Bela Hamva

Prijateljstvo
1. Platon kae da je prare zajednice zakon, Aristotel kae Filija. Obojica mogu biti u pravu. Ono to ujedno odrava zajedno, to je zakon iznad bia. Ali ono to stvara zajednicu, to je prijateljstvo koje ivi u biima. Filija znai prijateljstvo, ali ovo prijateljstvo nije ideja. Mnogo je vie samo bie. Gde postoji razdor, pretpostavlja se da je prisutan Arej, olujni; gde postoji ljubav, pretpostavlja se da je prisutna Afrodita, ona koja razreava protivrenosti; gde postoji prijateljstvo, pretpostavlja se da je prisutna boginja Filija. I Aristotel misli, ako mnogo hiljada i miliona ljudi stanuje na jednom mestu, govore jednim jezikom, neguju jednu batinu, pridravaju se jednog moralnog reda to je sve udo boginje Filije. Bez nje bi La Brije bio u pravu, jer on kae: iznenaen sam to oveanstvo ne ivi u jednoj dravi, ne veruje u jednu religiju, ne govori jednim jezikom ako pogledam mnogovrsnost i raznovrsnost ljudskih karaktera, temperamenata, talenata, inteligencija, ja sam pre iznenaen: kako i dva oveka mogu da ive pod istim krovom a da do jutra jedan drugog ne zadave. udo je boginje Filije to meu biima koja ree jedna na druge postoji neto kao zajedniki stan i zajedniki jezik i zajedniki obiaji. Bez nje bismo bili tek usamljene zveri. Zajednicu stvara boginja Prijateljstva, i zato je prare zajednice: Filija. 2. U odnosu na to o emu se vodila re u poslednjih stotinu godina, utanje o prijateljstvu je sasvim udno. Postoji samo jedno znaajno delo, Emersonovo. U antikom svetu niko ga nije zaboravljao. Ali to se danas tako malo pie o prijateljstvu, uzrok nije sasvim u tome to je ono klasina tema, a ovek je danas malen za klasine teme. Uzrok e pre biti u tome to je prijateljstvo klasina veza, a dananji ovek je malen za klasine veze. oveanstvo jo nikada nije bilo tako blizu tome da postoji samo nekoliko bia a da se toliko mnotvo pretvorilo u zveri i da iz zasede ree jedni na druge. Povran je nasilni kolektivizam masovnih religija, ispod njega ivi

ovek koji je ve skoro spreman da do jutra udavi oveka koji ivi s njim pod istim krovom, samo zato to se ovaj razlikuje od njega. Svako ko danas prua ruku prema nekome, trebalo bi postieno da proivi kako se ne razume upravo ono to je jedino bitno. Ali niko se ne moe pozvati na odgovornost. Jue sam prema nekome ispruio ruku, i nije je primetio; danas je neko prema meni ispruio ruku, i ja sam onaj koji je nije primetio. ivimo ivot bez Filije, i veze koje jo postoje meu nama, moda su ostaci starih, moda predujam za budue; iz dananjice ne izvire prijateljstvo. 3. Aristotel verovatno ipak grei kada kae da mogunost zajednice stvara Filija. Zajednica nije vie ili manje. Zajednica je drugo. Potpuno i savreno i temeljno drugaiji ivot, bivstvo, mogunost, stvarnost, udo i misterija. U poslednjim godinama je naen izraz za nju, kau da je veza Ja i Ti. Za zajednicu su neophodna bar tri oveka. Ali tamo gde je troje, Filije vie nema. Ja i Ti su dva. Uvek samo dva. Jedan vie nego kad je ovek sam, jedan manje nego kad je ovek u zajednici. Veza Ja-Ti poseban je egzistencijalni krug: specifian krug bivstva izmeu individue i kolektiva. Izmeu usamljenosti i zajednice. Izmeu osame i mnotva. Izmedu Jedan i Tri. Ovo Dva je mesto Filije u svetu. 4. Astrologija je prostor ovekove sudbine izdelila na dvanaest delova, ili kako ona kae, pozornicu ljudske sudbine deli na dvanaest kua. Takve su kue: linost, imanje, uenje, dom, brak i drugo. Kua je oznaena i za prijateljstvo. U ogromnoj literaturi moderne psihologije nema ni rei o prijateljstvu iz ove jedine injenice proizlazi koliko astrologija ima vie oseaja za celinu ljudskog bivstva. Astrologija zna i da prijateljstvo nema nikakve veze sa zajednicom, ni sa Ja, niti s ljubavlju. Za Filiju je oznaena posebna kua, ona ima isto toliku teinu i znaaj kao poziv ili smrt. Prijateljstvo nije prosto druenje, kao to prijatelj nije isto drug. Nije saborac, nije kolega, nije partner. Ono to se dogaa u kui prijateljstva nijedna druga veza ne moe da zameni. Prijatelj se niim ne moe zameniti. Postoje ljudi nesposobni za prijateljstvo; ima onih koji su nepodesni za prijateljstvo; postoje oni oko kojih uvek ima neko; i ima onih iji ivot prolazi u gladi za prijateljstvom, a da ni jednog jedinog nali nisu.

5. Montenj pie da ljubav nikoga nema obiaj da pita. Dolazi kada hoe, i oveka nemilosrdno obara kao elementarna sila. Za prijateljstvo je neophodna saglasnost. Prijatelj mi je onaj koga slobodno mogu izabrati. Istina, kada je ve odabran, prinuda je. Vie ne mogu bez njega. "Il me semble n'estre plus q' demy" izgleda da sam neemu samo polovina. Ali me ni onda ne obara. Uvek je pitom i bez strasti. Filija je najnenija boginja od svih boanskih bia. Ljubavnik katkada ume da oseti radost ili nevolju odsutne ljubavi, i katkada moe da joj pogodi elju. U ljubavi je to izuzetak, u prijateljstvu je prirodno. Uvek znam i moram da znam ta se s njim dogaa i ta misli. Nita ne moe ostati skriveno ni pred njim, ni preda mnom. Ali to nije uslov prijateljstva; iskrenost ne pretie prijateljstvo. To misli samo onaj ko nema pojma o prijateljstvu. Koga je boginja povezala, s njega otpada svaka la i maska. Ne izvire prijateljstvo iz iskrenosti, nego iskrenost iz prijateljstva. Prvo je Filija, a ostalo su njeni darovi. Montenj govori o grkim oblicima kontakta i kae bili su ovakvi: prirodni, drutveni, ljubavni i gostinski. Ali Filije nema ni u prirodi, ni u drutvu, ni u ljubavi, ni u gostima. Prijateljstvo je Filija. 6. Emerson tvrdi da je prijatelj paradoks prirode, istovremeno njeno remek-delo. Jedino bie, kae, od koga ne elim ono to ima, nego elim ono to je on sam. Ukoliko su se bavili prijateljstvom, to tvrde i noviji autori. To su: eler, koji pie o oblicima simpatije, Buber, koji je najlepe izrazio vezu Ja Ti, Ebner, koji je na ovoj vezi izgradio itavu eshatologiju, Bart, Gogarten, Jaspers, Klages, koji je napisao mnogo lepih delova o Zweisankeit-u. Ali svaki od njih negde promai. Jedan misli da prijateljstvo, odnos Ja Ti nije nita drugo do kopija odnosa Bog ovek. Drugi da je vitalna, trei da je metafizika, etvrti da je egzistencijalna veza. Nijedan ne vidi da je ovde re o neemu to je nesvodivo na drugo i to je neobjanjivo iz druge pozicije. Nijedan ne vidi da je prijateljstvo stanje osveeno od vie Sile. Moda bi se ovako moglo definisati: bivstvo se pomera prema krugu jedinke i tu se ostvaruje. To je obogotvoravanje Ja. ovek polazi od one metafizike da samo Ja moe biti veno i besmrtno, zbog toga ovamo stavlja teite.

Bivstvo se pak pomera i prema zajednici, i tamo moe da se ostvari. To je obogotvoravanje zajednice. ovek polazi od one metafizike da je samo zajednica, kao rod, nacija, religija, vena i besmrtna, i zbog toga ovamo stavlja teite svoga ivota. Prijateljstvo je onaj krug bivstva, gde ostaje i Ja, ostvaruje se i zajednica i ivi dalje netaknuta, ali izmeu njih dvoje i nezavisno od njih nastaje sasvim nova, trea mogunost bivstva, koja se ne moe izvesti ni iz prve, niti iz druge. Otvara se nov oblik ivota. To je prijateljstvo. Bie prijateljstva ne lii ni na jedan drugi oblik. Potpuno zaseban krug. Zato? Jer ima sasvim zasebnog boga. Filija stvara svet Filije koji se ne moe pobrkati s drugim. To je svet prijateljstva. 7. Zajednici mukaraca jo niko nije posvetio posebnu panju. Pre svega savezu, monakom redu, udruenju, vojsci. Mukarac voli da sraste, i da bi podvukao vanost ovog sraivanja, pronalazi ritualnu spoljanjost. Vitezovi izmenjuju maeve i jedni drugima polau tajnu zakletvu. Monasi i vojnici nose jednaku odeu, sede u redu, stupaju ukorak. U svakom sluaju odreuju se obavezni propisi, i podreuju se naelima kao monaka zakletva, viteki moralni zakoni ili vojni propisi slube. Ako se pogleda rasut nain ivota ene koja ivi za sebe i gotovo raspolae sopstvenim sreditem, pae u oi koliko se mukarac vezuje za svoj klub, za svoj viteki klub, zato voli propise, uniformu, izmenu maeva i stupanje ukorak. Mogue je, ako bi ene vrile poslove oveanstva, nikada ne bi nastalo neto kao narod, zajednica, drava. Nikada ne bi napisale zakone i ne bi nosile uniforme. Mogue je da je kolektiv delo mukarca, i drava nije nita drugo do narastao monaki red ili malo umekana i olabavljena vojska. ta je u ovome radost i ozbiljnost, to svaki mukarac zna. Jedanaest mukaraca povezuje savez i stoji naspram drugih jedanaest mukaraca; zadatak je da se lopta uputi u gol protivnika. To je fudbal. Sve je na okupu to je karakteristino za muki kolektiv: propis, zavet, uniforma, protivnik. I igra je tako vana da pedeset hiljada ljudi gleda zaustavljajui dah. I ako neko zna ta je biti u ratu, logoru, prihvatiti se opasnog poduhvata, iveti na ratnom brodu izmeu ivota i smrti zajedno sa etrdeset osam slinih mukaraca, ako preivi ono to Amundsen ili

akleton govore o svojim drugovima, uesnicima ekspedicije na Antartik, o nadmoi, o smirenosti, o odricanju, o solidarnosti, o humoru, o uslunosti, o samopregoru, koje su ovi ljudi pokazali jedni prema drugima, poee da shvata ta je ono to tvori i odrava muki kolektiv. I poee da shvata da je prijateljstvo mogue samo meu mukarcima. 8. Prijateljstvo nastaje samo tamo gde dva mukarca ne samo da jedan drugom uvaju celovitost bia, nego istupaju iz sopstvenog Jakruga u krug dvojice, jer znaju: to je ono mesto gde se u celovitosti prijatelja sopstvena celovitost udvostruuje. Celina se samo celinom moe dopuniti. Kao to tlaenje konano potisne i samo tlaenje. I kao to se potpunost samo potpunou moe upotpuniti. Otvoren mogu biti samo u otvorenosti svoga prijatelja, iskren samo u njegovoj iskrenosti. Prijatelj u njegovom prijateljstvu i on u mome. Nema hijerarhije, redosleda, uzastopnosti. Vrednosti su potpuno priznavanje uzajamne jednoobraznosti. Prijatelji su jednaki. Jer tamo gde su oni, nema razlike. Mesto gde ive, nalazi se izvan konkurencije. Prijateljstvo raste i postoji i ivi i prolazi na egzistenciji. Krug prijateljstva nije krug ivota, nego bivstva. Prijateljsko rukovanje znak je susreta u viem svetu. 9. Svako prijateljstvo poinje maglovitim oseanjem da smo se ve negde sreli. Kao da smo davno bili braa. ak kao da smo bili blizanci. I zato je susret ponovno vienje. A kada se ovek odvoji od prijatelja zna da je taj odlazak samo privid. Negde ostaje s njim zajedno, kao to je bio s njim zajedno i pre susreta. 10. Elementarni Eros je ona drevna povezujua Sila koja dri zajedno atome, ujednaava suprotnosti. Elementarni Eros ima dva deteta, jedno je dobilo carstvo ljubavi, drugo prijateljstva. Ta dva deteta su Afrodita, boginja ljubavi, i Filija, boginja prijateljstva. 11. Ljubav izmami, probudi i raspali sve snage oveka. Drugaije

reeno: ljubav budi sve strasti. Jo preciznije: ljubav oslobaa sve demone koji nastavaju u oveku. Prijateljstvo ovekove snage dovodi u saglasje. Drugaije reeno: prijateljstvo obuzdava sve strasti. Jo preciznije: Filija je jedina boginja ija pojava uspokojava i pomiruje elementarne demone. 12. Ljubav i prijateljstvo imaju samo jednu jedinu srodnu crtu, a to je: ako se raspadnu, uzrok nikada nije Drugi, nego uvek Ja. 13. Tajna ljubavi jeste da od dvoje postaje jedno, tajna prijateljstva je da od dvojice bude jedan. Zato je ljubav obrnuto prijateljstvo, tako to iz jednog neto uvek pree u drugo. Ponekada je ljubav takva kao da od jednog postaje dvoje, mada je oduvek i bilo dvoje, i samo ih je ljubav nainila jednim. A prijateljstvo je ponekada takvo kao da od dvojice postaje jedan, iako su oduvek bili jedan, samo ih je prijateljstvo nainilo dvojicom. 14. ena zaboravlja prijatelje, ljubavi nikada. Mukarac zaboravlja ljubavi, prijatelje nikada. 15. Postoje istorije tampanja knjiga, kovanja novca, navigacije, odevanja, upotrebe droga i keramikih posuda. Prijateljstva ne postoji. Zato? Istorija prijateljstva jeste: Lao Ce i njegovi prijatelji, Buda i njegovi prijatelji, prijateljstvo u trojanskom ratu, Harmodije i Aristogiton, Sokratova prijateljstva, vitezovi Grala, prijateljstva slikara, umetnika i pesnika, Georgeov krug. 16. Iz prijateljstva su iskljuena tri uzroka: tatina, oholost i ironija. To su tri osnovna oblika uzdizanja Ja. Sva tri zatvaraju i iskljuuju. Sva tri su autistiko ponaanje i koristi ih onaj ovek koji

po svaku cenu eli da se razlikuje. Tatina u drugom oveku trai i nalazi samo ogledalo; oholost hoe samo slugu i podreenog koga moe da prezire; ironija samo nesavrenost. Znamo da je svako ogledalo, sluga i nesavren. Ali znamo i da to nije vano. Prijatelj sam sebe ini ogledalom, slugom, nesavrenim. I ko to ne razume, i ne uzvraa slino, on ne povreuje oveka, nego prijateljstvo. 17. Prijateljstvo ima etiri oblika: junako, intimno, duhovno i igrako. Ali pravo prijateljstvo ujedinjuje sva etiri i zbog toga se mirno moe rei da su to etiri dimenzije prijateljstva. Junatvo je: rtvujem za njega ivot; duhovno je: gde sam zajedno s njim, to je svet duha; igra je: igram se veselo s njim kao dete; intimno je: otvaram mu se. 18. Gete kae da nije dovoljno ako je ovek sklon da rtvuje ivot za prijatelja treba se za njega odrei svojih ubeenja. 19. Koliko je Filija potovana u antikom svetu pokazuje i to to je ona samo tamo imala statuu. Kasnije je statua predstavljala ili jednog oveka, besmrtno Ja, ili grupu, besmrtnu zajednicu. Zaboravljeno je besmrtno dva. Harmodije i Aristogiton, uspomena na dva Atinjanina, spomenik je prijateljstvu. U njemu se nalazi ono to je bitno za prijateljstvo: zagonetno udvajanje bivstva u tolikoj meri da bi ovek, ako bi tamo bio postavljen samo jedan mukarac, znao da je on samo polovina neega. Lorens za prijateljstvo Lovca na medvede i poglavice indijanskog plemena Delavare kae: dublje je od roatva, dublje je od oinstva, dublje je od majinstva, dublje je od ljubavi tako je duboko da u njemu nema ni ljubavi so deep that it is loveless. Nestala je iz njega svaka simpatija, naklonost, elja, udnja, strast, ono je tako duboko da ovek tamo dosegne samo svojim najdubljim ilama. U ovoj dubini vlada tiina, nepomueno spokojstvo i nepokretan mir. To je svet idile. To je zlatno doba. Ono to se u ljubavi samo retko, na tren ostvaruje, srea koja blista bezgraninim spokojem: to je u prijateljstvu stalno prisutno. Prijateljstvo

prepoznajem po tome to je idilino. Zajednica ne zna za ovaj mir. Zajednica zlatnog doba jo se nije ostvarila na zemlji. Mir jednom moe da proivi i usamljenik, samo ako ga bogovi posebno vole. Mir lebdi u prijateljstvu i onda ako dva prijatelja kreu u boj, i onda ako mezete pored vatre na ivici ume, i onda ako se igraju, i onda ako jedan ivi preko mora, a drugi s ove strane, na udaljenosti od deset hiljada milja. Izgleda da se u idilino bivstvo moe i sme stupiti pojedinano samo po bojoj milosti; zajedniki, izgleda, bar za sada, nije mogue. Mukarac i ena nikada ne mogu toliko srasti da bi im se otvorilo zlatno doba vie od jednog trena. Prijateljstvo zapoinje time to obojica stupaju u idilu. I tu nema potrebe za udnjom, eljom, snagom, bitkom; idila ne zna za nedostatak i svaku strast zadovoljava. Zato je prijateljstvo dublje nego ljubav. Ono to stupi u onaj najvii krug bivstva, to se naziva zlatnim dobom, ta je idila, to je sasvim savreno okonano, potpuno i gotovo. A to je potpuno, savreno i gotovo, to je klasino. Prijateljstvo je klasino reenje ivota. Zato je prijateljstvo potovano u antiko vreme, i zato se ne shvata danas. Klasino je ono gde se osnova bivstva javlja u kristalnoj svetlosti. Zato je tvorac klasinog naina ivota i njegov uvar: Filija. 20. Postoji neka nerazumljiva veza izmeu prijateljstva i zvezda. Zato je prijatelj zvezda? Zato je zvezda prijatelj? Jer je tako daleko pa ipak ivi u meni? Jer je moja, pa ipak nedostina? Jer prostor gde se susreemo nije ljudski, nego kosmiki? Jer ne eli nita od mene, ni ja od njega? Samo da bude i ovako kako postoji i on postoji i ja postojim, to je nama dvojici savreno dovoljno? Nema dogovora. I ne treba. Ali ako i ne treba odgovor, prema svom prijatelju u uvek oseati da je zvezda, nerazumljivo blistanje svemira prema meni. 21. U ljudskom svetu prijateljstvo je bilo, bie i ostae oblik klasinog naina ivota. Iz humanog mutnog irealiteta, koji se na neobjanjiv nain naziva realitetom, istupa prijateljstvo i ivot razreava na pesniki nain. Kau da ljubav ini pesnikom. esto. Prijateljstvo ivot ini pesnikim i poetskim. Iz ljubavi se brzo gubi poezija, jer je za ljubav sve samo sredstvo kako bi se dve najvee suprotnosti univerzum, mukarac i ena stopili ujedno. Samo prijateljstvo je ova poetika veza. I pesme ne piemo, nego ih ivimo.

Mogue je da je Aristotel to razumeo kada je rekao da je prare zajednice: Filija.