Zelene tehnologije

Na kraj grada eko-kua

Koliko je truda i para potrebno da bakinu kuu na Avali pretvorimo u jedno potpuno samoodrivo domainstvo

Da li ste ikada matali o tome da imate kuu na periferiji, iza nje plastenik sa organski uzgojenim povrem, ispred nje vetrenjau, na krovu solarne elije, a pored kue garau u kojoj, osim auta na biodizel, imate i aparaturu koja ulje od prenih (organskih) krompiria pretvara u gorivo za va auto? Ideja da ivimo zdravo i troimo manje svima dobro zvui, ali malo ko bi se odvaio da postane ekoloki robinson. Robinson Vlada dozvolio je Vremenu da zaviri u njegovo samoodrivo dvorite. Tridesetak kilometara od centra Beograda sa autoputa vodi skretanje na lokalni drum. Posle malo krivudanja, iz kronji drvea pojavljuje se
22

vetrenjaa. Kapija otvorena, psa nema, ali zato jedan beli maak bezbrino drema na suncu. Nasred dvorita etiri breze strateki rasporeene za lealjku, valjda, oko njih saksije pune uvarkua, a iza maka ve precvetale artioke. Ni daka vetra. Vetrenjaa stoji. Sunevi zraci padaju na solarnu plou postavljenu na stalak ispred kue. Druga, jo vea elija stoji naslonjena na zid. Iz kue izlazi Vlada. KO U BANJI: Pre est godina ovaj elektroinenjer iz Beograda, ozbiljno zainteresovan za odrivi razvoj, doao je na ideju da plac koji je nasledio od bake pretvori u domainstvo potpuno nezavisno od spoljne vodovodne, elektrine

ili kanalizacijske mree i da proizvodi istu organsku hranu. Danas Vlada ima kuu od 400 kvadratnih metara koja se greje i hladi uz pomo toplotne pumpe, sanitarnu vodu zagrejanu na suncu, fotonaponske elije koje proizvode spoljno svetlo i batensko ugradno svetlo i malu vetrenjau-orijentir, koja takoe proizvodi struju za osvetljenja. Koliko je truda i novca potrebno da se bakin plac pretvori u jedno ovakvo, potpuno samoodrivo domainstvo? Para nikad dosta, ali to vie investirate, efekti e biti vei i ulaganje e vam se vie isplatiti, kroz smeh odgovara Vlada i dodaje da je najisplativije kada se pone
VREME 26/08/2010

Tipovi toplotnih pumpi

Kod toplotnih pumpi najee se primenjuju tipovi vazduh-vazduh, vazduh-voda i voda-voda. Najbolji rezultati su kod tipa voda-voda, gde je odnos dobijene i uloene energije 4.
SVE NA JEDNOM MESTU: Solarna elija, vetrenjaa, rezervoari i plastenik (Foto: L. J)

Kod toplotnih pumpi voda-voda energija se iz podzemlja uzima na nekoliko naina:

od nule. Projektovanjem objekta. Tada su investicije najmanje, a rezultati najbolji. Za poetak, potrudili smo se da ova kua ima dobru izolaciju, kae Vlada. Iako arhitekte kau da je 10 cm izolacije dovoljno, mi smo stavili duplo deblji sloj staklene vune. Nemci i veani stavljaju po 30-40 cm, pa smo zakljuili da 20 centimetara zaista nije previe. Napolju je 32 stepena, u kui sa mnogo prozora je prijatna hladovina, a nigde klima-ureaja. Tako je zahvaljujui toplotnoj pumpi i podnom hlaenju, objanjava Vlada. Toplotne pumpe se isplate za tri godine, ali su u Srbiji potpuno zanemarene. Re je o
VREME 26/08/2010

ureaju koji koristi niskotemperaturnu geotermalnu energiju iz podzemnih voda, zemljita i stena u dubini Zemljine kore (temperature na dubinama do 200 metara su u opsegu od 10 do 25 stepeni Celzijusovih i zato se ova energija naziva niskotemperaturnom geotermalnom energijom). Toplotnim pumpama se ova energija prenosi iz jednog prostora u drugi. Za taj prenos toplotne energije potrebno je da se utroi odreena koliina, najee elektrine energije koja je nekoliko puta manja od prenete energije. Na tom principu se i zasniva velika uteda primenom toplotnih pumpi. Tako je, na primer, za toplotnu pumpu koja ima toplotnu izlaznu snagu od 20 kW potrebno da se obezbedi elektrina energija snage od oko 5 kW. U zavisnosti od sredine iz koje se preuzima toplotna energija i sredine u koju se ona prenosi postoji vie tipova toplotnih pumpi (videti okvir Tipovi toplotnih pumpi). Toplotna pumpa moe da radi u reimu grejanja u toku zime i hlaenja u toku leta. Temperatura u svim delovima prostora koji klimatizuje ovaj ureaj ujednaena je od poda do plafona; nema neprijatnog strujanja vazduha; punjenje akumulatora se moe ostvariti u periodu nie tarife elektrine energije, a uteda energije je do 70 odsto jer se ulae samo 30 odsto elektrine energije pomou koje se ostvaruje prenos geotermalne energije. Finansijske utede mogu biti i do osam puta vee ako se koristi nia tarifa elektrine energije; ugodna temperatura poda od 22 do 27 stepeni ne izaziva nikakve zdravstvene tegobe i omoguava noenje porozne obue to smanjuje zamor i poveava ugodnost. Jedna pumpa za grejanje 400 kvadratnih metara kota oko 4500 evra. Sa trokovima ugradnje i dodatne opreme ceh izae na est hiljada evra, ali je raun za struju bar est puta manji. U zemljama Evropske unije toplotne pumpe su sve prisutniji trend. U Danskoj, na primer, od januara ove godine svako ko odlui da skine gasni kotao i da ga zameni toplotnom pumpom, od drave dobija 3000 evra pomoi. Tamo, inae, pumpa kota oko 8000 evra, pa ispada da drava svakom zainteresovanom kupi skoro

IZ BUNARA bunarska voda se pomou bunarske pumpe dovodi u toplotnu pumpu i vraa se u drugi bunar ili neki vodotok. Povratna voda je ohlaena za nekoliko stepeni ukoliko je toplotna pumpa radila u reimu grejanja. IZ SONDI sonde su cevi koje se sputaju do dubina od 200 m i kroz njih protie voda koja na putu kroz cevi preuzima energiju iz okolnog zemljita ili stena i donosi je u toplotnu pumpu. IZ ZEMALJSKOG KOLEKTORA zemaljski kolektor je splet plastinih cevi koje se postave u zemljite na dubini od oko 1,5 m. Tada se zimi iz zemljita preuzima prvenstveno suneva energija koja je u njemu akumulirana u toku leta.

polovinu pumpe. Ovim podsticajem Danska se bori ne samo za zdraviju planetu ve i za nezavisnost od ruskog gasa. UVEK PUN BOJLER: Meutim, i pored vetrenjae i solarnih ploa, ovo gazdinstvo nije u potpunosti nezavisno od elektrine mree. Sa naom cenom struje, prelazak na solarnu ili eolsku energiju uopte nije isplativ, kae Vlada. I dok se novac uloen u toplotnu pumpu vrati za tri godine, sredstva investirana u fotonaponske elije koje proizvode struju, vraaju se tek posle deset godina, tako da se preporuuju samo onima koji nemaju mreu, u mestima gde nema struje, pa mali proizvoa uzima samo onoliko struje koliko proizvede. Intenzitet sunevog zraenja u Srbiji je meu najveima u Evropi. Tako je, na primer, u Beogradu srednja godinja energija globalnog sunevog zraenja u toku jednog dana na horizontalnu povrinu 3,96 kWh/m2, a maksimalna u julu 6,75 kWh/m2. Fotonaponske elije se montiraju u obliku fotonaponskih modula (panela) tako da postoje paneli snage od nekoliko vati do 250 W. Najee se proizvode sa izlaznim naponom od 12 ili 24 V. U svetu je normalno da se elektrina energija dobijena iz solarnih sistema akumulira u elektrodistributivnoj mrei pomou posebnih
23

Subvencije drave
Svi objekti koji se u Evropskoj uniji budu gradili od 2018. godine morae da potuju standarde takozvanih aktivnih kua. To su kue koje u toku godine moraju da proizvedu energije onoliko koliko i potroe. Grejanje pomou toplotnih pumpi ili na biomasu (pelet, brikati, drveni ips), proizvodnja struje pomou fotonaponskih modula i ubacivanje elektrine energije u elektro-mreu kao svojevrsnog akumulatora takoe nailaze na podrku drave. Koncept green living za prosenog stanovnika Srbije jo uvek je skupa zabava. Zbog toga, Fond Ecotopia od svog nastanka do danas ukazuje da je lini doprinos kljuan u ouvanju ivotne sredine, kae za Vreme Suzana orevi iz ove organizacije. Moda trenutno ne moemo da ivimo u eko zgradi, kui ili stanu, ali moemo da se ponaamo odgovorno prema sebi i prirodi i da ugasimo svetla u prostorijama u kojima ne boravimo, da iskljuimo iz struje kompjutere, kune aparate, tehnike ureaje kad god ih ne koristimo, zamenimo obine sijalice onima koje tede energiju, ozelenimo svoj prostor terasu, batu, kuu da manje vozimo a vie peaimo, podesimo termostat u kui ili u kancelariji, da kaemo NE plastinim kesama i koristimo torbe od prirodnih materijala, recikliramo papir i plastiku. Kada je re o subvencijama za graane Srbije koji ele da naprave eko domove ili voze eko vozila, Suzana orevi podsea da su na konferenciji Zelena ekonomija sredinom ove godine predstavnici Ministarstva ivotne sredine najavili da drava razmatra model subvencionisanja termike izolacije kua, kako bi se smanjio utroak energije i poveala energetska efikasnost, jer Srbija po glavi stanovnika troi 40 odsto vie energije za grejanje i hlaenje nego to je evropski prosek. Razlog za to lei u injenici da je izmeu 300 i 400 hiljada kua u zemlji energetski neefikasno jer nemaju izolaciju zidova. O takvoj vrsti izolacije ranije se nije ni razmiljalo jer nam grejanje i struja nisu bili skupi. Za izolaciju jedne kue od 100 metara kvadratnih, sa materijalima koji su iskljuivo domae proizvodnje, potrebno je oko 2500 evra, to nije mnogo ako se zna kolika je uteda energenata koja se postie u periodu od nekoliko godina. Ali, imajui u vidu nain ivota u Srbiji i mesena primanja ne moemo biti optimisti, kae sagovornica Vremena.
24

NAJVEI TEDIA: Toplotna pumpa i sistem TEDIA: podnog grejanja i hlaenja (Foto: www.centrala.org.rs)

ureaja koji to omoguavaju. Na taj nain jedan fotonaponski sistem bez obzira na svoju veliinu postaje centrala koja isporuuje elektrinu energiju koja se meri i naplauje po vrlo povoljnim cenama. im se usvoje odgovarajui zakoni za sve vrste obnovljivih izvora energije, ovaj metod bi trebalo da se primenjuje i kod nas. Drugi neekonomini izvor energije za proseno domainstvo u Srbiji je vetrenjaa. Jedan od razloga je to to kota od 1000 do 15.000 evra. Vetrenjaa u Vladinom dvoritu poinje da radi tek kad vetar duva brzinom od etiri metra u sekundi. Ako proizvodi 2 kilovata, ona e uz pomo vetra od 4 metra u sekundi raditi snagom od 400 vati. Da bi velika vetrenjaa proizvela dovoljno energije, vetar bi trebalo da duva preko 3000 sati godinje (znai bar treinu godine) brzinom veom od 7,6 metara u sekundi, to je za nae meteoroloke uslove teak zadatak. U Srbiji nema dovoljno dobrih vetrova koji dugo traju (koava je dobar, ali nije idealan vetar), tako da mala vetrenjaa samo za jednu kuu nije isplativa sama, jer e njen vlasnik dobar deo vremena biti bez struje. To od njega zahteva da napravi dobru kombinaciju sa fotonaponskim elijama, jer kada nema vetra obino

ima vie sunca, i obrnuto, i da se na taj nain snalazi. I tu se ponovo vraamo na pitanje: ta je najisplativije za jednu etvorolanu porodicu? Pored toplotne pumpe, dobar energetski saveznik su solarni kolektori koji greju sanitarnu vodu. Investicija se, zavisno od potronje i lanova porodice, isplati za tri do pet godina. Solarni sistem za zagrevanje sanitarne vode sastoji se od jednog ili vie kolektora, bojlera sa spiralnim izmenjivaem toplote, cirkulacione pumpe, termosenzora i mikroprocesorskog kontrolera koji upravlja radom cirkulacione pumpe. U Srbiji je to najinteresantnija i trenutno najekonominija primena solarne energije u domainstvu. Svaka porodica troi oko 30 litara tople vode po lanu porodice dnevno. Nekoliko kolektora u kombinaciji sa centralnim bojlerom kapaciteta od 120 do 300 litara omoguava besplatnu toplu vodu u periodu od osam meseci godinje. to je vea koliina potrebne tople vode, to su solarni sistemi isplativiji, a period njihove otplate moe da se smanji i na dve godine. Ovaj izum je Vladinoj erki postavio nemogu zadatak: ma koliko se tuirala, ne moe da (kao nekad) potroi ceo bojler.
VREME 26/08/2010

RUAK: Solarni rotilj i organska salata

(Foto: L. J)

RECEPT IZ SIJETLA: U ovom domainstvu voda iz vodovoda se minimalno troi. Travnjak i biljke u plasteniku zalivaju se vodom iz bunara i kinicom. Vodim krstaki rat sa travom i korovom. Ma koliko esto iao, ona diklja, kae Vlada. Kako se sa dikljanjem bore vlasnici travnjaka u Sijetlu, nije poznato, ali tamo se ve neko vreme kinicom tedi voda i to po sledeem sistemu: kia koja pada sa krova sliva se i odlazi u veliki rezervoar u podrumu, zatim se ltrira i puta u vodovodne cevi gde se koristi za sve

osim za pie. Zanimljivo je da je ovu dobru ideju dao jedan inovnik i da je na njegov predlog gradska vlast i pokrenula akciju. Primer gradskih oca Sijetla ubrzo su poeli da slede i mnogi graani koji sada koriste kinicu za zalivanje vrtova i ispiranje klozeta. Iako se i u Srbiji esto apeluje da graani svoje travnjake ne zalivaju vodom iz vodovoda, a u mnogim mestima planski se sprovode restrikcije ba u najzgodnije vreme za zalivanje, praksa sa uvanjem kinice vai samo za izolovane sluajeve. Iznad Vladinog plastenika u kome se crveni paprika, mirie ak pet vrsta paradajza, sunaju krastavci, a rena i peruna ima na svakom koraku, nalaze se dva velika rezervoara za sakupljanje kinice. Dok reporterka Vremena vadi luk i krompir za ruak, Vlada u dvoritu instalira solarni rotilj. Aparatura slina oluku postavlja se iznad velikog ogledala i posle izvesnog vremena dvoritem su zamirisali evapi. Pre nego to je i poslednji evap bio peen, na sto su postavljeni plastenika salata i pomfrit i ruak je mogao da pone. I maak se ogrebao za malo mesa i posle ruka nastavio da drema na krovu Vladinog auta.

Solarna zemunica
Akademik Veljko Milkovi idejni je tvorac i autor samogrejne ekoloke kue ili solarne zemunice, stambenog objekta visoke energetske efikasnosti koji se greje pomou suneve energije. Dizajnirana je tako da umesto krova ima zemljani omota oko konstrukcije sa instaliranom reflektujuom povrinom oko prozorskih okvira kao inovativnom solarnom tehnologijom za pojaavanje koliine toplote i svetla koji ulaze u kuu. Samogrejna ekoloka kua je jedina kua kod koje se sa najmanje ulaganja ostvaruju najvee utede energije, objanjava Suzana orevi. U Srbiji je do sada izgraeno desetak ovakvih kua u Novom Sadu ih ima etiri, Somboru, Zajearu i Ljigu. Pokazalo se da uteda u energiji u solarnoj zemunici iznosi oko 85 odsto, a sama izgradnja je jeftinija od izgradnje obine kue. Upravo sa ovakvom kuom prvi put je ostvaren visok stepen utede u gradnji (do 40 odsto), a da je istovremeno ostvaren i visok stepen utede u grejanju (85 odsto), hlaenju (100 odsto) i osvetljenju (30 odsto).
VREME 26/08/2010

A auto koji, oekivano, ide na biodizel, svoj ruak dobija iz garae pored koje je parkiran. Konano saznajemo da je u kanisterima pored garae, u stvari, iskorieno jestivo ulje, kome e se uskoro pridruiti i ono od naih krompiria. Vlada to ulje sakuplja uglavnom iz restorana i onda ga u garai, uz pomo male kune ranerije koju je sam projektovao, pretvara u biodizel. Tokom proteklih est godina ovaj posveeni elektriar je u svoje ekoloko domainstvo uloio puno truda i nekoliko desetina hiljada evra. Za pomo se nije obraao ni dravi ni bankama. Dravne institucije, po njegovom iskustvu, ne izlaze u susret pojedincu i ne daju nikakve poreske olakice ili subvencije nekome ko eli da u svom dvoritu postavi alternativne izvore energije (videti okvir). Od bankarskog kredita je odustao u startu poto, kako kae, vie koristi donese banci. Kao i svaki kredit, uostalom. Neke investicije su se ve isplatile. Zahvaljujui odlinoj izolaciji i toplotnoj pumpi, raun za grejanje (i hlaenje) kue od 400 kvadratnih metara nikada nije vei od 2000 dinara, trokovi za vodu su minimalni zahvaljujui bunaru i rezervoarima za sakupljanje kinice; otkad ima kunu raneriju litar biodizela ga kota 40 dinara, a na pijacu, kae, uopte nema potrebe da ide jer sve povre je iza kue. Interesantno je, meutim, da niko od komija ovog entuzijaste nije pokazao nimalo interesovanja i inicijative da neto slino preduzme u svom domainstvu. Ako ostavimo po strani dobre namere prema ivotnoj sredini i stvar sagledamo isto pragmatino, poraava injenica da je njima i dalje lake i isplativije da za zimu kupe est tona uglja, da svakoga dana po cii taj ugalj tovare u kofe, pa u kotao, i da kao rezultat sveg tog dirinenja dobiju tri tone pepela. Vetrenjae preputaju don kihotima.
Jasmina Lazi
25