1

8/2012

BHSC
Inicijativa za REKOM

IMPRESSUM !Glas je publikacija Incijative za REKOM koja izlazi jednom meseno. Svi brojevi dostupni su na veb sajtu ZaREKOM.org. Vesti o Incijativi za REKOM se mogu pratiti i na Facebook profilu: http://www.facebook.com/ZaREKOM. PerKOMRA.ForRECOM, kao i na Twitteru: @ZaREKOMPerKOMRA Kontakt: email: regional@zarekom.org; Tel: +381 (0)11 3349 766; Fax: +381 (0)11 3232 460; Mob: +381 (0)63 393 048 Inicijativa za REKOM

UVODNIK

!Srebrenica

1995-2012.

Denana Karup-Druko Photo: lina arhiva ivoti preivjelih Srebreniana se odvijaju prema srebrenikom kalendaru u toku cijele godine, bez obzira koliko daleko od svog srebrenog zaviaja imitirali ivljenje, kae moj prijatelj Hariz Halilovi, Srebrenianin koji danas ivi u Australiji i radi kao vanredni profesor na Monash University, Melbourne, Australija. 1

Upoznali smo se u Srebrenici prije tri godine. Mada smo se tada prvi put vidjeli i nikada ranije nismo imali apsolutno nikakav kontakt, taj susret je bio kao da su se nakon mnogo godina srela dva bliska prijatelja. Zagrlili smo se i dugo stajali bez rijei. Godinama prije toga on je itao moje tekstove, ja njegove. Nikada nisam proitala neto to bi on napisao o Srebrenici, a da nisam plakala, pitajui se: ko je taj ovjek? Uz sve injenice, koje mu niko ne moe osporiti, on u svoje tekstove unosi duu, duu podrinjskog naroda sa svim patnjama koje je proivio u paklu rata. Hariza i mene povezuje bliskost u kojoj jedno drugom ne moramo objanjavati ta znai nabrajati dede, amide, daidie, kolske drugove, komije... koji su poginuli u ratu ili su bili samo rtve ratnih zloina. Ne moramo govoriti o tome ta znai nemati svoju kuu, djetinjstvo, kolu, nemati gdje doi, kome se vratiti, nemati rodni dom u kome e te majka doekati, gdje e tvoja djeca dolaziti na raspust... Ne moram mu dokazivati da iako sam ja Bonjakinja iz Foe, koja je preivjela opsadu Sarajeva, piem objektivno Malo je onih koji jo uvaavajui injenice i dokaze. Ne moramo jedno drugom govoriti da uvijek imaju dilemu oko toga ta se desilo su upravo Jevreji, koji su preivjeli holokaust u Drugom svjetskom ratu, natjerali cijeli svijet da se suoi s tim, da je upravo Jevrej bio inicijator u Srebrenici. i najzasluniji to je usvojena Konvencija o genocidu u UN-u 1948. Ne
Inicijativa za REKOM

moramo jedno drugom citirati definicije genocida po meunarodnom pravu, ili zloina protiv ovjenosti, silovanja kao ratnog zloina ili sudske presude... da bismo znali i shvatili ta se od 92. do 95. deavalo u Podrinju. A znamo, predobro, jer to je na usud koji e nas pratiti do kraja ivota. I Hariz i ja, svako na svoj nain, godinama se borimo da se sazna istina o stravinim zloinima poinjenim nad Bonjacima. I da se ne zaboravi. Sreom, nismo sami. Ne samo u BiH, ve i irom svijeta. Malo je onih koji jo uvijek imaju dilemu oko toga ta se desilo u Srebrenici. Odvajanje mukaraca od ena i djece, streljaki vodovi koji su po cijeli dan ubijali, kamioni koji su prevozili leeve, bageri koji su kopali masovne grobnice... To je bila stravina istina koju su znali Bonjaci Srebrenice, ali i svi drugi koji su htjeli da je znaju. No, trebalo je nekoliko godina da se i (sudski) dokae ta se desilo u Srebrenici, da to svojim presudama potvrdi Haki tribunal te da se to prihvati rezolucijom Evropskog parlamenta. Iako jo uvijek ima onih (prvenstveno u Srbiji i Republici Srpskoj) koji to osporavaju, sudske presude Meunarodnog suda u Haagu i injenice prikupljene tokom tih procesa vie niko ne moe niti osporiti niti izbrisati. I zna se i ko je i zato poinio taj stravini zloin. U ime srpskog naroda, kako danas ponavljaju u Haagu i Radovan Karadi i Ratko Mladi, lanovi udruenog zloinakog poduhvata iz Srbije i Republike Srpske su odluili da poine genocid. Presude jesu bitne jer je vano sudski dokazati ta se desilo. Naravno da je satisfakcija za rtve svaka izreena kazna. Druga je stvar da li je ona adekvatna i kako da prihvati majka koja nema vie nikoga da za hiljadu ubijenih zloinac dobije kaznu od 15 godina, nakon toga ode u zatvor u kome ima uvjete za ivot bolje od nje, a nakon toga se vrati svojoj kui i porodici koju ona vie nikad nee imati... Zloinci su u Srebrenici poubijali njihove najmilije, unitili im domove, natjerali ih da se rasele po cijelom svijetu, razorili im ivote koji nikad vie nee biti isti. Imaju samo sjeanja i uspomene na svoje mrtve... I ovoga 11. jula Hariz je u Potoarima ukopavao svoju rodbinu, prijatelje, kolske drugove... Denana Karup-Druko Autorka je novinarka nedeljnika BH DANI iz Sarajeva i lanica Regionalnog tima zagovaraa za osnivanje REKOM

Inicijativa za REKOM

AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u

!Javni zagovarai

Inicijative
REKOM na sastanku sa ambasadorima zemalja EU

Beograd, 21.06.2012. Zagovarai Inicijative REKOM informisali su jue ambasadore zemalja EU u Srbiji o rezultatima i izazovima u procesu pridobijanja podrke dravnih institucija da preuzmu odgovornost za osnivanje REKOM-a. Na sastanku koji je u Beogradu organizovala Delegacija Evropske komisije u Srbiji, ef delegacije, ambasador Vincent Degert, podsjetio je uesnike da institucije EU podravaju Inicijativu za osnivanje REKOM jer ona doprinosi jaanju regionalne saradnje u suoavanju s prolou. Javni zagovarai su zatraili podrku ambasadora zemalja-lanica EU u komunikaciji sa domaim politiarima, kako bi proces REKOM postao meudravni projekat koji nudi izlaz iz prolosti i garancije da se zloini nee ponoviti. Zagovarai su uesnicima sastanka predstavili Kosovsku knjigu pamenja, koja sadri imena rtava sukoba na Kosovu u 1998. godini, kao dokaz odlunosti organizacija za ljudska prava da pomognu u ostvarivanju najvanijeg zadatka REKOM-a: imenovanju stradalih, ubijenih i nestalih u ratovima devedesetih godina. Ambasadori su iskazali podrku Ambasadori su iskazali podrku procesu pomirenja u regionu preko kazivanja procesu pomirenja istine iz ugla rtava, koju nudi Inicijativa REKOM. Oni su istakli da je proces u regionu. suoavanja sa nedavnom prolou od veoma velike vanosti za region. Ispred Koalicije za REKOM, na sastanku su uestvovali javni zagovarai Nataa Kandi i Dinko Gruhonji, i lanica Koalicije, Maja Mii, iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Inicijativa za REKOM

!Ambasador

Sorensen

se sastao sa

zagovaraima

Inicijative

REKOM

Sve rijei hvale osobama iz civilnog drutva koje nastavljaju sa naporima za pomirenje.

Sarajevo, 09.07.2012. ef Delegacije Evropske unije i specijalni predstavnik EU u Bosni i Hercegovini, ambasador Peter Sorensen, sastao se 9.07.2012. sa predstavnicima Koalicije za osnivanje Regionalne komisije za pomirenje (REKOM). Koalicija REKOM je mrea nevladinih organizacija koja trai uspostavljanje regionalne komisije za promovisanje pomirenja nakon konflikta u bivoj Jugoslaviji u periodu 1991-2001. godine.Komentariui dananji sastanak, ambasador Sorensen je rekao: Sve rijei hvale osobama iz civilnog drutva koje nastavljaju sa naporima za pomirenje. Evropska unija se nada da e ova inicijativa uistinu doprinijeti razvoju pomirenja i dobrosusjedskih odnosa u regionu. Ovo je bio informativni sastanak tokom kojeg sam bio u prilici da saznam o aktivnostima REKOM-a i irokim konsultacijama odranim prethodnih mjeseci sa civilnim drutvom i pravnicima.

Saoptenje kancelarije Delegacije Evropske Unije

Zagovarai sa ambasadorom Peter Sorensenom Photo: kancelarija Delegacije Evropske Unije

Inicijativa za REKOM

AKTUELNO

!Obeleavanje

godinjice genocida u Srebrenici

Ove godine je u Potoarima obeleena 17-godinjica genocida u Srebrenici. Komemorativnom skupu, i ukopu jo 520 rtava, prisustvovalo je vie od etrdeset hiljada ljudi. Na tom groblju do sada je pokopano 5.137 identifikovanih rtava, od ukupno vie od 8.000 bonjakih mukaraca i deaka, streljanih danima posle pada Srebrenice pod kontrolu vojske Republike Srpske, 11. jula 1995. godine. Ovogodinjem skupu prisustvovalo je vie politiara iz BiH i regiona: premijer Hrvatske Zoran Milanovi, zamenik premijera Turske Bekir Bozdag, visoki predstavnik meunarodne zajednice u BiH Valentin Incko (koji je je marirao do Srebrenice jed5

nim delom marrute Mara mira), predsjedavajui Predsjednitva Bakir Izetbegovi ske Enes Suljkanovi, ministar spoljnih poslova BiH i predsjednik SDP-a BiH Zlatko

i predsjedavajui Savjeta ministara Vjekoslav Bevanda, potpredsjednik Republike SrpLagumdija, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) u Skuptini Srbije Elena

Papuga i ore Stojii, i mnogi drugi. Ambasador SAD u BiH Patrick S. Moon preneo najmranijim dogaajima iz 20. veka. to se tie rtava, pravda se delimino ostvaruje u Karadia, konano odgovaraju za svoja dela. Znamo da bolna prolost nee sputavati

je izjavu amerikog predsednika Baraka Obame: Ime Srebrenice uvek e biti povezano sa sudovima u Hagu i BiH gde poinioci tog zloina, ukljuujui Ratka Mladia i Radovana budunost Srebrenice i BiH. Sjedinjene Drave odbacuju nastojanja da se iskrivljuju razmere tog zloina, da se pravdaju motivi za taj zloin, da se okrivljuju rtve i negira nepobitna injenica da je to bio genocid. Udruenja iz Srebrenice predvoena Majkama enklave Srebrenica i epa, izriito su zahtevale da na komemoraciji ne bude politikih govora. Politiare iz BiH izvidali su uesnici skupa.
Inicijativa za REKOM

Premijer Hrvatske Zoran Milanovi na komemoraciji u Srebrenici Photo: Reuters U regionu, tri parlamenta su obeleila ovo stradanje, i odala poast rtvama Srebrenice. Hrvatski sabor je 10. jula na plenarnoj sednici odao poast rtvama Srebrenice minutom utanja. Potpredsjednik Sabora Josip Leko rekao je tom prilikom: Srebrenica je povijesna opomena, treba zavapiti: Ne ponovilo se! Premijer Hrvatske Zoran Milanovi prisustvovao je prvi put komemoraciji, i nakon nje izjavio: Ovo je uzvieno i strano tuno. Puno tunije nego to sam mislio kad sam dolazio ovdje. Skuptina Crne Gore je u saradnji sa nevladinom organizacijom Forum Bonjaka i Muslimana i Savezom boraca NOR-a i antifaista, organizovala komemoraciju srebrenikog genocida u podgorikom Spomen-parku Pobreje, posveenom rtvama jugoslovenskih ratova. Srebrenica je simbol zla koje bratski junoslovenski narodi jedni drugima mogu nanijeti i nikad je ne treba zaboraviti, rekao je tom prilikom predsednik Skuptine Crne Gore Ranko Krivokapi. Skuptina Vojvodine zapoela je zasedanje na dan masakra u Srebrenici minutom utanja za rtve Srebrenice i za sve rtve ratova devedesetih u bivoj Jugoslaviji. Na predlog poslanike grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), predsednik Skuptine AP Vojvodine Itvan Srbije (DSS) napustila je sednicu pre minuta utanja, dok su poslanici Srpske napredne stranke (SNS) nastavili da sede tokom odavanja pote.
Inicijativa za REKOM

Pastor pozvao je poslanike da odaju poast rtvama. Poslanika grupa Demokratske stranke

U Banja Luci, u znak seanja na rtve srebrenikog stradanja, predstavnici udruenja graana Banjaluka, asocijacije Fatma i enskog hora Behar bacili su cvee u reku Vrbas u banjalukom naselju Gornji eher. Obeleavanje stradanja u Srebrenici u Banjaluci se odrava poslednjih pet godina. U Beogradu je povodom 17-godinjice genocida u Srebrenici odrana akcija u centru Beograda Nikada neemo zaboraviti Srebrenicu, koju svake godine organizuju ene u crnom. Vie desetina aktivistkinja istakle su imena 8.372 rtve ispisana na belom platnu, i emitovale poruke srodnika srebrenikih rtava. Izvele su i performans pravljenja privremenog spomenika od cipela srebrenikim rtvama, Par cipela - jedan ivot. Stotine i stotine graana Srbije su donirali cipele ulaui svoje emocije, saoseanje i solidarnost i iskrenost prema enama i rtvama Srebrenice, rekle su o akciji ene u crnom. Aktivistkinje i okupljeni graani i graanke su sve vreme trajanja ovog okupljanja u znak seanja na rtve Srebrenice bili okrueni policijom koja je obezbeivala skup. Najvei broj medija u Srbiji je ignorisao obeleavanje stradanja u Srebrenici. Na dan 11. jula 2012, udarne strane tampanih medija, ukljuujui i nacionalni dnevnik Politika, obeleile su tekue vesti o politici i estradi, i nisu objavljeni ak ni proglasi o Srebrenici predsednika SAD i drugih aktera svetske i regionalne politike. Na Drugom programu Javnog servisa Srbije prikazan je dokumentarni film Srebrenika polja smrti, u istom terminu u kojem se na prvom programu prikazuje popularna TV novela Sreni ljudi. U SAD, gradonaelnik grada Charlotte u saveznoj dravi North Carolina, Anthony R. Foxx odao je poast rtvama izdavanjem proglasa o genocidu u Srebrenici, ime je i proglasio 11. juli 2012. za Dan seanja na Srebrenicu. U proglasu, gradonaelnik Foxx je odao priznanje Bonjacima koji ive u Charlotte, najveem gradu u dravi North Carolina, i naveo da 17-godinjica od genocida podie svest o traginim patnjama bonjakog naroda i potuje i pamti one koji su ubijeni kao posledica politike etnikog ienja i genocida. I gradonaelnik grada Grand Rapids u dravi Michigan, George K. Heartwell proglasio je 11. juli 2012. za Dan seanja na Srebrenicu. U ovom gradu se ve osmu godinu za redom izdaje proglas za Dan seanja na Srebrenicu i Nedelju poasti Bosni i Hercegovini. U gradu Grand Rapids ivi veliki broj Bonjaka, koji su preiveli agresiju i genocid. Jelena Gruji Tri parlamenta u regionu su odala poast rtvama Srebrenice. 7

Inicijativa za REKOM

!Sud u

Strazburu:

Slovenija da ispravi nepravde poinjene Izbrisanima

Odlukom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, oko trideset hiljada stanovnika Slovenije, poreklom iz drugih republika nekadanje SFRJ, koji su 26. februara 1992. godine tajnim aktom izbrisani iz registra stanovnika sa stalnim prebivalitem u Sloveniji sada sme 8 da se nada bar deliminoj satisfakciji za pretrpljene patnje. Sud je utvrdio da je Slovenija pre vie od dve decenije prekrila ak tri lana Evropske konvencije o ljudskim pravima. Spor Ristanovi, Ali Berisha, Ilfan Sadik Ademi i Zoran Mini. protiv Slovenije su odlukom suda u Strazburu dobili Mustafa Kuri, Ana Mezga, Tripun

Mustafa Kuri, roen u Sarajevu, preselio se 1965. godine u Kopar, gde i danas ivi kao lice bez dravljanstva, apatrid. Ana Mezga ima hrvatsko, Tripun Ristanovi dravljanstvo BiH, Ali Berisha i Zoran Mini vode se kao graani Srbije, dok je Ilfan Sadik Ademi dravljanin Makedonije. Sud u Strazburu je 26. juna 2012. godine naredio dravi Sloveniji da plati 30.000 evra na ime sudskih trokova i po 20.000 evra odtete svakom od est tuilaca. Ukratko, Veliko vee suda za ljudska prava u Strazburu je presudilo da su slovenake vlasti propustile priliku da zakonito isprave kalvariju Izbrisanih, meu kojima je oko 5.000 dece. Sud je utvrdio da je Slovenija prekrila lan 8 (pravo na lini i porodini ivot), lan 9 (pravo na efikasnu pravnu zatitu) i lan 14 (zabranu diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i postojanje diskriminacije jer su, posle osamostaljenja Slovenije, Izbrisani, kao nekadanji dravljani SFRJ, bili tretirani gore nego osobe koje su tada imale status stranca. Raspravno vee suda, kome je predsedavao sudija Nicholas Bratz, utvrdilo je da je 25.671 izbrisanih osoba posle proglaenja nezavisnosti Slovenije veoma patilo, da je brisanje dovelo do tekih posledica i da su bili u neravnopravnom poloaju u odnosu na druge
Inicijativa za REKOM

strance stalno nastanjene u Sloveniji. Sud je stoga pribegao pilotskoj proceduri i naredio Sloveniji da u roku od godinu dana mora da pripremi kompenzacijsku emu za sve slovenake Izbrisane. Ovim je po prvi put nepobitno, sudski utvreno da Slovenija nije postupila u skladu sa obeanjem koje je dala uoi referenduma o odvajanju od SFRJ, tanije da e posle osamostaljenja potovati sva steena prava svih stanovnika koji ive na tlu Slovenije. Presuda u Strazburu jeste i velika pobeda zastupnika Izbrisanih i brojnih organizacija civilnog drutva, koje su se borile za prava rtava najmasovnijeg krenja ljudskih prava u Sloveniji posle 1991. godine. Mnogi Izbrisani, poput Aleksandra Todorovia, osnivaa u Strazburu, ujedno su aktivni uesnici procesa REKOM. Predlozi, koji su uzeli u obzir posebne potrebe Izbrisanih, ukljueni su i u Predlog Statuta REKOM-a. Aleksandar Todorovi je posle ozvanienja presude izjavio da e drava morati da se suoi sa onim to je uradila, dok je italijanski profesor prava Andrea Sauccuci, koji je zastupao Izbrisane, koji e ispraviti nepravde nanete svim Izbrisanima. Sluaj Izbrisanih prodro je u javnost tek posle upozorenja aktivista organizacije Civic Link i lanka, objavljenog u slovenakom nedeljniku Mladina pod naslovom Prognani, deloirani,izbrisani, koji je 22. novembra 1994. godine napisao potpisnik i ovog teksta. U reenom lanku je prvi put detaljno opisano kako je Slovenija bez ikakvog upozorenja oduzela stalni boravak graanima iz drugih republika nekadanje SFRJ, Sud za ljudska prava u Strazburu je presudio ili zamolili za slovenako dravljanstvo. Izbrisani stanovnici Slovenije su da su slovenake vlasti posledino izgubili ne samo mesto boravka, nego i pravo na rad, socijalnu propustile priliku pomo, zdravstvenu zatitu, kolovanje, pa ak i pravo na slobodno da zakonito isprave kretanje, jer su slubenici Ministarstva unutranjih poslova sva njihova kalvariju Izbrisanih, lina dokumenta oduzimali i unitavali, bez ikakvog obrazloenja, iako meu kojima je oko su papiri bili vaei. Mnogi Izbrisani su ak proterani iz Slovenije, i to u 5.000 dece. Hrvatsku, uprkos ratu. To se dogodilo, na primer, Dragomiru Petronjiu svima onima koji pola godine posle osamostaljenja Slovenije nisu dobili iz Celja, iji su posmrtni ostaci tek posle 15 godina potrage vraeni porodici, poto su pronaeni u zajednikom neobeleenom grobu u BiH. Slovenaki zvaninici su razliito reagovali na presudu izreenu u Strazburu. Sudija Botjan M. Zupani primetio je da e odtete predstavljati veliki finansijski udarac po dravu, jer premijer Janez Jana izjavio da drava nema para da isplati odtetu Izbrisanima, a
Inicijativa za REKOM

Civilne inicijative izbrisanih stanovnika Slovenije, koji je kao svedok uestvovao u procesu

izjavio da je ova presuda prelomna, jer od [slovenake] vlade trai da naini mehanizam

bi mogle da dostignu svotu od oko petsto miliona evra. Tim povodom je aktuelni slovenaki

ministar unutranjih poslova Vinko Gorenak da Slovenija prvo mora da nahrani [svoje] gladne. Takav odziv je kritikovao evropski poslanik Jelko Kacin, upozorivi vlasti u Ljubljani da se presude sudova moraju potovati, a ne komentarisati. Predsednik Slovenije Danilo Trk je istakao da je izvrenje presude suda u Strazburu naa obaveza, o emu nema nikakve dileme, kao i da je zabrinut zbog izjava predsednika vlade (Jana) i ministra unutranjih poslova (Gorenak), jer su pokazali nepotovanje ustavnog principa pravne drave. Upozorio je da je Slovenija pravna drava, zato mora da izvrava presude i da ih potuje. Igor Mekina Autor je nezavisni novinar iz Slovenije, i lan Regionalnog tima zagovaraa za osnivanje REKOM

10

Protestni mar Izbrisanih Photo: Igor Mekina

Inicijativa za REKOM

INTERVJU: ZDRAVKO GREBO

Pravi i
da kau

poteni ljudi

se ne libe

istinu

Profesor Zdravko Grebo Photo: Depo portal

Profesor Zdravko Grebo jedan je od najpoznatijih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine izvan granica te zemlje. Profesor je prava na Univerzitetu u Sarajevu, i predaje u Centru za interdisciplinarne postdiplomske studije. Nauni je sekretar Odbora za pravne nauke Akademije nauka i umjetnosti BiH. Autor je etiri knjige i brojnih studija, a dobitnik je i vie nagrada za svoje viedecenijsko zalaganje i borbu za mir i unapreenje vladavine prava. Zagovara je za osnivanje REKOM iz Bosne i Hercegovine. Kakvi su vam utisci kao zagovaraa za osnivanje REKOM i koje argumente koristite u prilog osnivanja REKOM u tim razgovorima? 11

Na cilj je da nae sagovornike ubedimo da je sada vano napraviti taj budui korak napred, ka osnivanju REKOM. Sreli smo se sa visokim predstavnikom Valentinom Inckom, sa Peterom Sorensenom. I to je taj put. ambasadorom SAD u BiH Patrickom S. Moonom, sa efom Delegacije EU ambasadorom

Argumenti koje koristimo u razgovorima su fokusirani na dva dijela: jedan je da, ukoliko nai domaini nisu upoznati u potpunosti sa Inicijativom, onda ponovimo osnovne argumente za osnivanje REKOM-a, ali ih prvenstveno nagovaramo da poduzmu taj istorijski, kosmiki korak, koji znai prelazak iz inicijative civilnog drutva u dravnu ili meudravnu saradnju. Pokuavamo da objasnimo da sve drave u regionu, pogotovo aktuelne ili budue vlade, treba da formiraju ekspertsku grupu, koja e napraviti konsenzus o daljim koracima, i da onda, kada usaglase taj tekst, to poalju svojim parlamentima. Do sada nailazimo na oprijezno razumevanje i saglasnost. I predsednik Crne Gore Filip Vujanovi i predsednik Hrvatske Ivo Josipovi su obeali da e pokrenuti taj mehanizam. I taj korak nee biti lak jer isti tekst sa istim ciljevima mora biti usvojen u svim parlamentima zemalja u regionu.
Inicijativa za REKOM

Budui REKOM prvenstveno je usmeren na prava i priznanje rtava. Kritike, meutim, negiraju upravo tu vezu. Kako to komentariete?

Prilikom zagovaranja za osnivanje REKOM, jedan od argumenata koji koristimo je potreba da rtve dobiju glas, da se radi o tome da se uju rtve kojih je bilo na svim stranama i da one dobiju svoj prostor. Moda smo propustili da podsetimo da je u Republici Srpskoj prikupljeno najvie potpisa za REKOM. Postoji opasnost, i verovatno da e se ona i kasnije vraati, to napadi na REKOM smjeraju permanentno upravo na to najbolje mjesto REKOM-a koje se tie odnosa prema rtvama. Imputira se da REKOM nipodatava rtve, i da nije ni dobio podrku udruenja rtava. To je notorna la. Neka udruenja jesu otkazala saradnju, ali veina drugih nije. Ali i nevezano za to ko jeste ili nije otkazao, u ovom trenutku REKOM treba da postane dravna i meudravna stvar. Bez obzira na to ko sada vodi te drave, oni moraju shvatiti da, bez obzira na to koje druge inicijative postoje, REKOM jeste neto to se u ovom istorijskom trenutku mora dogoditi, to je u interesu svih drava, i naravno u interesu svih rtava. 12 Kako vi razumete razloge napada na REKOM u Bosni i Hercegovini? Zaista ne znam. Napadi na REKOM u BiH traju dosta dugo, ali smo u do sada ve respektabilnoj istoriji REKOM-a, sline stvari imali i u drugim zemljama. Meni zaista, koliko god da se vraam unazad, i dalje nije jasan motiv sem da na tom vrhu, u toj eliti nevladinih organizacija koje se bave slinim pitanjima, postoji neverovatan sukob sujeta i pretenzija na liderstvo, i u svemu tome i pitanje novca. Ne mislim, meutim, da je negativan stav o REKOM-u koji se iznosi na skupovima i u medijima - preovlaujue miljenje, ve da jednostavno lideri tih organizacija zarad najprivatnijih interesa dovode u pitanje kredibilitet i ciljeve REKOM-a. Takav primer neasne prljave kampanje je i nedavni tekst u dnevnim novinama PRESS iz Republike Srpske, gde se navodi da mi zagovarai dobijamo honorar od 1800 eura. Nikada nisam dobio honorar, niti sam ga traio, niti u ga traiti. Veina ljudi koja je ostala uz ovu ideju to ne radi iz materijalnih pobuda, ve zato to se zalae za tu asnu ideju. Moda smo u naem reagovanju na tekst propustili da podsetimo da je u Republici Srpskoj prikupljeno najvie potpisa za REKOM. Prema tome, veliko je pitanje na koji nain ti likovi koji su u PRESS-u izneli stavove da REKOM tamo nema podrku, predstavljaju glasnogovornike tamonjeg javnog mnjenja, pa ak i udruenja rtava na koja se pozivaju. Kako ocenjujete Nacionalnu strategiju za tranzicijsku pravdu u BiH koja je sada u fazi javne rasprave?

Inicijativa za REKOM

Nemam nita protiv razliitih inicijativa. Niko nikome tu nije konkurencija. Verujem da za svakog ima mesta, pogotovo za one koji znaju poteno i odgovorno da urade taj posao. to se mene tie, ako su namere potene, one su vie nego dobrodole. I stoga ni ne razumem surevnjivost, zlobu i nervozu koju su okupljeni oko strategije izrazili prema REKOM-u. Kako biste vi opisali znaaj napora za utvrivanje injenica o prolosti? Ako smo poteni ljudi, onda se o injenicama ne diskutuje, injenice se utvruju. Cijela inicijativa znai pokuaj, ali pravi i snaan pokuaj, utvrivanja injenica u svim bivim republikama SFRJ, jednostavno zato to je to potreba, koju morate ispuniti u ovome trenutku dok jo uvek ima ivih koji o injenicama mogu da govore. Loa iskustva iz prethodnih ratova, manipulacija brojem rtava, politizacija tih podataka i injenica, sve to je verovatno i bio jedan od uzroka svega to se dogaalo pre 20 i neto godina. Dakle, utvrivanje injenica je istorijska i nauna potreba, a to se rtava tie i moralna potreba. Ova inicijativa ima za cilj da se injenice utvrde i kodificiraju, i na neki nain legalizuju, a bez utvrivanja uzroka rata, ili politikih, ideolokih i bilo kakvih drugih pozadina sukoba meu naim narodima, to je sve posao za neke druge instance i moda najpre za istoriare. Ako smo poteni ljudi, onda se o injenicama ne diskutuje, injenice se utvruju. One sa jedne strane predstavljaju prvu branu protiv revindikacija u budunosti i stvaranja osnova za nove sukobe, i sa druge strane davanje adekvatne satisfakcije rtvama, koliko je god to mogue. Ja zaista ne vidim ta u tome moe biti bilo kome sporno. Kako gledate na aktuelne pristupe memorijalizaciji nedavne prolosti? Nisam ba siguran da u okviru umetnike zajednice postoji konsenzus po tom pitanju. ak i u tom domenu, mada ne ovako drastino kao u domenu politike, postoji podjela u okviru BiH, gde je sve podijeljeno na tri dijela. Dakle, da ni ta umetnika istina u Sarajevu, Banja Luci i Mostaru nije ba ista. Koliko god da imamo sjajne ljude koji se trude da se izdignu iznad tih dnevnih politikanstava i upotrebe umjetnosti u bijedne nacionalistike i, rekao bih, ovinistike ciljeve, postoje i ovi drugi, koji na to pristaju. Povrh toga, imamo i zabranu memorijala, recimo u Prijedoru. A imamo i memorijale koji slave Drau Mihajlovia, uka, Tumana... i sve to spada u jedan konglomerat u kojem uloge nisu ba jednoznano podeljene. No, da ne ispadnem ba previe pesimistian, postoje dobre inicijative, i postoje pravi i poteni ljudi koji se ne libe da kau istinu. Jelena Gruji

13

Inicijativa za REKOM

GLAS RTAVA

Svedoenje:

Sabaheta Fejzi

!Ni dandanas se ne zna gdje su

Sabaheta Fejzi je u masakru u Srebrenici izgubila mua abana (43) i sina Rijada (17). U Potoare sam dola 11. jula sa svojim sinom u popodnevnim satima, i tu je bilo jako puno izbjeglog stanovnitva. Bile su strane vruine, prvu no sam preleala sa svojim sinom 14 u jednoj poruenoj fabrici. 12. jula 1995. godine bili smo ostavljeni na milost i nemilost etnicima, Jugoslovenskoj narodnoj armiji, raznoraznim paravojnim formacijama i domaim Srbima, mojim komijama. Odmah po njihovom ulasku oni su poeli izdvajati i odvoditi djeake i mukarce. Ako bi neko od njihove blinje familije upitao gdje ih vode, odgovarali su da ih vode na sasluanje, i da e ih nakon toga vratiti. Meutim, oni su njih odvodili, i vie ih nikada nisu vratili. Ni dan-danas se ne zna gdje su oni. Ja sam tada osjetila neki strah, uplaila sam se za sigurnost svoga djeteta, pa sam napustila taj zatvoreni prostor - izala sam na otvoreno da budem tamo meu ostalim narodom, mislei da u na taj nain sauvati svoje djete. Ali situacija se pogoravala, sve vie je bilo etnika i onih u uniformama. Bili su naoruani noevima, pukama, redenicima... bili su uasno naoruani. Tada sam vidjela mog komiju Sretena Petrovia i Milisava Gavria, na stotinak metara od mjesta gdje sam bila. Ostavila sam djete kod majke koja je bila sa nama, da bi dola do njih i zamolila da mi spasu djete, jer sam ve bila svjesna situacije koja e nas zadesiti u Potoarima. Krenula sam kroz masu, ali smo svi bili zbijeni jedni uz druge, tako sam se teko probijala, ali mi u jednom trenutku kroz glavu proe misao da se moram vratiti na mjesto gdje sam ostavila djete. Bilo je to jae od mene. Odmah sam krenula natrag i nala majku koja je plakala. Pitam je: Majka, gdje je Rijad?, ona kroz pla kae: Odvedoe ga, tu su blizu. Jao, majko moja, oni mi odveli djete. Ja potrim do mjesta gde su stajali i naem djete u jednoj grupi mukaraca Muslimana, dok su oko njih bili naoruani etnici. Zato ste mi odveli djete, upitala sam. Ma ta tebe briga zato smo ga odveli, hoemo
Inicijativa za REKOM

Sabaheta Fejzi Photo: Arhiva FHP samo da ga ispitamo, i odmah emo ga vratiti. Ja njima kaem: Nemate vi njega ta pitati. Ako imate nekoga neto da pitate, to sam ja. Moje djete pustite, a mene vodite i pitajte. ta djete zna? Ono vam nita ne moe rei. Oni su me poeli psovati, ne daju mi djete. Onda ja njima zaprijetim: Znate ta, sada u rei ovim iz UNPROFOR-a ta vi radite, i tu mi je to pomoglo. Vratie oni meni moje djete. Ja sam uzela djete i dola do majke. Bili smo strano uplaeni. Znala sam da je sada jo opasnija situacija, osjetila sam da se nijedan mukarac ili djeai nee spasiti od etnika. Bila sam tu cijeli dan, ali je najgora bila no izmeu 12. i 13. jula. 13. jula sam pola sa svojim sinom prema kamionima i autobusima koji su vrili deportaciju iz Potoara. Prvo sam morala proi ivi zid napravljen od holandskih vojnika, a onda pored poredanih etnika koji su stajali pored ceste, sve do kamiona i autobusa kojima smo trebali biti deportirani. Prola sam holandske vojnike, ali kad sam dola do etnika, oni su mi prili i mom djetetu rekli da krene desno, a da ja idem lijevo. Ja njima kaem: Ako moje djete ide desno, ja idem s mojim djetetom. Nisu mi dali da idem s njim. Poeli smo se otimati. Oni su vukli djete sebi, ja sam vukla djete sebi. Molila sam ih: Molim vas, nemojte mi uzimati moje djete! To je moje jedino djete. Ja nemam vie djece. Ako treba neko da ide, ja vas molim, vodite mene, ali mi pustite djete Nita mi nije pomoglo. Otrgli su mi moje djete. Nisam mogla tada ni da plaem. Djete mi je plakalo. Nikad neu zaboraviti njegove krupne suze koje su se slijevale niz njegove bijele obraze, iz njegovih tamnomaslinastih oiju. Kad sam vidjela da vie nita ne mogu uraditi,
Inicijativa za REKOM

15

Bila sam tu cijeli dan, ali je najgora bila no izmeu 12. i 13. jula.

kleknula sam na koljena, sastavila sam ruke i rekla sam: Molim vas, ubijte me. Neko od njih je repetirao puku. Pomislih: Hvala Bogu, evo ubie me, dobro je Meutim, jedan od njih kae: Ma ta e Balinkuu ubijat. Priao mi je, uhvatio za prsa, ubacio u kamion. Istog momenta je kamion krenuo. Leala sam na podu tog kamiona i ne sjeam se tog puta od Potoara do Tie Evo ve je deset godina otkako tragam za sudbinom svog mua i svog djeteta. Evo, zaista, deset godina je, a ja jo uvijek ne znam za sudbinu svog djeteta. Ne znam da li u pronai ijedan djeli njegovog tijela.

Svedoenje sa konferencije Srebrenica van osnovane sumnje 11. juna 2005. godine, koju je Fond za humanitarno pravo organizovao neposredno nakon objavljivanja snimka egzekucije grupe mukaraca od strane pripadnika jedinice korpioni. To je bilo prvo svedoenje srebrenikih rtava u Beogradu, a prisustvovali su mu i predstavnici tadanjeg saziva Vlade Srbije, ambasada zapadnih zemalja, EU i drugih meunarodnih institucija.

16

Inicijativa za REKOM

PROCES REKOM Debata o instrumentima za otkrivanje i kazivanje injenica o prolosti pokrenuta je u maju 2006. godine na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija), Istraivako-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta (Hrvatska). Uesnici, predstavnici nevladinih organizacija i udruenja porodica nestalih i rtava iz post-jugoslovenskih zemalja, zauzeli su se za regionalni pristup u utvrivanju injenica o ratnim zloinima, s obrazloenjem da se rat odvijao na podruju vie drava i da rtve i poinioci, u veini sluajeva, ne ive u istoj dravi. Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u ratovima u bivoj Jugoslaviji (REKOM) osnovana je na etvrtom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28.10.2008. godine u Pritini. Inicijativa REKOM je tokom preko tri godine intenzivnih konsultacija u celom regionu nekadanje SFRJ, sa preko 6000 razliitih uesnika, podstakla najobimniju drutvenu debatu ikada organizovanu na ovim prostorima. Na osnovu predloga, zahteva, potreba i stavova uesnika tog konsultativnog procesa za osnivanje REKOM, napisan je i 26.03.2011. godine javnosti predoen predlog Statuta REKOM, koji je, zajedno sa vie od pola miliona potpisa podrke, upuen najviim institucijama drava u regionu. U oktobru 2011. godine formiran je regionalni tim zagovaraa za REKOM, koji predvode finalnu fazu procesa REKOM. Od drava regiona se trai osnivanje nezavisne, meudravne Regionalne komisije za utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na teritoriji bive SFRJ u periodu 1991-2001. Stav Koalicije za REKOM je da osnovni zadatak REKOM-a treba da bude utvrivanje injenica o ratnim zloinima i imenovanje stradalih, ubijenih i nestalih, a o ostalim ciljevima i zadacima konanu odluku bi trebalo da donesu vlade, koje e zajedniki osnovati REKOM. !Glas je publikacija iji je osnovni cilj da informie lanove i lanice Koalicije za REKOM, brojne podravaoce Inicijative i svu zainteresovanu javnost o procesu REKOM. Publikacija se bavi i progresom tranzicione pravde u regionu. Izdanja su na bosansko/hrvatsko/ srpsko/crnogorskom, kao i albanskom, engleskom, makedonskom i slovenakom jeziku.

17

Inicijativa za REKOM

18

Inicijativa za REKOM