Informatika I raunarske tehnologije

Internet u praksi Student Nemanja Kos

VODI KROZ INTERNET Re koju svaki dan izgovara sve vie ljudi. ta je to Internet ustvari? U narednim redovima pokuau Vam odgovoriti upravo na to pitanje. Pre svega mislim da bi bilo korisno znati ta je uopte mrea. PC-raunari, osim to mogu izvriti klasine funkcije, mogu biti i povezani u mreu. Povezani u mreu mogu komunicirati meusobno i koristiti zajednike resurse. Uglavnom se koriste tri naina povezivanja raunara u mreu, i to : povezivanje na lokalnom nivou, obino unutar jedne zgrade ili jednog pogona, to ini lokalnu mreu LAN/Local Area Network/. Povezivanje na nivou malo vee destinacije, na primer jednog grada, nazivamo MAN mreza/ Metropolitan Area Network/. Takva jedna WAN mrea jeste i Internet.

Ko upravlja Internetom?

TCP/IP. InterNIC/Internet Network Information Centar/ je organizacija koja vodi internet registar. Internet registar je, ustvari, spisak internet adresa. Ova organizacija vodi rauna o dodeli adresa pojedinim korisnicima na globalnom planu. Ona u saradnji sa NSF/National Science Foundation/ pomae organizacijama u korienju Interneta.

Kako se prenose informacije putem Interneta?

Da bi se osigurao prenos podataka putem interneta, svi proizvoaci opreme i programske podrke moraju potovati odreene norme ili, kako ih struka zove,protokole. Jedan od najvanijih je TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protokol). Ovaj protokol propisuje kako e neki program biti upakovan te transportovan na odredite. Naime, prenos informacija i programa odvija se tako to fajl ili program pakuju u vie malih paketia koji za sebe imaju podatke o primaocu i koji se na put ka odreditu alje neovisno jedan od drugog i putem koji je trenutno slobodan. Po prispeu na odredite svih delova fajla ili svih paketia poslatog programa, program se ponovo pakuje u jednu celinu i na raspolaganju je korisniku.

Pravila za Web ,email i et :

Ukoliko ne koristite postupke enkripcije (hardware ili softwere), morate znati da elektronska pota na Internetu nije sigurna. Nemojte nikada staviti u e-mail ono to ne biste stavili na dopisnicu. Potujte vlasnika prava nad materijalima koje reprodukujete. Skoro sve zemlje imaju zakone o vlasnikim pravima. Ukoliko prosleujete poruku koju ste primili, ne menjajte sadraj.Ako je to bila osobina poruke upuena vama i vi je preusmeravate grupi, zatraite doputenje. Moete je skratiti i citirati samo delove od znaaja, ali naznaite njenog autora. Nikada ne aljite Lance sree koji su zabranjeni na Internetu. Pristup mree e vam biti uskraen. Obavestite svog administratora ukoliko primite Lanac sree.

Olakajte stvari primatelju. Mnogi programi za e-mail izbriu podatke iz zaglavlja koji sadre adresu za odgovor. Da biste bili sigurni da ljudi znaju ko ste, ukljuite liniju ili dve na kraju poruke s podacima za kontakt. Moete napraviti datoteku s kontaktnim podacima i ukljuivati ga na kraj vaih poruka. Neki programi to rade automatski. U Internet argonu to je poznato kao .sig ili signature datoteka. Vaa .sig datoteka e nadomestiti vau posetnicu, a moete ih imati nekoliko za razliite prigode.

Pravila za Web ,e-mail i et:

Pravila za Web ,e-mail i et:

Ukoliko ukljuite signature datoteku, pazite da bude kratka. Preporuljiva duina bila bi ne vie od etiri linije. Imajte na umu da mnogi ljudi plaaju pristup Internet-u po minuti i to je vaa poruka dua, oni vie plaaju. Budite oprezni prilikom slanja elektronske pote. Postoje adrese koje predstavljaju grupu ljudi, a izgledaju kao da se radi o jednoj osobi. Znajte kome aljete e-mail. Imajte na umu da je primaoc ljudsko bie ija se kultura, jezik i smisao za humor mogu razlikovati od vaih. Problema moe biti i sa mernim jedinicama i idiomima. Budite vrlo oprezni sa sarkazmom.

Pravila za Web ,e-mail i et:

Ne koristite velika slova. VELIKA SLOVA IZGLEDAJU KAO DA VIETE.

Koristite smileye da naznaite ton, ali koristite ih s merom. Nemojte misliti da e time primaoc nuno biti zadovoljan sadrajem poruke ili da ete time ponititi uvredljivu poruku. Cenu slanja elektronske poste plaaju, u proseku, podjednako poiljaoc i primaoc ( ili njihove organizacije ). To je razliito od drugih medija kao to su potanske poiljke, telefon, TV ili radio. Primaoc elektronske pote moe imati trokove kao to su irina pojasa, diskovni prostor ili korienje procesora. To je osnovni ekonomski razlog zato nazatraeno e-mail oglaavanje nije dobrodolo ( i u raznim kontekstima je zabranjeno ).

Razmislite o korienju prirunika, knjiga, help-datoteka i sl. pre nego postavite pitanje. Postavljanje na newsima pitanja za koja postoje odgovori na drugim mestima imat e za posledicu mrzovoljne RTFM odgovore ( read the fine manual iako i vulgarno znaenje za F re postoji ). Iako postoje news grupe u kojima je oglaavanje doputeno, uopte se smatra kriminalnim inom oglaavati proizvode koji se ne tiu same rasprave. Ako poaljete oglasnu poruku na mnogo grupa, verovatno ete izgubiti pravo na pristup Internet-u !
Predstavljanje tuim imenom u news lancima nije doputeno. Od toga se moete zatiti korienjem software-a koji generira otisak prsta kao to je PGP.

Pravila za Web ,e-mail i et:

Hvala na Panji!