastanka sveta. Hohma je za~elo koje zra~i. U woj se u slici i klici nalazi svako seme i ideja postojawa. Hohma se nalazi na granici Nepo~ela (En Sof), i ona iz bujice vrtloga nadegzistencijalne stvarnosti privla~i sebi i projektuje sve oblike postojawa. Razlika je samo u tome {to je hohma univerzalni smisao, zajedno s ukupnom svetlo{}u tvora{tva. A Prakrti je tamno maj~insko krilo sveta koje pospano ra|a svoje tamne mrqe magle, i wima preplavquje onu tamu koju nazivamo svetom. Sofija i Pleroma gnosti~ara ista je priroda majke iz ~ije materice kqu~a svet koji poprima svoje obli~je. Sofija (Filonov izaz) je bliska hohmi, odnosno umnoj jasnosti i magijskom ogledalu. A Pleroma u prvom redu zna~i zasi}enost na na~in na koji je zrela `ena zasi}ena klicom i plodna. Misao o subjektu koji je u ba{tini izvan i koji nije delatan, nego je vidovit u En Sofu i jasan je iz odnosa En Sofa prema hohmi. Hohma nije drugo do o~itovawe skrivenih sila iz En Sofa. U hindu mitu pored bo`anstva se uvek nalazi {akti (supruga) koja nije drugo do realizacija sila bo`anstva. U {ahovskoj igri sve sposobnosti kraqa (Puru{a, En Sof) zapravo se razvijaju u dami (Prakirti). Glavna li~nost je kraq, ali je dama aktivna mo}. U arhai~nim imperijama pored vladaju}eg kraqa i cara (Jang, En Sof, Puru{a) uvek se nalazi vezir (koji je, kao u {ahu dama, realizator kraqevih sila, {akti, Prakriti), jer je kraq neaktivni um i subjekat, a vezir shvata kraqeva zra~ewa i wima upravqa.

106

PISMO

Metafizi~ko za~elo, pre nego {to se otelotvorilo u prirodi, dvojno je. Prvo je svetlo-duhovno-budno-svesno za~elo. Drugo je tamno-prirodno-nesvesnoplodno-aktivno za~elo. Prvo za~elo se otelotvoruje u mu{karcu, drugo u `eni.. Puru{a je neodredqiva i neopisiva i ne mo`e se izraziti. Agrhja, na hi grhjate kao {to Brihadarawaka upani{ada pi{e o Atmanu: samo se negacijama mo`e imenovati, i kao {to Plotin ka`e: za Hen (Jedan) mo`emo re}i samo ono {to nije on. Ono {to on jeste, to ne umemo re}i. Neuni{tiv je zato {to ga niko stvorio nije. Nije ro|en i ne ra|a, pi{e Sankhja karika. Ne mo`e mu se pristupiti i ne mo`e se imenovati i ne mo`e se uhvatiti. O wemu znamo samo da je svestan i budan, bio je i ostao istovetan sebi samom. Duh koji se ne mo`e pome{ati. Prakritiju je najbli`i pojam prirode, u smislu, kao {to etimologija ka`e, ono {to nastaje i plodno je i stvara i proizvodi. To je natura, i to u oba smisla, kao natura naturans, stvarala~ka priroda, i natura naturata, stvorena priroda. Sankhja pravi istu ovu razliku. Prva je avjakta (neispoqeno stvarawe), drugo je vjakta (ispoqeno stvarawe). Natura naturans je tvora~ka misterija, stvarala~ka priroda. Bezgrani~na je i neprolazna i svuda je prisutna i jednostavna je i samostalna i bez tkiva i nevezana i nezavisna. To je misterija, neostavrena i neprimetna Absconditus omnium absconditorum skrivenost svega skrivenoga. Ne zato {to je nema, nego {to je suptilna. Prema u~ewu Sankhje, za postojawe znamo zato {to posledica nastanka pretpostavqa uzrok nastanka, koji se nalazi jedan u drugome. Delo se nalazi skriveno u sposobnosti. A natura naturata je vjakta, stvorena priroda, ostvarena stvarnost. Sankhja je opisuje na slede}i na~in: ono {to je ograni~eno, prolazno, nigde nepostoje}e, u delatnom, nesamostalnom, tkivolikom, vezanom, zavisnom odnosu. Prakriti se od Puru{e temeqno razlikuje u slede}oj bitnoj ta~ki: Puru{a je apsolutna svetlost subjektivnog duha bez kvaliteta, a Prakriti u svakom svom obliku, bilo da je ostvaren, bilo neostvaren, prepoznajem po tri majke (triguna). Postoje tri majke: satva (sre}a), ra|as (strast) i tamas (tama). Tri majke (gune) treba razumeti onako kako u~i alhemija (`iva, sulfur, sal), ili Kabala (Alef-Mem-[in). Puru{a je iznad tri majke. Me|utim, tamo gde se ne mo`e utvrditi prisustvo tri majke, to je Prakriti. Ono {to u na{em bi}u li~i na Puru{u, to je izvan sre}e, strasti, tame. Svoj nekvalifikovani duh dobijamo od Puru{e, a ono {to je u nama sre}a-strast-tama, od Prakriti. Svojim zemnim bi}em mi smo `enstveni, ne samo u telu, i ne samo time {to se mno`imo (prasavadharmin). @enstveni smo posredstvom svojih ~ula i ose}awa i misli i svesti i svoga ja. Sve je to priroda. Sve to pripada svetu tri majke. @enstveni smo punim svojim bi}em, i samo jedna jedina malena iskra u nama jeste mu{ka. Mu{ko smo samo tamo gde smo ~vrsti, nismo pristrasni, budni, li~nost koja je neaktivni posmatra~. Prema Sankhja kariki, u sredi{tu erotske metafizike, kao svake hindu metafizike nalazi se akt oslobo|ewa. U wegovom nastanku me{a se Puru{a i Prakriti. Puru{a se ne mo`e pome{ati. Puru{a je izvan svake kvalifikovanosti. Puru{a nije aktivna i nalazi se sa strane. Pome{a se i preuzima kvalitet onaj ko ne preuzima kvalitet, i ulazi ko ostaje izvan, i aktivan postaje neaktivan.

PISMO

107

Interes (artha) Puru{e je da se priroda probudi i oslobodi. Puru{a je nepokretna i zbog toga paralizovana. Prakriti je nesvesna i zbog toga slepa. One se sjediwuju kao paralizovane i slepe. Tako nastaje stvarawe. (Tat krita sargah). Svesna Puru{a pada u {ake komplikacija patwa-starost-smrt. Za{to? Zato {to se Prakriti poduhvata da spasi jedinu Puru{u. U interesu Puru{e kao da je wen vlastiti. Svaku delatnost Prakriti odre|uje to da oslobodi jedinu Puru{u. Wena delatnost je nesvesna, kao {to je nesvesno nastajawe mleka u kravi prilikom oplodwe. [to nazivamo tako da postoji o~itovani svet (vjakta natura naturata stvoreni svet) kako bi se oslobodila jedina Puru{a. Svojim radom trudi se da je spremna na `rtvu. [ta je spremnost na `rtvu? Priroda je prima, weno telo obavija, hrani je, snabdeva je s razumom, s ja, u~i je kretawu, jedewu, hodu. Trudi se da je spremna na `rtvu. O sebi se ne brine. Celokupnim nesvesnim svetom svojih instinkata {ta je ono ~ime bi mogla poslu`iti Puru{i. Uop{te nema ni{ta na svetu {to bi bilo osetqivije od prirode. Ona je poput igra~ice koja igrom svojih velova pribavqa radost gledaocu. A igra traje dok se Puru{a ne probudi pome{ana s neukim tkivom. Dok ne bude umela da iza|e iz komplikacije patwa-starostsmrt. Igra~ica se pokazala i kada ju je Puru{a videla, igra~ica se skrila. Otkrila sam je, ka`e Puru{a, i ona je izvan toga. Otkrili su me, ka`e Prakriti, i prekida. Igri je kraj. A najve}i korak tek sada sledi. Nije Puru{a oslobo|ena. Priroda se osloba|a. Za{to? Puru{a je uvek bila slobodna, nedosti`na i neuhvatqiva, savr{ena svetlost, budnost, smisao. Da li se mo`e osloboditi onaj ko je slobodan? Prakriti postaje slobodna, ona je bludela, bila zarobqenica, optere}ena gunama, tamni, nesvesni lunatik. Posti`e ciq, prekida za~iwawe-ra|awe, povla~i se i vidi. Ne me{a se vi{e. To je metafizika Sankhja karike. To je erotika koja postojawe rodova shvata i tuma~i iz onoga temeqa koji se nalazi pre i iznad rodova. Ne onako kako misli Evropejac kada prirodu rodova projektuje unazad u predprirodu. Bi}a ne rastu od spoqa ka unutra, nego iznutra ka spoqa. Rodovi zra~e iz dubine, gde nisu me|usobno suprotstavqeni, nego su jedni u drugom, ali jo{ ne kao prirodne pojave, nego kao predprirodne stvarnosti. Gde po~iva pravi smisao polnosti. [ta je ta drama? Na{a je jedina stvar: osloboditi se. Jedini ciq prirode jeste oslobo|ewe. Ono {to mi nazivamo erotikom mu{karca i `ene, na razini stvarnosti nije drugo do drama oslobo|ewa. To je metafizika Puru{e i Prakriti. Svetlost subjektivne li~nosti, i weno sudelovawe u svetu. Mu{karac. I wegovo neiscrpno plodno bogatstvo prirode, wegova bezgrani~na spremnost na `rtvu i wegova osetqivost. @ena. Priroda je ova igra~ica pod velovima (Izida u Egiptu, maja u Vedanti) koja bi se mogla odmarati u svetu neispoqavawa, ali u interesu Puru{e ono {to je bilo skriveno, ispoqava se. Otvara svet, stvara ga majkama, smisao, ja, ~ula, tananu i jedru telesnost, elemente i svoja bi}a ra|a i hrani ih i brine za wih. U interesu drugih, kao da je wen sopstveni. Smisao ove fenomenalne erotske ~arolije jeste da oslobodi jedinu Puru{u. Uop{te nema ni{ta na svetu {to je osetqivije od prirode. Ovih nekoliko re~i sigurno su najlep{a himna koja je igda napisano o `enskom bi}u. O onom `ensklom bi}u koje ovde u o~itova-

108

PISMO

nom svetu sebe poistove}uje s igra~icom Prakriti, koja svojom plodno{}u preplavquje zemqu, koja svojim ~arolojama ostvartuje boje sveta, koja se brine o bi}ima i od koje nema osetqivije na svetu. U Sankhja kariki osamnaesta ta~ka je naro~ita. Ona govori o jedinici Prakriti i mno`ini Puru{e. Ako ne drugde, evropski komentatori se ovde naro~ito kona~no zbuwuju. Svi bi o~ekivali da, ako ne zbig ne~ega drugoga, ono zarad ude{enosti sistema, postoji jedna jedina Puru{a i bezbroj Prakriti. Filozofska konvencija bi zahtevala da se jedini duh mo`e dovesti u odnos s centralnim bo`anstvom, a priroda s mno`inom stvorenog sveta. Sankhja karika ne tvrdi to. Ako je ve} re~ o prirodnoj analogiji, ne treba pomi{qati na drugo nego na stotine hiqada spermatozoida naspram jednog jedinog jaja{ca. Na mnogo miliona pra{nika naspram jednog jedinog tu~ka. Mno{tvo miliona bi}a i du{a naspram jedne jedine majke prirode. Prakriti je jedna. Naspram we je mno{tvo Puru{a. Ravnote`a je tako uspostavqena. A kakve su posledice, dovoqno je izdvojiti samo jednu. Pona{awe mu{karca u nijansama individuacije uvek je raznovrsnije i varijabilnije i individualnije i karakteristi~nije, i uvek je neponovqivije i ne mo`e se imitirati. Mu{karac je prava individua. Karakter. Sve je vi{e mu{karac {to je vi{e individua. Zato mu{karac stvara istoriju. Jednokratnu. U tome je wegova snaga, veli~ina i slava. A `ena je sve vi{e `ena {to je ja~e srasla s ostalima, i {to je ja~e srasla s prirodom. Tajna `enske ~arolije nije individua, nego {to `ena podjednako ~ini, i podjednako ~ini s prirodom. Ono {to se stalno ponavqa i kolektivno je i jednoobrazno. Ve~ito istovetno. @ena nema svoje istorije. To je snaga `ene, wena veli~ina i slava. Na koncu upozorewe koje je svamome nu`no. Mi ovde, mu{karci i `ene, `ivimo potpuno zagwureni u ~aroliju sveta Prakriti, rodile su nas majke, ali u nama `ivi Puru{a. Kada smo mu{karci i `ene, mi se identifikujemo s po~ecima metafizike a da i nismo po~eci ove metafizike. I ono {to se s nama zbiva za vreme erotskog `ivota u ovom svetu isto to se odigrava u nama izme|u nadprirodne svetlosti subjekta i snenih fenomena prirode. Apstraktni Evropejac veruje da je `ivi mu{karac Puru{a, a `iva `ena Prakriti. Ovako je to nezrelo i lo{e. Izme|u mu{karca i `ene odigrava se ono metafizi~ko zbivawe {to i izme|u Puru{e i Prakriti, ali tako da se i u mu{karcu i u `eni odigrava isto zbivawe {to i u svetu, i {to je na za~elima, i {to je u fundamentalnom krugi mere stvarnosti, a ovo zbivawe jeste napor za oslobo|ewe. Kao u hindu metafizici, naro~ito u Vedanti, ~ovekovo izgra|ivawe i u Sankhja kariki zbiva se iz sredi{ta prema napoqu. ^ovek izrasta od iznutra prema spoqa. Sredi{te su Puru{a i Prakriti, odnosno jedinstvo suprotnosti sistema kojima se me|usobno pro`imaju duh i priroda. Puru{a nikada nije aktivna, nikada ne stvara, nikada ne}e. Prakriti zra~i (sarga) iz sebe smisao, smisao tvorca ja, a on zra~i iz sebe ostala ~ula (budhindrija, karenindrija) i drevne elemente i sadr`aje. [to je daqe od sredi{ta, sve je te`a, sve je vi{e omota~ i prekriva~ ostalih. Prabhuta (jezgrovito telo) na koncu je omota~ koji obavija sve ostalo. Re~ je o pokriva~u i omota~u i o telu, a ne o materiji. Re~ materija u sanskritu ne postoji. To su o~itovawa razli~ite gustine, jezgrovitosti i te`ine, ali nisu nikako materije, ~ak ni u smislu kakva je

PISMO

109

materia (mater majka). Ali ponajmawe onako kako misli evropski scijentifizam. Mada je vi{e puta poku{ao da Prakriti i pradanu prevede i tuma~i kao pramateriju. Iz te stvari su nastale samo besmislice. Na `ivom ~oveku na duhovno-du{evnim tatvama omota~ je ~etvorostruk: suk{ma (tanano telo), matapitrija (telo oca i majke), prabuta (jezgrovito telo) i linga (tkivo) koja sve obgrqava. U ova tri pokriva~a utkano je ostalih dvadeset tatvi (izuzev Puru{e). Prilikom seqewa s ~oveka se odvaja prabuta i matapitrija i ~ovek na drugom svetu `ivi daqe u lingi. Va`na primedba: re~ bhuta (sadr`ina) Sankhja karika ne primewuje se na duhovno-du{evne sposobnosti, nego na jezgrovita tela. Situacija je zna~i takva da sadr`ina nije duh, nego telo. Odnosno nije du{a sadr`ina tela, nego je telo sadr`ina du{e. Sankhja se u ovoj ta~ki doslovno poklapa sa Sefer Jecirom koja ka`e: `ivot se nalazi u duhu, telo u du{i (Sefer Jecira, III. 5). Sankhja karika govori o osnovnoj izgradwi ~oveka, o osam datosti normalnog ~oveka (dharma-adharma, dwana-adwana itd.). Ove datosti su normalna dr`awa i one upravqaju re{ewima qudske sudbine. Postoje ~etiri pozitivna puta. Od wih tri vode u nebo. Ali samo jedan jedini vodi spasewu (dwana). Me|utim, Sankhja karika pored wih nabraja jo{ pedeset bhava. Komentari, ~ak i Vixwanabhik{u, na razumeju {ta Sankhja tom jednostavnom ~iwenicom po{to je razvila ~ovekovu antropologiju `eli da objasni tim nabrajawem pedeset bhava. Pedeset bhava su slede}e: 5 viparjaja besmislenosti 28 a{akti nejakosti 9 tu{ti ta{ta nadawa 8 sidhi obdarenosti Kao obja{wewe prve ta~ke. Oblici viparjaje (besmislenosti): tamas, tama moha; umna poreme}enost mahamoha; ludilo tami{ra; natmurenost andhatami{ra, mrak. Viparjaja je pogre{an korak uma kada neko ne{to ranije ho}e da objasni kasnijim. Ova bhava razlikuje pet gore navedenih vrsta. Posledica tame je avidja (lunati~nost, smawena budnost). Posledica umne poreme}enosti je asmita (subjektivizam). Posledica ludila je raga (bezumna `eqa). Posledica natmurenosti je dve{a (bezrazlo`na nenaklonost). Posledica mraka je abhinive{a (optere}enost brigom). Komentari razlikuju jo{ osam podvrsta tame, jo{ osam podvrsta umne poreme}enosti, jo{ deset podvrsta ludila, jo{ osamnaest podvrsta natmurenosti, jo{ osamnaest podvrsta mraka. A{akti (nejakost), tu{ti (ta{ta nadawa), sidhi (obdarenost) tako|e se na ovaj na~in granaju. U celini se ovako ocrtava jedna vrsta karakterologije. Smisao bhava je slede}i: ako bi ~ovekom upravqale samo tatve normalnog ~oveka, on bi bio normalan ~ovek, ~ak bi i baza bila baza normalnog ~o-

110

PISMO

veka. Me|utim, znamo da zbog nekog pobli`e neustanovqivog metafizi~kog doga|awa koji Jevreji nazivaju sagre{ewem, a drugi druga~ije, ~ovek se odvojio od baze normalnog ~oveka. Sagre{io je ili je postao lunatik, ili se na drugi na~in deformisao i tako je ~ovek koji ovde `ivi postao karikatura onoga izvornoga. To je kvarni ~ovek. Bhave su oni defekti koji ozna~avaju udaqenost ~oveka od normalnosti. U~ewe bhava zna~i jeste karakterolo{ka patologija. S gledi{ta ra{~i{}avawa situacije to je bezuslovno potrebno, jer bez toga ne bismo bili u stawu da razumemo svoju antropolo{ku situaciju. Prirodno je da je svaki znak patologije negativan. Re~ je o bolestima, grehovima, zabludama. gre{kama, nesavr{enostima. Me|u obdarenostima (sidhi) ima jedna jedina koja mo`e biti podsticaj za oslobo|ewe. To je put kada ~ovek raspola`e svojom obdareno{}u pisawa-~itawa-u~ewa, i koristi ga zato da svoj `ivot posveti prou~avawu objavqewa. Svoj komentar geneze, Mysterium Magnum, Beme zapo~iwe time da onaj ko `eli da poznaje mogu}nost oslobo|ewa, najpre mora da upozna stvarawe. Ova misao bi mogla da se istakne kao lozinka Sankhje. Ne zbog toga {to oslobo|ewe nije ni{ta drugo do okretawe unazad procesa stvarawa. Obra~un sa stvarawem. Gre{ku obi~no po~ine oni koji ograni~ewe smatraju mogu}im. Znamo pak da su sile stvarawa nezavisne od ~oveka, i tako ~ovek ne mo`e da ukine delovawe ovih sila. Zato je opis stvarawa neophodan, jer ~ovek ovde upoznaje one sile kojima mo`e da raspola`e. Geneze su uop{te inventari primordijalnih tvora~kih sila. ^ovek ovde saznaje svojstva sila: wihovu upotrebu, prirodu, predznake, te`inu, smer, kakvo}u, uzajamnu pripadnost, i odnose sila posebice i skupa, u grupama, ili u redovima, wihov sistem, suprotnosti, napetosti, naboje, pravila me{awa i sme{a i celinu op{teg delovawa. Nije zna~i re~ o tome da bi se stvarawe i osloba|awe moglo postaviti ma u negativnu analogiju kako bi ~ovek u osloba|awu odbacio sve ono {to su matafizi~ke sile u stvarawu ugradile u wega i na wega nadgradile. Kada Puru{a ka`e: saznala je i izvan toga je odnosno kada je budna i dosegla potpuno saznawe, vi{e nije ona Puru{a koja je pre bila. Pro{la jer kroz alhemijski proces koji ~ini suvi{nim rad majki. Nisu vi{e potrebni budhi, ahamkara, manas, indrije. Dospela je do takvog znawa koje bi joj uzalud obja{wavali pre dosezawa li~nog iskustva ovoga znawa, ne bi bila u stawu da poveruje. Sada zna. Put stvarawa i spasewa nije istovetan. ^ak ni obratno. Ali saznawe stvarawa pru`a znawe ~ijom pomo}i se mogu da oslobodim. Tat krita sargah ovako je stvoren svet. Po tome saznajem da je dwana mok{a saznawe je oslobo|ewe. [ankarini prigovori mogu se sabrati oko jedne jedine ta~ke. Ta ta~ka je nesalomqiva advaita Vedante. Advaita doslovno zna~i ne dva (hen esti, kai oute duo, kako ka`e Proko). Ne dva, ve} jedan. To jedan je u Vedanti Atman. Atman je spiritualni subjekat koji budan (vidja) vidi krizu i zna da postoji jedna stvarnost, a to je on sam, a izvan wega nema ni{ta niti mo`e biti. Ako se u spiritualnom subjaktu degradira budnost, on postaje lunatik (avidja). Sawa. Taj san je maja, ~arolija, opsena, blistawe slika vrcavih od boja i tela, svet. [ankara odbacuje Sankhja kariku, jer Sankhja zami{qa svet nastao iz dvojnog po~etka. Prakriti kao samostalni po~etak nije potreban. Atman sam

PISMO

111

sawa svet. Prvi uzrok sveta je duhovni (Vedanta sutra II, II 1) Obezduhovqena drevna priroda ne mo`e biti stvarala~ki uzrok sveta (I, I 1). Monolitnost prirode nije drugo do znak da prirodu i celokupno stvarawe sawa jedno jedino bi}e. Metafizika Sankhje verovatno je veoma rano do{la u dodir s jogom. Joga zna~i ujediwewe (unio, henosis, tavhid, jihud). Odnosno ozna~ava onaj na~in oslobo|ewa koji stapa ~oveka s Jedan. Ve} prilikom nastanka joge sasvim pouzdano re~ je bila o vi{e puteva. Kasnije se mogla razlikovati hatha joga (zdravqe), bhakti joga (samopo`rtvovawe), karma joga (delatnost), raxa joga (samosavladavawe), dwana joga (saznawe) i wihove brojne podvrste. Glavna teza dwana joge jeste citirana [ankarina dwana mok{a oslobo|ewe posredstvom saznawa. Metod je bio baza vi{e ba{tina (gnoza). Izvan Indije, me|utim, u istorijskim vremenima svuda su morali da se pretvore u podzemne pokrete. Ove podzemne gnoze probijale su se povremeno potom pozitivno kao razli~ite mistike, negativno kao okultizmi. Razli~iti klerovi sveta nisu podnosili da ~ovek svoje oslobo|ewe tra`i ne putem posredstva vere i dobrih dela, nego svojim razumom. To je ovako za wih bilo suvi{e jako. Smatrali su suvi{e opasnim da se razum toliko osna`i i to bi stavqalo klerove pred veoma ozbiqne zadatke za koje mo`da sebe nisu smatrali pozvanim i za koje mo`da i nisu bili pogodni. Wihovoj slavoqubivoj mo}i vi{e je odgovaralo ako se ra{iri joga detalnosti. Tako je postala dogma da ~ovek spasewe zaslu`uje dobrim delima. U evropskoj istoriji spasewa zvani~no stanovi{te je postala karma joga, a dwana najopasniji neprijateq i jeretik. Ciq u ovom trenutku nije da ~ovek pru`i opis napora ~iwenih protiv svetlosti uma, {to je Henrik [mit Jene u~inio, odnosto zapo~eo, ali nije dovr{io. Sada je re~ o tome da je Sankhja gotovo sama po sebi baza joge, a joga je postala praksa Sankhje. A za{to se to dogodilo, uzrok bi mogao biti dvojan, {to je trebalo ista}i prilikom tuma~ewa Sankhje karike. Prvi uzrok je {to je Sankhja aritmologija, odnosno istovremeno pogodan pregled spleta bivstva i spasewa. Drugi uzrok je {to u napetosti Puru{e i Prakriti ~ovek ose}a dramati~nost svih svojih snaga. Metode joge se uop{te tuma~e samo kao napor za oslobo|ewe. Te`i{te metoda se odista tu nalazi, ali se ne sme zaboraviti da oslobo|eni povratno deluju na ~ove~anstvo. Smisao joge bio bi samo pribavqawe individualnog spasa ako ne bi trebalo polo`iti ra~un institucijalnim uticajem onih istaknutih u karakteru i umu, u `ivotnom poretku i svetlosti. Tri gorwe kaste u Indiji, duhovnu, upravqa~ku i ekonomsku (brahman, k{atrija, vai{ja) razdvajalo je od dowe poslu{ni~ke ({udra) {to su gorwe bile dvixa, odnosno dva puta ro|eni. Po svoj prilici trebalo je da pro|u kroz takvo posve}ewe ~ije te{ko}e su odgovarale prose~nom ~oveku, ali je to trebalo da pro`ive s naro~itim zna~ewem kako bi sve to delovalo na wihov docniji `ivot. Onaj ko nije ro|en drugi put, odnosno nije ro|en od duha, on nije mogao da sudeluje u `ivotu qudske zajednice. U Evropi je ova institucija deformisana u {kolu gde je nau~ena materija znawa samo izgovor da oni koji su na vlasti proizvedu za sebe verne sluge. Prilikom drugog, duhovnog ro|ewa dvixa (dva puta ro|eni) se budio sa sve{}u koja ga je nasuprot svim spletovima socijalne svakodnevice stavqala

112

PISMO

u trezvenu perspektivu ~ak u tolikoj meri da on i nije ~inio ozbiqnije gre{ke. Onaj ko se drugi put, od duha ra|ao, on vrednosti `ivota nije umeo u punoj meri da daje prednost. Ako ne drugo, posve}ewe je postizalo to da ~ovek svoj `ivotni plan nije zami{qao u vremenskom trajawu ovoga biolo{koga `ivota. A time je na sebe sama i na ~oveka primewivao takvu meru koja je vi{a od `ivota. Tragovi ovakvog postupka posve}ewa u Sankhja kariki (pogotovo zajedno s jogom) nedvosmisleno postoje. Ko `ivi u smislu Sankhje, on primewuje takvu meru koja pru`a perspektivu zbivawima wegovog `ivota. Zna~i koncepciju Sankhja karike treba tako tuma~iti da je ona po sebi razumqiva posledica institucije dvixa: eksperimentisawe s nekim novim metodom kako bi se u ~oveku produbilo drugo ro|ewe. O Sankhji se naro~ito u Evropi tvrdilo da je ateisti~ka zato {to se ona oprezno odvaja od religije, ali naro~ito zato {to ishodi{na ta~ka wene aritmologije nije bo`anska li~nost. Ako bi ovo tuma~ewe htelo samo da ateizmom kompromituje Sankhju, ne bi trebalo ni re~ re}i. Me|utim, stvar vi{e zavisi od nerazumevawa Sankhje. Sankhja karika je u celini }utqiva i egzaktna, hladna i kruta. Wen ton se ni jedan jedini put ne priklawa i kona~no ona je kao izvo|ewe neke matemati~ke formule kada autor posebno pazi da u tome ne bude ni traga od vrdawa. Ova dosledna konkretnost i ovaj naglasak umne ~istote bude utisak da neko ispituje i opisuje instrument, najvi{e mogu}e metodi~no a da se ne brine o izra|iva~u instrumenta, ~ak u odre|enom pogledu pretpostavqa da je instrumenat nastao i radi samo od sebe. Hladnim i objektivnim umom i trezvenom moralnom svrsishodno{}u, ka`e Novalis, ~ovek br`e sti`e do objavqewa nego ma{tom. A prilikom ~itawa Sankhje ~oveka ne doti~e stru~wak su`enog shvatawa, nego hladna koncentracija samodiscipline uma, objektivnost bez koje niko dubinski nije ni video, a ni dotaknuo ni{ta veliko. U tezama teorijske fizike ima vi{e teologije, nego u nedeqnim propovedima.

TVR\E OD DIJAMANTA
Komentar
Vaxra~edika nije verodostojan Budin govor ~ak ni u onom smislu kao mnogi poznati kra}i ili du`i govori zbirke. Budini govori su napisani posle prelaska Uzvi{enog u nirvanu, a wihova verodostojnost je stilska verodostojnost. Ko je ikada ~itao ovakav govor, on zna o ~emu je re~. Nepatvoreni je ton kako Uzvi{eni govori neiscrpnog daha poseduju}i takvo znawe o podno{ewu patwi `ivota, koje se ne mo`e ocewivati, jer je to ono {to ocewuje ~oveka. Re~itost Vaxra~edike je suvqa i kru}a, wena teorija je pak jasnija. Po svoj prilici pisao ju je takav u~iteq mahajane, prili~no pozno, koji je veoma dobro poznavao celokupno Budino u~ewe, i `eleo je da ga iska`e u koncentrisanoj jedinici jedne jedine misli. Kvintesencija je savr{ena i vi{e kazuje nego {to ~ovek o~ekuje. Ovde nije re~ samo o Budinom u~ewu, nego o tome

PISMO

113

kako se nu`no dodiruje s onom starijom hindu ba{tinom s kojom obi~no Budu suprotstavqaju oni koji misle da je budizam u indijskoj ba{tini ista ona pojava rascepa kao reformacija u evropskom hri{}anstvu. Nedavno je Hajnrih Cimer u svojoj kwizi o hindu filozofiji postavio najjasniju teoriju od do sada poznatih o poreklu budizma. Svako je znao da Buda nije po{ao od Vedante, od baze indijske ba{tine, nego od sankhje. Cimer sada ka`e da sankhja a otuda i poreklo budizma i nije hindusko, nego eventualno dravidsko, a sama teorija u svakom slu~aju poti~e iz vremena koja prethode upadu Arijaca u Indiju. Arijci su, kada su zauzeli Indiju, ve} tamo zatekli sankhju. Kasnije su ona i Vedanta jedna drugu na vi{e na~ina preslikavale tako da su dve vrste metafizike preuzimala elemente jedna od druge, mada je svaka sa~uvala samostalan karakter. Iz sankhje se razvila joga, kasnije brojni elementi budizma, ~ime su Budina ba{tina Vedanta i hinduizam odbacili koncepciju du{e. Mogu}e je da se zbog toga zbilo da se u arijevskoj Indiji u~ewe Bude nikada nije ukorenilo, i dok se u Kini, Japanu i na Tibetu {irilo, me|u Indusima mu takore}i nije ostalo ni traga. Ba{tina hindu Vedante ima mnogo dela u kojima se ose}a uticaj sankhje ili budista. Vaxra~edika je pak takva budisti~ka kwiga koja bitne misli preuzima iz ba{tine Vedante. Ve} je i sama glavna teza takva da je uvek bila jedna od najva`nijih postavki arijevske ba{tine, i ona je kasnije postala osnovna misao [ankarinih komentara Vedante. Vedanta nije religija i nema ni{ta s filozofijom. Ne saop{tava sadr`insko znawe, nego pru`a metod kojim ~ovek mo`e da izmeni sklop svoje svesti. Proces se naziva prosvetqewem, na jeziku Vedante vidja, odnosno bu|ewe. To je i tema Vaxra~edike. [ankara bu|ewe odre|uje tako {to, za vreme dok se ono doga|a, ni{ta se ne dogodi. Sve ostaje po starom, drvo ostaje drvo pod mojim prozorom, i ptica ~u~i na grani, a ja je iz svoje sobe vidim, iza we je plavi nebeski svod i sunce sija. Jesam i ostajem onaj koji sam bio, a i svet je onaj koji je bio. Samo {to upravo drvo vi{e nije drvo, ptica nije ptica, sunce nije sunce, i ja vi{e nisam ja. Za desetohiqaditi deo trena umeo sam da zbacim i umeo sam da zaboravim i umeo sam da odbacim sve {to sam video i nau~io i ~uo, i svoje uspomene i `eqe i strasti i ambiciju, i sve {to je svet i `ivot mog li~nog ja, i moja svest u istom tom desetohiqaditom trenu, kao {to ka`e u~iteq zena, umela je da bude naga kao od majke ro|ena i u toj nevinosti umela je da zadobije od stvarnosti jedan jedini dodir. To je vidja. Veran prevod smisla re~i vaxra~edika jeste: tvr|e od dijamanta. Odnosno onaj lomni tren za vreme kojega sam saznao stvarnost i za vreme kojega se sklop moje svesti tako izmenio da sam se razbudio, druga~ije re~eno pribavio sam osetqivost za saznawe stvarnosti, ona se neprolazno smestila u sredi{te moga bi}a kao zrno tvr|e od dijamanta, ne mo`e ga razbiti ni udar sudbine, ni bolest, ni smrt, ni ponovno otelotvorewe. U novije vreme moderni ~ovek bi mnogo dao kada bi ovo posve}ewe mogao da otkrije. Ne mogu dovoqno da ga objasne. Pretpostavka je da je ~ovek svesno konkretno `ivo bi}e, svojim prirodnim datostima u `ivot utkano individualno ja, ali istovremeno ~ovek je li~ni nosilac takvih podsvesnih i nadsvesnih nesamerqivo nevidqivih sila koje se prema wegovom svesnom ja u svojoj veli~ini i mo}i odnose kao Antares

114

PISMO

prema jednom zrncetu zamnog maka. Karakteristi~no je, me|utim, da neuporediva ve}ina qudi nikada ni ne nasluti da se ovaj Antares nalazi u wima. Samo je veoma malo, i u svim vremenima je bilo veoma malo onih koji zavesu izme|u svesnog ja i transcendentne stvarnosti, istina, ni za trenutak ne umeju da uklone, a da tragom uklowene zavese od stvarnosti podsvesti i nadsvesti, naime, ne pribave saznawe, ali o tom iskustvu ipak imaju neku maglovitu slutwu. Hindu metafizika materijalnom svetu ne pridaje stvarnost potpune vrednosti. Za pojam materija sanskrit i nema re~. Za krug materijalnog sveta obi~no se koristi samskara, {to zna~i posledica uzroka stvarawa sveta, to jest ono {to sledi iz misli o stvari. Me|utim, Vaxra~edika pi{e da vera u misli o stvari se ne mo`e ni izre}i. Ima onih koji samskaru prevode kao zakr`qali ostatak misli. Ne{to {to je nekuda krenulo, ali je na tom putu stalo i okrenulo se i iskrivilo se. To je misao s efeom koja nije stigla na ciq. Recimo, misao-bogaq. U svakom slu~aju misao koju je ~ovek stvorio o nepostoje}oj stvari, ili u najboqem slu~aju o realitetu koji nema potpunu vrednost, s kojim se ne vredi baviti, jer nema ozbiqnog uticaja na egzistenciju. Svaku stvar treba napustiti i mnogo vi{e svaku ne-stvar. Hindu ba{tina se bitno razlikuje od Evrope novijeg doba po tome {to svet ne smatra stvarno{}u. Svet nije svet, zbog toga je svet. Skriveni aksiom celokupne Evrope jeste da svet postoji nezavisno od ~oveka, i to je pre}utna teza od ~ije pretpostavke polazi, uz malo izuzetaka, svaki evropski mislilac. Mi{qewe hindu ba{tine, kao {to izra`ava Vaxra~edika, formira nezavisan smisao koji nema pretpostavke. Danas za to ka`emo da za ono {to je re~eno ne postoji skriveni aksiom. Indija ne dr`i pouzdanim nikakvo znawe koje ne pribavqa ona doti~na svest naga kao od majke ro|ena. Svaku stvar treba napustiti. Svet nije svet. Vera u materiju se ne mo`e ni izre}i. Vizija, rosa, mehur, sumaglica iz sna, bqesak muwe, oblak, od toga je nastao svet. Ali ne samo {to svaku stvar treba napustiti, nego i svaku ne-stvar. Ono {to se danas ovde u Evropi naziva duhovni i psiholo{ki svet, wegov je realitet isto tako nepouzdan kao i svet materije. Nema u meni ja, ata na me ti. Onaj ko dr`i za stvarnost misao o ja, o `ivom bi}u, o li~nosti, ne mo`e se smatrati bodhisatvom. Rosa, mehur, oblak, san. We are such stuff as dreams are made of, kao {to [ekspir ka`e u Buri. Materija je puka slika u ogledalu jedinog postojawa. Od svih stvari treba odustati, ali i od svih ne-stvari treba odustati. Vera u materiju se ne mo`e ni izre}i. Onaj ko govori o materiji, ili duhu, glasno sawa. Misao o ja, o bi}u, o li~nosti nema stvarnosti. Sve je to samo samskara, odnosno misao-bogaq, koja nema ni{ta sa stvarno{}u. Sve je to nekakav apriorni uslov, posledica samskare. Ko stvarnost uzima ozbiqno, on formira elemente koji nemaju preduslove. ^uvajmo se skrivenih aksioma. A vera u duh i du{u nije ni{ta drugo do li skriveni aksiom, posledica mi{qewa o preduslovima koji nisu primqeni k znawu, mi{qewa koje ~ovek prihvata bez ispitivawa i kritike i smatra ga istinitim. Svest naga kao od majke ro|ena ne zna za duh ni za du{u. Jezik sve to te{ko izra`ava. Re~i, i to re~i novijih jezika mnogo vi{e nego onih starijih, u svakom slu~aju lepe se na spoqwe predmete, odnosno polaze od pre}utnog priznawa stvarnosti spoqweg sveta. Zbog toga onaj ko ovaj jezik

PISMO

115

smatra verodostojnim izvorom informacija i nehotice mora da prihvati spoqnu stvarnost koja je nezavisna od ~oveka. Ako nisam u stawu da prihvatim punu vrednost stvarnosti spoqweg sveta, na ovome jeziku ne mogu u~initi ni{ta drugo nego ga poricati. A to ne zna~i mnogo. Izvornu situaciju, me|utim, ovim poricawem ne mogu da razumem. Ne mogu ostati na poricawu. Treba da budem pozitivan. Re~i treba da primewujem na taj na~in da ne pori~em stvarnost spoqweg sveta, nego da pre}utno priznavawe stvarnosti dovedem u sumwu takvom formulom kao {to ~ini Vaxra~edika kada ka`e ja nije ja, zato je ja. Svet nije svet, zato se naziva svet. Istina, ovaj dvostruki paradoks nema nikakvog gramati~kog smisla, ali ko ga ~uje, u wemu mo`e da se probudi sumwa da iza igre, koju ozna~ava sklop izraza, postoji neki druga~iji saznajni sklop koji je u druga~ijem odnosu sa stvarno{}u. Izra`ajna forma svest naga kao od majke ro|ena jeste paradoks. U Evropi je jedini znao za to Kuzanije, niko drugi. Za paradoks i misaoni akt koji je nastao iz jedinstva istovetnosti Vaxra~edika ka`e da je to znawe koje prevazilazi um. Istovremeno osnovno stawe ove nevine svesti, prema govoru je eka~ita, neposredno shvatawe. Naravno, znawe koje prevazilazi um nije znawe koje se mo`e pore}i, koje nije znawe, jer se ni{ta ne doga|a, a to {to se ne doga|a, to je postoje}e koje je nepostoje}e, zato se naziva postoje}im. Nema u wemu nikakve istine, niti ne-istine. U ovoj logici veze nisu kao u racionalnoj logici. Ovo je takav misaoni preplet koji povezuje paradokse i poistove}ewa. Ova tehnika mi{qewa znawa koje prevazilazi um jeste mi{qewe koje izvire iz neposrednog iskustva stvarnosti znawa nagog kao od majke ro|enog, koje ne polazi od nekog skrivenog i nepriznatog aksioma, nego je u svakom misaonom aktu eka~ita, odnosno opet i snova nastupa iz osnovnog stawa svesti. Ova logika je li{ena samksare, druga~ije re~eno ne koristi se mislima-bogaqima. Od svake stvari treba odustati, a jo{ vi{e od svake ne-stvari. Ne}u da saznajem snove i vizije i oblake, nego stvarnost, i ne}u da zijam u slike u ogledalu, nego ho}u da realizujem stvarnost. Ne}u da konstrui{em pogled na svet, nego `elim da izmenim sklop sveta. Ne}u da budem filozof, nego ho}u da pribavim znawe tvr|e od dijamanta. Logiku li{enu samskare treba nazvati logikom ekstaze, a tako je treba nazvati zato {to je li{ena samskare, ne koristi misli-bogaqe, koja zbog pre}utnog priznavawa bilo materijalnog, bilo duhovnog sveta, i upravo zato u svakom slu~aju polazi od stvari nego oformquje takav smisao koji nema preduslove i na koje se oslawaju, sama samcita svest naga kao od majke ro|ena, to jest osnovno stawe. To je ono {to se nalazi izvan sveta, i nalazi se izvan ja, i zato je ekstati~no. Od svake stvari treba odustati, a jo{ vi{e od svake ne-stvari. Nema preduslova. Postoji neposredno shvatawe, eka~ita koja je s druge strane sveta i ja, znawe koje prevazilazi svest. To je logika ekstaze. Svet samskare nije su{tastven svet, nego svet pojmova koji je stvoren od stvari, takvih pojmova ~iju ispravnost nemam prilike da kontroli{em, ali sam nepoverqiv prema wihovom smeru, i takav treba da budem s punim pravom, zato {to su oni nastali iz skrivenih preduslova i lako je mogu}e je da sam ih stvorio od nepostoje}ih stvari. Ovde sada nema ni traga misli o ja, o bi}u, o svetu, o du{i. Ni ideja, ni ne-ideja. Uzalud ispitujem misli i kontroli{em ih i ~istim. Uzalud izgra|ujem egzaktne operacije. Jedino {to mogu da

116

PISMO

u~inim jeste da ne uzmem u obzir svaki pre}utni preduslov, i da realizujem neposredno shvatawe. A za realizaciju neposrednog shvatawa pak postoji jedan jedini na~in, da zauzmem poziciju osnovnog stawa, odnosno da realizujem nevinu svest. Ko je to uradio, nije uradio ni{ta. Ko je to postigao, nije postigao ni{ta. Ni{ta se nije dogodilo. Ko to vidi, ne vidi ni{ta, i posti`e ono {to je tvr|e od dijamanta. Vaxra~edika je posve}ewe bodhisatve. Biti bodhisatva zna~i slobodan sam od sebe sama, slobodan sam od egzistencije, slobodan sam od `ivota, slobodan sam od ja. A ono s ~ime sam istovetan, to je ne-ja i ne-`ivot i ne-bi}e. Nema sveta, nema stvari, nema ja, nema du{e, nema duha. Svako je istovetan po tome {to nije du{a i nije ja. Ogroman broj qudi za to ne zna i `ivi u ma{tarijama. Ali onaj ko je pribavio znawe tvr|e od dijamanta, on se poistovetio s ne-bi}em. I ko to u~ini, on ne ~ini ni{ta, jer sve ostaje po starom, i ni{ta se nije dogodilo. Bodhisatva je do{la zato da bi oslobodila svako `ivo bi}e. Ali nema bi}a i nema oslobo|ewa. Onaj ko veruje da ima bi}a i ima oslobo|ewa, ne mo`e se nazvati bodhisatva. [ta i ko da bude bodhisatva? Bodhisatva neka bude Tathagata. Tat zna~i onaj. Onaj koji sebe poistove}uje. U celokupnoj Vaxra~ediki to je najte`e mesto. Niko ne zna {ta zna~i poistove}ivawe. Ba{tina stalno govori o wemu, ali ga nigde ne obja{wava. Moderna psihologija ga koristi kao op{terazumqivi pojam, ali nikada nije ni poku{ala da ga ispita. Lako je mogu}e da je re~ o nesvesnom psiholo{kom elementu slo`enom od u~ewa hindu metafizike tat tvam asi (to si ti) i aristotelovskog logi~kog principa istovetnosti, principa u kojem je potpuno nera{~i{}eno da je to sudelovawe, ili jednakost, ili jedinstvo, ili nekakav odnos koji vi{e nije odnos zato {to je samo prividno re~ o dva, a u stvari dva su jedno. Te{ko}a je ovde u tome {to se paradoks poklapa s istovetno{}u. Kao {to Vaxra~edika ka`e, ja nije ja, zato se naziva ja. Svet nije svet, zato se naziva svet. Odnos izme|u to dvoje je takav odnos koji nije odnos. Ono {to je u odnosu celina-deo, to je u odnosu celina-deo. Ono {to je unutar jedinstva, to jo{ mo`e da preuzme odnos jedno prema drugome. Ako je ne{to istovetno, zna~i da unutar istovetnosti nema nikakvog odnosa. Tat zna~i Onaj. A Tathagata onaj koji je Istovetan. Hindu metafizika polazi od toga da, dok ~ovekova svest proizvodi samskare, odnosno dok ~ovek koristi misli-bogaqe, on `ivi u onom stawu san-oblakmehur koje nema punu vrednost realiteta. Taj svet se naziva maja, ili opsena. Onaj ko raspr{i maju, on dose`e nevinu svest, {to je nirvana. Ta nirvana je ne-ja, ne-svet i ne-stvar. ^ovek se oslobodio tako da se nije oslobodio, jer nema sveta i nema oslobo|ewa i ni{ta se nije dogodilo. ^ovekovo ja u maja stawu, koje `ivi me|u mislima-bogaqima san-oblakmehur, naziva se xiva. Xiva zna~i `ivo bi}e. Xiva pipka u tami, misli da je ja, da je oko wega svet, da `ivi, da }e umreti, da }e se iznova otelotvoriti, i veruje da postoji du{a i duh i stvar i svet. Kada se ~ovek oslobodi, xiva prolazi kroz tajanstvene promene, vi{e nije xiva, nego Atman. Atman je onaj koji je dosegao nirvanu. Xiva koja `ivi u maji `ivi u degradiranoj budnosti. Ova degradirana budnost naziva se avidja. Ovo je pospanost i zatupqenost i lunati~nost kada

PISMO

117

se mislima-bogaqima i sablasnim slikama i fiksnim idejama pripisuje puna vrednost stvarnosti, i kada se bludi u nestvarnosti. Bludi se u ovoj otelotvorenosti, i gre{ka se gomila na gre{ku, istina se smatra neistinom, neistina istinom, ne ume da se razlikuje stvarnost od ne-stvarnosti, naseda se na zablude, veruje se u to da postoje stvari i ja, i zbog po~iwenih gre{aka iznova treba da se otelotvori, i daqe se bludi, kroz bezbroj `ivota, kao {to ka`e Vaxra~edika, kroz deset miliona puta sto miliona svetskih vekova otelotvoruje se i umire i ponovo se otelotvoruje. Ovo zabludelo kru`ewe hindu metafizika naziva samsara. ^ovek kru`i ovom samsarom sve dok je xiva, to jest dok maji pridaje vrednost stvarnosti. U onom trenutku kada u desetohiqaditom deli}u trena ume da zbaci, i ume i da odbaci, i ume da zaboravi sve {to je video i nau~io i ~uo, i svoje uspomene i `eqe i strasti i ambicije, i sve {to se u wemu nagomilalo i otelotvorilo tokom sto puta stotinu miliona svetskih vekova, i u istom trenutku desetohiqaditog trena kada wegova svest ume da bude naga kao od majke ro|ena, on zadobija jedan jedini dodir stvarnosti: u tom lomnom trenu xiva se probra`ava u Atmana. Budi se iz lunati~kog stawa, maja nestaje, i nirvana se realizovala. Za Evropejca je naro~ito te{ko razumevawe ovoga koraka koji nije korak. ^ak i za takvog ~oveka kome je jasna svaka misao metafizike i koji sve svoje snage usredsre|uje na wenu asimilaciju, ~ak ni on nije u stawu da shvati da je Tathagata u svojoj istovetnosti nirvana i samsara, ili nevina svest i zabluda, kako one mogu biti istovetne, i kako se to mo`e primeniti na neposredno iskustvo datih slika. Onaj ko ima ovakve te{ko}e razumevawa, ako ovako postavi pitawe, ve} je po~inio gomilu gra{aka. Pre svega on govori o neposrednom iskustvu datih ~iwenica. U me|uvremenu, prirodno, datim ~iwenicama i neposrednim iskustvom naziva ono {to seznualisti~ka i empirijska nauka dr`i za to. Naravno, Buda za tako ne{to ne bi rekao da je sve to samsara, odnosno misao-bogaq koja je ostala zarobqena u opseni materijalnog sveta, i nije umela da probije zid lunati~nog stawa. Neposredno iskustvo je sasvim druga~ije. To i nije sadr`insko znawe, nego primawe k znawu posle promene sklopa svesti da nema ni{ta {to bi se promenilo, i nema ni{ta {to bi se moglo primiti k znawu. A potom Evropejac sve to `eli i da primeni. Nema {ta da primewuje, i nema na {ta da primeni. A na koncu i naro~ito nema za koga da primeni. Nema oslobo|ewa. Onaj ko veruje da postoji bi}e, i da postoji oslobo|ewe, ne mo`e se nazvati bodhisatva. Tathagata zna~i istovetnost sa svim {to postoji, odnosno neistovetnost s onim ne-svim ~ega nema. Nirvana nije drugi svet i nije spasewe i nije znawe i nije postojawe, i ne mo`e je niko posedovati, i nije primenqiva, i wome se ne mo`e ste}i neposredno iskustvo. Kada bi nirvana bila bilo koja od toga, onda onaj koji je dosegao nirvanu, dosegao bi tek jedno stawe postojawa. Ali nirvana ozna~ava znawe koje prevazilazi um, druga~ije re~eno ne-znawe koje ne-prevazilazi ne-um, zato se naziva znawem koje prevazilazi um. U Evropi nekoliko mistika govori o tome da u ovakvom znawu koje prevazilazi um sudeluje du{a na drugom svetu. To je karakteristi~no za misli koje je religija iskvarila. Indija ka`e da vekove~nost ne po~iwe posle smrti, nego nikada i nije bila ni{ta drugo do vekove~nost, i ~ovek postaje toga svestan onda kada ju je pribavio: ovde i sada, u

118

PISMO

ovom trenutku, odnosno ne budi se ni na {ta, jer nema ni{ta i nije ni bilo. ^ovek je uvek bio slobodan od sebe sama, i bio je slobodan od postojawa, i slobodan od `ivota, i slobodan od ja. ^ovek je uvek bio istovetan sa svim {to postoji. I to svaki ~ovek. Svako je Tathagata, tim pre {to nema svakoga, i nema Tathagate, zato se naziva svako i Tathagata. To je znawe koje prevazilazi um.

KINA

KONFU^IJE: LUN-JI
Razgovori u~iteqa Kunga
Oko {eststote godine pre na{eg ra~unawa vremena u Kini su `iveli Lao-ce i Konfu~ije, u Indiji Buda, u Iranu posledwi Zaratustra, u Maloj Aziji Heraklit, u Velikoj Gr~koj Pitagora. U me|usobno nezavisnim filozofima ili osniva~ima religije `ivela je zajedni~ka svest: svako od wih zna da je zapo~eo najve}i potres u ~ovekovoj istorji. ^ove~anstvo je tada opet izgubilo svoju sre}u. Du{e su se, kao {to Platon ka`e u Timaju, opet pobunile protiv neba. Novo sagre{ewe ali sada izgleda kona~no, ve~ito i neopozivo. Po~ev od ovoga trena, nema nade. Nema vi{e nade za poredak dr`ave, ni za ~istotu qudskog `ivota, ni za spokoj porodice, ni za lepotu niza{ta {to ne{to vredi u qudskom `ivotu. U Indiji se ka`e da je tamno doba, kali juga prispela do svoje posledwe etape. [ta je ve}e: `eqa da se vratimo u drevno doba, ili u`as od mraka? Napor da vratimo staro, ili da stvorimo red? Ne zna se. Lao-ce, Konfu~ije, Buda, Zaratustra, Heraklit, Pitagora sve sami Janusi. Jedno lice gleda u pro{lost i smeje se, drugo lice gleda u budu}nost i pla~e. Mrak je neizbe`an a zajedno s wim i kvare`, sve ve}i porast siroma{tva, ogrubelosti, nemorala, neurednosti i zabune. Neizbe`no. Ipak treba poku{ati. Nikakve nade; nasuprot tome ne sme se odustati. Pitagora oko sebe okupqa izuzetne mu{karce i objavquje znawe drevnog doba; Heraklit besni; Buda u~i osloba|awu; Lao-ce u osamdeset jednoj pesmi zapisuje ono {to zna i napu{ta svoju domovinu. Znaju da ni{ta ne}e posti}i, ali ipak rade. Za Konfu~ija prosti ~uvar kule ka`e: On je ~ovek koji zna da ne ide, ipak radi daqe. Nijednom ne uspeva ono {to `eli. Nasuprot tome nikada ni pred kim ni za trenutak nije bilo sumwe da se u ovim qudima objavqivao bo`anski duh. Od pitagorejaca je samo nastala {kola, ali se za Pitagoru {aputalo da je bio sin Apolonov. Heraklit je navodno bio poremetio, ali se o wemu ne mo`e govoriti bez ushi}ewa, ba{ kao i o Zaratustri, ili o Budi. I kada je ~inovnik na granici prepoznao u~iteqa Kunga, uzviknuo je: Nema nevoqe, prijateqi! Ni{ta jo{ nije izgubqeno! Poveraovao sam da je re~ Bo`ija ve} zauvek zanemela na zemqi, i evo velikog zvona! Nesumwivo, ono {to se od tada dogodilo, to je sve te`a posledica onoga vremena. Nesumwivo da od tada postoji kriza. I jo{ je ne{to nesumwivo: pre otprilike {esto godina pre na{eg ra~unawa vremena ~etiri velika ~oveka koji su posledwi predstavqali duh drevnog vremena videli su i znali ono

PISMO

119

{to se od tada dogodilo. Spoqa gledano bilo je seoba naroda, svetska carstva su nastajala i propadala, svet se tri puta gradio i tri puta ru{io. Unutra gledano ni{ta se nije promenilo. Jo{ uvek stojimo tamo gde i Pitagora i Buda. Istorija se zaglibila. Jo{ uvek ne znamo ni{ta drugo do da gledamo u pro{lost i smejemo se, i da gledamo u budu}nost i pla~emo. Od vremena Lao-cea nismo na~inili nijedan korak. U~iteq Kung i danas `ivi kao i pre dve hiqade petsto godina. Situacija je istovetna, iste nedoumice, ista pitawa, isti qudi, ista kriza, isti mrak, ista prinuda: punom snagom se poduhvatiti i promeniti, ali bez bilo kakve nade. Svi smo onakvi kao {to ka`e ~uvar kule: znamo da ne ide, ipak daqe radimo. A to se odnosi na careve i filozofe, na Napoleona i na Savanarolu, na Lutera i Cezara, na Robespjera i na Atilu. Me|utim, neko od tada nedostaje. ^ovek u kojem se objavquje bo`anski duh. Duh drevnog doba. Ni za koga, pa bio on ~ak i Gete, Tolstoj, Ramakri{na, nije re~eno: nema nevoqe, ni{ta nije izgubqeno, prijateqi, ta evo velikog zvona! Kung poti~e od starog plemenitog roda. Wegovi preci vode poreklo od vladarske dinastije Jin. Otac mu je umro veoma rano. Detiwstvo i mladost su mu bili te{ki, u~io je u oskudici. Ali je u~io. I to tako strasno, tako neumorno da se kasnije i sam tome ~udio. Jedan jedini predmet mu je bio: drevnost. Nisam ro|en s istinom u srcu ka`e. Pre svega volim stare, i svom snagom ih sledim. Inetersovali su ga stari obi~aji, stari zapisi, stare pesme, ali ponajvi{e ipak stara dr`ava. Najvi{e zato {to je verovao da kvarni `ivot ~oveka mo`e da se sredi samo uz pomo} dr`ave. Verovao je u isto {to i Pitagora ili Platon. ^ovekova delatnost najvi{eg ranga jeste upravqawe. A upravqati zna~i isto {to i stvari staviti na wihovo mesto. U petnaestoj godini, kao {to ka`e, bio je do grla u u~ewu. Imao je trideset kada je ve} stajao ~vrsto. U to vreme su se oko wega po~eli da okupqaju mladi qudi. Isto onako kao oko Bude, Pitagore ili Platona. Jedini predmet: starina. Nije prihatao ~inovni~ko mesto, mada kao da se pripremao za to da svoje znawe u~ini delatnim. U dr`avi su, me|utim, vladali nered i zbrka. Oko vlasti su se gurali nedostojni. [ta da tra`i tu onaj koji je u~io da je su{tina upravqawa dr`avom moral? Kao vaspita~ prispeo je u pokrajinu Lu, u mesto gde je drevni svet `iveo jo{ relativno najnetaknutije. Ovaj put je bio jedan od najve}ih do`ivqaja wegovog `ivota. Na{ao se gotovo o~i u u~i s precima, zalazio je u crkve i palate, gde je jo{ odjekivao bat koraka svetaca i mudraca, dospeo do rukopisa koji su jo{ ~uvali toplinu ruku starih. Ka`u da se tada sureo s Lao-ceom, sa starinom arhivarom malene kne`evine. Kada se vratio ku}i, nastavio je da vaspitava omladinu. Sve se vi{e wih okupqalo oko wega. Istovremeno je, me|utim, izbila pobuna u dr`avi i Kung je morao da be`i. Oti{ao je u susednu pokrajinu Ci. Tu je upoznao muziku drevnih vremena. Poku{ao je da bude ~inovnik i svoju slu`bu je ponudio vladaru. Ali kada mu je objasnio da je su{tina vo|ewa dr`ave moral, knez se sme{kao. U me|uvremenu su se odnosi kod ku}e uglavnom sredili i Kung se vratio. Tada je imao pedeset godina. Postao je dr`avni savetnik, glavni ministar. Usledio je kratak, ali blistav period. Zbilo se neverovatno. Mudrac je dr`avne poslove uspostavio sa zadivquju}om jednostavno{}u, lako, s malo delatnosti, s jo{ mawe re~i, susedne pokrajine su se po~ele pla{iti. [ta }e biti ako

120

PISMO

ovaj ministar toliko oja~a svoju dr`avu? Narod po~iwe da se okupqa oko wega. Svi `ele da tu `ive. Red je. Postoji moral. Blagostawe. Postoji kultura. Sve to tek za nekoliko meseci. Konfu~iju je uspelo ono {to Platonu nije. Mudrac je sredio dr`avu. Me|u susedima je zavladala qubomora. Knez Cie, Kungov protivnik, vi{e puta je hteo da ga najuri. Postigao je da bude uklowen s mesta kancelara. Kung je postao ministar pravde, ali je wegov uticaj na narod i na qude od duha sve vi{e rastao. A vladar malene kne`evine imao je poverewe u svoga ministra. Tada je knez Cie poslao Kungovom gospodaru na dar glumice. Glumice su toliko vezale pa`wu dvora da se vladalac tri dana nije pri~e{}ivao, nije odr`avao saslu{awa, a nije se ni pojavqivao u vladarskoj palati. S celokupnim dvorom, sa svim ministrima zurio je u pozori{te. Kung je video da je do`iveo fijasko. Odstupio je sa svoga polo`aja, i povukao se. Lutao je trinaest godina. Bio je u ve}ini dr`ava Kine, zajedno s nekoliko u~enika, ili sam. Tra`io je vladara, ili, ako ga ne bi na{ao, bar ~oveka. Verovao je u jednog jedinog svoga u~enika, u Jen Huija, ali je on umro mlad. On je bio jedini koji je razumeo pretke. On je bio ~ovek Li. ^ovek mere. Ostali? Samo su se odu{evqavali. Dugo se bavio mi{qu da ode me|u varvare i osnuje dr`avu. U me|uvremenu je prikupio pesme predaka, wihove istorijske zapise, hronike, dao da se prepi{u, napisao je bri`qive komentare kako bi spasao ba{tinu predaka. Tako je spasao Ji |ing, najve}u kwigu dravne Kine. Vratio se ku}i i u~io mlade. Ve} je pre{ao {ezdesetu i pribli`avao se sedamdesetoj: Ve} je znao da }uti i mogao je da sledi svoje srce a da ne prestupi preko mere. Bio je ~ovek koji toliko tra`i istinu da zaboravi i da jede, me|u prijateqima bi i `alost zaboravqao, a nije ni prime}ivao kako ga starost susti`e. Sakupio je sve spise i uspomene derevnosti koji su mu stajali na raspolagawu. Vaspitao je mlade. Zavr{io je svoj rad i umro je u sedamdeset drugoj godini. Evropejac zna da je u~iteq Kung osniva~ religije, svetac; konfu~ijanizam je kineska religija, sa crkvama, obredima, monasima i sve{tenicima. S tom sve{}u Evroprjac po~iwe da ~ita razgovore u~iteqa Kunga i nalazi sve ovakve misli: {ta je su{tina upravqawa dr`avom, {ta je moral, {ta je pristojnost, kako treba ispravno obavqati slu`bu. Gde je tu religija? pita. Odista. Gde je tu religija? Pre svega: Kung nije svetac. Nema ~inovni~ki polo`aj i zato ima vremena da se bavi va`nim stvarima. U Li Kiju je zabele`eno da je rekao ovako: Baviti se tajnim poslovima, praviti ~uda da bi potomstvo imalo o ~emu da brbqa, to nije moj posao. A Meng Ce, wegov kasni u~enik, zna o wemu: Ce Kung pitao je U~iteqa: Ka`u za tebe da si svetac. U~iteq ovako re~e: To je van moje mo}i. Strpqivo se trudim i neprekidno u~im. Na to je Ce Kung je rekao: Ko se strpqivo trudi, on je mudar, ko neprekidno u~i, on je dobar. Ko ujediwuje mudrost i dobrotu, on je svetac. U~ewe u~iteqa Kunga nije religija. Nije religija kao crkvena organizacija sa sve{tenstvom, monasima i dogmama. U~ewe u~iteqa Kunga jeste duh predaka. Ba{tina. Ako Evropejac ~ita razgovore, on konstatuje da ovde nije re~ ni o ~emu drugom do samo o su{tini upravqawa dr`avom, o moralu, o pristojnosti, on ipak gre{i. U~iteq je bezuslovno po{tovao tri stvari: voqu Boga, velikog ~oveka i svete re~i drevnog vremena. Pa

PISMO

121

ovako ka`e: Mudrac pazi na koren... ~ovekov koren su religija i poslu{nost, tako da ono {to u~i Kung jeste religija. Ba{tina nije religija. Ba{tina je univerzalno znawe drevnog doba o Bogu, o svetu, o religiji, o ~oveku, o du{i, o upravqawu, o lepoti. U~iteq ne govori o krajwim stvarima. U~enici ka`u: U~iteq mnogo govori o kulturi i o umetnosti o poretku sveta i o prirodi, me|utim, ne ka`e ni{ta. Nasuprot tome, nije izustio nijednu re~ koja ne bi imala svoje univerzalne povezanosti. Uvek govori o celini. I o svakom delu govori tako {to ka`e: uzalud ho}ete ne{to da dovedete u red u delovima, samo se mo`e celo i istovremeno. Ta celina skupa, to je znawe da ni{ta ne mo`e da se odvoji posebno, jer je celina Jedan i neraskidivo Jedan, to je sveta re~ drevnog doba. Hen panta einai, ka`e Heraklit. Pitagora je zasnovao svoj poredak dr`ave na Jedan. Kung pita svoje u~enike: Vi verujete da sam mnogo u~io i da znam bez kwiga? Mada sve {to imam samo je jedno jedino. Razgovori u~iteqa Kunga imaju ~etiri presudne re~i. Te ~etiri re~i su: Li (mera, moral), Hsio (u~iti, prosve}ivati se), Ta Hio (Veliko Znawe) i Kin-ce (mudrac, plemeniti, izuzetni ~ovek visokog ranga). Prevo|ewe re~i predstavqa veliku nevoqu. Kao {to se zna, kineski jezik svoje re~i ne pi{e slovima nego znacima. A ti znaci su ne~uveno mnogoslojni. Gotovo svaki znak ima i takav smisao koji je metafizi~ki pojam, politi~ki pojam, matemati~ki pojam, i smisao koji predstavqa pojam koji se koristi u porodici i oko ku}e. Matafizi~ki, religiozni, politi~ki, matemati~ki, intimni pojmovi uzeti skupa zna~e onaj kineski znak koji je prva velika re~ Kunga: Li. Li zna~i meru, pravilo, moral, zakon, pristojnost, socijalni charm (politesse, gentleness). Ako se fizi~ki tuma~i i wime se meri razdaqina, zna~i: miqu. Ali je i unutarwa mera: samosavladavawe i disciplina. Ali nije subjektivna askeza, nego primena zakonskog reda iz ba{tine predaka, koji jednom i zauvek reguli{e odnose qudi. Li ima onaj ko se bez upadqivosti pona{a jednostavno i ozbiqno, suspre`e se od svakog preterivawa, po{tuje ~oveka, budi po{tovawe prema sebi svojim re~ima, pona{awem, postupcima, radom, odevawem, i to: svesno. Li je mera. Mera. Za{to ne stupaju na put, to dobro znam: ko je pametan, svojim mi{qewem ga je prestupio, ko je glup, ne dosti`e ga. Ko je talentovan, prevazilazi ga svojim postupcima, ko je netalentovan, ne dose`a ga. Li: ne ostati ni ispod, ni prestupiti, nego realizovati Meru. Ostati na sredini. Li je moral kulturnog ~oveka kome je koren religiozni pijetet. Li je osnovna crta `ivota drevnog vremena. U Kini isto kao u Indiji, Iranu, Egiptu, Gr~koj. Osvedo~eni respekt qudi jednih prema drugima, koji je jedini uslov mirnog `ivota visokog ranga. Li je bilo ono {to se upravo tada izgubilo od Isto~ne Azije do Italije; to je bilo ono ~ije vaspostavqawe su zahtevali veliki qudi od Konfu~ija do Pitagore; to je ono {to nam danas najvi{e nedostaje. Li je mera, ali ne qudska mera i nije je stvorio ~ovek. Nije produkt kulture. Li postoji samo tamo gde postoji stvarna religioznost. Bo`anska mera. Ne mo`e se samovoqno izmeniti. To je ona mera kojom su bogovi odmerili ~oveka i odmerava}e ga, i uvek i istom merom }e se meriti ~ovek i danas. Druga velika re~: Hsio. U tekstu je prevodimo u~iti ili negovati. Hsio zna~i poznavati osnovne principe stvari, prihvatiti ih, uve`bati i realizo-

122

PISMO

vati. Nije to znawe bez kwiga. To je znawe koje zna su{tinu. Ali ne samo da se zna, nego je i uve`bano; ~ak ne samo da je uve`bano, nego se i realizuje. Hsio nije apstraktan, on je puki zadatak se}awa: ono {to je ~ovek nau~io. Ne treba odustati, nego uraditi. Istinski zna ne{to samo onaj ko prema tome `ivi. U drevno vreme nije bilo takvog znawa koje je nezavisno od su{tine, kao na primer moderna filozofija, ili nauka; i nije bilo takvog su{tinskog znawa koje je bilo nezavisno od ostvarivawa, kao na primer moderni idealisti~ki moral. Za Konfu~ija je u`as bilo ne{to znati i to ne ~initi. Ali onda{wa Kina je morala da zna ono {to su onda qudi svuda znali: znawe i relaizacija su se na{li suo~eni, ideal i stvarnost su postali naprijateqi, teorija i praksa su se razdvojili. Ali Kung smatra da se provalija mo`e premostiti u~ewem. Onaj ko istinski zna ideal, teoriju, osnovni princi{, su{tinu, on ih ne zna samo svojom glavom, nego svojim srcem i rukom, i on zna i da radi. Tre}a re~: Ta Hio, Veliko Znawe. Veliko Znawe se ne mo`e kra}e, lep{e i savr{enije sumirati nego {to je to u~inio Li Ki. Hsio zna~i u~iti, otkriti osnovne principe visokog moralno-duhovnog `ivota, usvojiti ih, uve`bati i principe bez ostatka ostvarivati. A {ta je Veliko Znawe? Znawe se tek onda nalazi na visini svoga zadatka ako formira stvarnost; tek ako se zadatak znawa nalazi na visini, onda misao mo`e postati istina; tek ako je misao istina, ~ovekova svest mo`e biti potpuno ~ista; tek ako je svest potpuno ~ista, onda se mo`e govoriti o kulturnom ~oveku; tek ako je ~ovek kulturan, on ume da svoju domovinu dr`i u redu; tek ako domovinu dr`i u redu, onda ume da sredi dr`avu; tek ako je dr`ava sre|ena, ~ove~anstvo mo`e `iveti u miru. Veliko Znawe je znawe mira. Znawe dobrobiti, obrazovawa, reda onako kako ono u~i osnovnim principima i u~i kako wih treba realizovati. Ka`e da je preduslov mira poredak dr`ave, ali je preduslov za to red u porodi~noj ku}i, a preduslov za to je da ~ovek bude obrazovan, ali je za to preduslov da ~ovekova svest bude ~ista; preduslov za to je istina, a preduslov za wu je pak znawe. Znawe (poznavawe osnovnih principa stvari, wihovo uve`bavawe i realizacija) temeq je poretka dr`ave i sveta. To je Ta Hio. I na kraju: Kin-ce. Pravo zna~ewe: plemenit, ugla|en, otmen, mudar, kulturan, visokog ranga. Najbli`e kineskom pojmu je gr~ko aristos, ili Ni~eovo Vornehm.* ^ovek visokog ranga, oplemewen. Tekst ga prevodi kao mudrac. To je kompromis zato {to u re~i mudrac nema aktivnosti, a kin-ce realizuje mudrost, i upravo je u tome wegov visoki rang. Me|utim, druga~ije se ne mo`e prevesti; ni plemenitim, jer to ima dru{tveno-moralni naglasak, ni visokim rangom, jer ta re~ ne izra`ava egzistencijani kavlitet. U kin-ceu znawe i delatnost `ive u podjednakoj razmeri i snazi. On je nau~io Veliko Znawe. On je ~uvar ba{tine. On je ~ovek Lija. Vrednost kowa nije snaga, nego soj ka`e Kung. Mudrac je ~ovek ovakvog soja. Kod wega je kvalitet bitan. Moglo bi se prevesti i kao Bo`anski ~ovek. Konfu~ije Lun-ji zna~i: razgovori u~iteqa Kunga. Delo nam se o~uvalo u rukopisu iz drugog veka pre na{eg ra~unawa vremena. Nesumwiva je wegova verodostojnost. Ima dva tipa razgovora. Jedan je dijalog. Pitawe i odgovor, dva pita-

PISMO

123

wa i dva odgovora, tri pitawa i tri odgovora. Retko vi{e. Po jedna mala drama. Kao Platonovi dijalozi u kojima je, me|utim, sa~uvano samo jezgro, ni{ta vi{e. Druga vrsta razgovora jeste kada pitawe nije zabele`eno, samo re~ U~iteqa. U~iteq uvek govori sentencije. Na kraju jednog razgovora o Ce-kungu ka`e se: misao je zapisao na pojas. Pojas je kod starih kruna ode}e. Misli u~iteqa Kunga su re~enice koje se mogu ispisati na ovakav pojas. Li~e na izreke Pitagore ili Heraklita. U prvom trenutku misli su duhovite, jasne i lake. Treba se boqe zagledati u dubinu da bi ~ovek video u wima bezgrani~nu melanholiju. Heraklit baca u o~aj, Buda u`asava, Platon rastu`uje, i mo`da niko nije mogao da ~ita Fedona bez suza. Ali melanholija koja se nalazi ispod lakih, ~esto {aqivih, uvek dragih, vi{e puta vedrih misli u~iteqa Kunga, potresa nas. Potresan je nadqudski napor nenatruweno ~istog, neopisivo dubokog mu{karca da spase {to se spasti mo`e, ako ve} ne mo`e sre}u drevnog doba, ono bar dr`avu, ako ve} ne mo`e dr`avu, ono bar ~oveka. I povremeno provali iz wega: Najradije ne bih proslovio ni re~. Nema kwige u kojoj bi bilo sli~ne ne~uvene aktivnosti, i jedva da postoji kwiga koja bi bila beznade`nija. On je taj koji zna da ne ide, pa ipak daqe radi? Jeste. I on je veliko zvono. Uvek zna {ta treba da u~ini. Ono {to je jedino ispravno. I {to niko nikada ne ~ini. Bio je jedini ~ovek koji je to ~inio, on sam. Kada je bio kancelar, ostvario je su{tinu ispravnog upravqawa. Oni koji su bili blizu, radovali su se, oni koji su bili daleko, prilazili su. Vladaru je, me|utim, trebalo pozori{te. Kasnije, kada je neko rekao: U~iteq je veliki ~ovek, ali nije u~inio ni{ta ~uveno, rekao je smeju}i se: bi}u ko~ija{, ili strelac lukom! Mogao je da ka`e i: glumac. Mudrac ne pati zato {to ga qudi ne znaju, nego zato {to ne mo`e da ih promeni. U~iteq Kung je, kao Pitagora, ili Platon, video da muzika u dr`avi ima presudnu ulogu. Su{tina muzike (jo) jeste ton. Ton nastaje u ~ovekovom srcu. Spoqni svet je samo uzrok tona, i uvo shvata taj uzrok. Muzika iznutra zapo~iwe. Muzika je delotvoran metod koji je spoqwe sredstvo, ali kojim se mo`e uticati na qudsko srce. Veliki i sveti kraqevi drevnog doba su to znali. ^ovek je po prirodi nem. Ta nemost u wemu je du{a neba (Sing). Me|utim, utisci spoqweg sveta pozivaju ga na ~in. Du`nost je vladara da u ovom pozivu bude lepote, ritma, raspolo`ewa, dostojanstva, dubine. Ni{ta tako ne mo`e da ujedini i stopi qude kao muzika. Muzika je harmonija neba i zemqe. Muzika je ona `ivotna zajednica u kojoj nema nikakve patwe. Gde se pojavi muzika, tu se ra|a harmonija. Kung je sakupio stare pesme i staru muziku. Wegovi u~enicu su neprestano muzicirali, a na kineskoj citri i on sam je majstorski svirao. I mrzeo je kada svetovna muzika poremeti sve~anu muziku. Ali i tu je do`iveo fijasko. Nova, raskala{na i razvratna mutika zgazila je jednostavnu, ozbiqnu, vedru muziku. Li Ki je zabele{io slede}u izreku: Knez Ai je upitao {ta je najva`nije na zamqi? U~iteq je odgovorio: Upravqawe dr`avom. [ta zna~i upravqati? Staviti stvari na svoje mesto. [ta to zna~i da stvari treba staviti na svoje mesto? Kraq neka bude kraq, sluga neka bude sluga. Otac neka bude otac, sin neka bude sin.

124

PISMO

[ta je najva`nije da u~ini mudrac kada preuzme upravu najva`nije je ispravno kori{}ewe re~i. U ova ~etiri pitawa i odgovora nalazi se osnova mi{qewa u~iteqa Kunga. Istinski moral nije dru{tvena pojava ili proizvod, nije prevashodstvo, i nije zasluga, nego saglasje (muzika) neba sa zemqom, i ~oveka s ve~nim poretkom sveta. Otac morala je metafizika. Upravqawe nije politika. Nije zahvat, prevara, makijavelizam, instinkt vlasti, nego qudska metafizi~ka aktivnost najvi{eg reda. Upravqawe dr`avom je religiozna delatnost. Za upravqwe dr`avom neophodne su tri stvari: vojska, hrana i vera. Vojska se, ako je potrebno, mo`e izostaviti; ako treba, i hrana se mo`e izostaviti. Ako nema vere, nema religije, onda nema dr`ave, samo olo{ koji na okupu, privremeno, dr`i glupost i strah. Vladavina nije znawe. Jedan u~enik je upitao U~iteqa kako treba obra|ivati zemqu? Odgovor: stari seqak to zna boqe. A kako treba negovati vrt? Odgovor: stari vrtlar to boqe zna? [ta vladalac treba da zna? ^ovekovo ja neprekidno treba negovati. Treba u~iti. ^esto sam razmi{qao i dawu i no}u. Nije koristilo. U~iti je boqe. Ali znamo da u~iti (Hsio) zna~i: nau~iti osnove duhovnog `ivota, uve`bati ih i realizovati. To je Veliko Znawe. To treba tako ~initi zato {to stvarno i istinski deluju samo duhovne sile. Spoqwim sredstvima jo{ niko ni{ta postigao nije. Primena spoqwih sila u dr`avi: nasiqe. Dejstvo nasiqa je jedan jedini brutalni trenutak. Primena unutarwih sredstava: qubav. S narodom budi onakav kao {to si s malim detetom, ka`e Kung. U Li Kiju ka`e: Ako `ive duhovne sile, onda one neguju `ivot. Alo duhovne sile ne `ive, one neguju krivi~ne zakonike. Ako `ive duhovne sile, postoji zakon i red. To se naziva vladavina. Vladavina je duhovna delatnost. Zato je metafizi~ka delatnost. Platon zna ako je filozof kraq koji nije niko drugi do Kin-ce u~iteqa Kunga i, ako ne mo`e da uspostavi poredak drevnog doba, mo`e uslediti samo neprekidna smena demokratije i tiranije. Znamo da se Platonova prognoza ispunila. Kineski u~iteq ovu misao izra`ava ovako: mo`e da vlada i aristokratija, ali ova vladavina najvi{e mo`e potrajati tristo godina (deset generacija); mo`e da vlada i plemstvo, ali ova vladavina najvi{e mo`e potrajati sto pedeset godina (pet generacija); mogu vladati i sluge, ali ova vladavina mo`e potrajati najvi{e sto godina (tri generacije). Istorija pru`a dovoqno primera. Ima samo jedna istinska vladavina: kraqevska vladavina. Ako bi se rodio istinski kraq, za vreme jedne generacije ne bi bilo drugih do samo moralnih qudi. Vladavina ne te`i koristi. Meng-ce, sjajni u~enik Kungov, jednom se na{ao pred jednim knezom i ovaj ga je upitao: Ka`i mi, star~e, ~ime mogu biti od koristi svoj dr`avi. Mudrac je odgovorio: [to govori{ o koristi? Ako kraq govori o koristi, i visoki plemi} }e govoriti o koristi, ako visoki plemi} govori o koristi, i plemi}, gra|anin, zemqoradnik, trgovac }e govoriti o koristi. Svi }e tra`iti korist, i otimati jedni od drugih. Tako }e u dr`avi zavladati nered. Kraq ne treba da pita {ta je korisno, nego {ta je dobro i pravedno. Ni{ta nije toliko zaboravqeno kao ovo drevno znawe. Kraq, istinski kraq, koji, ako bi se rodio, za vreme jedne jedine generacije ne bi bilo nikoga drugoga do samo moralnih qudi, ne dela onda kada su mu se stvari popele na grba~u. Tada je ve} kasno. Niko ne mo`e raspr{iti ne-

PISMO

125

voqu kada je ve} tu. U rasu|ivawu o pritu`bama ni ja nisam druga~iji od bilo kaga drugoga. Ono ~emu sam uvek te`io jeste da vi{e ne bude pritu`bi. Kraq ne treba da ispravqa gre{ke koje su se dogodile, nego treba da ispoqi takvu delatnost da se gre{ke ne doga|aju. Okrenuti se ka jugu ka`e Kung. Ova delatnost koja predupre|uje svaku nevoqu, pritu`bu, te{ko}u, krizu jeste ono {to je u~iteq Kung izrazio ovako: ispravno kori{}ewe re~i. Ka`u da Sokrat nije u~inio ni{ta drugo do {to je svoje u~enike, i Platona, u~io ispravnom kori{}ewu re~i. Sokratov metod je slede}i: nau~iti qude, pa ako neko zna {ta je dobro, tako }e i raditi. Me|utim, Sokrat nije rekao da je to su{tina vladavine. Celokupna delatnost u~iteqa Kunga, wegovo mi{qewe, metafizika, u~ewe mogu se razumeti iz ove wegove te`we. Ni Razgovori nisu drugo do ispravno kori{}ewe re~i Ta Hio. Jer ako je ispravna re~, ispravan je ~in, ako je ispravan ~in, nema nevoqe; ako nema nevoqe, svi su zadovoqni; ako su svi zadovoqni, svet je vedar. Onaj ko zna, nije dospeo tako daleko kao onaj ko voli; ko voli nije dospeo tako daleko kao onaj ko je vedar. Vedrina je drevno doba. Kada je U~iteq umro, wegovu {kolu je daqe vodio Ce-hia. Konfu~ije je imao sedamdeset dva neposredna i otprilike tri hiqade daqih u~enika. Pro{irio se duh koji je on probudio. Nije postao aktivan. Ostao je onakav kakvim ga je u~inio Kung: ba{tina. Znawe o precima, o redu, o moralu, o su{tini ispravnog upravqawa, o pristojnosti, o lepom `ivotu, o istini, o religiji. Stotinu godina kasnije Meng-ce, najzna~ajniji mudrac {kole, i{ao je od dvora do dvora kako bi razgla{avao U~iteqeve misli. Meng-ce je mnogo li~io na Konfu~ija, ali je bio stro`i i fanati~niji. Vi{e zapisa govori o tome kako je vladarima svojski ~itao bukvicu. U~ewe Uliteqa u wegovoj celokupnoj veli~ini, obimu i univerzalnosti, u svakoj metafizi~koj vezi, podrobno, ~ak rasprostraweno i na ku}ne navike, sumirao je Ki Li. Li Ki je kwiga Mere, celokupna Konfu~ijeva ba{tina. Me|utim, {kola U~iteqa i odonda je postojala i postoji, a i danas je `iva. Ne kao {kola, nego kao ba{tina drevnog doba. Ne kao religija, nego kao drevno znawe tradicije o religiji, o Bogu, o dr`avi, o muzici, o dru{tvu, o porodici i o mudracu, onako kako je to u~io u~iteq Kung.

TIBET

TIBETANSKE MISTERIJE
Uvodna studija
Nije neophodno zgrebati s Tibeta naslage budizma; taj sloj se kao prah lako oduva i onda se ~ovek na|e o~i u o~i s onim {to je Tibet oduvek bio, ~ak i pre budizma, hiqadama godina. Bon je zapravo praksa i to podroban, precizan, sistematski ritualni dodir izme|u ~oveka i natprirodnih sila. Bon je praksa misti~nog askete; tako on odr`ava vezu s nevidqivim silama. Religiozna metafizika koja se nalazi u korenu prakti~nih postupaka ni ovde nije drugo nego drugde, bez izuzetka

126

PISMO

kod svih drevnih naroda. Postoji samo jedna metafizika. Potpuna celina ove metafizike, u wenom drevnom obliku jeste Veda. Prakti~ni sistem Bona bez Vede jeste riskantna magija, ili nemotivisana vraxbina. I onaj ko ~ita tibetanske misterije bez poznavawa su{tinskih misli Vede, ose}a samo stra{no u`asavawe, a ne razume wihovu pravu su{tinu. Osnovno u~ewe Vede jeste da se mo`e videti, osetiti samo neznatno maleni deo sveta i to samo wegov spoqni omota~ koji je materijalan; neuporedivo ve}i deo je nevidqiv i nematerijalan. Sudbina sveta, zbivawa, ~ovekovog bi}a, uzroka, porekla i istinskog smisla kosmi~kih pojava nalazi se u nevidqivom nematerijalnom svetu. Ono {to svojim ~ulima mo`emo iskusiti samo je te{ko materijalno telo sveta; iza, ispod tela, u telu, oko tela nalazi se stvarnost koja je nedostupna za ~ula. Pre nego {to je ~ovek otelotvoren u ovu materijalnost i posle wenog odbacivawa `iveo je i `ive}e kao nevidqiva du{a. Istinski sadr`aj metafizi~kog u~ewa jeste da postoji jedna jedina stvarnost: du{a; ono {to nije du{a, to je ~arolija, maja. Opsena je i ceo ovaj materijalni svet, nastaje, promine, nemirno se mewa kao san. Opsena su mnogi duhovi, sablasti, demoni, jer su svi oni samo proizvodi ma{te du{a. Opsena je ~ak i gomila bogova. Postoji samo jedna stvarnost, jedino je postoje}a: du{a. U Bonu se ova metafizika podrazumeva sama po sebi i priroda je pretvorena u krv. Veliki prakti~ni sistem polazi od toga i to primewuje. Smisao svake prakse i misterije Bona: raspr{iti opsenu, obra~unati se s ~arolijom maje, iza}i iz sveta zabluda, neznawa, omame, snovi|ewa i vratiti se u stvarnost, du{i. To je ciq asketskih ve`bi kao {to je tumo; to je rukovodilo velike svece Tibeta kao {to su Naropa i Milarepa; to je ciq rolanga, ~oda ali pre svega Barda. Ime pravog povratka u stvarnost jeste Staza prava kao strela, Mahajana, Veliki put. To je tibetanski Bon. Jednom je Aleksandra David-Nil putovala Tibetom kao prosjakiwa. Na putovawu su je napali razbojnici, oduzeli joj novac i hteli da je ostave kada joj je, kako je poznavala dobro religiju i obi~aje naroda, pala na um spasonosna misao. Veoma uzvi{enim glasom po~ela je da izgovara jednu kletvu Bona. Proklela je razbojnike, i sve wihove pripadnike, ro|ake, svako bi}e koje je igda bilo s wima u dodiru, novac koji su joj oduzeli, prizvala je vojsku dakinija, ve{tica, demona, |avola, furije, krvo`edne aveti, vampire i duhove koji dave. Razbojnici su se toliko upla{ili da su joj brzo vratili novac i po~istili se. U svemu tome, ka`e David-Nil, najneobi~nije je bilo dejstvo koje su izazvale tamne re~i kletve. Atmosfera je bila okultna. Kao da se atmosfera u stvarnosti ispunila te{kim prisustvom pozvanih ~udovi{ta. Za tren oka svi su bili pod prete}im i te{kom pritiskom. I ona sama je ose}ala da se nalazi na pragu neizrecivog u`asa. Grupu na drumu obuhvatila je masa nevidqive napetosti, izgledalo je da iznenada mo`e da nastupi elementarna nesre}a, muwa, stena koja se kotrqa, oluja, orkan ili prolom oblaka; ali je mogla da bane i grabqiva zver; a moglo je da nastupi i neko pakleno ~udovi{te. Sve ono {to poti~e iz Tibeta obavijeno je ovakvom okultnom atmosferom. U svakoj re~i ovih misterija ima ne{to {to nije bezazleno. ^ovek ne mo`e biti dovoqno oprezan, ne mo`e ih primiti dovoqno ozbiqno i ne mo`e ih dovoqno po{tovati. Asketska praksa tibetanskog Bona beskrajno je opa-

PISMO

127

sna. U Tibetu se govori o stotinama slu~ajeva u kojima je re~ o tome kako je nastradao ~ak i asketa koji se nalazi pod budnom pa`wom u~enog i bri`nog u~iteqa, kako je poremetio, poludeo, ili ne jednom iznenada umro pod zagonetnim okolnostima. Kwige Aleksandre David-Nil pripovedaju o vi{e ovakvih karakteristi~nih slu~ajeva. Okultna atmosfera u re~ima misterija, odnosno u magi~nim formulama zra~i iz vanredno visokih sila koje se prizivaju. To je delom svojstvo tibetanskog jezika, delom pak dolazi otuda {to su hiqadama godina re~i tokom praske upile natprirodne sile; me|utim, na koncu, razume se, sve zavisi od dejstva formula. Kao posledica stalnih primena ovih formula kao da je vidqivi i nevidqivi svet u Tibetu bli`i jedan dugome. U Tibetu nema ~uda. Za{to? Jer da se zbiva ne{to vanredno podrazumeva se samo po sebi. Kao posledica misti~ne askeze koja traje hiqadama godina kao da je lak{e prestupiti iz materijalnog sveta u nevidqivi i iz nevidqivog u materijalni svet. I ne samo da je lak{e prestupiti. Granica je tako blizu, tako je nesigurna, toliko je isprobijana i toliko se posvuda nalazi da ~ovek mo`e i da se obeznani, nesmotreno da je prestupi, da se spotakne, da se na|e s druge strane. Sve to mo`e biti jedan jedini tren koji mo`e biti nepopravqiv. Blizina granica nevidqivog sveta izaziva stalne i u`asne napetosti i navodi na onespokojavaju}a o~ekivawa. To je obja{wewe okultne atmosfere. Sa svim onim {to sti`e iz Tibeta treba biti beskrajno oprezan. Evropejac treba da iskazuje oprez prema tibetanskom Bonu, jer je to dr`awe koje se o~ituje iz asketske prakse i koje `ivi u re~ima formula, {to je on tokom vremena potpuno zaboravio. Evropejac dobro razume pona{awe svojih istorijskih li~nosti kakvi su Perikle, Cezar, Petar Veliki i zna da se u wima ispoqava vanredna snaga du{e. Razume jo{ i li~nosti svoje poezije, Ahila, Eneju, Parsivala i zna da su oni o~itovawe herojske du{e. Ali ve} uop{te ne razume ono o~itovawe herojske du{e koju ima mistik, prorok, asketa, svetac. Misli da herojstvo du{e u svim slu~ajevima dose`e spoqni rezultat, takozvani uspeh; ovaj uspeh jeste: glas, slava, posledica velike odlu~nosti i velikog ~ina, mo}an i sna`an prizor, primer koji o~arava. Ako u nekome `ivi herojska du{a, ta vera danas ovde treba da bude takva kao da je vatromet, ~ovekove o~i moraju biti opsewene veli~inom ~ina. Me|utim, herojstvo du{e ima i drugu li~nost, koja je odoma}ena na Istoku. Herojstvo se ne o~ituje prema spoqa, nego prema unutra; heroj nije kraq, nije vojskovo|a, nije dr`avnik, nego mudrac, asketa, mistik, pesnik, filozof. U drevna vremena nije pravqena razlika izme|u herojstva ovih dveju vidova li~nosti. Homer je herojem nazivao borce Ajanta i Hektora isto kao proroka ili peva~a. U Evropejcu postoji herojska du{a koja se o~ituje prema spoqa; a nema onoga herojstva koje je usmereno prema unutra, religioznog, asketskog i misti~nog herojstva. Beznade`no je pak razumeti tajnu tibetanskih asketa i tibetanskih misterija bez do`ivqaja unutarweg heroizma. Niko u Tibetu, u kome je probu|ena herojska du{a, nije se brinuo oko toga kakvo }e ona dejstvo izazvati u drugome, kakav }e uspeh posti}i i kakav }e prizor biti za ostale. Istinski heroji askeze `iveli su tako da za wih niko nije znao, umirali su u nekoj pe}ini Himalaja i

128

PISMO

kosti im nikada nisu bile prona|ene. Ovaj na~in `ivota se u Kini naziva ~uvena bezimenost. Bezimenost zato {to je mo`da neko prosjak na drumu, niko ne zna {ta `ivi u wemu; ali je ~uven zato {to je herojska du{a uzdigla ~oveka na ne~uveno visoku razinu bi}a. Na Istoku postoje stotine i hiqade ovakvih qudi koji `ive u ~uvenoj bezimenosti, oni katkada ~ak i skrivaju svoju zdravu pamet i prema spoqa se pokazuju kao lude, ili pajaci, kako ih u wihovom naporu da se usredsre prema unutra ne bi omeo spoqni svet. @ivot spoqweg heroja odigrava se pred licem ~ove~anstva; `ivot unutarweg heroja jedino pred licem Boga. U Tibetu ~ak i o `ivotu najve}ih heroja, svetaca, jednog Narope, ili Milarepe sa~uvale su se samo naivne legende. I sve {to se mo`e saznati o `ivotu velikih asketa, jeste pri~a, ima instruktivni ton, pou~ava, ali nije realno. Sve {to je spoqno, u Tibetu je sasvim nepouzdano i neuhvatqivo. Nema fakata, nema godina, nema podataka, nema spomenika. Stvarnost se nalazi unutra. Aleksandra David-Nil tibetanske askete naziva sportistima du{e. To je povr{na zabluda, nesporazum, gotovo glupost pravog Evropejca. Cezar i Napoleon nisu bili sportisti; bili su qudi herojske du{e. Ni tibetanski asketa ne provodi sam iz sporta ~etrdeset godina u pe}ini, na visini od ~etiri hiqade metara i ne jede ni{ta drugo sem koprive; to je herojska du{a. Ona herojska du{a koja `ivi prema unutra, prema nevidqivom, pred licem Boga, odri~u}i se sveta, ne vode}i ra~una o ~oveku, zanamaruju}i svoje telo, u postu i na ci~i zimi, odevena u krpu na~iwenu od vre}e, zadubqena u meditirawe. Asketska praksa Bona nije ni{ta drugo do Staza prava kao strela herojske du{e; wome polazi onaj ko `eli da istupi iz opsene materijalnog sveta i da se vrati u stvarnost. U osmom veku prema na{em ra~unawu vremena na drevni Bon se natalo`io budizam poreklom iz Indije. Novo u~ewe unelo je malo izmena u starom; uglavnom samo nazive. Ali, ako je mogu}e, jo{ je boqe podvuklo ono {to je u tibetanskoj mistici bilo va`no: strast odvajawa od opsene materijalnim svetom. Ranije se ova opsena nazivala maja; sada joj je ime postalo: sansara. Sansara je vidqivi svet, besmisleno lutawe u wemu, kru`no kretawe neznawa, opijenosti, ra|awa, patwi, smrti. Raniji naziv za oslobi|ewe bio je atman; sada je budizam ra{irio izraz nirvana. Nirvana je oslobo|ewe, potpuna budnost. Budizam i Bon su se stopili u vi{e vidova. Naj~uvenije ovakvo stapawe jeste konfesija kar|ipta koja je preuzela netaknuti Bon, ali ga je utopila u budisti~ku metafiziku. Kar|ipta je ~uvena po tome {to je ova konfesija dala Tibetu velike svece. Sveci: Tilopa, Naropa, Marpa, Milarepa `iveli su oko preloma prvog milenijuma prema na{em ra~unawu vremena. Tilopa je u~io u Indiji. Za wega je ~uo mladi Naropa i po{ao da ga tra`i kako bi postao wegov u~enik. Na Istoku, naro~ito u drevna vremena U~iteq je imao sasvim posebnu ulogu. Znalo se za dva oblika ro|ewa: za telesni, ro|ewe od oca i majke, ali va`niji od wega bilo je duhovno ro|ewe. A ovde su i otac i majka bili jedna li~nost: u~iteq, na tibetanskom: guru. Guru je bio i otac i majka, ali je bio i bog, nadqudsko bi}e. Ni{ta nije bilo tako va`no kao izbor gurua i vernost prema wemu. Tilopa je izbegavao mladog asketu. Naropa je tada po~eo da ga progoni. Tilopa ga je izvrgao poruzi i poigravao se s wim. Naropa pak nije odustajao. Na koncu se nikada nisu susreli o~i u o~i. U~iteq koji se igrao `murke s

PISMO

129

u~enikom koji ga progoni tim specifi~nim postupkom, {to se neprekidno skrivao od wega i samo posredno dolazio s wim u dodir, vaspitao je mistika, maga koji je dostojan divqewa. Veliki svetac Tibe}ana pak bio je Milarepa. Milarepa je mag, asketa, nedosti`ni u~iteq svih ve`bi Bona i pesnik. Wegove pesme i danas recituju i citiraju lame, deca i `ene u manastirima, crkvama, na pijaci. Milarepina ambicija je bila da tokom jednog jedinog qudskog `ivota dosegne savr{eno prosvetqewe. Nije ra~unao na to da }e se opet roditi posle bezvremenog vremena i da }e onda nastaviti rad prema oslobo|ewu; svoj zadatak ne odla`e za drugi svet gde kao `ivo bi}e u lakom duhovnom telu mo`e br`e da napreduje ka Budi, nirvani, budnosti. Herojska du{a ni u jednom Tibetancu nije bila tako mo}na kao u Milarepi. Asketa je vi{e od trideset godina `iveo sam u planinama. Wegova sestra dozna gde je, na|e ga i zove ga da se vrati u svetovni `ivot. Milarepa je odbija. Istovremeno se javqa i prvi rezultat wegovih dugotrajnih asketskih ve`bi: ve} uspeva da istupi iz te{kog materijalnog tela, mo`e da obilazi prostore sveta i ume i da leti svojim zemnim telom. Najvi{i rang duhovnog puta Tibeta je takozvana Staza prava kao strela. Staza je prava kao strela zato {to bez kolebawa odbacuje svaki obred, predrasudu, tradiciju, ne vodi ra~una o dobrim i lo{im postupcima, sudelovawima, nagradama, odabira smer, zaputi se i s nepokolebqivom usredsre|eno{}u napreduje ka jedinom ciqu, ka nirvani, ka savr{enoj budnosti. Ve}ina ve`bi Bona jeste askeza herojske du{e na pojedinim odsecima Staze. Takve su Svakodnevne ve`be koje pru`aju misli za meditaciju, takvo je u~ewe o Oslobo|ewu, takvo je u~ewe u~iteqa Tagpo Lhadxe, takav je deo koji govori o snu, ~iji je ciq da ~ovekovu svest o budnosti i snu pove`e u jednu neprekidnu celinu. Takva je stanica koja pripada Stazi pravoj kao strela, koju opisuje misterija rolang. Asketu na wegovom putu mogu da ometaju tamne demonske sile i za wihovo savladavawe pogodno sredstvo je jezik umrlog ~oveka koji treba pribaviti pod jezovitim okolnostima. Dve najve}e misterije Staze prave kao strela jesu: tumo i ~od. Usamqeni tibetanski pustiwak ~esto boravi u planinama na nadmorskoj visini iznad pet hiqada metara u improvizovanoj kamenoj ku}i i `ivi tu osamqeno po petnaest-dvadeset godina. U takvim okolnostima najve}i neprijateq qudskog `ivota nije nedostatak hrane nego hladno}a. Askete me|utim poznaju postupak koji su nasledili od davnina i koji wihovo telo odr`ava u konstantno jednakoj temperaturi. Ta toplota se naziva tumo. Tumo nije fizi~ka, nego du{evna vatra. Mlaki, meki pokriva~ bogova, kao {to kazuju kwige. Kada ga ~ovek probudi u sebi, on pada u tihu obeznawenost. Po anatomiji tibetanskog mistika, postoji povezni kanal izme|u semena nagomilanog u slabinama i mozga. Ovaj kanal reguli{e temperaturu tela s tim da se temperatura koja zra~i iz semena raspore|uje po telu. A da qudsko telo u ovakvom stawu stvarno ispuwava `ar semena, ~ak samo seme koje se razliva, o tome govori legenda. Ona kazuje da je asketa stajao na pristranku bez ode}e, me|u surovim stenama, na pustom mestu, u zimskoj ci~i. Pod mlakim, mekim pokriva~em bogova, u svojoj obeznawenosti nije ni primetio da mu se pribli`ava qubomorna `ena s o{trim ma~em u ruci. Ona je iz osvete, jer

130

PISMO

ju je mu` ostavio i povukao se u planinu, `elela da ga ubije. Ma~ mu je zarila u le|a, ali na ~udotvoran na~in iz tela askete nije potekla krv, nego sperma. Neophodan preduslov tumo ve`be jeste vanredno sna`na sposobnost ma{te i koncentracije. Asketa mora da nau~i da svojom sposobnostima pro{iruje nevidqivi kanal za provo|ewe semena. Dugim ver`bama kanal se toliko mo`e pro{iriti da u wega mo`e da stane ne samo ~ovek, nego i ceo postoje}i svet. Asketa mora da skine svu ode}u i ve`bu najpre da izvodi u zoru pre ra|awa sunca samo nekoliko trenutaka, ali mo`e du`e ostati u slobodnom prostoru. Najva`nije stanice ve`be su ovo: 1. Celokupnu duhovnu snagu asketa koncentri{e na povezni kanal izme|u semena i mozga i zami{qa kanal tanak kao vlas. Tibetanski naziv za kanal je uma. Kao u Indiji, i u Tibetu su u tesnoj vezi seme i vatra. Toplota sti`e u telo preko ume. 2. Asketa u umi izaziva vazdu{ni tok. ^ini to propisanim disawem. Na~in disawa je osnova svake asketske ve`be. Vazdu{ni tok o`ivqava vatru semena i podi`e je u visinu. 3. Koncentracijom se uma od vlasi {iri na debqinu palidrvca, pa malog prsta. U me|uvremenu ne sme da se zaboravi ni poja~avawe vazdu{nog toka. [to je kanal prostraniji, treba primewivati sve intenzivnije disawe propisano u tom ciqu. 4. Kanal postaje {irok koliko ruka. Prema gore i prema dole struji vreo vazduh i sve vi{e raznosi vatru semena. [to se vi{e podsti~e, sve vatreniju paru odaje. 5. Kanal ispuwava celo telo. ^ovekovo telo je preobra`eno u jednu jedinu umu. 6. Uma se {iri na planine, na celu dr`avu, na zemqu i na svet. Celokupni svemir je kanal u obliku ogromnog vaqka. Asketa vi{e ne ose}a da je telo, da je ~ovek, da stoji na kamenu, da je oko wega meterijalna priroda. Pada u obeznawenost i ose}a da plovi na mlakim jezicima toplote koju je izazvao sopstvenim disawem. Uve`bani u~iteq tumoa ovih {est stepenica posti`e ve} za pola sata i u Tibetu se zna za pustiwaka koji je danima, ~ak sedmicama `iveo neprekidno u pokriva~u bogova. Milarepa pripoveda u svojoj autobiografiji kako ga je jednom zimi me|u vrhuncima Himalaja, gde se povukao da se preda promatrawu, izvan ku}e iznenada uhvatila me}ava. Devet dana je sneg vejao bez prestanka, besneo je orkan i Milarepu je spasao tumo: stajao je pod okapinom stene, ~ak je skinuo i svoju ode}u od vre}e, i izazvao je tumo. O tom ~udnovatom spasewu pesnik ja napisao lepu misti~nu pesmu i wu svaki u~enik tumoa treba da zna. Put unazad je istovetan: 1. Asketa umerenije di{e i time se umawuje vrelina vatrenih jezika. Uma se polako povla~i i ponovo obuhvata samo telo ~oveka. 2. Kanal se jo{ vi{e su`ava i nije {iri od ~ovekove ruke. 3. Disawe i vazdu{ni tok treba sve vi{e smawivati, ali se mora obratiti pa`wa da se to ne dogodi isuvi{e brzo. 4. Kanal se lagano su`ava i postaje koliko palac, pa mali prst. 5. Uma je su`ena na {irinu palidrvceta.

PISMO

131

6. Uma je tanka poput vlasi. 7. Uma nestaje. Istovremeno se gubi i toplota, ali ostaje samo weno dejstvo. Asketa pak `ivi u onom duhovnom stawu koje je u wemu izazvalo {irewe na celokupan svemir. ^od doslovno zna~i presecawe. Kwi`evni prevod mogao bi biti: pogubqewe. Postoje tri misterije ~oda: bela, crna i crvena, takozvana gozba. Asketa svoje sansara-Ja `rtvuje trima misterijama i sebe samog preporu~uje bi}ima drugog sveta. U prvom slu~aju pak ciq je dosezawe pi}a `ivota, amrite; `rtvovano telo se naime na misti~an na~in preobra`ava u `ivotvornu vodu i to pi}e asketa daruje svetu neka wegovim posredstvom svako pribavi spasewe. U drugom slu~aju ciq je obra~un s nagomilanim kalom tokom prethodnih `ivota. To je crna gozba. Kao {to se u rukopisu navodi, obi~no se odr`ava u suton. Asketa po pravilu bira mesto optere}eno takozvanom karmati~no{}u: grobqe, raku, mesto gde je neko nastradao. Naime, na ova mesta stalno dolaze bi}a s drugog sveta. Prema toj zamisli, nasred beskrajne mo~vare nalazi se brda{ce pepela. Ova slika izra`ava nagomilan talog davnih `ivota. Crvena gozba je zapravo pogubqewe. Asketa sebe jednom i zauvek odseca od materijalnog bi}a opsene. Pogubi svoje sansara-Ja. Osnova ~oda, to jest celokupne tibetanske mistike, Bona jeste migspa. Migspa zna~i zamisao. ^ovek za vreme meditacije sna`no prigrli izvesnu, uglavnom odre|enu sliku i svom snagom sebe u woj do`ivqava. Mislima je tako dugo i tako intenzivno u~vr{}uje da slika u wemu o`ivi. Kada je sliku o`iveo, on sam je ve} po pravilu u ekstazi. Jedan elemenat slike treba da postane autonoman: to je osnovni elemenat okultne psihologije. To je migspa. Postupak je vanredno poguban, jer slika koja je postala autonomna lako mo`e da ispoqi takvo dejstvo koje mo`e biti kobno za asketu. Va`no je: u sve se sme i}i samo do odrer|ene granice i budnost treba podi}i na tako visok stepen da autonomna slika nikada ne postane bezgrani~ni gospodar iznad ~oveka. Ova slo`ena situacija visoke kategorije, naravno, mo`e se posti}i tek posle dugih ve`bi. Slike prizvane ~odom raspametile su, ~ak i ubile bezbroj tibetanskih kandidata za askete. Uvodna slika crvene gozbe predstavqa Vaxru-Dakini (bogiwu za{titnicu asketa) koja jednostavno odrubi glavu jogina. Posle odrubqewa, polo`i ga, ra{~ere~i, i{~upa mu creva, baci ih le{inarima. Sudeonik ~oda sve to mora da pro`ivi najintenzivnije: treba da vidi sebe kako mu iz vrata {ikqa krv, kako mu je rasporen stomak, creva prosuta i kako se oko wih glo`e smrdqive pti~urine. Spoqa{wost misterije ~oda je slede}a: asketa, ili nalxopra, kako ga nazivaju Tibetanci, uz sredstva nabrojana u rukopisu, na odabranom mestu, blagovremeno, sasvim sam udubquje se u meditaciju. Udubqivawe obi~no zapo~iwe time {to posmatra Mandalu. Mandala je simboli~an crte` ili {ara. Kada `eqena slika iz uputstava ve} o`ivi, nalxopra je dospeo na ivicu ekstaze, zapo~iwe ritualna igra. Igra predstavqa niz uzastopnih geometrijskih pokreta. Rukama i nogama se izvode strogi pokreti, odre|eni s milimetarskom precizno{}u. U vazduhu, po zemqi se ispisuju simboli~ni crte`i, treba ritmi~no lupkati, usput udarati u tamburin (damura) i duvati u frulu (kangling) na~iwenu od cevanice.

132

PISMO

Bubaw i frula pozivaju demone na ve~eru. Sto je postavqen: to je ko`a askete; sama gozba: meso, kosti, krv askete. U me|uvremenu treba se moliti glasno, treba prizivati Najvi{eg (Dharma-Kaju, doslovce duhovno telo najvi{eg Bi}a), zvati gurua, velike u~iteqe drevnosti i na odre|enim mestima treba izgovarati ~arobnu re~ velikog Phata. Drama koja ledi krv u `ilama dose`e kulminaciju. Smisao crvene gozbe: Od nezamislivih vremena, u bezbrojnim oblicima progutao sam bezbroj bi}a kao hranu, za ode}u, kao u`ivawe, za ukras, za druge razne potrebe i tako sam odr`ao svoje razma`eno telo, tako sam postao dovoqno sna`an kako bih se suprotstavio prolaznosti. Sada je do{ao dan da platim svoj dug. Ovo parazitsko telo prepu{tam i dajem kao `rtvu za ni{tewe. Dajem svoje telo gladnima, svoju krv `ednima, svoju ko`u neodevenima, kosti kao ogrev onima kojima je zima. Svoje radosti onima koji pate, dah svoga `ivota onima koji time `ele da ostanu u `ivotu (David-Nil). Asketa se na kraju odri~e svih prednosti koje bi mu pripale wegovim `rtvovawem. Moli Veliko Znawe da rezultat koji je postigao u~ini ni{tavnim. Nema potrebe za izuzetno{}u, nije mu potrebna slava. [ta je hteo? Saznati stvarnost i raspr{uju}i opsenu vratiti se u stvarnost. Nije mu potreban glas, ime, slava `eli da ostane bezimen. Ne treba mu nagrada. U carstvu istine nema zasluga! Potom se duh mo`e pravo kao strela uzdi}i i vratiti se u Dharma-Kaju u nirvanu. A oni dani, ili meseci, ili godine koje asketa jo{ provodi ovde na zemqi, neka prominu u potpunom odricawu od wegovog Ja. Da slu`i ~ove~anstvu. A slu`ewe zna~i da upozorava druge qude: du{a je ovde, sada u qudskom obli~ju dosegla izuzetan oblik, jer u woj sjajka neka malena svetnost. Dok je `ivela u tupom, omamquju}em biqnom, `ivotiwskom ili demonskom bi}u, bila je bespomo}na. Sada se javila prilika da se potpuno probudi. Nalxorpa svoj `ivot posve}uje tome da {iri svetlost i da razbudi {to vi{e qudi. Bardo Todol, tibetansku Kwigu mrtvih preveo je na engleski lama Kazi Dava Samdup, protuma~io je Evans-Venc i objavio oksfordski univerzitet. U laminoj kwizi pod naslovom Yoga and secret doctrins pak nalazi se i sa`eta rasprava maweg obima. Bardo ozna~ava prelazno stawe. Kao {to je no}ni san prelaz izme|u ju~era{we i dana{we budnosti, tako je Bardo prelaz izme|u dva `ivota, no} putovawa na drugi svet. Prema Bonu, Vedi i kasnije prema u~ewu budizma, du{a posle smrti dospeva samo onda na svoje kona~no mesto ako je sebe iskupila. U ovom iskupqewu ~oveku poma`e u Bonu vi{e misterija Puta pravog kao strela, a naro~ito ~od. Ko je utonuo u materijalni i ~ulni svet, nikada se nije osvestio u stvarnosti, nije se trudio da dospe do budnosti, nije praktikovao askezu, nije redovno meditirao, nije bio religiozan, on }e posle smrti isto tako ostati u samsari kao i u ovda{wem `ivotu. Postoji samo jedan jedini kratak period kada se du{i otvara mogu}nost oslobo|ewa: tren smrti. Bardo ka`e da, kada ~ovek umre, u sasvim kratkom periodu, za budne koliko vremena treba da neko pojede ru~ak, za omamqene, bolesne, slabe koliko vremena treba da ~ovek pucne prstima, otvara se kapija koja vodi ka oslobo|ewu. Onoga koji stupa u drugi svet prima duh Najvi{eg Bi}a kao

PISMO

133

Blistava Prasvetlost. Sve granice se rasta~u, sve prepreke nestaju, sva vrata se otvaraju. Du{a ~oveka za to vreme bez zapreka mo`e da se vrati u svoj drevni dom, u carstvo Najvi{eg Bi}a. Najve}i broj du{a je omamqen i pospan i ne zna {ta im se doga|a. U`asne se od blistave svetlosti, skriva se, pla{i, povla~i. A onda su du{e ve} i izgubqene. Propu{taju da uhvate ruku koju im je Najvi{e Bi}e pru`ilo. Nisu prepoznale stvarnost. Nisu razumele da ona, sama du{a nije drugo do svetlost, prasvetslost, blistavilo, jasnost, stvarnost, iskra Najvi{eg Bi}a. I po{to nisu razumele, propustile su svoje oslobo|ewe; pale su nazad u opsenu u opojnost, u sansaru i daqe moraju da se sele. Zapo~iwe Bardo: lutawe po drugom svetu. Du{a me|u sopstvenim opsenama lebdi, strepi, pla{i se, u`asava se, drhti i ho}e da se skrije. Kuda? U maj~ino krilo? Jo{ uvek veruje da se sigurnost nalazi u svetu majke. Napre`e svoju snagu da stupi u krilo `ene i da se ponovo rodi. Kada joj to kona~no uspe, prelazno stawe je ukinuto. Du{a je ponovo prispela na zemqu. Za spoqa{we okolnosti razumevawa Bardo Todola neka ovoliko bude dovoqno: kada se ~ovek na|e u agoniji, porodica dovede bolesnikovog gurua, ili, ako je to zbog ne~ega nemogu}e, drugog lamu. S Bardo Todolom u ruci lama seda pored samrtnika i pazi na momente wegovog odlaska. Kada je du{a ~oveka prispela na prag drugog sveta, zapo~iwe ~itawe kwige. Samrtniku je u trenu smrti potrebna pomo}, neko ko }e mu odr`avati budnost i upozoravati {ta treba da ~ini. Onome ko je za `ivota upu}en u misteriju Bardoa stvar je olak{ana: on prepoznaje zna~ewe zbivawa koja mu se doga|aju. Ali ko nije bio upu}en, i wemu se mo`e pomo}i. I on mo`e da prepozna Prasvetlost i mo`e da se oslobodi. U Bardou se mnogo lak{e mo`e istupiti iz sansare nego u zemnom svetu, jer du{u ~oveka ne vezuje opsena materijalnog sveta. Za to da se putnik probudi, data je mogu}nost u svakom trenutku. I zato guru, ili lama, koji sedi pored umiru}eg ili umrlog i koji je u stalnoj vezi s du{om na drugom svetu, neprekidno je usmerava: ne boj se, ne budi slaba, uvidi da je ono {to te opkoqava opsena, ona nema stvarnosti postoji samo jedna jedina stvarnost, Prasvetlost, a to si ti. Misterija Bardoa traje ~etrdeset dva dana. Sam broj je va`an. I u egipatskoj Kwizi mrtvih ~etrdeset dve sudije sude du{i umrloga. Zna~ajem ovoga se sada ne mo`emo baviti. Lama sedi pored preminuloga ~etrdeset i dva dana i vodi du{u koja putuje drugim svetom. Upu}uje ga u to {ta treba da ~ini, kako treba da se pona{a, kako treba da se moli, kome da se obra}a u molitvama. To u~ewe je Bardo Todol. Ovaj spis samo govori o va`nijim stanicama na putu u drugi svet. Te stanice su: tren smrti, do`ivqaj stvarnosti i putovawe prema ponovnom ra|awu. Bardo Todol je najzna~ajnije delo me|u poznatim delima tibetanske mistike. Istovremeno pak na celoj zemqinoj kugli Bardo je jedna od najdubqih Svetih kwiga. Nije je pristojno kritikovati, jedino tuma~iti. Pripada onim kwigama koje ne postoje zbog toga da ih ~ovek prosu|uje, nego da one sude ~oveku. Me|utim, jo{ ne poznajemo dovoqno tibetansku mistiku. Po manastirima lame ~uvaju vi{e hiqada tajnih rukopisa za koje su evropski putnici, kao Aleksandra David-Nil, samo ~uli. Lame pak }ute.

134

PISMO

Atmosfera tibetanskih misterija strana je Evropejcu i u vi{e pogleda nerazumqiva. One su{tinske rasprave koje govore o tumou, o vatri `ivota, ili o snu, ili o preno{ewu svesti mrtvih, uglavnom su prepune tehni~kih uputstava. Razo~aravaju}e je, misli belac u sebi, {to ovi Tibetanci umesto uzbudqivih stvari neprekidno govore o nervnim sredi{tima, o slovima, o slogovima, o postupcima disawa, o na~inu sedewa i o namerno probu|enim vizijama. S ~u|ewem zakqu~uje da su rasprave u trezvenom tonu i da im ni{ta nije daqe od pijetizma za koji Evropejac misli da je neizbe`ni deo mistike. Ova mistika nije blaga i nije sentimentalna. Feminizirana ose}awa ovde se ne zadovoqavaju, jo{ mawe glad za senzacijama. Ova mistika je beskrajno odlu~na, realna, stalo`ena, hladna, suvoparna i tvrda kao kamen. To je mistika herojske du{e koja ne stvara misterije razonode radi, ili sporta radi, nego na `ivot i smrt, stavqaju}i svoju sudbinu na neopozivu kocku. Svaka od ovih misterija je ve`ba. Metafizika im nedostaje, jer se ona po sebi podrazumeva. A metafizika nije, kao {to bi se moglo poverovati i kao {to Evropejac obi~no veruje, budizam, nego: Veda. Bon je magijska praksa, ~ija je osnova i smisao Veda. Neiskaziva tajna svake misterije je u~ewe Vede o tome da postoji samo jedno, du{a i sve {to izgleda da postoji izvan du{e, to je opsena, maja. I praksa je jedna ovakva opsena. Samo simbol. Jer je ciq prakse Bona osloba|awe od opsene: za asketu koji se pak potpuno oslobodio ka`e Pho-va lutawe i oslobo|ewe nije ni{ta drugo do slika ispisana u vaduhu, slika bez zna~aja koja se sama od sebe rasta~e. Simbol ima ne~uven zna~aj u sansari, u opseni kao i svaki simbol: slovo A, Om, Hum, pokreti, re~i. Najve}i simbol je sveta re~enica: Om mani padme hum. U~enik meditira iznad simboli~nih re~enica. Ciq: razre{iti veliki znak sveta i probuditi se u svetlosti. Sve prakse svih misterija `ele da postignu jedno: stvoriti svetlost, probuditi se, odvojiti se od opsene, raspr{iti maju. U tom bu|ewu asketa nema potreba za drugim znawem sem misterije Bon. Tibetanci, isto kao i Indusi, povla~e o{tru crtu izme|u znawa i budnosti. Znawe je materijalne prirode; Indusi ga nazivaju vidvan; na tibetanskom: rtogpas. To je potpuno beskorisna svetovna opsena. Asketi nije potrebno znawe, nego budnost. To je: rtogpas; na sanskrtu: vidja. Misterije ~oveka ne oboga}uju znawem. Posle do`ivqaja ovakve misterije niko ne zna vi{e. Ali je mnogo vi{e budan. To je ono {to rasprava `eli da postigne. To je ono {to i praksa `eli da postigne. Evropejac veruje da treba da postigne znawe i da ga nagomila. ^ovek Istoka zna da je znawe samo teret i prepreka. Ono {to je ~oveku odista potrebno jeste: budnost. Kako bi se pribavila budnost, neophodan je specifi~an smer znawa koji je za nas sasvim stran. Znawa: na~in sedewa, prizivawe slika kojima asketa svesno uti~e na sebe, prizivawe simbola, ekstati~ka meditacija. Zbog toga misterije moraju biti nepogre{ivo egzaktne. I jesu. Nigde na svetu se ne mo`e na}i ovakvo jedinstveno psiholo{ko znawe, ~ak ni pribli`no. Metodi~nu praksu ovih misterija usavr{avala je vi{emilenijumska tradicija. U odnosu na to evropska psihologija ~ak nije ni detiwasta. Ono {to se, na primer, o~ituje u tumou takva je intenzivna tehnika tzv. nesvesnog obra~una u odnosu na koji je induska tantra ili kundalinska joga po~etni~ka. A ono {to se javqa u preno-

PISMO

135

{ewu svesti mrtvih, to je takav smrtonosni skok magijske psiholo{ke prakse kakav niko ne mo`e na}i ni kod jednog naroda. To je Pho-va, ona tehni~ka spremnost s kojom asketa mo`e da preuzme svest umrloga, ili da istera svest iz tela bilo kojeg ~oveka i da je zameni drugom sve{}u. Svaka misterija je opasna, ova je pak najopasnija od svih. Bez vo|stva gurua s neophodnim znawem ovu ve`bu niko nikada nije poku{ao, jer u ovoj misteriji qudska svest treba da stupa istim onim kobnim stepenicama kojima stupa i preminuli. Pho-va se primewuje samo izuzetno onda ako se omamqena svest umrloga silom `eli alarmirati. Na jednoj od ve`bi Pho-va po~iva i ona sposobnost uz ~iju pomo} se s pa`wom mo`e pratiti i inkarnacija tulkua, velikih lama, Dalaj Lame. Ciq misterija je bu|ewe. Ovo bu|ewe se posti`e posredstvom disciplinovawa svesti na taj na~in {to se s u`asnom dosledno{}u vr{i potpuno odvajawe od vidqivog ~ulnog sveta. Odvajawe nija ciq sam po sebi. Ciq je: osloba|awe, povratak u Veliku Prazninu, u prastawe du{e. Tibetanski asketa nema drugog zadatka. Misterije Bona ni{ta ne grade, samo vr{e raskr{}avawe. To je osnova tibetanske prakse: nema {ta da se zadr`i, sve treba razoriti. Za Evropejca je karakteristi~na vladavina nad materijalnim svetom. Za ~oveka Istoka vladavina nad duhovnim svetom. A ekstrem ~oveka Istoka, koji je najudaqeniji od Evropejca, Tibetanac se u praksi vladavine nad duhovnim svetom ne uste`e ni od nasiqa. Me|utim, to {to se tridesetak godina ve} na evropskim jezicima pojavquje sve vi{e dela s Istoka, a me|u wima i tibetanskih, ima svoj zna~aj. Boqi deo Evrope gospodarewe materijalnim svetom po~iwe da smatra jadnim i nedostojnim. Odlazi se da se u~i na Istok. I ne mo`e da se izostavi Tibet. Jer i nasuprot svih razlika koje ga odvajaju postoje i kop~e koje povezuju. Veliki tibetanski svetac Padmasambhava je rekao: Upoznaj sve, ispitaj sve. A apostol Pavle zapisuje gotovo iste re~i: Upoznaj, ispitaj sve i zadr`i {to je dobro.

JAPAN

ZEN
Studija
Ta~itam ja~itam a~itam (Ime misli je misao, jer je ne-misao) Budu je, ~esto kao i toliko puta, i ovaj put potra`ilo vi{e stotina lutaju}ih monaha, okupilo se oko wega i ~ekalo da Uzvi{eni proslovi. Buda je sada }utao. Samo je podigao nekoliko stru~aka cvetova i bez re~i ih pokazao hodo~asnicima. Sem jednoga, niko nije razumao. Taj ~ovek be{e Mahaka{japa, on je klimnuo glavom i nasme{io se Budi. U~iteq re~e: Najskupqi duh i blago koje prevazilazi um predao sam ti sada, po{tovani Mahaka{japa. To je bila ~uvena beseda o cve}u. Od svih U~iteqevih u~enika jedino je Mahaka{japa sa~uvao smisao besede. Od mnogih {kola i sekti jedna je negovala ~uda, druga ceremonije, tre}a je gradila mitologiju, ~etvrta se bavila aske-

136

PISMO

zom. Sve je to bilo hinajana, kao {to Indusi ka`u, mali put. Mahajana, veliku put, utonuo je u sutre, ali je na najve}em vrhuncu bilo u~ewe besede o cve}u, bezglasno znawe. Kada je Bodhidhrama oti{ao iz Indije u Kinu i po~eo da objavquje u~ewe Bude, poneo je sa sobom ovo znawe. Ni{ta nije bilo pogodnije za to da Kina ovako za najkra}e mogu}e vreme, bez bilo kakvog otpora stupi na Budin put. Bodhidharma je prevao brojne velike sutre i odnegovao veliku generaciju prevodilaca. Svaka Budina re~ je preneta u Kinu i toliko je sa~uvana da su se mnoge izvorne besede na hindu jeziku pogubile, ali je ostao kineski prevod. Bodhidharma se vratio u Indiju, ali se u Kini ra{irilo u~ewe velikog puta, ta~no to, dhjana. Na kineskom ~an. ^an je stotinama godina `iveo u manastirima, me|u lutaju}im u~iteqima, u u~enim {kolama, u takvoj ba{tini koja je iz ovoga kruga pribele`ila svaku zna~ajnu re~ i predavala je daqe u~enicima. Nije bilo vredno divqewa {to je ~an posredstvom Koreje dospeo i u Japan. Isto kao u Kini, i ovde su za najkra}e vreme, bez otpora, i to ba{ oni najboqi u Japanu, postali pristalice dhjane. Ovde je nazvana zen. Po{to se velika ve}ina Indije opet odvojila od u~ewa Bude, i vratila se Vedama, u Japanu je zen pro`eo svaki i najmawi elemenat bivstva. Verovatno je u pravu onaj koji ka`e da ko ne razume zen, taj u Japanu ne razume ni poeziju, ni grafiku, ili no-dramu, ili manastirski `ivot, ili moral, ali ~ak ni ma~evawe, rvawe, odevawe, kult cve}a, ukra{avawe stana, kulturu vrta niti umetnost kulinarstva. Budine besede se bez bilo kakvog naro~itog filolo{kog nasiqa mogu podeliti u tri grupe. Prva grupa je sirova i li~i na skicu. Ni{ta drugo do maloreko izra`ena osnovna teza. Ponajve}ma je suva, i sklop joj je vanredno jednostavan. U drugoj grupi su ve}ina beseda Digha-nikaja i Maxhima-nikaja (du`a i kra}a zbirka). Prve su epigramske, one su pak nasuprot tome so~nije i bogatije. Ove sutre ne {tede na slikama, a pogotovo ne na tonu. Zapadwaci se `ale da su ove besede zamorne, neiscrpna su wihova beskrajna ponavqawa. Delovi od dvadeset-trideset redaka u relativno kra}im besedama doslovno se ponavqaju i po ~etiri-pet puta. Evropejcu je to mnogo. Ne treba ni re}i da je to zbog nezrelosti. Talasi okeana ve~ito {umore istovetnim mrmorom i ko je jednom razumeo ovu muziku kako mo`e da mu dodija? Monumentalna monotonija Budinih govora, ka`u na Istoku, takav je okean. ^ovek mo`e da neposredno pribavi iskustv o tome {to je bezgrani~no. Jednog u~iteqa muzike su zapilati: gde je ulaz na put koji vodi oslobo|ewu? U~iteq je odgovorio: Da li si ~uo {um reke? Tu se nalazi ulaz. Tre}a grupa beseda jesu mahajana sutre. Jedan wihov deo sa~uvan je samo u Kini i Japanu, ili na Tibetu. Ove mahajana sutre izra`avaju dhjanu, u prvom redu Praxwaparamita-hridaja i Vaxra~edika. To su dozrele, te`e razumqive sutre, po svim svojim nitima metafizi~ke. Pesni~ki na~in prikazivawa ovde je sredstvo kako bi se prikazala neka vizija. Okean je i ovde prisutan, ali i ne{to iznad toga. Onaj ko poznaje isto~wa~ka dela, on zna da se iz istinskog isto~wa~kog dela uvek ose}a atmosfera samadhi. Samadhi zna~i meditaciju. Meditacije imaju veoma mnogo stupweva, a od svih wih je najvi{a nirvikalpa-samadhi, u kojoj se ukida svaka diferencijacija (avikalpa: diferenci-

PISMO

137

jacija) i ~ovek bez ostatka utone u stawe sve je Jedan. Vaxra~edika je jedna od sutri gde ~ovek neposredno mo`e da preuzme ovu rvakalpa-samadhi. Me|utim, za nepripremqenoga ovo znawe je nedosti`no blistawe uma. Fizi~ko, biolo{ko, psiholo{ko ili socijalno ja nestaje bez traga. Neko drugi tu govori, neko ko je identi~an sa svim svojim ja. Ovo ovde je stvarna Tathagata. U~ewe Praxwaparamita-sutre jeste da je sve prazno. Sarvam {unjam. Prazni su oblici i prazna su ose}awa, prazna su imena, prazna su razumevawa, prazna su saznawa. Nema saznawa, ni znawa, ni razarawa saznawa ili znawa, nema propadawa, nema smrti. Ako neko to zna, nestaje svaka patwa, i on se osloba|a. U~ewe Praxwaparamita-sutre jeste da je sve prazno. [ta je u~io Buda? U odnosu na Vedantu ni{ta bitno drugo. I u krajwoj analizi sasvim isto. To se od drevnog znawa samo teorijski razlikuje. Takvo teorijsko odstupawe jeste da on prihvata stav ne-ja (an-Atman). Ne{to otprilike da zapravo nema ja. Praznina. Sve u svemu to je samo rezultat odnosa, ali ako se razra~unam s odnosima, ja (Atman) nestaje bez traga. Odnose stvara `e|, glad za `ivotom, `udwa za `ivotom (tahna, tri{na). Ako `e| nestane, odnosi se raspadaju, i ja vi{e ne postoji. Onaj oblik, ono fizi~ko telo, organizam koji ose}a, onaj koji sam sada ovde, nije ni{ta drugo do zamr{eni ~vor nagomilanih ~inova posredstvom minulih `ivota. Ono {to u ovome `ivotu `ivim i mogu da iskusim, ne doti~e mene. Ovoga stvora to boli, on se tome radije, on pati, jer je on taj koji je ro|en i koji }e umreti. On koga zapravo i nema. To je puka glad i `e|. Ali ako ~ovek sazna istinu, on vidi da je sarvam {unjam, sve je prazno. Prazne su unutarwe stvari i prazne su spoqwe stvari, prazne su spoqwe i unutarwe stvari. Prazna je sama praznina. Postoji velika praznina (maha{unjata). Prazna je kona~na istina, prazne su stvorene stvari i nestvorene stvari. Postoji krajwa praznina. Prazna je bezgrani~nost, prazna je rasutost, prazna je prva priroda, prazno je ja, prazno je nedodirqivo. Prazno je nepostojawe, prazno je unutarwe jezgro bi}a, prazna je nepostoje}a su{tina unutarweg jezgra bi}a. Praxwaparamita je sutra znawa koje prevazilazi um. Razumni prevod Vaxra~edike jaste: tvr|e od dijamanta ono {to se~e i dijamant. Budu pose}uje Subhuti i zapo~iwu razgovor o stazi bodhisatve. Osnovna teza je i ovde, kao i u Praxwaparamiti, da su stvari prazne. [ta misli{, Subhuti, postoji tu ne{to {to Tathagata naziva znawem koje prevaszilazi um (najvi{im savr{enim znawem)? Subhuti re~e: Uop{te ne postoji, Uzvi{eni, nema tu ni~ega {to Tathagata naziva znawem koje prevazilazi um. Uzvi{eni re~e: Tako je, Subhuti, tako je. Niko ne shvata ~ak ni najmawu stvar, i ne razume je, zato se to naziva znawem koje prevazilazi um. Sve je jedno ovde, Subhuti, nema razlike me|u stvarima, zato se to naziva znawem koje prevazilazi um. Oslobodio sam se sebe, oslobodio sam se postojawa, oslobodio sam se ja, ovo znawe koje prevazilazi um uvek je isto, i to je ono {to se naziva znawe dobre stvari. Za{to? Jer ono {to sam u~io o dobroj stvari, odista dabro, Subhuti, wu je Tathagata u~ila o ne-postoje}oj, i zato se naziva dobrom stvari...

138

PISMO

... Ko je stupio na stazu bodhisatve, neka na ovaj na~in gradi svoju misao: Svako bi}e treba da oslodobdim ka nirvani, ka savr{enosti... i po{to sam bi}a oslobodio, nikoga nisam oslobodio. Za{to? Zato, Subhuti, {to, ako bodhisatva misli da postoje bi}a, postoji postojawe, postoji `ivo bi}e, postoji osoba, ne mogu se nazvati bodhisatva. Ako postoji samo jedna ovakva misao, ne mo`e se nazvati bodhisatva. Za{to? Zato, Subhuti, {to nema niko takav ko bi mogao da stupi na stazu bodhisatve. Sutra se naziva tvr|e od dijamanta zato {to se~e i najtvr|e, nepostoje}e. Znamo da je sve prazno. Svemir je praznina sarvam {unjam. Prema tome postojao bi samo jedan jedini postoje}i, nepostoje}i. Vaxra~edika uklawa i ovu mogu}nost. Nepostoje}e je praznina. Maha{unjata velika praznina, praznina praznine ({unjata-{unjata). Nepostojawe ne-postojawa. Sve u najodlu~nijim paradoksima koji se mogu zamisliti, prevr}u}i um uz petnaestostruki saltomortale, ne vode}i ra~una da li se jo{ mo`e pristupiti ovim mislima koje su daleko preko misli Onaj ko je svoj um izo{travao na re~ima Vaxra~edike, uklawa isto tako postoje}e kao i nepostoje}e. Ova od ve~nosti neposustala vizija pi{e Beme koja sile, boje i vrline prepoznaje po wihovoj razlici, ali one se u woj me|usobno neodvojive bez te`i{ta, ciqa i mere. Svaka sila, boja i vrlina su posebno razlo`ive jedinica, ali su u me|usobno usagla{enoj stvarala~koj harmoniji, ili kako bih radije napisao, izra`enoj re~i, jer se skupa u govoru nalaze sve snage, boje i vrline i one otelotvoruju oblik u izgovorenom glasu, i u wemu se preobra`avaju u vidqiva lica. Ovo oko neza~ela, ve~iti vrtlog u kojem je sve skupa, {to je vremensko i bezvremansko a naziva se: savet, snaga, ~udo i vrlina, izvan prirode, s druge strane po~etka bi}a, delatnost po sopstvenim zakonima, ona nastaje iz sebe same i suo~ena je sama sa sobom i shvata samu sebe, a da je ni{ta ne mo`e dotaknuti, ili uticati na wu; nema ni po~etka, ni kraja, ne mo`e se izmeriti, perspektiva i veli~ina joj se ne mo`e izraziti jednim jedinim brojem, jer je dubqa a da bi je misao mogla dosegnuti, nije daleko od ni~ega, nije blizu ni~emu, svuda je prisutna i u svemu prisutna `ivi, bilo kuda da ~ovek pogleda, samo vidi da je upravo u nastanku, i ra|a vreme i ve~nost, za~elo i neza~elo... To je matemati~ki za~etak svake metafizike, i upravo zato svakog problema bi}a. To je Jedan. Ne ono jedan koje je prvi broj u brojnom nizu, a i samo je broj. Nego ono Jedan koje ontolo{ki prethodi brojnom nizu u kojem su svi brojevi, zato se ovo Jedan o~ituje u trojnom obliku, kao Jedan, kao Nula i kao Beskraj. Zavisno od toga iz kojeg od ovih oblika ontolo{kog Jedan polazi metafizika koja prethodi matematici, ona imenuje svoj po~etak. Ako ka`e Jedan, onda je po~etak li~ni Bog. Ako ka`e beskraj, onda je po~etak Bezgrani~no vreme (Zeruana Akherene), ili Duh, ili Pramaterija, ili drugo. Ako ka`e ni{ta ili Praznina, onda je [unjata, ili neimenovani bog Dionisija Areopagite, ili En-sof, ili Aditi. U svakom slu~aju neza~elo, odnosno Ungrund, druga~ije re~eno Aperion, Vu-ki, {to zna~i isto. Vu-ki tai-ki: Neza~elo, prvi i najvi{i po~etak. Jedan i Nula i Beskraj zajedno. U tome se sla`u Kabala, tao, Zaratustra, Upani{ade, Orfej, Heraklit, Plotin, Buda, sufi, Ekhart i Beme. Na ovom mestu svaki nesporazum je nu`no vavilonske prirode. Vavilon je

PISMO

139

kada se re~ rascepi na dvoje, oblik i smisao se razdvoje, ali se istovremeno oblik srozava na masku, a smisao na samovoqno odabrano konvencionalno gramati~ko zana~ewe. Maska, bilo {ta da sledi, ostaje maska, razumevawe pak ve} nije smisao, nego zavisi od konvencije nadgramati~kog zna~ewa i recimo zna~ewe re~i postaje ve}insko pitawe. A uz to, nauka o jeziku je potvrdila razdvajawe oblika i zna~ewa re~i, i tako je dala bazu za svaku sofisti~nu samovoqu. Smisao se ne javqa maskom, ve} licem, ne onim {to je samovoqno ve} onim {to se s wega ne mo`e ukloniti, jer bez toga on ne postoji. Pretpostavka da je Jedan drugo nego Beskraj, i da se on razlikuje od praznine, vavilonska je pometwa. Sa zbrkom se ~ak ni Beme nije mogao sasvim da izbori. Nije imao aritmolo{ku osnovu. Oni koji polaze od li~nog Boga ose}aju se ugro`enim od Beskraja: bilo od wegove duhovne, bilo od wegove materijalne koncepcije. A ko pak polazi od beskraja, suludo se bori protiv vere projektovane u li~nog Boga. Ali se oba jednozna~no bore protiv onoga koji polazi od Praznine. Prazninom se naziva zato {to je to ono {to ne mo`emo da ne vidimo. Drugo joj je ime Pleroma potpunost, kao {to ka`u gnosti~ari. Kao da bi se moglo po}i s vi{e mesta. Polazi{te mo`e biti samo od osnovnog stawa, a osnovno stawe je u svakom slu~aju trojno (trinitarno) Jedinstvo. Jedinstvo mogu da izrazim samo na jedan jedini na~in ]utawem. Ne negativnim i izbegavaju}im i ne kolebqivim, odnosno bezlogosnim }utawem koje zanemi, jer ne zna {ta da ka`e. Stari kineski crte` predstavqa starinu ogromnog stasa kojem ~ak i nabori na ode}i izra`avaju najvi{i stupaw strasne napetosti. Ovaj ~ovek sa svojim naboranim ~elom i zaviorenom bradom li~i na crni olujni oblak koji goni bura. Naslov: ]utwa koja grmi. To je jedina mogu}nost izraza. Bezglasna eksplozija logosa. Kao {to umuzika ume da za}uti. Kao {to more ili no} ili smrt }ute. Kao {to Buda dr`i u ruci cvetove, pokazuje ih hodo~asnicima, ali nepokretno sedi, i ne proslovi ni jednu jedinu re~. [unjata, praznina. To je Neza~elo. To je beskraj. To je Jedan. Zen nije religija. Ni posebno u~ewe o spasewu, nema ni svoje dogmatike, ni eshatologije, ne poziva se mnogo ni na svetu kwigu. Zen nije filozofska {kola, jer nije teorija, naprotiv, te`i{te pada upravo na na~in `ivota. Zen nije sekta, odnosno nije su`ena religija, jer ono {to u~i prostranije je od we i sve slobodnije. Izgleda da za pojave kao {to je orfi~ki krug, kasnije pitagorejci, eseni kod Jevreja, muhamedanski sufi, u Evropi nekoliko sredwevekovnih tzv. jeretika, ili na koncu beloruski hasidi, nemamo definiciju. Onaj redak slu~aj gde istina negde na|e `ivo tlo, pusti koren, i uspe da procveta, ne umemo da imenujemo. Istina je uvek sposobna da na|e plodno tlo i da procveta u mawim dru{tvenim jedinicama. Za{to? Jer izgra|eni kler unutar bilo koje religije te{ko pokriva grupe bezna~ajnog broja. Ono {to je karakteristi~no za ove krugove jeste da uspevaju uz najmawe mogu}i broj institucija, i wihove institucije ne podsti~e spoqna prinuda ni ~astoqubqe vlasti, nego sam poredak `ivota. Zato mogu biti ~isti i pravedni. Sigurno je da ih je tako brzo samlelo ludilo istorije zato {to sebe ne obezbe|uju. Prokleta dilema, bilo gde do sada gde se religija pretvorila u instituciju, istina se izgubila, a gde je institucija izostala, istina nije mogla sebe da sa~uva.

140

PISMO

Ista ona gusta atmosfera duhovne visoke kategorije, koja izuzetno veliko bi}e istorije obuhvata toliko da velikog ~oveka saznajemo upravo po masivnoj su{tini te atmosfere, sada se ne javqa individualno i ne oko jednog ~oveka. Grupu karakteri{e to {to se nikakvom sociolo{kom kategorjom ne mo`e odrediti. Nije kasta, nije nacionalnost, nije klasa, nije sekta. To su sasvim jednostavno qudi koji su `edni istine. Retka je prilika da se odjednom susretne vi{e qudi kojima je istina va`nija od lagodnog `ivota. Dok jedan ~ovek ne{to govori, to je ludilo, ako ve} vi{e wih to govori, onda je znawe (Novalis). Znamo individulano velike qude, ako i ne mnogo wih. Grupa veoma malo. Na izuzetnom mestu i u izuzetnom vremenu u krugu nekoliko qudi stvari se ne{to za {to znamo da je zna~ajnije nego onaj tok kriminaliteta koji se tako bu~no naziva istorija. Bez obzira na to {to se nalazi u Persiji i naziva se sufi, u Judeji, pored Mrtvog mora i nazivaju se eseni, ili {to ih u drowavim poqskim selima nazivaju hasidima ~ovek ose}a da se kona~no vratio ku}i. To je ose}awe da je ~ovek kod svoje ku}e. To je prisnost i poverqiva dobronamernost. To je jednostavnost, znak i protest protiv onoga {to ve} hiqadama godina te~e istorijom. Ne{to usred srede ruina kulture {to ne propada. Ne{to {to je nasuprot raspr{enim narodima apsolutno pozitivno. Bez bilo kakve propagande i bez bilo kakvog misionarskog rata i bez bilo kakvog zvani~nog klera. ^ovek zna: to je to. U~iteq zena ne bi proslovio ni re~, samo bi postavio ispred sebe jednog ministra i jednog monaha. Biraj. Onaj ko je izabrao, neopozivo je presudio sebi. Neverovatno je koliko sinovi sveta glupo `ive, i ako im `ivotni plan ne uspe, ~ak su i zaprepa{}eni. Ono s ~ime je suo~ena zajednica zena nije istorija, nego utopija. Utopija je irealna sawarija lo{e savesti koja je ima uverewe da stvar zavisi iskqu~ivo od institucija. U celokupnoj Evropi ovo pitawe je razre{io Rable u manastiru Telema. Pristojno je re}i za{to. Zato {to su utopije od Platona do Marksa sumorne. Rable je jedini koji zna da, ako neko izostavi raspolo`ewe, gotov je koncentracioni logor. Eseni, pitagorejci, hasidi, sufi i zen `ive u takvim zajednicama ~ija je baza iz vremena daleko pre istorije. Socijalna struktura je iz zlatnog doba, i to je ono {to je u ~ovekovom srcu nadubqe i {to }e se ostvariti s one strane istorije. U istoriji se ne mo`e realizovati kona~na zajednica koja }e se rasprostreti na celokupno ~ove~anstvo. Prvo treba raskrinkati sve negativno. Svaki nitkovluk treba da krahira. Ovu gorku {kolu, izgleda, ne mo`emo u{tedeti. Kada se ludilo najurca, istorija }e se (Beme: historischer Wahn) dovr{iti, nasiqe i la` }e kona~no do`iveti fijasko, bi}emo prinu|eni da to u~inimo. U odnosu na to koliko je obimna literatura o Budi, zna~aj komentara koji se mogu izeti u obzir naro~ito evropskih prili~no je plitak. U Evropi je o toj temi govorio ozbiqno jedino Dalke, subjektivni zahvat uz nu`nu jednostranost, ali je uporavo zbog toga verodostojan. ^ovek mo`e ozbiqno govoriti samo o onome {to je iskusio na sopstvenoj ko`i. Prema Dalkeu, karakteristi~na re~ za Budu jeste samskara. Prevodi je kao Begriff, ali nijanse prevoda ni u celoj kwizi potpuno ne iscrpquje. Begriff poti~e od re~i greifen, odnosno pojam je od hvatiti, uhvatiiti, zgra-

PISMO

141

biti, dr`ati uhva}eno. Sam zna~i skupa, kar zna~i ~initi. To jest sastaviti, skupiti, nanizati, povezati, dr`ati zajedno, ~uvati zakqu~ano, uhvatiti za gu{u i ne ispustiti. Pojam je na taj na~in pojam {to ~ovek uhvati i ne ispu{ta, nego i druge stvari pribira i povezuje. U svakom slu~aju re~ ima tok matice koja je usmetena prema sredi{tu, koja sve oko sebe privla~i i usisava i dr`i ne ispu{taju}i. Samskara je na takav na~in Begriff, to jest pojam. Ono {to u pojmu hvata to je tanha, ili tr{na, Gier, ili Durst, glad, `e|, `udwa, gramzivost. Tanha xaneti puru{am ~oveka tvori `e|. To je glad koja hvata i privla~i i prite`e i guta. Taj pojam je ono {to dograbi pohlepa koja grize. Ta glad je samo ja. To je `udwa. @e| koja prigrabi najpre one duhovne, potom psiholo{ke, na koncu fizi~ke uslove koje skupqawem gradi u splet; u wima mo`e da o`ivi i o`ivev{i `ednu gramzivost nastavqa do smrti, na drugom svetu je isto tako `edna, zato se opet ra|a, umire i ponovo se ra|a tokom bezgrani~nih vremena. Sredi{te samskare, prijema, jeste svest. Sabirno so~ivo `udwe. Najva`niji organ pribirawa koji odjednom i jednovremeno dr`i sve ~ega se takne i vezuje za sebe. Svest koja dr`i, i koja je posredstvmom dr`awa uhva}ena i pru`a pojam o tome {ta je uhvatila. A svest ima jedan jedini prethodni doga|aj i uslov: lunati~arstvo (avidja). Ne-znawe, pospanost, smawena budnost, tama uma, poreme}enost raspolo`ewa. To je sumorna spava}iva bolest koja je stvorila i stvara fenomen sveta, spavawe. @ivotu onakav kakav jeste ni{ta nije potrebno, samo ne-znawe o sebi. Za to je dovoqno da nastane i ostane, da se vrti i vrti, da meqe neprekidno u mestu, i da meqe bez po~etka i bez kraja. Osnovni zakon sveta ni Buda nije mogao da izmeni. @udwa tvori ~oveka. Stvarnost je neizbe`na. Jedno mo`e da u~ini, da izmeni predznak `e|i. Ne `edni za `ivotom, nego da raspr{i ovaj mutni san. Da se oslobodi ve~ite bludwe okretawa ukrug (samsara). I u wemu rade iste one sile kao u svakome na celokupnom svetu. Ali on zapo~iwe delatnost koja tako privla~i da rasipa, i tako je gramziva da poklawa, i tako grabi da se odri~e, i tako dr`i da pu{ta i tako hvata za gu{u da ispu{ta. To je jedini put. Sve to je mogu}e samo u jednom slu~aju: ako u sebi samom ume da ukine lunati~nost. Ako se probudi. Buda zna~i budan. U onom trenutku kada je usmeravawe nad ~ovekom preuzela budnost, sve ide daqe kao da se ni{ta nije dogodilo, ali s obrnutim rezultatom. Stvari se ne nagomilavaju, ve} po~iwu da se razlabavquju. ^ovek vi{e ne pribira. Pojam je dobar samo zato da se wime ne hvata drugo do ne-ulov. @e| ostaje, ali ne vi{e prema u`ivawima `ivota, nego prema oslobo|ewu. Isti proces, ta~no isti koji tvori svet gla|u, obrne se i rastvara svet. Vrtlog se vrti u obrnutom smeru i elementi se raspadaju. Tok `ivota ne vu~e prema sredi{tu, nego odbija. Svest, kao sredstvo lunati~nosti, mahinalno radi daqe, ali pod vla{}u budnosti gubi svoju snagu. Kome po|e za rukom da se obra~una s mrakom bolesti spavawa, s celinom `e|i tako da vidi da ovde nema ni{ta {to bi bila stvarnost, posti}i }e oslobo|ewe. Samo se evropski filozofi mogu razoriti tako da, ako im ~ovek izvu~e jedan struk bilo gde, oni se glatko mogu smotati. Sasvim pouzdano zbog toga {to je prili~no malena sadr`iva wihovih filozofija. Svaka jedinnica ba-

142

PISMO

{tine, ~ak i ako je pozna kao Budina, mnogo je bogatija od toga da bi bila razre{iva ~ak i u svojim glavnim linijama onim metodom kojim se jo{ Dalke koristio. Ako se pak ovde, sada u ovom trenutku priprema komentar, on ne mo`e imati ve}i zahtev danas, sredinom 20. veka u vremenu i na mestu koji su postali zanimqivi, do da se dodirne na jednoj jedinoj ta~ki. Baza indijske metafizike pre Bude jesta Atman. Atman je subjekat koji nema odgovaraju}i objektiv. Ni svet nije ni{ta drugo do projekcija Atmanove poreme}enosti. Atman je prvo i posledwe zrno i sredi{te postojawa. Apsolutna pozitivnost. Nije ro|en, besmrtan je, postoji po~ev od ve~nosti. Jedina substancija. Jedini realitet u kojem je celokupni svet i otuda i `ivo bi}e i bo`anstvo istovetan Ovu bazu arhai~ke metafizike Buda u svom u~ewu poku{ava da razori. Su{tina wegovog sadr`aja upravo je zato sasvim rano okarakterisana kao anAtman (ne-Atman). Prema Budi, svako bi}e i sve postojawe od minerala do bogova privremeni je skup odnosa ~ak i onda ako je sadr`ina `ivota ovih odnosa vi{e miliona svetskih godina. Odnosi se na koncu raspadnu. Ako pak nestane veza me|u ~iniocima, skup se raspadne, vra}a se u ono stawe (nirvana) koje se nalazi iznad postoje}eg i nepostoje}eg, jer je prazno, ali tako da je ta praznina i sama prazna ({unjata-{unjata). Evropska fizika se danas upravo nalazi u stawu da ovu misao asimiluje. Fizika zato {to su uslovi za pojavu ove misli jedino postojali u fizici. Stabilni pojam materije sada se raspao na tzv. linije sile na taj na~in da mo`emo da govorimo o rastakawu substancije matarije, i substanciju po~iwe da zamewuje gustina linija sila. Zna~i nema materijalnog postojawa. Ono {to izgleda materija, predstavqa zbijenost linije sila ~ak i onda ako je sadr`aj ove zbijenosti vi{e miliona godina. Zbijenost se mo`e razoriti i ovo razarawe je i izvr{eno na podru~ju atomskog istra`ivawa. Tako je substancijalna materija postala pojam relacije, privremeni skup odnosa koji se mo`e rastaviti, ali koji se, ako mu je trajnost sadr`ine eventualno i vi{e miliona godina, sam od sebe raspada i odnosi sila se druga~ije grupi{u. Budino u~ewe jeste da bogovi, qudska bi}a, `ivotiwe i `ive egzistencije nemaju stalnosti. Duhovne i astralne i mineralne i biolo{ke i psiholo{ke linije sila (instinkti, afekti, namere, `udwe, `eqe) zasi}ene su dejstvima (tahna, tri{na glad za `ivotom, gramzivost, `e|, `udwa) i kao posledica dejstva sile se zbijaju u me|usobne veze, stvaraju skup koji je uslov postojawa. Linije sile se me|usobno pro`imaju. To je interpenetracija (uzajamno zajedni~ko pro`imawe) i kao posledica toga izgleda kao da je sr` bi}a substancijalna. Me|utim, Buda ka`e da je uspeo da razori veze me|u dejstvima. [ta treba u~initi? Treba ukinuti glad za `ivotom. Sredi{we dejstvo treba iskqu~iti. Time je on pokrenuo labavqewe odnosa, bar je oslabio linije sile i umesto zbijawa zapo~eo je proces razvrgavawa ~ija je posledica da se subjekat obra~una sam sa sobom. Postoji ne{to {to je Buda nazvao bhutakoti, granica stvarnosti. Ova granica stvarnosti, recimo, predstavqa ono stawe linija sile kada dejstvo (glad za `ivotom) upravo nestaje i me|usobna pro`imaju}a delatnost ~inilaca koji ~ine postojawe dosti`e nultu ta~ku. Sile se me|usobno vi{e ne privla~e. Prema modernoj analogiji, sile pro`ima jedna vrsta neutronskog sta-

PISMO

143

wa. Jedne prema drugima ostaju neutralne. Zaustavqa se interpenetracija. Ta ta~ka se naziva granica stvarnosti. U modernoj fizici to je ona granica na kojoj ne{to s ove strane jo{ izgleda kao substancijalna materija, a s one strane pak kao linije sile, a fizi~ke pojave fluktuiraju oko ove granice, ~as se javqaju u materijalnim, ~as u energetskim oblicima. Ako neko ovu ta~ku dosegne u sebi samom, sam na sebi samom je prinu|en da iskusi mogu}nost razarawa stvarnosti, i ne ostaje nikakva sumwa o tome da ono {to nazivamo stvarno{}u samo je splet odnosa iza kojega nema ni{ta drugo do gladi za `ivotom i, ako pobedim ovu glad za `ivotom, splet se rastura. Istina postoji. Na{e je da joj se prilagodimo. Nije lako. ^oveka ne pu{ta ona doti~na tama, jer `ivotu ni{ta nije potrebno, samo tama od wega samoga. Jedini uslov `ivota. Stvari nekako treba razre{iti tako da bi trebalo `iveti protiv `ivota. Ne u samoporicawu. Buda je odbacio jurcawe za u`ivawima, ali je odbacio i askezu. Jedini put vodi izme|u. U wima, ali iznad wih. Tako da ~ovek ostaje ovde i odlazak ni ne odla`e ni ne pospe{uje. Ostaje ovde i zna da je u vremenu ovde bezvremen. (Bhme: Zeit in Ewigkeit. Blake: eternity in an hour.) Ve~nost u trenu. Transcendentno na zemqi. U umu znawe koje prevazilazi um. Znawe u svakom elementu `ivota prisutno je kao konkretnost a da mu poreklo i koren ne napu{ta u atmosferi koja prevazilazi um, i da ne pori~e datosti `ivota. Udvostru~ena neprekidnost, istovremeno i gore i dole. Iznad mene savr{ena stvarnost (bodhi), ispod mene bi}a koja treba da oslobodim (sarva-satva). Ovde treba da ostanem kako je zapisano, ali ako odem na nebo, povu}u sa sobom na nebo celokupan svemir. Ko svoju egzistenciju ume da zasnuje u jedinstvu ve~nog vremena i tako je realizuje u sebi jedinstvo uma i raspolo`ewa, on zna {ta je tvr|e od dijamanta. Ne`nije od daha. Mahajana ovo znawe izra`ava re~ju Ganda-Vjuha. Slobodan prevod po smislu: poredak sveta. Isti onaj poredak o kojem su u~ili Orfej i Pitagora, koji je ostvario faraon Ehnaton, poredak muza, poredak tolte~ke ba{tine i kinsekog Ji-|inga, raspolo`ewe zasewuju}ih boja koje je stopqeno s bezbojno blistavim smislom. Red i cve}e. Re~ima Ganda-Vjuhe: igra, ~uda, snaga, znawe, vedrina, mir, lepota, srazmera, spas. Neprekidna promena u stalnosti i nepomerqiva stalnost u promeni. Ako pak istinu ne treba vi{e tra`iti, samo je ostvariti, onda ~ovek zna da nema ostvarivawa znawa, ni ostvarivawa bez znawa. U samosavladavawu pro~i{}ava se znawe, a u znawu pro~i{}ava se samosavladavawe. Koliko samosavladavawa, toliko znawa, i koliko znawa toliko samosavladavawa. Ko uve`bava samosavladavawe, on pove}ava znawe, i ko uve`bava znawe, pove}ava samosavladavawe. A samosavladavawe i znawe najboqe su i na nebu i na zemqi. Neophodno je bilo otprilike dve stotine godina dok dhjana koju je u~io Bodhidhrama nije dobila oblik koji je kasnije nazvan ~an, to jest zen. Kona~ni izraz vezan je za ime Lin-~ija. Lin-~i (japansko ime: Rindzai) prvi je primenio ono prenu}e koje je kasnije postala baza zena. Nije ~ekao da neko u dhjani (u meditaciji) lagano rastera pospanost, nego se ume{ao. Spoqa? To jest iznutra. Druga~ije re~eno iznutra tako da je spoqa, i spoqa tako da je iznutra. Prema u~ewu Bude, niko ne mo`e ni{ta uraditi umesto nekoga. I kona~no, samo je jed-

144

PISMO

no uplitawe mogu}e, ako se neko sam ume{a u samog sebe. Iz bezvremena u vreme. S one strane u ono {to se nalazi ovde. Odonud gde je vreme i bezvreme, s one strane i ovde jedno je. Iz budne stvarnosti u pospanu opsenu. Zna se da nema ja, i nema ti, i ono {to je moje, to je tvoje, a {to je tvoje, to je moje. Voqa u smislu i smisao u voqi, jer je svaki elemenat smisla elemenat voqe smisla. Treba ga uhvatiti za gu{u kako bi ostao netaknut. Metod prenu}a Lin-~i je prvi primenio kada je, kada bi mu postavili prpo{no pitawe, dosledno ovako odgovarao: kvac! U prevodu: hej! Re~ je primewivao carinik kada bi neko s dewkovima prelazio preko granice. Carinska kontrola! Ko {ta {vercuje? Priznajte. Pregled. Nema komedije. Svi su raskrinkani. Besedni~ke i sentimentalne tirade ne va`e. Ovo je sada granica realiteta. To zna~i re~: kvac! Metod prenu}a drugog u~iteqa jeste kada svoj {tap podigne uvis. Po`wa, dirigent ozna~ava po~etak kompozicije. Tre}i je podizao jedan jedini prst, bezglasno, kao Buda cvetove. ^etvrti je udario u bubaw. Bum. U~enik bi se trgao. Za to da se neko probudi ponekada je dovoqan jedan jedini tren. Tok svesti koja je pridremala u dru{tvenoj svakodnevici treba prekinuti kako bi kroz procep moglo da bane znawe koje prevazilaz um. Ovaj upad i svelost koja muwevito prati upad zen naziva satori. Kao posledica potresa ~ovek se iz bornirane konvencije naglava~ke prevr}e. Uzdignute glave. U stotom deli}u trena ne{to mu bqesne kroz mrenu. ^ovek je u satoriju za treptaj oka provirio iz jame pospanosti. Kuda? Onamo gde se ispostavqa da je sve ovo ovde bezvredno. Zna~ewe po~iwe da dobija onda ako ve} ni{ta ne zna~i. Ako se neko odrekao toga, ni prozreo ga i shvata da je ovo ovde ono ~ega se mo`e odre}i, i to je neprozirno, i nerazumqivo. Svoj puni smisao `ivot dobija na granici stvarnosti. Me|utim, granica stvarnosti nije spoqa, nego iznutra, odnosno neposredno uz sredi{te koje je i iznutra, i spoqa, i nije ni iznutra ni spoqa. Ko nije pro`iveo satori, besmisleno bludi, ovde je, a da i nije ovde. Samo ako je neko jedan jedini put prestupio preko granice stvranosti, i boravio u inostranstvu, mo`e da `ivi `ivotom potpune vrednosti. Ovde je, a da i nije ovde. U wemu i iznad wega. ^vrsto na jednom mestu i nepokretan tako da u dva uzastopna trenutka nikada nije na istom mestu. Te{ko}a je u tome {to je to shvatqivo samo za one koji su sazreli. Ko su ti sazreli? Buda je rekao: postoje mawe uprqani koji ako ne bi ~uli u~ewe, bili bi izgubqeni. Ostali ne razumeju ni jednu jedinu re~. Zrelost se pak ispostavqa na ta~ki da li }e je se ma{iti ili ne}e. Nikoga ne nagovaram, nikoga ne odgovaram, samo pokazujem {ta treba ~initi. Sabhadanam ahamadanam xanati od svakog najboqeg dela bi}a najva`niji deo je u~ewe. Velika forma evropskog mi{qewa jeste epigram, ~ak i onda se sofisti~ki razre{en eventualno javqa u debelim kwigama. Posle nekoliko sokratovskih dijaloga on je postao i Platonova kwi`evna vrsta, pseudo-dijalog. Epigram. Marko Aurelije, Montew, Paskal, Ni~e. Najotmenija kwi`evna forma monolo{kog ~oveka, nekoliko re~enica, eventualno samo jedna uspela je onda ako je kratka da se mo`e uklesati u kamen, i vertkalna kao stub. Ba{tina zena se sa~uvala u obliku mondo. Mondo zna~i pitawe i odgovor, ali je prvi posao svakoga tuma~a da upozori: ovaj put uop{te nije re~ o saop{tavawu saznawa, a ni pitawe ni odgovor nemaju tzv. predmetni sadr`aj. Epi-

PISMO

145

gram monolo{kog Evropejca je bez odjeka i bez veze, usamqeno, sadr`insko saop{tavawe objektivnog znawa. I platonovski pseudo-dijalozi su takvi, i upravo su zato pseudo-forme dokaznog postupka. Mondo je takav logos koji je znak `ivotne zajednice `ivih bi}a. Suzuku tvrdi da mondu nedostaje noeti~ki elemanat, i da uop{te ne saop{tava saznawe. Naravno, tako ne{to ne postoji. Forma monda je svesno izbegavawe saop{tavawa predmetnih saznawa tako da dijalo{ko osnovno stawe padne u o~i. Time pak {to izbegava saop{tavawe predmetnih saznawa, na negativan na~in poziva: sklopi o~i (otvori) i gledaj u bezobjektnost. Kvac! Podigni {tap, ili svoj prst. Prestupi u znawe koje prevazilazi um. Kategorija znawa koje prevazilazi um nije iracionalna i nije bez logike, kao {to bi se moglo poverovati, i kao {to mnogi obja{wavaju. Znawe koje prevazilazi um, me|utim, mo`e se razumeti samo prema univerzalno zasnovanoj logici. Jer izvan uma nema ni{ta. Lin-~i je kwi`evnu vrstu monda stvorio tako {to u pitawu i odgovoru umesto saop{tavawa sadr`ine predmetnog znawa pru`a priliku za razumevawe neposrednog dijaloga. A to posti`e time {to otkriva svoje osnovno stawe: nada mnom je znawe koje prevazilazi um, ispod mene si ti koga }u sada u tren oka ovamo uzdi}i. Mondo je kao vrsta srodan hasidskim i sufi dijalozima, ali, razume se, ~uva kinesku ba{tinu, forme Konfu~ija, ali ponajve}ma ^uang-cea. Tajna monda je satori, to jest operacija prenosa svetlosti. Onaj ko se u ovome zemnom `ivotu uvek okre}e samo prema spoqa, raspr{uje se u zurewu u svet i dru{tvenost, ali nikad ne gleda prema sebi, i za wega svet wegovog subjekta ostaje nepoznat, u krajwoj liniji on lebdi na povr{ini, i kada dospe na drugi svet, opet }e ostati samo na povr{ini, ali obrnuto, tamo ne}e `iveti u raspr{enosti stvari, kao ovde, nego u takvoj usamqenosti u kojoj ne}e umeti ni da utvrdi da li sem wega uop{te ima nekoga u jami (kako to ka`e hebrejska ba{tina), u bespomo}noj i bezrekoj osami, izvan mogu}nosti svake predmetne i li~ne veze, nemo i zatvoreno. Ovde, naravno, treba ponoviti: stvar razumeju samo mawe uprqani, oni koji, ako ne ~uju u~ewe, bili bi izgubqeni. Za ostale ovaj smisao je nedostupan. Preduslov svakog koraka je zrelost. [ekspir ka`e: Ripeness is all zrelost je sve. Mondo je zapravo zagonetka. Zen ka`e: kaon. U~iteq zena zadaje ovakav kaon u~eniku koji ulazi, i samo ga onda progla{ava zrelim ako odgonetne pitawe. Zen nije predusretqiv, naprotiv, sve }e u~initi da ~oveku ote`a stvar. Ako kona~no shvati znawe koje prevazilazi um, u~iteq se izdere na wega da je najva`nije ~aj piti i pirina~ jesti. ^ovek ne mo`e biti dovoqno trivijalan. Ni dovoqno metafizi~an. Zen ka`e: cvetove koje je Buda pokazao ne zahvata ni vatra po`ude, ni otrov sexbe, ni ma~ gladi, ni voda okeana bivstva, ni zagu{qivi dim filozofija. ^ovek ne mo`e dovoqno duboko da se smesti u tkivo najjednostvnije delatnosti `ivota. Pitawe monda nije informativno, i odgovor uop{te i nije odgovor. Dijalog monda uspostavqa izvorni odnos ~oveka s drugim ~ovekom (kao hasidi i sufi), i to ne na bazi predmetnog saznawa, nego na bazi primordijalne logos-interferencije izme|u bi}a. Snagom logosa mondo sem prvog subjekta sve ostalo spr`i. Jedan od temeqa zena je pi-kuan, tzv. zid-meditacija. U~enik sedne ispred golog zida i udubi se. Prvi stuaw koji posti`e jeste mentalna pacifikacija.

146

PISMO

Ako je realizovao spokojstvo svesti, posti`e da svoje misli perekrije zidom. Nepokretno bi mogao da ode na bilo koju ta~ku sveta, i sve bi mogao da sazna. Mogao bi da stupi me|u bogove, mogao bi da ode na drugi svet. Ali se on nigde ne zaustavqa. Kada je iscrpeo ove mogu}nosti, dose`e granicu stvarnsti. Sada je suo~en s prazninom. Treba da sazna da je i praznina prazna. I ne-postojawe je prazno. Ali ako bi se ovde zaustavio, izgubqen je. Treba jo{ daqe da ide. Sve dotle dok ne prispe u grad, i na pijacu, i u porodicu, i u svakodnevicu, i traba da pije ~aj, i treba da jede pirina~. Tek tada posti`e to da od vrha neba do dubine zemqe i drugog sveta nema ni{ta {to bi zid ispred wega mogao da prekrije. Evam xanato Evam pasato gle, to je ono {to znam, i to je ono {to vidim.*

EKSTAZA
1. ^ovek je svete kwige dobio putem objavqewa. Kao i svaki bitan pojam ba{tine, i objavqewe je palo kao `rtva sekti ili racionalizma, pa otuda fantazmagorije ili poricawa. Ako se ba{tina prekine, uvek nastupa ova dvojna nezakonitost, preterivawe i omalova`avawe, u zajednici individualizam i kolektivnost, u moralu nadmenost i podlost. Bez mere nema zakona, nema zajedni~kog reda, nema morala i nema znawa. Ko `ivi unutar privla~ne snage ba{tine, on }e delom lak{e, delom te`e razumeti osetqivost prema objavqewu, nego onaj koji je izvan ba{tine. Lak{e zato jer nema ni{ta neprijatno u tome da neko bude sudionik objavqewa. Shvati sam, ka`e Li-ki, da na velikom putu nema ni{ta tajanstveno. Ali i te`e i zato {to dosezawe objavqewa unutar prirode zahteva vanredan napor. Uop{te uzev, te{ko nije zato {to je neuobi~ajeno, nego zato {to se treba boriti. Sudeonik objavqewa je onaj ko ostvari vezu s natprirodnim krugom bivstva. Ostvarivawe veze je uglavnom rezultat duge ve`be. U svakom slu~aju to je stawe koje zahteva ukupnu snagu ~oveka, stawe u kojem ~ovek svesno dospeva u saglasnost s natprirodnim krugom. Nikako to nije intuicija, ni nadahnu}e, niti inspiracija, jer iako im je srodna, ali nije nepravilna, nije rapsodi~na i nije slu~ajna. U toj usagla{enosti ~ovek ne samo da ne gubi od svoga razuma, nego upravo dobija. Sklop wegove svesti ne biva olabavqen, razina ne opada, nego postaje ~vr{}a i nalazi se u usponu. Naziva se usagla{eno{}u zato {to se u glasu nalazi nadqudska mo} koja proizvodi tvora~ko dejstvo na prirodu. Zbog toga je muzika u svakoj ba{tini imala tako veliki zna~aj. Zbog toga je od Kine preko Judeje sve do Meksika sudeonik objavqewa smatran vi{e ~ovekom koji ~uje, nego koji vidi. I zbog toga je istinska snaga ba{tine zapravo prestala u ono doba kada je u~ewe ve} bilo zapisano jer se wena su{tina mo`e prenositi samo `ivim glasom. Vi|ewe je organ prostora, i rasprostire se samo do granice prostora. Sluh pripada vremenu, ali se mo`e ~uti i ono {to je izvan vremena. Ono {to ~ovek vidi, to je puki omota~, kao {to ka`e Kabala, quska stvari; ono {to zvu~i, nevidqivo je. Kad bi neko rekao da je usagla{enost za objavqewe stupaw brahmanskog posve}ivawa, ako i jeste tako, ~ovek ne bi saznao mnogo vi{e. Za usagla{enost Ge-

PISMO

147

non ka`e da je ona tat primordial, odnosno stawe ~oveka na za~elu po~ela. Osetqivost koja je otvorena prema nadqudskom. To je osnovno stawe. Ali da ne do|e do zabune odmah treba re}i da je ovo ujedno i kona~no stawe ~oveka i da se ta dva stawa odnose jedno prema drugom kao prvo i posledwe, podsticaj polaska i ciq, raj i Novi Jerusalim, vrt i grad, zlatno doba i spas. Jedno je isto biti novoro|en~e i mudrac, ka`e Lao-ce. Me|utim, trebalo bi jo{ dodati da se usagla{enost ne dose`e samo na po~etku i na kraju vremena. tat primodial nalazi se u svakome i u svakom trenutku. Osnovno stawe se mo`e ostvariti u bilo kojem trenutku. ^uang-ce prezire onoga koji se ve~ito poziva na pro{lost kao na primer, ali isto tako prezire i onoga koji odu{evqeno luduje za budu}no{}u. Realizacija osnovnog stawa ne zavisi od doba. Tao je uvek prisutan. Uslov za usagla{enost jeste besprekorno raspolo`ewe, kao u Kini, vidja (budnost), kao {to se govorilo u Indiji, i {to je ~ini tako te{ko ostvarivom nije doba, nego rastureni nemir korumpiranog `ivota, druga~ije re~eno avidja (spava}ivost). Usagla{enost se ne mo`e ostvariti u ovakvom stawu. Qudski duh ne mo`e dosegnuti nikakvo stawe vi{eg stepena u ovakvom rasturenom nemiru zbuwenog vrtloga (samsara). U ovom bivstvu ~ovekovo sredi{te i nije wegovo pravo bi}e, nego jezgro nastalo od biolo{kih, psiholo{kih, sociolo{kih i drugih reziduuma, jezgro koje se neprekidno mewa, ali se u smrti raspada, jer na koncu i nije ni{ta drugo do li usredsre|ena `ivotna glad. Budizam u~i da ~ovekovo Ja tvori `ivotna `e| (tri{na) zgusnuta od pre`ivqenih `eqa i instinkata, pri`eqkivawa i `udwi, i to je ono {to ~oveka suludo vezuje za svet, uvek i snova ga prisiqavaju}i da se otelotvoruje u uverewu da }e mo}i da iskapi okean `ivota dok mu `e| postaje sve neuta`enija. Kao da je sebi~nost, jer guta sva u`ivawa i divote. Ipak, u sebi~nosti postoji neka jadna vernost, iskra sulude qubavi ~oveka prema samom sebi. U ovoj gladi nema ni{ta drugo do li grabqivi instinkt koji prevazilazi sebe, po`udno usisati `ivot u sebe do posledwe kapi. Ovaj instinkt je Orfej, kasnije i otac Maksim Ispovednik, nazvao pate. To je hinduska kama. Beme je naziva Gier. To je bi}e koje `udi za `ivotom, Vedanta ga naziva xiva. U novije vreme je bilo poku{aja da se rastureni nemir objasni psiholo{ki. Nazvan je extraverzio, suprotstavqena mu je introverzio, kasnije pak, kada je teorija ispala isuvi{e primtivna, u sredinu je sme{ten centroversio. Teorija je u osnovi pogre{na. Usmerenost prema spoqa ne zna~i rasturenost i nemir u spoqwem svetu, usmerenost prema unutra ne zna~i mir i usredsre|enost. ^ovekovo bi}e se ritmi~ki okre}e prema napoqu i prema unutra i prema centru, ka stvarnosti, ka tami i ka sredi{tu. Jedan jing, jedan jin, jedan jen. U stvari ina~e ne presu|uje kuda je ~ovek usmeren, nego da li wime vlada po`udna `ivotna glad, ili on vlada nad `ivotnom gladi. Kao i u svim slu~ajevima, moderno scijentifi~no mi{qewe ne zna ni{ta drugo do li da organizuje suprotne tipove koji se me|usobno iskqu~uju, ili da stvori neku kompenzaciju me|u krajnostima. U ba{tini taj xiva, ~ovek koji se namerno rastura u svojoj `ivotnoj gladi, nije neko drugo bi}e do li atman, budno i besprekorno raspolo`ewe. Wih dvojica ne iskqu~uju jedan drugoga. Izme|u xive i atmana postoji razlika u stupwu. Xiva je ~ovek koji u raznobojnom blistavilu sveta ne ume ni{ta drugo do li da rasplinuto prima sve {to sudbina stavi pred wega, da luta u kovitla-

148

PISMO

wu treperavog sveta i da u wemu slepo u`iva, razbludno tro{e}i duhovna dobra sve dok ne ispari u nepostojawe. Atman je ~ovek koji obuzdava `ivotnu glad, koji iskqu~uje svoju `udwu ka sredi{woj primamqivosti (kama, jin), i {ta smeta {to se izgubila ~ar sveta ako je postala pogodnija za vi{e stupweve bivstva. Hinduska metafizika ka`e da se ~ovek u slobodnom padu, nemirno se rasipaju}i, pretvorio u spava}ivog (avidja), ali se probudio (vidja). Biti usagla{en za objavqewe zna~i ostvariti osnovno stawe, biti mudro novoro|en~e, odnosno biti budan, iskqu~iti `ivotnu glad, istupiti iz samsare i ukinuti `udwu. To je stawe koje je lako razumeti, jer nema u wemu ni{ta natprirodno: Na velikom putu nema ni{ta tajanstveno. Ali to je ono {to je te{ko, jer dosezawe zahteva od ~oveka najvi{e duhovne napore. 2. Budu}i da je objavqewe bezuslovan sud nad qudskim bi}em, zato ni{ta nije va`nije do razumeti kako ono sti`e do ~ovekovog znawa. Ono {to se zbiva u svetu prirode ponavqawe je onoga {to se zbiva iznad prirode, s tom razlikom {to ovde vidimo samo ono {to se doga|a, ni{ta vi{e. Ako pak shvatimo i ono drugo, vidimo da je ovo ovde mawe-vi{e korumpiran vid izvornoga, jer ono tamo je praslika, i precizna je i u woj se o~ituje i ono {to je ovde nevidqivo, smisao. O ukupnoj stvarnosti ~ovek pribavqa znawe samo posredstvom objavqewa. Da nije re~ ni o slu~ajnosti, ni o samovoqi, niti o namernoj zluradosti, takozvanoj popovskoj prevari, to ne treba posebno nagla{avati. Dokaz je sama po sebi ~iwenica da je va`nost objavqewa uvek prihvatao nad sobom uzvi{eni ~ovek, a poricao ga je samo nitkov u ~oveku i u dobu. Po ovome je u svakom slu~aju ve} jasno da ~ovek objavqewe dobija iz nadqudskog kruga. Pouzdano je i to da ne raspola`e usagla{eno{}u, koja je pogodna za prijem o~itovawa vi{ih krugova, onaj koji `ivi u razasutom nemiru opsene. @e| i usagla{enost se me|usobno iskqu~uju. Ali treba biti veoma oprezan. Svaki na{ pojam je antinomija. Ni{ta lak{e nego zalutati u `ivotu. Beme Sveti Duh naziva heilige Gier, odnosno sakralna `udwa. Bez `e|i nema `ivota i nema privrede, nema blistavila i nema radosti. Bez `e|i nema `udwe za onim {to je vi{e i nema radoznalosti kako bi ~ovek obuzdao ni`e i ostvario vi{e. Stawe koje Genon naziva tat primordial jeste osnovno stawe. To je izvorno stawe ~oveka i bezuslovno jedno s usagla{eno{}u za objavqewe. Kada ~ovek ~uje objavqewe, kao {to pi{e Genon, on sudeluje u komunikaciji Neba i Zemqe, on ~uje dole {ta je re~eno gore. To je ~ovekovo normalno stawe. To je vidja (budnost). Spava}iv ~ovek pak nije neko drugi nego isti taj ~ovek, samo {to `ivi u smawenoj budnosti i ne ~uje objavqewe. U spava}ivom ~oveku osnovno stawe nije poni{teno nego ga ~ovek nije svestan zbog zatamwenog smisla. Pribavqawe budnosti nije pitawe znawa niti u~ewa. Ovaj korak nema odgovaraju}i pandan u modernom svetu. Danas se zna samo za u~ewe, eventualno za vaspitawe, mo`da za kulturu. Posve}ivawe nije ni{ta drugo do normalizacija korumpirane svesti degradirane budnosti. Realizacija postoje}eg osnovnog stawa u svakom ~oveku, u svakom dobu. Ispravqawe korupcije, druga~ije re~eno ostvarivawe primordijalnog stawa. To je ono {to se zaboravqa u modernom dobu, jer se ne ume da to i u~ini.

PISMO

149

Izmena sklopa svesti ne zavisi od znawa niti od obrazovawa. Za gomilawe znawa i za u~ewe treba dar, a darom raspola`e samo izuzetna individua. Znawe ina~e nikuda ne vodi, bilo koliko da je veliko, ~ak {to je ve}e, mawi su mu izgledi. Zbog toga neko mo`e raspolagati vanrednim znawem i istovremeno biti vanredno niske razine. Bilo koliko i bilo kakvo da je znawe, ono nema preobra`ajno dejstvo na svest. Realizacija li~i na moral, jer da bi neko `iveo moralno, nije mu potrebno znawe nego odluka. Znawe je izuzetno i individualno, moral je univerzalan i obavezan za sve. Oni spisi ba{tine koji se uzdr`avaju od svakovrsnih saop{tewa znawa i koji ispravqaju korumpiranu svest korak po korak i bude ~oveka iz spava}ivog stawa, predaju neki postupak posve}ivawa. Takav postupak posve}ivawa predaje jeste Tao te |ing i ^uang-ce, kod Grka orfika, kod Jevreja Kabala, kod Arapa sufi, ali pre svega i iznad svega indijska joga. Polagan i metodi~an obra~un s nemirnom rastureno{}u u spoqwem svetu i spre~avawe promena u mi{qewu (~iti-vriti-nirodha). Aktivnost je smirivawe ~ula. Kako bi du{a izdr`ala u svojoj nepokretnosti. Kao {to u~i tao, raspolo`ewe treba da je jezero glatko kao ogledalo na kojem se jasno mogu i{~itati znaci nadqudskog bivstva. To je ono {to ~ovek ne mo`e dosti}i u~ewem i znawem i obrazovawem. To je ono za {to nije potreban dar i {to je dostupno svakome, jer svako ~uva u sebi osnovno stawe i neophodno htewe za wegovo ostvarivawe, ali je to ono {to se najlak{e zatamni i ospe i oslabi i zamuti. Patanxali ka`e da je prvi korak moralna disciplina. Ne nanositi {tetu, ne lagati, ne krasti, odupreti se u`ivawu, ne pribirati. ^istota, zadovoqstvo, samopregor, udubqivawe u svete kwige, slu`ba Gospodu. Ako uz to ide ispravno sedewe, pravilno disawe, opoziv ~ula i koncentracija, meditacija i samadhi, onda je ~ovek krenuo ka ostvarivawu osnovnog stawa. Ne ranije. Svaki prolazni instinkt i nadahnu}e nisu pouzdani. Samo }e o~vrsnuti onaj, ka`e Jogasutra, ko dugo i metodi~no ve`ba bez prekida. Nije te{ko re~ima izraziti ispravqawe sklopa svesti. Normalizacija nije ni{ta drugo do `ivotnu `e| (kama, Gier), koja je iznad mene i koja vlada mnome, podrediti sebi kako bih ja vladao wome. @e| (tri{na) komanduje meni, ili ja komandujem tri{ni. Ako mnome vlada `ivotna glad, treba da ~inim ono na {to me upu}uje slepi instinkt, treba da jurim i da grabim, jer u jednom jedinom trenu on zahteva mnogo, moram da se poremetim, uvek `eqe i `udwe i strasti, uvek `urba, kako ne bih ne{to propustio, pribirati, brinuti se, strahovati, bojati se, gladovati, biti `edan, juriti za ciqem i za mo}i i za imawem i za slavom i za blagostawem i za udobno{}u, sve }e to progutati moj sopstveni instinkt. Ako mu ja zapovedam, ista ta glad }e me odr`ati i pomo}i mi i svojom }e snagom otvoriti svaku bravu i otkriti skriveno i pru`iti sposobnost da i najvi{e razumem i dosegnem. Zato Beme ka`e da je `udwa stalna oznaka Svetog Duha. Promena sklopa svesti istovremeno je i pitawe arhitekture. Jer ono {to je ispravno bezuslovno je nadmo}no nad neure|eno{}u. Na tome po~iva gr~ka orfejska ba{tina. To je najva`niji princip umetnosti. To je smisao lepote. Svet koji }e uslediti, ka`e Solovjov, pitawe je umetni~kog ostvarewa. Korupcija je razorena. Izgradwom upravqa misao reda i srazmere i mere.

150

PISMO

3. Realizacija budnosti je tehni~ki postupak. Postupak tehnike eskstaze. Ekstaza ne zna~i ni{ta drugo do biti izvan. ^ovek je izvan nemirene rasturenosti i istupio je izvan reziduuma te{ko razre{ivog ~vora sraslog Ja koji se isprepletao u wemu pod brojnim inkarnacijama i koji je uzurpirao mesto pravog ~ovekovog Ja. Nalazi se izvan lutawa po spoqwem svetu i izvan besmislenog kovitlaca. Smer ekstaze ne sledi kru`no kretawe prirode, nego se okomito odvaja od wega. @ivot je u vi{em krugu zapravo uvek ekstati~an, to jest zanos, umetni~ko ostvarewe, mi{qewe, do`ivqaj umetni~kog ostvarewa, ~itawe, u~ewe, qubav, divqewe, ples, muzika, putovawe, molitva. Zato postoji i narkoza, jer ~oveku `ivot pru`a mawe zanosa nego {to on `eli. Narkoza je ve{ta~ko bunilo u nedostatku prirodnog. Postoji sakralna opojnost, kao kod vina. Zato je orfi~ki Dionis ekstati~no bo`anstvo, bog vina. Ali svim ovim se ne `eli ni{ta drugo do da se poja~a `ivotni `ar, i ostaje samo do`ivqaj. Sve to nema nikakve veze s posve}ivawem, jer nije zanos, nego opijenost. Arhai~ka tehnika ekstaze svaki korak `ivota ~ini svesnim, pretvara u trajnost svaki vi{i dosegnutri stupaw i ~ini ga dostupnim i ostvarivim u bilo kojem trenutku. U prostom zanosu `ivota ~ovek zaista gubi ja kako bi s prolaskom bunila pao ponovo na isto mesto gde je i prethodno bio. I ni{ta vi{e. U ekstazi posve}ivawa bunilo u svim slu~ajevima zna~i koliko god ~ovek da istupa iz svog `ivotnog ja (xiva) isto toliko realizuje svoje uzvi{eno Ja (atman). Patanxalijeva Joga-sutra isto je takva tehnika ekstaze kao i tao ili sufi ili Kabala. @ivotni zanos ne `eli ni{ta drugo do ose}aj slobodnog lebdewa {to je pra}eno gubqewem Ja. Ekstaza joge i sufija i orfike istovremeno s gubitkom `ivotnog Ja `eli sjediwavawe s uzvi{enim Ja. Joga doslovno zaista i zna~i sjediwavawe, isto kao i gr~ko , hebrejsko jihud i arapsko itihad. Orfej je u~io da je svet Erosa ro|en prvi (eros protogonos). Na po~etku stvarawa stoji onaj koji sve dr`i u ravnote`i i jedinstvu, onaj koji sastavqa ono {to je u neskladu, povezuje suprotnosti. Eros je dajmon celine, najve}a suprotnost, sin Neba i Zemqe. Eros je, reklo bi se danas, osnovni princip kosmologije i fizike i antropologije i sociologije i psihologije. Ono {to su Grci nazivali enthusiaismos, odnosno odu{evqeni zanos, to je zna~ilo da je jedinstvo erotske omame prodrlo u ~oveka i obuzelo ga. O~itovawe ovoga entuzijazma jeste ples i pesni{tvo i muzika. Tamo gde se nalazi umetnost, tamo se nalazi i ovo bo`ansko jedinstvo (epiphaneia), kao u skulpturi i zdawu i slici, i svuda gde se nalazi red, i srazmera i mera i pravilo, kao u ostvarenom moralu i sre|enom dru{tvu i u visokom znawu, pogotovo u aritmetici i geometriji. Sve to nije stvorilo qudsko Ja. Ono {to je ~ovek stvorio kona~no, to je stvorila raspevana du{a (thymos aoidos) u erotskom entuzijazmu, i ako se ~ovek pomeo i pokolebao i sebe korumpirao, lepota je ono {to ga ponovo o~isti. Svet u svojoj celovitosti i misao koja vidi istinu, filozofiju, do najvi{eg vrha qudske du{e Orfej je nazivao opijeno{}u i zanosom (mania te kai bakheia). To je muzika najvi{eg reda (megiste mousike). To je navi{i stupaw erosa. Philosophia zna~i biti zaqubqen u mudrost. Stvarnost ne saznajem umom, nego zanosom (methe). Ovaj methe je ta~no suprotnost pohlepnoj lakomosti Ja za `ivotom. Pathe je ona koja odvaja i deformi{e, izdvaja i razara, koja je zabuna i ma-

PISMO

151

gla i neurednost, slepa strast i zbrka. Iz pathe ne dospevam nigde, ~ak gubim i ono {to imam. Pathe nije zanos, nego obeznawenost. Zna~i biti zbuwen mno{tvom. ^ovek u omami gubi svest. Ali je pathe hladna strast. Nesvest gmizavca. U kojoj nema ni kapi erosa. To je bezumna po`uda. Zna~i biti izru~en onome {to je bezgrani~no i nepouzdano, {to se raspr{i i koleba, u ~emu nema jedinstva ni stalnosti ni forme, i {to se razlije i ispari. I obeznawenost je nesvesnost, ali nesvesnost ne prema gore, nego raspr{ivawe u ni{ta. Velika ve}ina narkotika je ovakva obeznawenost. ^ovek samog sebe gasi i sklapaju}i o~i baca se u besmislenost. Zanos na vi{i stepen uzdi`e sve sposobnosti ~oveka, pa i razum. Obeznawenost degradira i oslabquje, parali{e i gu{i. Zanos sjediwuje sa svim qudima i sa celinom sveta. Obeznawenost raspr{uje u nepostojawe. Zanos je poja~ana, obeznawenost degradirana budnost. Treba biti veoma oprezan. Svaki na{ pojam je antinomija. Ni{ta nije lak{e nego zabludeti, a najobi~niji na~in zablude jeste poreme}enost u re~ima. Usagla{enost uz koju dolazim u dodir sa svetom Orfej je nazvao methe aionios, zanos svetom, i ovaj zanos, zbog vi{ezna~nosti , zna~i vekove~ni zanos. Do}i u dodir s ve~nim poretkom. Ko istupi iz zbrke `ivota i sazna ne{to od stvarnosti sveta i to iska`e (aner periosa eidos), to je tuma~ bogova (prophetes, mousikos, poietikos, telestikos). Taj ~ovek je osetqiv za objavqewe. Sve {to je nastajalo iz methe aionios Orfej je smatrao objavqewem. Zbog toga je mogu}e, prema orfici, da objavqewe bude ples ili muzika, pesni{tvo ili skulptura, kao {to znamo da postoji umetnost koja u komunikaciji ~oveka s nadqudskim predstavqa vi{e nego mnoge filozofije, nauke ili religije. 4. Ono {to arapsko sufi naziva itihad, spajawe, jednom re~ju izri~e {to je zapravo dva. Ono {to volim, to poznajem, a {to poznajem, to volim. Spajawe je dvostruka veza qubavi i znawa s Jedinim. Naj~udnije je i izuzetno u celoj ba{tini da je ova opijenost qubavqu i poznawem opijenost vina i qubavi ne samo zato {to se u Bogu nalaze vino i `ena i {to se Bog nalazi u vinu i `eni, i ako volim, volim Boga, i vino, i `enu, i lepotu, i poeziju, i svet, i an|ele i va{i (`aba je lepa kao serafim, ka`e Angelus Silezijus), nego zbog toga {to, ako volim Jedinog, svet }e biti jedan, samo treba da volim jedan kako bih voleo sve, i u toj qubavi se otvara tajna svemira, sve saznajem i znam, jer postajem jedno s Jedinim. Ne treba mi spasewe. Vi{e sam nego svoje spasewe, pi{e Ibn Karan. Ja koji wega volim, jesam on, a on koji mene voli, jesam ja, ka`e Halax. Lepota `ene jeste svetlosni zrak Boga, ne wene qubavi. Ne treba ni{ta drugo do li samo Jedan. Bilo {to da si hteo da mi da{ na zemqi, ka`e Rabija, razdeli me|u mojim neprijateqima, bilo {to da si hteo da mi da{ na nebu, podeli me|u mojim prijateqima. Ja }u se zadovoqiti samim tobom. Sufi ne govori o stepenicama tehnike ekstaze. Sigurno je postojala usmena tradicija koja je saop{tavala u~enicima praksu ovoga posve}ivawa, ali se izgubila. Ono {to je ostalo to je najvi{a budnost zaodevena u ludilo izvansebnosti. Sufi je ~ist glas objavqewa. Du{a koja sve odbacuje i ostaje naga zna da joj ni{ta nije potrebno sem pribavqenog siroma{tva. Sufi je realizacija usagla{enosti. Samo jedan Je-

152

PISMO

dini. Jedan Jedini tren biti skupa s Bogom vi{e je nego uva`avawe celokupnog ~ove~anstva od stvarawa pa do kraja sveta, ka`e [ibli. Ako ~ovek to zna, on zna sve. Ti si iznad sveta i ti si iz sveta, tvoje je sve, poznato, nepoznato, ve~ito i prolazno. Tvoje je bivstvo i nebivstvo, dubina zemqe i nebeski krov, tvoje su dve ode}e, ti su svetlost i wena suprotnost. I po{to on sve zna, zna i {ta je najve}a slava, {ta zna~i biti pobednik u `ivotu i dobiti igru sudbine. Sufi se smeje kraqevima i sle`e ramenima kada se govori o Aleksandru ili Cezaru. Zna koliko je melena wihova slava, koliko je ~udnovato malen zahtev i slava kraqeva i vojskovo|a. Koliko je ve}e kada Jedan otkrije Celinu i ka`e: ja jesam Bog. Osvojiti Indiju? Jedan Jedini pobo`ni tren je ve}i nego poklati stotinu hiqada qudi. Piti vina. Ka`u da si pio greh, pio sam ono {to bi bilo greh ne piti. Jo{ pre nego {to sam se rodio, bio sam opijen wime, i tako }u ostati zauvek, ~ak i onda kad mi se kosti u prah pretvore. Patanxalijeva Joga-sutra u~i vi{e vrsta oblika spajawa. Razli~ite ve`be tehnike ekstaze. Ostvarivawe jedinstva se mo`e dogoditi putem poznavawa (dwana-joga), putem delatnosti (karma-joga), putem qubavi (bhakti-joga). Bhakti ka`e: @ivot ima samo jednu jedinu veliku vrednost, a to je qubav prema Bogu. Ko je to ostvario, on ne ume ni{ta drugo do li neprekidno `iveti u radosti, i wemu je svaki tren ponovo vaznesewe. Tehnika ekstaze otvara puteve besmrtnosti. To je, kao {to se ka`e u Indiji, ekajana, jedini put. Sufi je u ba{tini potpuna realizacija bhakti-joge. Sve ho}u da dam tebi i za to ne `elim ni{ta. Ova qubav nije stvar srca, i nije stvar emocija i nije stvar du{e, i nije stvar razuma ni duha. Mo`da se i ne mo`e nazvati shvatawem, pi{e Plotin, gr~ki u~iteq sufija, sasvim druga vrsta vi|ewa, obuzetost, pojednostavqenost, produhovqenost, najve}i napor kako bi ~ovek postao jedno, i ako je mogu}e da se na|e o~i u o~i s onim {to svetili{te krije. U crnom danu, gle, evo svetle no}i. Od Boga do Boga sam dospeo dok sam u sebi uskliknuo: ja sam Ti. 5. Iskustvo je svakako postojalo, ali je sufi verovatno iz Indije dobio one re~i s kojima je ono {to je nazvano fana mogao da oblikuje i {to je postalo najva`niji pojam arapske tehnike ekstaze. Fana zna~i odbacivawe svega {to nije Bog, odbacivawe svih svojstava (upadhi, priloga, kao {to se ka`e u Indiji), odbacivawe individualnog Ja, situacija bez stawa, ukidawe misli o stvarima, nauka o poni{tavawu, prolaznost prolaznosti. Ono {to mahajana naziva {uwata, praznina, osnova je u~ewa mahajane, znawa koje prevazilazi um. A ovaj pojam se ose}a u oblikovawu fane. Svet ima pet tvora~kih elemenata, a oni su po prirodi svojoj prazni... Priroda svake stvari jeste da je prazna. Nema ni po~etka, ni kraja, nije bezgre{na i nije bez negre{nosti, nije savr{ena i nije nesavr{ena, u ovoj praznini nema oblika, nema opa`awa, nema imena, nema razumevawa, nema saznawa... Nema tu ni oka, ni uva, ni nosa, ni usta, ni tela, ni du{e... To je znawe koje prevazilazi um, a ko krene prema znawu koje prevazilazi um, u wemu se prosvetqava najvi{e savr{eno znawe. Ono {to zna~i ovo sve je prazno (sarvam {uwam), to je neophodna stepenica tehnike ekstaze preko koje ~ovek treba da zapo~ne realizaciju. To je ona ta~ka gde on prestupa preko linije stvarnosti. To mahajana naziva bhutaha-

PISMO

153

ti, granica stvarnosti. Tu po~iwe maha {uwata (velika praznina), ili bezobjekatnost. Jer ono {to je predmet, i nalazi se izvan i objekat je, to nije stvarnost, nego praznina. Projekcija pometenosti ~ovekovog bi}a. Objekat je ne{to {to je nasuprot ~oveku, kao suprotnost i protivnost i otpor sopstvenom bi}u. Objekat nije ni{ta drugo do slika u`asa koja `ivi u qudskom bi}u smawene budnosti, slika koju on u snu smatra za stvarnost sudbine, odnosno za projekciju uslovne svesti, zabluda u woj pa svoju projekciju uslovnosti stvarno smatra postoje}om, i dopu{ta da ovo wegovo snovi|ewe, kao da je stvarnost, deluje na wega. Sve je prazno. I praznina je prazna ({uwata {uwata). Dosta tih stvari. Svaki objekat i svaka stvar su prazni. Na prvoj stepenici tehnike ekstaze ~ovek otkrije da se treba obra~unati sa svim uslovnostima svesti i treba realizovati neuslovnu svest, treba da sazna da je svaki predmet koji vidi, ~uje, dodirne i iskusi, projekcija sopstvenih poreme}enosti, i prva wegova stvar je da sazna da predmeti i objekti nemaju sadr`ine ni su{tine, i da su prazni, samo su vizije, opsene svesti na koju deluju wegovi snovi, i ovu projekciju on treba da ukine, odnosno treba da realizuje neuslovnu svest koja se nalazi izvan svakog postoje}eg uticaja. Jer nisu samo predmeti i objekti prazni. I opa`awa su prazna. Nema ovde ni oka, ni uva, ni nosa. U ovoj praznini nema oblika, nema imena, nema poznavawa, nema znawa. I poznavawe je prazno. I svest je prazna. I praznina je prazna. I san je prazan, i opsena je prazna, onaj koji opsenu vidi, i on je prazan. Svest treba o~istiti i wene izmene smiriti. (^ita-vriti-nirodha, kao {to ka`e Patanxali.) Sarvam {uwam zna~i da je sve prazno. [to zna~i da ~ovek, ako je po{ao prema svom usagla{enom objavqewu i ho}e da sudeluje u komunikaciji s nadqudskim, ima prvi zadatak da pribavi svest na koju ne deluju uticaji, odnosno da odbaci sve uslovnosti i da ostvari potpunu bezobjekatnost, u kojoj nema predmeta ni objekata ni spoqa{weg, ali nema ni svojstava, ni sposobnosti, ni ~ula, ni misli, ni ose}awa, ni unutarweg, i nema ni{ta drugo sem praznina praznine, ali je i ona prazna (maha {uwata). U~ewe o praznini izra`ava Praxwaparamita hridaja sutra. Ova sutra je komentar Budinog govora o cvetu. Hodo~asnici sti`u Budi, pozdravqaju ga i ~ekaju u ti{ini kako bi se Uzvi{eni oglasio. Buda dugo stoji bez pokreta, zatim ubere cvet, poka`e ga grupi hodo~asnika i ne proslovi ni jednu jedinu re~. Niko ga nije razumeo, sem Mahaka{japa, koji je klimnuo glavom i pogledao Budu. Uzvi{eni je rekao: sada sam ti predao najdragocenije blago, znawe koje prevazilazi um. U~ewe govora cveta, znawe koje prevazilazi um, jeste bezglasno znawe. To znawe je silentium mysticum. Prvi uslov dodira s vi{im svetom jeste realizovana ti{ina. Raspolo`ewe glatko poput ogledala. O~i{}ewe svesti od svakog uticaja i delovawa, u prvom redu uklawawe svakog poreme}aja koji dolazi iz samog ~oveka. Patanxali ka`e da treba nastaviti praksu zami{qawa praznine. Arapska fana je bez stawa, razgra|enost misli o stvarima, odbacivawe svakog svojstva, nauk poni{tavawa znawa koje prevazilazi ovakvo Ja. Znak raspolo`ewa glatkog poput ogledala. Fana je realizovan silentium mysticum. Vizija prestaje na ovom mestu, ne-vizija u~i viziju; @iveti tako da nemam ni{ta

154

PISMO

i da nisam ni{ta; Sufi je bli`i }utawu nego govoru. Nisam hri{}anin, nisam Jevrejin, nisam pars, niti muhamedanac. Nisam isto~wak, nisam zapadwak, nisam suvozemac, nisam morski. Ne poti~em iz zemqe, niti s nebeskih tela koja kru`e. Nije me rodila zemqa, ni voda, ni vazduh, ni vatra. Nisam stigao iz grada Bo`ijeg, ni iz praha, ni iz vekove~nosti, niti iz ve~ne promene. Nisam kod svoje ku}e na ovom svetu, ni na drugom svetu, ni u raju, ni u paklu. Otac mi nije Adam, majka mi nije Eva, nisam do{ao iz Rajskog vrta niti od an|ela Rajskog vrta. Moje je mesto ne-mesto, trag mi je istra`en, ni telo, ni du{a. 6. [ankara odre|uje budnost na taj na~in {to, dok se ona zbiva, ni{ta se ne zbiva. Ovaj doga|aj koji nije doga|aj ima tri momenta. Prvi je: sedim na obali reke i vidim da ptica ~u~i na grani vrbe, a granu quqa vetar. Drugi je: nema drveta i nema ptice, nema vetra i nema reke i nema obale, ne sedim nigde i ne vidim vi{ta, jer nema pogleda, i nema mene koji bi video. Tre}i momenat: sedim na obali reke i vidim kako ptica ~u~i na grani vrbe, a granu quqa vetar. Ni{ta se nije zbilo. Prvi korak je da situaciju u kojoj jesam u svoj wenoj potpunosti u~vrstim u svojoj svesti. Ne samo reku i vrbu i vetar i pticu. Primam k znawu svoj sklop i osobenosti i slo`enosti svoje sudbine i zamr{ene spletove svoga `ivota, i svoje sposobnosti kako bih ih razre{io, i svoje nesposobnosti, kako ne umem da ih razre{im, i svoje uspomene, i bezgrani~ne mogu}nosti koje se kriju u meni. Prvi korak: usredsre|ivawe pa`we na trenutak u kojem jesam. Puno}a ne zavisi od toga koliko pojedinosti okupqa usredsre|enost, nego od toga koliko duboko dose`e. Drugi korak: ovu situaciju po~iwem da razgra|ujem. Nema predmeta. Ono {to nazivam objekat, to je suprotnost i protivnost i otpor koje sam ja projektovao i u svojoj smawenoj budnosti smatram ih stvarno{}u. Nema vrbe ni ptice, sve je to projekcija mojeg ustalasanog raspolo`ewa. Ali nema ustalasanog raspolo`ewa, jedino u wega veruje moja korumpirana svest. Ali nema korumpirane svesti i nema vere, samo ve~no ~isto i glatko raspolo`ewe u kojem se ogleda celokupna slika bivstva. Ali nema raspolo`ewa, nema ogledala, nema slike i nema vizije. Sve je prazno. To je drugi korak. Tre}i: vaspostavqam svaku svoju osobenost i sposobnost i zapa`awe, znaju}i da nema ni{ta drugo do praznina, vaspostavqam stvari i svoju korumpiranu svest i vrbu i vetar i reku i pticu, znaju}i da je sve to opsena i neva`e}e. Svest je prestupila preko granice stvarnosti i pribavila znawe koje mahajana naziva tvr|e od dijamanta (Vaxra~edika). Kamen kao simbol u ba{tini uvek ozna~ava neuni{tivost. U alhemiji je kamen mudrosti apsolutno znawe. Petrus stena. ]aba. Kamen tvr|i od dijamanta jeste kameni temeq osnovnog stawa. Ono mesto odakle se vidi stvarnost. Nema objekta. Vera u misao stvari ne mo`e se ni iskazati. Ali ni vera u duh i du{u isto se tako ne mo`e iskazati. Onaj ko dr`i misao Ja, `ivog bi}a, pojedinca stvarno{}u, ne mo`e se smatrati bodhisatvom. Treba odustati od svih stvari, ali treba odustati i od svih ne-stvari. Ko svet prima ozbiqno, on formira predstave koje nemaju preduslove,

PISMO

155

to jest imaju jedan preduslov, ~ovekovu korumpiranu svest i zatamwenu budnost. Vera u svet je posledica mese~arstva. Svet nije svet, zato je svet. Ja nije Ja, zato je Ja. Tvr|a od dijamanta jeste eka~ita, re~ koja se prema zna~ewu mo`e prevesti kao osnovno znawe, to jest osnovno stawe znawa. To je znawe golo kao od majke ro|eno. Sada ponovo mogu da sednem na obalu reke i da posmatram pticu na grani vrbe koju quqa vetar, jer sve to sada ve} nije objekat ni spoqne i poreme}eno znawe prinudne predstave ni opsena. Sve to vi{e nema skriveni preduslov. Svet sada vidim bhutahati, to jest vidim ga s druge strane granice stvarnosti. To vi{e nije vizija, nego kao {to sufi ka`e viziju u~i nevizija, odnosno to je ve} ekstati~ko iskustvo. Ekstaza zna~i stajati izvan. Stajati izvan raspr{enog nemira i unutar ostvarenog jedinstva. Slobodan sam od samog sebe, slobodan sam od Ja. Slobodan sam od slobode. Ko veruje da postoji bi}e i da postoji oslobo|ewe, ne mo`e se nazvati bodhisatvom. To je znawe tvr|e od dijamanta. 7. Mahajana je ekstati~na `ivotna praksa. ^ovek se zadr`ava na granici stvarnosti (bhutahati), odnosno dr`i `ivot na prose~noj razini meditacije (na sanskrtu: dhjana, kineski: ~an, japanski: zen). Meditacija je prethodnica onog stawa u kojem se ~ovek otvara za nadqudsku komunikaciju. To je ono {to Vaxra~edika naziva eka~ita, znawe golo kao od majke ro|eno, tat primordial, kako ka`e Genon, to je mudrost novoro|en~eta, kao {to u~i Lao-ce, odnosno fana u sufiju. Osnovni potez `ivotne tehnike. Svesnost se mo`e meriti po tome ko raspola`e kakvom praksom ekstaze. U Kini i u Japanu su iz dhjane nastale naro~ite varijante prakse ekstaze koje se na zapadu obi~no ozna~avaju, prema kwigama T. Suzukija, zajedni~kim pojmom zen. U praksama ekstaze svaki takav elemenat tehnike, koji je Patanxali prvo i kona~no izrazio, nalazi se zajedno, ali u svakome od wih u osobenom poretku i naglasku. U zenu celokupno te`i{te delatnosti pada na satori. Satori je bu|ewe. Dovoqan je jedan jedini tren. Ko iz iskustva ovog jednog jedinog trena ne ume da izvu~e sve posledice, i onako je izgubqen. Ako je pak razumeo, spokojno mo`e da ide daqe da pije ~aj i jede pirina~. Celokupna tehnika zena u slu`bi je ovog duhovnog udara groma. Udar groma, a nije se ni{ta zbilo. U~iteq Hui-ko je rekao svojim u~enicima: Ne razumem zen i o wemu ni{ta ne umem da vam ka`em, zato je suvi{no da ovde provodite toliko vremena. Najboqe je ako to sredite sami sa sobom. A zbog toga se sve vi{e i vi{e u~enika okupqalo oko wega. Pristizali su znalci i pitali ga: kakvo je tvoje u~ewe kojim preobra}a{ qude. Nikada nisam imao neko u~ewe i nikoga nisam preobratio. Metod prenu}a, kao {to je zabele`eno, prvi je svesno primenio u~iteq Lin-~i, koji je, kad bi mu neko uputio neko nadmeno pitawe, uzviknuo: Kvats! Ovu re~ je koristio carinik kad putnik prelazi granicu (granicu stvarnosti). Kvats zna~i: Hej! Ima li ne{to za cariwewe? [ta se {vercuje? Na granici su bez va`nosti prepredene fraze i lukave teorije. Treba pokazati pravo lice. Ne mogu se pro{vercovati pogledi na svet! Jedan od elemenata egi-

156

PISMO

patskog posve}ivawa jeste da se na stepenicama ~oveku postavqaju iznena|uju}e prosta pitawa i on mora smesta da odgovori. Na primer: na brodu proslovi jedro: Kako se zovem? Proslovi krma: Kako mi je ime? Mo`e da stupi daqe samo onaj ko ne zbija {ale, nego odgovori: jedro, ili: krma. ^ovek ne mo`e da bude dovoqno jednostavan. Jedan u~iteq zena, kad je neko `eleo da istupi s nekom teorijom, nemo je dizao {tap. Kao Buda cvet. Drugi u~iteq bi lupio u bubaw. Pazi! Nema u~ewa. Nikada nisam imao nikakvo u~ewe. Postoji samo praksa. Ne razmi{qati. Ako ho}e{ da razmi{qa{, pogre{i}e{ ka`e Lung Tan. Ako ho}e{ da vidi{, pogledaj. Treba videti. Treba koraknuti. Treba prestupiti preko stepenice. Treba se probuditi! Treba biti budan. Prijatequ, um tvoj neka ne sedne nigde, ni unutra, ni spoqa. Samo ne biti nadmen. Mi smo nezamislivo jadni. Ali kao {to veli Buda ima me|u nama mawe ukaqanih koji bi se, kad ne bi slu{ali u~ewe, izgubili. Sredite to sami sa sobom. Nikoga nisam ni~emu nau~io. Ako ho}e{ da vidi{, pogledaj. Nigde ne sesti. Ako je neko izvukao zakqu~ke iz treska groma i realizovao wihovo dejstvo, on je prestupio preko granice stvarnosti. Prona{ao si sama sebe rekao je Hsijang Jen. Ali od po~ela za~ela ni{ta se nije udaqilo od tebe. Ti si zatvarao o~i pred stvarno{}u. U zenu ni~emu nije potrebno obja{wewe. Zen se ne mo`e u~iti. Tvoja saznawa se ne umno`avaju posredstvom zena. Samo prevazilazi{ sebe. To je ono {to Vaxra~edika naziva znawem tvr|im od dijamanta: kada ~ovek postaje slobodan od samog sebe i od postojawa i od `ivota i od Ja. Ali onaj koji misli da postoji oslobo|ewe, ne mo`e se nazvati slobodnim. @iveti tako da nemam ni{ta i da budem niko kao {to ka`e sufi. Moje mesto je ne-mesto, trag mi je bestrag. To je ono {to Orfej naziva . Ne znawe nego ne{to {to je blisko vatrenom zanosu, tivra-samveganam-asanah, kako ka`e Pantaxali. U satori svest sve uslove stavqa na jedan jedini tren, potom se brzo vra}a da pije ~aj i jede pirina~, i sve radi tako kao da se ni{ta nije dogodilo, ali neprekidno `ivi u satori, u woj govori i spava i hoda i radi, raspravqa i glo`i se i `eni se i podi`e decu, i ne saznaje ni{ta vi{e. Zen nije stvar Ja, nego karaktera. Jer zen ne zna~i da sam zadovoqan bu|ewem i da mu se divim i u`ivam u wemu. Postoji ne{to {to u~iteqi zena nazivaju tre}im stavom. Sedim na obali i gledam pticu, to je prvo. Ne sedim nigde, nisam Ja i ne vidim ni{ta, to je drugo. Sedim na obali i opet gledam pticu, to je tre}e. Ovo je tre}i stav, realizacija, kada sedim i gledam pticu, ali znam da nema Ja i da nema ptice! Kada te`i{te svog ukupnog znawa unosim u to da spavam i da podi`em dete. Kada duboko }utim o tome {ta se zbilo, i hodam i radim i raspravqam i glo`im se. Ni{ta nije neukusnije nego se stalno pozivati na svoju budnost! U~iteq ka`e: Ako je u nekome isuvi{e zena, udari mu na stomak. Ve} kad ~ujem Buda, ja protestujem, uzviknuo je drugi u~iteq. U~enik se `alio da, otkako se prikqu~io u~itequ, ovaj ni jednu jedinu re~ nije rekao o duhovnim stvarima. A u~iteq }e: Stalno te u~im duhovnim stvarima. Kad sam tra`io ~aj, zar ga nisam uzeo? Kad si doneo jelo, zar ga nisam pojeo? Kad si me pozdravio, zar ti nisam otpozdravio. Praznina je moje pravo Ja i ona je moj istinski dom. Zen je ono {to nema priroka. Ba{tina ~ena (zena) nije u krupnim raspravama, nego se sa~uvala u malim

PISMO

157

dijalozima. Sadr`ina svakog dijaloga je jedan satori, odnosno bqesak. To je ono po ~emu su toliko srodni zen i hasidizam. Dijalog je zagonetka (zen ka`e koan). U~itaq zadaje ovakav koan koji treba razre{iti. Pitawe ne sadr`i znawe i odgovor je ispravan samo onda ako ~ovek odgovara s druge strane granice stvarnosti, s izmewenim skopom znawa. Pitawe usagla{enosti. Ekstati~na praksa. La`no je saop{tavawe svakovrsnih znawa. Ne mogu biti dovoqno jednostavan. Ne mogu biti dovoqno prazan. Ako izme|u neba i zemqe nastane procep od desetine jednog palca, ka`e tre}i patrijarh zena, oni }e se ve~no razdvojiti. Ako suo~i{ ono {to `eli{ s onim {to ne `eli{, duh }e ti se neizle~ivo razboleti. Ne nastani se izvan u spoqwem svetu, ne nastani se u unutarwoj praznini, to }e te samo odvesti u nemir. Jedan u svemu, sve u jedan. To je itihad sufija i gr~ko henosis, hindu joga i hebrejsko jihud. 8. O ove tri stvari neizostavno treba govoriti. Prva je da i hasidizam, kao i zen, posve}ewe shvata kao ~ovekov ekstati~ki bqesak. Na hebrejskom se naziva te{uvah (gr~ki metanoia). Prevodi se i kao obra}ewe, ali samo kao obra}ewe u osnovno stawe. Mo`e se re}i i da je preobra}ewe. U~ewe proroka iz Tore, Jovana Krstiteqa iz Jevan|eqa: preobratite se. Najva`niji je pojam esena. Druga je da ovo preobra}ewe u zenu jeste rezultat duhovnog napora jedne jedine bravure prezirawa smrti. To je satori kada stvarnost ~oveka pogodi kao muwa. Kod Hasida te{uvah je tako|e ovakvo osve{}ivawe jednim jedinim ekstati~nim udarom muwe. Ali ono {to je sadr`ina ovog udara muwe nije umna bravura, ve} etos. Jer te`i{te ne pada na saznawe, nego na wegove moralne posledice. Zalud saznajem stvarnost ako posledice ne primewujem na svoj `ivot. Svako posve}ivawe je realizacija. Helderlin ka`e da ~ovek svaki dan sedamdeset i sedam puta pada s neba na zemqu. Hasidi ka`u da onaj ko se preobrati svaki dan sedamdeset i sedam puta pada sa zemqe na nebo. Tre}a je da je posve}ivawe kod Jevreja religiozno, u zenu metafizi~ko. Zen je izrastao iz ba{tine sankhja-joge budizma i prema tome on je dwana-mok{a misao oslobo|ewa je duboko usisao u sebe posredstvom saznawa. U hebrejskoj ba{tini kona~no oslobo|ewe je iskupqewe koje se doga|a intervencijom boga, pojavom Mesije, a ~ovek se mo`e pripremiti za wegov do~ek, ali nema uticaja na wegovo doga|awe. Osloba|awe u zenu ne zavisi ni od koga drugoga samo od ~oveka, ~ak ni od u~iteqa. Kod Hasida oslobo|ewu naj~e{}e prethodi pokajawe i ispa{tawe. U zenu greh, pokajawe, ispa{tawe postoje samo u vremenu, a u onom trenutku kada je ~ovek prestupio preko linije stvarnosti, sve to nema nikakvog zna~aja. Zato kod Jevreja u posve}ivawu ni{ta nije va`nije od molitve. Zen se ne moli, nego meditira. U hasidizmu ekstaza zna~i stati pred lice Gospoda (lifne ha Adon), u zenu dosegnuti znawe koje prevazilazi um. Hasidi, tragom Kabale, osnovno stawe nazivaju Adam Kadmon. To je ~ovek pre sagre{ewa, u kojem je `ivela neporeme}ena i nesalomqena najvi{a od duhovnih sposobnosti, ne{amah, znawe koje je u wega bilo udahnuto. Posve}ewe je dosezawe najvi{eg stupwa bivstva koji se qudski mo`e dosegnuti. Zato je ekstaza hitlahavut Hasida. Hitlahavut nema discipline. Legenda pripoveda kakao umire rabin koji je `iveo `ivotom sveca i stupa na drugi svet. Pre-

158

PISMO

ma wegovim zaslugama odvode ga u raj, ali usput prime|uje ogroman kotao u kojem na hiqade qudi pate u uskovitlanom plamenu. Ko si oni? pita. To su oni, dobija odgovor, koji se nisu preobratili ~ak ni u vatri doweg sveta. Rabin tada jurne na ivicu kotla, odatle se glava~ke baca usred plamenog mora, i ne odlazi sve dok vatra ne bude uga{ena. To je hitlahavut. Ako ga ne{to karakteri{e, to je upravo {to je na elementaran na~in li{en svake discipline. Poput naleta. Ubacuje ono {to je najvi{e. Ponajpre sebe sama. @rtva u ludilu vatre. Ne treba mu spas, kao sufiju. Ne treba mu ja, kao kalu|eru zena. Mo`e se razumeti samo kao znawe koje prevazilazi um. U brahmanskom posve}ivawu nije ciq prosvetqivawe. Satori slu`i samo zato da se ~ovek vrati u svakodnevni `ivot, da se o`eni i da vaspitava decu i da izvr{i svoje delo. Hitlahavut slu`i samo da ~ovek mo`e savr{eno da ispuni avadahu. Avadah doslovno zna~i slu`ba. Etos `ivota posle obra}ewa ima zna~ewe koje nema nijedna druga ekstati~ka praksa do hasidizam. Kao da je obra}ewe samo zbog slu`be. Celokupna vatra hitlahavuta primewuje se u spletu svakodnevice. Bezglasnost slu`be hrani vatra bqeska. Nema podru~ja qudskog `ivota na kojem se ne ispoqava ova slu`ba. Rabi Susja bi obi~no odlazio u {umu da bi tamo u avadahu pevao Gospodu psalme. Za jednog u~enika je zabele`eno kako se, o~ajan, no}u `alio Bogu, jer mu svi slu`e svojim darom, a on ni{ta ne zna. Odjednom je sko~io i po~eo da zvi`di. Rabin koji je bio svedok scene brzo je pobegao, kako ga ne bi opekla nadqudska vrelina bo`anskog duha. Kod hasidskih rabina bio je obi~aj da se u osvit subote ne zatekne u ku}i ni jedna para, i da se sav novac podeli sirotiwi. Sudbina zna~i da se svako na zemqi otelotvori na onom mestu i u ono vreme u telu koje samo on mo`e ispuniti. A sudbina je zadatak, delo koje treba obaviti. Avadah zna~i verno slu`iti zadatku. Ako u hitlahavutu shvatim {ta je ono {to samo ja mogu da u~inim, i niko drugi sem mene, onda avadah nije ni{ta drugo do da s punim etosom izvr{avam ono {to je meni povereno i {to sam u otelotvorewu prihvatio svojom vi{om sve{}u, korak po korak, svakodnevno, istrajno i verno (emunah). Posledwe re~i Baala [ema Tova, hasidskog rabina, bile su: Sada znam za{to sam do{ao na svet. Wegovi vernici su govorili da svoje `ivotne zadatke vide samo oni koji su potpuno budni, a sre}an je ko tako odlazi da je ispunio ovaj svoj zadatak 9. Postoji samo jedan sistem koji neprekinuto opisuje tehniku ekstaze od prvog koraka pa do zavr{etka. Orfika i sufi, mahajana, zen i Kabala su precizni i samo koriste metod, ali ga ne u~e, ili jedva da ga u~e. Zato se u wima mogu doga|ati zabune, gre{ke, ~ak i obmane. Patanxalijeva joga-sutra je neprekinuto, zatvoreno, sistematsko znawe i nepogre{ivo. Joga je disciplina. Nema u woj nikakve strasti. Nema trezvenije ni egzaktnije prakse. Ono {to karakteri{e joga-sutru upravo je besprimerno hladna nepristrasnost koja tako jednostavno postupa s psihi~kim i duhovnim ~iwenicama, od kojih nema prolaznijih ni vrelijih, neuhvatqivijih ni tananijih, kao da su te ~iwenice kockice za igru. Joga se bavi sve{}u optere}enom degradiranom budno{}u (axnama upahitam ~aitawam). Ciq je da se lunati~ni ~ovek obesna`i (apavada) i da se

PISMO

159

ostvari autokratija hemijski ~istog duha (xaitawam). Jer realizovani ~isti duh koji je odbacio svakovrsne deformacije uslov je za najvi{i ekstati~ki stepen koji je po raspolo`ewu glatko ogledalo, odnosno ono stawe ~oveka kada on sudeluje u komunikaciji Doweg i Gorweg sveta. To je gorwi samadhi (ekstaza) koji Patanxali naziva nirvikalpaka{ja. Priroda prakse-ekstaze strogo uzev jeste negativna. ^istiti i mesti i prati i lo`iti i ~etkati i grditi i osloboditi i iskopati. Osnovno stawe se nalazi u svakome, jer je ono baza qudskog postojawa. Samo ga parali{e nanos blata koji se natalo`io na wemu tokom niza inkarnacija, i ono {to deformi{e vi|ewe, i zato ~ovek dr`i da je stvarnost ono {to je opsena. Svako raspola`e ukupnim znawem od samog po~etka. Zadatak je uklawawe elemenata koji spre~avaju saznavawe. Svest, onako kako je na po~etku primena metode predmet jogatehnike, odvojena je od znawa, ali ipak nije razdvojena, u odre|enom pogledu sau~esnik je i ne-sau~esnik prvog i krajweg znawa. Ako bi isto to trebalo izraziti modernim jezikom, mogli bismo re}i kako ~ovek mora da razori pojam stvoren o sebi samom, i ~ovekovo bi}e ne treba fiksirati u slici oformqene telesnosti, ve} kao usredsre|enu duhovnu energiju, ~ije najva`nije svojstvo nije materijalna formacija, ve} mo} sila. Ne materijalna supstancija tkiva, ve} nemo} uve`banih aktivnosti. [to vi{e ~ovek obrne i o~isti i sa`me oformqenu slikovitost (rupa) i jezi~ke oblike o woj (nama) svest time postaje jasnija. Veza izme|u stvari i opa`awa treba da se prekine (paratjahara). Dosta tih stvari. Sa`ete sile treba prikovati za ne{to (dhjana). Ako vi{e nema stvarnih veza, jedino usredsre|enost (dharana), ~ovek se smiri. ^ovek se mora odviknuti da ka`e: vidim, jer osnova izjave jeste vera u supstancijalno bi}e. U jogi svako mo`e da sazna da ne vidim ja, nego sam ja vi|ewe. Ne opa`am ja, nego sam ja opa`awe. Nisam pojam i materija (nama-rupa), nego sposobnost da opa`am svet. Ali i opa`awe i vi|ewe i snagu treba sru{iti. I to je modifikacija. Na~in iskqu~ivawa modifikacije jeste meditacija (dhjana-hejas tad-vrittajah). Jogin ne vidi oblik, nego nematerijalno zra~ewe sile. Vi|ewe materija nije ni{ta drugo do maglovito vi|ewe opsene nastale posredstvom rasute uznemirenosti. Ako ~ovek o~isti i sa`me sile, nestaje elemenat koji spre~ava jasno vi|ewe. Ova ve`ba vodi na drugi stepen postojawa. Ako duhovni smisao preuzme vo|ewe du{e, du{a postaje budna. I drugo ni{ta nema da ~ini. Uzrok nesigurnosti uvek je u tome {to ~oveka poremeti svest sveta opsene koji je u degradiranoj budnosti i ne mo`e da se potpuno poistoveti s osnovnim stawem svoga ispoqenog ~istog duhovnog bi}a i ne mo`e da oja~a u aposlutnom vi|ewu. Bilo koliko da je degradiran, nezamisliva je takva qudska situacija a da se ~isto duhovno bi}e ne probije kroz svest zavedenu opsenom. Ako ~ovek i ne ~uje wegov ~isti duhovni zvuk, on ga uvek prepozna. Zato prepoznaje objavqewe. ^ovek zna, a da ga niko nije nau~io, primordijalno zna da svet opsene nije svet duha koji se sastoji od usredsre|enih sila, nego svet rasutih i nespokojnih figura i imena (namarupa), ve} i zbog toga {to svako zna da se opsena mo`e rasturiti, sile nespokojne rasturenosti se mogu usredsrediti, a figure i imena se mogu grani~iti, i tim postupkom ~ovek se ponovo mo`e na}i u osnovnom stawu. Ali duhovne sile se nikada ne mogu naru{iti i ~ovek ne mo`e ostvariti situaciju u kojoj prima k znawu samo figure i

160

PISMO

imena, i kroz koje se ne bi oglasilo ~ovekovo izvorno bi}e. Zato ~ovek uvek zna za ideje. Zato Kinezi ka`u da se istina ne mo`e sakriti. Ono u ~emu se ~ovek nalazi jeste svet uve`banih sposobnosti za zadovoqavawe `e|i za `ivotom, svet deformisane svesti, svet koji onakav kakav je predstavqa opsenu ~oveka koji je dopola uspavan `e|i za `ivotom. To je onaj svet iz kojega treba istupiti. Zato se ekstaza naziva istupawem, ili stajawem postrani, ili izvansebno{}u. Zato se naziva poricawem ja. Ja je splet uve`banih svojstava u `e|i za `ivotom. Ne treba razoriti telesno bi}e ~oveka, nego ovo tkivo. Ekstazom se naziva postupak kada ~ovek ume da iskora~i iz ovoga spleta, ako ume da se oslobodi vladavine ove `e|i, i da primeti da ono {to `ivi unutar sveta `e|i, to je jedna vrsta lude poreme}enosti (abhimana), a odnosi se prema fakti~nom postojawu kao opsena prema stvarnosti. 10. Ako je ekstaza inspiracija, ili nadahnu}e, iznenadni bqesak bez bilo kakve najave, a ne rezultat svesne discipline, ona nikuda ne vodi. To je tako izolovani elemenat i opsena koja traje tren, koju izaziva pogled kada neko kroz slu~ajno nastalu pukotinu vidi stvarnost, ali jo{ pre nego {to bi bio svestan, pada nazad u opsenu. Inspiracija, ili nadahnu}e ne mewaju sklop qudske svesti. Nemaju usredsre|enog i pro~i{}uju}eg dejstva, ne izazivaju smirewe i pouzdanost. Vidi, s malim izuzecima, celokupnu poeziju, muziku, umetnost, nauku, filozofiju! Priroda i stalna atmosfera disciplinovane ekstaze jeste meditacija. To je postupak ukidawa modifikacije svesti (dhjana-hejas tad-vrittajah). To je perspektiva. To je praksa smirenosti. Atmosfera meditacije ~ini usredsre|enim i smirenim stalno shvatawe odabranog objekta. Meditirati nad odgovaraju}im predmetom bilo kakvog psihi~kog stawa (jatha-abhimata-dhjanad va). Postoje tri velika objekta, zapravo tri stepena, Ja, Bog i ni{ta. Sve tri projekcije su ovaj put svesne. Ni{ta nije tako va`no koliko ovakvu projekciju svesno dokraj~iti i stvoriti ekstazu-objekat. Svet je izuzetan ovako kako ga ~ovek vidi, ali nije svestan. I nije projekcija individualne svesti (Na ~a eka~itta-tantram vastu). Svet projektuje univerzalna qudska svest koja je nad-ja. Zato prvi korak koji treba na~initi jeste da ~ovek prirodno i nesvesno date objekte zameni objektima koje je po sopstvenoj odluci i u svojoj budnosti konstruisao. To se zbiva u umetnosti, u mi{qewu, u zanatima, u pona{awu, ali se to zbiva i u onoj delatnosti koja se naziva civilizacijom. ^ovek odbacuje ono {to je dato i zamewuje stvarima koje je sam ostvario. Ali stvarawe objekta u civilizaciji i u umetnosti nije svesno, i naro~ito se ne zbiva u interesu osloba|awa. Hindu ba{tina govori o brahmavidu i majavidu. Brahmavid je onaj koji je budan u stvarima duha, majavid je budan u svetovnim stvarima. I ili ba{ zbog toga brahmavid ozna~ava mudraca, majavid ~arobwaka. Stvarawem svesnog objekta-ekstaze ~ovek odbija slu~ajno. Jer svet onakav kakav jeste za wega nije slu~ajan. On stvari svesno bira i sam ih pravi. Samo prihvata ono s ~im se slo`io. Ni{ta slu~ajno. Ni{ta {to mu je palo na glavu i {to bi trebalo da podnosi a da ne}e. Ne trpeti ni{ta {to nije do temeqa osvetqeno i domi{qeno do kraja.

PISMO

161

A s druge strane, {to je jo{ va`nije, time {to projektuje objekte, ~ovek u sebi samom biva svestan izuzetne operacije. Projekcija je neprekidna delatnost bi}a koju ~ovek ne prima k znawu i cela operacija se odvija ispod praga svesti. Ve} znamo da je podstreka~ procesa `e| za `ivotom, a rasutom nemiru svesti zatamwena svest neprekidno sipa iz sebe svoje projekcije koje, usredsre|ene i prepletene, dobijaju zatvoren otpor i u ukupnom jedan javqaju se kao stvarni svet. Postupkom kojim ~ovek budno preuzima vlast nad svojim projekcijama, proces koji deluje ispod praga on pretvara u svestan. Ako ostane ~ak i samo jedna tamna ta~ka, aktivne sile prirode od we, kao od klice, razvijaju nov svet. Napor je uzaludan. Zapo~iwe novo obrazovawe opsene ako ~ovek ne po~upa korene. Budna projekcija je po voqi i u interesu ekstaze. Ina~e nema smisla. Znamo da je sarvam {unjam, odnosno sve je prazno. Meditacijom treba stvarati objekte ekstaze kako bi ~ovek sebe suo~io s projektovanim predmetom. Objekat nije stvarnost, nego otpor i protivnik i suprotnost (Gegenwurt, Gegenstand). ^ovek sebe polarizuje objektom. On se za wega hvata kako bi sebe sama iz sebe uzdigao. Jer je ekstaza istup, i to u svakom slu~aju istup iz svoga ja. ^ovek u meditaciji istra`uje stvari i svet ne kao stvarno postoje}e, nego kao projekciju, kao ne{to {to nije nastalo nezavisno od wega, nego {to na sebi nosi lik onoga ko je to stvorio. Sam objekat je prazan. Ali je prazna i projekcija. Svaku stvar treba napustiti, ka`e mahajana, ali jo{ vi{e svaku ne-stvar. Zato je najte`i, najvi{i i najdelotvorniji objekt ekstaze praznina. Najvi{i stepen disciplinovane tehnike zanosa jeste intenzivno shvatawe stvarnosti nezavisne od svakog stvarnog svojstva. To je nirvikalpa samadhi. Kinezi ovu prazninu izra`avaju re~ju vu. To je sankhja aviaktam. To je hebrejsko en sof i gr~ko . Bemeov Ungrund. Ono {to je izvan postojawa i nepostojawa. [to je izvan po~etka i ne-po~etka. To je ni{ta u koje je zagwuren ekstati~ki duh. Oslobodi}e se samo onaj ko se okupao u ne-bivstvu. Hasidi ka`u za Avrama da je tra`io Boga na zemqi i nije ga na{ao, i na nebu me|u zvezdama i nije ga na{ao, i u vremenu i u bezvremenosti i nije ga na{ao, i onda odjednom ga je na{ao u onome {to nije na{ao. Drugi hasidski u~iteq ka`e: Stvarawe neba i zemqe nije ni{ta drugo do stvarawe Ne~ega iz Ni{ta, i sveci koji su se odvojili od `ivota kako bi se pridr`avali Boga, kako bi ga uhvatili kao da je on Ni{ta, a on je bio pre stvarawa, opet Ne{to vra}aju u Ni{ta. Baal [em Tov ka`e: Svakom pravom ~oveku poverena je neka specifi~na wemu odre|ena slu`ba, ali ako se ~ovek okrene prema svom korenu i dosegne ni{ta, postaje pogodan za svaku slu`bu. U tehnici ekstaze nijedan korak nema toliki zna~aj kao onaj kada ~ovek izvan sebe ostvari ta~ku oslonca, kojim }e sebe udvostru~iti. Kakva je posledica ove operacije u maja u~ewu koje se nalazi u svakoj ba{tini, odnosno u jednom od osnovnih znawa u celoj ba{tini, po kojem je svet koji se opa`a projekcija duha, i kakva je posledica u shvatawu stvarawe sveta kao projekcije bo`anskog duha to }emo ovom prilikom samo pomenuti. U svakom slu~aju moramo re}i da stvarawem objekta duh poja~ava stupaw toplote sopstvenog bivstva i udvostru~ava svoju snagu. A bivstvo je u znaku sopstvenog poja~avawa. Postojati zna~i prevazi}i sebe. Ovaj `ivot ovde uvek je vi{e od samog sebe. I ekstaza ne zna~i ni{ta

162

PISMO

drugo do ne biti zadovoqan prose~nim stepenom toplote i napetosti `ivota i svesno se uzdizati do gorweg stepena (samadhi). A realizacija ta~ke kqu~awa nije drugo do vaspostavqawe tat primordil (status apsolutus). U ovom primordijalnom stawu svesti sve je prazno. Nema objekta. Nema treperewa. To je raspolo`ewe glatko kao ogledalo. Na{timovanost za objavqewe ne mo`e biti drugo do da svest upije u sebe slike svih predmeta, i da ne zadr`i ni{ta drugo do osetqivost uzdinutu na najvi{i stepen. Vi|ewe nestaje i ne-vi|ewe je ono koje u~i vi|ewe. ^ovek se vra}a osnovnom stawu. Ni{ta se ne zbiva. Nema u~ewa, nema obrta, nema preokreta, nema osloba|awa. Na{ao si sebe, ali od po~etka ni{ta nije oti{lo od tebe. To je ono {to druga~ije ne mogu da izrazim do negacijom, kao {to ~ini kineski vu, ili hindusko aviaktam, ili hebrejsko en sof. 11. ^ovek primewuje tehniku ekstaze zato da bi u sebi vaspostavio stawe primordijalne svesti ~ovekovog bivstva. Jer je samo po~etna i izvorna osetqivost ona koja mo`e da sudeluje u komunikaciji ~oveka i nadqudskog. Jedini uslov jeste da svest ne optere}uje ograni~ewe. ^ovek `ivi u nemirnoj rasutosti. Kako bi neko umeo da ispuni uslov, najpre mora da istupi iz ove rasutosti. Uzrok rasutosti jeste lunati~nost (tasja hetur avidja). A uzrok lunati~nosti jeste `e| za `ivotom. To je ono s ~ime se treba obra~unati. Rezultat obra~una je budnost, i jedino je budnost pogodna da ~uje glas objavqewa. U ekstazi pak ~ovek ne samo da vaspostavqa osnovno stawe, nego zajedno s tim postaje u sudeonik znawa. Znawe dobija iz nadqudskog sveta i ono se razlikuje od svih ostalih znawa. To je razlika izme|u brahmavida i majavida. Jedno je autenti~no iskustvo pribavqeno o stvarnosti, drugo je samo prolazno i zasewuju}e i nesigurno, odnosno ~arolija. Objavqewem treba nazvati svako saop{tewe vi{eg porekla ~ija je osnova svest bez treperewa, i ~iji je sadr`aj neposredno oslovqavawe ~oveka iz nadqudskog kruga. Ovakvo oslovqavawe ili dodir, podsticaj ili zapovest, jednostavno saop{tewe ili putokaz, zabrana ili informacija sadr`ina je svetih kwiga, ali ne samo svetih kwiga. Bilo je svetaca i mislilaca i umetnika i pesnika, mudraca i istra`iva~a koji su sudelovali u ovakvom dodiru i zadobili ovakav podsticaj, ovakva saop{tewa su primali k znawu i dobili ovakve putokaze. Nije to ~udo, ve} stvar spremnosti. Nije zagonetka, ve} pitawe tehnike. Shvatio sam da veliki put uop{te nije tajanstven. Nije razdvojen udeo u znawu realizovanog osnovnog stawa i stvarnosti. Uslov verodostojnog saop{tewa je verodostojna egzistencija. A uslov ostvarivawa verodostojne egzistencvije jeste da ~ovek sledi zakone koji se nalaze u spisima objavqewa. Ne mo`e biti da pseudo-egzistentan ~ovek ispoqi autenti~no saop{tewe, ili da raspola`e autenti~nim znawem. Alateja zna~i ovu nepokrivenost. Zaboravqawe, skrivawe, pseudo-egzistencija nisu istinski. Drugi. Ne on. Ve} ~ovek. Verlogen. Nepro~i{}enost. Korupcija. Ni{ta ne mo`e biti verodostojno {to izvire iz ovakvog izvora. Ono {to ~ovek ka`e ta~no je u takvom odnosu sa stvarnom istinom u kakvom je odnosu s egzitencijalnom istinom ~ovek koji to govori. Li~na i stvarna verodostojnost se ne mogu odvojiti. Ukoliko ih neko ipak odvoji, on

PISMO

163

omogu}uje zatamwewe ~istog duha (xinjam) koje se javqa u la`nom ~oveku i u la`i. Samo subjektivno autenti~an glas mo`e biti stvarno verodostojan. Ba{tina je uvek isticala i imenovala onoga ~oveka koji s ovoga gledi{ta dolazi u obzir. U Indiji vidvan, u Judeji cadik, u Gr~koj dikaios. Sva tri izraza zna~e istinski ~ovek. Odnosno pravi ~ovek. ^ovek u kojem nema ni{ta pritajeno i skriveno i nikakve zadwe misli i ni{ta prividno, koji ne govori ni{ta drugo do ono {to ~ini, i u kojem nema ni{ta la`no. Apostol Pavle posve}ivawe naziva upu}eno{}u. Za Jovana je Sveti Duh, duh neskrivene istine. Prosvetqena stvarnost. Upu}en biti zna~i uz svesnu odluku istupiti iz svih onih zatamwewa i zabuna, nemira i rasutosti koji `e| za `ivotom budi u ~oveku, i `iveti u ~istoti izvorne neskrivenosti. Zna~aj svih vrsta tehnike ekstaze, joge isto kao i sufija, orfike, ili zena i mahajane i Kabale jedinstven je zato {to ne saop{tava stvarno znawe, nego u~i li~nim uslovima za pribavqawe verodostojnog znawa. Stvarno znawe je samo po sebi majavid. Nije krivo, ili pogre{no, ili la`no u svim okolnostima. Gore je od toga. Jer je mo`da istinito, a mo`da i nije. Zato je ~arolija. Saop{tavawe pukog stvarnog znawa bez li~ne garancije potvr|ene `ivotnom praksom, pogotovo u onom obliku kako se to doga|a u novom razdobqu Evrope, kao teorija i nauka i filozofija, predstavqa ovakvu ~aroliju, ili kao {to se ka`e istoriju. U doba nastajawa eventualno zaslepi, posle izvesnog vremena, me|utim, rasto~i se i u ~oveku ne ostaje ni{ta drugo do stid i srxba {to je mogao ozbiqno da primi ovakvu budala{tinu. Neprekidno nastajawe i rastakawe teorija i nauka nazvano je dopadqivom re~ju razvoj. Naravno, i sam naziv je teorija, i ve} je op{tepoznato da je to ime koje pokriva suprotan proces. Tehnika ekstaze polazi od toga da je stvarno znawe neutemeqeno bez subjekivne verodostojnosti. Baza svakog znawa jeste pona{awe. Autenti~no pona{awe pak postoji samo jedno, univerzalno osnovno stawe (tat primodrial), ono {to zastupa cadik, odnosno vidvan, ono {to ~ovek mo`e da realizuje uz pomo} duha neskrivene istine. 12. Ba{tina zna za tri puta realizacije osnovnog stawa. Prvi je tao. Metod taoa jeste ne-aktinost. To je prirodno aktivitet najvi{eg stupwa. Ka`e se da je to opoziv ja. Ne sudelovati i ne ume{ati se, pri~uvati se od toga da ~ovek ne{to boqe zna, ~ak da uop{te ne{to zna, nikakav aktivitet. Za ono za {to qudi veruju da je nekorisno, to je najvrednije. Savr{eno je ono {to se niza{ta ne mo`e upotrebiti. Pustiti da se samo po sebi uzdigne ono {to jeste i bilo je i bi}e. Tao ne u~i ni znawu, ni praksi. Iz sobe ne treba ni iza}i i ~ovek prokrstari celom zemqom, kwigu ne treba ni otvoriti i ~ovek sve sazna. Jedino {to treba u~initi jeste uzma}i kao sneg koji kopni. Drugi put realizacije osnovnog stawa jeste alhemija. Alhemija je izgra|en metod ~iji je ciq sublimacija. Ime sublimiranog `ivota je zlato. Ime znawa koje vodi tom postupku: kamen mudrosti. Alhemija ne pita za{to je poreme}en `ivot ~oveka, i za{to je on prinu|en da luta kroz tamu zbog svoje ne~istote. Prihvata taj fakat i izra|uje postupak kojim zabunu i tamu raspr{u-

164

PISMO

je i vaspostavqa osnovno stawe. Me|u operacijama alhemije najva`nija je primena vatre. Vatra zna~i isto {to i samopregor, samokritika, samodisciplina, samoumerenost. Od svih ~uda svetaca ve}i je `ivot ~oveka koji se samoporekao. U Indiji se naziva tapas. ^ovek se pro~isti u vatri samoporicawa, sa`e`e u sebi sve ne~isto i svoje bi}e pretvori u zlato. Tre}i put realizacije jeste tehnika ekstaze. Ovaj put ima najizgra|eniju teoriju, i to je ona koja se ve}inom koristi. Tehnika ekstaze u~i da se svesno istupi iz besmislene zablude i budi ~ovekovo pravo ja koje `ivi ispod ~ovekovog praga. U korenito razre{avawe pitawa postojawa, ka`e jedan moderni mislilac, ne vodi ni potpuno stvarno znawe, niti snaga vi|ewa i tuma~ewa. To je u stawu jedino operacija koja mewa su{tinu qudskog `ivota, jedina, usredsre|ena operacija koja ~oveka posve}uje u nesaznatqivo, i to na taj na~in {to za svaki elemenat ~ovekovih promena garantuje i zbog toga odgovara celokupnom te`inom li~nog bi}a. ^ovekovo bi}e je u ovde datom obliku slepi automatizam usredsre|ene gladi za `ivotom, bezli~ne `e|i koje uvek popu{taju pred privla~no{}u uvek naizgled ve}eg u`ivawa. U toj situaciji mo`e da pribavi svetsku mo} i najve}e zamislivo imawe, najvi{e znawa, ni malo se promeniti ne}e. Mada ~ovek svoj `ivot mo`e da ostvari samo ako se promeni, odnosno ako istupi iz svoje `e|i, i ostvari svoje istinsko ja. Ova operacija je osnova svih religija sveta. Religija ne zahteva od ~oveka neko drugo i strano, idejno uzvi{eno bi}e, ve} wega samog. Jer ~ovek mo`e da `ivi istinski `ivot samo preobra`en u svoje istinsko ja. Sve ostalo je tu`no i izgubqeno lutawe (samsara). Ni stvarno znawe, niti bilo kakva genijalnost vi|ewa i tuma~ewa nikuda ne vodi. Sve ostaje unutar kruga `e|i za `ivotom, sumwivo i relativno, jer je osnova ponajve}ma slu~ajan dar. Ono {to je ozbiqnost i vrednost, mo`e da izvire samo iz autenti~nog ~oveka. Zato qudska civilizacija ima tako bolni karakter prolaznosti. Usred pustiwa se uzdi`u i propadaju svetski gradovi, dela pesnika i pisaca postaju makulatura, a skulpture se lome za kaldrmu na putevima. Samo ostaje ono {to je neuhvatqivo: istinitost i ~istota i verodostojnost ~ovekovog bi}a. Ono {to nema potrebe da se o wemu vodi ra~una i da se zabele`i ni da mu se postavqaju spomenici. Tao, alhemija i tehnika ekstaze su pojedini stepenici brahmanskog posve}ivawa. Brahman je ~lan duhovne kaste. Da bi neko bio brahman, kao {to se ka`e u Indiji, treba da se drugi put rodi, odnosno treba da sprovede usredsre|enu operaciju koja mewa odre|enu su{tinu qudskog `ivota i treba da postane autenti~an ~ovek. Duhom se ni{ta ne mo`e nazvati, sem ono ~emu je izvor istinski ~ovek. Istinski ~ovek, cadik i samo je drugi izraz za realizovano osnovno stawe. Samo druga slika onome {to izgovaram, wegov stvarni sadr`aj zavisi od pravog svojstva onoga `ivota kojim `ivim. Rasuti nemir je prirodna posledica ~ovekove su{tine koja ne `ivi pravim `ivotom. Istinski ~ovek je istinski i onda ako sipa vodu u ~a{u i ispija je. Neki hasidski u~enik je oti{ao kod svog u~iteqa samo zato da vidi kako {nira cipele. Vi{e nije ni potrebno! Objavqewe mo`e biti i u tome kako neko ispija ~a{u vode, i u tome kako rasklapa kwigu, ili ore. Za znawe istine treba pribaviti li~ni uslov. Tisapalkowa, 15. maj 1960.

PISMO

165

SUFI
Mo`da se i ne bi mogla nazvati shvatawem, sasvim je druga vrsta vi|ewa, zanos, pojednostavqewe, produhovqenost, `eqa da ~ovek bude dotaknut, smirenost. Najve}i napor da ~ovek postane jedno i ako je mogu}e da bude o~i u o~i s onim {to krije svetili{te. Ali ako bi ~ovek zavirio u wega, ni{ta ne bi video. Pa ipak, veliki vodovwaci ovakvim pore|ewima upu}uju na to kako treba pristupiti Bogu i ko shvati takvo znawe ako prodre do svetili{ta, mo`e pribaviti o wemu stvarna iskustva. Znamo za ~etiri psiholo{ka remek-dela. Patanxalijeve joga-sutre, zen, sufi i hasidizam. Razlike su velike, jedva da bi i mogle biti ve}e izme|u arhai~ne Indije, budisti~ke Kine i Japana, muhamedanskih Arapa i poqskih Poqaka. Ali nije bilo ni doba ni mesta kada duhovna celina nije bila savremena. A celina je uvek bila u znaku religije. I sva ~etiri se sla`u u ne~emu, to je znawe koje poma`e ~oveku u wegovom osloba|awu. U odnosu na wih filozofije, kao {to ka`e u~iteq zena, slu`e samo za to da sti{avaju pla~ dece. Ovde se zbiva ne{to drugo. Emocije otvaraju put celovitosti, i to bez bilo kakvih prethodnih principa i time ~ovek postaje nezavisna celina. Danas se ovakva delatnost naziva i individualizacija. Ako ne{to `eli{ da razume{, ka`e zen, ni{ta ne sme{ primiti od drugih. Bilo s kim da se susretne{ spoqa ili iznutra, ubij ga. Ako se susretne{ s Budom, ubij Budu, ako se susretne{ s patrijarhom, ubij partijarha. Samo tako mo`e{ postati slobodan. Nikakve ceremonije, nikakvi danasi, nikakva dobra dela. Nikakva institucionalnost, nikakavo na~elo, princip, teza. Nije mogu}e ni zamisliti ve}u napetost nego {to je izme|u jogina i vlasti. Vlast nikoga ne voli mawe od nezavisna ~oveka, a jogin nikoga ne voli mawe od vernog sluge. U napetosti vlast ostaje na ni`oj razini, jer ono {to ona ima samo je vlast. Sufiju pripada ceo svemir, pa i wega odbacuje. Tvoje je bi}e, ka`e Halax, dubina zemqe i krov neba su dve tvoje ode}e. Ali mu ni to ne treba. @iveti tako da nemam ni{ta, i da sam niko. ^ovek misli da to ~ini za svoje spasewe. Ne, uop{te. Bilo {ta da si hteo da mi da{ na Zemqi, ka`e Rabija, podeli me|u mojim neprijateqima, bilo {ta da si hteo da mi da{ na nebu, podeli me|u mojim prijateqima, ja }u se zadovoqiti samim tobom. Nije potrebno ~ak ni sapasewe. Vi{e sam nego svoje spasewe, ka`e Ibn Karam. Indus zapisuje da je `iveti ispravno mogu}e samo ako se ~ovek unapred odrekne svake zemne nagrade i nagrade na ovome svetu. U Kini znak za istinu izra`ava postupak bez protivusluge. Svaka velika metafizika je uzbu|ewe nekoliko velikih re~i. Buber je hasidizam sa`eo u ~etiri re~i. Suzuki zen u pet re~i. Ko je razumeo ove osnovne re~i, mo`e da se prihvati ~itawa u~iteqa. Vedanta je zapravo samo jedna jedina re~, atman. Ali nije verovatno da sav napor moderne nauke o jeziku ume da pribli`i ove re~i. Neophodna bi bila sakralna filologija Origene da bi neko mogao da razre{i ove emocije. Za sufi bi se moglo re}i da nije ni{ta drugo do odre|ewe re~i sufi. Bilo je onih koji su brojali definicije, i ba{tina ka`e da postoji sedam-

166

PISMO

deset osam ovakvih odre|ewa. Ali bi se isto to moglo re}i i za jogu i za zen. Sama definicija bi bila celo u~ewe. Ako ~ovek posle temeqne klasifikacije i filtrirawa odabere tri re~i, pretpostavimo fana, hak i ahad, neophodno bi bilo bar devet pojmova kako bi objasnio ove tri. Ali bi ovih devet mogao da rasvetli tek s nove tri. Sufi ne zavisi od re~i, nego od muzike. Nije uzbu|ewe nekoliko re~i, nego celokupnog jezika. U izuzetnim muzi~kim delima postoje izuzetno veliki delovi, samo delovi, katkada samo taktovi, ili samo tonovi kada se muzika odvaja od nota, od istrumenta, recimo potpuno se dematerijalizuje i leti i postaje nadmuzi~ka muzika. Kao kada se ekstati~na du{a odvaja od ~oveka i leti u nematerijalne visine. Sufi je ve} takav jezik koji slobodno govori ne vezuju}i se za slovo, glas, ni za ~oveka koji govori, on je takav jezik koji je iznad sebe poja~an nadjezi~ki jezik. Drugde je mo`da dovoqno kao uvod ako ~ovek razume nekoliko re~i. Ovde se mora razumeti odre|eni ekstati~ki vi{i stepen. Ne metafizika, jer je pesni~ka. Ne poezija, jer je metafizika. Ne jezik, nego muzika. Ne muzika, nego jezik. Ona muzika za koju Ibn al Farid ka`e da je tuga zbog toga {to je ~ovek izgubio svoj nebesni dom. Ko to ne ~uje, on ni{ta ne razume od sufija. Svaka re~ je superlativ. Pio sam vina u spomen svoje qubavi, ka`e isti ovaj Ibn al Farid, opio sam se pre nego {to je gro`|e bilo stvoreno. Ka`u, pio si greh. Pio sam ono {to bi greh bilo ne piti. Opio sam se time pre nego {to sam se rodio i tako }e ve~no ostati, ~ak i onda kada mi se kosti u prah preto~e. Jedostavnost i izvornost kojima se divimo u delu genija, zapravo su u~enost i golema zamr{enost Qudi koji nisu privabili veliko znawe, ipak naizgled kazuju ne{to izvanredno, to je po pravilu osredwe. Divqa genijalnost je fantazija onih koji ni ne slute {ta je duhovni rad. Civilizacije nisu same iz sebe zahvatale svoje bogatstvo. Ono zbog ~ega se danas odu{evqava helenstvom, to su znawa preuzeta od civilizacije Pelazga, Feni~ana, Egip}ana, eventualno od Haldejaca i Etruraca, i ono {to u Orfeju izgleda tako praizvorno, nije naivna genijalnost, nego stvoreni red u zamr{enoj materiji posredstvom ~oveka ne~uvene obave{tenosti u svim smerovima i na najvi{oj razini doba. Ima slu~ajeva kada je gra|a prikupqena, ali nije uspelo ostvarivawe nove sre|enosti. Taj nered se naziva sinkretizam. Vi{e slu~ajeva znamo tokom istorije, najkarakteristi~nija takva zbrka bila je Aleksandrija, i 19. vek u Evropi. [to stvara genijalni ~ovek i civilizacija, to je uvek hijerarhija. Ka`u {ta je va`no, {ta je drugorazredno i tre}erazredno. U sinkretizmu to niko ne zna. Jednostavnost sufija, i wegova izvornost, jedna je od najslo`enijih duhovnih pojava. Ve} je to i sam muhamedanizam. Sufi, ako i ne preuzima mnogo iz Muhamedovog u~ewa, tim vi{e u~i iz hebrejske kabale, i veoma mnogo od Grka, naro~ito od novoplatonista, i od hindu ba{tine. Sufi je u prvom redu qubav prema Bogu, potom poznavawe Boga. Ali nikada niko nije mogao da razdvoji qubav od poznavawa. Dokaz je i semitski jezik. Ako neko ka`e da se neko u qubavi spojio sa `enom, on ka`e da ju je poznao. Poja~ana qubav kojom se sufi pribli`ava Bogu gotovo je u potpunosti sistem sazna-

PISMO

167

wa kabale. Preuzima i stalno koristi u~ewe o deset sefira. U vezi s arapskom matematikom posebno treba govoriti o vanrednom zna~ewu toga preuzimawa. Ono {to je sufi preuzeo suvereno koristi, {to zna~i da ga produbqava. Postoji pone{to {to izostavqa, kao onu od deset safira koju herbrejska ba{tina naro~ito nagla{ava, malkhut, misao o svetskom carstvu, kraqevstvu. Sufi se ne bavi idejama vlasti. Jedna od najva`nijih re~i sufija jeste hak, to je hebrejsko knohmah, druga safira koja zna~i znawe, istinu, stvarnost, mudrost. Re~ je igrala vanrednu ulogu u Aleksandriji i kod gnosti~ara. Kasnije u sredwem veku, u novije doba kod Bemea, i kod ruskih mislilaca kao {to su Florenski, Solovjov, Bulgakov. Hak se u Evropi nazivao Sofija. Sufi neprekidno govori jezikom qubavi, jer to odgovara onoj strasti koju ose}a prema Bogu. Sawarewe, meditacija, `udwa, izvansebnost i opijenost i afekat i odu{evqewe i pokornost. I u ovom zanosu je svaka druga wegova re~ hak, stvarnost, istina, znawe, mudrost. Ja koji wega volim jesam on, i on koji mene voli jesam ja. Qubav se ne mo`e u~iti, ona je dar Boga, i pru`a je milost. Jedan jedini tren biti zajedno s Bogom vi{e je nego po{tovawe celog ~ove~anstva od stvarawa do konca sveta. Bi}e koje se nalazi u Bogu vi{e je od najve}eg arhan|ela izvan Boga. Mistika je znawe grani~nih podru~ja. Ono {to je iznad i ispod, ispred i iza, {to se zaboravilo i {to je izostavqeno. Naro~ito ono {to je nezgodno i pod znakom pitawa i stra{no i neizvesno. Mistika nije maglovita po svojoj prirodi, nego po svom predmetu, jer se uvek bavi onim {to je bilo namerno, bilo nesvesno ostalo u tami. Ko jednom bude napisao ozbiqno delo o mistici, mnogo }e raspravqati o racionalizmu, pozitivizmu, materijalizmu, o iskustvu, i veoma malo o neobrazlo`enoj fantaziji po kojoj uop{te znamo mistiku. Svako znawe, pa ~ak i najegzaktnije, ima svoje grani~no podru~je i wegovi produbqeni rezultati i otkri}a gotovo u svim slu~ajevima iskrsavaju na ovim grani~nim podru~jima. Xojs je za umetnost rekao, a odnosi se to na svako znawe, da joj je jedini zadatak bu|ewe svesti o skrivenim sadr`ajima svesti, sve ostalo je uzaludno i prazno. Misti~ar je onaj ko vodi ra~una o onome {to je iznad i ispod i iza wega. Wega ne interesuje samo stvar, nego i wena senka. On ne podnosi da se ne{to izostavi. On ne podnosi da ne postoji jedinstvo u svetu gde je sve jedan. On ne podnosi da nema svetlosti. Svet }e sazreti kada od dva postane jedan, spoqa{we }e biti kao unutarwe i mu{karac }e biti jedno sa `enom tako da ne}e biti ni mu{karac ni `ena. Najsvojstvenija mistika se nalazi na grani~nom podru~ju matezisa. Ovo iskustvo, ako ne drugde, ~ovek mo`e pribaviti u velikom delu Rasl-Vajthed Principia mathematica. Rasl se poziva na Fregea, koji je, po wemu, postavio osnove moderne matematike. Onaj koga ne ograni~ava su`eno shvatawe stru~waka i upu}enih odmah }e otkriti da Fregeove matemati~ko-logi~ke operacije, koje se mogu geometrijski predstaviti, imaju veoma sna`an afinitet za mistiku brojeva. Polaze}i od Rasla, Vajthed svoje mi{qewe gradi na decimalnoj aritmologiji. Karnapova logistika pak u celini je pitagorejsko-kabalisti~ka. A {to se sve to moglo smatrati egzaktnijim mi{qewem od prethodnoga, bilo je mogu}e samo zato {to su pre}utana veoma va`na delawa.

168

PISMO

Problem mistike i matematike uznemiravao je Rasla celog `ivota, naro~ito kad se sve vi{e postavqao na stanovi{te ~iste logike ova uznemirenost je postajala sve ve}a. Ko `eli da se uveri u to, neka pro~ita wegove kwige o mistici i logici, ili ono {to je napisao o zna~aju svojih saznawa o spoqwem svetu. Poja~ani sens pur (Malarme) koji strahuje od sopstvene tame. Jer postoji i egzaktna mistika i mra~na matematika, a gde postoji vanredna svetlost, tamo je i senka vanredna. A sve to zavisi od toga ko je {ta pre}utao. Ne bi imalo ni smisla ni ozbiqnosti ako bi ~ovek u nekoliko re~i poku{ao da istra`uje grani~na pitawa mistike i matezisa. Sve u svemu samo toliko da je moderna matematika (vidi Rasl-Vajthedov aksiom) nulu potvrdila kao broj, a nulu su, kao {to se zna, otkrili Arapi. ^ak nemamo ni pojma kakva je bila veza izme|u matezisa i mistike u vreme sufija. Ali jednu stvar pouzdano znamo. Arapsku civilizaciju je u to vreme karakterisao nedostatak scijentifizma intenzivno suprotstavqenog metafizici. Dakle, matezis i mistika su tada bile u takvom pozitivnom i plodnom odnosu kao {to su sada u neprijateqskom i negativnom odnosu. Misli za~ete u mistici nalazile su neposredan put u matezis i obratno. Na taj na~in se mo`e pretpostaviti da je sens pur koji se o~ituje u sufiju nadahnuo matematiku, recimo isto u`ivawe u apstrakciji koje je preko Skota Erigene i Kuzanskog prispelo u Evropu i posredstvom Paskala-Wutna-Lajbnica dospelo do modernih. Nesumwivo je da nula nije u tom smislu broj kao ostali. Pre}utno to priznaje i najnovija matematika kada je u potpuno posebnom aksiomu opravdava i mora da je opravdava. Nula se nalazi ispred jedan. Uvek ispred wega. To je po~etak. Jo{ pre nepo~etak. ^ovek ne mo`e da pobedi u sebi misao da nula nije par exellence matemati~ki pojam. Mo`da je srodan s onim {to Kinezi nazivaju vu i odre|uju da se o wemu ne mo`e tvrditi ni{ta ni pozitivno ni negativno. Vu je ne{to, ka`e Fong-ju Lan, o ~emu se ne mo`e re}i ni{ta, jer bilo kako da ga nazovemo, ve} bismo definisali ono {to se ne mo`e definisati. Pojmu vu u Indiji odgovara aditi, u Gr~koj apeiron. Ali je sve to tradicionalna analogija. Hebrejsko en sof pak precizno jeste pojam koji u arapskoj matematici odgovara nuli. Ni o en sofu se ni{ta ne mo`e re}i. I on se nalazi pre po~etka, na grani~nom podru~ju. Sof zna~i osnovu, bazu. En je negacija. En sof je dakle bez osnove, odnosno bez baze, nepo~etak. Ima kabalista koji ga nazivaju kadmon. To je non ens primodialis. Beme ga prevodi kao Ungrund, i to bez ostatka. Ovaj realitet sveta svaki jezik izra`ava s negacijom. Nula je matamati~ki simbol ovoga nepo~etka. Egzaktizacija onoga {to je neodredqivo. Arapi su nulom na~inili sredstvo ra~unawa i brojawa onoga {to je neizra~unqivo i neizbrojivo. Znali su da uvedu u ra~unawe ono {to se ne mo`e uvesti u ra~unawe. U Kini vu, u Indiji aditi, kod Grka aperion nikada nije bio ni u kakvoj vezi s nekom teorijom brojeva. Me|utim, u Judeji je en sof bio aritmolo{ki pojam. Aritmolo{ka arhai~ka teorija brojeva. En sof je bio pojam koji je preduhitrio deset sefira i stajao je ispred jedan kao po~etak, odnosno nepo~etak. Kinezi i Indusi i Grci nisu mogli na}i nulu, jer su imali svoju metafizi-

PISMO

169

ku, ali nisu imali ni mistiku, ni matematiku. Arapi su ih imali, i na grani~nom podru~ju su otkrili nulu. Zato bi se moglo tvrditi da se plodna matematika razvija samo tamo i u ono doba gde i kada i mistika i obratno, jer su obe ~isto (ne~itqivo...?) osobeno podru~je, i obe (...?) su neprimenqive. Misao, naravno, nije prosta. Prihva}eno moderno stanovi{ta jeste da broj nema kvalitet, a upravo beskvalitetni puki kvantitet je ono {to je broj. zato se mo`e nazvati ~istim smislom. Ali ako i nema nikakvog kvaliteta, ne{to ipak postoji, a to je kvalitet broja. U smislu sans pur i broj je kvalitet, i zato, kada je neuhvatqiv i nepo~etak, ono {to je ispred i uvek ostaje ispred, u znaku nula postalo je broj, ono {to izvorno i prema prirodi nije imalo nikakvog kvaliteta, jer je bila nepo~etak i o wemu se ni{ta nije moglo tvrditi, jer je sve bilo s ove ili s one strane iskustva, ovaj broj je uzeo na sebe kvalitet. Svaki broj je atribut. Nula nije. Ali po~ev od tada postala je kao ostali brojevi, jer je s wom ra~unato, nasuprot tome {to je naro~ito ova mogu}nost ra~unawa ostala nemogu}nost ra~unawa, i ostala je ono {to je izvorno bila; ne{to {to se ne mo`e definisati, i o ~emu se ni{ta ne mo`e znati, i {to svaki jezik mo`e da izrazi kao poricawe, jedino ima ulogu u matematici i u mistici kao pozitivni realitet. Nula je broj, ali je ba{ samo broj. Grani~no broj, ali niko ne zna gde se nalazi ta granica. Nalazi se na po~etku nepo~etka, ili na liniji beskrajnog kraja, na grani~nom podru~ju matezisa, ali niko ne zna da li je najmawi broj, ili polovina najve}eg broja, ali je u svakom slu~aju izvan toga. Kada je Kantor zamislio Alef nulu, jednu od genijalnih koncepcija modernog matezisa, zapravo nije u~inio ni{ta drugo nego sekundarno razvio teoriju arapske nule. Alef nula je po Kantoru matamati~ki znak zbira svih zamislivih brojeva. Alef nula se ne mewa kada se pomno`i, ili podeli sama sobom i posle svake operacije ostaje Alef nula. Odnosno pona{a se ta~no onako kao tri znaka u matematici, Jedan, nula i beskona~no. Iz ~ega se mo`e izvesti i zakqu~ak da je ovde re~ o istom realitetu tri matemati~ka znaka. Nula prvobitno nije bila matamati~ki ve} aritmolo{ki pojam, i Arapi su je na~inili matamati~kim. A u~inili su to zato {to svaka druga metafizika po~iwe s Jedan, samo arapska po~iwe s nepo~etkom. Druga~ije re~eno, u svim drugim metafizikama, u Kini, Indiji, Gr~koj, Judeji, ~ovek je sebe poistove}ivao s Jedan, samo se u arapskoj metafizici poistove}ivao s nulom. Nula nije ni{ta. Nula je nepo~etak i neodredqivost, ono {to se nalazi ispred, ispred Jedan i uvek ispred. [ta je po~etak? pitao je u~enik. Kada bih ti kazao, ve} to ne bi bio po~etak, nego drugo. Nula je ono {to se ne mo`e izre}i. Jednom sam dosegao krajwu granicu Nebi}a i deset godina sam leteo kako bih prsekao Ne kroz Ne, u Ne. Zaogrni se pla{tom ni{ta, ka`e Farid Edin Atar, pij iz pehara poni{tewa, zagrli qubav raspada i ustakni kapuqa~u nebi}a izbrisao sam sebe i nestao sam i ni{ta od mene nije preostalo, bio sam samo senka, ni zrnce praha nije preostalo. Bio sam kapqica vode izgubqena u okeanu misterije, a sad vi{e ne mogu da na|em ni tu kapqicu. A sada evo tuma~ewa fane, jedne od osnovnih re~i sufija: fana (fana al fana) prolaznost prolaznosti

170

PISMO

 odbacivawe svega {to nije Bog odbacivawe svakog svojstva odbacivawe svakog kvaliteta odbacivawe svakog li~nog ja odbacivawe individualnog ja, utapawe u univerzalno ja bez stawas li{avawe pomisli na predmete znawe poni{tenosti utapawe u ~istu potencionalnost Jedina delatnost sufija jeste fana. U qudskom bi}u jedino je va`no li{avawe, kao {to ka`u na Tibetu. Sufi se poistove}uje s onim {to nije ja, jer se nalazi ispred ja. Ispred bez stawa. Skida sa sebe sve {to je svojstvo, {to je kvalitet, {to nije Bog. Fana je znawe poni{tewa, vra}awe u primordalni nepo~etak. Matemati~ki znak ovog osnovnog stawa jeste nula. U svim drugim ba{tinama osnovno stawe jeste Jedan, sjediwavawe s najvi{im duhom, s Brahmanom, Atmanom, Bogom. Samo se sufi ne sjediwuje, nego zarawa u fanu. Stawe stvorewa je promenqivo, sufi nama stawe. Na ovom mestu se ukida vi|ewe i nevi|ewe je ono {to u~i vi|ewe. @iveti tako da nemam ni{ta i da budem niko. Takav sam kao nepo~etak i beskrajno i bezdawe more. Nisam hri{}anin, nisam Jevrej, nisam ni Pars, ni musliman. Nisam isto~wak, zapadwak, kopneni, morski. Ne poti~em iz zemqe, ni s nebeskih tela koja kru`e... nisam kod svoje ku}e na ovome svetu, ni u paklu, ni u raju... moje je mesto ne-mesto, moj trag je bez traga, ni telo, ni du{a... Poricawe vodi postoje}em tragu... Sufi se poziva na osamdesetu pesmu druge sure Korana: Ko zemni `ivot kupuje cenom `ivota na drugom svetu, ne}e dobiti blagu kaznu i nema mu pomo}i. To je dogmatski osnovni stav, nema sredweg puta. Ili svoj zemni `ivot `rtvujem za spasewe, ili spasewe za zemni `ivot. Drugo je spas i drugo je u`ivawe, ka`e Kathaka upani{ada. Ko izabere zemni `ivot, izgubqen je. Nadahnu}e kod svakoga naroda je na karakteristi~an na~in sasvim druga~ije, pa ipak je na celoj zemqi jedoobrazno. [to se eventualno odnekuda preuzima, svuda se nalazi i ako se zakopa dovoqno duboko, svuda se nalazi i isto se nalazi. Ako se i preuzima, zapravo nije to ni potrebno. Koren svakog qudskog bi}a hrani se iz istog gorweg tla. Ovo {to je kod svakog naroda druga~ije, pa ipak na celoj zemqi istovetno, naziva se ba{tina. Sufi je mnogo u~io od Grka, naro~ito od Plotina, Prokla, Porfirija i Dionisa Areopagita. Ali ~ovek u~i samo ono {to ve} i onako zna. Pre svega koncept dr`awa preuzet naspram materijalnog sveta. Arapski jezik prvobitno, kao i sanskrit, nije imao re~ za materiju, preuzeo je iz gr~kog hile i na~inio od we hula. Materija je gomila ru{evina svega postoje}ega. Ali ~ovek ni u ovom materijalnom `ivotu ne ~ini ni{ta drugo do {to gleda vizije. I praksa je teorija, ali theoria asthenstates, odnosno najbezvrednija teorija. Ono ~ime se neoplatonizam najvi{e bavi jeste megale arcne, veliki po~etak, koji je pre svega, i koji se naziva Hen, odnosno Jedan. Nekoliko de-

PISMO

171

finicija ovoga Hen naro~ito je srodno onome {to se nalazi u sredi{tu arapske fane. Ali ako i postoje svi razlozi da ~ovek pretpostavi te{we veze izme|u Hen i nepo~etka, ipak je to nemogu}e, ve} i zbog toga {to Plotin i Proklo uvek govore o Jedan, a sufi uvek o onome {to je ispred toga. Nekoliko odre|ewa: Jedan je izvan toga da ga ~ovek mo`e saznati ili pribaviti znawe o wemu. Jedan je iznad svega izrecivog. Jedan je izvan postoje}eg i izvan razuma. Niko ne mo`e posumwati kako ovo gotovo pokriva pristup da sufi nema stawa, vi|ewe na ovom mestu prestaje i nevi|ewe u~i vi|ewe, moje mesto je ne-mesto, trag mi je ne-trag. Masiwon, kome zahvaqujemo za dve sjajne kwige o muslimanskoj mistici i Halaxu, priredio je mali re~nih uzajamno odgovaraju}ih pojmova arapske i hindu ba{tine. Najva`nije takve re~i su atman nafs, manas kalb, puru{a ruh, satva nazar, budhi manzur, dhjana nazir, samadhi taxrid, tafrid, xam. Pored toga preuzeta su u~ewa o karmi i o samsari i mnoge misli koje se ne mogu uneti u re~nik. Indija je znala vi{e metoda joge, kao {to su karma, xnana i hatha joga koje poti~u iz Patanxalijeve joge-sutre. Takav je metod i bakhti joga. Joga je tehnika ekstaze. Znamo da ekstaza zna~i biti pre toga, ili biti izvan toga, da ~ovek nema stawe, kada je nevi|ewe ono koje u~i vi|ewe. To je ono o ~emu pi{e Plotin da je sasvim druga vrsta vi|ewa odu{evqewe, pojednostavqivawe, produhovqenost. Kao {to sufi ka`e da je svaki tren novo vaznesewe. Induska {antabakhta (u kojoj gori vatra qubavi Boga) ka`e da ne smemo da potisnemo nijedno svoje ose}awe, ~ak naprotiv, treba ih poja~avati i usmeravati prema gore. Jedina velika vrednost `ivota jeste qubav prema Bogu. Sva snaga ~oveka, wegova sposobnost, znawe, talenat, instinkt izviru otuda {to tra`i Boga. Prvi uzrok svakog duhovnog i du{evnog pokreta jeste bogotra`ewe. To je ekajana, odnosno jedini put. Svako znawe i filozofija i umetnost i svaki jezik i muzika jesu bogotra`ewe. Samo ako ~ovek ide ovim putem mo`e razumeti da je sve postoje}e sveto, jer je sve Bo`ije. Ili kao {to sufi ka`e: Nikada nisam video ni{ta izvan Boga. Sve `elim tebi da darujem i za to ne `elim ni{ta. S rado{}u primam siroma{tvo i nema{tinu, jer dolaze od Boga, bolest i bedu, jer dolaze od Boga, patwu i smrt, jer dolaze od Boga. To je bakhti. To je sufi. Samozaboravna odlu~nost i izvansebnost i samopregor. Ba{tina zna za dva puta posve}ivawa, veliki i mali put. To je kod budista mahajana i hinajana. U Gr~koj to je put ezoteri~ara i egzoteri~ara. Kod Arapa tarikah i {arijah. Mali put posve}uje u dru{tveni `ivot, kazuje {ta je po{tewe, iskrenost, strpqewe, humanost, razum, trezvenost, ~ast. Veliki put bi se mogao zvati obo`ewe. Bahavadgita ga nasuprot putu predaka naziva putem bogova. Sufi je takav tarikah, veliki put, ~iji je najvi{i rezultat, wegov ciq i logos: ama hoa, odnosno ja jesam. U Indiji: ovo si ti, tat tvam asi. U druga~ijem izrazu: ana l`hak, ja jesam znawe, istina, mudrost. U Indiji: ja jesam Brahman ham, brahma asmi. Mali put doslovno tuma~i sveto pismo i ka`e da izvan spoqweg razuma ni{ta drugo nije dopu{teno (zahir). Veliki put u~i da je pravi smisao obja-

172

PISMO

vqewa podizawe ~ovekove du{e na stepen spasewa (batin). Ovaj drugi svako treba sam da na|e. Oni koji idu malim putem tonu u istoriju. Veliki put jo{ nikada nije postao nesavremen. Od Jevreja je preuzeto osnovno stawe, od Grka metafizi~ki pojmovi, od Indusa tehnika ekstaze, a nasuprot tome onome ko ~ita sufi ~ini se da mu u tom trenu sam od sebe, jedan jedini put, sada i neponovqivo izvire iz qudskog srca. Posle krsta{kih ratova takore}i pod potpunim arapskim uticajem u celoj Evropi se ra{irilo mi{qewe kao {to je Al Gazalijevo, koji ka`e da je puka dijalektika tra}ewe uma koje nema nikakvog uticaja na unutarwost religioznog `ivota i wegovu ~istotu, ~ak ga i ometa, to je potrebno samo onima koji ne znaju da razlikuju nebitno od bitnoga puko obja{wewe zakona (fika) ne pokazuje put ka spasewu. Oni Evropqani koji su bili osetqivi na misli kao {to su bile Al Gazalijeve, kao skolasti~ari, tra`ili su argumente protiv sko~awenog malog puta. Arapski uticaj se izme{ao s kabalisti~kom ba{tinom koja se probijala iz [panije, putem koji do sada nije razja{wen, ali je verovatno tako|e posredstvom Arapa prispeo s alhemijom i s uticajem Dionisija Areopagite koji ni za trenutak nije prestajao. Koliko god je Evropa potpuno umela da asimiluje klasi~nu gr~ku i rimsku misao za vreme i posle renesanse i, istina, kri{om, alhemiju (jer je poznato da su i veliki u~iteqi skolastike pisali mno{tvo alehmijskih rasprava), toliko je malo obradila kabalu, ali mawe i od toga sufi. Nekoliko sekti, nekoliko osamqenih mistika, kao Ekhart, Tauler, Toma Kempijski, ili kasnije Molinos i wegovim posredstvom sveti Jovan od Krsta i u delu Lojole onaj koji ima ose}aj za vakve stvari, ~uje daleku muziku sufija. Kako je nezamislivo siroma{an ovaj svet koji nije ni{ta drugo do samomu~iteqski napor zbog ranga, zbog imawa, zbog u`ivawa i vlasti koja sve gazi, iz kojega nedostaje onaj stepen ekstaze qubavi o kojoj govori sufi. Znam da sam jedno s tobom, neodvojivo jedno, ali ho}u da se odvojim od tebe kako bih u`ivao u divoti svoje qubavi.

PISMO

173