JU UNIVERZITET U TUZLI TEHNOLOKI FAKULTET

LEGURE BAKRA

Student:Huso Jaarevi

OPTA SVOJSTVA BAKRA

Bakar je znaajan tehniki materijal i mnogo se koristi u nelegiranom stanju kao i u kombinaciji sa drugim metalima u legiranom obliku.Bakar je najznaajniji meu neplemenitim metalima.Bolji provodnik od njega je samo srebro,koje je plemeniti metal. Za izradu ica za elektrine provodnike koristi se bakar ija istoa iznosi 99.9% i od njega se prave valjane i vuene ice. Bakar je metal srednje vrstoe.Vrlo je istegljiv.Moe da se oblikuje plastinom deformacijom na sobnoj temperaturi.Naroito je istegljiv na t=800-900oC. On ima to svojstvo da kada se zagrijava ne prelazi direktno iz vrstog u teno agregatno stanje na svojoj temperaturi topljenja,ve najprije omeka kao tijesto.Na toj temperaturi bakar se lahko kuje,valja i izvlai. U pogledu korozije,bakar je otporan na vazduh,jer mu se stvara po povrini tanka zelena skrama-patina(CuCO3*Cu(OH)2),koja ga titi od dalje korozije.Otporan je na obinu i morsku vodu,ali nije na organske kiseline i amonijak.Kako je neotporan na sumpor,ne smije da doe u dodir sa gorivom koje sadri sumpor.Zbog toga to je vrlo otporan na vazduh, upotrebljava se za zatitu drugih materijala od korozije. ist bakar se loe lije,jer rastvara gasove sa kojima dolazi u dodir,kao to su kiseonik,ugljen-dioksid i dr.Pri ovravanju on isputa te gasove i na mjestu gdje je bio gasni mjehur ostaje pora.Odlino se lemi.Dobro se legira sa mnogim metalima i to:cinkom, aluminijumom, silicijumom, olovom i dr.,ima veliki broj legura.U odnosu na ist metal,legure imaju mnogo bolja mehanika svojstva,mnogo manju elektrinu provodljivost,mnogo se bolje liju i pogodnije su za obradu rezanjem. Razlikuju se dvije glavne vrste istog bakra:rafinisani i elektrolitiki.Pod rafinisanim bakrom podrazumjeva se bakar dobijen rafinacijom,koji sadri najmanje 99.70% bakra.Upotrebljava se za valjanje limova i traka i za izradu ipki,profila i cijevi izvlaenjem. Elektrolitiki bakar sadri najmanje 99.9% bakra i koristi se u elektrotehnici. Nelegirani bakar Nelegirani bakar je znaajan tehniki metal,a zbog svoje velike elektrine provodnosti, koristi se u velikom obimu u elektroindustriji. Kiseoniki bakar je najmanje skup od industrijskih vrsta bakra i koristi se za proizvodnju zice, ipki, debelih limova i traka.Kiseoniki bakar ima nominalni sadraj kiseonika od 0,04%.Za veinu primjena kiseonik u kiseonokom bakru je beznaajna neistoa.Meutim,ako se kiseoniki bakar zagrije na temperaturu iznad 400oC u atmosferi koja sadri vodonik, onda vodonik moe difundovati u vrsti bakar i reagovati sa unutranjim disperznim esticama i obrazovati vodenu paru.Veliki molekuli vode koji se obrazuju reakcijom ne mogu lahko da difunduju i

obrazuju unutranje upljine,posebno na granicama zrna.Radi izbjegavanja vodonine krtosti,moe se omoguiti da kiseonik reaguje sa fosforom radi obrazovanja fosfor-pentoksida.Drugi nain da se izbjegne vodonikova bolest bakra sastojo se u uklanjanju kiseonika iz bakra pretapanjem katodnog bakra u kontrolisanoj redukovanoj atmosferi.Bakar proizveden po ovom metodu naziva se bezkiseoniki bakar. Legure bakra Legure bakra mogu se klasificirati prema: -nainu izrade -namjeni -broju glavnih legirajuih elemenata -prirodi glavnih legirajuih elemenata Prema nainu izrade razlikuju se: -legure za livenje,koje se odlikuju livenjem u pjeane kalupe ili se liju centrifugalno ili pod pritiskom, -legure za gnjeenje,koje se oblikuju presovanjem,valjanjem,vuenjem itd. Prema namjeni razlikuju se: -legure za dodavanje i dezoksidaciju i -legure za spajanje,lemljenje i zavarivanje Prema broju legirajuih elemenata postoje dvokomponentne, trokomponentne i sloene Cu-legure. Legure sa cinkom-mesinzi -dvokomponentne legure Cu-Zn(obini mesing) -specijalne legure Cu-Zn specijalni mesing -trokomponentne legure Cu-Ni-Zn(novo srebro) -trokomponentne legure Cu-Zn-Sn (crveni liv).To su legure koje predstavljaju prelaz od mesinga ka bronzama. Legure bakra bez cinka-bronze -kalajna bronza legure Cu-Sn -aluminijum bronza-legure Cu-Al -niklova bronza-legure Cu-Ni -olovna i olovokalajna bronza-legure Cu-Pb i Cu-Sn-Pb -silicijum bronza-legure Cu-Si -berilijum bronza -manganova bronza Legure bakra za lemljenje i zavarivanje

-mesingani lem -srebreni lem Najpoznatije legure bakra su ipak one sa cinkom-mesing i legure u ijem sastavu cink nije glavni legirajui element(bronze) Legure bakra sa cinkom Mesinzi predstavljaju niz legura bakra sa dodatkom oko 5 do 40% cinka.Kada sadraj cinka postigne oko 40%,obrazuje se legura sa dvije faze, alfa i beta fazom.Mikrostruktura jednofaznog alfa mesinga sastoji se od alfa vrstog rastvora za leguru 70% Cu-30% Zn.Mikrostruktura mesinga sa sadrajem Cu od 60%,a Zn 40% ima dvije faze,alfa i beta fazu. Male koliine olova se dodaju u neke Cu-Zn mesinge radi poboljavanja mainske obradljivosti.Olovo je skoro potpuno nerastvorljivo u vrstom bakru i raspodjeljuje se u olovnom mesingu u obliku malih kuglica. Legure bakra sa kalajem Legure bakra sa kalajem koje se ispravno nazivaju kalajne bronze,ali se esto nazivaju i fosforne bronze,dobijaju se legiranjem bakra sa 1 do 10% kalaja i ojaavaju se obrazovanjem vrstih rastvora.Obraene plastinim deformisanjem kalajne bronze su jae nego Cu-Zn mesinzi,posebno u stanju poslije hladne obrade plastinim deformisanjem i imaju bolju otpornost prema koroziji,ali veu cjenu.Livene legure Cu-Sn koje sadre do oko 16% Sn koriste se za leita poviene vrstoe i pripremke za zubanike.Dodaje se velika koliina olova (5 do 10%) u ove legure radi obezbeivanja efekta podmazivanja leinih povrina. Legure bakra sa berilijumom Dobijene legure bakra sa berilijumom sadre izmeu 0,6 do 2% Be i imaju dodatak kobalta od 0,2 do 2,5%.Ove legure se talono ojaavaju i mogu se termiki i hladno obraditi deformisanjem radi proizvodnje zateznih vrstoa sve do 1463Mpa, to je najvea vrstoa postignuta u komercijalnim legurama bakra.Cu-Be legure se koriste za alate koji zahtjevaju veliku tvrdou i karakteristiku rada bez stvaranja varnica za hemijsku industriju.Izuzetna otpornost prema koroziji, otpornost prema zamarenju i vrstoa ovih legura ini ih upotrebljivim za opruge, zubanike, dijafragme i ventile.Meutim to su relativno skupi materijali.

Legure bakra sa niklom

Posebnu grupu ine legure bakra sa niklom(kupronikl, niklovo srebro). Bakar i nikl su meusobno potpuno rastvorljivi i u tenom i u vrstom stanju. Koroziona postojanost te legure poveava se sa sadrajem nikla. Osnovne varijante legure Cu-Ni djele se u sljedee grupe: -konstantan, sadri 45% Ni -kupronikl, sadri do 30% Ni -niklovo srebro,sadri do 30%Ni i 20% Zn Dodatak nikla bakru znaajno modifikuje obojenost bakra, tako da su ve legure sa 20% Ni bijele boje.Legura sa sadrajem 55% Cu i 45% Ni ima visok elektrini otpor i ekstremno nizak toplotni koeficijent elektrinog otpora. Legura tog tipa poznata je pod nazivom konstantan i koristi se za izradu termopora. Kupronikl se koristi u nekoliko varijanti sa sadrajem nikla od 15,20 i 30%, pri emu se sve varijante odlikuju dobrom korozionom postojanou, uz dovoljan nivo vrstoe.Tako se kupronikl sa 30% Ni moe koristiti za izradu kondenzatorskih cijevi,zatim za transport slane vode i sl.Legure koje sade samo 20% Ni koriste se za turbinske lopatice i za djelove sa visokim otporom protiv korozije i erozije. Niklovo srebro se koristi za dobijanje brojnih legura, najvie za potrebe antikorozione primjene.Tehnika primjena niklovog srebra je njegova varijanta sa 61-65% Cu. Obradljivost ovih legura moe se poboljati malim dodacima olova ali se time sniavaju parametri dubokog izvlaenja.