UIKA REPUBLIKA

Venceslav Glii

N O L I T BEOGRAD

PREDGOVOR

Odavno sam eleo da piem o Uikoj republici. U poetku sam pisao kratke lanke i preglede lokalne istorije narodnooslobodilake borbe, u prvom redu za Uice i Poegu, ali je postepeno u meni sazrevala ideja da sva ta saznanja o poetnim krupnim koracima jugoslovenske revolucije objavim u jednoj knjizi. Na prvi pogled inilo se da se to moe jednostavno ostvariti. Meutim, kad sam se prihvatio ovog posla, poele su da me opsedaju razne strepnje koje su pri nastanku knjiga ove vrste sasvim razumljive. Stalno mi se inilo da je ivot Uike republike bio daleko bogatiji i sloeniji nego to sam ja mogao, na osnovu izvora i literature, ponovo da ga oivim. Ovo utoliko pre to sam kao dete bio svedok nekih manifestacionih pojava i to sam gledao kako su se obini ljudi odnosili prema narodnooslobodilakoj borbi, odnosno kako su preko noi postajali revolucionari. Bili su to izuzetni revolucionarni dogaaji, kada se maksimalno ostvarilo poistoveivanje irokih narodnih masa sa istorijom, kada je narod u pravom smislu rei stvarao istoriju, uz nezamenljivo uee KPJ kao motorne snage unutar naroda. U poreenju sa velikim dogaajima drugog svetskog rata, Uika republika izgleda minijaturno, ali kao kolevka jedne autentine revolucije ona je velika i u meunarodnim razmerama, jer je izrasla u simbol borbe pokorenih naroda Evrope protiv faizma. Od 1941. godine razmiljam o Uikoj republici od prvih propagandnih poruka iz tampe, sa plakata i

VENCESLAV GLISI

sa mitinga, preko arhivskih izvora, seanja uesnika i brojne literature, do linog vienja. Slika se irila kroz sagledavanje sutine oslobodilakog pokreta i revolucije u tom periodu, pretvarajui se u jednu sveobuhvatniju celinu. Ipak, bezbroj pitanja je iskrsavalo prilikom razmiljanja o ovoj temi od imena, prostiranja, vremenskog omeavanja, do metodoloke opravdanosti obrade ove teme. Naime, pitao sam se da li je nauno korektno izdvajati pojedine delove iz jednog celovitog procesa, kakva je bila jugoslovenska revolucija, i kao takve ih obraivati. to se tie imena Uika republika, ono kao takvo nije egzistiralo u toku njenog trajanja. Jer, rukovodstvo KPJ nije dozvoljavalo nikakvo proglaavanje i pomin janje republike, da to ne bi budilo neeljene asocijacije u narodu da komunisti tee da preuzmu vlast, pogotovu stoga to je to naveliko eksploatisala etnika propaganda. Zato je niko u partizanskim redovima nije nazivao Uikom republikom. Tek kada je Uice i celu slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji zauzeo okupator i njegovi saradnici, u kvislinkoj tampi pojavilo se ime Uika komunistika Republika, a potom i u tampi Sovjetskog Saveza, u prolee 1942, njeno sadanje ime Uika republika. Ovo ime je posle uspeno okonanog narodnooslobodilakog rata i revolucije narod zapadne Srbije i cele Jugoslavije spontano prihvatio i ono je postepeno ulo i u istoriografiju. Postoje razliita miljenja o teritoriji koju je obuhvatala Uika republika. Jedni je svode na uiki i aanski okrug, a drugi smatraju da je zahvatala znatno iri prostor. Smatramo da pod Uikom republikom treba podrazumevati teritoriju koja se nalazi izmeu Drine i Save, do blizu Beograda. Ta uslovna granica ppotee se na istoku kroz umadiju, obuhvatajui teritorije Sreskog komiteta KPJ za Kosmaj, Okrunog poverenstva KPJ za Aranelovac, Okrunog komiteta KPJ za Pomoravlje i Okrunog komiteta KPJ za Kragujevac, preko Trstenika i Vrnjake Banje na jug do blizu Kosovske Mitrovice, Novog Pazara i reke Uvac, gde se naslanjala na slobodnu teritoriju u Sandaku.

UICKA REPUBLIKA

Reka Drina delila je partizanske odrede u zapadnoj Srbiji od 6 partizanskih odreda u istonoj Bosni; meu njima je bila uspostavljena vojna saradnja oko Zvornika, Ljubovije i drugih mesta. To su najiri okviri kojima bi se mogla ograniiti Uika republika, uz napomenu da su potpuno bili osloboeni i meusobno povezani uiki i aanski okrug, a najveim delom bile su slobodne i teritorije drugih okruga u zapadnoj Srbiji, umadiji i Pomoravlju. Meutim, postojala su jaka uporita okupatora u gradovima u Kraljevu, Kragujevcu, aku i Valjevu. Pitanje ograniavanja teritorije Uike republike i nije tako bitno ako se Uika republika posmatra kao jedan period, i to poetni period u razvoju jugoslovenske revolucije. Postavilo se i pitanje vremenskog omeivanja Uike republike. Iako njeni koreni lee duboko u tradiciji radnikog pokreta i KPJ, uvreilo se shvatanje da je Uika republika postojala od osloboenja Uica 24. septembra pa do njegovog ponovnog pada u nemake ruke 29. novembra 1941. godine. Smatramo da ovu vremensku granicu treba elastinije posmatrati i pomeriti je unatrag do kraja jula 1941. godine kada je generalni sekretar KPJ i vrhovni komandant NOP odreda Jugoslavije doneo odluku da se zajednikim dejstvima partizanskih odreda oslobodi vea teritorija u zapadnoj Srbiji pa do momenta povlaenja delova partizanskih odreda sa ove teritorije krajem novembra i decembra 1941. godine. Meutim, Uika republika ostaje i dalje da ivi kroz borbu grupacije partizanskih odreda, koji su ostali na teritoriji oko Valjeva, ili su bili vraeni iz Sandaka. Posle njihovog unitenja i povlaenja Valjevskog NOP odreda za Bosnu, njene tekovine traju i dograuju se u okviru narodnooslobodilakog pokreta na drugim slobodnim teritorijama i partizanskim republikama, ukljuujui se na kraju u Demokratsku Federativnu Jugoslaviju. Samo tako posmatrano, moe se potpunije sagledati znaaj i uloga Uike republike u jugoslovenskoj revoluciji, a i nauna opravdanost posebne obrade ove teme. Istoriari smatraju da je period narodnooslobodilakog rata i revolucije u toku trajanja Uike republike,

10

VENCESLAV GLISI

odnosno 1941. godine, veoma dobro i detaljno obraen, pa se i autoru ovog rada postavljalo pitanje kako i na koji nain da najkrae i najpotpunije izloi i osmisli istorijske injenice o Uikoj republici. Opredelili smo se za kombinovani hronoloko-problemski metod, s tim to smo uvodne delove do nastanka Uike republike izloili hronoloki, a trajanje Uike republike, odnosno njen uspon, razmatrali po odreenim problemima kao to su: razvoj i delatnost KPJ i drugih organizacija NOP-a, partizanski odredi, narodna vlast, privredna aktivnost, kultura i prosveta, meunarodni aspekti Uike republike i dr. Hronoloki su takoe opisani i dogaaji za vreme pada Uike republike. Uika republika nije do sada celovito nauno ispitana. Ona je usput pominjana u svim pregledima istorije NOR i revolucije u Srbiji i u Jugoslaviji. Nasuprot tome, u lokalnim istorijama, pre svega o partizanskim odredima i partijskim organizacijama, do detalja se pisalo o skoro svakom uesniku NOP-a, tako da postoji obilje literature iz koje je teko izvui ono to je bitno za razvoj Uike republike. Od publikacija posveenih Uikoj republici privlae panju dve knjige pod naslovom Uika republika, s tim to su u prvoj u dva toma objavljeni rezultati sa naunog skupa posveenog Uikoj republici, odranog na Zlatiboru 1977. godine, a druga takoe u dva toma sadri seanja uesnika narodnooslobodilakog pokreta iz vremena Uike republike. Iako su obe ove knjige ambiciozno zamiljene da obuhvate sve aktivnosti narodnooslobodilakog pokreta u toku trajanja Uike republike, ipak je ostalo praznih prostora koje treba istraivati i popunjavati. O istoj temi objavljene su jo dve knjige pisane publicistiki. To su: Zapadna Srbija 1941 Dojila Mitrovia i 67 dana Uike republike Jovana Radovanovia. Od ire literature treba pomenuti i sledee naune radove: Ustanak i NOP u Srbiji 1941. i Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca profesora dr Jovana Marjanovia, SKOJ i omladinski pokret u Srbiji dr Milana Borkovia, Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji

UICKA REPUBLIKA

11

(41 42) dr Venceslava Gliia, Partizanski odredi u Srbiji 1941. Mitra uriia i dr. Od znaajnih dela koja obrauju narodnooslobodilaki pokret u jugoslovenskim okvirima treba pomenuti: Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, istorijski pregled narodnoosloboilake borbe 19411945. godine, autori su saradnici Vbjnoistorijskog instituta, zatim Jugoslavija 1941. Pere Morae, Jugoslavija 19411945. dr Vlade Strugara, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji dr Branka Petranovia, etnici u drugom svetskom ratu dr Joze Tomaevia, Postanak i razvitak narodne vlasti u Jugoslaviji 19411942, Narodni front Jugoslavije 19351945. dr Duana ivkovia, SKOJ i omladina u narodnooslobodilakoj vojsci i partizanskim odredima Jugoslavije 19411945. dr Petra Kaavende i druga. Osim toga, korieni su i radovi koji obrauju narodnooslobodilaku borbu po pojedinim regionima, kao to su: Zapadna Srbija u ustanku u zimu 19411942. godine Milorada B. Jankovia, Tamnava u NOB Pavla Petkovia i Narodnooslobodilaka borba u ibarskom basenu dr Branka Bokovia. Pri pisanju ovog istorijskog pregleda koriene su takoe i razne istorije, monografije i hronike gradova i mesta, od kojih emo navesti samo neke: Valjevo grad ustanika, Ivanjica, Na Moravi uprija, Grad na Jasenici, Raka, Kraljevo i okolina, Vrnjaka Banja i druge. Korisne podatke pruili su nam istorijati pojedinih partizanskih odreda, u kojima su opisani razvoj, dejstva i istaknute linosti tih odreda. Na primer: Mavanski partizanski odred, Prvi umadijski, aanski, Uika, Valjevski i drugi. Ovde nije pomenuta literatura koja je sa stanovita istoriografije manje znaajna. To su razni publicistiki radovi i lanci nastali u prigodnim situacijama. Dnevnici i memoarski zapisi iz narodnooslobodilakog rata i revolucije bili su dragocen izvor podataka za ovu knjigu. Meu njima treba, pre svega, pomenuti Dnevnik Dragojla Dudia, prvi deo dnevnika Vladimira Dedijera, kao i jedan manji deo olakovievih Zapisa

12

VENCESLAV GLISI

koji se odnose na dogaaje u umadiji i zapadnoj Srbiji 1941. godine. Delimino su korieni i memoarski spisi rukovodilaca narodnooslobodilakog pokreta Josipa Broza Tita, Edvarda Kardelja, Petra Stambolia, memoari Gojka Nikolia, Ivana Maeka, Paka Romca i drugih. Najznaajniji poduhvat, kad su u pitanju seanja uesnika NOR i revolucije, uinilo je Vojno delo koje je objavilo 25 knjiga o 19411942. u svedoenjima uesnika narodnooslobodilake borbe, od kojih smo iz prvih osam knjiga koristili izvestan broj priloga. Znaajan izvor za ovaj rad o Uikoj republici predstavljala je takoe i tampa narodnooslobodilakog pokreta iz 1941, pre svega Borba i Bilten Vrhovnog taba NOP odreda Jugoslavije, ali su se korisni podaci mogli nai i u listovima koje su izdavali pojedini partizanski odredi kao: Vesti, Novosti, Glas naroda, Partizan i drugi. Znatno manje je koriena kvislinka i okupatorska tampa. Iako su arhivska dokumenta za ovaj period uglavnom objavljena, ipak smo vrili odreena arhivska istraivanja, bilo da jedan broj dokumenata do sada nije bio dostupan, ili da nije bio dovoljno iskorien u istoriografiji. Istraivanja su objavljena u Arhivu Vojno-istorijskog instituta, Arhivu CK SKJ, Arhivu Srbije, Istorijskom arhivu Beograda i u istorijskim arhivima i muzejima u apcu, Valjevu, Uicu, aku, Kraljevu, Kragujevcu i drugim. Uglavnom su koriena dokumenta koja potiu od narodnooslobodilakog pokreta, ali su znatno koriena i neprijateljska dokumenta, pre svega nemaka i etnika, a novi podaci su otkrivani naroito u fondovima Gestapoa i Specijalne policije u Istorijskom arhivu Beograda. S obzirom na to da znatan deo arhivskih dokumenata iz perioda Uike republike nije sauvan, koristili smo ne samo seanja rukovodilaca i uesnika NOR nego smo vrili i anketiranje velikog broja uesnika NOR. Koristei se veoma bogatom literaturom i arhivskim izvorima o Uikoj republici, pokuali smo da to potpunije sagledamo njenu ulogu i znaaj ne samo u

UIKA REPUBLIKA

13

jugoslovenskim nego i u meunarodnim okvirima. Uspeli smo uglavnom da objasnimo sve karakteristine pojave u tom poetnom stadijumu jugoslovenske revolucije, ali to ne znai da smo dostigli neke konane istine, jer se istorija stalno i postepeno otkriva i saznanja se polako obogauju. Autor ovog rada, pre svega, zahvaljuje Institutu za istoriju radnikog pokreta Srbije, u okviru ijeg je naunog plana rada vrio istraivanja za ovu temu jo dok je bio njegov saradnik, a rad je napisan u Institutu za savremenu istoriju. Takoe izraava zahvalnost Istorijskom arhivu Beograda, Arhivu Srbije, Arhivu CK SKJ i Arhivu Vojno-istorijskog instituta to su mu omoguili da koristi njihove arhivske fondove. Od pojedinaca, autor se zahvaljuje recenzentima dr Branku Petranoviu i dr Petru Kaavendi, koji su pismenim i usmenim primedbama ukazali na izvesne nedostatke u rukopisu i time doprineli ne samo da se otklone nepreciznosti nego i da ovaj bude sadrajniji.

UVOD

Poetkom 1941. godine svet je uveliko bio zahvaen ratom. Ratni poar u Evropi bio je u punom zamahu. Slom Francuske je neprijatno iznenadio sve njene saveznike d izazvao paniku i demoralizaciju u malim zemljama za koje se moglo pretpostavljati da bi u toku 1941. godine dole pod udar sila Osovine. Svet je bio u iekivanju u kom e se pravcu usmeriti nemaka ratna maina, kojoj se u tom trenutku suprotstavila jedino Velika Britanija. Bilo je razliitih pretpostavki. Veina ]e nagovetavala da bi moglo doi do invazije na Veliku Britaniju, ili do prodora na Srednji istok, za ta se zalagao admiral Reder. Meutim, uprkos oekivanju i Hitlerovom stavu iznetom u Majn Kampf da ne treba istovremeno voditi rat na dva fronta, on se tokom 1940. opredelio da napadne Sovjetski Savez, ocenjujui da su Rusi u vojnikom pogledu slabi i da se pomou blickrig-strategije moe postii brza pobeda. Potom bi, mislio je, privredni potencijal okupiranog dela Sovjetskog Saveza omoguio dalji uspean rat sa Velikom Britanijom. Da bi se ostvario plan Barbarosa, bilo je potrebno prethodno reiti pitanje odnosa sa balkanskim dravama. Na njih je izvren odluujui diplomatski pritisak da pristupe Trojnom paktu. Izuzeta je samo Grka, jer je bilo jasno da se sa njom mora voditi rat. Deprimirane porazom Francuske i razvojem ratne situacije u Evropi, Rumunija, Bugarska i Maarska su se priklonile nacistikoj Nemakoj, odnosno pristupile su Trojnom paktu. Od poetka drugog svetskog rata Kraljevina Jugoslavija

16

VENCESLAV GLISI

je proglasila neutralnost, ali je krajem 1940. postalo jasno da takvu poziciju ne moe dalje zadrati. Zato je \ vlada Cvetkovi-Maek, posle izvesnog kolebanja, potpi- ! sala pristup Trojnom paktu u Beu 25. marta 1941. godine. U prvom trenutku je izgledalo da je pitanje Balkana brzo i zadovoljavajue reeno u korist sila Osovine i da predstoji samo vojni obraun sa Grkom. Meutim, narodi Jugoslavije masovnim demonstracijama izraavaju svoja patriotska oseanja, odbijaju da podre ovaj in vlade i zahtevaju da se vodi borba protiv sila Osovine. To narodno raspoloenje bilo je saeto u lakonskim parolama Bolje rat nego pakt, Bolje grob nego rob. U usmeravanju ovih demonstracija u pravcu daljeg revolucionisanja masa i oslonca na Sovjetski Savez znatnu ulogu je odigrala Komunistika partija Jugoslavije. Raspoloenje naroda da se bori iskoristila je jedna grupa preteno probritanski orijentisanih oficira, koja je dosta lako uspela da zbaci namesnika, kneza Pavla Karaorevia, i vladu Cvetkovi-Maek 27. marta. Istog dana je formirana nova vlada generala Duana Simovia, koja u sutini nije bitnije promenila stav prema nacistikoj Nemakoj i faistikoj Italiji u odnosu na prethodnu vladu jer je oklevala da ubrza ratne pripreme. Meutim, sam in pua probudio je u mnogim zem- j ]jama velike nade da bi se Jugoslavija mogla suprotstaviti nacistikoj Nemakoj, a Ceril je patetino saoptio britanskoj javnosti da je jugoslovenski narod naao svoju duu. Hitler je bio iznenaen dogaajima u Jugo-) slaviji i u poznatom nastupu besa istog dana je odluio da Jugoslaviju uniti vojniki i kao dravu. Njegovi generali su na brzinu izradili ratni plan protiv Jugoslavije nazvan poduhvat 25 i bez nekih veih priprema usledio je napad nemakih trupa iz Bugarske, Rumunije, Maarske i Austrije. Poto se radilo na tom da se to bre osvoji Jugoslavija, u rat protiv nje pozva ni su svi revanistiki raspoloeni susedi: faistik Italija, Maarska i Bugarska, uz obeanje da e za ue e u ratu dobiti velike nadoknade na raun jugosloven ske teritorije. Izuzetno brzom slomu Kraljevine Jug slavije za nepune dve nedelje, od 6. do 18. aprila 1941

UIKA REPUBLIKA

17

godine doprinele su mnoge okolnosti. Bila je opkoljena sa svih strana, razjedana velikim unutranjim suprotnostima: nacionalna i verska netrpeljivost, socijalne razlike, peta kolona i dr. Vojska Kraljevine Jugoslavije bila je razbijena. Jednim delom se predala zavojevaima, a ostatak se razbeao kuama. Zarobljeno je oko 344.000 oficira i vojnika, preteno poreklom Srba. Posebnu nesklonost, bolje rei diskriminaciju, nacistika Nemaka je ispoljila prema Srbima. Otpoela je ratnu propagandu parolom da se rat ne objavljuje Jugoslaviji, nego srpskoj razbojnikoj kliki u Beogradu. Zatim se posvetila pitanju ratnih zarobljenika: 246.000 je odvedeno u Nemaku u zarobljenitvo, a u Italiju oko 30.000. Najzad, Hitlerova netrpeljivost prema Srbima izraena je i prilikom deobe Jugoslavije. Deoba je izvrena na brzinu, bez promiljene koncepcije. Odluujuu ulogu prilikom deobe Jugoslavije imala je Nemaka. Pre svega, vodila je rauna o tome da obezbedi svoje strategijske, ekonomske i politike interese, zadravajui pod svojom kontrolom glavne saobraajnice i oblasti bogate obojenim metalima. Smernice za deobu Jugoslavije od 12. aprila 1941. godine predviale su uspostavljanje Hrvatske kao samostalne drave. U sastav Nezavisne Drave Hrvatske ula je Bosna i Hercegovina i Srem. Maarskoj su pripali Prekomurje, Meumurje, Baranja i Baka. Bugarska je dobila istonu Makedoniju, dva okruga jugoistone Srbije i jedan srez na Kosovu. Italiji je pripao deo Slovenije, tzv. ljubljanska pokrajina, zatim dalmatinska obala izuzimajui deo na koji je izlazila NDH Crna Gora, Sandak, Kosovo i Metohija i zapadna Makedonija. Srbija u granicama iz 1912. godine, sa Banatom, dola je pod nemaku vojnu upravu i za to podruje postavljen je nemaki vojni komandant. Da bi angaovali to manje sopstvenih snaga, okupatori su u Jugoslaviji obnovili deo aparata buroaske vlasti. Jedino je u Hrvatskoj dola na vlast grupa ustaa pripadnika hrvatske nacionalistike teroristike organizacije i u poetku se stekao utisak da se radi o Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, meutim, ona je bila u slubi

18

VENCESLAV GLISI

i nemakog i italijanskog okupatora. U ostalim delovima Jugoslavije okupatori su uglavnom obnovili predratnu vlast i stavili je u slubu svojih interesa. to se tie Srbije i njene budunosti pod okupacijom, Nemaka je imala nejasne politike ciljeve u tom pogledu, koji ni kasnije nisu razraeni. Bilo je nagovetaja da bi Srbija mogla biti samostalna drava u okviru tzv. novog poretka, koji je Hitler nameravao da zavede najpre u Evropi, a zatim u elom svetu. To je ostalo nejasno sve do kraja rata. Pitanje Srbije nikad nije dolo na dnevni red. I sve ono to je uraeno sa Srbijom u toku okupacije nosilo je peat Hitlerove netrpeljivosti i trenutne improvizacije da se sa to manje nemakih snaga Srbija zadri pod okupacijom. Strah od dravotvornosti srpske nacije i preterana sumnjiavost sputavali su nemake predstavnike u Srbiji da se u izboru saradnika pri stvaranju kvislinkoga aparata oslone na poznate politiare; poklonili su poverenje drugorazrednim linostima koje su i pre rata saraivale sa nacistikom Nemakom. Samo tako se moe tumaiti uspostavljanje komesarske vlade Milana Aimovia, krajem aprila 1941, koju su sainjavali Ljotievi i Stojadinovievi ljudi, oni koji su ve bili profaistiki orijentisani. Za podruje ue Srbije, istonog Srema, Banata i okruga Kosovska Mitrovica, u Beogradu je organizovana institucija vojno-upravnog komandanta Srbije. Banat, istoni Srem i iri rejon borskog rudarskog basena, sa erdapom i senjskim rudnicima, stavljeni su pod specijalni reim. Na povrini od oko 59.500 km2 ivelo je oko 4.500.000 stanovnika. Klasini okupacioni aparat na ovoj teritoriji bio je najpotpunije razvijen. Ubrzo je Banat (5. juna) dobio status autonomne administrativne jedinice u okyiru Srbije. Istoni Srem je u poetku imao neodreen status interesnog privrednog podruja vojno-upravnog komandanta Srbije, a 10. oktobra je predat NDH, ali su vlast u njemu zadrali folskdojeri, kao i u Banatu. Rejoni Bora i Trepe nisu dobili poseban status, sem izvesne autonomije kosovsko-mitrovakog sreza, kasnije okruga, u odnosima sa vladom komesara i potom Nedia.

U2IKA REPUBLIKA

19

Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije nacistika Nemaka je poela da povlai invazione trupe iz Srbije i ostalih delova Jugoslavije na front protiv Sovjetskog Saveza, tako da je do polovine juna povuena Druga armija', a na njeno mesto u Srbiju su stigle tri posadne divizije 704, 714. i 717. Ove divizije su u toku maja stavljene pod komandu Vie komande za naroitu upotrebu 65. Institucija vojno-upravnog komandanta Srbije formirana je 22. aprila 1941. godine u Beogradu. a prvog vojno-upravnog komandanta Vrhovna komanda suvozemnih snaga (OKH) odredila je generala avijacije Helmuta Ferstera. Njegov tab se kasnije razvio u ogromno nadletvo sa preko 700 slubenika. Za rukovoenje vojnim poslovima formiran je poseban komandni tab na ijem se elu nalazio pukovnik Gravenhorst. Ovaj tab je imao zadatak da se brine o ouvanju mira u Srbiji i zato su mu na raspolaganju stajale vojne snage od 4. do 6. bataljona. Za poslove vojne uprave ustanovljen je upravni tab sa vladinim savetnikom, dr. Haroldom Turnerom, na elu. On je u poetku vrio ulogu zemaljske vlade, a kasnije se njegova uloga svela na kontrolu najpre komesarske, a zatim Nedieve vlade. Da bi se obavila to potpunija kontrola kvislinkih vlasti, Srbija je bila podeljena na etiri feldkomandanture u Beogradu, Smederevu, Niu i Uicu. Feldkomandature su se delile na krajskomandanture. Svaka feldkomandantura je imala dve do etiri krajskomandanture, koje su u svom okviru imale komandu i upravnu grupu, vod feldandarmerije i po jedan bataljon zemaljskih strelaca. O privrednoj eksploataciji Srbije brinuo se privredni tab, na ijem se elu nalazio generalni opunomoenik za privredu, Franc Nojhauzen, predratni generalni konzul u Beogradu, koji je bio neposredno potinjen Geringu kao rukovodiocu etvorogodinjeg plana Nemake. Ministarstvo spoljnih poslova imalo je svog opunomoenika Feliksa Benclera, koji je bio pridodat vojno-upravnom komandantu za politika pitanja unutar Srbije, ali je istovremeno slubovao i kao nemaki poslanik pri kvislinkoj vladi u Beogradu. On je takoe primao

20

VENCESLAV GLISI

nareenja direktno iz Berlina od ministra spoljnih poslova Ribentropa. Osim ovih slubi, postojale su jedinice policije i slube bezbednosti i iroka mrea vojne obavetajne slube (ABVER-a), koja je imala vie ispostava, odeljaka i uporita u unutranjosti Srbije. Pored vojnih i policijskih jedinica, u Srbiji je postojao propagandni odred, koji je bio potinjen propagandnom odeljenju Vrhovne komande. On je kontrolisao Beogradsku radio-stanicu, cenzurisao tampu, izdavaku i kulturnu delatnost. Pored toga, izraivao je smernice za propagandu u pojedinim krajevima i meu odreenim slojevima stanovnitva. U Beogradu se nalazila i ispostava Rozenbergovog taba, iji su krug interesovanja bile: naune, muzejske, arhivske i privatne zbirke. Osnovni zadatak ove ispostave bio je da sve vredne umetnike predmete zapleni i prenese u Nemaku. Osim toga, postojale su i druge slube: ogranak organizacije TOT za Balkan, opunomostvo za vrbovanje radne snage, razne inenjerijsko-tehnike i pirotehnike institucije, tabovi i jedinice za nadzor i odravanje preduzea za proizvodnju naoruanja, za eksploataciju ruda, prikupljanje i izvoz sirovina, predstavnitva kreditnih i bankarskih zavoda, privrednih koncerna sa komesarima ili kompletnim upravama u privrednim preduzeima (Bor, Trepa i dr.). Ovako razgranat nemaki okupacioni aparat u Srbiji delovao je kao krut birokratski mehanizam. Odreene slube nisu meusobno saraivale; tavie, borile su se za presti kod viih instanci. To je omoguavala dvostruka vezanost za vojno-upravnog komandanta i za centralne instance u Berlinu. Meutim, sva ta sitna neslaganja u funkcionisanju okupacionog aparata nisu bitno uticala na teak poloaj srpskog naroda pod okupacijom. Sve ove nemake slube dobijale su veliku pomo od folksdojera koji su se zatekli u Srbiji. Posle okupacije poelo je njihovo naglo doseljavanje, tako da ih je samo u Beogradu bilo oko 25.000. Oni su bili angaovani kao tumai i eksperti za lokalna pitanja u svim nemakim ustanovama.

UICKA REPUBLIKA

21

Nacistika Nemaka je u Srbiji bila zainteresovana za obojene metale, izvoz agrarnih proizvoda, radnu snagu, bezbedan saobraaj na pruzi BeogradSolun i za bezbednu plovidbu Dunavom, kojim se prevozila rumunska nafta. Pored industrijskog iskoriavanja, Srbija je bila i fiskalno optereena da svakog meseca za trokove okupacije daje 6,5 miliona rajhsmaraka. Meutim, iako je bio brojan, nemaki vojno-upravni aparat u Srbiji i tri posadne divizije nisu bili u stanju da odre Srbiju pod okupacijom. Zato je dolo do formiranja domaeg upravnog aparata. U stvari, obnovljen je predratni aparat vlasti, koji se stavio u slubu okupatora. Kako nije postojalo nikakvo uputstvo kakvu politiku treba sprovoditi u Srbiji, osim izrazite Hitlerove nesklonosti i uverenja da bi najbolje bilo da Srbija nestane sa geografske karte, to su politiku u Srbiji u praksi odreivali i sprovodili Nemci koji su se ve nalazili na obavetajnim dunostima u Beogradu uoi rata. Oni su se uglavnom orijentisali na svoje saradnike, a ne na istaknute buroaske politiare. Tako je dolo do formiranja tzv. komesarske vlade, odnosno saveta komesara Milana Aimovia, 30. aprila 1941. godine, koja se sastojala od deset komesara. Ovaj savet komesara bio je produena ruka nemakog okupatora u Srbiji i njegov je osnovni zadatak bio da pod nemakim vojnim zapovednitvom i vrhovnom zatitom obnovi privredni ivot, u prvom redu poljoprivrednu delatnost, i da sve to stavi u slubu interesa nemakog Rajha. Ova uloga tzv. komesarske vlade jasno proizlazi iz programa rada, objavljenog polovinom maja, i memoranduma o obnovi Srbije sainjenog u drugoj polovini m a j a 1941. godine. Jo u toku maja 1941. godine obnovljen je upravni mehanizam stare vlasti od banovina, preko sreskih naelstava do optinskih vlasti. Takoe je obnovljena andarmerija i policija. Nemake vojne upravne vlasti nisu dozvoljavale kvisldnkoj upravi da se bavi krupnim politikim pitanjima, iako je bilo pokuaja da se neto uini na tom planu. To se vidi u memorandumu vojnom zapovedniku u Srbiji, krajem j u n a 1941, u kome se trai da nemake okupacione vlasti revidiraju svoju politiku prema srpskom narodu i da neto uine da se oko njega

22

VENCESLAV GLISI

ne suava obru. tavie, zahtevano je da se stvori srpska dravna celina, koja bi obuhvatala jezgro srpskog naroda od Velesa na jugu do iznad Novog Sada na severu i od stare granice Bugarske na istoku do Like i Korduna na zapadu, a dolinom Neretve da dobije izlaz na Jadransko more. Slini zahtevi nisu doprli do vrhova Treeg rajha, nego su se zavravali kod nemakih upravnih inovnika, a savet komesara je izvravao naredbe nemake okupacione uprave, sprovodio njene uredbe i druge naloge. Meu prvim naredbama bilo je sakupljanje zaostalog oruja od naroda, tj. od kraljevske jugoslovenske vojske, kao i sprovoenje istrage u vezi sa puem od 27. marta. Ova istraga je zapoeta, ali nije do kraja sprovedena, jer je u meuvremenu dolo do napada nacistike Nemake na Sovjetski Savez i do ustanka u Srbi ji, pa se od istrage odustalo. Ta istraga je trebalo da poslui u propagandne svrhe da se okrivi Simovieva vlada, zajedno sa Velikom Britanijom, za aprilski rat, kao i da se optui Sovjetski Savez za podsticanje Jugoslavije da ratuje sa Nemakom. Van granica okupirane Srbije pod nemakom okupacijom zapoeli su progoni i unitavanje srpskog stanovnitva. Jo u toku aprilskog rata Gebelsova propaganda je podsticala druge jugoslovenske narode i narodnosti protiv Srba, koristei nezadovoljstvo ovih naroda iz predratnog perioda, kada je srpska buroazija u savezu sa buroazijama ostalih naroda, koristei instrumente vlasti, tlaila druge narode pa i sam srpski narod. Okupacijom Jugoslavije nastupio je trenutak kada je srpski narod trebalo da ispata za sve greke koje je poinila srpska buroazija dok je bila na vlasti. Masa izbeglica iz svih krajeva Jugoslavije poela je da se sliva u Srbiju. Domae stanovnitvo ih je prihvatilo. Meu izbeglicama se nalazilo i nekoliko hiljada Slovenaca. Kao to smo napomenuli, Srbi koji su se zatekli pod nemakom okupacijom nisu se jedinstveno postavili prema okupatoru. Vrlo brzo je meu njima dolo do polarizacije na one koji su bili protiv nemakog okupatora i one koji su bili za saradnju sa njim. Najmanji i najkorumpiraniji deo odmah je poeo da sarauje sa nemakim okupatorom prilikom obnove starih organa vlasti na ijem vrhu je stajao savet komesara. U slubu

UICKA REPUBLIKA

23

okupatora stupio je Dimitrije Ljoti, sa svojom profaistikom organizacijom Zbor, koja nije bila brojna, kao i druge linosti sa kojima je nemaka obavetajna sluba odravala veze izmeu dva rata. Meu onima koji su u poetku bili protiv okupatora odvijao se proces dalje diferencijacije. U poetku okupacije vei deo graanskih snaga zauzeo je stav iekivanja i nije stupio u slubu okupatora. Iz njihovih redova su izrasla dva ilegalna centra u Srbiji, inspirisana graansko-nacionalistikim pobudama. Krajem aprila na planini Pasjai pojavila se grupa etnika koju je predvodio Kota Milovanovi Peanac, predsednik Udruenja etnika izmeu dva rata i jedan od voa Toplikog ustanka iz 1917. godine, u kome je odigrao izdajniku ulogu. On je uspeo da okupi pod oruje nekoliko stotina ljudi i njegovi odredi su u poetku dejstvovali protiv italijanskih i albanskih faista na granici koju su povukli okupatori izmeu Kosova i Srbije. Peanac se tako predstavio kao zatitnik srpskog stanovnitva. Nisu poznate akcije njegovih etnika protiv nemakog okupatora. Nemaki predstavnici u Srbiji stupili su u vezu s Peancem i tokom avgusta 1941. uspeli da postignu sporazum o saradnji, tako da je Peanac svoje odrede stavio u njihovu slubu. Drugi centar graanskih snaga, takoe ilegalan, poeo se stvarati sredinom maja 1941. na Ravnoj gori oko pukovnika Drae Mihailovia. Ovaj centar se razvio od jedne grupe oficira, podoficira i vojnika kraljevske jugoslovenske vojske koja se nije predala nemakim jedinicama. Pomenuta grupa poela je oko sebe da okuplja srpske buroaske nacionalistike i antiosovinske snage, najpre u Beogradu i zapadnoj Srbiji, sa tenjom da se proiri na celu Srbiju i Jugoslaviju. U poetku ova grupa nije imala jasnu politiku platformu, izuzev stava da je prerano zapoinjati bilo kakav obraun sa okupatorom i da treba ekati rasplet na velikim svetskim frontovima. U prvo vreme se govorilo o etnicima kao isto vojnom pokretu i odricao im se bilo kakav politiki karakter. Meutim, poetkom ustanka pod rukovodstvom KPJ, i dolaskom graanskih politiara na Ravnu goru, tokom 1941. godine formulie se politika platforma ovog po-

24

VENCESLAV GLISI

kreta sa izrazito srpskim nacionalistikim ciljevima. Raspad graanskih snaga bio je potpun i od njih se nije moglo oekivati da e u uslovima okupacije organizovati otpor, to je veoma dobro uoilo rukovodstvo KPJ. Komunisti su ukazivali na raspad buroaskog politikog sistema u aprilskom ratu, na produbljivanje podele buroazije na osovinski i prozapadni deo, to se duboko ukorenilo u svest masa. Postepeno se raalo saznanje da graanske snage, koje su bile i meusobno nacionalistiki sukobljene to se posebno manifestovalo posle ustakog genocida nad srpskim ivljem ne mogu da obnove Jugoslaviju i da se ona vie ne moe odrati na starim osnovama. Takve akcente ima Aprilski proglas CK KPJ, a na Majskom savetovanju rukovodstva KPJ napadnuta je i osuena jugoslovenska kraljevska vlada u izbeglitvu. Jedina jugoslovenska organizovana politika snaga koja je ostala nerazbijena i koja se nije mirila sa okupacijom Jugoslavije bila je KPJ. Ona je doekala aprilski rat sa jasno izgraenim stavovima o odbrani zemlje i borbi protiv faizma. Njeno uee u aprilskom ratu nije moglo da utie na sam tok rata, ali je znailo krupan korak napred u jaanju uticaja KPJ u narodnim masama. Organizovanje demonstracija 27. marta i borbenost u danima kratkotrajnog rata omoguili su Partiji da narodne mase upozna sa svojim stavovima po pitanjima koja su bila odluujua za sudbinu Jugoslavije. Svojom aktivnou u tim kritinim trenucima u istoriji jugoslovenskih naroda i narodnosti, KPJ je stekla jo vie ugleda i poverenja u narodu. Jo u toku rata, 10. aprila se sastao deo Centralnog komiteta u Zagrebu i raspravljao o zadacima komunista u sluaju okupacije zemlje. Stavovi zauzeti tom prilikom objavljeni su u Proglasu 15. aprila. Pored osude proglaenja Nezavisne Drave Hrvatske, i poziva vojsci i narodu da produe otpor agresoru, jasno je podvueno da e KPJ i radnika klasa istrajati u prvim redovima u borbi protiv osvajaa do konane pobede. Preduzete su i konkretne mere obrazovan je vojni komitet sa Titom na elu, koji je imao zadatak da organizuje otpor jugoslovenske vojske protiv agresora. Isti komitet nastavlja

UICKA REPUBLIKA

25

rad posle okupacije, sa ciljem da organizuje oruanu borbu naroda Jugoslavije protiv okupatora. Radi orijentacije komunista pod okupacijom, objavljena su dva znaajna dokumenta Prvomajski proglas CK KPJ i Zakljuci sa majskog savetovanja KPJ u Zagrebu, koji su tampani u Proleteru. U Proglasu su pozvani svi drutveni slojevi u Jugoslaviji, i omladina, da se ujedine i istraju u borbi koju e povesti KPJ, a u Zakljucima sa savetovanja vodeih komunista u Zagrebu, izmeu ostalog, je istaknuto da se Partija mora brzo organizaciono prilagoditi novim uslovima, da hitno izvri analizu minulih dogaaja i da utvrdi zadatke KPJ pod okupacijom. Osnovni zadaci su bili sloboda, nezavisnost i bolja budunost, a to se moe ostvariti samo ako je KPJ organizaciono vrsta i ideoloki izgraena partija. Politiku platformu pod okupacijom u Srbiji je sprovodio Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, sastavljen od 15 lanova izabranih na Pokrajinskoj konferenciji u Beogradu 1940. godine. U toku aprilskog rata lanovi Pokrajinskog komiteta nalazili su se van Beograda i ubrzo po zavretku toga rata poeli su se vraati. Polovina lanova PK okupila se u Beogradu u toku aprila. Tu su bili sekretar PK Aleksandar Rankovi i lanovi: Spaeni ja Babovi, Blagoj e Nekovi, Milo Matijevi Mra, Vukica Mitrovi, Momilo-Moma Markovi i sekretar PK SKOJ-a Ljubinka Milosavljevi. U Beogradu su se zatekli lanovi CK KPJ Ivan Milutinovi i Sreten Zujovi. Uskoro je Tito, 8. maja, sedite CK KPJ iz Zagreba premestio u Beograd. Zahvaljujui tome, pripreme za ustanak u Srbiji postale su jo intenzivnije. U prvoj polovini maja obrazovana je vojna komisija pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju, koju su sainjavali: Spasenija Babovi, Sreten Zujovi, Filip Kljaji i Branko Krsmanovi. Formirane su i vojne komisije pri okrunim komitetima. Njihov zadatak je bio da organizuju prikupljanje i skrivanje oruja i stvaranje ilegalnih grupa i desetina, koje su obuavale svoje pripadnike u rukovanju orujem, kao d prikupljanje sanitetskog materijala i odravanje sanitetskih kurseva. U toku maja i juna 1941. godine obnovljene su veze sa organizacijama i rukovodstvima KPJ i SKOJ-a u Srbiji.

26

VENCESLAV GLISI

Rad lanova KPJ i SKOJ-a u poetku okupacije bio je| usmeren na politike, organizacione i vojne pripreme. U veini partijskih okruga u maju i junu su odrane okrune konferencije i savetovanja KPJ na kojima je izvren izbor novih i dopuna ranijih rukovodstava Partije. Partijske organizacije su i brojno poveane. U Srbiji jej pred ustanak bilo oko 2.500 lanova, 1.000 kandidata za' lanove KPJ i oko 9.400 lanova SKOJ-a. Politike pripreme za borbu vrene su najpre meu) lanovima KPJ intenzivnim ideoloko-politikim radom, j Osim toga, poeli su i razgovori o saradnji sa nekim j graanskim politiarima, kao to su bili Ivan Ribar,' Dragoljub Jovanovi i drugi. Sporazum sa rukovodstvom ! Narodne seljake stranke obezbeivao je hegemoniju; komunista i ouvanje izvojevane vlasti. Istovremeno su! vrene i vojne pripreme: prikupljanje i sklanjanje oruja, j formiranje ilegalnih desetina i grupa po gradovima, u kojima je vrena obuka za rukovanje orujem, zatim j prikupljanje sanitetskog materijala i odravanje sanitet-j skih kurseva. U svim krajevima Srbije sakupljena je ! znatna koliina oruja i municije, naroito u krajevima u kojima je neprijatelj razbio i razoruao jedinice jugoslovenske kraljevske vojske. Vie borbenih desetina i grupa, a pominje se bataljon, formirano je u Beogradu i u seditima okrunih komiteta. Takoe su organizovani i sanitetski teajevi. Posebno je bila znaajna izdavaka delatnost Partije, o kojoj se starao Agitprop Po- j krajinskog komiteta. U njemu su radili: Spasenija Babovi, Milovan ilas i kratko vreme Rodoljub olakovi. ! Objavljeno je vie proglasa, biltena i druge politike literature. U Beogradu je izlazio i nedeljni pregled dogaaja u svetu, a izvrene su i pripreme za pokretanje lista Borba, organa KPJ. Partija se brzo prilagodila novonastalim uslovima pod okupacijom, uvrstila svoje organizacije i jo bolje se povezala sa narodom; tako su stvoreni preduslovi za poetak oruane borbe protiv okupatora. Poto se celokupna delatnost KPJ na pripremama za ustanak odvijala ilegalno, nemaki okupator nije imao uvid u njene organizacione mogunosti i stepen priprema. Meutim, obnovljena je policija, pod upravom saveta komesara, koja

UICKA REPUBLIKA

27

je u drugoj polovini maja poela intenzivno da radi na rekonstrukciji kartoteka komunista i da prati rad i preduzima mere protiv komunista. Krajem m a j a se ve pomiljalo na stvaranje koncentracionog logora, a polovinom juna na hapenje panskih boraca. Ove dve tenje suelile su se 22. juna i u danima koji su potom usledili. Napadom nacistike Nemake na Sovjetski Savez 22. juna, dolo je do radikalnog preloma ne samo na bojnom polju nego i u meunarodnim odnosima. Teite borbi u drugom svetskom ratu preneto je na sovjetski front i Nemaka je uprkos Hitlerovoj doktrini da se vodi rat samo sa jednim protivnikom poela da vodi rat na dva fronta. Ubrzo je dolo do formiranja antifaistike koalicije, najpre izmeu Sovjetskog Saveza i Velike Britanije, a zatim i Sjedinjenih Amerikih Drava. Napad na Sovjetski Savez bio je snaan moralni podsticaj za sve komunistike partije poraene Evrope da pozovu svoje narode na borbu. Pa ipak je mali broj to odmah uinio; meu prvima je bila KPJ. Ona je nemaki napad doekala pripremljena. Ne ekajui poziv iz Komin terne, Politbiro CK KPJ se sastao istog dana (22. juna) i doneo odluku da komunisti odmah povedu borbu za osloboenje zemlje i da se o tome izda proglas. Zavladala je optimistika atmosfera meu lanovima KPJ o brzom zavretku rata, odnosno da e pobediti Sovjetski Savez i da e buknuti oslobodilaki ustanci u okupiranim zemljama, pa i u samoj Nemakoj i u Italiji. Sledei poziv Centralnog komiteta KPJ, 23. juna se sastao Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju u Beogradu i doneo odluku o rasporedu instruktora PK i ostalih partijskih kadrova u Srbiji, posebno u Beogradu, kao i odluku o formiranju oruanih grupa. Osim toga, ukazano je na neophodnost poveane budnosti i konspiracije i vre povezanosti partijskih organizacija sa rukovodstvom. Na kraju je odlueno da se izda proglas, a zatim je izabran sekretarijat Pokrajinskog komiteta u sastavu: Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Blagoje Nekovi, Ljubinka Milosavljevi, koji e biti na okupu i rukovoditi ubrzanim pripremama za oruanu borbu. Ostali lanovi Pokrajinskog komiteta i instruktori krenuli su u unutranjost Srbije da odre sastanke sa okrunim

28

VENCESLAV GLISI

komitetima za koje su bili zadueni. Tako je Mornar Markovi dobio zadatak da o zakljucima Pokrajinskog komiteta obavesti Okruni komitet u Svetozarevu i Zajearu; Vasilije Buha u Niu i Leskovcu; Milan Mijalkovi u Uicu i aku; Mirko Tomi u Kruevcu i Kraljevu; Miodrag Ivkovi u apcu; Milo Mini je ve bio u Valjevu, a Petar Stamboli u Pomoravlju. Ali, ni okupator i njegovi saradnici nisu sedeli skrtenih ruku. Kad se 'saznalo za napad na Sovjetski Savez, Harold Turner, ef upravnog taba Srbije, naredio je hapenje komunista u Beogradu i u unutranjosti Srbije. Iako je policija do kraja juna uspela da uhapsi oko 400 lica u Srbiji, ipak je konstatovano da plan iznenadnog hapenja komunista nije uspeo i da su mnogi pobegli iz gradova u umu. Ovaj pokuaj hapenja komunista u svim gradovima Srbije ubrzao je, pored ostalog, njihov izlazak na teren. Od tih prvih grupa stvoreni su partizanski odredi u Srbiji. Uprkos pojaanim policijskim merama, ilegalne organizacije KPJ i SKOJ-a su tada besprekorno funkcionisle. U Beogradu je Politbiro CK KPJ gotovo neprekidno zasedao. Na sastanku koji je odran 27. juna formiran je Glavni tab partizanskih odreda Jugoslavije, a za njegovog komandanta imenovan je Josip Broz Tito. Na sledeem sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula u Beogradu, donete su dalekosene istorijske odluke o otpoinjanju optejugoslovenske svenarodne borbe protiv okupatora i njegovih saradnika, sa istovremenim prerastanjem ranije formiranih udarnih grupa u partizanske odrede. Tada je imenovan i Glavni tab partizanskih odreda za Srbiju u sastavu: Sreten ujovi, komandant, i lanovi: Filip Kljaji, Branko Krsmanovi, Nikola Grulovi i Rodoljub olakovi, koji je 8. jula otiao na teren umadije i zapadne Srbije da neposredno rukovodi oruanom borbom. Meutim, i pre formiranja ovog taba, u Srbiji su poeli da se stvaraju tabovi pojedinih partizanskih odreda i eta, emu su znatno doprineli panski borci. Za nepuna dva meseca, od kraja juna do sredine avgusta, formirana su 22 partizanska odreda u Srbiji, od kojih je 12 bilo na podruju zapadne Srbije, umadije i Pomoravlja. .

UICKA REPUBLIKA

29

Iako se zvanino uzima da je ustanak u Srbiji poeo 7. jula u Beloj Crkvi kod Krupnja, pucnjima ikice .Tovanovia panca na andarme saradnike okupatora bilo je nekih akcija i pre toga dana. Od tog trenutka partizanske akcije su se kao plima irile po celoj Srbiji. Samo u toku jula neprijatelj je registrovao 220 raznih sabotaa. Poelo se sa napadom na andarme, optinske uprave i eleznike stanice, a potom na nemaku vojsku. Odziv naroda na ustanak bio je neoekivano masovan pa se u rukovodstvu KPJ ve krajem jula 1941. pomiljalo na stvaranje vee slobodne teritorije u Srbiji, koja bi posluila kao baza za dalji razvoj ustanka u Srbiji i Jugoslaviji.

^Plillliinii

NASTANAK

Na poetku rata izmeu Sovjetskog Saveza i nacistike Nemake KPJ procenjuje novonastalu vojno-politiku situaciju u svetu, odnosno poetni proces stvaranja antifaistike koalicije najpre izmeu Sovjetskog Saveza i Velike Britanije, a potom i Sjedinjenih Amerikih Drava. Od tog trenutka KPJ u politikoj platformi sve vie naglaava irinu antifaistike borbe i potrebu za stvaranjem narodnooslobodilakog fronta. Dok je bilo iluzija da e Sovjetski Savez brzo pobediti, u Centralnom komitetu KPJ se razmiljalo o stvaranju prve slobodne teritorije u Jugoslaviji, izmeu Homolja i Dunava da bi bila to blie jedinicama Crvene armije, ije se brzo nastupanje oekivalo. Meutim, razvoj ratnih operacija tekao je nepovoljno po Sovjetski Savez, to se tumailo taktikim manevrom, odnosno navlaenjem nemakih trupa u dubinu teritorije Sovjetskog Saveza, gde e biti poraene kao u Napoleonovo vreme. Meutim, kako je vreme odmicalo, sve je bilo jasnije da e rat due potrajati. S obzirom na takav razvoj ratne situacije na glavnom bojitu, teritorija Homolja je bila nepodesna, jer se nalazila u istonom, perifernom delu Jugoslavije, pa su se morala traiti nova reenja. Generalni sekretar KPJ i komandant NOP odreda Jugoslavije, Josip Broz Tito, paljivo je iz Beograda pratio razvoj vojno-politike situacije u svetu, a posebno akcije partizanskih odreda u Jugoslaviji. Prikupljajui i prouavajui informacije o poetku ustanka u Jugoslaviji, a veoma detaljno u Srbiji, Tito je krajem jula 1941. doao do zakljuka

32

VENCESLAV GLISI

da je zapadna Srbija najpodesnija za stvaranje slobodne teritorije. Prema njegovoj proceni, ta teritorija je i u geografskom smislu bila podesna za partizansko ratovanje Borbene tradicije naroda ovog kraja pruale su garanti ju da e stanovnitvo i ovoga puta aktivno uestvovati u borbi protiv okupatora. Osim toga, geografski poloaj zapadne Srbije pruao je povoljne mogunosti za povezi vanje i eventualnu koordinaciju akcija sa ustanicima u istonoj Bosni, Sandaku, Crnoj Gori, Sremu, a preko njih i sa drugim krajevima Jugoslavije. Meutim, ma kako bili znaajni geografski uslovi i borbena tradiciji ovih krajeva, oni nisu sami po sebi dovoljni. Na Titovo opredeljenje za zapadnu Srbiju veoma bitno je uticalo stanje subjektivnih snaga, pre svega organizacija KPJ i SKOJ-a, kao i poetni uspesi partizanskih odreda. Odluka o stvaranju Uike republike usledila je u vreme i kada se nacistika Nemaka nalazila na vrhuncu vojne moi. Njene trupe su za nepun mesec dana rata sa Sovjetskim Savezom zauzele Litvaniju, Letoniju, Belorusiju, Besarabiju i vei deo Ukrajine, prodirui u dubinu teritorije Sovjetskog Saveza preko 500 kilometara. Crvena armija se nala u vrlo sloenoj situaciji, to je poelo da zabrinjava i saveznike Sovjetskog Saveza u antifaistikoj koaliciji, koja je upravo bila u procesu stvaranja. Prvi korak u izgraivanju te koalicije uinjen je 12. jula potpisivanjem sporazuma izmeu Velike Britanije i SSSR-a o zajednikom ratovanju protiv Nemake. Ubrzo zatim, 2. avgusta, vlada SAD je obavestila vladu Sovjetskog Saveza da je spremna da joj prui ekonomsku pomo kako bi to uspenije vodila rat protiv nacistike Nemake. Istovremeno, vlada Sovjetskog Saveza je u toku jula uspostavila diplomatske odnose sa vladama ije je zemlje okupirala Nemaka, a te vlade su se uglavnom nalazile u Velikoj Britaniji. Znaajan korak dalje u izgraivanju antifaistike koalicije bio je susret Cerella i Ruzvelta i potpisivanje Atlantske povelje 12. avgusta. Kasnije su tu povelju potpisale mnoge izbeglike vlade, pa i jugoslovenska kraljevska vlada u Londonu. Antifaistika koalicija dobila je definitivno svoj oblik ulaskom Sjedinjenih Amerikih Drava u rat, posle iznenad-

UIKA REPUBLIKA

33

nog japanskog napada na Perl Harbur 7. decembra 1941. godine. Ogromni ekonomski i tehniki potencijal SAD materijalno i moralno je ojaao antifaistiku koaliciju, a drugi svetski rat dobio je najire razmere. Mali deo te ogromne antifaistike koalicije inio je narodnooslobodilaki pokret Jugoslavije, o kome se tada u svetu malo znalo. Dok se stvarala antifaistika koalicija i dok su se vrila definitivna prestrojavanja za odluujue bitke u drugom svetskom ratu, u Jugoslaviji su etiri okupatora, posle deobe Jugoslavije, pokuala, svako na svoj nain, da izgrade okupacione uprave na teritorij ama koje su okupirali. Bilo je to pravo arenilo od nemakog klasinog okupacionog sistema u Srbiji, italijanskog u zapadnim delovima Jugoslavije, Crnoj Gori, Kosovu i Makedoniji, bugarskog u jugoistonim delovima Jugoslavije, do maarskog u Bakoj, Baranji, Meumurju i Prekomurju. Izmeu tih okupacionih sistema nalazila se kvislinka tvorevina, Nezavisna Drava Hrvatska, u kojoj je dominirajuu ulogu imala ekstremna nacionalistika hrvatska ustaka organizacija pod okriljem nacistike Nemake i faistike Italije. Te jo nedovoljno izgraene i uvrene okupacione sisteme poinje iz temelja da razara narodnooslobodilaki pokret. Trenutni poraz i povlaenje Crvene armije nisu demoralisali KPJ; njen optimizam i vera u konanu pobedu nisu smanjeni. Stavie, fanatinom i upornom borbom protiv okupatora, ostvarila je prve vidljive rezultate u porobljenoj Evropi. Njena koncepcija o irokoj oslobodilakoj borbi, u kojoj treba da uestvuju svi, bez obzira na nacionalno, politiko, versko ili drugo opredeljenje, naila je na plodno tie poveanog antifaistikog raspoloenja i probuenog patriotizma u veem delu naroda koji se nije mogao pomiriti sa okupacijom. Prizivani su istaknuti junaci i voe iz prolosti, dolazilo je do izraaja rusofilstvo, panslavizam, koji su jo bili prisutni ne samo u svesti seljatva nego i u svesti drugih slojeva naroda, a sve je to bilo pojaano i ubrzano Hitlerovom politikom degradacijom slovenskih naroda. Vrhovni komandant NOP odreda Jugoslavije je oseao puls i raspoloenje naroda za borbu protiv oku-

34

VENCESLAV GLISI

patora pa je krajem jula 1941. odluio da je dolo vreme da se sliju itavi ustanci i zaotri borba sa okupatorima i izdajicama, koja bi u sutini znaila ienje Nemaca sa teritorije nae zemlje. Odluku da se prva vea slobodna teritorija stvori u zapadnoj Srbiji Tito je pismom saoptio Pokrajinskom komitetu KPJ i Glavnom tabu NOP odreda za Srbiju. Na realizovanju ove odluke intenzivno je radio Pokrajinski komitet i njegovi instruktori: Milo Mini, Miodrag Ivkovi, Milan Mijalkovi, Mirko Tomi, Petar Stamboli i drugi. Svi su se oni u to vreme nalazili u zapadnoj Srbiji i umadiji i uticali su na okrune komitete KPJ za IJice, Valjevo, aak, abac i Kraljevo da prevaziu poetne slabosti u vojnom radu i da sa sitnih akcija protiv saradnika okupatora preu na akcije veih razmera protiv nemakih okupatora. Po prijemu Titove odluke, Glavni tab NOP odreda za Srbiju odrao je sastanak krajem jula 1941. i odluio da u zapadnu Srbiju poalje tri lana Glavnog taba, od ukupno pet koliko ih je bilo. Na izvrenje ovog zadatka otili su Filip Kljaji i Rodoljub olakovi, a kasnije je trebalo da im se pridrui Branko Krsmanovi, koji je uskoro zatim poginuo na Kosmaju. Kljaji i olakovi su najpre doli u Valjevski NOP odred i prvu polovinu avgusta su ostali u ovom odredu. Komandantu i komesaru odreda objasnili su Titov plan o stvaranju slobodne teritorije i izdali nareenje da se napadne i oslobodi Krupanj, to je trebalo da znai poetak stvaranja slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. Namee se pitanje zato se poelo od Krupnja? Da li se smatralo da se on moe brzo osloboditi i da je n a j slabija taka u neprijateljskj odbrani, ili su u seanju jo bile svee pobede u prvom svetskom ratu na ovom terenu, pa je pozivanje na te pobede moglo da deluje mobilizatorski? Kako je KPJ uspela da tako brzo mobilie narodne mase koje su vrlo odluno krenule u borbu protiv okupatora? Najkrae reeno, bio je to plod dugogodinjeg rada KPJ sa masama u ovim krajevima uoi drugog svetskog rata. Od 1939. do 1941. godine veoma se rairila mrea partijskih organizacija i KPJ je na ovoj teritoriji

IP

UICKA REPUBLIKA

35

uvrena, od osnovnih organizacija do okrunih komiteta, na ije elo su doli profesionalni r e v o l u c i o n a r i . Postojali su, ili su formirani, okruni k o m i t e t i KPJ za abac, Valjevo, Uice, aak, Kraljevo, Kragujevac, Pomoravlje, a jedan deo budue slobodne teritorije pripadao je Okrunom komitetu KPJ za Beograd. Bitno je da su partijske organizacije sauvane u aprilskom ratu i da su odmah mogle nastaviti sa radom, uspostavljajui veze od partijske elije do Pokrajinskog komiteta. Uoi ustanka, KPJ na teritoriji zapadne Srbije i umadije raspolagala je sa oko 1.300 lanova, to je iznosilo vie od polovine lanstva u Srbiji, a lanovi KPJ su skoro ravnomerno bili rasporeeni na teritoriji pomenutih okrunih komiteta. Na elu organizacije KPJ u abakom partijskom okrugu nalazio se Okruni komitet u sastavu: Dobrosav Radosavljevi, sekretar i lanovi: Duan Ostoji, Milorad Mika Mitrovi Jarac, Zdravko esti, Vera Blagojevi, Aleksandar Stankovi Lala, Milorad Petrovi Ujka i Dragi Kulezi Boljevik. Instruktor Pokrajinskog komiteta u ovom kraju bio je Miodrag Ivkovi. Na teritoriji OK abac nalazila su se oko 103 lana KPJ, od kojih je polovina bila iz apca. Na teritoriji OK Valjevo nalazilo se 19 partijskih elija sa oko 85 lanova KPJ. Celokupnim radom ovih organizacija rukovodio je OK u sastavu: Milosav Milosavljevi, sekretar, i lanovi: Milka Mini, profesor, Milan Kitanovi, obuarski radnik, Obrad Stefanovi, stolar, Milivoje Radosavljevi, Milorad Milatovi, pravnik i Duka Dini, radnica. Instruktor Pokrajinskog komiteta u ovom partijskom okrugu bio je Milo Mini. U Okrunom komitetu izvrene su promene pred poetak ustanka. Poto je Milosav Milosavljevi bio predvien za politikog komesara odreda, za sekretara OK je izabran Obrad Stefanovi, a za novog lana OK izabran je Sreten itakovi. U uikom kraju delovao je Okruni komitet u sastavu: sekretar elimir uri, uitelj, i lanovi: Miroslav Vesni, Jevrem Popovi, Vukola Dabi, Ljubia Vesni, Vitomir Pantovi, radnici, Venijamin Marinkovi, profesor i Milosav Matkovi, uitelj. Instruktor Poo r g a n i z a c i o n o

36

VENCESLAV GLISI

krajinskog komiteta za OK Uice i aak bio je Milan Mijalkovi ia. Partijska organizacija u uikom okrugu imala je oko 100 lanova KPJ. aanski partijski okrug imao je brojno najjau partijsku organizaciju u zapadnoj Srbiji, oko 250 lanova KPJ. Pored radnika i intelektualaca, meu njima se nalazilo vie seljaka nego na teritorijama drugih OK. Okruni komitet na ovom terenu sainjavali su: sekretar Radoslav Mini, radnik, i lanovi: Ratko Mitrovi, student, Momilo Mole Radosavljevi, pravnik, Radojica Radosavljevi, radnik, i Milorad Stanii, student. U aanskom okrugu u svim srezovima postojali su sreski komiteti KPJ, sem u dragaevskom poverenstvo. U Kraljevu je delovao okruni komitet u sastavu: Dragoslav Bogavac, sekretar, i lanovi: Janko Milonji Serdar, Gvozden Paunovi, Stanko Koanin, Olga Milutinovi i Voja Stamaran. Uoi ustanka, partijske organizacije ovog kraja bile su neposredno vezane za Okruni komitet Kraljeva i imale su oko 90 lanova KPJ. Instruktor Pokrajinskog komiteta bio je Mirko Tomi. Partijska organizacija u kragujevakom okrugu obuhvatala je preko 100 lanova KPJ. Novi okruni komitet pred ustanak sainjavali su: Mijalko Todorovi, sekretar, i lanovi: Svetozar Dragovi Toza, Sava Radoji Fea, Sava Metalac, Mirko Milojkovi i Raja Nedeljkovi. Instruktor Pokrajinskog komiteta bio je Svetislav Stefanovi ea. Jedna grupa lanova Okrunog komiteta KPJ za Kragujevac nalazila se u blizini Aranelovca i od njih je kasnije formirano Okruno partijsko poverenstvo, koje su sainjavali: Stanislav Sremevi Crni, sekretar, i lanovi: Milan Ili ia, Milovan Milosavljevi Mika i Milutin Todorovi. Na ovoj teritoriji bilo je oko 113 lanova KPJ. Okruni komitet KPJ za Pomoravlje formiran je u toku priprema za ustanak, i to za dva okruga pomoravski i palanaki s tim to je bivi OK KPJ za Smederevsku Palanku sada postao Mesni komitet. U Okrunom komitetu KPJ za Pomoravlje bili su: Radoslav Nikevi, sekretar, i lanovi: Joca Milosavljevi, ivota Stanisavljevi i Milorad Markovi. Krajem juna OK je proiren. Izabrani su novi lanovi: Petar Velebit,

UICKA REPUBLIKA

37

Milan Premasunac i Ratomir Risti Seljak. Na teritoriji ovog OK bilo je oko 240 lanova KPJ, a instruktor Pokrajinskog komiteta za Srbiju bio je Petar Stamboli. U okvir budue slobodne teritorije ulazili su posavski i kosmajski srez, koji su bili u nadlenosti Okrunog komiteta KPJ za Beograd, a imali su svoje sreske komitete. Brojnija je bila organizacija u posavskom srezu, sa oko 80 lanova KPJ. Postojanje partijskih organizacija i njihovih sreskih i okrunih rukovodstava u svim krajevima budue teritorije Uike republike omoguilo je najpre pripreme za ustanak, a posle 22. juna i formiranje prvih partizanskih odreda. Poetni oblik organizacije oruanih snaga NOP bili su partizanski odredi kao vojno-teritorijalna formacija. Njihova jezgra, prilikom nastanka krajem juna i u toku jula 1941, inili su lanovi Partije i SKOJ-a. Ta jezgra inila su 315 ljudi, a odrede su u trenutku formiranja sainjavale grupe od 2030 boraca. Stav Partije je bio da se na podruju jednog okrunog komiteta KPJ formira jedan partizanski odred. Negde su prvo formirani tabovi odreda, koji su dobili zadatak da okupe ljudstvo i formiraju jedinice, a drugde su okupljene grupe boraca same birale komandni kadar. U periodu od dva meseca formirano je 12 partizanskih odreda na teritoriji zapadne Srbije, umadije, i Pomoravlja, gde je od samog poetka ustanak dobio snaan zamah. Tako se 28. juna okupila prva oruana grupa Valjevskog NOP odreda, 2. jula je doneta odluka o formiranju Kosmajskog, Posavskog, i Prvog umadijskog odreda, 6. jula aanskog, 7. jula Uikog, 12. jula Kragujevakog, 15. jula formiran je Mavanski odred itd. Uglavnom, u toku jula bili su formirani svi partizanski odredi, sem Vrnjako-trstenikog, na teritoriji koju e kasnije obuhvatiti Uika republika. To su bili sledei odredi: Mavanski, (Podrinjski), Valjevski, Uiki, aanski, Kraljevaki, Kragujevaki, Pomoravski, Prvi i Drugi umadijski, Posavski i Kopaoniki. Zasnovani na teritorijalnom principu, neki od njih su, kao Kraljevaki i abaki NOP odred, sainjavali celinu a

38

VENCESLAV GLISI

posle priliva novih boraca deljeni su na ete. Drugi su formirani po etama, koje su u poetku dejstvovale samostalno (Uiki, Valjevski, Caanski NOP odred). Prve akcije bile su protiv saradnika okupatora, a Valjevski i aanski NOP odred imali su i nekoliko sukoba sa Nemcima u toku jula, od kojih je prvi bio 18. jula, kada je Valjevski NOP odred izveo napad na generala Lonara izmeu Uica i Valjeva, na planini Bukovima. Tom prilikom ranjen je generalov autant, a za odmazdu je streljano 52 taoca u Uicu, aku i Valjevu. Zbog drugog napada istog odreda na nemaku posadu motocikla, kada je jedan vojnik ubijen a jedan zarobljen, okupator je za odmazdu sakupio 81 taoca u okolini planine Bukovi i naredio srpskoj andarmeriji da ih strelja. Ovo streljanje imalo je velike reperkusije, jer je izazvalo najjau krizu Saveta komesara, koji je predvodio Aimovi, i uinio njegov poloaj neodrivim, a znatno je demoralisalo i srpsku andarmeriju u slubi okupatora. U poetku, okupator i njegovi saradnici nisu bili svesni irine i snage ustanka. To jasno pokazuju mere koje su preduzete. Najpre su se orijentisali na hapenje i streljanje komunista, kao i na prodor u redove KPJ. U tom cilju u Beograd je doao poznati nemaki letei ambasador, Vezenmajer, sa namerom da organizuje infiltriranje u vrhove KPJ. U poetku im se inilo da je za spreavanje ustanka dovoljna nemaka i domaa policija i andarmerija. Ve 22. jula komandant Balkana, feldmaral List, razgovarao je u Beogradu sa vojnim komandantom Srbije, generalom Dankelmanom, i efom vojne uprave, Turnerom, i istakao potrebu da se u borbu protiv partizana uvedu nemake posadne trupe, za koje se znalo da su nespremne za ovakvu vrstu ratovanja, ali da ih za to treba osposobiti. Meutim, mnogi nemaki predstavnici u Srbiji nadali su se da e to pitanje ipak moi reiti policijske snage. Od poetka avgusta 1941. nemaki okupator je formirao poterne odrede od svojih jedinica. Planirano je da se ove jedinice slue partizanskom taktikom protiv

ppiiiim

UICKA REPUBLIKA 35

partizanskih odreda. Meutim, postojee nemake posadne trupe za to nisu bile pripremljene niti adekvatno naoruane. U meuvremenu, i nemaka vrhovna komanda je postala nestrpljiva i 9. avgusta je zahtevala od postojeih nemakih trupa u Srbiji naglaavajui da to Hitler oekuje bre i otrije akcije da bi se ponovo uspostavio red i mir u Srbiji. Meutim, poterni odredi formirani od Vie komande za naroitu upotrebu 65, koja je komandovala pomenutim posadnim divizijama, bili su slabi za borbu sa partizanskim odredima i trpeli su poraze. Rezultate nije donosilo ni grupiisanje srpske andarmerije u jedinice od 50 do 100 ljudi. Postajalo je sve jasnije da nisu dovoljna ni policijska ni vojna sredstva i da je nuno primeniti politika sredstva u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta. Vrlo brzo je svakom postalo jasno da je antisrpska politika nemakog okupatora bila dovedena u pitanje, a samim tim i Savet komesara Milana Aimovia, jer pojedeni su njegovi temelji, kako se kae u ostavci lanova Saveta komesara, pripadnika Ljotievog pokreta. Najpre je dao ostavku ministar finansija, smatrajui da je Srbija u nemogunosti da isplati 6,5 miliona rajhsmaraka, a zatim jo dva Ljotieva ministra, kao i komesar za rad. Da bi se onemoguio dalji prelaz stanovnitva na stranu narodnooslobodilakog pokreta i da bi se spreila saradnja izmeu partizana i etnika, od koje su Nemci strahovali, posle krize Saveta komesara razmiljalo se o jednoj autoritativnoj kvislinkoj vladi, jer se dolo do zakljuka da se talas ustanka moe zaustaviti samo poputanjem srpskim nacionalnim tenjama da bi se spreilo dalje otuenje izmeu okupatora i stanovnitva. Tome je prethodila duga predigra u kojoj je uestvovala nemaka tajna sluba. Svi podaci i predloi su upueni Ribentropu da ubedi Hitlera da podri jednu konstruktivni ju politiku prema Srbiji. O tome su razgovarali Hajdrih i Himler i prihvaen je plan o formiranju jedne takve vlade, a kandidat za predsednika te nove vlade bio je Milan Nedi. Dok su voeni ovi razgovori, u vazduhu je lebdela pretnja o deobi Srbije izmeu Hitlerovih balkanskih saveznika, kao i

40

VENCESLAV GLISI

masovnom unitavanju Srba, kao to je injeno sa Jevrejima i Ciganima. Svi Nedievi zahtevi su formalno prihvaeni, sem proirenja granica Srbije, ali to nije nigde pismeno formulisano niti je Nedieva vlada zvanino priznata od nacistike Nemake; de jahto je ostala na nivou Saveta komesara. S druge strane, nacistika Nemaka je oekivala da e Nedi uspeno okupiti sve antikomunistike snage i aktivirati u borbi protiv partizana. Osim toga, smatralo se da e se uspeno suprostaviti izbeglikoj jugoslovenskoj kraljevskoj vladi u Londonu i da e pridobiti oficire iz etnikih odreda. Sa svoje strane, Nedi je oekivao da e njegova vlada uspeti da izbori autonomni status za Srbiju, po uzoru na Petenovu Francusku. Stavie, gajene su iluzije o proirenju granica Srbije. Meutim, stavljeno mu je u izgled samo formiranje andarmerijskih jedinica do 5.000 ljudi. Nedi je tokom septembra raspolagao sa neto vie od 1.000 vojnika, ali su se i etnici Koste Peanca vodili kao njegove jedinice. Nemcima je odgovaralo da i kvislinzi ostanu meusobno podeljeni pa su Dimitriju Ljotiu dozvolili formiranje oruanih dobrovoljakih bataljona. Njihovo formiranje poelo je 15. septembra i oni su zapoeli ne samo oruanu nego i otru ideoloku borbu protiv NOP-a. Pored toga, dozvoljeno je i ruskim emigrantima, pripadnicima bive Vrangelove armije, da od 12. septembra formiraju ruski emigracioni korpus, koji se brinuo o zatiti raznih privrednih objekata. Kasnije, 1. decembra je preimenovan u ruski zatitni korpus, koji je ugraen u nemake okupacione jedinice, sa nemakim tabom i uniformama. Celokupna aktivnost okupatora i njegovih saradnika ne samo da nije dovela do suzbijanja ustanka nego su se akcije sabotaa u Srbiji umnoile od 393 u avgustu na 892 u septembru. Sve protivmere su bile bezuspene, pa i Nedieva dva apela stanovnitvu Srbije. Tako je ve 12. septembra Nedi najavljivao ostavku^ to je Turner smatrao sasvim normalnim. Oigledno je bilo da je nemaki okupacioni sistem u raspadu i da su raspoloive nemake jedinice i jedinice saradnika okupatora bile nedovoljne da slome ustanak.

UICKA REPUBLIKA

41

Narodnooslobodilaki pokret bio je u punom zamahu. Svi odredi u zapadnoj Srbiji i Sumadiji ne samo da su brojno ojaani nego su otpoeli sa veim akcijama protiv okupatora i njegovih saradnika u avgustu, a u septembru je poelo oslobaanje gradova i stvaranje jedinstvene slobodne teritorije. Svi odredi na podruju zapadne Srbije krenuli su u odlunu borbu da to pre ostvare zamisao vrhovnog komandanta Tita o stvaranju slobodne teritorije. Tako je Valjevski NOP odred, sa vojno-etnikim odredima svetenika Vlade Zeevia i porunika Ratka Martinovia, po nareenju Glavnog taba, izvrio napad na Krupanj i oslobodio ga posle otre borbe 4. septembra. Sa osloboenjem Krupnja i drugih mesta, tokom septembra u zapadnoj Srbiji poele su da se naziru konture Uike republike. Operativno rukovodstvo ustanka pratilo je i usmeravalo uspean poetak ustanka u Srbiji iz Beograda. Pratei razvoj oruane borbe u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, rukovodstvo je dolo do zakljuka da je vreme da izae na slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji i da direktno rukovodi akcijama partizanskih snaga. Na sastanku Politbiroa CK KPJ u Beogradu 31. avgusta, odlueno je da Tito sa lanovima Politbiroa CK izae na slobodnu teritoriju i da odatle neposrednije rukovodi ustankom protiv okupatora. Tada je odlueno da se to pre odri vojno-politiko savetovanje, na kome bi se razmotrila iskustva iz prvih dana borbe protiv okupatora i odredile smernice za dalju borbu. Dok se Glavni tab NOP odreda Jugoslavije pripremao da izae iz Beograda, Glavni tab NOP odreda za Srbiju je organizovao savetovanje vojnih i partijskih rukovodilaca partizanskih odreda iz umadije, Pomoravlja i jednog dela zapadne Srbije. Ovo savetovanje odrano je 16. septembra u selu Dulenu. Cilj savetovanja je bio da se raiste neka pitanja unutranje organizacije odreda i njihove saradnje, odnosno koordinacije dejstava. Tom prilikom je konstatovano da je poetna organizaciona struktura odreda, koji su bili podeljeni u ete, prevazi ena i da zbog velikog priliva novih boraca treba u odredima formirati bataljone. U praksi su ve postojali bataljoni u Prvom umadijskom, Valjevskom,

42

VENCESLAV GLISI

Caanskom i Mavanskom NOP odredu. Sto se tie saradnje izmeu susednih odreda, zakljueno je da je do tada bilo malo zajednikih akcija i da se ubudue vee akcije protiv okupatora i njegovih saradnika moraju izvoditi sa znatno boljom koordinacijom dejstava izmeu susednih odreda. Podeljeni su i konkretni zadaci. Tako su Uiki i Caanski NOP odred dobili zadatak da oslobode Uice, Caak i Poegu, kao i druge gradove u gornjem toku Zapadne Morave, a Pornoravski i Drugi umadijski NOP odred da oslobode Jagodinu i Parain. Istog dana kad je odrano savetovanje u Dulenu, Tito je krenuo na slobodnu teritoriju iz Beograda, a zatim i Aleksandar Rankovi, Ivan Milutinovi, Ivo Lola Ribar, svi razliitim putevima. Tito je putovao preko Stalaa do Poege vozom, a odatle konjskom zapregom i peice do Valjevskog partizanskog odreda u selu Robaje, gde je stigao 18. septembra. Posle razgovora sa Draom Mihailoviem u Strugariiku 20. septembra, Tito je otiao u Krupanj, gde je pripremano znaajno vojno-politiko savetovanje istaknutih predstavnika NOP-a iz svih krajeva Jugoslavije. Ovo savetovanje odrano je u Stolicama kod Krupnja 26. i 27. septembra, a prisustvovalo mu je oko 20 rukovodilaca iz svih krajeva Jugoslavije, sem iz Crne Gore, Makedonije i Vojvodine. Bez obzira na to to je vie puta o odlukama sa Savetovanja u Stolicama raspravljano i to se o njima dosta zna, ponoviemo najvanije. Te odluke su znaajne ne samo sa vojnog, nacionalnog nego i sa aspekta izgradnje narodne vlasti, stvaranja slobodnih teritorija, narodnooslobodilakog fronta itd. Snaan zamah ustanka nametao je potrebu daljeg razvoja njegove vojne organizacije pa je odlueno da osnovna vojna jedinica bude eta, koja bi bila podeIjena na vodove, a ovi na desetine. Tri do etiri ete sainjavale bi bataljon, a dva do etiri bataljona partizanski odred. Za odreene vee akcije odredi bi se mogli spajati u grupe odreda. Tada je precizirano i ko sainjava komandno osoblje odreda (komandant, zamenik komandanta, politiki komesar, zamenik politikog komesara). Zatim je u odred uveden intendant, lekar i vod za vezu.

U2IKA REPUBLIKA

43

Glavni tab NOP Jugoslavije preimenovan je u Vrhovni tab, jer su zemaljska i pokrajinska vojna rukovodstva dobila zadatak da organizuju glavne tabove, koje je tek trebalo formirati, izuzev u Srbiji i Sloveniji gde su ve postojali. Preko ovih glavnih tabova Vrhovni tab je lake mogao da obezbedi jedinstveno rukovoenje. Ova odluka, pored praktinosti, bila je izraz i ravnopravnosti naroda Jugoslavije da svaki od njih samostalno izgrauje vojne snage. Politika KPJ po nacionalnom pitanju je bila garancija da e prava svakog naroda biti potovana, a Vrhovni tab je bio instrument koordinacije i usmeravanja svih napora za bre ostvarenje zajednikih ciljeva NOP-a. Na Savetovanju u Stolicama definitivno je raieno da se vojni kadrovi ne mogu oekivati sa strane, nego se moraju izgraivati unutar postojeih partizanskih jedinica. Pootreni su i zahtevi za disciplinom i moralom, u emu su posebnu ulogu trebalo da odigraju politiki komesari, ije su dunosti takoe precizirane na Savetovanju u Stolicama. Osim toga, raspravljalo se o obavetajnoj slubi, odravanju veza i snabdevanju partizanskih odreda. Usvojen je jedinstven partizanski pozdrav stisnutom pesnicom i amblem crvena petokraka sa nacionalnom zastavom. Sve je to uinjeno sa namerom da partizanski odredi postanu prava vojska, s obzirom na propagandu okupatora i njegovih saradnika koji su partizane nazivali banditima. Istaknuta obeleja i javno noenje oruja, po meunarodnom ratnom pravu, trebalo je da partizanima obezbede status ratujue strane, ali je to nemaki okupator uporno negirao. Pored vojnih, raspravljalo se i o nizu politikih pitanja, meu kojima je bilo i proirivanje politikih osnova narodnooslobodilakog pokreta stvaranjem jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta. Tom prilikom posebno se diskutovalo o odnosima sa etnicima Drae Mihailovia. Posle Titovog izvetaja o razgovorima u Struganiku, odlueno je da se nastave razgovori sa Draom Mihailoviem u cilju postizanja sporazuma o zajednikoj borbi protiv okupatora, ali je istovremeno naglaeno da treba kontaktirati i sa etnikim odredima i pojedincima na terenu. . ,, . , ,,'.

44

VENCESLAV GLISI

Izuzetno znaajno pitanje o kome se raspravljalo u Stolicama bilo je stvaranje narodne vlasti na osloboenim teritorijama. Doneta je odluka da se nastavi sa stvaranjem narodnooslobodilakih odbora na slobodnim teritorijama. Svakako da su tom prilikom utvrena i naela na osnovu kojih e raditi NOO. Ta naela je Edvard Kardelj kasnije razradio u selu Tolisavcu i po dolasku u Uice objavio u Borbi pod naslovom Narodnooslobodilaki odbori moraju postati istinski privremeni nosioci narodne vlasti. U Stolicama su razmatrana i partijska pitanja, kao i problemi u vezi sa prilagoavanjem KPJ uslovima ustanka i nastanka slobodnih teritorija. Iako nedostaju izvori, pretpostavlja se da je tada odlueno da se partijski kadrovi pomeraju prema aritima ustanka i da iz okupiranih gradova izlaze na slobodnu teritoriju, gde su bili neophodni. Isti pravac trebalo je da slede i partijski komiteti, a da u gradovima pod okupacijom ostavljaju manja operativna rukovodstva, poverenitva ili punktove. Samo se tako moe shvatiti Titov zahtev od 19. oktobra 1941, po dolasku u Uice, da Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju izae iz Beograda na slobodnu teritoriju zapadne Srbije, gde je nedostajalo iskusnih partijskih kadrova. Takoe je reeno i pitanje organizacione strukture KPJ u partizanskim odredima da svaka eta ima svoju organizaciju i da se osnivaju nove organizacije i primaju novi lanovi KPJ na osloboenoj teritoriji. Vojno-politiko savetovanje u Stolicama imalo je izuzetan znaaj za uobliavanje Uike republike i organizaciju politikog, privrednog i kulturnog ivota unutar nje. Sve to je postignuto u okviru Uike republike temeljilo se na zakljucima sa Savetovanja u Stolicama, koji su najpre i najpotpunije primenjeni u praksi Uike republike, a onda su, provereni u praksi, posluili kao model organizacije novog drutva u povoju i kao takvi preporuivani i za druge krajeve Jugoslavije. Dok je pripremano i odrano Vojno-politiko savetovanje u Stolicama, uspeno je nastavljena borba partizanskih odreda u Srbiji protiv okupatora i njegovih

UICKA REPUBLIKA

45

saradnika. Mavanski NOP odred i Podgorski bataljon Valjevskog NOP odreda uspeli su da oslobode, pored Krupnja, uz uee etnika Drae Mihailovia, jo i Loznicu, Banju Koviljau, Bogati, a zatim su opkolili i napali dva puta abac. Zbog pristizanja pomoi garnizonu u apcu 342. nemae peadijske divizije, partizani su se morali povui iz grada, u koji su bili prodrli do centra. Posavski NOP odred uspeo je da oisti skoro celu Posavinu od neprijatelja i da blokira Obrenovac, ali nije uspeo da ga osvoji zbog dolaska ojaanog 125-og peadijskog puka, koji je dobio zadatak da se probije u Valjevo u pomo 704-oj diviziji, ije je jedinice u Valjevu drao u blokadi Valjevski NOP odred. __ _ Stalnim napadima na komunikacije i fabrika i druga postrojenja od Viegrada do Rudnika, Uiki i Caanski NOP odred onemoguili su dalji opstanak nemakih garnizona u Uicu, Poegi i aku. Uiki NOP odred doiveo je prekretnicu u svojim aktivnostima posle savetovanja politikog i vojnog rukovodstva ovog partijskog okruga u Gorobilju poetkom septembra, kada je Rodoljub olakovi preneo Titovu direktivu o stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. Najpre je upotpunjen tab odreda i odlueno da se odred omasovi (do tada je imao oko 300 boraca), pa da se orijentie na oslobaanje gradova u uikom kraju. Posle ovog savetovanja, ete Uikog NOP odreda podeljene su na zapadnu i istonu grupu. Zapadna grupa uspela je da oslobodi Bajinu Batu 12. septembra, ajetinu 21. i Uice 24. septembra, a istona Ivanjicu 13, Poegu 22. i Kosjeri 24. septembra. U stvari, ovo oslobaanje izvedeno je bez veih borbi, sem one u Gorobilju 20. septembra. Nemaka komanda u Srbiji bila je prinuena da evakuie trupe iz uikog kraja, jer je pretila opasnost da budu odseene i unitene. Evakuacija nemakih trupa iz Uica izvrena je 21, a iz Poege 22. septembra. Oba grada su predata etnicima Drae Mihailovia i srpskoj andarmeriji, koji su se pod pritiskom jedinica Uikog NOP odreda povukli iz ovih gradova bez borbe. U Uicu su partizani zatekli u Narodnoj banci 55 miliona dinara, a sve fabrike u gradu, poev od fabrike

46

VENCESLAV GLISI

oruja do fabrike tekstila, bile su sposobne za proizvodnju. i teritorija Caanskog NOP odreda takoe je bila pod kontrolom partizana, sem Gornjeg Milanovca i aka koji su bili opkoljeni. Napad na Gornji Milanovac izvrili su 28. septembra borci aanskog NOP odreda (Takovski i Ljubiki bataljon) i oko 80 etnika Drae Mihailovia i istog dana su oslobodili grad. Nemake jedinice iz aka uspele su pod borbom da se povuku u Kraljevo 1. oktobra. Kraljevaki NOP odred oslobodio je Ue 30. septembra, a zatim Mataruku i Vrnjaku Banju 1. oktobra, dok je Kopaoniki odred 3. oktobra uao u Raku, poto je prethodno oslobodio Baljevac. Narodnooslobodilaki partizanski odredi Kosmajski. Prvi i Drugi umadijski, Kragujevaki i Pomoravski nanosili su znatne gubitke nemakim i kvislinkim jedinicama u dolini Velike Morave, ruei pri tom elezniku prugu BeogradNi, zatim drumove i vojne objekte. Drugi umadijski NOP odred oslobodio je Rau Kragujevaku 2. septembra, a Kragujevaki odred Kni 25. septembra, s tim to je vrio upade i u Kragujevac. U umadiji je takoe postojala slobodna teritorija, ije granice nisu bile tako jasno omeene kao u zapadnoj Srbiji, ali je sa slobodnom teritorijom u zapadnoj Srbiji inila jednu celinu. Zahvaljujui ofanzivi partizanskih odreda, naroito krajem septembra i poetkom oktobra, stvorena je velika slobodna teritorija koja se na zapadu graniila rekom Drinom, na severu Savom do blizu Beograda, a na istoku je bilo teko odrediti granicu; ona je otprilike ila od Beograda, Aranelovca, Jagodine, Kragujevca, Knia i Kraljeva do Rake i Novog Pazara i izlazila je na jugu na reku Uvac. Na ovoj teritoriji vei deo gradova je bio osloboen, sem Valjeva, apca, Kraljeva, Aranelovca i Obrenovca. Na slobodnoj teritoriji ivelo je oko milion stanovnika. Savetovanje u Stolicama odrano je dva dana posle osloboenja Uica, ali zbog slabih veza rukovodstvo NOP-a nije znalo da je uiki kraj slobodan. U toku Savetovanja u Stolicama, kad je diskutovano o ustanku

UICKA REPUBLIKA

47

u Srbiji i njegovom neravnomernom razvoju, odlueno je da Sreten Zujovi poe u istonu Srbiju, a Filip Kljaji u junu i da tamo organizuju borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. Meutim, kad su u blizini VaIjeva saznali da je Uice osloboeno, promenili su pravac kretanja i otili u Uice. Na tome je insistirao Milinko Kui, komesar Uikog NOP odreda. Uskoro su im se poetkom oktobra pridruili Ivan Milutinovi i Ivo Lola Ribar. Njihovo prisustvo bilo je znaajno za iniciranje i usmeravanje raznih aktivnosti na slobodnoj teritoriji, a pre svega za organizaciju narodne vlasti i uopte pozadine, iako su vojni i politiki rukovodioci ovog kraja ve bili poeli sa organizacijom rada u gradu. Kako se vojno-politika situacija sve povoljnije razvijala po NOP u Srbiji, dolo se do procene da se partizanski odredi na teritoriji Uike republike mogu due zadrati. Na osnovu te procene, lanovi Vrhovnog taba koji su se nalazili u Uicu predloili su Titu da sa ostalim lanovima Vrhovnog taba pree iz Tolisavca u Uice. Njihovim dolaskom u Uice poinje intenzivniji politiki i vojni rad unutar Uike republike na pridobijanju stanovnitva za narodnooslobodilaki pokret, a republika poprima sve vie karakter novog drutvenog politikog sistema u povoju.

t/

USPON Razvoj i delatnost KPJ i drugih organizacija NOP

U toku trajanja Uike republike, od septembra do decembra 1941. godine, odigrali su se vrlo sloeni d burni procesi revolucionarne smene vlasti, ali i procesi kontrarevolucionarnog karaktera praeni talasanjem masa i svesti i u jednom i u drugom pravcu. Te procese nije Iako pratiti, pogotovu ustanoviti neke vrste zakonitosti u opredeljivanju masa za narodnooslobodilaki pokret ili etniki pokret. To neke istoriare dovodi u nedoumicu i piu o istorijskoj zbrci. Meutim, na povrini zbivanja uoljive su pokretake snage i revolucionarnog i kontrarevolucionarnog karaktera. Identifikovati nosioce jednog ili drugog procesa nije teko, ali ta oni sve izazivaju kod srpskog naroda kad se i jedni i drugi prikazuju kao njegovi antifaistiki pokreti koji nude razliita reenja. Uglavnom, nas interesuju revolucionarni procesi i njihovo pokretanje, a da bi shvatili njihovu sutinu i tekoe na koje nailaze, nuno je osvrnuti se i na kontrarevolucionarne snage, ije mere na suzbijanju narodnooslobodilakog pokreta i propaganda protiv njega izazivaju kolebanje narodnih masa unutar Uike republike, dovode do njihovog talasanja i prelaska sa jedne na drugu stranu. Izraziti svu tu sloenost procesa koji se odigravaju, odnosno to kolebanje masa izmeu jednog i drugog pokreta, nije nimalo jednostavno. Komunistika partija Jugoslavije svojom politikom strategijom nudi nova reenja buduih drutvenih odnosa umesto zastarele nadgradnje buroaskog drutva i tim reenjima i svojim energinim stavovima za borbu protiv okupatora stie

50

VENCESLAV GLISI

autoritet i privlai mase. Narodnooslobodilaki pokret i etnitvo nose razliite drutvene snage sa suprotnim programima, razliitim vojnim strategijama, i njihove se ideologije razilaze, a polazne take oslonca se ne podudaraju. To vreme je ispunjeno revolucionarnim idealizmom i romantizmom, sa znatnim primesama herojskih slobodarskih tradicija srpskog i drugih naroda, koje KPJ stavlja u slubu svoje istorijske misije, koristei sve to je progresivno u tim tradicijama, naroito tradicije koje su ponikle u prvom srpskom ustanku i drugim ratovima za osloboenje srpskog naroda. Sve je to podreeno jednom cilju da se to vie ljudi dobrovoljno mobilie na irokoj osnovi NOP-a i da se to due odri Uika republika, jer njeno trajanje garantuje razvijanje poetnih oblika novog drutva. Na uspean razvoj revolucionarnih procesa u Uikoj republici, pored ostalih objektivnih okolnosti, uticalo je i pokretanje i razvoj narodnooslobodilake borbe u svim krajevima Jugoslavije, dodue, nejednakog intenziteta. Najmasovniji je bio ustanak crnogorskog naroda protiv okupatora i njegovih malobrojnih saradnika iz redova separatista, u kome je uestvovalo oko 30.000 boraca. Ovaj 13-to julski ustanak bio je jedinstven fenomen u Evropi, ne samo po masovnosti nego i po jednovremenosti poetka i po znaajnim vojnim uspesima. Vrlo brzo je tokom jula osloboena skoro cela Crna Gora, sem Cetinja, Nikia, Podgorice i Bara, i time su bile razdvojene italijanske okupacione zone u Dalmaciji i Albaniji. Meutim, ovaj masovni ustanak, kako je brzo izbio, tako je brzo i slomljen za 20 dana jer su ustanici izgubili prvobitni polet. Meu ustanicima raznorodnog sastava pojavile su se razliite tendencije, emu su doprineli i partijski komiteti donosei protivrene odluke. Tako je celokupna osloboena teritorija u Crnoj Gori bila ponovo osvojena. Odjeci ovog ustanka dopirali su do Srbije, gde su partizanski odredi ve postizali prve uspehe u borbi protiv nemakog okupatora i njegovih saradnika. Oruana borba slovenakog naroda nije dobila masovan karakter usled odreenih specifinosti uslovlje-

UIKA REPUBLIKA

51

nih tradicijom i znaajem ove teritorije za sile Osovine, koje su je bile podelile izmeu tri okupatora. Slovenaki narod je vrlo rano, 27. aprila 1941. godine, formirao Antiimperijalistiku frontu, koja je ubrzo promenila ime u Osvobodilnu frontu. Pored komunista, Osvobodilnu frontu su sainjavali hrianski socijalisti, demokratski deo Sokola i kulturni radnici. Ova antifaistika politika organizacija bila je jedinstvena u Jugoslaviji po irini i svom karakteru, jer je postala masovna organizacija svih Slovenaca, bez obzira na ranija stranaka opredeljenja i poglede na svet. Svi su bili spremni da sa orujem u ruci stupe u borbu za slobodu i Ujedinjenu Sloveniju i novu Jugoslaviju. Vrhovni plenum Osvobodilne fronte, septembra 1941. godine konstituisao se u Slovenaki narodnooslobodilaki odbor, koji je doneo odluku o ukljuivanju partizanskih NOP odreda Slovenije u NOPO Jugoslavije. U Sloveniji su u toku 1941. godine formirana 32 samostalna partizanska odreda ije je brojno stanje odgovaralo etama a bili su objedinjeni u sedam bataljona. U toku 1941. je uniteno ili rasputeno 15 eta. Krajem 1941. godine postojala su samo dva partizanska bataljona. Pored partizanskih odreda, borbene grupe po gradovima iz prvih ustanikih dana poele su se krajem leta razvijati u dva pravca: u grupe bezbednosno-obavetajne slube i u narodnu zatitu. Ove borbene grupe su na razne naine doprinosile razvoju narodnooslobodilakog pokreta u Sloveniji, tako da je organizacija Osvobodilne fronte jo 1941. godine s pravom smatrana dravom u dravi. U Hrvatskoj su organizovane snage ustanka, u krajevima sa meovitim stanovnitvom, bile prinuene da suzbijaju i savladaju stihiju i elju seljaka Srba za osvetom, zbog zloina koje su poinile ustae, to je bilo naroito karakteristino za Liku, Kordun, Baniju, Gorski Kotar i dr. U Hrvatskoj su znaajnu ulogu odigrali komunisti, zalaui se za bratstvo i jedinstvo Srba i Hrvata i jasno odvajanje ustakih zloinaca od hrvatskog naroda, istiui da je budunost Srba i Hrvata u zajednikoj borbi protiv okupatora i njegovih saradnika.

52

VENCESLAV GLISI

U svim delovima Hrvatske formirani su partizanski odredi, koje su u poetku sainjavali preteno borci srpskog porekla. Narodnooslobodilaki pokret posebno je dobio masovan priliv i postigao znaajne uspehe u toku 1941. godine u Lici, Baniji, na Kordunu i u Gorskom Kotaru. Ustanak u Bosni i Hercegovini bio je takoe uslovljen ustakim terorom, od koga je narod beao borei se za goli ivot, a i ustanikom tradicijom borbe za slobodu najpre protiv Turske a zatim Austro-Ugarske. Ovde je bila izuzetno sloena situacija, jer je trebalo suzbijati tendencije obrauna srpskih ustanika sa muslimanskim i hrvatskim ivljem. U Bosni i Hercegovini izdvajale su se etiri ustanike oblasti: Bosanska Krajina, tuzlanska oblast, sarajevska oblast i Hercegovina. Ustanak je poeo najpre u Bosanskoj Krajini, napadom na Drvar 27. jula. Narodnooslobodilaka borba u Vojvodini vodila se u ravnici, koja je bila ispresecana rekama, pa se neravnomerno razvijala najpre u Banatu, zatim u Bakoj, a potom u Sremu. Situacija u Vojvodini je bila sloenija zato to su se maarska i nemaka nacionalna manjina izjasnile za okupaciju, podravajui svoje zemlje-matice. Oekujui brzu pobedu Sovjetskog Saveza, partizanski odredi u Banatu prerano su krenuli u akcije i bili poraeni i razbijeni, pa su ostaci ovih odreda morali prei u ilegalnost. Hapenjem i progonima oslabljene su partijske i skojevske organizacije u Bakoj i Baranji. U Sremu su formirana dva partizanska odreda, Frukogorski i Podunavski, i tu e narodnooslobodilaki pokret dobiti masovnu bazu u 1942. godini. Na Kosovu i Metohiji Komunistika partija Jugoslavije nala se u izuzetno tekoj situaciji, jer su u njenim redovima preteno bili pripadnici srpske i crnogorske nacionalnosti. Ono malo lanova Partije Albanaca nije imalo bitnijeg uticaja na albansko stanovnitvo i narodnooslobodilaki pokret je bio izloen snanom pritisku albanske veine na srpsko i crnogorsko stanovnitvo. Iluzije o nacionalnom osloboenju, stvaranjem Velike Albanije, bile su vrlo prisutne, jer je Italija priznala Albancima ona nacionalna prava koja su im bila uskraena u Kraljevini Jugoslaviji. Zato je Oblasni komitet KPJ oklevao da podstakne narodnooslobodilaku borbu

UICKA REPUBLIKA

53

u ovim krajevima, bojei se da ne doe do sukoba na nacionalnoj osnovi. Makedonska partijska organizacija nala se u unutranjim sukobima koje je inicirao njen sekretar, Metodije atorov, prikljuenjem makedonske partijske organizacije bugarskoj radnikoj partiji, pa je delatnost Makedonaca u pripremi ustanka bila paralisana. Posle smenjivanja atorova i obrazovanja novog Pokrajinskog komiteta KP za Makedoniju, formirano je nekoliko manjih odreda, koji su zapoeli sa akcijama ba u periodu uspona Uike republike, 11. oktobra 1941. godine. Meutim, bugarska radnika partija nije prestala da se mea u rad partijske organizacije Makedonije, to joj je omoguilo hapenje sekretara Pokrajinskog komiteta, Lazara Kolievskog. Paralelno sa ustanikim akcijama u svim krajevima Jugoslavije, tekao je i pokret otpora u gradovima. U poetku, dok se oekivalo da e se moi primeniti barikadna taktika, u gradovima su formirani bataljoni, ete i vodovi, a kasnije se to svelo na diverzantske grupe koje su vrile razne sabotae i atentate na pripadnike okupacionih snaga i njihovih saradnika. Sve antifaistike aktivnosti voene u gradovima mogu se svesti u etiri grupe: u prvu grupu bi dole neoruane akcije, kao to su: propagandni rad, organizacija obavetajne slube, bojkot neprijatelja, trajkovi, demonstracije, pomo porodicama pripadnika NOP-a i zatvorenim antifaistima. Drugu grupu ilegalnih akcija u gradovima obuhvatale bi diverzije i sabotae, otimanje oruja, hrane i sanitetskog materijala iz magacina i skladita neprijatelja. Trei oblik ilegalne aktivnosti ogledao se u oruanim akcijama, a etvrti u organizovanju ilegalnih veza, uspostavljanju punktova za irenje propagande, prebacivanju materijala, dobrovoljaca i kompromitovanih pripadnika pokreta otpora na slobodnu teritoriju, kao i organizovanju bekstva iz logora i zatvora. Krajem 1941. i poetkom 1942. godine u Jugoslaviji su se borila 43 partizanska odreda, 10 bataljona i jedna proleterska brigada sa ukupno 80.000 boraca.

54

VENCESLAV GLISI

Da bi se to potpunije shvatili procesi unutar Uike retmblike, osvrnuemo se najpre na razvoj KPJ i drugih organizacija NOP-a, koje su ne samo inicirale nego su bile i glavni nosioci oslobodilakih i revolucionarnih procesa. Razvoj i aktivnost KPJ u periodu Uike republike treba posmatrati kao deo jednog celovitog procesa razvoja KPJ pre rata i u toku NOR-a i revolucije. Drugim reima, moramo imati u vidu istoriju KPJ koja je prethodila stvaranju Uike republike, kao i njenu aktivnost u periodu Uike republike. Samo tako moemo potpuno objasniti taj kratki, ali veoma znaajni period u razvoju KPJ u toku NOR-a i revolucije. Komunistika partija Jugoslavije je u periodu Uike republike delovala u veoma sioenim politikim i vojnim prilikama, koje su vladale u svetu i na tlu Jugoslavije. U nimalo optimistikoj atmosferi, iz koje se nije mogao nazirati povoljan ishod drugog svetskog rata u korist antihitlerovske koalicije, KPJ stvara Uiku republiku, to su mnogi neprijatelji narodnooslobodilakog pokreta ocenili kao bezumlje i preduzeli sve da ovu osloboenu teritoriju iza velikih frontova to pre zauzmu. KPJ je imala odreene uzore u Parikoj komuni i Oktobarskoj socijalistikoj revoluciji, ali se rukovodila preteno stvarnim odnosima koji su vladali u Jugoslaviji 1941. godine. Pripremajui revoluciju u carskoj Rusiji, Lenjin je i teoretski razraivao ulogu avangarde radnike klase i njenih rukovodilaca u revoluciji. Piui o ulozi Partije radnike klase u revoluciji, Lenjin je naglaavao da ona nema zadatak da pravi revoluciju, ali da treba da bude Partija revolucije. Zadaci Partije u revoluciji se sastoje u tome da irim masama objanjava revolucionarnu situaciju, da utie na buenje revolucionarne svesti proletarijata, podstie i pomae svaku revolucionarnu akciju za stvaranje organizacijskih struktura koje odgovaraju revolucionarnoj situaciji. Jednom reju, zadatak Partije je da deluje u pravcu revolucije. Zbog toga je Lenjin smatrao da to moe da uini samo kadrovski jaka Partija, sastavljena od profesionalnih revolucionara, ilegalna i centralistiki ureena, ali nije iskljuivao oblike orga-

UZIKA REPUBLIKA

55

nizacije koji spontano nastaju kao optenarodno stvaralatvo u toku revolucionarnih stremljenja. Za Lenjina je organizaciono pitanje bitno politiko i prvorazredno ideoloko pitanje revolucije. Kakva je u tom pogledu bila situacija u KPJ kad je Tito doneo odluku da se ostvari vea slobodna teritorija u zapadnoj Srbiji krajem jula 1941. godine? Tada je uveliko tekao proces preorijentacije KPJ na vojnu delatnost, koja je postala teite celokupne njene aktivnosti. U partizanske odrede je ve bila stupila veina lanova KPJ i SKOJ-a sa budue teritorije Uike republike. U odredima su bile osnovane partijske organizacije, koje su bile kima moralno-politikog jedinstva partizanskih jedinica. Posveujui sve svoje snage uspenijem razvoju narodnooslobodilakog ustanka, lanovi KPJ u Uikoj republici su unekoliko zapostavili rad na stvaranju novih i jaanju postojeih partijskih elija na terenu. Odlivom lanova KPJ u partizanske odrede, na terenu se znatno smanjio broj lanova. lanstvo KPJ koje je ostalo na terenu vie se bavilo pripremom narodnih masa za stupanje u partizanske odrede i stvaranjem i uvrivanjem narodne vlasti, nego jaanjem partijskih organizacija. To pokazuje primer na teritoriji Sreskog komiteta KPJ za Bajinu Batu, gde su postojale 4 organizacije sa 18 lanova KPJ. U obrazloenju zato je tako malo lanova KPJ kae se da je Partija proirila politiki uticaj u narodu, ali se broj lanova KPJ nije mogao poveati, jer oni koji su stasali za Partiju otili su u etiri raanske ete. Neto bolje od ove partijske organizacije stajala je organizacija u ariljskom srezu, koja je brojala 29 lanova, pa ipak posmatrano u celini broj lanova KPJ u periodu Uike republike poveao se u uikom kraju za najmanje tri puta. U organizacionom pogledu, ne moe se potpuno pratiti rast partijske organizacije u Uikoj republici. Na primer, zna se da je u uikom kraju postojao okruni komitet, ali nema podataka da li su vrene promene njegovog sastava do okrune partijske konferencije, koja je odrana u drugoj polovini oktobra 1941. godine. Zna se i to da je Tito iz Krupnja poetkom oktobra

56

VENCESLAV GLISI

uputio Jusufa Tulia da radi kao lan Okrunog komiteta u Uicu. Nije postojao ni sreski ni mesni komitet KPJ u Uicu, ve je njihove zadatke preuzeo na sebe okruni komitet, dok su u drugim srezovima postojali sreski komiteti za poeki, ariljski, moraviki i raanski srez, sem zlatiborskog i crnogorskog sreza, u kojima nisu postojali sreski komiteti, ali je bilo partijskih organizacija. Prema kazivanjima savremenika, tvrdi se da je broj lanova KPJ u uikom kraju od oko 100 lanova u toku pripreme ustanka narastao u periodu Uike republike na 500 lanova. Od toga, u Uicu i okolini bilo je oko 250 lanova KPJ. Smatra se da je najvei broj novoprimljenih lanova poticao iz osloboenih gradova. U Uicu su postojale partijske organizacije u fabrici oruja, tkanici, loionici i u eleznikoj eti, u radionicama odee i obue, u komandi mesta i u odreenim rejonima grada. Ipak, to nije potpun pregled partijskih organizacija u Uicu, jer je u grad tada doao veliki broj rukovodilaca i lanova KPJ sa neosloboene teritorije i iz partizanskih jedinica. Pored ovih terenskih organizacija, jo je vei broj lanova KPJ bio u odredima. Znaajan podsticaj za partijsku aktivnost bile su okrune konferencije KPJ, odrane u Uicu i aku u toku oktobra i novembra 1941. godine. Okruna konferencija KPJ u Uicu odrana je 19. oktobra. Na njoj se okupilo 43 delegata sa fronta i iz pozadine, koji su zastupali skoro sve partijske organizacije u uikom kraju, a njenom radu prisustvovali su, u ime CK KPJ, Ivan Milutinovi i Aleksandar Rankovi. Na konferenciji su konstatovani veliki uspesi, ali da bi Partija u ovom kraju odgovorila poveanim zadacima koje je zahtevala oslobodilaka borba i revolucija, bilo je nuno napraviti snaan zamah kako u organizacionom uvrivanju, tako i u ideoloko-politikom uzdizanju partijskog kadra. Ocenjeno je da je najslabija taka proteklog rada bilo selo, odnosno partijsko-politiki rad na selu. Na kraju rada konferencije izabran je novi Okruni komitet KPJ, koji su, prema seanjima uesnika, sainjavali: elimir uri, sekretar i lanovi: Milinko Kui,

UICKA REPUBLIKA

57

Jusuf Tuli, Vukola i Cveta Dabi, Slobodan Penezi, Dobrivoje Vidi, Duan Vii, Milosav Matovi, Mileva uri, Vdtomir vorovi, Venijamin Markovi i Dobrilo Petrovi. Posle okrune konferencije KPJ u Partiju je primljeno vie novih lanova, naroito u partizanskim jedinicama i u Uicu. Meutim, u selima oko Uica nije se mnogo uinilo u tom pravcu, izuzev organizaci ja u Sevojnu i Staparima. Nedostaju podaci da je formirana jo neka organizacija na selu, ali se zna da je KPJ u vie sela imala svoje poverenike. Okruni komitet KPJ za aak radio je legalno, tavie, na zgradi gde mu je bilo sedite stajao je natpis Okruni komitet Komunistike partije. I u aku je odrana okruna partijska konferencija mesec dana posle one u Uicu, ali uz svestranije pripreme. Okruni komitet je 12. novembra uputio cirkularno pismo svim sreskim komitetima i lanovima partijskih jedinica. U pismu je zahtevao da se odre vanredni sastanci i da se na njima oceni sav dosadanji rad, kao i da se odrede budui zadaci koje e delegati izneti na okrunoj konferenciji. Sredinom novembra odrane su sreske partijske konferencije na kojima su pretresana pitanja iz delatnosti KPJ i izabrani delegati za okrunu konferenciju, koja je odrana u aku 23. novembra i na kojoj je bilo 120150 delegata. Ovoj konferenciji su, u ime viih rukovodstava KPJ, prisustvovali Ivo Lola Ribar, Spasenija Babovi i Svetislav Stefanovi ea. Na konferenciji je, izmeu ostalog, razmatrana trenutna vojno-politika situacija posle oruane borbe sa etnicima Drae Mihailovia na vie mesta, zatim pozitivne i slabe strane u razvoju KPJ u to vreme. Na kraju rada konferencije izabran je novi okruni komitet od 12 lanova. Sekretar je bio Radoslav Mini, obuar, i lanovi: Franc Solomon, rudar, Momilo Vilimanovi, student, Jelena etkovi, krojaka radnica, Milica Vueti Trepua, uiteljica, Milorad Stanii, student, Lazar Lazi, metalski radnik, Aleksandar Savi, zemljoradnik, Mili Luki, zemljoradnik, Boidar Tomi, radnik i Ratko ibinac, zemljoradnik.

58

VENCESLAV GLISI

Kako se predviala mogunost skorog napada neprijatelja, posle konferencije je za lanove KPJ odrano predavanje o radu partijskih elija i narodnooslobodilakih odbora u ilegalnim uslovima. Na ostalim delovima teritorije koju je zahvatala Uika republika nije bilo uslova da se odre okrune partijske konferencije, jer su gradovi, sedita okruga, bili u rukama neprijatelja, a okruni komiteti su se uglavnom kretali uz partizanske jedinice i nisu se due zadravali u jednom mestu. To ne znai da nisu i tamo preduzimane mere da se Partija to bolje organizaciono izgradi. Partijske organizacije na teritoriji valjevskog Okrunog komiteta nisu mogle tako da se razvijaju kao u Uicu i aku, jer su nemake jedinice vrsto drale Valjevo u svojim rukama pa je Okruni komitet, zbog opasnosti od hapenja, povukao iz grada ne samo lanove OK nego i sve lanove KPJ. Sredinom oktobra 1941, Milo Mini, instruktor Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, formirao je u selu Balinoviu novi Okruni komitet KPJ u sastavu: Obrad Stefanovi, sekretar, i lanovi: Milan Kitanovi, Milka Mini, Milica Pavlovi Mika, Sreten itakovi, Milovan Radojevi i ivorad Gaji. Ve na drugom sastanku 31. oktobra, i u novembru, prilikom analiziranja politike i vojne situacije, odlueno je da se jedan broj lanova Okrunog komiteta poalje na teren sa koga su se povukle partizanske jedinice, da bi se odrao borbeni moral naroda. Tada su upueni Milorad Radojevi u kaerski srez, ivorad Gaji u kolubarski i Milka Mini i Ljubomir Petrovi Mingej u raevski i podgorski srez. Ove mere su usledile na intervenciju Centralnog komiteta KPJ, u kojoj se trailo ne samo odvajanje partijskih rukovodstava od jedinica nego i stvaranje niih rukovodstava. Posebno se insistiralo na znaaju pozadinskog rada. O tome je raspravljano detaljno na sednici Okrunog komiteta 21. novembra. Tada je odlueno da se obrazuje sresko rukovodstvo KPJ za raevski srez, od 4 lana, a za srez azbukovaki mesno poverenstvo u Peckoj, od 3 lana, sa jasnom orijentacijom da se bre prodire na selo koristei forme masovnog rada,

UICKA REPUBLIKA

59

pojaanu mobilizaciju i uvrivanje narodnooslobodilakih odbora. O zakljucima sa ove sednice Okruni komitet je obavestio sve organizacije sa zahtevom da se organizacioni propusti otklone i da se redovno izvetava o tome. Pored kritika da su partijske organizacije u organizacionom jaanju imale teoriju napraviti partiju za tri dana, a po pitanju konspiracije da je Partija legalna, partijska organizacija na teritoriji OK Valjevo se od izbijanja ustanka do potkraj 1941. uveala za 5 puta, sa oko 250 lanova KPJ. Meutim, kasnije je procenjivano da je dolo do brzog raspada takve organizacije, jer je to lanstvo bilo slabog kvaliteta. Okruni komitet KPJ za abac delovao je u istom sastavu kao i poetkom ustanka i nalazio se uz odred, kao i Okruni komitet KPJ za Valjevo, ali pod znatno teim uslovima. Jo krajem septembra 1941. godine, posle neuspelog napada Podrinjskog NOP odreda na abac, OK se morao povlaiti prema Ceru i Loznici, a u novembru na teren valjevskog Okrunog komiteta, gde ga je zatekao napad nemakih jedinica na ui deo teritorije Uike republike krajem novembra 1941. godine. Na teritoriji Okrunog komiteta KPJ za Beograd bile su cele partijske organizacije povuene u odrede. Na primer, u Posavini i Tamnavi su posle povlaenja Posavskog NOP odreda, u novembru 1941, ostala samo dva lana KPJ. U kosmajskom srezu dolo je do jaanja organizacije KPJ. U oktobru 1941. reorganizovan je Sreski komitet KPJ, sa sekretarom, Dragoslavom Draom Markoviem na elu. Obnovljene su partijske organizacije po selima, koje su obuhvatale 41 lana KPJ, a u Kosmajskom odredu je bilo 55 lanova KPJ. Na teritoriji Okrunog komiteta KPJ za Aranelovac u poetku ustanka su svi lanovi KPJ otili u Prvi umadijski NOP odred, ali su kasnije neki od njih vraeni na teren pa je poetkom oktobra 1941. na terenu oplenakog, orakog i kolubarskog sreza bilo 23 lana i dva kandidata, a u Prvom umadijskom NOP odredu 35 lanova i 27 kandidata za lanstvo u KPJ. U drugoj polovini oktobra funkcionisalo je sresko poverenstvo

60

VENCESLAV GLISI

KPJ za mladenovaki srez sa oko 20 lanova KPJ. Krajem oktobra Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju podigao je Okruno poverenstvo KPJ za Aranelovac na nivo Okrunog komiteta i pripojio mu kaerski srez, u kome je poetkom novembra formirano Sresko poverenstvo KPJ. I na teritoriji Okrunog komiteta KPJ za Pomoravlje znatno se smanjio broj lanova KPJ na terenu, ne samo zbog odlaska u partizanske odrede nego i zato to su posle blokade Smederevske Palanke i uprije lanovi KPJ iz ovih gradova bili pohapeni ili povueni u odred. Slina situacija je bila u Jagodini, Parainu i drugim mestima u Pomoravlju. Da bi se ponovo formirala organizacija KPJ na terenu, instruktor Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, Petar Stamboli je predloio, a Pokrajinski komitet je usvojio predlog da se na terenu Pomoravlja formiraju dva okruna komiteta za Smederevsku Palanku i Jagodinu, to je i ostvareno u oktobru 1941. godine. Okruni komitet KPJ za Smederevsku Palanku obuhvatao je srezove: lepeniki, moravski, resavski, veliko oraki, i jaseniki, a Okruni komitet za Jagodinu: temnieki, levaki, beliki, parainski, ravaniki i despotovaki. Na teritoriji oba okruna komiteta nalazilo se 1941. godine 85 lanova KPJ, od kojih je 45 bilo u partizanskim odredima, a 40 po gradovima i selima. Na teritoriji Okrunog komiteta KPJ za Kragujevae najvie lanova KPJ bilo je u samom Kragujevcu. U avgustu 1941. postojalo je 10 partijskih elija koje su imale 39 lanova KPJ. Iako je Okruni komitet insistirao na tome da se primi vie lanova u Partiju i na terenu i u odredu, u oktobru 1941. situacija se u pogledu brojnog stanja nije radikalno promenila. U Kragujevcu se nalazilo 40 lanova i 9 kandidata za lanove KPJ, a u selima 25 lanova i 4 kandidata, dok je u Kragujevakom NOP odredu od 15 lanova KPJ u avgustu taj broj narastao na 32 lana i 10 kandidata za lanove KPJ u oktobru 1941. godine. To je bila posledica i iskljuenja jednog broja lanova KPJ koji nisu izvravali borbene zadatke, a i nedovoljnog pridobijanja novih ljudi za organizaciju. Tako se javila nesrazmera izmeu

UICKA REPUBLIKA

61

sve veeg uticaja KPJ u narodu i njenog brojnog jaanja. Okruni komitet KPJ za Kraljevo ostao je u istom sastavu kao i u toku priprema narodnooslobodilake borbe. Najvei deo svojih napora u periodu Uike republike posvetio je organizovanju napada na Kraljevo. Zbog stalnih borbi u toku oktobra i novembra 1941, ne raspolae se podacima o lanovima KPJ u jesen 1941. Imajui u vidu ogromne zadatke koji su stajali pred KPJ na teritoriji Uike republike, ijim je radom uglavnom rukovodio Centralni komitet KPJ, dok je Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju komunicirao sa partijskim organizacijama na neosloboenoj teritoriji, trebalo je na toj teritoriji izvriti to veu koncentraciju rukovodeeg kadra, jer se oseao nedostatak kadrova sa partijskim iskustvom i bila je potrebna svestrana politika pomo Pokrajinskog komiteta. Procenjujui nastalu situaciju, sredinom oktobra 1941. godine Tito je doao do zakljuka da se iz osinjeg gnezda, odnosno iz Beograda, ne moe rukovoditi partijskom organizacijom u Srbiji. Zbog toga je izdao direktivu Pokrajinskom komitetu da se preduzmu mere za preseljavanje Pokrajinskog komiteta iz Beograda na teritoriju Uike republike, preko Posavskog NOP odreda do Kosjeria. Osim toga, preduzele su se mere za osnivanje poverenstva Pokrajinskog komiteta za neosloboenu teritoriju. Tito je nameravao ne samo da preseli Pokrajinski komitet u Uiku republiku nego da formira i njegove pomone organe, pre svega Agitprop-komisiju. Sprovodei delimino ovu direktivu, Pokrajinski komitet je poetkom novembra uputio Spaseniju Babovi i Ljubinku Milosavljevi preko Aranelovca na slobodnu teritoriju, ali je sekretar Pokrajinskog komiteta i dalje ostao u Beogradu, gde ga je zatekla neprijateljska ofanziva na Uiku republiku. Peat celokupnoj aktivnosti KPJ u Uikoj republici dalo je prisustvo lanova Politbiroa i CK KPJ sa Josipom Brozom Titom na elu. On se od polovine oktobra nalazio u Uicu, gde je formirap pravi vojni tab i preteno se bavio vojnim pitanjima, ali nijednog trenutka nije zanemarivao avangardnu ulogu KPJ u opena-

62

VENCESLAV GLISI

rodnoj oslobodilakoj borbi, kako ju je ve tada nazivao. Meu lanovima Politbiroa postojala je podela rada, mada ne sasvim jasno omeena, pa se Tito prevashodno bavio vojnim, ali i drugim kljunim pitanjima ustanka; Aleksandar Rankovi se bavio organizacionim pitanjima KPJ i bezbednosnim merama u Uikoj republici; Edvard Kardelj organizacijama narodnooslobodilakog pokreta, pre svega narodne vlasti i ureivanjem partijskog lista Borba. Kasnije, kada je iz Crne Gore poetkom novembra doao u Uice Milovan ilas, on je preuzeo partijsku propagandu i ureivanje Borbe. U donoenju odluka uestvovao je i Ivan Milutinovi, dok poetkom novembra nije otiao u Crnu Goru; zatim Ivo Lola Ribar i Sreten ujovi. To je bio operativni deo Centralnog komiteta, koji se nalazio u ii zbivanja i donosio odluke od poetka do kraja narodnooslobodilakog rata i revolucije. Izmeu ovog dela Centralnog komiteta KPJ i okrunih komiteta na slobodnoj teritoriji nije bilo rukovodeih transmisija, nego je CK direktno sa njima komunicirao. Tito je iz Uica usmeravao i rad partijskih organizacija u skoro svim krajevima Jugoslavije, iako su sa njima veze bile neredovne. Tako je, na primer, usmeravao delatnost KPJ u Makedoniji, obeavajui da e poslati jedan NOP odred u Makedoniju, kao i sve Makedonce koji su se zatekli na radu u blizini Centralnog komiteta. Izmeu ostalih, uputio je iz Uica u Makedoniju Jordana Nikolova Orceta, kandidata za lana CK. U Uice su poeli da stiu i prvi izvetaji partijskog rukovodstva iz Crne Gore. Po prijemu prvih obavetenja o razvoju ustanka u Crnoj Gori, Centralni komitet je ukazao na politike, i vojne greke do tada poinjene u Crnoj Gori. Tito je, izmeu ostalog, povukao i konkretan kadrovski potez na taj nain to je u Crnu Goru uputio Ivana Milutinovia poetkom novembra 1941, a povukao Milovana ilasa, kritikujui u pismima njegov sektaki odnos prema ustanikim masama u Crnoj Gori. Iz Uica su upuivane direktive i u Hrvatsku i Sloveniju, a posebno je bila iva veza sa istonom Bosnom.

UIKA REPUBLIKA

63

Odatle su dolazili Svetozar Vukmanovi Tempo, Rodoljub Colakovi, Cvijetin Mijatovi Majo i drugi, tako da reka Drina formalna granica sa Nezavisnom Dravom Hrvatskom nije bila prepreka za neposredni kontakt i saradnju narodnooslobodilakih pokreta ovih krajeva. Tito je za vreme boravka u Uicu, uporedo sa naporima da organizuje partizanske odrede i njihovu borbu u svim krajevima Jugoslavije, nastojao da narodnooslobodilakoj borbi obezbedi to iru politiku osnovu. Od samog poetka oruane borbe njemu je bilo jasno da ona ne moe biti samo stvar KPJ i radnike klase, nego i najirih slojeva naroda. Zato uporno insistira na tome da se u borbi protiv okupatora i njegovih pomagaa okupe sve antifaistike i patriotske snage. Na taj nain je stvorio irok i jedinstven narodnooslobodilaki front. Tito je narodnooslobodilaku borbu smatrao osnovnim iniocem obezbeenja jedinstva jugoslovenskih naroda i narodnosti. U svakom znaajnijem lanku, pismu ili uputstvu isticao je znaaj bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda za buduu pobedu narodnooslobodilakog pokreta, istovremeno energino osuujui raspirivanje nacionalne mrnje. U proglasu KPJ povodom 7. novembra Dana Oktobarske socijalistike revolucije u Rusiji Tito je jo jednom pozvao sve jugoslovenske narode, apostrofirajui i Muslimane, koje prvi put pominje u toku ustanka, da se zbiju u bratski borbeni savez u borbi za slobodu i nezavisnost i za zajedniku budunost. A kada je dolo do borbi sa etnicima Drae Mihailovia, Tito je pred svim narodima Jugoslavije raskrinkao izdajniku delatnost ovog etnikog voe, izvetavajui iz Uica i Kominternu o zloinakoj aktivnosti etnikog pokreta. Tito ne samo to je neprekidno bdeo nad svojim delom nego je stalno davao inicijative da ono bude to bolje ostvareno. Pored organizacionog jaanja, KPJ je na teritoriji Uike republike posvetila panju i ideolokom izgraivanju svojih lanova. U vreme kada je osnovni zadatak bio borba protiv neprijatelja, ovaj rad je u tom periodu bio oskudan i nesistematian. Uglavnom su prenoena i sticana znanja iz osnova marksizma i lenjinizma, preko

64

VENCESLAV GLISI

staljinistike literature, ali je ipak najvei deo ideoloko-politikog rada bio usmeren na objanjavanje ciljeva narodnooslobodilake borbe. Pre svega, govorilo se o neophodnosti oruane borbe, o ulozi KPJ u toj borbi, zatim o razvijanju bratstva i jedinstva svih jugoslovenskih naroda. Komunistika partija Jugoslavije u odnosu na nacionalno pitanje nije vodila samo idejnu borbu, nego je i u praksi pokazala kako treba reavati nacionalno pitanje od prvog dana narodnooslobodilake borbe. Sve organizacije narodnooslobodilakog pokreta radile su na uspostavljanju novih odnosa izmeu jugoslovenskih naroda i narodnosti na bazi ravnopravnosti. U poetku se to ogledalo u stvaranju nacionalnih i politikih vojnih rukovodstava i drugih organizacija NOP-a. U stvaranju Uike republike i njenoj odbrani uestvovali su i pripadnici drugih jugoslovenskih naroda. Formiran je izbegliki komitet i slovenaka partizanska eta Ivan Cankar. Ne priznaju se granice koje su postavili okupatori, i KPJ insistira na oslobodilakoj borbi u jugoslovenskim okvirima, to je sve znatno uticalo na formiranje svesti irokih narodnih masa svih jugoslovenskih naroda o nunosti obnove Jugoslavije, ali na novim drutvenoipolitikim osnovama. Linija KPJ u oslobodilakoj borbi poela se detaljnije razraivati u prvoj polovini 1942. godine, iako je Tito jo u Uicu napisao i objavio lanak Komunistika partija Jugoslavije u dananjoj narodnooslobodilakoj borbi. injenica je da se idejni rad odvijao vie usmenim putem, preko rei komesara i partijskih sekretara, jer je bilo malo vremena za itanje, a i nedostajala je neophodna literatura, koja se uglavnom svodila na Istoriju SKP (b). U toku trajanja Uike republike, pored brojnih listova koji su se koristili za idejni rad, tampana je pomenuta I storija SKP (b) i neke broure neophodne za idejno-politiki rad. Dok je u pozadini bilo mogunosti da se razvije idejni rad sa narodom, na zborovima i sastancima sa lanovima KPJ, za borce na borbenim poloajima takvih mogunosti nije bilo, jer se neprekidno ratovalo. To primeuje i Dragojlo Dudi, koji u svom Dnevniku, izmeu ostalog, pie: Zbog razbacanosti po poloajima, politiki rad je prosto nemogu.

UICKA REPUBLIKA

65

Osnovni cilj celokupnog politikog rada bio je vaspitanje novog oveka, koji interese Partije stavlja iznad svojih interesa i koji se istovremeno bori i protiv neprijatelja i protiv svojih nedostataka. Uporedo sa politikom aktivnou, razvijana je budnost lanova KPJ prema iskrivljavanju linije Partije i neprijateljskog prodiranja u partizanske odrede i u partijske organizacije na terenu. Uprkos ratnim strahotama, KPJ neguje forme narodne demokrati je, bratstvo i jedinstvo meu jugoslovenskim narodima i narodnostima i duh proleterskog internacionalizma. KPJ je znatan deo svoje aktivnosti na teritoriji Uike republike, pored vojnog delovanja, posveivala izgraivanju drugih organizacija NOP-a, u prvom redu SKOJ-a, a zatim Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza. 0 mladoj generaciji na teritoriji Uike republike pisano je u vie navrata, ali uglavnom kroz posmatranje razvoja i delatnosti SKOJ-a i tek formiranog Srpskog, narodnooslobodilakog omladinskog saveza. Meutim, stremljenja mlade generacije u celini i njeno traenje puta ka revoluciji jo nije dovoljno izueno. To je sasvim i razumljivo, jer ne postoje izvori preko kojih bi se pratio proces naglog i masovnog opredeljivanja omladine za revoluciju, odnosno borba za jedinstvo omladine, kako to naziva jedna grupa istoriara. Ovde se, pre svega, misli na onaj deo omladine koji je bio politiki neiskusan, ili politiki neopredeljen, a to se odnosilo najveim delom na seosku omladinu. Zahvaljujui snanom uticaju KPJ i SKOJ-a, vei deo radnike, studenske, ake, kao i manji deo seoske omladine bio je pripremljen za revoluciju. Poetak ustanka u Srbiji, i njegov snani zamah na teritoriji Uike republike, povukao je za sobom omladinu, tako da je ona sainjavala osnovnu snagu na koju se oslanjala Partija i SKOJ na frontu i u pozadini. Strpljiv i neprekidan rad Partije i SKOJ-a sa omladinom uoi rata i u toku priprema za ustanak poeo je da daje rezultate kroz akcije omladine protiv okupatora i njegovih saradnika. To se osetilo, pre svega, u gradovima tokom jula i avgusta 1941, a sa izlaskom skojevskih ruko-

66

VENCESLAV GLISI

vodstava na slobodnu teritoriju, teite aktivnosti pomera se na to masovniju mobilizaciju omladine u partizanske odrede da bi se to uspenije odbranila Uika republika, ali se ne zanemaruje ni uee omladine u organizaciji celokupnog ivota na slobodnoj teritoriji. Masovno uee omladine u narodnooslobodilakom pokretu omoguavala je irina politike strategije KPJ u narodnooslobodilakoj borbi, naroito od jula 1941, posle stvaranja antifaistike koalicije izmeu Sovjetskog Saveza, Engleske i SAD, kada dobija jo vie na irini sa sprovoenjem taktike narodnooslobodilakog fronta. Od tog vremena i Centralni komitet SKOJ-a u svojim proglasima ne poziva vie omladinu u borbu protiv politikih predstavnika buroazije, koji su napustili zemlju i sklonili se pod zatitu Engleske, a takoe se manje govori i o borbi za socijalizam. U svim dokumentima CK SKOJ-a iz tog perioda naglaava se potreba borbe za jedinstvo celokupne omladine. Meutim, nisu predlagana konkretna reenja i kako da se ostvari to jedinstvo, sve do kraja avgusta 1941, kada je Centralni komitet SKOJ-a postavio na dnevni red stvaranje jedinstvenog oslobodilakog omladinskog pokreta, kao osnovnog pitanja kojim treba da se bave organizacije i rukovodstva, jer od njegovog ostvarenja zavisi uee omladine u narodnooslobodilakoj borbi. Osnovna linija Partije i SKOJ-a bila je da se ide na saradnju sa svim radnim ljudima, koji su se izjanjavali za borbu protiv okupatora i njihovih saradnika, bez obzira na njihova ranija politika ubeenja. Ostvarivanje ove linije nailazilo je na bezbrojne smetnje. Proces opredeljivanja omladine za revoluciju na jednom delu teritorije Uike republike usporilo je postojanje etnikog pokreta Drae Mihailovia, iji se uticaj sa Ravne gore prenosio prema okolnim gradovima: Valjevu, apcu, Kraljevu, aku, Poegi i dr. Meutim, na veem delu ove teritorije presudan uticaj na omladinu imao je narodnooslobodilaki pokret, pa je, uprkos pokuaju etnikog pokreta da zadri omladinu u stanju pasivnosti, dolo do masovnog opredeljivanja omladine za narodnooslobodilaki pokret.

UICKA REPUBLIKA

67

Akciona snaga NOP-a u borbi za slobodu daleko je vie privlaila mlade ljude od pasivnog iekivanja ta e se desiti na glavnim bojitima drugog svetskog rata. Omladina je oseala da sve vie postaje subjekt istorije i da treba da se bori ne samo za nacionalno nego i za socijalno osloboenje. Od svih organizacija omladine najblie Partiji bio je SKOJ. On je rastao naporedo sa Partijom i pod njenim okriljem, okupljajui klasno najsvesniji i najborbeniji deo omladine. SKOJ je bio posebna organizacija, sa posebnim rukovodstvom, organizaciono odvojen od Partije, ali Partija je preko rukovodilaca SKOJ-a, koji su birani u mesne, sreske i okrune komitete, bila u mogunosti da u svakom trenutku prati rad SKOJ-a i da utie na njegov razvoj. U svojim redovima SKOJ je u Srbiji poetkom ustanka imao oko 9.400 lanova. To je bila znaajna snaga na koju se Partija mogla osloniti u toku ustanka 1941. godine. Od prvih dana ustanka stvarane su organizacije SKOJ-a u svim partizanskim odredima. Svaka eta je imala aktiv SKOJ-a, a odredska rukovodstva su objedinjavala rad po etama i znatno su doprinela omasovljenju narodnooslobodilakog pokreta, naroito u toku trajanja Uike republike. U organizacionom pogledu, kao i KPJ, Savez komunistike omladine Jugoslavije je ve imao izgraena okruna, sreska i mesna rukovodstva. U Aranelovcu je bilo Okruno poverenstvo SKOJ-a, sa sreskim rukovodstvom za Kosmaj, i oko 50 lanova; u pomoravskom okrugu takoe se nalazio Okruni komitet SKOJ-a, sa dva sreska komiteta u Jagodini i upriji, i oko 150 lanova; u Kragujevcu je postojao Okruni komitet SKOJ-a, sa dva sreska komiteta za gruanski i kragujevaeki srez, i oko 250 lanova SKOJ-a. I Kraljevo je imalo Okruni komitet SKOJ-a sa oko 150 lanova. U aanskom okrugu, pored Okrunog komiteta SKOJ-a, postojali su sreski komiteti za trnavski, ljubiki, takovski i dragaevski srez. Samo u aku bilo je oko 50 lanova SKOJ-a. U uikom kraju postojao je Okruni komitet SKOJ-a, zatim sreski komitet u Ivanjici, Arilju, Poegi, Kosjeriu i Gradski komitet u Uicu, gde je naroito dolo do omasovljavanja skojevskih redova. Posto-

68

VEN'CESLAV GLII

jao je i Okruni komitet SKOJ-a za Valjevo, sa sreskim komitetima, kao i Okruni komitet SKOJ-a za abac. Posebno treba istai da su polovinom oktobra 1941. godine odrane okrune konferencije SKOJ-a u Uicu i aku, na kojima se raspravljalo o uvrenju organizacija SKOJ-a i njihovom daljem razvoju, o osnivanju Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza, zatim o potrebi irokog okupljanja omladine, ak i onog zavedenog dela koji je bio pod uticajem neprijateljske propagande. Prema procenama usvojenim na ovim konferencijama, osnovna slabost SKOJ-a na slobodnoj teritoriji bila je u nedovoljnom radu sa seoskom omladinom, to je omoguilo neprijatelj ama NOP-a da delimino zavedu omladinu lanom propagandom i da je okrenu protiv narodnooslobodilakog pokreta. Pored toga, ocenjivano je da ni rad sa partizanskom omladinom nije dostigao zavidan nivo. Naglaavalo se i da treba pokloniti veu panju radu sa enskom omladinom. Zajedniki zakljuak svih konferencija SKOJ-a na slobodnoj teritoriji bio je da se formira Srpski narodnooslobodilaki omladinski savez, odnosno da se odmah pristupi formiranju njegovih okrunih, sreskih, optinskih i mesnih odbora. Centralni komitet SKOJ-a i Pokrajinski komitet SKOJ-a za Srbiju, kao to smo ve rekli, jo u leto 1941. postavili su za cilj ostvarenje jedinstvenog narodnooslobodilakog omladinskog fronta kao osnovnog pitanja kojim treba da se bave sve organizacije i rukovodstva SKOJ-a, jer je od njegovog uspenog ostvarenja zavisilo uee omladine u narodnooslobodilakoj borbi. U toku leta, u okviru partizanskih odreda a i u izvoenju akcija u okupiranim gradovima, komunistiki deo omladine je nosio najvei teret. On je bio izloen udarcima okupatora i kvislinga i pretila je opasnost od unitenja tog borbenog jezgra. Zato je bilo neophodno ire uee omladine u borbi, pre svega omladine sa sela, to je obezbeivalo ne samo iru bazu narodnooslobodilakom pokretu nego je i omasovljavalo SKOJ. U uslovima oruanog ustanka pred SKOJ su se postavila tri osnovna zadatka: Prvo, uvrivanje i dalje proirivanje ve postignutog jedinstva mladih patriota.

UICKA REPUBLIKA

69

Drugo, okupljanje to vie omladine iz raznih drutvenih slojeva i njihovo privlaenje na pozicije narodnooslobodilake borbe. Tree, spreavanje uticaja na omladinu onih buroaskih snaga koje se jo nisu bile opredelile za saradnju sa okupatorom i nalazile su se izmeu narodnooslobodilakog pokreta i okupatorsko-kvislinkih snaga, ekajui povoljan razvoj na frontovima protiv faistikih sila da krenu u obnovu kapitalistikog poretka. Da bi ostvarili sve ove zadatke, skojevci su morali da ispoljavaju elastinost, snalaljivost, ali i vrstinu i odlunost. U Srbiji je rukovodstvo SKOJ-a pokualo da ostvari saradnju sa predstavnicima omladine iz graanskih partija. Krajem avgusta i poetkom septembra 1941. godine Pokrajinski komitet SKOJ-a za Srbiju i Mesni komitet SKOJ-a u Beogradu poeli su pregovore sa predstavnicima omladine bivih graanskih partija. Uprkos negativnom stavu rukovodstava tih partija, jedan deo antifaistiki raspoloene omladine iz ovih stranaka saraivao je sa SKOJ-em. Poetkom jeseni 1941. godine, odnosno u periodu Uike republike, KPJ i SKOJ pristupili su stvaranju narodnooslobodilakih omladinskih saveza u nacionalnim, pokrajinskim i lokalnim okvirima, kojima je bila obuhvaena sva omladina koja je na razne naine uestvovala u borbi protiv okupatora. Pregovori sa graanskim omladinskim rukovodstvima nisu doneli rezultate, pa se dolo do zakljuka da se jedinstvo omladine moe ostvariti u toku borbe protiv okupatora, direktnim meusobnim povezivanjem mladih ljudi, bez obzira na politiku pripadnost i uticaje pod kojima su se do tada razvijali. Prelom u ostvarivanju borbenog jedinstva omladine nastupio je stvaranjem Uike republike. Osloboenjem Krupnja, Arilja, Bajine Bate, Ivanjice, Uica, aka, Gornjeg Milanovca i drugih mesta zapadne Srbije, SKOJ je razvio masovan politiki rad ne samo u gradovima nego i po selima koja je obuhvatala Uika republika. Najpre se poelo sa masovnim mitinzima i konferencijama na kojima je tumaena linija KPJ u narodnooslobodilakoj borbi, da bi se odmah zatim prelo na kon-

70

VEN'CESLAV GLII

kretan rad, odnosno na mobilizaciju omladine za front ili za rad u pozadini. Teko je izdvojiti i posebno vrednovati doprinos mlade generacije narodnooslobodilakoj borbi u vreme trajanja Uike republike, ali se pouzdano moe konstatovati da je glavnu snagu partizanskih odreda inila omladina, a znaajan udeo imala je i na radu u pozadini fronta, mada su u pozadini, kroz razne oblike aktivnosti, bili angaovani veinom stanovnici u zrelim godinama, naroito u gradovima. Mobilisanju omladine u narodnooslobodilaku borbu znatno su doprinele okrune konferencije SKOJ-a u Uicu i aku. Na njima je konstatovano da je Savez dobio iroke mogunosti da svoj rad masovno razvije, da potpuno otrgne i onaj deo zavedenih ili neobavetenih omladinskih masa koje su pod uticajem neprijateljske propagande i da itavu omladinu povede putem borbe za narodno osloboenje, za bolju i lepu budunost omladine. Ova intenzivna politika aktivnost SKOJ-a na teritoriji Uike republike stvorila je uslove za nastanak Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza. Ve 17. oktobra 1941. u Uicu je odran osnivaki miting Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza. U uvodnom referatu Dobrivoja Vidia, sekretara Okrunog komiteta SKOJ-a, izmeu ostalog je reeno da omladina mora iskovati nesalomljivo jedinstvo svih svojih redova, ona mora postati jedna od glavnih snaga dalje narodnooslobodilake borbe. Zato se stvara Srpski narodnooslobodilaki omladinski savez, koji ima za cilj da ujedini napore srpske omladine, svih njenih rodoljubivih organizacija, grupa i pojedinaca u svetoj oslobodilakoj borbi, kako na frontu tako i u pozadiniNajpre je izabran Okruni odbor Srpskog narodnooslobodilakog saveza omladine za Uice, koji je dobio zadatak da otpone sa formiranjem odbora SNOOS-a u gradovima i selima ovog okruga. Odbori SNOOS-a formirani su u svim osloboenim krajevima, ali i ilegalni u neosloboenim delovima Srbije. Nedelju dana posle osnivakog skupa u Uicu, 24. oktobra odran je u aku masovni omladinski miting

UICKA REPUBLIKA

71

i izabran Okruni odbor SNOOS-a. U novembru iste godine odrani su mitinzi po sreskim mestima, na kojima su birani sreski, gradski i seoski odbori SNOOS-a. iroki oslobodilaki karakter Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza omoguio je hiljadama mladih ljudi sa teritorije Uike republike da se okupe u antifaistikom frontu i da aktivno uestvuju u borbi protiv okupatora i njihovih saradnika, to je predstavljalo znaajan uspeh KPJ i SKOJ-a i narodnooslobodilakog pokreta u celini. Omladinci su sainjavali od 70 do 80 odsto ljudstva partizanskih odreda koji su se nalazili na teritoriji Uike republike. Mada se nisu mogle vriti precizne analize, pouzdano se zna da je takav odnos ostao i kasnije, posle povlaenja jednog dela partizanskih snaga iz Srbije. Tako je, na primer, Poeka eta Uikog NOP odreda, koja je ula u sastav Druge proleterske brigade kao 1. eta 1. bataljona, imala prilikom formiranja te brigade 84 borca, od kojih je 61 bio omladinac. Ne samo to je omladina preteno sainjavala partizanske odrede nego je, po zakonu verovatnoe, najvie izginula prilikom ofanzivnih dej stava ovih odreda pri opsadi apca, Valjeva, Kraljeva i drugih gradova, zatim u toku odbrane Uike republike u odluujuim borbama u kojima se reavala sudbina slobodne teritorije. Iako neiskusni i u vojnom pogledu na brzinu obueni, omladinci su dali sve od sebe za opstanak Uike republike vie od dva meseca i za stvaranje revolucionarnog optimizma kod narodnih masa da e ta republika znatno due trajati. Omladina se istakla u svim aktivnostima koje su inicirali KPJ i SKOJ na slobodnoj teritoriji. Iako nedostaju podaci za kompletne analize, zna se da je omladina bila u prvim redovima onih koji su organizovali pomo borcima na frontu, kao i pri reavanju mnogih pitanja socijalne prirode u Uikoj republici. Omladina je uestvovala i u radu partizanskih fabrika i zanatskih radionica, u kojima se popravljalo i izraivalo oruje i pripremala odea i obua, odnosno sve to je potrebno za ivot boraca na frontu. Omladina je radila i u narodnim kuhinjama i drugim socijalnim ustanovama za zbrinjavanje siromanog stanovnitva i izbeglica, od kojih se

72

VEN'CESLAV GLII

na desetine hiljada zateklo na teritoriji Uike republike. Osim toga, omladina je uestvovala u obradi zemlje samohranih porodica, u masovnim radnim akcijama pri sakupljanju letine u okolini aka i u Dobrunu, u prevozu ita iz Mave itd. enska omladina je dala poseban doprinos u ivenju i pletenju odee i sakupljanju priloga za partizanske odrede. Osim tih poslova za potrebe fronta, omladina je u Uikoj republici organizovala i sprovodila politiku, propagandnu i kulturno-prosvetnu delatnost. Ona je organizovala razne diletantske grupe, sekcije i analfabetske teajeve, preko kojih je podizala politiki i kulturni nivo svesti naroda. Izmeu ostalog, ona je uestvovala i u pripremanju i izvoenju kulturno-umetnikog programa u Uicu i drugim osloboenim gradovima povodom 24-godinjice oktobarske revolucije. Sve te aktivnosti su jasan dokaz da se najvei deo omladine u gradovima, a i njen znatan deo po selima Uike republike, opredelio za revoluciju. Taj proces je bio u punom zamahu kada je nasilno prekinut ofanzivom nemakih jedinica i njihovih saradnika. Meutim, treba naglasiti da bi ta angaovanost za narodnooslobodilaki pokret bila daleko vea da na omladinu nisu uticali i etnici Drae Mihailovia. Postojanje etnikog pokreta izazivalo je nedoumice kod jednog dela graanski orijentisane omladine, etnika propaganda, koja je isticala da jo nije vreme za borbu protiv okuoatora i da treba ekati odluujui trenutak kada e biti dat znak za poetak borbe od kralja i vlade iz Londona, kao i drastine mere odmazde koje je preduzimao okupator, zbunjivali su omladinu. Osim toga, oruane borbe izmeu etnika i partizana nepovoljno su delovale na jedan deo omladine koji se jo kolebao u svom opredeljenju. Bez obzira na ova kolebanja manjeg dela omladine, u okviru formiranih organizacija Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza delovao je SKOJ, kao najborbenije omladinsko jezgro. Vaspitavao je omladinu podiui njenu svest i borbenost za ostvarenje ideala narodnooslobodilakog pokreta. Uestvovanjem u radu ovih organizacija, omladina je bre upoznavala ciljeve NOP-a, prihvatala njegova stremljenja i

U2IKA REPUBLIKA

73

odluno se zalagala za ispunjavanje svojih obaveza prema revoluciji. Mnogi mladi ljudi su u periodu Uike repubIke izrasli u odlune i svesne borce za nove drutvene odnose koji su nastajali i razvijali se tokom narodnooslobodilake borbe. Pored svih navedenih zapaenih rezultata koje je ostvarila omladina, nije bilo vremena da Srpski narodnooslobodilaki omladinski savez preraste u sveobuhvatnu omladinsku organizaciju. Taj proces prekinula je krajem novembra 1941. nemaka ofanziva na Uiku republiku. Manji deo omladine iz partizanskih odreda povukao se u Sandak, dok je najvei deo, koji je bio aktivno ukljuen u redove NOP-a, izginuo u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika. Nedostaju potpuni podaci, ali se pretpostavlja da je vie od hiljadu omladinaca palo kao rtva neprijateljske odmazde. Unitena su skoro sva rukovodstva SKOJ-a i odbori Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza. Na hiljade omladinaca nalo se po zatvorima i logorima, od kojih je jedan deo streIjan, a drugi interniran u Norveku i druge zemlje okupirane Evrope. Samo mali deo je puten na slobodu. Bez obzira na privremeni poraz, revolucionarne promene do kojih se dolo u periodu Uike republike uticale su na svest ogromnog broja ljudi, meu kojima je bilo najvie omladine. Te revolucionarne tekovine su joj davale snage da istraje i pobedi sve tekoe koje su u sebi nosili okupacija i dugotrajni rat. Ve u toku 1942. godine poele su se obnavljati i formirati nove organizacije SKOJ-a i omladine na teritoriji koju je 1941. godine zahvatila Uika republika. Komunistika partija Jugoslavije se takoe znatno angaovala u organizovanju ena i njihovom ueu u NOB. U periodu Uike republike nije stvorena organizacija ena, ali su se one masovno ukljuile u razne delatnosti u pozadini. U to vreme malo ih je bilo u partizanskim odredima. Meutim, uskoro su i one masovno i smelo zakoraile ravnopravno sa mukarcima u oslobodilaku borbu, koja je donosila ne samo socijalne promene nego je znaila i kvalitetan skok u drutvenom poloaju ena.

74

VEN'CESLAV GLII

Zamah i uspesi narodnooslobodilakog pokreta u periodu Uike republike uticali su i na veliki broj dece raznih uzrasta da se opredele za narodnooslobodilaki pokret. Deca su bila spontano angaovana u raznim akcijama NOP-a, jer nije bilo pionirske organizacije.

Partizanski odredi

U stvaranju Uike republike uestvovalo je 13 partizanskih odreda: Valjevski, Mavanski (Podrinjski), Posavski, Kosmajski, Prvi i Drugi umadijski, Pomoravski, Kragujevaki, Vrnjako-trsteniki, Kopaoniki, Kraljevaki, aanski i Uiki NOP odred. U poetku se oskudevalo u rukovodeim vojnim kadrovima, ali su oni brzo izrastali kroz akcije protiv okupatora i njegovih pomagaa. Svi odredi nisu odmah imali kompletno rukovodstvo: komandanta, zamenika komandanta, politikog komesara i zamenika politikog komesara. Tako, na primer, za komandanta Uikog NOP odreda bio je najpre odreen Petar Stamboli, a kako on nije mogao da preuzme tu dunost, jer je bio rasporeen za instruktora Pokrajinskog komiteta KPJ, na to mesto je postavljen uitelj Duan Jerkovi. Oko dva meseca tab Uikog NOP odreda predstavljao je samo Milinko Kui, politiki komesar, potom je tab popunjen i za zamenika komandanta je odreen Vukola Dabi a u periodu Uike republike tu funkciju je vrio Radivoje Jovanovi Bradonja, dok je zamenik politikog komesara bio Slobodan Penezi Krcun. Valjevski NOP odred imao je tab u sledeem sastavu: komandant Zdravko Jovanovi, politiki komesar Milosav Milosavljevi, zamenik komandanta najpre Rajko Mihailovi a zatim Dragojlo Dudi. tab Kraljevakog NOP odreda bio je u sastavu: komandant Pavle Jaki, politiki komesar Miro Dragii. Kopaoniki NOP odred imao je tab u sastavu: komandant Predrag Vilimonovi, zamenik komandanta Svetislav Trifunovi, politiki komesar Duan Tomovi, zamenik komesara Dane Brklja. tab aan-

76

VEN'CESLAV GLII

skog NOP odreda bio je u sastavu: komandant Momilo Radosavljevi, zamenik komandanta Radovan Jovanovi, politiki komesar Ratko Mitrovi i zamenik politikog komesara Lazar Lazi. Pomoravski NOP odred imao je tab u sastavu: komandant Ljubia Uroevi, politiki komesar Jovan Milosavljevi a posle njega Boko urii. Stab Kragujevakog NOP odreda imao je tab u sastavu: komandant Raja Nedeljkovi, zamenik komandanta Miloje Simovi, politiki komesari Svetozar Markovi Toza, Vladimir Dedijer i Sava Radoji. tab Prvog umadijskog NOP odreda bio je u sastavu: komandant Milan Blagojevi, zamenik komandanta Milan Ui ia, politiki komesar Milan akula i zamenik politikog komesara Duan Petrovi ane. tab Drugog umadijskog NOP odreda bio je u sastavu: komandant Bogosav Markovi, zamenik Andra orevi, politiki komesar Tanasije Mladenovi i zamenik politikog komesara Dragoslav orevi Goa. Kosmajski NOP odred imao je tab u sastavu: komandant Milutin Todorovi, zamenik komandanta Rade Jovanovi, politiki komesar Jovan Jerkovi i zamenik politikog komesara Dragoslav Draa Markovi. U Posavskom NOP odredu u tabu su bili: komandant Koa Popovi i politiki komesar Bora Markovi. tab Mavanskog NOP odreda bio je u sastavu: komandant Neboja Jerkovi, zamenik komandanta Milan Samardi a zatim Milan Belovukovi Deva, politiki komesari Miodrag Mitrovi, Duan Ostoji i Danilo Leki i zamenik politikog komesara Duan Ostoji. tab Vrnjako-trstenikog NOP odreda inili su: komandant Ljubodrag Milenkovi i politiki komesar Rade Vilotijevi. U trenutku nastanka Uike republike svi navedeni partizanski odredi su bili ve uobliene vojne jedinice sa odreenim iskustvom u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika. Na dva znaajna savetovanja Glavnog taba NOP odreda Srbije u Dulenima 16. septembra i na Vojno-politikom savetovanju koje je organizovao Glavni tab NOP odreda Jugoslavije u Stolicama 26. i 27. septembra izvreno je ujednaavanje organizacionih formi NOP odreda i strukture njihovih tabova i komandi. Zakljueno je da svaki odred u svom sastavu treba da ima tri do etiri bataljona, a oni tri do etiri

UICKA REPUBLIKA

77

ete, podeljene na vodove, a vodovi na desetine. Svuda je uvedena funkcija zamenika politikog komesara, u nekim odredima i obavetajnog rukovodioca, zatim lekara ili medicinara, a u batalj onima i etama bolniara. Od tada, vojno-struna obuka i idejno-politiki rad dobijaju organizovaniji oblik, a snabdevanje, zdravstvena zatita i unutranji ivot u odredu regulisani su novim odredbama. U toku oktobra 1941. sainjen je i program vojno-strune obuke. Stvaranjem slobodne teritorije poeo je i masovni priliv novih boraca u partizanske odrede, tako da je u nekim NOP odredima poprimio karakter narodnog ustanka. Mali partizanski odredi od nekoliko desetina boraca izrasli su vrlo brzo u velike vojne formacije sa nekoliko hiljada boraca. Tako je, na primer, Uiki NOP odred narastao na 2.500, aanski na 3.000, Kragujevaki na 1.500 boraca itd. Partizanski odredi na podruju Uike republike imali su tada oko 25.000 boraca. Do ovih uspeha se nije lako stiglo, jer je t o k o m prethodna dva meseca trebalo prebroditi mnoge tekoe. Nain prevazilaenja tih tekoa zavisio je od konkretnog snalaenja rukovodeeg kadra u pojedinim situacijama. Tamo gde se krenulo u akciju i gde je izvreno naoruavanje ljudstva bilo je povoljnog odjeka k o d n a r o da i priliva novih boraca; i obratno gde se smatralo da odredi jo nisu zreli za akcije, pa su se povlaili u ume dalje od naroda, sporije je bilo jaanje odreda a ponegde je bilo i osipanja. Usled neiskustva, neki odredi nisu posveivali dovoljno panje obezbeenju, pa ih je neprijatelj iznenadio. Tako su, na primer, Nemci 18. jula 1941. iznenadili i opkolili Palanaku i Raansku etu Drugog umadijskog NOP odreda, 1. uiku etu Uikog NOP odreda 18. avgusta na Drenikoj gradini kod Uica i jo neke druge jedinice. Rukovodstvo Prvog umadijskog NOP odreda smatralo je da odred treba najpre organizaciono uvrstiti na taj nain to bi jedno vreme logorovao u umi pa tek onda krenuo u akcije. Slino shvatanje vladalo je i u nekim etama Uikog NOP odreda koje su formirane krajem jula i poetkom avgusta 1941. godine. Bilo je nesnalaenja i u Caanskom NOP odredu, u kome je

78

VENCESLAV GLIglC

vrlo brzo formirano pet eta, tokom jula 1941, koje nisu odmah krenule u akciju, tavie, prvi udar neprijatelja kod Stijenika izazvao je kolebanje i tab odreda je do<neo odluku da se odred raspusti. Jedino tu odluku nije izvrio komandir Ljubike ete, a na okupu su ostali i borci poreklom iz drugih krajeva. Rasformirana je bila i Kolubarska eta Valjevskog NOP odreda. Kragujevaki i Kralj evaki NOP odred relativno su najdue ostali pri orijentaciji na radnike, studente i ake; nisu se posebno zalagali da privuku i seljake u svoje redove. U Kraljevakom NOP odredu odlagana je oruana aktivnost dok se ne oslobode neki lanovi KPJ i SKOJ-a koji su bili taoci u zatvoru. Kragujevaki NOP odred u poetku nije bio vrsta jedinica, jer je formiran na brzinu, bez priprema. Zato je bilo i osipanja, tako da .je krajem avgusta imao samo 150 boraca. Koliko su partizanske akcije i njihova povezanost sa selom bile vane najbolje se vidi na primeru Mavanskog NOP odreda. Malobrojni odred od 37 boraca posle akcije na Bogati za svega sedam dana narastao je desetostruko. Ovaj odred je pokazao elastinost u povezivanju sa graanskim partijama, a neke ete koje su formirali napredni intelektualci, kao Pocerska, ule su u sastav Odreda. Vrlo rano je ostvarena i saradnja sa etnikim pokretom Drae Mihailovia potpisan je jedan od prvih ugovora o saradnji. Nasuprot njemu, neke jedinice, kao Oraka eta Drugog umadijskog odreda primale su u svoje redove samo komuniste i proverene simpatizere, a sve druge koji su se dobrovoljno javljali odbijala je. Priliv seljaka iz posavskog sreza u partizane bio je znatan, a seljaci u kosmajskom srezu su pomagali odred, ali se u poetku nisu lako odluivali da pou u partizane. U nekim partizanskim odredima nale su se i grupe kriminalaca. Tako, na primer, u Kosmajskom arugina, a u Kragujevakom Tandina. Poto nisu potovali partizansku disciplinu, a naroito su bili skloni pljaki, to su tabovi ovih odreda odluili i likvidirali navedene grupe. Anarhine sklonosti nisu ispoljavali samo kriminalci, nego i jedna grupa radnika iz Belike ete Pomoravskog NOP odreda, ali su to bile sporadine pojave.

UICKA REPUBLIKA

79

Iz nekoliko navedenih primera jasno se vidi na kakve su sve prepreke nailazili partizanski odredi u poetku razvoja. Trebalo je da protekne izvesno vreme da bi se prilagodili ratnim uslovima ljudi koji nisu sluili ni vojsku, a kamoli uestvovali u ratu, a takvih je bilo dosta u svim odredima. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju i Glavni tab NOP odreda za Srbiju budno su pratili razvoj partizanskih odreda i njihova poetna nesnalaenja. Ukazivali su na propuste i esto preterano otro kritikovali rukovodstva odreda. Okruni komitet KPJ i tabovi odreda sve primedbe su disciplinovano i samokritiki prihvatali, ispoljavajui pri tom odlunost u otklanjanju negativnosti u radu. Navedene slabosti su bile u prvom redu posledica nedostatka vojnih kadrova. Poznato je iz istorije KPJ da ona nije imala velikog uticaja u vojsci Kraljevine Jugoslavije, a takoe da je ugled oficirskog i podoficirskog kadra ove vojske ogromno poljuljan u oima naroda posle brzog poraza u ratu sa nacistikom Nemakom. Sem toga, KPJ je ispoljavala sektaki stav prema oficirima i podoficirima koji su izraavali elju da stupe u partizane, pa ih je u poetku bilo sasvim malo u partizanskim jedinicama. U tabovima partizanskih odreda jedino se za komandanta trailo da, po mogunosti, bude vojno struno lice, a ostali lanovi taba bili su uglavnom partijci. Pre svega, vodilo se rauna da to budu ljudi koji e svojim primerom voditi jedinicu. Zato su na te dunosti imenovani najbolji i najsposobniji borci. Gde to nije uinjeno, vrene su este promene komandnog kadra. Na rukovodeim dunostima u poetku je bilo najvie radnika, jer se vodilo rauna o klasnoj orijentaciji, a zatim su dolazile druge profesije. Ipak, u svim odredima oseao se nedostatak komandnog kadra, a posebno u aanskom, koji je na poetku imao samo komandanta, i u Uikom NOP odredu, koji je imao politikog komesara. Odrede su formirali i njima politiki rukovodili okruni komiteti Partije, preko kojih je Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju rukovodio pokretom u celini u ovom delu Jugoslavije. Dodue, postojao je Glavni tab NOP

80

VEN'CESLAV GLII

odreda za Srbiju, koji je trebalo da rukovodi NOP odredima u Srbiji, ali se on sastojao od svega pet ljudi. Poto nije imao stalno sedite, kao Pokrajinski komitet bio je prinuen da svoju rukovodeu ulogu ostvaruje iskljuivo na podruju umadije, Pomoravlja i zapadne Srbije, a van njegovog domaaja ostala je Mava i Posavina_sve do oktobra 1941. godine. Uticaj koji su vrili Pokrajinski komitet i Glavni tab NOP odreda za Srbiju, potom Vrhovni tab partizanskih odreda Jugoslavije, naroito posle izlaska na slobodnu teritoriju, imao je velikog znaaja za razvoj NOP odreda i ravnomernost narodnooslobodilakog ustanka na teritoriji zapadne Srbije, umadije i Pomoravlja. Krajem avgusta i poetkom septembra 1941. poeo je masovniji priliv seljaka u partizanske odrede. To je bila posledica uspenih borbenih akcija NOP odreda i politiko-propagannog rada na selu, a i poljoprivredni radovi su bili pri kraju. Taj priliv je stvarao nove probleme. Odredi su brojno jaali, ali se postavljalo pitanje naoruanja i ishrane boraca, a slabila je disciplina, pa je trebalo ulagati nove napore za organizaciono uvrivanje tako omasovljenih jedinica. Neki odredi, kao Posavski i aanski, koji su u svojim redovima imali dovoljno aktivnih i rezervnih oficira i podoficira, uspeno su prihvatali nove borce i svrstavali ih u svoje jedinice, dok su drugi odredi zadrali i nenaoruane borce, koje su angaovali za postavljanje prepreka, ruenje mostova ili vrenje kurirske i straarske slube- U napadu na Arilje, 22. avgusta, Stevo olovi, komesar Ariljske ete Uikog NOP odreda, vodio je sa sobom masu seljaka, ali nije mogao da ih zadri u eti jer nije bilo dovoljno oruja i hrane. Zbog naglog priliva novih boraca, neki odredi, kao Mavanski i Prvi umadijski NOP odred, poeli su samoinicijativno da formiraju bataljone. Ovu samoinicijativu u poetku nije odobravao Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, upozoravajui da je za to nadlean Glavni tab NOP odreda za Srbiju. Meutim, ve na savetovanju Glavnog taba NOP odreda za Srbiju u Dulenima 16. septembra prihvaena je ova praksa, a posle Vojno-politikog save.tovanja u Stolicama zahtevano je i od drugih

U2IKA REPUBLIKA

81

odreda da izvre reorganizaciju i formiraju bataljone. Takoe je insistirano na tome da susedni odredi vie meusobno sarauju, naroito pri veim akcijama, i da treba mobilisati seljake, ali na dobrovoljnoj osnovi. Posle ova dva savetovanja nastao je jo masovniji priliv boraca u partizanske odrede, a na podruju uikog i aanskog kraja objavljena je opta mobilizacija mukaraca od 18 do 40 godina. Ova mobilizacija nije pruila eljene efekte, jer je vojnim obveznicima ostavljeno da slobodno odaberu gde e se prijaviti u partizane ili u etnike Drae Mihailovia. Oni koji su se prijavili u partizane dobijali su oruje i odlazili u borbu, dok su etnici dobrovoljce samo upisivali u spiskove i vraali ih kuama, obeavajui im da e navodno dobiti poziv. Ovakav etniki postupak imao je odjeka meu seljacima i oni su se preteno, sem omladine, upisivali u etnike. U svakom mestu slobodne teritorije postojala su dva mobilizaciona stola, pa i u Uicu jedan etniki a drugi partizanski. Mobilizacija je sprovedena i u jo nekim krajevima slobodne teritorije u manje povoljnim uslovima. Tako je, na primer, Kragujevaki NOP odred mobilisao samo 1919. i 1920. godite, a kada je udvostruio broj boraca, odluio je da ne vri dalju mobilizaciju dok dobrovoljce ne osposobi kao vojnu jedinicu. Ponegde, kao u Pomoravskom odredu, mobilizacija je vrena pod pretnjom smru i na taj nain je mobilisano oko 1.000 ljudi samo u Parainsko-uprijskoj eti. Ovakav nain mobilizacije izazvao je nezadovoljstvo seljaka, to su iskoristili proetniki elementi, koji su u toj eti organizovali pobunu i uspeli da ubiju 13, a zarobe 25 partizana, preteno komunista, i da ih predaju Nemcima, koji su ih streljali u upriji. Posle ove pobune, Pomoravski odred se skoro raspao, jer je ostalo samo oko 50 partizana. Na ovu pojavu nije mogao da ne reaguje Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju. Zahtevao je da se drukije postupa na neosloboenoj teritoriji i da se tamo jedinice mogu popunjavati samo ljudstvom koje se dobrovoljno odazove pozivu komandi i politikih rukovodstava NOP-a. Dok su u poetku u partizanskim odredima seljaci inili manjinu, u periodu Uike republike oni ine

82

VEN'CESLAV GLII

ogromnu veinu, skoro 85% borakog sastava. Nije bilo vremena da se sa njima vojniki i politiki radi, pa je njihova politika svest i smisao za organizovanost i disciplinu ostajala na niskom nivou u vreme kada su upuivani u izuzetno teke i sloene borbe. Usled nedostatka vrstine i postojanosti, kod njih su i manji neuspesi izazvali malodunost pa je dolazilo do osipanja odreda. Iako je u toku trajanja Uike republike osposobljeno dosta vojnih kadrova, jo se oseao njihov nedostatak. To je bio jedan od razloga to se u nekim odredima nisu formirali bataljoni, iako su im ete bile narasle i do hiljadu boraca. ak ni Uiki NOP odred nije do kraja reorganizovan. Imao je tri bataljona: Uiki, Ariljski i Radniki; tek u decembru 1941. formiran je Raanski bataljon. U ostalim srezovima uikog okruga nisu formirani bataljoni: u poekom su dejstvovale dve ete, u zlatiborskom takoe dve ete, u moravikom moravika eta i u crnogorskom srezu crnogorska eta. One su bile povezane sa tabom odreda. Ova reorganizacija je izvrena jo u Mavanskom, Caanskom, Prvom umadijskom i Posavskom odredu. U drugim odredima nije uspela da se uvrsti podela na bataljone i da to efikasno funkcionie. Preterano brojni partizanski odredi bili su skloni brzom osipanju posle neuspeha u borbi. Tako, na primer, Raanska eta Drugog umadijskog NOP odreda od 1.000 spala je na 150 boraca, a Mavanski NOP odred posle opsade apca prilikom povlaenja na Cer skoro je prepolovljen. Drugi posavski (beogradski) bataljon Posavskog NOP odreda prepolovljen je u drugoj polovini oktobra, kada je poeo napad jaih neprijateljskih snaga. U toku trajanja Uike republike nije bilo dovoljno vremena da partizanski odredi postanu vrste vojne jedinice organizovane u skladu sa zakljucima Vojno-politikog savetovanja u Stolicama. Neprijateljsku ofanzivu koja je usledila nisu doekali dovoljno organizaciono i borbeno spremni. To nikako ne znai da nije vrena obuka ljudstva u vojnoj vetini, pre svega u rukovanju orujem. U poetku se ta obuka izvodila u blizini logora

U2IKA REPUBLIKA

83

gde se nalazila eta, ali najvie vojnih saznanja se sticalo u borbama, kroz lina iskustva. Posle svake akcije ili borbe odravao se sastanak partijske organizacije i celokupnog ljudstva odreene partizanske jedinice. Na tim sastancima su se analizirala konkretna iskustva, kritikovali propusti i pohvaljivani hrabri borci. Otvoreno se govorilo i o negativnim i o pozitivnim rezultatima borbe, a posebno o dranju komandnog kadra. Ta iroka demokratinost je mnogo doprinela uvrivanju partizanskog morala i ugleda partizana u narodu. Vladala je jednakost meu borcima i komandantima. Bezbroj je primera jednakosti meu partizanima. Poznato je, na primer, da je hrana deljena na jednake delove. To je najbolje okarakterisao Dragojlo Dudi u svom Dnevniku: Kod nas u odredu postoji princip da ljudi iz rukovodstva, u pogledu uivanja svojih prava, dolaze na zadnje mesto a u pogledu dunosti na prvo... To je samo po sebi iskljuivalo bilo kakvu privilegovanost i taj princip je pokazao punu istorijsku vrednost u tekim situacijama. U jesen 1941. organizovani su kursevi za obuku nieg komandnog kadra. U oktobru 1941, posle dolaska u Uice, Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije je objavio poseban plan nastave za one koji nisu sluili vojsku. U tom planu su se, pored obuke u rukovanju orujem, nalazili i osnovni taktiki principi borbe, pre svega o diverzijama na putevima i eleznici. Vrhovni tab je objavio i taktika uputstva o organizovanju napada na naseljena mesta i uputstva o nainu odbrane slobodne teritorije. Pored nedovoljne i nepotpune vojne obuke, snabdevanje je bilo isto tako ozbiljan problem partizanskih odreda. Najotrije se postavljalo pitanje snabdevanja partizanskih odreda orujem. Najvei deo oruja kraljevske jugoslovenske vojske zaplenio je okupator; samo manji deo je ostao u rukama stanovnitva. Neto od oruja uspele su da prikupe partijske i skojevske organizacije do poetka ustanka. Najvee koliine oruja su otete od okupatora i njegovih saradnika, najpre od andarma i drugih kvislinkih jedinica, a zatim i od nemakih jedinica. Tako, na primer, kod Kraljeva je iz vago-

84

VENCESLAV GLII

na odneto 260 sanduka municije i bombi, iz Vistada u Valjevu 16 itd. Posle osloboenja Uica nestaicu je ublaavala proizvodnja oruja i municije u fabrici oruja u gradu. Jo je bio sloeniji problem sa ishranom. Ona je u poetku bila slaba i neredovna, jer nije bilo nikakvih zaliha, pa su se borci snabdevali iz svojih kua i opstanak odreda je zavisio od njegove povezanosti sa stanovnitvom na teritoriji gde se nalazi. Iako seljaci u poetku nisu masovno pristupili NOP-u, pokazivali su simpatije prema oslobodilakoj borbi i izraavali spremnost da je pomognu materijalno. Kako je aktivnost odreda rasla, i podrka sela bivala je sve vea. U poetku su se odredi snabdevali dobrovoljnim prilozima, koje su po selima prikupljali poverenici odbora Narodnooslobodilakog fonda, a ono to se nije moglo na taj nain obezbediti, kupovano je za novac, koji je takoe prikupljan preko Narodnooslobodilakog fonda, naroito u gradovima, ili je bio zaplenjen u neprijateljskim ustanovama. Partizanski odredi u poetku nisu imali komore niti zalihe hrane. Ali, kad je stvorena Uika republika, organizovana je ishrana sa kazana. Kao i ranije, prikupliali su se dobrovoljni prilozi od naroda, kupovalo se za novac, ali je uveden i narez, odnosno obaveza da seljaci, prema mogunostima, daju odreenu koliinu namirnica za ishranu partizanske vojske. Zauzvrat su im davane priznanice, naroito za stoku, koju su odredi uzimali uz obeanje da e to biti plaeno. U Uicu je formiran centralni magacin za snabdevanje svih odreda na teritoriji Uike republike, a kasnije i magacin Uikog NOP odreda. Pored priloga graana u odei i obui, opremanju partizanskih odreda znatno su doprinele zanatske radionice u svim gradovima Uike republike. Osim vojnih priprema, za uspeh partizanskih odreda bio je presudan partijsko-politiki rad. Gotovo u svakoj eti postojala je partijska organizacija, iji su lanovi objanjavali ne samo ciljeve narodnooslobodilake borbe nego su svakog borca linim primerom i stalnim politikim radom izgraivali u svesnu i zrelu linost. Neka partijska rukovodstva, na primer u Aran-

UICKA REPUBLIKA

85

elovcu, apcu, Valjevu, bukvalno su shvatila odluku CK KPJ da je odlukom o ustanku mobilisan svaki lan Partije pa su sve komuniste poslali u odrede, a i sami okruni komiteti KPJ su se kretali sa odredima, zbog ega je trpeo razvoj KPJ u gradovima i selima i smanjivana je mogunost permanentnog uticaja na narod. Ovu pojavu uoio je Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju pa je na njegovu intervenciju to postepeno ispravljeno. Kao to smo napomenuli, princip je bio da svaka eta ima svoju partijsku organizaciju, koja je predstavljala kimu ete. Svaka od tih partijskih elija je redovno odravala konspirativne sastanke, tako da drugi borci u eti ne primete njihovo izdvajanje. Rad svih partijskih elija u odredu, posle partijskog savetovanja u Stolicama, objedinjavao je zamenik politikog komesara. Kada su formirani bataljoni, dolo je do izmene u organizacionom pogledu pa su sekretari partijskih elija u etama sainjavali bataljonski biro, sa zamenikom politikog komesara bataljona na elu. Slino su bile organizovane i skojevske organizacije, koje su otpoele sa radom u septembru 1941. godine. Zadatak komunista u partizanskom odredu bio je da ne deluju samo reju nego, pre svega, linim primerom u izdrljivosti, hrabrosti, drugarskoj solidarnosti, sluei se uvek komunistikom etikom. Unutranja snaga odreda razvijala se kroz demokratski ivot. Svaki borac je imao pravo i obavezu da uestvuje u jaanju politike i borbene snage jedinice, ali i jedinica je to zahtevala od svakog borca. U praksi se pokazalo da izmeu demokratskog ivota i komandovanja, u krajnjoj liniji, nema protivrenosti nego da predstavljaju organsku celinu. Komunisti su bili obavezni da utiu ne samo na borce nego i na narod u mestima gde su boravili. Iako su se svi komunisti izuzetno zalagali u tom pogledu, svest zaostalih ljudi nije se mogla tako brzo promeniti, mada se zaista najbre menjala u revoluciji. To je znatno zavisilo od vetine i ubedljivosti komunista. Da bi mogli uspeno uticati na ire mase naroda, i sami komunisti su se morali ideoloki uzdizati. Marksistike literature bilo je vrlo malo. Zbog toga je svaki odred imao svoju tehniku, koja se sastojala od pisae

86

VEN'CESLAV GLII

maine, getetnera i radija. Umnoavali su se razni proglasi, vesti, bilteni Vrhovnog taba i neki delovi knjiga, u prvom redu Istorija SKP (b), koja je bila bukvar marksizma, zatim Staljinovi Osnovi lenjinizma, Segalov Razvitak drutva, Lenjinova Drava i revolucija, Kako se kalio elik Ostrovskog, Mati Maksima Gorkog i neka dela socijalne literature. Naroito se mnogo itala knjiga Kako se kalio elik. Veliki broj omladinaca poistoveivao se sa glavnim junakom ove knjige, Pavlom Koraginom, a najistaknutiji borci su dobijali partizansko ime Koragin. Kad su stvoreni povoljni uslovi u vreme Uike republike, pojedini odredi izdavali su svoje listove. Tako je Uiki NOP odred imao Vesti, Posavski NOP odred Posavski partizan, Valjevski i Mavanski NOP odred Partizan, Drugi umadijski NOP odred Srpski partizan itd. Sav propagandni materijal proraivan je na sastancima ete ili manjih grupa partizana, sem partijskog materijala. Bila su organizovana mnoga predavanja ne samo radi tumaenja linije KPJ o narodnooslobodilakoj borbi nego i da borci steknu osnovna znanja iz marksizma. Po etama su bili organizovani horovi i diletantske grupe, kojima su rukovodili kulturno-prosvetni odbori odreda. Priredbe su davane ne samo za partizane nego i za narod i imale su politiko-propagandni i kulturno-prosvetni karakter. Obilato su koriene borbene tradicije srpskog naroda pa su neki odredi nosili imena junaka iz srpske prolosti. Tako je Kraljevaki NOP odred nosio ime Jovan Kursula. Prevashodno su negovane revolucionarne tradicije radnikog pokreta, pa je Uiki NOP odred nosio ime Dimitrija Tucovia, a Caanski dr Dragie Miovia. Pojedine ete Uikog NOP odreda nosile su imena Miloa Markovia, Pere Popovia Age, Radoja Marica i drugih revolucionara ovog kraja. Kasnije, u jesen 1941, pojedinim odredima davana su imena poginulih boraca. Tako je Kopaoniki NOP odred dobio ime poginulog rudara iz Trepe, Todora Milievia, a Kosmajski NOP odred ime Radeta Jovanovia, prvog zamenika komandanta ovog odreda.

UICKA REPUBLIKA

87

Narodnooslobodilaki partizanski odredi odigrali su bitnu ulogu u stvaranju organa narodne vlasti narodnooslobodilakih odbora. Kako su NOO predstavljali glavne oslonce odreda u narodu, prirodno je to su partizanski odredi bili veoma zainteresovani za njihov izbor i uspeno funkcionisanje. Stavie, u poetku su ih smatrali svojim organima, koji su za svoj rad bili odgovorni komandama jedinica i smatrani su kao administrativni posrednici izmeu eta i sela. Ovaj administrativni odnos se nije dugo zadrao. Stvaranjem slobodne teritorije i komandi mesta, on se postepeno usavravao, ali se u sutini njihovih odnosa u meusobnoj saradnji nita bitnije nije promenilo. Razvijanjem mree komandi mesta, narodnooslobodilaki odbori su se starali o tome da vlada red na slobodnoj teritoriji, i 0 snabdevanju borbenih jedinica, pa su se partizanski odredi mogli sasvim posvetiti svom osnovnom zadatku borbi protiv neprijatelja. Toj borbi su bile podreene sve ostale aktivnosti odreda. Odmah po formiranju partizanski odredi su otpoeli najpre sa manjim akcijama: kidali su telegrafsko-telefonske veze, unitavali optinske arhive, eleznike stanice, napadali andarmerijske postaje i stanice, upadali u rudnike i kamenolome, gde su unitavali ureaje, likvidirali saradnike okupatora itd. Neki odredi su ve u julu 1941. zapoeli borbu protiv nemakih jedinica. Zbog malobrojnosti, slabog naoruanja i nedostatka vojnog iskustva, u poetku se izbegavao sukob sa jaim nemakim snagama. Pojedinano gledano, to su bile manje akcije, ali poto su izvoene u svim delovima Srbije, predstavljale su veliki pritisak na okupatorsku i kvislinku vlast. Postepeno se sa sitnih akcija prelazilo na krupnije 1 po obimu i po rezultatima. Prestala se izbegavati borba protiv nemakih jedinica, s- namerom da se neprijateljske jedinice oseaju u Srbiji kao u opsednutoj tvravi. Krenulo se sa diverzijama na mostovima, u tunelima, na propustima, u rudnicima, elektrinim centralama i drugim za okupatora znaajnim objektima. U poetku je to raeno mehanikim sredstvima, ali se ubrzo dolo do eksploziva, nagaznih mina i avionskih bombi. Eks-

88

VEN'CESLAV GLII

ploziv su iz preduzea koja su radila za okupatora iznosili radnici. Na primer, iz Pirotehnike i Vojno-tehnikog zavoda u Kragujevcu omladinci Kaznenog zavoda Zabele snabdevali su eksplozivom Kosmaj ski NOP odred, a sakupljane su i avionske bombe rasute jo u aprilskom ratu. Tako su se Poeka eta Uikog NOP odreda i aanski NOP odred snabdevali sa oblinjih vojnih aerodroma. Zbog nestrunog postavljanja i male koliine eksploziva, u prvim diverzijama samo su delimino oteivani objekti. Uiki NOP odred vrio je diverzije na eleznikoj pruzi od Ovar Banje do Mokre Gore i pokuao je da minira elezniki tunel u Rasnoj i da srui elezniki most u Ovar Banji. Trea eta aanskog NOP odreda izvrila je izmeu 25. i 26. avgusta diverziju na stanicu i loionicu u Ljubiu kod aka. U septembru 1941. ove diverzije se daleko brojnije. Tako je, na primer, Kosmajski NOP odred izveo 4/5. septembra napad na vie eleznikih stanica na pruzi Beograd-Mala Krsna. Drugi umadijski NOP odred izvrio je izmeu 7. i 8. septembra diverziju na eleznikoj stanici Bagrdan, gde je zaplenio namirnice sa teretnog voza, a potom uputio lokomotivu sa oksigenim bocama prema Lapovu. Ova lokomotiva je izazvala sudar sa vozom u kome su se nalazili neprijateljski vojnici. Isti odred izvrio je 14. septembra diverziju na eleznikoj stanici Lozovik. Delovi Prve i Druge ete Kragujevakog NOP odreda izvrili su 22. septembra napad na elezniku stanicu Grua, a izmeu 24. i 25. septembra u Kniu su zaustavili kompozicije dva voza. Vredno je pomenuti i diverziju na pruzi eleznik-Ostrunica u noi izmeu 6. i 7. oktobra koju je izvrila etvrta eta Posavskog NOP odreda. Tom prilikom je pokidana pruga u duini od 600 metara. Najpre je izvren napad na elezniku stanicu u elezniku, a zatim je iz stanice otisnut jedan vagon sa lokomotivom ka mestu gde je raskinuta pruga. Sledeeg dana na isti nain je unitena i cela kompozicija voza, iz koje su bili isterani putnici. Ukupno su unitene tri lokomotive, jedna kompozicija i dva posebna vagona. Osim toga, izmeu Zarkova i eleznika raskopan je put na nekoliko mesta

UICKA REPUBLIKA

89

Ruenje mostova, eleznikih stanica i drugih objekata na putevima i prugama vreno je sa ciljem da se suzi obru oko pojedinih neprijateljskih garnizona i izoluju neprijateljske posade pred odluni napad na odreeno mesto. S druge strane, takva ruenja po ivicama slobodne teritorije bila su u funkciji zatite slobodne teritorije od iznenadnog napada neprijateljskih snaga. Kao i druge akcije, partizani su u poetku neveto organizovali zasede; nisu to radili prikriveno, pa se neprijatelj lako obavetavao o mestu gde su postavljene. Osim toga, nisu postavljane prepreke i raskopavani putevi pa se dogaalo da se nemaka vozila lako probiju. Tamo gde su partizanske jedinice imale iskusniji komandni kadar, zasede su postavljane veoma smiljeno, u skladu sa situacijom na terenu. Tako je tab Prvog umadijskog NOP odreda posveivao veliku panju organizovanju zaseda; pre svega, paljivo je prouavao saobraaj koji je neprijatelj obavljao na putevima u rejonu odreda. Do mesta zasede se dolazilo nou i komanda je birala najbolje mesto. Obino je to bilo s jedne strane puta, dok su se na drugoj strani nalazili osmatrai. Poznate su zasede koje je postavljao tab Prvog umadijskog odreda jo avgusta 1941. u selu Vini, a najuspenije su bile one postavljene u oktobru 1941. godine. Zaseda u selu Svetinji 2. oktobra, koju je organizovao Prvi bataljon ovog odreda na motorizovanu nemaku kolonu koja se kretala od Beograda prema Solunu, dala je za ono vreme znaajne rezultate: spaljena su dva putnika i tri teretna automobila, a poginuo je 21 nemaki vojnik, meu njima i jedan porunik. Takoe je bila uspena zaseda 3. bataljona ovog odreda na Prokopu, iznad sela Vince, kada su naneti znatni gubici nemakoj motorizovanoj koloni od 15 kamiona, 4 oklopna automobila i 6 motocikala, koja je imala nameru da se iz Aranelovca probije u Gornji Milanovac. Isti bataljon je postavio zasedu u Krevcu 26. oktobra veoj grupi nemakih vazduhoplovaca koji su se vraali sa odmora u Vrnjakoj Banji sa 3 oklopna automobila, 6 kamiona i autobusa. Ovoga puta nije postignut pot-

90

VEN'CESLAV GLII

pun uspeh, jer je Nemcima stigla pomo iz Topole, ali je ipak ubijeno 6 nemakih vojnika i 6 ranjeno. Osim toga, zasede su postavljane posle osloboenja pojedinih gradova na pravcima moguih neprijateljskih akcija ili prilikom opsade gradova, na primer Valjeva i Kraljeva. Zasede su organizovane u razliitim prilikama, kada je trebalo neprijatelja napasti u pokretu, odnosno njegove transporte u redovnom saobraaju, ili specijalne transporte za koje su dobijena obavetenja. Iz zasede su napadane jedinice koje su pole u napad na neko osloboeno mesto ili da poprave poruene objekte. Sve navedene vrste zaseda organizovane su s namerom da se neprijatelju nanese to vie gubitaka, zapleni to vie opreme i oruja i unese nesigurnost u njegove redove. Kada je neprijatelj bio suvie jak da bi se direktnim napadom mogao savladati, kao to je to bio sluaj sa gradovima, partizanski odredi su vrili blokadu tih gradova. Karakteristian primer za to je blokada Valjeva, gde se nalazio tab nemake divizije, zatim blokade apca i Kraljeva, koje su prethodile napadu na ove gradove. Postoje i drugi primeri blokade manjih gradova. Na primer, 2. bataljon Prvog umadijskog NOP odreda u oktobru 1941. blokirao je Lazarevac. Po jedna njegova eta zatvarala je pravce prema Beogradu, Aranelovcu i Valjevu, prekopavajui oko grada puteve i kopajui rovove. U poetku, nemaka jedinica u gradu, oko 400 vojnika, bezuspeno je pokuavala da razbije blokadu, a kad su stigla pojaanja iz Aranelovca i Valjeva, pokuan je nov proboj u noi izmeu 4. i 5. oktobra. Tom prilikom nemaki vo jnici su ispred sebe terali taoce starije mukarce, ene i decu i na taj nain prinudili 2. bataljon da odustane od blokade. I nemaka posada Obrenovca, ve polovinom septembra 1941, bila je dovedena u kritinu situaciju. Blokadu grada vrile su 1. i 2. posavska i 3. tamnavska eta na taj nain to su poruile sve puteve i pruge prema Beogradu, Valjevu i apcu. Osim toga, bile su postavljenje prepreke i zasede. Takoe je i reni saobraaj na Savi bio obustavljen. Unutar grada su bile organizovane udarne grupe, koje su u trenutku napada spolja trebalo

UICKA REPUBLIKA 87

da izvre napad iznutra. Meutim, kad je uskoro pristigao nemaki ojaani 125. peadijski puk iz Grke, prodirui u grad iz pravca Beograda, blokada je i dalje trajala do oktobra meseca, ali je procenjeno da ne postoje uslovi za oslobaanje Obrenovca. Jedna od najveih blokada u periodu Uike republike organizovana je oko Valjeva. Obru partizanskih snaga oko Valjeva poeo je da se stee prvih dana septembra 1941, a od sredine septembra oko hiljadu boraca potpuno je blokiralo grad. U okolini Valjeva porueni su svi mostovi, tako da je neprijateljskoj posadi, naroito motorizovanim jedinicama, bio onemoguen izlazak iz grada. Ve su bile izvrene odgovarajue pripreme za napad na grad. Meutim, zbog dolaska 125. nemakog peadijskog puka u Valjevo i neuspeha u napadu na abac, odustalo se od napada na Valjevo. Blokada je i dalje nastavljena, sve do 25. oktobra 1941, kada je 342. nemaka peadijska divizija stigla u Valjevo i razbila obru blokade. Navedenim blokadama neprijateljske posade su bile potpuno paralisane za vrenje vojnih akcija van naseljenih mesta i nalazile su se, kako je rekao nemaki komandujui general Berne, kao u opsednutoj tvravi i bile su prinuene da se brinu o sopstvenom opstanku. Pre napada na odreeno mesto, vodilo se rauna da se proue uslovi i mogunosti za njegovo osloboenje. U tom cilju, vrena su izvianja, a najpovoljnija situacija je bila ako je u naseljenom mestu postojala partijska i skojevska organizacija i ako su njihovi lanovi bili ubaeni u kolaboracionistike jedinice ili organe vlasti. Na osnovu prikupljenih podataka, odluivalo se da li da se napadne odreeno mesto, pri emu se posebno vodilo rauna o snagama otpora iznutra. Pripreme za napad su vrene u tajnosti, da bi se neprijatelj iznenadio nepripremljen. Najee se napadalo koncentrino, sa raznih strana, da bi se neprijatelj dekoncentrisao i izazvala to vea dezorganizacija. Teilo se da se napad izvede u vidu prepada i da se neprijatelj savlada bez borbe. Kad to nije uspevalo, blokirane su take otpora koje su posle naknadno savlaivane. U

92

VEN'CESLAV GLII

principu, napadalo se jaim snagama nego to su bile neprijateljske, ali uspevali su i napadi sa manjim snagama, na primer, na Trstenik. Pri tom se vodilo rauna 0 merama obezbeenja, da se prekinu telefonsko-telegrafske i saobraajne veze, a posle oslobaanja mesta postavljane su zasede. Od septembra 1941. organizovani su napadi na vee gradove sa jaim nemakim posadama. Izuzimajui napad na Krupanj, svi ovi napadi su organizovani posle savetovanja Glavnog taba NOP odreda Srbije u Dulenima 16. septembra. Meutim, u ove napade krenulo se bez temeljnih priprema, sa velikom eljom da se uspe, obino posle krae ili due blokade neprijateljskih garnizona, koji su imali vremena da se pripreme za odbranu. U njihov prilog ilo je nekoliko spoljnih okolnosti. Bilo je to vreme kada je vreno prikupljanje novih nemakih snaga za suzbijanje ustanikog pokreta u Srbiji. Zatim, partizani su ove napade organizovali zajedno sa etnicima, koji su posle uporne odbrane nemakih jedinica lako naputali poloaj, to je slabilo udarnu mo napadaa. Osim toga, partizanski odredi u fazi naglih priliva boraca nisu bili organizaciono dovoljno uvreni niti su, pak, dobro organizovali sadejstva izmeu susednih odreda, tako da su napadi na abac, Kruevac i Kraljevo zavreni bezuspeno. Odbrana je primenjivana obino kad je neprijatelj iznenada napadao partizanske jedinice i kada je pokuavao da deblokira naseljeno mesto ili da ponovno zauzme osloboenu teritoriju. Neke od partizanskih jedinica bile su iznenaene od neprijatelja u prvim danima ustanka. Tako, na primer, u prvoj polovini avgusta 1941. nemake jedinice su preduzele proeeljavanje Kosmaja 1 u obruu se nalo 20 boraca Mladenovake ete, od kojih je 12 poginulo a sa njima i lan Glavnog taba NOP odreda Srbije Branko Krsmanovi. Sredinom avgusta dve ete Prvog umadijskog NOP odreda Nemci su iznenadili na spavanju, ali su njihovi borci uspeli da se probiju iz obrua. Bila je opkoljena 7. eta Prvog umadijskog NOP odreda, 13. oktobra, koja je uspela da se izvue kroz jednu nezatvorenu breu, uz gubitak 5 partizana. Resavska eta Drugog umadijskog NOP

UICKA REPUBLIKA

93

odreda iznenada je napadnuta od Nedievaca i Peanevih etnika 23. oktobra kod Viteeva, kada je imala gubitak 7 partizana. Prilikom odbrane partizanskih odreda, kada bi se nali u okruenju, trebalo je brzo odluivati i obrazovati borbeni poredak u trenutku kad se o neprijatelju nita nije znalo. U veini sluajeva nale su se prisebne linosti u partizanskim jedinicama koje su uspevale da izvuku borce iz obrua, makar i po cenu gubitaka. Partizanska odbrana uglavnom je bila elastina. Ona je na pravcima bila duboka ali i improvizovana i nedovoljno vrsta da zadri neprijatelja. Na nekim mestima, kao na Kadinjai, odbrana je poprimila odsudni karakter, do skoro potpunog rtvovanja jedinica u odbrani. Sto se tie ofanzivnih dejstava partizanskih odreda, ona su uglavnom obraena u sledeem poglavlju Borbe za proirenje i odbranu Uike republike. Partizanski odredi nisu vodili rauna samo o tome da to vie ljudstva mobiliu uglavnom na dobrovoljnoj osnovi, da se naoruaju i organizuju ishranu boraca, da uspeno vode borbe, nego i da obezbede prihvatanje i leenje ranjenih u toku borbe. Ve na poetku ustanka organizovani su sanitetski teajevi, posebno za drugarice, na kojima su se pripremali kadrovi za negu i leenje ranjenih partizana. U poetu, dok nije organizovan sanitet u svakom odredu, ranjenici su se ilegalno leili u gradovima ili po seoskim kuama. Svaki odred je imao svog referenta za sanitet. Bili su to preteno lekari, a ako njih nije bilo, onda bolniari. Ve tokom avgusta, a naroito septembra 1941, organizovane su prve partizanske bolnice. Tako je Mavanski NOP odred imao prihvatnu bolnicu na padinama Cera. Prva vea bolnica nalazila se u Krupnju, koju je organizovao dr Dimitrije Pitovi. U Posavskom NOP odredu leenje ranjenika vodio je dr ura Meterovi. U Valjevskom NOP odredu sanitetsku slubu su organizovali dr Mia Pantie u Podgorini i dr Dragan Jovanovi u Kolubari. U poetku su postojale prihvatne ambulante, a kasnije bolnica, koja je posle prvih sukoba sa etnicima smetena na Painu ravan. Kragujevaki NOP

VENCESLAV GLIIC

odred zaplenio je kompletan inventar bolnice u Ravnom gaju, pa je u Dulenu, uz angaovanje dr Voje Dulia, organizovao odredsku bolnicu. U Kraljevakom NOP odredu sanitetsku slubu vodio je dr Gojko Nikoli. Bolnica ovog odreda je bila smetena u umarevoj kui iznad sela Kamenice. Tek po stvaranju Uike republike omogueno je organizovanje stalnih bolnica. Posebno su bile razvijene bolnice u Uicu, Sevojnu i aku, ali su postojale i u drugim mestima: Gornjem Milanovcu, Rudniku, Poegi, Arilju, Gui, Banji Koviljai, Ivanjici, Bajinoj Bati, Kosjeriu. Zatim u selima: Gornjoj i Donjoj Gorevnici, Savincu i dr. Sa poetkom nemake ofanzive, u trouglu izmeu Save i Drine poela je evakuacija bolnice iz okeine, zatim iz Posavine, kojima se pridruuju ranjenici Valjevskog i Mavanskog NOP odreda, koji su jedno vreme bili smeteni u Pouti i na Painoj ravni, a zatim u Rogaici. Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije, krajem oktobra 1941, nastoji da pobolja sanitetsku slubu u svim partizanskim odredima. Kad je Dura Meterovi sa Paine ravni doveo grupu ranjenika u uiku bolnicu, Tito mu je predloio da bude referent saniteta pri Vrhovnom tabu. On je, meutim, smatrao da je kao hirurg potrebniji ranjenicima, pa je predloio dr Gojka Nikolia, koga je Tito postavio za referenta saniteta pri Vrhovnom tabu, sa zadatkom da organizuje sanitetsku slubu u partizanskim odredima i u pozadini. Doktor Nikoli je 20. novembra predstavljen lekarima koji su se zatekli u Uicu i uveden u dunost. Ispred Glavnog narodnooslobodilakog odbora za Srbiju, Mirko Tomi je bio zaduen za snabdevanje i narodno zdravlje, a u tom poslu pomagao mu je dr Dejan Popovi. Na teritoriji Uike republike bilo je ukupno oko 500 ranjenika, a u toku nemake ofanzive taj broj se poveao na 700. Najvea koncentracija ranjenika bila je u bolnici u Uicu, smetenoj u zgradi Crvenog krsta, zatim u Sevojnu, koja je smetena u Poljoprivrednu kolu. U trenutku kad je 22. novembra trebalo da

UICKA REPUBLIKA

95

otpone jedinstven sanitetski kurs za bolniare svih odreda radi obuke za prvu pomo, dolo je do eksplozije u trezorima Narodne banke u Uicu. Ova eksplozija je poremetila planove o osposobljavanju sanitetskog kadra, a ubrzo zatim usledio je napad nemakih jedinica. Jo poetkom novembra 1941. Vrhovni tab je naredio da se na Zlatiboru pripreme turistiki objekti za smetaj ranjenika, gde je 21. novembra transportovana prva grupa ranjenika, a 26. novembra Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije je naredio dr Nikoliu da sprovede evakuaciju svih ranjenika sa slobodne teritorije na Zlatibor. Evakuacija je izvrena uspeno i na vreme, tako da su poslednji ranjenici napustili Uice 29. novembra izjutra, vozom u pravcu Kremne. Sva iskustva u borbama partizanski odredi Uike republike stekli su bez ikakvog oslonca na regularne trupe ili saveznike. U poetku nije bila obezbeena ni saradnja izmeu susednih odreda. Takoe se nije mogao u svim odredima obezbediti neposredni uticaj i pomo Vrhovnog taba NOP odreda Jugoslavije i Glavnog taba NOP odreda za Srbiju. Treba naglasiti da je meu svim odredima postojalo idejno jedinstvo zasnovano na politikoj strategiji narodnooslobodilake borbe, koje je odigralo presudnu ulogu u razvoju ustanka. Ta opta idejna usmerenost nije garantovala nepogreivost, pa je u poetku ustanka bilo i zastranjivanja u nekim odredima. Meutim, bezrezervna odanost pokretu, vrsta disciplina komunista i skojevaca, koji su inili jezgra odreda, i demokratski centralizam delovali su tako da je uticaj rukovodeih vojnih i politikih organa bio vrlo efikasan, iako nije uvek bio neposredan. Naravno, gde je uticaj Vrhovnog taba NOP odreda Jugoslavije i Glavnog taba NOP odreda za Srbiju bio neposredan, tu su se odredi jo uspenije razvijali. Partizanski odredi su otvorili proces diferencijacije narodnih masa u borbi protiv okupatora, koje su se sve vie distancirale od etnikog pokreta Drae Mihailovia. Ta diferencijacija je postala posebno uoljiva tokom prve polovine novembra 1941, posle napada etnikih jedinica na Uice i borbi izmeu ova dva pokreta suprotnih tenji,

96

VEN'CESLAV GLII

tako da je to diferenciranje poprimilo klasni karakter. Taj proces je u poetku tekao neto sporije, jer je rukovodstvo NOP-a po svaku cenu insistiralo na sporazumevanju sa etnikim pokretom Drae Mihailovia, ne raskidajui radikalno odnose sve dok etniki pokret nije krenuo u otvorenu frontalnu borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta. Partizanski odredi su dejstvovali relativno samostalno, iako su povremeno njihovi komandanti ili komesari dolazili na referisanje kod Tita. Oblike dejstava birao je svaki odred za sebe, podeavajui ih prema uslovima na svojoj teritoriji, i uglavnom su odredi imali poetnu inicijativu, mada su morala biti primenjivana i odbrambena dejstva. Partizanski komandanti uglavnom nisu bili profesionalni vojnici. Neoptereeni vojnom doktrinom, izgraivali su svoju sopstvenu taktiku; zbog toga su njihova reenja bila originalna i za okupatora esto neuhvatljiva i iznenaujua. Optereenost svakodnevnim borbama sa okupatorom, a poetkom novembra i sa etnikim pokretom, unekoliko je oslabila front prema nemakom okupatoru, a iz preterane samouverenosti, nije se uvek na vreme organizovalo evakuisanje jedinica, nego se pokuavalo sa frontalnim suprotstavljanjem nadmonijem neprijatelju. U naglom naletu neprijatelja, partizanski odredi su ispo1.1 ili i odreene slabosti. Pre svega, kao glomazne i nedovoljno pokretne, partizanske jedinice nisu mogle brzo izvoditi manevre i povlaiti se. Tek su tada uoene slabosti vezanosti odreda za svoju teritoriju, koju su pokuavali da brane frontalno, a za to nisu postojali uslovi. Osim toga, najvea masa seljatva u partizanskim odredima nije bila spremna da se odvoji od svog rodnog kraja i da krene u neizvesnost, pa je naputala odrede. Samo manji deo tog ljudstva, oko 1.500 boraca, povukao se pred neprijateljem u neredu i krenuo za Sandak. Za povlaenje je postojala jedna opta direktiva, ali ona nije detaljno razraena pa je pruala mogunost nekim odredima da ostanu na svojoj teritoriji. To su uinili abaki, Valjevski, vei deo aanskog i delovi Uikog NOP odreda, koji su nastavili borbu na svom terenu u vrlo sloenim uslovima zime i stalnih potera udruenih

UICKA REPUBLIKA

97

okupatora i njihovih saradnika. U toku tromesenih neprekidnih borbi, ovi odredi su razbijeni, a samo manji broj boraca Valjevskog NOP odreda je preao u Bosnu. Bie potrebno da KPJ utroi dosta vremena i uloi znatne napore da ove odrede kasnije obnovi.

Borbe za proirenje i odbranu Uike republike

Istraujui period nastajanja i trajanja Uike republike, nametnulo nam se, izmeu ostalih, i pitanje objedinjenog prikazivanja i objanjenja borbi na teritoriji Uike republike. O tim borbama je opirno i pojedinano pisano u lokalnim istorijama narodnooslobodilake borbe pojedinih naselja, gradova ili okruga. U njima je katkad i prenaglaavan znaaj pojedinih borbi, jer su posmatrane izolovano od drugih borbi u istom periodu na podruju koje je obuhvatala Uika republika. S druge strane, u pregledima istorije NOR-a i revolucije u Srbiji i Jugoslaviji one se samo uzgred spominju i gube se u masi injenica o drugim borbama. Nedostatak jedne uporedne analize borbi na teritoriji Uike republike, nedovoljno kritikog prilaza tim borbama, zatim nepotpunosti dosadanje obrade odbrane Uike republike, podstakli su nas da celovito prouimo injenice o tom pitanju, primenjujui metod komparacije i uoavajui ono to je specifino za svaku borbu, kao i ono to je zajedniko i to se moe integrisati kao deo svenarodne oslobodilake borbe u Srbiji i Jugoslaviji. Borbe za stvaranje Uike republike i borbe voene u toku trajanja Uike republike mogle bi se podeliti u tri perioda. Prvi period obuhvata borbe od poetka ustanka, koje postaju intenzivne posle Titove direktive o stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji krajem jula 1941. do uobliavanja Uike republike krajem septembra 1941. To je period ofanzivnih akcija partizanskih odreda po selima i oslobaanja prvih gradova. To su manje borbe najpre sa kvislinzima, a zatim sa nemakim

U2IKA REPUBLIKA

99

jedinicama. Drugi period poklapa se sa partizansko-etnikom borbenom saradnjom, ali i manjim sukobima i nesporazumima, sve do konanog razlaza poetkom novembra 1941. To je period prvih partizanskih povlaenja, odnosno defanzivnih borbi u Mavi i Podrinju. Trei period traje od poetka novembra, odnosno napada etnika na Uice, pa do kraja Uike republike. U tom periodu vode se ofanzivne operacije protiv etnika Drae Mihailovia, ali u odnosu na nemake jedinice prelazi se u defanzivu, jer su snage na frontovima prema njima oslabile, odnosno povuene za borbu sa etnicima. U prvom periodu iako je veoma znaajan jer se tokom tih, kako smo ih uslovno nazvali malih borbi, stvara slobodna teritorija neprijatelji su tueni na irokoj teritoriji. Teilo se ravnomernosti ustanka, pa nije bilo veih borbi sa nemakim jedinicama, sem pri osloboanju Krupnja, zatim u Gor obilju i Gornjem Milanovcu. Prva od tih znaajnih borbi sa nemakim posadnim jedinicama bila je borba za osloboenje Krupnja od 2. do 4. septembra. U Krupnju se nalazila 8. eta 734. peadijskog puka 704. nemake peadijske divizije. Na grad su napale dve partizanske ete, Podgorska i Raevska, i vojno-etniki odred Vlade Zeevia i Ratka Martinovia. U borbi je uestvovalo oko 250 partizana i oko 200 etnika. Poto su oekivali napad, nemaki vojnici su se bili zabarikadirali u bolnici i topionici antimona. Zatraili su pomo iz Valjeva, koja je odmah upuena na 14 kamiona, ali je kod Zavlake saekana u zasedi Raevske partizanske ete i onemoguena da se probije u Krupanj. Posle ovog neuspeha, iz komande divizije iz Valjeva zatraena je pomo avijacije iz Zemuna. Ukupno 6 aviona bombardovalo je 2. septembra Krupanj i okolinu. Tek 4. septembra, posle upornih napada koji su trajali 3 dana, nemaki vojnici su poeli da se povlae iz bolnice prema Zavlaki, ali su ih saekale partizanske zasede i zarobile 94 nemaka vojnika, meu kojima je bilo 20 ranjenih. Jo oko 18 vojnika, koji su uspeli da izbegnu zarobljavanje, kasnije su uhvatili partizani i seljaci. Neprijatelj je imao 9 mrtvih, a zaplenjeno je 22 pukomitraljeza, 8 mainrevolvera, 80 puaka, 6 lakih i 1 teki baca, 200.000 puanih metaka i 200 uniformi,

i W Y Q H

100

VEN'CESLAV GLII

18 motornih vozila, 20 zaprenih kola i pokretna hirurka stanica sa apotekom. Partizani i etnici su imali 6 mrtvih i 10 ranjenih boraca. Tako je bio osloboen ceo raevski srez. Posle osvajanja Loznice 31. avgusta, koju su oslobodili etnici, i osvajanja Banje Koviljae 6. septembra, zajednikim snagama partizana i etnika, stvoreni su uslovi za zajednika dejstva Valjevskog i Podrinjskog NOP odreda. Znaajnu ulogu u povlaenju nemakih jedinica iz Uica i Poege odigrala je borba u Gorobilju, nedaleko od Poege. U Uicu su se nalazile koncentrisane nemake vojno-upravne vlasti za zapadnu Srbiju feldkomandanture 816. i krajskomandanture 847, sa dve ete 592. bataljona zemaljskih strelaca i jednom etom 64. policijskog bataljona. Od posadnih jedinica u Uicu je bio tab 724. peadijskog puka 704. peadijske divizije, tab njegovog 1. bataljona sa 1. i 4. etom, dok se 3. eta istog bataljona nalazila u Poegi. Ostale jedinice ovog puka bile su rasporeene u Viegradu, Priboju, Prijepolju, Bajinoj Bati i aku. Posle poetnih uspeha, jedinice Uikog NOP odreda oslobodile su, polovinom septembra, Bajinu Batu i ajetinu i pribliile se Poegi i Uicu. Nemake jedinice u Uicu bile su obavetene da se Poegi pribliavaju delovi Uikog NOP odreda, u stvari, Ariljska i Poeka partizanska eta. U strahu da bi nemake jedinice u Uicu mogle biti odseene, komandant 1. bataljona 724. peadijskog puka formirao je 6 poternih grupa od oko 160 vojnika iz Uica i Poege i poslao ih da unite ove partizanske ete. Do borbe je dolo u Gorobilju 20. septembra 1941. godine. To je bila najvea oruana borba sa nemakim jedinicama do osloboenja uikog kraja. U veoma otroj borbi, nemake jedinice bile su prinuene da se povuku prema Poegi, vrei odmazde po selima kroz koja su prolazili za pretrpljene gubitke od jednog oficira, 4 mrtva vojnika i dva ranjena oficira i 5 vojnika. Na partizanskoj strani poginula su 3 borca, meu njima i komandir Ariljske ete. Ova borba se moe smatrati velikim uspehom Ariljske i Poeke ete; i neprijatelj im je odao priznanje za vetinu komandovanja i vatrene aktivnosti.

UICKA REPUBLIKA

101

Nemake posadne jedinice u Srbiji nale su se septembra 1941. u veoma tekoj situaciji. Bio je to period kad su partizanski odredi poeli da napadaju gradove. U naroito kritinoj situaciji nale su se nemake trupe u zapadnoj Srbiji. Zbog toga je komandant Balkana, feldmaral List, predloio Hitleru da komandovanje nemakim trupama u Srbiji, uz izvesna pojaanja (najmanje 1 divizije), preuzme general peadije Franc Berne, komandant 18. korpusa iz Grke. Iz Grke je jo u avgustu upuen 125. ojaani peadijski puk, a iz Francuske u toku septembra 342. peadijska divizija. Berne je stigao u Beograd 19. septembra, a ve sutradan je morao da doivi gorinu poraza kada je naredio da se nemake jedinice povuku iz Uica i Poege. Prema tome, borba u Gorobilju je znatno uticala na povlaenje nemakih jedinica iz ovog kraja. Povlaenje u dugoj koloni od 1.2i7 vojnika poelo je 21. septembra iz Uica, a Poega je ispranjena 22. septembra. U toku nastajanja Uike republike, pored ostalih, vodila se i otra borba za Gornji Milanovac. U aanskom kraju, krajem septembra 1941. godine, nemake jedinice su se nalazile jo samo u aku i Gornjem Milano vcu. Napad na Gornji Milanovac organizovano su izvrili Takovski i Ljubiki bataljon aanskog NOP odreda, sa 800 boraca i oko 50 etnika Drae Mihailovia. Napad je poeo 28. septembra iz tri pravca: Ljubiki bataljon je napadao iz pravca aka, Takovski od Rudnika i Kragujevca, a etnici sa pravca Ravna gora Pranjani. Nemci su pruili jak otpor i povukli se u zgradu osnovne kole, a kad su videli da je situacija bezizlazna, zatraili su da se predaju etnicima. Istog dana oko 70 nemakih vojnika predalo se etnicima i Gornji Milanovac je bio osloboen. Gubici nisu bili veliki. Nemci su imali 1 mrtvog, 1 ranjenog, a partizani 1 mrtvog i 3 ranjena borca. Osim ove tri navedene borbe, u periodu nastajanja Uike republike bilo je vie borbi sa nemakim jedinicama, a naroito sa kvislinzima. Vee borbe rasplamsale su se u toku trajanja Uike republike, pre svega, oko gradova, od kojih su najznaajnije one oko apca, Kraljeva i Valjeva. U stvari, neprekidno se ratovalo. Sve-

102

VEN'CESLAV GLII

narodni oslobodilaki rat zahvatio je celokupno stanovnitvo na osloboenoj teritoriji, tavie i etnici Drae Mihailovia su bili prinueni da privremeno sarauju sa NOP-om u pojedinim borbama protiv okupatora. Hronoloki gledano, ove borbe su voene najpre oko apca, odnosno u Mavi i Podrinju. Jo u avgustu, tab Podrinjskog NOP odreda poeo je sa pripremama za napad na abac, o emu je postignut sporazum sa etnicima na ovom terenu. Od nemakih posadnih jedinica u apcu su se nalazili delovi 704. peadijske divizije, odnosno tab 3. bataljona 734. peadijskog puka, sa 10, 11. i 14. etom istog puka. Nemaki garnizon je saznao za planirani napad, pa se pripremio za odbranu: posekao je umu i kukuruzovinu oko grada i na periferiji postavio mitraljeska gnezda i topove. abac su uskoro opseli partizanski i etniki odredi. Odnos partizana i etnika bio je 1:1, odnosno po 17 eta sa svake strane. U napadu su uestvovali Podrinjski i Posavski NOP odred i 2. eta Podgorskog bataljona Valjevskog NOP odreda. S etnike strane napadali su Cerski odred kapetana Raia i etniki odred Budimira Cerskog, koji je pripadao etnicima Koste Peanca. U ovoj borbi, prvi put posle savetovanja u Dulenu gde je zahtevano sadejstvo susednih partizanskih odreda u borbi sa okupatorom i njegovim saradnicima zajedno uestvuju jedinice tri partizanska odreda. Napad na abac je izvren 21. septembra pod komandom kapetana Dragoslava Raia. Partizanske i etnike jedinice u prvom naletu doprle su do prvih kua u gradu, ali zbog dejstva neprijateljskih mitraljeza i topova sa leve obale Save morale su se povui na polazni poloaj. Ve posle tog prvog okraja, borbu su napustili etnici Budimira Cerskog. U toku 22. septembra izvrena je analiza borbe u toku protekle noi i raspored snaga je ostao isti. Ponovljeni napad voen je mnogo energinije. Partizanske jedinice su uspele da prodru u grad. Na primer, Mika Mitrovi sa udarnom etom izbio je na Kamiak, a i druge ete su bile u gradu, ali je pred zoru opet nareeno povlaenje na polazni poloaj. Zajednika etniko-par-

UICKA REPUBLIKA

103

tizanska komanda odluila je da odustane od daljeg napada na abac, posle dva neuspala napada, jer su dobijena obavetenja da opsednutom garnizonu pristiu u pomo delovi 342. nemake peadijske divizije, koji su ve poeli prelaziti Savu. Ovaj napad na abac prinudio je nemakog komandujueg generala u Srbiji da za prvo vreme diviziji odredi skromnije zadatke posedanje apca, odnosno evakuaciju apca. Kad je 24. septembra zapoela operacija 342. divizije hapenjem stanovnitva u apcu i okolini, sa poloaja su povuene ete Valjevskog NOP odreda zbog prodora 125. peadijskog puka iz Valjeva prema Loznici i apcu. Od tog trenutka partizanske jedinice su se orijentisale na odbranu, s namerom da i dalje dre abac u blokadi. Partizanskim bataljonima su izdata nareenja da se pripreme za odbranu i da se ukopaju. Sa zadatkom od Vrhovnog taba da se brani slobodna teritorija, iz Stolica su se vratili Neboja Jerkovi, komandant Podrinjskog NOP odreda, i Mile Ivkovi, instruktor PK KPJ za Srbiju. Odmah je nareeno da se partizanske jedinice povuku na poloaje povoljnije za odbranu, odnosno da pone povlaenje prema Ceru, sa izvlaenjem hrane, naroito penice. Ve 28. septembra Berne je izdao nareenje da 342. peadijska divizija otpone sa ienjem Mave. Tada je zapoela borba sa 342. peadijskom divizijom, za svaku stopu slobodne teritorije i trajala je neprekidno oko mesec dana. Za to vreme, 342. peadijska divizija je morala da vodi nekoliko operacija, od kojih je ve pomenuta prva za zaposedanje rejona apca, 2327. septembra. Zatim je usledila operacija Mava, od 28. septembra do 9. oktobra, Cer Iverak, 69. oktobra i Krupanj dolina Jadra, 1722. oktobra. Sve ove operacije bile su praene masovnim odmazdama streljanjima i zatvaranjima stanovnitva i paljenjima naselja, kao metodom zastraivanja naroda u cilju spreavanja daljeg razvoja ustanka. Rekli smo ve da je Podrinjski NOP odred zadrao svoje poloaje u opsadi apca, ali se pod pritiskom jedinica 342. nemake peadijske divizije morao povui na padine Cera. Pri povlaenju je poelo osipanje odre-

104

VEN'CESLAV GLII

da, pa je morao biti reorganizovan i podeljen na 5 eta sa 600700 boraca. Na planini Ceru, Podrinjski NOP odred je organizovao vlastitu odbranu na liniji: Lipolist Petkovica okeina Vidojevica i uspeo je da zadri 3 pukovske grupe (697, 698, 699) 342. peadijske divizije, ojaane tenkovima 1. bataljona 202. tenkovskog puka. Zbog toga je nemaki komandujui general u Srbiji bio prinuen da 7. oktobra naredi sledeu operaciju Cer Iverak, s namerom da izvri okruenje i unitenje partizanskih jedinica na planinama Cer i Iverak. Meutim, kretanje nemakih jedinica je po planinskim, teko prohodnim putevima teklo sporo, a partizanska odbrana je bila efikasna, iako se Podrinjski NOP odred postepeno povlaio prema jugu. Ovakvim ishodom operacije bili su, naravno, nezadovoljni nemaki komandanti. Zato je preduzeta nova operacija Krupanj dolina Jadra, sa ciljem da nemake jedinice ovladaju dolinom Jadra i prostorom oko Krupnja, jer su prethodno zauzele Loznicu i Banju Koviljau. Izvravajui ovaj borbeni zadatak, nemake jedinice su krenule u dve borbene grupe (698. i 699). Njihovo kretanje je bilo usporeno zbog blatnjavih drumova i upornih i neprekidnih odbrambenih borbi partizanskih jedinica. Na ovom pravcu pruen je odluan otpor na Zavlai. O tome je jedan borac ispevao pesmu, koja je objavljena u uikoj Borbi. Sve do 20. oktobra partizanske jedinice su odolevale na ovom pravcu. Da bi zauzela Krupanj, 342. nemaka peadijska divizija bila je prinuena da trai i pomo u avijaciji. Usled velike premoi u ljudstvu i naoruanju, neprijatelj je uspeo da slomi veoma ilav otpor Valjevskog i Podrinjskog NOP odreda kod Krupnja. Grad je zauzet i spaljen 20. oktobra. Za izbijanje na planiranu liniju: Kraljevo Rudnik Ljig Valjevo Krupanj, Berne je jo morao da se bori, a s obzirom na iskustvo koje su nemake jedinice stekle u prethodnim borbama sa partizanima, smatralo se da nije dovoljna 342. peadijska divizija da se osvoji Uika republika. Zato je Berne zatraio pomo

UICKA REPUBLIKA

105

i odobrena mu je 21. oktobra 113. peadijska divizija sa Istonog fronta. Da bi se dostigla nameravana linija sa 342. peadijskom divizijom, izvedene su i neke manje operacije: Valjevo, abac i Tamnava. U izvrenju tih zadataka uestvovale su ve pomenute nemake borbene grupe. Tako su 698. i 699. borbena grupa posle zauzimanja Krupnja krenule dolinom reka Jadra i Obnice, s namerom da prodru u Valjevo. One su to i ostvarile, istina, sa mnogo napora. Do 27. oktobra razmestile su se na prostoru Ub Valjevo Lajkovac. Podrinjski NOP odred, posle gubitka slobodne teritorije u Mavi, Pocerini i Jadru, koncentrisao se u Raevini i ubrzo uspeo da ponovo oslobodi Loznicu. Posle ulaska nemakih jedinica u Valjevo, preduzete su jo dve manje operacije abac i Tamnava, s namerom da se unite delovi Valjevskog i Posavskog NOP odreda jugoistono od apca. Pored jedinica 342. peadijske divizije, u ovim operacijama uestvovali su delovi 125. peadijskog puka i 750. puka 718. divizije i jedan divizion 220. protivtenkovskog puka. Sve ove nemake snage krenule su u etiri kolone i uspele su da potisnu jedinice Valjevskog i Posavskog NOP odreda iz Posavine i Tamnave. Ova dva odreda su se uspenim manevrisanjem, uz osetne gubitke, povukla na levu obalu Jadra. Tako je Beme do polovine novembra morao da upotrebi skoro dva meseca da bi zauzeo Mavu, Posavinu i Tamnavu. Nemaki komandanti nisu bili zadovoljni rezultatima ovih operacija. Njihov zakljuak je bio da su se specifinost i trajanje de j stava (proel javan je, pretraivanje, streljanja i boravak na terenu) negativno odrazili na disciplinu i celokupno dranje trupa. Zbog toga su traili, naroito komandant 342. peadijske divizije, general Hof man, predah za jedinice da bi se ponovo osposobile za borbena dejstva. Posle ulaska u Valjevo, 342. peadijska divizija se nije usudila da produi operaciju u pravcu Uica, oekujui da e predah i oekivana pojaanja povoljno delovati na borbeni moral trupa. Osim toga, nemaki komandanti su bili svesni da nisu

106

VEN'CESLAV GLII

postigli trajan uspeh, jer su se partizanske jedinice ve bile prebacile u pozadinu neprijatelja. U toku trajanja Uike republike znaajne borbe su voene i pri opsadi Valjeva. Ova opsada je trajala od polovine septembra do polovine novembra 1941. godine. Prvobitnu blokadu Valjeva sprovele su partizanske jedinice koje su uestvovale u oslobaanju Krupnja: Raevski bataljon, 3. eta Kolubarskog bataljona, delovi Podgorskog bataljona Valjevskog NOP odreda i oko 200 podrinjskih etnika. Interesantno je da u poetku u ovoj blokadi nisu uestvovali valjevski etnici. Kolubarski bataljon nalazio se na drumu za Uice i prema Beogradu i Mionici, Raevski na drumu Valjevo Loznica abac, a Podgorski bataljon je drao opsadu Valjeva sa severa. Izmeu partizanskih bataljona nalazili su se pomenuti etnici Drae Mihailovia. Kasnije su u opsadi Valjeva uestvovale i dve tamnavske ete, a na pravcu od Uica i ete Uikog NOP odreda. U Valjevu je, pre dolaska 342. peadijske divizije i 125. peadijskog puka, bilo sedite taba 704. peadijske divizije, prvog bataljona 734. peadijskog puka, 1, 2. i 3. ete ovog puka i drugih jedinica i ustanova. Prvi prodor iz opsednutog Valjeva nemake jedinice su izvrile prema Loznici 18. septembra 1941, sa 4 tenka i 15 kamiona. Uspele su da izau do sela Ribara. Tu su ih saekale jedinice Valjevskog NOP odreda i posle otre borbe uz velike gubitke 15 mrtvih i preko 30 ranjenih neprijateij se povukao u Valjevo. Odmah potom, 21. septembra, 4 tenka i 400 nemakih vojnika pokuali su prodor du puta prema Uicu, ali su takoe bili prinueni na povlaenje posle borbe sa Kolubarskim partizanskim bataljonom. U pomo opkoljenom nemakom garnizonu u Valjevu stigao je 125. peadijski puk, koji se probio preko teritorije Posavskog NOP odreda, odnosno preko Obrenovca i Uba, i stigao u Valjevo 21. septembra. Ovako ojaana nemaka odbrana Valjeva pokuala je prodor 25. septembra sa znatno veim brojem vojnika, koji su ovoga puta prodrli do Ribara s obe strane reke Obnice. etnici koji su se zatekli na tom pravcu napustili su poloaje i omoguili nemakim jedinicama da zaobiu nekoliko partizanskih zaseda, iz-

UICKA REPUBLIKA

107

nenade ih i nanesu gubitke od preko 10 partizana. Meutim, partizani su se ubrzo sredili i primorali Nemce na povlaenje. I sledeih dana, krajem septembra 1941, bilo je bezuspenih pokuaja nemakih jedinica da izvre proboj kroz blokadu. Uprkos pristiglom 125. peadijskom puku, blokada je bila jo potpunija, jer su pristigle dve tamnavske ete Posavskog NOP odreda i dve raanske ete Uikog NOP odreda. Neprijatelj je svakodnevno vrio ispade u pravcu Uica i Loznice i u oktobru. Ve 1. oktobra pokuan je prodor putem Valjevo Mionica kraj reke Kolubare, ali je nemaku jedinicu izmeu sela Beloevca i Petnice doekala 5. kolubarska eta i jedna eta etnika, koja je ubrzo napustila poloaj. Zbog toga je u pomo pozvana 2. kolubarska eta, pa je nemaka jedinica sa 4 tenka zaustavljena i vraena u Valjevo. Sledeeg dana bataljon 125. peadijskog puka vrio je ispad oklopnim vozom do Slovca, a neke jedinice 704. divizije desnom obalom Kolubare do Bele stene. Opkoljene nemake jedinice u Valjevu vrile su ispade u raznim pravcima 6. i 7. oktobra. Najzad, 6. oktobra, 125. peadijski puk uspeo je da se probije najpre u Lajkovac, a 11. oktobra na Ub. Posle odlaska ovog puka, partizanske jedinice oko Valjeva jo uspenije sprovode blokadu, tavie, i manje grupe partizana dejstvuju na teritoriji grada. Ova opsada, sa manjim prekidima, trajala je sve do 26. novembra, kada je neprijatelj zapoeo operaciju u predelu Uica i dolini Zapadne Morave. Posle borbi koje su trajale oko mesec dana, 342. peadijska divizija je 25. oktobra prodrla u Valjevo. Ovaj prodor je samo nekoliko dana deblokirao Valjevo, jer su partizanske jedinice ponovo sklopile obru oko grada. Nemake jedinice su sve ee vrile ispade u pravcu Uica. Najzad su 30. oktobra prodrle tim pravcem i pokuale da zaobiu partizanske poloaje. Dolo je do borbe na Kamenitovcu, gde su neprijatelji pretrpeli velike gubitke. U izvetaju u Borbi pominje se 300 mrtvih nemakih vojnika i 2 unitena tenka. Bio je to period kada je Draa Mihailovi povukao sve etni-

108

VEN'CESLAV GLII

ke jedinice iz opsade Valjeva, pripremajui se za napad na Uice. Pa ipak, partizanska blokada nije poputala. Novi ispad nemakih jedinica iz Valjeva usledio je 12. novembra iz tri pravca, opet prema Uicu, ali su spremno doekane vatrom iz raspoloivih partizanskih oruja i vraene u Valjevo. Jedan od najveih poraza doivele su neprijateljske jedinice 18. novembra kada su pokuale ispad drumom preko Varde u pravcu Uica. I ovoga puta partizani su naneli neprijatelju velike gubitke. Prema izvetaju Borbe 250 mrtvih i ranjenih. Bila je to jedna od poslednjih borbi pred odluujui napad 342. peadijske divizije na teritoriji Uike republike. Ova dvomesena blokada Valjeva nije imala onu vrstinu kao opsada kod apca, a naroito kod Kraljeva, ali je bila znatno elastinija, u pravom smislu partizanska, sraunata na neprekidne udarce iz zaseda na sve neprijateljske jedinice koje su vrile ispade iz Valjeva. Borbe oko Kraljeva spadaju meu najtee koje su partizanske jedinice vodile sa nemakom vojskom u toku 1941. godine. Ve je reeno da se iz Uica u Poegu 21. i 22. septembra povuklo 1.217 vojnika, koji su pripadali raznim nemakim vojnim, upravnim i obavetajnim slubama. Osim toga, iz aka su povuene neto manje snage, koje su sainjavali delovi 704. peadijske divizije, tab 3. bataljona, 724. puka i 9, 10, 11. i 12. eta istog puka i druge pratee vojne slube. Sve ove jedinice prole su kroz Kraljevo, zadravajui se u njemu u prvoj polovini oktobra, ali nisu uestvovale u borbama oko Kraljeva, nego su se najveim delom prebacivale za Kragujevac. Iz aka se, posle estoke borbe, povukao u Kraljevo i prvi bataljon 749. puka i 717. peadijske divizije, koji je uestvovao u borbama oko Kraljeva. Kao vana taka na kojoj su se ukrtali eleznica i putevi, Kraljevo je za Nemaku, pored privrednog, imalo i strategijski znaaj. Zato je Berne, sa snagama koje su mu stajale na raspolaganju, odluio da brani grad po svaku cenu. Nareenje od 3. oktobra glasilo je kratko: Kraljevo se mora bezuslovno drati, a situa-

UICKA REPUBLIKA

109

cija u Kraljevu zahteva: angaovanje svih jedinica i ustanova koje se tamo nalaze. To je bio najkrai zakljuak sa sastanka komandanata 717. divizije sa tabnim pukovnikom Keviom, sa komandantom 1. bataljona 749. puka i majorom Vildermutom, komandantom 737. puka. U Kraljevu su se tada nalazile sledee nemake jedinice: tab 749. peadijskog puka, sa 1. bataljonom; 6. i 7. eta 2. bataljona 737. peadijskog puka; 670. artiljerijski divizion; 522. odeljenje minera. Zajedno sa neborbenim ljudstvom, u Kraljevu se poetkom oktobra zateklo blokirano oko 2.000 nemakih vojnika. Na osnovu sporazuma izmeu Vrhovnog taba NOP odreda Jugoslavije i etnikog taba Drae Mihailovia, u aku je formiran operativni tab za napad na Kraljevo. tab su sainjavali: Momilo Mole Radosavljevi, komandant aanskog NOP odreda, Ratko Mitrovi, politiki komesar istog odreda, kao predstavnici partizana, i major Radoslav uri i kapetan Jovan Derok kao predstavnici etnika. Prema planu za napad, partizanske i etnike jedinice su imale sledei raspored: zapadno od Kraljeva, du komunikacije aak Kraljevo, nalazile su se etiri ete Dragaevskog bataljona, dve ete Kraljevakog NOP odreda (ibukovaka i Dedovaka), a od etnikih snaga bile su tri ete Jelikog odreda, po dve ete Adranskog i Mrajevakog i jedna eta Konarevskog etnikog odreda. Napad je podravala partizanska baterija topova od 75 mm, podeljena u dva voda, jedan zapadno, drugi severoistono od Kraljeva, a glavni udar iao je pravcem selo Drakii Kraljevo. Partizanske i etnike snage rasporeene na drugim stranama imale su ulogu obezbeenja, pre svega iz pravca Kruevca i Kragujevca. Severno i istono od Kraljeva nalazile su se dve ete Ljubikog bataljona aanskog NOP odreda i Prekomoravska eta Kraljevakog NOP odreda. Od etnika na tom pravcu bile su po dve ete Kotlenikog i Gledikog, jedna eta Mrajevakog etnikog odreda i 1 vod topova. Jugoistono i juno od Kraljeva rasporeene su jedinice Vrnjako-trstenikog NOP odreda, etiri ete kraljevakog NOP odreda, etiri ete Trnav-

110

VEN'CESLAV GLII

skog bataljona aanskog NOP odreda i Rudarska eta Kopaonikog NOP odreda, a od etnikih jedinica po tri ete Ibarskog i Ljubikog etnikog odreda. U napadu na Kraljevo ukupno je uestvovalo 23 partizanske i 19 etnikih eta, sa po jednim vodom topova sa obe strane i dva engleska srednja tenka tipa hokins, s tim to su snage za obezbeenje stavljene pod komandu taba Kraljevakog NOP odreda, a snage za napad na grad pod komandu operativnog taba, bez obzira na to kome pripadaju. Ukupno, partizanske i etnike jedinice imale su za ovaj napad oko 4.000 boraca. Do 7. oktobra sklopljen je obru oko Kraljeva. Prvi napad na grad izvren je 10. oktobra nou. Izvren je prodor u jedan deo grada, ali nije bilo sinhronizacije dejstava sa drugih strana, pa su se jedinice koje su ule u grad morale povui na polazni poloaj. U samom gradu, nemaki vojnici su ve 4. oktobra pohapsili radnike fabrike aviona, 10. oktobra radnike fabrike vagona, a 13. oktobra elezniare, i sve ih zatvorili u lokomotivsku halu fabrike vagona. Nou izmeu 14. i 15. oktobra izvren je jedan od najsnanijih napada na Kraljevo. Partizanske i etnike jedinice prodrle su od ibukovca u grad do blizu crkve, gimnazije i suda, ali su se i ovoga puta morale povui. Neprijatelj je u toj borbi pretrpeo velike gubitke: 14 poginulih, od kojih 2 oficira, i 20 ranjenih vojnika. Istog dana u Kraljevu je proglaeno vanredno stanje sa prekim sudom i poela su masovna streljanja zatvorenih radnika i graana odmazda za gubitke koje su pretrpele nemake jedinice. Ugroenim nemakim jedinicama u Kraljevu pritekla je u pomo borbena grupa koja je formirana od raspoloivih jedinica iz manje ugroenih podruja pod komandom majora Vildermuta, komandanta 737. puka 717. peadijske divizije. U ovu grupu ule su sledee nemake jedinice: dve ete 1. bataljona 737. puka, dve ete 2. bataljona 747. puka, 8. eta 2. bataljona 737. puka, 717. inenjerijska eta, tri baterije 670. artiljerijskog puka, jedan vod brdskih topova iz 4. baterije istog puka ukupno oko 1.500 ljudi. Ova borbena grupa je od 12. do 15 oktobra, iz pravca Kruevca, izvrla proboj blokade

UICKA REPUBLIKA

111

Kraljeva i spojila se sa jedinicama majora Dea, komandanta 749. peadijskog puka. Najea borba je voena na Popinskoj reci sa Vrnjako-trstenikim NOP odredom, u ijem je operativnom sastavu bila i 4. dragosinjaka eta Kraljevakog NOP odreda. U borbi su poginula 42 partizana. Dolaskom ovih jedinica, nemake snage u Kraljevu 15 oktobra narasle su na 3.500 vojnika i izjednaile se po brojnosti sa snagama koje su napadale grad. Po ulasku ove grupe u Kraljevo, partizanske i etnike jedinice nastavile su borbu dejstvima artiljerije, tukui poljoprivrednu kolu, aerodrom i most na Moravi. Opkoljenom neprijatelju raznim putevima, pa i avionima doturana je municija i hrana za 25 dana. Posle dva neuspela napada na Kraljevo, Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije, preko Mirka Tomia, instruktora PK KPJ za Srbiju, naredio je zajednikom operativnom tabu i Kraljevakom NOP odredu da prestanu sa napadima na Kraljevo. Meutim, znatan uticaj etnikih oficira u zajednikom tabu onemoguuje sprovoenje ove naredbe, etniki oficiri su smatrali da e ponovljeni napadi uspeti. Istovremeno, nemake jedinice u gradu, uz pomo naelnika operativno-nastavnog odeljenja taba komandujueg generala, sa oba komandanta puka, planirale su deblokadu i dejstva u okolini Kraljeva. Tako major Vildermut iz rejona jugoistono od Kraljeva vri udar u pravcu jugozapada, do 10 km od grada, a major De vri ispad prema zapadu, podravajui Vildermuta. Obe grupe su stupile u dejstvo 21. oktobra. Za to vreme partizanska i etnika artiljerija je tukla grad i nanosila neprijatelju gubitke. U jednom danu, 20. oktobra, poginula su 3 i ranjena 22 nemaka vojnika. Poslednji napad na Kraljevo izvren je 31. oktobra; u ovom napadu su prvi put upotrebljeni tenkovi. Dejstvovala je i artiljerija. Potom je usledilo nareenje Drae Mihailovia o povlaenju etnika iz opsade Kraljeva radi napada na aak, zbog ega su se povukle i jedinice aanskog NOP odreda. Ve 7. novembra, u Kraljevo je stigla prethodnica 113. peadijske divizije, a 9. novembra poelo je povla-

112

VEN'CESLAV GLII

enje jedinica 717. divizije na druge teritorije i Kraljevo su zaposeli delovi 113. peadijske divizije. Zahvaljujui dobroj organizaciji odbrane, zatim upornosti, boljem naoruanju i iskustvu, jedinice 717. nemake peadijske divizije, uspele su da odbiju sve napade na Kraljevo i da od polovine oktobra ponu sa ispadima u bliu i dalju okolinu, vrei pri tom odmazde paljenjem naselja i streljanjem talaca. Uzroke neuspeha ustanike vojske u napadima na Kraljevo treba traiti u njenoj brojnosti i kvalitetu. Do napada je dolo u perspektivi oekivanja brzog zavretka rata i odluke Vrhovnog taba da se oslobode gradovi zapadne Srbije. Negativnom ishodu ovog napada doprineia je i taktika slabog grupisanja snaga, bez naglaenog pravca glavnog udara: dugotrajne artiljerijske pripreme, posredno gaanje iz malobrojnih artiljerijskih orua i napadi u vidu talasa koje su nametali oficiri bive jugoslovenske vojske. Osim toga, niko od lanova Vrhovnog taba NOP odreda Jugoslavije i Glavnog taba NOP odreda za Srbiju nije obiao bojite da se na licu mesta upozna sa situacijom. Trei period borbi za Uiku republiku zapoeo je napadom etnikih jedinica na centar ove slobodne teritorije. Uika republika nije bila homogena slobodna teritorija, jer su se unutar nje nalazili i etniki odredi Drae Mihailovia oko tri do etiri hiljade ljudi. Na pregovorima u Struganiku i Brajiima izmeu Tita i Drae Mihailovia, najvie je bilo rei o saradnji u borbi protiv okupatora, ali nita nije konkretno postignuto, tako da se ta saradnja vie razvijala izmeu niih komandi na terenu. U stvari, od samog poetka saradnje vladalo je nepoverenje i dovodilo do manjih sukoba. etnici su se drsko i lukavo domogli nekih varoi, kao to su Uika Poega, Raka, Vrnjaka Banja i dr. U stvari, preoteli su ih od partizana, a u nekim gradovima su delili vlast, kao u aku i Gornjem Milanovcu. Dakle, slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji i umadiji nisu bili zaposeli samo partizanski nego i etniki odredi. Skoro u svakom mestu postojale su obe komande mesta, pa i u Uicu, centru Uike republike. Ove komande su vrile agitaciju za dobrovoljno prijav-

UICKA REPUBLIKA

113

Ijivanje u jedne ili u druge odrede, s tim to je onaj ko se javljao u partizane dobijao oruje i odlazio u borbu, a onaj ko se upisivao u etnike, vraao se kui. Ovaj demagoki potez etnika svakako je uticao na brojno stanje partizanskih odreda, jer su se seljaci masovno upisivali u etnike i vraali kui. Iako se na trenutke inilo da e doi do saradnje, na slobodnoj teritoriji je stalno dolazilo do incidenata. Do nesporazuma je dolazilo zbog borbe za uticaj u narodnim masama, zatim zbog nepotedne borbe partizanskih odreda i narodne vlasti protiv petokolonaa i raznih sabotera oslobodilake borbe pristalica Nedia, Ljotia i Koste Peanca, koje su etnici uzimali u zatitu. S druge strane, etniki komandanti su proganjali i zatvarali istaknute partizanske borce, a prvi organizovan napad na jednu partizansku jedinicu vodio je sam Draa Mihailovi u selu Planinici, krajem avgusta 1941. godine. Kasnije su se ti napadi mnoili. Krajem septembra voene su borbe sa Drainim etnicima oko Kosjeria. Poetkom oktobra etnici su drsko zauzeli Poegu. Polovinom oktobra, Boa osovi, samozvani vojvoda Javorski, zauzeo je Arilje i Ivanjicu. Bilo je borbi i oko Ljubovije. Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta inilo je sve da se ovi povremeni napadi ne pretvore u opti sukob izmeu partizanskih i etnikih odreda.. Za to vreme Draa Mihailovi je vodio politiku na dva koloseka istovremeno je pregovarao i sa narodnooslobodilakim pokretom i sa okupatorom i njegovim saradnicima. Odmah posle razgovora sa Titom u Brajiima, 26. i 27. oktobra, Draa Mihailovi je naredio etnikim jedinicama da napadnu Uice. Prema planu koji je razradio kapetan Vuko Ignjatovi, Uice je trebalo sa svih strana da napadnu Poeki, Zlatiborski, Raanski i Uiki etniki odred. Meutim, partizanska obavetajna sluba je saznala za ove pripreme za napad, pa su preduzete mere da se napad sprei mirnim putem. Prema Zlatiboru i Kremni poslati su poznati partijski radnici u ovom kraju da ubeivanjem odvrate mobilisane seljake mase od bratoubilakog rata. To im je i uspelo, a kada su neki od oficira

114

VEN'CESLAV GLII

pruili otpor, bili su razoruani. Meutim, od Karana i Ribaevine etnici su 31. oktobra napali delove Dragaevskog partizanskog bataljona. Najpre su etnici zaplenili 1 kamion hrane i oruja, a kada je eta Dragaevskog bataljona dola da ispita sluaj, napali su je etnici i potisnuli prema Uicu. Uz pomo drugih eta Uikog NOP odreda i Dragaevskog bataljona, ovi etnici su odbaeni do Crnokose, a 1. novembra su potueni pretrpevi velike gubitke. Tom prilikom je zarobljeno 30 etnika sa njihovim komandantom. Tako su za kratko vreme, tokom 1. novembra, Uiki NOP odred i Dragaevski bataljon aanskog NOP odreda uspeli da razbiju ubeivanjem ili orujem 3 etnike grupacije koje su se spremale za napad na Uice. Poslednjom najbrojnijom etnikom grupacijom od oko 1.000 etnika koja je napadala iz pravca Poege komandovao je Vuko Ignjatovi i sa njom je krenuo izmeu 1. i 2. novembra na Uice. Poto je oekivao napad sa te strane, Vrhovni tab je na uzvienje Trenjicu, najpodesnije mesto za odbranu nekoliko kilometara ispred grada, uputio 1. uiku etu, a 4. etu na erelj. U zoru 2. novembra, etnici su izbili pred partizanske poloaje. Napad etnika je bio otar, jer im se urilo da pod okriljem noi prodru u grad. U pomo 1. uikoj eti na Trenjici pritekla je 6. ibarska eta, sastavljena od boraca Kopaonikog i Kraljevakog NOP odreda. Odbrana je bila vrsta i uporna, pa su etnici bili prinueni da zaobiu poloaje ove dve ete i produe prema Uicu. To je bila desna etnika kolona. Za to vreme srednja i leva kolona uspele su da potisnu 4. uiku etu sa erelja i da nastupe prema Mendinom brdu. Uice se u tom trenutku nalo u vrlo tekoj situaciji. Tada je Tito naredio da se upute u borbu sa etnicima sve raspoloive partizanske snage u gradu. Tako je na akarevo brdo, Karaorev anac i Rastovu kosu upuena 3. eta Dragaevskog bataljona, a na Mendino brdo eleznika eta ojaana konjikim vodom. U borbu su upueni i delovi 2. raanske ete koja se zatekla u gradu. Prvi put je u borbu ukljuen i Radniki bataljon. etnici su uspeli da se probiju do akarevog brda i Saria osoja, ali su bili zaustavljeni. Odmah je

UICKA REPUBLIKA

115

preduzet protivnapad partizanskih jedinica te je u toj noi etniki napad doiveo potpuni slom, a etnici su pretrpeli velike gubitke, dok su partizani imali 24 poginula borca. Ova borba sa etnicima bila je izuzetno teka i neizvesna. Zahvaljujui samoportvovanju, visokom borbenom moralu, samoinicijativi, uprkos brojnoj nadmonosti, odneta je pobeda nad poekom etnikom grupacijom. Ta borba predstavlja jednu od najznaajnijih u obraunu sa kontrarevolucijom, jer je to prva znaajna pobeda nad etnikim pokretom Drae Mihailovia. Ona je istovremeno oznaavala i trajan razlaz sa etnikim pokretom. Posle borbe na Trenjici, sve partizanske jedinice koje su uestvovale u toj borbi nastavile su gonjenje etnika sve do Poege i Gluma. Napad na Poegu izvren je 3. novembra. Borba je voena skoro ceo dan i donela je rtve na obe strane. Naroito su etnici pretrpeli gubitke prilikom povlaenja sa vaarita i iz centra grada. Partizani su takoe imali znatne gubitke oko 30 mrtvih i veliki broj ranjenih. Ocenjujui kasnije borbu izmeu etnika i partizana kod Uica i Poege, Tito je, izmeu ostalog, rekao da je ovde poela prva estoga borba protiv klasnog neprijatelja ove zemlje, protiv onog starog to je prije bilo. Nama je to dalo povoda da se definitivno odvojimo od onog to nije htjelo borbu. Draa Mihailovi je bio izuzetno pogoen porazom kod Uica i Poege, pa je naredio etnikim jedinicama kod Valjeva i Kraljeva da napuste opsadu ovih gradova i napadnu partizane, i to etnici iz opsade Kraljeva da napadnu aak, a etnici Dragoslava Raia, koji su napustili front prema Nemcima kod Krupnja i Valjeva, da napadnu Uice sa severa. Raiev etniki odred od 1.500 ljudi pojavio se 5. novembra na Crnokosi. Da bi se spreio prodor ovog etnikog odreda prema Uicu, tab Uikog NOP odreda uputio je na poloaje kod sela Karan 1. uiku, elezniku i Crnogorsku partizansku etu. Ove ete su pruale otpor do 8. novembra, kada su se morale povui, a Rai je na prevaru uspeo da zarobi oko 80 partizana i

116

VEN'CESLAV GLII

njihovih saradnika, koji su kasnije izrueni Nemcima u Valjevu. Poto su etnici probili ovu odbranu, protiv njih je upueno jo nekoliko partizanskih jedinica, koje su 7. novembra u Uicu uestvovale u paradi povodom 24. godinjice oktobarske socijalistike revolucije. Na Metaljki su organizovale poloaj za odbranu 1. zlatiborska sa Zeleznikom i Crnogorskom etom, 1. uika na kosi Tatinac, a prema Karanu iz Uica su upuene 2. i 4. uika eta, Pekarska eta, Slovenaka eta Ivan Cankar i Zlatiborska eta. Sve ove ete stupile su u borbu 8. novembra. Plan partizanskog komandovanja bio je da najpre zaustavi etnike, a zatim pree u protivnapad. Razvila se teka borba za Metaljku, koja je prelazila iz jednih ruku u druge. Iako su etnici uspeli da zauzmu Metaljku, partizani su istog dana izvrili protivnapad i snanim juriem etnici su zbaeni sa Metaljke. Za to vreme, desna obuhvatna partizanska kolona prodrla je u Karan, to je izazvalo pometnju kod etnika i oni su odstupali u neredu prema Crnokosi. Partizanske jedinice su posle nekoliko juria 9. novembra ovladale etnikim poloajima na Crnokosi. U tim zavrnim borbama uestvovala je 6. ibarska eta. Istog dana zauzet je Kosjeri i nastavljeno gonjenje etnika prema Raani; oni su se odatle povukli prema Povlenu i Ravnoj gori. Otra borba sa etnicima voena je 2. novembra za Ivanjicu. Tek to je bio postignut sporazum o saradnji, dan ranije, etnici su napali Ivanjicu, okruujui je sa svih strana. Zahvaljujui iznenaenju i brojnoj nadmonosti, etnici su uspeli da zauzmu neke ulice i zgrade. Razvila se ulina borba. Moravika i Ariljska eta u toku dana su potisnule etnike iz varoi. etnici su imali 45 mrtvih, Ariljska eta 13 i Moravika 4 mrtva borca. Znaajne borbe sa etnicima voene su posebno oko aka i Gornjeg Milanovca. Dok su etnici Drae Mihailovia napadali Uice, on je 1. novembra uputio poruku majoru Radoslavu uriu da sa etnikim jedinicama napusti opsadu Kraljeva i da zapleni partizansku artiljeriju i tenkove. Dok je uri boravio kod Mihailovia na Ravnoj gori, traei objanjenje, stiglo je nareenje iste sadrine upueno kapetanu Jovanu Dero-

UICKA REPUBLIKA

117

ku da se posle povlaenja sa opsade Kraljeva sa 2/3 ljudstva, topovima i bornim kolima ovlada akom, a 1/3 da izvri obezbeenje prema Rakoj i Kraljevu. etnici su pre naputanja opsade Kraljeva, u noi izmeu 3. i 4. novembra, izvrili napad na partizanske posade kod topova i tenkova i sa zaplenjenim topovima i tenkovima uputili se prema aku. Vrhovni tab je naredio tabu aanskog NOP odreda da hitno povue svoje jedinice iz opsade Kraljeva radi odbrane aka. Tako su oko Kraljeva ostale samo jedinice Kraljevakog, Vrnjako-trstenikog i Kopaonikog NOP odreda. tab aanskog NOP odreda preduzeo je sve mere da ne doe do etnikog napada na aak. Najpre je jedna delegacija graana, pripadnika raznih politikih partija, otila na Ravnu goru da apeluje na Drau Mihailovia da povue nareenje o napadu na aak. Kad to nije uspelo, nekoliko predstavnika odreda, sa komandantom Momilom Radosavljeviem, otilo je u etniku komandu na pregovore, ali su tom prilikom zarobljeni i kasnije zamenjeni za zarobljene etnike. Na kraju, 6. novembra etnici su postavili ultimatum da se grad preda 7. novembra po podne. Kada je istekao rok za ultimatum, etnici su napali aak. Grad su branile jedinice Trnavskog i Ljubikog bataljona aanskog NOP odreda, zatim milicija i radnike jedinice iz radionica. Na prilazima aku od Uica, Kraljeva i Dragaeva vodile su se otre borbe. Partizani su uspeli da preotmu tenkove i artiljeriju i da borbu preokrenu u svoju korist. Razbijeni etnici su se povukli u raznim pravcima. U toku borbi oko aka zarobljeno je oko 40 etnika. Za razliku od borbi oko drugih gradova, Gornji Milanovac su etnici osvojili vrlo podmuklo. Iskoristili su proslavu 7. novembra, povodom 24. godinjice oktobarske revolucije, odnosno nebudnost partizanskih jedinica u tom gradu, pa su u toku noi napali 3. bataljon Prvog umadijskog NOP odreda smetenog u bolnici u Milanovcu i posle dvoasovne borbe zarobili vei broj partizanskih boraca. Ovi partizani su sprovedeni na Ravnu goru, a kasnije izrueni Nemcima u Valjevu. Partizani su se morali povui iz Gornjeg Milanovca, ali kada

118

VEN'CESLAV GLII

je stigla 1. eta Takovskog bataljona i delovi Ljubikog bataljona, izvren je napad na Gornji Milanovac i etnici su se 11. novembra povukli prema Ravnoj gori. Sve ove borbe oslabile su koncentraciju partizanskih jedinica prema nemakim jedinicama, koje su se pripremale za munjevitu zavrnu ofanzivu protiv Uike republike. Posle niza otrih borbi sa etnicima, partizanske jedinice su gonile razbijene etnike sa svih strana prema Ravnoj gori. Tako se etniki pokret naao pred konanim unitenjem. Ali, Tito se i ovog puta pokazao kao veliki politiar. Oslukujui reagovanja sila antifaistike koalicije, i da ne bi pravio spoljno-politike smetnje Sovjetskom Savezu u odnosima sa Velikom Britanijom i SAD, jo jednom je Drai Mihailoviu pruio mogunost da stupi u borbu protiv nemakog okupatora. Draa tu mogunost nije iskoristio, nego je, naprotiv, svoje odrede koji su aktivno uestvovali pri slamanju Uike republike legalizovao kod Milana Nedia. Od znaajnih borbi koje su voene u toku novembra, pred napad na Uiku republiku, treba pomenuti borbe za Gornji Milanovac i Rudnik. Nekoliko dana posle osloboenja Gornjeg Milanovca, tanije 3. oktobra, 1. nemaki bataljon krenuo je iz Kragujevca sa zadatkom izvianja prema Gornjem Milanovcu, ali ga je presrela 2. eta Takovskog bataljona aanskog NOP odreda i uspela da ga zadri na Rapaj-brdu, odakle se nemaki bataljon vratio u Kragujevac. U sledeem pokuaju, 5. oktobra, nemaka jedinica iz Kragujevca probila je partizanski poloaj na Rapaj-brdu i ula u Gornji Milanovac. Potom se preko Rudnika, koji je spalila, i Topole vratila u Kragujevac. U borbama sa partizanima izgubila je dva tenka, a 6 nemakih vojnika je zarobljeno. Trei napad na Gornji Milanovac nemake jedinice su preduzele 14. oktobra. Takovski bataljon, zbog etnikog naputanja poloaja kod Dumae i Vraevnice, bio je prinuen da zatrai pomo od Ljubikog bataljona, koji je stigao i uestvovao u borbama sa nemakom jedinicom, ali je ona ipak prodrla u Gornji Milanovac,

UICKA REPUBLIKA

119

spalila ga i uhapsila oko 140 graana kao taoce. Pri povratku u Kragujevac, ova nemaka jedinica je kod sela Nevade pretrpela velike gubitke od Kragujevakog i aanskog NOP odreda 10 mrtvih i 26 ranjenih. Zbog ovih gubitaka, izvrena je masovna odmazda streljanjem graana Kragujevca. Posle toga, za Milanovac su voene borbe izmeu partizana i etnika, a 21. novembra, prodirui prema Milanovcu od Belanovice, Nedieve jedinice od 800 ljudi napale su Rudnik. Ovu varoicu branili su delovi Kosmajskog, Prvog umadijskog i Posavskog NOP odreda, koji su se nalazili u povlaenju prema Uicu, i aanskog NOP odreda. Svim tim jedinicama komandovao je zajedniki operativni tab. Nemaki izvetaji, izmeu ostalog, napominju da su to bile nadmonije snage u poreenju sa Nedievim. Posle 29-asovne borbe, Nedieve jedinice su zakratko zauzele Rudnik, ali kako Nemci izvetavaju morale su se povui usled nedostatka municije. Potom je angaovan jedan vod artiljerije i, uz artiljerijsku pripomo, Ljotievi dobrovoljci su 23 novembra zauzeli Rudnik. Zatim su izvrili napad na Gornji Milanovac, ali su bili odbijeni. Partizani su 25. novembra preduzeli protivnapad i uspeli da razbiju jednice Milana Kalabia i Ljotieve dobrovoljce, oslobodivi Rudnik. Poslednji napad na Rudnik usledio je 28. novembra. Izvrili su ga iz severoistonog i severnog pravca tri bataljona 721. peadijskog puka, jedna baterija, topovi i jedan vod pionira. Partizanske zatitnice s u j e nakon krae borbe povukle. Posle artiljerijske pripreme, Rudnik je zauzet bez borbe. Poetkom jeseni 1941. godine, istovremeno sa borbama u zapadnoj Srbiji, umadiji i Pomoravlju, partizanski odredi su takoe vodili estoke borbe i stvarali slobodne teritorije u istonoj i junoj Srbiji. U tome je najvie uspeha imao Poarevaki NOP odred, koji je imao oko 200 boraca a naslanjao se na teritoriju Uike republike. On je uspeo da oslobodi Kuevo, Petrovac na Mlavi i njihovu okolinu i da na toj slobodnoj teritoriji formira organe narodne vlasti, od mesnih i sreskih do Okrunog narodnooslobodilakog odbora. U vreme uspona ovoga odreda do polovine novembra 1941. godine,

120

VEN'CESLAV GLII

on je znatno omasovljen i bio je podeljen na tri bataljona. Posle poetnih uspeha, Krajinski, Boljevaki i Zaglavski NOP odred u istonoj Srbiji pretrpeli su gubitke i izgubili slobodnu teritoriju krajem septembra i poetkom oktobra 1941. godine. Ovi odredi su bili izloeni snanom pritisku okupacionih snaga zbog strateke vanosti ovog kraja, pre svega Rudnika bakra u Boru, za nacistiku Nemaku. U junoj Srbiji, takoe u jesen 1941. godine, borba protiv okupatora i njegovih saradnika bila je u punom zamahu. Tamo su dejstvovali: Rasinski, Topliki, Ozrenski, Niavski, Kukaviki, Babiki, Vranjski i Jablaniki NOP odred, koji e uspeno nastaviti akcije i posle pada Uike republike. U istonoj i junoj Srbiji partizanski odredi nisu postigli onu masovnost, a samim tim ni intenzitet narodnooslobodilake borbe, kao u zapadnoj Srbiji, a nisu se ni potpuno razvili organi narodne vlasti koji su preteno ostali na nivou narodnooslobodilakih fondova. Pored objektivnih razloga, za to su postojali i subjektivni razlozi, jer su Pokrajinski Komitet KPJ za Srbiju i Glavni tab NOP odreda za Srbiju uglavnom bili usmerili svoju aktivnost na podruje Uike republike. Juna i istona Srbija su u poetku bile od drugostepenog znaaja, ali posle pada Uike republike ovi krajevi e poeti da igraju primarnu ulogu u revolucionarnim procesima u Srbiji i teite ustanka e se premestiti u ove krajeve.

Narodna vlast

Svojim prvim akcijama partizanski odredi poeli su da razbijaju i unitavaju organe buroaske vlasti koji su se stavili u slubu okupatora. Istovremeno sa unitavanjem stare vlasti stvaraju se novi organi koji e snabdevati partizanske odrede raznovrsnim potrebama i obavetenjima. Ovaj poetni period razvoja narodne vlasti, do Vojno-politikog savetovanja u Stolicama, u Srbiji nije protekao bez dileme. Posle jasno izraenog cilja koji je istakao Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju u pripremama za ustanak da e se radni narod boriti za vlast radnika i seljaka u naslonu na SSSR, u poetku ustanka s obzirom na proces stvaranja antifaistike koalicije Komunistika partija Jugoslavije tokom jula u svojim proglasima ne postavlja zahteve za izmenu drutveno-politikog sistema. To znai da ne postavlja pitanje vlasti, ali insistira na stvaranju odbora Narodnooslobodilakog fronta, tavie, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju savetuje nekim okrunim komitetima KPJ u prvoj polovini avgusta da ako optinske uprave nisu u slubi okupatora ve koliko-toliko tite interese naroda treba da ostanu ria svojim mestima i pod kontrolom narodnooslobodilakih partizanskih odreda, ali se istovremeno insistira na tome da gde god je mogue treba uspostavljati vlast narodnih komiteta . Sa rasplamsavanjem ustanka u avgustu 1941. u Srbiji i stvaranjem prvih slobodnih teritorija po selima, postepeno se kristalie stav da treba odbaciti stare op-

122

VEN'CESLAV GLII

tinske uprave i poeti sa formiranjem narodne vlasti. U poetku ustanka u Srbiji svaki partizanski odred se u praksi suoio sa pitanjem narodne vlasti. Dotada su u selima postojali poverenici narodnooslobodilakih fondova, a u gradovima i odbori. Dok su lanovi odbora po gradovima delovali ilegalno, poverenici po osloboenim selima bili su legalizovani. Oni su se uglavnom bavili prikupljanjem hrane i opreme za partizanske odrede, ali kad je veina sela na teritoriji nekog od okrunih komiteta bila osloboena, uinjeni su prvi koraci za stvaranje narodne vlasti. Ve tada je sekretar Okrunog poverenstva KPJ za Aranelovac, Stanislav Sremevi, predlagao formiranje nove vlasti i pominjao imena ljudi koji bi uli u odbor. Ali, komandant i komesar Prvog umadijskog NOP odreda, Milan Blagojevi i Nedeljko akula, smatrali su da je to prerano i da te odbore ne treba odmah imenovati. Kad za to budu sazreli uslovi smatrali su mogu se glasanjem ili aklamacijom na javnim skupovima izabrati lanovi odbora. Ako se prerano formiraju odbori narodne vlasti, postoji opasnost da se kompromituju u javnosti. Zato se na ovoj teritoriji ostalo pri narodnooslobodilakim fondovima sve do kraja septembra 1941. godine. I u Drugom umadijskom NOP odredu u istom periodu se razmiljalo o tom problemu. Partijsko rukovodstvo Odreda zauzelo je stav da se po selima odrede ugledni domaini, koji bi vrili ulogu nove vlasti i reavali probleme sela. Takvi aktivisti narodnooslobodilakog pokreta kasnije su predstavljali zaetak buduih narodnooslobodilakih odbora. U Drugom umadijskom NOP odredu bilo je razgovora o tome kako treba da izgleda narodna vlast, pa su jedni, na primer Lazar Stojanovi, predlagali da se formiraju sovjeti, dok su se drugi izjanjavali za ratni komunizam, tj. da vlast treba da vre komande odreda. Slinih rasprava bilo je i u drugim NOP odredima u Srbiji. U stvari, u toku jula 1941. nije ni moglo doi do uvoenja narodne vlasti, jer jo nema slobodne teritorije u Srbiji- Sa razgaranjem ustanka u avgustu, u Srbiji se postepeno kristalie stav o stvaranju narodne vlasti odozdo. Pre toga, od poetka avgusta egzistirala je Titova

UICKA REPUBLIKA

123

ideja da se formira narodni Komitet osloboenja Jugoslavije, koji bi predstavljao centralnu vlast koja se raala iz narodnog ustanka. Od toga se odustalo, jer je ocenjeno da bi formiranje Komiteta bilo prerano, s obzirom na postojee odnose u antifaistikoj koaliciji. Preovladalo je opredeljenje za postepeno izgraivanje narodne vlasti odozdo, ne odriui se mogunosti da se kad sazru vojno-politiki uslovi formira i Komitet narodnog osloboenja Jugoslavije. Ne ekajui direktive od najvieg rukovodstva KPJ, mase na terenu, pod rukovodstvom lanova KPJ, poinju ve krajem jula 1941. da stvaraju oslobodilake komitete, o kojima, na alost, nemamo pisanih izvora, ali postoje svedoenja uesnika. Tako je 31. jula 1941. godine u selu Bastavu, raevski srez, obrazovan takav komitet, neto kasnije, 17. avgusta, i u selu Radobui kod Arilja a zatim 22. avgusta u Arilju. Ovi prvi odbori narodne vlasti nose razliita imena: odbori narodnooslobodilakog fronta, nacionalnooslobodilaki komiteti, odbori narodnooslobodilakog fonda, da bi formiranjem Sreskog narodnooslobodilakog odbora u Krupnju poetkom septembra prevagnuo naziv narodnooslobodilaki odbor. Zbog brzine razvoja ustanka u Srbiji, forme Narodnooslobodilakog fonda su ubrzo prevaziene, pre svega u zapadnoj Srbiji i umadiji. Ni Narodnooslobodilaki front nije mogao da se razvije kao politika organizacija. Tamo gde su se pojavili ovi odbori, figurirali su vie kao narodna vlast, nego kao politika organizacija. Oba pojma ostala su da egzistiraju sa odreenim sadrajem u toku trajanja Uike republike. Poetkom septembra 1941. snage NOP u Srbiji su toliko narasle da su poele oslobaati gradove. Po zamisli Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije, teite ustanka trebalo je preneti u zapadnu Srbiju i tu formirati veu slobodnu teritoriju. U poetku se pretpostavljalo da bi ta teritorija bila oko Krupnja, koji je osloboen 4. septembra, i u njemu je sledeih dana formiran Sreski narodnooslobodilaki odbor. Ovaj odbor imenovao je tab Valjevskog NOP odreda, a potvren je aklamacijom na zboru naroda ovog kraja. Tom prilikom

124

VEN'CESLAV GLII

su donete znaajne odluke, odnosno prvi dekret nove vlasti u ovom mestu, kako pie Dragojlo Dudi. Ovim dekretom, pie dalje Dudi, ukinuta je vlast sreskog naelstva, optine i andarmerijske stanice u Krupnju. Sreski sud, poreska uprava, katastarska sekcija obustavljaju rad do zavretka nae narodnooslobodilake borbe. Dekret dalje nareuje zapisniki pregled imovine svih dravnih nadletava i konfiskaciju dravnog novca od poreske uprave i policijskih vlasti. Sem toga, dekret nareuje obrazovanje narodne strae kao izvrnog organa narodne vlasti za uvanje line imovine i radi bezbednosti graana. Odluka o primopredaji vlasti sprovedena je 8. septembra 1941. godine i navedena imovina je nredata na upravu narodnooslobodilakom odboru, koji privremeno vri vlast. U toku septembra 1941. godine i u drugim krajevima zapadne Srbije, odmah posle osloboenja nekog mesta, formiraju se narodnooslobodilaki odbori. Tako se 14. septembra formira NOO u Bajinoj Bati, zatim u ajetini, Uikoj Poegi, u Uicu 26. septembra, AriIju, a poetkom oktobra u Gornjem Milanovcu, aku i drugim mestima. Posle osloboenja Krupnja, u valjevskom okrugu formirani su NOO u svim selima Raevine i Azbukovice, izuzev u nekoliko sela pored Drine, zbog borbi kod Zvornika, a u nekim selima u Gornjoj Azbukovici imali su uticaj etnici Drae Mihailovia. Takoe su formirani NOO u podgorskom, kolubarskom, valjevskom i tamnavskom srezu. Osim Sreskog NOO za Raevinu, formiran je ilegalni Okruni NOO u Valjevu od 10 lanova. Za narodnooslobodilake odbore u Mavi je karakteristino da su bili jedinstveni po metodi rada i organizacionom sastavu. Ponegde je bilo podvojenosti meu odbornicima zbog uticaja etnika, a u nekim selima stvarali su zajedniki NOO sa etnicima Drae Mihailovia. U pocerinskom srezu delovale su jae etnike snage, koje su ometale stvaranje NOO, tako da su oni formirani samo u nekoliko sela, dok je najvei deo jadarskog sreza bio pod uticajem etnika. Uoi osloboenja aanskog kraja postojala su 34 ilegalna narodnooslobodilaka odbora po selima, sem

UICKA REPUBLIKA

125

u Dragaevu, koji su obavljali poslove Narodnooslobodilakog fonda i nisu imali karakter vlasti. Sa osloboenjem Gue, Gornjeg Milanovca i aka, pristupilo se formiranju narodnooslobodilakih odbora, pre svega u ta tri mesta, a zatim u selima. Tako je na teritoriji sreza trnavskog obrazovano 8 optinskih NOO koji su obuhvatali 22 sela; u srezu Ijubikom 4 optinska NOO za 9 sela; u srezu takovskom skoro je u svakom selu formiran NOO bilo ih je 22 i u srezu dragaevskom bilo je 7 mesnih i 9 optinskih NOO. U uikom kraju u svim osloboenim gradovima i veini sela formirani su narodnooslobodilaki odbori. Tako su u Ariljskom srezu formirani NOO u 11 sela, u raanskom 12 mesnih NOO, a neka sela, na primer Zaovine, bila su pod kontrolom etnika Drae Mihailovia. U uikom srezu takoe je bilo 12 optinskih NOO, u zlatiborskom 14, u poekom je obrazovano 10 NOO u junim delovima sreza, dok se severni deo nalazio u blizini Ravne gore pod kontrolom i velikim pritiskom etnika. U crnogorskom srezu mesni NOO su obrazovani u 6 mesta, a ostala su bila pod uticajem etnika. U moravikom srezu bilo je 10 NOO, a jedan deo sreza bio je izloen etnikom uticaju. U svim sreskim mestima postojali su sreski NOO, sem u Ivanjici, koja je bila izloena neprekidnom udaru kontrarevolucionarne aktivnosti etnikih snaga. Treba naglasiti da je jedino Uice bilo u pravom smislu slobodno, odnosno osloboeno uticaja etnika, koji su imali deliminog uticaja u drugim srezovima pa i u samom uikom srezu, ali je vlast u gradovima iskljuivo bila u rukama narodnooslobodilakog pokreta. U Uicu je pored Gradskog narodnooslobodilakog odbora, koji je vrio i funkcije Okrunog NOO do njegovog formiranja, poetkom novembra 1941. formiran i Glavni NOO za Srbiju, koji Tito u jednom pismu od 16. novembra naziva Centralnim odborom za itavu osloboenu teritoriju. Tako je za kratko vreme zaokruena piramida narodne vlasti od mesnih, optinskih, sreskih, okrunih NOO do Glavnog NOO za Srbiju. Neto kasnije od uikog i aanskog kraja zapoeto je formiranje organa narodne vlasti u kraljeva-

126

VEN'CESLAV GLII

kom okrugu u toku oktobra i novembra u nekoliko sela ikog sreza. U umadiji i Pomoravlju nije se mogla razviti narodna vlast kao u zapadnoj Srbiji, jer su tu odredi uglavnom drali sela u kojima su NOO razvili aktivnost u Posavini, zatim u kosmajskom srezu, gde su ovi odbori delovali kao pomo odredu. Mrea NOO bila je posebno razvijena u aranelovakom okrugu, gde su od 57 sela u orakom, kolubarskom i oplenakom srezu u 34 sela formirani NOO, a bili su obrazovani sreski NOO za Aranelovac i Mladenovac. I u kragujevakom i u gruanskom srezu su takoe od 104 sela u 77 izabrani NOO i Optinski NOO u Grui. U Pomoravlju se aktivnou isticao Narodnooslobodilaki odbor u Rai. Ova mrea narodnooslobodilakih odbora na teritoriji Uike republike svakako bi bila nepotpuna ako ne bismo pomenuli i njen vrh Glavni narodnooslobodilaki odbor za Srbiju. Formiranje Glavnog narodnooslobodilakog odbora za Srbiju usledilo je posle uspenog razvoja narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji 1941. godine i posle formiranja niih organa narodne vlasti na osloboenoj teritoriji i ilegalnih na neosloboenoj teritoriji. Ve u jesen 1941. godine ukazala se potreba da se objedini i usmerava rad svih narodnooslobodilakih odbora u Srbiji i da se izvri mobilizacija raspoloivih Ijud_ skih i materijalnih potencijala, pre svega na osloboe" noj teritoriji za pomo oslobodilakoj borbi, stvaranjem jedinstva fronta i pozadine. Na taj nain bi se ostvario vei doprinos u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika. Kao to smo ve napomenuli, poetkom avgusta 1941. godine Tito je imao ideju da se formira narodni Komitet osloboenja za celu Jugoslaviju, ali se po izlasku CK KPJ na slobodnu teritoriju zapadne Srbije od toga odustalo da se ne bi stvarale spoljno-politike tekoe Sovjetskom Savezu. Meutim, bez obzira na trenutne odnose u antifaistikoj koaliciji, posle Vojno-politikog savetovanja u Stolicama CK KPJ je posvetio posebnu panju izgradnji celovitog sistema narodne vlasti na osloboenoj teritoriji od mesnih, optinskih, sreskih i okrunih do Glavnog NOO za Srbiju. Jo tada se po-

UICKA REPUBLIKA

127

miljalo da treba stvoriti jedan centralni NOO za celu osloboenu teritoriju. Zato su se, pored Tita i Kardelja, zalagali Ivan Milutinovi i Sreten ujovi iz Uica, ali je Tito poruivao iz Tolisavca da e se o stvaranju Glavnog NOO doneti konano reenje kad on stigne u Uice. Odluka o formiranju Glavnog NOO za Srbiju je postepeno sazrevala. Prve praktine korake preduzeo je CK KPJ poetkom novembra 1941. godine. Zbog toga je 17. novembar kao dan osnivanja Glavnog NOO, koji se navodi u veini publikacija o narodnooslobodilakoj borbi, diskutabilan. Naime, CK KPJ je poetkom novembra odredio lanove Glavnog NOO za Srbiju i oni koji su bili predvieni da budu lanovi ovog tela pozvani su sa terena da dou u Uice. Za predsednika Glavnog NOO odreen je Dragojlo Dudi, zemljoradnik, koji je pored te dunosti vodio i poslove poljoprivrede; za sekretara Petar Stamboli, student, i lanovi: Mirko Tomi, pravnik, zaduen za organizovanje snabdevanja pozadine i bolnica; Jovan Popovi, knjievnik, i Mitra Mitrovi, profesor, trebalo je da rade na pitanjima obrazovanja i kulture; Mitar Baki, slubenik, vodio je finansije, ali je vie bio vezan za Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije; Nikola Grulovi je bio zaduen za privredu, a Vlada Zeevi, svetenik, za umarstvo. lan Glavnog NOO bio je i radnik Jusuf Tuli, koji se pominje kao zamenik sekretara. Centralni komitet KPJ je nastojao da u ovaj odbor ue i neko od predstavnika graanskih stranaka, ali do toga nije dolo, jer su svi lanovi Glavnog NOO bili komunisti i iskusni revolucionari, sem Vlade Zeevia. Od imenovanja ovog odbora, poetkom novembra, trebalo je da proe nekoliko dana da se njegovi lanovi sakupe u Uicu. Tako je Petar Stamboli stigao oko 10. novembra, Dragojlo Dudi polovinom novembra, a Vlada Zeevi 22. novembra. Kako je ko od lanova Glavnog NOO stizao u Uice, primao je svoje zadatke i izvravao ih. Nije bilo kolektivnog rada niti sednica odbora u dananjem smislu rei. Kad je re o ovom odboru, nevolja je u tome to o njemu nije ostalo pisanih tragova, sem to se iz sauvanog delovodnog proto-

128

VEN'CESLAV GLII

kola Okrunog NOO iz aka vidi da je Glavni NOO korespondirao sa okrunim i sreskim narodnooslobodilakim odborima, a odravao je neposrednu vezu i sa Narodnooslobodilakim odborom u Uicu. Glavni NOO za Srbiju delovao je izuzetno kratko vreme i zbog toga njegov rad nije doao do punijeg izraaja na slobodnoj teritoriji. Osnovna panja Glavnog NOO bila je usmerena na organizaciju ivota na slobodnoj teritoriji, pre svega na privredu i snabdevanje partizanskih odreda, ali ni druge vrste aktivnosti nisu bile zanemarene. Bez obzira na to to je delatnost ovog odbora bila kratka, njegovo postojanje svedoi o visokom stepenu organizacionog razvoja narodnooslobodilakog pokreta u periodu Uike republike. Bila je to prva srpska revolucionarna vlada u toku drugog svetskog rata. Iako se ne moe rei da je tada stvorena nova drava na socijalistikim osnovama sa izgraenim sistemom narodne vlasti, stvaranjem Uike republike poloene su osnove novog drutvenog politikog sistema u Jugoslaviji i nije sluajno naglaeno novembra 1944. godine, prilikom konstituiranja Velike antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije, da se ona nadovezuje na rad Glavnog NOO za Srbiju iz 1941. godine. Pre nego to razmotrimo funkcije narodnooslobodilakih odbora, potrebno je izneti nekoliko napomena o teoretskim osnovama narodne vlasti onako kako ih je videla KPJ. Ve u Tolisavcu, u prvoj polovini oktobra 1941. godine Kardelj je skicirao svoj prvi lanak u Srbiji Narodnooslobodilaki odbori moraju postati istinski privremeni nosioci narodne vlasti, koji se temelji na zakljucima Savetovanja u Stolicama o daljem razvoju narodne vlasti, a odraavao je i stavove Politbiroa CK KPJ o t o m pitanju. Kad je re o Kardeljevom uronjavanju u praksu razvoja narodne vlasti, i pokuaju uoptavanja te prakse, potrebno je podsetiti na Lenjinovo miljenje o stvaralakoj inicijativi masa u revoluciji i o ulozi rukovodilaca revolucionarne partije. injenica je da su mase u toku revolucije izuzetno aktivne i da mogu uiniti, kako kae Lenjin, uda u stvaranju novog drutvenog

IJ2ICKA REPUBI.IKA

129

poretka. Meutim, on naporedo naglaava da je veoma vana uloga rukovodilaca revolucionarne partije, koji treba ire i smelije da postavljaju zadatke masama koje Uestvuju u revoluciji i da revolucionarne parole tih rukovodilaca uvek idu ispred inicijativa masa, da im slue kao svetionik. Ovo smo naglasili upravo stoga da bismo na Kardelievom primeru pokazali da je on bio jedan od istaknutih rukovodilaca KPJ koji se vrlo brzo uklapao u razvoj NOR i revolucije u Srbiji, odnosno narodne vlasti, i da je na osnovu postojee prakse izuzetno precizno i jasno odreivao smernice daljeg razvoja. U navedenom Kardelievom lanku, koji je objavljen u prvom broju uike Borbe vo njegovom dolasku u Uice, jasno su izraeni principi na kojima treba izgraivati narodnu vlast vi celoj Jugoslaviji. Prema tim uputstvima, celokupna organizacija pozadine i veza sa frontom preneta je na narodnooslobodilake odbore koji su postali stvarni nosioci vlasti. Ako se paljivo analizira ovaj lanak, moe se videti da ie u njega ugraena celokupna praksa razvoja narodne vlasti u Srbiji do tog vremena, podrazumevajui tu i odluke Narodnooslobodilakog odbora u Krupnju, odakle su usvojeni i neki termini ne samo naziv narodnooslobodilaki odbor, nego i narodna straa, privremeno vrenje vlasti i drugi. Usvajajui sve to. Karelj je dalje teoretski razraivao i sistematizovao jedan konzistentan sistem narodne vlasti. On ve tada pie da pored lokalnih narodnooslobodilakih odbora treba stvoriti i jedan centralni NOO za celu osloboenu teritoriju . U navedenom lanku Kardeli postavlia dva osnovna pitanja: Zato se formiraju NOO i kakav je njihov zadatak? Odgovarajui na ova pitanja, on prvi put sa partijskog vrha odreuje zadatke narodnooslobodilakih odbora, koji jo nemaju svuda karakter nosilaca vlasti, ali ga oni m orni u dobiti, jer je iz kratkog nosmatrania ra/.voja NOO u Srbili zapazio da su oni io podreeni nartizanskim odredima i da iz organa borbe nisu svuda prerasli u organe narodne vlasti, ,

130

VEN'CESLAV GLII

Kardeljeva praktina i teorijska aktivnost ubrzala je proces da NOO postanu nosioci vlasti. On je jo tada nedvosmisleno naglaavao da NOO predstavljaju, zajedno sa naim oruanim snagama, osnovno oruje za pobedu pravedne stvari naeg naroda. Kardelj ne pravi revoluciju kabinetski, pomou nekakvih gotovih recepata. Ono to je zapisao prati i usmerava u praksi, na primeru Narodnooslobodilakog odbora u Uicu. Svoje teoretske pretpostavke ikonkretizuje kroz odluke NOO u Uicu od 18. oktobra 1941. godine, koje su objavljene u istom broju Borbe odmah posle njegovog lanka. Da je Kardelj uestvovao u formulisanju ovih odluka nedvosmisleno potvruju lanovi i sekretar Narodnooslobodilakog odbora, Milivoje Kovaevi, a i sam Kardelj u svojim seanjima, kada pie da su sve odluke NOO u Uicu razmatrane i usaglaavane u CK pa posle slate u druge krajeve Jugoslavije da poslue kao uzor u izgraivanju narodne vlasti. Sinteza teorije i prakse posebno je karakteristina za Kardeljeve radove iz ovog perioda, iako je on izbegavao da govori o svojoj ulozi prilikom traenja originalnih puteva jugoslovenskoj revoluciji, izraavajui to na lakonski nain: Revolucija nam je to donela. Kao to smo napomenuli, prilikom opisivanja mree narodnooslobodilakih odbora na podruju Uike republike, najpotpuniji oblici narodne vlasti i najrazvijeniji NOO bili su u uikom kraju, jer sem Uike Poege koju su etnici drali oktobra 1941 u ostalim delovima okruga vlast nije deljena sa etnicima, kao to je to bio sluaj u aanskom, valjevskom, podrinjskom i u nekim drugim krajevima do oruanog sukoba sa etnicima poetkom novembra 1941. godine. Ti meoviti NOO su imali vie smetnje u radu, jer su etniki predstavnici ometali neke revolucionarne mere. Meutim, u novembru, posle potiskivanja etnika prema Ravnoj gori, u svim NOO gde je vlast bila zajednika izvrena je njihova dopuna samo partizanskim predstavnicima i oni su postigli zapaene rezultate, naroito u aku, Gornjem Milanovcu, Poegi i drugim mestima.

IJ2ICKA REPUBI.IKA

131

Po sistemu uzorka, uzeli smo da posmatramo rad Narodnooslobodilakog odbora u Uicu, koji je po strukturi i organizaciji rada spadao u najrazvijenije u Srbiji i odigrao znaajnu ulogu u stvaranju narodne vlasti, jer je njegovu aktivnost direktno usmeravao CK KPJ, a oslanjao se na bogatu revolucionarnu tradiciju ovog grada. Sve je to omoguilo da se kroz njegovu aktivnost ostvari ne samo revolucionarna delatnost ustanikog Uica i okoline ve i iri koncept snaga narodnooslobodilakog pokreta kao celine. Ovaj narodnooslobodilaki odbor formiran je 26. septembra 1941, a sainjavalo ga je 36 odbornika. Osim komunista, u NOO su bili graani bliski Partiji: zanatlije, trgovci i intelektualci, a meu njima i nekoliko pripadnika opozicionih graanskih stranaka. Najvei deo ovih graanskih predstavnika je izaao iz NOO poetkom oktobra, kad se nije sloio sa odlukom Narodnog suda, koja je na zahtev Lole Ribara trebalo da bude potvrena od NOO o streljanju 8 saradnika okupatora, nad kojima je izvrena smrtna kazna 6. oktobra- Ve sledeeg dana izvrena je dopuna Narodnooslobodilakog odbora i izabrani su novi lanovi. To je bio i prvi pomen narodnooslobodilakog odbora u javnosti, pa je to dalo povoda veini istoriara koji su pisali o ovom odboru da njegovo formiranje vezuju za taj datum. Poetak rada NOO organizovan je preko komisija i odseka. Kasnije, umesto komisija, radile su sekcije, kojih je bilo 13 za razne sektore delatnosti, a komisije su formirane za reavanje odreenih zadataka. Radile su sledee sekcije: 1) Sekcija za mobilizaciju, ili vojna sekcija; 2) Sekcija za snabdevanje fronta adeom i obuom; 3) Sekcija za ishranu vojske i graanstva; 4) Sekcija za nabavku i raspodelu ogreva; 5) Sekcija za organizovanje proizvodnje u gradu; 6) Sekcija za otkup; 7) Sekcija za protivavionsku zatitu; 8) Sekcija za pomo partizanskim porodicama, izbeglicama i socijalnu pomo; 9) Zdravstvena sekcija; 10) Stambena sekcija; 11) Sekcija za prikupljanje priloga u korist Narodnooslobodilakog fonda; 12) Sekcija za zapregu i zaprena vozila; 13) Sekcija za administraciju NOO.

132

VEN'CESLAV GLII

Sekcije su bile stalna tela koja su radila na osnovu odluka NOO i odgovarale mu za svoj rad. Njih su sainjavali odbornici i jedan broj graana spremnih da pomognu narodnooslobodilaku borbu, koji su pokazivali smisao za tu vrstu aktivnosti, a sve je to bilo na dobrovoljnoj osnovi. Pored rada preko sekcija i komisija, Narodnooslobodilaki odbor u Uicu je davao i konkretna zaduenja pojedinim .odbornicima, a poveravao je i odreene zadatke grupama ljudi. Sednice odbora su odravane esto, a radilo se neprekidno. Sednice su bile kratke, a odluke su donoene brzo i odmah sprovoene. Izvrni odbor je bio stalno na okupu i izvravao donete odluke NOO i reavao tekua pitanja. Zbog ratne situacije uvedeno je deurstvo odbornika i danju i nou. U poetku su nedovoljno bili definisani odnosi izmeu taba odreda, komande mesta i narodnooslobodilakog odbora. U Uicu je odmah posle osloboenja organizovana komanda mesta kao vojno-pozadinski organ sa osnovnim zadatkom da mobilise borce za jedinice Uikog NOP odreda, da prikuplja oruje, municiju, hranu, odeu i ostala materijalna sredstva, ne samo za Uiki odred nego i za druge partizanske jedinice. Komanda mesta i NOO bili su angaovani na istom poslu kao jedna celina. U poetku su se funkcije komande mesta i NOO preplitale, da bi se kasnije sve vie razgraniavale. Na primer, u poetku odluke o kanjavanju pekulanata donose komanda mesta i NOO, a kasnije je to preteno radio NOO. U prvim danima nakon osnivanja NOO odluke je uglavnom donosio tab odreda, ali su se tab odreda i komanda mesta postepeno rastereivali tih obaveza, pa je NOO donosio odluke koje su se odnosile na regulisanje osnovnih pitanja u gradu. Tako je NOO postepeno preuzeo sve funkcije vlasti, sem isto vojnih pitanja. Naroito je to postalo vidljivo dolaskom Centralnog komiteta KPJ u Uice i objavljivanjem navedenom Kardeljevog lanka, ali je i dalje postojala tesna saradnia sa tabom odreda i komandom mesta po nizu pitanja ne samo vojne prirode nego i organizacije privrednog i drutvenog ivota u gradu. Od dolaska CK, lanovi

IJ2ICKA REPUBI.IKA

133

Izvrnog odbora NOO odlazili su na konsultaciju u CK po odreenim pitanjima, jer se Politbiro CK KPJ veoma konkretno bavio problemima organizacije narodne vlasti u Uicu. Upravo tih dana problem narodne vlasti je naelno postavljen i reen i dat je praktian primer njene organizacije koji je ubrzo posle toga postao opti oblik u itavoj zemlji. Zbog toga je od izvanrednog znaaja da se analiziraju sve vrste aktivnosti NOO u Uicu, koji je fungirao i kao sreski i okruni NOO sve do formiranja ovih organa narodne vlasti. Njegova se aktivnost odvijala uz tenju saradnju sa drugim NOO u uikom kraju i uz njihovu pomo. Pre nego to je objavljen Kardeljev lanak, NOO u Uicu je 11. oktobra prvi put javno nastupio obraajui se proglasom graanstvu Uica i okoline, u kome poziva narod da nastavi borbu protiv okupatora sa parolom koja je tih dana dominirala na podruju Uike republike Sve za front. Ali, to nije bilo sve. Tada je NOO izneo makar i oskudan ekonomsko-politiki program rada. Taj program je sadrao sledee zadatke: u prvom redu, to su bili zadaci od interesa za front, odnosno neophodnost da se prui najvea mogua pomo narodnooslobodilakim snagama koje se bore za pobedonosno dokrajenje nae borbe, zatim da se u saradnji sa tabom Uikog NOP odreda obezbedi lina imovina i pristupi reavanju svih goruih problema stanovnitva, odnosno ono to je najnunije hieb, krov nad glavom i ogrev. Pri tom se vodilo rauna o tome da se obezbede ekonomski najslabiji slojevi a da teret podnesu ekonomski najjai redovi. U tom proglasu je nagoveteno da se dravni prihodi ne mogu ubirati na stari nain i da se moraju nai novi izvori prihoda koji e omoguiti stvaranje Narodnooslobodilakog fonda, naglaavajui da e se ta i druga nereena pitanja reavati u duhu narodnooslobodilake borbe. Svestranija analiza aktivnosti NOO u Uicu pokazuje da je njegova praksa uveliko prelazila okvire istaknute u ovom proglasu. Njegova se aktivnost moe podeliti, prema reavanju odreenih grupa osnovnih problema, na organizovanje pomoi frontu, organizovanje privrednog ivota, saobraaja, na stambeno-komunalne poslove,

134

VElvfCESLAV GLII

finansijsku delatnost i osnivanje narodnooslobodilakog fonda, ishranu i snabdevanje stanovnitva, staranje o radnicima, slubenicima i ostalim graanima, organizovanje slube zdravstvene zatite, kulturno-prosvetni rad, odravanje reda, bezbednosti i suzbijanje neprijateljske delatnosti; protivavionsku i protivpoarnu slubu, normativnu delatnost i politiki rad. U prvi plan aktivnosti NOO izbijao je rad na organizaciji pomoi frontu, kome je pridavan prioritetan znaaj, i njime su se bavile tri sekcije NOO: za mobilizaciju, za snabdevanje fronta i ishranu vojske i graanstva. Bez obzira na to to su na mobilizaciji radili tab odreda i komanda mesta, u njenom sprovoenju odreenu ulogu je imao i Narodnooslobodilaki odbor. S tim u vezi, NOO je razvio ivu agitaciono-politiku i organizacionu aktivnost za stupanje novih boraca u Uiki NOP odred i izradu mobilizacijskih spiskova, na emu je saraivao sa mesnim NOO po selima. Za ubeivanje narodnih masa u potrebu borbe protiv okupatora korieni su masovni skupovi graana. Tako je, na primer, sekretar NOO Milivoje Kovaevi govorio na mitingu omladine 28. septembra o potrebi jaanja partizanskih jedinica. To je isticano i na drugim skupovima po fabrikama i radionicama i na zboru izbeglica 16. oktobra. Zahvaljujui ovakvoj angaovanosti, Uiki NOP odred imao je polovinom oktobra oko 2.000 boraca. Osim toga, NOO je prihvatio mobilisane borce i jedinice koje su bile u prolazu, brinuo se o njihovoj ishrani i opremi bez obzira na to odakle su dolazili. Ne manje vana aktivnost bilo je i prikupljanje oruja i municije. U svim proglasima NOO istie se vanost sakupljanja oruja, municije i ostalog ratnog materijala. Prikupljeni materijal za partizanske jedinice moe se razvrstati u tri grupe: a) oruje, municija, sve vrste eksploziva, neispravno oruje i dr.; b) kalaj, bakar, mesing i drugi metali za izradu bombi i ostalih sredstava za ratne potrebe i c) vojna oprema, odea, opasai, uturice, torbice itd. Naoruane jedinice na frontovima trebalo je neprekidno obezbeivati hranom i drugim potrebama, pre svega odeom i obuom. Na tim poslovima je radilo

UIKA REPUBLIKA 131

nekoliko sekcija NOO. Jedan od prvih zadataka koji je u tom pogledu sebi postavio NOO bio je obezbeenje ishrane vojske i grada. Na to se pitanje gledalo kao na stvar usko povezanu sa slobodom i uvek se davao prioritet borcima na frontu, a ono to ostane delilo se u pozadini. To se tretiralo kao moralno-patriotska obaveza a ne kao neka prinudna mera. Dobrovoljni prilog javlja se kao jedan od vanih oblika snabdevanja partizanskih jedinica namirnicama. One su se obino kupovale, a samo u izuzetnim sluajevima su se primenjivale mere prinude pri njihovom sabiranju. Tako se hrana za vojsku prikupljala: dobrovoljnim prilozima, otkupom, a delimino oduzimanjem zaliha koje su skrivali trgovci-pekulanti i narodni neprijatelji. Narodnooslobodilakom odboru su svakodnevno pristizale namirnice i novac koji su predavani komandi mesta. Odreene koliine davane su jedinicama u gradu i bolnicama. Istovremeno sa sakupljanjem namirnica, poelo se raditi i na nabavci odee, obue i druge ratne opreme. Sve se to sakupljalo u magacine komande mesta koji su se nalazili u kasarnama u gradu. Kasnije, u novembru 1941. dolo je do odvajanja ovih magacina. Jedan je sluio kao opti, za potrebe celokupne slobodne teritorije, a drugi za potrebe Uikog NOP odreda, grada i njegove najblie okoline, to se jasno vidi iz Titovog punomoja Risti Simiu od 16. novembra 1941, u kome, izmeu ostalog, pie da on preuzima kontrolu nad svim magacinima i ustanovama koje su u vezi sa intendanturom i da bez njegovog odobrenja niko ne sme izdavati iz magacina. Odredi, ete itd. mogu sledovati iz magacina samo na osnovu trebovanja potvrenog od nadlenih stareina. Svaki pojedini partizan moe podmiriti svoje line potrebe preko svoje jedinice, osim izuzetnih sluajeva za koje e se izdati posebna naredba. Oigledno, Narodnooslobodilaki fond i proizvodnja u radionicama prilino su narasli, a da bi se uspostavila to pravilnija raspodela, uveden je opti magacin iz koga je deljeno sve to je neophodno svim odredima. Time je zaveden red u raspodeli hrane i opreme za potrebe fronta.

136

VENCESI.AV c n s f

U toku trajanja Uike republike narodnooslobodilaki odbori su razvili iroku delatnost na planu socijalne politike. Ona se sastojala u brizi o deci, porodicama nezaposlenih radnika, hranilaca porodica koji su se nalazili u partizanskim jedinicama ili u zarobljenitvu, invalidima, penzionerima i siromanim porodicama. Na ovoj teritoriji nalazio se veliki broj izbeglica iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, Vojvodine, Makedonije, Kosova i Metohije. Svima je trebalo obezbediti krov nad glavom, ishranu i ogrev. Da bi se obezbedila pomo navedenim kategorijama stanovnitva, morala su se pronai odgovarajua materijalna sredstva. Do tih sredstava dolazilo se na razne naine. Pri svakom narodnooslobodilakom odboru postojao je narodnooslobodilaki fond u koji su se slivali dobrovoljni prilozi u naturi i u novcu, zatim dotacije Vrhovnog taba i Glavnog narodnooslobodilakog odbora za Srbiju, a u nekim gradovima, kao na primer aku, bio je raspisan dobrovoljni beskamatni zajam; u Gornjem Milanovcu zajam osloboenja itd. U Uicu, aku, Gornjem Milanovcu, Gui, Poegi, Kosjeriu, Bajinoj Bati i drugim mestima organizovane su javne kuhinje u kojima su se hranile socijalno ugroene porodice i pojedinci. Sem toga, poto je zima bila na pragu, narodnooslobodilaki odbori su posvetili panju obezbeivanju ogreva za siromane porodice, dodeljivanju novane pomoi, namirnica, odee i obue. Negde je ukazivana pomo pri jesenjoj setvi i davano seme bez nadoknade, a negde i materijal za popravku kua. Meu najvanija dokumenta u oblasti socijalne politike i zatite spadaju ona koja je Narodnooslobodilaki odbor u Uicu doneo 18. oktobra. Poto su bili sainjeni tekstovi odluka, Milivoje Kovaevi ih je odneo Titu na odobrenje. On se u celosti sloio sa nacrtom tih odluka, sem to je dodao re radnog, kad se govorilo o obezbeenju nezbrinutog stanovnitva. Ove odluke sadre: 1. proglaenje moratorijuma za sve dugove radnog stanovnitva; 2. regulisanje radnikih i inovnikih nadnica i plata; 3. odredbe o pomoi nezaposlenim radnicima, nametenicima i inovnicima; 4. o pomoi izbeglicama i 5. o zapoljavanju neuposlenih i izbeglica. Sve

IJ2ICKA REPUBI.IKA

137

su to bila krupna pitanja i Odbor nije imao iluzija da e ih skromnim sredstvima brzo i lako resiti, ali ove odluke ukazuju, pre svega, na narodni karakter nove vlasti i na osnovni princip njene politike brigu o ljudima. Ove odluke su inspirisale Kardelja da napie uvodnik za Borbu pod naslovom Briga o ljudima, u kome, izmeu ostalog, pie: Ta odluka ukazuje na neto to je bilo tue svim protivnarodnim reimima; ona ukazuje, naime, na brigu o ljudima, na brigu naroito o onim najsiromanijim slojevima radnog stanovnitva, koji su uvek bili najpouzdaniji stub narodnooslobodilake borbe . . . a takva vlast, kojoj je briga o ljudima osnovni princip njene delatnosti, imae i ima svu potporu naih narodnih masa. Dugovi su bili jedan od goruih problema koji su pritiskali radnike, nametenike, inovnike i seljake, jer su kamate bile izuzetno visoke kod banaka, trgovaca i raznih pekulanata. Cilj odluke o moratorijumu dugova za neodreeno vreme bio je da se zatite radni ljudi u gradu i u selu od svih onih koji su ih nemilosrdno eksploatisali. Ova odluka sadri i klasnu tendenciju da se zatite eksploatisani, za razliku od stare vlasti koja nije o tome vodila rauna. Proglaavanje moratorijuma dugova za neodreeno vreme pozdravilo je i prihvatilo stanovnitvo ne samo uikog kraja nego cele teritorije Uike republike. Sledea odluka je glasila da se odmah isplate nadnice i plate svim zaposlenim radnicima i inovnicima za oktobar, a da se za vreme pre osloboenja ne mogu isplaivati plate usled nedostatka finansijskih sredstava. Prema podacima kojima se raspolae, stie se utisak da su plate u odnosu na prethodni period poveane: inovnika u NOO za 25%, a plata radnika u fabrici oruja iznosila je 1.300 dinara. Ova odluka uticala je na stabilizovanje prilika u gradu i na stvaranje povoljnije politike atmosfere meu graanima, jer je nova vlast nudila i odreenu sigurnost za zaradu. Narodnooslobodilaki odbor je takoe doneo odluku da se ukae pomo nezbrinutom radnom stanovnitvu. Prema podacima koje je zabeleila Borba 23. oktobra, u Uicu je bilo oko 3.500 nezbrinutih dua, to je u

138

VEN'CESLAV GLII

to vreme predstavljalo skoro polovinu stanovnitva ovog grada. Nahraniti toliko ljudi i obezbediti im minimum egzistencije nimalo nije bilo lako. Za dva meseca na ime pomoi u novcu izdato je partizanskim porodicama oko 60.000 dinara, a na ime socijalnog staranja ostalim licima oko 140.000 dinara. Pored toga, siromani su dobijali besplatnu pomo u odei, obui, ogrevu i ostalim namirnicama. Narodnooslobodilaki odbor se brinuo i 0 domu u kome su bila smetena izbeglika deca. Posebnu brigu NOO je pokazivao prema izbeglicama, kojih je u to vreme bilo preko hiljadu. Da bi stekao to potpuniji uvid o izbeglicama, NOO je zakazao 16. oktobra miting izbeglica nastanjenih u gradu i okolini. Predstavnici NOO i Uikog NOP odreda obeali su tom prilikom da e poloaj izbeglica u svakom pogledu biti potpuno izjednaen sa poloajem ostalih graana Uica, te da e 1 njihova pitanja biti reavana naporedo i na isti nain sa pitanjima koja se postavljaju za metane. Na ovom mitingu je izabran komitet za izbeglice, koji je zajedno sa NOO vodio brigu o posebnim interesima izbeglica u Uicu. Preko pomenutog komiteta, NOO je dodeljivao novana sredstva kao pomo. Narodnooslobodilaki odbor je teio da zaposli to je mogue vie ljudi. Zbog velikog priliva sa raznih strana, i ogranienih mogunosti, nije se moglo mnogo uiniti, mada su u fabrike vraeni svi radnici i primljeni novi. Otvaranjem novih radionica, nezaposlenost se ipak donekle ublaila. irenjem ustanka i organizovanjem privrednog i drutvenog ivota u gradu, rasle su potrebe i fronta i pozadine. To je poveavalo obaveze NOO i morala su se pronai sredstva da bi se obezbedila materijalna osnova za vrenje funkcije; neminovno se nametala potreba stvaranja narodnooslobodilakih fondova. Ti fondovi su se javili ve poetkom oruane borbe. to se vie ustanak razbuktava, njihova funkcija postaje sve znaajnija. im su osnovani narodnooslobodilaki odbori, pri svakom od njih formiran je narodnooslobodilaki fond, pa i pri NOO u Uicu. U ovaj fond slivala su se sredstva uglavnom od dobrovoljnih priloga graana, ali NOO je imao i druge izvore

IJ2ICKA REPUBI.IKA

139

prihoda. To su, pre svega, bile pomenute dotacije koje je davao Vrhovni tab, Glavni NOO za Srbiju i tab Uikog NOP odreda, zatim razrez koji se odnosio na imunije graane, minimalna zateena novana sredstva gradskog poglavarstva, gradske kase, novane kazne, rekvizicija i konfiskacija. Od svih prihoda, dobrovoljni prilog je bio najznaajniji. U davanju dobrovoljnih priloga uestvovali su svi slojevi stanovnitva, a naroito radnika klasa. Tako su radnici i radnice tkanice na mitingu 14. oktobra odluili da predaju narodnooslobodilakom fondu celu jednodnevnu zaradu, a radnice su se obavezale da e u slobodnom vremenu plesti arape i dempere za partizane. Slinu odluku doneli su i radnici u fabrici oruja i municije 18. oktobra, zatim u loionici itd. Znaajni su bili prilozi i jednog broja seljaka. Sredstva dobijena od Vrhovnog taba i Glavnog NOO za Srbiju nisu mogla biti dovoljna za sve potrebe, pa se vrio razrez koji je obuhvatao imunije graane. Narodnooslobodilaki odbor je imao neto prihoda od taksi za administrativne usluge graanima, trinih taksi, troarine itd. Pored toga, NOO je izricao novane kazne pekulantima. One su izricane za visoke cene pojedinih artikala, za prikrivanje robe, za nepotovanje odluke o radnjama, nepridravanje higijene itd. Rekvizicija je preduzimana kod imunijih graana koji su imali vie namirnica nego to je bilo potrebno za izdravanje njihovih porodica. To je injeno i u trgovinskim radnjama, pogotovu kada je bio u pitanju materijal od znaaja za partizanske jedinice. Takoe je od jednog broja zanatlija oduzet deo materijala za izradu odee i obue, s tim to su svima izdate potvrde na vrstu i koliinu oduzetog materijala. Za razliku od rekvizicije, konfiskacija je rede primenjivana. Odbor je najee vrio konfiskaciju hrane, soli, ogrevnog drveta i druge sakrivene robe narodnih neprijatelja i pekulanata. U cilju prikupljanja to vie sredstava, Narodnooslobodilaki odbor je razvio propagandnu akciju Sve za oslobodilaki front sve za Narodnooslobodilaki fond. Ova akcija je voena preko tampe i Borba je 23. oktobra obavestila da je za nekoliko dana upisano 125.000 dinara.

140

VENCriSLAV

GLllC

Na jednoj konferenciji u oktobru, oko 300 ena u Uicu se obavezalo da e Siti rublje, plesti arape i dempere za partizane. Ova akcija je nastavljena 28. oktobra, kada su tab Uikog NOP odreda i NOO organizovali akciju Nedelja sve za front, koja je znaila ne samo prikupljanje materijalnih sredstava nego i mobilizaciju neiskoriene radne snage. Ova akcija se nije ograniila samo na navedenu nedelju nego se produila sve dok je Uice bilo slobodno. Dok su siromaniji srednji slojevi pokajali dosta razumevanja za ovu akciju i prilagali u fond prema svojim mogunostima, jedan broj imunijih graana ne samo to nije davao priloge ve je aktivno radio na tome da paralie ovu akciju. NOO je bio prinuen da im se posebno obrati pozivom: Dobrostojei graani, ne ostajte po strani i izbegnite najteu opasnost da vas narod ne svrsta u redove svojih izroda. Pored socijalne zatite, znatna panja je bila posveena i zdravstvenoj zatiti. Jedno od pitanja koje je izuzetno bilo vano za ratne prilike, a koje su tab Odreda, komande mesta i NOO reavale, bila je organizacija zdravstvene slube. U Uice su se slivali ranjenici sa svih frontova, pa se postavilo pitanje organizovanja partizanskog saniteta, strunih kadrova i opreme. Radi uspenijeg reavanja svih problema u vezi sa zdravljem u Uicu i okolini, tab Uikog NOP odreda i NOO uzeli su uiku bolnicu pod svoju neposrednu kontrolu. Kao prva mera za organizovanje zdravstvene slube, izvrena je mobilizacija lekara, apotekara i ostalog bolnikog osoblja. Poto su zgrade bolnice bile nedovoljne, komanda mesta sa NOO otvorila je bolnicu u zgradi Crvenog krsta. Zbog estih bombardovanja iz vazduha, donela je krajem oktobra odluka da se glavna bolnica premesti u zgradu Nie poljoprivredne kole u Sevojnu. Bolnica je imala na raspolaganju oko 10 lekara i vie lekarskih pomonika. Pored onih koji su ranije radili u uikoj bolnici, ukljuen je i jedan broj lekara i drugog bolnikog osoblja iz drugih mesta. Za komesara bolnice postavljen je dr Kurt Levi. Kako se broj ranjenika naglo poveao, bolnica je uz pomo taba Uikog NOP odreda organizovala kurseve za bolniarke, koje je

UIKA REPUBLIKA

141

pohaalo 40 ena iz Uica i okoline a koje su kasnije otile u partizanske jedinice. Dolaskom veeg broja ranjenika, postavilo se pitanje nedostatka bolnikog inventara, pre svega kreveta i posteljine. Zato su Okruni komitet KP i NOO uputili apel narodu da pomogne bolnicu, to je narod svesrdno prihvatio. Narodnooslobodilaki odbor je snabdevao bolnicu i ona je bila obezbeena najpotrebnijim namirnicama i materijalom za negu ranjenika. Odbor se nije angaovao samo na to boljem sreivanju bolnica nego je preduzimao mere i za poboljanje zdravstvenih prilika u gradu. O tome se brinula sekcija NOO za zdravstvenu zatitu i Dom narodnog zdravlja. Posebno su bile znaajne mere koje su preduzimane protiv irenja zaraznih bolesti. Zbog nehigijenskih uslova koji vladaju u ratnim prilikama, pretila je opasnost od irenja trbunog tifusa i dizenterije. Kada se ova bolest pojavila u raanskom srezu, svi oboleli su preneti u uiku bolnicu i izolovani. Preventivno su krajem oktobra pregledani svi izvori, bunari i pumpe za vodu u gradu. Zagaeni su zabranjeni za upotrebu. Celokupna preventivna medicinska sluba sprovoena je preko Doma narodnog zdravlja, gde je vreno vakcinisanje stanovnitva. Posebna panja bila je posveena merama za spreavanje pegavog tifusa. U borbi za to bolju linu higijenu, Narodnooslobodilaki odbor je otvorio javno kupatilo, koje pod okupacijom nije radilo. Sanitetski voz koji su elezniari osposobili za rad omoguavao je ne samo bre prebacivanje ranjenika sa fronta nego i hitne intervencije odmah posle preuzimanja ranjenika. Narodnooslobodilaki odbor je u saradnji sa Sreskim NOO organizovao zdravstvene punktove u pojedinim selima oko Uica, u koja su svakih 15 dana dolazili lekari i vrili pregled bolesnika. Aktivnost Narodnooslobodilakog odbora u Uicu bila je najvie usmerena na reavanje komunalnih problema. U poetku se tim pitanjima bavio tab Uikog NOP odreda i komanda mesta, a kasnije je to prelo u pretenu nadlenost NOO. Da bi efikasnije reavao ova pitanja, NOO je angaovao Velisava Dragovia, ine-

142

VEN'CESLAV GLII

njera, i Ristivoja Kovaevia za komunalnu i graevinsku delatnost. Njihov zadatak je bio odravanje gradskog vodovoda i kanalizacije, elektrine mree, opravka i kaldrmisanje ulica, popravka puta Uice Jelova gora radi dovoza ogreva, kao i graevinska delatnost. Usled bombardovanja, dolazilo je do kvara na pojedinim vodovodnim i drugim instalacijama u gradu koje su se morale hitno popravljati. Grad su snabdevale tri hidrocentrale od oko 450 kilovata. One su bile pod nadzorom tkanice, ali o njima su brinuli i komanda mesta i tab Odreda i NOO. Sve vreme dok je grad bio slobodan, hidrocentrale su normalno radile i obezbeivale elektrinu energiju za osvetljenje i za potrebe fabrika i radionica koje su bile u pogonu. Narodnooslobodilaki odbor je organizovao poploavanje nekih ulica u gradu i popravku mostova. Za ove radove koristili su zarobljene Nemce, a uestvovali su dobrovoljno i graani. Osposobljen je za saobraaj put Uice Jelova gora, preteno dobrovoljnim radom. Preureene su i pojedine zgrade: prostorije hotela Palas, gde je bilo sedite OK KPJ, Agitpropa K KPJ i redakcije Borbe, zatim zgrade u Kotici, gde je bila smetena tamparija Borbe itd. Narodnooslobodilaki odbor se angaovao i da osposobi trezore za smetaj maina fabrike oruja, da bi to pre poela proizvodnja. Pred proslavu 24-godinjice oktobarske revolucije, NOO je preko svojih lanova organizovao izgradnju tribine na itnoj pijaci i sve to je neophodno za jednu ovako veliku manifestaciju. Narodnooslobodilaki odbor je imao posebnu sekciju koja se bavila stambenim pitanjima. Odmah posle osnivanja, NOO je proklamovao da e posebnu panju posveivati, pored hleba i ogreva, obezbeivanju krova nad glavom svim graanima. Ve u prvom proglasu graanima Uica istakao je ovu humanu i socijalnu tendenciju u svom radu. Jedna od prvih odluka NOO odnosila se na kirije, odnosno na sreivanje odnosa izmeu stanodavaca i zakupaca stanova- Ta odluka je doneta 10. oktobra 1941. Njome se odlae isplaivanje dugova za kiriju koji su uinjeni do 1. oktobra 1941, kao i plaanje kirija za oktobar i novembar, sem ako je zakupac sposoban za plaanje a stanodavcu je to jedini izvor prihoda.

UIKA REPUBLIKA

143

Zakupci lokala se oslobaaju plaanja u dva sluaja: ako su mobilisani pa je lokal zatvoren, ili ako ga vodi porodica iji su prihodi nedovoljni za njeno izdravanje. Nova vlast se, dakle, jednim od svojih prvih akata stavlja u zatitu siromanih, radnikih, slubenikih i zanatlijskih porodica, kao i partizanskih porodica, i zalae se za poboljanje materijalnog poloaja siromanog dela stanovnitva, ime nedvosmisleno pokazuje da je na strani dosad iskoriavanih slojeva stanovnitva. U sluajevima nesporazuma, bilo je propisano da se stanodavac obrati stambenoj sekciji, posle ije odluke se davala mogunost albe od tri dana. Ova odluka je bila neobino znaajna, jer je zadirala u klasne odnose, a u vreme kad je doneta imala je i odreen politiki znaaj. U poetku je ova odluka lokalnog znaaja, a kasnije posle osnivanja AVNOJ-a moratorium za kirije proglaen je na celoj osloboenoj teritoriji. Ako su stambeni odnosi regulisani pomenutom odlukom, problem ishrane i snabdevanja graana osnovnim ivotnim namirnicama bio je stalno na dnevnom redu NOO. On se zalagao da u slobodnom gradu ne bude nijednog oveka koji bi trpeo glad i nestaicu i da je obezbeenje siromanog stanovnitva hranom, ogrevom, odeom i obuom stvar slobode i nezavisnosti. Zbog toga su zadaci NOO bili daleko sloeniji nego zadaci predratnih optinskih uprava. Da bi se reili ovi problemi, osnovan je narodnooslobodilaki fond, iz koga se nisu mogle podmiriti sve potrebe grada za ivotnim namirnicama pa su, pored otkupa za sredstva iz fonda ili ona koja je dao Vrhovni tab, prikupljani i prilozi u namirnicama. U prvom redu, nabavljano je ito na raznim stranama. Tako je pitanje hleba vrlo brzo skinuto s dnevnog reda i za partizane i za graanstvo. Malo tee je ilo sa nabavkom soli, eera, gasa i drugih artikala. Pored hrane, Odbor se brinuo da se obezbedi i ogrev. Na desetak kilometara od Uica, u Jelovoj gori nalazile su se velike koliine iseenog drveta. Odbor je organizovao njegov prevoz. Rauna se da je tada prevezeno oko 2.000 m3 ogrevnog drveta. Osim toga, snabdevanje ogrevom vreno je i iz okolnih sela. Posebnu panju Odbor je posvetio obezbeivanju ogreva za graane

144

VEN'CESLAV GLII

koji nisu mogli da ga nabave. Njima su drva deljcna besplatno do 1 m3. Od posebnog znaaja bilo je i stvaranje Odbora za rad pekara i javnih kuhinja. Od prvog dana osloboenja Uica poele su da rade pekare, a kasnije je poela da radi partizanska pekara i kuhinja u krugu kasarne. ito koje se nabavljalo po ceni koju je odreivao NOO, ili se sakupljalo dobrovoljnim prilozima, mlelo se u mlinovima u gradu, koji su bili stavljeni pod upravu NOO, ili u vodenicama okolnih sela. Pekare su dobijale brano iz magacina. U partizanskoj pekari i kuhinji radilo je 30 do 35 radnika. O snabdevanju se starao komesar za ishranu. One su radile prvenstveno za potrebe partizanskih jedinica; preostala hrana deljena je graanima. Za nezaposlene i nezbrinute graane, za porodice partizana i onih koji su bili u zarobljenitvu, za izbeglice i sve socijalno neobezbeene u gradu organizovane su tri velike javne kuhinje u kojima se hranilo oko 600 porodica. Pored toga, u komandi mesta je postojala menza za zaposlene u partizanskim ustanovama. Javne kuhinje su imale zajedniku upravu koja je vrila nabavku namirnica. U ovim kuhinjama deljeni su ruak i veera besplatno, a u njima su dobrovoljno radile ene iz grada, bez ikakve nadoknade. Pored navedenih obaveza, narodnooslobodilaki odbori su se bavili odravanjem reda i bezbednosti i suzbijanjem neprijateljske delatnosti, kao i vrenjem sudske funkcije. Potrebe za sudstvom nastale su jo prvih dana narodnooslobodilake borbe zbog sukoba izmeu partizanskih odreda i saradnika okupatora, zatim radi potovanja propisa organa narodne vlasti, zatite lika partizanskog borca, kao i obezbeivanja line i imovinske sigurnosti graana. U sutini, sudska funkcija je bila zatita interesa narodnooslobodilake borbe. Funkciju sudstva vrile su komande mesta, tabovi partizanskih jedinica i narodnooslobodilaki odbori (mesni, gradski i sreski). Okruni i glavni NOO se nisu bavili tom delatnou, neto zbog kratkoe svog trajanja, j a preteno zbog angaovanosti na poslovima fronta i pozadine.

UIKA REPUBLIKA

145

Sudovi pri narodnooslobodilakim odborima bili su uglavnom sastavljeni iz sudske ili pravne sekcije, ili je ceo NOO bio narodni sud, dok su pri vojnim tabovima i komandama mesta ad hoc imenovani sudovi od vojnog rukovodstva. Narodni sudovi su izricali i izvravali kazne za krivina dela protiv narodnooslobodilake borbe, protiv ivota, za krau, pljaku, povredu javnog reda i morala i dostojanstva linosti. Osim toga, raspravljali su imovinske i druge sporove meu graanima i reavali vanparnine stvari. Narodni sudovi su izricali razliite vrste sankcija: kazna smrti streljanjem, vremenska kazna zatvora, sa obaveznim radom ili bez njega, novana kazna koja se mogla zameniti zatvorom, konfiskacija imovine, uslovne i moralne kazne, javni ukor i javna opomena. Kazne su se odmeravale prema linosti okrivljenog i teini krivinog dela, u skladu sa naelom pravinosti i politikim kursom narodnooslobodilake borbe. Kazne su, pored represivnog, imale vaspitni i politiki uticaj. Odmazda prema porodici delikventa bila je iskljuena. Pisanih pravila za sudski postupak skoro da nije bilo, ali su u praksi uvaavana skoro sva naela demokratskog sudskog postupka savremene pravne drave: naela zbornosti, materijalne istine, pravinosti i objektivnosti, usmenosti i neposrednosti, kao i naelo javnosti. Posebno se vodilo rauna o tome da se krivina presuda javno saopti, argumentuje i politiki objasni, kao to je to uraeno u Uicu prilikom streljanja osam petokolonaa 7. oktobra. Presuda donesena u prvostepenom postupku bila je izvrna i konana, ali je postojala i mogunost albe. Presude su izvravane po mogunosti tek kad stigne saglasnost vie komande. Sauvano je i nekoliko presuda u pisanom obliku, koje mogu da izdre vrlo stroge zahteve legaliteta, kako u pogledu forme tako i pogledu sadrine. Surovost borbe protiv okupatora i njegovih saradnika neposredno je uticala na primenu naela i drugih pravila postupka, pa se s pravom moe rei da je sudska

146

VEN'CESLAV GLII

praksa u Uikoj republici postavila temelje naelima novog demokratskog procesnog prava. Uslovi u kojima je postojala Uika republika nisu dozvolili da se normativno utvrde zatitni objekti drutvenog poretka i propiu sredstva i naini njegove zatite. Pojedini narodnooslobodilaki odbori, kao ovaj u Uicu, doneli su odreen broj normi kojima su ureivali pojedine drutvene odnose, na primer promet roba i usluga, stambene odnose, javni red, radno vreme trgovinskih i zanatskih radnji, a izdavali su i neke naredbe. U krivinom sudstvu veliku ulogu su odigrala uputstva vojnog i politikog rukovodstva, a u kaznenoj politici i lanci objavljeni u partizanskoj tampi. Sudovi su primenjivali drutvene norme revolucionisane politikom linijom KPJ. Iako je vladala razliita sudska praksa u istim stvarima, treba naglasiti da su u korist jedinstva revolucionarne zakonitosti delovali vrlo snani inioci, kao naelo zbornosti, optepolitiki kurs narodnooslobodilakog pokreta, revolucionarna etika, jasni ciljevi narodnooslobodilake borbe, zatitna uloga sudske delatnosti interesa te borbe, javno objavljivanje presuda, primena makar i uproenog sudskog postupka i slino. U stvaranju i razvijanju narodnih sudova i pravosudne funkcije kao zatite tekovina narodnooslobodilake bor be, znaajnu ulogu uz vojno-politiko rukovodstvo odigrali su pravnici, komunisti i patriote koji su radili na ovom poslu. Njihovo uee i stvaralaki doprinos su naroito bili zapaeni u Krupnju, aku, Uicu, Poegi i Bajinoj Bati. Oni su koristili svoje struno i politiko obrazovanje u izgradnji organa nove narodne vlasti, ukljuujui i sudske organe. Stvaranjem prvih narodnooslobodilakih odbora pri osloboenju nekog sela ili grada na podruju zapadne Srbije i umadije, pomiljalo se i na njihove izvrne organe, koji su se u poetku nazivali narodnim straama. Za bezbednost slobodne teritorije, koja je poela da se stvara krajem avgusta i u septembru 1941, umesto policije i andarmerije organizovane su seoske i gradske narodne strae. Ove narodne strae se Dominju jo u dekretu o preuzimanju vlasti od strane Sreskog na-

IIP

UICKA REPUBLIKA

rodnooslobodilakog odbora u Krupnju, 5. septembra 1941. godine. Dragojlo Dudi o tome u svom Dnevniku, izmeu ostalog, pie: Sem toga, dekret nareuje obrazovanje narodne strae kao izvrnog organa nove vlasti i uvanja line imovine i bezbednosti graana ... Ve pri stvaranju prvih NOO, osetila se potreba za izvrnim organima NOO. U konkretnom sluaju, koji pominje Dudi, nije bilo vremena da se formira narodna straa, jer je Sreski NOO u Krupnju imenovao tab Valjevskog NOP odreda, a potvren na zboru naroda ovog kraja 5. septembra. Trebalo je hitno reagovati protiv kraa, pa je zato odreen izvestan broj partizana koji su inili narodnu strau. Ona se sastojala od 15 partizana iz Odreda. Neto kasnije je popunjena odabranim omladincima, pa je imala i do 50 ljudi. Narodna straa je odmah dobila prve zadatke, koji su se odnosili na obezbeenje sedita narodnooslobodilakog odbora, mostova i magacina za ishranu. Osim toga, narodne strae su imale zadatak da spreavaju sabotae oko tih objekata. Seoske patrole narodne strae vrile su kontrolu nepoznatih lica koja su prolazila slobodnom teritorijom. U sluaju da nisu imala propusnicu, privoena su komandi narodne strae ili narodnooslobodilakom odboru. Zabrana kretanja graana u gradovima vaila je od 21. as i bez propusnice se nije moglo ui u grad. S obzirom na to da su Krupanj zbog borbi napustili mnogi graani i pobegli u okolna sela, i da je grad bio razruen do poetka funkcioniranja narodnooslobodilakog odbora, dolo je do pljaki i kraa. Po navici, seljaci su posle borbi dolazili na bojite da neto opljakaju, ali ih je narodna straa u tome spreavala. U toku neprijateljske ofanzive na osloboenu teritoriju oko Krupnja 1941. godine, narodna straa je meu izbeglicama koje su se povlaile iz Mave, Jadra i Pocerine otkrila jedan broj ubaenih pijuna. Osim toga, odravala je red meu izbeglicama i pomagala pri njihovom smetaju. Velike zasluge narodna straa je imala za uspenu evakuaciju graana i ranjenika iz Krupnja, kao i za spasavanje znatnog dela oruja, municije i hrane neophodne za partizanske odrede.

148

VEN'CESLAV GLII

Stvaranje narodnih straa nije mogao da zaobie ni Edvard Kardelj kad je pisao prvi instruktivni lanak iz domena narodne vlasti Narodnooslobodilaki odbori moraju postati istinski privremeni nosioci narodne vlasti. U lanku je, izmeu ostalog, usvojio i termin narodna straa. Navodei zadatke narodnooslobodilakih odbora, Kardelj pod takom 2. pie za NOO da im je dunost da obezbede red u pozadini, da ga odravaju uz pomo svojih narodnih straa i da vode borbu protiv svih pojava pljake, razbojnitva, pekulacije, aktivnosti pete kolone itd. Tako su prvi put definisani zadaci narodnih straa. Na formiranju narodnih straa insistira se i u pismu Vrhovnog taba upuenog Drai Mihailoviu 20. oktobra 1941, u kome, izmeu ostalog, pie: Za odravanje reda i bezbednosti, umesto andarma, da se formira po selima i varoima narodna straa. Zadaci narodnih straa jo su preciznije odreeni u Foanskim propisima poetkom februara 1942. godine. Meutim, odmah posle formiranja prvih seoskih i gradskih narodnih straa u osloboenom Uicu, preovladao je naziv milicija za izvrne organe NOO. Ubrzo posle osloboenja Uica, oko 28. septembra 1941, formirana je gradska milicija, a u pisanim izvorima prvi put se u javnosti naziv milicionar pomin je 2. oktobra. Iako ne postoje sigurni dokazi, moe se sa sigurnou pretpostavljati da je naziv milicija za narodnu strau nastao u Uicu pre dolaska CK KPJ, ali da kasnije nije prevladao na celoj osloboenoj teritoriji. injenica je da Edvard Kardelj ne upotrebljava naziv milicija, ve narodna straa, ali treba podsetiti i na to da je njegov lanak nastao u selu Tolisavcu kod Krupnja pre nego to su se CK KPJ i Vrhovni tab preselili u Uice. Kasnije, tokom novembra, upotrebljava se naziv narodna milicija za izvrne organe NOO u Poegi i Uicu i nekim drugim mestima, ali u veini mesta Uike republike zadran je naziv narodna straa, na primer u aku, Gornjem Milanovcu, Bajinoj Basti itd. O zadacima gradskih i seoskih narodnih straa nije ostalo pisanih izvora, pa se na osnovu seanja onih koji su radili u narodnim straama, odnosno miliciji,

IJ2ICKA REPUBI.IKA

149

i onih koji su uestvovali u njenom formiranju u okviru svojih zadataka kao lanovi narodnooslobodilakih odbora, mogu rekonstruisati njene osnovne dunosti. Zadaci narodnih straa su bili sledei: odravanje javnog reda i mira u gradu i selu; zatita bezbednosti ljudi i imovine; kontrola prilaza gradu i selu i ulaska u njih; fiziko obezbeenje i izvrenje odluka gradskih i seoskih NOO; fiziko obezbeenje transporta otkupljene, zaplenjene i konfiskovane imovine, robe i ivotnih namirnica; odravanje straarske slube pred industrijskim i drugim preduzeima i na pijaci, kao i obezbeenje drugih znaajnih objekata; privoenje u gradske i seoske NOO ili u komande mesta okrivljenih lica, izgrednika i drugih sumnjivih lica radi kanjavanja; vrenje poslova zatvorske strae; odravanje kurirske slube izmeu narodnooslobodilakih odbora; borba protiv petokolonaa; uee u odbrani gradova i sela od neprijatelja; izvravanje drugih poslova po nalozima narodnooslobodilakih odbora ili komandi mesta. Narodnoj strai u gradovima u izvravanju ovih zadataka povremeno je pomagala gradska straa. Za razliku od narodne strae, pripadnici gradske strae nisu boravili u kasarni, nego kod svojih kua, odakle su pozivani na izvrenje odreenih zadataka. Tada im je davano oruje, koje su posle izvrenog zadatka vraali zajedno sa opremom. Bili su to uglavnom graani starijih godita. Najrazvijeniji oblik imala je narodna straa u Uicu, koja se zvala milicija. Gradska milicija u Uicu je brojala 35 do 40 ljudi. Nju su preteno sainjavali mladi ljudi: aci, radnici i seljaci, meu kojima je bilo lanova KPJ i SKOJ-a. Svi su bili obueni u vojnu uniformu, s tim to su, pored petokrake na kapi, na reveru nosili traku sa natpisom milicionar. Ova milicija je bila naoruana uglavnom pukama, kojima ju je snabdevala komanda mesta, a kancelarije su joj bile u zgradi NOO. Pri miliciji je bio zatvor za prekrioce javnog reda gde su krae zadravani pa prosleivani dalje ili putani. U Poegi je postojalo odeljenje milicije iji je zadatak bio da dri strau na odreenim mestima u gradu,

150

VEN'CESLAV GLII

da vri pretrese i pronalazi neprijatelje i razne pekulante ne samo u Poegi nego i u okolini, kao i da obavlja druge poslove. Pored navedenih zadataka, miliciji je bila dunost da u gradovima otkriva zalihe neophodnih namirnica kod trgovaca i da sprei pekulaciju sa njima. Ona je ovaj zadatak obavljala po odluci NOO, komande mesta, prijava graana, ili po sopstvenoj inicijativi. Kada bi se otkrile zalihe, one su oduzimane, a izricala se i novana kazna ili kazna zatvora. Za primer je navedeno nekoliko takvih kazni u listovima Vesti i Borba. Istu vrstu posla vrila je narodna straa po selima. Naveden je jedan sluaj u selu Kremni. Milicija se takoe starala da sprovede zakon o radnjama i istoi grada i kanjavala je one trgovce koji su drali zatvorene radnje i prijavljivala i kanjavala zanatlije koji u svojim radnjama nisu odravali istou. Milicija je intervenisala u nekoliko sluajeva pri sprovoenju naredbe taba Uikog i drugih NOP odreda o mobilizaciji transportnih sredstava i zaprege u gradu. Tako je, na primer, u Uicu od Borie Pruljevia, trgovca, oduzet par zaprenih konja sa kompletnom opremom. Sva oduzeta transportna i zaprena sredstva korisno su posluila partizanskim jedinicama, a kasnije je formirana komora pri narodnooslobodilakom odboru. Milicija se naroito angaovala u izvravanju naredbe br. 5. taba Uikog NOP odreda od 30. septembra 1941, u kojoj se, pored mobilizacije ljudstva, motornih i zaprenih vozila, od stanovnitva zahtevalo da preda mobilizacijskim komisijama sve oruje ispravno i polomljeno, kao i ostalu opremu jugoslovenske i neprijateljske vojske koju su pojedinci na bilo koji nain kod sebe zadrali. Na primer, kod jednog trgovca u Uicu pronaena su, pored vojne opreme, i tri karabina sakrivena u jednoj bukvi na periferiji grada. Od drugog trgovca oduzeto je 35 benzinskih buradi od po 200 litara ulja za automobile. Kod jednog etnika pronaeni su delovi automobila, municija, bombe i neto oruja. U kui jedne ene pronaene su dve vojnike uniforme itd. Te opreme je bilo dosta u rukama graana, jer su u toku aprilskog rata opljakali nekoliko vozova kra-

IJ2ICKA REPUBI.IKA

151

ljevske jugoslovenske vojske. Postupak je bio sledei: milicija je sa nalogom dolazila na pretres, a posle oduzimanja o itavom postupku sainjavala je zapisnik i izdavala revers na oduzetu robu. Ona je vrila i pregled magacina, pa je, na primer, pregledala magacin loionice u Uicu 31. oktobra 1941. godine. Iako se ovaj magacin nalazio pod kontrolom partizana elezniara, milicija je po nalogu za pretres komandira milicije i taba Uikog NOP odreda pristupila pretresu i tom prilikom oduzela 5 polovnih i 3 nove bunde. Pretres se morao vriti zakonito, bez ikakve grubosti i obino u prisustvu jo nekog lica. U sloenim situacijama prisustvovao je i komandir milicije. Ako se ne bi nale zalihe namirnica i ratne opreme, takoe su izdavane potvrde o pretresu da se ne bi ponovo vrio pretres u toj kui. U interesu zatite javnog reda, da bi se spreile neprijateljske diverzije i suzbile krae i pljake, nou je bilo ogranieno kretanje u gradovima bez propusnice. Svako ko se posle odreenog vremena naao na ulici i u kafani bez propusnice, privoen je u zatvor da bi se utvrdio njegov identitet. Milicija je, pored ostalog, spreavala tue, kockanje, pijanenje, prostituciju i slino. Borba protiv pete kolone bila je izuzetno znaajna i njoj je posveivana posebna panja u Uicu i drugim gradovima Uike republike. Na primer, ispred taba Uikog NOP odreda po tom pitanju bio je zaduen Slobodan Penezi Krcun, u aku je to odeljenje vodio Milan Jankovi Bata, u Poegi Novak ivkovi itd. Jednom rei, u svakom veem mestu postojalo je odeljenje za borbu protiv pete kolone. Mere budnosti su posebno bile pojaane u Uicu, ne samo zato to su u njemu boravili najvii politiki i vojni rukovodioci narodnooslobodilakog pokreta nego i zato to su se u Uicu nalazile brojne ustanove, fabrike i radionice ija je delatnost bila vrlo znaajna za celokupni oruani ustanak. U borbi protiv pete kolone dali su svoj doprinos i radnici i graani, ne samo oni koji su biii zadueni da se bave tom delatnou. O tome se govorilo u svim sredinama. Za one graane u iju se lojalnost prema narodnooslobodilakom pokretu sumnjalo, uvedena je

152

VEN'CESLAV GLII

mera svakodnevnog javljanja komandiru milicije. Tako je, na primer, u Uicu potpukovnik Cvetkovi, komandant andarmerije Drinske banovine, bio obavezan da se svakodnevno javlja. Osim toga, po gradu su se slobodno kretali etnici, koji su imali svoj centar za mobilizaciju. Uoi etnikog napada na Uice, 1. novembra uvee u miliciju je doao predstavnik taba Uikog NOP odreda i naredio da se po spisku pohapse sva etniki orijentisana lica. Milicija je ovaj zadatak uspeno obavila. To je bila znaajna preventivna mera, jer su etnici bili predvideli ne samo napad spolja, na grad nego i pomo iznutra. Sline preventivne mere pred napad etnika preduzete su i u aku. Od svih uhapenih, samo su istaknuti izdajnici bili osueni na smrt. Tako je narodni sud u Uicu 7. oktobra 1941. objavio saoptenje da je osudio i izvrio kaznu streljanja 8 neprijatelja srpskog naroda, koji su bili poznati svim graanima Uica kao petokolonai. Mi neemo stati na pola puta, kazniemo sve one koji su ranije, ili koji danas svojim radom slue neprijatelju! kae se, izmeu ostalog, u tom saoptenju. Ova presuda je istovremeno oznaila i zaetak vojnog sudstva na teritoriji Uike republike. Pored ostalog, milicija se borila i protiv irenja neprijateljske propagande i panike meu graanstvom. Svojim radom i postupcima prema graanima razlikovala se od bive andarmerije i policije. Na politikim sastancima milicionara, kojima je rukovodio komesar Milutin Mijatovi, analizirana je i ocenjivana svaka akcija milicije u celini, a i uee pojedinaca u njoj. Kritikovani su loi postupci prema graanima i bila je razvijena samokritika, to je sve doprinosilo izgraivanju moralnog lika narodnog milicionara. Milicija je svojim radom stekla ugled kod graana, pa se u svojim akcijama mogla osloniti na njihovu podrku. Ona je mogla da izrie i mandatne kazne za neke prestupe. Pri tom se uvek rukovodila principom humanosti i nastojala da prevaspita prestupnike. Svojim celokupnim radom, gradska milicija je doprinela sprovoenju svih odluka rukovodstva narodnooslobodilakog

UIKA REPUBLIKA

153

pokreta, a posebno narodnooslobodilakih odbora, kojima su reavana bitna pitanja revolucionarne borbe. Svojim uspesima u borbi protiv pete kolone, otkrivanju pljakaa, pekulanata i drugih prestupnika, narodne strae su dale veliki doprinos obezbeivanju povoljnih uslova za razvoj politike, privredne i kulturne delatnosti unutar Uike republike. Narodna straa, odnosno milicija, mogla se razviti samo na onim teritorijalna gde su narodnooslobodilaki odbori prerasli iz organa borbe u organe narodne vlasti, to je bio sluaj u zapadnoj Srbiji u periodu Uike republike. Naveli smo, uglavnom, sva ona pitanja vojne, politike, socijalne i druge prirode koja su reavali narodnooslobodilaki odbori u periodu Uike republike, stvarajui uslove za originalan nain revolucionarnog preobraaja i osvajanja vlasti.

Obnavljanje i organizacija privredne aktivnosti

U Uikoj republici nisu sprovoene korenite ekonomsko-socijalne promene, ali to ne znai da one nisu bile vrene naroito u veim mestima gde su se nalazila fabrika postrojenja, pa se narodnooslobodilaki ustanak protiv okupatora objektivno ispreplitao . . . sa demokratskom narodnooslobodilakom i socijalistikom revolucijom, kako je jednom prilikom pisao Edvard Kardelj. Od prvog dana oruanog ustanka primenjuju se politiko-socijalne mere koje u sutini predstavljaju zaetke novih drutvenih procesa. Na te tendencije uticalo je nekoliko faktora: osloboenje vee teritorije i njeno povezivanje u celinu stavljalo je tek novoformiranu narodnu vlast pred niz problema, ijim se reavanjem zadiralo i u drutveno-ekonomske odnose; postojanje buroaskih snaga, koje su bile protiv narodnoslobodilakog pokreta, nametalo je organima NOP da prema njima zauzimaju stavove i da preduzimaju odreene mere. Istaknuti predstavnici buroazije svojim odbojnim stavom prema NOP-u doprinosili su tendencijama koje su vodile ka izrazitijim drutveno-ekonomskim promenama. Znaaj tih procesa nije u njihovom opsegu, jer se oni u Uikoj republici javljaju vie kao nagovetaj buduih drutvenih promena. Obnavljanje i organizacija privrede bili su bitne pretpostavke za uspeno voenje borbe protiv okupatora. Zbog toga je organizovanje privrednog ivota na slobodnoj teritoriji bila jedna od najvanijih funkcija nove narodne vlasti. U trenutku osloboenja, najvei

IJ2ICKA REPUBI.IKA

155

broj preduzea i zanatskih radionica zateen je u dezorganizovanom stanju. Stoga je odmah upuen poziv, pre svega radnicima, da obnove proizvodnju. Zahvaljujui odzivu radnike klase i velikom zalaganju svih uesnika narodnooslobodilakog pokreta, poela su da rade sva preduzea i zanatske radionice. Narodnooslobodilaki odbori sa vojno-pozadinskim organima i prvim organima radnikog upravljanja javljaju se kao nosioci drutvene svojine u njenim poetnim oblicima, a Narodnooslobodilaki fond je bio prvi organizacioni oblik te optenarodne imovine. Iako nije proglaena nacionalizacija sredstava za proizvodnju, ona su u pojedinim preduzeima dola pod kontrolu narodne vlasti, koja je preuzela jedan broj postojeih preduzea, osnivala nove radionice i sa radnicima organizovala upravljanje u njima. U tom pogledu najkarakteristinija je odluka NOO u aku o konfiskaciji imovine okupatora i njegovih pomagaa, zatim odluka o preuzimanju privrednih preduzea: Fabrike hartije, mlina, Elektrine centrale i Vojno-tehnikog zavoda. Na tom primeru, i jo nekim na teritoriji Uike republike, zapoeo je proces podrutvljavanja sredstava za proizvodnju. Pri tom nije bitna razmera ovoga procesa, nego njegov socijalni smisao i nagovetaj dubljih transformacija u perspektivi. U preduzeima i radionicama u jesen 1941. godine postojali su razliiti oblici upravljanja radnika, sa poetnim oblicima radnikog upravljanja u privredi u ratnim uslovima, koje neki politikolozi objanjavaju kao prve zaetke savremenog samoupravljanja u Jugoslaviji. Ovakvo zasnivanje drutveno-ekonomskih odnosa u Uikoj republici imalo je u biti tendenciju stalnog jaanja socijalistikih produkcionih odnosa. Sadrina tih odnosa bila je uslovljena karakterom: 1. specifinih pojavnih oblika drutvene svojine; 2. drutveno-ekonomskog poloaja radnika; 3. planiranja; 4. trita i cena i 5. drutvene afirmacije, kulture, obrazovanja, zdravstva, socijalnih mera i dr. Kao to smo ve napomenuli, jedna od prvih mera koje su preduzimali partizanski odredi, komande mesta

156

VEN'CESLAV GLII

i narodnooslobodilaki odbori posle osloboenja nekog mesta bila je obnavljanje proizvodne aktivnosti. U tom cilju tabovi odreda izdavali su naredbe koje su sadravale mere za regulisanje privrednog ivota na odreenoj teritoriji. Iako su te naredbe izdavali razni NOP odredi, one su bile identine i u njima je bilo predvieno da sva preduzea i radnje na itavoj osloboenoj teritoriji nastave rad, a kao plateno sredstvo ostale su novanice Srpske narodne banke i nemake okupacione marke. U toku trajanja Uike republike posebnu ulogu u pogledu privrednih aktivnosti odigrali su gradovi aak i Uice, gde se nalazilo nekoliko znaajnih fabrika, ali su znatan doprinos narodnooslobodilakoj borbi dale i razne zanatske radionice u manjim mestima. Narodnooslobodilaki odbori u aku i Uicu imali su u svom sastavu sekcije koje su se bavile privrednim pitanjima i organizacijom proizvodnje. One su se skoro bez ikakvih iskustava prihvatile ovih zadataka, uz punu podrku radnika i ostalih graana, i postigle su zapaene rezultate u organizovanju privrednog ivota ovih gradova i okoline. Teite rada narodnooslobodilakih odbora je bilo na obnavljanju aktivnosti postojeih industrijskih preduzea i radionica, ali i na stvaranju novih neophodnih radionica. Nova vlast se obratila svim radnicima koji su radili u tim preduzeima i pozvala ih da obnove proizvodnju. Najvei deo onih koji su se zatekli u gradovima prihvatili su ovaj poziv i otpoeli su sa radom, ne postavljajui pitanje naknade za rad, uz oskudnu hranu sa vojnikih kazana. Za one prilike neuobiajeno brzo, u Uicu je obnovljena proizvodnja u Fabrici oruja i municije, u tkanici, u hidrocentralama i loionici sa kolnicom, koari, tampariji i nizu zanatskih radionica, a u aku u Vojno-tehnikom zavodu, Fabrici hartije, Elektrinoj centrali, mlinovima i raznim zanatskim radionicama. Svi navedeni objekti postali su drutvena svojina a Narodnooslobodilaki odbor u aku je 10. oktobra 1941. doneo odluku o sekvestraciji Elektrine centrale Jelica AD i trgovake firme Prizad AD. Od svih navedenih preduzea posebno mesto zauzima fabrika oruja i municije u Kragovu kod Uica. Ona je

IJ2ICKA REPUBI.IKA

157

pred rat proizvodila delove i montirala vojnike puke, lovake puke i izraivala puanu i pitolj sku municiju. Uoi rata je zapoljavala oko 300 radnika. Posle aprilskog rata bila je van proizvodnje sve do osloboenja Uica 24. septembra. Zbog stalne opasnosti od bombardovanja, ve prvih dana posle osloboenja odlueno je da se fabrika preseli. Najvanije maine iz fabrike, odnosno iz municijskog odeljenja i alatnice, smetene su u trezor Narodne banke, ukopan u brdo iza njenih zgrada. Ostala odeljenja su rad nastavila raseljena u neposrednoj blizini grada. Tako je pogon za izradu vojnikih puaka smeten u podrum Svetozara Marjanovia u Kragovu, pogon za montau u zgradu Vonog rasadnika u Kragovu, a pogon za opravku i ispitivanje oruja u Adu. U stambenu zgradu Narodne banke u prizemlju smeteno je odeljenje za punjenje runih bombi partizanki. Osim toga, u fabrici su ostale neke maine potrebne montai i ureaji za izvlaenje olova za puana zrna. Na preostalim mainama radilo se uglavnom nou. Takoe su i u mehaniarskoj radionici tkake radionice i u livnici izraivana tela bombi partizanki. Za izradu runih bombi koriene su i dve manje zanatlijske livnice. Za oko dva meseca, koliko je radila fabrika oruja 1 municije, za partizane je proizvela: 2,700.000 puanih metaka, 180.000 metaka za pitolj, 21.500 puaka, zatim oko 30.000 runih bombi raznih vrsta i veliina; napunjeno je oko 3.000 benzinskih flaa koje su upotrebljavane u borbi sa tenkovima, izraeno oko 2.000 nagaznih mina, oko 10.000 specijalnih kompleta eksploziva za ruenje pruga i mostova. Osim toga, u fabrici je izvren remont 20.000 pancirnih topovskih granata, popravljeno 4.500 puaka, 200 tekih mitraljeza, 300 pukomitraljeza, 2 tenka, 2 poljska topa i jedan protivtenkovski top. Iz ove fabrike vreno je snabdevanje orujem i municijom ne samo partizana Uikog NOP odreda nego i partizanskih jedinica Uike republike, Sandaka, istone Bosne, Crne Gore i drugih krajeva. Drei se sporazuma sa Draom Mihailoviem o zajednikoj borbi protiv okupatora, Vrhovni tab je dodeljivao izvesne koliine oruja i municije i pojedinim etnikim odredima.

158

VEN'CESLAV GLII

U poetku je tab Odreda za upravnika fabrike postavio inenjera Miu Savatia, ali ubrzo je komanda mesta u fabrici postavila kolektivni organ, koji se nazivao Odbor jedinstva rada. Ovaj odbbr sainjavali su: stari revolucionar Mutimir Buda Popovi, Manojlo Smiljani, Sreten Penezi, radnik, i Spasan Jovanovi, iz raanske partizanske ete. Takvi odbori formirani su jo u tkanici i loionici sa kolnicom, a i irom slobodne teritorije na primer u topionici antimona u Krupnju i drugde. Kako je vreme odmicalo, tab uikog NOP odreda je, pored Vrhovnog taba, imao sve znaajniju ulogu u radu fabrike, a znaajnu pomo pruao je i uiki narodnooslobodilaki odbor. Uspenu proizvodnju u trezorima banke zakoila je iznenadna eksplozija, koja se dogodila 22. novembra iz dosad neobjanjenih razloga. Nije jasno da li je eksplozija nastala kao posledica sabotae neprijatelja, ili nepanjom onih koji su rukovali tim materijalom. Eksplozija se lanano irila kroz trezore. Svi pokuaji da se spasu radnici koji su radili u toj smeni i graani koji su se sklonili od bombardovanja, ostali su bezuspeni. Toga dana je u trezorima poginulo oko 130 lica, a oko 15 kurira i straara je zadobilo opekotine i povreeno. Izmeu ostalih, tada su bili povreeni i Pavle Savi, Vladimir Dedijer i drugi. Posle eksplozije je bilo pokuaja da se fabrika ponovo osposobi za rad, a kad je poelo povlaenje 27. novembra, transportovane su odreene maine do Zlatibora, jer se oekivalo da e se tamo moi nastaviti proizvodnja. Druga znaajna fabrika koja je radila za NOB bila je tkanica. Njoj su pripadale elektrine centrale i mehaniarska radionica. U njenim magacinima su zateene gotove tkanine a i materijal za proizvodnju. U tkanici se nalazilo vie odeljenja sa 260 razboja i proizvodnja je bila prilagoena partizanskim potrebama. Proizvodile su se uglavnom tkanine za koulje i odela boraca, kao i za bolnicu. Prema knjizi izdavanja robe, proizlazi da je za potrebe NOP u periodu Uike republike fabrika izdala

IJ2ICKA REPUBI.IKA

159

2.580 metara srpskog platna, 9.059,10 m porheta, 12.324,30 m amerikana, 11.938,90 m zefira itd., u vrednosti od 4,741.768,60 dinara. Naloge za izdavanje robe potpisivao je komesar tkanice Slobodan Ili. Kao i oruje, materijal proizveden u tkaonici nije se koristio samo u Uicu i za potrebe Uikog NOP odreda nego je slat i u druge krajeve. U okviru tkanice radila je i mehaniarska radionica. Ona je odravala maine u tkanici, a starala se i o elektrinoj mrei u gradu, vrila popravke motornih vozila, izraivala tela runih bombi itd. Kad je re o radu fabrika u Uicu 1941. godine, treba pomenuti fabriku koa u Vrelima, u kojoj je organizovana proizvodnja poetkom oktobra sa 22 radnika. U fabrici su zateene manje koliine nepreraene koe, pa su angaovani svi narodnooslobodilaki odbori u uikom kraju da prikupe to vie sirove koe, koja je preraivana u novoj fabrici, a posle toga dalje u radionicama za izradu obue i odee za partizane. Kasnije, kada je formiran Glavni narodnooslobodilaki odbor za Srbiju, u drugoj polovini novembra, njegov odsek za zanatstvo, trgovinu i industriju i Vrhovni tab obratili su se Glavnom tabu za Bosnu i Hercegovinu sa zahtevom da im se, pored ostalog, poalje sirova koa i hrastove iarke, pomou kojih se tavila koa. Najvie su se izraivala krzna sa vunom, zatim koa za izradu lubova i cugera, za lice i postavu obue. Sva ovako preraena koa slata je u obuarske i urijske radionice. Znaajnu ulogu u gradu i okolini odigrala je loionica sa kolnicom. Njeni radnici su se meu prvima masovno odazvali pozivu taba uikog NOP odreda da nastave proizvodnju i ve na mitingu 27. septembra izabrali su prvi put slobodne radnike poverenike, koji e pred vojskom, radnicima i efovima odgovarati za portvovani rad i pravilno funkcionisanje posla u loionici. U poetku, u loionici su bili postavljeni komesari, a 14. novembra organizovan je Radni odbor jedinstva od 9 lanova. U taj odbor su izabrani najistaknutiji partizani sa zadatkom da se uvede red u loionici i da se poslovi uredno obavljaju. Radnik loionice Stavra Gavriiovi, mainovoa, bio je lan Narodnooslobodilakog odbora, koga je NOO 5. novembra zaduio da izvri

160

VEN'CESLAV GLII

ureenje i organizaciju pokretnih voznih prodavnica za razmenu, a koje e prodavnice staviti u promet na teritoriji osloboenih krajeva. Kasnije, 13. novembra, Gavrilovi je dobio punomoje od Josipa Broza Tita da u ime Vrhovnog taba izvri mobilizaciju vozila i ljudstva radi prevoza benzina iz Jeminske stene na odreena mesta. Prilikom osloboenja Uica zaplenjeno je 20 lokomotiva, koje su bile dovoljne za obavljanje saobraaja eleznicom, koja je proradila 5. oktobra na relaciji izmeu Uica i aka. Kasnije je elezniki saobraaj produen do Gornjeg Milanovca i Dobruna. U loionici i kolnici je radilo 150 radnika, od kojih su 117 bili partizani. Mainovoe i loai spavali su u kasarni i svakog trenutka su bili spremni da po naredbi Vrhovnog taba krenu na vonju. Pored redovnih poslova oko obezbeenja eleznikog saobraaja, odravanja voznog parka i eleznikih instalacija, radnici loionice i kovnice su obavljali i druge poslove. Kad su etnici u Poegi u oktobru poeli ometati saobraaj, tab uikog NOP odreda izdao je nareenje elezniarima da izgrade oklopni voz za borbu protiv okupatora i etnika. Taj voz se sastojao od lokomotive i tri vagona, s tim to je vagon C stavljen ispred lokomotive radi njene zatite od mina. Ostala dva vagona ojaana su duplim zidovima, a izmeu njih je stavljen pesak i ostavljeni otvori kroz koje se moglo dejstvovati orujem. Lokomotiva je bila posebno zatiena elinim ploama. U drugoj polovini novembra ovaj voz je u selu Gornjanima izdrao bombardovanje i mitraljiranje nemakog aviona. Komesar partizanske bolnice u Uicu, doktor Kurt Levi obratio se loionici zahtevom da se napravi sanitetski voz. I to je brzo ostvareno na taj nain to su uzeta tri G vagona u koje je stavljeno 16 leaja. Ovaj voz je sluio za prihvatanje ranjenika i njihovo transportovanje do bolnice, pre svega, na relaciji od aka do Uica. Voz je bio opremljen sanitetskim materijalom da se ranjenicima moe ukazati hitna pomo. U aku je u Vojno-tehnikom zavodu obnovljena proizvodnja 10. oktobra u stolarsko-kolarskoj, bravarskoj, kovako-potkivakoj radionici, u radionici za oprav-

IJ2ICKA REPUBI.IKA

161

ku motornih vozila, radionici za opravku telefonskih aparata i radio-opreme i livnici i radionici za izradu runih bombi sa ukupno 110 radnika. Naroito znaajni rezultati su postignuti u opravljanju motornih vozila, meu njima i dva tenka, zatim u brzoj opravci telefonske centrale u Uicu, a pripremana je i posebna centrala za Vrhovni tab. Ukupna vrednost ostvarene proizvodnje u ovom zavodu u toku trajanja Uike republike iznosila je 1,062.000 dinara, dok je elektrina centrala sa 20 radnika proizvela oko 122.500 kilovat-asova elektrine energije u vrednosti od 532.092 dinara Kapaciteti fabrike hartije korieni su oko 5060% sa 70 zaposlenih radnika. U periodu od dva meseca ona je proizvela oko 350 tona raznih vrsta papira i preradila oko 60 tona ranije proizvedenih zaliha, kojima su podmirivane sve potrebe u papiru na slobodnoj teritoriji. Izraeno u novcu, vrednost ove proizvodnje iznosila je 1,025.000 dinara. aak sa okolinom imao je veliki broj mlinova i vodenica za mlevenje ita, koji su radili punim kapacitetom. Parni mlin Pavle Brulija i sinovi, u kojem je radilo 14 radnika, bio je nacionalizovan i njegov kapacitet je iznosio 3 vagona brana dnevno, pa je u njemu samleveno oko 500.000 kilograma brana, to je u ono vreme u novcu iznosilo oko 1,510.000 dinara. U aku je ve 5. oktobra bio uspostavljen elezniki saobraaj prema Uicu. Izmeu ostalog, bila je formirana komanda eleznike stanice i komesarijat. Kasnije su kratko vreme radili i vozovi na pravcima aak Ugrinovci prema Beogradu i aak Samaila prema Kraljevu. Stanica aak raspolagala je sa 3 putnika voza, jednim oklopnim i vie teretnih vozova i osam lokomotiva. U kolskoj radionici u Ljubicu radilo je 170 radnika, a ukupno u eleznikom voru aak bilo je zaposleno 550 radnika. Izmeu ostalog, bila je uspostavljena telefonska veza prvenstveno sa frontom oko Kraljeva, a zatim i sa drugim slobodnim mestima u okolini aka. U celini posmatrano, oktobra meseca 1941. u preduzeima u aku bilo je zaposleno 799 radnika, a krajem

162

VEN'CESLAV GLII

novembra 1.059, to je jedan od vidnih pokazatelja privredne aktivnosti za NOP u ovom gradu. Osim u fabrikama, organizovan je rad u vie zanatskih radionica irom osloboene teritorije. Svaki odred na teritoriji svog okruga imao je razraen plan stvaranja radionica u kojima se proizvodila oprema i materijalna sredstva za potrebe fronta, a kad su poeli da funkcioniu narodnooslobodilaki odbori, ove obaveze su prenete u njihovu nadlenost. Uiki NOP odred osnovao je u Uicu obuarsku i krojaku radionicu. Takve radionice otvorene su i u Bajinoj Bati, Poegi i Arilju. Obuarska radionica u Uicu proizvela je oko 2.000 pari cokula i oko 60 pari opanaka, radionica za kone proizvode 2.000 kouha i 105 konih kaputa, a radionica za proizvodnju rublja oko 30.000 pari vea. Kapaciteti radionica u ostalim mestima bili su znatno manji. U Bajinoj Bati zateena je vea koliina nepreraenog duvana, pa je u specijalnim radionicama u Uicu i Bajinoj Bati vreno seenje i pakovanje duvana i papira. Osim toga, Narodnooslobodilaki odbor u Bajinoj Bati je organizovao radionicu za popravku vozila. Takoe su, u svim mestima bile organizovane pekare za proizvodnju hleba za partizane. Posebno se oskudevalo u soli i petroleumu za osvetljenje. Vee koliine soli dobijene su od Romanijskog partizanskog odreda, a umesto petroleuma za osvetljenje upotrebljavana je meavina nafte i benzina, koji se zatekao u cisternama u Jeminskoj steni. U aanskom kraju najvie radionica je bilo u aku. Izmeu ostalih, formirane su obuarska, krojaka i enska zanatska radionica. U sastavu ovih partizanskih radionica bila je i fabrika koe u Atenici. Zahvaljujui njoj, obuarska radionica je proizvela 760 pari opanaka i oko 2.500 pari cokula, a krojaka radionica 1.140 pari ajkanog odela, veu koliinu rublja i dr. Osloboenjem Uica i drugih mesta zapadne Srbije, nametalo se pitanje regulisanja trgovine i trita. Poto je ovo jedno od najosetljivijih pitanja koje se neposredno odraava na raspoloenje graana, to su narodnooslobodilaki odbori od poetka radili na omoguavanju razmene dobara i na snabdevanju vojske i

UIKA REPUBLIKA

163

stanovnitva najneophodnijim namirnicama, titei graane od visokih cena koje su nametali pekulanti zbog nedostatka pojedinih artikala. Ratna situacija je oteavala normalan razvoj trgovine, pogotovu to je slobodna teritorija bila odseena od ostalih delova Srbije, a razmena selo-grad bila je znatno umanjena. Seljaci su se ograniili da proizvode na svom malom posedu sve to im je bilo potrebno za ivot, izuzev gasa i soli. Meutim, treba naglasiti da su po selima veoma znaajnu ulogu odigrali seoski narodnooslobodilaki odbori, koji su vrili prikupljanje hrane, drva, organizovali pletenje vunene odee, tako da su, zahvaljujui njihovoj aktivnosti, gradovi oseali manju oskudicu. Znaajno je pomenuti i to da su u Uicu zateene odreene rezerve raznih vrsta robe, a takoe i novca u Narodnoj banci, to je bilo za one uslove ipak nekakva osnova da se pokrene trgovina. Zbog smene vlasti i opte nesigurnosti koju je sa sobom nosila ratna situacija, jedan broj trgovaca se u poetku drao rezervisano i nije otvarao radnje, pa je Narodnooslobodilaki odbor Uica u svom prvom proglasu od 1. oktobra garantovao svim potenim trgovcima imovinsku bezbednost, traei od njih da dre otvorene radnje i prodaju robu prema trenutno vaeim cenama. Dalja mera Narodnooslobodilakog odbora bila je odluka o radnjama na osnovu koje se moglo kontrolisati da li trgovci dre otvorene radnje u predvieno vreme, zatim da li se sva roba dri u radnjama a ne u magacinima i da li se prodaje po odreenim cenama. Za krenje navedenih propisa bile su predviene otre kazne. Za pojedine proizvode bile su utvrene cene da se ne bi pekulisalo. Tako je, na primer, cena penice bila utvrena na 7 dinara po kilogramu, a 1 kg hleba 6 dinara itd. Pored sekcije za otkup, pri Narodnooslobodilaokom odboru je postojala grupa aktivista koja se starala o snabdevanju trita namirnicama. Da bi poboljao razmenu industrijskih sa poljoprivrednim proizvodima, NOO je organizovao pokretnu prodavnicu koja je bila smetena u vagone voza. Posebnu aktivnost je pokazala sekcija za otkup. Kupovala se, pre svega, penica, kukuruz, gas, so, eer

164

VEN'CESLAV GLII

i drugi za ivot neophodni artikli. Taj otkup je vren ne samo u uikom kraju nego i u okolini aka, Poege, Kraljeva i drugih mesta. Zahvaljujui tom otkupu, gradovi nisu trpeli glad. Osim toga, Narodnooslobodilaki odbor u Uicu je otkupljivao zalihe robe i materijala u radnjama i magacinima trgovaca i zanatlija. Da bi se taj posao organizovano obavljao, NOO je formirao 4 komisije koje su izvrile popis svih vrsta robe po radnjama. Samo ove komisije su otkupile materijala u vrednosti od 2,200.000 dinara. Sredstva za isplatu za navedenu robu obezbeivao je NOO iz Narodnooslobodilakog fonda, ali to mu nije bilo dovoljno, pa mu je znatna sredstva u poetku obezbeivao Vrhovni tab, a kasnije Glavni narodnooslobodilaki odbor za Srbiju. Narodnooslobodilaki odbori su spreavali da se neophodna roba za ivot boraca i stanovnika iznosi van slobodne teritorije. U tom pogledu je postojalo i uputstvo, koje je izdao Odsek za zanatstvo, trgovinu i industriju Glavnog narodnooslobodilakog odbora za Srbiju, u kome, pored ostalog pie: Zabranjuje se svaki izvoz robe sa slobodne teritorije na neosloboenu, osim u sluaju propisane dozvole Odseka, dok se dozvoljavao uvoz robe neophodne za ivotne potrebe. Narodnooslobodilaki odbori morali su voditi i borbu protiv pekulacije po gradovima. Ona se onemoguavala pomou naroda i narodne milicije. Borba je pozivala graane da prijave svakog onog ko prikriva so, koja se u to vreme najvie traila. Pa ipak, bilo je pokuaja da se za kratko vreme mnogo zaradi. Zbog toga su narodnooslobodilaki odbori izricali stroge kazne svima onima koji se nisu drali uputstava o radnjama. Tako je 1. novembra saopteno da su u Uicu kanjeni: ivan eri, Andrija Mirkovi i Aleksandar Ostoji, jer 'su sakrivali zalihe soli, ili su prodavali naftu po 30, .umesto po 12 dinara, a zejtin po 60 i 80 dinara, umesto po 30 dinara. Sve su im zalihe oduzete i rasprodate narodu. i Jedno od vanijih pitanja kojima se bavio Narodnooslobodilaki odbor u Uicu zajedno sa tabom odreda i Komandom mesta, bilo je obnavljanje saobraaja i veza u Uicu i okolini. Ovo je bilo potrebno to pre

IJ2ICKA REPUBI.IKA

165

srediti ne samo zbog snabdevanja grada nego i zbog brzog prebacivanja partizanskih jedinica na ugroena mesta slobodne teritorije. Ulagani su napori da se slobodna teritorija pomou saobraaja povee u jednu celinu; zato je NOO formirao posebnu sekciju za zapregu i zaprena vozila. Kao jedna od prvih mera nove narodne vlasti, izvrena je mobilizacija elezniara i osnovan elezniki komesarijat, koji je bio u funkciji izvrnog organa taba uikog NOP odreda i Komande mesta. Ve smo napomenuli da se u trenutku osloboenja Uica i drugih mesta zapadne Srbije zateklo 20 lokomotiva i jedan broj vagona. Vrlo brzo su sklopljeni vozovi i oni su proradili najpre na relaciji Poega Uice, prvog dana posle osloboenja ovih mesta, a od 5. oktobra vozovi su saobraali od Uica do Dobruna prema Viegradu i od Uica do Banjana prema Beogradu, a do Adrana prema Kraljevu. Ukupna duina eleznike pruge koja se koristila na teritoriji Uike republike iznosila je 210 kilometara, to je bilo znaajno, jer drumskog saobraaja tako rei nije ni bilo. S obzirom na ratne prilike, elezniki saobraaj se odvijao prilino redovno. Uglavnom, eleznica je sluila za vojne potrebe, prebacivanje jedinica, oruja i ostalog materijala potrebnog za borbu i ishranu boraca, ali se njome koristilo i graanstvo. Naredbom o mobilizaciji motornih vozila, u Uicu je prikupljen izvestan broj kamiona, putnikih automobila i motocikla, koji su korieni za vojne potrebe. Narodnooslobodilaki odbor je raspolagao i komorom, koja je imala oko 30 konjskih i 32 volovske zaprege. Radi njihove popravke, formirana je kovako-potkivaka radionica, koja se nalazila u krugu kasarne u gradu. Ovim zapregama obezbeivao se dotur ratnog materijala i hrane partizanskim jedinicama, gde nije bilo druge vrste saobraaja. U Uicu je radila potanska, telefonska i telegrafska sluba. Grad je bio povezan telefonskom i telegrafskom vezom sa veim mestima slobodne teritorije, na primer, sa akom, Gornjim Milanovcem, Poegom, Ivanjicom, Krupnjem, Kosjeriem itd. Iako su ove veze bile pod kontrolom taba uikog NOP odreda, koristio ih je i

166

VEN'CESLAV GLII

Narodnooslobodilaki odbor za svoje potrebe. Vojna pota je uglavnom ila preko kurira. Narodnoslobodilaki odbor se bavio, zajedno sa Sreskim NOO, i odreenim pitanjima poljoprivrede i umarstva. U Kragovu je postojao poljoprivredni rasadnik na kome se zatekla jedna koliina sadnica. Radi unapreenja voarstva, NOO je u saradnji sa Sreskim NOO izvrio rasprodaju sadnica po povoljnim cenama, a seoska siromana domainstva i porodice partizana i zarobljenika u uikom srezu dobijali su ove sadnice besplatno. Osim toga, NOO je doneo odluku da se poumi neposredna okolina Uica, jer su nemake vojne slube bile posekle umu oko grada, ali nije bilo vremena da se ova odluka sprovede u delo. Iskustvo Uike republike u organizovanju ratne privrede i drutveno-ekonomskog ivota posluie kao osnovica u daljem izgraivanju tih odnosa u toku NOR i revolucije.

Kultura i umetnost

Izuavanju kulture i umetnosti u toku NOR i revolucije tek je poslednjih godina posveena duna panja. Sve doskora one su posmatrane kao propratne i sporedne pojave za vreme narodnooslobodilakog rata i revolucije. Dodue, verbalno se negirala stara izreka: dok topovi grme, muze ute, ali malo je bilo uinjeno da se ova pojava izui. Metodoloki bi bilo najkorektnije posmatrati kulturu i umetnost celovito u toku narodnooslobodilakog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941 1945. godine, ali se to moe initi i po delovima koji ine zasebne celine, kao to je, na primer, Uika republika. U sklopu razvoja partizanske vojske, narodne vlasti i drugih organizacija narodnooslobodilakog pokreta, i kultura i umetnost su bile najrazvijenije u Uikoj republici, iako jo u povoju. Kulturna i umetnika aktivnost u toku trajanja Uike republike je nastavak predratne aktivnosti KPJ na planu umetnosti i kulture. Od prvih dana ustanka 1941. nekim vidovima kulture se ve posveuje panja. Uporedo sa vojnim akcijama i idejno-politikim radom, u narodnooslobodilakim partizanskim odredima razvija se i kulturno-umetniki rad pod snanim idejnim uticajem KPJ, usmeren ne samo da razonodi partizane izmeu dve akcije, nego da i stanovnitvu na teritoriji na kojoj se kretao prikae odreeni umetniki program. Taj program je, naravno, bio politiki obojen, bolje reeno u funkciji mobilizacije masa za narodnooslobodilaki pokret, bilo da je re o poeziji, koja se recitovala, a koja je bila

168

VEN'CESLAV GLII

rodoljubive ili revolucionarne sadrine, ili pak o dramskim tekstovima. Pre svake priredbe odravani su govori o ciljevima oslobodilakog pokreta. U okviru odreda formirano je jezgro boraca sa smislom za recitovanje i glumu, koje je povueno sa poloaja. U toku stvaranja Uike republike, a i pre toga, u nekim odredima, na primer Podrinjskom i Valjevskom, formirani su kulturno-propagandni odbori ili prosvetno-propagandni odbori koji su rukovodili ovim radom. Takvih odbora je bilo u mnogim etama i odredima u poetku ustanka, s tim to su se negde nazivali kulturne komisije ili kulturne sekcije. Bez obzira na naziv, svi su oni imali isti zadatak da u svojoj sredini ire kulturu. Organizacija ove vrste delatnosti u poetku je bila poverena politikom komesaru, a negde je to inio zamenik komesara. Kulturni rad po etama u poetku se sastojao u itanju napredne beletristike, od koje je najvie itana knjiga bila Kako se kalio elik Ostrovskog, zatim u uenju i pevanju revolucionarnih pesama, meu kojima Bileanke i Mitrovanke i nekoliko poznatih ruskih pesama kao to su: Kaua, Buonovka, apajevka, Pesma amurskih partizana i druge. Potpuniji kulturno-umetniki ivot poeo je da se razvija stvaranjem prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi Uike republike. Centar te aktivnosti je bio u Uicu. Tu su se oko Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog taba NOP odreda Jugoslavije okupile znatne intelektualne snage Partije. Osim toga, Uice je po tradiciji imalo radnike horove najpre Radovan Dragovi, zatim Abraevi. Muziki ivot je bio posebno razvijen u uiteljskoj koli, gde je muzika bila jedan od glavnih predmeta. Zamah ustanka otkrio je mnoge talentovane linosti za te zadatke i iz mase naroda. Za dva meseca trajanja Uike republike razvio se intenzivan kulturno-umetniki ivot u njenom centru. Bilo je slino i u aku, Gornjem Milanovcu, Uikoj Poegi, Arilju, Ivanjici, Bajinoj Bati, Krupnju i drugim mestima, ali u znatno manjoj meri, a postojala je razlika i u nivou izvedenih priredbi.

IJ2ICKA REPUBI.IKA

169

Razmahu kulturne delatnosti doprinela je, pre svega, umetnika eta pri Uikom narodnooslobodilakom partizanskom odredu, koja je formirana po osloboenju Uica, krajem septembra 1941. godine. Ona je u poetku bila u okviru navedenog odreda, a kasnije je njome rukovodio Agitprop PK KPJ za Srbiju. U eti je bilo 8090 boraca, a popunjena je iz partizanskih jedinica i omladincima iz grada, kao i izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. U izvoenju programa uestvovali su i graani koji se nisu nalazili u sastavu ete. Kulturno-umetniki ivot grada vrlo brzo je postao veoma raznovrstan. Tako je dramska sekcija za kratko vreme prerasla u pravo pozorite, koje je sa svojim predstavama gostovalo i u drugim gradovima Uike republike. Pripremane su i izvedene etiri predstave: Mati, Karela apeka, Knez Ivo od Semberije Branislava Nuia, Kako se kalio elik Nikolaja Ostrovskog i Poetak bune na dahije 1941. godine. Poslednja predstava, u stvari, je bio prilagoen tekst poznate narodne pesme Poetak bune na dahije. Dramatizacija i obrada pesme je kolektivno delo jedne grupe omladinaca. Ova predstava je naroito imala uspeha u narodu, koji je jo uveliko bio polupismen i nepismen, a vaspitavan je u duhu narodne epske pesme. Kod boraca i omladine najvei uspeh je imala predstava Kako se kalio elik. U dramatizaciji ovog romana uestvovali su: Oskar Hudales i Marijan Stilinovi. Delatnost partizanskog pozorita bila je znaajna za razvoj pozorinog ivota, jer pre rata u Uicu nije postojalo profesionalno pozorite. Pored pozorinog, bio je izuzetno razvijen i muziki ivot. U njemu su uestvovali profesionalci koji su se zatekli u Uicu, a i talentovani amateri. Ostvarivao se preko horova i orkestara. U Uicu su u to vreme organizovana tri hora: veliki meoviti, muki i recitativni; u stvari, bila su to dva hora, jer je recitativni izdvajan iz mukog hora. Od orkestara su postojali: veliki simfonijski, duvaki, narodni i zabavni. Za sastav orkestara partijsko rukovodstvo Okrunog komiteta KPJ se moralo osloniti na profesionalce. Veliki orkestar brojao je oko 30 lano-

170

VEN'CESLAV GLII

va i dirigent je bio profesor muzike u uiteljskoj koli Anton Breznik. Nastupao je sa samostalnim programom. Duvaki orkestar su sainjavali muziari biveg etvrtog puka Stevan Nemanja Kraljevske jugoslovenske vojske i on je na svim sveanostima svirao mareve. Zabavni i narodni orkestar obilazio je okolna sela prilikom zborova i drugih sveanosti. Skoro svakodnevno nastupali su ovi manji sastavi. Pored ostalih aktivnosti, organizovan je festival jugoslovenskih narodnih pesama u aku i u Uicu. Osim pokazivanja bogatstva melosa jugoslovenskih naroda, ovi festivali trebalo je da budu i manifestacija bratstva i jedinstva; ak se nastojalo da ih pevaju ljudi poreklom iz krajeva odakle potiu pesme. Ogromnom interesovanju publike za ove festivale nije moglo biti udovoljeno, a o njima je pisala i Borba. Dogaalo se da odreene kulturno-umetnike grupe omladinaca i omladinki iz okolnih sela gostuju u gradu. Tako su omladinci i omladinke iz sela Gajeva, Vrela, Sevojna i Ljubanja nastupali sa svojim programom u Uicu. Sline priredbe odravala je omladina u Bajinoj Bati, gde je biva Berza rada pretvorena u Dom kulture. Pored gostovanja uike umetnike ete u aku 27. oktobra u sali hotela Kren, 9. novembra na proslavi oktobarske revolucije nastupa hor partizana i partizanki Ljubike ete aanskog NOP odreda, a 23. novembra Odbor ena za pomo frontu organizuje priredbu sa horskim i dramskim takama. Grupa omladine iz Arilja daje priredbe po okolnim selima: Latvici, Kruici, Vranama i drugim. Omladina Bioske gostuje u selu Kremni, a kulturno-umetnika ekipa Posavskog NOP odreda 26. novembra daje priredbu u Biosci. Najvelianstvenija od svih kulturno-umetnikih manifestacija bila je priredba povodom proslave 24-godi' njice oktobarske revolucije, 7. novembra u Uicu, koja je poela pevanjem Internacionale i sviranjem nekoliko omiljenih mareva, meu kojima je bio i prvi komponovani partizanski mar, zatim nena horska pesma iroka strana moja radnaja i dr. Glavna taka ove priredbe bilo je prikazivanje dramatizacije romana Kako se kalio elik.

"Hinili

UICKA REPUBLIKA

171

U toku ovih kulturno-umetnikih m a n i f e s t a c i j a ispoljeno je spontano narodno stvaralatvo u pesmi i igri s jedne strane, a s druge strane, pre svega na selu, ono je odigralo prosvetiteljsku ulogu. Tako se u Omladinskoj borbi kae da se selo uverilo da vi nosite novi ivot, znanja, kulture i pesme. Na svakoj priredbi u gradovima i selima obavezno se izvodila i posebna taka Vrabac, kojom su se u stihu komentarisali aktuelni politiki i ratni dogaaji ne samo u naoj zemlji nego u elom svetu. Bez obzira na malu umetniku vrednost ovih stihova, treba rei da je Vrabac odigrao veoma vanu ulogu, zahvaljujui svojoj popularnosti. Jedna od glavnih taaka svih priredbi bilo je recitovanje revolucionarnih i patriotskih pesama u izvoenju recitatorske sekcije Umetnike ete u Uicu. U drugim gradovima, pa i selima, to su inili daroviti pojedinci, uesnici NOP-a. Kad je re o poeziji, postavlja se pitanje da li je bilo umetnikog stvaralatva na polju knjievnosti. Iako je bilo knjievnih nastupa, koje pominju Vera Obrenovi - Delibai i Mitra Mitrovi, knjievno stvaralatvo u Uikoj republici je vrlo oskudno, mada su se u narodnooslobodilakom pokretu od prvih dana ustanka nalazili mnogi knjievnici, javni i kulturni radnici kao to su: edomir Minderovi, Jovan Popovi, ore Jovanovi, Tanasije Mladenovi, Vladimir Dedijer, Koa Popovi, Radivoj Koparec i drugi, tavie, oni su imali i odreene rukovodee funkcije: Koa Popovi je bio komandant Posavskog NOP odreda, Tanasije Mladenovi politiki komesar Drugog umadijskog NOP odreda, Vladimir Dedijer politiki komesar Kragujevakog NOP odreda itd. U narodnooslobodilakom pokretu nali su se javni i kulturni radnici razliitih idejno-estetskih pogleda i nejednake kreativne snage. Meutim, sve te razlike koje su postojale i na knjievnoj levici, u ratnim uslovima su brzo nestajale i ukupno stvaralatvo svih pisaca uesnika u NOB poprimilo je revolucionarno obeleje. Meu prvima su se knjievnim prilozima oglasili edomir Minderovi i Jovan Popovi u Posavskom par-

"

mm

172

VEN'CESLAV GLII

tizanu, listu Posavskog NOP odreda. Jovan Popovi je objavio pesmu uma, u kojoj on oekuje da najavi posle noi zoru vedru i dragu, dok je edomir Minderovi objavio odlomke iz svog dnevnika koji je poeo da vodi u partizanima. U tim odlomcima se nasluuje dilema knjievnika u narodnooslobodilakoj borbi. On razmilja kako bi bilo lepo da ima uslova da sve opie, ali on to ne eli, jer u dnu due gori i eli da se ne zaustavi sve dok borba sa faizmom, dok naa narodnooslobodilaka borba ne bude zavrena. edomir Minderovi, izmeu ostalog, pie da nema vremena da pie, jer katkad mi se ini da je ista, dobro podmazana puka danas vanija od lepe metafore i da je dobar lanak potrebniji od lepe novele. U slinoj dilemi verovatno su bili i drugi knjievnici uesnici NOB. Otuda imamo, ako se tako moe rei, anomaliju da se u Vestima i u Borbi objavljuju pesme narodnih stihotvoraca, obinih seljaka, a ne knjievnika, kao to su: Oj seljae, radenie, Boj na Zavlai, zatim narodne pesme Partizan i partizanka, Podigla se Uika nahija i druge. Poznati knjievnici, javni i kulturni radnici i partijski radnici preteno su se orijentisali na pisanje lanaka koji su ostali nepotpisani. Od tih lanaka identifikovani su lanci: Tita, Kardelj a i Duana Nedeljkovia, a mnogi jo uvek nisu. Posebno je poeo da cveta jedan knjievni rod pomalo zapostavljen dnevnici, koji e, izuzev ovog odlomka Minderovia, ugledati svetio dana tek posle osloboenja. To su, pre svega, dnevnici i zapisi Vladimira Dedijera, Dragojla Dudia i Rodoljuba olakovia. Knjievni istoriari su ve vie puta skretali panju na Proglas drutva srpskih pisaca i umetnika antifaista od 14. avgusta. Po svemu sudei, nije nimalo sluajno to se ovaj proglas pojavio dan posle Apela srpskom narodu, koji je objavljen u Novom vremenu, a koji su pod pritisikom okupatora i domaih izdajnika potpisali i neki poznati nauni i kulturni radnici u Beogradu. Proglas od 14. avgusta je povelik spisak od 420 imena. Da to nije sluajno, jasno nam pokazuje jedna ve vie puta citirana reenica iz ovog proglasa: da je dolo vreme

IJ2ICKA REPUBI.IKA

173

kada ovek treba sam sebi da daje pravo a ne da ga trai. Pored ovog proglasa, izalo je nekoliko brojeva lista Obavetenja drutva srpskih pisaca i umetnika antifaista, u kojima se raskrinkava faizam i njegove sluge, pre svih generali bive jugoslovenske vojske; zatim se pie o zloinima ustaa i poziva srpska omladina i ene na borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. Poseban prostor posveuje se kulturi u Srbiji pod okupacijom. Poto su izlazila negde na Rudniku, Obavetenja su prestala da izlaze kada su poele borbe za Rudnik 14. oktobra. Istovremeno, u okupiranim gradovima Srbije legalno se odvijala kulturno-umetnika delatnost, koja je bila u slubi okupatora i domaih izdajnika. Osnovna karakteristika ove aktivnosti je stvaralaka nemo, ideoloka smutnja i lai, pozivanje na tursku vladavinu kada su Srbi strpljenjem i trpljenjem izborili slobodu, i da se okupatoru ne treba suprotstavljati. Kulturni i javni radnici koji su bili poznati okupatoru po svojim slobodoljubivim i humanistikim idejama nali su se u zatvorima i logorima. Oni umetnici koji se nisu slagali sa tzv. novim nacistikim poretkom, a ostali su da ive pod okupacijom i nisu se prikljuili narodnooslobodilakom pokretu, po shvatanju partizanskih knjievnika mogli bi se takoe smatrati izdajnicima. Ovi stavovi najpotpunije su izraeni u lanku tuka-kultura, koji je 1942. godine u Glasu objavio ore Jovanovi. On se u svom lanku bespotedno obraunao sa svim oblicima kulturnog ivota u Srbiji pod okupacijom. Nikakva dovijanja nikome nita ne mogu da pomognu. Nikakva mudrovanja, ma koliko ona bila na izgled otroumna i ubedljiva, ni jednog srpskog kulturnog radnika, koji se ne bori za opstanak svog naroda i njegove kulture ne mogu da opravdaju. ...Svako pravdanje svog neuestvovanja u narodnooslobodilakoj borbi neodoljivo se pretvara u optubu i osudu. Britke rei ora Jovanovia osuivale su svakog knjievnika i kulturnog radnika koji se kolebao i nije uestvovao u narodnooslobodilakom pokretu.

174

VEN'CESLAV GLII

Ako je izostao organizovan literarni ivot i stvaralatvo, ako su knjievnici malo objavili u toku trajanja Uike republike, na drugoj strani dolo je do prave provale narodnog stvaralatva, koje se ogledalo, pre svega, u stvaranju novih narodnih patriotskih i revolucionarnih pesama. Mnogi obini ljudi pokuali su da se iskau kroz pesmu, iako je to esto injeno neveto i bilo imitacija epske narodne pesme. Tako je seljaku-partizanu Dragoslavu Tomiu Borba objavila pesmu Pozdrav srpskom narodu, ispevanu u esnaestercu, i sa veoma osmiljenim i mudrim porukama kao to su: Kajae se Srbin svaki kada doe vreme novo a ne bude ovog puta u borbama uestvovo. Ne pogledaj sa zapada tvoje sunce to se rodi a jo manje da pomisli da te drugi oslobodi. Objavljene su i dve pesme u desetercu seljaka Miodraga Marjanovia Bitka kod Poege i Pes ma seljaka partizana, a borac Srekovi iz Raevske ete Valjevskog NOP odreda u stihu je opisao Boj na Zavlai. Sve su ove pesme dobile prostor u Borbi zato to su bile aktuelne i u njima se reagovalo na konkretnu istorijsku situaciju, a istinu su saoptavale stihom narodne poezije, koja je prianjala za srce svakom borcu. Ni likovno stvaralatvo nije bilo zapostavljeno. U poetku se tim poslovima bavio profesor crtanja iz Uica Dragoljub Vuksanovi, a kasnije su mu se prikljuili Bora Baruh, Pivo Karamatijevi, Jurica Ribar i drugi koji su formirali slikarski atelje u Uicu. U poetku, oni su radili razne plakate borbenog i mobilizatorskog karaktera, likove izginulih partizana i najpoznatijih sovjetskih rukovodilaca; izraivali su dekor i kulise za pozorine predstave, kao i ilustracije za partizansku tampu. Tada je nastalo nekoliko uspenih plakata kao to su: Ja se borim, a ti? Dragoljuba Vuksanovia; Pazi, petokolona vreba Pive Karamatijevia, nastao u tekoj situaciji posle eksplozije u trezorima banke gde se nalazila fabrika oruja, kada je izginulo oko 130 radnika i graana. Svakako najvei poduhvat ovog ateljea bila je izloba o Sovjetskom Savezu. Poto se raspolagalo sa vrlo malo

IJ2ICKA REPUBI.IKA

175

fotosa i uopte izlobenog materijala, morali su se praviti grafikoni, razne eme, likovi i drugi prilozi. Izloba je, pored Uica, obila jo neke gradove na slobodnoj teritoriji, a o njoj je napisan i osvrt objavljen u Borbi. Gradski narodnooslobodilaki odbori znatno su doprineli oivljavanju kulturnog ivota i prosveivanju naroda. Tako je sredinom oktobra Gradski narodnooslobodilaki odbor u Uicu dao inicijativu da se osnuje knjinica i itaonica. Otvorene su u maloj sali Sokolskog doma. I u drugim mestima se otvaraju narodne knjinice: u Bajinoj Bati u zgradi Duvanske stanice; u aku je odmah po osloboenju grada takoe poela da radi biblioteka itd. Kada se pie o kulturnim delatnostima u Uikoj republici ne moe se zaobii tampa i druge publikacije objavljene u toku njenog trajanja. U partijskom reniku celokupna izdavaka delatnost KPJ, sa sredstvima na kojima se tampalo, bila je obuhvaena pojmom partijska tehnika, a revolucionarna tampa je bila samo jedan deo te ukupne izdavake delatnosti Partije. U toku trajanja Uike republike, tampa e se izuzetno razviti kao masovni medij i odigrae znaajnu ulogu. Za to su postojale i odreene istorijske pretpostavke. Pre svega, povoljna je okolnost to su CK KPJ i Vrhovni tab izali iz Beograda na teritoriju Uike republike. Pored tamparije CK KPJ u Beogradu, svaki od okrunih komiteta raspolagao je partijskom tehnikom, koja se obino sastojala od radija, getetnera i pisae maine, pomou kojih su objavljivani partijski proglasi i ostali materijali za njihova podruja. Nova sredstva za tampanje listova dobila je KPJ i NOP osloboenjem Uica 24. septembra, Gornjeg Milanovca 28. septembra i aka 1. oktobra; sve tamparije na teritoriji Uike republike dole su u ruke narodnooslobodilakog pokreta. Navedene tamparije i materijal zaplenjen od neprijatelja, pre svega papir i boje, a posebno proizvodnja fabrike papira u aku, omoguili su izdavanje relativno velikog broja listova i nagli porast partizanske tampe. Kad je re o tampi, na teritoriji Uike republike proizvodnja bi se mogla razvrstati u dve grupe: u prvu

176

VEN'CESLAV GLII

grupu bi doli listovi koje je izdavao CK KPJ, Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije i CK SKOJ-a za vreme svog boravka na toj teritoriji. Drugu grupu bi sainjavali listovi tampani na teritoriji odreenog okrunog komiteta ili partizanskog odreda. Za uticaj u javnosti, odnosno u formiranju javnog mnjenja u Uikoj republici, posebno su bili znaajni listovi koje je izdavao CK KPJ, CK SKOJ-a i Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije. To su bili Proleter, organ CK KPJ, Bilten, organ Vrhovnog taba, Borba, organ KPJ i Omladinska borba, list SKOJ-a. Zadatke tampe u tom periodu formulisao je Josip Broz Tito u uvodnom lanku prvog broja Borba pod naslovom Zato izlazi Borba. On tampi NOP-a odreuje daleko vei znaaj nego to je imala u periodu izmeu dva rata. Prema njemu, pored propagandnog i politikog znaaja, tampa ima i organizatorski i mobilizatorski znaaj. U tom pogledu, Borba treba da bude spona koja e povezivati sve narodne snage u jedan jedinstven narodnooslobodilaki front. Borba treba da bude organizator svih narodnih snaga za postignue jednog velikog cilja nemilosrdne borbe protiv okupatora i njegovog proterivanja iz nae napaene otadbine, za postignue pune slobode naeg naroda u svojoj osloboenoj otadbini. Od drugih zadataka tampe, Tito pominje raskrinkavanje neprijatelja i suzbijanje lai o nepobedivosti faista pred narodom, objanjavanje znaaja narodnooslobodilake borbe, razvijanje borbenog morala kod naroda, popularisanje borbe Sovjetskog Saveza protiv nacistike Nemake, naglaavajui na kraju da Borba treba da izvri svoju misiju u ovoj openarodnoj oslobodilakoj borbi. Kad je Politbiro CK KPJ, polovinom oktobra 1941, za svoje sedite izabrao Uice, pokrenuo je Borbu, iji je prvi broj izaao 19. oktobra. Izdavanjem Borbe, kao i Biltena rukovodio je Politbiro CK KPJ, a njen glavni urednik bio je Edvard Kardelj. List je izlazio tri puta nedeljno i ukupno je izalo u toku trajanja Uike republike 19 brojeva od po 10.000 primeraka, a otpremana je u sve krajeve Jugoslavije. Najznaajniji izdavaki poduhvat NOP-a u tom periodu bio je upravo pokretanje

IJ2ICKA REPUBI.IKA

177

Borbe. Ona je uspela da okupi oko sebe veliki broj saradnika, koji su prikupljali obavetenja sa svetskih frontova, o borbama u Jugoslaviji i dr. Odlikovala se raznovrsnou razmatranja problema od tumaenja politike platforme KPJ, analize meunarodne situacije u kojoj je posebno isticala borbu Sovjetskog Saveza protiv faizma, do pitanja organizacije narodnooslobodilakog pokreta: narodnooslobodilakih odbora, SKOJ-a, Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza; radnih akcija u pozadini fronta, zbrinjavanja izbeglica, sve do kulture i umetnosti. Borba je izuzetno doprinela raskrinkavanju kontrarevolucionarne uloge Drae Mihailovia jo 1941, posle napada etnikih odreda na Uice. Preko Borbe su se mogle dobiti najpotpunije informacije o drutveno-politikom i privrednom ivotu na podruju Uike republike, ali je bilo i informacija iz drugih krajeva Srbije i Jugoslavije. Znai, Borba daleko ire deluje na mase naroda, nego to to mogu novine u mirnodopsko vreme i znatno utie na oblikovanje i revolucionisanje svesti pa se narod sve masovnije opredeljuje za narodnooslobodilaki pokret. U drugu grupu listova koji su izlazili na teritoriji Uike republike svrstavamo one koji su pokrivali ue podruje, obino teritoriju jednog okrunog komiteta KPJ ili jednog partizanskog odreda. Ve tada se pojavila masa takvih listova. U osloboenom Uicu 1. oktobra 1941. godine pojavio se list Vesti, kao organ taba uikog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, koji je izlazio svakog dana do 17. oktobra iste godine, kada je prestao sa izlaenjem, najavljujui pokretanje, odnosno obnavljanje lista Borba. Na teritoriji Uike republike izlazili su sledei listovi: Re naroda jedan broj u Gornjem Milanovcu; Novosti u aku, izala 4 broja u drugoj polovini oktobra; zatim Informativne novine u Krupnju, tampane na apirografu, Vesti u Peckoj; Posavski partizan i Partizan u Posavskom NOP odredu; Vesti u Pomoravskom i Drugom umadijskom odredu i drugi. Svi ovi listovi objavljivali su napise i izvetaje o novom zahuktalom drutveno-politikom i privrednom ivotu na osloboenoj teritoriji, o stvaranju i funkcionisanju novih organa narodne vlasti i drugih organizacija

178

VEN'CESLAV GLII

narodnooslobodilakog pokreta. Jednom rei, o ueu stanovnitva dotine teritorije i njegovom pruanju podrke i pomoi narodnooslobodilakom pokretu. Kroz sve napise kao crvena nit provlai se oslobodilaka borba, pozivanje na slobodarske i revolucionarne tradicije srpskog naroda, na istaknute borce za slobodu i pale revolucionare u toku 1941. Opte oduevljenje borbom protiv okupatora i domaih izdajnika bilo je zahvatilo svu tampu NOP-a. U vie napisa raskrinkavaju se svi neprijatelji NOP-a: Nemci, nedievci i ljotievci, andarmerija, policija, a u jesen 1941. i Draa Mihailovi i njegov etniki pokret. tampa uspeva da igoe i ratne pekulante. Uspesi postignuti stvaranjem Uike republike i oduevljenje borbom protiv okupatora, koje je tampa objektivno prenosila, doprineli su da se u narodu poelo stvarati samopouzdanje da se i nacistikoj Nemakoj moe uspeno suprostaviti borbom ono to nisu uspele mnoge zemlje, pa ni Kraljevina Jugoslavija u aprilskom ratu. S pravom se moe rei da je uticaj tampe NOP-a bio presudan za formiranje javnog mnenja u Uikoj republici. Uporedo sa izdavanjem listova, tampane su i tri posebne publikacije: Antifaistike pesme, Pobeda e biti naa i Antifaistiki omladinski miting u Moskvi. Posebno je bila interesantna knjiga Antifaistike pesme, koja je izala povodom proslave 24-godinjice oktobarske revolucije 7. novembra u Uicu. U ovoj knjizi tampano je 27 pesama na srpskohrvatskom i 6 pesama na ruskom jeziku, koje su transkribovane irilicom. Bila je to zbirka patriotskih i revolucionarnih pesama. Osim toga, u Uicu je nastavljeno tampanje Istorije SKP/bf, koje je zapoeto u aku u tirau od 10.000 primeraka. Meutim, ni u Uicu nije zavreno tampanje ove istorije, a ceo tira je propao prilikom povlaenja partizanskih jedinica iz Uica, krajem novembra 1941. godine. Pored bogate izdavake delatnosti, u Uicu je radila partizanska radio-stanica od 20. oktobra do 20. novembra. Uglavnom su emitovane vesti, zatim neki lanci iz Borbe i posebno pisani prilozi Tita, Kardelja, Ive Lole Ribara i drugih rukovodilaca narodnooslobodilakog pokreta.

IJ2ICKA REPUBI.IKA

179

U prosvetnom pogledu nije se moglo mnogo uiniti, jer je Uika republika trajala kratko. U Uicu je radila osnovna kola, ali njen rad je prekidan usled bombardovanja neprijateljske avijacije. Bile su izvrene pripreme za tampanje bukvara, a pomiljalo se i da se obnovi rad gimnazije i uiteljske kole. Uprkos raznim teorijskim postavkama (pojavile su se i neke knjige koje su raspravljale o sukobima na knjievnoj levici, u kojima se pokuavalo suprotstaviti umetnost revoluciji), kulturno-umetniki razvoj u periodu Uike republike pokazuje njihovo dijalektiko jedinstvo, odnosno proimanje i uzajamno podsticanje. U umetnost i kulturu Uike republike probija se dosta narodnog folklora, odnosno stvaralatva bezimenih narodnih pregalaca. U umetnosti toga perioda nemamo nekih znaajnih rezultata, ali to se nije ni moglo oekivati. injenica je da u tom periodu preovlauje narodno stvaralatvo koje se zasniva na pozitivnoj slobodarskoj i revolucionarnoj tradiciji. Nastojanje KPJ da kultura i umetnost u revoluciji nau svoje istaknuto mesto dola su do punog izraaja u Uikoj republici. Kulturni ivot na njenoj teritoriji predstavlja znaajan trenutak u istoriji narodnooslobodilake borbe. On se odvijao u oblicima koje su mogle prihvatiti najire narodne mase i snano uticao na pokretanje tih delatnosti i po selima, irei istinu o narodnooslobodilakoj borbi. Kultura i umetnost su snano uticale na mase naroda da se opredeljuju za narodnooslobodilaki pokret, a veliki uticaj su izvrile i na oblikovanje javnog mnenja u Uikoj republici. Razvoj kulture i umetnosti u Uikoj republici pokazuje da su one srasle sa narodnooslobodilakom borbom i da je cilj revolucije i umetnosti bio isti: ne samo socijalno osloboenje oveka ve osloboenje i njegovih nesluenih stvaralakih mogunosti.

Saradnja i raskid sa etnikim pokretom Drae Mihailovia

etniki pokret Drae Mihailovia razvio se od jedne grupe od 26 oficira, podoficira i vojnika, sa Draom Mihailoviem na elu, koja se nije predala nemakim jedinicama u aprilskom ratu. Trebalo joj je oko mesec dana da se probije iz Bosne u Srbiju, da bi se konano smestila na Ravnoj gori polovinom maja 1941. godine. O poetnim fazama razvoja ovog pokreta nije ostalo dokumenata, pa je time otvorena mogunost malobrojnim preostalnim uesnicima da ispredaju legende o ovom pokretu. Pojava Drae Mihailovia na istorijskoj pozornici neposredno posle okupacije Jugoslavije nije bila sluajna, ve je pripremljena njegovom ranijom antiosovinskom i antikomunistikom delatnou. Njegove prve reakcije su bile da se eka razvoj situacije, odnosno da se ne preduzimaju akcije protiv okupatora do trenutka dok izgledi za ustanak ne budu povoljni. Ipak, od polovine maja do kraja juna iskristalisala se nekakva koncepcija etnikog pokreta, koja se sastojala u nepriznavanju kapitulacije, u prikupljanju pristalica putem tajnih veza, razvijanju propagande, u raznim vrstama delatnosti, preteno obavetajnog karaktera, i organizovanju gerile u celoj zemlji. Znai, koncepcija je bila: organizovati se vojno, obavetajno i propagandno za odluujui trenutaik, kada e doi do ustanka uz pomo saveznika. Preovladalo je miljenje da je potrebno sauvati narod od novih gubitaka do konanog raspleta ratne situacije i spreiti pojavu novih drutveno-politikih snaga koje bi mogle postati suparnik etnikom pokretu.

IJ2ICKA REPUBI.IKA

181

U sutini, Draa Mihailovi je bio duboko privren monarhiji i obnavljanju ne samo monarhije nego i buroaskog poretka u kome bi dominantnu ulogu imala srpska buroazija kao u periodu izmeu dva rata. Politiki neobrazovan i neiskusan, ve od poetka Draa Mihailovi je morao da se suoi sa izuzetno sloenom situacijom jugoslovenskog drutva, nacionalno i verski zavaenog u uslovima okupacije koja je te svae produbila. Za linost bez dovoljno politike pronicljivosti i fleksibilnosti, isto vojniki usmerenu, sa nekim iskustvima iz obavetajne aktivnosti, vojno-politika situacija u Jugoslaviji izgledala je besperspektivna; zato je Draa Mihailovi prve korake u organizovanju otpora okupatoru preduzimao veoma oprezno. U poetku Draa Mihailovi nije ulagao napore da uspostavi vezu sa izbeglikom vladom; tavie, napadao je vladu generala Duana Simovia to je napustila zemlju i pretrpela poraz u aprilskom ratu, smatrajui da elu drutvenu organizaciju treba iznova izgraditi. Za Drau Mihailovia etniki pokret bi trebalo da bude isto vojna organizacija uz izraavanje rezervisanosti i prema politiarima koji su ostali u zemlji, mada je vrlo rano poeo da stupa u vezu sa njima. Poto su uspeli da uspostave veze u okolini Ravne gore, Mihailovi i Paloevi otpoeli su povezivanje sa njima dobro poznatim ljudima u Beogradu, pre svega sa oficirima, u emu im je znatnu pomo pruao major Aleksandar Mii, koji je naroito bio uspean u uspostavljanju veza u Beogradu. U poetku, najivlja komunikacija Drae Mihailovia bila je sa generalima i oficirima u Beogradu koji su izbegli zarobljenitvo. Meu prvima je uspostavio vezu sa majorima Bokom i arkom Todoroviem, zatim sa pukovnikom Branislavom Pantiem, potpukovnikom Dragoslavom Pavloviem i pukovnikom Jovanom Triiem. U toku tih prvih kontakata, Draa Mihailovi pored Aleksandra Miia sa Ravne gore alje i Vladimira Lenca, jednog od voa Ljotieve omladine, koji je pokuao da povee Drau Mihailovia sa Ljotiem. Meutim, znatno sadrajnija i najbra uspostavljena veza Drae Mihailovia bila je sa Milanom Aimoviem, koji je jo u

182

VEN'CESLAV GLII

junu 1941. intervenisao kod Nemaca da grupu Drae Mihailovia na Ravnoj gori ostave na miru. Kasnije e Nemci preko Aimovia pokuati da utiu na akcije Drae Mihailovia, ali nepobitna je injenica da su do avgusta 1941. Nemci Drau ostavljali na miru, ali ni Draa nije preduzimao akcije protiv Nemaca. Krajem maja 1941. Draa Mihailovi se odluio na stvaranje svoje organizacije u Srbiji. U tu svrhu je formirao tab na Ravnoj gori, kome je dao naziv Komanda etnikih odreda, a zatim je povezao jedan broj oficira i poslao ih na teren sa uputstvima da to pre uhvate veze sa bivim ratnicima i uglednim domainima i da im objanjavaju ciljeve etnikog pokreta. Draini izaslanici trebalo je da osiguraju veze sa optinskim upravama, andarmima i policijskim vlastima i da pripreme spiskove svih sposobnih obveznika za vojsku koji nisu zarobljeni, tako da sve bude spremno za odluujui trenutak kad bude dat znak za mobilizaciju. Za Beograd i druge vee gradove date su instrukcije da se etnike pristalice ubacuju na odgovarajua mesta u raznim nadletvima, da se prati rad neprijatelja i prikupljaju podaci o njemu i da se organizuju odbori za finansijsko pomaganje pokreta. Draa Mihailovi je krajem juna 1941. doneo odluku o formiranju malih odreda, koji su u poetku, pored linog obezbeenja Drainih delegata, imali i propagandni karakter. Istovremeno, poinje se stvarati jezgro organizacije Drae Mihailovia u Beogradu i nju sainjava jedna grupa oficira koja se krila od Gestapoa i nemakih komandi. Od trenutka kad su uspostavili vezu sa Drainim tabom na Ravnoj gori, od koga su primili uputstvo za rad, poelo je njihovo meusobno povezivanje i stvaranje tajne etnike organizacije u Beogradu. Dok je organizacija Drae Mihailovia u Beogradu bila vie obavetajnog karaktera, njegovi izaslanici u zapadnoj Srbiji poeli su stvarati manje odrede od poetka jula 1941. Tako je porunik Neko Nedi izvrio organizaciju u srezovima: valjevskom, mionikom, podgorskom i kosmajskom; kapetan Milo Glii u srezu poekom; porunik Zvonko Vukovi u srezu takovskom tokom jula i avgusta formira Maj danski odred; u Draga-

1 i

UIKA REPUBLIKA

183

evu se formiraju tri odreda; u ljubikom i trnavskom srezu aanskog okruga Bukoviki, Jeliki, Pakovraki i odred Tanasko Raji; u kolubarskom i kaerskom srezu formirani su Rudniki i Diki etniki odred; kapetan Dragoslav Rai je na Ceru tokom jula formirao Cerski etniki odred, a potpukovnik Veselin Misita u loznikom kraju Lozniki itd. Meutim, prvo pismeno nareenje Drae Mihailovia za formiranje odreda i naredba o njihovim zadacima usledilo je tek u avgustu 1941. godine. U tom nareenju se zahtevalo da se formiraju ete: u svim selima, varoima i varokim kvartovima, od mlaih godita i da bude od 30 do 40 vojnika u eti. Ve u tom prvom nareenju o zadacima etnikih odreda naglaava se da pored spreavanja pljake i nasilja, ovi odredi imaju ulogu da onemoguavaju razornim elementima da uzimaju maha, mislei pri tom na narodnooslobodilaki pokret, a da se izbegavaju sukobi sa Nemcima, to e biti osnovna strategija Drae Mihailovia i kasnije. Pored tih pokretnih eta, trebalo je da se formiraju ete i od starijih godita. One bi bile na meti, tj. u mestu, i njima je bila namenjena uloga da u trenutku osloboenja preuzmu vlast u odreenom mestu. Njihovo formiranje nije ostvareno, a mesto njih su se kasnije pojavili ravnogorski odbori etnike vlasti. Uporedo sa formiranjem odreda, Draa Mihailovi intenzivno radi i na stvaranju svoje obavetajne mree, i to ne samo na terenu nego i u gradovima, naroito u Beogradu. Glavna otrica ove slube bila je uperena protiv narodnooslobodilakog pokreta, zbog ega ona vrlo brzo stupa u saradnju ne samo sa kvislinkom Specijalnom policijom nego i sa nemakom vojnom obavetajnom slubom Abverom. etnikom obavetajnom mreom je direktno rukovodio Draa Mihailovi. Osim vojne i obavetajne aktivnosti, etniki pokret Drae Mihailovia pokuao je da deluje i politiki. Na tom planu u poetku nije bilo jasnih koncepcija, sem to je vladalo nezadovoljstvo i prema graanskim strankama i prema vladi generala Simovia i o etnicima se govorilo kao vojnom pokretu kome se odricao bilo kakav politiki karakter. Meutim, izbijanjem ustanka pod rukovod-

184

VEN'CESLAV GLII

stvom KPJ, i etniki pokret Drae Mihailovia je pokuao da formulie svoje politike ciljeve. Na tome rade Centralni nacionalni komitet i etniki politiki odbor u Beogradu. Centralni nacionalni komitet sainjavali su: Dragia Vasi, Mladen ujovi, Stevan Moljevi, Vojislav Vujanac, Pero Slijepevi, Dragoslav Stranjakovi, Nikola Stojanovi i Vlasta Petkovi- Ovaj komitet je, bez sumnje, imao razraene politike koncepcije, ali od toga nita nije sauvano; jedino je sauvan politiki program, koji se pripisuje etnikom politikom odboru u Beogradu, formiranom avgusta 1941. po nareenju Drae Mihailovia, a na zahtev Lazara Trklje. U ovaj ododbor su uli predstavnici politikih, kulturnih i omladinskih organizacija nacionalistiki orijentisani, a kao savetodavni organ bavio se znaajnim politikim pitanjima. U toku svog kratkog trajanja, ovaj odbor je sainio politiki program, koji odie velikosrpskim ciljevima. Taj program, izmeu ostalog, predstavlja omeavanje srpskih zemalja i ienje takozvanih srpskih teritorija od nesrpskog stanovnitva, pre svega Muslimana, jo u toku rata, u prvom redu u gradovima, i popunjavanje gradova sveim srpskim elementima. Cilj tog programa je jaka i homogena srpska jedinica, politiki i ekonomski sposobna za ivot. Ovaj prvi sauvani etniki program je optereen nacionalizmom, a nita ne predvia u pogledu unutranje-politikog i socijalnog ureenja. Tako je Draa Mihailovi sa svojom grupom postao politiki eksponent velikosrpske buroazije i svih onih krugova sa kojima je ona bila povezana. Akcije narodnooslobodilakog pokreta protiv okupatora probudile su iz pasivnosti jedan broj buroaskih politiara, koji su se poeli okupljati oko Drae Mihailovia videi u njemu predstavnika izbeglike vlade i monarhije. O organizaciji Drae Mihailovia vie se saznalo krajem juna 1941, kada se on poeo javno pojavljivati na seoskim zborovima. Tako je na Vidovdan, 28. juna, zakazao zbor i govorio u Tometinom polju. Sadraji njegovih govora na ovom i drugim zborovima bili su identini

IJ2ICKA REPUBI.IKA

185

i prema seanju onih koji su ga sluali izgledao bi priblino ovako: Mnogi me od vas poznaju jer sam proao sa vama albansku golgotu. I nisam vas izdao ni onda ni sada. Nemojte da sluate razne avanturiste, ishod rata se ne odluuje ovde. Mene je kralj ovlastio da upravljam, a vi ste obavezni da sluate moja nareenja, jer ste kralju poloili zakletvu. Posle svakog takvog zbora intenzivirao bi se rad na organizovanju etnika Drae Mihailovia u tom mestu. Pripreme za organizovanje vojnih jedinica narodnooslobodilakog i etnikog pokreta tekle su ilegalno i nisu bile vidljive na povrini zbivanja. Tako, na primer, pripreme KPJ za ustanak ne dopiru do Drae Mihailovia od 22. juna 1941, kao to ni u partijskim dokumentima ne nalazimo pomena o etnicima Drae Mihailovia. U to vreme Draa Mihailovi se angaovao da uvrsti svoju poziciju u etnikoj organizaciji, koju je poeo da izgrauje postepeno, potiskujui mogue rivale, pre svega Kostu Milovanovia Peanca, iji su etnici poeli prelaziti na njegovu stranu. Osim toga, uspeo je da uspostavi vezu sa svojim britanskim poznanicima preko Carigrada. Narodnooslobodilaki partizanski odredi su uveliko bili otpoeli sa akcijama protiv okupatora i kvislinga kada su se na terenu poeli susretati sa malim etnikim odredima Drae Mihailovia, pre svega u zapadnoj Srbiji, dok se prisustvo etnika Koste Peanca osealo i ranije. Ovi mali odredi su irili propagandu da jo nije vreme za borbu protiv okupatora, ali su se antifaistiki deklarisali. Imajui to u vidu, KPJ je preduzela mere da etnike pridobije za borbu protiv okupatora, ili da ih bar neutralie, da bi se imalo isto zalee. Prvi do sada poznati sporazum izmeu partizana i etnika sklopljen je u selu Guberevcima u aanskom kraju u drugoj polovini jula 1941. izmeu vojno-etnikih odreda Drae Mihailovia i aanskog NOP odreda. Sadravao je 11 taaka, od kojih su bile najvanije: zajednika borba protiv okupatora; da se vri slobodno opredeljivanje i za jedan i za drugi pokret; zajednike komande za vee operacije i da se izvri osnivanje zajednikog suda za izdajnike.

VENCESLAV GLISIC

im je obaveten o postojanju etnika Drae Mihailovia, komandant NOP odreda Jugoslavije Josip Broz Tito uoavajui znaaj ove pojave za dalji razvoj narodnooslobodilakog pokreta naredio je Glavnom tabu NOP odreda za Srbiju i Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju da se uspostave kontakti sa ovim eventualnim saveznicima, kako ih je nazivao Sreten ujovi. Razmatrajui Titovu direktivu, Glavni tab NOP odreda za Srbiju alje u zapadnu Srbiju krajem jula svoje lanove Rodoljuba olakovia i Filipa Kljajia sa zadatkom da, pored breg aktiviranja odreda na stvaranju slobodne teritorije, pokuaju uspostaviti vezu sa Draom Mihailoviem. Istovremeno, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju alje uputstva okrunim komitetima abac, Valjevo i Uice u kojima se naglaava da ne treba teiti da se ljudi iz etnikog pokreta privuku na stranu NOP-a, ve sklapati sporazume o zajednikim akcijama, zajednikim komandama i slino. Partizanski odredi su, kao to srno napomenuli, i pre ovih direktiva dolazili u kontakt sa etnikim odredima i lino sa Draom Mihailoviem. Tako je krajem jula lekar Valjevskog NOP odreda Dragan Jovanovi boravio na Ravnoj gori, gde mu je naelnik taba Drae Mihailovia savetovao da bi najbolje bilo da se partizani raziu, jer je ustanak preuranjen. Imajui u vidu ovaj stav, lanovi Glavnog taba NOP odreda za Srbiju olakovi i Kljaji odustali su da pou na Ravnu goru radi pregovora sa Draom Mihailoviem. Kapetan Milo Glii dobio je poetkom jula od Drae Mihailovia zadatak da organizuje etnike u srezu poekom i okolini. U toku rada na etnikoj organizaciji, Glii je sreo nekoliko lanova KPJ iz ariljskog i poekog sreza i sa njima se sporazumeo, sem po dva pitanja: 1. Mi smo mislili da jo nije vreme za opti ustanak, jer je Nemaka jo tada napredovala na frontu, dok je kod partizana vladalo gledite da se treba dii na ustanak; 2. U pogledu politikog ureenja docnije dravne zajednice, partizani su imali izvesne svoje ve odreene linije, dok smo mi smatrali da ceo pokret ne sme da ima ni trunke politikog obeleja i da o tom buduem ureenju treba da se izjasni narod i to bez iijeg

UICKA REPUBIJKA

187

pritiska. Kad je o ovim razgovorima obaveteno rukovodstvo Poeke partizanske ete, dalji pregovori su odbijeni. Prvi opunomoeni predstavnik narodnooslobodilakog pokreta koji je zvan'ino pregovarao sa Draom Mihailoviem bio je Milo Mini, instruktor Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju pri valjevskom Okrunom komitetu. Tom prilikom je postignut usmeni sporazum da se etnici i partizani meusobno ne napadaju i da svaka strana zadri slobodu akcije, a etnici Drae Mihailovia stupie u oruanu akciju protiv okupatora kad procene da je nastupio trenutak za to. Dragia Vasi, kao zamenik Drain za politike poslove, u principu je bio protiv bilo kakvog sporazumevanja sa partizanima, sem da se stave pod etniku komandu, ali na insistiranje Drae Mihailovia, uestvovao je u ovim i drugim razgovorima. Bez obzira na stav Drae Mihailovia da je preuranjena bilo kakva akcija protiv okupatora, predstavnici Drae Mihailovia na terenu ve su sklapali sporazume sa partizanima i ulazili u borbu protiv okupatora. U prvoj polovini avgusta partizani su u abakom okrugu stupili u kontakt sa etnicima Drae Mihailovia. Iako se etnici nisu saglasili da uestvuju u borbama protiv okupatora, pristali su da sklanjaju ranjene partizane. Ve u drugoj polovini avgusta Cerski etniki odred kapetana Dragoslava Raia, sa komandantom Podrinjskog NOP odreda Nebojom Jerkoviem, uputio je 25. avgusta pismo Drai Mihailoviu u kome se predlau zajednike akcije protiv okupatora, a 30. avgusta je objavljeno u Biltenu Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije saoptenje o saradnji, a upueno je narodu Podrinja, da e se zajedniki boriti, rame uz rame, protiv okupatora i njegovih slugu i da e i jedna i druga strana istrajati u toj borbi do konanog cilja. Prilikom priprema za osloboenje Krupnja, Valjevski NOP odred je krajem avgusta zakljuio sporazum sa vojno-etnikim odredom svetenika Vladimira Zeevia i porunika Ratka Martinovia. Ovaj etniki odred je uestvovao u borbi za osloboenje Krupnja od

188

VEN'CESLAV GLII

1. do 3. septembra 1941. godine a potom je uao u sastav Valjevskog NOP odreda. Uspean je bio razgovor o saradnji i izmeu Kraljevakog NOP odreda i Vula Vukainovia, jednog od voa etnika u kraljevakom kraju, sa kojim je sklopljen sporazum o zajednikoj borbi protiv okupatora. Da bi preduhitrio partizanske jedinice u loznikom kraju, Drain izaslanik potpukovnik Veselim Misita odluio je da etnici sami izvedu napad na Loznicu i Bogati. etnici Drae Mihailovia su 31. avgusta zauzeli Loznicu i zarobili 93 nemaka vojnika, ali je Misita poginuo, dok je napad Raievih etnika na Bogati istog dana bio bezuspean. Napad etnika na Loznicu bio je prvi ozbiljniji sukob izmeu etnika i Nemaca. Od 1. do 6. septembra izvreno je nekoliko napada na Banju Koviljau i ona je osloboena zajednikom akcijom Podrinjskog NOP odreda i etnika Drae Mihailovia. Sve znaajniji uspesi ustanika pod rukovodstvom KPJ i sve ira podrka naroda partizanskim odredima navodili su neke od dojueranjih legitimnih vojnih i politikih subjekata iz graanskog fronta da ih slede, ako ne ele da se istorijski diskredituju kao pasivna i kolaboracionistika snaga. Sve je to jasno ukazivalo etnikom pokretu Drae Mihailovia da e izgubiti uticaj u srpskom narodu ako se ne pridrui borbi protiv Nemaca. Tako su neki etniki odredi zapoeli borbu protiv okupatora na svoju ruku, kao potpukovnik Misita, ili su saraivali sa partizanskim odredima, kao vojno-etniki odredi Vladimira Zeevia, Ratka Martinovia, Raia i Vula Vukainovia. etnici su bili prinueni da stupe u borbu protiv Nemaca po sili dogaaja, a ne sopstvenom inicijativom. Oni nisu mogli ostati po strani matice dogaaja, liavajui se moralnog kapitala koji su stekli komunisti, a sve iz straha da komunisti ne privuku mase naroda na svoju stranu i na taj nain preuzmu i vlast. Po reima jednog od etnikih komandanata, Draina organizacija izala je na svetio dana kao nedonoe, gotovo bez ikakvog politikog programa. On je bio prinuen da tako uini, jer se uplaio da mu komunisti na razbiju organizaciju, pokupe oruje i boljeviziraju narod.

IJ2ICKA REPUBI.IKA

189

Ve u samom poetku etniko-partizanske saradnje na mnogim mestima je dolazilo do prepirki i sukoba, jer su se etniki i partizanski propagatori na zborovima po slobodnoj teritoriji zalagali za dve ne samo razliite nego suprotne koncepcije. Neki etniki odredi Koste Peanca ponaali su se kao razbojnike i pljakake bande. Na primer, odred Boe osovia Javorskog oko Ivanjice, koji je premlaivao, pljakao i ubijao neduno stanovnitvo umesto da se bori protiv okupatora. Uprkos pritiska jednog dela etnikih komandanata da se krene u borbu protiv okupatora po dogovoru sa narodnooslobodilakim pokretom, Draa Mihailovi nikad nije verovao u uspeh ustanka niti u saradnju sa NOP-om. Zato je koristio i najmanji povod da napadne na partizane. Prvi organizovan napad na partizane izveden je uz lino uee Drae Mihailovia na jednu desetinu Kolubarske ete Valjevskog NOP odreda krajem avgusta u koli u selu Planinici. Draa Mihailovi je, navodno, bio revoltiran albom seljaka da partizani vre rekviziciju. Dragia Vasi je tvrdio da je to uinjeno iz razloga bezbednosti glavnog Drainog taba, u ijoj se neposrednoj blizini nalazila ova jedinica. Tom prilikom je zarobljeno 14 partizana, a ovaj prvi napad na partizane trebalo je da poslui Drai Mihailoviu kao odskona daska za predstojee razgovore sa Milanom Nediem. Posle ovog napada etnika na partizane na Ravnoj gori se pojavio Milo Mini i protestovao protiv takvog ponaanja etnika. Ceo ovaj sastanak je protekao u meusobnom optuivanju, da bi se na kraju jo jednom sporazumeli da se ne napadaju. U isto vreme, i Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju u Beogradu organizovao je nekoliko razgovora sa predstavnicima graanskih stranaka, u pirvom redu sa etnicima Drae Mihailovia i Koste Peanca. Razgovori sa predstavnicima Drae Mihailovia odrani su 8. septembra. U ime narodnooslobodilakog pokreta u ovim razgovorima uestvovali su Blagoje Nekovi, koji je posle odlaska Aleksandra Rankovia na slobodnu teritoriju postao sekretar Pokrajinskog komiteta, zatim uro Stru-

190

VEN'CESLAV GLII

gar i Vojin Nikoli, koji je najvie radio na organizaciji Narodnooslobodilakog fonda u Beogradu. Sa etnike strane u razgovorima su uestvovali Branislav Panti, pukovnik, Velimir Pileti, major, i jo dva predstavnika. Oficiri Drae Mihailovia i ovom prilikom su izneli uveliko poznate teze o preuranjenosti borbe protiv okupatora. Predlagali su da partizani obustave svoje akcije. Kad su uvideli da etnici jo ne pokazuju spremnost za zajednike akcije protiv okupatora, predstavnici NOP su predloili sledee: a) Prijateljstvo i dobre susedske odnose; b) zajednike pripreme za krupnije akcije ili za poslednji momenat; c) zajedniko gonjenje pljakaa. Sastanak nije doneo nikakve rezultate a pregovori su prekinuti uz obeanje da e se nastaviti na terenu poto se podnese izvetaj Drai Mihailoviu. Poetkom septembra u Beogradu su takoe voeni i pregovori sa grupom etnika generala Ljube Novakovia. On je u poetku bio pod komandom Koste Peanca, ali se odvojio u trenutku kad je Kota Peanac potpisao sporazum o saradnji sa Nemcima krajem avgusta 1941. godine. Sastanak sa predstavnicima Ljube Novakovia odran je u Duevnoj bolnici. U ime narodnooslobodilakog pokreta u razgovorima su uestvovali: Blagoje Nekovi, uro Strugar i dr Nenad Parenta, a u ime etnika: Ljuba Novaikovi, uitelj Tomovi i jedan oficir. Ni ovi razgovori nisu dali pozitivne rezultate. Posle svih ovih razgovora, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju Aleksandar Rankovi je predlagao da treba biti oprezan prema svim ovim etnikim grupama, ali ne treba prekidati sa njima veze u cilju povezivanja i sa celinom i sa pojedincima. Razume se, rukovodstvo NOP-a u tom trenutku nije znalo da su neto pre toga (od 2. do 4. septembra) voeni pregovori izmeu predstavnika Drae Mihailovia i Nedia o saradnji, a neto kasnije uspostavljeni i prvi kontakti za pregovore sa Nemcima. Poetni uspesi NOP-a izazvali su zbunjenost u etnikim redovima, a masovno opredeljivanje seljaka za

IJ2ICKA REPUBI.IKA

191

NOP jo vee nepoverenje etnika prema narodnooslobodilakom pokretu. Nesiguran u svoje slabane snage, Draa Mihailovi je pokuavao da se obezbedi na drugoj strani. Od pojedinanih veza sa Aimoviem, Ljotiem i drugim saradnicima okupatora. Draa Mihailovi je posle formiranja Nedieve vlade preao na zvanine razgovore. Od 2. do 4. septembra 1941. godine u Beogradu su voeni razgovori izmeu Nedia i delegacije Drae Mihailovia u kojoj su bili pukovnik Zivojin uri, major Aleksandar Mii i major Radoslav uri. Razgovaralo se o sreivanju situacije u Srbiji, odnosno o zajednikoj borbi protiv partizanskih odreda, zatim o uspostavljanju veza Drae Mihailovia sa Nemcima davanjem novane pomoi etnikom pokretu. Kada se umiri Srbija, planirano je da se to isto uini u Bosni i Crnoj Gori. U toku dva dana, koliko su trajali razgovori, izraen je plan vojnih koordiniranih operacija nedievskih odreda i odreda Drae Mihailovia protiv partizana u zapadnoj Srbiji. Ovaj plan je dospeo partizanima u ruke prilikom hapenja majora Marka Olujevia i porunika Slavka Pipana 8. septembra u Belanovici. Draa Mihailovi je preko Beograda odravao vezu i sa Kostom Peancem. Izmeu njih dvojice je u poetku postojalo rivalstvo. Nasuprot etnikom pokretu D. Mihailovia, koji je bio u ekspanziji, etniki pokret Koste Peanca poeo je da stagnira, naroito od sklapanja ugovora o saradnji sa Nemcima na Bukulji krajem avgusta 1941. Od tada je Peanac izgubio svaki ugled kod naroda. To je olakalo Drai Mihailoviu da pretekne svog rivala u rukovoenju etnikim pokretom, ali jo uvek nije bio dovoljno snaan da likvidira uticaj Koste Peanca i privue njegove odrede na svoju stranu u junoj Srbiji. Zato je polovinom septembra 1941. u Beogradu sklopljen sporazum izmeu predstavnika i jednog i drugog etnikog pokreta o zajednikoj borbi protiv partizanskih odreda i o razgranienju terena na kojima e dejstvovati svaki od pokreta pojedinano. Tako je klasno zaslepljeni Draa Mihailovi rano uao u tajnu kolaboraciju sa kvislinzima Aimoviem i Ljotiem, a u septembru i sa Nediem. Time je doveo u pitanje ne

192

VEN'CESLAV GLII

samo nacionalno dostojanstvo nego i pokret u celini, a svoj nacionalni i meunarodni .poloaj uinio protivrenim. Mihailovi je jo tada shvatio da su komunisti stekli znatnu prednost. Svestan slabosti svojih snaga, predviao je da bez pomoi spoljnih faktora ne moe da opstane kao autonomna snaga. Od defanzivno usvojene strategije u poetku, do nacionalne izdaje u jesen 1941. godine bio je samo jedan korak i on ga je uinio drei se po strani od svih tih pregovora ili ih tajno vodei, da bi u odreenom trenutku mogao da se pravda pred narodom da on za njih nije ni znao. Oslanjajui se na tradiciju etnitva iz balkanskih ratova i prvog svetskog rata u kontaktu sa masama, on je politikom saradnje sa okupatorom i kvislinzima obezvredio tu tradiciju. To, meutim, ne znai da je Draa Mihailovi obustavio dalje omasovljenje svojih jedinica. Njegovi stalni odredi su se razvijali, primenjujui za omasovljenje svojih redova i mobilizaciju seljaka. Poeli su da se nazivaju gorskim odredima zato to su boravili po umama, a njihovi tabovi su dobijali naziv gorski tabovi uz odgovarajui broj. Ali, za te malobrojne odrede sve se vie postavljalo pitanje kako dalje opstati a da se ne bore protiv okupatora kao partizani. Zato su pregovori sa partizanima veoma dobro dolazili Drai Mihailoviu i zato su i nastavljeni. Svakako najznaajniji razgovor u tom pogledu voen je u toku septembra izmeu komandanata dva pokreta Josipa Broza Tita i Drae Mihailovia u Struganiku 20. septembra, sa odgovarajuim brojem predstavnika s jedne i s druge strane. Na osnovu izvetaja Aleksandra Rankovia i Miloa Minia o pregovorima sa predstavnicima etnikog pokreta Drae Mihailovia, Josip Broz Tito, komandant partizanskih odreda Jugoslavije, odluio je da se sastane sa Draom Mihailoviem odmah po izlasku na slobodnu teritoriju. Meutim, ni ovaj razgovor nije doneo stvarne rezultate. Draa Mihailovi je odbio da sa svojim etnicima stupi u borbu protiv okupatora, izjavljujui da je borba partizana preuranjena, ali da nee voditi borbu protiv partizana. Obeao je da e stupiti u borbu kad prilike budu povoljnije. Ni prilikom ovih razgovora nije sastavljen nikakav sporazum. Titova odlunost da se b o d

IJ2ICKA REPUBI.IKA

193

protiv okupatora ostavila je dubok utisak na tab Drae Mihailovia. Nagli porast partizanskih odreda pretvarao je etniki pokret u malu beznaajnu snagu, iako je Draa Mihailovi u svojim izvetajima prikazivao da je podjednak odnos snaga. Suoen sa takvom situacijom, tab Drae Mihailovia polovinom septembra izdaje uputstva svojim ljudima za mobilizaciju. Na teritoriji zapadne Srbije aktiviraju se etniki odredi sa ciljem da se pre partizana domognu pojedinih gradova pa i po cenu uea u borbi protiv okupatora zajedno sa partizanima. U tu svrhu Draa Mihailovi izdaje poseban proglas narodu u kome naglaava da jo nije imao nameru da silazi iz gorskih visina, ali poto je do njega dopro lelek naroda i poto je stvorena anarhija, on je prinuen da se pojavi pred narodom kao njegov voa. Imajui u vidu Drainu instrukciju, njegovi odredi, a i neki odredi Koste Peanca, pokuali su da preduhitre partizanske odrede i da prilikom povlaenja nemakih jedinica iz zapadne Srbije prvi uu u neke gradove. Povlaenje nemake posade iz Ljubovije u Bajinu Batu 6. septembra 1941. iskoristila je grupa etnika Miladina Gligoria iz Donje Azbukovice, koja je istog dana ula u Ljuboviju i proglasila se za oslobodioce. Posle osloboenja Ljubovije, kratko vreme je vladala zajednika etniko-partizanska komanda, s tim to je predstavnik partizana bio zamenik komandanta. Ali, poto se nije mogla ostvariti saradnja, ve 20. septembra uspostavljene su odvojene komande mesta. Ista grupa etnika napala je s lea partizane 12. septembra, u trenutku kad su Raanska i Crnogorska partizanska eta Uikog NOP odreda bile poele napad na nemaku posadu u Bajinoj Bati. Time su etnici omoguili povlaenje Nemaca bez gubitaka, ali nisu uspeli zadrati Bajinu Batu, pa su partizani Raanske ete uli u grad 13. septembra. I u abakom okrugu, kako je ve napomenuto, etnici Drae Mihailovia su se trudili da putem pregovora sa Nemcima preuzmu gradove i na taj nain preduhitre partizane. Jo prilikom borbi oko Banje Koviljae poetkom septembra 1941, Georgije Boji Dida stupio je

194

VEN'CESLAV GLII

u vezu sa komandom opkoljene nemake jedinice, a kapetan Dragoslav Rai i major Vojislav Panteli sa nemakom komandom u apcu, zahtevajui da se nemake jedinice povuku iz apca i grad predaju srpskim nacionalnim etnikim odredima, garantujui im bezbednost povlaenja. Ne dobivi nikakav odgovor, Rai je prihvatio zajedniku komandu nad etnikim i partizanskim jedinicama koje su opsedale abac. etnici Koste Peanea iz odreda Radomira ekia i Boe osovia Javorca, posle povlaenja Nemaca, prvi su uli u Ivanjicu i drali je do 13. septembra, a potom i ajetinu nekoliko dana, do 21. septembra, kada ih je potisnuo Uiki NOP odred. Za to vreme etnici Drae Mihailovia su zajedno sa partizanima uli u Guu 7. septembra. U dragaevskom kraju saradnju sa partizanima jedino su ostvarili i iskreno podravali Jovan Bojovi, komandant Jelikog etnikog odreda, i Gvozden ipeti, komandir jedne ete ovog odreda. Poeki etniki odred, kojim je komandovao kapetan Milo Glii, iskoristio je borbu Poeke i Ariljske ete Uikog NOP odreda sa Nemcima 20. septembra u Gorobilju i prvi uao u Poegu posle povlaenja Nemaca 22. septembra. Oseajui se slabijim pred brojnijim partizanskim jedinicama u ovom kraju, a nastojei da Poegu zadre u svojim rukama, etnici su uputili svoju delegaciju da pregovara sa komandom Uikog NOP odreda. Ova delegacija je razoruana i privremeno uhapena, a Ariljska, Poeka, Moravika i jedna Dragaevska partizanska eta preuzele su Poegu istog dana bez borbe. Nemake jedinice su napustile Uice 21. septembra i predale vlast andarmima potpukovnika Cvetkovia i etnicima Koste Peanea u sastavu od dva bataljona, kojima je komandovao vojvoda Radomir eki. Njihova vlast u Uicu trajala je tri dana. Deki je bezuspeno pokuao da organizuje odbranu protiv partizana na okolnim visovima, ali pod pritiskom Uike, Raanske i Zlatiborske ete Uikog NOP odreda, etnici su bili prinueni da napuste Uice 24. septembra i istog dana navedene partizanske ete su bez borbe ule u grad.

IJ2ICKA REPUBI.IKA

195

U borbi za osloboenje Gornjeg Milanovca 28. septembra, pored dva bataljona aanskog NOP odreda, uestvovao je i etniki Takovski odred pod komandom porunika Zvonimira Vukovia. U pripremama za napad na aak uestvovale su skoro sve jedinice aanskog NOP odreda i etiri etnika odreda: Jeliki, Pakovraki, Prijevorski i delovi Takovskog odreda, alii do borbi nije dolo, jer su se Nemci iz aka povukli 1. oktobra i etnici Drae Mihailovia su zajedno sa partizanima uli u grad. Poetkom oktobra etnici su pokuali da preuzmu Vrnjaku Banju u svoje ruke, koju su bili oslobodili partizani 1. oktobra, a zatim se povukli, ali ve 5. oktobra partizani su povratili ovo mesto. Poetkom oktobra na prostor Vidojevica Cer pristigli su delovi Jadranskog etnikog odreda i bataljon Cerskog etnikog odreda, kao i dve ete Valjevskog NOP odreda u ijem su sastavu preteno bili etnici iz odreda Zeevia i Martinovia, dok je glavnina Cerskog etnikog odreda zauzela poloaje na obroncima Cera. Prisustvo ova dva etnika odreda bila je najvea slabost ustanike odbrane na teritoriji Podrinja. Udar kaznene ekspedicije nemakih jedinica nije izazvao vee osipanje etnikih odreda, ali se oseao podrivaki rad pete kolone i rairilo se shvatanje da Nemci nee napadati etnike jedinice, ako ne sarauju sa partizanima, i da treba izbegavati borbu sa Nemoima. Uprkos tome, Rai je i dalje ostao komandant zajednikog taba, mada je i u njegovom odredu bilo rovarenja protiv partizana. Kapetan Rai i major Panteli pokuali su 2. oktobra da stupe u pregovore sa -Nemcima i da izvre zamenu zarobljenika uz postavljanje usilova da se prestane sa ubijanjem nenaoruanih civila i oduzimanjem njihove imovine i da Nemci povuku svoje trupe u abac i obustave bombardovanje sela. Komandant 1. bataljona 699. nemakog puka nije prihvatio ove uslove, ve je traio izruenje svih nemakih zarobljenika i predaju oruja, uz obeanje da e biti osloboeni od kazni. Ve u to vreme dolo je do nesporazuma izmeu etnika i partizana na tom terenu. U napadu na Prnjavor, izmeu 9. i 10. septembra, nije ostvarena saradnja izmeu partizana i etnika, a etnici

196

VEN'CESLAV GLII

Voje Pantelia su bez borbe predali Nemcima Loznicu 10. oktobra. U Zavlai je 14. oktobra odran sastanak taba kapetana Raia, lana Glavnog taba NOP odreda za Srbiju Filipa Kljajia i taba Valjevskog NOP odreda. Na tom sastanku je formiran zajedniki tab od dva etnika i dva partizana, tako da je Rai i posle neuspeha kod apca ponovo bio odreen za formalnog stareinu svih partizanskih i etnikih jedinica na delu fronta kod Zavlake. Tu se uspeno odravao front 12 dana, sve do 22. oktobra, kada je usledilo povlaenje, jer su nemake jedinice uspele da izvre prodor prema Krupnju. U ibarskoj dolini, gde su dominirali etnici Koste Peanea, odnosno Suhoplaninski etniki odred pod komandom Maana urovia, pojedini lokalni odredi tada prelaze na stranu Drae Mihailovia, okupljajui se oko kapetana Radomira Cvetia. Pokret Drae Mihailovia imao je pogodnih uslova da se razvije i u kosovsko-mitrovakom i stuenikom srezu, jer se javljao kao navodni zatitnik nacionalnih interesa, titei srpsko stanovnitvo od albanskih vulnetarskih snaga, koje su teile da ove krajeve ukljue u veliku Albaniju. U poetku je kapetan Cveti bio naklonjen saradnji sa partizanima, sa ciljem da to vie ljudstva vee za etniki pokret, sprovodei optu mobilizaciju i na taj nain reavajui odlazak seljaka u partizane. Sve prikupljene vojne obveznike grupisao je u Studeniku brigadu na Goliji i Deevsku na Rogozni, od kojih je formirao Studeniko-deevski etniki odred. Cveti je bio protivnik normalizacije odnosa izmeu Srba i Muslimana, a poeo je saraivati sa etnicima Koste Peanea u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta. U septembru i oktobru 1941. bilo je vie pokuaja da se ostvari saradnja izmeu Suhoplaninskog etnikog odreda Maana urovia i Kopaoiiikog NOP odreda, ali do sporazuma nije dolo. Posle osloboenja Rake koju je osvojio Kopaoniki NOP odred 3. oktobra, glavnina ovog odreda nije se zadrala u Rakoj. To su iskoristili etnici Drae Mihailovia iz Moravikog odreda Brane Petrovia i Studenieko-deevskog odreda i pokuali da od taba Kopaonikog NOP odreda iznude povlaenje partizana iz Rake. Meutim, partizani su se tome uspe-

IJ2ICKA REPUBI.IKA

197

no suprotstavili, pa je postignut sporazum da Raka kao grad slui i etnikim i partizanskim snagama, s tim da se oba taba sa jedinicama povuku iz grada, a da u gradu ostanu predstavnici jednih i drugih. Ovo povlaenje tabova trebalo je da se izvri najkasnije do 20. oktobra 1941. Tada je dogovoreno i da se u Ra-koj i drugim mestima odre zajedniki mitinzi na kojima e se objaviti da se graani mogu slobodno ukljuivati u etnike ili u partizanske jedinice, da se izmeu etnika i partizana izbegavaju svi sukobi i da se ne dozvoli meusobna oruana borba. I u umadiji je bilo pokuaja da se ostvari partizansko-etnika saradnja. tab Kosmajskog NOP odreda vodio je pregovore sa etnikim grupacijama Koste Peanca: grupacijom Milosava ivanovia aruge, Dragie Milivojevia, Svete Rakia i Nikole Nikevia. Tako se, na primer, Dragia Milivojevi sa svojom grupom etnika izvesno vreme borio protiv okupatora zajedno sa umadijskim partizanima. ak je 20. oktobra bio sklopljen sporazum izmeu etnikih i partizanskih odreda u umadiji o saradnji, ali je ostao prazno slovo na papiru, jer je general Ljubo Novakovi, koji ga je potpisao, otiao sa ovog terena. Ni pregovori taba Kosmajskog NOP odreda sa etnicima vojvode Nikole Nikevia u prvoj polovini oktobra 1941. nisu urodili plodom. U pomoravskom okrugu etnici Koste Peanca iz odreda Ilije Uzelca iskoristili su, prilikom mobilizacije, nagli priliv seljaka u Pomoravsko-uprijsku etu, meu kojima su se nalazili i proetniki elementi. Pod uticajem etnika, Gornjomutnika i Izvorska eta napustile su poloaje i napale partizanski logor na Grzi i Crnom vrhu. Na prevaru su uspeli da zarobe nekoliko grupa boraca, pre svega lanova Partije i SKOJ-a. Tom prilikom je poginulo 13, a zarobljeno 25 partizana, koji su izrueni Nemcima i 29. septembra streljani u upriji. U drugoj polovini septembra na terenu Pomoravskog NOP odreda pojavio se Peanev etniki odred Bogdana Gordia, smestio se u manastir Ljubostinju -i 19. septembra napao Levaku etu Pomoravskog NOP odreda. Uspeo je da potisne ovu etu, irei pri tom etniku organizaciju. Poto je pretila opasnost da partizanska

198

VEN'CESLAV GLII

slobodna teritorija izmeu Juhora, Gledikih planina i Crnog vrha bude odseena od Kruevca, a bio je ugroen i teren prema Kragujevcu, uz pomo jednog voda Belike i Parainsko-uprijske ete, 2. oktobra su kod Preveta etnici razbijeni, ali nisu i uniteni; borbe su nastavljene i u olktobru mesecu. Iz navedenih primera o saradnji partizana i etnika jasno se vidi da je ova saradnja stalno bila pod senkom sumnji i optereenja nesporazumima pa i oruanim sukobima. Ve krajem septembra i poetkom oktobra odnosi izmeu partizana i etnika Drae Mihailovia poinju da se zaotravaju na teritoriji Uike republike. Do nesporazuma je dolo pre svega oko deobe vlasti, etniki odredi su bili nezadovoljni to su veinu gradova u zapadnoj Srbiji oslobodili partizani i to su u njima igrali odluujuu ulogu, pa su pokuavali da pronau slabe take i da pojedine gradove preotmu od partizana. Za takvu slabu taku smatrali su Kosjeri, pa su etniki komandanti iz sreza crnogorskog, kapetan Momilo Petrovi i podoficir Filip Ajdai, prikupili oko 300 etnika i 26. septembra uputili ultimatum Crnogorskoj partizanskoj eti Uikog NOP odreda da se preda. Kad je ovaj zahtev odbijen, dolo je do etnikog napada na Kosjeri u noi izmeu 26. i 27. septembra, ali su partizani uspeli da zadre grad u svojim rukama. U meuvremenu je stigla pomo 3. ariljske, 2. poeke i jedne Raanske partizanske ete, pa je etniki napad odbijen. Napad na Poegu etnici su poeli pripremati onog trenutka kad su je izgubili 22. septembra. Draa Mihailovi je bio obaveten o hapenju etnike delegacije iz Poege pa je uputio pismo Vrhovnom tabu i zahtevao da se delegacija pusti. Zbog toga su Sreten ujovi, komandant Glavnog taba NOP odreda za Srbiju i Ivan Milutinovic, lan Politbiroa CK KPJ, odrali sastanak sa Sreskim komitetom KPJ za Poegu. Na njihovu intervenciju, putena je iz zatvora etnika delegacija. Ona se, meutim, nije mirila sa gubitkom Poege, pa su njeni lanovi otili u severni deo sreza s namerom da to vei broj ljudi organizujiu u etnike da bi povratili Poegu od partizana, jer je ona za njih imala izuzetan strategijski i politiki znaaj. Osvajanjem Poege, etnici bi

IJ2ICKA REPUBI.IKA

199

se uklinili u srce slobodne teritorije, skoro je presekli na dva dela i na taj nain ozbiljno ugrozili dalji razvoj Uike republike. Jedan od izuzetno vanih razloga to je Draa Mihailovi eleo da po svaku cenu ima Poegu u svojim rukama bio je aerodrom u Tatojevici. Mihailovi je u toku septembra uspostavio radio-vezu sa britanskom i jugoslovenskom vladom u Londonu i od njih je zahtevao i oekivao brzu pomo, pre svega u oruju, napominjui da je za to najpodesniji aerodrom u Poegi. Najzad, 4. oktobra etnici su zatraili da uu u Poegu. Vrhovni tab je u to vreme sugerisao da se izbegava sukob sa etnicima po svaku cenu, pa im je odobren ulazak u Poegu. Ve pri ulasku u grad, etnici su poeli razoruavati partizane; pojedinani sukobi su se pretvorili u borbu koja je trajala nekoliko asova. U toku noi iz Uica je nareeno da se partizani povuku iz Poege. Tako su etnici pretvorili Poegu u svoj centar a oko 80 zarobljenih partizana je puteno na intervenciju Vrhovnog taba. Sreten ujovi je bio opunomoen od Vrhovnog taba da vodi pregovore sa Vukom Ignjatoviem, etnikim komandantom Poege, i 8. oktobra izdato je zajedniko saoptenje u kome se osuuje ovaj sukob kao delo tuinskih agenata i neprijatelja jedinstvene narodnooslobodilake borbe i osloboenja naeg naroda od okupatora i izdajnika. Konano je 24. oktobra potpisan sporazum sa etnicima u Poegi od 8 taaka, koji je, izmeu ostalog, garantovao: neometan prolaz i etnicima i partizanima kroz Poegu sa ispravama za pojedince, a odeljenjima i veim formacijama samo po odobrenju komandanta odreda; slobodan rad na organizaciji u Poegi i poekom srezu partizana i etnika, zato e etnika komanda staviti na raspolaganje potrebne prostorije; slobodna propaganda za obe strane, zborovi, napisi itd., bez vreanja ideala i shvatanja druge strane; slobodan prolaz transporta i materijala, s tim to se treba prethodno prijaviti. U sluaju hapenja pripadnika druge organizacije, u roku od 24 asa dostavlja se izvetaj sa kratkim obrazloenjem i potom se formira meovita komisija od partizana i etnika. Ako doe do neslaganja, uhapenik se vraa svojoj organizaciji na dalji postupak. Nikakvoj divljoj rulji ne

200

VEN'CESLAV GLII

sme se dozvoliti prolaz kroz poeki i uiki srez, a oruana sila ni s jedne strane ne sme prelaziti postojeu politiku granicu srezova bez prethodnog pristanka druge strane. Tako se Poega sa okolinom nala na vetrometini istorijskih dogaaja, a dva susedna grada pretvorena su u centre revolucionarne, odnosno kontrarevolucionarne aktivnosti. Upravo u centru Uike republike dolo je do prvog otrog sudara revolucije i kontrarevolucije. Zauzimanje Poege ohrabrilo je etnike Boe osovia u moravikom kraju i Draine etnike, koje je organizovao porunik Mihajlo Puri, da izvre napade na male partizanske posade, poev od Ivanjice 8. oktobra. Drei se uputstava taba Uikog NOP odreda da se izbegava borba sa etnicima, partijsko i vojno rukovodstvo Moravike ete naredilo je da se bez borbe odstupi iz Ivanjice. Javorski je zatim nastavio pokret prema AriIju i zauzeo ga bez otpora. Oruanim prepadima i zauzimanjem Ivanjice i AriIja, a prethodno Poege, sve varoice u dolini Moravice stavljene su pod etniku vlast. To je neposredno ugrozilo Uice, u koje je tek bio prispeo Vrhovni tab, koji je odluno reagovao kod Drainog predstavnika u Uicu da se Draa Mihailovi upozna sa zloinima i pljakom koju su vrili etnici Javorskog i da se odobri partizanima da stupe u akciju protiv njega. Draa Mihailovi se odrekao Javorskog i tab Uikog NOP odreda izdao je proglas u kome se objanjava zato se preduzima akcija protiv etnika Javorskog. Za borbu protiv ovih etnika odreene su 3. arilj ska i Moravika partizanska eta. One su pod komandom Steve olovia izvrile napad na etnike u Arilju 18. oktobra. U toku jednodnevne borbe zarobljeno je 150 a poginulo oko 30 etnika i 4 partizana. etnici su napustili Ivanjicu 24. oktobra bez borbe. Tako se situacija na tom delu operativnog prostora Uikog NOP odreda na neki nain smirila, ali su se u Poegi i dalje stalno dogaali incidenti. U gradu i okolini progonjeni su partizani i njihove porodice, zaustavljani su i pljakani partizanski transporti, naroito transporti ita i namirnica namenjeni uikom stanovnitvu. Zadran je i opljakan i jedan transport od 300

UIKA REPUBLIKA

201

puaka, sa velikom koliinom municije, upuen na front prema Gornjem Milanovcu. U Poegi je prueno gostoprimstvo i zakljuen ugovor izmeu komande etnika u Poegi i razbojnike bande Boe Javorskog. etnici Drae Mihailovia nastavili su da organizuju svoje odrede u svim mestima Uike republike pa i u samom Uicu. tab Drae Mihailovia u Uicu izdao je poseban proglas graanstvu sreza uikog 10. oktobra u kome ih je obavetavao da e istog dana poeti upis u etnike u kafani Sreka Todorovia. Tako su i u centru Uike republike svojom politikom pasivizacije etnici ometali mobilizaciju u partizanske odrede, vrei pritisak na one koji su sluili vojsku da su poloili zakletvu kralju i da ih to obavezuje da pristupe etnicima, dok su bivim aktivnim rezervnim oficirima i podoficirima pretili prekim vojnim sudom. Takvim svojim stavovima i putanjem kui prijavljenih u etnike, uspeli su da pasiviziraju jedan deo ljudstva sposobnog za borbu naroito po selima uikog okruga, ali im to u samom gradu nije uspelo. Na slian nain vrena je mobilizacija i u Poegi. Posle naredbe komandanta Uikog NOP odreda od 30. septembra 1941, kojom je proglaena opta mobilizacija u elom uikom okrugu, odran je zbor na kome su govorili i partizanski i etniki predstavnici. Posle zbora je poelo upisivanje u partizane i u etnike. U etnike su se upisivali uglavnom stariji ljudi i oni koji su se kolebali, a u partizane mlai ljudi, koji su dobijali oruje i odlazili na front. Svako se morao izjasniti za koju stranu e se opredeliti. Pored politikih deoba i sukoba koji su poticali od pre rata, sada su poele i formalne deobe po spiskovima; ubrzo se u svakom selu znalo za ta se ko opredelio. Bez obzira na navedene sukobe sa etnicima Drae Mihailovia, rukovodstvo NOP-a je strpljivo i sa mnogo takta vodilo pregovore sa tabom Drae Mihailovia. Posle razgovora izmeu Drae Mihailovia i Tita u Struganiku, pitanje saradnje sa etnicima Drae Mihailovia je bilo stalno na dnevnom redu Vrhovnog taba. Na Vojno-politikom savetovanju u Stolicama podnet je izvetai ne samo o razgovorima sa Draom Mihailoviem

202

VEN'CESLAV GLII

nego i odreena dokumenta o njegovim pregovorima sa Nediem i zajednikim planovima za koordiniranu akciju protiv partizanskih odreda u Srbiji. Tom prilikom je zakljueno da se Drai predoe ti planovi i da ise uini sve da se na bilo koji nain doe do sporazuma o zajednikoj borbi protiv okupatora. U tom cilju, na Ravnoj gori su poetkom oktobra boravili i pregovarali sa Draom Mihailoviem Aleksandar Rankovi i Milo Mini, ali se nije postiglo vie nego u prethodnim razgovorima. Dogovoreno je da se sledei sastanak izmeu Josipa Broza Tita i Drae Mihailovia odri u Kosjeriu. Meutim, pod izgovorom da je spreen, Mihailovi nije dao pristanak za ovaj sastanak. Sledei razgovor vredan pomena obavljen je izmeu' Drae Mihailovia i partizanskih predstavnika takovskog kraja 16. oktobra u Gornjem Milanovcu. I ovoga poita Draa Mihailovi je traio da vojne komande budu pod zapovednitvom etnika, a u novoformiranim sudovima podjednak broj predstavnika oba pokreta. Dogovoreno je samo da obe komande mesta ostanu u Gornjem Milanovcu, a dva dana kasnije u selu Brusnici postignut je sporazum i o zajednikim sudovima. Iz svih tih razgovora Draa Mihailovi je uvideo da je narodnooslobodilaki polkret reen da odluno vodi borbu protiv okupatora do kraja. U takvoj situaciji, raspolaui znatno manjim snagama i u strahu da ga i one ne napuste, krajem septembra je odluio da proglasi deliminu mobilizaciju u zapadnoj Srbiji i da pojedini njegovi odredi stupe u borbu protiv okupatora. Cilj ovog manevra Drae Mihailovia bio je: 1. da privue na svoju stranu narodne mase u Srbiji i time oslabi partizanske snage; 2. da dobije deo zaplenjenog nemakog oruja i materijala i tako ojaan u odreenom trenutku iznenada napadne partizanske odrede i 3. da se pred domaom i stranom javnou afirmie kao borac protiv okupatora i time obezbedi pomo i podrku zapadnih saveznika. Josip Broz Tito je odluio da konano raisti odnose sa Mihailoviem, pa je reio da ponovo ode na Ravnu goru i razgovara o otklanjanju nesporazuma i sukoba, kao i o buduoj saradnji. Imajui u vidu dotadanje

IJ2ICKA REPUBI.IKA

203

Mihailovievo izvrdavanje da potpie konkretan sporazum, Tito mu je 20. oktobra 1941. uputio pismo sa konkretnim predlozima za sporazum. Ti predloi su predviali: zajednike vojne operacije i u tu svrhu stvaranje zajednikog operativnog taba; zajedniku opremu i ishranu boraca; zajedniku raspodelu plena prema potrebama fronta; obostrane komande u osloboenim mestima; stvaranje stalnih zajednikih komisija pri zajednikom operativnom tabu za reavanje spornih pitanja najhitnijim postupkom; organizaciju privremene vlasti kroz formu narodnooslobodilakih odbora; dobrovoljnu a ne prisilnu mobilizaciju; disciplinu svih odreda u izvravanju naredbi svojih viih komandi; nemilosrdnu borbu protiv raznih petokolonaa i pijuna; zajedniku akciju protiv raznih neprijatelja i ienje pozadine od sumnjivih elemenata. Draa Mihailovi je odgovorio 22. Oktobra i predloio da nesporazume otkloni kapetan Miti, njegov delegat pri Vrhovnom tabu, i da panju treba skoncentrisati na front u Mavi, odakle preti opasnost od neprijatelja Uicu i drugim gradovima slobodne teritorije. Preko kapetana Mitia, i direktno telefonom, postignut je dogovor da doe do ponovnog susreta izmeu Tita i Mihailovia u selu Brajii 26. oktobra. Ovoga puta u pregovorima su uestvovali Josip Broz Tito, Sreten ujovi i Mitar Baki sa partizanske, a Draa Mihailovi, Dragia Vasi, potpukovnik Pavlovi i kapetan Miti sa etnike strane. U Brajiima je postignut delimian sporazum: da obe vrhovne komande i dalje vre mobilizaciju na isti nain; da odredi ostanu gde su se zatekli; da se izbegavaju sukobi a koordiniraju akcije; da sedite Vrhovnog taba ostane u Uicu a da sedite taba Drae Mihailovia bude u Poegi; da podela plena bude zajednika; da transport trupa i ratnog materijala bude slobodan na celoj osloboenoj teritoriji; da se formira meoviti ratni sud za suenje pljakaima i drugim neprijateljima naroda; da se vodi briga o obezbeenju stanovnitva; da se tabu Drae Mihailovia iz fabrike oruja u Uicu isporui 1.200 puaka i da se od zaplenjenog novca iz uike Narodne banke dodeli svakom od tabova po 5 miliona dinara, a ostatak da se

204

VEN'CESLAV GLII

podeli izbeglicama. Iako ovaj sporazum nije bitnije menjao dotadanje odnose izmeu partizana i etnika i nije predviao zajednike efikasnije mere za borbu protiv okupatora, ipak je bio korak napred u meusobnoj saradnji. Vrhovni tab NOP odreda pokazao je vrstu reenost da se dri sporazuma u Brajiima od 26. i 27. oktobra. Ve sledeih dana pustio je sve etnike koje su iz raznih razloga uhapsile partizanske vojne vlasti, a odmah zatim je Poegi dodeljeno 5.000 kilograma ita i tabu Drae Mihailovia 500 puaka i 24.000 metaka. U duhu ovog sporazuma reene su i jednomesene borbe izmeu etnika Boe osovia Javorca i Uikog NOP odreda. Na Palibrkom grobu, nedaleko od Ivanjice, 1. novembra je postignut sporazum izmeu komande grupe partizanskih jedinica koja je gonila etnike Javorskog i predstavnika etnika Drae Mihailovia u ovom kraju, uz obeanje Javorskog da e pristupiti Drainim odredima. Meutim, za etniku stranu ovaj sporazum u Brajiima bio je samo jedan u nizu manevara da se dobije u vremenu da etnike snage ojaaju za konaan obraun sa narodnooslobodilakim pokretom. Prema najnovijim istraivanjima, kapetan Milorad Miti je jo uoi ovih razgovora imao razraen plan napada na centar slobodne teritorije Uice i dao je zadatak okolnim etnikim odredima da to ostvare. Kako se postavilo pitanje da li Miti ima ovlaenje da u ime Mihailovia izdaje ova nareenja, etniki komandanti, pre svega iz Poege, zatraili su tumaenja od samog Drae. Prema izjavi Miloa Gliia, Mihailovi im je tada rekao: Vi ete izvriti napad po predvienom planu na Uice, a ako se od ovoga bude doenije pravilo pitanje od partizana, ja u im javiti da nemani veze sa Poegom, da je to stvar Poege i da Poeki odred nije moj odred. Ohrabren uspostavljanjem veza sa britanskom i jugoslovenskom vladom, koje su mu obeale pomo, i pregovorima koji su bili u toku sa nemakom komandom u Beogradu, Draa Mihailovi se odluio da napadne jedinice NOP najpre u centru slobodne teritorije. Uz saglasnost Drae Mihailovia, pripremljen je i izvren na-

IJ2ICKA REPUBI.IKA

205

pad na Uice i Ivanjiou u noi izmeu 1. i 2. novembra. etnici su vrlo brzo pretrpeli poraz i proterani su iz Poege. Slino nareenje je stiglo 2. novembra i etnikim jedinicama koje su uestvovale u borbama oko Kraljeva. Nareeno im je da zauzmu aak. I one su pretrpele poraz 7. novembra. Zapovest za napad na Gornji Milanovac izdata je 4. novembra a izvren je u noi izmeu 7. i 8. novembra. etnici su uspeli da zauzmu Gornji Milanovac i zarobe oko 150 partizana. Pogoen porazom kod Uica i Poege, Draa Mihailovi je naredio kapetanu Dragoslavu Raiu da napusti front prema Nemcima kod Krupnja i Valjeva i da napadne na Uice sa severa. I ova etnika grupacija pobeena je u borbama koje su voene u noi izmeu 8. i 9. novembra nadomak Uica. I u valjevskom kraju napadi etnika Drae Mihailovia na jedinice NOP-a usledili su poetkom novembra. U okolini Mionice etnici Drae Mihailovia su 3. novembra zarobili 15 partizana, meu njima i dva lana Okrunog komiteta, a u selu Rakarima kod Gornje Toplice kulturnu ekipu Kosmajskog NOP odreda u kojoj je bilo 20 lanova. U selu Sitarice etnici porunika Smiljania iznenada su napali na 4. kolubarsku partizansku etu i zarobili 12 partizana. Zahvaljujui nebudnosti boraca 1. poeke ete, iji je jedan deo bio smeten u selu Raani pod planinom Bukovi, etnici su ih opkolili i u borbi je poginulo 5 a zarobljeno 19 partizana. Draa Mihailovi je 9. novembra zatraio pomo od svog komandanta istone Bosne Jezdimira Dangia da sa est petina svojih snaga uestvuje u borbi protiv partizana na pravcima Uice Kosjeri. Poto iz nepoznatih razloga nije dobio pomo od Dangia, i poto mu je iz inostranstva stigla samo simbolina pomo, Draa Mihailovi se poeo direktno obraati komandantima Nedievih i Peanevih odreda. Najefikasniju pomo pruio mu je Nikola Kalabi, koji je preko svog oca, majora Milana Kalabia, komandanta Nedievog odreda, uspeo da dobije 8 kamiona municije, a njegov odred je bio angaovan u borbi protiv partizanskih odreda oko Rudnika.

206

VEN'CESLAV GLII

I azbukovaki etnici su 9. novembra, pod komandom Jove Vasia, napali Ljuboviju. Tu se nalazila 6. Raevska partizanska eta. etnici su je razoruali i zadrali u zatvoru oko 15 partizana. Ali, nisu dugo mogli zadrati Ljuboviju, jer su partizani uspeli da je povrate ve 14. novembra. etnici Koste Peanea uspeli su da bez otpora zauzmu Raku 2. novembra. Kopaoniki NOP odred je pokuao da je povrati u svoje ruke. U tom cilju izvren je napad 10. novembra i kad su etnici Suhoplaninskog etnikog odreda skoro bili savladani, naiao je Studeniko-deevski odred pod komandom Radomira Cvetiia i probio se u centar grada, a Kopaoniki NOP odred se morao povui pod vrlo nepovoljnim uslovima. Ovaj poraz odluujue je uticao na prevlast etnika i na demoralizaciju novomobilisanih partizana, pa se Kopaoniki odred poeo osipati. Loznicu su sve vreme drali etnici i u vreme partizansko-etnikih suikoba bilo je i ovde borbi izmeu 13. i 15. novembra. Tada su partizani pokuavali da zauzmu Loznicu, ali je ona u meuvremenu 15. novembra pala u ruke Nemaca. Kako je ve opisano, partizanski odredi su potpuno slomili etnike napade na Uice i aak, razbijajui etnike odrede i gonei ih pravo prema Ravnoj gori. Graanski rat koji je bio na pomolu i iji je vinovnik bio etniki pokret Drae Mihailovia, izazvao je ogorenje ne samo partizana nego i sveg rodoljubivog stanovnitva. Vrhovni tab je ulagao ogromne napore da sprei bratoubilaku borbu. Josip Broz Tito je 8. novembra, pod pretnjom smrtne kazne, zabranio da se na etnike zloine odgovara slinim protumerama. U meuvremenu, Draa Mihailovi je svoje inostrane pokrovitelje neprekidno molio za pomo, a ubrzao je pregovore i za sastanak sa nemakim predstavnicima. Glavni razlog to se opredelio da se obrati Nemcima i ubrza taj susret bili su neuspesi u napadu na partizane, a oekivana pomo od Britanaca jo nije pristizala. Sastanak je odran 11. novembra u selu Divci blizu Valjeva. Glavni nemaki pregovara iz taba vojno-upravnog komandanta Srbije bio je potpukovnik Rudolf Kogard,

IJ2ICKA REPUBI.IKA

207

obavetajni oficir. Ve prilikom uvodne reci, on je od Drae Mihailovia zatraio bezuslovnu predaju. Draa Mihailovi je oekivao bolji tretman od Nemaca, pa je bezu&peno pokuavao da dobije bar municiju za borbu protiv partizana, pristajui d na nemake oficire za vezu u svojim odredima koji bi kontrolisali njegovu aktivnost. Stavljeno mu je do znanja da e, ako se ne preda, Nemci nastaviti borbu protiv njegovih odreda. Draa Mihailovi je odbio da se preda, naglaavajui da e se orujem i ideoloki angaovati u borbi protiv komunista do kraja. Iako nije postignut nikakav sporazum sa Nemcima, Draa Mihailovi je nastavio borbu protiv partizana, izbegavajui borbu protiv Nemaca. Bilo kakve dalje odnose sa partizanima posebno je opteretila predaja Nemcima u selu Slovou 365 zarobljenih partizana, sabranih na Ravnoj gori i zapadnoj Srbiji od strane Jovana kavovia kave, ranijeg Peanevog vojvode a tada jednog od Drainih komandanata. Ove zarobljene partizane ubrzo su Nemci streljali u Kruiku u Valjevu, 27. novembra. U meuvremenu je rastao pritisaik partizanskih odreda na etnike snage na Ravnoj gori i etniki pokret se nalazio pred slomom. Upravo tih dana vlada iz Londona, kad je bila obavetena o ovom sukobu, zahtevala je od Drae Mihailovia da po svaku cenu nae osnovicu za izmirenje sa partizanima. Zahtev vlade iz Londona, zatim vesti Radio-Moskve da je Draa Mihailovi jedan od voa otpora u Jugoslaviji, neuspeli razgovori Drae Mihailovia sa Nemcima, kao i predstojea neprijateljska ofanziva prinudili su i jednu i drugu stranu da ponovo ponu pregovore. Draa Mihailovi je 16. novembra preko Milorada Mitia zatraio prekid borbi. Josip Broz Tito je jo jednom pokuao da se sporazume sa etnicima o jedinstvenoj borbi protiv okupatora, ili da ih bar odvrati od borbi protiv partizanskih odreda, imajui pre svega u vidu da Sovjetskom Savezu ne stvara spoljnopolitike tekoe u trenutku kada je Crvena armija vodila presudne borbe za Moskvu. Uzimajui sve to u obzir, 17. novembra je naredio partizanskim odredima da prekinu ofanzivu prema Ravnoj gori, upuujui istovremeno ponudu Dirai Mihailoviu za pregovore. U a-

208

VEN'CESLAV GLII

ku su se 18. novembra sastale dve delegacije. Na prvom sastanku, etnika delegacija u kojoj su bili Radoslav uri i Mirko Lalatovi pod izgovorom da nema ovlaenja da potpie sporazum, zahtevala je da se partizani stave pod Drainu komandu. Partizanska delegacija u sastavu: Aleksandar Rankovi, Ivo Lola Ribar i Petar Stamboli odbila je ovaj zahtev. Delegacije su se ponovo sastale posle dva dana i 20. oktobra potpisale sporazum koji glasi: 1. Da se obustave sva neprijateljstva do 12 asova 21. XI tekue godine. Sve trupe gde su se u to vreme zatekle mogu ostati gde su, s tim da ne sme biti pomeranja jednih prema drugima. Istog dana u 16 asova sastae se delegacije oba taba radi utvrivanja plana i pravca povlaenja jednih i drugih snaga. 2. Obe strane konstatuju potrebu upuivanja svih svojih snaga u borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. 3. Obe strane se obavezuju da u momentu prestanka neprijateljstva puste sve zarobljenike, izuzev onih za koje pojedine strane imaju podatke da su krivci sukoba ili da su uinili neko zloinako delo. O tome e izvestiti pismeno drugu stranu. 4. Radi utvrivanja uzroka i krivica sukoba i zloinakih dela, odredie se meovita komisija od po tri lana, od kojih jedno lice mora biti struno pravnik. Komisija poinje svoj rad u ponedeljak 24. XI u 8 asova. Mesto sastanka je N. I jedna i druga strana imaju blagovremeno predati komisiji na raspoloenje sav potrebni materijal. U spornim sluajevima komisija e konsultovati vrhovne tabove. 5. Za raspravljanje krivica ustanovljenih od meovite komisije, obrazovae se meoviti ratni sud od po tri lana, od kojih su po dva struno-pravna lica, a po jedno vojno lice. Suenje ima biti javno. Presuda je izvrna i bez priziva. Sud e se sastati na poziv meovite komisije u aku. 6. Lica koja su dobrovoljno prela u toku borbe kao i docnije na drugu stranu, ne smatraju se krivim i mogu ostati tamo gde su.

IJ2ICKA REPUBI.IKA

209

7. Od obustave neprijateljstva, svaka oruana grupa koja bi na ma kojem sektoru dejstvovala protiv ma koje odgovarajue strane, smatrae se neprijateljskom, i kao takva ima se najbliim zajednikim snagama razoruati. ! 8. Saradnja u operacijama protiv neprijatelja reavae se sporazumno i stalnim kontaktom predstavnika oba taba. 9. Radi reavanja svih ostalih pitanja, a prvenstveno onih koja su u vezi sa operacijama, vrhovni tabovi e odrediti delegacije, a vreme sastanka odredie se 21. XI tekue godine. Delegacije e doi na sastanak sa izraenim predlozima o pojedinim pitanjima. Ovaj sastanak i donete odluke bie dopuna ovog sporazuma. Meovita komisija sastala se dva puta u aku (24. i 26. novembra), a u Pranjanima 27. novembra i meovita vojna komisija, kada se nije moglo razgovarati o detaljima sporazuma, jer su nemake jedinice 342. i 113. peadijske divizije krenule u ofanzivu na Uiku republiku. Tito je zahtevao da se odmah formira zajedniki operativni tab. Draa Mihailovi je opet zatezao da sam bude vrhovni komandant. Tito je poslednji put telefonom nazvao Drau Mihailovia 28. novembra 1941, zahtevajui od njega da stupi u borbu protiv Nemaca, ali je ovaj to odbio, pravdajui se da ne moe prihvatiti frontalnu borbu i da svoje odrede mora vratiti na njihove terene. Umesto da se prikljui borbi protiv okupatora i njegovih saradnika, Draa Mihailovi je 30. novembra okupljenim komandantima na Ravnoj gori dao instrukcije o takozvanoj legalizaciji etnikih odreda na taj nain to bi se prikljuili kvislinkim odredima Milana Nedia. Posle ovih oruanih sukoba izmeu partizana i etnika u novembru 1941, stvoren je nepremostiv jaz izmeu revolucionarnih i kontrarevolucionarnih snaga, to se moglo i oekivati s obzirom na krajnje ciljeve i jednog i drugog pokreta. Ve u periodu Uike republike jasno su se ispoljile etnike natnere za unitenje partizana, da to uine najpre sami, a zatim uz pomo kvislinga i okupatora. Napad na Uice bio je pokuaj da to urade sami, a kad to nije uspelo, poeli su se oslanjati najpre na kvislinge a zatim na okupatora.

210

VEN'CESLAV GLII

Posmatrano sa partizanske strare, s obzirom da su branili stari poredak sa kraljem na elu, etnici su za njih bili glavna snaga kontrarevolucije. Sukob etnika i partizana olakao je nemakim jedinicama da krajem 1941. i poetkom 1942. godine likvidiraju snana arita ustanka u zapadnoj Srbiji i umadiji i da privremeno izvre stabilizaciju okupacionog sistema. etnici su ne samo ubrzali pad Uike republike, nego su svojom saradnjorn sa okupatorima, posredstvom legalizacije svojih odreda, doprineli i unitavanju boraca narodnooslobodilakog pokreta primenjujui sve vrste terora i zloina. Krajem 1941. su u znatno otrijoj formi izbili na videlo svi sukobi koji su tinjali u buroaskoj Jugoslaviji. Nosioci starog drutvenog poretka preduzeli su sve to su mogli, ak i uz pomo okupatora, da sauvaju svoje drutvene pozicije. Grupa oko Drae Mihailovia verovala je u pobedu zapadnih saveznika i nadala se da e uz njihovu pomo preuzeti vlast u zemlji, obezbediti povratak monarhije i ponovo uspostavljanje buroaskog poretka. Ali ve na poetku svoje kontrarevolucionarne aktivnosti razila se sa tenjama naroda, iji je cilj bio osloboenje od okupatora. U sukobu izmeu narodnooslobodilakog pokreta i etnika Drae Mihailovia ispoljila se revolucionarnost narodnooslobodilake borbe srpskih partizana. Borba protiv okupatora isterala je na istinu etniki pokret Drae Mihailovia, onemoguila mu laviranje i zahtevala od njega opredeljenje za, ili protiv okupatora. Tako je etniki pokret brzo pao na pozicije saradnika okupatora ve krajem 1941. u nemakoj ofanzivi na Uioku republiku. Bez obzira na to kakvim su se motivima rukovodile voe ovog pokreta, vezale su svoju sudbinu za sudbinu okupatora. Posle ovih oruanih sukoba u Uikoj republici, partizani i etnici vie nisu mogli, a nisu ni pokuavali, da ostvare sporazum, jer ih je delio dubok i nepremostiv jaz, koji se javlja izmeu svih revolucionarnih i ikontrarevolucionarnih polkreta. Suprotan proces ne bi ni bio u skladu sa uenjem marksizma o klasnoj borbi li sa dosadanjim razvojem ljudskog drutva.

IJ2ICKA REPUBI.IKA

211

Ovaj sudar izmeu revolucionarnih i kontrarevolucionarnih snaga u istoriografiji (profesor Petranovi) se sve vie posmatra i kao sukob dve svesti: jedne revolucionarne, smele, vizionarske sposobne ne samo da doara socijalistiku sutranjicu nego i da menja svest u tom pravcu i druge konzervativne, tradicionalistiko-naoionalistike, okrenute iskljuivo vrednostima buroaskog drutva, koja pokuava da razvija zaostala patrijarhalna i religiozna shvatanja. Prva se oslanja iskljuivo na svoje snage, a druga stalno oekuje pomo sa strane, od koje ostaje zavisna do svoga kraja.

Spoljnopolitiki aspekti Uike republike

U toku 1941. godine Jugoslavija je dva puta izazvala panju i divljenje napredne svetske javnosti. Prvi put 27. marta, kada je oborena vlada Cvetkovi-Maek, ikoja je potpisala pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, i kada je dolo do provale antifaistikog i revolucionarnog raspoloenja masa. Drugi put u jesen 1941, kada je pod rukovodstvom KPJ stvorena prva slobodna teritorija u okupiranoj Evropi, pod imenom Uika republika. Dok je vest o martovskim dogaajima 1941. za kratko vreme obletela ceo svet, vesti o postojanju Uike republike bile su vrlo maglovite i nejasne i nisu dospele do javnosti u saveznikim zemljama, iako su njihove vlade bile o tome obavetene. elja nam je upravo to da pokaemo kako je dolo do toga da se u svetu tako malo, a i netano, znalo o Uikoj republici. Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije jo od prvih dana ustanka 1941. godine pridavalo je veliki znaaj meunarodnom faktoru, pre svega odnosima sa lanicama antifaistike koalicije i velikim silama: Sovjetskim Savezom, Sjedinjenim Amerikim Dravama i Velikom Britanijom. Ti odnosi su imali razvojnu liniju i menjali su se u zavisnosti od stepena razvoja narodnooslobodilakog pokreta i njegovih uspeha u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika. Kad je re o Uikoj republici, o jednom, u stvari, dosta kratkom periodu NOR-a i revolucije, odnosi sa velikim saveznicima bili su nerazvijeni, ali su i jedna i druga strana paljivo pratile razvoj vojno-politike situacije: s jedne strane, narodnooslobodilaki pokret je pratio

IJ2ICKA REPUBI.IKA

213

proces stvaranja antifaistike koalicije i inio sve, prema svojim mogunostima, da ne bude povod za razdor u tom savezu; s druge strane, lanice antifaistike koalicije su dosta znale o ustanku u Jugoslaviji i o uspesima koje postie narodnooslobodilaki pokret i, pod uticajem i utiskom tih uspeha, bile su prinuene da zauzimaju odreene politike stavove prema ustanku i da ih meusobno usaglaavaju. Uspeain razvoj ustanka u Jugoslaviji pod rukovodstvom KPJ u toku 1941. godine nametnuo je velikim saveznicima da se jo tada ponu baviti pitanjem Jugoslavije i oni e biti prinueni da se intenzivno bave tim pitanjem sve do osloboenja, odnosno do uspenog okonanja oruanog dela socijalistike revolucije u Jugoslaviji 1945. godine. Razume se da bi se odnos saveznika prema NOP-u, odnosno meunarodni aspekt Uike republike, mogao potpunije objasniti kad bi se celovito posmatrao u okviru NOR-a i revolucije 1941 1945. Ali, mi smo prinueni da to, u granicama ovog istraivanja svedemo na kratak period trajanja Uike republike. U poetku ustanka, a i pre njega, KPJ je imala veze sa Kominternom kao centrom meunarodnog revolucionarnog radnikog pokreta, a preko nje i sa sovjetskom vladom. Tradicija odnosa je bila takva da se KPJ od poetka ustanka sa puno poverenja oslanjala na Kominternu, izvetavajui je o razvoju ustanka koliko su to tehnike veze dozvoljavale. Situacija je unekoliko postala sloenija stvaranjem antifaistike koalicije u toku 1941, koju su, pored Sovjetskog Saveza jedne socijalistike zemlje sainjavale i dve velike sile kapitalistikog sveta Velika Britanija i Sjedinjene Amerike Drave. Treba, naime, imati u vidu da su ove dve kapitalistike sile podravale jugoslovensku kraljevsku vladu u izbeglitvu u Londonu, a preko nje i etniki pokret Drae Mihailovia, koji je jo krajem jula i poetkom avgusta uspeo da uspostavi prve veze sa predstavnicima Velike Britanije na Bliskom i Srednjem istoku. Iako je jo u julu 1941. godine KPJ pozdravila stvaranje saveza izmeu Velike Britanije i Sovjetskog Saveza i prilagodila svoju politiku platformu tim pozitivnim kretanjima u borbi protiv faizma, ostaje injenica da

214

VEN'CESLAV GLII

KPJ, odnosno NOP u celini, nije imao uslova, a nije ni pokuavao, da ostvari veze sa zapadnim saveznicima; pretpostavljalo se da ne bi bio ni prihvaen, s obzirom na postojanje jugoslovenske kraljevske vlade u Londonu. Dok su se Politbiro CK KPJ i Glavni tab NOPOJ nalazili u Beogradu, do polovine septembra 1941. godine, izvetaji o razvoju ustanka u Jugoslaviji redovno su slati Kominterni preko njene radio-stanice u Zagrebu, sa uverenjem da e Kominterna preduzeti mere da se te vesti o uspesima narodnoosilobodilakog pokreta u Jugoslaviji proire po svetu. Oslobodilaka borba naroda i narodnosti Jugoslavije, antifaistika i istovremeno revolucionarna po svom karakteru, bila je sastavni deo opte antifaistike borbe koju su vodile saveznike snage sveta pa je s pravom traila svoju meunarodnu afirmaciju. Narodnooslobodilaki pokret Jugoslavije je ulagao izuzetne napore da upozna vlade i javnost saveznikih zemalja i sve napredne snage u svetu o pravoj situaciji u Jugoslaviji, odnosno ko vodi borbu protiv okupatora u naoj zemlji, sa ciljem da se sazna to vie o NOP-u i stekne ne samo naklonost nego da se dobije i podrka i pomo. Mogunosti da se saveznike vlade i javnost irom sveta upoznaju sa oslobodilakom borbom u Jugoslaviji, u periodu Uike republike bile su zaista male. Rukovodstvo NOP-a nije imalo radio-vezu ni sa jednom saveznikom zemljom, odnosno sa nekom od njihovih ustanova, da bi tim putem moglo slati poruke i obavetenja. U tom periodu i veze sa Kominternom su bile neredovne. Sauvano je svega nekoliko telegrama i veliko je pitanje da li su i ti telegrami bili poslati, jer su veze generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita sa slobodne teritorije sa Kominterninom radio-stanicom u Zagrebu bile neredovne i u prekidu. S druge strane, jugoslovenska kraljevska vlada u Londonu uivala je gostoprimstvo Velike Britanije ii odravala je ire diplomatske odnose, ukljuujui i Sovjetski Savez, sa kojim je ponovo uspostavila te odnose 18. jula 1941. godine. Tom prilikom je dobila obeanje od sovjetske vlade da e se ova zauzeti svim sredstvima da se

IJ2ICKA REPUBI.IKA

215

uspostavi nezavisnost Jugoslavije. Reenost da se ponovo uspostavi Jugoslavija ve su do tada bile lispoljile Velika Britanija, krajem aprila, i Sjedinjene Amerike Drave, poetkom juna. Tako su sve tri vodee sile antifaistike koalicije sredinom 1941. godine bile saglasne da po zavretku rata treba obnoviti Jugoslaviju. Po obnovi diplomatskih odnosa izmeu sovjetske vlade i jugoslovenske kraljevske vlade, iz Moskve e se voditi politika na dva koloseka. Slubenu politiku je vodila sovjetska vlada, a Kominterna je nastavila da odrava odnose sa KPJ putem radio-veze, ali u skladu sa politikom sovjetske vlade. Ovakav nain voenja politike iz Moskve prema Jugoslaviji predstavljae izvor znatnih tekoa za narodnooslobodilaki pokret i njegovu meunarodnu afirmaciju. Na prvim sastancima izmeu britanskih i sovjetskih predstavnika posle napada nacistike Nemake na Sovjetski Savez 22. juna 1941, kao i za vreme potpisivanja sporazuma o zajednikoj akciji u ratu protiv Nemake 12. jula 1941. godine, nije raspravljano o Jugoslaviji. Velika Britanija je smatrala da ima odreene ruke to se tie politikog delovanja u Jugoslaviji. Sovjetska vlada, zaokupljena svojim unutranjim problemima, pre sveg neuspesima Crvene armije u borbama na svim frontovima koji su se pomerali u dubinu SSSR-a, preutno je prihvatila takvo stanje, iako je raspolagala Titovim izvetajima Kominterni iz avgusta 1941. da partizanske borbe u Srbiji primaju sve vie oblik narodnog ustanka, a navedeni su pri tom i uspesi partizana u drugim krajevima Jugoslavije. Za Staljina, pitanje Jugoslavije jo nije bilo dolo na dnevni red. Pritisnut neuspesima na frontovima, on je poetkom septembra 1941. zahtevao od erila otvaranje drugog fronta bilo na Balkanu ili u Francuskoj. Pitanje zato ba na Balkanu da li zbog ve pokrenute oslobodilake borbe u Jugoslaviji, ili zbog toga to je smatrao da je to jedna od slabijih taaka nemake evropske tvrave, ili zbog neeg treeg ostalo je nejasno. Zbog britanske pomoi u ratnom materijalu i nade u eventualno otvaranje drugog fronta, sovjetska vlada je bila vrlo obazriva i nije bila spremna da podri

216

VEN'CESLAV GLII

ono to bi moglo promeniti nedavno zakljuen savez sa Velikom Britanijom. Raspolaui o tim relacijama vrlo oskudnim informacijama, koje su se mogle uti preko radio-Moskve i Londona i povremenih telegrama Kaminterne, generalni sekretar KPJ i vrhovni komandant NOP odreda Jugoslavije Josip Broz Tito u svojim telegramima Kominterni zahtevao je u julu i avgustu 1941. da se naronooslobodilakom pokretu poalje pomo u oruju. Zatim je 23. avgusta obavestio Kominternu o nameri da priprema stvaranje Narodnog komiteta osloboenja, koji bi sainjavali poznati predstavnici raznih demokratskih struja zajedno sa naim ljudima, i to: tri-etiri iz Hrvatske, dva iz Slovenije, 4 iz Srbije i 2 iz Crne Gore. Na ovu ideju Tito je doao posle prvih znaajnih uspeha koje su postigli partizani na poetku ustanka avgusta meseca. Odluka o stvaranju tog komiteta doneta je na sednici CK KPJ poetkom avgusta, s namerom da se im se uputi proglas narodima Jugoslavije u kome se izlau ciljevi NOP-a i otvara perspektiva izgradnje nove Jugoslavije s novim drutvenim odnosima posebno obrati panja na meunacionalne odnose koji bi se reavali na bazi ravnopravnosti i bratstva svih naroda i narodnosti nae zemlje. Po Titovim reima, taj komitet je trebalo da predstavlja centralnu vlast koja se raala iz narodnog ustanka. Poseban znaaj tog komiteta bio bi u odnosu na kraljevsku emigrantsku vladu, koja je ve poela javno da istupa protiv ustanka. Meutim, kad je poetkom septembra 1941. Tito saznao da je sovjetska vlada obnovila odnose sa jugoslovenskom kraljevskom vladom, on je da se ne bi stvarale spoljnopolitike tekoe Sovjetskom Savezu predloio da se zasad odustane od stvaranja takvog komiteta i o tome je doneta odluka na vojno-poIitikom savetovanju u Stolicama. Smatralo se da bi osnivanje Narodnog komiteta osloboenja u to vreme bilo preuranjeno i dovelo bi do paralelizma ustanike vlade u zemlji i legitimne kraljevske vlade koju je Sovjetski Savez priznavao. Meutim, nije se odustalo od namere da se to ostvari kad se proceni da su za to sazreli meunarodni uslovi. Neki nagovetaji da je to bilo aktuelno i u toku trajanja Uike republike mogu se naslutiti iz

UIKA REPUBLIKA

217

nekih dokumenata. Tako u pismu Ivanu Milu lino vicu i Sretenu ujoviu, koji su se nalazili u Uicu, Tito je iz Krupnja 9. oktobra pisao o stvaranju jednog centralnog tijela, koje e trebati preuzeti na sebe zadatak rukovoenja kako politikim tako i privrednim ivotom na itavoj osloboenoj teritoriji, o tome emo konano donijeti rjeenje, kada ja stignem u Uice. I zaista, poetkom novembra, odlukom CK KPJ, formiran je Glavni narodnooslobodilaki odbor za Srbiju, koji Tito u jednom pismu naziva Centralnim odborom za osloboenu teritoriju. Nije posve izvesno da ne bi dolo do formiranja i Narodnooslobodilakog odbora za Jugoslaviju da je due potrajala Uika republika. To se donekle nasluuje iz Titovog pisma Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju od 19. oktobra 1941. godine, u kome zahteva da Pokrajinski komitet potrai Dragoljuba Jovanovia i da mu savetuje da se prebaci na slobodnu teritoriju, a zatim udesite da Lolin stari to prije i to sigurnije stigne ovamo. Njega oekuje veoma vaan posao. Ako je Dragoljub Jovanovi bio planiran za Glavni NOO za Srbiju, koji je onda vaan posao oekivao Ivana Ribara, ako ne formiranje Narodnog komiteta osloboenja. Ivan Ribar nije tada uspeo da izae iz Beograda, a Uiku republiku je okupirao neprijatelj, tako da ovaj komitet nije formiran. Njegovo stvaranje u periodu Uike republike svakako bi i bilo preuranjeno, jer meunarodni uslovi nisu bili za to sazreli. Dok je KPJ delila sudbinu sa narodima i narodnostima Jugoslavije, jugoslovenska kraljevska vlada u prvim danima okupacije nije imala veze sa svojom zemljom. Smatra se da su prve vesti o situaciji u Jugoslaviji -kraljevskoj vladi stigle preko Istanbula 19. juna 1941. godine. U Istanbulu se naime, nalazio Jovan onovi, predstavnik jugoslovenske kraljevske vlade za Bliski i Srednji istok, koji je organizovao veze i pribirao sve informacije iz Jugoslavije koje su do njega stizale na razne naine, a zatim vrio njihovu selekciju. Zadravao je vesti za koje je smatrao da ne bi odgovarale vladi i slao ih kasnije britanskim predstavnicima i svojoj vladi, sve sa ciljem da se borba protiv okupatora u Jugoslaviji predstavi kao nastavak patriotskog pokreta od 27. matra

218

VEN'CESLAV GLII

1941. i da se saveznicima prikae kao ujedinjeni nacionalni front. Tim kanalom su stigle i prve vesti o postojanju etnike organizacije Drae Mihailovia, kao i vesti 0 prvim akcijama protiv okupatora ali nedovoljno naznaeno ko ih vodi. Prve vesti o postojanju narodnooslobodilakog pokreta u Jugoslaviji obradovale su, pre svega, SOE (Special Operations Executive) Upravu za specijalne operacije u Velikoj Britaniji, a posebno njen Balkanski odsek u Kairu, jer je ova sluba u postojanju pokreta otpora na Balkanu videla uporite za svoju aktivnost unutar Hitlerove evropske tvrave. etniki pokret Drae Mihailovia, ije je sedite bilo na Ravnoj gori, u poetku je traio veze sa Britancima i izraavao nesklonost prema kraljevskoj vladi zbog toga to je napustila zemlju. S druge strane, kraljevska vlada je ostavila odreene ljude, kao to su bili Ilija Trifunovi-Biramn i Duan Dimitrijevi, raunajui da e oni organizovati pokret otpora. Ni britanska vlada ni jugoslavenska kraljevska vlada, po primanju vesti o postojanju etnika Drae Mihailovia, ne ure da ukazu pomo ovom pokretu; tavie, one o tome u poetku i ne raspravljaju. Meutim, predsednik jugoslovenske vlade Duan Simovi, poetkom avgusta trai od britanske vlade podmornicu za Split, gde se nalazio Biranin, koji je verovatno bio u vezi sa jugoslovenskom vladom. Obe vlade zabrinjavaju prve vesti o borbama ustanika u Jugoslaviji, pre svega u Srbiji i Crnoj Gori, koje poinju da prenose tampa i radio-stanice saveznikih 1 neutralnih zemalja u drugoj polovini jula 1941. godine. Za njih je ovo bilo iznenaenje koje su najmanje oekivale. Britanska vlada je zastupala gledite da treba pripremiti jednu iroku organizaciju, spremnu da otpone borbu kad bude dat znak iz Londona. Jugoslovenska kraljevska vlada je takoe bila zabrinuta zbog vesti o akcijama protiv okupatora u Jugoslaviji pa je i ona traila uzdravanje od borbe protiv okupatora. Predsednik vlade Simovi, zabrinut zbog nemakih odmazdi nad stanovnitvom, i jo vie zabrinut zbog toga da ustanak ne pone mimo vladine kontrole, ve 22. avgusta 1941. je poruivao: Priekajte dok slavuj ne zapeva nad pirami-

UIKA REPUBLIKA

219

dama, tj. priekajte poruke vlade. Izbeglika kraljevska vlada kategorino je bila protiv oslobodilake akcije koju je povela KPJ. Svojim stavovima, izbeglika vlada se pribliavala kvislinkoj vladi narodnog spasa da Srbi budu mirni i ne izazivaju Nemce. Ocena i britanske i jugoslovenske vlade bila je ista da je prerano poinjati bilo kakve akcije protiv okupatora u Jugoslaviji zbog represalija koje bi on mogao da primeni. Takvim stavovima dovele su u nezgodnu situaciju englesku radio-stanicu BBC, jer se javio problem kako izvetavati svetsku javnost o situaciji u Jugoslaviji a da se ne podstie borba protiv okupatora. Zbog toga su u toku 1941. usledila neodreena obavetenja o gerilcima u Jugoslaviji, za koje se nije znalo kome pripadaju partizanima ili etnicima. Ovakvim informacijama nisu bili zadovoljni ni etnici ni partizani. Meutim, im je britanska vlada zvanino poela izraavati podrku etnikom pokretu Drae Mihailovia, preko BBC se sve vie govori, a u tampi pie, o etnicima. Partizani se ne pominju. Raspolaui skromnim brojem pristalica, a shvatajui znaaj direktnih radio-veza sa britanskom vladom i jugoslovenskom kraljevskom vladom, Draa Mihailovi je ubrzano radio na uspostavljanju tih veza. Prve radio-poru-ke odaslao je sa Ravne gore polovinom avgusta 1941. i one su uhvaene u pomorskoj bazi u Portiedu, to je utvrdio dr Jovan Marjanovi, a ne preko Malte u septembru, kako je do sada pisano u naoj istoriografiji. Kasnije, u septembru, ta je veza prebaena na Maltu, preko radio-talasa pod ifrom Vila Resta. Ta radio-veza sa britanskom vladom, a preko nje i sa jugoslovenskom kraljevskom vladom, poela je da funkcionie 25/26. septembra 1941. godine. Istovremeno je tekao proces pripremanja jedne izviake ili, kako Bil Dikin pie, eksperimentalne misije koja je dobila zadatak da krene u Jugoslaviju i ispita ta se tamo dogaa. Ve prve vesti o borbama protiv okupatora u Jugoslaviji i Simovieva molba za pomo iz poetka avgusta 1941. godine da se naorua ono malo kraljevske jugoslovenske vojske to je uspelo da se prebaci iz Jugoslavije u druge zemlje podstakli su britansku vladu da se pozabavi Jugoslavijom. Ve krajem avgusta 1941. Cer-

220

VEN'CESLAV GLII

il je uputio poruku ministru za ekonomsko ratovanje Daltonu sa pitanjem kakve su veze sa gerilcima i ta se moe uiniti da im se pomogne. U to vreme pitanjem Jugoslavije bavio se Balkanski odsek SOE i bio je zaduen da formira prvu misiju, koju je trebalo odmah uputiti u Jugoslaviju. Kapetan Dulijan Emeri je u ime SOE vodio razgovore najpre sa avijacijom, koja nije bila spremna da ustupi avion za prebacivanje misije u Jugoslaviju. SOE se potom obratila mornarici, od koje je dobila potvrdan odgovor i Dalton je 30. avgusta mogao da obavesti erila da se priprema jedna- misija koja e pomorskim putem biti prebaena da uspostavi direktan kontakt sa gerilcima. Iako je dosta pisano o ovoj misiji, jo uvek nisu dovoljno rasvetljena sva pitanja li vezi sa njenim zadacima i ulogom koju je odigrala po svom dolasku u Srbiju za vreme Uike republike. Zato nije suvino podsetiti kako je ova misija formirana i ta je sve radila po dolasku u Crnu Goru, a potom u Srbiju. Pre svega, posle razliitih tumaenja koja su dali istoriari, treba rei da je to britanska misija koja je formirana na brzinu od 3. do 8. septembra 1941. godine. Sainjavali su je: Bil Hadson, koji je znao srpski jezik jer je izmeu dva rata radio kao inenjer u rudniku Zajaa i drugim radnicima zapadne Srbije, zatim vazduhoplovni majori Zaharije Ostoji i Mirko Lalatovi, koji su uestvovali u puu 27. marta, i radio-telegrafista, podoficir Veljko Dragievi. Posle formiranja, misija je upuena na Maltu, odakle je krenula 14. septembra podmornicom Trijumf i iskrcala se u noi izmeu 17. i 18. septembra 1941. u Perazia Dolu kod Petrovca na Moru. Ova operacija voena je pod ifrom Bulzaj (Bullseye). Postavlja se pitanje kakve je zadatke dobila ova misija? I tu je bilo neslaganja meu istoriarima, jer je papir na kome su bili precizirani zadaci nestao u vihoru rata. Prema Hadsonovom seanju, osnovni zadatak misije je bio da koordinira akcije snaga otpora protiv neprijatelja. To znai da se od misije oekivalo da e se, pored prikupljanja tehnikih i vojnih podataka o rasporedu snaga i naoruanja trupa sila osovine, povezati sa grupama koje pruaju neprijatelju otpor, ispitati njihovu

UIKA REPUBLIKA

221

delatnost i o tome izvetavati britanske ustanove, pre svega SOE. Ni do danas nije objanjeno kakve su posebne zadatke dobili jugoslovenski oficiri lanovi ove misije koji su na brzinu ukljueni, jer su prethodno predvieni jugoslovenski lanovi misije otkazali putovanje podmornicom. U trenutku formiranja, misija nije znala za postojanje Drae Mihailovia. Tek u Crnoj Gori, misija e dobiti uputstva iz Kaira da krene u tab Drae Mihailovia. tavie, ona je najpre dola u vezu sa partizanima Crne Gore i boravila je nekoliko dana u glavnom tabu za Crnu Goru, u selu Radovu. Dok se ova misija fortmirala, dok je putovala i boravila u Crnoj Gori, tekao je proces postepenog priznavanja Drae Mihailovia od britanske i jugoslovenske vlade. Sasvim je verovatno, a to i najnovija istraivanja pokazuju, da Draa Mihailovi nije bio linost koja je planirana da u ime jugoslovenske vlade rukovodi pokretom otpora u zemlji pod kontrolom obeju vlada. Ve je napomenuto da su Britanci kontaktirali sa predstavnicima Zemljoradnike stranke i da je jugoslovenska vlada ostavila kao svoje ljude Duana Dimitrijevia i Iliju Trifunovia-Biranina pa je sasvim razumljivo to su obe vlade zauzele stav iekivanja i nisu odmah prihvatile Drau Mihailovia. Trebalo je da prou dva meseca od prvih vesti sa Ravne gore da bi bilo jasno da ljudi koji su ostavljeni nisu uspeli da stanu na elo pokreta otpora i da se Draa Mihailovi predstavio kao najjai voa koji se bori za ouvanje buroaskog poretka. Pitanje Jugoslavije bilo je stavljeno na dnevni red u Britanskom ratnom kabinetu 18. septembra ali je, na erilov predlog odloeno, s tim to je zakljueno da se ustanicima u Jugoslaviji s vremena na vreme prui ohrabrenje preko tampe i da se naoruavaju jugoslovenske jedinice koje su se nalazile na Srednjem istoku. Kad su vesti iz Jugoslavije uestale i kada je Draa Mihailovi uspostavio radio-vezu sa britanskim predstavnicima preko Malte, oni su tu vezu konano predali jugoslovenskoj vladi izmeu 25. i 26. septembra, ali je i dalje ila preko britanskih kanala. Septembar 1941. godine bio je preloman mesec i za narodnooslobodilaki pokret i za etniki pokret Drae

222

VENCESLAV GLII

Mihailovia. Narodnooslobodilaki pokret tada stvara prostranu slobodnu teritoriju, odnosno Uiku republiku, i odrava izuzetno vano vojno-politiko savetovanje u Stolicama kod Krupnja, gde se na osnovu steenih iskustava u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika u celoj zemlji odreuju ujednaeni kriterij umi za dalji razvoj NOR-a i revolucije u Jugoslaviji. S druge strane, etniki pokret Drae Mihailovia, zbog uspenog razvoja ustanka pod rukovodstvom KPJ, bio je prinuen ne samo da ubrzano radi na organizaciji svojih vojnih snaga nego i da se deklarie kao antifaistiki pokret i da se to bre izbori za to priznanje kod britanske i jugoslovenske vlade. Cilj Drae Mihailovia bio je da se kod britanske i jugoslovenske vlade stvori utisak kako se etniki pokret u Srbiji i drugim krajevima svim sredstvima bori protiv okupatora. Da bi to postigao, i da bi ostvario to bolji utisak kod pomenutih vlada, Mihailovi je sve akcije NOP-a protiv okupatora prisvajao i pripisivao etnikom pokretu. Izvetaje o tome slao je ne samo radio-vezom nego i u pisanim izvetajima preko raznih kanala. Tako je u Istanbul krajem septembra 1941. stigao dr Milo Sekuli sa detaljnim izvetajem od Drae Mihailovia. Ovaj i drugi izvetaji koji su pristizali sa raznih strana ne ostavljaju britansku vladu ravnodunom. Na sednici Ratnog kabineta 2. oktobra zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Kadogan je postavio pitanje da li se jugoslovenska vlada moe obavestiti o mogunosti slanja pomoi snagama u Jugoslaviji koje su podigle ustanak. Na to mu je odgovoreno da su u tom smislu ve poslate instrukcije komandi na Srednjem istoku. Istovremeno, veliko uzbuenje jugoslovenske vlade izazivali su izvetaji o zloinima ustaa u Jugoslaviji. Zato je traila da se bombarduju hrvatski gradovi. Ali umesto usliavanja ove molbe, britanski predstavnici su joj predali neke telegrame od Drae Mihailovia i Hadsona iz Crne Gore. U tim telegramima se hitno trailo oruje pa je Simovi sazvao sednicu vlade 8. oktobra. Iako nije ostalo pisanih tragova sa ove sednice, pretpostavlja se da je tada odlueno da se prihvati etniki pokret Drae Mihailovia kao vladina oruana snaga u zem-

IJ2ICKA REPUBI.IKA

223

lji i da se kraljevska vlada zaloi kod britanske vlade da mu se pomogne ratnim materijalom i novcem. Smatralo se da je najpodesnije da o tome sa predsedni'kom britanske vlade Cerilom razgovara kralj Petar II. Taj razgovor je obavljen 13. oktobra 1941. godine i tom prilikom je kralj Petar II predao erilu tri ed-memoara. Prvi je sadravao zahteve za pomo gerilcima. Pre svega, traila se eskadrila aviona dugog radijusa letenja da bi mogla dostavljati pomo etnicima preko aerodroma Preljina, aak i Poega. Zatim se trailo iskrcavanje britanskih trupa na Balkanu. Kao najpodesnije mesto predlagano je Crnogorsko primorje, od Budve do Bojane. Ove trupe trebalo je da preduzimaju akcije, ili bar da obezbede pozadinu i baze ustanika. Drugi ed-memoar je davao podatke o zloinima u Jugoslaviji i zahtevao odmazdu bombardovanjem italijanskih gradova, a trei je traio da se organizuje pomo poiljkama hrane, kao to je to uraeno u Grkoj. Na zahtev Kralja Petra II i izbeglike vlade, eril i britanska vlada zvanino su priznali etniki pokret Drae Mihailovia i odluili da ovaj pokret pomau u granicama svojih mogunosti. U tom smislu je upuen telegram komandi Srednjeg istoka da, iako je ustanak preuranjen, treba ustanike podrati svim moguim sredstvima. Tako su se u prvoj polovini oktobra 1941. godine britanska i jugoslovenska vlada dogovorile da se ne samo prizna etniki pokret Drae Mihailovia nego da mu se ukae vojna pomo i da se afirmie u svetskoj javnosti kao glavna snaga koja se bori protiv okupatora u Jugoslaviji. Istovremeno, Draa Mihailovi u zemlji pojaava delovanje i prvi put potpisuje telegrame svojim imenom, svakodnevno traei pomo od britanske i jugoslovenske vlade. Oekujui pomo, on pristaje na saradnju sa narodnooslobodilakim pokretom i sa svojim odredima silazi sa planina u gradove aak i Gornji Milanovac, gde ima svoje komande mesta, i zajedno sa partizanima deli vlast, a Poegu etnici na silu otimaju od partizana zbog aerodroma. U periodu intenzivnih aktivnosti britanske i jugoslovenske vlade i Drae Mihailovia, britanska

224

VEN'CESLAV GLII

misija sa Hadsonom na elu 9. oktobra dobija poruku iz Kaira da krene u Srbiju (u tab Drae Mihailovia). Zato se britanska i jugoslovenska vlada opredeljuju da priznaju Drau Mihailovia i da mu prue svaku moguu pomo ba u tom trenutku teko je odgovoriti. Izgleda da se nije radilo samo o tome da su ljudi koje je jugoslovenska kraljevska vlada ostavila izneverili njene nade nego da su sa raznih strana poeli da stiu izvetaji koji su nedvosmisleno govorili da akcije protiv okupatora u Crnoj Gori i Srbiji uglavnom vode komunisti, sa kojima Britanci nisu imali nikakvih veza. To su potvrivali i Hadsonovi izvetaji iz Crne Gore . da supartizanske jedinice jae i borbenije, a da nacionalistiki elementi stoje na drugoj strani i kaju. Bojazan da se razvoj dogaaja u Jugoslaviji ne otme britanskoj kontroli uslovila je, posle oklevanja, brzo prihvatanje pokreta Drae Mihailovia. To se moe dosta jasno sagledati iz poruke koja je upuena Hadsonu jo dok se nalazio u Crnoj Gori da Britanci nee pomagati vou gerile koji nema podrku jugoslovenske vlade. Ne moe se rei da su Britanci u vreme Uike republike bili neobaveteni, jer su ne samo iz HadsonoVih telegrama nego i sa drugih strana bili informisani o postojanju u Jugoslaviji dvaju pokreta suprotnih tenji. Akcija da se afirmie i pomogne Draa Mihailovi nastavljena je i u drugoj polovini oktobra 1941. godine. Simovi je uputio pismo erilu 20. oktobra i posetio ministra inostranih poslova Velike Britanije Antoni Idna. Plod te akcije bili su telegrami britanskog Generaltaba komandi Srednjeg istoka u kojima je zahtevano da se to hitnije poalje pomo Drai Mihailoviu. U trenutku kad je pala odluka da se prizna i pomogne Draa Mihailovi, u diplomatsiku igru oko Jugoslavije ukljuio se i Sovjetski Savez preko svog ambasadora u Londonu Ivana Majskog. On je 22. oktobra 1941. godine posetio Idna i predloio mu, na osnovu obavetenja koja je imao od ministra jugoslovenske vlade, da britanska i sovjetska vlada koordiniraju propagandu i akcije oko pomoi ustanku u Jugoslaviji da bi se postigli najbolji rezultati. On je, izmeu ostalog, izjavio da je veoma vano da se jugoslavenski ustanak ohrabri i na svaki

IJ2ICKA REPUBI.IKA

225

nain pomogne, sada kad je izbio. Sledei put, 29. oktobra, kad je ponovo posetio Idna, doneo je spisak potreba u vojnom materijalu koji treba hitno dostaviti ustanicima. Sad su Britanci imali u tom pogledu podrku i Sovjetskog Saveza, a po njihovim raznim slubama kruila su obavetenja da su pobune u Srbiji i Crnoj Gori prerasle u nacionalne ustanke pa su Britanci postali odluniji u nastojanju da prue pomo etnicima. Krajem oktobra 1941. bilo je rei da se odvoje dva bombardera sa Malte za dostavljanje pomoi u Crnu Goru i na dalmatinsku obalu. Dok su se u Londonu vodile unakrsne diplomatske akcije da se otpone sa slanjem pomoi etnikom pokretu Drae Mihailovia, britanska misija krenula je iz Crne Gore 13. oktobra u Srbiju u pratnji Mitra Bakia i Arse Jovanovia. Ova misija ve u Cmoj Gori nije delovala kao celina. Jugoslovenski oficiri imali su ne samo razliite stavove nego su se odvojili od Hadsona, koji je ostao sa partizanima, i povezali se sa tajnim oficirskim udruenjem u Crnoj Gori. U stvari, ve tada se misija raspala i Hadson je ostao samo kao britanski oficir za vezu. On je sa Ostojiem stigao u Uice oko 20. oktobra 1941. godine i, umesto da sa njim produi na Ravnu goru, zadrao se u Uicu i okolini do 25. oktobra. Za nekoliko dana, koliko je boravio na ovoj teritoriji, Hadson je vodio vie razgovora sa rukovodiocima narodnooslobodilakog pokreta, a najvaniji su njegovi razgovori sa Titom. Iz onoga to se dosad zna, Hadson je, navodno, ponudio odreene tehnike podatke da bi rukovodstvo NOP-a uspostavilo radio-vezu sa britanskom obavetajnom slubom (SOE) u Kairu i da se preko te veze objasni sve to se tie NOP-a i zatrai podrka saveznika. Najspornije mesto u Hadsonovom kazivanju je da Tito i ostali predstavnici NOP-a nisu pokazivali vee interesovanje za tako rano uspostavljanje veza sa Britancima, jer su oekivali pomo od Sovjetskog Saveza. Izvesna uzdranost narodnooslobodilakog pokreta prema ovoj misiji bila je razumljiva, s obzirom na dugogodinju propagandu koja je iz Kominterne voena protiv Velike Britanije, a naroito protiv Intelidens-servisa. Ta propaganda se nesumnjivo odrazila i na KPJ uoi i u to-

226

VEN'CESLAV GLII

ku drugog svetskog rata. Meutim, Edvard Kardelj u svojim seanjima tvrdi da se Hadson nije uputao u politike diskusije o uspostavljanju saradnje izmeu rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta i britanske vlade, to su predlagali lanovi Vrhovnog taba, jer je, razume se, doao sa konkretnim zadatkom da se dogovara o saradnji sa etnicima, a za likvidaciju NOP i KPJ. Bio je vojnik i izvravao je vojnike zadatke kako mu je nareeno. I Kardelj istie objektivnost Hadsonovih izvetaja. Suprotno tvrdi britanska strana da je Hadson preneo elju Britanaca da se ostvari ujedinjavanje svih snaga koje bi se borile protiv okupatora, podrazumevajui, pre svega, objedinjavanje partizana i etnika. Na Hadsona je Tito ostavio utisak da mu je glavni cilj da izbegne neprilike sa etnicima i izjavio je, prema Hadsonu, da on nema nita protiv ie, ali je jugoslovenski oficirski kor kao celina bio kompromitovan. Tada je jo vladalo uverenje da se moe postii neki kompromis sa Draom Mihailoviem i, kako je preneto Hadsonu, ako Mihailovi nee da sarauje, od njega se trai jedino da ne ometa stalne partizanske operacije protiv nemakih jedinica. Za tih nekoliko dana Hadson je imao priliku da stekne dosta jasnu sliku o vojno-politikoj situaciji na teritoriji Uike republike i na frontovima prema okupatoru, posebno o odnosima izmeu partizana, etnika i okupatora, kao i o demokratskom karakteru narodne vlasti. On nije krio da je cilj njegovog puta tab Drae Mihailovia na Ravnoj gori- Za to mu je omogueno da tamo stigne 25. oktobra sa partizanskim ispravama, gde ga je Mihailovi primio sa izvesnom rezervom, zbog toga to se nekoliko dana zadrao u Uicu, iako mu je Hadson doneo pouzdanu ifru za radio-vezu sa SOE. Ubrzo je iz Crne Gore stigao i drugi deo ove misije: major Lalatovi i radio-telegrafista Dragievi, koji je ostao u Uicu i prikljuio se narodnooslobodilakom pokretu sa radio-stanicom Mark III. , Posle dolaska Hadsona i jugoslovenskih oficira Zaharija Ostojia i Mirka Lalatovia, Draa Mihailovi je

IJ2ICKA REPUBI.IKA

227

postao jo nepomirljiviji prema NOP-u. Tako je britansko obeanje podrke imalo za posledicu pogoranje etniko-partizanskih odnosa. Nisu dovoljno jasne Mihailovieve pobude zbog kojih je upravo posle Hadsonovog dolaska iznenada odluio da se sretne sa Titom i da ponovo razgovara o saradnji, iako je odugovlaio da to uini jer su postojali mnogi nesporazumi. Da li je to uinio na Hadsonovo navaljivanje, ili da zavara trag predstojeem napadu na partizanske jedinice irom Uike republike o tome moemo samo da nagaamo. Svakako je i jedno i drugo uticalo na to da Mihailovi zatrai hitan susret sa Titom. Sastali su se 26. i 27. oktobra u selu Brajiima. Osnov za razgovore predstavljalo je 12 formulisanih taaka koje je Tito uputio Drai Mihailoviu 20. oktobra. Razgovori su zavreni bezuspeno, jer Draa Mihailovi nije prihvatio najhitnije Titove predloge, kao to su: stvaranje zajednikog operativnog taba za borbu protiv Nemaca i kvislinga; zajedniko snabdevanje partizana i etnika; organizaciju privremene narodne vlasti u formi narodnooslobodilakih odbora i sprovoenje mobilizacije na dobrovoljnoj osnovi. Delegacije su se razile sporazumevi se o nizu manje znaajnih pitanja. Ranije se u naoj iistoriografiji, pod uticajem zabeleki Vladimira Dedijera, uglavnom pisalo, da je Hadson bio taj koji je podstakao Drau Mihailovia na obraun sa narodnooslobodilakim pokretom 1941. godine. Meutim, najnovija istraivanja profesora Marjanovia ukazuju, kako je napomenuto, da je Hadson imao vrlo malo uticaja na stavove Drae Mihailovia, kao i na odnose britanske i jugoslovenske vlade prema njemu, jer su se one ve bile opredelile za etniki pokret. Stavie, Hadsonov dolazak Mihailovi je shvatio kao sporedan in. Tada je veza sa britanskom i jugoslavenskom vladom uveliko funkcionisala i Draa Mihailovi je bio jedini priznati voa otpora u Jugoslaviji. U vreme Hadsonovog dolaska etniki komandant je ve stekao odreeno samopouzdanje i ve krajem oktobra 1941. smatrao je da je dolo vreme da se obrauna sa NOP-om i da istovremeno stvara prostor za manevrisanje prema Nemcima, inei prve korake za kontakte i pregovore sa njima. Ta-

228

VEN'CESLAV GLII

ko se dogodilo da je britanska podrka etnikom pokretu proizvela sasvim suprotan efekat od onoga koji se oekivao. Umesto jaanja borbe protiv okupatora, Draa Mihailovi je iskoristio britansku podrku za jaanje svog pokreta protiv suparnike partizanske strane i time znatno oslabio borbu protiv okupatora, pre svega u Srbiji. Britansko obeanje pomoi etnicima imalo je za posledicu pogoranje etniko-partizanskih odnosa. Draa Mihailovi je bio ubeen da se u svetu zna samo za njega i njegov pokret, a da se ne zna o partizanima i da on treba da se obrauna sa njima, jer je procenjivao da ve ima velike prednosti bez obzira na to to ni priblino nije raspolagao oruanim snagama kakve su imali partizani u Srbiji. etniki voa je procenjivao da je britanski interes da se suprotstavi ambicijama i planovima Sovjetskog Saveza na Balkanu i onim borbenim grupama koje unutar drava Balkana podravaju te ambicije. On to nije otvoreno izraavao pa je sukob sa partizanima predstavljao Hadsonu kao isto unutranju stvar Jugoslovena i da u to ne treba da se mea bilo ko sa strane. S obzirom na prvobitno upustvo koje je Hadson dobio da radi na koordinaciji delatnosti svih grupa pokreta otpora, on nije bio poeljan kao svedok razgovora izmeu Tita i Drae Mihailovia, jer bi se na taj nain detaljnije upoznao sa neslaganjima koja su postojala izmeu partizana i etnika. Iako je Draa Mihailovi na sve mogue naine pokuavao da sprei prodor istine o narodnooslobodilakom pokretu, odnosno o Uikoj republici, ta istina je prodrla u svet raznim, pa i etnikim kanalima. Pored pomenutih Hadsonovih telegrama, tu su izvetaji ve pomenutog dr Sekulia, a zatim Gradimira Bajlonija poetkom oktobra 1941. godine. Naroito Sekuloviev izvetaj, meu prvima, daje sliku narodnooslobodilakog pokreta i stepena njegovog razvoja, naglaavajui da su partizani orijentisani ulevo i da su dinamini, borbeni i otporni. Tako su Britanci preko svojih kanala i preko ovih izvetaja imali dosta obavetenja o ustanku u Srbiji. to se tie opredeljenja izmeu partizana i etnika, britanska i jugoslovenska vlada nisu se nimalo koleba-

IJ2ICKA REPUBI.IKA

229

le. One su imale jasan stav i opredelile su se, kako smo napomenuli, za etniki pokret. Dok su se Britanci u poetku interesovali samo za vojnu stranu ustanka i uspehe ustanika u borbi protiv okupatora, od oktobra 1941. poinju se sve vie interesovati za politiku stranu ustanka. Imajui u vidu iskustvo iz graanskog rata u paniji, oni poinju vriti diplomatski pritisak na Sovjetski Savez, a posredno i na narodnooslobodilaki pokret, da se partizani stave pod komandu Drae Mihailovia i na taj nain se rei pitanje jedinstvenog fronta protiv okupatora u Jugoslaviji. Tada zapoinje politika igra u kojoj britanska i jugoslovenska vlada na razne naine pokuavaju da privole Sovjetski Savez da savetuje partizanima da se stave pod komandu Drae Mihailovia. To su inili znajui za vezu KPJ sa Kominternom, a preko nje i sa Sovjetskom vladom. Britanska vlada je po svaku cenu eleia da narodnooslobodilaki pokret izgubi samostalnost ukljuivanjem pod komandu Drae Mihailovia, ali je ipak vodila rauna o tome da to ne bude povod za zaotravanje odnosa sa Sovjetskim Savezom. Da bi se to ostvarilo, bilo je potrebno da etniki pokret Drae Mihailovia raspolae sa znatno vie vojnih snaga i sredstava, a i diplomatske vetine. Raunajui na britansku podrku, a i zbog straha da ne izgubi bitku za mase u Srbiji, Mihailovi je pokazivao sve manje strpljenja i politikih obzira. Za stavove britanske vlade o potrebi ujedinjavanja partizana i etnika pod njegovom komandom, pretpostavljalo se sa sigurnou, znao je pre napada na centar osloboene teritorije Uice. To se moe zakljuiti iz uputstva koje je Hadson primio iz Londona 30. oktobra, u kome se savetuje generalu Ljubi Novakoviu, koji se bio raziao sa Draom Mihailoviem, da se sporazume sa njim poto opti dravni interesi nalau jedinstvo i irokogrudost. Stavove Velike Britanije o uspostavljanju zajednikog fronta i da e tek tada poeti da stie njena pomo, i partizanima i etnicima trebalo je da prenese Hadson. On je to svakako preneo etnicima, ali sa partizanima nije mogao a nije ni smeo da uspostavi vezu, jer mu je Mihailovi zapretio da e u tom sluaju okonati nae odnose. Ipak, Hadson je uspeo da obavesti Britansku vladu o poetku oruanih

230

VEN'CESLAV GLII

sukoba izmeu partizana i etnika 1. novembra 1941. godine. Bez obzira na ovo obavetenje, britanska komanda za Srednji istok u Kairu nastavila je pripreme za dotur oruja i druge pomoi Drai Mihailoviu. U Komitetu za odbranu 4. novembra odran je sastanak Generaltaba, kome su prisustvovali naelnici svih rodova vojske. Pored ostalih, bili su prisutni Dalton i Idn. I ovog puta eril se zaloio za to da treba sve uiniti da se razvije ustanak i da treba slati oruje, opremu i druge neophodne stvari. Ako je to teko ostvariti vazdunim putevima, treba ispitati mogunost da se pomo alje morem. Prvi pokuaj da se doturi pomo Drai Mihailoviu izvren je 5. novembra, ali nije uspeo zbog loeg vremena. Bilo je to vreme ikada je oruani sukob izmeu partizana i etnika uveliko odmakao i kad su se etniki odredi od Poege u neredu povlaili prema Ravnoj gori. To nije spreilo Drau Mihailovia da nastavi sa slanjem lanih izvetaja u kojima je stajalo, izmeu ostalog, da se voa komunista u Srbiji, pod lanim imenom Tito, ne moe smatrati za vou otpora; da su partizani prvi napali etnike; da je borba komunista protiv Nemaca prividna i da nije dobio nijedne puke iz uike fabrike oruja. Istovremeno je ispoljio netrpeljivost i prema Britancima, plaei se da ne upute pomo partizanima. Jo treba da im vi dobavite englesko oruje pa smo gotovi zauvek, iskazujui pri tom pretnju da e on ako doe do toga odbiti britansku pomo. Konano, prva britanska poiljka stigla je etnicima 9. novembra. U stvari, to je bila prva i poslednja poiljka u toku 1941. godine. Ona se sastojala od 20 mainki, 10.000 metaka, 600 runih bombi, 4.556 dolara i 181 britanske funte. Dotur ove, makar i simboline, pomoi etnicima jo vie je pojaao podozrenje narodnooslobodilakog pokreta prema Britancima, pogotovu to je propaganda preko radio-Londona nastavljena u korist etnika. Iz Londona je i dalje voena proetnika politika sa ciljem da se partizani potine i da se za to pridobije so vjetska vlada. Jugoslovenska kraljevska vlada pojaala je u tom pravcu diplomatsku aktivnost do najveeg mo-

UICKA REPUBLIKA

231

gueg stepena. Njeni predstavnici preduzeli su niz poseta visokim sovjetskim predstavnicima u inostransvu i dravnicima u Moskvi i Kujbievu krajem oktobra i u novembru 1941. godine. U Londonu su predsednik vlade Simovi i ministri njegove vlade esto poseivali sovjetskog ambasadora Ivana Majskog i poslanika kod jugoslovenske vlade Bogomolova. Traili su ne samo da se poalje pomo nego da Staljin svojim autoritetom utie na voe partizana da se pomire sa etnicima. Tako su poetkom novembra sovjetskim predstavnicima prvi put pomenuli ime Drae Mihailovia. Majski im je pri tom mogao samo posavetovati da po svaku cenu treba izbegavati bratoubilaku borbu. U to vreme su se vodile ogorene borbe izmeu partizana i etnika na teritoriji Uike republike. Draa Mihailovi nije smeo preutati ovaj sukob pred svojim pokroviteljima. Ve 5. novembra obavestio je jugoslovensku vladu da su partizani napali etnike u nizu mesta istovremeno i da je on borbu primio. Traio je to hitniju pomo u oruju. Pokrovitelji D. Mihailovia nastavili su sa diplomatskom akcijom i u Sovjetskom Savezu. Predstavnik jugoslovenske vlade u Sovjetskom Savezu, poslanik Milan Gavrilovi, posetio je u Kujbievu posle proslave 24-godinjice oktobarske revolucije zamenika ministra inostranih poslova Sovjetskog Saveza Andrej a Viinskog, sa kojim je razgovarao o ustanku u Jugoslaviji na osnovu vesti radio-Beograda i traio podrku za Drau Mihailovia. Tom prilikom Viinski je izrekao ocenu da je tamo ve jedan novi mali front. Nastavljajui diplomatsku aktivnost u korist etnikog pokreta, kraljevska vlada je 11. novembra, istovremeno kad je Draa pregovarao sa Nemcima, priredila prijem u ast ambasadora Majskog i poslanika Bogomolova, koji do tada nisu esto komunicirali sa jugoslovenskom vladom. Ovom prilikom sovjetski predstavnici pokazali su izvesnu naklonost prema Jugoslaviji. Na ovu promenu raspoloenja verovatno je uticao uspeh ustanka u zemlji. Istog dana Draa Mihailovi je telegramom izvestio Simovia ne samo da su ga komunisti napali nego da je

232

VEN'CESLAV GLII

primoran da se bori istovremeno protiv Nemaca, komunista, ustaa i drugih frakcija. Meutim, on je ipak delimino morao da prizna uspehe narodnooslobodilakog pokreta, obavetavajui da su komunisti koncentrisani sa glavnim centrima otpora u aku, Poegi i u Uicu i da je Crna Gora organizovana od strane partizana. To je ve bilo veliko priznanje u odnosu na ranije telegrame, a moda je usledilo i kao posledica trenutne slabosti Drae Mihailovia u momentu kad su Nemci na pregovorima u Divcima odbili da mu daju oruje pa on nije video drugi izlaz iz situacije nego da panino apeluje na kraljevsku vladu da mu to pre poalje velike koliine oruja da bi okonao graanski rat. Istovremeno je traio da se preko radio-Londona i Moskve naredi partizanima da sa etnicima sklope sporazum, jer se posle neuspelih pregovora sa Nemcima oseao izgubljenim. im je stigao ovaj Mihailoviev telegram, Simovi je 12. novembra odrao sednicu vlade na kojoj su razmatrana dokumenta u vezi sa ustanicima iz kojih se jasno moglo zakljuiti da ustanici nisu jedinstveni, tavie, jedan od izvetaa, dr Sekuli, saoptio je da su partizani nadmoniji. Istog dana Idn je predloio Rendela da u njegovo ime vodi ove stvari, a Simovi je obavestio Gavrilovia da od sovjetske vlade trai da opomene komuniste u Jugoslaviji da treba da pomau pukovnika Mihailovia i sarauju s njim protiv Nemaca. Jugoslovenska kraljevska vlada obraa se Majskom i britanskoj vladi 13. novembra, traei preko ambasadora u Moskvi Straforda Kripsa da svi zajedno interveniu u tom pravcu. U Uikoj republici na tome je radio Hadson. On je predloio da obavi razgovor sa partizanima u Uicu o udruivanju etnika i partizana i da preko radio-stanice Mark III poalje izvetaj o rezultatu ovih razgovora. Da bi se utro put ovoj nameri, trebalo je prethodno da usledi poziv iz Moskve na jedinstvo partizana i etnika. im je dolo do sovjetsko-britanskih konsultacija o ustanku u Jugoslaviji, a zatim i o oruanom sukobu izmeu partizana i etnika na teritoriji Uike republike, pitanje ovih odnosa izalo je iz jugoslovenskih okvira i postalo meunarodno pitanje. U prvom redu, za odnos izmeu partizana i etnika bili su zainteresovani Velika

IJ2ICKA REPUBI.IKA

233

Britanija i Sovjetski Savez. Ve je napomenuto da se Britanija opredelila za etniki pokret, a bilo joj je jasno da bi se Sovjetski Savez, ako bi trebalo da bira izmeu partizana i etnika, opredelio za partizane, uprkos privremenom taktiziranju za jedinstvo obeju strana. U britanskoj vladi upravo u novembru 1941. godine zapoele su diskusije o kratkoronim i dugoronim ciljevima britanske politike u Jugoslaviji. Britanska komanda na Srednjem istoku, uvaavajui prevashodno vojni doprinos u ratu, bila je sklona da pomogne ustanike u okupiranoj Evropi, pa i u Jugoslaviji one koji daju najbolje vojne rezultate, dok je Forin ofis morao voditi rauna o dugogodinjim britanskim interesima na ovom prostoru. Posmatrano sa tog aspekta, Britanija nije bila zainteresovana da pomae partizanima. Bez obzira na tekoe i neuspehe koje je trpeo Sovjetski Savez, njegovoj vladi bile su jasne namere Britanaca i ona je sa nepoverenjem gledala na dugorone ciljeve britanske politike ne samo u Jugoslaviji nego i u Evropi. Zahvaljujui uspesima narodnooslobodilakog pokreta u periodu Uike republike, jugoslovensko pitanje je poelo da se namee u britansko-sovjetskim odnosima jo 1941. godine kao jedan od niza problema koje treba reavati u vezi sa buduim ureenjem Evrope. Imajui to u vidu, Staljin je 8. novembra 1941. godine pisao erilu da je potrebno uneti jasnou koja nedostaje u meusobnim odnosima izmeu Sovjetskog Saveza i Velike Britanije. Ta nejasnoa rezultat je dveju okolnosti. Prvo, ne postoji odreen dogovor izmeu naih zemalja o ciljevima rata i o planovima organizovanja mira posle rata; i drugo, ne postoji dogovor izmeu Sovjetskog Saveza i Velike Britanije o meusobnoj vojnoj pomoi u Evropi protiv Hitlera. Pored niza pitanja koja su se ticala Evrope nalazilo se i pitanje koordinacije britanske i sovjetske politike prema ustanku u Jugoslaviji i prema posleratnom ureenju u celini. eril je prihvatio Staljinov predlog i pokazao spremnost da raspravlja o nizu goruih problema koji su se nametali u britansko-sovjetskim odnosima. Prve razgovore o navedenim pitanjima poeo je da vodi Idn u Moskvi krajem decembra 1941. godine. Ve

234

VEN'CESLAV GLII

tada i britanska i sovjetska strana poinju da razmiljaju o tome ta e biti posle rata i da svoju politiku i akcije podeavaju prema zakljucima do kojih su tog trenutka doli. Zbog toga je razumljiv pritisak britanske vlade da partizani priznaju vrhovnu komandu Drae Mihailovia, uprkos dobijenim obavetenjima da su partizani nadmoniji i da energinije vode borbe protiv okupatora. Ona vri pritisak i na jugoslovensku kraljevsku vladu da bude energinija u podrci etnikom pokretu, zatim intervenie kod sovjetske vlade, sve sa ciljem da suzbije narastanje partizanskih snaga na koje je u krajnjoj liniji gledala kao na pobornike sovjeske politike u Jugoslaviji. Zato diplomatska akcija britanske i jugoslovenske vlade u novembru 1941. godine tee forsirano, s namerom da se pomire sve oprene struje, dok su sukobi jo u povoju. Kad se uvidelo da sovjetska vlada, i pored svih navedenih intervencija, nita ne preduzima da opomene partizane da ostvare jedinstvo pod komandom Drae Mihailovia, preduzete su mere da Drau Mihailovia zvanino priznaju britanska i jugoslovenska kraljevska vlada. Prvo javno zvanino priznanje Draa Mihailovi je dobio 15. novembra u govoru koji je odrao Simovi preko radio-Londona, kada je Mihailovi priznat i proglaen za komandanta svih oruanih snaga u Jugoslaviji. Pored poziva na prestanak bratoubilake borbe, Simovi je traio smanjenje i ogranienje borbe protiv okupatora. Ovo priznanje je verovatno usledilo na podsticaj britanske vlade, to se moe zakljuiti iz pisma jednog od najviih funkcionera SOE Glenkonera (Glenconner) slubeniku spoljnih poslova Diksonu. U tom pismu se izmeu ostalog kae: Podravati partizane znailo bi isto to i odbaciti jugoslovensku vladu, koja je normalno imenovala Mihailovia za vou svih jugoslovenskih snaga u Jugoslaviji. Ako e se ustanak razvijati, njegova inspiracija mora biti da je to borba koju su svi Jugosloveni podigli za Jugoslaviju, a ne ustanak protiv okupatorskih snaga, koji izvodi Moskva i predvode ga komunisti koji se bore za Rusiju... Uprkos tekoa, naa politika treba da bude podrka Mihailoviu, a u ovom trenutku to je najbolje

IJ2ICKA REPUBI.IKA

235

sprovedeno dozvoljavanjem jugoslovenskoj vladi da ga imenuje za vou ustanka i Moskva moe najbolje sluiti svojim sopstvenim interesima podravajui ovu odluku. Da bi to uinila, ona treba preko radija da uputi poruku svim komunistima u Jugoslaviji da se bez rezerve stave na raspolaganje Drai Mihailoviu kao nacionalnom voi. Ako to Moskva uini, bio bi to jedan veliki korak prema obnavljanju jedinstva. Britanska procena razvoja situacije u Jugoslaviji u tom trenutku bila je da Draa Mihailovi, ako bude priznat od britanske i jugoslovenske vlade i istovremeno pomognut orujem i novcem, ima daleko vee izglede da se izgradi u jau silu nego partizani, koji se u tom trenutku nisu mogli ni na koga osloniti osim na sopstvene snage. Navedene ideje u pismu Glenkonera Diksonu prenete su Hadsonu 16. novembra 1941. godine i saoptene mu na sledei nain: Vlada njegovog velianstva smatra da borbu treba da vode Jugosloveni za Jugoslaviju, a ne da to bude pobuna koju e komunisti voditi za Rusiju, ako se eli uspeti. Vlada njegovog velianstva trai zato od sovjetske vlade da naredi komunistikim elementima da se poveu sa Mihailoviem, da sarauju sa njim protiv Nemaca, da se bezrezervno stave na raspolaganje Mihailoviu kao nacionalnom voi. Simovi e takoe naloiti Mihailoviu da se uzdrava od akcije odmazde. Svi koji su ranije pisali o Hadsonu stekli su utisak, ne znamo na osnovu ega, da je Hadson sa ovom porukom doao na Ravnu goru i da je to bila osnovna instrukcija koju je dobio jo u Kairu. Posle zvaninog priznavanja Drae Mihailovia od jugoslovenske i britanske vlade, dolo je do jae diplomatske aktivnosti da to uini i Sovjetski Savez; ako nita drugo, a ono bar da uputi opomenu partizanima da se drukije odnose prema etnikom pokretu. Ve 16. novembra Simovia je obavestio Aleksandar Kadogan da je on razgovarao sa Majskim i da ga je ovaj obavestio da je poslao telegram sovjetskoj vladi u smislu Vae sugestije. Majski je napomenuo da je pripremio jo jedan telegram u kome istie veliko interesovanje britanske vlade za ovu stvar. Dan kasnije, otpravnik poslova

236

VEN'CESLAV GLII

kraljevske jugoslovenske vlade u Kujbievu, Bogi, posetio je Visinskog i preneo mu poruku svoje vlade da eli da ceo pokret bude potinjen pukovniku Mihailoviu, kao vojnom licu, koje e najbolje umeti da organizuje i vodi borbu protiv neprijateljske vojne sile. Viinski je izbegao da da bilo kakav odgovor, pravdajui se da prethodno mora da konsultuje svoju vladu i vojne strunjake. Ko zna koji put, Simovi i Branko Cubrilovi su posetili Majskog 18. novembra i on im je ponovio da e uiniti sve to je u njegovoj moi da se ujedine sve jugoslovenske borbene snage. Istog dana Kadogan je, izmeu ostalog, pisao Simoviu da iz jednog izvetaja Mihailovia proizilazi: On namerava da likvidira komuniste im mu se potrebno oruje bude stavilo na raspoloenje. Osvetnikih mera treba se po mogustvu sasvim kloniti, i bilo bi poeljno da u tom smislu poaljete instrukcije Mihailoviu. Osim toga, time bi se dovela u ravnoteu akcija koju e, nadamo se, preduzeti sovjetska vlada kod komunista. Istovremeno (18. novembra), ambasador britanske vlade kod sovjetske vlade, Straford Krips, razgovarao je sa Viinskim, koji ga je pitao zato su ove dve grupe dole u sukob. Odgovorio sam da, koliko ja znam, jugoslovenska vlada u Londonu je pre izvesnog vremena odvraala Mihailovia od daljeg otpora i traila od njega da odloi oruje. Verovatno je to bio razlog za njegovo povezivanje sa Nediem, o emu je javljeno, to je moda druge ustanike grupe okrenulo protiv njega, istie Krips. To je i jedna od prvih vesti za koju se zna o saradnji etnikog pokreta sa predsednikom kvislinke vlade Milanom Nediem, koja je prodrla u svetsku javnost i nije jasno kojim putem je ona doprla do Kripsa. Kad je uo za tu saradnju Viinski je ubacio da je time Mihailovi mogao biti dobro kompromitovan. Ja sam odvratio da iz ove veze nije nita proizalo, a poto se od tada promenila politika jugoslovenske vlade i poto ona sada trai da ga podrava u otporu okupacionim silama, sada je veoma poeljno da se obe grupacije pridobiju za saradnju pod Mihailovievim vodstvom, odgovorio je Krips. , .

IJ2ICKA REPUBI.IKA

237

Meutim, bez obzira na ova uporna insistiranja predstavnika britanske i jugoslovenske kraljevske vlade, sovjetski rukovodei ljudi su bili vrlo oprezni i nisu se odmah izjanjavali. Odgovora nije bilo. Uprkos nizu pismenih i usmenih zahteva, sovjetska vlada nije zvanino priznala Drau Mihailovia. Pa ipak, uporan pritisak na sovjetsku vladu i optuivanje partizana da oni nee zajedniki front, kao i obziri prema britanskoj vladi, imali su izvesno dejstvo. Preko radio-Moskve poeo se pomin jati Draa Mihailovi kao jedan od voa otpora u Jugoslaviji. Sve ovo je iskoristio Draa Mihailovi i odmah nakon zvaoinog priznanja izdao proglas upuen Srbima, Hrvatima i Slovencima 16. novembra 1941, u kome, izmeu ostalog, pie: Odazivajui se vapaju mog napaenog naroda i mojim nacionalnim i vojnikim dunostima, stupio sam na elo junakih i neustraivih boraca za slobodu, ast i budunost Jugoslavije. Na vrhovni komandant, kralj Petar II potvrdio me na predlog slobodne jugoslovenske kraljevske vlade u Londonu za komandanta celokupne jugoslovenske vojne sile na okupiranoj teritoriji Jugoslavije. Time su svi naoruani pokreti u celoj dravi stavljeni pod moju komandu i podreenim stareinama koje u imenovati kako vojni zakoni i disciplinski propisi nareuju. On je u istom proglasu pretio da neposluni slue samo neprijatelju i imae da odgovaraju prema vojnim zakonima, ako bi se zaklonili od narodnog suda. Osim toga, Draa Mihailovi je iskoristio ovo priznanje da svojim odredima od 15. novembra da novo ime Jugoslovenska vojska u otadbini, koje narod nikad nije prihvatio, nego ili je i dalje nazivao etnicima, a to je ime prihvaeno i u istoriografiji. Bez obzira na sva ta priznanja, Draa Mihailovi se na Ravnoj gori u to vreme naao u izgubljenoj situaciji, opkoljen partizanskim snagama, pa je bio prinuen da zatrai primirje. Teko je razluiti kolikog i kakvog je udela u tome imao pritisak iz Londona da se Mihailovi pomiri sa partizanima. Draa Mihailovi je 16. novembra poslao u Uice svog predstavnika kod NOP-a, kapetana Milorada Mitia, koji je zamolio Tita da se prestane sa bratoubilakom borbom.

238

VEN'CESLAV GLII

S druge strane, ne zna se koliko su na Vrhovni tab NOP odreda jugoslavije i vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita uticale emisije radio-Londona i Moskve o Drai Mihailoviu kao vrhovnom komandantu da Tito ve 16. ili 17. novembra naredi da se prekinu borbe sa etnicima. Istovremeno je uputio pismo etnikom voi da otponu razgovore o prekidu sukoba koji je trajao ve 15 dana. U tabu Drae Mihailovia bilo je izvesnog kolebanja po tom pitanju, ali je preovladalo miljenje da e partizani morati da se povinuju odlukama jugoslovenske kraljevske vlade i da treba zapoeti razgovore o sporazumu. Zbog toga su 18. novembra upueni etniki predstavnici Mirko Lalatovi i Radoslav uri u aak, sa predlogom da se partizani stave pod komandu Mihailovia. Partizanski delegati na tim razgovorima, Aleksandar Rankovi, Ivo Lola Ribar i Petar Stamboli, odbili su etnike predloge, smatrajui da je mogu obostrani sporazum. Kad je uri izvestio Mihailovia o toku pregovora, on je od etnike delegacije zatraio da sklopi sporazum po svaku cenu. Delegacije u istom sastavu ponovo su se sastale u aku 20. novembra i tom prilikom su prihvaeni uslovi na kojima je insistirao Vrhovni tab pa je potpisan sporazum o primirju i o saradnji u daljoj borbi protiv okupatora. Hadson je traio da prisustvuje ovim razgovorima i Mihailovi mu je to odobrio. Ve o prvim razgovorima Hadson je izvestio telegramom London: Moje miljenje je da Mihailovi ima sve kvalifikacije izuzev snage. Partizani su sada jai i on mora prvo njih da likvidira britanskim orujem pre nego to se okrene Nemcima. Danas mi je rekao da e ga nedostatak municije prisiliti da se povue sa Ravne gore, ako partizani nastave da napadaju. Prisustvovao sam jednoj etniko-partizanskoj konferenciji i izloio va stav. Partizani upravo trae da zadre svoj identitet bez obzira na bilo kakav dogovor sa etnicima. Oni smatraju da Simovieva neobavetenost o partizanskoj vodeoj ulozi u pobuni pokazuje da jugoslovenska vlada ne poznaje situaciju. Partizani smatraju da je narod izgubio svako poverenje u bive jugoslovenske oficire, koji su odgovorni za slom. Oni sumnjaju da

UIKA REPUBLIKA

239

Mihailovi pomae Nedia i druge proosovinske elemente u borbi protiv komunista. Partizani e nastaviti da se bore protiv Mihailovia ako ovaj ne pristane na njihove uslove. Istog dana Hadson je javio: Mihailovi je sada pristao da prizna partizane. Rekao sam mu da verujem, ako se obe strane budu okrenule protiv okupatora, da e tog trenutka britanska pomo biti stavljena njemu na raspoloenje i da bismo mu mogli pomoi da bude postavljen za glavnog komandanta. Zato se Mihailovi tako naglo odluio za sporazum sa partizanima, jo uvek je nedovoljno objanjeno. Ili je izvren pritisak da to uini, ili je on shvatio da to Britanci ele. U istom smislu mu je javljao i Simovi 21. novembra: Preduzeli smo mere da partizani obustave nepotrebne akcije i da se stave pod vau komandu, u smislu mog govora od 15-og. Nastojte da izgladite sve nesuglasice i spreite svaku osvetniku akciju. Dan kasnije Mihailovi je izvetio jugoslovensku kraljevsku vladu: Uspeo sam da prekinem bratoubilaku borbu, koju je izazvala druga strana. U dosadanjim borbama protiv jednih i drugih, utroio skoro svu municiju. Ulaem najvie napora da udruim sve narodne snage i izvrim reorganizaciju za odlunu borbu protiv Nemaca. Potrebno da najhitnije dobijem oruje, odelo, obuu i ostalo. Draa Mihailovi je bio prinuen da sklopi ovaj sporazum o primirju sa partizanima, jer se nalazio pred unitenjem i nije imao drugog izlaza. Sticajem okolnosti, britanska i jugoslovenska vlada traile su izmirenje obeju strana, iako je istovremeno vren pritisak da partizani priznaju komandu Drae Mihailovia. Ovaj zahtev nije ostvaren i ostavljen je za kasnije, verovatno u iekivanju da e im u tom pogledu pomoi sovjetska vlada. Od ovog sporazuma korist je imao samo etniki pokret. Prema tome, ovaj sporazum izmeu partizana i etnika od 20. novembra 1941. imao je meunarodni znaaj, iako toga nisu bili svesni njegovi sastavljai u trenutku kad su ga potpisivali. Za zakljuivanje ovog sporazuma odato je priznanje Drai Mihailoviu, u vidu estitke koja je stigla od britanske vlade 29. novembra. Idn je 28. novembra obave-

240

VEN'CESLAV GLII

stio Simovia da e nastavljanje nae pomoi zavisiti od odravanja jedinstvenog fronta pod njegovim rukovodstvom. Srean sam to vas mogu uveriti da se ulau posebni napori da se pukovniku Mihailoviu u na j skori joj budunosti poalje pomo u materijalu i novcu. Paralelno sa ovim akcijama, u Kujbievu je voena diplomatska akcija da se Draa Mihailovi prizna za glavnog komandanta ustanikih snaga. U tom smislu je britanska vojna misija 24. novembra uputila jedan memorandum sovjetskom vojnom ministarstvu, ali sovjetski predstavnici nisu zvanino odgovorili. Istog dana Radio Moskva je objavila vest da je Draa Mihailovi voa svih snaga otpora u Jugoslaviji. Ova vest je u Centralnom komitetu i Vrhovnom tabu primljena sa velikim iznenaenjem, uenjem i nezadovoljstvom, a kod manje upuenih izazivala je zabunu. Tito je odmah otro reagovao 25. novembra, aljui poruku radio-telegrafisti Kominterne u Zagrebu Josipu Kopiniu i traei od njega da hitno javi Kominterni da prestanu davati gluposti, koje iri londonski radio. U toj poruci je Kominterni stavio do znanja, da je sa svoje strane uinio sve da se izbegne bratoubilaki rat, a i konfrontacija sa britanskom vladom, pokazujui razumevanje za odnose meu lanicama antifaistike koalicije i za obaveze Sovjetskog Saveza prema Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Amerikim Dravama, ali se u tim obzirima moglo ii samo do izvesnih granica, pa je zahtevao da ga Kominterna podri u razobliavanju Drae Mihailovia, koji otvoreno sarauje sa Nemcima u borbi protiv nas i da svu borbu vode samo partizani. Tito je zatraio od Kopinia da doe u Uice, da bi uspostavio stalnu vezu ne samo sa njegovom radio-stanicom nego direktno sa Kominternom. Ta namera da se iskljue posrednici u komunikaciji sa Kominternom bila je istovremeno i izraz nezadovoljstva sa dotadanjim komuniciranjem sa Kominternom. Bio je to jo jedan izraz Titove borbe za sprovoenje nezavisnog kursa, odnosno za uvaavanje politike strategije KPJ. Dobiti direktnu vezu sa Kominternom znailo je ostvariti mogunost da se brani jugoslovenski revolucionarni put, a ako treba i protestuje i izrazi neslaganje. Ovo brzo Titovo reagovanje na vest Radio-Moskve

IJ2ICKA REPUBI.IKA

241

ubrzo je urodilo plodom. Kopini se sastao sa Titom u Rogatici 24. decembra 1941, predao mu ifru i sve to je potrebno. Direktna veza sa Kominternom je uspostavljena sa slobodne teritorije sa centrom u Foi i Vrhovni tab je najzad dobio mono sredstvo u borbi za meunarodnu afirmaciju narodnooslobodilakog pokreta. Iznenaujue deluje da etnici nisu bili obaveteni o nemakoj ofanzivi koja se pripremala na Uiku republiku, jer o njoj nema podataka u etnikim i britanskim izvorima. Ni Draa Mihailovi u svojim izvetajima ne pominje koncentraciju nemakih trupa za napad na Uiku republiku, ali je odmah pourio da obavesti Britance o zauzimanju Uike republike od nemakih trupa. U toku nemake ofanzive na Uiku republiku Tito je uputio zahtev Drai Mihailoviu da stupi zajedno sa partizanima u borbu protiv Nemaca, ali je to Mihailovi odbio pod izgovorom da ne moe primiti frontalnu borbu. Oekujui da e nemake jedinice unititi narodnooslobodilaki pokret, Draa Mihailovi je traio nain da sauva svoj pokret. Ve 30. novembra odrao je sastanak sa jednim brojem komandanata i dao im uputstva da sa svojim odredima urone u Nedieve odrede i da se na taj nain legalizuju kod okupatora i nastave borbu protiv partizana. Uprkos ovoj izdajnikoj aktivnosti, proizveden je 7. decembra u in generaltabnog brigadnog generala. Nemake jedinice su, posle zauzimanja Uike republike i povlaenja partizanskih snaga preko Uvea, odluile da razbiju etnike Drae Mihailovia. One su opkolile Ravnu goru i Mihailovi je 5. decembra bio prinuen da prekine veze sa Britancima i jugoslovenskom kraljevskom vladom, a time se liio i veza i pomoi za izvesno vreme. Iz nemakog obrua je uspeo nekako da se spase, ali je bio zarobljen najvei deo njegovih etnika na Ravnoj gori, tako da su mu ostale samo snage koje su ule u sastav Nedievih odreda i zajedno sa okupatorom vodile borbe protiv preostalih partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji i drugim delovima Srbije. U meuvremenu, Hadson je ulagao napore ne samo da se odri postignuti sporazum izmeu partizana i et-

242

VEN'CESLAV GLII

nika od 20. novembra nego da doe i do radio-stanice Mark III, koja je ostala u Uicu. Zbog toga se 27. novembra obreo u Uicu. Nema podataka o n jegovoj aktivnosti u to vreme ni da li je v o d i o kakve razgovore, ali je injenica da je ostao sa Titom da se povue meu poslednjima iz Uica. Nije jasno zato su se tako dugo zadrali; da li su oekivali nekakvu poruku, jer ih je samo to moglo zadrati da se tako kasno povuku iz Uica i dovedu u pitanje i svoju linu bezbednost. Hadson se povlaio sa Vrhovnim tabom NOP odreda Jugoslavije do Radoinje. Tu je zatraio da se vrati natrag Drai Mihailoviu u Srbiju i da sa sobom ponese i radio-stainicu. On je krenuo zajedno sa grupom boraca koja se vraala u Srbiju 3. decembra, a grupu je predvodio Mirko Tomi, lan Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Pri prvom sukobu sa etnicima u selu Rutoe, Hadson je preao etnicima. Radio-stanicu je ostavio kod etnika Boe Javorca, a on se sam uputio da trai Drau Mihailovia. Njegovo usamljeno lutanje po zapadnoj Srbiji trajalo je tri do etiri meseca, a za to vreme nije imao veze ni sa Mihailoviem ni sa SOE. Dok je trajala radio-veza sa Britancima, Draa Mihailovi je dobijao obeanja da e stii pomo, a u jednoj od poslednjih poruka jugoslovenske kraljevske vlade 3. decembra 1941. Mihailoviu je estitano to je uspeo da okupi sve rodoljube za ujedinjenu borbu protiv neprijatelja. Celokupna aktivnost britanske vlade i jugoslovenske kraljevske vlade na meunarodnom planu u korist etnikog pokreta imala je vie moralni efekat, a manje se ogledala u pruanju konkretne materijalne pomoi. Ipak, ta moralna podrka nije bila bez znaaja, jer se u saveznikoj javnosti pojavilo vie napisa i vesti o etnikom pokretu Drae Mihailovia, dok se o narodnooslobodilakom pokretu vrlo malo ulo. tavie, uspesi narodnooslobodilakog pokreta u periodu Uike republike pripisivani su etnikom pokretu Drae Mihailovia. Prve vesti o partizanskim borbama u Srbiji prodrle su u sovjetsku javnost ve poetkom jula 1941. U moskovskoj Pravdi pojavili su se napisi pod naslovima Partizanska borba u Jugoslaviji, Borba srpskih partizana

UIKA REPUBLIKA

243

protiv faistikih okupatora i drugi. Kao centralne oblasti partizanskog pokreta navoeni su planinski i umoviti prede!i, ija su sredita Uice i Kopaonik u Srbiji, Romanija u Bosni itd. Iz poruka koje je slala KPJ preko informativnog punkta Kominterne u Zagrebu vidi se da je Kominterna sve do kraja septembra 1941. bila upoznata sa partizanskim snagama, njihovim uspesima i protivnicima. Bez obzira na to to je Kominterna bila obavetena, a preko nje i sovjetska vlada, iz sovjetske tampe se nije mogla dobiti potpuna slika o ustanku u Srbiji. Ta slika je ne samo suvie bleda nego i netana, jer se pie neodreeno o patriotima, rodoljubima i prekomerno se eksploatie slovenska solidarnost i ugroenost od faizma. Da ne bi remetio dobre odnose sa Velikom Britanijom i Sjedinjenim Amerikim Dravama, Sovjetski Savez je nastupao sa standardnom parolom da ne eli da se mea u unutranje poslove drugih drava pa ni Kraljevine Jugoslavije, nego samo da podstakne opti antifaistiki ratni napor u koaliciji i u pozadini Hitlerovog novog poretka. Prvo javno priznanje jugoslovenskim partizanima odao je maral Voroilov 11. novembra 1941, na isti dan kad su poele emisije Radio-stanice Slobodna Jugoslavija, smetene u Sovjetskom Savezu. Emisije ove radio-stanice kasnije je koristila komunistika tampa na Zapadu i u neutralnim dravama, kao i sovjetska telegrafska agencija. Slobodna Jugoslavija je emitovala saoptenja dobij ena od KPJ, poto su prethodno prola kroz cenzuru Kominterne, ali su emisije pravljene i na osnovu analize strane tampe, naroito faistike, kritikim odbirom i obradom vesti to je bio zadatak Veljka Vlahovia i njegovih saradnika te i na osnovu informacija sovjetskih novina i radija. S druge strane, preko visokotirane tampe i velikih novinskih agencija na Zapadu, gradila se legenda o Drai Mihailoviu kao velikom antifaistikom vojskovoi, tako da je ona izrasla u jedan od najveih mitova u istoriji drugog svetskog rata. Uzdizanje Mihailovia poelo je od trenutka kada ga je emigrantska vlada prihvatila za svog predstavnika u porobljenoj otadbi-

244

VEN'CESLAV GLII

ni, a naroito od asa kada su Britanci zaigrali na njegovu 'kartu. Ovom mitu o Mihailoviu pomogla je i sovjetska vlada u jesen 1941. preko Radio-Moskve, oznaavajui ga za vou borbe u Jugoslaviji, koji ujedinjuje sve antifaistike snage, mada je izbegavala da ga slubeno podri ili da poalje svoje misije u njegov pokret. Sutina ovog mita je leala u svesnim politikim ciljevima jugoslovenske emigracije i u politici zapadnih saveznika da daju podrku svom eksponentu, za koga se raunalo da e slediti njihove tenje u obnovi predratnih ureenja na Balkanu i u Evropi. to se tie Sovjetskog Saveza, on iz pragmatistikih razloga u periodu Uike republike nije bio spreman da se identifikuje sa stvarnim nosiocima oruane borbe u Jugoslaviji, sve do leta 1942. godine. Iako nedovoljno jasno i faktografski netano, ipak je sovjetska tampa, a naroito Radio-Moskva, registrovala razvoj ustanka u Jugoslaviji, tavie, krajem oktobra 1941. navedeno je da su partizanske snage u Jugoslaviji narasle na 80.000 boraca i da partizanski odredi stalno prerastaju u regularnu armiju, u monu silu, koja sve vie podriva ionako nesigurnu vlast Hitlerovih bandita. O uspesima partizana u Srbiji 1941. mogle su se uti vesti naroito preko Radio-Moskve. Tako je 22. oktobra saopteno: Narodnooslobodilaki pokret je zahvatio tri etvrtine Jugoslavije. Srbi su koncentrisali velike snage oko gradova u kojima su nemaki garnizoni i estim napadima nanose neprijatelju velike gubitke. Zbog toga je nemaki komandant traio iz Berlina nova pojaanja za borbu protiv partizana u Jugoslaviji. Prvo javno priznanje narodnooslobodilakom pokretu u 1941. ukazali su sovjetski marali Voroilov i Timoenko u svojim govorima povodom proslave 24-godinjice oktobarske revolucije. Voroilov je u Kujbievu, izmeu ostalog, rekao: Doi e uskoro vreme kada e se svi porobljeni narodi dii pod partizanskom zastavom, kao to su to uradili jugoslovenski partizani, a Timoenko je u Voronjeu svrstao borbena dejstva jugoslovenskih partizana u istu vrstu ratnih napora koje su inili SSSR, Velika Britanija i SAD. Tada SAD jo nisu bile ule u rat, ali su preko Zakona o zajmu i najmu izdano po-

UIKA REPUBLIKA

245

magale sve drave koje su se borile protiv faistikih zemalja. U periodu Uike republike mogu se zapaziti razlike u nainu informisanja o zbivanjima u Jugoslaviji. Dok sovjetski izvori i poneki list u SAD govore o partizanima, britanska sredstva informisanja piu neutralno o gerilcima, ustanicima itd., ali da borbu protiv okupatora u Jugoslaviji vode etnici i njihov komandant Draa Mihailovi. Kad je dolo do pomenutih diplomatskih pritisaka britanske i jugoslovenske vlade na sovjetsku vladu, i Radio-Moskva je krajem 1941. poeo pominjati Drau Mihailovia kao jednog od voa pokreta otpora u Jugoslaviji. Najznaajniji lanak o ustanku u Jugoslaviji 1941. objavio je Boris Ponomarjev u Pravdi 23. marta 1942. godine, koji je kasnije izaao kao posebna broura. Ovaj lanak nosi naslov Jugoslavija u ognju partizanskog rata. Interesantno je napomenuti da se u ovom lanku, i uopte u stranoj tampi, prvi put pominje ime Uika republika. Prema tome, neosnovane su tvrdnje da je ovo ime nastalo posle rata. Kao to se moe videti iz ovog lanka, to ime je otilo u svet jo 1941. godine. Jugoslovenska kraljevska vlada iskoristila je sva sredstva, koja su joj stajala na raspolaganju da svetu predstavi Drau Mihailovia kao zaetnika borbe protiv Nemaca i Italijana u Jugoslaviji. Iz njenih izvora stvarala se poznata legenda o Drai Mihailoviu i njegovom pokretu kao borcima za slobodu, ime je svetska javnost dovedena u zabludu. Posebno je ta legenda irena u Velikoj Britaniji i SAD, preko obavetenja u tampi kraljevske vlade, zatim preko novinarskog odseka izbeglike vlade i preko slubenog oglasa. Prenoeni su i napisi iz neprijateljske tampe i nemake novinske agencije DNB (Deutsches Nachrichten Bureau), a sve te vesti prenosila je tampa Velike Britanije i SAD. Svi ti napisi, u stvari, su dezinformisali svetsku javnost, irei propagandu za etniki pokret i ignoriui uspehe narodnooslobodilakog pokreta. Trebalo je da proe skoro dve godine pa da svet sazna pravu istinu o tome ko se bori protiv okupatora u Jugoslaviji. . i

246

VEN'CESLAV GLII

Ipak u amerikoj tampi poetkom novembra 1941. bila su malo odkrinuta vrata istine, to puutazuje sleci citat: Najvie zatakavana kampanja drugog svetskog rata je rat u strmim, golim planinama Srbije, koji Osovina nije ni posle vie od est meseci uspela da zavri. . . Na bojnom polju nalaze se dve jugoslovenske vojske. Jedna sastavljena veinom od delova redovne vojske, koja se nije predala, vodi borbu u istonoj Srbiji u blizini bugarske granice. Druga operie na granici Bosne, u zapadnoj Srbiji. Nije nigde objanjeno koja je ta druga vojska, iako je tu i tamo, pre svega u amerikoj tampi, povremeno izlazilo da bi mogli da je vode komunisti. To u toku trajanja Uike republike u tampi zapadnih saveznika nije jasno reeno, jer je sve bilo podreeno propagandi etnika Drae Mihailovia. im je usledila akcija nemakih divizija na Uiku republiku, za stranu tampu, i sredstva informisanja uopte, zavesa je pala na dogaaje u Srbiji i u Jugoslaviji. Vesti o borbi jugoslovenskih naroda protiv okupatora u periodu Uike republike doprle su i do pojedinih pokreta otpora u Evropi, p r e svega preko britanskih i sovjetskih sredstava informisanja. Pokreti otpora u okupiranim zemljama Evrope u vreme Uike republike, nalazili su se na poetnom stepenu razvoja. Na primer, u Francuskoj, na severu i jugu, stvarane su od leta 1941. godine akcione grupe za izvoenje prepada i razaranja, za prihvatanje materijala koji je sputan padobranima iz Velike Britanije, za prihvatanje i odailjanje agenata, prelaenje iz jedne zone u drugu i prebacivanje preko granice. Na kraju leta poeli su napadi na kasarne, klubove i bioskope namenjene nemakim vojnicima. Septembra 1941. godine dolo je do niza izolovanih napada na nemake vojnike, nata su Nemci odgovorili streljanjem talaca -i zatvaranjem na hiljade ljudi; zato je De Gol bio prinuen da 23. oktobra 1941. godine naredi da se nemaki vojnici otvoreno ne ubijaju. Jo 1941. godine jasno su se izdvojili nacionalni front pod rukovodstvom KP Francuske, a na drugoj strani jedinstvena organizacija pod rukovodstvom generala arla de Gola, koji su kasnije objedinjeni pod njegovim rukovodstvom. .i; > u

UIKA REPUBLIKA

247

Dok su u Belgiji i Holandiji pokreti otpora bili u samom zaetku, prve sabotae u Norvekoj izvedene su jo 1941. godine. Od leta 1941. godine funkcionisalo je stalno rukovodstvo graanskog pokreta otpora pod nazivom Kretsen. I komunisti su propagirali aktivan otpor od leta 1941. godine, dok je pokret otpora u Danskoj bio pasivnog karaktera. Od kraja 1941. godine albanski komunisti su se orijentisali na oruani ustanak. Prelom u tom pravcu oznailo je stvaranje Komunistike partije Albanije poetkom novembra 1941. godine i proglas koji je privremeni Centralni komitet uputio albanskom narodu. U to vreme u Bugarskoj, Rumuniji, Maarskoj, Austriji, Nemakoj, ehoslovakoj i Italiji pokret otpora je bio nerazvijen. Pokret otpora u Bugarskoj tekao je u znaku dominacije Bugarske radnike partije, iji se deo rukovodstva sa Trajom Kostovim nalazio u zemlji. Ona je uputila poziv za borbu, ali je smatrala da jo nije vreme za ustanak 1941. godine. Otpor grkog naroda nemakoj okupaciji dobio je organizovan vid od septembra 1941. godine, potpomognut britanskim oficirima, i obuhvatio je celu Grku. Te iste godine zapoeo je partizanski rat na osvojenim teritorijama Sovjetskog Saveza. Centralni komitet SKP (b) je 18. jula 1941. godine izdao direktivu o organizaciji borbe u pozadini nemake vojske na taj nain to treba stvoriti najpre mreu partijskih organa i organizacija za rukovoenje svim aktivnostima protiv okupatora. Tako je krajem 1941. godine bilo obrazovano 17 oblasnih, 5 okrunih i 18 gradskih komiteta Partije sa oko 65.000 lanova. Pokreti otpora su u svojim ilegalnim glasilima redovno prenosili vesti iz Jugoslavije o borbi jugoslovenskih naroda protiv okupatora. U poetku su te vesti bile oskudne, kasnije su bile nedovoljno jasne, jer nisu obavetavale koje snage u Jugoslaviji vode borbu protiv okupatora, odnosno nisu otkrivale prave inicijatore i organizatore te borbe. Zato se vrlo dugo na stranicama glasila pokreta otpora rukovoenje ustankom pripisivalo Drai Mihailoviu. Partizani se nisu spominjali ili su se oznaavali kao patrioti, rodoljubi, narodni borci za slobo-

248

VEN'CESLAV GLII

du itd. U neke od tih listova, na primer u Crvenu zastavu, organ belgijskih komunista, prodrle su vesti o partizanima jo 1941. godine: Otkako je okupirana njihova zemlja, jugoslovenski partizani ubili su vie od 12.000 faistikih vojnika i bacili u vazduh 200 mostova i 400 skladita municije. Istina o Uikoj republici nije prodrla do pokreta otpora u Evropi uprkos povremenim ali nedovoljno preciznim vestima sa jugoslovenskog ratita. Iako na prvi pogled izgleda da je Vrhovni tab NOP odreda Jugoslavije bio u toku trajanja Uike republike izolovan od spoljnjeg sveta, ostaje injenica da je odatle zapoeta borba za meunarodno priznanje narodnooslobodilake borbe i revolucije u Jugoslaviji. Plodovi tih napora stii e kasnije, ali je bitno naglasiti da je ta borba zapoeta u Uicu jo 1941. godine i da su CK KPJ i generalni sekretar KPJ Tito pridavali veliki znaaj spoljnopolitikom faktoru, svesni da nee ii lako ni brzo sa priznavanjem ostvarenih tekovina narodnooslobodilake borbe i socijalistike revolucije.

PAD

Pratei razvoj ustanka u Srbiji, nemaka vrhovna komanda je u prvoj polovini novembra 1941. dola do zakljuka da je zatita privrede potrebne za naoruanje vojske u staroj Srbiji najprei zadatak, to je znailo da treba preduzeti hitne mere da se zauzme Uika republika. O tome se raspravljalo na konferenciji efova nemakih tabova i slubi u Beogradu 14. i 17. novembra i odlueno je da se, po nareenju komandanta Jugoistoka, izvri ienje partizana u predelu Zapadne Morave i Uica. Za izvrenje toga plana odreena je 342. nemaka peadijska divizija, koja je ve stekla iskustva u borbi sa NOP-om u Srbiji, i 113. peadijska divizija, koja je tek pristigla sa fronta iz Sovjetskog Saveza. Njima su pridodate jedinice nemakih posadnih divizija, zatim Nedievi i Ljotievi odredi, kao i etnici Koste Peanca i Drae Mihailovia. Posle opsenih priprema, general Berne je izdao zapovest za napad 18. novembra, a napad je poeo 25. novembra 1941. godine. Glavni udar trebalo je obuhvatno da izvre 342. i 113. peadijska divizija na pravcima Valjevo Uice i Kraljevo aak Uice, a bilo je predvieno nastupanje nemakih posadnih i kvislinkih jedinica u meuprostorima. Cilj nemakog komandovanja u Srbiji bio je: izvriti sa severa i istoka obuhvat ue teritorije Uike republike i unititi partizanske oruane snage, s tim to e delove koji se izvuku iz okruenja na granici italijanske okupacione zone saekati italijanske jedinice. Nemci su izabrali najpovoljniji trenutak za izvoenje ove

250

VEN'CESLAV GLII

operacije. Partizanski odredi na slobodnoj teritoriji zapadne Srbije vodili su ve dva meseca iscrpljujue borbe sa Nemcima u Podrinju, Mavi, oko Kraljeva, Valjeva i u umadiji, a tokom novembra jedan deo partizanskih jedinica vodio je borbe sa etnicima Drae Mihailovia. Ustanak je bio doiveo svoj vrhunac. I u partizanskim jedinicama dolazilo je do osipanja; smanjivao se borbeni optimizam zbog gubitka dela slobodne teritorije u prethodnim borbama, zbog borbi sa etnicima koje su se nepovoljno odrazile, pre svega na seljake mase, a naroito zbog masovnih zloina koje je okupator poinio u Kraljevu, Mavi i Kragujevcu. Pored toga, usledila su svakodnevna bombardovanja, praena intenzivnom neprijateljskom propagandom; pribliavala se zima; jaale su kvislinke jedinice sve se to negativno odraavalo na stanovnitvo i oteavalo sprovoenje odbrambenih mera. Na osnovu podataka koji su stizali sa terena, Vrhovni tab je predviao da predstoji napad na slobodnu teritoriju. Partizanske snage su bile nedovoljne da se suprotstave nemakim snagama i snagama saradnika okupatora, koje su bile nadmonije u svakom pogledu, pa nije bilo izgleda da bi se mogla odbraniti slobodna teritorija oko Uica. Iako je oekivao odluniju nemaku ofanzivu, Vrhovni tab nije stigao da podrobnije razradi plan odbrambenih dejstava partizanskih jedinica. Zauzet je naelan stav da se slobodna teritorija elastino brani. Iskustva iz ranijih borbi sa nemakim jedinicama jasno su pokazala da se u frontalnim borbama partizanske jedinice ne mogu uspeno suprotstaviti nadmonijem neprijatelju i u vojnoj tehnici i u ljudstvu. Zato je Vrhovni tab naredio partizanskim odredima da se prua to dui otpor neprijatelju, da mu se nanose to vei gubici i da se partizanski odredi postepeno povlae prema Uicu i dalje ka Sandaku. Pored toga, preduzete su politike i organizacione mere za aktivnost vojno-pozadinskih organa i organizacija NOP kako bi se to uspenije evakuisali: bolnice, ratni materijal, tamparije i druga sredstva potrebna za nastavak borbe. Vrhovni tab je 26. novembra u Uicu odrao sastanak sa nekoliko vojnih i politikih rukovodilaca partizanskih odreda, na kome ih je vrhovni ko-

IJ2ICKA REPUBI.IKA

251

mandant Tito upoznao sa razvojem neprijateljske ofanzive i podelio im konkretna zaduenja za odbranu. Mere za odbranu preduzete su na svim stranama, onoliko koliko je to vreme dozvoljavalo. inilo se da je okolina Uica pogodna za odbranu i da neprijatelj nee lako uspeti da ga zauzme bez veih gubitaka. Napad je zapoela 342. peadijska divizija 25. novembra iz Valjeva. Pripremajui se za napad, ona je podelila svoje jedinice u tri borbene grupe: borbena grupa Zapad jaine oko 3.100 vojnika, napadala je pravcem Valjevo Pecka Ljubovija Bajina Bata, a zatim preko prevoja Kadinjae na Uice; borbena grupa Sever A, jaine oko 4.000 vojnika, napadala je pravcem Valjevo Kosjeri Uice, a borbena grupa Sever B, jaine oko 1.500 vojnika, ostala je u rezervi u Valjevu. Borbena grupa Zapad prola je bez snanijeg otpora kroz poloaje delova Valjevskog NOP odreda i, posle borbe sa delovima Uikog NOP odreda, prodrla u Ljuboviju 27. novembra. U Vrhovnom tabu se nije oekivalo da e neprijatelj ovako brzo napredovati iz ovog pravca. Borbena grupa Sever A naila je na snaniji otpor. Ona je 26. novembra uspela da prodre do sela Baevac, a 27. novembra uspela je da ovlada prostorom Lastre, koji su branile etiri ete Valjevskog NOP odreda i dve ete Uikog bataljona. I toga dana Nemci su vrlo malo napredovali, oko 10 km, jer je put na vie mesta bio razruen i miniran. Ve 28. novembra Uice je bilo ozbiljno ugroeno od borbenih grupa Zapad i Sever A, jer su se tog dana obuhvatna kleta poela stezati. Istog dana grupa Zapad uspela je da zauzme Rogaicu, Bajinu Batu i bio joj je otvoren put ka Uicu. Nije dovoljno objanjeno zato je ova grupa zastala kad je dostigla Kostojevie i Dub. Jer, da je odmah produila na Uice, isto vee bi, verovatno, bila u gradu. Ali, nemake jedinice su se kretale i ratovale po danu. Na dostignutoj taki u toku dana one isu se zaustavljale; tako je bilo i ovoga puta. I grupa Sever A nastavila je napade 28. novembra iz podnoja Bukova. Njoj su se, pored jedinica Valjevskog NOP odre-

252

VEN'CESLAV GLII

da i umadijskog bataljona, na prevoju Bukovi suprotstavile 1., 2. i 4. eta Uikog bataljona. Tu je bio postavljen i jedan brdski top, kojim je komandovao porunik Momilo Smiljani. Ovde se zametnula estoka borba, ali je nadmonost neprijatelja bila izrazita i, oko 14 asova, nemake jedinice su probile poloaje na prevoju Bukovi i nastavile nesmetano ka Kosjeriu, gde su stigle uvee i zaustavile se, a njihovi prednji delovi stali su ispod Crnokose. Zadatak 113. peadijske divizije, prema operacijskom planu, bio je da obuhvatnim nastupanjem iz Jagodine, Paraina i Kruevca ovlada dolinom Zapadne Morave; po izbijanju u Kraljevo, da obuhvati juno krilo do planine Golije i uz sadejstvo sa jedinicama saradnika okupatora, koje su napredovale od Rudnika, i 342. peadijske divizije, uniti partizane u rejonu aka i Uica. Operacijskim planom bilo je predvieno da 113. peadijska divizija pone dejstvo 26. novembra, ali ih je ona faktiki zapoela 27. novembra. Ova divizija je bila ojaana 749. pukom 717. posadne divizije, prvim bataljonoim 729. puka 704. posadne divizije i tenkovskim bataljonom 202 (bez 2. i 3. ete), a sa njom je sadejstvovao kvislinki umadijski korpus, kojim je komandovao Kota Muicki. Divizija je dejstvovala u tri borbene grupe: ac, Hasentajn i Herder. Borbena grupa ac, koju je sainjavao ojaan 261. peadijski puk, poela je dejstvo 27. novembra glavnim pravcem Kruevac Kraljevo Caak. Njen prednji odred, uz podrku tenkova i avijacije, uspeo je da slomi otpor Kraljevako'g NOP odreda i jedne ete Kopaonikog NOP odreda na liniji Ruica brdo put Kraljevo Caak i da ue u Caak 28. novembra po podne. Potom su u grad uli i drugi njeni delovi. Borbena grupa Hasentajn, koju je sainjavao 268. peadijski puk, 27. i 28. novembra istila je teritoriju od partizanskih jedinica oko Vrnjake Banje i Trstenika, a 29. novembra krenula je iz Slatine preko aka u pravcu Poege. Uvee, 29. novembra, delovi ove borbene grupe uli su u Poegu, gde su zatekli delove borbene grupe Sever A 342. peadijske divizije. U Poegi je ostao prvi bataljon i tab 268. puka. .,. >-

IJ2ICKA REPUBI.IKA

253

Borbena grupa Herder, koju je sainjavao ojaan 260 puk, 27. novembra krenula je iz Kragujevca u pravcu Knia i Gornjeg Milanovca. Zbog razorenih puteva i uporne odbrane partizanskih jedinica, grupa je 29. novembra stigla na 6 km jugozapadno od Gornjeg Milanovca. Vrhovni tab je bio svestan kritinosti situacije da se ostatak slobodne teritorije, koji se sveo skoro samo na Uice, nee moi dugo braniti. Zato su 28. novembra pred vee iz Uica upueni Milovan ilas i Ivo Lola Ribar da izvide situaciju u pravcu Kosjeria. Oni su kolima uspeli da se probiju do Crnokose, gde su obaveteni da su delovi grupe Sever A stigli u Kosjeri. Uz put su sreli Kou Popovia, komandanta Posavskog NOP odreda, i zaduili ga da prikupi deo jedinica koje su se povlaile i da organizuje to dui otpor na Crnokosi. Po povratku u Uice, podneli su izvetaj vrhovnom komandantu Titu. Meutim, procena Vrhovnog taba bila je da je Uice jo vie ugroeno od borbene grupe Zapad, koja se kretala od Ljubovije. Poslednje pogodno mesto na kome bi se mogao pruiti otpor bio je prevoj Kadinjaa na putu od Uica ka Bajinoj Bati. Zadatak da organizuje odbranu na Kadinjai dobio je tab Uikog NOP odreda. On je tada u gradu imao na raspolaganju jedino Radniki bataljon. Istog dana uvee sakupljen je Radniki bataljon pred zgradom taba odreda. Posle govora, koji su im odrali Milinko Kui i Duan Jerkovi, bataljon je sa svojim komandantom upuen na Kadinjau. U toku veeri pridodate su im dve ete Posavskog i Oraka eta 2. umadijskog NOP odreda. Radniki bataljon, u tom trenutku, sainjavale su etiri ete: eleznika, Pekarska, Krojako-obuarska i Tkaka; nedostajala je eta radnika iz fabrike oruja, koji su dobrim delom bili izginuli prilikom eksplozije u trezorima banke 22. novembra. Pri izlasku iz grada, eleznika eta je vraena da organizuje transporte eleznikom prugom prema Kremni, da bi se to bre izvrila evakuacija ratnog materijala, ranjenika i stanovnitva. U Radnikom bataljonu je ostalo oko 270 boraca. Oni su u toku noi stigli na Kadinjau i smestili se u okolne kue. Izjutra je Du-

254

VEN'CESLAV GLII

an Jerkovi, sa komandantom bataljona Andrijom uroviem, pozvao komandire eta Sretena Guduria iz Pekarske, Novaka Bugarinovia iz Tkake i Ratka Rogia-Ristovia, zvanog ango, iz Krojako-obuarske ete da obiu Kadinjau i da se dogovore gde da zauzmu poloaje za borbu. Dogovoru oko posedanja poloaja prisustvovao je i Bora Markovi, komesar Posavskog NOP odreda, koji se zalagao za to da se postavi vie zaseda na putu koji je vijugao od Zaglavka prema Kadinjai. Meutim, Jerkovi je odluio da se posednu poloaji za frontalnu borbu, pa je rasporedio ete na sledei nain: u prvu odbrambenu liniju postavio je Radniki bataljon, a ispred njega jedno odeljenje sa benzinskim flaama, s tim to je Pekarska eta posela poloaje na desnom krilu ispod kua zaseoka Lekia, kraj same okuke puta. Sredini deo posela je Krojako-obuarska eta, na samom putu kod druge okuke od sela Zaglavka. Levo, prema zaseoku Rakia i Deia brdu, rasporeena je za odbranu Tkaka eta. U drugu odbrambenu liniju rasporeene su dve ete Posavskog odreda i Oraka eta 2. umadijskog odreda na sami prevoj Kadinjae od Lanita do zaseoka Gloginjii. Izjutra je jedan kamion dovukao top 75 M-12, bez nianskih sprava, i on je postavljen kod jedne stare trenje, skoro u prevoju Kadinjae, odakle je bio dobar pregled puta kojim je trebalo da naiu nemake jedinice. Niandija na topu bio je Milan Bosilji. Na Kadinjau je stigao i Radivoje Jovanovi Bradonja, zamenik komandanta Uikog NOP odreda, sa jednom Raanskom etom. On se dva dana povlaio od Ljubovije prema Uicu i iz Zaglavka pozvao telefonom Tita da se obavesti da li su Nemci stigli u Uice. Tito ga je obavestio da je odluio da prui otpor Nemcima na Kadinjai i da je tamo poslao Jerkovia i Boru Markovia da organizuju otpor. Poto je u Kostojeviima bio ostavio borce Raanske ete, on se vratio i sa njima, neispavanim, prebacio se do Kadinjae, gde je zatekao pomenuti raspored za odbranu. Kad je Radivoje Jovanovi stigao na Kadinjau, Jerkovi ga je pozvao da obiu poloaje. Tom prilikom Jovanovi mu je stavio primedbu da raspored za borbu

IJ2ICKA REPUBI.IKA

255

odie odlunim otporom. On je sa Raanskom etom izabrao poloaje na uviku pokraj topa. Dan je bio hladan i maglovit. Prostor koji je poseo Radniki bataljon sainjavale su livade sa ponekom njivom i retkom razbacanom umom. Nije bilo vremena da se borci radnici ukopaju, zemlja je bila smrzla. Oko 10 asova iz Zaglavka se pojavila nemaka motorizovana kolona. Kad je prola kilometar i po od Zaglavka, prethodnica je zastala i otvorila vatru po padinama Kadinjae. U trenutku kad su se nemaki vojnici primakli poloajima Pekarske i Krojako-obuarske ete, opaljen je hitac iz topa, to je bio znak da Radniki bataljon istog trenutka treba da otvori vatru. Slono je grunula vatra iz svih raspoloivih oruja: tri pukomitraljeza, tekog mitraljeza i puaka. Nemaka kolona je bila iznenaena ovakvom vatrom. Prednji delovi su se razbeali, zauzimajui poloaje za borbu. Pometnja je trajala kratko; nemake jedinice su se sredile i otvorile jaku vatru. Istovremeno, nemaka komanda je preduzela mere da to bre slomi otpor branilaca Kadinjae. Obavetena od proetnikih elemenata u Zaglavku, meu njima i od Gojka Blagojevia, kafedije, o partizanskim poloajima, uputila je dve kolone, od kojih su svaku sainjavali po jedan bataljon, da obuhvate ove poloaje zdesna i sleva. Desna kolona se kretala pravcem Zaglavak Kier Podgorje Bulja zaseok Gloginjii Kadinjaa, a leva pravcem Zaglavak Otra stena zaseok amii Lanita Kadinjaa, sa namerom da izvre obuhvat partizanskih poloaja uz istovremeni napad glavnih snaga sa lica fronta. U vrlo estokoj borbi poeli su ginuti borci Radnikog bataljona, dok su leva i desna kolona Nemaca ulagale napore da potisnu sa prevoja Kadinjae Posavce i umadince i sasvim opkole Radniki bataljon. To im je posle nekoliko juria i uspelo. Radniki bataljon se naao u okruenju, a nemaki vojnici su se trudili da neutraliu i unite pukomitraljesce. To im je uspelo. Brzo su ginuli borci Radnikog bataljona, borei se do poslednjeg metka. Poginuo je komandant sektora Duan Jerkovi, sa vrsto stisnutim pitoljem u ruci, neto malo dalje Andrija urovi pogoen je u elo, zatim Bora Markovi, komesar Posavskog odreda, i naj-

256

VEN'CESLAV GLII

vei broj boraca Radnikog bataljona. Oko 14.30 bitka je prestala. Nemaki izvetaj je bio kratak: da se 69. peadijski puk 342. peadijske divizije sukobio oko 13 asova sa jakim neprijateljem, koji je poseo kote 696 i 808. Dalje se kae da je, uz podrku artiljerije, napadnut i odbaen uz velike gubitke preko 240 mrtvih, a zaplenjen je jedan mitraljez, 2 pukomitraljeza i jedan top sa municijom. Prilikom ove odlune odbrambene borbe ispoljilo se po ko zna koji put nedovoljno vojno iskustvo partizanskog rukovodeeg vojnog kadra. Kad se posmatra teren na kome su bili postavljeni borci Radnikog bataljona, namee se zakljuak da je on nepodesan za povlaenje. Pa ipak, postojao je jedan trenutak dok su se nemake jedinice prestrojavale da izvre obuhvat koji se mogao iskoristiti za povlaenje ka grebenu Kadinjaa. Dogodilo se obrnuto. Ne samo da se Radniki bataljon nije povlaio nego se u poetku juriem jo vie spustio ka dolini na nepovoljniji poloaj, pa je na taj nain odbrana Kadinjae jo vie poprimila karakter uporne odbrane. Nekakva mogunost za povlaenje je postojala sve dok Nemci nisu zatvorili obru oko branilaca. Ako je, prema nemakom izvetaju, borba bila zavrena oko 14,30 asova, zato je nemakim jedinicama trebalo oko tri sata da bi stigle u Uice? Odlunu odbranu na Kadinjai Nemci su shvatili kao neku prethodnu odbranu, oekujui znatno vee borbe na prilazima Uicu. Zato su se kretali oprezno, razvijeni u strelce s obe strane puta, plaei se da e upasti u klopku kad se sa prevoja Kadinjae spuste u dolinu. Ta opreznost je usporila napredovanje Nemaca, pa su iz ovog pravca kasnije stigli u Uice, koje nije branjeno. Samoportvovanje boraca Radnikog bataljona protiv nemakog puka na Kadinjai, koji je ovu upornu odbranu morao da razbija artiljerijom, uvrstilo je ovu borbu u jednu od najznaajnijih u toku oslobodilakog rata, a Kadinjaa je postala legenda i simbol kako se treba boriti za slobodu do poslednjeg borca. To je inspirisalo vie pesnika i umetnika. Meu njima je najpoznatiji Slavko Vukosavljevi sa svojom poemom Kadinjaa.

IJ2ICKA REPUBI.IKA

257

Izmeu 28. i 29. novembra prednji delovi grupe Sever A zatekli su se u podnoju Crnokose, do kote 809, sa obezbeenjima kod Metaljke i Granice. Na samom brdu nalazili su se delovi Uikog NOP bataljona i 4. Posavsko-tamnavskog bataljona, koje je za odbranu organizovao Koa Popovi. Ukupno oko 200 do 250 partizana. Crnokosa je bila podesna za posedanje poloaja za dbranu, ali neprijatelj je na ove poloaje napadao daleko nadmonijim snagama sa 698. ojaanim peadijskim pukom oko 2.600 ljudi. Kao i na Kadinjai, partizanski poloaji zasuti su artiljerijskom i minobacakom vatrom, a potom je jedna kolona sastavljena od tenkova, a praena peadijom, poela nastupati putem uz severne padine Crnokose, dok je druga kolona, uglavnom peadije, krenula iz Kosjeria ka visu Sanduk. Partizanske jedinice su se hrabro borile i uspele su da za kratko vreme zadre nemaku kolonu koja se kretala putem, jer su bile postavljene prepreke i poruen put. Meutim, kada je nemaka kolona izbila na Sanduk i poela da napada levi bok branilaca Crnokose i kad su avioni poeli da mitraljiraju, jedinice Uikog i Posavsko-tamnavskog bataljona su se morale povui ka Jelovoj gori. Tako su Nemci, posle proboja odbrane na Crnokosi, krenuli u nastupanje prema Uicu i pre podne stigli pred selo Ponikovicu i Dobrodol. Tu je, na brzinu, od 1. raanske, Slovenake i Palanake ete 2. umadijskog NOP odreda organizovana posebna odbrana Uica kod Ponikovice i Kamenice na taj nain to su se ete ukopale s obe strane puta. Taj poslednji otpor pred Uicem slomile su posle dvoasovne borbe nemake jedinice 698. peadijskog puka, kojima je posle toga bio otvoren put za Uice. U pokretu od Ponikovice prema Uicu, 698. nemaki peadijski puk je oekivao jo ogoreniju borbu za sam grad, pretpostavljajui da e biti branjen sa okolnih brda, pa je nareeno da u grad prodru najpre tenkovi pa tek onda peadija. Otpora nije bilo i nemaki tenkovi su uli u grad oko 14,30 asova. Nemci su odmah istakli svoju zastavu na crkvi. Intenzivne pripreme za povlaenje poele su 27. novembra, a povlaenje ranjenika, tamparije i ratnog ma-

258

VEN'CESLAV GLII

terijala uveliko je teklo 28. i pre podne 29. novembra. Tako su, na primer, vozovi sa nemakim zarobljenicima krenuli iz Uica 29. novembra u 8 asova prema Kremni, pa se tog dana zateklo u Kremni 80 punih vagona raznog materijala. Tito je ostao do poslednjeg trenutka u gradu da organizuje povlaenje i prati razvoj situacije na poloajima prema neprijatelju. On je napustio Uice automobilom u kome su, pored njega, bili Bil Hadson, Milinko Kui, radio-telegrafista i pratilac. Kolima su se povlaili do Bele zemlje, odakle je Tito uputio Ivu Lolu Ribara da na najuem delu puta na velikoj okuci izvri miniranje puta. Odatle su krenuli peke na Biokto, odnosno Veliku stenu, odakle su posmatrali kako Nemci ulaze u Uice. Tu su im se prikljuili Slobodan Penezi, Vukola Dabi i Spasoje Steji, koji su poslednji napustili grad. Dalje povlaenje do Zlatibora nastavljeno je peice, s tim to je Tito prethodno uputio Kuia prema Ljubanjama, da izvri prikupljanje partizana koji su se povlaili, a Penezia na Galeriju, kuda je ve bio upuen Ivo Lola Ribar. Ostali su da se povlae zajedno: Tito, Hadson, radio-telegrafista i pratilac. U jednom trenutku Nemci su im se pribliili na stotinak metara, ali uskoro je pao mrak i Nemci su se zaustavili u Makatu. Tito se sa jednim vodom usput sakupljenih partizana kretao levo od puta Uice ajetina da bi kasno u no stigao na Zlatibor. Sledeeg dana Tito se povukao do Draglice, gde mu je u susret izaao Momir Bokovi, lan Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, koga je poslao natrag sa nareenjem da u Radoinji i ostalim selima oko Nove Varoi organizuje prihvat, smetaj i ishranu partizanskih jedinica i ranjenika. Poto je u Draglici preduzeo sve mere da evakuacija tee organizovanije i isturio zatitnicu prema nemakim trupama koje su tog dana stigle do Borove glave, Vrhovni tab sa Titom na elu krenuo je u toku noi iz Draglice preko Senita i 1. decembra izjutra stigao u Radoinju. Za dalji progon partizanskih snaga sa teritorije Uike republike, komandant 342. divizije, general Hofman, formirao je tri marevske grupe od brzo pokretljivih

UIKA REPUBLIKA

259

snaga. One su dobile zadatak da dostignu partizane u povlaenju i da ih napadnu. Grupa A dobila je zadatak da od sela Dubci, preko Vrutaka, nastupa prema Kremni; Grupa B zadatak da nastupa pravcem Uice Makat ajetina i Grupa C da nastupa pravcem Uice Bela zemlja Zbojtica Roarstvo. U samom gradu trebalo je da ostane grupa Uice koja bi bila rezerva. Za to vreme 113. peadijska divizija, iji su delovi uli u Poegu 29. novembra uvee, dobila je zadatak da nastupa dolinom Moravice prema Arilju i Ivanjici. Marevska Grupa B od oko 2.500 vojnika bila je na glavnom pravcu udara. Ona je uspela da slomi otpor partizana kod ajetine i da izbije na Kraljevu vodu, a kasnije, istog dana, do Borove glave. Na Palisadu i Kraljevoj vodi ova grupa je izvrila teak zloin: likvidirala je oko 150 tekih ranjenika, a oko 25 ranjenika je zarobljeno i prebaeno u Uice, gde je veina streljana. Sve tri marevske grupe izbile su na reku Uvac 1. decembra, gde je bila demarkaciona linija sa italijanskom okupacionom zonom. Ve 3. decembra nemake divizije obustavile su dejstva i jedinice 342. divizije uglavnom su se smestile u Uice, Biosku i Vrutke. Dalje borbe sa ostacima partizanskih jedinica oko Uica nemake jedinice su prepustile kvislinzima. U elom pohodu od 25. novembra do 4. decembra 1941. godine 342. nemaka peadijska divizija u borbama je unitila 707, zarobila 312 i streljala 93 partizana, a zaplenila je, pored 80 pomenutih vagona raznih vrsta namirnica, etiri topa i jedan baca granata, 2.723 puke, 8 mitraljeza i oko 2 miliona dinara. Nemake jedinice u toku opisanih operacija, pre svega u zapadnoj Srbiji i umadiji, pretrpele su velike gubitke, naroito posadne divizije, koje su imale 276 mrtvih, 520 ranjenih i 394 zarobljena vojnika, dok je 342. peadijska divizija imala 32 mrtva i 130 ranjenih vojnika, a 125. peadijski puk 11 mrtvih i 30 ranjenih vojnika. Najmanje gubitaka imala je 113. peadijska divizija: 8 mrtvih i 23 ranjena vojnika. Stanovnitvo na teritoriji Uike republike bilo je iznenaeno njenim brzim padom. Ni Vrhovni tab nije

260

VEN'CESLAV GLII

raunao sa tako brzim prodorom neprijatelja u Uice, to je i Tito kasnije potvrdio sledeim reima: Mi nismo mislili da e Nijemci ii kroz slobodnu teritoriju kao no kroz sir, ve smo smatrali da e oni morati da uine dosta napora i da mi imamo mogunosti da se dugo drimo, da se organizujemo i da to vie oruja proizvedemo. Ova procena Vrhovnog taba bazirala se na prethodnim uspesima partizanskih odreda u borbi sa nemakim jedinicama. Meutim, brojana i tehnika nadmonost neprijatelja, slaba koncentracija partizanskih snaga na pravcima glavnog udara i nedovoljna kombinacija dejstava, kao i na brzinu organizovano povlaenje koje je teklo u neredu, uslovili su brzi slom Uike republike. Na brzinu organizovana tanka odbrana nije se mogla due stabilizovati, bez obzira na snaan otpor pojedinih odreda. Bilo je meu partizanima pojedinaca koji su na odluku Vrhovnog taba da se brojnijem i bolje naoruanom neprijatelju prui energian otpor prilikom odbrane Uike republike stavljali prigovor i izraavali sumnju u celishodnost uporne odbrane, zalaui se za druga reenja. Jedan od njih bio je Dragojlo Dudi. On je bez rezerve izraavao zabrinutost zbog izlaganja slabo naoruanih partizanskih jedinica u svakom pogledu nadmonijoj nemakoj vojsci. Slinog miljenja bio je i Koa Popovi kada su mu ilas i Ivo Lola Ribar saoptili zadatak da organizuje odbranu na Crnokosi. Oigledno je bilo da se partizanski odredi nisu mogli frontalno boriti sa jedinicama kao to su bile 342. i 113. nemaka peadijska divizija. Meutim, borbe od mesec dana u Mavi i u podrinjskoim kraju podgrevale su nade da se nemakim jedinicama prui energian otpor dok se ne nae reenje u kom se pravcu dalje treba orijentisati. Izvesna samouverenost koja je vladala u partizanskim redovima imala je tekih posledica za dalji razvoj NOP u zapadnoj Srbiji, gde je narod podneo izuzetno velike rtve, i gde je NOP najveim delom uniten, ne raunajui one delove jedinica koji su se povukli u Bosnu. Sa istorijske distance, ini se da je bilo i drugih reenja, ali se ona nisu mogla tako brzo ostvariti, mada je Vrhovni tab preduzeo neke mere za povlaenje, pre svega ra-

IJ2ICKA REPUBI.IKA

261

njenika, ali je bilo nemogue za nekoliko dana prestruktuirati celu organizaciju narodnooslobodilakog pokreta. Iz ovog poraza rukovodstvo NOP-a je znalo da izvue i odreene pouke. Borbe koje su voene prilikom napada nemakih jedinica na Uiku republiku pokazale su da nije mogue voditi, kako je jednom prilikom Tito rekao, uspjene operacije veih razmjera sa zdruenim partizanskim odredima i bataljonima, ve da je neophodno prii stvaranju veih isto vojnih formacija. Vezani za odreenu teritoriju svojim nastankom, organizacijom i shvatanjima borakog sastava, partizanski odredi nisu vie bili podesni za primenu partizanske taktike, a jo manje za frontalni nain ratovanja. Zbog toga je Vrhovni tab, poto je preduzeo prve mere za stvaranje slobodne teritorije u Sandaku i reorganizovao jedinice koje su se povukle iz Srbije, doneo odluku o stvaranju novih jedinica-brigada. Ve 21. decembra formirana je prva takva jedinica Prva proleterska brigada. To je otvorilo novu stranicu narodnooslobodilakog ustanka. Tako je, pored niza negativnih posledica koje je doneo gubitak Uike republike, pozitivno bilo to to su se Vrhovni tab i partizanske jedinice oslobodili vezanosti za odreenu slobodnu teritoriju; jedinice su postale znatno pokretljivije, sposobne za operacije veih razmera, tako da se posle gubitka jedne teritorije odmah stvarala nova na drugom kraju Jugoslavije. te strane posmatrano, bilo je korisno to se rukovodstvo NOP oslobodilo nekih zabluda i to je, kritiki preispitujui organizaciju jedinica i komandovanja, jo potpunije prilagodilo vojnu organizaciju narodnooslobodilakog pokreta novonastaloj situaciji. Kad je Uice palo u ruke nemakim jedinicama, jedan deo partizanskih jedinica se povukao za Sandak. Na teritoriji koju je zahvatala Uika republika, od ranijih 12 partizanskih odreda sa oko 15.000 boraca ostala su samo dva partizanska odreda: Valjevski i Podrinjski i dva bataljona: 3. bataljon Posavsko-tamnavskog partizanskog odreda u Valjevskom kraju i Raanski bataljon na Tari. Osim toga, u toku povlaenja u prvoj polovini decembra 1941, na prostoru izmeu Drine, Uica, Poege, Arilja i Uvea nalazili su se delovi Uikog, Kragujeva-

262

VEN'CESLAV GLII

kog i Caanskog NOP odreda, koji su pokuavali da se odre na tom prostoru. Nakon neprekidnih borbi do 18. decembra, sve su se ove jedinice prebacile preko Uvea, osim dela Caanskog NOP odreda koji se povukao na svoj teren i uskoro bio razbijen. Neprijatelj je na tom prostoru zadrao jake snage, sa ciljem da sprei bilo kakvu vezu izmeu partizanskih jedinica koje su se povukle i onih koje su ostale u zapadnoj Srbiji, uglavnom u valjevskom kraju. Posle povlaenja jedinica Uikog, Kragujevakog i delova Caanskog NOP odreda, oslabljen je poloaj takozvane Valjevske partizanske grupacije. Opti politiki i operativni uslovi su se jako pogorali i zahtevali su niz reenja politike i vojne prirode koja su se razlikovala od ranije primenjivanih. Meutim, ta grupacija bila je jo dovoljno snana da se i sama odupre okupatorskim i kvislinkim jedinicama. Ona je otvarala nade za povratak partizanskih jedinica u Srbiju, pogotovo posle uspenih ofanzivnih dejstava Operativne grupe Vrhovnog taba, odnosno Prve proleterske u istonoj Bosni poetkom 1942. godine. Takoe je i svest o postojanju partizanskih odreda u junoj Srbiji delovala ohrabrujue i u tome je ova grupacija odreda nalazila smisao svoga opstanka u valjevskom kraju, po cenu najveih rtava u krajnje nepovoljnim vojno-politikim i vremenskim uslovima. Naavi se u jako nepovoljnoj situaciji posle pretrpljenih poraza u borbama za odbranu Uike republike, Centralni komitet i Vrhovni tab su odmah po dolasku u Radoinju preduzeli mere da uspostave prekinute veze, pre svega sa rukovodstvima i jedinicama u Srbiji, a i drugim krajevima, i da preko njih i dalje ostvaruju rukovodeu ulogu. U tom trenutku Vrhovni tab nije imao jasan pregled koliko je partizanskih jedinica ostalo na teritoriji Uike republike a koliko se povuklo prema Sandaku. Bilo je jasno da su neuspene borbe za odbranu Uike republike delovale na borce deprimirajue i da je zapoelo naglo osipanje odreda, jer vei deo boraca nije bio spreman da izdri teka iskuenja daleko od svoga kraja. Ohrabrujue je delovala injenica da se jedan deo partizanskih jedinica povukao u Sandak i da je bio spreman da nastavi borbu van Srbije.

UICKA REPUBLIKA

263

Vladalo je uverenje da su znatne partizanske snage ostale na teritoriji Uike republike iza nemakih trupa i da e one, im se oporave od pretrpljenih gubitaka, ponovo preuzeti inicijativu. Takoe se smatralo da etnike snage, u vojno-politikom i moralnom pogledu, posle borbi u novembru vie ne predstavljaju znaajan inilac. Izgubila se iz vida injenica da je zauzimanje Uike republike od okupatora omoguilo jaanje etnikog pokreta. U stvari, svi napori okupatora i njegovih saradnika bili su skoncentrisani na tu teritoriju sa ciljem da NOP ne samo bude uniten nego da se ne dozvoli njegovo obnavljanje; bili su svesni da e to dovesti do demoralizacije i u drugim krajevima. Ne poznajui dovoljno novonastalu situaciju u Srbiji, Vrhovni tab je odluio da vrati jedan deo partizanskih odreda iz Sandaka i nekoliko vojnih i partijskih rukovodilaca sa Mirkom Tomiem na elu, koji je dobio zadatak ne samo da sredi nego i da pokrene u ofanzivna dejstva partizanske odrede u Srbiji. Vrhovni tab je zahtevao da se partizanski odredi zadre na svojim terenima, produavajui akcije gerilskog karaktera i izbegavajui frontalne borbe. Odrede je trebalo reorganizovati u manje ete, koje bi bile sposobne za brzo kretanje u cilju uspenih iznenadnih napada i lakeg izvlaenja. Pored vojnih akoija, trebalo je da odredi na svojim terenima da razvijaju iroki politiki rad, objanjavajui narodu da, i pored izgubljene slobodne teritorije, partizani nisu pobeeni ni uniteni i da ulau sve svoje snage da zatite narod od terora okupatora i njegovih saradnika. Izmeu ostalog, zahtevalo se da iz odreda treba odstraniti kolebljive panikere i ostale tetne elemente i da Glavni tab NOP odreda za Srbiju treba da bude na Tari ili negde pored Drine, da u sluaju teke situacije moe prei na bosansku stranu. Ove direktive, po dolasku u valjevsku grupaciju odreda polovinom decembra 1941, pokuao je da sprovede Mirko Tomi, upuujui Podrinjski NOP odred u Pocerinu i Mavu, Valjevski u Raevinu, Kolubaru i Podgorinu i Tamnavski bataljon u Tamnavu. Prilikom povratka u Mavu, Podrinjski NOP odred je uniten, sem jedne ete koja se vratila na valjevski teren poetkom ja-

264

VEN'CESLAV GLII

nuara 1942. godine. I Valjevski NOP odred i Tamnavski bataljon takoe su morali da se vrate na polazne poloaje. U meuvremenu, 28. decembra 1941, u Vujinovai je odran sastanak Okrunog komiteta KPJ za Valjevo, na kome je odlueno da se partijsko rukovodstvo to pre povee sa svim lanovima i partijskim jedinicama u pozadini i da se izvre pripreme da se Okruni komitet odvoji od odreda i vrati na teren, s tim to je svaki lan OK dobio jedan srez, da bi se pojaao politiki rad meu seljacima, a naroito rad sa omladinom i enama, da se raskrinkava Draa Mihailovi kao izaziva bratoubilakog rata i da se posebno organizuje obavetajna sluba. Poetkom 1942. godine okupator i njegovi saradnici planirali su da izvre okruavanje male slobodne teritorije u valjevskom kraju koja se svela na sela: Sova, Rebelj, Vujinovaa, Kouta, Brezovice, Suica, Mravinci i Gornje i Donje Leskovice. To je bio mali prostor na kome se nalazio Valjevski NOP odred. Od polovine januara 1942. njemu se pridruio Kosmajski NOP odred, koji je uspeo da se probije iz Sandaka, dok su ostale partizanske snage, koje su po Titovom nareenju prodirale u Srbiju, morale da se vrate natrag ili su unitene, kao, na primer, 2 uika eta. U meuvremenu, polovinom januara stigle su nove direktive od Vrhovnog taba da se stvaraju novi odredi, grupne komande, da se postojei odredi kreu po teritoriji drugih odreda i pomau im da ojaaju, ili da ih stvaraju u sluaju da ih nema i da se uva slobodna teritorija Medvednik Maljen, na kojoj treba da ostane Glavni tab NOP odreda za Srbiju i Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju. Da bi sproveo dobijene direktive, Mirko Tomi je sazvao sastanak Glavnog taba za Srbiju. Pored M. Tomia, koji je bio na dunosti komandanta, lanovi ovog taba bili su Radivoje Jovanovi i Mile Milatovi. Na sastanku je odlueno da se od raspoloivih partizanskih snaga formiraju tri partizanska odreda: Valjevski, od Raevskog i Podgorskog bataljona istog odreda; Posavsko-tamnavski, od Tamnavskog bataljona; Suvoborski

IJ2ICKA REPUBI.IKA

265

odred, od Kolubarskog bataljona Valjevskog odreda, i da ostane Kosmajski odred u iji e sastav ui Palanaka eta. Osim toga, Mirko Tomi je formirao komandu grupe ovih odreda koju su borci prozvali Grupna komanda. Ona je istovremeno imala i funkciju Glavnog taba, a sainjavali su je, osim Mirka Tomia: Radivoje Jovanovi, Milorad Milatovi i Zikica Jovanovi panac. Koncentracijom kvislinkih snaga iz abakog, valjevskog, kragujevakog i uikog okruga, uz nemake snage iz Valjeva, ostvareno je najjae grupisanje neprijateljskih snaga na vrlo ogranienom prostoru i neprijatelj je sve vie stezao obru oko partizanskih jedinica. Uoivi mogunost teih posledica, Mirko Tomi je sazvao savetovanje tabova Valjevskog i Kosmajskog odreda 29. januara 1942. u Suici kod Poute. Na savetovanju je ocenjeno da su neprijatelji nametnuli partizanima frontalni rat, koji im ne odgovara i da se na taj nain stalno smanjuje njihova brojana i akciona mo. Osim toga, konstatovano je da je municija na izmaku, a i zalihe hrane, i da se u ovom pasivnom kraju ne mogu dalje odrati. Zbog toga su doli do zakljuka da treba da napuste slobodnu teritoriju i preu na gerilsku borbu, da bi se sauvalo oko 800 boraca do prolea. Osnovna zamisao je bila da svaki odred krene na odreenu teritoriju na kojoj e dejstvovati. Tako je, na primer, Valjevski odred upuen na teren Raevine i Podgorine, Kosmajski prema Kolubari, a Tamnavski u Tamnavu. Kako na tom savetovanju nije pronaeno trajno reenje za izlaz iz teke situacije, to je Mirko Torni sazvao novo savetovanje u Krmaru 7. februara. Na ovom savetovanju je konstatovano da je posle prodora u Kolubaru nastala jo tea situacija za partizanske odrede i da se mora traiti izlaz odlaskom u Bosnu ili u Toplicu. Na kraju je, posle izvesnog kolebanja, prihvaena odluka da se ide u junu Srbiju, mada se sa ovom odlukom nije sloio Okruni komitet KPJ za Valjevo. Odlueno je da se krene pravcem Maljen Ovar Kopaonik u dve kolone, do junih ogranaka Suvobora. U toku pokreta nastavljena je otra diskusija, jer su se Okruni komitet KPJ za Valjevo i instruktor Pokrajinskog komiteta suprotstavljali odlasku partizanskih

266

VENCESLAV GI.ISIC

odreda u Toplicu, smatrajui da bi mu politiki rad bio onemoguen bez oslonca na odred, traei da na terenu ostane bar Suvoborski odred. I komanda Kosmajskog odreda takoe je pruala otpor, zahtevajui da njen odred krene u umadiju. Ve u Tometinom polju partizanske jedinice su bile izloene estokim napadima, pa se, zbog teke situacije u kojoj se nala ova grupacija, u selu Planinici poela preispitivati odluka o odlasku u Toplicu. Raspravljalo se da li je ona u duhu decembarskih i januarskih direktiva CK KPJ i Vrhovnog taba i zakljuilo da donoenje suprotnih odluka od stavova viih rukovodstava moe imati dalekosene posledice po razvoj narodnooslobodilakog pokreta u ovom delu Srbije. Ponovo je doneta odluka da partizanski odredi ostanu na svom terenu. U skladu sa ovom odlukom, Valjevski, Suvoborski, Kosmajski i Posavsko-tamnavski odred okupili su se na Velikom Maljenu 13. februara, kada je odrano poslednje savetovanje izmeu komande grupe odreda i tabova sva etiri odreda. Ovoga puta doneta je odluka da se Valjevski NOP odred sa jednom etom Mavanskog NOP odreda vrati u valjevski i podgorski srez; Suvoborski NOP odred da ostane na svom terenu, a sa njim i Komanda grupe odreda; da se Posavo-tamnavski odred uputi u Posavinu, a Kosmajski na Kosmaj. Tako su polovinom februara svi odredi napustili Veliki Maljen. Na putu za svoje terene Posavo-tamnavski i Kosmajski NOP odred su bili razbijeni u drugoj polovini februara 1942. godine. Valjevski NOP odred manevrisao je u Podgorini, Pocerini i Tamnavi, vodei neprestano borbe sa Nedievcima i etnicima i postepeno se povlaei, poetkom marta ispod planine Medvednik. Borbeni redovi partizanskih snaga su bili proreeni, jer je osipanje odreda bilo skoro svakodnevno. U prilino bezizlaznoj situaciji odrano je u Brezovici 3. marta savetovanje rukovodeeg kadra Valjevskog NOP odreda. Na tom sastanku uglavnom su dominirala dva shvatanja: jedno da se odred raspusti u manje grupe do prolea, a drugo da se prebaci preko Drine u istonu Bosnu. Na kraju je preovladalo miljenje da odred ne treba raspustiti, ve da se iz odreda

UIKA REPUBLIKA

267

otpuste bolesni, ranjeni i fiziki iscrpljeni borci, a od onih koji ostanu da se formira jedinica i prebaci u Bosnu. Izdvojeno je oko 70 boraca od kojih je formirana jedna eta. Ona se 6. marta pod imenom Vojno-etnikog odreda Vlade Zeevia i Ratka Martinovia prebacila preko Drine u Bosnu kod sela Baevca. Ostao je jo samo Suvoborski NOP odred sa oko 200 boraca, sa kojim se kretala komanda grupe odreda na teritoriji oko Valjeva. Bez veza sa Centralnim komitetom KPJ, Vrhovnim tabom i Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju, grupna komanda nije imala informacije o tome kakva je situacija na drugim terenima. Suvoborski odred je do 1. marta manevrisao na ogranienom prostoru od sela Stubo do Maljena i od Planinice do Taora, a zatim se otisnuo u jo veu neizvesnost prema Ljigu i Belanovici. U selu Ba izvrena je reorganizacija eta pa se odred smanjio na 140 boraca. Stalno proganjan od nemakih i nedievsko-etnikih snaga, odred se morao ponovo vraati ka Valjevu, poto nije uspeo da se prebaci preko Zapadne Morave ka Toplioi. U toku stalnih pokreta i progona od neprijatelja, do polovine marta, odred je spao na oko 70 boraca i u selu Prijezdiu u noi izmeu 17. i 18. marta 1942. odrano je poslednje savetovanje rukovodstva ovog odreda sa grupnom komandom. Na tom savetovanju uli su se razliiti predloi da se ide u umadiju a zatim u istonu Srbiju, da se prebaci u Bosnu ili da se odred raspusti i preda neprijatelju. Svi prisutni bili su svesni da odred nema vie snage da se kao celina prebaci na druge terene. Na kraju je odlueno da se bolesni i iscrpljeni borci sami izjasne da li ele da ostanu u odredu a da ostatak odreda usmeri dejstva prema Maljenu i Suvoboru, gde bi se donela konana odluka. U izuzetno tekoj situaciji nije bilo vremena da se trai neki prikladan metod kako da se saopti borcima ova odluka. Svi rukovodioci grupne komande i taba odreda ustruavali su se da saopte odluku borcima, pa je to neveto uinio Luka Spasojevi, komesar jedne ete, zahtevajui da se oni koji se oseaju sposobnim da se dalje bore izdvoje na jednu, a svi ostali na drugu stranu. Meutim, u tom trenutku je dolo do opteg ra-

268

VEN'CESLAV GLII

sula, jednostavno odred se raspao. Najvei broj njegovih boraca pao je u ruke neprijatelju, samo ih se oko desetinu spasio. Unitenjem Podrinjskog, Kosmajskog, Posavsko-tamnavskog, Valjevskog i Suvoborskog partizanskog odreda, zapadna Srbija je ostala bez vojnih partizanskih snaga kao oruanog oslonca narodnooslobodilake borbe. Kad se analiziraju ovi dogaaji sa istorijske distance ini se da se oni nisu morali zavriti tako tragino, gubitkom oko 1.200 boraca, koji su ili izginuli ili pali neprijateljima NOP u ruke, a samo mali broj, uglavnom rukovodei kadar, uspeo je da se spase. Interesantno je napomenuti da je partijska istraga voena samo u vezi sa raspadom Suvoborskog NOP odreda, dok za druge odrede to nije uinjeno. ela istraga se svela na to da je proglaen odgovornim za unitenje ovog odreda Mirko Jomi kao najvii partijski i vojni rukovodilac. Meutim, odluka da se odred rastereti obolelih, deprimiranih i ranjenih boraca, a sa zdravim i sposobnim da se nastavi borba, bila je zajednika i komande grupe odreda i taba Suvoborskog odreda. Moda bi se moglo prigovoriti Mirku Tomiu to u trenutku raspada odreda nije delovao energinije, ali se Suvoborski odred ve nalazio u bezizlaznoj situaciji i bilo je vrlo malo izgleda da se dalje moe odrati na terenu valjevskog kraja, a nedostajalo mu je snage i da se kao celina prebaci u Bosnu. Zato je njegov kraj tada, ili neto kasnije, bio neminovan. Danas, sa istorijske distance, svi koji su pisali o borbama partizanskih odreda zapadne Srbije u zimu 1941/1942. suvie lako zakljuuju da se posle nemake ofanzive, koja je prohujala ovim krajem, trebalo to pre povui sa ove teritorije, iako su direktive Vrhovnog taba, koje je prenosio Mirko Tomi, zahtevale da se ostane na svom terenu i stvaraju uslovi za povratak i drugih partizanskih jedinica koje su se povukle iz Srbije. Kad se analizira celokupna vojnopolitika situacija u tom periodu, uoljivo je da je subjektivni faktor bio nedorastao sloenosti istorijske situacije. Vrhovni tab je pogreno procenio vojnopolitiku situaciju u to vreme u zapadnoj Srbiji usled nedostatka informacija, a bio je

IJ2ICKA REPUBI.IKA

269

emotivno vezan za poetne uspehe ustanka u Srbiji i sve do polovine 1942. nadao se povratku u Srbiju. S druge strane, Mirko Tomi je kruto shvatao primljene direktive i forsirao je njihovo izvravanje, iako je gruba stvarnost nametala neka druga reenja. Valjevski Okruni komitet KPJ, sa instruktorom PK, pruao je otpor Mirku Tomiu tvrdei da Okruni komitet moe opstati na svom terenu samo sa osloncem na odred. Razni nesporazumi i diskusije o tome u kom pravcu treba krenuti nisu mogli izvui partizanske odrede iz zaaranog kruga u kome su se vrteli po valjevskom i podrinjskom kraju. Ostali su bez najvanijih preduslova za svoje bitisanje, izgubili su i poslednju slobodnu teritoriju, veze sa partijskim organizacijama na terenu, a nisu imali ni organizovanu obavetajnu slubu ni mogunosti da pribave informacije o okupatoru i njegovim saradnicima za prostore na kojima su se kretali ili nameravali da se zadre. Istovremeno, neprijatelj je imao dobro organizovanu obavetajnu slubu, optinske uprave i seoske strae. Tako izolovani, partizanski odredi nisu mogli da prate zbivanja koja su uticala na njihovu sudbinu. Kad su izgubili veze sa pozadinom, odnosno kad su lieni podrke naroda, svi njihovi pokuaji da se neto uini bili su osueni na neuspeh, jer su nailazei na neispitane terene upadali iz jedne zasede i okruenja u drugu i neprekidno progonjeni. Poto nisu imali veze sa CK KPJ i Vrhovnim tabom, a ni sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju, i u nedostatku ireg uvida u vojnopolitiku situaciju, bili su ogranieni da procenjuju situaciju saAio na jednom malom prostoru. Nedovoljno poznavanje situacije u Sandaku, Toplici i istonoj Bosni uslovilo je da odluke grupne komande o probijanju odreda u tim pravcima nisu uporno sprovoene. Neodlunost je naroito bila prisutna u trenucima kad se definitivno trebalo odvojiti od svoje teritorije. Na tu odluku svakako je delovao i strah od odgovornosti pred Vrhovnim tabom ako se napusti svoja teritorija. Radi se o nekoliko komponenti koje nisu samo psiholoke prirode, tj. vezanosti ovih odreda za svoju teritoriju, ve prevashodno striktnog pridravanja direktiva Vrhovnog taba iz januara 1942.

270

VEN'CESLAV GLII

godine, koje je surova stvarnost u Srbiji uveliko bila prevazila. Obeanja pomoi od proleterske brigade na neki nain su obavezivala ove odrede da se zadre i u neodrivim uslovima na svom terenu. Natoveanska borba ovih odreda, koja je trajala skoro etiri meseca, nije bila uzaludna, jer su oni navukli na sebe znatan broj okupatorskih i kvislinkih snaga, koje bi, da su se odmah povukli, bile upuene na neko drugo ustaniko arite. Uporna borba grupe partizanskih odreda zapadne Srbije bila je znaajna moralna podrka partizanskim snagama u Sandaku, istonoj Bosni i junoj Srbiji. Oko pola godine teite dejstva okupatorskih i kvislinkih snaga bilo je usmereno na teritoriju Uike republike s namerom da se zatre narodnooslobodilaki pokret. Porazu ovih odreda doprineo je otar i otvoren sukob sa etnicima kao vodeom kontrarevolucionarnom snagom u Srbiji, koji je poprimio karakter odlune bitke za Srbiju. Tako je, prema miljenju vojnih istoriara, u zimu 1941/1942. u Srbiji izgubljena jedna bitka, ali ne i rat. Na ovoj i drugim teritorijama Uike republike ostale su proreene partijske organizacije, sem u uikom kraju, koje e biti jezgro oko koga e se sledeih godina razvijati narodnooslobodilaki pokret. Ove borbe se mogu shvatiti kao nastavak trajanja Uike republike, ali se sa njima ne gasi postignuti revolucionarni naboj u tom periodu, jer partizanski odredi, narodna vlast i razne organizacije narodnooslobodilakog pokreta nastavljaju da se razvijaju na temeljima Uike republike u izmenjenim uslovima na drugim teritorijama.

MESTO I ULOGA UIKE REPUBLIKE U JUGOSLOVENSKOJ REVOLUCIJI

Uika republika u sadrajnom i teritorijalnom smislu predstavlja deo jugoslovenske revolucije, prerastajui ne samo u njen simbol nego i u simbol borbe protiv osvajaa svih pokorenih naroda. Ako se posebno izuava kao takva, preti opasnost da se prenaglase neki procesi i pojave karakteristini za nju, koji su tek tokom daljeg razvoja NOR i revolucije dobili potpunu fizionomiju. Svesni tih manjkavosti, pokuali smo da Uiku republiku smestimo u jugoslovenske i, jo ire, u meunarodne okvire i da joj to objektivnije odredimo mesto i znaaj koje ima u jugoslovenskoj revoluciji. Uika republika predstavlja vrhunac ostvarenja ustanka 1941. u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika u Jugoslaviji, jer su se u njoj najuspenije razvile sve ustanove i organizacije narodnooslobodilakog pokreta. Ovakav uspon Uike republike bio je uslovljen i uspenim razvojem oslobodilake borbe u drugim krajevima Jugoslavije. Poetni uspesi i masovno opredeljivanje srpskog naroda za oslobodilaku borbu u periodu Uike republike bili su veliko ohrabrenje za KPJ, jer se srpski narod sve masovnije i jasnije poeo distancirati od predratne buroaske vrhuke, koja je tlaila ne samo druge jugoslovenske narode nego i srpski narod. Ustanak u Srbiji pod rukovodstvom KPJ od prvih akcija jula 1941. razvijao se postepeno, uzlaznom linijom, da bi posle Vojno-politikog savetovanja u Stolicama dozi veo svoj najvei uspeh. Uspesi ustanka u periodu Uike republike ohrabrujue su delovali u onim krajevima

272

VEN'CESLAV GLII

u kojima je posle ustanike eksplozije, kao na primer u Crnoj Gori, dolo do privremene krize ustanka. Praksa ustanka na ovoj teritoriji posluila je za donoenje dalekosenih odluka na Vojno-politikom savetovanju u Stolicama. Te odluke su bile polazna osnova i rukovodstvo za akciju u jugoslovenskim okvirima. Aktivnost KPJ u svim delovima Jugoslavije u sprovoenju tih odluka bila je orijentisana na suzbijanje ustanike stihije, stvaranje veih i vrih partizanskih jedinica, koje su sve znaajnijim borbenim akcijama omoguile stvaranje i proirivanje slobodnih teritorija na kojima su se izgraivali narodnooslobodilaki odbori i jaalo jedinstvo naroda na politikoj platformi narodnooslobodilake borbe. Posebno su ove odluke podstakle dalji razvoj NOR i revolucije na podruju Uike republike, koja u jesen 1941. ulazi u fazu svog najburnijeg razvitka, kada se najsnanije izraava ratna i drutveno-politika fizionomija narodnooslobodilakog pokreta u 1941. godini. Ona se ogledala, pre svega, u uspenoj preorijentaciji KPJ na vojni rad. Iz malih meusobno nepovezanih partizanskih odreda koji su izvodili sitne akcije protiv kvislinga i vodili poneku borbu protiv okupatora izrasle su snane vojne formacije sa tabovima, podeljene na bataljone i ete. Vie nisu bile vrsto vezane za teritoriju na kojoj su nastale, nego su prebacivane da, prema potrebi, sadejstvuju pre svega sa susednim jedinicama. Tako, na primer, Valjevski i Podrinjski NOP odred uestvuju u napadu na abac; Kraljevaki i aanski NOP odred napadaju Kraljevo itd. Ve u ovom periodu imamo prelaz ka vroj vojnoj organizaciji pa se pomiljalo i na stvaranje proleterskih jedinica. Jednom rei, partizanski odredi su bili osposobljeni da vode sve vea ofanzivna dejstva i postiu znaajne pobede. Istovremeno, ispoljile su se i neke slabosti ovakve strukture vojne organizacije narodnooslobodilakog pokreta. One su postale uoljive naroito prilikom nemake ofanzive na Uiku republiku. Tada su se ispoljile sve negativnosti vezanosti partizanskih odreda za jednu teritoriju, jer je vei deo boraca, preteno seljaka, napustio odrede i pokuao da se spasava na razne naine, tako da

IJ2ICKA REPUBI.IKA

273

se samo deseti deo boraca povukao u Sandak. Neki istoriari to nazivaju glavninom, ali vei deo boraca je zavrio tragino, jer su postali plen okupatora i njegovih saradnika. Iz tog neorganizovanog povlaenja videlo se da partizanski odredi nisu mogli tako brzo postati prave vojne jedinice. Nedostatak komandnog kadra, nedovoljno poznavanje vojne vetine, a pre svega brojna i tehnika nadmonost neprijatelja, doprineli su brzom slomu Uike republike. Prema miljenju Josipa Broza Tita, osnovna slabost partizanskih odreda bila je u tome to nije postojalo centralizovano komandovanje, tako da je svaki partizanski odred, imajui u vidu liniju KPJ, delovao dosta samostalno. Izmeu Vrhovnog taba i tabova partizanskih odreda nije bilo podreenih komandi. Glavni tab za Srbiju prestao je da postoji, pa nije postojao organ koji bi radio na povezanosti odreda i koordinaciji njihovih dejstava. Ove slabosti su podstakle Vrhovni tab da odmah posle povlaenja iz Srbije ubrza formiranje proleterskih brigada savrenijih, snanijih i pokretljivijih jedinica za partizansko ratovanje koje e svojom ofanzivnom taktikom odnositi pobede uprkos nadmonosti okupatora i njegovih pomagaa. Istovremeno je pojaan Vrhovni tab vojnicima od struke. U periodu uspona Uike republike vrhovni komandant Josip Broz Tito je insistirao na tome da se ne vodi frontalni rat protiv neprijatelja, ve da se primenjuje partizanska taktika iznenaenja i ubacivanja u neprijateljsku pozadinu; da se dugo i uporno ne opsedaju gradovi ako ih nije mogue brzo osvojiti, na emu su insistirali etniki komandanti, predratni oficiri. Ipak, bilo je primera, naroito pri odbrani Uike republike, da je na nekim mestima voen frontalni rat, a pojedini gradovi, kao Valjevo i Kraljevo, dugo su i bezuspeno opsedani. Ve na primeru Uike republike iskustvo narodnooslobodilakog rata je ukazalo na neke osobenosti slobodne teritorije, a to je, pre svega, njena privremenost i injenica da ona ne treba da se brani frontalno i po svaku cenu. Koristei negativna iskustva u vezi sa upornom i frontalnom odbranom Uike republike, Vrhovni

274

VEN'CESLAV GLII

tab je doao do osnovnih strategijskih naela da gubitak jedne teritorije istovremeno mora znaiti dobijanje nove jo vee i vanije slobodne teritorije. Ipak, ma koliko kratko trajala, Uika republika je imala obeleje drave, jer je bila prekrivena organima vlasti i vojnopozadinskih organa koji su efektivno funkcionisali. Revolucionarne promene uoavale su se na svim osloboenim teritorijama, a naroito na podruju Uike republike u radu novih politikih ustanova, u partizanskim jedinicama, najzad i u svesti ljudi. Posebno kvalitetne promene dogodile su se u svesti ljudi. Svest se obogaivala novim shvatanjima o viim drutvenim ciljevima, izazivajui idealizovane predstave o novom svetu jednakih ljudi koji su prieljkivali zaneseni revolucionari. Osloboena je nesluena energija narodnih masa koja je bila neophodna ne samo u borbi protiv neprijatelja narodnooslobodilakog pokreta nego i u menjanju drutvenih odnosa. Komunisti su revolucionisali svest narodnih masa i usmeravali je na osvajanje vlasti, tako da se sticao utisak da mase stvaraju istoriju, dok su kljune linosti pokreta ostale u pozadini, a na sceni su se pojavljivale lokalne voe. Ni u jednom dokumentu narodnooslobodilakog pokreta ne govori se deklarativno o socijalistikoj revolucji, ve su sve parole i ocene obeleene narodnooslobodilakim shvatanjima. Tu i tamo u stvarnosti su izbijala dogmatska shvatanja o revoluciji, ali su bila priguivana. Uporedo sa stvaranjem i proirivanjem Uike republike, razvijala se vlast naoruanog naroda. Komunistika partija Jugoslavije je od prvog dana ustanka nastojala da staru buroasku vlast, koja se kompromitovala sluei okupatoru, zameni novom, narodnom vlau. Prvobitna ideja da se najpre formira Narodni komitet osloboenja Jugoslavije je naputena i razraena je koncepcija o izgraivanju narodne vlasti u formi narodnooslobodilakih odbora od niih ka viim organima vlasti. Cela teritorija Uike republike, bez obzira na postojanje etnikog pokreta Drae Mihailovia, bila je pokrivena mreom mesnih, gradskih, sreskih, okrunih do Glavnog narodnooslobodilakog odbora za Srbiju. U

IJ2ICKA REPUBI.IKA

275

poetnoj fazi narodnooslobodilakog pokreta meaju se sadraji rada vojnih organa, partijskih komiteta i narodnooslobodilakih odbora. Vrenje vlasti i politikih funkcija bilo je uslovljeno nerazvijenou tih organa i celokupne strukture narodnooslobodilakog pokreta, zatim slinou interesa svih tih organa kad je re o narodnooslobodilakoj borbi kao revolucionarnoj strategiji KPJ. U poetku, narodnooslobodilaki odbori zapoinjali su svoju aktivnost kao organi borbe, da bi ubrzo, u toku trajanja Uike republike, prerasli u organe vlasti, ali je i dalje ostala prisutna isprepletanost funkcija. Sastav organa narodne vlasti, metod rada, kompetencije i odluke proizvodile su politike posledice, ali su narodnooslobodilaki odbori proirivali podlogu ustanka dajui trajnost ovoj instituciji. Narodnooslobodilaki odbori su u politikom, kao i u ustavno-pravnom smislu, po svojoj strukturi i po socijalnom sastavu, sadraju i nainu rada nosili u sebi zaetke nove drave i bitno novih oblika drutvenog ureenja. Njihove revolucionarne odluke i mere nagovetavale su socjalistiko obeleje drutvenih odnosa. Narodnooslobodilaki odbori su radili kao zakonodavna, a u isto vreme kao radna izvrna tela, vrei i sudske funkcije. Iako se ne moe rei da je tada u potpunosti stvorena nova drava, s pravom se moe tvrditi da su poloene solidne osnove za dravu, to je Josip Broz Tito u jednom govoru i naglasio: Gdje smo udarili prve temelje onog to danas imamo, a Kardelj formulisao: Moe se rei da je u Uicu tada bila postavljena i konkretna osnova za izgradnju celokupnog naeg budueg politikog sistema. Narodna vlast je 1941. godine dobila najpotpunije oblike u Uikoj republici i u praksi ostvarila neke elemente drutvene svojine, pre svega u narodnooslobodilakim fondovima, iako se nije ilo na fundamentalne izmene svojinskih odnosa. U narodnooslobodilake fondove slivali su se dobrovoljni prilozi graana, zaplena od neprijateljskih jedinica, zateena optinska i dravna imovina, zaplenjena imovina narodnih neprijatelja, rekvizicija od imunih graana i sekvenstrirani strani kapital. Pored ovih fondova, fabrike, radionice i razne vrste preduzea koja su zateena na slobodnoj teritoriji slu-

276

VEN'CESLAV GLII

ili su potrebama partizanskih odreda i nove narodne vlasti. U vreme Uike republike u preduzeima i radionicama postojali su razliiti oblici upravljanja u kojima su uestvovali radnici. Oni se nisu mogli potpuno razviti u ratnim us]ovima, ali ih neki politikolozi smatraju prvim zaecima savremenog samoupravljanja u Jugoslaviji. Kroz sve odluke narodnooslobodilakih odbora Uike republike provejava humana i duboko socijalna tendencija. To se vidi na primeru odluka o kirijama, moratorijumu za dugove i dr. Jednom rei teilo se obezbeenju ekonomski najslabijih na teret ekonomski najjaih redova, kako je istaknuto u jednom od prvih proglasa uikog narodnooslobodilakog odbora. Praksa Uike republike u razvoju narodne vlasti omoguila je nastanak Foanskih propisa, i ne samo praksa nego, pre svega, uoptavanje te prakse kroz lanke u Borbi i odluke Narodnooslobodilakog odbora u Uicu, tako da su oni nastali na jednoj stabilnoj normativnoj i praktinoj osnovi. Jedan od autora ovih propisa, Mosa Pijade, s pravom kae da se tu nije imalo ta izmiljati, ve samo adekvatno izraziti stvarnost. Na istoj osnovi izgraena je i naredba Vrhovnog taba o izborima narodnooslobodilakih odbora i naredba o obrazovanju pozadinskih vojnih vlasti takozvani Septembarski propisi. Dalji razvoj narodne vlasti ostvarivao se na istim principima, da bi konano zaokruen, za ono vreme sazreo sistem vlasti bio sankcionisan odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a, a posle osloboenja zemlje prvim Ustavom, donetim poetkom 1946. godine. Uprkos otporu ostataka vodeih politikih struktura buroaskog drutva, KPJ je u Uikoj republici uspeno realizovala zamisao o dobrovoljnoj mobilizaciji masa u redove narodnooslobodilakog pokreta, a jedinstvo naroda na liniji narodnooslobodilake borbe bilo je izraeno u njegovim borbenim organizacijama i ustanovama: u narodnooslobodilakim odborima, u Srpskom narodnooslobodilakom omladinskom savezu, u enskim aktivima itd. U relativno kratkom trajanju Uike republike otkriveni su najpogodniji oblici ostvarivanja

IJ2ICKA REPUBI.IKA

277

jedinstva najirih slojeva naroda na narodnooslobodilakoj liniji KPJ, to e se daljim tokom narodnooslobodilake borbe jo potpunije razviti. Ta koncepcija da neposredno, odozdo jaa jedinstvo narodnih masa proveravana je u praksi Uike republike, naroito posle neuspelih pregovora sa Draom Mihailoviem i predstavnicima graanskih stranaka. Ovo jaanje jedinstva narodnih masa u ustanku doprinelo je osloboenju KPJ od sektatva i daljem razvijanju partijske linije na putevima revolucionarnog raspleta u okviru narodnooslobodilake borbe. Sa te take gledita, od najveeg znaaja su bili odnosi izmeu narodnooslobodilakog pokreta i etnikog pokreta Drae Mihailovia, koji su u periodu Uike republike posle delimine saradnje okonani oruanim sukobom. Time je najprogresivniji deo srpskog naroda pokazao da ne eli da deli odgovornost za sudbinu Jugoslavije sa svojom buroazijom i monarhijom i da ne prihvata koncepciju o obnovi buroaskog sistema sa osloncem na velike zapadne sile, lanice antifaistike koalicije. Vrhovni komandant Josip Broz Tito je ukazivao da je za uspean razvitak ustanka 1941. u Jugoslaviji bilo bitno dranje srpskog naroda. injenica da je ustanak pustio duboke korene u Srbiji, povoljno je odjeknula u svim krajevima Jugoslavije. To je bio jasan dokaz za druge jugoslovenske narode da srpski narod ne eli obnavljanje starog drutvenog poretka sa dinastijom Karaorevi na elu. Zato je postojanje Uike republike podsticajno delovalo da se razvije ustanak i u drugim delovima Jugoslavije. Razgaranje ustanka nije mogla da paralie politika taktiziranja i tobonjih priprema za borbu predstavnika srpske buroazije, zastupljene u etnikom pokretu, pa ni privremena delimina saradnja sa narodnooslobodilakim pokretom. Jo u toku trajanja Uike republike dolo je do vrlo jasne diferencijacije izmeu etnikog pokreta Drae Mihailovia kao jezgra jugoslovenske kontrarevolucije, s jedne strane, i narodnooslobodilakog pokreta, s druge strane. Dok se etniki pokret zalagao za ouvanje status kvoa, odnosno za buroaski poredak sa monarhijom na elu, narodnooslobodilaki pokret je

278

VEN'CESLAV GLII

bio za nepomirljivu borbu protiv okupatora i za socijalne promene. Razliiti pristupi nacionalnom pitanju i problemu vlasti zaotravali su njihove meusobne odnose na samom poetku narodnooslobodilake borbe. Sledei korak tih kontrarevolucionarnih snaga bio je oruani obraun sa Uikom republikom koji je zapoeo etnikim napadom na Uice. Taj obraun je vodio etniki pokret Drae Mihailovia kao slabiju stranu u saradnji sa okupatorom. Takav rasplet na teritoriji Uike republike oznaio je ne samo neophodnost smene buroaske klase nego i nove puteve i oblike jugoslovenske revolucije. Ve tada postaje jasnije da narodnooslobodilaki pokret odbacuje Jugoslaviju kao stari nacionalno-socijalni kompleks, ali ne i kao dravni okvir ivljenja, nasuprot separatistikim pokretima koji se ne mire sa jugoslovenskom idejom i ija je svest uglavnom antijugoslovenska. Iako se nije pominjalo kakvo e ureenje imati budua Jugoslavija, praktino se poela izgraivati federacija stvaranjem vojnih i politikih organizacija u skladu sa nacionalnom politikom KPJ. Formiranjem Glavnog taba NOP odreda za Srbiju i Glavnog narodnooslobodilakog odbora za Srbiju, jedne vojne i jedne dravne ustanove, nagoveteno je da bi Srbija mogla biti jedna od jedinica te budue federacije. Najnapredniji delovi srpskog naroda smogli su dovoljno snage jo 1941. godine da zaponu obraun sa svojom buroazijom i da se opredele za nove drutvene odnose koji su se poeli izgraivati i da sebe ugrade ne samo u jugoslovenski nego i u svetski antifaistiki pokret. Preokupirana vojnom aktivnou i mobilizacijom irokih narodnih masa u narodnooslobodilaku borbu, KPJ je poela da zaostaje u organizacionom pogledu, tako da je pretila opasnost da stihija preraste organizacionu snagu KPJ. Taj proces je uoen jo u toku trajanja Uike republike, pa su provereni borci primani u lanstvo KPJ, to je naroito postalo vidljivo posle borbe sa etnicima. KPJ je znatnu panju u tom periodu posvetila mladoj generaciji koja se isticala ne samo na frontu nego i radom u pozadini, tako da se s pravom moe rei da je

IJ2ICKA REPUBI.IKA

279

glavni teret oslobodilake borbe podnela omladina. Pored zapaenih rezultata u borbi protiv okupatora i kvislinga, za tek formirani Srpski narodnooslobodilaki omladinski savez nije bilo vremena da preraste u sveobuhvatnu omladinsku organizaciju. Iako u toku trajanja Uike republike nisu stvarane posebne enske antifaistike organizacije, veoma veliki broj ena i omladinki uestvovao je u borbi protiv okupatora. Bio je to poetak buenja ena u oslobodilakoj borbi, koja je, pored ostalog, donosila ravnopravnost polova i ukidala dotadanju vekovnu politiku i socijalnu obespravljenost ena. Dobro razvijena i organizovana pozadina imala je veliki znaaj za uspehe u borbi protiv neprijatelja. Osim vojnog i politikog, Uika republika je imala izvanredan ekonomski znaaj za voenje oslobodilakog rata, jer se narodnooslobodilaka borba u to vreme odvijala u vrlo tekim ivotnim uslovima, bez pomoi sa strane, sa osloncem iskljuivo na sopstvene snage. Zahvaljujui portvovanju, pre svega radnike klase, naroito u Uicu i aku, obnovljena je aktivnost i postignuti zavidni rezultati za ratne uslove. Posebnu ulogu imala je fabrika oruja sa proizvedenih 21.500 puaka, koje su slate ne samo na frontove za odbranu Uike republike nego i u Crnu Goru, Bosnu i Sandak a neto je dato i etnicima Drae Mihailovia. Na opredeljivanje za narodnooslobodilaki pokret uticao je i pojaan kulturno-prosvetni rad na amaterskoj osnovi, preko vie kulturno-umetnikih grupa, iji je nosilac najveim delom bila omladina. U politikom i kulturnom ivotu Uike republike znaajnu ulogu je odigrala tampa, pre svega Borba i Bilten Vrhovnog taba. tampa NOP je ve u to vreme okupljala, i preko nje su se oglaavale, najjae teoretske intelektualne snage Partije. Raznovrsnost sadrine ove tampe mogla je da privue i one itaoce koji nisu bili na liniji narodnooslobodilake borbe. Od vojno-politike situacije u svetu i u Jugoslaviji prelazilo se i na ue terene, konkretno na slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji i u umadiji, i nije se ostajalo samo na vojnoj i politikoj situaciji, nego su objavljivani i knjievni pri-

280

VEN'CESLAV GLII

lozi i zapisi o kulturi i obrazovanju. Takva tampa bila je ne samo korisno propagandno sredstvo nego je bitno uticala i na oblikovanje, odnosno revolucionisanje, svesti irokih masa naroda. Uika republika, kao vrhunski izraz uspeha narodnooslobodilakog pokreta u Jugoslaviji, zraila je moralnom podrkom prema svim krajevima Jugoslavije, gde NOP usled objektivnih okolnosti nije imao takvog uspeha a direktne veze odravane su sa ustanicima u istonoj Bosni, Sremu, Sandaku i Crnoj Gori. U neke krajeve slata je pomo u oruju, vojnoj opremi, zatim tampa i, kako je to lepo formulisao Rodoljub olakovi, znatna materijalna i politika pomo. Imajui u vidu sve navedene rezultate koje je NOP ostvario u toku trajanja Uike republike, moe se slobodno rei da je ona imala ne samo jugoslovenski nego i meunarodni znaaj. Ona je prva izvrila proboj nemake evropske tvrave iznutra i drugim okupiranim narodima ukazala na mogunosti uspenog suprotstavljanja nacistikoj Nemakoj u vreme kad je bila na vrhuncu svoje moi. Dodue, prava istina o tome ko vodi borbu protiv okupatora u Jugoslaviji jo nije bila potpuno prodrla u svetsku javnost, a pogotovu ne do pokreta otpora u Evropi koji su bili u povoju, ali i sama vest < se neko tamo u Jugoslaviji bori, bila je za njih veli' ohrabrenje. Borba za priznavanje i meunarodnu afirm ciju Uike republike zapoela je jo u vreme njenog trajanja, preko Kominterne i tek formirane radio-stanice Slobodna Jugoslavija u Sovjetskom Savezu. Meutim, da ne bi dolo do remeenja odnosa u tek uspostavljenoj antifaistikoj koaliciji izmeu njenih lanica, Sovjetski Savez nije bio spreman da se vie zaloi za afirmaciju Uike republike. Njeno ime se u sovjetskoj tampi pojavilo tek u prolee 1942. godine. Koliko su rezultati Uike republike mono delovali na svest ljudi najbolje pokazuje trajna diferencijacija masa naroda, do koje je dolo ne samo u toku njenog trajanja nego se taj proces nastavio i kasnije znatno ubrzanim tempom. I sam Vrhovni tab je bio impresioy niran masovnim ueem srpskog naroda u ustanku u vreme Uike republike, pa je i posle povlaenja iz Srbi-

UIKA REPUBLIKA

281

je, prilikom boravka u Sandaku, bio opsednut njenim uspesima i idejom o povratku u Srbiju, sve do juna 1942. godine kada je postalo jasno da je to neostvarljivo i da put u Srbiju vodi preko Bosanske Krajine. Rezultati Uike republike na planu organizacije odreda, narodne vlasti, jedinstva naroda u ustanku, poetnih drutveno-ekonomskih promena i uopte organizacije slobodne teritorije, bili su osnova na kojoj se kasnije razvijao narodnooslobodilaki rat i socijalistika revolucija. Njena praksa je paljivo analizirana i iz nje su izvlaena iskustva za dalji razvoj narodnooslobodilake borbe i revolucije u Jugoslaviji. Taj uspean poetak oslobodilakog rata i revolucije u periodu Uike republike predstavlja kamen-mea u novijoj istoriji ne samo Srbije nego i Jugoslavije, jer je ve tada znatan deo srpskog naroda snano zakoraio u novu drutvenu formaciju, odnosno uspeno zapoeo oruanu socijalistiku revoluciju. Sjedinjavanjem klasnih i nacionalnih tenji, borbene snage srpskog naroda doivele su renesansu svojih oslobodilakih i revolucionarnih potencijala i ve su tada bile svesne da se problemi v srpske nacije mogu reiti samo u zajednikoj borbi sa svim jugoslovenskim narodima i antifaistikim snaga , ma u svetu. Tako srpski narod ve 1941. godine postaje znaaj an revolucionarni subjekt i otuda nije sluajno to se Uika republika u istoriji NOR-a i revolucije u Jue goslaviji tako visoko vrednuje, jer je najavila socijalistiku Jugoslaviju.

IZVORI I LITERATURA

IZVORI
Neobjavljeni izvori:

ARHIV CENTRALNOG KOMITETA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE Fond Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije Fond Centralnog komiteta Saveza komunistike omladine Jugoslavije Fond Komunistike internacionale Fond Uprave grada Beograda Specijalna policija

ARHIV VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA Fond narodnooslobodilake vojske Jugoslavije Fond etnika Drae Mihailovia Fond nemake okupatorske vojske Fond Srpske vlade Milana Nedia Zbirka mikrofilmova

ARHIV SRBIJE Fond Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju' Fond Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju Zbirka memoarske grae o radnikom pokretu i narodnooslobodilakom ratu

UIKA REPUBLIKA

283

ISTORIJSKI ARHIV BEOGRADA Fond Uprave grada Beograda Odeljenje Specijalne policije Centralna prijavnica Fond Zapovednika policije bezbednosti i slube bezbednosti (BDS) Fondovi istorijskih arhiva: Titovog Uica, apca, Valjeva, Kraljeva, aka, Kruevca, Svetozareva, Kragujevca i fond Muzeja ustanka 1941. u Titovom Uicu. Objavljeni izvori: i

Boji Milosav: Zapisi o mojoj eti, Beograd 1969. Broz Josip Tito: Sabrana djela, knj. 7, Beograd 1981,' Vesti, Novosti, Re naroda, Titovo Uice, 1961. Dedijer Vladimir: Dnevnik, Beograd 1945. Dokumenti istorije omladinskog pokreta Jugoslavije, Tom I, knj. 2, 19411942, Beograd 1954. Dokumenti centralnih organa KPJ, NOR i revolucija 19411945, knj. 12, Beograd 1985. Dudi Dragojlo: Dnevnik 1941. Beograd 1981. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskog naroda. Tom I, knj. 12, Borbe u Srbiji 1941, Beograd 19491950. Zbornik... Tom II, knj. 1. Bilten Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske Jugoslavije 19411945. Beograd 1949. Zbornik... Tom II, knj. 2. Dokumenta Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske Jugoslavije 19411942. Beograd 1954. Zbornik Dokumenta nemakog Rajha. Tom XII, knj. 1, Beograd 1973. Zbornik... Dokumenti etnikog pokreta Drae Mihailovia 1941 1942, knj. 1. Beograd 1981. Zeevi Vlada: Raste ustanak. Beograd 1968. Istorijski arhiv Komunistike partije Jugoslavije. Tom I, knj. 1, Borba 1941, Beograd 1949. Krizman Bogdan: Jugoslovenska vlada u izbeglitvu 19411943. dokumenta, Zagreb 1981. Martinovi Ratko: Od Ravne Gore do Vrhovnog taba, Beograd 1979. Mitrovi Mitra: Ratno putovanje, Beograd 1965. Neovi Slobodan: Svet o nama, tom 1, Beograd 1983. Neovi Slobodan, Petranovi Branko: AVNOJ i revolucija. Tematska zbirka dokumenata 19411945. Beograd 1983. Nikoli Gojko: Memoari. Zagreb 1981. Osnivaki kongres KP Srbije, Beograd 1972.

284

VEN'CESLAV GLII

Petranovi Branko, Zeevi Momilo: Jugoslavija 1918/1984. Zbirka dokumenata. Beograd 1985. Uika republika. Zapisi i seanja. Titovo Uice, knj. 12, 1981, 1983. 19411942. u svedoenjima uesnika narodnooslobodilake borbe, knj. 18, Beograd 1975.

LITERATURA
Antoni Zdravko: Ustanak u Istonoj i centralnoj Bosni 1941, Beograd 1973. Bajina Bata, Beograd 1969. Borkovi Milan: SKOJ i omladinski pokret u Srbiji 19411945, Beograd 1980. Borkovi Milan: Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinka uprava 19411944, knj. 1, Beograd 1979. Borkovi Milan: Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji 1941 1945, knj. II (19431945), Beograd 1974. Borkovi Milan, Bosilji Slobodan, Veg andor, Vinji Petar, Gledovi Bogdan, Glii Venceslav, Golubovi Zvonko, Marjanovi Jovan, Petrovi Novak, Hadri Ali: Srbija u ratu i revoluciji 19411945, Beograd 1976. Bokovi Branko: Narodnooslobodilaka borba u ibarskom bazenu, Pritina 1968. Buevac Jelenko, Vinji Petar, uri Ljubodrag, Ignji Stevan, Nedovi Jovan: Zlatibor u ratu i revoluciji 19411945, ajetina 1981. Valjevo grad ustanka, Beograd 1967. Vitorovi Aleksandar: Centralna Srbija, Beograd 1967. Vojno-politiko savetovanje u Stolicama. Radovi sa naunog skupa odranog u Stolicama krajem septembra 1976. godine, Beograd 1980. Vukevi Stavko: Borbe i otpori u okupiranim gradovima Jugoslavije, Beograd 1985. Glii Venceslav: Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji 1941 1945, knj. 1 (19411942), Beograd 1975.

UIKA REPUBLIKA

285

Glii Vcnceslav: Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 19411944, Beograd 1970. Oedijer Vladimir: Josip Broz Tito. Prilozi za biografiju, Beograd 1953. Dcdijer Vladimir: Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knj. 2, Rijeka Zagreb 1981. Dikin F. V. D: Bojovna planina, Beograd 1973. Dimitrijevi Dragoslav-Beli: Kosmajski partizani, knj. 12, Beograd Sopot, 1983. Drugi svetski rat. Pregled ratnih operacija, knj. 1, Beograd 1957. Durmitorska partizanska republika. Materijali sa naunog skupa odranog na abljaku 24, 25. i 26. avgusta 1977. godine. ureti Veseliti: Vlada na bespuu, Beograd 1982. ureti Vesetin: Saveznici i jugoslovenska ratna drama, Beograd 1985. urii Mitar: Partizanski odredi u Srbiji 1941, Beograd 1982. ene Srbije u NOB, Beograd 1975. Zivkovi Duan: Narodni front Jugoslavije 19351945, Beograd 1978. Zivkovi Duan: Postanak i razvitak narodne vlasti u Jugoslaviji 19411942, Beograd 1969. Zivkovi Novak: Uika republika proslavlja oktobarsku revoluciju, Titovo Uice 1967. Zivkovi Novak: Partizanska fabrika oruja i municije, Titovo Uice 1971. Ignji Stevan, Radovanovi Jovan, Lukovi Vlastimir, Markovi Ljubomir, Buoevi Milan: Ivanjica, Beograd 1972. Istorija saveza komunista Jugoslavije, Beograd 1985. Jankovi Milorad: Grupa partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji zimi 1941/1942, Beograd 1967. Jevti Aleksandar: Uspravljeni u1 vekove, Valjevo 1974. Jeli Ivan: Jugoslovenska socijalistika revolucija, Zagreb 1979. Jovanovi Nada, Glii Venceslav: Mirko Tomi, Beograd 1974.

286

VEN'CESLAV GLII

Joni Koa: Kraljevaki oktobar 1941, Beograd 1971. Kaavenda Petar: SKOJ i omladina u narodnooslobodilakoj vojsci i partizanskim odredima Jugoslavije 19411945, Beograd 1975. Kovaevi Milivoje, Jeremi Milijan: Narodna vlast u Srbiji 19411961, Beograd 1962. Kraljevo i okolina, Beograd 1966. Latas Branko, Delebdi Milovan: etniki pokret Drae Mihailovia 19411945, Beograd 1979. Ljubii Nikola: Uiki narodnooslobodilaki partizanski odred Dimitrije Tucovi, Beograd 1979. Ljubii Nikola, Popovi Jevrern, Kovaevi Milivoje, Radovanovi Milivoje Farbin: Uice 1941, Beograd 1961. Malikovi Milija: Raka i okolina. Geografsko-istorijski pregled, Kraljevo 1971. Markovi ivota: Narodnooslobodilaki odbor u Uicu 1941. godine, Titovo Uice 1976. Markovi ivota: Komunistika partija Jugoslavije u Uikom okrugu 1941, Titovo Uice 1983. Marinkovi Radovan, Proti Tomislav, Radovanovi Jovan: ragaevo, aak Luani 1981. Marjanovi Jovan: Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963. Marjanovi Jovan: Beograd, Beograd 1964. Marjanovi Jovan: Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, knj. I, Zagreb Beograd 1979. Mati Boko: Krcun, Gornji Milanovac 1983. Milovanovi Nikola: Izjava, Beograd 1983. Mini Milo: etnici i njihova uloga u vreme narodnooslobodilakog rata 19411945, Beograd 1982. Mitrovi Dojilo: Zapadna Srbija 1941, Beograd 1975. Moraa Pero: Jugoslavija 1941, Beograd 1971. ~ Nikoli ivojin Brka: Jugoistona Srbija u revoluciji 19411945, Beograd 1979. NOR i revolucija u Srbiji 19411945. Zbornik sa naunog skupa odranog na Ziatibora 2526. septembra 1971, Beograd 1972.

UIKA REPUBLIKA

Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 19411945, knj. 12, Beograd 1962, 1965. Od narodnooslobodilakih odbora do komune. Zbornik radova sa naunog skupa Narodnooslobodilaki odbor 1941. i teorijski i revolucionarni doprinos Edvarda Kardelj a u izgradn j i nove narodne vlasti odranog 1920. 11. u Titovom Uicu, Titovo Uice 1983. Panteli Milojica, Marinkovi Radovan, Niki Vladimir: aanski odred, aak 1982. Parmakovi Dragoslav: Mavanski partizanski odred, abac 1973. Petkovi Pavle: Tamnava u NOB, Beograd 1974. Petranovi Branko: AVNOJ i revolucionarna smena vlasti, Beograd 1976. Pelranovi Branko: Istorija Jugoslavije 19181978, Beograd 1980. Petranovi Branko: Revolucija i kontrarevolucije u Jugoslaviji (19411945), knj. 12, Beograd 1983. Petranovi Branko: Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939 1945, Skoplje 1985. Petrovi Dragoljub: Istona Srbija u ratu i revoluciji 19411945, Beograd 1983. Pei Desanka: Studenaki srez u NOR u revoluciji, Beograd 1973. Pilevi ore: Tragom ariljskih partizana, Titovo Uice 1971. Pilevi ore: Beograd u ratu i revoluciji 19411945, knj. 12, Beograd 1984. Radovanovi /ovan: 67 dana Uike republike, Beograd 1961. Stefanovi Mladen: Partizanski vidari, aak 1973. Sekulovi Dobrivoje Malia: Vrnjaka Banja U NOB, Beograd 1977. Stefanovi Mladen: Zbor Dimitrija Ljotia, Beograd, 1984. Strugar Vlado: Jugoslavija 1941, Ljubljana 1978. Terzi Velimir: Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, knj. 12, Beograd 1982. Tomaevi lozo: etnici u drugom svetskom ratu 19411945, Zagreb 1979. ukovi Mirko: Sandak, Beograd 1964. Uika republika, knj. III, Zbornik radova sa naunog skupa odranog od 1214. oktobra 1977. na Zlatiboru, Beograd 1978.

288

VEN'CESLAV GLII

Cvetovi u ognju izginuli u ratu 19411945. godine u1 optini Titovo Uice Titovo uice 1970. aanski kraj u narodnooslobodilakoj borbi 19411944. hronologija dogaaja, aak 1968. aanski kraj u narodnooslobodilakoj borbi 19411945. Pali borci i rtve, aak 1977. olakovi Rodoljub: Zapisi iz oslobodilakog rata, knj. 1, Beograd 1956. abac u prolosti, knj. 4, abac 1984. koro Gojko: Uiani u koncentracionom logoru na Banjici, Titovo Uice 1983.

! 'L

,, .

.fev-

SADRAJ

PREDGOVOR UVOD NASTANAK USPON

. . . . . .

7 15 31 49

Razvoj i delatnost KPJ i drugih organizacija NOP Partizanski odredi Borbe za proirenje i odbranu Uike republike . Narodna vlast Obnavljanje i organizacija privredne aktivnosti . Kultura i umetnost Saradnja i raskid sa etnikim pokretom Drae hailovia Spoljnopolitiki aspekti Uike republike PAD

. . . . . . Mi-

49 75 98 121 154 167 180 212 249 271 282

MESTO I ULOGA UIKE REPUBLIKE U JUGOSLOVENSKOJ REVOLUCIJI IZVORI I LITERATURA