P.D.

OUSPENSKY

ETVRTI PUT
E Q @ 2 0 0 8 remastered

P.D. Ouspensky

Poglavlje I . . . . . . . . . 11 Poglavlje II . . . . . . . . .40 Poglavlje III . . . . . . . . 69 Poglavlje IV . . . . . . . . 97 Poglavlje V . . . . . . . . 127 Poglavlje VI . . . . . . . .159 Poglavlje VII . . . . . . . 191 Poglavlje VIII . . . . . . .220 Poglavlje IX . . . . . . . . 253 Poglavlje X . . . . . . . . . 282 Poglavlje XI . . . . . . . . .311 Poglavlje XII . . . . . . . . 344 Poglavlje XIII . . . . . . . .377 Poglavlje XIV . . . . . . . .410 Poglavlje XV . . . . . . . . .443 Poglavlje XVI . . . . . . . . 475 Kratak saetak dat je na poetku svakog poglavlja. Klik na poglavlje vodi vas tamo (i natrag).

PREDGOVOR YU IZDANJU

OUSPENSKY: POTRAGA ZA ISTINOM

Postoje knjige koje su samo knjige, i postoje ideje koje su samo ideje. Proitamo ih, malo razmislimo o njima, popriamo sa drugima, a onda ih zaboravimo. One se nikada, ba nikada, ne upletu ozbiljno u na svakodnevni, praktini ivot. Postoje, meutim, i knjige koje sadre neto to dopire iz izvora vieg znanja, i u kojima zaista moe da se oseti neto nesvakidanje, neto potpuno novo. Ako ih dovoljno ozbil jno shvatimo, takve knjige mogu da nas odvedu na poetak puta koji menja same osnove naeg ivota. Svojom originalnou, snagom i novinom ideja koje iznose, dela Pjotra Damjanovia Uspenskog (1878 - 1947.), ruskog pisca, filozofa i tragaoca za istinom, bez ikakve sumnje spadaju u ovu drugu kategoriju. Postojali su i postoje ljudi, i u istoriji oveanstva, i u savremenom svetu, koji su u svom razvoju dostigli takav nivo da je razlika izmeu njih i obinih ljudi, kakve jedino poznajemo, mnogo vea nego to je razlika izmeu oveka i ivotinje! Obinom umu, koji nije proao ni kroz kakvu posebnu obuku, teko je da u ovu ideju uopte poveruje. Ipak, to je osnovna ideja koja stoji u pozadini itavog sistema ra zmiljanja Uspenskog, ali nam on tu ideju obino ne izlae direktno, ve nastoji da nas, korak po korak, dovede do toga da tu injenicu sami spoznamo. Ovu je osnovnu misao Uspenski na najdosledniji i najinspirativniji nain razvio u svom uvenom delu U potrazi za udesnim:

odlomci jednog nepoznatog uenja, koje u osnovi predstavlja neku vrstu njegove sopstvene duhovne biografije, biografije koja nam o njemu govori mnogo vie nego svi biografski podaci koji se mogu dobiti spolja. Budui da je sam bio izuzetno nadaren, obdaren ivim i nekonformistikim intelektom, od rane mladosti poeo je da traga za znanjem o dubljem smislu ljudskog postojanja i ivota. Do svoje dvanaeste godine uspeo je da proita gotovu svu literaturu iz oblasti prirodnih nauka i psihologije koja mu je bila dostupna. Ipak, nije bio zadovoljan. Nje govo unutranje bie govorilo mu je da mora da postoji neto vie, neto dublje i ivotnije od uobiajene nauke, uobiajenog, knjikog znanja. Njegova potraga vodila ga je sve dublje i sve dalje. Kao mladi napisao je 1905. neobian roman pod nazivom udni ivot Ivana Osokina, blizak fantastinoj literaturi, ali sa jednom znaajnom idejom u pozadini - idejom venog vraanja i paralelnog vremena. Prouavao je i studirao mnogo toga. Njegovo filozofsko delo Tertium Organum (objavljeno u Rusiji 1912.) ve svedoi o znaajnom intelektualnom napretku koji je postigao. Ipak, iako je postao poznat, a ljudi sa potovanjem gledali na njegove ideje, sam Uspenski je oseao da njegovom znanju nedostaje kljuni detalj, a njegovom traganju istinski oslonac. Kao ovek koji je prema sebi bio iskren u meri koja se retko sree kod veine ljudi, zakljuio je da mora da nae izvor iz koga dopire to vie znanje ije je odbleske i fragmente u svom traganju tu i tamo nalazio. Tako je, u samo predveerje velikog svetskog rata, krenuo u Indiju da pokua da taj izvor pronae. Upravo tim periodom poinju dogaaji opisani u njegovoj knjizi U potrazi za udesnim, bez sumnje jednim od najuzbudljivijih i najinspirativnijih dela koja su napisana u literaturi 20. veka. "Pre dosta vremena sam doao do zakljuka da se iz lavirinta protivrenosti u kojima ivimo moe izai samo nekim sasvim novim putem, razliitim od svega dosad poznatog i uobiajenog. Ali, gde taj novi ili zaboravljeni put poinje, nisam znao", pie Uspenski ve na uvodnim stranicama ove knjige. Poetak rata zatekao ga je u Kolombu, i on se vratio u Rusiju. "Rat, veliki evropski rat u iju mogunost dugo nisam hteo da verujem i za ije postojanje dugo nisam hteo da znam, postao je injenica. Bili smo u ratu, i uvideo sam da ga moramo shvatiti kao veliki memento mori koji ukazuje da je neophodno pouriti i da se ne moe verovati u "ivot" koji nikuda ne vodi." Vrativi se sa Istoka bez konkretnih rezultata, i naavi se u najsurovijem bezumlju rata koje

ljudski um moe da proizvede, Uspenski je ukratko sumirao itav svoj ivot i traganje i doao do sledeeg zakljuka: "Shvatio sam da su lini, individualni napori nedovoljni i da je neophodno da se doe u kontakt sa stvarnom i ivom milju koja negde sigurno postoji, ali sa kojom smo izgubili kontakt." Ovaj jasni uvid u pravo stanje stvari i predaja sopstvene individualnosti toj objektivnoj Istini doveli su ga na pravi trag. Poao je u Indiju da trai udesno, a "udesno" je naao kod kue, u Moskvi. "udesno" ga je ekalo u liku Gurijeva, duhovnog uitelja koji je, izmeu ostalog, vladao raznim okultnim moima, ali, to je mnogo vanije, iznad svega jednim jasnim, neporecivim i suverenim znanjem za kojim je Uspenski tako dugo, predano i sa arom tragao. To znanje je bilo znanje o samom subjektu koji traga za znanjem, znanje o samom sebi. Opisi susreta sa Gurijevom u Moskvi i Petrogradu tokom 1914 1916. predstavljaju bez sumnje najnadahnutije stranice koje je Uspenski ikada napisao. Ti susreti bili su tipini susreti duhovnog Uitelja i njegovih uenika. Gurijev svom novom ueniku nije u poetku pri kazao nita udesno, mada je i te kako imao sposobnost da to uini, ali su njegovo pouzdano znanje, mudrost i odmerenost, polako ali sigurno, topili led nepoverenja skeptinog Uspenskog i uveravali ga da je doao u kontakt sa ovekom koji zna daleko, daleko vie i dublje stvari od svih koje je do tada imao prilike da upozna. Polako i postepeno, Gurijev je Uspenskom izlagao svoje znanje u obliku ideja koje su delovale krajnje okantno, budui da su te ideje praktino sve poznate i priznate vrednosti zapadne civilizacije dovodile u pitanje, ako ne i potpuno negirale. Uspenski se tako suoio sa jednim uenjem koje je na oveka gledalo ne iz perspektive onoga to on danas jeste, ve iskljuivo iz perspektive onoga to moe da postane. Iz te perspektive sve uobiajene vrednosti izgledale su zaista jadno. Obian ovek je samo maina koja se kree upravljana spoljanjim uticajima, uio je Gurijev. On u sebi nema nita to bi tim uticajima moglo da se odupre iz prostog razloga to nije takav. I ne samo to. ovek ne poznaje sebe; ak i ne razume samog sebe. Rei koje je jednom uputio Uspe nskom zaista su razbile sve njegove iluzije: "...Da si umeo da ita, ve bi mnogo mogao da zna. Hou da kaem, da si shvatio sve to si u ivotu proitao, ve bi znao ono za ime sada traga. Da si razumeo sve to si napisao u svojoj sopstvenoj knjizi, kako se ono zvae?" (tu je izgovorio neto to je tek izdaleka podsealo na Tertium Organum), "ja bih doao da ti se poklonim i molio bih te da me ui. Ali ti ne razume ni ono to ita, ni ono to pie."

Gurijev je, meutim, iao jo dalje. Ne samo da ne razume samog sebe, ovek ne moe nita da uini. Sve se deava - samo od sebe. I ne samo to. ovek i nije svestan sebe. "Vi ne pamtite sebe", rekao je Gurijev svojim uenicima, i kad je to uo, u itavom biu Uspenskog zazvonilo je alarmno zvono. "Pamenje sebe" - to je bio klju, osnovna ideja i osnovni oblik prakse na kome e zasnovati itav svoj dalji rad. Gurijev nije traio da mu se veruje na re - naprotiv, zahtevao je da uenici sve provere na sopstvenom iskustvu. I Uspenski je reio da proveri ovu tvrdnju koja je, na prvi pogled, zvuala nemogue, apsu rdno, potpuno fantastino. Evo kako je opisao rezultate svoje provere: "Jednom sam iao Liteinom u pravcu Nevskog prospekta i uprkos svim svojini naporima nisam bio u stanju da zadrim panju na pa menju sebe. Buka, kretanje, sve mi je razbijalo koncentraciju. Svaki as bih izgubio nit panje, zatim bih je ponovo uhvatio, pa opet gubio. Naposletku sam bio gotovo ljut na sebe i skrenuo sam u jednu ulicu levo, vrsto odluivi da panju zadrim na injenici da u pamtiti sebe makar izvesno vreme, u svakom sluaju bar dok ne stignem do naredne ulice. Tako sam doao do Nadedinske ulice a da nisam izgubio nit panje, osim moda na momente. Ponovo sam krenuo u pravcu Nevskog prospekta, uviajui da mi je u tihim ulicama lake da odrim pravac misli, te sam stoga poeleo da se oprobam i u bunijim ulicama. Kada sam stigao do Nevskog, jo uvek sam pamtio sebe, i ve sam poinjao da doivljavam udno emocionalno stanje unutranjeg mira i sigurnosti koje dolazi, nakon velikih napora ove vrste. Na Nevskom se, tano iza ugla, nalazila duvandinica u kojoj su mi pravili cigarete. Pomislio sam, jo uvek pamtei sebe, da bih mogao da svratim tamo i da ih poruim. Dva sata kasnije sam se probudio u Tavrievskoj ulici, to jest, daleko odatle. Vozio sam se fijakerom kod izdavaa. Oseaj buenja je bio neobino iv. Gotovo mogu da kaem da sam doao sebi. Najednom sam se svega setio. Kako sam iao Nadedinskom ulicom, kako sam pamtio sebe, kako sam pomislio na cigarete i kako kao da sam na tu misao pao u dubok san i nestao u njemu. Istovremeno sam, u snu, nastavio da vrim dosledne i svrsishodne aktivnosti. Izaao sam iz duvandinice, svratio do svog stana u Litaini, telefonirao izdavau. Napisao sam dva pisma. Zatim sam ponovo izaao iz kue. Krenuo sam levom stranom Nevskog, do Gostinoj Dvora, sa namerom da odem do Oficirske ulice. Zatim sam se predomislio, jer je ve bilo kasno. Uzeo sam fijaker i povezao se u Kavalergradsku, svome izdavau. Usput sam, vozei se Tavrievskom, poeo da oseam udnu

nelagodnost. Kao da sam neto zaboravio. I iznenada sam se setio da sam zaboravio da pamtim sebe." Redali su se uvidi, iskustva, nova znanja. Pred Uspenskim se zaista otvorio svet udesnog - pamenje sebe, kosmiki zakoni, struktura ljudskog bia, mehanizmi svetskih zbivanja, sve je to poelo da mu se otkriva u jednom sasvim drugom svetlu. Uspenski je tako stupio na put kojim e do kraja ivota ii - put znanja, put razumevanja istine o sebi i svetu, i put izuzetnih napora - izuzetnih napora da se sopstveno slabo, nesavreno i podeljeno bie ojaa, usavri, ujedini i postigne vii nivo, nivo dostojan da se nazove "ovek", za razliku od stanja nesvesnosti i gotovo potpune mehaninosti u kome obino ivimo.

"PRAKTINA PSIHOLOGIJA" USPENSKOG

Ako bismo trebali da uenje koje nam u svojim delima prenosi Uspenski okarakteriemo i svrstamo u neku kategoriju, moda bi najbolji izraz bio "psihologija ovekove mogue evolucije" - naziv koji je sam Uspenski dao jednoj svojoj knjizi nevelikog obima, pisanoj u periodu od 1921-1940. To je psihologija koja na obinog oveka gleda iz perspektive istinskog oveka, potpuno razvijenog oveka, koji zaista predstavlja jedno bie vieg reda, bie obdareno udesnom spoznajom i moima koja daleko prevazilaze nau matu. Duboka i istinita za paanja Uspenskog ne predstavljaju samo prenoenje onog to je nauio od svog uitelja, Gurijeva, ve su velikim delom i plod samostalnog delovanja u toku kojeg je Uspenski drao predavanja i praktino radio sa grupom ljudi u Londonu od 1921. do svoje smrti. Naroiti naglasak u svom radu Uspenski je stavio na "svest" i "pamenje sebe". Svest je, kako to veoma lucidno objanjava Uspenski, neto to postoji izvan i nezavisno i od uma, i od oseanja, i od tela, a "pamenje sebe" predstavlja voljni napor da se ta svest odri. Sa potpunim autoritetom, zasnovanim na linom radu i iskustvu, Uspenski je u svim svojim delima jasno i ubedljivo tvrdio da ovek nije svesno bie, ali da to moe da postane. Problem je, meutim, kako to Uspenski objanjava, upravo u tome to niko ne radi na tome da postane svestan, jer svi misle da ve jesu svesni. Ako ovek misli da ima svest, naravno da nee raditi na tome da je stekne. Pravi rad, istinski rad na sebi, poinje onog trenutka kad pojedinac spozna i iskusi da najvei deo vremena uopte nije svestan. To je injenica koju moe da shvati i prihvati veoma mali broj

ljudi, i zato se veoma mali broj ljudi i odluuje da zapone istinski rad na izmeni svoga bia. U svim svojim delima, Uspenski na izuzetno jasan i upeatljiv nain objanjava strukturu ljudskog bia - kako ono funkcionie, zato je takvo kakvo jeste, kakve su prepreke koje mu stoje na putu i kako ih prevazii. Na taj nain, njegovo delo zapravo stvara jednu jedinstvenu praktinu psihologiju, istinsku psihologiju koja ne predstavlja puko akademsko prouavanje i sakupljanje znanja, niti se bavi morbidnim i pomerenim stanjima, ve na duboko human i duboko istinit nain budi skrivene mogunosti za dostizanje viih stanja svesti i vie spoznaje o sopstvenom postojanju na Zemlji, koje neiskoriene lee u svakom ljudskom biu. Psihologija Uspenskog poseduje toliku dubinu i egzaktnost da misao njegovih savremenika, priznatih veliina evropske misli kao to su, npr. Frojd i Jung, potpuno pada u zasenak kad se s njom uporedi. Da bi stvar bila potpuno jasna, cilj rada Uspenskog nikad nije bio puko sakupljanje znanja i njegovo izlaganje svetu. Cilj njegovog rada bio je promena sopstvenog bia i osnivanje "kole" koja e i drugim ljudima omoguiti da taj put promene slede. Ideja kole "etvrtog puta", koju je doneo Gurijev, a preneo Uspenski, izuzetno je znaajna za sve savremene duhovne tragaoce, bez obzira kojom se vrstom prakse bave. Princip etvrtog puta, da se ovek ne povlai u izolaciju i ne prekida svakodnevne aktivnosti, ve da pone da radi ba u onim okolnostima u kojima ga je prvi susret sa duhovnom kolom i idejom o radu na promeni sopstvenog bia zatekao, poto ba te okolnosti predstavljaju najbolji i najbri nain za njega da taj rad uspeno sprovede, baca sasvim novu svetlost na svekolika dotadanja shvaanja o duhovnosti, o kojoj se obino govori kao o neem to zahteva povlaenje od sveta, izolaciju, odlazak u manastir ili aram. Na taj nain, ideje koje iznosi Uspenski revolucionarne su ne samo u odnosu na akademsku i naunu misao Zapada, ve i u odnosu na dotadanja tradicionalna shvatanja i tradicionalnu misao Istoka.

USPENSKI i GURIJEV: UENIK i UITELJ

Poto je sa Gurijevom praktino radio oko tri godine, Uspenski se odvojio i reio da krene sopstvenim putem. Knjiga etvrti put, za razliku od dela U potrazi za udesnim, predstavlja rezultate njegovog

samostalnog rada u periodu 1921-1946, kad je u Londonu vodio sopstvenu kolu "etvrtog puta". Zapravo, ova knjiga sadri zapise njegovih razgovora sa svojim uenicima. Sam Uspenski nikad nije nameravao da je tampa, a verovatno da, dosledno svojim principima, ne bi dozvolio da se ona tampa da ga je neko pitao. Ipak, bilo kako bilo, knjiga je objavljena posle njegove smrti. Koliko je Uspenski u ovoj knjizi i u svojim delima samostalan mislilac, a koliko duguje Gurijevu - izuzetno je sloeno pitanje. Ipak, pokuaemo da u skladu sa sopstvenim skromnim znanjem damo bar nekakav odgovor. Iz svega to je Uspenski napisao, nema sumnje da je odnos Gurijeva i Uspenskog bio odnos duhovnog uitelja i njegovog uenika. A kao to se navodi u Novom Zavetu, knjizi koju je Uspenski izuzetno cenio i pomno prouavao, "nema uenika nad Uitelja svojega, nego i sasvijem kad se izui, bie kao i uitelj njegov." Na osnovu sopstvene skromne duhovne prakse i poznavanja dela Uspenskog i Gurijeva, ini nam se da se ove rei doslovno mogu primeniti i na odnos Uspenskog i Gurijeva. Ma koliko da je bio briljantan, ma koliko darovit i iskren, ini nam se da Uspenski nikad nije dostigao nivo Gurijeva. Krajnje je neizvesno, takoe, zato se od Gurijeva odvojio. Ni u jednom svom delu Uspenski to jasno ne objanjava, mada je inae krajnje iskren. U svojoj knjizi ivot je stvaran samo kada Ja jesam Gurijev govori o raznim svojim uenicima, i o tome kako je svaki naglasio neki poseban deo njegovog uenja, naglasivi ga na raun svih ostalih elemenata, (i tako, verovatno, naruivi harmoniju celine). Tu, kao uzgred, spominje da su "oni u Londonu" (mislei, pri tome, najverovatnije na Uspe nskog), stavili glavni naglasak na "pamenje sebe". I zaista, ako paljivo prouavamo delo Uspenskog, videemo da je ovaj element bez sumnje stavljen u prvi plan. Sa druge strane, u knjigama Uspenskog se neverovatno malo govori o plesovima - a upravo je ples bio posebnost Gurijeva, i inio jedan od osnovnih elemenata njegove prakse! Na osnovu toga moe se zakljuiti da Uspenski nije preneo celovito uenje Gurijeva; pa ipak, uverljivost i snaga sa kojima Uspenski predstavlja Gurijeva, i sa kojima prenosi ono to je od njega nauio, teko da mogu dovesti u sumnju autentinost onoga dela koji je preneo. Sva je prilika, dakle, da je Gurijev znao mnogo, mnogo vie nego to je uspeo da prenese bilo kom od svojih uenika. I tu ne bi trebalo nita da nas udi - takav je sluaj sa gotovo svim duhovnim uiteljima,

i veoma su, veoma retki poznati sluajevi (ako ih uopte ima) da je neki uenik dostigao nivo svog uitelja. Gledano u celini, ma koliko da u odnosu Gurijeva i Uspenskog ima nejasnih stvari, i uprkos injenici da sam Uspenski nije nameravao da neka svoja dela objavi (a meu ta dela spada i knjiga etvrti p u t ) , ini nam se da e za znanjem i istinom kojom odiu dela Uspenskog, kao i novina i praktina vrednost ideja koje nam donose, predstavljaju vrednosti ve same po sebi, i da one nesumnjivo mogu doneti iskrenu inspiraciju i neophodno elementarno znanje svim iskrenim tragaocima koji zaista ude da pokucaju na vrata boravita istinske Istine. Goran Boji Beograd, april 1994.

POGLAVLJE I
O emu govori ovaj sistem - Prouavanje psihologije - Nepotpunost oveka - Prouavanje sveta i prouavanje oveka - Princip razmere Mogua evolucija - Samoprouavanje - Mnotvo "ja" - Podela funkcija - etiri stanja svesti - Samoposmatranje - Pamenje sebe - Dve vie funkcije - Pogrean rad maine - Fantazija - Laganje - Odsustvo volje - Nedostatak kontrole - Izraavanje neprijatnih oseanja - Negativna oseanja - Promena stavova - Posmatranje funkcija - Identifikacija Pridavanje znaaja - San, zatvor i bekstvo - Sedam kategorija ljudi Mehaninost - Zakon broja tri - Zakon broja sedam - Iluzije - Mi ne moemo da "inimo" - Dobro i zlo - Moral i savest - Samo se mali broj ljudi mole razviti -A,B i C uticaji - Magnetski centar - ivimo na loem mestu u svemiru - Zrak Stvaranja - Poredak zakona

Pre nego to ponem da vam uopteno objanjavam o emu govori ovaj sistem i da vam priam o naim metodima, elim da vam posebno skrenem panju da najvanije ideje i principi sistema ne pripadaju meni. To i jeste ono to ih ini vrednim, jer da pripadaju meni, bile bi kao i sve druge teorije koje su izmislili obini umovi - pruale bi jedino subjektivni pogled na stvari. Kad sam 1907. poeo da piem "Novi model univerzuma", doao sam, kao i mnogi drugi ljudi pre i posle mene, do zakljuka da ispod povrine ivota kakvog poznajemo lei neto mnogo vee i mnogo vanije, i rekao sam sebi da je, sve dok ne budemo znali vie o onom to lei iza, itavo nae znanje o ivotu i sebi samima zaista neznatno.

Seam se jednog razgovora iz tog vremena, kada sam rekao: "Kad bi bilo mogue da se smatra dokazanim da svest (ili, kako bih danas rekao, inteligencija) moe da se ispolji odvojeno od fizikog tela, mogle bi biti dokazane mnoge druge stvari. Stvar je jedino u tome to to ne moe da se smatra dokazanim." Shvatio sam da ispoljavanja nadnormalne psi hologije, kao to su prenoenje misli, vidovitost, mogunost pred vianja budunosti ili vraanja u prolost, i tako dalje, nisu dokazana. Zato sam pokuavao da pronaem metod za prouavanje takvih pojava i radio sam u tom pravcu nekoliko godina. Otkrio sam izvesne za nimljive stvari na taj nain, ali su rezultati bili veoma nepouzdani; iako je nekoliko eksperimenata bilo veoma uspeno, bilo je gotovo ne mogue da se ponove. Tokom tih eksperimenata doao sam do dva zakljuka: prvo, da mi ne poznajemo dovoljno normalnu psihologiju; ne moemo prouavati nadnornialnu psihologiju jer ne poznajemo normalnu. Drugo, zakljuio sam da odreeno stvarno znanje postoji; da je mogue da postoje kole koje tano znaju ono to mi elimo da znamo, ali da su zbog izvesnih razloga one skrivene i da je i to znanje skriveno. Tako sam poeo da tragam za tim kolama. Putovao sam po Evropi, Egiptu, Indiji, Cejlonu, Turskoj i Bliskom istoku; meutim, tek dosta kasnije, kad sam ve okonao ta putovanja, sreo sam za vreme rata u Rusiji grupu ljudi koji su prouavali izvesni sistem koji je vodio poreklo iz kola Istoka. Taj sistem je poinjao prouavanjem psihologije, ba onako kako sam i sam shvatio da mora da pone. Glavna ideja ovog sistema je da mi ne koristimo ni deli naih snaga i moi. U sebi imamo, da tako kaemo, veoma veliku i veoma finu organizaciju, samo to ne znamo kako da je upotrebimo. U pomenutoj grupi koristila se izvesna istonjaka metafora, pa su mi rekli kako u sebi imamo prostranu kuu punu prekrasnog nametaja, sa bibliotekom i mnogim drugim sobama, ali ivimo u kuhinji u prizemlju i ne moemo odatle da izaemo. Kad bi nam rekli da ta kua ima spratove, ne bismo verovali, ili bismo se nasmejali, ili bismo to nazvali predrasudama, priama i bajkama. Ovaj sistem se moe podeliti na prouavanje sveta, zasnovano na odreenim novim principima, i prouavanje oveka. I prouavanje sveta i prouavanje oveka ukljuuje izvesnu vrstu posebnog jezika. Nastojimo da koristimo obine rei, ali im dajemo donekle razliito, preciznije znaenje.

Prouavanje sveta, prouavanje svemira, zasnovano je na pro uavanju odreenih osnovnih zakona koji nisu opte poznati, niti ih je nauka prepoznala. Dva osnovna zakona su Zakon broja tri i Zakon broja sedam; objasniemo ih kasnije. U ovo je ukljuen, sa te take gledita neophodan, princip razmere - princip koji u obina nauna prouavanja ne ulazi, ili ulazi veoma malo. Prouavanje oveka usko je povezano sa idejom evolucije oveka, ali evolucija oveka se mora razumeti na neto drugaiji nain od uobiajenog. Uobiajeno je da re evolucija, primenjena bilo na oveka, bilo na neto drugo, podrazumeva odreenu vrstu mehanike evolucije, to jest, da se odreene stvari, putem odreenih poznatih ili nepoznatih zakonitosti, preobraavaju u druge stvari, a te druge stvari se opet preobraavaju u tree, i tako dalje. Iz perspektive ovog sistema takve evolucije, meutim, uopte nema - ne govorim uopteno, ve konkretno o oveku. Evolucija oveka, ako do nje doe, moe jedino da bude rezultat znanja i napora; sve dok ovek zna samo ono to moe saznati na uobiajeni nain, za njega nema i nikad nee biti evolucije. Ozbiljno prouavanje u ovom sistemu poinje prouavanjem psi hologije, to e rei prouavanjem sebe, jer se psihologija ne moe prouavati van nas, kao astronomija. ovek mora da prouava sebe. Kad su mi to rekli, odjednom sam uvideo da nemamo nikakav metod za prouavanje sebe, a ve smo o sebi stekli mnotvo pogrenih ideja. Tako sam shvatio da se moramo otarasiti pogrenih ideja o sebi i istovremeno pronai metod za prouavanje sebe. Moda shvatate kako je teko definisati ta psihologija podra zumeva. Tako je mnogo znaenja vezano za istu re u razliitim sistemima da je teko dati optu definiciju. Zato emo poeti tako to emo psihologiju definisati kao prouavanje sebe. Morate da nauite odreene metode i principe, i u skladu sa tim principima, koristei te metode; pokuaete da sebe vidite iz nove perspektive. Ako ponemo da prouavamo sebe, najpre emo doi do jedne rei koju koristimo vie od bilo koje druge, a to je re "Ja". Kaemo "ja radim", "ja sedim", "ja oseam", "ja volim", "ja ne volim" i tako dalje. To je naa glavna iluzija, jer je osnovna greka koju pravimo u pogledu sebe ta da smatramo da smo jedno; uvek o sebi govorimo "ja" i pretpostavljamo da govorimo o istoj stvari, dok smo u stvarnosti podeljeni na stotine i stotine razliitih "ja". Kad u jednom trenutku kaem "ja", govori jedan deo mene, a kad u drugom momentu kaem "ja", to govori potpuno drugo "ja". Mi ne znamo da ne postoji samo

jedno "ja", ve mnogo razliitih "ja" povezanih sa naim oseanjima i eljama, a nemamo "ja" koje ih kontrolie. Ova se "ja" menjaju sve vreme; jedno potiskuje drugo, jedno smenjuje drugo, i ta borba je ono to sainjava na unutranji ivot. "Ja" koja moemo pronai u sebi podeljena su u odreene grupe. Neke od ovih grupa su opravdane i pripadaju ispravnoj podeli oveka, a neke su potpuno vetake, stvorene nedovoljnim znanjem i izvesnim imaginarnim idejama koje ovek o sebi ima. Da bismo zapoeli prouavanje sebe, neophodno je da prouimo metode posmatranja sebe, a ovo opet mora biti zasnovano na odreenom razumevanju podela naih funkcija. Nae uobiajene ideje o tim podelama su potpuno pogrene. Mi znamo razliku izmeu intelektualnih i emocionalnih funkcija. Na primer, kad diskutujemo o nekim stvarima, razmiljamo o njima, poredimo ih, smiljamo ili pronalazimo prava objanjenja, radi se o intelektualnom radu; kad god volimo, mrzimo, sumnjamo itd, radi se o emocionalnim funkcijama. Meutim, kao pokuavamo da posmatramo sebe, vrlo esto meamo ak i intelektualne i emocionalne funkcije; kad zaista oseamo, nazivamo to miljenjem, a kad mislimo, zovemo to oseanjem. Tokom rada emo, meutim, nauiti na koji se nain oni razlikuju. Na primer, postoji ogromna razlika u brzini, ali o tome emo vie govoriti kasnije. Postoje, zatim, jo dve funkcije koje nijedan sistem uobiajene psihologije ne razdvaja i ne razume na ispravan nain - instinktivna funkcija i motorika funkcija. Instinktivna se odnosi na unutranji rad organizma: varenje hrane, disanje, rad srca - to su instiktivne funkcije. U instinktivne funkcije spadaju takoe obini ulni oseti - gledanje, sluanje, mirisanje, ukus, dodir, oset toplote i hladnoe i stvari nalik na to; i to je zaista sve. Od spoljanjih pokreta jedino prosti refleksi pripadaju instinktivnoj funkciji, jer sloeniji refleksi pripadaju mo torikoj. Nita to pripada instinktivnoj funkciji ne moramo da uimo; roeni smo sa sposobnou da koristimo sve instinktivne funkcije. Sa druge strane, sve motorike funkcije moraju da se naue - dete ui da hoda, da pie, i tako dalje. Postoji jako velika razlika izmeu ove dve funkcije, jer u motorikim funkcijama nema nieg uroenog, dok su sve instinktivne funkcije uroene. Stoga je u samoposmatranju pre svega neophodno da podelite ove etiri funkcije i klasifikujete istovremeno sve to ste zapazili, govorei "Ovo je intelektualna funkcija", "Ovo je emocionalna funkcija" i tako dalje.

Ako izvesno vreme vebate takvo posmatranje, moete da primetite neke udne stvari. Na primer, otkriete daje u posmatranju zaista teko to to zaboravljate na njega. Poinjete da posmatrate, i vaa oseanja se poveu sa nekakvom milju, i vi zaboravljate na posmatranje sebe. Ako posle izvesnog vremena nastavite da se trudite da posmatrate sebe, to je nova funkcija koja se na takav nain ne koristi u svakod nevnom ivotu, zapaziete jo jednu zanimljivu stvar - da uglavnom ne pamtite sebe. Kad biste mogli da budete svesni sebe sve vreme, tad biste mogli da se posmatrate sve vreme, odnosno u svakom sluaju onoliko koliko elite. Poto, meutim, ne moete da pamtite sebe, ne moete da se koncentriete; zato morate priznati da nemate volju. Kad biste mogli da pamtite sebe, imali biste volju i mogli biste da uinite ta elite. Ali vi ne moete da pamtite sebe, ne moete da budete svesni sebe, pa zato nemate volju. Ponekad moete imati volju na kratko vreme, ali se ona pretvara u neto drugo i vi zaboravljate na nju. To je situacija, stanje bia, stanje u kom moramo da zaponemo prouavanje sebe. Ali ako nastavite, vrlo brzo ete doi do zakljuka da od samog poetka samoprouavanja morate da u sebi ispravljate odreene stvari koje nisu u redu, da razmestite odreene stvari koje nisu na svojim pravim mestima. Sistem za ovo ima objanjenje. Mi smo nainjeni tako da moemo da ivimo u etiri stanja svesti, ali ovakvi kakvi smo koristimo samo dva: jedno kad spavamo, a drugo kad smo, kako to kaemo, "budni" - to jest, u ovom sadanjem stanju kad moemo da govorimo, sluamo, itamo, piemo itd. A to su samo dva od naih moguih stanja. Tree stanje svesti je vrlo udno. Kad nam se objasni kakvo je ono, poinjemo da mislimo da ga imamo. To tree stanje moe se nazvati samosvest (svest o sebi), i najvei broj ljudi, ako ih upitaju, kau: "Naravno da smo svesni!". Potrebno je dovoljno vremena i uestalih napora da se posmatramo da bismo zaista shvatili injenicu da nismo svesni, da je ta svest samo mogunost. Kad bi nas pitali da li smo svesni, rekli bismo "Da, jesam", i u tom trenutku i jesmo, ali ve sledeeg trenutka prestajemo da pamtimo i nismo svesni. Zato u procesu samoposmatranja shvatamo da nismo u treem stanju svesti, da ivimo samo u dva. ivimo ili u snu, ili u budnom stanju koje se, u okviru sistema, naziva relativna svest. etvrto stanje, koje se naziva objektivna svest, nama je nedostupno, jer se do njega moe dospeti samo preko samosvesti, to e rei da najpre moramo da postanemo svesni sebe da bismo mnogo kasnije mogli da uspemo da dostignemo objek tivno stanje svesti.

Zato, dok se posmatramo, pokuavamo da istovremeno budemo svesni sebe zadravajui oseaj "Ja sam ovde" - nita vie. To je injenica koju je itava zapadna psihologija, bez i najmanjeg izuzetka, previdela. Mada su joj se mnogi veoma pribliili, nisu shvatili vanost ove injenice kao ni to da se stanje oveka ovakvog kakav je moe izmeniti - da ovek moe da pamti sebe ako to dugo pokuava. Ovo nije pitanje dana ili meseca. To je veoma dugotrajno prou avanje, i to prouavanje naina na koji uklanjamo prepreke, jer mi ne pamtimo sebe, nismo svesni sebe zbog mnogobrojnih pogrenih fu nkcija u naoj maini, a sve te funkcije moraju se ispraviti i dovesti u red. Kad se najvei broj ovih funkcija dovede u red, pomenuti periodi pamenja sebe postajae sve dui i dui, a ako postanu dovoljno dugi, stei emo dve nove funkcije. Sa treim stanjem svesti, samosveu, stiemo funkciju koja se naziva via emocionalna, iako je ona podjed nako i intelektualna, jer na tom nivou nema razlike izmeu intelektual nog i emocionalnog kakva postoji na uobiajenom nivou. A kad dosegnemo stanje objektivne svesti, stiemo drugu funkciju koja se naziva via intelektualna. Pojava koju sam nazvao nadnormalna psi hologija pripada ovim dvema funkcijama; i zato sam, kad sam s tim eksperimentisao pre dvadeset dve godine, doao do zakljuka da je eksperimentalni rad nemogu, jer nije stvar u eksperimentu, ve u promeni stanja ovekove svesti.

Upravo sam vam dao nekoliko optih ideja. Sada probajte da mi kaete ta ne razumete, ta elite da bolje objasnim. Pokuajte da me pitate bilo ta to elite, u vezi sa onim to sam rekao, ili postavite sopstvena pitanja. Bie lake da ponemo na taj nain. Pitanje: Da li je neophodno da stalno budemo svesni sebe da bismo dosegli vie stanje svesti? Odgovor: Mi to ne moemo, tako je trajna svest van diskusije. Ovog trenutka moemo jedino da govorimo o poetku. Moramo prouavati sebe u svetlu podele na razliite funkcije kad moemo - kad se setimo da to uradimo - jer u tom pogledu zavisimo od sluaja. Kad se setimo, moramo pokuati da budemo svesni sebe. To je sve to moemo da uinimo. P: Moramo li biti u stanju da budemo svesni svojih instinktivnih funkcija?

O: Samo ula. Nije neophodno da unutranja instinktivna aktivnost postane svesna. Ona je svest za sebe, nezavisna od intelektualne fu nkcije, i nema potrebe da to poveavamo. Moramo pokuati da budemo svesni sebe onako kako vidimo sebe, ne svojih unutranjih funkcija. Posle izvesnog vremena moemo postati svesni odreenih unutranjih funkcija kojih je korisno biti svestan; ali ne jo. Vidite, mi ne stiemo nikakva nova oseanja. Jedino bolje klasifikujemo uobiajene utiske, uobiajene stvari koje dobijamo iz ivota, od ljudi, od svega. P: Da li bi bilo ispravno da se kae da kad uimo neto, kao to je vonja automobila, intelektualna funkcija kae motorikoj ta da radi, a onda, kad se izveti, motorika funkcija radi sama? O: Sasvim tano. Moe da posmatra mnoge sline stvari. Najpre ui pomou intelektualne funkcije. P: Koliko je vano znanje koje stiemo posmatrajui nae fiziko delovanje? Je li ono samo veba za posmatranje naih umova? O: Ne, ono je veoma vano, jer mi meamo mnoge stvari i ne poznajemo uzroke mnogih stvari. Uzroke moemo razumeti jedino stalnim posmatranjem tokom dugo vremena. P: Moemo li da dobijemo uputstva kako da radimo na svakoj od etiri funkcije? O: Sve e to biti objanjeno, ali zasad moete samo da posmatrate, i dugo e biti tako. P: Da li je na delu primer razliitih "ja" kad ovek kasno legne i vrsto odlui da naredne veeri rano ode na spavanje, a kad vee doe, uradi drugaije? O: Sasvim tano; jedno "ja" odlui, a drugo mora da to uradi. P: Na koji nain da pokuamo da budemo vie svesni sebe? O: Sasvim je jednostavno da se to objasni, mada je teko da se postigne. Nema okolinih puteva. Vie stanje moe se dostii samo direktnim naporom, jednostavno pokuajima da se bude svesniji, pi tajui se to je ee mogue: "Jesam li svestan ili ne?" P: Ali kako da ovek stekne ma kakvo pouzdanje da je va metod pravilan? A: Jednostavno poredei jedno zapaanje sa drugim. A potom emo razgovarati kad se sretnemo. Ljudi razgovaraju o svojim zapaanjima, uporeduju ih. Ja pokuavam da objasnim ono to ne mogu da razumeju; postoje i drugi ljudi koji mi pomau. Na taj nain ovek postaje siguran kad se radi o obinim stvarima, kao to je siguran da je trava zelena.

U svemu ovome nije u pitanju ubeenje ili vera. Ba naprotiv, sistem ui ljude da ni u ta ne veruju. Morate proveriti sve to vidite, ujete i osetite. Samo na taj nain moete do neeg doi. Istovremeno morate da shvatite da naa maina ne radi savreno. Ona je daleko od idealnog rada usled mnogih pogrenih funkcija, tako da je veoma vaan deo prouavanja sebe povezan s prouavanjem tih pogrenih funkcija. Morate ih poznavati da biste ih mogli otkloniti. Jedna od njih, koja se istie i ak nam se ponekad svia, jeste fantazija. U ovom sistemu fantazija ne znai svesno ili namerno miljenje o odreenom predmetu ili vizuelizaciju neega, ve zamiljanje koje se odvija bez ikakve kontrole i ne daje nikakve rezultate. Ono odnosi veoma mnogo energije i pokree miljenje u pogrenom pravcu. P: Kad kae "fantazija", da li pod time podrazumeva zamiljanje da je neto istina, a ne zamiljanje slika? O: Fantazija ima veliki broj aspekata; ona moe biti samo obino sanjarenje, ili, na primer, zamiljanje nepostojeih moi u sebi. To je ista stvar, radi bez kontrole, odvija se sama od sebe. P: U oba sluaja je samoobmana? O: ovek je ne smatra samoobmanom; on neto izmisli, potom u to poveruje i zaboravlja da je to sam izmislio. Prouavajui oveka u njegovom sadanjem stanju sna, odsustva jedinstva, mehaninosti i nedostatka kontrole, pronai emo nekoliko pogrenih funkcija koje su rezultat tog stanja - posebno neprestano laganje sebe i drugih ljudi. Psihologija obinog oveka mogla bi se ak nazvati prouavanjem laganja, jer ovek vie od bilo ega drugog lae; zapravo, on i ne moe da govori istinu. Nije tako jednostavno govoriti istinu. ovek mora da naui kako da to ini, a ponekad za to treba mnogo vremena. P: Da li bi objasnio ta podrazumeva pod laganjem? O: Laganje je miljenje ili govorenje o stvarima koje ovek ne zna; to je poetak laganja. To ne znai namerno laganje - izmiljanje pria, kao na primer da je u susednoj sobi medved. Moete otii u susednu sobu i videti da u njoj nema medveda. Ali ako sakupite sve teorije koje ljudi unapred iznose o bilo kom predmetu ne znajui nita o njemu, shvatiete gde laganje poinje. ovek ne poznaje sebe, on ne zna nita, pa opet ima teorije o svemu. Najvei broj tih teorija je laganje. P: Hou da znam istinu koju je dobro da znam u mom sadanjem stanju. Ali kako mogu da otkrijem da to nije la? O: Postoje metodi da proveri gotovo sve to zna, Meutim, najpre mora da zna ta moe, a ta ne moe znati. To e pomoi pri

proveravanju. Ako pone na taj nain, uskoro e uti la, ak i bez razmiljanja. Lai imaju drugaiji zvuk, posebno lai o stvarima koje ne moemo da znamo. P: to se tie fantazije - ako mislimo umesto da fantaziramo, da li emo biti svesni napora sve vreme? O: Da, biete ga svesni - ne toliko napora koliko kontrole. Osetiete da kontroliete misli, da se ne odvijaju same od sebe. P: Kad kae "pamtiti sebe", podrazumeva li pri tom pamtiti sebe nakon to smo se posmatrali, ili misli na pamenje stvari za koje znamo da su u nama? O: Ne, razdvoj to od posmatranja. Pamtiti sebe znai istu stvar kao i biti svestan sebe - "Ja jesam". Ponekad to doe samo od sebe; to je veoma udan oseaj. Ono nije funkcija, nije miljenje, nije oseanje; to je razliito stanje svesti. Samo od sebe se javlja jedino na vrlo kratko vreme, uglavnom u sasvim novoj okolini, i ovek kae sebi: "Kako je udno. Ja sam ovde." To je pamenje sebe. U tom trenutku pamti sebe. Kasnije, kad pone da razlikuje te trenutke, doi e do jo jednog interesantnog zakljuka: shvatie da se iz detinjstva sea samo bljes kova samosvesti, jer je sve to o obinim trenucima zna to da su se stvari dogodile. Zna da si bio tamo i tamo, ali se niega ne sea: ali kad se bljesak o kome smo govorili dogodi, sea se svega to okruuje taj trenutak. P: Moe li ovek posmatranjem da bude svestan da nije stekao odreene stvari? Treba li da se stvari posmatraju iz perspektive da je sve mogue? O: Ne izgleda mi da je potrebno da se koriste rei kao "sve". Samo posmatraj, bez ikakvog nagaanja, i posmatraj samo ono to moe da vidi. Mora da zadugo samo posmatra i pokua da sazna ta moe o intelektualnoj, emocionalnoj, instinktivnoj i motorikoj funkciji. Tim putem e doi do zakljuka da ima etiri razliita uma - ne samo jedan, ve etiri. Jedan um upravlja intelektualnim funkcijama, drugi, potpuno razliit, emocionalnim funkcijama, trei upravlja instinktivnim, a e tvrti, opet sasvim razliit, upravlja motorikim funkcijama. Nazivamo ih centrima: intelektualni centar, emocionalni centar, motoriki centar i instinktivni centar. Oni su meusobno potpuno nezavisni. Svaki centar ima sopstveno pamenje, sopstvenu fantaziju i sopstvenu volju. P: Kad se radi o sukobu elja, pretpostavljam da je ovek, ako dovoljno poznaje sebe, u stanju da to uvidi, tako da se one ne su kobljavaju?

O: Znanje samo po sebi nije dovoljno. ovek moe da zna, a da se elje i dalje sukobljavaju, zato to svaka od elja predstavlja razliitu volju. Ono to u obinom smislu zovemo svojom voljom samo je rezultanta elja. Rezultanta nekad postie odreeni konani pravac dejstva, a nekad ne, jer jedna elja ide u jednom pravcu a druga u drugom i mi ne moemo da odluimo ta da radimo. To je nae uobiajeno stanje. Naravno da na cilj mora biti da u budunosti doemo do jedinstva, umesto da budemo mnotvo kao to smo sada, jer da bismo bilo ta ispravno uradili, da bismo bilo ta ispravno znali, da bismo bilo kuda stigli, moramo da postanemo jedno. To je veoma dalek cilj, a ne moemo da ponemo da mu se pribliavamo dok ne upoznamo sebe, jer je u stanju u kome smo sada nae neznanje o sebi toliko da, kad ga shvatimo, poinjemo da se plaimo da moda nigde neemo nai svoj put. Ljudsko bie je veoma komplikovana maina i mora se prouavati kao maina. Mi shvatamo da najpre moramo da uimo da bismo upravljali bilo kojom vrstom maine, kao to je automobil ili lo komotiva. Takve maine ne moemo da vozimo instinktivno, ali iz odreenih razloga mislimo da je obian instinkt dovoljan da se upravlja ljudskom mainom, iako je ona mnogo sloenija. To je jedna od prvih pogrenih pretpostavki: mi ne shvatamo da moramo da uimo, da je upravljanje pitanje znanja i vetine.

Pa dobro, recite mi ta vas najvie interesuje od svega ovog i o emu biste hteli da ujete vie. P: Mene zanima pitanje fantazije. Pretpostavljam da to znai da se u uobiajenoj upotrebi ove rei koristi njeno pogreno znaenje? O: U uobiajenom znaenju rei fantazija izostavljen je najvaniji faktor, a terminologija ovog sistema poinje onim to je najvanije. Najvaniji faktor u svakoj funkciji je: da li je ona pod kontrolom ili ne? Prema tome, kad je fantazija pod kontrolom mi je ak i ne nazivamo fantazijom; nazivamo je raznim imenima, kao vizuelizacija, kreativno miljenje, inventivno miljenje - za svaki posebni sluaj moete pronai ime. Ali, kad se ona odvija sama od sebe i kontrolie nas, tako da smo u njenoj vlasti, tada je zovemo fantazija. Dalje, postoji druga strana fantazije koju isputamo u uobiajenom razumevanju, a to je da zamiljamo nepostojee stvari - nepostojee

sposobnosti, na primer. Sebi pripisujemo moi koje ne posedujemo, zamiljamo da smo svesni sebe iako nismo. Imamo izmiljene moi i izmiljenu samosvest i zamiljamo da smo jedno, dok u stvarnosti imamo mnotvo razliitih "Ja". Postoje mnoge stvari sline ovome koje zamiljamo o sebi i o drugim ljudima. Na primer, mi zamiljamo da moemo da "inimo", da imamo izbor; mi nemamo izbor, ne moemo da "inimo" - stvari nam se jednostavno dogaaju. Tako mi, zaista, izmiljamo sami sebe. Mi nismo ono to za miljamo da jesmo. P: Postoji li neka razlika izmeu fantazije i sanjarenja? O: Ako ne moete da kontroliete sanjarenje, to znai da ono pripada fantaziji; ali ne sve. Fantazija ima vie razliitih strana. Mi zamiljamo nepostojea stanja, nepostojee moi, nepostojee mogunosti. P: Da li bi mi mogao da mi kae definiciju negativne fantazije? O: Zamiljanje svih vrsta neprijatnih stvari, maltretiranje sebe, zamiljanje svakakvih stvari koje se mogu dogoditi nama i drugim ljudima, i slino; ona uzima razne oblike. Neki ljudi zanuljaju razne bolesti, neki nesree, neki nezgode. P: Da li je kontrolisanje oseanja razuman cilj? O: Kontrolisanje oseanja je vrlo teka stvar. Ono je veoma vaan deo samoprouavanja, ali ne moemo da ponemo od kontrolisanja oseanja, jer ne razumemo dovoljno. Objasniu to: ono to od samog poetka posmatranja emocionalne funkcije moemo da uinimo jeste da pokuamo da u sebi zaustavimo jednu odreenu pojavu. Moramo pokuati da zaustavimo izraavanje neprijatnih oseanja. Za veliki broj ljudi ovo je jedna od najteih stvari, jer se neprijatna oseanja izraavaju toliko brzo i tako lako da se ne mogu uhvatiti. Pa ipak, dok to ne pokuate, ne moete zaista da posmatrate sebe, tako da od samog poetka posmatranja oseanja morate pokuati da zaustavite izraavanje neprijatnih oseanje. To je prvi korak. U ovom sistemu sva neprijatna, nasilna ili depresivna oseanja nazivamo negativna oseanja. Kao to sam rekao, prvi korak je pokuaj da ne izrazimo ta negativna oseanja; drugi korak je prouavanje samih tih negativnih oseanja, njihovo popisivanje, nalaenje veze izmeu njih - jer su neka jednos tavna, dok su druga sloena - i pokuaj da razumemo da su ona potpuno nepotrebna. Iako to zvui udno, vano je da se razume da su sva negativna oseanja apsolutno beskorisna; ona ne slue nikakvoj koris noj svrsi; ona nam ne omoguavaju da stiemo nove stvari niti nas

pribliavaju neem novom; ne daju nam energiju; ona samo trae energiju i stvaraju neprijatne iluzije. Ona ak mogu da unite fizike zdravlje. Dalje, nakon odreenog vremena prouavanja i posmatranja mo emo doi do zakljuka da se moemo otarasiti negativnih oseanja, da ona nisu obavezna. Tu nam pomae sistem jer ukazuje na injenicu da ne postoji stvarni centar za negativna oseanja, ve ona sva pripadaju jednom vetakom centru u nama, koji je stvoren u detinjstvu imitiran jem ljudi sa negativnim oseanjima kojima smo bili okrueni. Ljudi ak ue decu da izraavaju negativna oseanja. Potoni deca ue jo vie imitacijom; ona imitiraju stariju decu, starija deca imitiraju odrasle ljude, pa tako u vrlo ranom uzrastu postaju profesori za negativna oseanja. Veliko osloboenje predstavlja poetak uvianja da nema obaveznih negativnih oseanja. Roeni smo bez njih, ali ih iz odreenih nepoznatih razloga uimo. P: Da bismo se oslobodili negativnih oseanja, da li je potrebno da budemo sposobni da ih zaustavimo u nastajanju? O: To je pogreno, jer mi ne moemo da kontroliemo oseanja. Pomenuo sam razliite brzine razliitih funkcija. Najsporija je intelek tualna funkcija. Potom dolaze motorika i instinktivna funkcija koje imaju priblino jednaku brzinu koja je mnogo vea od intelektualne. Emocionalna funkcija moe da bude jo bra, ali uglavnom radi istom brzinom kao instinktivna funkcija. Prema tome, motorika, instinktiv na i emocionalna funkcija su mnogo bre od miljenja, pa je nemogue da se miljenjem uhvate oseanja. Kad smo emocionalno uzbueni, oseanja slede jedno za drugim toliko brzo da nemamo vremena da mislimo. Predstavu o razlici u brzini moemo da dobijemo ako uporedimo funkciju miljenja sa motorikom funkcijom. Ako pokuavate da se posmatrate dok izvodite neke brze pokrete, videete da to niste u stanju. Ili morate da sasvim usporite pokrete, ili ne moete da ih posmatrate. To je konana injenica. P: Da li pod pokretima podrazumeva fizike pokrete9 O: Da, obine stvari, kao to je vonja automobila ili pisanje; ne moe da posmatra nita slino tome. Moe da se sea, to kasnije proizvodi iluziju da si se posmatrao. U stvarnosti ne moe da posmatra brze pokrete. Kao to ste videli, stvarna borba sa negativnim oseanjima za nas ovakve kakvi smo stvar je budunosti - ne suvie daleke budunosti, ali

ima mnogo toga to prethodno moramo da znamo i metoda koje moramo da prouimo. Nema direktnog puta: moramo da nauimo zaobilazne puteve da ih napadnemo. Pre svega, moramo da promenimo veliki broj naih mentalnih stavova, to je manje ili vie u naoj moi. Mislio sam na intelektualne stavove, ili take gledita. Mi imamo suvie pogrenih taaka gledita o negativnim oseanjima; smatramo da su neophodna, ili divna, ili plemenita; mi ih veliamo, i tako dalje. Moramo se svega toga otarasiti. Zato moramo da oistimo svoj um u stvarima koje se tiu negativnih oseanja. Kad na um ima ispravan stav prema negativnim oseanjima, kad prestanemo da ih veliamo, malo po malo emo nai put da se s njima borimo, sa svakim ponaosob. Jedan ovek nalazi da je lake da se bori sa jednim odreenim negativnim oseanjem, drugi da je lake sa drugim. Morate poeti sa onim to je najlake, a ono to je najlake za mene moe biti najtee za vas; zato morate pronai ta je za vas najlake, a kasnije doi do onog to je tee. P: Objanjava li to zato povezujem neka od svojih negativnih oseanja sa ljudima kojih se seam iz detinjstva? O: To je sasvim verovatno, jer se mnoga negativna oseanja ue imitacijom. Ali, neka mogu da sutinski pripadaju naoj prirodi, jer naa priroda takoe ima razliite sklonosti u ovom ili onom pravcu. Oseanja se mogu podeliti u grupe, i jedan ovek moe vie biti naklonjen jednoj grupi, a drugi drugoj. Na primer, neki ljudi naginju razliitim oblicima straha, drugi razliitim oblicima besa. A to su razliita oseanja i ne proizilaze iz imitacije. P: Da li je najtee boriti se s njima? O: Da, ali ona su uglavnom zasnovana na nekoj vrsti slabosti, jer u osnovi negativnih oseanja uglavnom lei neka vrsta opratanja sebi ovek ih sebi doputa. A ako ovek sebi ne doputa strah, onda doputa bes; ako ne doputa bes, onda doputa samosaaljenje. Negativna oseanja se uvek zasnivaju na nekoj vrsti popustljivosti. Meutim, pre nego to doemo do tako sloenog pitanja kao to je borba sa negativnim oseanjima, veoma je vano da posmatramo sitne, svakodnevne manifestacije motorike, a takoe i instinktivne funkcije koje moemo da primetimo, to jest, oset za prijatno i neprijatno, toplo i hladno - osete nalik na ove koji stalno prolaze kroz nas. P: Jo nii pominjao identifikaciju. Mogu li ipak da pitam o njoj? O: Svakako, Meutim, nisu svi prisutni jo uli za to, tako da u samo ukratko obiasniti Vidite, kad ponemo da posebno posmatramo

oseanja, ali isto tako i druge funkcije, primetiemo da su sve nae funkcije praene odreenim stavom; postajemo suvie apsorbovani od stvari, izgubljeni u stvarima, posebno kad se pojavi i najmanje oseanje. To se naziva identifikacija. Mi se identifikujemo sa stvarima. Termin moda nije ba najbolji, ali u engleskom jeziku nema boljeg. Ideja o identifikaciji postoji u indijskim spisima a i budisti govore o vezivanju i nevezivanju. Ti mi termini izgledaju jo manje pogodni, jer sam pre susreta s ovim sistemom itao te rei i nisam razumeo - odnosno, primio sam ih intelektualno. Potpuno sam razumeo tek kad sam naiao na istu ideju iskazanu na ruskom i grkom u ranim hrianskim spisima. Oni imaju etiri rei za etiri stepena identifikacije, ali to nam jo nije neophodno. Pokuajmo da ideju razumemo ne po definiciji, ve putem posmatranja. To je izvestan oseaj vezivanja - izgubljenost u stvarima. P: Gubi se oseaj posmatranja? O: Kad upadnete u identifikaciju ne moete da posmatrate. P: Da li ona obino poinje oseanjima? Ulazi li u nju takoe i posesivnost? O: Da. U mnogim stvarima. Najpre poinje interesovanjem. Zainteresuje te neto, narednog trenutka si u tome i vie ne postoji. P: A ako mislimo i svesni smo napora pri miljenju, ne spaava li nas to od identifikacije? Ne mogu se obe stvari istovremeno dogoditi, zar ne? O: Da, za trenutak te to spaava, ali narednog trenutka dolazi druga misao i odnese te. Zato nema garancije. Sve vreme mora da bude na oprezu protiv nje. P: Koja negativna oseanja ljudi obino uzdiu? O: Neki ljudi su veoma ponosni na svoju razdraljivost ili razdraenost, ili togod slino. Neki vole da se o njima misli da su veoma strogi. Praktino nema negativnog oseanja u kome ne moete da uivate, a jedna je od najteih stvari da se to shvati. Zaista, izvesni ljudi svo svoje zadovoljstvo dobijaju od negativnih oseanja. Identifikacija u odnosima s ljudima ima poseban oblik koji se u okviru sistema naziva pridavanje znaaja. Ali, moe biti dve vrste pridavanja znaaja - kad pridajemo znaaj oseanjima drugih ljudi i kad pridajemo znaaj svojim sopstvenim. Uglavnom pridajemo znaaj sopstvenim oseanjima. To se deava najvie u tom snuslu da smatramo da nas ljudi nekako ne cene dovoljno, ili ne misle dovoljno na nas, ili nisu dovoljno paljivi prema nama. Za ovo iznalazimo mnoge for mulacije. Ovo je veoma vaan oblik identifikacije i veoma je teko da

ga se ovek oslobodi; izvesni ljudi su u potpunosti u njegovoj vlasti. U svakom sluaju, vano je da se pridavanje znaaja posmatra.

Za mene lino najinteresantnija ideja bila je ideja pamenja sebe. Jednostavno nisam mogao da razumem kako ljudi mogu da previde takvu stvar. itava evropska filozofija i psihologija je to jednostavno previdela. Tragovi postoje u starijim uenjima, ali su oni tako dobro prerueni i pomeani sa manje vanim stvarima da ne moete da uvidite vanost te ideje. Kad pokuamo da na umu imamo sve te stvari i posmatramo sebe, dolazimo do vrlo odreenog zakljuka: da smo u stanju svesti u kom se nalazimo, sa svom identifikacijom, pridavanjem znaaja, negativnim oseanjima i odsustvom pamenja sebe, zaista u snu. Mi samo za miljamo da smo budni. Zato, kad pokuavamo da pamtimo sebe, to znai samo jednu stvar - mi pokuavamo da se probudimo. I mi se zaista budimo na trenutak, ali potom opet zaspimo. To je stanje naeg bia, tako da mi zaista spavamo. Moemo se probuditi samo ako popravimo mnoge stvari u maini i ako vrlo istrajno radimo na osnovu ideje o buenju, i to dugo vremena. P: Da li jak fiziki bol iskrivljuje mentalne ideje? O: Nesumnjivo. Zato i ne moemo da govorimo o tome. Kad govorimo o oveku, govorimo o oveku u njegovom normalnom stanju. Tada moemo da priamo o sticanju novih funkcija, svesti itd. Izuzetni sluajevi ne mogu se uzeti u obzir, jer oni iskrivljuju itavu sliku. U vezi s ovim postoje mnoge zanimljive stvari. Grupa koju sam upoznao u Moskvi koristila je istonjake metafore i parabole, i jedna od stvari o kojima su voleli da priaju bio je zatvor - da je ovek u zatvoru, pa prema tome ta moe da eli, emu moe da tei? Ako je iole osetljiv, moe da eli samo jednu stvar - da pobegne. Ali, ak i pre nego to samo formulie tu elju da hoe da pobegne, mora postati svestan da je u zatvoru. Ako ne shvata da je u zatvoru, ne moe ni eleti da pobegne. Potom, kad ovu elju izrazi, poinje da razumeva mo gunosti za bekstvo, i uvia da ne moe da pobegne sam, jer treba da se prokopa tunel ispod zida, i sline stvari. On shvata da pre svega mora nai ljude koji ele da bee s njim - malu grupu ljudi. Tako on uvia da izvestan broj ljudi moda moe da pobegne. Ne mogu, meutim, svi pobei. Jedan ne moe i svi ne mogu, ali mala grupa ljudi moe. Ali,

pod kakvim uslovima? On dolazi do zakljuka da mu je neophodna pomo. Bez nje ne mogu pobei. Moraju imati mape, turpije, alatke itd, tako da im je neophodna pomo spolja. I tano je takav, gotovo bukvalno, poloaj oveka. Moramo da nauimo kako da koristimo delove nae maine koje ne koristimo. Zatvor stvarno znai to da sedimo u kuhinji i prizemlju nae kue i ne moemo odatle da izaemo. ovek moe izai odatle, ali ne sam. Ne moe bez kole. kola znai da su tu ljudi koji su ve pobegli, ili se, u najmanju ruku, pripremaju da pobegnu. kola ne moe da pone bez pomoi druge kole, bez pomoi onih koji su ranije pobegli. Od njih moemo dobiti izvesne ideje, izvestan plan, izvesno znanje - to su nae alatke. Ponavljam, ne mogu svi da pobegnu. Mnogi zakoni se tome protive. Prosto reeno, bilo bi suvie upadljivo i odmah bi izazvalo reakciju mehanikih sila. P: elja da se pobegne je instinktivna, zar ne? O: Ne. Samo je unutranji rad organizma instinktivan. Ona mora da bude intelektualna i emocionalna, jer instinktivna funkcija zaista pri pada nioj, fizikoj funkciji. Opet, u izvesnim okolnostima, moe postojati fizika elja da se pobegne. Pretpostavimo da je u sobi suvie toplo, a znamo da je napolju hladno - sigurno da emo eleti da pobegnemo. Meutim, da bismo shvatili da smo u zatvoru i da je bekstvo mogue, potrebni su razum i oseanja. P: Izgleda da je teko bez znatnijeg samoposmatranja shvatiti da je krajnji cilj bekstvo. O: Da, svakako. Zatvor je samo primer. Za nas je zatvor na san, to nije metafora, i mi elimo da se probudimo kad shvatimo da spavamo. To se mora uvideti oseanjima. Moramo da shvatimo da smo u snu bespomoni; svata se moe desiti. Moemo da vidimo kako ivot izgleda, da vidimo zato se stvari deavaju ovako ili onako - i krupne i sitne stvari - i da uvidimo da je to zato to ljudi spavaju. Naravno da nita ne mogu da uine u snu. Vidite, to se tie ovih ideja i ovih metoda, mi ivimo u vremenu koje je s jedne strane prilino udno, jer kole brzo iezavaju. Pre trideset ili etrdeset godina mogli ste da naete mnogo tipova kola koje danas praktino ne postoje, ili ih je mnogo tee nai. P: Nestaju li na Istoku isto kao na Zapadu? O: Naravno, mislio sam na Istok. Na Zapadu su nestale pre mnogo godina.

Meutim, mislim da je bolje da o kolama posebno govorimo. To je veoma interesantna tema, jer ne znamo kako da napravimo ispravnu podelu. Ima raznih vrsta kola.

P: Kad na poetku pokuavamo da se posmatramo, da li je bolje da se odabere mali broj kratkotrajnih radnji, umesto da se zaokupimo dugim? Ima li tu neke razlike? O: Ne. Mora da nastoji da se posmatra u razliitim okolnostima, ne uvek u istim. P: Da li je onda dobro da se naknadno analizira? O: Ne. Govorei uopteno, u poetku i zadugo ne treba da se analizira. Da bi analizirao, mora da poznaje zakone; zato se stvari dogaaju ovako, a ne bi mogle da se dogaaju drugaije. Zato je bolje da ne pokuava da analizira pre nego to upozna zakone. Samo posmatraj stvari onakve kakve su i pokuaj da ih razvrsta preteno kao intelektualne, emocionalne, instinktivne ili motorike funkcije. Svaka od ovih funkcija ima svoj sopstveni centar ili um kroz koji se manifestuje. U vezi s funkcijama i stanjima svesti, a iz perspektive mogue evolucije, ljudi se dele na sedam kategorija. Ljudi po roenju spadaju u jednu od prve tri kategorije. Osoba kod koje preovlauje instinktivna ili motorika funkcija, a ije su emocionalna i intelektualna funkcija manje razvijene, naziva se ovek broj 1; a ako emocionalna funkcija preovlauje nad ostalima, radi se o oveku broj 2; ako intelektualna funkcija preovladuje, to je ovek broj 3. Iznad ove tri kategorije ljudi nalazi se ovek broj 4, koji se ne raa kao takav. To znai poetak promene, uglavnom u svesti, ali takoe i u znanju i sposobnosti posmatranja. Potom dolazi ovek broj 5 koji je ve razvio tree stanje svesti, to jest samosvest, i u kome radi via emocionalna funkcija. Naredni je ovek broj 6, i konano ovek broj 7 koji poseduje punu objektivnu svest i u kome radi via intelektualna funkcija. P: Kako da ovek prepozna onog koje na viem nivou od njega ako ne zna na ta da obrati panju? O: Kad budemo bolje razumeli ta nam nedostaje, koje stvari sebi pripisujemo iako ih ne posedujemo, poeemo da uviamo neto u vezi s tim, iako zapravo moemo da razlikujemo ljude vieg nivoa jedino po njihovom znanju. Ako znaju neto to mi ne znamo, i ako shvatimo da

to niko drugi ne zna, i da se ne moe nauiti na bilo kakav uobiajen nain, to nam moe pokazati pravac. Pokuajte da bolje razmislite o osobinama ovih sedam kategorija oveka. Na primer, koja bi mogla biti opta karakteristika oveka broj 1, 2 i 3? Pre svega san. ovek broj 1, 2 i 3, pre nego to pone da prouava sebe u okviru nekog sistema koji mu daje mogunost za samoporuavanje, provodi itav ivot u snu. On samo izgleda kao da je budan; u stvarnosti se nikad ne budi, ili se povremeno probudi na trenutak, pogleda okolo i ponovo zaspi. To je prva karakteristika oveka 1, 2 i 3. Druga karakteristika je injenica da iako ima mnogo razliitih "ja", neka od ovih "ja" se uopte ne poznaju. ovek ima sasvim odreene stavove, odreena ubeenja ili odreene poglede, dok sa druge strane ima sasvim drugaija ubedenja, sasvim drugaije poglede, sasvim drugaije simpatije i antipatije, i oni prvi ne znaju za ove druge. To je jedna od glavnih karakteristika oveka broj 1, 2 i 3. ovek je jako rasparan, a to ne zna i ne moe da zna, jer svako od ovih "ja" zna samo odreena "ja" koja susree po principu asocijacija; druga "ja" ostaju sasvim nepoznata. "Ja" su podeljena u skladu sa funkcijama; postoje intelektualna, emocionalna, instinktivna i motorika "ja". Ona poznaju neka "ja" oko sebe, ali dalje od toga ne znaju nita, pa zato, dok ovek ne pone da prouava sebe znajui za ovu podelu, nikad ne moe doi do pravilnog razumevanja svojih funkcija ili reakcija. Ovaj ovekov san i odsustvo jedinstva u njemu stvaraju jednu veoma vanu osobinu, a to je njegova potpuna mehaninost. ovek u tom stanju, ovek 1, 2 i 3, jeste maina kojom upravljaju spoljanji uticaji; on ne moe da im se odupre, nema mogunosti da ih meusobno razlikuje, nema mogunosti da sebe prouava odvojeno od toga. On sebe stalno vidi u pokretu i ima iroko zasnovanu i veoma jaku iluziju da je slobodan da ide kud hoe, da moe da se kree u skladu sa svojim eljama i da moe da ide levo ili desno. On to ne moe da uini; ako krene levo, to znai da ne bi mogao da krene desno. "Volja" je sasvim pogrena ideja; ona ne postoji. Volja moe da postoji samo u oveku koji ima jedno kontroliue "ja", ali sve dok ima mnotvo razliitih "ja" koja ne znaju jedno za drugo, imae tano toliko razliitih volja; svako "ja" ima sopstvenu volju - tu ne moe biti drugog "ja" i druge volje. ovek, meutim, moe postii stanje u kome stie kontroliue "ja" i u kome stie volju. To stanje moe dostii jedino razvojem svesti. To su najosnovniji principi ovog sistema.

Sada bih rekao jo jednu stvar. Mi poinjemo psihologijom prouavanjem sebe, ljudske maine, stanja svesti, metoda ispravljanja stvari itd; meutim, istovremeno je vaan deo sistema posveen uen jima o optim zakonima sveta, jer ne moemo razumeti ak ni sebe ako ne poznajemo neke od osnovnih zakona koji su u pozadini svih stvari. Obino nauno znanje za to nije dovoljno, jer je, ba kao to je psihologija ispustila ideje takve vanosti kao to je odsustvo pamenja sebe, naa nauka ili zaboravila ili nikad nije ni znala osnovne zakone na kojima se sve zasniva. Kao to sam rekao, sve stvari na svetu, velike ili male, u bilo kojoj razmeri, zasnivaju se na dva osnovna zakona koji se u ovom sistemu nazivaju Zakon broja tri i Zakon broja sedam. Ukratko reeno, Zakon broja tri znai da u svako ispoljavanje, svaki fenomen i svaki dogaaj ulaze tri sile. One se nazivaju (iako su ti nazivi samo rei, koje ne izraavaju njihova svojstva) pozitivna, negativna i neutraliua - ili, aktivna, pasivna i neutraliua - ili, jo jednostavnije - prva sila, druga sila i trea sila. Ove tri sile ulaze u sve. U mnogim sluajevima mi razumemo da su neophodne dve sile - da jedna sila ne moe izazvati dejstvo, da postoje akcija i reakcija. Meutim, tree sile uglavnom nismo svesni. To je povezano sa stanjem naeg bia, sa stanjem nae svesti. U drugaijem stanju bili bismo je svesni u mnogim sluajevima u kojima je sada ne vidimo. Ponekad moemo nai primer za treu silu u uobiajenim naunim prouavanjima - na primer u hemiji i biologiji moemo da vidimo da je za nastanke dogaaja i fenomena neophodna trea sila. Mi poinjemo prouavanjem psihologije. Kasnije emo vie go voriti o tri sile i moda pronai neke primere njihovog meudejstva. Bolje je, meutim, biti pripremljen i navii se sada na ideju o potrebi prouavanja ove tri sile. Zakon broja sedam takoe moramo ukratko opisati. On znai da se nijedan proces na svetu ne odvija bez prekida. Da ilustrujemo ovu ideju, uzmimo odreeni period aktivnosti u kom se vibracije ubrzavaju; pretpostavimo da poinju sa 1000 vibracija u sekundi i poveavaju se do 2000 vibracija u sekundi. Ovaj period se naziva oktava, jer je ovaj zakon bio primenjen na muziku i period je podeljen na sedam nota i ponavljanje prve note. Oktava, posebno durska oktava, zaista je slika

formule kosmikog zakona, jer u kosmikom poretku, u okviru jedne oktave, postoje dva momenta kad se vibracije same od sebe usporavaju Vibracije se ne razvijaju pravilno. U durskoj oktavi to je prikazano nedostajuim polustepenima; zato kaemo da je to slika kosmikog zakona - ali taj zakon nema nita s muzikom. Zakon broja sedam mora da se razume zato to on igra veoma vanu ulogu u svim dogaajima. Kad ne bi bilo Zakona broja sedam, sve na svetu bi ilo do svog konanog svretka, ali usled ovog zakona sve skree. Na primer, ako bi poela kia, padala bi bez prestanka, ako bi poela poplava, potopila bi sve, ako bi poeo zemljotres, trajao bi beskrajno. Ali sve ovo prestaje usled Zakona broja sedam, jer u svakom nedostajuem polustepenu stvari skreu, ne idu pravom linijom. Zakon broja sedam objanjava i zato u prirodi nema pravih linija. Sve u naem ivotu, a takoe i u naoj maini, zasnovano je na ovom zakonu. Zato emo ga prouavati u radu naeg organizma - jer sebe moramo da prouavamo ne samo psiholoki, ne samo u kontekstu naeg mentalnog ivota, ve i u kontekstu naeg fizikog ivota. U naim fizikim procesima moemo nai dosta primera za delovanje ovog zakona. Istovremeno, Zakon broja sedam objanjava da, ako znate kako i u kom trenutku to da uinite, moete oktavi dati dodatni ok i odrati pravu liniju. U ljudskom delovanju moemo da posmatramo kako ljudi poinju da rade jednu stvar, a posle izvesnog vremena rade sasvim razliitu stvar, nazivajui je jo uvek istim imenom i ne primeujui da su se stvari potpuno promenile. U linom radu, meutim, naroito u radu vezanom za ovaj sistem, moramo da nauimo kako da spreimo oktave da skrenu, kako da odrimo pravac. U suprotnom neemo nauiti nita. ak i kad prouavamo druge delove sistema, moramo se stalno vraati psihologiji, jer svoje znanje moemo da poveamo jedino uz pomo psihologije; bez nje bismo uili puke rei. Samo ako znamo kako da psiholoki prouavamo sebe, to se tie rada naeg uma, nae sposobnosti za saznanje itd, moemo da ponemo da poneto razumevamo. Pokuau da vam dam neke primere naina na koji bi trebalo da se zapone samoprouavanje. Ve sam vam govorio o laganju i dao vam moguu definiciju psihologije kao "prouavanja laganja". Zato je jedna od prvih i najvanijih stvari koje treba da posmatrate laganje. Laganju su vrlo srodne nae iluzije, stvari u kojima sebe obmanjujemo pogrene predstave, pogrena ubedenja, pogreni pogledi itd. Sve to mora da se

proui, jer dok ne ponemo da razumevamo svoje iluzije, nikad ne moemo videti istinu. U svemu najpre moramo razdvojiti iluzije od injenica. Samo e na taj nain biti mogue da vidimo jesmo li zaista nauili neto novo. Jedna od najvanijih iluzija i istovremeno i jedna od iluzija koje je najtee nadvladati, jeste nae ubedenje da moemo da "inimo". Pokuajte da shvatite ta to znai. Mi mislimo da smo napravili plan, odluili, zapoeli i postigli ono to elimo; sistem, meutim, objanjava da ovek broj 1, 2 i 3 ne mogu da "ine", ne mogu nita da uine, njima se sve deava. Ovo moe da zvui udno, pogotovo danas kad svi misle da mogu neto da uine. Malo pomalo ete ipak nauiti da se mnoge stvari koje smo navikli da pripisujemo ljudima uopte mogu odnositi samo na ljude na viem nivou, a ne odnose se na ljude niskog nivoa kao to je na. Ako kaem da ovek moe da "ini", to bi bilo tano samo za oveka broj 7 ili broj 6. I ovek broj 5 u poreenju s nama moe neto da uini, ali mi ne moemo da uinimo nita. Takoe moete rei da mislite da ovek poseduje svest. To bi bilo tano za oveka broj 5, 6 i 7; a ako kaete da ovek poseduje savest, to bi bilo tano kad se radi o oveku broj 4, ali ne i o oveku broj 1, 2 i 3. Moramo nauiti da razlikujemo na koju se kategoriju ljudi stvari odnose, jer ono to vai za jednu kategoriju, moe biti pogreno za drugu. Veoma je vano da razumemo da ovek ne moe da "ini", jer je ovo uverenje osnova naeg pogleda na sebe; ak i kad se u sebe razoaramo, mislimo da drugi ljudi mogu da "ine". Nismo u stanju da sasvim i u potpunosti prihvatimo da se stvari dogaaju mehaniki i da ih niko ne pokree. Isprva je teko da to vidimo u irokim razmerama, ali to vrlo brzo uviamo u sebi. Ako pri prouavanju sebe pokuate da uinite odreene stvari koje inae ne inite, na primer, ako pokuate da pamtite sebe, ako pokuate da sebe budete svesni, vrlo brzo ete uvideti moete li da "uinite" neto ili ne. I u najveem broju sluajeva zakljuiete da to niste u stanju. P: Ako kao ljudi broj 1, 2 i 3 ne moemo da uinimo nita, moramo li da pozovemo u pomo neku spoljanju silu ako elimo da budemo svesni? O: Ne moemo pozvati nikakvu spoljanju silu jer smo mehanini. Ne moemo da uinimo nita; postoje, meutim, izvesne nijanse u injenju, i samoposmatranje e nam ukazati na njih; moemo, na primer, pruiti izvestan otpor. Moemo da imamo izvesnu elju, izvesnu tenju, ali joj moemo pruiti otpor i nastaviti da pruamo otpor

svakodnevno. Imamo izbor u sasvim malim stvarima, pa iako ne moemo da "inimo", ima dosta malih stvari koje moemo da uinimo danas. Moemo, na primer, da pokuamo da budemo svesni sebe. Naravno da to ne moemo da inimo due vreme. Pokuavamo li, meutim, ili ne? U tome je stvar. Posmatrajui ovakve svoje razliite akcije uviamo da je opti princip da, iako ovek broj 1, 2 i 3 ne moe da "uini" nita, ako pone da se za neto interesuje, ako pone neto da eli vie od obinih stvari, tad nije uvek na istom nivou i moe da izdvoji trenutke kad moe poeti da ini u sasvim elementarnom smislu. Jo jedan veoma vaan problem koji moramo da razmotrimo jeste ideja dobra i zla u ovom sistemu, jer su opti pogledi ljudi po ovom pitanju veoma zbrkani i neophodno je da za sebe odredimo kako emo to da razumemo. Iz perspektive ovog sistema postoje samo dve stvari koje se mogu uporediti i videti u oveku, manifestacije mehanikih zakona i manifestacije svesti. Ako elite da pronaete primere onog to moete da nazovete dobro ili zlo, da doete do nekog merila, odmah ete uvideti da je ono to nazivamo zlo uvek mehaniko i nikad ne moe biti svesno; a ono to nazivamo dobro uvek je svesno i ne moe da bude mehaniko. Trebae dosta vremena da uvidimo razloge za ovo, jer su predstave o mehanikom i svesnom pomeane u naim umovima. Nikad ih ne opisujemo na pravi nain, pa je zato to sledea taka koju morate da razmotrite i prouite. Dalje, u vezi s pitanjem dobra i zla, moramo da pokuamo da razumemo relativni poloaj moralnosti i savest. ta je moralnost, a ta je savest? Pre svega moramo da kaemo da moralnost nije konstantna. Razliita je u raznim zemljama, raznim dobima, raznim periodima, raznim klasama, kod ljudi sa razliitim obrazovanjem, itd. Ono to je moralno na Kavkazu moe biti nemoralno u Evropi. Na primer, u nekim zemljama je krvna osveta najmoralnija stvar; ako ovek odbije da ubije nekog ko mu je ubio dalekog roaka, smatrae se vrlo nemoralnim. Ali, u Evropi niko ne bi tako mislio, zapravo, veina ljudi bi mislila da je ovek koji ubije nekog veoma nemoralan, ak i ako ubije roaka onoga koji je ubio njegovog ujaka. Tako je moralnost uvek razliita i nepres tano se menja. Savest se, meutim, nikad ne menja. Savest je neka vrsta emocionalnog razumevanja istine u nekim odreenim odnosima, uglav nom u odnosu na ponaanje, odnose s ljudima, itd. To je uvek isto; ne moe se izmeniti i ne moe se razlikovati od jednog do drugog naroda, od jedne do druge zemlje, od jednog do drugog oveka.

Pokuajte da u glavi poveete ono to sam rekao o prouavanju dobra i zla, mehaninosti i svesti, moralnosti i savesti, a potom se zapitajte "Da li je svesno zlo mogue?" Ovo e zahtevati prouavanje i posmatranje; iz perspektive ovog sistema, meutim, proizilazi konani princip da je svesno zlo nemogue; mehaninost mora da bude nesvesna. P: Prilino je teko razumeti ideju da je zlo uvek nesvesno. Da li bi to malo bolje objasnio? O: Rekao sam, pokuaj da za sebe odredi ta naziva zlom, ne po definiciji, ve primerima. Kad skupi odreen broj primera, upitaj se, moe li to biti svesno? Moe li se zlo uiniti svesno? Kasnije e uvideti da se moe uiniti samo nesvesno. Drugi odgovor je da se sve to naziva zlom dogaa mehaniki, i uvek e se dogaati mehaniki, zato mu svesnost i ne treba. Rekao sam da bi ideje ovog sistema trebalo da prouavamo uglav nom u vezi s evolucijom oveka, i objasnio sam da pod evolucijom moramo da podrazumevamo svesni proces i svesni napor, trajan i povezan. Ne postoji mehanika evolucija, kako se to ponekad misli. Ako je evolucija mogua, moe jedino da bude svesna, i poetak evolucije je uvek evolucija svesti; i nikakve druge evolucija ne moe biti. Ako svest zapone da evoluira, i ostale stvari poinju da rastu i evoluiraju. Ako svest ostane na istom nivou, sve drugo e ostati na istom nivou. Postoji nekoliko stvari u vezi s evolucijom koje je vano razumeti od samog poetka. Prvo, da od velikog broja ljudi broj 1, 2 i 3 samo veoma mali broj moe dostii nivo br. 4, 5, 6 i 7, ili ak i zapoeti razvoj. Ovo se mora razumeti veoma dobro, jer ako ponemo da zamiljamo da svako moe da se razvije, prestaemo da razumevamo uslove koji su neophodni da evolucija zapone, kako sam ih opisao u primeru bekstva iz zatvora. P: Imaju li sve rase istu mogunost za razvoj? O: To je zanimljivo pitanje. I sam sam to pitao kad sam prvi put doao u kontakt sa ovim radom, i rekli su mi da se o ovom pitanju raspravljalo u veoma vanim kolama u veoma vanim periodima, i da se, poto su u vezi s ovim izvreni svi mogui eksperimenti, dolo do zakljuka da, to se mogunosti razvoja tie, nema razlike meu belom, utom, crnom i crvenom rasom. U dananje vreme bela i uta rasa dominiraju, dok je u prolosti verovatno bilo drugaije. Sfinga, na primer, podsea na crnca, ne na Evropljanina.

P: U vezi s onim to si rekao o dobru i zlu, da li bi sledbenik ovog sistema uzeo uea u ratu? O: To je njegova stvar. Nema spoljanjih zabrana ili uslova. P: Ali moe li on da pomiri te dve stvari? O: Opet njegov problem. Ovaj sistem ostavlja oveku veliku slo bodu. On eli da stvori svest i volju. Ni svest ni volja ne mogu se stvoriti drei se odreenih spoljanjih ogranienja. ovek mora da bude slobodan. Morate da shvatite da su spoljanje stvari najmanje vane od svega. Vane su unutranje stvari, unutranji rat. P: Mnoge stvari koje sam u stanju da uinim izgledaju mi zle. O: Ne moe da gleda sebe jer za primer moe da uzme samo stvari koje si ve uinio. Zato je bolje da ideju uzmemo uopteno. Nai sve mogue primere - ne mislim na nesree ili greke, jer su mnogi zloini rezultat nesree ili greke - ve uzmi ono to zovemo odreenim namemim zlom i videe da za to nije potrebna svest. Jedna mehanika radnja, i sve se odvija samo od sebe. P: To stvara iluziju izbora. O: To je najvea iluzija - iluzija o "injenju" i iluzija o izboru. Ove stvari pripadaju viim nivoima. Poevi od broja 4, ovek poinje da ima mogunost izbora, dok ovek 1, 2 i 3 izbora ima veoma malo. P: Ne misli li da je prouavanje crne magije svesno zlo? O: Zna li ikoga ko to prouava, osim ljudi koji su itali knjige sa zastraujuim ilustracijama i sami sebe obmanjivali? P: Ako namerno radimo da bismo obmanuli drugog oveka, nije li to namerno zlo? O: Najverovatnije nisi mogao da tome odoli; postojao je izvestan pritisak okolnosti ili neto slino, tako da nisi mogao da uradi dru gaije. Sve su to teki problemi, i treba vremena da se na njih navikne, jer smo nauili da mislimo na pogrean nain. Na primer, kad mislimo o istorijskim dogaajima, svesnim smatramo ba one stvari koje ne mogu da budu svesne, a stvari koje mogu da budu svesne smatramo za mehanike, za neku vrstu procesa.

Ako se sada vratimo ideji da se samo mali broj ljudi moe razviti i otkriti svoje skrivene mogunosti, prirodno se javlja pitanje: u emu je razlika? Zato neki ljudi imaju ansu, a drugi uopte nemaju ansu?

Suta je istina da neki ljudi od samog poetka nemaju anse. Roeni su u takvim okolnostima da nita ne mogu da naue, ili su sami na neki nain defektni; zato defektne ljude iskljuujemo jer o njima nema ta da se kae. Nas zanimaju ljudi koji su u normalnim okolnostima, i oni sami moraju da budu normalni, sa uobiajenim sposobnostima za uenje, razumevanje itd. E, od tih ljudi samo e veoma mali broj biti sposoban da naini ak i prvi korak na putu razvoja. Kako i zato je to tako? U uobiajenim okolnostima svi ljudi ive izloeni dvema vrstama uticaja. Prvo, postoje uticaji stvoreni u ivotu, elja za bogatstvom, slavom itd. koje nazivamo uticaji A. Drugo, postoje drugi uticaji koji u ivot dolaze spolja, i koji deluju pod istim uslovima, mada su drugaiji - nazivamo ih uticaji B. Oni do ljudi stiu iz religije, knjievnosti ili filozofije. Ova druga vrsta uticaja je po svom poreklu svesna. Uticaji A su od poetka mehaniki. ovek moe da sretne uticaje B, ili pored njih moe da proe a da ih ne primeti, ili moe da uje za njih i misli da ih razume, koristi njihove rei ali pri tom uopte nema stvarnog razumevanja. Ove dve vrste uticaja stvarno odreuju dalji razvoj o veka. Ako ovek nagomilava B uticaje, rezultati tih uticaja kristalizuju u njemu (re kristalizuju koristim u uobiajenom znaenju) i u stvaraju odreenu vrstu centra gravitacije koji nazivamo magnetski centar. Zbijena masa seanja na ove utiske vue oveka u odreenom pravcu, ili ga navodi da skrene u odreenom pravcu. Kad se u oveku formira magnetski centar, bie mu lake da privue sebi vie uticaja B, i da ne bude ometan uticajima A. Kod obinih ljudi uticaji A uzimaju toliko njihovog vremena da nita ne ostaje za druge uticaje, i teko da e ih se uopte dotai uticaji B. Ako, meutim, taj magnetski centar u oveku raste, posle izvesnog vremena sree drugog oveka, ili grupu ljudi, od kojih moe da naui neto drugaije, neto to nije ukljueno u uticaje B, i to nazivamo uticaji C. Ti uticaji su svesni i po poreklu i po dejstvu i mogu se preneti samo direktnim pouavanjem. Uticaji B dolaze preko knjiga i umetnikih dela, ali uticaji C mogu doi samo preko direktnog kontakta. Ako ovek sa poraslim magnetskim centrom sretne oveka ili grupu ljudi preko koje dolazi u kontakt sa uticajima C, to znai da je nainio prvi korak. Tada za njega postoji mogunost razvoja. P: ta znai prvi korak? O: On je povezan sa idejom "staze" ili "puta". Vano je da se razume to da put ne poinje na nivou obinog ivota; on poinje na viem nivou.

Prvi korak je trenutak kad se ovek susretne sa uticajima C. Od tog momenta poinju stepenice sa odreenim brojem stepenika kojima ovek treba da se popne pre nego to moe da dosegne put. Put ne poinje na dnu, ve tek nakon to se popne na poslednji stepenik. P: ta naziva normalnim ovekom? O: Moe izgledati paradoksalno, ali druge definicije nemamo - to je ovek sposoban za razvoj. P: Postoji li bilo kakva veza izmeu uticaja B i uticaja A? Kad uticaji B stignu do oveka, da li utiu na uticaje A i preobraavaju ih? O: Oni mogu da na njih utiu, ali u isto vreme jedni neizbeno iskljuuju druge. Na Zemlji ovek ivi izloen ovim dvema vrstama uticaja; moe da izabere samo jedne, ili moe imati obe. Kad govori o uticajima A i B, poni da govori o injenicama. Ako te izraze zameni ovom ili onom odreenom injenicom, videe u kakvom su odnosu. To je veoma lako. Na ovom mestu se prirodno postavlja pitanje: zato je oveku toliko teko da pone da se menja, da doe do mogunosti za rast? Jer, vidite, moramo da se prisetimo da je po prirodi ovek stvoren na veoma zanimljiv nain. On je razvijen do izvesne take; od te take mora da se razvija sam. Priroda oveka ne razvija preko odreene granice. Kasnije emo detaljno nauiti do koje je granice ovek razvijen i kako mora da zapone njegov dalji razvoj, i videemo iz te perspektive zato se nikada ne bi mogao razviti sam i zato ga priroda nije razvila. Ali prethodno moramo da razumemo odreene opte okolnosti. Za oveka je veoma teko ak i da pone bilo kakav rad na sebi zato to ivi na veoma loem mestu u univerzumu. Ovo isprva moe da zvui kao vrlo udna ideja. Mi ne shvatamo da u univerzumu ima boljih i loijih mesta, a svakako da ne shvatamo da smo se nali na gotovo najgorem. Mi to ne shvatamo jer je, s jedne strane, nae znanje o univerzumu suvie komplikovano; sa druge strane, ono ne uzima u obzir stvarne injenice. Ako potraimo mesto u univerzumu koje nam je najblie, shvatamo da ivimo na Zemlji, a da je Mesec pod uticajem Zemlje. Istovremeno shvatamo da je Zemlja jedna od planeta Sunevog sistema, da ima veih planeta, verovatno monijih od Zemlje, i da sve te planete, uzete zajedno, moraju da na neki nain utiu na Zemlju i da je kontroliu. Na narednom nivou se nalazi Sunce, i mi shvatamo da Sunce kontrolie sve planete i Zemlju istovremeno. Ako razmiljate iz tog ugla, ve imate drukiju predstavu o Sunevom sistemu, mada u pomenutim stvarima

nema nita novo: u pitanju je samo to kako se stvari odnose jedna prema drugoj.

Apsolut Svi Svetovi Sva Sunca Sunce Sve Planete Zemlja Mesec
Zemlja je jedna od planeta Sunevog sistema, a Sunce je jedna od zvezda Mlenog Puta. Iza toga moemo postaviti sve mogue svetove. To je sve to znamo iz uobiajene perspektive. Kao isto filozofski termin moemo ovom da dodamo uslov ili odnos stvari koji nazivamo Apsolut, stanje u kom je sve jedno. Sad moemo da izrazimo odnos Meseca prema Zemlji, Zemlje prema planetama itd. na neto drugaiji nain. O O O O O O O Apsolut. Neznani poetak svega. Svi svetovi. Sve galaksije nalik i nenalik naoj. Sva sunca. Naa galaksija. Nae Sunce. Na Sunev sistem. Sve planete. Sve planete Sunevog sistema. Zemlja Mesec

Gledajui odozdo, moemo da ponemo da razumevamo ogromne razlike u razmeri ako poredimo Sva sunca sa naim Suncem, ili Zemlju sa Svim planetama. Moemo da razumemo da oni jedni prema drugim to je u tano odreenoj razmeri. Najmanji je Mesec, i iza Meseca nita ne poznajemo. Sve ovo se naziva Zrak Stvaranja. Postoje i drugi zraci, jer ovaj zrak ne ukljuuje itav univerzum; poto, meutim, ivimo na

Zemlji, a ovaj zrak prolazi preko Zemlje, pripadamo ba njemu. Iz ovog dijagrama je jasno ta znai loe mesto u univerzumu. Najgore mesto je Mesec, ali je i Zemlja gotovo isto toliko loa. To je kao da ivimo blizu Severnog pola, to objanjava zato je na Zemlji tolike stvari teko uiniti. U vezi s tim ne moemo da promenimo nita niti da uinimo nita, ali ako ovo znamo, moemo se prilagoditi i na taj nain izbei mnoge stvari koje ne bismo mogli da izbegnemo na drugi nain. Ne smemo, meutim, da pustimo mati na volju to se toga tie i umislimo da moemo da pobegnemo svi zajedno. Dodau jo neto. Iz razloga koje je ovog trenutka teko objasniti, svi svetovi u Zraku Stvaranja povezani su jedan s drugim: uticaji teku od viih ka niim; postoji, meutim, jaz izmeu planeta i Zemlje. Da bi se premostio taj jaz, kako bi uticaji svih planeta mogli da dopru do Zemlje, pronaen je izvesni instrument. On je neka vrsta osetljive prevlake koja obmotava Zemlju - to je organski ivot na Zemlji. Prema tome, biljke, ivotinje i ovek slue odreenoj svrsi: komunikaciji izmeu Zemlje i planeta. Planetarni uticaji prodiru do Zemlje uz pomo organskog ivota, koji je u stanju da ih primi i zadri. To je uloga i smisao organskog ivota na Zemlji. P: Pretpostavlja organski ivot samo na Zemlji. Da li pretpostavlja da na drugim planetarna nema nita? O: Nikako; nas, meutim, zanima organski ivot na Zemlji jer ivimo na Zemlji i deo smo organskog ivota na Zemlji - zato govorimo samo o Zemlji. Sve druge planete uzimamo zajedno kao grupu, ali o Zemlji govorimo na drugi nain. To je princip razmere. to ti je neto blie, to ga prouava u veoj razmeri. Ako prouava ovu sobu, mora da zna koliko ljudi dolazi i koliko stolica e biti potrebno da se nabavi; prouava je detaljno - ali, ako uzme samo kuu, nee ti biti potrebno da zna takve detalje. A ako uzme ulicu, to je opet drugaije. Na isti nain Zrak Stvaranja prouavamo u razliitim razmerama. Govorimo o organskom ivotu na Zemlji, ali ne govorimo o organskom ivotu ni na jednoj drugoj planeti; imamo naina da ga prouimo samo na Zemlji.

Dau vam jo detalja u vezi Zraka Stvaranja koji e vam objasniti ta sam mislio kad sam rekao da je Zemlja loe mesto u univerzumu. Seate se da sam ranije rekao da moramo da doemo do prouavanja osnovnih zakona svemira, i da su dva zakona koja moramo da prouimo

Zakon broja tri i Zakon broja sedam, a takoe sam pomenuo i princip razmere. Sada ste se sreli s tim principom i razumeli ste da ne pro uavamo sve u istoj razmeri. To je zaista najslabija taka obine nauke; naunici pokuavaju da sve proue u istoj razmeri, ne shvatajui da to uopte nije potrebno. Naprotiv, potpuno je suprotno. Za bilo koju praktinu svrhu moramo da nauimo da stvari prouavamo u razliitim razmerama. Moramo da se vratimo Zakonu broja tri. Seate se kako sam objasnio da se sve deava kao rezultat dejstva tri sile, i da dve sile same po sebi ne mogu da proizvedu nikakav efekat. Pokuau da ovu ideju poveem sa Zrakom Stvaranja. Apsolut je Svet I, jer tri sile u njemu ine jedno. Sopstvenom sveu i voljom Apsolut stvara svetove. Sve je to namerno, i svaka sila se u njemu nalazi na svakom mestu. Za nas je to neshvatljivo. U narednom svetu, Svetu 3, postoje iste tri sile, samo to su sad podeljene. Ove tri sile nanovo proizvode svetove od kojih uzimamo jedan, ali ovaj Svet 6 se od Sveta 3 koji je u dodiru s Apsolutom razlikuje po tome to je ve mehaniki. Svet 6 ima tri sile iz prethodnog sveta i tri sopstvene. Sledei svet, Svet 12, ima tri sile iz Sveta 1, est sila iz Sveta 3 i tri sopstvene. Naredni svet, Svet 24, ima dvadeset etiri sile, naredni etrdeset osam i poslednji devedeset est sila. Svet 1 Svet 3 Svet 6 Svet 12 Svet 24 Svet 48 Svet 96 Apsolut Svi svetovi Sva sunca Sunce Sve planete Zemlja Mesec 1 3 6 12 24 48 96

(3 + 3) (3 + 6 + 3) (3 + 6+12 + 3) (3+6+12+24+3) (3+6+12+24+48 + 3)

Ovaj dijagram se odnosi na broj zakona koji upravljaju svakim svetom. to je vei broj zakona, to je tee da se bilo ta izmeni. Na primer, ovek ivi na Zemlji kojom vlada 48 zakona. Njim samim upravlja jo mnogo vie zakona, ali ak i ovih 48 zakona mu jako oteavaju da bilo ta promeni, jer je njima odreena svaka sitnica. Na sreu, nisu svi zakoni pod kojima ovek ivi obavezni za njega, tako da od nekih moe da pobegne, i mogunost njegove evolucije u osnovi je povezana sa bekstvom od odreenih zakona. Penjui se preko zat vorskog zida ovek, takoe, bei i od ovih zakona.

POGLAVLJE II
ovek je nepotpuno bie - On ivi ispod svog nivoa - Preispitivanje vrednosti - "Korisno" i "tetno" - Iluzije - Ljudi spavaju - Praktino samoprouavanje - Prouavanje prepreka - Psihologija laganja ovek je maina - Stvaranje stalnog "ja" - Alegorija o kui u stanju nereda - Uloge - Odbojnici - Pamenje sebe - Zato ovaj sistem ne moe biti popularan - Zatvor - Formulacija cilja - Biti slobodan - Greh Pokajanje - Pomo oveanstvu - Privlanost i odbojnost - Samoposmatranje - Podela svega to pripada ljudima na sedam kategorija Znanje i bie - Njihov odnos - Razumevanje - tetne funkcije Izraavanje negativnih oseanja - Nepotrebno prianje - Razlika izmeu ovog i ostalih sistema - Nivoi bia - Razmiljanje u drugaijim kategorijama - Opasnosti sadanje situacije

Voleo bih da vam osveim seanje na ono to sam rekao prolog puta, jer mnoge od stvari koje su reene nisu bile potpuno razraene. Dao sam samo natuknice, osnovne ideje, o stvarima koje moramo da prouavamo; zato je neophodno da se podsetimo poretka stvari i njihovog relativnog znaaja. Jer, neke od stvari koje sam rekao su tinske su za razumevanje narednih ideja, dok sam neke pomenuo samo kao objanjenje za neke druge stvari. Najpre bih, meutim, hteo da ponovo naglasim jednu vanu stvar. Ovaj sistem pripada onoj grupi sistema koji na oveka gledaju kao na nepotpuno bie i prouavaju ga iz perspektive njegovog mogueg razvoja. Uobiajena psihologija veoma je daleko od stvarnosti. ovek koga ona prouava je zamiljena veliina. ovek nije ono to se

pretpostavlja da jeste. Sebi pripisujemo mnoge osobine koje ne posedujemo. Mi nismo svesni. Poto nismo svesni, ne moemo imati ego ili "ja". Sve te stvari izmislio je ovek da bi odrao iluziju o svesnosti. ovek moe da bude svestan, ali zasad to nije. Mora se prepoznati injenica da ovek ivi ispod svog pravog nivoa. Ima i drugih stvari koje ovek moe da postigne, ali sad govorim o onom to mu po pravu pripada, a to on ne poseduje. Ovaj sistem sve to smo znali ili samo pomislili okree naglavce. On ne moe da se usaglasi sa idejama obine psihologije. Moramo da odluimo kako emo videti oveka: kao jaje ili kao pticu. Ako gledamo na njega kao na jaje, itava psihologija postaje drugaija; itav ljudski ivot postaje ivot embriona, nepotpunog bia - i za odreen broj ljudi smisao ivota postaje mogunost da se pree u naredno stanje. Vrlo je vano da se shvati ta je potpuno, a ta nepotpuno bie, jer ako se to od poetka ne razume, bie teko da se ide dalje. Moda e jedan primer pomoi da ovo ilustrujem. Uporedimo koiju sa avionom. Avion ima mnoge mogunosti koje obina koija nema, ali se istov remeno moe koristiti na isti nain kao i koija. To bi bilo vrlo nezgrapno, neprikladno i skupo, ali moete da upregnete dva konja da avion vuku putem. Pretpostavimo da ovek koji ima taj avion ne zna da on ima motor i da moe da se kree sopstvenim pogonom, i pretpos tavimo da se upoznao sa motorom - tada moe da ispregne konje i vozi avion kao automobil. Ali to e i dalje biti nezgrapno. Pretpostavimo da ovek proui ovu napravu i otkrije da ona moe da leti. Naravno da e tada stei mnoge prednosti koje nije imao kad je avion vozio kao koiju. Upravo to mi inimo sa samim sobom - koristimo sebe kao koiju, a mogli bismo da letimo. Primeri su, meutim, jedna stvar, a injenice druga. Alegorije i analogije nisu neophodne poto moemo da govorimo o stvarnim injenicama ako svest ponemo da prouavamo na pravi nain. Ako se na trenutak vratimo analogiji sa avionom, koji je razlog to na avion ne leti? Prirodno da je pravi razlog to to ne poznajemo mainu, kako radi i kako se puta u pogon. A drugi razlog je taj to usled ovog neznanja maina radi veoma malom brzinom. Posledice ovog sporog rada su mnogo krupnije nego u poreenju koije sa avionom. Da bi se u potpunosti pratile ideje ovog sistema, neophodno je da se dve stvari prepoznaju i da se s njima saglasi: da je ovekova svest na niskom nivou, i da u njemu praktino nema volje i individualnosti. Kad

se ovo prihvati, veoma je korisno, a i neophodno, da se naui pravilna upotreba dve ideje, dve rei: "tetno" i "korisno", jer je prilino teko da se ove rei primene na psiholoko stanje i da se odredi ta je u psiholokoj strukturi oveka korisno, a ta tetno. Veoma je udno da ovo uopte treba da se objanjava, ali na nesreu, nae uobiajeno miljenje, posebno kad naie na ozbiljne probleme, ne koristi ovu ideju; nekako prestanemo da razumevamo ta je tetno, a ta je korisno. Nae miljenje je nakupilo mnoge rune navike, a jedna od njih je miljenje bez cilja. Nae je miljenje postalo automatsko; mi smo sasvim za dovoljni ako o neem razmiljamo i razvijamo mogue varijante rezul tata, a da i nemamo nikakvu ideju zato to inimo. Iz perspektive ovog sistema takvo je miljenje beskorisno. Svo prouavanje, svo miljenje i istraivanje mora da ima jedan cilj, jednu svrhu, a taj cilj mora da bude sticanje svesti. Bez toga cilja beskorisno je prouavati sebe. Razloga za prouavanje sebe ima samo ako je ovek ve shvatio da ne poseduje svest i eli da je stekne. U suprotnom to prouavanje postaje jalovo. Sticanje svesti je povezano sa postepenim oslobaanjem od mehaninosti, jer ovek je, ovakav kakav jeste, u potpunosti potinjen mehanikim zakonima. to vie svesti stie, to vie naputa mehaninost, to znai da postaje slobodniji od sluajnih mehanikih zakona. Prvi korak ka sricanju svesti je spoznaja da nismo svesni. Ne moe se, meutim, izmeniti samo ta iluzija, jer ima i mnogo drugih. Kao to sam ve rekao, najgora od njih je iluzija da moemo da "inimo". itav na ivot zasnovan je na ovoj iluziji. Neprekidno mislimo da neto inimo dok u stvarnosti ne inimo nita - sve se deava. Jo jedna od iluzija je ta da smo budni. Kad shvatimo da spavamo, shvatiemo da su itavu istoriju stvarali ljudi u snu. Zaspali ljudi ratuju, donose zakone; zaspali ljudi ih sluaju ili se bune. Najgore od naih iluzija su pogrene ideje meu kojima ivimo i koje vladaju naim ivotima. Kad bismo mogli da promemmo stav prema tim pogrenim idejama i razumemo kakve su, to bi samo po sebi bilo velika promena i odmah bi promenilo i druge stvari. Sada bi bilo dobro da zaponemo na ovakav nain: razmiljali ste tokom nedelje, pa pokuajte da se setite ta vam nije bilo jasno u onom to sam rekao i pitajte me, a ja u da razradim tu misao. P: Ako nismo svesni, da li smo u stanju da sudimo ta je za nas korisno, a ta tetno? O: Rekao sam da samoposmatranje ne moe da bude bezlino, jer smo lino zainteresovani da naa maina ispravno radi. Pravilan rad

organizma nam donosi dobit, pogrean rad je tetan. ovek mora da ima jednostavan trgovaki stav prema svom ivotu i unutranjim fu nkcijama, i mora da zna ta je profit, a ta gubitak, pa zato ne moe da posmatra sebe potpuno nepristrasno kao to gleda na istorijske dogaaje koji su se dogodili pre hiljadu godina. Kad ovek usvoji ovakav stav prema sebi, spreman je da zapone praktino prouavanje sebe, jer praktino prouavanje sebe znai prouavanje najmehanikijih stvari. Neke od naih funkcija mogu da postanu svesne, ostale to nikad nee moi. Nema, na primer, potrebe da instinktivna funkcija postane svesna, ali ima mnogih drugih - kojima je ispunjen itav na ivot - za koje je vano da ih uinimo svesnim, ili da ih, ukoliko ne mogu da postanu svesne, prekinemo ili eliminiemo zato to su zaista tetne. One nisu mehanike samo u tom smislu da su automatske; one su rezultat pogrenog rada maine koji se odvijao tokom dugo vremena. Zato su one ve prouzrokovale konanu tetu; stvari su se polomile, ili iskrivile, ili istegnule. P: Pri pokuaju da prouavam sebe ne mogu da naem nita stvarno, nita opipljivo. O: Posmatraj ono to je tu - bilo da je stvarno ili nestvarno. Ne moe da prouava samo ono to je stvarno, mora da prouava ono to je tu. Nije prepreka prouavanju sebe ako ne nalazi nita stvarno mora da prouava ono to nae. Zapravo, potpuno si u pravu da tu nema nieg stvarnog, ali ovek mora da proui sebe i da proui prepreke. Glavna prepreka sticanju svesti o sebi je to to mislimo da je imamo. ovek nikad nee stei svest sve dok misli da je ima. Ima mnogo drugih stvari koje mislimo da imamo, i zato ne moemo da ih imamo. Tu je individualnost ili jedinstvo - mi mislimo da smo jedno, nedeljivi. Mislimo da imamo volju, ili, ako je nemamo uvek, da moemo da je imamo, i slino. Ovo ima mnogo aspekata, jer ako nemamo jednu od ovih stvari, ne moemo imati ni drugo. Mi mislimo da pomenute stvari imamo, a to se dogaa zato to ne znamo znaenje rei koje koristimo. Postoji odreena prepreka, odreen razlog zbog koga ovakvi kakvi jesmo ne moemo da imamo svest. Glavna prepreka na putu razvoja je laganje. Ve sam pominjao laganje, ali o njemu moramo vie da govorimo zato to ne znamo ta laganje znai, jer to pitanje nikad nismo ozbiljno prouavali. tavie, psihologija laganja je zaista najvaniji deo prouavanja ljudskog bia. Ako bi se ovek mogao opisati kao zooloki tip, bio bi opisan kao ivotinja koja lae. Ostaviu po strani spoljne lai

i uzeu samo ovekovo laganje o sebi samom: ono je razlog to smo u stanju u kakvom smo sada, i to ne moemo da dosegnemo bolje, vie, monije, efikasnije stanje svesti. Prema sistemu koji ovde prouavamo, mi ne moemo da znamo istinu, jer istina moe da se dosegne samo u objektivnom stanju svesti. Zato ne moemo da definiemo ta je istina; ali ako uzmemo da je la suprotna istini, moemo da definiemo laganje. Najtee laganje je ono u kom veoma dobro znamo da ne znamo niti moemo da znamo istinu o nekim stvarima, pa ipak se nikad ne ponaamo u skladu s tim. Neprestano mislimo i ponaamo se kao da znamo istinu. To je laganje. Kad znam da neto ne znam, a u isto vreme kaem da znam, ili se ponaam kao da to znam, to je laganje. Na primer, mi o sebi ne znamo nita, i stvarno znamo da ne znamo nita, pa ipak tu injenicu nikad ne prepoznajemo niti doputamo; nikad to ne priz najemo ak ni samom sebi, a ponaamo se, razmiljamo i govorimo kao da znamo ko smo. To je poreklo i poetak laganja. Kad ovo shvatimo, sledimo tu misao i pokuamo da je poveemo sa svim to mislimo, svim to kaemo, svim to inimo, poeemo da otklanjamo prepreke koje stoje na putu do svesti. Psihologija laganja je, meutim, mnogo tea nego to mislimo, jer ima mnogo razliitih vrsta lai i mnogo veoma suptilnih oblika koje teko otkrivamo u sebi. U drugim ljudima ih vidimo relativno lako, ali ne i u sebi. P: Ako ne znamo ta je istina, kako da znamo kad laemo? O: Zna da ne moe da zna istinu, pa ako kae da zna, ili da moe da je zna, to bi bila la, jer niko u stanju u kakvom smo mi ne moe da zna istinu. Ne razmiljaj filozofski, uzmi to u odnosu na injenice. Ljudi o svemu govore kao da to znaju. Ako nekog pitamo ima li ljudi na Mesecu, on e o tome imati miljenje. I tako i o svemu drugom. Mi imamo miljenje o svemu, a sva ta miljenja su laganje, posebno o nama samima. Mi ne poznajemo stanja svesti, ni razliite funkcije, ni brzinu pojedinih funkcija, ni njihov meusobni odnos. Ne znamo kako su funkcije podeljene. Ne znamo nita, pa ipak mislimo da sebe poznajemo. Sve to imamo su miljenja, a sva su ona laganje. P: Ako su sva miljenja laganje, treba li da ih izbegavamo? O: Mora da zna njihovu vrednost. Prva la samom sebi je kad kaemo "ja". To je la zato to kad kaemo "ja" pretpostavljamo izvesne stvari: odreeno jedinstvo i odreenu mo. A ako kaem "ja" danas i kaem "ja" sutra, pretpostavlja se da je to isto "ja", mada u stvarnosti meu njima ne postoji veza. Mi smo u ovakvom stanju usled izvesnih prepreka ili izvesnih injenica u sebi, a najvanija injenica koju

razumemo je da nemamo pravo da kaemo "ja", jer bi to bila la. Kad ponete da posmatrate sebe, videete da je zaista tako: postoje "ja" koja jedno drugo ne znaju i nikad ne dolaze u kontakt. Na primer, kad ponete da prouavate svoje sklonosti i nesklonosti, videete da vam se u jednom trenutku moe dopadati jedna stvar, a u drugom druga, i da su te stvari toliko suprotne jedna drugoj da ete odmah shvatiti da se ova "ja" nikad ne susreu. Ako posmatrate svoje odluke, videete da jedno "ja" odluuje, a drugo treba da sprovede odluku, a to drugo ili tome nije voljno ili nikad za tu odluku nije ni ulo. Veliki je izuzetak ako pronaete oko sebe jednu stvar o kojoj ljudi ne bi lagali sami sebe. Poto smo okrueni takvim laima, roeni i vaspitani u njima, ne moemo biti drugaiji nego to jesmo: mi smo rezultat, proizvod ovog laganja. P: Ako pokuam da naem istinu i uvidim da je to nemogue, zar ne bi trebalo da se odvojim od svakodnevnog sveta? O: Tad bi prouavao vetako bie, a ne pravo. Sebe moe da proui samo u okolnostima u kojim si, jer si rezultat tih okolnosti. Ne moe da prouava sebe odvojeno od okolnosti u kojim si. P: Ima li bilo ta zajedniko svim "ja"? O: Samo jedna stvar - sva su mehanika. Biti mehaniki znai zavisiti od spoljnih okolnosti. P: Iz onog to si rekao izgleda daje veoma teko prouavati sebe a da ne laemo sebe. O: Ne, laganje mora da prestane. Mora da zapamti princip da laganje moe da proizvede samo laganje. Samo kad poznaje osnovne tipove laganja moe da bude sposoban - neu da kaem da se bori protiv njih - nego da ih posmatra. Borba dolazi kasnije. Neophodne su mnoge stvari da bismo se borili s neim u sebi; dugo vremena moemo samo da prouavamo. Tek kad upoznamo opti poredak i klasifikaciju stvari u sebi, nastaje mogunost da se s neim borimo. Ovakvi kakvi smo ne moemo nita da promenimo, jer je ovek vrlo uravnoteena maina - uravnoteena u snuslu da jedna stvar uslovljava druge. Stvari izgledaju nepovezane, ali u stvarnosti su povezane, jer je svaka uravnoteena pomou mnogih drugih. P: Da li bi razjasnio ta podrazumeva pod mainom? Maine ne mogu da imaju mogunosti, ne mogu da imaju nadu da e stei svest. O: Analogije ne mogu da budu potpune jer se ne mogu neodreeno nastavljati. To je takoe ogranienje naeg uma ili, ako hoe, ogra nienje nae svesti. Zato se poreenje s mainom ne moe produavati

u svim pravcima. ovek je, meutim, maina u sasvim stvarnom, sasvim odreenom smislu; sam od sebe ne moe da proizvede nikakvo dejstvo, on je samo stanica za prenos, i kao takav je maina. Kad bi ovek mogao da ima neke ideje ili da neto uradi a da za njega ne rade spoljanji uzroci, ne bi bio maina, ili, ne bi u potpunosti bio maina. Ovakav kakav je, on je u potpunosti maina, pogotovo u stanju svesti u kom smo mi. A injenica da verujemo da smo u sasvim drugaijem stanju ini nas jo vie mehanikim. Naa maina ak ni ne radi ispravno, pa ako ovek hoe da stvori povoljne okolnosti za mogunost unutranjeg rasta koju ima u sebi, najpre mora da postane normalna maina, jer ovakav kakav je on nije normalna maina. Kad ujemo za mehaninost esto mislimo da, iako je ovek maina, sve njegove funkcije nisu jednako mehanike niti su sve ljudske aktivnosti podjednako mehanike. Svako nalazi neto za ta misli da je manje mehaniko, u skladu sa svojim pogledima ili ukusima. U stvarnosti, sve ljudske aktivnosti jesu podjednako mehanike - s te take gledita nema razlike izmeu ribanja podova i pisanja poezije. Govorei uopteno, neophodno je kompletno ponovno vrednovanje svih vrednosti iz perspektive njihove korisnosti; bez tog ponovnog vrednovanja nikad se neemo mai s mesta na kom smo. Imamo mnogo pogrenih vrednosti - moramo da budemo hrabri i da ponemo da ih ponovo vrednujemo. P: Kako razumem, moramo da stvorimo "ja" ni iz ega. ta stvara "ja"? O: Prvo, poznavanje sebe. Postoji veoma pogodna istonjaka alegorija koja se odnosi na stvaranje "ja". ovek je uporeden sa kuom punom slugu bez gospodara ili nadzornika koji bi pazili na njih. Zato svaki sluga radi to mu se svia; niko ne radi svoj posao. Kua je u potpunom haosu, jer svaki sluga pokuava da radi posao nekog drugog za koji nije sposoban. Kuvar radi u staji, koija u kuhinji itd. Jedina mogunost da se stvari poprave je da odreen broj slugu odlui da izmeu sebe izabere zamenika nadzornika i na taj nain mu omogue da kontrolie ostale sluge. On moe da uradi samo jednu stvar: svakog slugu postavlja na njegovo mesto i tako oni poinju da rade svoj pravi posao. Kad se ovo uini, postoji mogunost da se pravi nadzornik vrati da zameni zamenika nadzornika i pripremi kuu za gospodara. Mi ne znamo ta znai pravi nadzornik, ni ta znai gospodar, ali moemo da prihvatimo da kua puna slugu i mogunost izbora zamenika nadzornika

opisuje nau situaciju. Alegorija nam pomae da razumemo poetak mogunosti za stvaranje stalnog "ja". Iz perspektive prouavanja sebe i rada na sticanju jedinstvenog "ja" moramo da razumemo proces kojim od mnotva moemo da stignemo do jedinstva. To je komplikovan proces i ima razne faze. Izmeu sadanjeg stanja mnotva "ja" i jednog kontroliueg "ja" postoje izvesni stupnjevi razvoja koji se moraju prouiti. Najpre, meutim, moramo da razumemo da u nama postoje odreene strukture bez ijeg upoz navanja ne moemo da razumemo kako konano od naeg sadanjeg stanja dolazimo do stanja jednog "ja", ako je to za nas mogue. Vidite, iako je najvei broj naih "ja" nepovezan i ak ni ne zna jedno za drugo, ona su podeljena u odreene grupe. To ne znai da su podeljena svesno; podeljena su ivotnim okolnostima. Ove grupe "ja" se pokazuju kao uloge koje ovek igra u ivotu. Svi imaju odreen broj uloga: jedna odgovara jednoj grupi okolnosti, druga drugoj itd. Sam ovek retko primeuje te razlike. Na primer, on ima jednu ulogu za posao, drugu za kuu, jo jednu za prijatelje, neku drugu ako ga zanima sport itd. Lake je posmatrati ove uloge kod drugih nego kod sebe. Ljudi su esto u razliitim okolnostima toliko razliiti da ove uloge postaju sasvim oigledno i jasno definisane; ponekad su, meutim, dobro skrivene, ili se ak igraju iznutra, bez spoljanjih manifestacija. Svi ljudi, znali to ili ne, eleli to ili ne, imaju odreene uloge koje igraju. To ponaanje je nesvesno. Kad bi bilo svesno, bilo bi sasvim drukije, ali ovek nikad ne primeuje kako prelazi iz jedne uloge u drugu. Ili, ako primeuje, ubeduje sebe da to radi s ciljem, da je to svesna radnja. U stvarnosti promenu uvek kontroliu spoljne okolnosti; ovek sam ne moe da je kontrolie, jer jo uvek ne postoji. Ponekad postoje sasvim odreene protivrenosti izmeu dve uloge. U jednoj ulozi ovek kae jednu stvar, ima izvesne odreene poglede i ubedenja; tada prelazi u drugu ulogu i ima potpuno razliita ubedenja i govori potpuno razliite stvari i ne primeujui to, ili pak misli da to ini namerno. Postoje tano odreeni uzroci koji oveka spreavaju da uvidi razliku izmeu raznih maski ili uloga. Ti uzroci su odreene vetake tvorevine koje se nazivaju odbojnici. Odbojnik je veoma dobar naziv za takve tvorevine. Odbojnici izmeu vagona spreavaju sudaranje, ublaavaju udarac. Isto je i sa odbojnicima meu razliitim ulogama i razliitim grupama "ja" ili podlinosti. Ljudi mogu da ive sa razliitim podlinostima a da se one ne sudaraju, a ako i nemaju spoljnih manifes tacija, one svejedno postoje iznutra.

Vrlo je korisno da se shvati ta su odbojnici. Pokuajte da otkrijete kako ovek lae sebe uz pomo odbojnika. Pretpostavimo da neko kae "Ja se nikad ne raspravljam". Tada, ako je zaista veoma ubeen da se nikad ne raspravlja, moe da se raspravlja koliko hoe a da to nikad ne primeti. To je rezultat odbojnika. Ako ovek ima izvestan broj dobrih odbojnika, potpuno je obezbeen od neprijatnih protivrenosti. Odboj nici su potpuno mehaniki; odbojnik je kao drvena stvar, on se ne prilagoava, ali svejedno igra svoju ulogu: spreava oveka da uoi protivrenosti. P: Kako su stvorene uloge? O: Uloge nisu stvorene, one nisu svesne. One su prilagoavanje okolnostima. P: Da li je teko da se prestane s igranjem uloga? O: Nije stvar u tome da se prestane, ve da se ne identifikuje. P: Mogu li neke uloge da budu dobre? O: Mi govorimo samo o svesnosti i mehaninosti. Ako je uloga mehanika, moramo da je posmatramo i da se s njom ne identifikujemo. Najtea stvar je da se ovek ponaa svesno. Mi poinjemo svesno, a potom se obino identifikujemo. P: Rekao si da ovek ne bi mogao da izmeni nijedno od "ja" jer je maina tako dobro uravnoteena da bi remeenje te ravnotee bilo tetno? O: Da, ali sam mislio na nekog ko pokuava da izmeni sebe bez znanja, bez plana ili sistema. Ako. meutim, radi po planu kakav je ovaj sistem, stvar je drugaija. Zato nam se savetuje da radimo odreene stvari koje ne mogu da proizvedu nikakvu tetnu posledicu. Ovaj sistem je proizvod iskustva. Pa ipak, u poetku moe da se uini vrlo malo da se zaista prekine izraavanje negativnih oseanja, ili zaustavi fantazija i sline stvari. To je vie radi posmatranja sebe. Ti misli da zaista moete neto ako si to odluio - ali nije tako. Stvari se odvijaju automatski, mehaniki, a ti to ne primeuje. Ako, meutim, pone da im se suprotstavlja, poinje i da ih primeuje. Zato se to radi vie u cilju posmatranja sebe, nego zbog nekih rezultata. Nije tako lako postii rezultate. P: Ako nameravamo da zaustavimo fantaziranje, ne moramo li da imamo neku taku na koju emo usredsrediti um? O: Uvek imamo dovoljno taaka da usredsredimo um - pitanje je kako da ga usredsredimo? Mi imamo mo posmatranja, ali um ne moemo da zadrimo na onom to hoemo. Situacija je otprilike

ovakva: ovaj nain prouavanja sebe izuavamo sa raznih strana; ako uradimo malo na jednoj strani, malo na drugoj, malo na treoj, to e zajedno proizvesti izvestan uinak i olakati da se uradi neto na etvrtoj strani. Ne moemo da najpre uradimo jednu stvar, pa potom drugu; moramo da zaponemo sa svih strana. to se tie borbe sa fantazijom, sugerisano je samo da se borimo: to ne znai da moemo da je zaustavimo. Potrebno je mnogo vie energije nego to je imamo da bi se zaustavila fantazija - moemo samo da pokuamo da je zaustavimo. Ne moemo nita da uinimo, moemo samo da pokuamo. Moemo samo da zaponemo neto, a ako za ponemo mnogo stvari odjednom, dobiemo izvesne rezultate. Uz pomo ovog sistema mogue je da se zapone sa raznih strana, a onda e se javiti rezultati. P: Kad pokuam da pamtim sebe ne mogu da mislim ni na ta drugo. O: Da, to pokazuje kako je to teko. U poetku, u prvim pokuajima da bude svestan sebe, mora da upotrebi praktino sve svoje mentalne snage, tako da ne preostaje nita. To, meutim, ne znai da e uvek biti tako. To nije stvarno pamenje sebe: ti samo prouava kako da to uradi. Kasnije e da shvati da svest moe da postoji bez misli; da je svest neto razliito od misli. Miljenje koristi samo da pogura stvar, a potom ona poinje da se kree u tom pravcu i ti postaje svestan bez misli. Tad moe da misli o emu hoe. U poetku, meutim, svakako mora da koristi tu mentalnu energiju, jer je, osim pokreta, to jedina energija koja moe da se kontrolie. Ne moe, meutim, da sebe uini svesnim okretanjem toka ili tranjem, pa zato najpre mora da koristi energiju misli. To ne znai da e to uvek morati da radi - samo otvara vrata. P: Zato ovaj sistem nije iroko poznat i popularan? O: Ne moe da bude takav zbog svog negativnog karaktera. Mi ne prouavamo kako da stiemo, ve kako da gubimo. Kad bi se stvari mogle stei odmah, sistem bi bio popularan. Ali, nita se ne moe obeati. Teko je od ljudi oekivati da im se to svia, jer niko ne voli da izgubi iluzije. Ljudi hoe pozitivne stvari ne shvatajui ta je mogue a ta ne. Oni hoe da odmah znaju ta e postii. Najpre, meutim, moraju da izgube mnoge stvari. Ideje ovog sistema nikad nee biti popularne dok se ne izvitopere - jer se ljudi nee sloiti s tim da spavaju, da su maine; ljudi koji smatraju sebe vanim uvek e se protiviti ovoj ideji.

Sistem ne eli da nudi ideje ljudima koji ih nee. Ako su oni probali druge metode i shvatili njihovu jalovost, moda e poeleti da pokuaju sa ovim sistemom. Ovaj sistem je samo za one kojima je potreban. Neophodno je da se razume situacija oveka i njegove mogunosti. Kao to sam rekao, ovek je u zatvoru. Ako shvati da je u zatvoru, moe da poeli da pobegne. On se, meutim, moe plaiti da se, ako pobegne, ne nae u jo goroj situaciji nego ranije, pa se zato moe pomiriti s tim da ostane u zatvoru. Ako odlui da pobegne, mora da shvati da su neophodna dva uslova: mora da pripada grupi ljudi koji ele da to uine, i drugo, oni moraju da dobiju pomo od onih koji su pobegli pre njih. Zato ovek najpre mora da shvati da je u zatvoru; drugo, mora eleti da pobegne; tree, mora da ima prijatelje koji takoe ele da pobegnu; etvrto, mora da ima spoljanju pomo; peto, mora da radi na kopanju tunela. Nikakva vera ni molitva ne mogu prokopati tunel za njega. A ovek ne zna ta e nai kad pobegne iz zatvora. Ima mnogo razloga zbog kojih ovek ne moe da pobegne sam. Dvadeset ljudi, meutim, mogu. Svako od njih dobija radom ostalih. to dobije jedan, dobija svih dvanaest. P: Da li napredujemo pre procesom gubljenja nego izgradnje? O: Postoje dva procesa. Prvi je proces eliminacije - moraju se otkloniti mnoge beskorisne mehanike funkcije. Zatim postoji proces izgradnje. P: Rekao si da ovekov cilj treba da bude sticanje svesti o sebi. Za mene taj cilj, meutim, izgleda suvie irok, jer ne znam ta svest o sebi znai. Kako mogu da bolje razumem ideju o pravom cilju? O: Treba da bude u stanju da razume problem cilja - nije obavezno i da si u stanju da da odgovor. Uopteno reeno, cilj je jedan, bilo mali ili veliki. Trebalo bi da si prouavanjem sebe ve dospeo do nekih uvida, a na osnovu tih uvida moe da formulie svoj cilj. Uzmimo to na ovaj nain - moemo li da kaemo da sada nismo slobodni? To je dovoljno za optu formulaciju. Ako ponemo s tom formulacijom, biemo uvek u stanju da shvatimo gde smo: biemo u stanju da shvatimo koliko nismo slobodni, ime postajemo slobodniji. Ova ideja odsustva slobode mora se za svakog posebno prouiti. Drugim reima, svako mora da bude u stanju da shvati na koji nain nije slobodan. Nije dovoljno pamtiti rei "Ja nisam slobodan"; neophod no je da se to nedvosmisleno zna. ovek mora da shvati da u ivotu stalno odluuje da uradi jedno, a uradi drugo, da eli da ode na jedno mesto, a u zapravo odlazi na drugo, i slino.

I jo, ovo se ne sme bukvalno shvatati, ve svako mora da pronae nain na koji on sam nije slobodan, karakteristian ba za njega. Kad svi to shvate, bie lako da se o tome govori. Svako e tad shvatiti da je rob i uvideti ta to zaista vlada njim i kontrolie ga. Tada e biti jednostavno da se shvati da je cilj sloboda; ali sve dok je to samo teoretisanje, ne moe niemu da poslui. Naem cilju da razumemo ta elimo koristi jedino da razumemo ovo ropstvo individualno, u sopstvenom ivotu, kroz sopstveno praktino iskustvo. Svako od nas mora da otkrije u emu nije slobodan. On hoe da zna - a ne moe da zna; ili nema vremena, ili moda nema predznanja. Hoe da bude, hoe da pamti sebe, hoe da "ini" na odreeni nain, ali se stvari dogaaju drugaije, ne kako je on hteo. Kad to uvidi, shvatie da je cilj sloboda; a da bi bio slobodan, ovek mora da bude svestan. P: Ali, sloboda za mali broj, ne za sve? O: Moe da misli samo o sebi. Ne moe da slobodu da meni kakva je onda korist da misli o meni? Moda, meutim, moe da pomogne drugom oveku da pronae neto to e mu pomoi da postane slobodan - ali samo kad sam neto postigne, samo kad sam postane slobodniji. P: Kako ovek uopte moe da se oslobodi? ovek je toliko slab, i toliko je sila protiv njega! O: Moe da bude slobodniji nego to je sada - slobodniji u odnosu na svoje sadanje stanje. Gledaj na to iz line perspektive, ne filozofski, i videe da ovek moe da bude manje ili vie slobodan, jer ima raznih momenata u ivotu: u odreenim momentima si manje slobodan, u odreenim vie. Kad nou spava, manje si slobodan nego tokom dana, pa ako dok spava izbije poar, izgoree jer nee biti u stanju da izide napolje. Zato si tokom dana slobodniji. Stvari treba uzeti jednostavno, ne filozofski. Naravno, ako ponemo filozofski da razmiljamo, nema nikakve slobode, pa ne preostaje nita drugo osim da se umre. P: Da li je mogue da se utvrdi koji uticaji u ivotu najvie razaraju nau slobodu? O: Uticaji koji uveavaju nae ropstvo jesu nae iluzije, a posebno iluzija da smo slobodni. Mi zamiljamo da smo slobodni, a to udesetostruuje nae ropstvo. To je glavni uticaj protiv koga moemo da se borimo. Ima jo mnogo drugih uticaja protiv kojih moramo da se borimo, ali to je poetak, to je prvo - naa iluzija o naem poloaju, o naoj slobodi. Zato je pre svega potrebno da se rtvuje ta iluzija o

slobodi koju mislimo da imamo. Ako pokuamo da rtvujemo tu iluziju, moda emo doi do mogunosti da zaista postanemo slobodniji. P: Kakav smisao iz perspektive sistema imaju obine vrednosti kao to su hrabrost, nesebinost i veselost? O: Ponekad imaju veoma dobar smisao, ponekad ne znae nita. Ne moe da oekuje trajni smisao u tim vrednostima, jer uobiajeni nain miljenja uvek pretpostavlja da rei imaju trajno znaenje, a one ga ne mogu imati. P: Kae li ovaj sistem neto o ideji greha? O: Greh je, prema optoj definiciji, "sve to nije neophodno"; ali, moramo da preobliimo ovu definiciju. Greh je uvek rezultat slabosti. Ako moram da odem negde, pa obeam da u biti tamo u 12.30, a znam da u stii na vreme ako hodam brzo, pa umesto toga usput gledam izloge, to e biti greh protiv mog obeanja da u stii na vreme. Na sve se mora gledati iz perspektive cilja ili odluke, u odnosu na stvar koju u odreenom trenutku poinjete da radite. Ako u vezi s ovim radom imate cilj, greh e biti sve to uradite protiv sopstvenog rada. Ako nemate cilj, to nije greh. Nije greh zaustaviti se i gledati izloge, ali ako morate negde da stignete do odreenog vremena, a zbog ovog zaustavljanja kasnite, tada je to greh. Greh i zloin moemo da razumemo kad ih razumemo u odnosu na rad. Tad moemo da malo ire razmislimo i pogledamo na ljude koji tek prilaze radu, pa onda na one koji bi mogli da priu itd. Neophodno je da se ovom problemu pribliimo ra zmiljajui u koncentrinim krugovima i zaponemo sa ljudima koji su u radu ili koji za sebe misle da su u radu. Tada e sve to uine protiv sopstvenog razumevanja rada biti greh, jer sebe obmanjuju. I ono to urade protiv drugih ljudi koji rade, sugestijom ili primerom, takoe je greh, jer je njihov cilj da pomognu, ne da odmau. Zato je greh najpre mogue razumeti jedino u odnosu na rad, a potom ga, kasnije, videti i u okolnom ivotu. P: ta si mislio time da je greh rezultat slabosti? O: Vidi, zahtevi u radu rastu; mnoge stvari postepeno postaju tee. ovek donosi odreene odluke, a jedna od prvih je da ulae napor, da ide suprotno uobiajenom putu na kome se napor uvek izbegava i stvari ine to je mogue lakim. Ako ovek pokua da radi, donosi odluku da se suprotstavi toj tenji, da stvari ini teini. Opet, ako to ostane samo mentalna odluka, ako ne vodi nikakvom delovanju, besmislena je i sigurno predstavlja greh protiv samog sebe.

P: Moe li da povee re "greh" sa reju "pokajanje"? Izgleda mi da je pokajanje neto sasvim drugo od onog kako se uobiajeno definie? O: U radu loe stvari ponitavaju mnoge dobre stvari, ali dobre stvari ne mogu da ponite loe stvari. Samo pokajanje moe da poniti loe stvari. To nikako ne znai da ovek neto uradi, pa se onda pokaje i kae sebi "Neu to vie initi", zato to e to uraditi opet. Ako je ovek uradio neku stvar, njen trag ostaje, tako da ju je lake uiniti sledei put, a to stvara zamah. Ponekad ovek moe da prevazie taj zamah pokajanjem, koje znai patnju. P: Naziva to pokajanjem ukoliko moe da zaustavi zamah? O: Kajanje moe da bude dobro, ali ne dovoljno snano da zaustavi zamah. Ako ga, meutim, zaustavi, onda je to "pokajanje". Iskreno pokajanje je velika snaga u radu. Nae tenje uvek nas nagone da inimo stvari protiv rada. One nisu obavezno u istom obliku, to ih ini varljivim. Mogu da uradim neku stvar u jednom obliku, a zatim je nastavim ne u istom obliku, ve na isti nain. Ali, ako se ispravno pokajem u pravom trenutku, mogu da zaustavim tu tenju. P: Onda pravo pokajanje podrazumeva promenu bia? O: Ne bih to nazvao promenom bia, ve jednostavno prekidanjem neke tendencije. P: Zar nema naina da pomognemo oveanstvu? O: Mi uvek poinjemo od ideje da stvari treba popraviti. Pretpos tavimo, meutim, da neki ovek stekne mo i pone da popravlja stvari. On ih moe toliko upropastiti da izvesne vie sile budu prisiljene da ili vrate u normalan poredak, to moe da znai unitenje Zemlje. Ovo objanjava jo jednu stvar - zato je teko stei ono to zovemo viim moima. Izgleda kao da odreeni svesni um spreava oveka da stekne vie moi, jer bi ovaj momentalno poeleo da ih zloupotrebi. Izgleda kao da te vie moi mogu da se steknu samo kad ti vii umovi ili svest budu sigurni da se neete meati. Nema, meutim, svesnog nadzornika - postoje zakoni, a oni su u vama. Oni su neka vrsta automatske konice koja vas spreava da se meate. P: Kakvo je dobro od posedovanja ovih moi ako ne moemo da ih upotrebimo? O: Oigledno je da se u izvesnom trenutku snage u svetu moraju izboriti za prevlast, a vie sile ne ele da se meaju, oigledno iz sasvim odreenog razloga. Ako je pozitivna strana - ona koja se suprotstavlja haosu - dovoljno jaka, ona e pobediti. Ako je slaba, mora da bude unitena, a tada e se moda pojaviti nova. U Bibliji ima mnogo aluzija

na ovu ideju - ili su to, moda, samo alegorije. Sve ovo pokazuje da se za odreene stvari treba izboriti na jednom nivou - zato ne moe da bude meanja. P: Rekao si da ovek nema volju. Kako bi onda nazvao sluaj kad ovek ini vrlo veliki napor da prevazie neku naviku, ili da ne uini ono to bi voleo da uini? O: Ili ga neto privlai, ili ga neto odbija. Ili se neeg plai, ili mu se neto ne svia, a to stvara odbojnost; ili mu je neko rekao da bi neto mogao da dobije, a to stvara privlanost. To nije u njemu, ve u stvarima. Stvari ga ili odbijaju ili privlae, a on to zove svojom voljom P: Na to gleda kao na potpuno bezvredno? O: To je mehaniko; nema vrednosti. Moe da ima objektivnu vrednost u smislu da ovek moe neto da dobije u materijalnom smislu. Ali to nije napor o kom govorim. Napor poinje samo od jedne stvari - napora da se probudimo. P: Moe li ovek da razvije svest sopstvenim naporima? O: Ne, ne moe to da ini sam, sopstvenim naporima. Pre svega mora da ima izvesno znanje i izvesno objanjenje metoda; a pored toga ima jo mnogo drugih tekoa. ovek je maina, maina kojom upra vljaju spoljanji uticaji. Maina oveka broj 1, 2 i 3 ne poznaje sebe, ali kad ovek pone sebe da upoznaje, postaje ve drugaija maina; tako poinje razvoj. Sami, meutim, ne moemo da steknemo neophod no znanje. P: Kad kae da je posmatranje sebe put do svesti o sebi, mora li ovek sebe da posmatra tokom neposrednog iskustva? O: Koliko god moe. U poetku je to moda teko, ali uskoro e shvatiti da je mogue. Kad shvati da moe da nusli jednim delom uma, a posmatra drugim, nee biti komplikacija ni zbrke. P: Da li je prvi korak da pokuamo da potpuno shvatimo da uopte ne znamo nita? O: Bilo bi vrlo korisno da to moe, ali ne moe - mi smo sigurni u toliko mnogo stvari. P: Treba li tome da teimo? O: Moemo tome da teimo koliko nam volja, ali nikad ga neemo postii na uobiajeni nain. Ako nauimo nove stvari o sebi, stvari koje ranije nismo znali, moemo da uporedimo ono to smo ranije znali s ovim to smo sada nauili. Bez poreenja ne moemo nita da postig nemo.

Prolog puta sam objasnio podelu ljudi na sedam kategorija. Ova ideja, povezana sa idejom ovekove mogue evolucije, daje veoma dobar metod da se razumeju razlike ili podele u mnogim stvarima. Na primer, od poetka uzimamo razliite ljudske manifestacije u razliitim poljima delatnosti, u religiji, nauci, umetnosti itd, i pokuavamo da ih sagledamo iz perspektive pomenute podele na sedam kategorija. Odmah ete uvideti da, ako ima sedam kategorija ljudi, mora shodno tome da bude i sedam kategorija svega to ljudima pripada. Mi ne znamo ljude broj 5, 6 i 7, ali znamo razliku izmeu oveka broj 1, 2 i 3, tako da lako moemo da razumemo da e religija oveka broj 1, ma kako se zvala, biti primitivna religija, uproena u svakom smislu. Bogovi su prosti, vrline su proste, grehovi su prosti - sve je prosto, jer ovek broj 1 ne voli mnogo da razmilja. Religija oveka broj 2 bie sentimentalna, emocionalna, puna iluzija i fantazije. A religija oveka broj 3 bie religija koja se sastoji od teorija, rei i definicija za sve. To su jedine vrste religija koje poznajemo, mada, ukoliko postoje ljudi vieg nivoa, mora takoe da postoji i religija oveka broj 5, religija oveka broj 6 i religija oveka broj 7. Isto je i to se umetnosti tie - postoji umetnost broj 1, umetnost broj 2 i umetnost broj 3, i mi ne poznajemo nita drugo. Postoje, meutim, izvesna umetnika dela koja su preostala iz davne prolosti i koja oigledno pripadaju ljudima vie svesti. Ako pronaemo takva dela, videemo da ih ne razumemo, da su ona iznad naeg nivoa. Iz te perspektive se sva obina umetnost, umetnost oveka broj 1, 2 i 3 zove subjektivna umetnost, jer se zasniva iskljuivo na subjektivnom razumevanju ili subjektivnom oseaju stvari. Jo je lake uoiti razliku u nauci. Zasigurno da je nauka broj 1, broj 2 i broj 3 sve to poznajemo. Ona koristi ovekovo sadanje stanje svesti i sadanje funkcije kao instrument da postigne odreene rezultate. Nauka broj 4 poinje poboljavanjem ovih instrumenata. Ako treba da radite u bilo kojoj grani nauke, imate odreeni instrument za taj rad i dobijate odreene rezultate. Pretpostavimo, meutim, da je mogue da dobijete bolji instrument; odmah ete dobiti i bolji rezultat. Zato je nauka broj 4 povezana sa usavravanjem instrumenta saznanja, usa vravanjem ovekovih funkcija i stanja svesti.

P: Moe li nam rei vie o tome ta znai ovek broj 1, 2 i 3? O: To se odnosi na teite u trenucima vanih odluka. ovek broj 3 e delovati na osnovu teorije, ovek broj 2 na osnovu emocionalne simpatije ili antipatije, ovek broj 1 na osnovu fizike simpatije ili antipatije. P: Mora li ovek da ima znanje koje ne poseduje obian ovek da bi razumeo dela svesne umetnosti? O: Ne samo znanje, ve i znanje i bie. Postoje dve strane i obe treba razviti. Kad govorimo o znanju i biu, neophodno je da ponemo od poetka. Pokuajte da razmislite kako vi gledate na to, kakav ste stav imali prema ove dve ideje pre nego to ste se susreli sa ovim sistemom. Svi smo u istom poloaju. Mi elimo znanje, ali ne shvatamo da u nama postoje prepreke koje nas spreavaju da to znanje steknemo. Poeu od sebe. Pre nego to sam upoznao sistem, proitao sam mnogo toga i izveo veliki broj eksperimenata. U tim eksperimentima sam postigao zanimljiva stanja, razumeo izvestan broj zakona, pa sam, prirodno, eleo da ta stanja produim. Shvatio sam, meutim, da je za to potrebno vie znanja. Tada sam upoznao ovaj sistem. U njemu se poseban naglasak stavljao na bie. Prema ovom sistemu, nije mogue da se stekne vie znanja dok se ne promeni bie. Ubrzo poto smo uli o znanju i biu, naa grupa se podelila na dva tabora. Prvi tabor je mislio da je itava stvar u promeni bia, da emo se promenom bia stei vie znanja nego to ga sada imamo. Drugi tabor (u kome sam, kako verujem, bio samo ja) govorio je da ak i u naem sadanjem stanju bia moemo da steknemo vie znanja nego to ga imamo, da nismo toliko zasieni znanjem da ne bismo mogli da apsorbujemo jo. Kasnije sam shvatio da su neophodne obe stvari. Uzmimo primer dva oveka: jedan zna aritmetika pravila, a drugi ne. Prirodno je da e prvi biti u boljem poloaju iako im je nivo bia isti. to ovek bolje poznaje matematiku, bolji mu je poloaj u odreenoj profesiji. Tako se znanje moe poveavati na istom nivou bia. A ovek o kome govorimo ne mora da poznaje samo matematiku; moe da zna i mnoge druge stvari, da ima vie znanja i o psihologiji. Sa druge strane, vidimo da kad se znanje prui dvojici ljudi (govorim o psiholokom znanju) jedan primi prueno, a drugi ne moe. Oigledno da njegovo bie nije pripremljeno. Zato u tom pogledu ljudi nisu u istom poloaju.

Odnos bia i znanja je veoma krupno pitanje. Voleo bih da o tome razmislite i pratite ono ta sam maloas rekao. Pokuajte da sami naete primere. Znanje moe da odvede veoma daleko. Pitanje je, moe li ovek da ga uzme? Moe li da ga svari? Jednu vrstu znanja moemo da steknemo, drugu ne; zato o njemu ne moemo da govorimo uopteno. Uzmimo, na primer, psiholoko znanje: ovakvi kakvi smo moemo da nauimo veoma mnogo, i izvesne stvari mogu da postanu mnogo jasnije. ovekovo znanje, meutim, u svakom trenutku zavisi od njegovog bia. To je ono to ne razumemo. ovek moe da primi samo onoliko znanja koliko doputa njegovobie; u suprotnom e njegovo znanje biti puke rei. Ako se znanje prui nekolicini ljudi, jedan e ga stei, drugi ne. Zato? Oigledno zato to je njihovo bie razliito. P: Ne razumem tano ta je bie? O: To si ti, ono to jesi. to vie poznaje sebe, vie poznaje svoje bie. Da nikad nisi uo da ima bie, za tebe bi bie svih ljudi bilo isto. Ako bih nekog ko nikad nije uo za pamenje sebe pitao za to, rekao bi da moe da pamti sebe. To je jedno bie. Drugi zna da ne pamti sebe to je razliito bie. Trei poinje da pamti sebe - to je tree bie. Stvar treba gledati na taj nain. Mi razumemo razliku meu stvarima, ali u uobiajenom razmiljan ju ne razumemo razliku u biu. ta uinio u ovom sistemu? Najpre, da nismo jedno, da imamo mnotvo "ja", da nema sredinjeg "ja" koje ih kontrolie. To je stanje naeg bia. Rezultat je mehaninost - mi smo maine. Ako bismo uspeli da manje budemo naine, manje podeljeni u sebi, ako bismo stekli vie kontrole nad sobom, to bi znailo da nam se bie promenilo. Kad sam sreo ovaj sistem, on mi je pokazao da je promena bia neophodna, jer mi nismo ono to mislimo da jesmo. Kad bismo bili ono to mislimo da jesmo - kad bismo imali svest, volju, kad bismo mogli da inimo, tad bi nam trebalo samo znanje. Sve ono to mislimo o sebi je, meutim, razliito od onog to u stvarnosti jesmo. A ba ta razlika izmeu onog to mislimo da jesmo i onog kakvi smo stvarno pokazuje ta naem biu nedostaje. Zato su potrebne dve stvari: promena znanja i promena bia. P: Ali mi se stalno menjamo! O: Ne, mi smo u jednoj sobi, trimo iz jednog ugla u drugi, ne menjamo se. U jednom uglu mislimo jednu stvar, u drugom mislimo da smo drukiji. Ono to izgleda kao promena je promena puteni imitacije, promena uslova, elja i odbojnosti.

Ovo stanje svesti u kome se nalazimo stalno osciluje gore - dole. "Dole" znai da smo blie snu, "gore" znai da smo blie mogunosti da se probudimo. Nikad nismo u potpuno istom stanju, ali ove male promene znae samo vrtenje u krug. Kao to vidite, evolucija oveka je sasvim mogua, ali mogua je samo putem promene znanja i promene bia; a promena bia znai sticanje svesti. To ne moe da doe samo od sebe, ne moe da se "dogodi". P: Da li ovek stie znanje o sebi posmatranjem sebe? O: Posmatranje sebe je povezano sa izvesnim utvrenim vebama. Ako pone da posmatra samo kako se stvari dogaaju, promai e ti mnogo ta; ali ako pokua da se bori protiv nekih od stvari koje vidi, na primer protiv sitnih navika, odjednom e poeti da vidi mnoge stvari koje obino ne primeuje. Svako ima mnotvo sitnih navika: navike hodanja, naviku pokretanja ruku, naviku sedenja, stojanja, govora na odreeni nain. Ova borba ne slui da se postignu neki posebni rezultati, ve samo za posmatranje sebe. Moda e kasnije uvideti da mora da se otarasi odreenih navika, ali zasad ova borba slui samo za posmatranje sebe. Ako elimo da razvijemo svest i poboljamo nae funkcije, istov remeno nam se od samog poetka posmatranja sebe savetuje da po kuamo da zaustavimo neke od naih funkcija koje ne samo da nisu korisne, ve su definitivno tetne. Na primer, dok posmatra sebe, posebno dok posmatra emocionalnu funkciju, pokuaj da to je vie mogue zaustavi svako izraavanje negativnih oseanja. ivot mnogih ljudi se praktino sastoji od njih; oni negativna oseanja izraavaju u svakom moguem trenutku, ili u svakoj prilici, pogodnoj ili nepogod noj; oni uvek u svemu mogu da nau neto pogreno. Osnovna tenja oveka broj 1, 2 i 3 je da odmah izrazi sva svoja negativna oseanja. Ako uloi napor da ovo izraavanje zaustavi, to mu daje materijal za posmatranje, i on vidi sebe iz sasvim drugog ugla. Ako uloi ozbiljan napore u ovom pravcu, vrlo brzo e se uveriti da nema volju, jer zaustavljanje tih negativnih oseanja jeste najtea stvar. A istovremeno je neophodna. Druga beskorisna funkcija je nepotreban govor. Mi suvie priamo. Mi priamo i priamo i priamo, a to nikad zaista ne primeujemo. Uglavnom mislimo da govorimo veoma malo, suvie malo, a posebno oni ljudi koji priaju najvie misle da nikad ne priaju. To je veoma pogodan predmet za posmatranje. Videe kako ti prolaze dani, koliko

mnotvo stvari mehaniki govori u odreenim uslovima, koliko mnogo drugih stvari mehaniki govori u drugim uslovima. Uvidee, me utim, da pria i pria jer ti to prua zadovoljstvo, ili ti ispunjava vreme. Neophodno je da se uoi i prekine bar nekoliko takvih nepo trebnih razgovora. Pria, fantazija, laganje i izraavanje negativnih oseanja su zapravo nae glavne funkcije. Ako sada elite da me neto pitate, pokuau da vam objasnim. Ne smemo da ove ideje prouavamo samo u obliku u kom su date, nego moramo i da ih primenimo na razliite probleme. One pruaju dobre naine da se mnogi od njih ree. P: Kad govori o laganju, da li govori samo o onom to kaemo ili takoe i o onom to mislimo? O: Zasad je sasvim dovoljno da uzmemo samo ono to govorimo. Kasnije emo morati da prouimo i nae misli - one bi bile laganje samom sebi. Stvar je ista, ali moramo da ponemo sa stvarima koje zaista govorimo, i u poetku e biti potreban napor da se proveri da li se radi o laganju. Laganje je uvek prianje o stvarima koje ne znamo. Mi to ne zovemo laganjem - to je nae bekstvo: dajemo mu neko dobro ime, a onda moemo da ga prihvatimo. P: Voleo bih da preciznije znam ta se podrazumeva pod biem. Razumem da je to neto trajnije nego komeajui skup raznih "ja". O: Ne komplikuj to suvie. Sve tvoje jeste tvoje bie. Znanje je odvojeno. Moe da odvojeno zamisli sve to zna, a sve ono to jesi, odvojeno od tvog znanja, jeste tvoje bie. U ovoj podeli sastoji se od dve stvari: onog to zna i ono to jesi. Iz perspektive razvoja, rad na znanju bez rada na biu nije dovoljan. Znanje je ogranieno biem. Ako u stanju u kome si sada stekne vie znanja, nee moi da ga upotrebi, da ga razume, da ga povee. Razvoj znanja nije dovoljan, jer u odreenom trenutku mora da prestane, pa e te znanje, umesto da te vodi napred, vraati nazad, jer sticanje znanja nije bilo praeno pra menom bia, i itavo tvoje znanje e postati iskrivljeno. U tom sluaju, to vie znanja stie, tim gore po tebe. P: Kakvu ulogu igra bie u sticanju znanja? O: Bie je tvoje stanje. U jednom stanju moe da stekne izvesno znanje, a ako razvije drugo stanje, moe da stekne vie znanja. Ako si podeljen na razliita "ja" koja su jedna drugim protivrena, veoma je teko stei znanje, jer e ga svaki deo sticati za sebe i razumeti za sebe - tako nee stei mnogo razumevanja. Ako postane jedno, sigurno e

ti biti lake da stekne znanje, da ga pamti i razume. Bie znai stanje, unutranje uslove, sve zajedno, ne odvojeno. P: Zar nae bie ne raste sa znanjem? O: Ne, bie samo od sebe ne moe da raste. Znanje, pa ak i veoma kvalitetno znanje, ne moe uiniti da bie raste. Mora da radi na biu i znanju odvojeno, jer e u suprotnom prestati da razume znanje koje stie. Rad na biu je drugaiji - potreban je drugaiji napor. Uopteno govorei, mi o svom znanju znamo vie nego o svom biu. Znamo koliko malo znamo o sebi; znamo kako, u svakom trenutku, u svemu greimo; znamo kako ne moemo da predvidimo stvari, kako ne moemo da ih razumemo. Mi sve to znamo i shvatamo da je to posledica naeg nedovoljnog znanja. Mi, meutim, ne razumemo kako se ljudi razlikuju po biu. Korisno bi bilo uzeti komad papira i ispisati od ega se nae bie sastoji. Tad ete uvideti da ono samo od sebe ne moe da raste. Na primer, jedna osobina naeg bia je da smo mi maine; druga - da ivimo samo u malom delu nae maine; trea - mnotvo o kome smo govorili u prvom predavanju. Mi kaemo "ja", ali ovo ja je svakog trenutka razliito. Imamo mnogo "ja" na istom nivou, a nema sredinjeg "ja" da ih kontrolie. To je stanje naeg bia. Nikad nismo jedno i nikad nismo isti. Ako ispiete sve ove osobine, shvatiete u emu bi se sastojala promena bia, i ta bi se moglo promeniti. U svakoj osobini zasebno ima neto to moe da se promeni; a mala promena u jednoj osobini znai takoe promenu i u ostalima. to vie upoznajete sebe, to vie upoznajete svoje bie. Ako ne poznajete sebe, ne poznajete svoje bie. A ako ostanete na istom niivou bia, ne moete da steknete vie znanja. P: Da li je, da bi se radilo na biu, za nas neophodno da tome posvetimo itavo vreme tokom dana, da uopte nemamo slobodno vreme? O: Poinje od nemogueg. Poni od onog to je mogue: poni jednim korakom. Pokuaj da uradi malo, i rezultati e ti pokazati. Uvek postoji granica - ne moe da uini vie nego to moe. Ako se suvie trudi, nee uraditi nita. Malo po malo e, meutim, uvideti da su neophodni ispravno miiljenje i ispravni stavovi. Za to je potrebno vreme, jer smo toliko dugo bili u vlasti negativnih oseanja, negativne fantazije, laganja, identifikacije i slinih stvari. Meutim, to e malo po malo nestati. Ne moe da promeni sve odjednom. Uvek mora da misli na sledei korak - samo jedan korak. Sledei korak moemo da razumemo kao bie koje je malo vie ujedinjeno nego sadanje, ali ne potpuno, ne konano.

P: Da li emo biti u stanju da procenimo promenu bia a da se ne obmanjujemo? O: Da, ali pre nego to bude u stanju da sudi o promeni, mora da upozna svoje bie ovakvo kakvo je sada. Kad upozna najvei broj osobina svog bia, bie u stanju da sudi o promeni. Nivo naeg bia moemo proceniti po nestabilnosti naeg "ja" - onog to zovemo "ja" - jer jednog trenutka jedan deo nas kae "ja", drugog trenutka drugi. Ako dobro posmatra, uvidee koliko si razliit, ak i tokom jednog dana. Jednog trenutka odlui da uini jedno, drugog drugo. Ta stalna promena koja se odvija tokom samo jednog dana zaista pokazuje nivo naeg bia. P: Od ega zavisi razlika u nivou meu obinim usnulim ljudima? O: Od pouzdanosti. Postoje pouzdaniji i manje pouzdani ljudi. Tako je i u radu. Nepouzdani ljudi ne mogu da postignu mnogo. P: Polazimo li svi od istog nivoa? O: Manje - vie istog, ali ima varijacija. Glavna stvar je pouzdanost. P: Kako ovek razvija svoje bie? O: Sve to ste nauili, sve to ste uli o mogunosti razvoja, sve se to odnosi na bie. Pre svega, razvoj bia znai buenje, jer je glavna osobina naeg bia to to smo zaspali. Pokuajem da se probudimo menjamo svoje bie: to je prva taka. Tu su, potom, jo mnoge druge stvari: stvaranje jedinstva, neizraavanje negativnih oseanja, posmatranje, prouavanje negativnih oseanja, pokuaj da se ne identifikujemo, pokuaj da izbegnemo nepotrebnu priu - sve je to rad na biu. Tano je da na taj nain stiete odreeno znanje, ali ako je to samo intelektualno znanje, ono ostaje odvojeno. Bie je mo, mo da se "ini" - a mo da se ini je mo da se postane drugaiji. P: Ne razumem ovu podelu na znanje i bie kad zajedno deluju. U prouavanju sebe oni su toliko izmeani da je teko da se uvidi ta je ta. O: Tano, ali je ipak mogue. Znamo ta znai znanje. Znamo da je znanje relativno i zavisi od naih sposobnosti. Zapravo, moemo da steknemo dovoljnu koliinu znanja sa kojim emo da ponemo i u naem sadanjem stanju; vrlo brzo emo, meutim, uvideti da je, da bismo stekli vie znanja, dubljeg ili ireg, o stvarima koje bismo zaista eleli da razumemo, nuno da promenimo bie, jer su nai sadanji kapaciteti za sticanje znanja vrlo ogranieni. Zato ak i iz perspektive sticanja znanja dolazimo do neophodnosti da se promeni bie, jer bismo u suprotnom imali samo rei i ne bismo znali ta one znae.

P: Imaju li ideje sistema bilo kakvu vrednost iz perspektive promene bia? O: Ideje same po sebi ne mogu da promene bie; tvoj napor mora da ide u ispravnom pravcu, i jedna stvar mora da odgovara drugoj. Napor ini u jednom pravcu, a napor morate da ulae i u drugom pravcu. Nita ne moe da promeni bez pomoi sistema; pa ak i uz njegovu pomo je to teko. P: ta znai "rad"? O: U sistemu koristimo re "rad" u smislu rada na sticanju znanja i na prouavanju promene bia. Mora da ima neki jasan cilj i radi na njegovom ostvarenju, tako da "rad" ukljuuje sticanje znanja i samokontrole radi postizanja cilja. P: Zato je priroda nainila nepotpunog oveka, ostavila ga na pola puta? O: To je pitanje dobro dok ne shvati ta ovek moe da stekne. Kad to shvati, uvidee da, se takve stvari mogu stei samo sopstvenim naporom. U oveku mogu da se razviju svest i volja, a oni mogu da se razviju samo ako ovek shvati da ih ne poseduje. Kad to shvati, shvatie i da to ne moe da bude dato, ve samo steeno. ovek je stvoren na jedini nain na koji moe da bude stvoren. Sve to je moglo da mu se da, dato mu je. Ne moe mu biti dato vie. U suprotnom bi to bilo kao da uzmemo oveka sa ulice i dodelimo mu in generala; on ne bi znao ta da radi. To je tema za razgovor; ti kvaliteti nam ne mogu biti dati, moramo da ih zasluimo ili kupimo. To je jedini nain da ih steknemo.

Stvarno znanje, objektivno znanje, jeste znanje koje dolazi od vieg uma. To znanje nam pokazuje kako da prouavamo oveka, kako da prouavamo svet, i kako da prouavamo njihov odnos. Uz pomo objektivnog znanja mogue je upoznati stvarni svet koristei princip relativnosti i princip razmere i poznajui dva osnovna zakona svemira: Zakon broja tri i Zakon broja sedam. Objektivnom znanju se pribliavamo prouavanjem objektivnog jezika. Seate se da sam rekao da prouavanje ovog sistema poinje prouavanjem novog jezika, i da sam vam dao nekoliko primera: centri, podela ljudi na broj 1, 2, 3, 4, 5 itd, identifikacija, pridavanje znaaja, pamenje sebe. To su izrazi novog jezika.

Sledei korak je prouavanje sebe, prouavanje ljudske maine i razumevanje ovekovog mesta u svemiru. Poznavanje sebe je istov remeno i cilj i sredstvo. Rekao sam, meutim, da samo znanje nije dovoljno oveku koji eli da se razvije; on takoe mora da radi na promeni svog bia. Samo, promena bia je tako teka da bi bila gotovo nemogua kad ne bi bilo znanja da mu pomogne. Zato znanje i bie moraju da rastu uporedo, mada su meusobno potpuno odvojeni. Ni znanje ni bie sami za sebe ne mogu da daju pravo razumevanje, jer je razumevanje rezultat istov remenog rasta znanja i bia. Rast znanja znai prelaz sa posebnog na opte, sa detalja na celinu, sa iluzornog na stvarno. Obino znanje je uvek znanje o detaljima bez znanja o celini, znanje o liu, ili o ilicama i reckama na liu bez znanja o drvetu. Pravo znanje ne daje samo detalje, ve i mesto, funkciju i znaenje tih detalja u odnosu na celinu. P: Ako znanje postoji na razliitim nivoima, tad moemo da ste knemo samo znanje koje pripada naem nivou? O: Sasvim tano; meutim, ako bismo imali svo znanje koje mo emo da steknemo na naem nivou, taj nivo bi se promenio. Stvar je u tome to nemamo svo znanje koje je za nas mogue na naem nivou imamo suvie malo. P: Da li se znanje dobija samo u kontaktu sa radom? O: Od samog poetka su vam date odreene ideje i reene odreene stvari o ljudskoj maini; na primer, o etiri funkcije, o razliitim stanjima svesti, o injenici da ivimo u stanju koje osciluje gore - dole, nekad blie svesti o sebi, nekad blie snu. Kad vam se ovo kae, takoe vam se kae da to sami proverite. Ako o ovim stvarima samo ujete ili proitate neto, one ostaju puke rei. Ali kad sami ponete da ih proveravate, kad svaku funkciju razumete u sebi i shvatite sopstvena oseanja i osete u vezi svake od njih, tad to postaje znanje. Bie je neto sasvim razliito. U svom sadanjem stanju moete da ulaete sve mogue napore, pa ete opet oseati da od svog znanja ne moete da dobijete vie, jer vam bie nije odgovarajue. Zato je neophodno da se radi na biu, da se ono ojaa, uini odreenijim. Tada ete biti u stanju da izvuete vie znanja iz istih rei. P: Ako je razumevanje razultanta znanja i bia, ne shvatam kako se oni kombinuju. O: Svaki put kad neto razume. Tvoje razumevanje je kombinacija tvog znanja i tvog bia. Razumevanje je rezultat iskustva: odreenog iskustva u biu i odreenog iskustva u znanju.

P: Jo uvek mi nije jasno ta podrazumeva pod biem i stanjem bia. O: Umesto da traimo definicije, pokuajmo da naemo ilustracije. ovekovo bie je ono to on jeste. U bie spadaju mnoge stvari. Moe da bude svesniji ili vie u snu, podeljeniji ili celovitiji, vie zainteresovan za neke stvari, a manje zainteresovan za neke druge; moe da lae manje ili vie, da ne voli la ili da lae bez ikakvog ustruavanja, da bude dosledniji ili manje dosledan, da osea da si mehanian ili da to ne osea; moe da u sebi nema velikih sukoba, ili da se sastoji od sukoba, da ima relativno malo negativnih oseanja, ili da njima bude preplavljen. Uopteno reeno, stanje bia znai manju ili veu povezanost delanja. Kad jedna stvar suvie protivrei drugoj, to znai slabost bia. Mi ne shvatamo da ovek koji je jako nedosledan ini svoje znanje nepouzdanim. Razvoj samo jedne linije, bilo znanja ili bia, daje vrlo loe rezultate. Bie ukljuuje svu tvoju sposobnost da "ini". Znanje je samo pomono; ono moe da pomogne. Da bi se, meutim, promenilo bie - a to je mesto na kom znanje ulazi u igru - najpre moramo da shvatimo i razumemo nae sadanje stanje. Kad ponemo da razumevamo stanje svog bia, poinjemo i da uimo ta da inimo sa sobom. P: ta si mislio kad si rekao da razvoj samo bia ili samo znanja daje loe rezultate? O: Moda e ti pomoi ako ti to kaem onako kako sam ja prvi put uo. Ako se znanje razvije iznad bia, rezultat e biti "slabi jogi" - ovek koji sve zna, ali nita ne moe da uini. Ako se bie razvije iznad znanja, rezultat je "glupi svetac" - ovek koji moe da uini sve, ali ne zna ta da ini. Ako ovaj sistem poredi sa drugim, videe da je ono to ga razlikuje od ostalih, filozofskih ili drugih sistema, upravo vanost koju daje ideji bia. Ostali sistemi u obzir uzimaju znanje ili ponaanje. Oni pretpos tavljaju da ovakvi kakvi smo moemo da znamo vie ili da se drugaije ponaamo. U religioznim sistemima se uglavnom na "veru" i "po naanje" gleda kao da je stvar voljnog izbora. ovek moe da bude dobari ili zao - svojevoljno. Ovaj sistem, meutim, sadri ideju o razliitim nivoima bia. Na sadanjem nivou naeg bia postoji jedna vrsta znanja, jedna vera, jedno ponaanje, sve odreeno biem. A najpre dolazi znanje - koliko malo znamo. Poinje da prouava sebe: shvata da si maina, ali da moe da postane svestan. Maina polazi od odreenog nivoa bia. Pokuaj da razume ta se podrazumeva pod

biem, nivoom bia, promenom bia. Ovaj sistem kae da sve sile, energije, razne vrste aktivnosti - zavise od nivoa bia. Ne moemo da znamo vie usled nivoa naeg bia. Istovremeno, i najmanja promena nivoa bia otvara nove mogunosti za sticanje znanja i za "injenje". Sve nae moi odreene su nivoom naeg bia. P: Kako sam razumeo, mi smo svi na istom nivou? O: Da, u poreenju sa ovekom broj 4. Ima, meutim, ljudi koji su vrlo daleko od nivoa oveka broj 4, i drugih koji su mu blii. Kao i u svemu, i ovde postoje stepeni. Izmeu dva nivoa razlika je velika, ali postoje prelazna stanja. Tako je i s nama: svako od nas u razliitim trenucima moe da bude razliit. Meu ljudima postoje male razlike, ali one nisu dovoljne da se njima meri bie. Svi normalni ljudi roeni su na istom nivou i sa istim mogunostima. Niko ne moe da se rodi na nivou viem od obinog. Nita ne moemo da postignemo bez posebne obuke. Male razlike meu ljudima su razlike u funkcijama, ali prave razlike bia su razlike u stanjima svesti. Razlika u funkcijama je jednostrana razlika. P: Da li bi mogao da bolje objasni stepen razlike koja postoji izmeu nas i oveka broj 4? Hou da to razumem. O: To je pravo pitanje. Moe to da razume posmatrajui druge ljude i sebe. Postoje ljudi broj 1, 2 i 3 koje uopte ne zanima mogunost razvoja ili sticanja znanja, niti bilo ta slino. Postoje, zatim, oni koji imaju mogunost izvesnog razumevanja, ali se ono premeta sa jedne stvari na drugu - ne radi se o direktnoj zainteresovanosti. Zatim, moe da postoji direktan interes, zaetak magnetskog centra, susret sa C uticajem itd. Zato ljudi broj 1, 2 i 3 mogu da budu veoma razliiti mogu da budu blie mogunosti razvoja, dalje od te mogunosti, pa ak i bez ikakve mogunosti. P: Kako ovek moe da razume znanje drugih ljudi dok je na istom nivou? O: Misli, ko moe da ga poduava, kome moe da veruje i slino? Na nivou na kom smo moemo da sudimo o znanju drugih, ali ne i o njihovom biu. Moemo bez greke da vidimo ko zna vie. U pogledu bia su, meutim, greke lako mogue. Pretpostavimo da sretne nekog ko zna vie od tebe, ali sumnja da mu je bie nie. Pogreie, jer nije na posao da sudimo o njegovom biu. Ostavi njegovo bie na miru i pokuaj da ui od njega. Mi nismo u stanju da vidimo nivo bia koji je vii od naega; moemo da sudimo samo o nivou bia koji je isti kao na ili nii. Vano je da zapamtimo ovaj princip.

P: Da li je ovaj sistem - sistem znanja? O: Ovaj sistem nije toliko sistem znanja koliko sistem miljenja. On pokazuje kako da se drugaije misli, ta znai drugaije misliti, zato je bolje drugaije misliti. Misliti drugaije znai misliti u drugim kategorijama. Jedna stvar nam stoji na putu - mi ne znamo ta to znai "znati". Moramo da pokuamo da razumemo ta to znai znati; to e nam pomoi da razumemo ta znai misliti u drugim kategorijama. P: Kakvo je poreklo ovog sistema? O: Neu govoriti o detaljima, ve o principu - o tome kakvo u principu mora biti njegovo poreklo. Da bi uenje bilo emu posluilo, da bi imalo bilo kakvu vrednost, mora doi od oveka vieg uma nego to je na, jer nam u suprotnom ne bi pomoglo i mi bismo ostali na istom nivou. Ako uenje dolazi sa vieg nivoa, moemo neto da oekujemo. Ako dolazi sa nivoa istog kao to je na, ne moemo da oekujemo nita. Materijala za vrednovanje imamo dovoljno. Moemo da se zapitamo: da li je sistem stvoren na nivou istom kao to je na ili na razliitom nivou? Ako nam koliina materijala koji imamo nije dovoljna da prosudimo, moramo da saekamo. Meutim, moemo da prosudimo samo mi sami. Ako o tome bilo ta kaem ja, ti to ne moe da proveri. Korisno je da se razmisli o tome: odgovor za sebe mora da nae sam. P: Da li se on prenosio vekovima? O: Kako to moe da proveri? P: Verovau ti na re. O: Ne sme nita da veruje. P: Moe li nam rei gde da traimo njegovo poreklo i tragove? O: U sebi samom. Da li ti je dao neto to ranije nisi imao? P: Sigurno je nemogue da se ovaj sistem razume dok ovek ne dostigne nivo sa koga on potie? O: Razumevanje je relativno. Na naem nivou moemo da ra zumemo mnoge stvari: samo se tako moemo pokrenuti. Ne moemo da skoimo. Sigurno da uz pomo ovog sistema moemo da sebe i ivot razumemo bolje nego uz pomo bilo kog drugog sistema koji znamo. Ako moemo da kaemo da od njega dobijamo neto to ne bismo mogli da dobijemo ni na koji drugi nain, moramo da nastavimo da ga prouavamo. Moramo da imamo sistem vrednosti. Posle vrlo kratkog vremena ovek moe da to odredi. Uz pomo ovog sistema sam za vrlo kratko vreme veoma mnogo nauio, i uz njegovu pomo ak poeo da

razumevam stvari koje sam naao u drugim sistemima i nisam ih razumeo. Na primer, uzmite "san" u Novom Zavetu. Ljudi to ne primeuju, mada se stalno govori da ljudi spavaju a mogu da se probude, ali se nee probuditi bez napora. Sistem objanjava ne samo sebe, ve i ono to je istina u drugim sistemima. On objanjava ljudima da je razumevanje, ako ga ele, mogue samo meu ljudima koji su budni. U obinom ivotu sve je beznadena zbrka; ljudi nisu stvoreni da se meusobno razumeju u obinom ivotu. Da jesu, bili bi drukije napravljeni. ovek se mora dovriti sopstvenim naporima. To moemo da shvatimo ako shvatimo prirodu volje i svesti. Sa tim je povezana sposobnost za razumevanje. Kad bi ljudi poeli rad s ciljem da steknu svest i volju, poeli bi da razumeju jedni druge. U ivotu, i uz najbolje namere, oni su samo eprtlje. Ljudi su maine: nisu napravljeni da jedni druge razumeju. P: Da li je mogue da se razume razlog tog nereda? Sa kakvim je ciljem tako napravljen? O: Da bi ljudi uvideli opasnost, pokuali i poeli da razumevaju svoju situaciju. Ljudi se nikad ne razumeju, a u nae vreme situacija u ivotu postaje sve komplikovanija i opasnija. Istovremeno, takvi kakvi su, ljudi slue ciljevima Meseca i Zemlje. Ali o tome kasnije. Pogreno je da se misli da je nae vreme nalik na svako drugo. Danas postoje izuzetne tekoe i izuzetne olakice. P: Da li e se tekoe vremenom poveavati? O: Da, ali ne preko odreene granice - preko te granice bi stvari uinile nemoguim. Vano je da se shvati ne teorijski, ve sagledavan jem injenica, da ljudi jedni druge ne razumeju i da situacija postaje sve komplikovanija. Kad bi imali mitraljeze, bilo bi jo opasnije. A oni imaju mitraljeze u razliitom smislu. Zato svako nerazumevanje postaje sve dublje i komplikovanije. P: Kakav e biti kraj? O: Ne moemo da kaemo; to bi bilo proricanje. Sigurno je da iz svega ovoga ne moemo da oekujemo nikakav dobar ishod. Vidite, nai uobiajeni pogledi na stvari nisu dobri, oni nikud ne vode. Neophodno je da se drugaije misli, a to znai da se vide stvari koje sad ne vidimo, a da se ne vide stvari koje sad vidimo. A ovo poslednje je moda najtee, jer smo na odreene stvari navikli: velika je rtva da ne vidimo stvari koje smo navikli da vidimo. Navikli smo

da mislimo kako ivimo u manje - vie udobnom svetu. Naravno da ima neprijatnih stvari, kao to su ratovi i revolucije, ali u celini je ovo udoban, dobronameran svet. Najtee je otarasiti se te ideje o dobronamernom svetu. A potom moramo da razumemo da ni u kom sluaju ne vidimo stvari kakve jesu. Mi vidimo, kao u Platonovoj alegoriji o peini, samo odraze stvari, tako da je ono to vidimo izgubilo svaku realnost. Moramo da shvatimo koliko esto nama upravljaju ne same stvari, ve nae ideje o stvarima, nai pogledi na stvari, naa slika stvari. To je najzanimljivije od svega. Pokuajte da o tome razmislite.

POGLAVLJE III
Samoprouavanje i samousavravanje - Stanja svesti i funkcije Stepeni svesti - Podela funkcija - Pamenje sebe - Mehaninost Prouavanje funkcija etiri centra - Potpodela centara - Patnja Formativni aparat - Pogrean rad centara - etiri vrste energije Zapuavanje rupa - Negativna oseanja - Zaustavljanje izraavanja negativnih oseanja - Promena stavova

U ovom sistemu, koji oveka prouava kao nepotpuno bie, pose ban naglasak se stavlja na prouavanje sebe, i u tom smislu je ideja prouavanja sebe nuno povezana sa idejom usavravanja. Ovakvi kakvi jesmo, moemo da upotrebimo samo mali deo naih moi, ali prouavanje ih razvija. Prouavanje sebe poinje prouavanjem stanja svesti. ovek ima pravo da sebe bude svestan ak i ovakav kakav je, bez ikakve promene. Objektivna svest zahteva mnoge promene u njemu, ali svest o sebi moemo da imamo sada. Ipak, ovek je nema, mada misli da je ima. Kako je dolo do te iluzije? Zato ovek sebi pripisuje da je svestan sebe? On to sebi pripisuje zato to mu to stanje po pravu pripada. Ako nije svestan sebe, ovek ivi ispod svog pravog nivoa, koristei samo desetinu svojih snaga. Ali sve dok sebi pripisuje ono to je samo mogunost, nee raditi na tome da dostigne to stanje. Zatim se postavlja pitanje: zato ovek nema svest o sebi ako ima itavo ustrojstvo i neophodne organe za to? Razlog je njegov san. Nije lako probuditi se, jer san ima mnogo uzroka. esto se postavlja pitanje:

imaju li svi ljudi mogunost da se probude? Ne, ne svi: samo je mali broj u stanju da shvati da spava i da uini napor neophodan da se probudi. Najpre, ovek mora da bude pripremljen, mora da razume svoju situaciju; drugo, mora da ima dovoljno energije i dovoljno jaku elju da bude u stanju da se izbavi. U itavoj toj udnoj kombinaciji koja se naziva ovek stvar koja moe da se promeni jeste svest. Najpre, meutim, ovek mora da shvati da je maina, da bi bio u stanju da neke rafove pritegne, neke popusti itd. On mora da prouava; tu poinje mogunost buenja. Kad shvati da je maina i kad sazna neto o svojoj maini, uvidee da njegova maina moe da radi u razliitim stanjima svesti, pa e zato pokuati da joj obezbedi bolje stanje. U ovom sistemu se kae da ovek moe da ivi u etiri stanja svesti, dok ovakav kakav je ivi u samo dva. Takoe znamo da su nae funkcije podeljene na etiri kategorije. Zato prouavamo etiri kategorije fu nkcija u dva stanja svesti. Istovremeno shvatamo da se bljeskovi samosvesti dogaaju, a da je ono to nas spreava da ih imamo vie injenica da ne pamtimo sebe - da ivimo u snu. Prva stvar koja je u ozbiljnom prouavanju sebe neophodna da se razume jeste injenica da svest ima nivoe. Morate da zapamtite da ne prelazite s jednog nivoa na drugi, ve da se oni dodaju jedan na drugi. To znai da se, kad se probudite iz sna, stanje relativne svesti ili "budnog sna" dodaje stanju sna; ako postanete svesni sebe, ovo stanje se dodaje stanju "budnog sna"; a ako dostignete stanje objektivne svesti, ono se dodaje stanju svesti o sebi. Nema otrih prelaza s jednog stanja na drugo. A zato? Zato to se svako stanje sastoji od razliitih slojeva. Kad spavate, moete da spavate dublje ili plie, pa zato u stanju u kom smo sad moete da budete blie stanju samosvesti ili dalje od njega. Druga stvar koje je u ozbiljnom prouavanju sebe neophodna jeste da se proue funkcije putem posmatranja, da se naui da se one podele na pravilan nain, da se naui da se svaka od njih odvojeno prepozna. Svaka funkcija ima svoju profesiju, svoju sopstvenu specijalnost. One moraju da se odvojeno prouavaju i da se njihove razlike jasno razumeju, imajui na umu da ih kontroliu razliiti centri ili umovi. Mi uvek pokuavamo da sve svedemo na samo jedan um. Instinktivni centar moe da postoji odvojeno od drugih centara, motoriki i emocionalni centar mogu da postoje bez intelektualnog. Moemo da zamislimo da u nama ive etiri oveka. Jednog nazivamo instinktivni ili fiziki ovek. Motoriki ovek je takoe fiziki ovek, samo sa drugaijim tenjama. Dalje je tu sentimentalni ili emotivni ovek, i teorijski ili intelektualni

ovek. Ako na sebe gledamo iz ove perspektive, lake je da uvidimo gde pravimo glavne greke o sebi, jer smatramo da smo uvek jedno, da smo uvek isti. Nemamo nain da vidimo centre, ali moemo da posmatramo funkcije: to vie posmatrate, imaete vie materijala. Ova podela na funkcije je veoma vana. Kontrola nad bilo kojom od naih sposobnosti moe da se postigne samo uz pomo znanja. Svaka od funkcija moe da se kontrolie samo ako poznajemo njene specifinosti i brzinu rada. Posmatranje funkcija mora da se povee sa prouavanjem stanja svesti i nivoa svesti. Mora da sejasno shvati da su svest i funkcije sasvim razliite stvari. Kretanje, miljenje i oseanja su oigledno su funkcije; one mogu da rade sasvim samostalno bili mi svesni ili ne; drugim reima, one mogu da rade mehaniki. Biti svestan je neto sasvim drugo. A ako smo svesniji, to odmah poveava razgovetnost naih funkcija. Funkcije se mogu uporediti sa mainama koje rade na razliitim stepenima osvetljenosti. Te maine su takve konstrukcije da bolje rade na svetlu nego u mraku; u svakom trenutku u kom ima vie svetlosti maina bolje radi. Svest je svetlost, a funkcije su maine. Posmatranje funkcija zahteva dug rad. Neophodno je da se za svaku nae veliki broj primera. Prouavajui ih, neuzbeno emo videti da naa maina ne radi ispravno; neke funkcije su sasvim u redu, dok su druge nepoeljne iz perspektive naeg cilja. Jer, mi moramo da imamo cilj - inae prouavanje nee dati nikakav rezultat. Ako uvidimo da spavamo, cilj je da se probudimo; ako shvatimo da smo maine, cilj je da prestanemo da budemo maine. Ako elimo da budemo svesniji, moramo da prouimo ono to nas spreava da pamtimo sebe. Zato moramo da uvedemo izvesno vrednovanje funkcija u odnosu na to da li su korisne ili tetne za pamenje sebe. Zato postoje dva pravca prouavanja: prouavanje funkcija naih centara i prouavanje nepotrebnih ili tetnih funkcija. P: Da li je posmatranje metod tog prouavanja? O: Na taj nain moe da se shvati mnogo stvari i da se pripremi tlo za dalje prouavanje, ali to samo po sebi nije dovoljno. Posmatranjem sebe ovek ne moe da napravi najvanije podele u sebi, kako horizon talne, tako i vertikalne, jer ima mnogo razliitih podela; ne moe da upozna razliita stanja svesti i razdvoji funkcije. Glavne podele moraju da se znaju, jer e inae ovek praviti greke i nee znati ta posmatra. ovek je veoma komplikovana maina; on zapravo i nije maina, ve velika fabrika koja se sastoji od mnotva razliitih maina koje sve rade razliitim brzinama, na razliito gorivo, u razliitim uslovima.

Zato nije u pitanju jedino posmatranje, nego i znanje, a ovek ne moe da stekne znanje sam od sebe, jer priroda to znanje nije stvorila kao instinktivno - ono mora da se stekne umom. Instinktivni ovek moe da zna ta je kiselo ili slatko i sline stvari, ali tu instinktivno znanje prestaje. Zato ovek mora da ui, i to da ui od nekog ko je prethodno ve nauio. Ako se ozbiljno trudite da posmatrate funkcije u sebi, shvatiete da obino ne pamtite sebe, ma ta radili, ma ta mislili, ma ta oseali. Ne shvatate da ste prisutni, da ste ovde. Istovremeno ete shvatiti da moete da poveate sposobnost pamenja sebe ako ulaete dovoljno veliki napor dovoljno dugo vremena. Poeete ee da pamtite sebe, poeete sebe da pamtite dublje, poeete da pamtite sebe u vezi sa vie ideja - idejom o svesti, idejom o radu, idejom o centrima, idejom o prouavanju sebe. Pitanje je, meutim, kako da pamtimo sebe, kako da sebe uinimo svesnijim. Prvi korak je da shvatimo da nismo svesni. Kad to shvatimo i posmatramo to izvesno vreme, moramo da pokuamo da se uhvatimo u trenucima kad nismo svesni i to e nas malo po malo uiniti svesnijim. Ovaj napor e nam pokazati koliko malo smo svesni, jer je u uobi ajenim ivotnim okolnostima jako teko biti svestan. Ovde se pos tavljate u vetake uslove, mislite o sebi "ja sedim ovde" ili "ja sam ba ja" - pa ak i tako ne moete mnogo da uinite. U uobiajenim okolnostima, meutim, dok mislite o neemu, ili razgovarate, ili radite, sve vas ometa i ne moete da pamtite sebe. Izraz "pamenje sebe" uzet je namerno, jer u uobiajenim okolnostima esto kaemo "on se zabo ravio" ili "povremeno doe sebi". Ovaj izraz koristimo samo u odnosu na ekstremne oblike negativnih oseanja, ali zapravo se mi stalno zaboravljamo, i nikad ne dolazimo sebi, osim u vrlo retkim momentima. P: Da li je pamenje sebe poetni proces u ovom sistemu? O: Ono je sredite poetnog procesa i mora da se nastavi, da ue u sve. Isprva to zvui neverovatno, jer moete da pokuate da pamtite sebe, a potom shvatite da vam to dugo vreme uopte nije palo na pamet; onda ponovo poinjete da ga se seate. Napori ove vrste, meutim, nikad nisu izgubljeni; neto se akumulira, i u odreenom trenutku, kad u uobiajenom stanju budete potpuno identifikovani i zagnjureni u stvari, otkriete da moete da stanete po strani i kontroliete sebe. Nikad ne znate kad e se to dogoditi ili kako e doi. Morate da uradite to je u vaoj moi - posmatrate sebe, prouavate, a pogotovo da pokuavate da pamtite sebe. Tada ete, u odreenim trenucima, videti rezultate. P: Kako ovek poinje da koristi memoriju u smislu pamnja sebe?

O: Pamenje sebe u stvari nije povezano sa memorijom; pamenje sebe je samo izraz. On znai svest o sebi, ili samosvest. ovek mora da bude svestan sebe. To poinje mentalnim procesom pokuaja da bude sebe svestan. Ova sposobnost pamenja sebe mora da se razvije, jer u pamenju sebe moramo da pokuamo da nae funkcije prouavamo odvojeno jednu od druge - intelektualnu funkciju odvojeno od emo cionalne, instinktivnu odvojeno od motorike. To je veoma vano, mada ne i lako. P: Da li to znai da treba da vebamo posmatranje tih razliitih funkcija? O: Da, u odreenim momentima tokom dana moramo da pokuamo da u sebi vidimo o emu mislimo, ta oseamo, kako se kreemo itd. U jednom trenutku moete da se koncentriete na intelektualnu funkciju, u drugom na emocionalnu, potom na instiktivnu i motoriku. Pokuaj, na primer, da otkrije o emu misli, zato to misli i kako o tome misli. Pokuaj da posmatrate fizike osete kao to su toplota, hladnoa, ono to vidi, ta uje. Potom, svaki put kad se pokrene moe da vidi kako se mie, kako sedi, kako stoji, kako hoda itd. Instinktivnu funkciju nije lako izdvojiti jer se u uobiajenoj psihologiji ona mea sa emocionalnom; potrebno je izvesno vreme da se one postave na svoja mesta. P: Ima li ikakvog smisla da se prekinu neke uobiajene radnje, kao to je odlazak na spavanje u odreeno vreme? O: Mehanika promena stvari te vrste moe da koristi na samom poetku posmatranja sebe, ali ne moe da da nikakav trajan efekat. Ona moe da ti pomogne da vidi neto to inae ne bi video, ali sama po sebi nee proizvesti nikakvu promenu. Promena mora da pone iznutra, pramenom svesti, od trenutka kad pone da pamti sebe, ili ak ranije, kad pone da shvata mogunost pamenja sebe, kao i to da je ona veoma vana. Samo, na nesreu, esto se dogaa da ljudi dobro ponu a potom njihovi napori izgube pravac. P: Smanjuje li posmatranje mehaninosti mehaninost? Mislio sam na fiziki rad. O: Bez rada na svesnosti svi oni nai delovi koji mogu da budu svesni postajae sve vie i vie mehaniki. Samo je vrlo jednolian rad bez ikakavih izmena potpuno mehaniki. Ako je rad bar neto sloeniji, tim gore e ispasti to se vie mehaniki radi. Mehaninost nije korisna ni u kakvom radu - ovek mora da se prilagodi, da menja metode da bi dobro radio, a da bi to postigao, mora da bude svestan ta radi. Biti

efikasan u fizikom radu ne znai biti mehanian. Obuka nas ne ini jo vie mehanikim. Biti ekspert znai biti inteligentan u svom radu. P: Izgleda da motoriki i instinktivni centar rade normalnije i uravnoteenije od intelektualnog i emocionalnog. Zato je to tako? O: Zato to bi u suprotnom ljudi otili levo kad hoe da odu desno i nikad ne bi stigli tamo kuda su se uputili. A ako bi instinktivni centar bio nalik na emocionalni i intelektualni kakvi su sad, ovek bi se ubrzo otrovao. Za instinktivni i motoriki centar obavezan je odreeni stepen normalnosti. Ostali centri mogu da polude a da ne izazovu trenutnu tetu. Da bi se razumela ljudska mehaninost, veoma je korisno da se naui da se o oveku misli kao o maini, da se prouavaju funkcije te maine, i da se razume osnovna podela na funkcije, ne samo uopte, ne samo u teoriji, ve da se oni proue u svom delovanju, da se naui kako oni rade. Ova podela na etiri funkcije je samo preliminarna podela, jer se opet svaka od njih deli. Sve to mora da se proui i razume posmatranjem, jer teorijsko prouavanje ne daje isti rezulatat, ne vodi istim zaklju cima, ne pokazuje identinu istinu. Na primer, vrlo malo sistema prepoznaje postojanje instinktivnog centra ili instinktivnog uma, a nijedan od sistema za koje sam uo ne prepoznaje postojanje nezavisnog motorikog uma. Pa opet motoriki um igra vrlo veliku ulogu u naem ivotu, tako da odsustvo te podele u velikoj meri kvari rezultate uobiajenog posmatranja oveka, posebno u savremenoj psihologiji, jer se mnogim stvarima pripisuje pogreno poreklo budui da ova injenica nije poznata. Veoma je vano da se proui i posmatra motoriki centar, jer on pored kretanja u prostoru ima i drugih funkcija, kao to je npr. imitacija, koja je veoma vana funkcija oveka br. 1. Pored toga, motoriki centar upravlja snovima, i to ne samo nonim snovima, ve i snovima u budnom stanju - sanjarenjem. A poto nam najvei deo ivota prolazi ili u pravim snovima ili u sanjarenju, najvanije je da se proui motoriki centar. Mi mislimo da su vaniji intelektualni i emocionalni ivot, ali u stvari motoriki i instinktivni centar upravljaju najveim delom naeg ivota. Zato motoriki centar ima mnogo koris nih i mnogo tetnih funkcija. P: Postoji li veza izmeu mehanikog ponaanja i motorikog centra? O: Ne. Motoriki centar znai um ija je prava funkcija da upravlja pokretima. Zato "motoriki" i "mehaniki" nije isto. Svaki centar moe da bude mehaniki; svaka funkcija moe da bude manje ili vie

mehanika, manje ili vie svesna. Sigurno da u nama ima izvesnih mehanikih procesa koji ne moraju da postanu svesni, kao to su fizioloki procesi koje ureuje i kojima upravlja njihov spostveni um. Ali nae ponaanje u celini, i prema sebi i prema drugim ljudima, moe da postane tetno ako se prepusti samom sebi. P: Da li je prianje uvek mehaniko? O: U najveem broju sluajeva. To je jedna od prvih stvari koje treba posmatrati i boriti se s njom. Vrlo je teko da se prianje posmatra i da se s njim bori, ali to mora da se uradi. P: Mislio sam da prianjem o njima formuliem svoja zapaanja. Sada, meutim, oseam opasnost da ta zapaanja ispare u prianju. O: Prianje moe da bude veoma razliito. Moe da pria prie radi, ili da uz pomo napora sebe navede da pria napora. Prianje moe da bude buenje, a moe da bude i san. P: Moe li da nam kae neki nain na koji se moe uloiti vie napora u posmatranje? O: Ako se stavi u tei poloaj, na primer, ako zauzme pozu na koju nisi navikao, nee moi da prekine posmatranje. Mi sebe ne posmatramo zato to je ivot suvie lak. Da si gladan, umoran, da ti je hladno, posmatrao bi sebe. U naoj civilizaciji, meutim, nema snanih fizikih oseta. Mi sve stvari ublaavamo pre nego to dostignemo stepen koji bi nas naterao da posmatramo. P: Da li od nas trai da vebamo takvu vrstu posmatranja? Mislio sam da se radi o posmatranju naeg unutranjeg stanja. O: Sve je korisno. Prouavanje maine je isto tako korisno kao i prouavanje psiholoke strane. Ne moe da prouava jednu stranu bez druge. Mora da zna kako maina radi. P: Kako se saznaje koliko centara ima? O: Posmatranjem. Na uobiajeni nain mogu da se posmatraju etiri razliite funkcije koje oigledno dolaze iz razliitih izvora i kojima upravljaju razliiti principi. Posmatranje sebe ovo jasno pokazuje, pa posle izvesnog vremena ovek ne moe da ih pomea. P: Zato savremeni psiholozi nisu to uvideli? O: Zato to ne znaju za njih. Podela na centre izgleda veoma jednostavna, ali injenica da nije poznata pokazuje da obian um ne moe da je otkrije. Ako uzmete dananju psihologiju, obian um samo osea da ima neto razliito, ali ne moe da odreeno kae da je ovo jedna, a ono druga stvar. Ova ideja dolazi iz kola, ba kao i itava ideja o podeli na etiri stanja svesti. Ovu poslednju ideju moete da naete u

literaturi, ali je opis sasvim razliit, opet zato to dolazi iz kola i mora usmeno da se objasni. Postoje stvari koje mogu da se opiu u knjigama, a postoje i stvari koje nikad ne mogu da se ispravno opiu. P: Znai da je ideja o centrima stara ideja? O: Ona je veoma stara, ali mi ne moemo da je se dosetimo dok nam se ne kae. Ako nam se kae, moemo da posmatramo i utvrdimo da je istinita, ali sami ne moemo da doemo do nje. To dokazuju injenice, jer i nije bila otkrivena. P: Gde su smeteni centri? O: To nije vano, jer svaki centar zauzima itavo telo. Ne postoji nijedna elija u naem telu koju ne kontroliu svi centri. Ovo ne sme da se shvati suvie bukvalno; ne moete, na primer, da kaete da intelekt kontrolie svaku eliju jer ima ogranienja, ali, govorei uopeno, svaki centar upravlja itavim telom na razliit nain. Ne moemo, meutim, da znamo fiziki aspekt putem uobiajenog posmatranja; ali moemo da prouavamo funkcije, a to nam daje sav materijal koji je nephodan. P: Moe li onda da se posmatra intelektom? O: Nita drugo i ne moe da uradi; to je je jedini na deo koji je u izvenom stepenu pod naom kontrolom, tako da um moemo da koristimo za posmatranje. Kasnije moda moe da obui ostale centre da posmatraju, ali se do toga zadugo ne moe doi. Naravno, ostali centri ne smeju da smetaju. Na primer, ako se emocionalno s neim identifikuje, to e spreiti posmatranje; eli da misli o jednoj stvari, ali ti to stalno donosi druge misli, druge asocijacije. Dugo moramo da radimo iz intelektualnog centra, ali istovremeno moramo da razumemo da s njim ne moemo daleko da stignemo, jer on ima konana ogra nienja; on e te odvesti do izvesne granice, preko koje ne moe da ide ako ne upotrebi emocionalni centar. Emocionalni centar, me utim, mora da se prethodno obui. Mora da naui da ne izraava negativna oseanja, i samo ako to radi dovoljno dugo, mogu da se objasne druge stvari. P: Ne moemo dopustiti oseanjima da nas vode a da ne upotrebimo intelekt, zar ne? O: U normalnom stanju moemo, ali, budui da nismo sasvim normalni, ona nas mogu odvesti u pravom ili u pogrenom smeru. Nema garancije da e nas odvesti u pravcu u kom elimo - moemo da elimo da odemo na jedno mesto, a naa oseanja mogu da nas odvedu na neko drugo. P: Da li bi oseanja trebalo da razviju sopstvenu inteligenciju?

O: Potpuno se slaem s tim, ali ta to znai? To pre svega znai da mora da naui da vlada izraavanjem svih neprijatnih oseanja; samo tada e emocionalno znati ta da radi dalje. P: Rekao si da su miljenje i emocionalna funkcija potpuno od vojeni, ali zar nije veoma teko da se odredi razlika? O: Ne, uopte nije teko, potrebno je samo malo strpljenja i posmatranja; posle kratkog vremena videe jasno ta je miljenje, a ta su oseanja. P: Rade li tri centra esto istovremeno? O: Da, ali "istovremeno" moe da ima razna znaenja. Vrlo retko oni istovremeno rade na istom predmetu. Sve etiri funkcije mogu da se odvijaju i odvijaju se istovremeno, ali mogu da rade na razliitim stvarima. Umetniko stvaranje bi bilo primer istovremenog rada sve etiri funkcije na istom predmetu. Zbog ovog istovremenog rada centri se esto veoma izmeaju, ali ih je ipak mogue razlikovati. To je poetak posmatranja sebe i razumevanja sebe - moramo da razumemo razliite funkcije i potoni ponemo da ih delimo. P: Zato je mogue da motoriki centar moe da prekine fantaziju? Uvideo sam, na primer, da vrtlarstvo ili bilo kakav fiziki rad pomae da se ona zaustavi. O: To znai da je centar koji se bavi fantaziranjem isti onaj koji se bavi vrtlarstvom. To samo dokazuje da je fantazija funkcija motorikog centra. P: Ne mogu da uvidim vanost naglaska koji se stavlja na centre. O: Vrlo je vano da shvatimo da je na um podeljen na etiri uma, da u nama nema jedinstva, da su etiri funkcije ili uma potpuno razliiti. To samo po sebi oveku daje drugaiju sliku o sebi. P: Kako da se razlikuju oseanja od instinkta? O: To je veoma vano pitanje i ovek sam mora da ga rei posmatranjem i prouavanjem. Instinktivna oseanja su uvek povezana sa neim fizikim. Poto savremena psihologija ne razlikuje instinktivna ose anja od ostalih oseanja, verovatno je da e biti izvesnih problema da se razume razlika. A kad zna da su oni razliiti, mogue je da ih razlikuje. P: Moe li bilo ta da kontrolie nevoljne organe i elije? O: Da, instinktivni centar. Misli li da bismo preiveli i pola sata kad instinktivni centar ne bi radio? On zna ta je pravilan a ta pogrean rad svakog organa. On uvek nastoji da ih navede da pravilno rade. Mi

mislimo da organi rade sami od sebe - to je fantazija. Njih kontrolie instinktivni centar. To je "instinkt" u pravom snuslu to se oveka tie. P: Ima li kvalitet intelekta znaaja za sticanje svesti? O: Ima, jer moramo da ponemo od intelekta. Na intelektualni centar je bolje razvijen, ili vie pod naom kontrolom. Emocionalni centar je mnogo neodgovorniji. Zato, poto imamo vie kontrole nad intelektualnim centrom, moramo da ga koristimo sve dok ili ne pos tanemo svesniji ili nauimo da ostale funkcije korisnije upotrebljavamo i kontroliemo ih bolje nego to to sad radimo. Zasad nemamo kontrolu nad instinktivnom i emocionalnom funkcijom, a nad motorikom je imamo samo u maloj meri. Sve ih pokreu spoljni uticaji. Ne moemo da budemo ljubazni ili besni bez uzroka, a uzrok znai neto spoljanje. Kasniji rad mora da se odvija na emocionalnom centru, jer je u njemu glavna energija. Intelektualni centar je samo pomoni, ali je zasad sve to imamo.

Hou da vam o centrima kaem jo neto to e vam pomoi da razumete situaciju. Neki od centara su podeljeni na dve polovine pozitivnu i negativnu. Ova podela je veoma jasna kad se radi o intelek tualnom i instinktivnom centru. Sav rad intelektualnog centra se sastoji od poreenja. Podela u instinktivnom centru je sasvim jednostavna: zadovoljstvo - bol. To upravlja itavim instinktivnim ivotom. Pri povrnom gledanju izgleda da se i emocionalni centar takoe sastoji od dve polovine - prijatnih i neprijatnih oseanja. Ali u stvarnosti nije tako. Sva naa nasilna i depresivna oseanja i uopte najvei deo nae mentalne patnje iste je vrste - neprirodan, i na organizam nema pravi centar za ta negativna oseanja; ona rade uz pomo jednog vetakog centra. Taj vetaki centar - neka vrsta otekline - postepeno se u nama stvara od ranog detinjstva, jer dete ivi okrueno ljudima sa negativnim oseanjima i imitira ih. P: Nisu li instinktivna oseanja negativna? O: Mogu da budu negativna, ali s pravom. Ona su sva korisna. Negativni pol instinktivnog centra je straar koji nas upozorava na opasnost. U emocionalnom centru su negativna oseanja veoma tetna. Dalje je svaki centar podeljen na tri dela: intelektualni deo, emo cionalni deo i motoriki ili mehaniki deo. Motoriki deo svakog centra je najmehanikiji i najee se koristi. Mi uglavnom koristimo samo mehanike delove centara. ak se i emocionalni delovi koriste samo povremeno; to se intelektualnih delova tie, oni se u uobiajenim

okolnostima koriste veoma retko. To pokazuje kako sami sebe ogrania vamo, kako koristimo samo mali, samo najslabiji deo naeg organizma. Vrlo je lako da razlikujemo ova tri dela kad ponemo da posmatramo sebe. Mehanikim delovima nije potrebna naa panja. Emocionalnim delovima potrebno je veliko interesovanje ili identifikacija, panja bez napora ili namere, jer panju privlai i dri sam objekt. A u intelektual nim delovima morate da kontroliete svoju panju. Kad se naviknete da upravljate panjom, odmah ete shvatiti na ta mislim. Najpre nam priroda akcije pokazuje koji centar radi, a potom posmatranje panje koji deo centra radi. Naroito je vano da posmatramo emocionalne delove i prouimo stvari koje privlae i zadravaju nau panju, jer to proizvodi fantaziju. Prouavanje fantazije je veoma vaan deo prouavanja sebe, pa ako ponete da posmatrate tu podelu centara na delove, kao dodatak podeli na same centre, to e vam dati mogunost da doete do detalja i pomoi vam da prouite panju. P: Da li je mogue da na neto obratimo panju a da se ne identifikujemo? O: Svakako. Samo, mora da razlikuje panju od identifikacije. Panja moe da se kontrolie; identifikacija je mehanika. P: Hoe da kae da imamo tri vrste panje? O: Ne. Panja je jedna; nema druge panje. Ponekad, meutim, moemo da delamo bez panje - moe da uradi mnoge stvari, ak i normalne, logine stvari bez ikakve panje. U drugom sluaju panja je privuena i zadrana samom stvari, a u treem sluaju panja je kontrolisana. P: Otkrio sam da ako ak i kratko vreme kontroliem panju, ne mogu da fantaziram. O: Potpuno tano, jer fantazija potie iz mehanikih delova centara, bez panje. Ako se panja na neto usmeri, fantazija prestaje. P: Da li ovek moe da kontrolie panju samo kad pamti sebe? O: To je manje - vie u istom pravcu, ali je kontrolisana panja mogua i u obinom ivotu. Ponekad ljudi mogu da kontroliu svoju panju i obave interesantan rad ne znajui nita o pamenju sebe. Mada je kontrolisana panja veoma bliska pamenju sebe, postoji razlika. Panja moe da bude u samo jednom centru, dok pamenje sebe zahteva rad tri ili ak etiri centra. P: Nije li veoma lako da kontrolisana panja postane identifikacija? O: Ne, one su sasvim razliite. Jedna je maksimum kontrole, druga je minimum kontrole. Ne postoji mogunost da se kontrolie identifikacija.

P: Moe li ovek da podstakne intelektualni centar na rad? O: Razvijaj panju. Videe da tad daje drukije rezultate. Ra zmiljaj s panjom. Ne dopusti sebi da mehaniki misli. Mehaniko miljenje se pretvara u fantaziju. P: Kakva je razlika izmeu toga da se neto radi svesno i da se radi namerno? O: Ne moemo da govorimo o tome da se neto radi svesno, jer nismo svesni. to se tie toga da se radi namerno - ako radi izvestan posao i mora da na njega obrati panju, tada e, a da to i ne primeti, deo tvog napora biti povezan sa odravanjem panje na onom to radi. Ali ako rad postane sasvim mehaniki, moe da nusli na neto drugo, a da ti ruke i dalje obavljaju posao. To bi bio mehaniki deo centra. Ako posao zahteva stalno razmiljanje, pronalaenje, prilagoavanje, morae da radi intelektualnim delovima. Mehaniki deo intelektualnog centra ima poseban naziv. Ponekad se o njemu govori kao o posebnom centru i u tom sluaju se naziva formativni centar ili formativni aparat. Najvei broj ljudi koristi samo ovaj deo; oni nikad ne koriste bolje delove intelektualnog centra. Ideje ovog sistema ili sline ideje ne mogu se, meutim, nikako razumeti formativnim aparatom. Formativni aparat ima sasvim odreena ogra nienja. Jedna od njegovih posebnosti je da poredi samo dve stvari, kao da u svakom posebnom sluaju postoje samo dve stvari. Dalje, for mativni centar voli da razmilja u ekstremima; on, na primer, ili zna sve ili ne zna nita. Jo jedna od njegovih posebnosti je to odmah trai suprotnost. Moe da nae mnoge primere formativnog miljenja. Ako, na primer, kaem: mora da uradi ovo ili mora da uradi ono, ljudi odgovore: "Pa rekao si da ne moemo da inimo". Ako kaem da neto zahteva snagu volje, oni kau: "Kako, kad nemamo volju?" Ako govorim o tome da se bude vie svestan ili manje svestan, ljudi kau: "Ali mi nismo svesni!" Sve su ovo primeri formativnog miljenja. P: Moe li da da primer pravilnog korienja formativnog aparata? O: Ako intelektualni centar normalno radi, to jest, ako rade ostali njegovi delovi, formativni aparat sasvim dobro obavlja svoj posao. On je aparat za beleenje. Nas zanima samo njegov pogrean rad. To se ne odnosi samo na formativni aparat, ve i na sve mehanike delove centara. Samo kad ponu da rade pogreno postaju opasni. Zato nema potrebe da brinemo o njihovom ispravnom radu; ono to morate da uradite je da otklonite njihov pogrean rad. Mehaniki deo emocional nog centra hoe da radi posao vieg dela, a isto je i sa formativnim

centrom - on hoe da radi posao intelektualnog centra, a rezultat toga je da motoriki deo ovog centra obavlja sav intelektualni ivot obinog oveka. P: Kako tad objanjava da ljudi povremeno ive u viim delovima intelektualnog centra? ovek moe povremeno da ima ideje. O: Moe se "dogoditi" izvesna kombinacija ideja; ali mi hoemo kontrolu, ne objanjenja stvari koja se sama od sebe dogaaju. Sve moe da se dogodi jednom ili dvaput, ali to nema praktinu vrednost ni znaaj, ba kao to ovek jednom ili dvaput moe da nae novac na ulici, ali od toga ne moe da ivi. P: Ne razumem ta znai mehaniko ponaanje, jer izgleda da ovek pola ivota provodi radei mehanike stvari, kao to je pisanje. Treba li sve to da se ostavi nesvreno? O: To je motoriki centar - nisam na to mislio. Mnoge stvari su mehanike i treba da ostanu mehanike. Ali, mehanike misli, me hanika oseanja - to je ono to treba da se proui i da se promeni. Mehaniko miljenje ne vredi ni pare. Moe mehaniki da misli o mnogim stvarima, ali nita od toga nee dobiti. Mehaniki moe da koristi samo mali deo svog intelektualnog centra, formativni aparat, a na to nije vredno troiti vreme. Jednu stvar koja se tie delova centara morate da razumete, a to je da se intelektualni delovi centara meusobno mnogo manje razlikuju nego ostali. Podela na intelektualni, emocionalni i motoriki je veoma jasna i otro definisana u niim delovima centara, ali u viim postaje mnogo manje jasna. P: Da li se samo centri meaju jedni drugima u rad, ili se jedan deo centra moe meati u rad drugog? O: Moe se desiti bilo ta od toga. Pretpostavimo da radi motorikim centnrom - tad se moe umeati instinktivni centar, ili emocionalni centar, ili drugi deo motorikog centra. Ili, ako neto oseti u jednom centru i pone da govori, prelazi u drugi centar pa moe ak i da zaboravi ta si hteo da kae. P: Da li zbir intelektualnih delova raznih centara sainjava intelek tualni centar, ili su oni svi odvojeni? O: Ne, svi oni mogu da rade odvojeno; sigurno je, meutim, da bi, ako bi ovek bio u stanju da vlada intelektualnim delovima centara i navede ih da zajedno rade, to bio put do viih centara. Intelektualni delovi zajedno ne sainjavaju poseban centar, ali e njihov udruen rad dati bolje razultate nego kad rade odvojeno.

P: Da li rad na sebi smanjuje funkciju mehanikih delova centara? O: On smanjuje rad mehanikih delova centara u smislu da smanjuje mehaninost tamo gde su korisni svesnost i panja. Mehaniki delovi centara radie svoj sopstveni posao, za koji su i namenjeni, i to e ga moda raditi i bolje nego sada, jer su sad previe zaokupljeni stvarima koje ih se ne tiu. To e omoguiti rad boljim delovima centara. P: Da li na mehaninost treba gledati kao na injenicu koju treba posmatrati ili na zlo protiv koga se treba boriti? O: Vidi, mehaninost nikad nee razumeti ako govori na taj nain - u odnosu na male stvari. Ali kad vidi, ili pronae u svom pamenju kako si u stanju da potpuno mehaniki uradi najgnusnije stvari, za koje kasnije ne moe da razume kako si uopte mogao da ih uini, shvatie ta je mehaninost. itavog ivota mehaniki radimo ono to nikad ne bismo uradili svesno. To je ono to moramo da razumemo. Kad bismo pogledali na svoj ivot, godinu po godinu, mesec po mesec, nali bismo stvari koje nikad ne bismo svesno uradili, ili stvari koje nismo uradili, a uradili bismo ih da smo bili svesni. To je nain da se razmilja o mehaninosti. P: Da li je formulacija funkcija koja pripada intelektualnom centru? O: Potpuno tano. Moe biti raznih stupnjeva, ali zasad moemo samo da govorimo o formulaciji i uobliavanju. U vezi s tim je vano da se razume tano znaenje rei "formativni". Postoje dva metoda mentalnog zakljuivanja: "formalizacija" i "formulacija". Formalizacija je zakljuivanje do kojeg se dolazi linijom manjeg otpora, izbegavanjem tekoa. To je lake jer se samo od sebe sklapa - ve spremne faze, spremno miljenje, kao peat. Ovaj je nain uglavnom manjkav, osim u sasvim jednostavnim sluajevima. Formulacija je zakljuak do koga se dolazi na osnovu svog materijala koji je dostupan; za njega je potreban napor i ponekad ga je teko izvesti, ali toje najbolje to moemo da uinimo. P: Kako moemo da formuliemo? Zar nee odreeno "ja" da iskrivi injenice? O: Ako ih iskrivi, to e iskriviti i formulaciju. Sigurno je, meutim, da je neophodno da se naui da razlikujemo formulaciju od formiranja. Formiranje je, da tako kaemo, samo letimian pogled, ponekad sasvim pogrean, a formulacija je, kao to sam rekao, kad sakupite sve to znate o datom predmetu i pokuate da iz toga izvuete neki zakljuak. P: Zato su mi predavanja nekad zanimljiva, a nekad ne?

O: Zato to si u razliitim centrima. U jednom centru moe da te zanima neto, u drugom ne. Pretpostavimo da si u instinktivnom centru: on se nee zanimati za ezoterike ideje, ve za hranu i sline stvari. Ali, ako si u intelektualnom ili delimino emocionalnom centru, moda e biti zainteresovan. Zna da u naoj kui imamo etiri sobe, i od toga u kojoj smo zavisi ta e nas interesovati, a ta ne. P: Primetio sam da ako prekucava rutinsku stvar, ovek bre kuca, a ako kuca neto intelektualno, kuca sporije. O: Zato to rade dva centra. Komplikovan rad zahteva dva centra. Ali, intelektualni centar ulazi ak i u prepisivanje. Ne moe se mnogo verovati motorikom centru; on upravlja fatazijom i snovima. Zato intelektualni centar pazi na njegov rad. Ako ovek radi u potpunosti motorikim centrom, napola spava. Svaka saradnja centara je izvestan stepen budnosti. ta znai zaspati? Iskljuiti centre. P: Govor dolazi iz dva centra, zar ne? O: Jo vie. Uglavnom je delom instinktivan, delom motoriki, delom intelektualan, a moe da bude i emocionalan, tako da moe da ukljui sve etiri funkcije. P: Da li je intelektualni deo svakog centra najbolji deo, i ovek treba da ga isprobava i podrava nasuprot emocionalnom i mehanikom delu svakog centra? O: Svi su delovi podjednako neophodni, ali svaki mora da radi svoj posao. Delovi sami po sebi nisu loi, svaki od njih ima svoju funkciju, ali ako zamene jedan drugog, poinju da rade pogreno. Vidite, ideja da ne koristimo mozak u celini, ve samo jedan njegov deo, nije nova, ali psiholoki sistemi ne objanjavaju ta ne koristimo, jer delovi centara nisu na istom nivou - oni su stvarno razliite maine. Ovaj sistem nam daje pravu anatomiju mozga i uopte itave mentalne oblasti. Zato je ovo veoma vana stvar, i kad ovek pone da posmatra sebe uzimajui u obzir panju, moe da proui razliitu vrednost svojih mentalnih procesa. To je klju za pomenute maine. P: Kakva je razlika izmeu motorikog dela intelektualnog centra i intelektualnog dela motorikog centra? O: Oni su potpuno razliiti. Intelektualni deo motorikog centra moe da upravlja naim najsloenijim pokretima, onda kad moramo da izmislimo nove pokrete. Pretpostavimo da neko pravi veoma komplikovanu mainu, ili radi sa mainom veoma tekom za rad, ili obavlja vrlo zamren manuelni posao koji zahteva stalnu panju, pa ak i stalno pamenje sebe, da se itava stvar ne bi upropastila: to je posao intelektualnog dela motorikog centra.

Motoriki deo intelektualnog centra je registrujui ili formativni aparat, sistem indeks - kartica u mozgu. On je sasvim koristan na svom mestu, ali se koristi u pogrene svrhe. Pretpostavimo, na primer, da neko ove kartice baci uvis i pokusa da izvede zakljuak iz naina na koji one padnu dole: to bi bio pogrean rad formativnog aparata, a to je ba ono to mi obino inimo. P: Kad govori u usklaivanju stvari, misli li na p o k u a j da se centri navedu da bolje rade? ta e ih navesti da rade bolje? O: itav rad na sebi - prouavanje sebe, poznavanje sebe, pamenje sebe. Najpre treba da upoznamo mainu, a potom moramo da nauimo da je kontroliemo. Moramo da nanovo podesimo funkcije tako da svaka radi svoj pravi posao. Najvei deo naih aktivnosti sastoji se u tome to posao jednog centra obavlja drugi centar. Naa nesposobnost da dostignemo normalni nivo budnosti proizlazi iz nae nesposobnosti da centre nateramo da pravilno rade. Mnoge neobjanjive stvari koje posmatramo proistiu iz pogrenog rada centara. P: Znai li pogrean rad centara meanje jednog u rad drugog? O: Postoje dva oblika pogrenog rada centara. Ili se oni meaju, to e rei, jedan radi umesto drugog, ili jedan krade energiju od drugog. Ponekad centri moraju da rade jedan za drugi. Ako, iz odreenog razloga, jedan centar prestane da radi, maina je tako napravljena da drugi centar moe da nastavi njegov rad izvesno vreme kako bi se izbegao prekid. Osnovna ideja ovakvog ustrojstva je sasvim ispravna, ali u stvarnom ivotu ona postaje uzrok mentalnih i fizikih poremeaja, jer jedan centar ne moe da pravilno obavi posao drugog. A u stanju identifikacije vrlo je verovatno da e da rade pogrean posao umesto svog sopstvenog. To postaje neka vrsta loe navike, a meanjem funkcija centri poinju i da meaju energiju, pokuavajui da dobiju moniju energiju za posao kome nisu prilagoeni. P: Izgleda mi da je teko da se pronau primeri pogrenog rada centara. Jedino to sam primetio jeste da esto imam oseaj nepotrebnog uzbuenja. O: Moe da vidi primere kad ljudi postaju nepotrebno emocionalni prema stvarima koje je bolje uraditi bez ikakvih oseanja. P: Kako da se prekine to meanje? O: U ovom trenutku su nae funkcije uslovljene naim stanjem svesti. Manjih razlika ima: moemo da budemo neto vie svesni nego to smo - malo vie ili mnogo manje. To utie na funkcije, jer ako ste svesniji, funkcije daju bolje rezultate, a to vie spavate, daju gore

rezultate. Ovo moemo da posmatramo, ali morate da shvatite kao princip da su funkcije i stanja svesti nezavisni jedni od drugih i mogu da postoje zasebno. Stanje svesti utie na funkcije, pa e poveanje svesti stvoriti nove funkcije. Potpuno, stvarno buenje stvorie nove funkcije koje sada nemamo. P: Stvar kojoj treba teiti je da se savreno usklade etiri centra? O: Da, to je poetak. Posle toga ovek moe da misli o stvaranju viih stanja svesti - o svesti o sebi, a potoni i o svesti o stvarima izvan sebe. To bi odgovaralo radu viih centara. Ne moe se poboljati jedan centar sam za sebe. Moraju se poboljati svi, moraju da ponu da normalno rade. Vidi, ljudska maina je veoma mudro napravljena i sve se u njoj moe upotrebiti u istu svrhu. Ali, na obinom nivou rad s centrima nije potpuno usklaen, oni ive suvie nezavisno, a istovremeno jedan drugog ometaju i koriste energiju onih drugih. Svaki centar je prilagoen da koristi odreenu vrstu energije, i dobija tano ono to mu treba; ali svi centri kradu jedni od drugih, pa zato centar podeen da radi sa manje monom energijom koristi moniju i eksplozivniju energiju. Tako sad radi naa maina. Zamislite nekoliko pei - jedna radi na mazut, druga na drvo, trea na naftu. Pretpostavimo da u onu koja je predviena za drva sipamo naftu: moemo da oe kujemo samo eksploziju. Potoni zamislite pe na naftu, pa ete videti da ona ne moe pravilno da radi na drva ili na ugalj. Moramo da razlikujemo etiri energije koje deluju u nama: fizika ili mehanika energija - na primer, kad pomerite sto; ivotna energija koja omoguava telu da vari hranu, obnavlja tkiva itd; psihika ili mentalna energija kojom rade centri, i najvanija od svega, energija svesti. Psihologija i naune kole ne poznaju energiju svesti. Na svest se gleda kao na deo psihikih funkcija. Druge kole potpuno poriu svest i na sve gledaju kao na mehaniko. Neke kole poriu postojanje ivotne energije. ivotna energija je, meutim, razliita od mehanike energije, jer se iva materija moe stvoriti samo od ive materije. Svi procesi rasta odvijaju se uz pomo ivotne energije. Psihika energija je energija pomou koje rade centri. Oni mogu da rade svesno ili bez svesti, ali su rezultati razliiti, mada ne toliko razliiti da bi se ta razlika mogla lako uoiti kod drugih. ovek svest moe prepoznati samo u sebi. Za svaku misao, oseanje ili akciju, ili za svesnost, moramo da imamo odgovarajuu energiju. Ako je nismo dobili, opadamo i radimo

niom energijom - vodei gotovo ivotinjski ili vegetativni ivot. Potom opet skupimo energiju, opet imamo misli, opet moemo da kratko vreme budemo svesni. ak ni ogromna koliina fizike energije ne moe da proizvede misao. Za misao je potreban drukiji, snaniji rastvor. A svest zahteva jo bru, eksplozivniju energiju. P: Ako nikakva koliina psihike energije ne moe da proizvede energiju svesti, kako koliina psihike energije koju koristim menja stvar? O: Psihika energija ti treba za sasvim odreene svrhe. Na primer, mora da misli pomou psihike energije. P: Primetio sam da pokuaji da se panja odri usmerena odnose veliki deo energije. Znai li to da pogreno radim? O: Ne, mora da koristi energiju da bi odrao panju. To je rad, a za rad je potrebna energija, iako sa druge strane on tedi energiju - tedi rasipanje energije u drugim pravcima. Ako ti se misli odvijaju bez panje, to je mnogo vei gubitak. P: Zato je toliko teko da se vlada panjom? O: Nemamo naviku. Suvie smo se navikli da se stvari dogaaju. Kad hoemo da kontroliemo panju ili neto drugo, otkrivamo da je to teko, kao to je fiziki rad teak onom ko na njega nije navikao. P: Zato su trenuci svesnosti tako retki? Je li stvar u energiji? O: Nema goriva. Ako nemate struje, ili imate depnu lampu sa slabom baterijom moete da dobijete bljesak i nita vie. Svest je svetlost, svetlost je rezultat odreene energije; ako nema energije, nema svetla. P: Lei li itava tajna razvoja svesti u kontroli i uvanju energije? O: Ne, ne itava tajna, iako je uvanje i uveanje energije veoma vano. Samo po sebi, meutim, to nije dovoljno; ovek mora da zna kako da je kontrolie. Energija je mehanika strana svesti. Ne moemo da ponemo od kontrole. Da bismo kontrolisali i jednu sitnicu moramo da poznajemo itavu mainu. Najpre treba da prekinemo rasipanje energije; drugo, da je sakupimo putem pamenja sebe; potom da uskladimo stvari. Ne moe se poeti na drugi nain. P: Moe li se energija uskladititi? O: Da, energiju moe da uskladiti kad za to bude sposoban. Prvo pitanje, meutim, nije kako da uskladitimo energiju, ve kako da prestanemo da je rasipamo. Imali bismo dovoljno energije za sve to elimo da uradimo kad je ne bismo rasipali na nepotrebne stvari. Na

primer, mi smo toliko formativni zato to smo toliko zatupeli, zato to ne oseamo dovoljno. Mi mislimo da oseamo, ali to je iluzija. A oseamo tako malo zato to nemamo energije koju koristi emocionalni centar. Ve smo ranije govorili o energetskim rupama, ali je najgora od svih je izraavanje negativnih oseanja. Kad biste mogli da prekinete izra avanje negativnih oseanja, sauvali biste energiju i nikad ne biste osetili da vam nedostaje. Moemo da se nadamo da emo postati svesna bia samo ako na pravi nain koristimo energiju koju sada pogreno upotrebljavamo. Maina moe da proizvede dovoljno energije, ali vi moete da je potroite na bes ili razdraljivost i sline stvari, pa vam ostane veoma malo. Normalni organizam proizvodi dovoljno energije ne samo za rad centara, ve i za rezervu. Proizvodnja je u redu, ali potronja ne valja. Potrebno je da se pomenute rupe proue, jer ne vredi ii dalje dok se neke od njih ne zatvore; jer, to vie energije ovek skupi, vie mu iscuri. To je kao da sipate vodu u sito. Neka negativna oseanja prave ba takve rupe. Izvesni ljudi u odreenim situacijama prolaze kroz itavu skalu negativnih oseanja na koja su toliko navikli da ih ak i ne primeuju. To moe da traje samo pet minuta, ili sekundi, ali moe biti dovoljno da potroi svu energiju koju njihov organizam proizvede za dvadeset etiri asa. Posebno bih vam skrenuo panju na ovu ideju o negativnim oseanjima i stanju negativnih oseanja. To je zaista druga vana taka: prva se odnosi na svest - da nismo svesni i da moramo da postanemo svesni. Neophodno je da se shvati da ne postoji nijedno negativno oseanje korisno ni u kom smislu. Sva negativna oseanja su znak slabosti. Zatim, moramo da shvatimo kako moemo da se borimo s njima; ona mogu da se pobede i unite, jer za njih ne postoji pravi centar. Kad bi imala pravi centar, kao instinktivna oseanja, ne bi bilo anse; zauvek bismo ostali u vlasti negativnih oseanja. Stoga je srea po nas da ona nemaju pravi centar; ono to radi je vetaki centar, a taj vetaki centar se moe ukinuti. Kad to uradimo, oseaemo se mnogo bolje. Velika je stvar i ako samo shvatimo da je to mogue, jer imamo mnotvo ubeenja pa ak i "principa" koji se odnose na negativna oseanja, pa je vrlo teko da se otarasimo ideje da su ona neophodna. Pokuajte da ovom razmis lite, pa ako imate pitanja, odgovoriu vam na njih. P: Kae da nemamo pozitivnih oseanja? O: Mi nemamo pozitivnih oseanja; pozitivnim oseanjem na zivamo oseanje koje ne moe da postane negativno, a sva naa

oseanja, ak i najbolja koja u sadanjem stanju moemo da imamo, mogu da postanu negativna svakog asa. Naa oseanja su takoe i po svom opsegu suvie mala za pozitivna oseanja. Pozitivna oseanja ukljuuju veoma mnogo, dok su naa oseanja veoma uska. Zato zasad nemamo pozitivnih oseanja, ali imamo negativnih. P: A ako se oslobodimo negativnih oseanja? O: Onda moemo da imamo pozitivna oseanja. Neka negativna oseanja mogu jednostavno da se unite, ali nekih drugih moemo da se otarasimo samo tako to emo ih preobratiti u pozitivna. Samo, to je za nas vrlo daleko; sada to ne moemo da uradimo; sad jedino moemo da za to pripremimo tlo, uglavnom tako to emo da stvorimo pravilne stavove, jer najpre dolazi mentalni rad. Pravilne mentalne stavove stvaramo tako to shvatamo da negativna oseanja ne slue niem korisnom, kao i koliko gubimo doputajui sebi to zadovoljstvo da ih imamo. Tada emo moda imati dovoljno energije da neto uradimo s njima. P: Uraditi neto s njima znai zaustaviti ih? O: Moramo da ponemo pravilnim razumevanjem, pravilnim sta vom. Sve dok mislimo da su negativna oseanja neizbena, ili ak korisna za ispoljavanje sebe i slino, ne moemo nita da uinimo. Neophodna je izvesna mentalna borba da bi se shvatilo da ona nemaju nikakvu korisnu funkciju u naem ivotu a da nam je istovremeno na njima zasnovan itav ivot. U nama ima mnogo udnih stvari. Najpre, ima stvari koje bi mogle da budu svesne a nisu; drugo, svoj ivot kvarimo negativnim oseanjima za koje priroda ak nije ni obezbedila centar, tako da moramo da napravimo vetaki. ta je mehaniko? Ono to nije normalno, ono to je neprirodno, mehaniko je u najveoj meri. P: Moemo li uvek da razlikujemo negativno oseanje od pravog? O: Moemo, po identifikaciji, jer su kod negativnih oseanja uvek prisutne dve stvari - identifikacija i negativna fantazija. Bez negativne fantazije i identifikacije negativna oseanja ne mogu da postoje. P: Kad sam usred negativnog oseanja kao to je mrzovolja, mogu li da ga zaustavim samo razmiljanjem? O: Ne, ali moe da prethodno pripremi tlo. Ako moe da stvori pravilan stav, to e ti posle izvesnog vremena pomoi da zaustavi negativna oseanja u trenutku kad poinju. Kad si usred njih, ne moe da ih zaustavi; tad je suvie kasno. Ne sme da sebi dopusti da zapadne u mrzovolju; ne sme da je opravdava.

P: Iz onog to kae izgleda mi da pretpostavlja da postoji "ja" vie od ostalih koje to moe da uradi? O: Nije u pitanju vie "ja", ve su neka intelektualna "ja" slobodna od emocionalnog centra i mogu da nepristrasno vide stvar. Ona mogu da kau: "Imao sam ovo negativno oseanje itavog ivota. Jesam li time bilo ta dobio? Ne. Samo sam gubio, gubio i gubio. To znai da je beskorisno." P: Imamo li oseanja koja nisu negativna? O: Svakako, ali nisu ni pozitivna. Ona jo uvek nisu negativna, ali svakog trenutka mogu postati. P: Ali, izgleda mi da ima okolnosti koje oveka prosto navode da ima negativna oseanja? O: To je jedna od najgorih iluzija koje imamo. Mislimo da okolnosti proizvode negativna oseanja, a zapravo su sva negativna oseanja u nama, unutar nas. To je veoma vana stvar. Mi uvek mislimo da negativna oseanja izazivaju greke drugih ili pogrene okolnosti. Mi uvek tako mislimo. Naa negativna oseanja su u nama i mi sami ih proizvodimo. Nema nikakvog neizbenog razloga zbog kojeg bi trebalo da tui postupci ili odreene okolnosti proizvedu negativna oseanja u meni. To je samo moja slabost. Spoljni uzroci ne mogu da proizvedu nikakvo negativno oseanje ako ga ne elimo. Negativna oseanja imamo zato to ih doputamo, opravdavamo ih, objanjavamo ih spoljanjim uzrocima i na taj nain se ne borimo s njima. P: Postoji li bilo kakav razlog zbog kojeg toliko elimo da ih zadrimo? O: Navika. Suvie smo se navikli na njih i bez njih ne moemo da spavamo. ta bi mnogi ljudi radili bez negativnih oseanja? Ova navika je toliko jaka da je potreban poseban rad da ih se otarasimo. Na poetku, meutim, rad na negativnim oseanjima ima dve strane: prouavanje i pokuaj da ih ne izrazimo. Pravi rad na negativnim oseanjima poinje kasnije. Ne moe da prouava negativna oseanja ako ih izraava. Ako pokua da prekine da ih izraava, moe da ih opazi i da ih proui. P: Zar nije promena take gledita nain da se bori s njima? O: Sasvim tano, samo to nije dovoljna sama po sebi. Prava borba poinje borbom protiv identifikacije. Ako uniti identifikaciju, nega tivna oseanja e sama od sebe postati slabija. Svakako je, meutim, potrebna i promena take gledita. P: Kako sam razumeo, rekao si daje borba sa negativnim oseanjima beskorisna, ali moramo da ih prouavamo i posmatramo. Je li to tano?

O: Borba sa negativnim oseajima zahteva mnogo napora; navika je suvie jaka. Najpre ih morate jednostavno prouiti i pokuati da se borite sa izraavanjem negativnih oseanja. Ako se sada borite sa jednim oseanjem, moete umesto njega stvoriti dva. Vremenom, ovek moe indirektno da ovlada oseanjima. Prvi korak je, meutim, prouavanje. P: Moe li ovek imati negativna oseanja i biti dobrog zdravlja? O: Re "zdravlja" treba uzeti u irem smislu, iz perspektive sistema. Ne moemo je uzeti u uobiajenom znaenju fizikih manifestacija odsustva fizike bolesti - jer je jedna od stvari koje su najneophodnije za zdravlje pravilan rad centara. Ljudi iji centri pogreno rade nisu zdravi. Pojam zdravlja mora se proiriti, ne moe se uzeti u uskom smislu. P: to se tie pravilnog rada centara - ne vidim kako se emocionalni centar moe spreiti da se mea u posao koji pokuava da obavi intelektualni. O: On se sve vreme mea. S tim ne moe nita da uradi dok ne pobedi negativna oseanja i naui da se ne identifikuje. Kad prestane da identifikuje, negativna oseanja gube mo, zato to ona rade samo na osnovu identifikacije. P: Zato je neophodno da ovek ne izrazi neprijatno oseanje kad ga oseti? O: Ista je stvar i sa nepotrebnom priom. Zapitaj se: je li ono korisno, da li je neophodno da ga izrazim? Ideja je da se stvori otpor, inae ne moemo da posmatramo. A to stvaranje otpora je uvod u prouavanje oseanja. Bez toga ne moemo da ih primetimo. P: Zato se deava da oveku potupno prestanu misli kad pokua da se odupre negativnim oseanjima? O: Nedostatak prakse. U poetku sve prestaje. P: Ako se negativna oseanja ne izraze, da li je dobro da se prikriju? O: Pokuaj. Ne sme nita da veruje. Ako nae da je dobro da ih izraava, diskutovaemo. Ja u ti tada rei da to izraavanje ne moe da kontrolie, a tad e, ako bude posmatrao, uvideti da je bolje ne izraavati ih. Pitanje je moe li da se uzdri da ih ne izrazi? Potrebno je mnogo vremena i mnogo drugih stvari da se zaista ne izraze negativna oseanja. P: Zato izraavanje besa ili razdraljivosti prua oseaj olakanja? O: To je crv u tebi koji eli da se izrazi. Tada, kad se izrazi, osea olakanje, ali na taj nain on postaje snaniji i sve vie i vie vlada tobom. Kad shvati da za tvoju razdraljivost niko drugi nije odgovoran, malo po malo e poeti da se drugaije osea. Mi imamo

mnogo vie vlasti nad izraavanjem negativnih oseanja nego to mis limo, i moemo da nauimo da ih ne izraavamo. ak i u obinom ivotu ne izraavamo uvek negativna oseanja; znamo da bi to u odreenim okolnostima bilo opasno. A ako moemo da vladamo izraavanjem negativnih oseanja u odreenim okolnostima, moemo da ih kontroliemo u svim okolnostima - ako pokuamo. P: Zar uzdravanje od izraavanja negativnih oseanja, uobiajeno nazvanog "davanje oduka", ne bi moglo da ima tetne posledice? O: Nema opasnosti. Nismo u stanju da se uzdrimo dovoljno jako da nakodimo sebi. "Davanje oduka" kao vid olakanja je iluzija. Ono nam samo oduzima energiju. Izraavanje negativnih oseanja je uvek mehaniko, pa nikako ne moe da bude korisno. Otpor tome je, meutim, svestan. P: Ako ne smemo da imamo negativna oseanja, to e ukinuti sav emocionalni ivot? O: Ba naprotiv - mi sada nemamo emocionalni ivot, ve samo imitaciju. Ideja je da steknemo emocionalni ivot. Prave mogunosti za znanje lee u emocionalnom centru. P: I kontrola i izraavanje izaziva istu iscrpljenost. ta onda mogu da dobijem ako pokuavam da kontroliem izraavanje besa? O: Pretpostavka da se radi o istoj koliini energije je potpuno pogrena, jer kontrola uveava energiju. Moe biti da mora da potroi izvesnu koliinu energije da bi kontrolisao odreeno oseanje, ali e narednog momenta, poto nisi potroio energiju na to beskorisno oseanje, kontrola poveati tvoju energiju. To je hemijsko dejstvo kontrole. P: Prema mom iskustvu, potiskivanje izraavanja negativnih ose anja zamara. O: Moe da se umori ako samo potiskuje izraavanje. Nikad, meutim, nisam rekao da treba potisnuti izraavanje; rekao sam: "Ne izraavaj, nai razlog da ih ne izrazi". Potiskivanje nikako nee pomoi, jer e negativno oseanje pre ili kasnije da ispliva. Ako samo potiskuje, ostaje u identifikaciji - jedino to zatvara put spoljanjem izrazu. Stvar je u nalaenju razloga, u ispravnom razmiljanju, jer je izraavanje negativnih oseanja uvek zasnovano na nekoj vrsti po grenog miljenja. P: Voleo bih da mi se vie pomogne u spreavanju negativnih oseanja. O: Napor mora da bude tvoj sopstveni, a pre svega mora da svoja negativna oseanja proui i klasifikuje. Mora da utvrdi koja negativ-

na oseanja uglavnom ima, zato se ona javljaju, ta ih izaziva i slino. Mora da razume da oseanja moe da kontrolie samo umom - ali to ne dolazi odmah. Ako pravilno razmilja tokom est meseci, tada e to uticati ne negativna oseanja. Ako pone da pravilno razmilja danas, nee izmeniti negativna oseanja ve sutra. P: Kad razmiljam o negativnim oseanjima, vrlo jasno razumem da su ona u nama, pa opet ubrzo nastavljam da ih izraavam. Da li se to deava jednostavno zato to nisam jedno? O: Najpre, zato to nisi jedno, a zatim, zato to ne pokuava na pravi nain. To je stvar dugog rada i ne moe se, kao to sam rekao, odjednom promeniti. Ako ovek ima stalna negativna oseanja, ne gativna oseanja iste vrste koja se neprekidno vraaju, pada uvek na istom mestu. Kad bi bolje posmatrao sebe, znao bi da e to oseanje doi, ili daje dolo, a kad bi unapred pravilno razmiljao, pruio bi izvestan otpor. Ako ovek, meutim, nema pravilan stav, ako ne misli ispravno, tad je bespomoan, i negativna oseanja mu se dogaaju iznova u istom momentu, na isti nain. Ovo je jedan od metoda kontrole negativnih oseanja pomou intelektualnog centra. Stavovi se, me utim, moraju stvoriti mnogo ranije, ne u trenutku emocionalne eksplozije. Tada e, malo po malo, emocionalne eksplozije potpasti pod kontrolu intelekta. Misli mogu da budu trajnije od oseanja, pa na taj nain mogu da utiu na oseanja. Moe da stvori trajne misli, trajne stavove koji e vremenom uticati na oseanja. Meutim, pre nego to ovo postane mogue, mora se uneti izvesna disciplina u naa oseanja, a mora se stei i odreeno znanje da bi se radilo na emocionalnom umu. P: Primetio sam da gotovo sve vreme jedva da neto oseam ili nemam nikakvu ivost iskustva. Je li to san? O: Delimino san, a delimino ivot u motorikom i instinktivnom centru. Tada, ba kao to si opisao, jedva da oseamo ikakvu ivost iskustva. P: U izvesnim sluajevima negativno oseanje straha izgleda koris no, inae bi ljudi prelazili ulicu bilo kad i ne gledajui. O: Ti govori o instinktivnom strahu; emocionalni strah je drugaiji, on se zasniva na fantaziji. P: Da li negativna oseanja tetno utiu na ostale funkcije? O: To mora da shvati na svom primeru. Na primer, ako si uzbuen ili razdraen, ili neto slino, zapaaj druge stvari. Moe li da dobro pamti? Moe li da dobro misli, dobro radi? Videe da su sve tvoje ostale sposobnosti umanjene. To zapaanje e ti samo po sebi ukazati na mnoge druge stvari koje treba posmatrati.

P: Zato se dogaa da negativna oseanja u tolikoj meri utiu na instinktivni centar? O: Negativna oseanja utiu na sve centre. Centri su tako povezani da ne moe da ima snano negativno oseanje - a sva ona postaju snana uz pomo identifikacije - a da ono ne utie na sve centre. Ne moe da ima negativno oseanje i da istovremeno neto drugo isprav no radi, pa ak ni da ispravno misli. Pogreno jede, pogreno die, pogreno radi - sve je pogreno. P: Jesu li negativna oseanja pogrena upotreba instinktivnog ce ntra? O: Ne; sva oseanja, meutim, vode poreklo iz instinktivnog centra. Kod malog deteta centri nisu podeljeni. Negativna oseanja stvaraju se od materijala uzetog iz instinktivnog centra. Taj materijal po pravu pripada instinktivnom centru i pogreno je od njega pozajmljen. Mi smo u vrlo udnovatom stanju, jer pozitivna oseanja ne pripadaju naem obinom emocionalnom centru, ve viem emocionalnom centru, a negativna oseanja ne pripadaju obinom emocionalnom centru, ve za njih postoji vetaki centar. Emocionalni centar pozajmljuje materijal od instinktivnog, i zajedno sa negativnim polom instinktivnog centra, uz pomo fantazije i identifikacije, stvara negativna oseanja. Veoma je teak posao da se ona unite; morate, meutim, da shvatite da je razvoj nemogu sve dok postoje negativna oseanja, jer razvoj znai razvoj svega to je u oveku. Negativna oseanja ne mogu da se razviju; bila bi prava katastrofa da mogu. Zato, ako se ovek trudi da stvori svest, mora istovremeno da se bori sa negativnim oseanjima, jer ili se razvija, ili ih zadrava - obe stvari ne moe da postigne istovremeno. P: Da li bi pokuaj da se razume zato se stvari deavaju, da se razumeju uzrok i posledice, bio nain da se kontroliu negativna oseanja? O: Mogao bi da bude u nekim posebnim sluajevima, ali zasad nije u pitanju da se negativna oseanja unite ili kontroliu, ve da se proue. Najdelotvorniji metod da se negativna oseanja kontroliu jeste da se naui da se ne izraavaju. Zato se najpre moramo boriti sa izraavanjem negativnih oseanja, a potom i sa samim oseanjima onoliko koliko moemo. Kad nauimo da ih ne izraavamo, govoriemo o narednom koraku. Ne moe da kontrolie negativna oseanja sve dok se ona neometano izraavaju. Hou da razume da su prestanak izraavanja negativnih oseanja i borba sa negativnim oseanjima dve sasvim razliite vebe. Najpre

dolazi pokuaj da se negativna oseanja ne izraze. Ako odreeno negativno oseanje izraava, u njegovoj si moi i tog trenutka ne moe nita da uini. Kada si nauio da ih ne izrazi, moe da pokua da se ne identifikuje, da stvori pravilan stav i da pamti sebe. P: Ponekad uspem da u poetku ne izrazim negativno oseanje, ali ono nastavlja da pokuava da izbije napolje. O: To znai da si zaustavio samo spoljanju manifestaciju, a mora da pokua da presee njen uzrok. Ne mislim na samo oseanje, ve na uzrok izraavanja. Tu ima razlike. Oseanje je jedna stvar, izra avanje druga. Pokuaj da utvrdi razliku. P: Da li pokuaj da njima vladamo postepeno eliminie negativna oseanja? G: Svakako, jer mnoga od njih postoje samo kad nema kontrole; od trenutka kad kontrola pone, postaje lako da se mnoga od njih eliminiu. P: Ako je ovek od malih nogu uen da ne izraava negativna oseanja, nije li to podjednako mehaniko? O: To je akademsko pitanje; neophodno je da proveri moe li to u svim okolnostima. ovek moe biti nauen da ne izraava negativna oseanja u odreenim okolnostima, ali u drugim okolnostima e ih izraziti. P: Nije li cilj da se ne oseaju neprijatna oseanja? O: To dolazi kasnije, i sasvim je posebno pitanje. Do toga moe da doe tako to se ne identifikuje. P: Kako ovek moe da proveri odakle dolaze njegova negativna oseanja, ta ih izaziva i kako da prevaziemo nau tenju da obman jujemo sami sebe? Da li je to mogue samo u koli? O: Zasad nije vano da se naui odakle ona dolaze, ve je vano da se prekine sa izraavanjem. Mnoge stvari o negativnim oseanjima mogu da se naue naknadno. to se tie onog to ih izaziva - iden tifikacija je opi uzrok svih negativnih oseanja. Sa njima se ne moe boriti bez pomoi - mnogi su pokuali. Ako shvati koliko su ti mogunosti male, razumee da ovek mora da ima svu moguu pomo da bi neto postigao. P: Moraju li negativna oseanja da uvek budu mehanika? O: ta je suprotno mehanikom? Svesno. Ko bi svesno imao negativ na oseanja? Kad sazna da ih se moe osloboditi, niko ne eli da ih ima. Zato su ona bez sumnje mehanika. P: Moemo li da ujemo vie o pravilnom stavu kao oruju protiv negativnih oseanja? To mora da znai vie nego da se samo ne identifikuje?

O: Svakako, znai vie; znai pravilno miljenje o odreenom predmetu. Na primer, skoro sva naa lina negativna oseanja zas novana su na optuivanju: kriv je neko drugi. Ako istrajnim razmiljan jem shvatimo da nam niko ne moe biti kriv, da smo mi uzrok svega to se deava u nama, to e promeniti stvari - svakako, ne odjednom, jer u mnogim sluajevima e ovaj uvid doi suvie kasno. Posle odreenog perioda pravilnog razmiljanja, meutim, ovo stvaranje pravilnog stava ili take gledita moe da postane trajni proces; tad e se negativna oseanja pojavljivati samo povremeno. Ba zato to postaje trajan, ovaj proces pravilnog miljenja ima mo nad negativnim oseanjima - hvata ih u zaetku. P: Uviam da mi veliki deo vremena prolazi u negativnom stanju, ne ba odreenom, i izgleda mi da nita nisam u stanju da tu uinim. O: Da; meutim, prethodno si morao da shvati da je to u celini povezano sa nekom vrstom identifikacije ili fantazije. Kad pronae razne manifestacije tog negativnog stanja, moe sa tim da se bori, jer se borba odvija u umu. Moe da odbaci neke take gledita i prihvati druge, pa e ubrzo uvideti razliku. Ovo je vezano sa jednim veoma krupnim pitanjem, jer smo s jedne take gledita toliko mehanini da ne moemo da uinimo nita; ali s druge take gledita postoji vie stvari koje moemo da ponemo da inimo. U sebi imamo odreene mogunost, samo ih ne koristimo. Istina je da ne moemo nita da "uinimo" u smislu da ne moemo da promenimo ono to oseamo u odreenom trenutku. To je poetak. Moramo da znamo ta je mogue i da ponemo od toga, jer e se tada mogunost da neto uinimo, umesto da pustimo da se stvari same odvijaju, postepeno poveati. Mi ne shvatamo kakva ogromna mo lei u miljenju. Nisam mislio na mo u filozofskom znaenju rei. Mo lei u injenici da ukoliko o odreenim stvarima uvek ispravno mislimo, to moemo da uinimo trajnim - miljenje e prerasti u trajni stav. Moete da pronaete neke naklonosti prema pogrenim emocionalnim ispoljavanjima odreene vrste. U samom tom trenutku ne moete nita da uinite, jer ste sposobnost za takvu vrstu reakcije u sebi razvili pogrenim miljenjem. Ako, meutim, ponete ispravnim miljenjem, posle izvesnog vremena razviete u sebi sposbnost da reagujete drugaije. Treba samo razumeti ovaj metod, i to ga treba razumeti prilino duboko. Taj metod moete da primenite na mnogo razliitih stvari. To je zaista jedina stvar koju moete da uinite. Nita drugo ne moete da

"uinite". Nema direktnog naina da se borite sa negativnim ispoljavanjima, jer ne moete da ih uhvatite; i nema drugog naina da se one spree osim da se za njih unapred pripremi. Nee vam, meutim, pomoi prolazni uvid da su ta ispoljavanja pogrena; uvid mora da bude veoma dubok, jer ete u suprotnom morati opet da se, kroz jednako teku proceduru, pripremate da spreite naredno ispoljavanje. Vi ne shvatate koliko mnogo gubite tim spontanim ispoljavanjima negativnog tipa. One ine nemoguim mnoge stvari. P: Primetio sam da, ak i ako ponem da pravilno razmiljam, im ujem nekog kako guna, poinje imitiranje, i ja poinjem da inim to isto. O: injenica da si poeo da pravilno razmilja nita nee promeniti istog trenutka. Neophodno je da se pravilno misli dugo vremena; tada e doi rezultati - ali ne odjednom. Da bi se stvorili pravilni stavovi, potrebni su meseci i godine. Stvaranjem pravilnih stavova utvruje injenicu da si zaista ozbiljno odluio da ne dopusti negativna ispol javanja. Mi ne shvatamo koliko njima gubimo. Gubimo ba ono to hoemo da dobijemo. Najpre, meutim, moramo da preseemo naviku izraavanja ne gativnih oseanja. Zato vam je na samom poetku, kad ste uli za posmatranje sebe, objanjeno da morate da nauite da ne izraavate negativna oseanja. Svi znaju kako da ne pokau ono to oseaju - ne mislim na izuzetne sluajeve, nego uobiajene situacije. Sva negativnost se zasniva na identifikaciji, fantaziji, i jednoj posebnoj osobini, a to je doputanje sebi da se ona izraze. Ti stalno veruje da ne moe da ih prekine, pa ih zato osea. Zato se prvo mora otarasiti te iluzije. Ti moe da prekine ispoljavanje negativnih oseanja. Ako kae "Ne elim to", verovau ti, ali ti neu verovati ako kae "Ne mogu". Dao sam vam dosta sugestija u vezi s radom na oseanjima, kao na primer da prouavate, borite de sa identifikacijom, sa izraavanjem negativnih oseanja, da o negativnim oseanjima pravilno mislite. To su etiri vebe. Ako zaista iskoristite sve to vam je dato, ubrzo ete videti sasvim opipljive rezultate. Prava kontrola emocionalnog centra zahteva pamenje sebe, zahteva novo stanje svesti, pa je do toga put dug. Zasad moramo da koristimo pomone metode. U poetku je od svih njih najvaniji pravilan stav.

POGLAVLJE IV
Jezik - Razliite podele koje koristi sistem - Sutina i linost - A, B i C uticaji - Magnetski centar - Pogrean magnetski centar - Zamenik Nadzornika - Zakon sluaja - Zakon sudbine - Zakon volje - Zakon uzroka i posledice - Izmai zakonu sluaja - Teite - Zato su kole neophodne - Od ega se sastoji kola - Kome su kole neophodne Stepeni kole - Put fakira, put monaha i put jogija - etvrti Put - Razlika izmeu etvrtog Puta i tradicionalnih puteva - Svi putevi vode istom cilju - Nivo kole zavisi od nivoa uenika - Unutranji krug oveanstva

Prouavanje metoda koje ovaj sistem koristi u cilju dovoenja oveka do vie svesti poinje prouavanjem novog jezika. Taj jezik se zasniva na novim principima koje vi jo ne poznajete. Ali, kako budete nastavili ovo prouavanje, vrlo brzo ete poeti da ih razumevate. Uz pomo tog jezika mogue je prii blie istini, mogue je govoriti mnogo preciznije nego to to sada inimo, i dva oveka koja razumeju ovaj jezik nikad nee biti u nesporazumu oko jednostavnih stvari. Izvesne izraze ovog jezika, kao to su pamenje sebe, identifikacija, pridavanje znaaja i slino, ve ste uli. Veoma je vano da se razumeju razliite podele koje koristi ovaj sistem, a koje su deo pomenutog jezika. ovek je veoma komplikovana maina i moe se prouavati na osnovu podela. U obinom jeziku te podele ne koristimo, pa zato ljudi jedni druge ne razumeju. Pokuajte da razumete ovo to govorim, jer je prilino teko da se to izrazi. Ako uzmemo grad, moete da razumete da se on deli na

severni, juni, istoni i zapadni deo; moe da se podeli na rejone i kvartove, a potoni na razliite ulice. Moe takoe da se prouava s gledita njegovog stanovnitva, jer se u njemu nalaze ljudi razliitih narodnosti, razliitih zanimanja, oni koji pripadaju razliitim pro fesijama itd. Nijedna od tih podela ne podudara se sa drugom, svaka mora da se posebno proui. Ne moete da napravite globalnu mapu koja e ih sve ukljuiti - morate da napravite niz razliitih mapa. Isti je sluaj i sa ovekom. Na primer, ve sam dao odreene podele. Prva je podela na centre, odnosno funkcije, po kojoj se svaki ovek sastoji od etiri oveka, od kojih svaki ivi svoj sopstveni ivot sa sopstvenim asocijacijama, sopstvenim sklonostima i nesklonostima. Potom sam vam dao podelu na razliita "ja". To je veoma korisna podela: ovek nije jedan, on je mnotvo, gomila, koja se sastoji od ljudi koji jedni druge ne poznaju i meusobno se bore. Ova podela na razliita "ja" dopunjena je podelom na razliite uloge koje ovek igra u razliitim okolnostima. Potom je tu podela na znanje i bie - ono to ovek zna i ono to jeste. Takoe sam vam dao podelu ljudi na sedam kategorija: ovek broj 1,2, 3, 4, 5, 6 i 7. Sada smo stigli do jo jedne sasvim drugaije podele, koja nije paralelna ni sa jednom od ostalih - podele na sutinu i linost. Sutina je ono u vama to je uroeno, linost je ono to ste stekli. Sutina je vaa sopstvena, linost ne pripada vama. itav unutranji ivot oveka, sva njegova opaanja i reakcije podeljene su na ova dva dela. Neke stvari dobili ste roenjem, kao na primer odreene fizike osobine, zdra vstveno stanje, odreene vrste predispozicija, naklonosti, tenji itd. One pripadaju sutini. Linost je ono to ste tokom ivota stekli: pogledi, miljenja, rei. Podelu na linost i sutinu lake je razumeti ako se nau neki primeri. Iako su one u ivotu uvek izmeane, lake je da se linost i sutina razlikuju kod drugih ljudi nego kod sebe, jer se linost vrlo esto menja sa izmenom okolnosti, ali sutina ostaje ista. Veoma je vano da se ova podela razume, jer se mnoge stvari koje o oveku govorimo odnose na sutinu, dok se druge odnose na linost. P: Ako je sutina ono sa ime smo roeni, moe li joj se neto dodati? Moe li ona da raste? O: Da, ali to moe da se uini samo ako se linost podui i ako prestane da vri pritisak na sutinu. Linost je suvie teka, suvie snana; ona okruuje sutinu kao koljka, tako da do nje nita ne moe da dopre, sve mora da proe kroz linost. U takvim uslovima sutina ne moe da raste; ako, meutim, linost postane propustljivija, utisci i

spoljni uticaji e prodreti kroz nju i doi do sutine, a potom e sutina poeti da raste. P: Znai da jaka linost spreava da utisci dopru do sutine? O: Da, ali ta znai jaka linost? To znai jak uticaj onog to nije tvoje sopstveno, onog to si stekao - rei drugih ljudi, pogleda i teorija drugih ljudi. One mogu da oko sutine formiraju tako debelu koru da kroz nju nita ne moe da proe i stigne do tebe, da stigne do onog to jesi. P: Da li je mogue da se ta koljka probije ili uniti? O: Pre probijanja ili unitenja te koljke linosti neophodno je da se pripreme druge odbrane. Ako iz odreenih razloga ta koljka otpadne, ljudi se nadu bez ikakve odbrane izloeni mnogim veoma tekim uticajima koje ne mogu da kontroliu. Linost te uva od odreenih udaljenih uticaja; ako je oslabljuju, izlae se jo mnogim uticajima koji ranije nisu stizali do tebe, pa e imati jo manje kontrole nego to je ima sad. Ima, meutim, mnogo stvari koje moemo da kontroliemo, a koje zasad ne kontroliemo. To je ispravan nain da se misli o ovome. P: Moe li da navede neki primer tih uticaja? O: Recimo, jednostavan primer bi bio atmosferske promene ili smene godinjih doba - one mogu veoma jako da utiu na sutinu, ali ako je ovek okruen linou, manje je pogoen. Za ljude ija je sutina otvorenija uticajima, smena godinjih doba je vrlo ozbiljna stvar. Dao sam vam ovo jednostavno kao primer za stvari koje ljudi ne uzimaju u obzir i o kojima nemaju nikakvu predstavu. Tu su i mnoge druge stvari; na primer, stare knjige o magiji upozoravaju ljude kako ona moe da bude opasna i kako se ovek mora unapred pripremiti: i u mnogim sluajevima su u pravu, jer otvaranje sutine moe da bude dobro, ali mogu da ga prate i mnoge opasnosti. Linost je velikim delom stvorena na pogrenim osnovama, ali je istovremeno oblik odbrane. P: Da li je mogue da proemo kroz ivot, a da nikad ne primetimo sutinu? O: Zavisi da li smo u kolskom radu ili ne. U obinom ivotu uopte ne znamo za ovu podelu. U prouavanje sebe oveku se za nju kae, ali su linost i sutina toliko izmeane da za dugo vreme ova podela ostaje teorijska, jer nije mogue da se kae ta je ta na osnovu posmatranja, izuzev u ekstremnim sluajevima. Potom, kako ovek radi, poinje postepeno da uvia da je neka stvar vie ukorenjena, ide dublje od drugih. Na taj nain, malo po malo, ovek vidi sutinu. Sve trajne ili trajnije osobine sigurno zavise od sutine. Kad se linost obui, i

postane manje tvrda, mnoge osobine predu u sutinu i postanu trajne. Tako se sutina razvija. U linosti se stvari pojavljuju i nestaju, ali ono to pree u sutinu ostaje. P: Da li je sutina manje - vie isto to i bie? O: Ne moe se tako rei. Bie je ivot, proces. Sutina je objekat. P: Da li je sutina kod deteta razvijenija od linosti? O: U odreenom vrlo ranom periodu sutina moe da bude snanija od linosti, ali su obe nerazvijene. A ima razne dece i raznih okolnosti. P: Kako moemo da se borimo protiv linosti? O: Ne radi se o borbi, ve o kontroli i obrazovanju. Linost ne sme da ima previe slobode. Ona mora da se obrazuje na odreeni nain, da se ponaa u skladu sa odreenim principima, da radi u odreenom pravcu. Sada je naa linost skroz pogrena. Tu je previe laganja, samoobmanjivanja, fantazije, negativnih oseanja. Sve se te stvari moraju ispraviti; samo tad maina moe da radi kako treba. Rad moramo da obavljamo preko linosti; dugo vremena sutina za nas ne moe da ima praktini znaaj. Ako ponemo da svesno radimo na linosti, odreene stvari e uticati na sutinu, ali ne odjednom. P: Moemo li da uinimo ono to hoemo pomou linosti? O: Ako radi, ako prouava, postepeno e je izmeniti i tvoj rad na linosti odrazie se na sutinu. Ili ti kontrolie linost, ili je kontroliu stotine "ja" od kojih svako ima svoje sopstvene ideje, sopstvene poglede ili elje. Moramo da shvatimo koliki je ogroman rad potreban da se stekne jedinstvo, kad u nama, ovakvim kakvi smo sada, jedan deo odlui da radi, a drugi za to ne zna ili se ne slae. Kad si obrazovao svoju linost, kad je postala posluna u odnosu na tvoj cilj i poela da mu slui, tada je ona korisna i ispravna. Ali ako jedan deo tebe ima cilj, a tvoja linost radi protiv tog cilja, naravno da nije ispravna. P: Reeno mi je da u linosti ima isto toliko dobra kao i u sutini, ali ja u njoj ne mogu da naem nita korisno za moj krajnji cilj. O: ta misli kad kae da nema nikakvog dobra u linosti? ak i kad posmatra i uvia stvari o sebi, to je dobro. A to je takoe u linosti. Deo koji eli da zna, da radi, da se menja, jeste deo linosti. U naoj linosti mogu da postoje stvari koje su pogrene, i te stvari moraju da se proue i uklone. Linost se razvija prouavanjem i smanjivanjem beskorisnih funkcija. Pomou toga ona postaje bolja i istija. U kolskim uslovima sutina mora da bude mnogo vanija od linosti, i ako linost suvie dominira, razvoj postaje nemogu; jer, pravi razvoj se odvija u sutini, a ako je linost suvie jako pritisne,

sutina ne moe da die. Linost je, meutim, takoe veoma vana. Mogunost promene je zaista veoma sloena, jer se sastoji od mnogo stvari. Mora postojati odreena osobina u sutini, jer ako ta osobina ne postoji, nita nije mogue; mora da postoji odreeni materijal, odreene tekovine u linosti, i mora da postoji odreeni splet okolnosti. P: Da li e linost dozvoliti da bude u drugom planu? Da li se ona svojevoljno povlai? O: Ona se ne povlai, ve postaje drugaija. Ako linost vri pritisak na sutinu, to je abnormalno. U naem sadanjem stanju linost je patoloka, nezdrava. Pomou rada ona jednostavno postaje zdrava. P: Ne razumem kako linost moe da utie na sutinu kad je sutina ono sa ime smo roeni? O: Uzmi intelektualni centar: ne raamo se sa njegovim sadrajem - mislima, idejama, ubeenjima, miljenjima - sve je to steeno. A to se tie toga kako linost moe da utie na sutinu, pretpostavimo da u svojoj linosti doe do odreenog zakljuka, i primeti posmatranjeni da ima neku sutinsku naviku, na primer, neku vrstu negativnog oseanja koje uvek isplivava u odreenim situacijama. Shvata da ona ni u kom sluaju nije korisna, da troi energiju i oteava ti ivot. Kako da se bori protiv nje? Uvia da se to negativno stanje hrani samoopravdavanjem, da ga u svom uobiajenom stanju uvek opravdava i misli da je neko drugi kriv, ili kae da nisi to nameravao, ili da te ljudi ne razumeju i slino. To mu omoguava da postoji. Ako promeni taku gledita, ako prestane da ga opravdava i umesto toga u sebi stvori trajnu ideju da je to oseanje pogreno, da nije opravdano, tada ta taka gledita moe konano da postanje trajna. P: Ima li naslee bilo kakvog udela u sutini? O: U oveku naslede praktino ne postoji. Mogu se naslediti loe osobine, ali dobre osobine ne. ivotinjama vladaju zakoni drugaiji od onih koji vladaju ovekom; kod njih se podjednako prenose i dobre i loe osobine, ali ono to kod oveka moe da se prenese, ako ne raunamo fizike osobine, jesu samo osobine degeneracije, i osim njih se nita ne prenosi. Fizike osobine mogu da budu nasledne, ali ne i takve osobine kao to je samosvest. Sutina ne moe da se nasledi. P: Da li se sklonost prema negativniim oseanjima nalazi u sutini ili je potpuno steena preko linosti? O: Takva sklonost moe da postoji ak i u sutini - odreena nastrojenost te vrste; mi, meutim, moemo da smatramo da se to odnosi samo na linost; jer, ukoliko bi u sutini postojala zaista jaka tenja ka negativnim oseanjima, to bi znailo da se radi skoro o ludilu.

P: Ako postoje nedostaci u sutini, mogu li da se izmene? O: Da; ali, kao to sam rekao, najpre mora da se izmeni linost; sutina se ne menja tako lako. Izmena osobina sutine je jako teak posao; za njega je potrebno znanje i dovoljno energije, a mi smo slabi i ne posedujemo znanje. To se radi samo kad je neophodno, i samo uz pomo kolskih metoda. Pretpostavimo da neko ima lenju sutinu a eli da se probudi - to moe da promeni posle dugog perioda samoprouavanja, ali mora da ima pomo kole. Zato je za nas srea to rad na sutini dolazi kasnije, to treba da ponemo od linosti. Radei na linosti, meutim, ve u izvesnoj meri radimo i na sutini. San, buenje, svest - sve se to ne odnosi na linost, ve na sutinu. Tako, zapravo, na sutini radimo od samog poetka, a linost e, menjajui se, vriti odreeni pritisak na sutinu i takoe je menjati. P: Raa li se ovek sa sutinom? O: Da, ali esto ona ostaje nerazvijena, na nivou malog deteta. P: Da li je sutina pouzdani deo u nama? O: ak i u linosti postoje pouzdane i nepouzdane stvari. Na primer, fantazija je nepouzdana. Zamiljanje da zna da pliva kad ne zna i znanje tablice mnoenja podjednako pripadaju linosti; jedna stvar je pouzdana, druga nije. P: Da li nivo bia zavisi od rasta sutine? O: Svakako, meu njima postoji veza. Samo to bie ne moe da procenjuje na taj nain, jer je zasad podela na linost i sutinu isto teorijska. Korisno je, meutim, da zapamti da u tebi postoje ta dva principa jer, kao to sam rekao, ako ovu podelu ne zna, to e te spreiti da razume izvesne druge stvari koje e uti. Stvar koju treba razumeti to se linosti i sutine tie jeste da je sutina jedna, dok se linost sastoji od nekoliko grupa "ja". Zato moemo da kaemo da mi nemamo linost ve linosti u mnoini, jer ih ima pet ili est, ponekad i deset u jednoj osobi. Magnetski centar, na primer, takoe pripada linosti, jer se ne raamo s njim - on se stvara u ivotu. To je grupa "ja" koja u odreenoj maloj meri mogu da kontroliu druge grupe "ja". Neke od ovih podlinosti su sasvim u redu, dok e nam neke uvek stajati na putu, pa moramo da njima ovladamo ili da ih uklonimo. P: Kakav rad moe da se obavi na linosti? O: Nju moemo da kontroliemo umom. To je sve to moemo da oekujemo. U svom umu formulie cilj, a linost mora da radi u skladu s tim ciljem.

P: Odakle potie elja za buenjem? Iz sutine? O: Ona je povezana sa magnetskim centrom. Sea se da sam u prvom predavanju govorio o magnetskom centru i razliitim uticajima pod kojima ovek ivi. To nas dovodi do pitanja zato neke ljude ove ideje zanimaju, a druge ne; ta stvara tu elju da se zna, energiju da se trai; zato su ljudi koji ive u slinim okolnostima toliko razliiti, pa je jedna osoba zadovoljna unapred spremljenim teorijama i klieima, dok druga eli da nae istinu za sebe. Kako objasniti ovu razliku meu ljudima u odnosu prema novim idejama - jer neki ljudi naiu na mogunost sticanja novog znanja i nisu zainteresovani, dok to drugima moe da promeni itav ivot?

Ljudi do ovakvih i slinih ideja dolaze na razne naine. Neki poneto razumeju, drugi ih primaju na uobiajenom nivou. Ova razlika proistie iz toga to ovek u mehanikom ivotu ivi izloen dvema vrstama uticaja. ta to znai? Ovo je u vezi sa idejom objanjenom na poetku da je ovek maina kojom upravljaju spoljanji uticaji i stvari oko njega. On moe da bude prijemiv za jednu vrstu uticaja, a za drugu ne. Najvei deo tih uticaja stvara sam ivot, ljudi nalik na ostale. Meutim, meu njima, pomeani s njima, postoje drugi uticaji koje ne stvara ivot, ve dolaze iz drugih izvora, od ljudi vieg uma. Oni se pojavljuju u obliku

vere, nauke, filozofskih sistema, ezoterike nauke, umetnosti, svih vrsta uenja i tako dalje. Oni se spolja ne mogu razlikovati od uticaja prve vrste; zato od samog oveka zavisi da li e ih razlikovati ili ne. ovek moe da ivi samo pod uticajinia A, to jest, uticajima prve vrste i da previda uticaje B, da ga ne interesuju. Ako se, meutim, zanima za uticaje druge vrste i apsorbuje ih u dovoljnoj koliini, u njemu se odvija izvestan proces. Rezultat uticaja B, seanja na njih, sakuplja se od vojeno u poseban odeljak i stvara ono to zovemo magnetski centar. Magnetski centar je kombinacija odreenih interesovanja i emocional nih asocijacija koje oveka navode da se okrene u odreenom pravcu. To je odreeni krug ideja i odreeni krug oseanja. To je poreklo interesa za ovakve vrste ideja. P: Ako smo mi obine maine, treba li da zakljuimo da ti pokuava da nas, maine, vodi u odreenom poeljnom pravcu, ili smo sami u stanju da razlikujemo istinu od lai? Ako jesmo, pomou ega? O: Pomou magnetskog centra. Ljudi jesu maine, to ne dolazi u pitanje; samo to nisu sasvim ista vrsta maine kao to je lokomotiva i slino. Ve si uo da ovek moe da ivi u etiri stanja svesti, dok u obinim okolnostima ivi samo u dva. Druga dva stanja se u njemu mogu razviti, ali ne mogu da se razviju sama od sebe, ve moraju da se razviju pomou znanja i napora. A sposobnost koja oveku pomae da razlikuje i da razume jeste magnetski centar. Sad govorimo o oveku koji jo nije sreo kolu. On u ivotu ivi u uobiajenim okolnostima. Okolnosti mogu da budu vrlo razliite; meutim, u bilo kojim okolnostima ovek ivi izloen dvema vrstama uticaja o kojima sam govorio. ta su uticaji A? Svaki interes za ivot, borba za opstanak, elje, uzbuenja, posedovanja, bogatstva, zabave i sl. Oni su stvoreni bez namere i mehaniki su i po poreklu i po delovanju. Ali, ovek istovremeno ivi izloen uticajima koji su prvobitno stvoreni u koli, ali su baeni u opi mete ivota. Ovi B uticaji su takvi kao da potiu izvan ivota. Oni su podeeni u odreenu svrhu, da slue kao "svetla na putu". Ostatak zavisi od oveka samog. Svo njegovo interesovanje moe da se koncetrie samo na uticaje prve vrste, ili deo njega moe da bude zainteresovan za ovu drugu vrstu uticaja. Ako ih ovek primeuje i prouava, oni u njemu mogu da se nagomilaju. Seanje na ova interesovanja moe u njemu da se skuplja od ranog doba i stvori odreenu grupu "ja" odvojeno od ostalih "ja" u njemu. Posle izvesnog vremena ta grupa "ja", odnosno magnetski centar, poinje da kontrolie i odreuje njegov opti pravac u ivotu i

pravac njegovih interesovanja, ili jednog dela njegovih interesovanja. Magnetski centar znai da se trae odreene stvari i da je ovek na nivou odreenih stvari. Ali, ako ovek ove uticaje ne primeuje, oni nee proizvesti nikakvu posledicu. Zato su ljudi toliko razliiti. ovek moe da bude vrlo intelektualan, da prouava filozofiju, umetnost, a da istovremeno, ako nema magnetski centar, nema anse. Ako doe u dodir sa kolom, nee je prepoznati. Drugi ovek, opet, moe da bude nedovoljno obrazovan, ne mora previe da ita, ne mora da zna previe rei, pa opet odmah postaje zainteresovan im sretne kolu. P: ta nas ini razliitim u tom smislu? O: Radi se o kombinaciji onog sa ime smo roeni i spoljanjih okolnosti koje nas ine ovakvim kakvo smo: sve to mehaniki, sve po zakonu sluaja. Beskorisno je da se pria da se ljudi raaju razliiti; to ne moemo da promenimo, u svakom sluaju ne na poetku. Moramo da uzmemo zdravo za gotovo da ljudi imaju razliite sposobnosti - ali ne i za buenje; ovde ljudi gree. Buenje ne zavisi od onog sa im je ovek roen, ono zavisi od magnetskog centra, a magnetski centar zavisi od onog ta oveka zanima. Jednog oveka interesuje jedno, drugog drugo, ali od ega to zavisi, ne znamo, i nee nam pomoi ako tu stvar istraujemo, jer e to biti samo teorije. U naem stanju svesti moemo da znamo samo neke stvari i moramo da se koncentriemo na stvari koje moemo da znamo ne gubei vreme na one koje ne moemo da znamo. P: Ne zavisi li na magnetski centar u velikoj meri od mehanikih uzroka? O: Ne ba sasvim. Kao to sam rekao, on je izvesna kombinacija interesa, i ne samo interesa, ve i ideja koje je ovek stekao, odreenog znanja, odreenog razumevanja. Sve to ulazi u magnetski centar. To je mehaniko kao i sve ostalo; uticaji B su, meutim, po svojoj prirodi razliiti, mada u poetku dolaze mehaniki. To nije vano. Vano je da li postoji interes za B uticaje ili ne. To je nain na koji od mehaninosti nastaje borba protiv mehaninosti. Magnetski centar oveku pomae da vidi, razume i razlikuje odreene stvari. ovek ne moe da oceni razliku izmeu ideja, ne moe da kae ta je bolje a ta gore, ta mu odgovara a ta ne bez pomoi magnetskog centra. Nagomilavanje znanja ne pomae da se formira magnetski centar; magnetski centar je dobar ukus uz iju pomo ovek moe da na nov nain vrednuje ideje sa kojima se sretne. Problem je da se u ivotnoj bujici razlikuju ove dve vrste uticaja, da se oseti njihova razliitost. Ako je ovek ne osea, ako B uticaje

prima na isti nain kao i uticaje A, onda oni i deluju na isti nain i ne dolazi do stvaranja magnetskog centra. Zatim, tu postoje mnoge opasnosti, jer su neke od ideja koje sainjavaju ovu drugu vrstu uticaja toliko iskrivljene da mogu da stvore pogrean magnetski centar. Magnetski centar mora da bude veoma ujednaen i veoma zdrav da bi nekuda vodio, inae je samo smetnja i nita vie. P: Kako da ovek zna da je izloen uticajima B? O: Uticaji B su uvek prisutni. Oni izvorno potiu iz unutranjeg kruga ivota, iz dela ivota koji se oslobodio mehanikih zakona, ali mogu da prou kroz mnoge stadijume pre nego to stignu do nas i mogu da budu toliko iskrivljeni i toliko prerueni da ih je teko prepoznati, ba kao to je teko da se prepoznaju ideje ezoterikog porekla koje nam dolaze u obliku legendi i mitova, ili ak sujeverja i slinih stvari. Ponekad su one ezoterijskog porekla i tada predstvaljaju B uticaje. P: Pretpostavimo da ovek samo zamilja da radi pod uticajima B? O: ovek za njih ne zna i ne "radi" pod uticajima B. Uticaji B nekog mogu da zanimaju samo u cilju line karijere, profesije, slave ili slino; tad ovek gubi svu korist koju bi od njih dobio. Ali, ako ih ovek ceni same po sebi, ne sebino, ne zarad line dobiti, ako ga zanima njihovo znaenje, moe dobiti neto od njih. Definicije su vrlo nezgodne i uglavnom pogrene, jer na uobiajeni jezik ima tako mnogo razliitih asocijacija da ponekad preciznija definicija kvari mogunost razumevanja. Na primer, moe da se kae, mada ne garantujem da je to uvek tano, da je glavna karakteristika uticaja A da su uvek sebini, dok su uticaji B nesebini. Ljudi, meutim, ove rei toliko razliito razumeju da one i nisu sasvim odgovarajue. Moe se takoe rei da uticaji A zahtevaju identifikaciju, dok uticaji B mogu da postoje bez iden tifikacije, a ako se identifikujete sa uticajima B, to ih kvari. Zapravo, to se vie identifikuje sa uticajima B, to vie oni postaju uticaji A. Sve ovo, meutim, nije dovoljno da objasni razliku meu njima. P: Da li je potpuna zadubljenost u B uticaje i potpuno odbacivanje uticaja A pravilan stav prema ivotu? Moemo li sasvim bez uticaja A? O: A zato ? Uticaji A mogu da budu sasvim ispravni interesi u ivotu. Ako se ne izgubite u njima, oni su sasvim nekodljivi. ovek treba da prihvati sve to naie, samo da se ne identifikuje. Uticaji A nisu opasni sami po sebi, jedino je opasna identifikacija. Zato se ne radi o tome da se moe bez uticaja A, ve samo o tome da se interesuje za

uticaje B, da se ne bude potpuno u vlasti A uticaja. Ako ljude interesuju ovi B uticaji, oni imaju magnetski centar; ako ih ne interesuju, nemaju ga. Posle izvesnog vremena, ovek moe uz pomo magnetskog centra da nae kolu, ili moe da je prepozna ako joj se priblii. Ali, ako nema magnetski centar, nee je primetiti, i nee ga interesovati. A ako sretne kolu ili oveka koji prenosi narednu vrstu uticaja, uticaje C, magnetski centar mu pomae da ove nove uticaje prepozna i primi ih. Ako prethodno nije primio dovoljno B uticaja, ili ako nema magnetski centar, ili ako mu je magnetski centar pogrean ili suvie slab, on nee prepoznati uticaje C. Ili, moe da nae pogrenu kolu i dobije pogrena uputstva i umesto da postane bolji, postane gori; umesto da stekne, gubi. Uticaji C se od uticaja B razlikuju po tome to su svesni, a ne sluajni, i po svom poreklu i po delovanju, dok su uticaji B svesni po poreklu, ali sluajni ili mehaniki po delovanju. Uticaji C su uticaji kole. P: Mora li ovek da bude odrastao da bi prepoznao C uticaj? O: Nema opteg pravila to se tie starosti. ovek, meutim, mora da ima dovoljno iskustva, dovoljno iskuenja od strane uticaja A i dovoljno vremena da nagomila uticaje B - inae e uticaji C delovati kao uticaji B - drugim reima, obavljae posao mnogo prostijeg in strumenta i nee imati potpunu vrednost. Ako su ljudi pokuavali i shvatili da ih uobiajena sredstva ne zadovoljavaju, ne daju im ono to ele, cenie uticaje C. Ali ako na njih naiu pre toga, oni e uticaje C uzimati kao da su na istom nivou sa ostalim i oni e izgubiti svoju mo. Vrlo je vano da se ovo razume. P: Kad ovek prepozna uticaje C, da li je verovatno da e to biti oni pravi za njega? O: Ne, uopte ne; moe da bude u pravu, a moe da grei - to zavisi od tvog magnetskog centra. Ako ti je magnetski centar ispravan, verovatno e prepoznati prave stvari; ako je pogrean, moe da nae sasvim pogrenu kolu. To se svakodnevno dogaa. Zato bi inae postojalo toliko neosnovanih i pogrenih kola, bez ikakvog sadraja? Zato to ljudi imaju pogrene magnetske centre. Mogu je, na primer, sluaj da ovek sa pogreno formiranim magnetskim centrom naie na kolu koja se pretvara da je povezana sa ezoterizmom, dok u stvarnosti ta veza ne postoji. U tom sluaju, uticaji koji bi trebali da budu uticaji tree vrste postaju uticaji prve vrste, to e rei, ne vode nikuda. P: Postoji li nain na koji ovek to moe da otkrije?

O: Samo po rezultatima. Ali ak i ako ljudi imaju pogrene rezultate, ako im je magnetski centar pogrean, oni ubeduju sebe da su ti rezultati dobri. ovek u svemu moe da se obmanjuje. Uopteno govorei, vrlo je mala ansa da se pronae prava kola, a vrlo velika da se nae pogrena, jer kola mora da ima uticaje C, to jest, ideje koje dolaze direktno iz vieg uma. ta znai "direktno"? To znai da ne dolaze preko knjiga, preko uobiajenih naina uenja dostupnih svima. Te ideje moraju da dolaze od druge kole, a one opet od naredne kole, dok ovek ne pronae poetni izvor. Ako ideja te vrste nema, to je samo imitacija kole. Ovo ne znai da kola mora da bude direktno povezana sa izvorom, ali mora da je u odreenom peiodu primala takvu vrstu ideja, a onda ljudi mogu da na njima rade. Ako, meutim, ne sadri ideje koje se razlikuju od obinih ideja, to onda nije kola; onda je to, u najboljem sluaju, kola na nivou B uticaja, to e rei, filozofska ili nauna kola. Ona se moe nazvati kolom samo ako pomou nje ovek moe da nae put koji ga vodi ka nivou oveka br. 4 (iako nema garancije da to postigne). Zato, ispravan pravac moete da naete putem kole samo ako ona spada u prave kole. Ako doete u pogrenu kolu, gubite i ono to biste mogli sami da nauite. P: ta postaje od magnetskog centra kad ovek doe u kolu? O: Moemo da kaemo da on postaje onaj deo oveka koji je zainteresovan za kolski rad. On ivi pod uticajima B, ali sada dobija bolji materijal, jo koncentrisanije znanje nego ranije. Pored toga, mnoge stvari koje je ovek ranije nauio mogu mu koristiti kad stupi u kolu, pogotovo ako je odbacio sve to je beskorisno. U obinom ivotu ovek ne zna ta da naui, a ta da odbaci. Na primer, mnoge stvari koje ljudi ue nemaju smisla, ali ovek to esto ne moe da prepozna, i sve uzima na istom nivou - i one koje imaju smisla i one koje nemaju. Meutim, prouavajui sebe u skadu sa kolskim metodima, on ui da prepozna izmiljene, imaginarne vrednosti u sebi i tim putem otkriva imaginarne vrednosti i oko sebe. A kasnije, posle dugog rada, grupa "ja" ili podlinost koja je inila magnetski centar, razvija se u "Zamenika Nadzornika". Kad je magnetski centar ispravan i kad se ovek sretne sa uticajima C, oni poinju da deluju na magnetski centar. A tada, u toj taki, ovek se oslobaa od zakona sluaja. To znai da postaje slobodan od ovog zakona samo u taki kroz koju je povezan sa uticajima C. P: Rekao si da magnetski centar, poto nas je doveo u dodir sa sistemom, postaje Zamenik nadzornika; je li to seme stalnog "ja"?

O: Ono to je bio magnetski centar pre nego to si se susreo sa radom moe kasnije da postane Zamenik nadzornika, to e rei, podlinost koja e zavladati ostalim podlinostima i voditi ih - ali to se ne deava odmah. Zamenik nadzornika je mnogo vie nego magnetski centar. Magnetski centar se stvara od uticaja B, dok se Zamenik nadzornika stvara ovekovim sopstvenim naporima. Magnetski centar je seme, klica Zamenika nadzornika. P: ta podrazumeva pod zakonom sluaja? O: ivotom oveka - maine, oveka koji ne moe da "ini", koji nema volju ni izbor, upravlja sluaj, jer se u obinom ivotu stvari deavaju mehaniki, sluajno, za njih nema razloga. A ba kao to ovekov spoljanji ivot kontroliu sluajni spoljanji uticaji, tako i njegov unutranji ivot takoe kontroliu i unutranji i spoljanji uticaji koji su podjednako sluajni. Ako ste razumeli ta znai da ovek spava, da ne moe da "ini", ne moe da pamti sebe, shvatiete ovo; takoe ete ovo shvatiti kad razmislite o neprestanom nesvesnom toku misli u oveku, sanjarenju, identifikovanju i pridavanju znaaja, mentalnom dijalogu koji se u njemu odvija, njegovom stalnom skretanju u pravcu manjeg otpora. Ljudi misle da su sluajevi retki, ali je u stvarnom ivotu najvei broj stvari koji im se dogaa sluajan. ta znai sluaj? Sluaj znai kombinaciju okolnosti koje ne zavise od volje samog oveka niti volje druge osobe, ni od sudbine, (od koje, npr. zavise okolnosti roenja i odrastanja), niti od prethodnog delovanja samog oveka. Sluaj se deava kad se dva pravca dogaanja ukrste. Pretpostavimo da ovek stane pod nadstrenicu kue da se zakloni od kie, a cigla padne i udari ga u glavu. To bi bio sluaj. Tu su dva odvojena pravca uzroka i posledica. Uzmite pravac ovekovog kretanja i injenicu da mu se desilo da stane pod nadstrenicu ba te kue; svaka sitnica tu ima svoj uzrok, ali cigla ne ulazi u ovaj niz uzroka i posledica. Pretpostavimo da je cigla nemarno postavljena, da ju je kia olabavila i u odreenom trenutku je ona pala. Ne postoji nita u ivotu oveka i u ivotu cigle to bi ih povezalo. Navedena dva niza uzroka i posledica sreu se sluajno. P: Ako sluaj pomera konce, ta ini sluaj? O: Drugi sluaj. Niko ne stvara sluaj; posmatraj to na uobiajen prost nain. U ljudskom ivotu stvari se dogaaju u skladu sa tri zakona. To su: 1. Zakon sluaja, kad se neki dogaaj deava bez ikakve veze sa nizom dogaaja koji posmatramo.

2. Zakon sudbine. Sudbina se odnosi samo na stvari sa kojima se ovek raa: roditelje, brau, sestre, fizike sposobnosti, zdravlje i sline stvari. Ona se takoe odnosi na roenje i smrt. Ponekad nam se u ivotu stvari dogaaju po zakonu sudbine, i tada su to veoma vane stvari, ali to je veoma retko. 3. Zakon volje. Volja ima dva znaenja: naa volja ili volja nekog drugog. O naoj sopstvenoj volji ne moemo da govorimo, jer ovakvi kakvi smo, mi je nemamo. to se tie volje drugog oveka, zarad klasifikacije, svako namerno delo drugog oveka moe se nazvati proizvodom njegove voje. Pri prouavanju ljudskog ivota postaje jasno da ove definicije nisu dovoljne. Postaje neophodno da se izmeu sluaja i sudbine uvede zakon uzroka i posledice koji upravlja odreenim delom ljudskog ivota, jer je razlika izmeu dogaaja kojima upravlja sluaj u najuem smislu rei i dogaaja koji proizilaze iz uzroka i posledice krajnje jasna. Iz te perspektive moemo da uvidimo znaajnu razliku meu ljudima u obinom ivotu. Ima ljudi u ijem ivotu su vani dogaaji rezultat sluaja. A ima drugih ljudi kod kojih su vani dogaaji u ivotu uvek rezultati njihovih prethodnih akcija, to e rei, uzroka i posledice. Dalje posmatranje pokazuje da se ta prva vrsta ljudi, ljudi koji zavise od sluaja, nikad ne priblii kolskom radu, ili, ako se priblii, vrlo brzo ga naputa, jer kako ih je jedan sluaj doveo, tako drugi moe da ih odvede. Do rada mogu da dou samo oni ljudi ijim ivotom upravlja zakon uzroka i posledice, to jest koji su se u znatnoj meri oslobodili zakona sluaja, ili koji nikad nisu potpuno potpadali pod njega. P: Kae da je ovek maina koju pokreu spoljni uticaji. Odakle dolazi ta kontrola? O: Nema kontrole. Da bismo imali kontrolu, moramo da se promenimo. Stvari se dogaaju svud oko nas i utiu na nas. Svaki trenutak naeg ivota ukrten je sa drugim linijama, tako da sluaj kontrolie najvei broj dogaaja. Delovanje jedne maine utie na drugu. Okrueni smo mogunostima za sluaj: ako se ne desi jedan, desie se drugi. Moramo da razumemo svoj poloaj. U oveku br. 1, 2 i 3 nema kontrole; u njihovom ivotu praktino svime upravlja sluaj. Ima nekih stvari koje su rezultat njihovih sopstvenih dela, ali one su sve na istom nivou. Kontrola poinje na drugaijem nivou, i poinje od nas: kontrola naih reakcija, stanja svesti, funkcija itd. Potoni, malo po malo, moemo da u izvesnoj meri doemo do kontrole u smislu da izbegavamo jedan uticaj a pribliavamo se drugom. To je vrlo spor proces.

P: Kad prestajemo da potpadamo pod zakon sluaja? O: Kad razvijemo volju. Potpuno osloboenje od zakona sluaja je veoma daleko; izmeu potpune slobode i naeg sadanjeg poloaja postoje, meutim, razni stupnjevi. U uobiajenim okolnostima sluaju je suprotan plan. ovek koji se u ovom ili onom sluaju ponaa u skladu sa planom, takvim delovanjem izbegava zakon sluaja. Dela koja odgo varaju planu su, meutim, u obinom ivotu nemogua osim u sluaju kad se pogodi da kombinacija sluajnih dogaaja koincidira sa planom. Razlog zbog kojeg je nemogue da se ispuni plan u ivotu je pre svega odsustvo jedinstva i stalnostu u samom oveku, a potom i novi nizovi dogaaja koji neprekidno ulaze u niz ovekovih dela i uktrtaju se s njim. Ovo moe lako da se proven ako ovek pokua da se dri plana u bilo emu to se ne dogaa samo od sebe ili se suprotstavlja optoj tenji pokretaa koji deluju u njegovom ivotu; na primer, ako ovek pokua da pamti sebe, da se bori sa navikama, da se posmatra i sl. On e uvideti da se njegov plan ne ispunjava i da je rezultat sasvim dnikiji od onog to je nameravao, ili da sve zajedno prestaje, pa ak iezava i poetni impuls i razumevanje o neophodnosti i korisnosti tih pokuaja. Ako, meutim, nastavi da prouava sebe, da ulae napore, da radi, videe da se njegov odnos prema zakonu sluaja postepeno menja. To to potpadamo pod zakon sluaja jeste konana injenica koja ne moe potpuno da se promeni. Ovakvi kakvi smo uvek emo biti podloni odreenoj mogunosti sluaja. Pa ipak, malo po malo moemo da smanjimo mogunost sluajnih zbivanja. Teorija sluaja vrlo je jednostavna. Oni se dogaaju samo kad je mesto prazno; ako je mesto zauzeto, ne mogu da se dese. A ime se zauzima mesto? Svesnim delovanjem. Ako niste u stanju da delujete svesno, mesto mora da u najmanju ruku ispuni namerno delovanje. Zbog toga, kad rad i sve to je s njim povezano uistinu postane teite ovekovog ivota, on se praktino oslobaa zakona sluaja. P: ta naziva teitem? O: Ideja o teitu moe da se tumai na razne naine. To je manje ili vie trajni cilj i shvatanje relativne vrednosti stvari u odnosu na taj cilj. To znai da odreena interesovanja postaju vanija od svega drugog - ovek stie trajni pravac, ne ide jednog dana u jednom, a drugog u dragom smeni; ovek ide u jednom pravcu i zna pravac u kom ide. to ti je teite snanije, to si slobodniji od sluaja. Kad svakog trenutka menja pravac, svakog trenutka moe da se dogodi neto novo i svaki sluaj moe da te gurne u ovom ili onom pravcu. Ali, ako ti

namerna aktivnost, kao to je na primer pamenje sebe, postane toliko odreena, toliko jaka i toliko povezana da ne ostavlja mesta za sluaj, mnogo e manje biti verovatno da se dogaaju sluajnosti, jer su za sluajnost potrebni prostor i vreme. Zato moramo da dodamo vie uzroka koj i e dati posledice i na taj nain jednostavno iskljuimo sluaj, jer, to nam je vei deo vremena zauzet svesnim radom, manje prostora ostaje za sluajne dogaaje. P: Ako se ovek ne identifikuje, ako ne pridaje znaaj, ako nema negativnih oseanja, da li e to da stvori nove uzroke? O: Prirodno. Ali, poto se stalno identifikujemo, stalno pridajemo znaaj i stalno imamo negativna oseanja, ne moemo da to osetimo. Moramo da shvatimo da ak i to to imamo jedno negativno oseanje manje stvara novi uzrok. P: Kako je mogue da se ivi podreen tako razliitim zakonima kao to su zakon sluaja i zakon uzroka i posledice? O: Ne vidim tu nikakvu protivrenost. Uzrok i posledica, u odnosu na zakone kojima je ovek podreen, znae rezultat njegovog sopstvenog delovanja, a "sluaj" znai neto to mu se dogaa bez veze sa njegovim delovanjem. P: Moemo li da usmeravamomo zakon sluaja ili da njime upra vljamo sada, ili moramo da ekamo dok ne steknemo potpunu svest? O: Nije u pitanju ekanje: ako ovek eka, nikad nita nee dobiti - u svakom trenutku ovek mora da uini ono to moe. Sada moemo da u izvesnoj meri upravljamo zakonom sluaja samo tako to upra vljamo sobom. to vie vlasti imamo nad sobom, to se vie zakon sluaja menja, mada uvek preostaje teorijska mogunost da se sluaj desi. P: Kako stvaramo nove uzroke? Da li pravljenjem planova? O: Ne, jer se obino prave isti planovi kakve ovek pravi itavog ivota i oekuje da oni stvore nove uzroke. P: Voleo bih da znam kako da se umanji uticaj sluaja na rad. Kad napravim dnevni plan, esto mi ga pokvari to to neko neoekivano doe. O: Takve sluajeve ostavi po strani. Vana su "ja" ili ljudi u nama koji dolaze i zaustavljaju rad. To je ono to moramo da spreimo. P: Sluaj ne mora uvek da bude nesrean sluaj? Moe takoe da bude i srean, zar ne? O: Potpuno tano. Na cilj je, meutim, da se otarasimo sluaja, pa ako radimo, posle izvesnog vremena moemo da se oslobodimo i srenih i nesrenih sluajeva. Zapitaj se da li bi bilo bolje tako. Pokuaj

da razume koliko mnogo oekujemo od srenih sluajeva, i koliko bi ivot postao teak kad bismo sve morali da "inimo", a nita se ne bi deavalo. P: Da li je ovek delimino slobodan od zakona sluaja ako je u koli? O: Ne, to bi bilo suvie jednostavno. Samo to to si ovde nita ne menja. Upravo sam objasnio da ovek poinje da se oslobaa zakona sluaja kad stekne ono to nazivamo teite, to znai da rad na sebi postaje posebno vaan, dovoljno vaan da zauzme krupno mesto u neijem ivotu. To e stvoriti odreenu vrstu ravnotee i malo po malo nas osloboditi potrebe za sluajem. P: Da li hoe da kae da zakon sluaja vie ne utie na nas kad smo svesniji? O: Kao to sam rekao, sama svesnost nas ne oslobaa od sluaja. Kad u nama prestanu unutranji sluajevi, to e nas uiniti slobodnijim od spoljanjeg sluaja. U nama ima isuvie sluajnih stvari, a njih se, kao to sam rekao, moemo osloboditi samo ako stvorimo teite, odreeno stalno teite, u smislu neeg to e nas drati uravno teenijim. A za to nam je potrebna kola. P: Zato si toliko siguran da se ovek moe razviti samo uz pomo kole? O: Postoje mnoge tekoe. Ako pokua da razume te tekoe, videe da bez metoda i bez pomoi ovek ne moe ni da makne - ostae onakav kakav je, ili, jo pre, postati gori, jer nita ne ostaje u istom stanju. Ako se ovek ne razvija, degenerie se. U ivotu, u uobiajenim uslovima, sve se degenerie, ili se jedna sposobnost razvija na raun ostalih. Bez pomoi kola ne mogu se razviti sve sposobnosti, jer su neophodni sistem i metod. Pre nego to se, meutim, kae zato su kole neophodne, mora da se shvati kome su one neophodne, jer najveem broju ljudi kole uopte nisu neophodne. kole su neophodne onima koji su ve shvatili nedovoljnost znanja koje su skupili obini umovi, onima koji oseaju da sami, sopstvenim snagama, ne mogu ni da ree probleme kojima su okrueni niti da nau pravi put. Samo su takvi ljudi u stanju da prevaziu tekoe vezane za kolski rad, i jedino su njima kole neophodne. A da bi razumeo zato su kole neophodne, ovek mora da shvati da se znanje koje dolazi od viih umova moe istovremeno preneti samo vrlo ogranienom broju ljudi, i da je neophodno pridravati se itavog niza odreenih uslova bez kojih se znanje ne moe ispravno preneti.

Postojanje ovih uslova i nemogunost da se bez njih neto uradi objanjava zato je neophodna organizacija. Prenoenje znanja zahteva napore i od onog ko ga prima i od onog ko ga daje. Organizacija te napore olakava, ili ih ini moguim. Uslovi ne mogu doi sami od sebe. kola se moe organizovati samo prema odreenom planu izra enom i poznatom jo od pre mnogo vremena. U kolama ne moe da bude nieg proizvoljnog i iniprovizovanog. kole, meutim, mogu da budu razliitih vrsta, u skladu sa razliitim putevima. O ovim razlikama u govoriti kasnije. P: Moe li da se objasni u emu se sastoje ti uslovi? O: Ti uslovi su povezani sa neophodnou da se istovremeno razvijaju znanje i bie. Kao to sam ranije rekao, razvoj jednog bez odgovarajueg razvoja drugog daje pogrene rezultate. kole su neo phodne da bi se takav jednostrani razvoj i nepoeljni rezultati povezani s njim izbegli. kolski uslovi su takvi da se od samog poetka rada napreduje istovremeno u dva pravca, u pravcu znanja i u pravcu bia. Od prvih dana u koli ovek poinje da prouava mehaninost i da se bori protiv mehaninosti u sebi, protiv nevoljnih postupaka, protiv nepotrebne prie, protiv fantazije, protiv izraavanja negativnih oseanja, protiv sanjarenja i protiv sna. Kad naini korak u pracu znanja, ovek mora da naini korak i u pravcu bia. Principi kolskog rada i svi zahtevi koji mu se postavljaju pomau mu da proui svoje bie i da radi na tome da ga promeni. P: Ako nema nade da se vie stanje svesti dostigne bez pomoi kole, to iskljuuje veoma mnogo ljudi koji bez svoje krivice nikad nee doi u dodir sa pravom kolom, a koji ipak revnosno ele da se razviju? O: Nemogue je da se vodi rauna o takvim stvarima, jer ovek u velikoj meri ivi podreen zakonu sluaja, a pojedinac je krajnje malen i beznaajan. Mi mislimo da smo veoma vani, dok, zapravo, uopte nismo vani. Da bismo postali vani, moramo da neto postanemo, jer ovakvi kakvi smo praktino nismo nita. Koga bi na razvoj mogao da zanima osim nas same? Zato je susret sa kolom koja odgovara neijem tipu - jer ovek moe da nae kolu koja ne odgovara njegovom tipu i njegovom razvoju - u velikoj meri stvar sree. P: Zar se ne radi o tome da se dovoljno eli, jer, kako je reeno, "trai i nai e"? O: Ako ovek zaista trai, osim u izuzetno tekim okolnostima kad su sudbina, sluaj, uzrok i posledica svi protiv njega, nai e. kolu e traiti pomou magnetskog centra; ali, ako se nije stvorio magnetski centar, ne moe da se pone.

P: Kuda kole vode? O: Ovoje zanimljivo pitanje, jer ono takoe daje odgovor i na druga pitanja o razlikama meu ljudima. Uz pomo kole moe da postigne ono to eli, ali najpre mora da formulie ta eli. Ranije je postavljeno pitanje vode li kole maine onom to je za njih dobro. Ako se radi o pravoj koli, ona mainu nee nigde odvesti, jer maine imaju svoju sopstvenu sudbinu u univerzumu i niko za njih ne moe nita da uini. kola, meutim, moe da pomogne ljudima kojima je dosta toga da budu maine; ona moe da im pokae put kojim mogu da prestanu da budu maine i naui ih kako da to urade. To je sve to kola moe da uini, a bez kole se to ne moe postii. P: ta ini kolu? O: Uopteno govorei, kola je mesto gde ovek moe neto da naui. Mogu da postoje kole savremenih jezika, muzike, medicine i sl. Meutim, ova vrsta kola o kojoj govorim ne slui samo za uenje, nego i da se postane drugaiji. Ranije je objanjeno da niko ne moe da radi sam, bez kole. Takoe ti odsad mora biti jasno da grupa ljudi koja odlui da radi sama nee nikuda stii, jer ne znaju kud da idu i ta da rade. Zato moemo da kaemo da je kola organizacija koja slui da se odreenom broju pripremljenih ljudi prenese znanje koje dolazi od vieg uma. To je najbitnija karakteristika kole. Druga veoma vana injenica je izbor uenika. U pravu kolu putaju se samo ljudi koji su stekli odreenu pripremu i odreeni nivo razumevanja. kola ne moe biti otvorena svima, ne moe biti otvorena mnogima. Zavisno od priprema i nivoa bia uenika, kole mogu da budu na vrlo razliitim nivoima. to je nivo kole vii, uenicima se postavljaju vei zahtevi. Zato se iz te perspektive kole dele prema stepenima. Postoje kole u kojima ljudi br. 1, 2 i 3 ue kako da postanu ljudi broj 4 i steknu svo znanje koje e im u toj promeni pomoi. Sledei stepen predstavljaju kole u koma ljudi broj 4 ue kako da postanu ljudi broj 5. Nema potrebe da govorimo o viim stepenima, jer su oni od nas vrlo daleko. A ak i u kolama najnieg nivoa poetak kolskog rada zahteva odreenu pripremu. ovek ne moe da pree pravo iz apsurdnosti obinog ivota u kolu. ak i ako kola uradi sve to moe da bi mu neto dala, ako on nije pripremljen, ako ne zna kako da to uzme, to mu ne moe ni biti dato. P: ta znai biti pripremljen?

O: Neophodno je pre svega da ovek za svaki nivo od koga moe da pone bude spreman ne samo u pogledu znanja, ve i u pogledu bia. ovek mora da shvati svoj poloaj, da zna da nita ne moe da uradi sam, da shvati da mu treba pomo, i mnogo drugih stvari. To zavisi od toga ta on trai u koli. Nikome kola ne treba kao kola, ve je svakome potrebno neto, pa mu kola treba da bi to dobio. Biti pripremljen znai da ovek u izvesnoj meri ve poznaje sebe; ovek mora da zna svoj cilj; mora da zna vrednost svoje odluke; mora da u izvesnoj meri ukloni lai u sebi; mora da bude sposoban da bude iskren prema sebi. Na nesreu, uticaji C vrlo esto postaju uticaji B ukoliko ljudi dou nepripremljeni u kolu. Kasnije, moda nakon dugo vremena, oni mogu da uju iste stvari koje su uli kad su prvi put doli i da u njima otkriju smisao. Tad one postaju uticaji C. Ima mnogo ideja koje, ako se pravilno razumeju, mogu postati uticaji C. Pored toga, ovek moe ui u kolu samo ako je ve izgubio, ili je spreman da izgubi, u najmanju ruku izvesnu koliinu samovolje. Samo volja je glavna prepreka da se ude u kolu, jer kola ne znai samo uenje, ve takoe i disciplinu. Nekim ljudima disciplina moe da izgleda zamorna, ili nepotrebna. P: Postoji li neki oblik ispita koji ovek mora da poloi pre nego to bude mogao da ue u kolu? O: Ispit je gotovo neprekidan, on se odvija sve vreme, i to ne samo pre nego to ovek ude u kolu, ve takoe i dok je u njoj. P: Mora da ima razloga zato neki ljudi uviaju mogunost promene, a drugi ne. O: Da, ima razloga. Radi se o nekoj vrsti prethodnog treninga uma. Najvei broj ljudi ima podjednake anse, ali neki prikupljaju materijal i pripremljeni su za promenu, a drugi nisu. Pa ak i kad su pripremljeni, potrebna im je pomo i moraju da ulau napor. P: Moe li ovek da eli da se promeni i zakljui da je to nemogue? O: Ponekad je otpor suvie veliki; na primer, fantazija moe da bude suvie jaka i ovek moe da odbije da od nje odustane. Ili, kao to sam rekao, ponekad magnetski centar moe da bude pogreno formiran. Ima ljudi sa dva ili vie magnetskih centara koji trae u razliitim pravcima. Tada ih nikad nee dugo interesovati ista stvar. Ako, meutim, ovek ima pravilno formiran magnetski centar, sva ta interesovanja postaju povezana i mogu da budu veoma mona stvar.

P: Rekao si da uticaj C postaje uticaj B ako ljudi nisu za njega pripremljeni. Da li je to zato to oni nemaju ime da ga prosude? O: Ne samo zbog toga: to je zato to ne uvaavaju ideje, to sve ideje uzimaju na istom nivou. P: Spreavaju li negativna oseanja oveka da primi C uticaj? O: Ako ima dosta negativnih oseanja, ona stvaraju oblak oko tebe koji onemoguava ne samo uticaju C, nego i uticaju A da dopre do tebe. Pre mnogo vremena je ustanovljeno da iako uticaj i C postoje, ovek sam po sebi ne moe da ih dobije. To znai da postoji neto to ovek mora da pobedi da bi razumeo, a da bi razumeo vie, mora da pobedi neto drugo. Zato je neophodna kola. U koli ne moe da se obman juje i moe da ti se objasni zato ne razume. Kao to sam rekao, ima mnogo stepena kola. kole koje poinju na nivou obinog ivota veoma su elementarne. U njima neizbeno postoje odreena pravila i uslovi. Ako ih ovek zaboravlja, ili sebi nalazi izgovore, ne moe da smatra da je u koli. P: Moe li se ovek obuiti za kolski ivot a da se nije nauio uobiajenim konvencijama? O: kolska disciplina se zasniva na razumevanju - ona je potpuno drugaija. P: Zar ne postoji opasnost da se disciplina prihvati kao bekstvo od odgovornosti? O: Tad e ovek napraviti greku. P: U kojoj meri ovek moe da razvije bie bez kole? O: Bez kole nije mogu stvarni razvoj bia, ili, bolje reeno, mogu je do izvesne mere, ali je uglavnom nepotpun. Pravi razvoj bia nije mogu bez kolskog rada, jer ovek ne moe da nadgleda sebe, ne moe da bude dovoljno strog prema sebi. A stvar nije samo u tome da se bude strog - ovek jednostavno ne moe da se seti stvari u pravo vreme - ili e ih zaboraviti, ili e ih sebi olakati. Kad bi bilo mogue da ovek radi sam, kole bi bile gubljenje vremena a sistem ne bi bio neophodan; ali, poto one postoje, to znai da se bez njih ne moe. ovek sam ne moe da ima plan, da ima sistem. Kako se neko moe razviti bez plana ili sistema? Kako se moe obaviti bilo kakav posao? Kako da ovek stekne neophodno znanje, da razume svoj poloaj, kako da zna ta da radi? ovek ne moe da stekne ak ni pripremno znanje sa kojim bi poeo. P: Da li je neophodno da u kolama bude ljudi vieg nivoa svesti?

O: Ne da bude; to ne moemo da oekujemo - ali, kao to sam rekao, kola ne moe da pone sa radom bez znanja koje dolazi od vieg uma. P: Da li e mi kola pomoi da donesem odluku koja e uticati na budunost? O: Sve to mogu da kaem je da e ono to uradi danas stvoriti sutra - tako da sutra zavisi od toga ta uradi danas. Budunost moe da promeni sad - to je ono to mora da se razume. U obinom ivotu ne moe da promeni nita, ali kad pone da saznaje vie, moi e vie da menja.

Nisu sve kole iste. Za jednu vrstu ljudi neopohodna je jedna vrsta kole, za drugu postoji druga vrsta kole. Nema univerzalne kole za sve vrste ljudi. To nas vodi pitanju razliitih puteva. Pre nego to budemo govorili o putevima neophodno je, meutim, da se razume da su hiljadama godina ranije ljudi doli do ideje da ovek moe da se promeni, da moe da stekne neto to nije stekao. Ono to su oni stekli izraeno je razliito, iz razliitih uglova - ali je opta ideja uvek je ista - da ovek moe da se razvije, da moe da stekne neto novo. Zato su stvorena tri puta koja odgovaraju podeli na oveka broj 1, broj 2 i broj 3. Prvi put je put fakira. To je dug, teak i nesiguran put. Fakir radi na fizikom telu, na osvajanju fizikog plana. Drugi put je put monaha. Ovaj put je krai, sigurniji i odreeniji. On zahteva odreene uslove, ali iznad svega zahteva veru, jer bez vere niko ne moe da bude pravi monah. Trei put je put jogija, put znanja i svesti. Kad govorimo o ova tri puta, govorimo o principima. U stvarnom ivotu oni se retko sreu u istom obliku, jer su uglavnom izmeani. Ako, meutim, poznajete princip, u prouavanju kolskih vebi moete da razlikujete koja veba pripada kom putu. Kad govorimo o jogi, uzimamo u obzir zaista samo dnana jogu i rada jogu. Dnana joga je put znanja, novog naina miljenja. Ona ui da se razmilja u drugaijim kategorijama, ne u kategorijama prostora, vremena i uzronosti. A rada joga je rad na biu, na svesti. Iako su u mnogome ova tri puta vrlo efikasna, za njih je karakteris tino da je prvi korak najtei. Od samog poetka morate da se svega odreknete i radite to vam se kae. Ako zadrite i sitnicu, ne moete da

sledite nijedan od ova tri puta. Zbog toga, mada su u mnogo emu drugom ova tri puta dobra, oni nisu dovoljno elastini. Na primer, oni ne odgovaraju sadanjem nainu ivota. Fakir je izraziti ovek broj 1 sa izrazitom prevlau instinktivnog i motorikog centra. Monah je izraziti ovek broj 2 sa razvijenim emocionalnim centrom, dok su mu ostali nerazvijeni. Jogi je izraziti ovek broj 3, ovek kod koga je intelektualni centar razvijen, dok ostali nisu dovoljno razvijeni. Kad bi postojala samo ta tri tradicionalna puta, ne bi nita preostalo za nas, jer smo za ove puteve isuvie mnogo obrazovani. Tu je, meutim, etvrti put, koji je poseban put, ne kombinacija prethodna tri. On se od drugih razlikuje pre svega po tome to nema spoljnog odricanja od stvari, to je itav rad unutranji. ovek mora da zapone rad u istim onim uslovima u kojima se zatekao kad ga je naao, jer su ti uslovi za njega najbolji. Ako pone da radi i prouava te uslove, on moe neto da postigne, a kasnije, ako je neophodno, bie u stanju da ih promeni, ali ne pre nego to uvidi da je to neophodno. Zato isprva ovek nastavlja da ivi isto kao i ranije, u istini okolnostima kao i ranije. Ovaj put se u mnogome pokazuje teim od ostalih, jer nita nije tee nego promeniti se iznutra a da se ne promeni spolja. Dalje, na etvrtom Putu je prvi princip da ovek ne sme nita da veruje; on mora da ui; zato vera ne ulazi u etvrti Put. ovek ne sme da veruje u ono to uje i to mu se savetuje, ovek mora da za sve nae dokaze. Ako je ubeden da je neto istina, tada moe da u to poveruje, ali ne pre. Toliko ukratko o razlici izmeu etiri puta. P: Zato je pogreno da se veruje? O: Ljudi veruju ili ne veruju kad ih mrzi da misle. Ti mora da izabere, mora da bude ubeen. Kae ti se da mora da pamti sebe, ali bi bilo pogreno da pamti sebe zato to ti je to reeno. Najpre mora da shvati da ne pamti sebe i ta to znai, a potom, ako si zaista shvatio da ti je to potrebno i eleo bi da pamti sebe, uradie to na ispravan nain. Ako to radi jednostavno oponaajui nekoga, uradie to na pogrean nain. Mora da shvati da to radi za sebe, ne zato to ti je neko rekao. P: Da li je etvrti Put za neki poseban tip ljudi? O: On moe da bude najkrai od svih, jer u njega ulazi vie znanja. etvrti put se ponekad zove "put lukavog oveka". Lukavi ovek zna za tri tradicionalna puta, ali takoe zna vie od njih. Pretpostavimo da ljudi na sva tri puta rade na tome da dospeju u odreeno stanje koje je neophodno za neki poseban rad koji moraju da obave. Lukavi ovek e

to stanje proizvesti za najkrae vreme; ali on mora da zna kako da to uini, mora da zna tajnu. P: Kakvo se posebno znaenje vezuje za naziv "lukavi ovek"? O: ta ti podrazumeva pod lukavou? P: Indirektnost. O: Da, mnoge stvari ne mogu da se dobiju direktno. Ova se ideja vrlo iroko koristi u Novom Zavetu, samo to se ne naziva lukavou. Ima situacija koje su toliko teke da ovek ne moe da ide pravo, neophodno je da bude "lukav". P: Moe li svako da ide etvrtim Putem? O: Ne, jer on zahteva razumevanje i napor. ovek mora da bude pripremljen da ulae napore. P: Kako ovek moe da kae da je naao pravi put za sebe? O: Po rezultatima. Sretne sistem i pone da radi. Posle izvesnog vremena mora da bude u stanju da kae ta si od njega dobio. To nije mnogo teko. Sigurno da e u najveem broju sluajeva to izgledati kao intelektualno sticanje, jer stie nove ideje, novo znanje. Stvar je, meutim, tako ureena da je sticanje novih ideja u sistemu povezano sa odreenom promenom u razumevanju, panji, volji itd. ovek nove ideje ne moe da stekne na pravi nain bez odreene promene. P: Ako su ova etiri puta putevi prema istom cilju, koji im je faktor, ili glavna osobina, zajedniki? O: Ono to je u sva etiri puta slino jeste mogunost promene bia. Ako razmisli o svemu to ini nae bie, kao na primer pogrean rad centara, identifikacija, pridavanje znaaja, negativna oseanja, od sustvo jedinstva itd, razumee da se sve to moe promeniti na svakom od etiri puta: na putu fakira pobedom nad fizikom patnjom, na putu monaha stvaranjem religioznog oseanja, na putu jogija sticanjem znanja i radom na svesti. Putevi su isti, ali su ljudi razliiti; ovek koji moe da ide jednim putem, ne moe da ide drugim. U nae vreme postoje etiri odreene kategorije ljudi prema kojima su putevi podeljeni. Neu da kaem da je uvek bilo tako, ali je sada sasvim sigurno tako. Ova podela nije toliko povezana sa tim da je neko ovek broj 1, 2 i 3, ve sa tim da li je on ovek jednog centra, ovek dva centra, ovek tri centra ili ovek etiri centra - to jest, ovek u kome je jedan centar potpuno razvijen, dok su ostali nerazvijeni, ili su razvijena dva centra, a ostali nisu, ili su tri razvijena, a etvrti niije, ili su etiri centra manje vie jednako razvijena. Iz toga proistie podela na etiri puta. P: Je li ovaj sistem etvrti Put?

O: To je pogrena formulacija. Moe da se zapita: "Pripada li ovaj sistem Putu fakira, Putu monaha ili Putu jogija?" Ne moe da kae da je ovaj sistem etvrti Put; etvrti Put je veoma veliki, i u poreenju s tim je ovaj sistem veoma mali. P: Deluje li magnetski centar samo u odnosu na kole? O: Na religioznom putu je neophodan drugaiji magnetski centar. Magnetski centar koji nekog dovodi u kolu joge ili u manastir drugaiji je od onog koji ga dovodi u grupu koja ima makar samo mogunost da bude kola etvrtog Puta. Sa onim prvim magnetskim centrom ljudi ne bi bili u stanju da ovde rade; ne bi imali dovoljno inicijative. Na religioznom putu oni moraju da sluaju. Na ovom putu ovek mora da ima iri um, ire razumevanje; u kolama joge i na religioznom putu dugo moe da ide bez razumevanja, jednostavno radei ono to mu se kae. Ovde su rezultati srazmerni razumevanju. P: Magnetski centar u raznim ljudima moe da bude privuen razliitim idejama? Da li je polazna taka povezana sa tim? O: Da, ona moe da bude veoma razliita, ali u odnosu na ovaj sistem mora da postoji odreena slinost magnetskih centara, tako da ljudi mogu da rade zajedno, jer u odreenom periodu, razredu ili nastavi, oni imaju manje - vie isti materijal. P: Da li etvrti Put ukljuuje sva tri ostala puta? O: Ne, to odreenje je pogreno, jer na etvrtom Putu nema mnogih stvari koje ulaze u prva tri. Ideja etvrtog Puta je da iz ostala tri puta izbaci sve to je nepotrebno, jer na njima, pored neophodnih stvari, ima i drugih koje su zaostale kao puka tradicija, imitacija i tako dalje. Na etvrtom Putu se sve strane koje mogu da se razviju razvijaju istovremeno, a to ga razlikuje od drugih puteva na kojima se najpre razvija jedna strana, pa se potom vraa nazad da bi se razvila druga, a potom opet da bi se razvila i trea, na etvrtom Putu sva etiri centra moraju da budu manje ili vie iva, na povrini, otvorena da primaju utiske; u suprotnom je, pre nego to ovek moe da pone, neophodan dug pripremni rad da bi se oni otvorili. P: Nije li etvrti Put ubedljivo najtei zbog neprekidnog biranja koje iziskuje u uslovima maksimalnog spoljnog ometanja? O: Zavisi ta naziva najteim. Ostala tri puta zahtevaju veoma krupnu odluku na samom poetku, kad zaista ne zna nita. Mora da se odrekne apsolutno svega. Ako moe to da uradi, i ako ima osobine koje su potrebne, moe da ide Putem monaha, ili Putem jogija, ako

moe da nae kolu monaha ili jogija. Ali ako za takve kole ne zna i uvidi da nisi u stanju da se odrekne ni najsitnije stvari, onda je ovo za tebe sigurno jedini mogui put. Ne radi se o tome ta je vie a ta manje teko; radi se o tome ta je u najveoj meri mogue. Tada, ako razmisli, uvidee da je mogu samo jedan put. P: Ima li u kolama etvrtog Puta bilo ta to odgovara stanju molitve, a ako ima, dolazi li sa pamenjem sebe? O: Da, na svim putevima ovek mora da proe kroz ista iskustva, samo razliitim radom. Naravno da e pamenje sebe, neidentifikovanje i razne druge vebe dati u dlaku isti lini oseaj kao i visoka oseanja religiozne ili intelekutalne vrste. Sea se da je ovek uporeen sa kuom od etiri sobe. ta znai razvoj? To znai rad na etiri sobe, samo to je na raznim putevima razliiti red kojim se u razliite sobe ulazi. Na etvrtom Putu rad se odvija na sve etiri sobe odjednom. P: Je li ova organizacija kola? O: To je zanimljivo pitanje: moemo li sebe da nazovemo kolom? U izvesnoj meri moemo, jer smo stekli odreeno znanje a istovremeno uimo kako da promenimo svoje bie. U vezi s ovim moram, meutim, da kaem da smo na poetku naeg rada, u Petrogradu 1916., navedeni da razumemo da se kola, u punom smislu rei, mora sastojati od dva nivoa: jedan nivo na kome ljudi broj 1, 2 i 3 ue kako da postanu ljudi broj 4, i drugi nivo na kome ljudi broj 4 ue kako da postanu ljudi broj 5. Ako kola ima dva nivoa, ima vie mogunosti, jer dvostruka organizacija ove vrste moe da da iri raspon iskustva i uini rad brim i sigurnijim. Zato je, mada u izvesnom smislu moemo da sebe na zovemo kolom, bolje da ovaj termin sauvamo za vee organizacije. P: Da li sam iz onog to si rekao dobro razumeo da ovo ba i nije kola? O: Za neke ljude moe da bude kola, za druge ne. Uvek je tako. Ne moe biti odreena i ne moe biti ista za svakog. P: Ako ovo jo ne moe da se nazove kolom, ta je ini takvom? O: Samo rad njenih lanova na sopstvenom biu, razumevanje principa kolskog rada i discipline izvesne sasvim odreene vrste. Ako elimo da stvorimo kolu, poto smo doli do zakljuka da sami bez nje ne moemo da se promenimo, moramo da uestvujemo u graenju kole. To je metod etvrtog Puta. Na religioznom putu kola ve postoji, ali ovde, ako hoemo kolu, moramo da uestvujemo u njenoj izgradnji. Najpre, meutim, mora da ui. Kad bude dovoljno znao, znae ta da radi.

P: Rekao si da ovek moe da naui kako da pobegne samo uz pomo onih koji su ve pobegli? O: Sasvim tano - u alegoriji o zatvoru. A to znai da kola moe da pone jedino od druge kole. Ovaj sistem ima vrednosti samo ako dolazi od vieg uma. Ako bismo imali razloga da verujemo da on dolazi samo iz obinog uma, kao to je na, ne bi imao vrednosti i ne bismo od njega nita mogli da oekujemo. Bolje onda da napravimo sopstveni sistem. P: Da li je mogue da u koli svako napreduje od nivoa br. 4 do br. 5, ili samo nekolicina? O: U principu nema ogranienja. Mora, meutim, da razume da izmeu oveka br. 4 i oveka br. 5 postoji ogromna razlika. ovek br. 4 je ovek koji je stekao stalno teite, a po svemu drugom je obian ovek. ovek br. 5 je mnogo drugaiji. On ve ima jedinstvo, stalno "ja", tree stanje svesti. To znai da je budan, da uvek moe da pamti sebe kad mu je to potrebno i da mu radi vii emocionalni centar, to mu daje mnoge nove moi. P: Nije li gore da ne moe da se nastavi sa sistemom nego da se uopte i ne poinje? O: Ako si poeo, niko ne moe da te zaustavi - osim tebe samog. P: Kako ovo moe da se pomiri sa onim to si rekao o tome da nema nikakve garancije? O: Zavisi od tvog rada. Kako ja mogu da garantujem za tvoj rad? Ono to dobijamo zavisi od naih napora, pa ovek mora da radi na sopstveni rizik. Posle izvesnog vremena, meutim, ovek poinje da uvia: "Dobio sam ovo to nisam imao ranije", "Dobio sam ono to nisam imao ranije". Tako, malo po malo, moe da postane sigurniji. P: ta prouava kola? O: Prouava mogunosti razvoja ovekovih unutranjih osobina. Ona polazi od ideje da sve osobine ne mogu podjednako da se razviju. Da bi se odreene osobine razvile, druge moraju da se ogranie, a neke druge da otpadnu. Pretpostavimo da ima sto osobina. Pretpostavimo da od toga trideset moe da se razvije, a sedamdeset ne moe. Tada mora da ogranii tih sedamdeset da bi se onih trideset mogle razviti. A kole poseduju odreeno znanje koje osobine mogu da se razviju a koje ne mogu, koji su uslovi dobri, kako da se odreene osobine ogranie, kako da se druge osobine razviju. Razne kole ue na razne naine. Na primer, ova vrsta kole jednostavno kae: razvijaj samo svesnost, a sve ostalo e ti biti dodato; a da bi to uinio, mora da se

bori sa negativnim oseanjima, laganjem, identifikacijom, pridavan jem znaaja, fantazijom itd. P: Rekao si da moramo sve da proverimo, ali poto moemo da znamo samo ono to smo sami iskusili, ne ograniava li nas to na vrlo mali svet? O: Nije tano da znamo samo ono to smo sami iskusili, mi znamo ono to su drugi ljudi bili iskusili. itava ideja kole se sastoji u prouavanju zasnovanom na onom to su iskusili drugi ljudi, ali ne takvi kao to smo mi, ve ljudi vieg uma, jer inae ne bi moglo da bude kole. Ako bi kola bila ograniena samo na ono to sami znamo, tada to ne bi bila kola. P: Zar nije vera da postoji neto iza onog to znamo ta koja nas navodi da to traimo? O: Ima mnogo stvari iza, samo to moramo da razumemo da je naa mogunost saznanja, stvarnog saznanja, u sadanjim uslovima veoma ograniena. Moemo da formuliemo problem, moemo da stvaramo teorije, ali ne moemo da na njih odgovorimo, ili moemo da pro naemo isto teorijske odgovore tako da je svaki podjednako dobar. Moemo, meutim, da se nadamo i da oekujemo da emo, ako promenimo svoje stanje svesti i usavrimo unutranju maineriju, mo da znati vie. P: Postoji li kola radi samoinicijacije? O: ta znai samoinicijacija? To su samo rei. ta bi znai biti iniciran u kineski jezik? Znai nauiti ga, biti nauen. Ne moe da bude iniciran u kineski tako to e te neko rukopoloiti. Inicijacija je rad. Dva oveka mogu da budu u istoj koli, i za jednog e to biti kola jednog nivoa, a za drugog kola drugog nivoa. A za treeg moe da uopte ne bude kola. To zavisi od toga koliko je ovek duboko u njoj. Najvia kola moe da postoji na veoma niskom nivou, i jedna te ista kola moe da postoji na razliitim nivoima, zavisno od ljudi u njoj. Ona zahteva rad i pamenje cilja. P: Ako su kole toliko vane, zato nemaju veeg uticaja na svet? O: kole mogu da deluju samo preko ljudi koji se za njih interesuju. One nita ne mogu da uine ako su okruene ravnodunim ljudima. Mogunost uticaja kola na ivot uslovljena je optim stavom prema njima. Da bi imale uticaja, kole moraju da imaju ljude koji su za njih zainteresovani i koji bi ih sluali. To, meutim, mora da doe odozdo, ne moe ga proizvesti kola. kole mogu da u svet bace B uticaj, ali ako on ne interesuje ljude, ne mogu da uine nita. One ne mogu da koriste silu.

P: Moe li kola da bude na gubitku time to razdaje svoje znanje? O: kola moe da bude na gubitku na mnogo razliitih naina. Do tog pitanja emo doi kasnije. To zavisi takoe od toga kome daju. Ako samo daju, a ne primaju nita, sigurno e biti na gubitku. Ako ovek ima novca i pone da ga deli svima, bez obzira da li to zasluuju ili ne, svakako da e izgubiti svoj novac. P: Rekao si da ako hoemo kolu moramo da uestvujemo u njenoj izgradnji. Kako to moemo da uinimo? O: Mora da zapamti da nivo kole zavisi od nivoa bia ljudi koji je osnivaju. Ako nema dovoljno ljudi sa magnetskim centrom, ne moe biti kole. Nije, meutim, to to ovek dolazi na predavanja i prihvata ono to uje jedino to pokazuje prisustvo magnetskog centra. P: Da li bi irenje ideja i jezika kola meu ostalim ljudima bilo od ikakve koristi iz perspektive kole? O: Ideje ne mogu da se ire u ispravnom obliku - vano je da se to razume. Bilo bi veoma dobro kad bi mogle, ali ne mogu. Rei bi ostale iste, ali bi same ideje bile drugaije. Ako bi bilo dovoljno da se one proire, emu bi sluile kole? Jezik bi se sam proirio, moda ak i za naeg ivota, ali bi ideje u optu upotrebu ule u pogrenom obliku. Ne bi, na primer, bilo razlike izmeu "initi" i "dogaati se". P: Govorimo o kolama i razliitim nivoima. Nije li to prilino zbunjujue? ta znae vii nivoi? O: Zato ti izgleda da je ideja o viim nivoima zbunjujua? Na primer, ovu ideju o nivoima moemo da uzmemo sasvim jednostavno u odnosu na sebe: koristei sve svoje mentalne sposobnosti moemo da mislimo samo do odreenog nivoa, ali ako bismo koristili vie centre, na primer, vii emocionalni centar, za koji je ve potrebno manje - vie potpuno pamenje sebe, svakako da bismo o istom pitanju sasvim razliito mislili i pronali mnogo vie veza meu stvarima nego to ih sada primeujemo. To ukazuje na vie nivoe miljenja, i ponekad mi zaista imamo bljeskove tog vieg nivoa miljenja, tako da moemo da dobijemo izvestan materijal za posmatranje, jer ak i sad o istom predmetu moemo da razmiljamo razliito. to se tie razliitih nivoa ljudi, mi se susreemo sa rezultatima rada ljudi koji oigledno pripadaju viim planovima; ne moemo da kaemo da je nae iskustvo u obinom ivotu ogranieno na rezultate rada ljudi nalik na nas. Uzmi Novi Zavet, a tu su isto tako i umetnika dela, ezoteriki spisi, hrianska literatura i slino, to oigledno ne moe da bude delo obinih ljudi. Postojanje ljudi na viem nivou razvoja nije

fantazija, nije hipoteza, ve konkretna injenica. Zato ne razumem na koji nain je to zbunjujue; ne vidim kako neko moe da razmilja a da ne uvia tu injenicu. Definitivna je injenica da ljudi ne ive samo na nivou na kom smo mi, ve mogu da postoje i na drugim nivoima. Iz te perspektive oveanstvo je podeljeno na etiri koncentrina kruga. Tri unutranja kruga zovu se ezoteriki, mezoteriki i egzoteriki. etvrti je spoljanji krug u kom ive ljudi broj 1, 2 i 3. kola deluje kao kapija kroz koju ovek broj 4, koji je izmeu spoljanjeg i egzoterikog kruga moe da proe. ovek broj 5 pripada egzoterikom krugu, ovek broj 6 mezoterikom a ovek broj 7 ezoterikom ili najunutranjijem krugu. Spoljanji krug naziva se takoe i krugom pometnje jezika, jer u tom krugu ljudi jedni druge ne mogu da razumeju. Razumevanje je mogue samo u unutranjim krugovima. Sve ovo znai da postoje stepeni. ovek koji ivi u spoljanjem krugu podlee zakonu sluaja, ili, ako mu je sutina vie izraena, ivotom mu upravljaju zakoni njegovog tipa ili zakoni sudbine. Ali kad ovek pone da radi na sticanju svesti, on ve ima pravac. To znai promenu, moda ne primetnu, ali u svakom sluaju kosmiku promenu. Samo lini napor moe oveku da pomogne da pree iz spoljanjeg u egzoteriki krug. Ono to se odnosi na oveka u spoljanjem krugu ne odnosi se na oveka koji poinje da radi. On je podreen drugaijim zakonima, ili, jo bolje reeno, drugaiji zakoni poinju da dotiu oveka koji pone da radi. Svaki krug podlee drugaijim zakonima.

POGLAVLJE V
Mogunost daljeg razvoja oveka - Odsustvo svesti - Saznanje istine Prouavanje stepena svesti - Pamenje sebe i posmatranje sebe Nemogunost da se definie ta je pamenje sebe - Pamenje sebe kao metod buenja - Prilaz pamenju sebe pomou intelektualnog centra Rekonstruisanje misli - Zaustavljanje misli kao metod koji dovodi do pamenja sebe - Pamenje sebe u emocionalnim trenucima - Neznanje i slabost - Identifikacija i borba protiv nje - Spoljanje i unutranje pridavanje znaaja - Negativna oseanja - Mirno mesto u nama

Bilo bi dobro da, s vremena na vreme, pokuate da u svom umu sumirate ono to ste dosad uli, zato to posle izvesnog perioda dolaen ja na predavanja, ovek poinje da zaboravlja hronologiju ideja, a vano je da se zapamti redosled kojim su one davane. Od svega to ste uli najvanija je ideja da se ovek uz pomo odreenog znanja i odreenog napora moe razviti, da moe dovriti sebe. Razvoj oveka, ukoliko je to proces (to uopte nije obavezno) odvija se preko tano odreenih stepena ili koraka. Ako se vratite na poetak, setiete se ta je reeno o odustvu svesti u oveku i injenici da mu, kad to shvati, taj uvid daje mogunost da stekne svest, i videete da je to pravac u kom ovek moe da se razvije. Sve dok ne shvata da je naprosto maina i da su svi njegovi procesi mehaniki, on ne moe da prouava sebe, jer je pomenuti uvid poetak samoprouavanja. Zato prouavanje mora da pone na sledei nain: moramo da shvatimo da

nemamo svest o sebi, da ne moemo da budemo svesni sebe u trenucima kad neto radimo ili mislimo. To je prvi korak. Sledei korak je da shvatimo da ne poznajemo sebe, da ne poznajemo svoju mainu i ne znamo kako radi. A sledei korak je da shvatimo da moramo da prouimo metode prouavanja sebe. Mi sebe posmatramo itavog i vota, a ne znamo ta posmatranje sebe znai. Pravo posmatranje sebe mora da bude zasnovano na injenicama. Zato je jedna od prvih stvari sledea: kako da pamtimo sebe, kako da budemo svesniji? Nije dovoljno da priznamo to odsustvo svesti u sebi; moramo da to vidimo u stvarnim injenicama, da ga proverimo linim posmatranjem. Mi ne shvatamo ta je svest i ta ona podrazumeva. Kad bismo postali svesni na pola sata, neverovatno je ta bismo sve mogli da vidimo i nauimo. Zato je to cilj za sebe, zbog onog to donosi, a to takoe znai i korak ka objektivnoj svesti. Neophodno je da se kae neto o tome ta se podrazumeva pod etiri stepena svesti koje ovek moe da ima. Ako ih posmatramo iz perspek tive mogunosti spoznaje istine, onda u snu ne moemo da znamo razliku izmeu onog to je istinito i onog to nije. Stvari koje vidimo u snovima su sve nalik jedna drugoj. U budnom stanju imamo ve vie mogunosti da saznamo razliku meu stvarima: okom moemo da vidimo oblik stvari, moemo da dodirnemo njihovu povrinu, i, u izvesnoj meri, moemo da se orijentiemo pomou percepcije naih ulnih instrumenata. Zato tu postoji objektivni element, ali mi ostajemo subjektivni prema sebi. Kad postanemo svesni sebe, postajemo objek tivni prema sebi, a u objektivnom stanju svesti moemo da znamo objektivnu istinu o svemu. To su stepeni svesti. P: Moramo li da promenimo svoje znanje da bismo videli stvari kakve jesu i saznali istinu? O: Ne, u ovom stanju svesti ne moemo da doemo do stvari onakvih kakve jesu; moramo da promenimo stanje svoje svesti. Moramo, me utim, da skinemo odreene naslage lai. Stvari su okruene laima. Moemo da skinemo jedan, dva ili tri sloja i pridemo blie stvarnim stvarima. P: Nije mi jasna via svest. Moemo li makar da znamo kako da razmiljamo o tome? O: Mogunost vie svesti shvatamo kad shvatimo da uopte nismo svesni. Svesni smo samo u retkim trenucima, i nemamo mogunosti da to kontroliemo. Sada ivimo u dva stanja - u snu i napola budnom

stanju. Teorijsko poreenje stanja svesti i opis pomou rei nee biti od pomoi; ali, kad ponemo da se budimo, uviamo stanje u kome smo sada. Neophodno je da se pronau trenuci pamenja sebe i tada, u tim trenucima, videe razliku. Prouavanjem sebe videe da moe da bude vrlo blizu sna, ili moe da bude vrlo blizu svesti o sebi. Zato prouavanje poinje prouavanjem ta dva razliita stanja u nama. Na primer, ako sebe uzimamo kao jedno ili o tome ne mislimo - tada smo skoro zaspali. Ali, kad ponemo da sebe delimo, i znamo da u svakom trenutku govori jedno "ja" ili jedna grupa "ja", tad smo blie samosvesti, blie objektivnim injenicama. Ima raznih naina za prouavanje svesnosti u sebi. U poetku je prva stvar uvid da ovek ne moe da bude svestan kad to eli. Najbolji trenutak da se to shvati je nakon to si neto rekao ili uinio. Pretpos tavimo da govori o nekom vanom poslu ili pie pismo; tad se zapitaj: "Da li sam za to vreme bio svestan?" Druga stvar, u poetku, jeste uvid da nisi jedno, da ima mnogo razliitih "ja". P: Kako ovek moe da prepozna kad je svestan sebe? O: Videe; to je sasvim drukiji oseaj. Ako pokua da na trenutak bude svestan, a potom to uporedi sa drugim trenutkom kad nisi pokuavao da bude svestan, videe razliku. To ne moe da se opie. Jednog trenutka si svestan sebe, drugog nisi; ti obavlja poslove, govori, pie - a nisi svestan. Samo, mora da zapamti ono to je na samom poetku reeno - da moramo da prouavamo ne samo stanja svesti, ve takoe i prepreke koje stoje na putu svesti. Prema tome, moramo da ih prouimo, a zatim uklonimo. Sve su te prepreke u nama. Spoljanje okolnosti ne moemo da promenimo, moramo da ih uzmemo takve kakve su, i da se u tim okolnostima menjamo iznutra. P: Ako se ovek posmatra na trenutak, da li je u tom trenutku svestan? O: Ne obavezno; to moe da bude potpuno mehaniki. Ali ako si istovremeno svestan da posmatra, pravac tvoje panje izgledae kao da ima dve strelice, jednu koja pokazuje stvar koju posmatra, a drugu koja pokazuje tebe. P: Ne mogu da shvatim vezu izmeu posmatranja sebe i pamenja sebe. Kako da ponem, ta da radim? O: Pamenje sebe je pokuaj da se bude svestan sebe. Posmatranje sebe je uvek upravljeno na neku odreenu funkciju: ili posmatra svoje misli, ili pokrete, ili oseanja, ili osete. Ono mora da ima odreeni

objekt koji e posmatrati u sebi. Pamenje sebe te ne deli, mora da zapamti celinu, ono je jednostavno oseaj "ja", sebe samog. Pamenje i posmatranje sebe mogu da dou zajedno, posebno u kasnijim sta dijumima, i tad e biti u stanju da oba radi istovremeno - posmatra neto odreeno, ili prepoznaje manifestacije u sebi i pamti sebe; u poetku su, meutim, ove dve stvari razliite. Poinje posmatranjem sebe - to je prirodan put - i pomou pamenja sebe shvata da sebe ne pamti. Kad se to shvati, i kad se shvati da sebe pamtimo samo u veoma retkim momentima, tada e svako ko nema definitivne predrasude biti u stanju da razume da je mogue uveati broj ovih trenutaka pamenja sebe. A potom e to i pokuati. P: Uviam da je teko da razlikujem da li zaista posmatram sebe ili se samo naknadno seam stvari. O: U poetku nema posebne potrebe da se brine ta je ta; jednos tavno radi ono to moe, ili posmatraj u odreenom trenutku, ili se odmah priseti, ili se priseti posle izvesnog vremena. Kasnije e, meutim, uhvatiti posebne trenutke kad moe da bude svestan sebe tano u trenucima kad se stvari dogaaju. To bi bilo pamenje sebe. P: Kako zna za udesne rezultate koji prate pamenje sebe? O: Vidi, to je povezano sa itavom idejom razvoja, sa mogunou promene bia. To je jedna od prvih stvari koje moramo da razumemo: ovek nije osuen da bude takav kakav jeste; on moe da se promeni. Postoje razni stepeni razvoja oveka koji mogu da se dosegnu posle dugog i istrajnog rada. Ako moemo da budemo svesniji, to e ukljuiti vie centre. Funkcije viih centara su na razne naine udesne. Ideja o pamenju sebe ulazi u mnoge sisteme i uenja kola, ali ne na pravom mestu - nikad se ne stavlja na prvo mesto. Ovaj sistem, meutim, kae da ti ne pamti sebe i ako razume da ne pamti sebe moda e biti u stanju da neto postigne. Svest o sebi je najvea mogua promena, jer u uobiajenim ivotnim okolnostima niko nije svestan sebe, pa opet ljudi to ne shvataju. Kad bi se bilo ko od vas koji sedite ovde iskreno upitao da li je sebe svestan ili nije, morao bi da odgovori da nije. Niko nije svestan. itava ideja je u tome da se bude svestan sebe na ovom mestu, u ovom trenutku. To je poetak, jer od neeg mora da se pone. Kasnije to moe poprimiti razne oblike, mogu se ukljuiti mnoge druge stvari. To se nikako ne moe opisati: to je materijal za posmatranje i prouavanje. Opis nee pomoi, ovek mora da veba. Obino niko ne pamti sebe, niko nije svestan sebe. To je uobiajeno stanje ljudskog

bia, oveka - maine. Ali ako on za to sazna, ako to uvidi i o tome razmisli, to postaje mogue. Samo, na poetku, pamenje sebe dolazi vrlo sporo, i u vrlo malim koliinama, sa dugim intervalima u kojima se ne pamti. P: Da li je sutinska osobina stanja pamenja sebe uobiajeno stanje budnosti uma? O: Ne, ne moe to tako posmatrati - to je suvie malo. Pamenje sebe je drugaije stanje, jo razliitije od naeg sadanjeg stanja nego to se ono razlikuje od fizikog sna; ali, ak i poreenje sna sa uobiajenim stanjem daje ti izvesnu mogunost da razume razliku. Kad spava, tvoj svet je ogranien osetima koji postoje u tom stanju; kad se, meutim, probudi i nae se u stvarnom svetu (mada taj svet vidi u subjektivnim kategorijama) on je mnogo manje ogranien. A kad shvati da to nije potpuno buenje, da nisi stvarno ni upola budan, razumee da e se, ako se potpuno probudi, nai u jo bogatijem svetu i videe i razumee mnoge od njegovih odlika koje sada prolaze nezapaeno. P: Hou da znam da li treba da se oekuje da se pamenje sebe, u svakom sluaju bar u ranoj fazi, sastoji od jalovog prestanka obraanja panje na bilo ta drugo osim na sebe? O: U ranom stadijumu pamenje sebe moe jedino da bude uvid da ne pamti sebe. Ako shvatimo koliko smo malo svesni sebe, i kako su kratki trenuci kad smo svesni, kad to zapamtimo, kad to osetimo, kad shvatimo ta to znai, tada emo moi da razumemo ta znai pamenje sebe. Ako shvati vanost te injenice i svega to ona povlai sa sobom, tad ona nee biti jalova. Ali, ako to ne shvati - u pravu si, bie jalova. Tada e to biti samo neobina veba koja nikuda ne vodi. P: Dolazi li pamenje sebe automatski kad shvatimo da ne pamtimo sebe? O: To je pamenje sebe. Ne moe da napravi sledei korak dok ne shvati gde si. To je isti proces, ista stvar. to vie uvia koliko je neprijatno i opasno biti maina, vie ima mogunosti za promenu. P:Kako? O: Uvek postoji neto to u odreenom trenutku moemo da ui nimo. Mora da zna te trenutke, da zna ta da uradi i kako. Mi prouavamo vrata. Pamenje sebe predstavlja vrata. Ako uvid da ne pamtimo sebe postane neprekidan, tada moemo da pamtimo sebe. Svakog dana moe nai vremena da uvidi da ne pamti sebe; to e te postepeno dovesti do pamenja sebe. Ne mislim na to da upamti da ne pamti sebe, ve da to shvati.

Ponavljam - nije korisno traiti definicije, one bi samo jo vie oteale razumevanje. Za razumevanje je zaista korisno ako poredimo razliite stepene svesti u okviru naeg uobiajenog stanja, jer u naem uobiajenom stanju relativne svesti postoje razni stepeni, razliiti nivoi: moemo da budemo blii buenju ili dalji od njega. Kad zaista nauimo da posmatramo, u sebi moemo da vidimo toliko velike razlike da e nam one pokazati mogunosti koje imamo. To je jedna od stvari koje ne mogu da iznevere. Mi se stalno kreemo izmeu dve obale - izmeu sna i budnosti. Pribliavanje jednoj obali ili pribliavanje drugoj obali stvara dve razliite mogunosti: jedna je razvoj, druga je raspadanje. P: Traio si od nas da nita ne prihvatamo, a da ga ne ispitamo. Zna li pouzdano da su ta via stanja svesti zaista dostignuta? O: O, da. Pre svega, moe da u literaturi nae mnoge opise kako su mistici i religiozni ljudi doli do istih stvari. Slinost opisa tih iskustava je najbolji dokaz. Sve vrste ljudi iz raznih zemalja, tokom hiljada godina, ivei u razliitim okolnostima, doli su odreenim puteni do iste vrste iskustva. Dalje, moe da nae mnoge ljude koji su lino doiveli takva iskustva, to dokazuje da postoje sasvim dru gaija stanja percepcije i reakcije. Zato to nije hipoteza. P: Nedavno sam imao vrlo udno iskustvo. Razgovarao sam s jednom osobom i pokuavao da budem svestan sebe. Iznenada sam svoju prijateljicu video veoma jasno i shvatio da je pre toga uopte nisam zaista video. O: To je veoma dobro zapaanje; to se zaista dogaa na taj nain. Kad pokuava da bude svestan sebe, na trenutak postane svestan i vidi neto to nisi ranije video. Kad bi tu svesnost mogao da zadri, recimo, deset minuta, video bi mnoge stvari koje bi te zapanjile. Mi gledamo sopstvenim oima i ne vidimo; ali ako postanemo svesni, poinjemo da vidimo stvari o kojima nismo imali pojma. To je sasvim normalno, samo ako ne dopusti da se u to umea fantazija. P: Kad se prema uputstvima sistema radi na postizanju svesti, da li se dogaa iznenadna promena ili prosvetljenje? O: Iznenadna? Ne. ta znai iznenadna? Vidi, u procesu rasta jedinstva, kad se taj proces odvijao ve dugo vremena, u nekom tekom trenutku moe drugaije da osea: to moe da izgleda iznenadno, ali nije tako. To je rezultat prethodnih napora. P: Ako je mogunost postizanja objektivne svesti normalna za oveka, kako to da samo mali broj moe da se razvije? O: Kad pone da pravi prve korake ka sticanju objektivne svesti, a to je sticanje svesti o sebi, i kad vidi koliko je to teko i koliko je

sila u tebi protiv toga, koliko puno prepreka ima, nee sumnjati da to samo mali broj moe dostii, da je to mogunost, ali veoma daleka. Ima suvie mnogo prepreka - lenjost, laganje, inercija. Mi volimo da spavamo. P: Kako i zato je ovek dospeo do toga da postane ovakvo bie lanih vrednosti? O: ta podrazumeva pod lanim vrednostima? To je relativan koncept: s jedne take gledita one mogu biti lane, s druge prave. Jedino sam za sebe moe da otkrije da li je razvoj oveka apstraktna ideja ili istina. Mora sam da doe do jedne ili druge stvari. Ako shvati da je promena mogua jedino kroz buenje, tad e ono postati injenica, jer u sebi moe da vidi mala buenja u malom stepenu. P: Ako ovek ne pamti sebe, znai li to da on ne poseduje svest? O: Ti ne pamti sebe; ne ovek, ve ti. Ako pokua i ne uspe, to ne znai da ne poseduje svest, ve da je nema dovoljno. Samo tvoje sopstveno iskustvo, ma kako bilo ogranieno, moe da ti pokae koliko je ima. Kad upotrebimo rei "svest o sebi", mi mislimo na izvestan stepen, iznad nae uobiajene koliine svesti. Mi imamo izvesnu koliinu svesti, ali ne dovoljno da nas izbavi iz naeg stanja. Kad ne bismo imali ni mrvu svesti, ostali bismo kakvi jesmo. P: Kako je mogue da prepoznamo pamenje sebe ako ikad do njega doemo? O: Najpre mora da se razume umom ta ono znai i ta bi znailo kad bismo ga imali; a potom mora da se razume da ovek moe da bude od toga razliito udaljen. Pretpostavimo da on nije siguran, ali se rastojanje izmeu njegovog sadanjeg stanja i stanja pamenja sebe menja, i posle izvesnog vremena on shvata da je jednog dana pet hiljada milja daleko, a drugog samo tri hiljade. Tu ima razlike. Ne moemo da govorimo o nekoliko stepena istovremeno; moemo da govorimo samo o narednom stepenu koji moemo da postignemo. P: Voleo bih da shvatim to o narednom stepenu. O: Svi su oni materijal za posmatranje. Hteo bi da na njih zalepi etikete, ali ne moe; oni se sve vreme menjaju. Jednog trenutka si gotovo svestan sebe, narednog trenutka spava. Mora da posmatra i vidi rezultate. U jednom stanju moe da razume izvesne stvari, u narednom ne moe. U jednom stanju se identifikuje, u sledeem ima kontrolu; to vie kontrole ima, to si blii svesti o sebi. Prianje nee mnogo pomoi, ono e ostati formativno. Neophodno je da se dotakne

emocionalni centar, a to moe da uradi jedino ako isproba razliite stvari. Rad nije jednostavan: od samog poetka mora da pokuava da uini nemogue stvari - nemogue u smislu da se ne deavaju same od sebe. Nema prirunika koji e ti govoriti: uradi najpre ovo, potom ono, itd. Istovremeno, treba stalno postavljati pitanja o pamenju sebe, jer su jo dugo vremena mogue mnoge greke u vezi s njim. Zato se ta pitanja nikad ne smeju potiskivati, budui da su najvanija. P: Postoji li veza izmeu pamenja sebe i buenja? O: Pamenje sebe je metod buenja. Ono to sad radi je samo priprema, samo prouavanje metoda. U svom sadanjem stanju mora da uradi koliko moe; potom, kad se tvoja unutranja situacija promeni, bie u stanju da iskoristi svo iskustvo koje sada stie. Meutim, dosegnuti pravo znaenje pamenja sebe mogue je samo u veoma emocionalnim stanjima. Poto takva emocionalna stanja ne moe da stvori, ne moe da zna ta je pamenje sebe, ali moe da se pripremi za to iskustvo; tako e znati kako da s njim postupi kad se desi. Za pamenje sebe neophodna je veoma velika emocionalna energija. Sada samo veba, ali bez te vebe nikad nee zaista postii to stanje. P: Kad kae "san" i "budnost", postoji li definitivna granica izmeu njih? O: Ne, ima prelaznih stanja. Istovremeno, postoji granica koju mi nikad ne prelazimo. P: Da li je to stvar treninga? O: Vie je to trening uma. Moramo da nauimo da razmiljamo na razliit nain, a iznad svega da razmiljamo praktinije. Po pravilu mi ne razmiiljamo praktino - najveim delom razmiljamo o stvarima koje nas se ne tiu. P: Da li je onda pamenje sebe funkcija intelektualnog centra? Izgleda kao da je ono intelektualni napor. O: Pamenje sebe je poetak i sredite ovog sistema i najvanija stvar koju treba razumeti. Ne moe da ga opie kao intelektualnu akciju ili intelektualnu ideju. U poetku mora da intelektualno pro uava ta znai pamenje sebe, mada ono u sutini nije intelektualno, budui da predstavlja trenutak volje. Neophodno je da pamti sebe ne u mirnim trenucima kad se nita ne dogaa, ve onda kad zna da ini neto pogreno - i da to ne uini. Na primer, kad si identifikovan, mora biti u stanju da to oseti i potom zaustavi, a istovremeno da

pamti sebe, da bude svestan da ti to ini, da je mehaninost uinila da bude identifikovan i da je ti prekida. To bi bilo pamenje sebe. P: Kako da se pone sa vebanjem pamenja sebe? O: Sea se da sam dao primer o razliitim stepenima osvetljenja u sobi i daktilografu. Daktilograf moe da se uzme kao intelektualni centar, a svetlo kao svest. Samo, kad se radi o svesnosti, postoji odreena povezanost meu svim centrima, jer pri punom osvetljenju ne radi drugaije samo jedan centar, ve svi. Pravo pamenje sebe zahteva oseanja, ali nad emocionalnim centrom mi nemamo kontrolu. Zato pomou odreenog razumevanja moemo da intelektualni centar, nad kojim imamo izvesnu kontrolu, nateramo da u mraku radi kao da je na svetlu, i to e proizvesti pamenje sebe. Pamenje sebe znai oblik miljenja ili intelektualnog rada koji odgovara buenju, i na taj nain ono indukuje trenutke budnosti. Potom, kad se ovek probudi na trenutak, on shvata da uglavnom spava, da nije svestan, i shvata koliko je to opasno. to vie u to uloi, to bolje to razume, i rezultati e biti bolji. Ako shvati ta gubi time to sebe ne pamti i ta dobija time to pamti sebe, imae vei podstrek da ulae napor da pamti sebe. Videe da je to to ne pamtimo sebe nalik na situaciju kad smo u avionu, visoko nad zemljom, vrsto zaspali. Takva zapravo i jeste naa situacija, ali mi ne elimo da to shvatimo. Kad bi ovek to shvatio, prirodno da bi se napregao da se probudi. Ali ako misli da jednostavno sedi u udobnoj fotelji i da se nita posebno ne dogaa, mislie da se nee dogoditi nikakva teta iako spava. P: ta podrazumeva pod tim da se misli oblikuju na nain koji bi odgovarao budnosti? O: Kao to sam rekao, jedino nad mislima moemo da imamo izvesnu kontrolu. U izvesnoj meri moemo da kontroliemo pokrete, ali u uobiajenim uslovima, bez specijalnih uputstava, s pokretima ne moemo nita da uinimo. to se misli tie, najpre moramo da izbacimo sve misli vezane za identifikaciju i mislimo o idejama sistema. To je priprema za pamenje sebe, jer u svakoj taki dolazimo do neophodnosti da pamtimo sebe. Ako ne moe da pamti sebe, pokuaj da oivi ideje sistema u svom umu. itav sistem, prouavanje oveka i univerzuma sve predstavlja pomo pamenju sebe. To razmiljanje e te samo po sebi podsetiti i stvoriti unutranju atmosferu za pamenje sebe. Najpre, meutim, mora da eliminie sve misli koje ti stoje na putu. Ako u ovom stanju ne moe da upravlja mislima, ne moe nita dalje da uradi. Moda ne moe da vlada svojim raspoloenjem, ili svojom

fantazijom, ili laganjem, ali mora da vlada svojim mislima. U mirnim trenucima mora da bude u stanju da vidi kad grei. Ako to ne moe, znai da jo nisi ni poeo; pre ili kasnije, meutim, mora da se pone. P: Treba li svako od nas da zna ta mu stoji na putu? O: Da, nema sumnje da svako treba da to zna. To je uglavnom povezano sa nekim oblikom negativnosti, ili lenjosti, ili straha. P: Jo uvek ne shvatam ta znai pokuati da mislimo onako kako bismo mislili da smo svesniji. O: Pokuaj da zamisli da si svestan - to bi bila ispravna upotreba fantazije. Ovu mo fantazije mi razvijamo na potpuno pogrean i beskoristan nain koji nam uvek stvara nevolje. Ali sad, bar jedanput, pokuaj da je iskoristi i zamisli da si svestan. Pokuaj da zamisli kako bi se ponaao, mislio, govorio itd. Isprva je pamenje sebe napor koji vre centri. Poinje da pamti sebe jednostavno tako to svoje mentalne procese poinje da uobliava na odreeni nain, i to donosi trenutke svesti. Ne moe da radi na samoj svesti: moe da uloi jedan ili dva grevita napora, ali ne i trajne napore. Ali, moe da uloi misaoni napor i na taj nain moe da radi na svesnosti na okolian nain. To je najvaniji deo ovog metoda. Pokuaj da razume razliku izmeu pamenja sebe na taj nain i toga da si svestan. To je isti mentalni proces koji koristi za sve, kad ita, pie ili radi bilo ta, tako da nad njim ima izvesnu kontrolu. Kad bismo u pamenje sebe uloili makar toliko energije koliko ulaemo u uenje stranih jezika, stekli bismo izvesnu koliinu svesnosti. Na nesreu, mi ne elimo da uloimo ak ni toliko energije; mi mislimo da takve stvari moraju da dou same po sebi, ili da je dovoljno da se pokua jednom i ono mora da doe. Pamenje sebe zahteva napor; zato, ako produi da ulae te napore, trenuci svesnosti dolazie ee i zadravae se due. Tada e, postepeno, pamenje sebe prestati da bude isto intelek tualno - stei e mo da te probudi. P: ta e tad biti pamenje sebe - oseanje ili oset? O: Oseanje je funkcija i oset je funkcija, ali pamenje sebe nije. Ono je pokuaj da se u sebi stvori stanje svesti bez ikakve veze sa funkcijama. Od samog poetka moramo da razumemo da su funkcije jedna stvar, a stanja svesti druga. Sada si u odreenom stanju svesti i pokuajem da pamti sebe pokuava da stvori prilaz treem stanju svesti. To radi odreenom rekonstrukcijom. Rekonstruie odreeni oblik miljenja koji ima u viem stanju svesti. Bljeskove svesti ne moe da zadri ukoliko ti misli nisu u odreenom obliku. To je sasvim

jednostavno: sea li se primera o liniji panje sa dve strelice? Panja je usmerena i na mene i na stvari koje vidim. Ta dvostruka panja je oblik miljenja koji odgovara narednom stanju svesti. P: Zar nije samo pamenje sebe stanje svesti? O: Moe se tako rei, Istovremeno se moe rei da je ono metod za izazivanje svesti o sebi. P: Kakav je odnos miljenja prema svesti? O: Vrlo je teko da se na to odgovori kratko. Miljenje je mehaniki proces, on moe da radi bez ili uz sasvim malo svesti. A svest moe da postoji i bez primetne misli. P: Ako moe da se kae da je pamenje sebe i stanje svesti i metod da se svest izazove, postoje li razne vrste pamenja sebe? Da li ga donosi razliit kvalitet misli? O: Pored miljenja ovek mora da uradi mnogo stvari - mora da ulae napore. To nije samo miljenje. Razlika je jedino u tome to isprva moemo veoma malo da uinimo. Moramo da ponemo od stanja u kom smo. Potom, ako nastavimo, pamenje sebe e postepeno postajati emocionalnije. Razliku ne ini razliit kvalitet misli; razliit je kvalitet napora i shvatanja koje lei u njegovoj osnovi. Pamenje sebe je uspeno samo ako ovek uvidi da ne pamti sebe, ali da moe da pamti sebe. P: Nije li in obraanja panje metod za promenu stanja svesti? O: Odreena kontrola panje neophodna je ak i u obinom ivotu. Panja, meutim, moe da bude privuena, ili moe da bude pod kontrolom - a to su sasvim razliite stvari. P: Razumeo sam da imamo odreenu kontrolu nad mislima u smislu da moemo da prekinemo odreenu vrstu miljenja. Ali. nikad ranije nisam uo za uobliavanje misli. O: Mi ne samo da moemo da mislimo, nego moemo i da mislimo o ovom ili onom. Zato moemo obe stvari: moemo da uklonimo beskorisne misli, a takoe moemo da u sredite svog miljenja stavimo shvatanje "ja" - "ja sam ovde", "ja mislim". P: Zbog ega nesrea ili nagla kriza donosi pamenje sebe? O: Sve vrste emocionalnih trenutaka, emocionalnih okova, ine da shvati "ja jesam". To shvata bez ikakve teorije koja bi sluila kao podloga: ako se nae na krajnje neoekivanom mestu, ima oseaj "ja" i "ovde"; kad se nae u neobinim okolnostima one te uvek podseaju da postoji. Meutim, u okolnostima na koje smo navikli, mi to uvek zaboravljamo. P: Da li je pamenje sebe jedina snaga koju nam daje sistem?

O: Ono je jedini nain da se dostigne sve ostalo, jer je ono prva stvar koja nam nedostaje. Iz asa u as mi stalno zaboravljamo sebe, a to stanje mora da se promeni. ovek mora da pamti sebe - to je poetak i kraj itave stvari, jer kad imamo to, imamo sve. P: Kakva je razlika izmeu panje i svesti? O: Panja moe da se smatra elementarnim zaetkom svesti - prvim stepenom. Ona nije potpuna svesnost, jer je upravljena samo u jednom smeru. Kao to sam rekao, svesnost zahteva dvostruku panju. P: Kakav je cilj postizanja te vie svesti - da se ivi potpunije? O: Jedna stvar zavisi od druge. Ako hoemo da imamo volju, ako hoemo da budemo slobodni umesto da budemo marionete, ako hoemo da se probudimo, moramo da razvijemo svest. Ako shvatimo da spa vamo, i da svi ljudi spavaju, i ta to znai, onda to objanjava svu apsurdnost ivota. Potpuno je jasno da ljudi ne mogu nita da urade drugaije nego to rade sada zato to spavaju. P: Da li emo ovakvi kakvi smo uopte biti u stanju da budemo svesni kad to hoemo, ili to uvek dolazi sluajno? O: Nita ne dolazi odjednom u potpunosti. Prvi korak je da budemo svesniji, drugi korak je da budemo jo svesniji. Ako, pomou napora, moe sebe da uini svesnim na minut, tada e, ako na tome bude radio i inio sve to je mogue da to potpomogne, posle izvesnog vremena biti u stanju da bude svestan pet minuta. P: Da li je pogreno ako to doe sluajno? O: Ne moe na to da rauna. U nama, ovakvim kakvi smo, via stanja ne mogu da traju - ona samo bljesnu, a ako potraju - onda je to fantazija. To je nepobitna injenica jer mi nemamo energije da odrimo via stanja. Mogui su bljeskovi, samo to ili mora prosuditi i klasifikovati po materijalu koji donesu. P: Zar ne mogu da ostanu ni u pamenju? O: Moemo da kontroliemo i koristimo samo intelektualno pa menje, a intelektualno pamenje ne moe da zadri te bljeskove. P: Izgleda mi sasvim nemogue da voljno pamtim sebe, iako mi ne izgleda ba sasvim nemogue da se posmatram. O: Mora da isproba metode koji e to proizvesti. Probaj metod zaustavljanja misli da bi video koliko dugo moe da potisne misli, da ne misli ni o emu - poto zna za pamenje sebe. Pretpostavimo, meutim, da neko ko ne zna za pamenje sebe pokua ovo - do ideje o pamenju sebe nee doi na taj nain. Ako to ve zna, taj pokuaj e stvoriti trenutak pamenja sebe; koliko dugo, zavisi od tvojih napora.

To je veoma dobar nain. Ovaj metod, na primer, opisuju neke knjige o jogi, ali ljudi koji su ga probali nisu znali zato to rade, pa nije mogao da da dobre rezultate. Sasvim suprotno, on moe da proizvede neku vrstu stanja transa. P: Kad kae da neko "zna za pamenje sebe", misli li da ga ima u glavi kao cilj, ili ima oseaj za njega? O: Postoje razliiti stepeni. Vidi, sve vreme govorimo o pamenju sebe; uvek se tome vraemo; zato ne moe da kae da ne zna za pamenje sebe. Ali, ako se radi o oveku koji je prouavao obinu psihologiju i filozofiju, on za to ne zna. P: Da li je mogue da je neko vebao pamenje sebe pre nego to je sreo ovaj sistem? Pitam zato to sam pokuavao da pamtim sebe i izgleda mi da rezultat odgovara onom to sam imao obiaj da inim ranije, ne znajui ta radim. O: U tome je itava stvar. Moe to da proui da bi razumeo princip da ako jednu stvar radi znajui ta to znai, dobija jedan rezultat, a ako radi gotovo istu stvar ne znajui ta to znai, dobija razliit rezultat. Mnogi ljudi su se u praksi veoma pribliili pamenju sebe, drugi su mu se veoma pribliili teorijski, ali bez prakse - ni iz jednog ni iz drugog nisu izvukli pravu istinu. Na primer, u takozvanoj literaturi o jogi se dosta pribliava pamenju sebe. Na primer, ona govori o svesti "ja sam", ali je toliko teorijska da se nita iz toga ne moe izvui. Ni u kojoj literaturi pamenje sebe nije pomenuto u tanom, ko nkretnom obliku, iako se u njemu u prikrivenom obliku govori u Novom Zavetu i budistikim spisima. Kad se, na primer, kae: "Bdij, ne spavaj" - to je pamenje sebe. Ljudi, meutim, to razliito tumae. P: Da li je emocionalni centar glavni centar koji radi na pamenju sebe? O: Oseanja ne moe da kontrolie. Jednostavno odlui da pamti sebe. Dao sam ti vrlo jednostavan, praktian metod. Pokuaj da zaus tavi misli, ali istovremeno nemoj da zaboravi svoj cilj - da to ini da bi pamtio sebe. To moe da pomogne. ta spreava pamenje sebe? Neprekidno smenjivanje misli. Zaustavi to smenjivanje, i moda e imati ukus pamenja sebe. P: Koji centri rade pri pamenju sebe? O: Pamenje sebe zahteva najbolji rad koji moe da izvede, pa je zato rezultat bolji to vie centara u njemu uestvuje. Spor, slab rad jednog ili dva centra ne moe da proizvede pamenje sebe. Moe da pone sa dva centra, ali to nije dovoljno, jer drugi centri mogu da

prekinu pamenje sebe i zaustave ga. Ali, ako zaposli sve centre, onda ga nita ne moe prekinuti. Mora da uvek ima na umu da pamenje sebe zahteva najbolji rad za koji si sposoban. P: Rekao si da pamenje sebe zahteva oseanja, ali kad o njemu mislim ne oseam nita. Moe li ovek da pamti sebe bez emocionalnog iskustva? O: Ideja je da ovek pamti sebe, da bude svestan sebe. Ono to s tim doe jednostavno zapazi, ne sme tome da postavlja nikakve odreene zahteve. Ako to redovno veba i pokuava da sebe pamti tri - etiri puta dnevno, pamenje sebe doi e samo od sebe u intervalima, kad ti je potrebno. To e, meutim, primetiti kasnije. Mora da redovno veba da pokuava da pamti sebe, ako je mogue, u isto vreme svakog dana. I, kao to sam rekao, veba zaustavljanja misli dae isti rezultat. Zato, ako ne moe da pamti sebe, pokuaj da zaustavi misli.Ti moe da zaustavi misli, ali ne sme da se razoara ako to ne bude mogao od prve. Zaustavljanje, misli je veoma teko. Ne moe sebi da kae "Zaustaviu misli" i da se one odmah zaustave. Mora da sve vreme koristi napor. Zato to ne sme da radi dugo. Sasvim je dovoljno ako to radi nekoliko minuta, inae e sebe ubediti da to ini, dok zapravo samo mirno sedi i misli i veoma si srean zbog toga. Onoliko koliko si u stanju mora da zadri samo jednu misao, "Neu da mislim ni o emu" i izbaci sve ostale misli. To je veoma dobra veba, ali samo veba. P: Nije li dobro da se zaustavi dah dok pokuavamo da zaustavimo misli? O: Ovo su jednom pitali u naoj staroj grupi, a gospodin Gurijev je upitao: "Koliko dugo?" ovek je rekao - deset minuta. Gospodin Gurijev je odgovorio: "Ako moe da zadri dah deset minuta, to je veoma dobro, jer e posle etiri minuta umreti!" P: Da li je pamenje sebe i zaustavljanje misli ista stvar? O: Ne ba; to su dva razliita metoda. U prvom unosi jednu odreenu misao - uvid da ne pamti sebe. Mora uvek da od toga pone. A zaustavljanje misli je jednostavno stvaranje prave atmosfere, prave sredine za pamenje sebe. Zato to nisu iste stvari, ali daju iste rezultate. P: Da li se radi bolje ako ovek pamti sebe i posao koji obavlja? O: Da, kad si budan sve moe da uradi bolje, ali za to je potrebno dosta vremena. Kad se jednom navikne na pamenje sebe, nee moi da pojmi kako si uopte radio bez njega. U poetku je, meutim, teko da radi i pamti sebe istovremeno. Pa ipak, napori u tom pravcu bez

sumnje daju jako zanimljive rezultate. Pored toga, ako ini te napore, razumee da odreene stvari ovek moe da uradi samo u snu, a ne moe da ih uradi kad je budan, jer neke stvari mogu da budu samo mehanike. Na primer, pretpostavimo da zaboravlja ili gubi stvari: ne moe namerno da gubi stvari - moe da ih izgubi samo mehaniki. P: Dok sviram na klaviru, mislei "Ja sam ovde", ne znam ta radim. O: Zato to to nije bilo svesno, to je razmiljanje o pamenju sebe. Tada se ono mea u ono to radi; ba kao to kad se pri pisanju iznenada zapita - "kako se ova re speluje" i ne moe da se seti. To se jedna funkcija mea u rad druge. Pravo pamenje sebe, meutim, nije u centrima, ono je iznad centara. Ono ne moe da se mea sa radom centara, samo to e ovek vie da vidi, videe svoje greke. Moramo da shvatimo da je sposobnost da pamtimo sebe nae pravo. Mi tu sposobnost nemamo, ali moemo da je imamo; imamo sve neophodne organe za to, da tako kaem, ali nismo uvebani, nismo naviknuti da je koristimo. Neophodno je da se stvori odreena posebna energija ili posebni trenutak, u uobiajenom smislu rei, a to moe da se uradi samo u trenucima ozbiljnog emocionalnog oka. Sve pre toga je samo priprema za ovaj metod. Ali, kad se nae u okolnostima veoma jakog emocionalnog stresa i pokua da tada pamti sebe, to e ostati i poto stres proe; tada e biti u stanju da pamti sebe. Zato je ovu osnovu za pamenje sebe mogue stvoriti samo veoma jakim oseanjima. To, meutim, ne moe da se uini ako se nisi ranije pripremio. Trenutak moe da doe, ali od njega nee dobiti nita. Ovakvi emo cionalni trenuci dolaze s vremena na vreme, ali ih mi ne koristimo jer ne znamo kako da ih iskoristimo. Ako se dovoljno potrudi da upamti sebe u trenucima jakih oseanja, i ako je emocionalni stres dovoljno jak, to e ostaviti odreeni trag i pomoi e ti da ubudue pamti sebe. P: Znai, ovo to radimo je samo neka vrsta vebe? O: Sada samo prouava sebe, ne moe da uradi nita drugo. P: Kakva je ta priprema o kojoj govori? O: Prouavanje sebe, posmatranje sebe, razumevanje sebe. Zasad ne moemo nita da promenimo, ne moemo ni sitnicu da uinimo drugaijom, sve se to dogaa na isti nain kao i ranije. Razlika, meutim, ve postoji, jer vidi mnoge stvari koje ranije ne bi mogao da vidi, i mnoge stvari se "dogaaju" drugaije. To ne znai da si neto promenio: one se dogaaju drugaije. P: Da li je na ivot dovoljno dug da dobijemo neke rezultate?

O: Do razumevanja ovoga dolazi putem pamenja sebe. Kad u tome postigne izvesne rezultate, ako ono dolazi esto - kao kad sebe vidi u ogledalu - tad dolazi drugi oblik pamenja sebe, pamenje svog ivota, vremensko telo. To poveava mogunosti. Ima i drugih koraka, ali moemo samo da govorimo o narednom koraku, jer bismo inae zapali u fantaziju. Moramo da razumemo da odreena pitanja ne smemo da pokreemo bez pamenja sebe. To je pitanje usavravanja naeg orua spoznaje. Na um je veoma ogranien naim stanjem svesti. Moemo da se nadamo da e izvesne stvari postati razumljive ako se nae stanje svesti promeni. P: Moe li samosvest da da znanje? O: Ne, svest sama po sebi ne daje znanje. Znanje mora da se stekne. Nikakva svest ne moe dati znanje i nikakvo znanje ne moe dati svest. Oni nisu paralelni i ne mogu da zamene jedno drugo. Ako, meutim, postane svestan, vidi stvari koje ranije nisi video. Ako to stanje zadri dovoljno dugo, ono e proizvesti ogroman uinak. itav svet bi bio drugaiji ako bi mogao da ga zadri, recimo, petnaest minuta. ovek, meutim, ne moe da sebe bude svestan petnaest minuta bez veoma velikog emocionalnog napora. Mora da stvori neto to e te uiniti oseajnim; ne moe da bude due svestan bez pomoi emo cionalnog centra. P: Zar to ne dolazi samo po sebi? O: Toje pitanje uklanjanja prepreka. Mi nismo dovoljno emocional ni jer svoju energiju troimo na identifikaciju, negativna oseanja, kritiki stav, sumnju, laganje i sline stvari. Kad bismo uspeli da prekinemo to rasipanje, bili bismo emocionalniji. P: Otkrio sam da u tenji da pamtim sebe treba da izbegavam suvie veliki napor. Oseam da ovek moe da pokvari uinak preteranim naporom. O: To o emu govori nije preteran napor, nego pogrena vrsta napora. Miini napor nee ti pomoi da pamti sebe. Za svaku osobu neophodno je da pronae svoj trenutak da uini taj veliki posebni napor, pogotovo kad mu se sve instinktivne i emocionalne tenje suprot stavljaju. To je trenutak da se uloi napor. Ako tada uspe da se seti sebe, znae kako da to uradi uvek. P: Kako da se sprei da redovni napori postanu samo formalni; kako da se sprei da smisao isklizne iz njih? O: Pamenje sebe ne moe da postane formalno; ako postane, to znai duboki san. Tad je neophodno da se neto uini da se probudimo.

Uvek, meutim, mora da krene od ideje o mehaninosti i posledicama mehaninosti. Sasvim si u pravu. Sve se izmie i nestaje, i opet se naemo praznih ruku. Ponovo ponemo nekim svesnim naporom, ponovo se on izgubi. Pitanje je kako da spreimo to nestajanje. U naem uobiajenom nainu miljenja i oseanja ima mnogo mehanikih tenji koje nas uvek vraaju na uobiajeni put. Mi hoemo da mislimo drugaije, hoemo da budemo drugaiji, da radimo drugaije, da oseamo drugaije, ali se nita ne deava, jer ima mnogo starih tenji koje nas vraaju nazad. Moramo da prouimo te tenje i da pokuamo da na njih uperimo svetlo. Pre svega, moramo da prevaziemo inerciju uma; ako to uinimo, dvadeset etiri sata nam nee biti dovoljno i ivot e postati veoma ispunjen. Teko je poeti - pa ipak nije toliko teko. P: Kako moe da se pobedi ta inercija? O: Naporom: naporom da pamti sebe, da posmatra, da se ne identifikuje. Svest je snaga, a snaga se moe razviti samo prevazilaenjem prepreka. U oveku mogu da se razviju dve stvari: svest i volja. Obe su snaga. Ako ovek prevazie besvesnost, stei e svesnost; ako prevazide mehaninost, stei e volju. Kad razume prirodu moi koje moe da stekne, bie mu jasno da one ne mogu biti date; te se moi moraju razviti naporom. Da smo stvoreni svesniji, ostali bismo svesne maine. Gospodin Gurijev mi je rekao da u izvesnim kolama mogu pomou nekih posebnih metoda da ovcu uine svesnom. Ona, meutim, ostaje samo svesna ovca. Pitao sam ga ta su s njom uradili, a on mi je odgovorio da su je pojeli. Ideja o svesnoj ovci je sledea: pretpostavimo da oveka uini svesnim neko drugi; on e postati orue u rukama drugih. Neophodan je njegov sopstveni napor, jer inae, ak i da je uinjen svesnim, ne bi bio u stanju da to iskoristi. U samoj prirodi stvari je da svest i volja ne mogu biti date. Kad bi ti ih neko dao, to ne bi bilo povoljno. Iz tog razloga ovek mora sve da kupi, nita nije besplatno. Najtee je, meutim, da naui kako da plati. Kad bi se to moglo objasniti u par rei, ne bi bilo potrebe da se ide u kolu. ovek mora da plati ne samo za svesnost, ve za sve. Ni najsitnija ideja ne moe da postane njegova sopstvena dok ne plati za nju. P: Izgleda da je pamenje sebe veoma tuno i neveselo iskustvo. Je li ovo tuan sistem? O: Koliko ja znam, nema tunih sistema; ima samo tunih ljudi i tunih stavova, tunog razumevanja. A ja ne shvatam zato bi pamenje

sebe trebalo da bude neveselo i tuno. Ono je shvatanje injenice da ovek spava. Ako bi ovek shvatio da spava a ne bi bilo anse da se probudi, tada bi to zaista bio neveseo uvid, slaem se. Sistem, meutim, ne kae da tu treba da stane; on kae da treba da pokua da se probudi. A to je sasvim druga stvar. Kad sam prvi put uo za tu ideju, seam se, shvatio sam mnoge sasvim nove stvari, jer je to bio odgovor na sva pitanja koja sam imao kad sam prouavao psihologiju. Zato sam odmah shvatio da psihologija poinje na tom mestu. Shvatio sam da ovek ne pamti sebe, ali da bi mogao da pamti sebe ako uloi dovoljno napora. Bez pamenja sebe ne moe biti prouavanja, ne moe biti psihologije. Ali ako ovek shvati i ima na umu da ne pamti sebe, i da niko ne pamti sebe, a da mogunost pamenja sebe postoji, tad poinje prouavanje. Eto kako to treba da se razume. Svakako da nije veselo kad ovek uvidi da je maina i da spava. Mi, meutim, ne govorimo o radosti i patnji, ve o kontroli. Mi uviamo da smo maine, a neemo da budemo maine. Mi uviamo da spavamo i hoemo da se probudimo. Istinska radost moe da bude povezana samo sa buenjem ili neim to pomae buenju. P: Mnogi ljudi su, meutim, svesni sebe u loem smislu te rei. Je li to takoe oblik pamenja sebe? O: Nipoto. Izraz koji u engleskom jeziku znai "biti svestan sebe" {"self conscious", p.p.} oznaava neku vrstu zbunjenosti ili stidljivosti; ona nema veze sa pamenjem sebe. Kao to sam ve objasnio, ako nisi budan, ne moe da se sam probudi; moe, meutim, da u izvesnoj meri vlada mislima i mora da ih uoblii na takav nain koji e te dovesti do buenja. P: Da li su deca blia pamenju sebe od odraslih? Iz detinjstva preostaju veoma iva seanja. O: Ne, nije ba tako. Pamenje sebe znai svestan rad, hou da kaem nameran rad. iva seanja iz detinjstva proistiu iz aktivnosti emocionalnog centra. Kod deteta je on ivlji, pa trenuci svesnosti dolaze sami od sebe. Pamenje sebe je, meutim, trenutak svesnosti koji dolazi usled tvog sopstvenog napora. Pretpostavimo da dete ima bljeskove svesti bez mogunosti da ih iskoristi. To uopte nee pomoi. P: Ne bi li nam pomoglo da pokuamo da se vratimo u ta stanja koja smo imali u detinjstvu? O: Kako? U tome je stvar. Kad bismo mogli da prekinemo iden tifikaciju, imali bismo dosta takvih momenata, ali ne znamo kako da ponemo sa prekidanjem identifikacije. Kad bismo mogli da unitimo

negativna oseanja, kad bismo mogli da pamtimo sebe, takve stvari bismo imali u rukama, pod kontrolom, a ne sluajno. P: Kad se okupam i briljivo obuem oseam da je mnogo lake da pamtim sebe. O: To uopte nije zabranjeno. Ovo nije put fakira. P: Kakav je odnos izmeu negativnih oseanja i pamenja sebe? O: Kad se pojave negativna oseanja, pamenje sebe postaje ne mogue. Zato, da bi pamtio sebe, ovek mora da ima izvesnu kontrolu nad negativnim oseanjima. Zapravo, ljudi nisu jednaki u tom pogledu: neki imaju manju, neki veu kontrolu nad izraavanjem - i ne samo nad izraavanjem, jer neki ljudi mogu da kontroliu svoja oseanja u veoj meri, a neki mogu da kontroliu samo odreena oseanja. A sigurno je da oni koji imaju izvesnu kontrolu nad negativnim oseanjima mogu da rade na pamenju sebe i postignu dobre rezultate. Istovremeno, ta kontrola moe da se postigne: ovek moe da pone sa raznih strana, i kad se stvori odreeno pamenje sebe, ono e mu odmah pomoi i da se bori sa negativnim oseanjima; a borba sa negativnim oseanjima pomae pamenju sebe. P: Treba li mnogo vremena da se ovek probudi? O: Mogu jedino da kaem koliko vremena e biti potrebno da upozna ovaj sistem, a ne mogu da kaem koliko vremena e mu trebati da se probudi. Buenje je razultat linog rada, zato je teko da se to predvidi. Ono se odvija u stepenima. Potpuno buenje znai jako veliku pramenu, a za to treba vremena, jer to znai sticanje novih psihikih funkcija. Zato jedino moemo da prouimo stepene ili korake koje ovek mora da pree. Moemo nekom da pokaemo put, ali on mora sam da radi za sebe. Uenje je samo po sebi sitna stvar, jer se ovek moe promeniti samo putem primene znanja koje je stekao. ovek moe da postane svestan u datom trenutku. Ta svesnost o sebi je buenje - jedna od osobina narednog stanja svesti. P: Moe li neko da eli da se probudi, a ne uspe da to uini? O: Moda zadugo nee uspeti; ali, ako je sposoban za buenje, moe da se probudi; to je dugaak proces. Sigurno je, meutim, da moe i da ne uspe. U naem poloaju dobra je samo jedna stvar - to nemamo ta da izgubimo. Zato, ako ne uspemo, biemo u istom poloaju kao i ranije, ali ako uspemo, stei emo neto novo. P: Da li svaki veliki napor vodi tome da ovek bude svesniji u tom trenutku?

O: To zavisi od napora, jer ako ovek uloi veliki napor da neto uini u stanju identifikacije, nee postati svesniji. P: Da li pamenje sebe automatski prekida identifikaciju? O: U pamenju sebe nema nieg automatskog: svaki trenutak je napor. Kad je dovoljno dubok i dovoljno dugo traje, to je jedna stvar, ali ako je samo trenutan, onda nije dovoljan. Takoe, ako sebe pamti iskljuujui sve drugo, to je jedna stvar, a ako pamti sebe i istovremeno pamti svoj cilj i ta radi, to je druga stvar. To zavisi od toga koliko ulazi u pamenje sebe. P: Da li bi to nazvao sveu o sebi? O: Svest o sebi je trajno stanje. Pamenje sebe je eksperiment; jednog dana moe da uspe, drugog ne. Ono moe da bude dublje i manje duboko. P: Moe li nam rei neto o stvarima koje mogu da nas zaustave? O: Ba o tim stvarima i govorimo. Postoje dve stvari koje nas zadravaju - neznanje i slabost; ne znamo dovoljno i nismo dovoljno jaki. Pitanje je kako da vie znamo. Prouavanjem sebe - to je jedini metod. Potom dolazi borba protiv identifikacije, glavnog uzroka sla bosti. Samo to u individualnim sluajevima ove stvari uzimaju razliit oblik. Ono to kod jednog oveka ima jedan oblik, kod drugog ima drugi. Meutim, stvari koje nas zadravaju su manje - vie iste. P: Zar izmeu svesti o sebi i identifikacije nema nieg? O: Ove stvari su na razliitim nivoima, ne moe da ih poredi. Ne moe da se identifikuje i da bude svestan sebe; gde je jedno od ova dva, ne moe biti drugog. Sve su stvari povezane, ni najmanja pojava nije odvojena; sve su one povezane sa odreenim poretkom stvari. P: ini mi se da nemam nikakvu predstavu o identifikaciji. Znai li ona da stvari kontroliu nas, a ne mi njih? O: Vrlo je teko da se opie identifikacija, jer nije mogua nikakva definicija. Ovakvi kakvi smo nikad se ne oslobaamo identifikacije. Ako verujemo da se ne identifikujemo s neim, identifikujemo se sa idejom da se ne identifikujemo. Identifikacija ne moe da se opie logikim terminima. Treba da pronae trenutak identifikacije, uhvati ga, a potom stvari poredi sa tim trenutkom. Identifikacija je svuda, u svakom trenutku svakodnevnog ivota. Kad pone da posmatra sebe, neki oblici identifikacije ve postaju nemogui. U obinom ivotu, meutim, skoro sve je identifikacija. Ona je veoma vana psiholoka karakteristika koja proima itav na ivot, a mi je ne primeujemo, jer smo u njoj. Najbolji nain da je razumemo je da naemo neke primere.

Kad, na primer, vidi maku kako se igra sa miem ili zecom, to je identifikacija. Potom u sebi nadi analogiju s tom slikom. Jedino mora da razume da je identifikacija tu svakog trenutka, ne samo u izuzetnim momentima. Identifikacija je za nas gotovo trajno stanje. Mora biti u stanju da to stanje vidi odvojeno od sebe, da ga odvoji od sebe, a to se moe uraditi jedino tako to pokuava da bude svesniji, pokuava da pamti sebe, da bude svestan sebe. Sa pojavama kao to je iden tifikacija moe da se bori samo ako postane svesniji sebe. P: Otkrio sam da se, kad se identifikujem, gotovo uvek identifikujem sa stvarima unutar sebe. O: Moda si u pravu a moda i nisi. Moe da se desi da misli da se identifikuje s jednom stvari dok si zapravo identifikovan sa sasvim drugom. To uopte nije vano. Vano je stanje identifikacije. U stanju identifikacije ne moe ispravno da osea, ispravno da shvata, isprav no da prosuuje. A predmet identifikacije nije vaan: rezultat je isti. P: Pa na koji nain da prevaziemo identifikaciju? O: To je druga stvar. U raznim sluajevima stvar stoji razliito. Najpre je neophodno videti; potom je neophodno da joj se neto suprotstavi. P: ta podrazumeva pod "suprotstaviti joj neto"? O: Jednostavno obrati panju na neto vanije. Mora da naui da razlikuje vano od manje vanog, a ako panju usmerava prema vanijim stvarima, manje e se identifikovati sa nevanim stvarima. Mora da shvati da ti identifikacija nikako ne moe da pomogne; ona jedino ini stvari jo zbrkanijim i teim. Ako shvati makar to, i to ti moe pomoi u nekim sluajevima. Ljudi misle da im pomae to to se identifikuju; ne uviaju da to oteava stvari. Identifikacija uopte nema korisnu energiju, ve samo destruktivnu. P: Da li je identifikacija uglavnom emocionalna? O: Ona uvek ima emocionalni element - neku vrstu emocionalnog poremeaja, ali ponekad to postane navika, tako da ovek to oseanje i ne primeuje. P: Shvatio sam da je vano da se bude emocionalan na ispravan nain, ali kad u radu ponekad postanem emocionalan, ubrzo upropastim itavu stvar. O: Samo je identifikacija destruktivna. Jedino oseanja mogu da daju novu energiju, novo razumevanje. Ti identifikaciju smatra oseanjem. Ti i ne poznaje oseanja bez identifikacije, pa zato, u poetku, ne moe da zamisli oseanje slobodno od identifikacije. Ljudi esto

misle da govore o emocionalnoj funkciji kad, u stvari, govore o identifikaciji. P: Da li nam je, ovakvim kakvi smo, mogue da uopte imamo oseanja bez identifikacije? O: Jako teko, ukoliko ne pazimo na sebe. Tad e laki sluajevi identifikacije - mislim, individualno laki, reagovati na terapiju. Svako, meutim, ima sopstvenu specijalnost u identifikaciji. Na primer, meni je lako da se ne identifikujem s muzikom, dok nekom drugom to moe da bude veoma teko. P: Da li je ljubav mogua bez identifikacije? O: Ja bih rekao da je ljubav nemogua u identifikaciji. Identifikacija ubija sva oseanja, osim negativnih. U identifikaciji ostaje samo ne prijatna strana. P: Ne znai li neidentifikovanje rezervisanost? O: Naprotiv, za rezervisanost je neophodna identifikacija. Neiden tifikovanje je sasvim druga stvar. P: Kad se ovek identifikuje s nekom idejom, kako to moe da prekine? O: Najpre razumevanjem ta identifikacija znai, a potom poku ajem da pamti sebe. Poni sa jednostavnijim sluajevima, pa e potom moi da izae na kraj sa sloenijim. P: Kad ovek razvija pamenje sebe, stie li time neku vrstu nevezanog stava, slobodnijeg od identifikacije? O: Stie nevezan stav u smislu da bolje poznaje svoje stavove; da zna ta je za njega korisno, a ta nije. Ako ne pamti sebe, lako moe da u tome pogrei. ovek, na primer, moe da preduzme neko prou avanje koje je zaista potpuno beskorisno. Pamenje sebe pomae pri razumevanju, a razumevanje uvek znai da se sve stvari dovode do odreene sredinje take. U svom radu i u svim svojim stavovima mora da ima centralnu taku, a neophodan uslov za to je pamenje sebe. Ako to nije jasno, moramo da vie govorimo o identifikaciji. Ona e postati mnogo jasnija kad pronae dva ili tri dobra primera. Ona je stanje u kome si u vlasti stvari. P: Ako podrobnije gledam i dublje razmiljam, znai li to da sam se identifikovao? O: Ne, identifikacijaje posebna stvar, ona znai gubljenje sebe. Kao to sam rekao, nije toliko vano sa ime se neko identifikovao. Iden tifikacija je stanje. Mora da razume da su mnoge stvari koje pripisuje onom to je izvan tebe zapravo u tebi. Uzmi, na primer, strah. Strah je

nezavisan od stvari. Ako si u stanju straha, moe se uplaiti od pepeljare. To se esto dogaa u patolokim stanjima, a patoloko stanje je samo pojaano uobiajeno stanje. Ti se plai, a potom bira od ega e da se plai. Ova injenica omoguava da se sa takvim stvarima bori, jer su one u tebi. P: Moemo li da imamo ikakvo razumevanje bez identifikacije? O: Koliko moe da razume u dubokom snu, to identifikacija jeste? Ako pamti svoj cilj, shvata svoj poloaj i vidi opasnost od sna, to e ti pomoi da manje spava. P: Kakva je razlika izmeu simpatije i identifikacije? O: Simpatija je sasvim druga stvar; to je normalno i dozvoljeno oseanje i moe da postoji bez identifikacije. Moe biti simpatije i bez identifikacije i simpatije sa identifikacijom. Kad je simpatija pomeana sa identifikacijom, esto se zavri besom ili nekim drugim negativnim oseanjem. P: Govorio si o gubljenju sebe u identifikaciji. Kog sebe? O: itavog, svega. Identifikovanje je veoma zanimljiva ideja. Pos toje dva stepena u procesu identifikacije. Prvi se odnosi na proces kojim se postaje identifikovan, drugi na stanje u kom je identifikacija potpuna. P: Prvi stadijum je prilino nekodljiv? O: Ako privlai suvie panje i oduzima suvie mnogo vremena, vodi ovom drugom. P: Kad ovek neto eli, moe li to da eli bez identifikacije? O: Identifikacija nije obavezna. Ako, meutim, eli da nekog udari, to ne moe da uradi bez identifikacije; ako identifikacija nestane, nee to vie eleti. Mogue je da se ovek ne izgubi. Gubljenje sebe uopte nije neophodna stvar. P: Da li je mogue da se neko identifikuje sa dve stvari odjednom? O: I sa deset hiljada! Neophodno je da se posmatra i posmatra. Sa jedne strane, borba sa identifikacijom nije teka, jer, ako je opazimo, ona postaje toliko smena da ne moemo da ostanemo identifikovani. Identifikacija kod drugih ljudi nam uvek izgleda smeno, a i kod nas nam moe postati takva. U tom pogledu smeh moe da koristi ako se smejemo sebi. P: Ne mogu da shvatim zato je identifikacija loa. O: Identifikacija je loa ako hoe da se probudi, ali ako hoe da spava, onda je ona dobra. P: Zar nee sve to radimo trpeti od toga to svoj um usmeravamo da ostanemo budni umesto da pazimo ta radimo?

O: Ve sam objasnio da stvar stoji sasvim suprotno. Ma ta radimo, moemo to da uradimo dobro samo ukoliko smo budni. to dublje spavamo, to gore radimo ono to radimo - tu nema izuzetaka. Ti to uzima akademski, samo kao rei; meutim, izmeu dubokog sna i potpunog buenja postoje razni stupnjevi, i ti prelazi s jednog na drugi. P: Ako se oseamo budniji, ne treba da precenimo te trenutke, zar ne? O: Kako moemo da ih precenimo? Ti momenti su suvie kratki, ako uopte imamo takve bljeskove. Moemo jedino da se trudimo da ih ne zaboravimo i ponaamo se u skladu s njima. To je sve to moemo da uinimo. P: Moe li da se kae da je identifikacija to kad smo u kandama stvari, kad ne moemo da neku ideju izbacimo iz glave? O: Biti u kandama stvari je ekstremni sluaj. Ima mnogo malih identifikacija koje je veoma teko posmatrati, a one su najvanije, jer odravaju nau mehaninost. Moramo da shvatimo da stalno prelazimo iz jedne identifikacije u drugu. Kad ovek gleda u zid, on se identifikuje sa zidom. P: Po emu se identifikacija razlikuje od asocijacija? O: Asocijacije su sasvim druga stvar; one mogu da budu vie ili manje kontrolisane, ali nemaju nikakve veze sa identifikacijom. Razne asocijacije su neophodni deo miljenja; mi definiemo stvari aso cijacijama i sve moemo da uradimo uz pomo asocijacija. P: Ne mogu da razumem zato se jedno "ja" menja. Da li uzrok tome treba uvek traiti u nekoj identifikaciji? O: To se uvek deava putem asocijacija. Odreeni broj "ja" po kuava da se probije na elo, pa zato, im se ovek izgubi u jednom od njih, zamenjuje ga drugo. Mi mislimo da su "ja" samo pasivne i ravnodune stvari, ali oseanja, asocijacije i seanja neprekidno deluju. Zato je dobra veba da se zaustave misli, makar i povremeno. Tada pone da uvia koliko je to teko. Tvoje pitanje samo pokazuje da nikad nisi pokuao, inae bi znao. P: Da li je koncentracija identifikacija? O: Koncentracija je kontrolisano delovanje; identifikacija kontrolie tebe. P: Da li mi moemo da se koncentriemo? O: Postoje stepeni. Namerna koncentracija u trajanju od pola sata je nemogua. Kad bismo mogli da se koncentriemo bez spoljanje pomoi, bili bismo svesni. Sve, meutim, ima stupnjeve.

P: Da li je poetak novog posmatranja identifikacija sa objektom koji posmatramo? O: Identifikacija se dogaa kad te neto odbija ili privlai. Prou avanje ili posmatranje ne proizvodi obavezno identifikaciju, ali priv lanost i odbojnost to uvek ine. Takoe, mi upotrebljavamo jezik suvie jako, to automatski proizvodi identifikaciju. Imamo mnogo automatskih izraza te vrste. P: ta da radim sa identifikacijom? Oseam da se izgubim uvek, ma ta radio. Ne izgleda da je mogue biti drugaiji. O: Ne, mogue je. Ako mora neto da uradi, mora, ali moe da se manje ili vie identifikuje. Nema nieg beznadenog u tome sve dok se ovog sea. Pokuaj da posmatra; ne identifikuje se uvek u istoj meri; ponekad se identifikuje toliko da ne moe da vidi nita drugo, ponekad moe neto da vidi. Kad bi stvari uvek isto stajale, za nas ne bi bilo anse; one, meutim, uvek menjaju stepen intenziteta, a to stvara mogunost za promenu. Sve to radimo moramo da nauimo unapred. Ako hoe da vozi auto, mora to prethodno da naui. Ako sada radi, kad doe vreme imae veu kontrolu. P: ta je pogreno u tome da ovek bude potpuno obuzet svojim radom? O: To e biti lo rad. Ako se identifikuje, nikad nee dobiti dobre rezultate. Jedna od naih iluzija je to to mislimo da moramo da izgubimo sebe da bismo dobili dobre rezultate - na taj nain samo dobijamo loe rezultate. Kad se ovek identifikuje, on ne postoji; postoje samo stvari sa kojima se identifikovao. P: Da li je cilj neidentifikovanja da se um oslobodi objekata? O: Cilj je probuditi se. Identifikacija je karakteristika sna. Identifikovani um spava. Sloboda od identifikacije je jedan od aspekata buenja. Sasvim je mogue stanje u kom identifikacija ne postoji, ali ga mi u ivotu ne vidimo i ne primeujemo da smo neprekidno identifikovani. Identifikacija ne moe da nestane sama po sebi - neophodna je borba. P: Kako iko moe da se probudi ako je identifikacija sveopta? O: Buenje moe jedino da bude rezultat napora, rezultat borbe protiv identifikacije. ovek, meutim, najpre treba da razume ta znai identifikovati se. I u identifikaciji, kao i u svemu drugom, postoje stepeni. Posmatrajui sebe, ovek opaa kad je vie identifikovan, kad je manje identifikovan ili uopte nije identifikovan. Ako hoe da se probudi, mora i moe da se oslobodi identifikacije. Ovakvi kakvi smo,

izgubljeni smo u svakom trenutku svog ivota; nikad nismo slobodni zato to se identifikujemo. P: Moe li da navede neki primer identifikacije? O: Mi se sve vreme identifikujemo, zato je teko dati primer. Uzmi, na primer, dopadanja i nedopadanja - sva ona znae identifikaciju, posebno nedopadanja. Ona ne mogu da postoje bez identifikacije i uglavnom su ista identifikacija. Obino ljudi zamiljaju da im se ne dopada mnogo vie stvari nego to je to zaista sluaj. Ako ih istrae i analiziraju, verovatno e otkriti da im se ne dopada samo jedna ili dve stvari. Kad sam to prouavao u sebi, mogao sam da naem samo jednu stvar koja mi se zaista ne dopada. Mora, meutim, da nae sopstvene primere; to se mora potvrditi na sopstvenom iskustvu. Ako u trenutku snane identifikacije pokua da je prekine, shvatie zamisao. P: Ali ja i dalje ne razumem ta je identifikacija! O: Da probamo sa intelektualne strane. Ti shvata da ne pamti sebe? Pokuaj da uvidi zato to ne moe, i videe da te identifikacaija spreava. Tada e shvatiti ta je ona. Sve te stvari su povezane. P: Da li je neidentifikovanje jedini nain da se zna ta je iden tifikacija? O: Ne, ve posmatranje, kao to sam objasnio, jer ona nije uvek ista. Mi ne primeujemo temperaturu svog tela osim kad postane neto via ili nia od normalne. Na isti nain moemo da primetimo iden tifikaciju kad je jaa ili slabija od uobiajene. Poredei ove stupnjeve, shvatiemo ta je ona. P: Da li je u borbi protiv identifikacije neophodno da se zna zato se ovek identifikovao? O: ovek se ne identifikuje ni iz kakvog posebnog razloga ili svrhe, nego zato to ni u kom sluaju tome ne moe da se odupre. Kako moe da zna zato si se identifikovao? Mora, meutim, da zna zato se bori. U tome je stvar. Ako ne zaboravlja razlog, bie deset puta uspeniji. Mi vrlo esto poinjemo da se borimo a onda zaboravimo zato. Ima mnogo oblika identifikacije, ali prvi korak je da se ona vidi, drugi korak je da se bori s njom da bismo je se oslobodili. Ona je, kao to sam rekao, proces, ne trenutak; u njoj smo sve vreme. Mi svoju energiju na pogrean nain troimo na identifikaciju i negativna oseanja. To su otvorene slavine kroz koje istie naa ener gija.

P: Moe li ovek da naglo preobrati energiju besa u neto drugo? U tim trenucima ovek poseduje strahovitu energiju. O: ovek ima strahovitu energiju, a ona deluje sama od sebe, bez kontrole, i nagoni ga da postupa na odreeni nain. Zato? Gde postoji veza? Veza je identifikacija. Prekini identifikaciju i imae tu energiju na raspolaganju. Kako to moe da uradi? Ne odjednom; za to je potrebna veba u lakim situacijama. Kad je oseanje suvie jako, ne moe da to uradi. Neophodnoje da se zna vie, da se bude pripremljen. Ako zna kako da se u pravom trenutku ne identifikuje, imae na raspolaganju veliku koliinu energije. ta e s njom da radi, druga je stvar; moe opet da je strai na neto sasvim beskorisno. Zato je, meutim, potrebna veba. Ne moe da naui da pliva kad padne s broda za vreme oluje - mora to da naui u mirnoj vodi. Potom, ako i padne s broda, moda e biti u stanju da pliva. Ponavljam opet: nemogue je da ovek bude svestan ako se identifikuje. Ovo je jedna od tekoa koje se javljaju kasnije, jer ljudi imaju neke omiljene identifikacije od kojih ne ele da odustanu, a istovremeno govore da hoe da budu svesni. Te dve stvari ne mogu da idu zajedno. U ivotu ima mnogo nespojivih stvari, a identifikacija i svesnost su najmanje spojive. P: Kako da se izbegne reakcija koja dolazi nakon to se ovek oseao pun entuzijazma? Da li je njen uzrok identifikacija? O: Da, ta reakcija nastaje kao rezultat identifikacije. Borba protiv identifikacije spreava da se to desi. Tu reakciju ne proizvodi ono to ti naziva entuzijazmom, ve identifikacija. Takva reakcija uvek prati identifikaciju. P: Da li se ovek koji se dosauje ni sa im ne identifikuje? O: Dosada je takoe identifikacija - i to jedna od najveih. Ona je identifikacija sa samim sobom, sa neim u sebi. P:. Izgleda mi da ne mogu da prouim neku osobu a da se u njoj ne izgubim, iako razumem da je to pogreno? O: Pogrena je ideja da ovek ne moe da proui neku osobu ili bilo ta drugo a da ne izgubi sebe. Ako se u bilo emu izgubi, ne moe da to proui. Identifikacija je uvek ono to te slabi; to se vie identifikuje, to e tvoje prouavanje ispasti loije, a rezultati manji. Moe da se priseti da sam u prvom predavanju rekao da identifikovanje sa ljudima poprima oblik pridavanja znaaja. Postoje dva oblika pridavanja znaaja: unutranje i spoljanje. Unutranje pri davanje znaaja je isto to i identifikacija. Za spoljanje pridavanje

znaaja potrebna je odreena mera pamenja sebe: ono znai da u obzir uzme slabosti drugih ljudi, da se postavi na njihovo mesto. esto se to u ivotu oznaava reju "takt", samo to se taktinost moe nauiti ili biti sluajna. Spoljno pridavanje znaaja znai kontrolu. Ako na uimo da ga svesno upotrebljavamo, dae nam mogunost kontrole. O unutranjem pridavanju znaaja se radi kad oseamo da nam ljudi ne daju dovoljno, da nas ne cene dovoljno. Ako ovek pridaje znaaj iznutra, proputa momente spoljanjeg pridavanja znaaja. Spoljanje pridavanje znaaja treba da se neguje, unutranje da se ukloni. Najpre, meutim, posmatraj i vidi koliko esto proputa da spolja prida znaaj i koliko veliku ulogu unutranje pridavanje znaaja igra u ivotu. Prouavanje unutranjeg pridavanja znaaja, mehaninosti, laganja, fantazija, identifikacije, pokazuje da sve to pripada nama, da smo uvek u tim stanjima. Kad to uvidi, shvati u emu je tekoa u radu na sebi. Ovakvi kakvi smo ne moemo da ponemo da stiemo nita novo; videe da najpre mora da oisti mainu - previe je zarala. Mi mislimo da smo ovakvi kakvi smo. Na nesreu, mi nismo takvi kakvi smo, ve takvi kakvi smo postali: mi smo neprirodna bia. Mi suvie spavamo, suvie laemo, suvie ivimo u fantaziji, suvie se identifikujemo. Mi mislimo da imamo posla sa pravim biem, ali u stvar nosti imamo posla sa imaginarnim biem. Gotovo sve to znamo o sebi je imaginarno. Ispod te gomile ovek je sasvim drugaiji. Mi imamo mnotvo imaginarnih stvari koje moramo odbaciti pre nego to stig nemo do pravih stvari. Sve dok ivimo u imaginarnim stvarima, ne moemo da shvatimo vrednost pravih; a samo kad u sebi doemo do pravih stvari moemo da vidimo taj e izvan nas stvarao. U sebi imamo isuvie sluajnih naslaga. P: Kad bi se ovek povukao iz sveta, sigurno bi prevaziao iden tifikaciju, pridavanje znaaja i negativna oseanja? O: Ovo me esto pitaju; ovek, meutim, uopte ne moe da bude siguran da bi tako bilo lake. Uostalom, u literaturi moe da nae opise kako su ljudi dostigli veoma visok stepen razvoja u izdvojenosti, ali, kad su stupili u kontakt sa drugim ljudima, odjednom su izgubili sve to su stekli. U kolama etvrtog Puta otkriveno je da su najbolji uslovi za prouavanje i rad na sebi uobiajeni ivotni uslovi, jer su s jedne take gledita ti uslovi laki, a sa druge su najtei. Zato, ako ovek u tim okolnostima stekne neto, zadrae to u svim okolnostima; ako je, meutim, to stekao u posebnim okolnostima, izgubie ga u dru gaijim okolnostima.

P: Da li bi, molim te, mogao da opet kae ta je unutranje a ta spoljanje pridavanje znaaja? O: Spoljanje pridavanje znaaja je oblik pamenja sebe u odnosu na ljude. Uzima u obzir druge ljude i ini ne ono to je ugodno tebi, ve to je prijatno njima. To znai da mora da se rtvuje, ali ne da rtvuje sebe. To znai da u odnosima s ljudima ne sme da postupa bez razmiljanja. Najpre mora da razmisli, a potom da uini. Ra zmiljanje e ti pokazati da ti je, ako neka osoba hoe da se ponaa na odreeni, a ne na neki drugi nain, to najee svejedno, pa zato da ne uradi kako joj se svia? Zato ideja rtve ne ulazi u to. Ako ti, meutim, nije svejedno, to je sasvim druga stvar. ta je bolje za tebe, sta je bolje za njih, ko su ti ljudi, ta hoe od njih, ta oni hoe od tebe - sve to mora da se uzme u obzir. Ideja je u tome da se u odnosima s ljudima stvari ne smeju dogaati mehaniki, bez razmiljanja. Mora da odabe re pravac delovanja. To znai da ne gazi po ljudima ne primeujui ih. Mi isuvie pridajemo znaaj iznutra, a nedovoljno spolja. Spoljanje pridavanje znaaja je veoma vano za pamenje sebe. Ako to ne inimo dovoljno, ne moemo da pamtimo sebe. P: Je li to isto to i razumevanje ljudi? O: Ne, ljude moe razumeti samo toliko koliko razume sebe. Spoljno pridavanje znaaja je razumevanje njihovih tekoa, razu mevanje onog to oni ele, posmatranje utiska koji ostavlja na ljude i pokuaj da ne ostavi pogrean utisak. P: Da li bi rekao da je ljubaznost spoljanje pridavanje znaaja? O: Ono za ta zna u ivotu nije spoljanje pridavanje znaaja. Neophodno je da se razume princip i da se stvori standard za sebe. Uz pomo spoljanjeg pridavanja znaaja kontrolie utisak koji eli da ostavi. Unutranjim pridavanjem znaaja eli da ostavi jedan utisak, a ostavlja drugi. P: Spoljno pridavanje znaaja mi izgleda vrlo daleko. O: Ono mora da bude sada i ovde. Ako ono ostane daleko, i ti e ostati daleko. P: Ukljuuje li spoljanje pridavanje znaaja sposobnost da se svesno igra uloga? O: Da, ali ima razliitih stepena. Spoljno pridavanje znaaja je samo poetak; svesno igrati ulogu znai mnogo vie. P: A ta je unutranje pridavanje znaaja? O: Oseanje da ti ljudi ne plaaju dovoljno; pravljenje rauna; stalno oseanje da si obmanut, nedovoljno plaen.

P: Opaam da je vrlo teko prekinuti unutranje pridavanje znaaja. Postoji li neka posebna tehnika koja moe da se upotrebi protiv njega? O: Ne, nema posebne tehnika - samo razumevanje i ispravna gledita. Posmatraj vie. Moda e pronai trenutke u kojima ne pridaje unutranji znaaj i shvatiti kako da pone da se s njim bori i prouava ga. Ono je mehaniko, mehaniko dranje, isto kao i iden tifikacija. P: Da li je samoopravdavanje uvek izraz unutranjeg pridavanja znaaja? O: Povezano je s njim, ali je druga stvar. Unutranjem pridavanju znaaja ne treba nikakvo opravdavanje. Za opravdavanje ovek mora da ima razlog, ali ako ovek pridaje znaaj iznutra, on to uvek oprav dava. Unutranje pridavanje znaaja znai identifikaciju. Spoljanje pridavanje znaaja znai borbu protiv identifikacije. Unutranje prida vanje znaaja je mehaniko; spoljanje pridavanje znaaja znai u najmanju ruku panju. Zato, vebanjem neidentifikovanja, pokuavanjem da kontrolie panju, otkriva mnoge prilike da prouava spol janje pridavanje znaaja i, ako nae primere, moda e otkriti metod za borbu protiv unutranjeg pridavanja znaaja i pretvoriti ga u vebu spoljanjeg pridavanja znaaja. Na primer, govori nekom od koga hoe neto da dobije. Recimo da on zna neto, a ti hoe da ti kae ono to zna. Tad mora da govori onako kako bi on eleo, ne da se raspravlja, ne da mu se suprotstavlja. Spoljanje pridavanje znaaja uvek je praktino. P: Znai li unutranje pridavanje znaaja da ovek sebi previe pridaje znaaj? O: Ono uvek ima oblik unutranjeg cenjkanja, miljenja da drugi ljudi ne pridaju dovoljno znaaja tebi. Veoma je vano da se razume unutranje pridavanje znaaja. Ima tako mnogo njegovih suptilnih oblika koje ne primeujemo, pa opet nam je itav ivot ispunjen njima. P: Da li je elja da se bude zapaen pridavanje znaaja? O: I elja da se bude zapaen i elja da se bude nezapaen predstavlja unutranje pridavanje znaaja. Ima mnogo psiholokih stanja koje obina psihologija nije u stanju da opie ili objasni, a koja se zasnivaju na identifikaciji i pridavanju znaaja. P: Koji je najbolji nain da se razmilja o unutranjem pridavanju znaja? O: Mora da u slobodnim trenucima pokua da stekne ispravno miljenje o tome. Kad pone da pridaje znaaj, suvie je kasno. Mora

da misli o tipinim oblicima pridavanja znaaja, o tome ta ih izaziva, a potom da ima ispravan ugao gledanja na to, da shvati koliko je beskorisno i smeno. Potom to uporedi sa spoljanjim pridavanjem znaaja i pokuaj da to ne zaboravi. Ako to uradi, moe ga se setiti u trenutku kad se javi unutranje pridavanje znaaja, i moda ono nee doi. Ono to je zaista vano je da o pridavanju znaaja misli kad si slobodan od njega, i da ga ne opravdava i ne krije od sebe. P: to vie pokuavam da radim, izgleda mi da vie pridajem znaaj iznutra. Izgleda mi da je najtea stvar da se s njim izae na kraj. O: Pridavanje znaaja ne moe da raste ako radi, moe samo da postane vidljivije. A to znai da se ono smanjuje, jer se ne moe videti a da se nije smanjilo. injenica da ga primeuje dokazuje da je postalo manje jako. To je prirodna iluzija, ista kao kad ovek osea da ne razume, dok je ranije razumeo. To znai da poinje da razumeva. Prva sumnja u sopstveno razumevanje ve znai odreeno razumevanje. P: Moe li da se o identifikaciji razmilja kao o negativnom stanju koje moe biti izazvano samo negativnim oseanjima? O: Ne, ne ba tako. Identifikacija je neophodan element u svakom negativnom oseanju; negativno oseanje ne moe da ima bez iden tifikacije. Zato je prouavanje identifikacije i borbe protiv identifikacije veoma mono oruje u borbi protiv negativnih oseanja. Ponekad protiv negativnih oseanja ne moe da se bori direktno, ve njihovu mo umanjuje pokuajem da se ne identifikuje, jer sva mo negativnih oseanja lei u identifikaciji i fantaziji. Zato, kad oduzme iden tifikaciju i fantaziju, negativna oseanja jednostavno nestaju, ili se u svakom sluaju menjaju. P: Znai, da bismo se borili protiv samih negativnih oseanja moramo vie da posmatramo i da radimo protiv jake identifikacije sa oseanjima? O: Da. Kasnije emo govoriti o metodima za borbu protiv samih oseanja, jer ima mnogo veoma odreenih metoda razliitih za razliita oseanja; najpre, meutim, mora da se bori sa negativnom fantazijom i identifikacijom. To je sasvim dovoljno da uniti najvei broj uo biajenih negativnih oseanja - u svakom sluaju, da ih olaka. Mora da pone od ovoga, jer je samo kad u izvesnoj meri moe da se bori protiv identifikacije i kad si ve prekinuo negativnu fantaziju mogue da ponu da se upotrebljavaju jae metode. Ona mora da potpuno prestane. Beskorisno je da se prouavaju dalji metodi dok se to ne uradi. Negativnu fantaziju moe da prekine; a ak e je i prouavanje

identifikacije umanjiti. Identifikaciju mora da pokuava da izbegne to ee moe, ne samo u odnosu na negativna ooseanja, ve u odnosu na sve. Ako u sebi stvori sposobnost da se ne identifikuje, to e uticati na negativna oseanja i primetie da poinju da nestaju. Identifikacija je atmosfera u kojoj negativna oseanja ive, i bez nje ona ne mogu. P: Moemo li da dobijemo neka pravila ili uputstva da ih se drimo u uobiajenim ivotnim okolnostima? O: Pokuaj da pamti sebe, da se ne identifikuje. To e odmah dati rezultat u obinom ivotu. Od ega se ivot sastoji? Od negativnih oseanja, ideutifikovaiija, pridavanja znaaja, laganja, sna. Prvo pitanje je: kako da budemo svesniji? A potom e opaziti da su negativna oseanja jedan od glavnih faktora koji nas ine nesposobnim da pamtimo sebe. Zato jedno ne moe da ide bez drugog. Ne moe da se bori protiv negativnih oseanja a da ne pamti sebe u veoj meri, i ne moe da u veoj m e r i pamti sebe bez borbe sa negativnim oseanjima. Ako zapamti te dve stvari, sve e razumeti bolje. Pokuaj da ove dve ideje, koje su povezane, ima na umu. P: Imao sam problem koji me je brinuo. Pokuao sam da pamtim sebe i za kratko vreme sam uao u stanje u kome vie nije bilo mogue da brinem, a istovremeno se moj oseaj za vrednosti globalno promenio. To stanje nije trajalo dugo, ali kad se problem vratio, nije vie podrazumevao onu vanost koju je ranije imao. Nalazim da je veoma teko da opet ponovim to stanje. O: Potpuno tano. Nastavi da posmatra i otkrie da u tebi postoji mesto gde si miran, tih i gde nita ne moe da te uznemiri - samo to je teko nai put dotle. Ali, ako to uini nekoliko puta, bie u stanju da se seti nekog koraka, a tim istim koracima moe opet da doe tamo. Samo, to ne moe da uradi posle jednog iskustva - jer nee moi da se seti puta. Mirno mesto nije metafora - ono je veoma stvarno. P: Da li je to stanje kad pamti sebe, jer sve izgleda ispunjeno mirom i izgleda kao da je ovek zaista svestan sebe? O: Da, moe se rei da je tako. P: Pokuao sam da to opet postignem pokuavajui da pamtim sebe, ali nisam mogao da ga pronaem. O: Ako se opet nae u njemu, pokuaj da zapamti kako si stigao tamo, jer se ponekad dogaa da ovek nae to mesto i izgubi put donde; onda ga opet nae i opet izgubi put. Vrlo je teko zapamtiti put do njega.

POGLAVLJE VI
Razumevanje kao glavni zahtev ovog sistema - Relativnost razumevanja - Kako da razumemo vie - Novi jezik - Ispravni i pogreni stavovi Stavovi i razumevanje - Neophodnost cilja i pravca - Tekoa da otkrijemo ta elimo - Nai ciljevi su previe daleki - Dobro i zlo Moralnost i neophodnost oseaja za moral - Neophodnost da se pronae trajni standard za ispravno i pogreno - Razvoj savesti kao cilj sistema - Uvianje protivrenosti - Odbojnici kao glavna prepreka razvoju savesti - Priprema za slamanje odbojnika - Potreba da se stvori unutranja ravnotea - Standardi za ponaanje u ivotu - Svest i savest - Kako prepoznati istinu - Potreba za iskrenou prema sebi Mehaninost

Hou da vas podsetim da se ovaj sistem zasniva na razumevanju. U ovom sistemu razumevanje mora da zauzme prvo mesto. to vie razumete, rezultati vaeg rada bie bolji. Razumevanje je relativan termin. U svakom trenutku svako razume odreenu stvar na svoj sopstveni nain. Razumevanje, meutim, moe da bude ire, i ire, i jo ire. U ovom sistemu razumevanjem nazivamo odreeni maksimum mogu na odreenom nivou znanja i bia. Po pravilu je taj maksimum suvie nizak; ljudsko razumevanje je obino ogranieno samo na jednu sobu, i iz te sobe se nikad ne izie. Ra zumevanje ovih ideja, meutim, daleko prevazilazi tu jednu sobu. Ono o emu od vas traim da razmiljate odnosi se na celinu. Ljudi ne pitaju "zato" dovoljno esto, a ako to uine, onda se ne pitaju u

dovoljnoj meri. Vi treba da razmislite o tome zato ste doli ovde, ta hoete od ovog sistema i zato, ta od njega moete da nauite, zato ovaj sistem postoji, zato ja govorim o ovom sistemu, ta hou da postignem priajui o njemu. ovek mora da ima odreeni pogled na sve to; on moe biti i pogrean, ali ovek svejedno treba da ima neku ideju. Kako sad stoje stvari, gotovo svako pitanje ostaje neotvoreno, neistraeno. Postoje mnoge kutije koje mogu da se otvore, da se proita njihov sadraj i doda mnogo novih stvari. Mi ak i ne otvaramo te kutije. Najpre moramo da nauimo ta je u kutijama. Nema potrebe da se ograniavamo u tom pogledu na neka odreena pitanja. Ovo je organski sistem - moete da ponete sa svake strane. Ponite gde hoete, samo uinite neto sa idejama koje ujete. Nije dovoljno da se samo sedi na tim kutijama punim knjiga. Otvorite kutiju sa znanjem i kutiju sa biem. Vaan je odnos znanja i bia. Postoji mnogo stvari koje moete da razumete sada, iako e, narav no, one biti okruene stvarima koje jo uvek ne moete da razumete; ako, meutim, ponete sa onim to moete da razumete, razumeete mnoge druge stvari. Svaki trenutak razumevanja, svaki uvid baca svetlost ne samo na stvari o kojima mislimo, ve isto tako i na mnoge druge stvari. P: Da li je trenutak razumevanja trenutak pamenja sebe? O: Zavisi. Moe s njim da bude povezan, a moe i da ne bude. P: Moe li da bude pravog razumevanja koje nije povezano sa pamenjem sebe? O: Nema "pravog" razumevanja. Razumevanje je relativno. Ono je kao temperatura - moe da bude pet stepeni, deset stepeni, petnaest stepeni. Vidi zato obian jezik nije dobar i zato moramo da pro uavamo drukiji jezik? Zato to se u obinom jeziku rei uzimaju u apsolutnom znaenju. U stvarnosti postoje razliiti stepeni razumevan ja. Kao to sam rekao, moemo da razumemo bolje, i jo bolje. Tada, ako elimo da razumemo jo bolje, moramo da promenimo svoje bie. Ako moemo da uvedemo vii emocionalni centar u igru, moemo da razumemo mnogo bolje. Da razumemo jo vie potreban je vii intelek tualni centar. Vidi, definicije retko mogu da pomognu, i zapravo moemo da damo vrlo malo definicija. To ubedenje da je definicija neophodna da

bi se neto razumelo sasvim je pogreno, jer mnoge stvari ne moemo da definiemo, a ono malo to moemo, definiemo samo relativno, uz pomo drugih stvari. Zato, izmeu ogromne koliine stvari koje uopte ne moemo da definiemo, postoje mala ostrvca stvari koje moemo da definiemo. P: Da li je pamenje sebe manje relativno od razumevanja? O: ak i ako ga uzmemo kao apsolutan termin, pitanje je, koliko dugo pamtimo sebe? Izmeu toga da sebe na najbolji mogui nain moe da pamti pet minuta i da to moe pola sata veoma je velika razlika. P: Kako da ovek premosti jaz izmeu pamenja sebe i pukog razmiljanja o tome? Je li to stvar razumevanja? O: Mora da srui odreeni zid, a ne zna kako da to uradi. Uenje da se neto uradi podrazumeva sticanje odreene vetine. Dugo vremena ne moe dobro da uradi odreenu stvar, radi je nespretno; potom jednog dana otkrije da moe da je uradi pravilno. Isto je i sa pamenjem sebe - ne ba potpuno, ali dovoljno priblino. P: Postoji li neki nain da poveamo nae razumevanje? O: Ne samo jedan - ima hiljade naina. Sve o emu smo od prvog dana govorili jesu naini da se povea razumevanje. Primarni nain, meutim, jeste posmatranje i prouavanje sebe, jer to poveava nau sposobnost da razumemo. To je prvi korak. Kad bi mogao da razume ideje koje su date, tvoje znanje bi se povealo. Ti, meutim, razumeva samo povrno, bez elje. Ili, moda ima jaku elju, ali maina ne radi. Pa ipak, u naoj maini imamo bolje delove koje zasad ne koristimo. Moemo ih upotrebiti samo ako poveamo svesnost. To je jedini put. P: Moe li pomoi pamenje onog to smo uli? O: Pamenje, najbolje pamenje koje moemo da imamo, nije dovojno, jer u ovom sistemu ne pamtimo memorisanjem, ve razumevanjem. Pamenje, naprotiv, moe da bude smetnja. ovek uje neto to ima svoje pravo mesto u sistemu, i ako moe da ga postavi na mesto koje mu pripada, nee moi da ga zaboravi i to e ostati tamo; ali ako se on samo sea ta je reeno a ne stavi to na pravo mesto, nema nikakve koristi. Mora da pokua da razume i najmanju sitnicu koju uje, a razumeti znai pronai mesto meu ostalim idejama gde ta stvar spada. Mora da ima optu predstavu o sistemu i sve novo mora u njemu imati mesto - tada nee zaboraviti, i svako novo zapaanje koje ostvari nai e svoje mesto. To je kao da si crtao bez detalja, a detalje popunio zapaanjem. Ako nema crte, zapaanja su izgubljena.

Uglavnom, meutim, mora da se bori sa preprekama koje te spreavaju da razume. Samo uklanjanjem tih prepreka moe da pone da razumeva vie. Prepreke su, meutim, izuzev uopteno opisane identifikacije i slinog, individualne. Mora da otkrije svoje sopstvene; mora da shvati ta ti stoji na putu, ta te spreava da razume. Kad to otkrije, mora se boriti protiv toga. Za to je potrebno vreme, jer se prepreke ne mogu otkriti odjednom, mada u nekim sluajevima mogu da od poetka budu vrlo jasne. Dugo vremena itav rad mora da se usredsredi na razumevanje, jer je ono jedina stvar koja moe da vodi oveka. Naa glavna tekoa je u tome to elimo da "inimo" ak i pre nego to saznamo o emu se radi. U ovom sistemu, meutim, najpre mora da se razume. Kad bolje razume stvari, mnogo ta e postati mogue - ali ne pre toga. P: Rekao si da ovek, da bi razumeo ovaj sistem, mora da razvije svoje bie u istoj meri kao i znanje, a da je od te dve stvari tee razviti bie? O: Obe stvari su podjednako teke. P: Meni, meutim, izgleda da je lako da uveamo znanje? O: Nije tako lako kao to izgleda, jer je znanje bez razumevanja beskorisno, to su puke rei. Moramo da radimo na promeni bia, ali ako na tome radimo onako kao to radimo sve drugo u obinom ivotu, ivot nee biti dovoljno dug. Trajnu promenu bia mogue je postii samo ako koristimo usavrene metode kolskog rada; u suprotnom e nai pokuaji biti suvie rasuti. Prvi uslov takvog rada je da se ne ini nita dok se ne razume zato se i u kom cilju to radi. Zato rad zavisi od razumevanja; sve preice zavise od razumevanja. P: Ne razumem razliku izmeu bia i razumevanja. O: Vidi, to su dve razliite stvari. Razumevanje je kombinacija znanja i bia. ta je ograniavajui faktor u nama? To je nesumnjivo nae bie, koje znai nau sposobnost za razumevanje. ta je ra zumevanje? Ono je povezivanje jednog komada znanja sa drugim komadom znanja. Videe, na primer, da razumevanje zavisi od bia ako uzme elementarnu ideju bia. ovek je podeljen na razliita "ja" ili grupe "ja" koje su meusobno nepovezane. Tada, ako jedno "ja" zna jednu stvar, drugo "ja" drugu stvar, tree treu, a ta "ja" se nikad ne sreu, kakvo razumevanje je mogue? Sa jedne take gledita moe da izgleda kao da ovek ima dovoljno znanja, ali poto se ta "ja" nikad ne

sreu, to se znanje nikad ne moe skupiti zajedno. To je stanje bia obinog oveka, i ono dokazuje da on, ovakav kakav je, nikad ne moe stei razumevanje. Razumevanje uvek znai povezivanje stvari sa celinom, a ako ovek ne poznaje celinu, kako to moe da povee? U ovom sistemu mora da pokua da razume; samo ono to razume daje pozitivne rezultate. Ako neto radi bez razumevanja, to nee mnogo doneti, jer je vredno samo ono to razume. P: Nalazim da je teko razumeti ideju da oveku nije potrebna vera. Zar meu idejama sistema ne bi morala da bude i ideja vere? O: Ne, vera nee pomoi. Mora da ideje prihvati ili ne prihvati na osnovu svoje pripreme. Do tih ideja dolazi imajui izvestan ma terijal, i uz pomo tog materijala odluuje da li da ih prihvati ili ne, u skladu s tim da li ih razume ili ne. Za sebe moe da koristi termin "prihvatiti", ali mi koristimo termin "razumeti"; a ako moe da razume, nije ti potrebna vera. U uvodnim idejama nema apsolutno nieg to zahteva veru, jer u nekim sluajevima koji se odnose na psiholoku stranu, moe sve da proveri, a u drugim sluajevima, koji se odnose na prouavanja univerzuma, postoji ideja razmere. Ne vidim da bilo koja ideja sistema zahteva veru, niti gde bi vera mogla da pomogne. Naprotiv, mislim da bi vera stvari uinila teim i zaustavljala te, umesto da ti pomogne. P: Ako na trenutak uvidim mehaninost i suprotstavim joj se, ponekad vidim i razumem neto novo. ta mi daje to razumevanje? O: To je stvar za posmatranje. Dobie odgovor na svoje pitanje samo ako posmatra injenice i shvati unutranje i spoljanje uslove koji prate razumevanje i uslove koji prate nedostatak razumevanja. P: Ima li jo neto izuzev posmatranja sebe to ovek moe da uradi da unapredi svoje razumevanje? O: Da, ovek mora da razume ta radi i zato to radi. to vie razume, moe da postigne vie uz isti napor. Glavna stvar je, meutim, pamenje sebe. to vie pamti sebe, bolje e razmiljati, jer e otkriti nove instrumente. Ako si svestan sebe, otkrie da ti ovaj um nije potreban. Ovaj um e ti sluiti da misli o stolovima i stolicama, a ako bude eleo da misli o krupnijim stvarima, bie,u stanju da koristi bolje instrumente. P: Zato ne mogu da razumem ni najmanju stvar kad o njoj mislim, a razumevanje ponekad doe iznenada? O: Razumevanje uvek dolazi na taj nain - ti razume, a potom prestaje da razume. Ako, meutim, nekad svi pokuaji da razume ne

daju rezultat, pokuaj da ne misli o tome, ve da pamti sebe, to e rei, da bude emocionalan, i vremenom e razumeti. Razumevanje ne postaje trajno od prve; kao i u svemu drugom, postoje mnogi koraci, i ti moe da neto razume jednog dana, a da ne razume narednog dana, jer jednog dana u istim okolnostima moe da bude svesniji, a drugog dana da vie spava. Zato moe da proe mnogo vremena pre nego to razumevanje postane tvoje sopstveno. P: Zar ovek ne razumeva pomou emocionalnog centra? O: Razumevanje je kombinovana funkcija svih centara. Odvojeno, svaki centar moe jedino da zna; kad oni spoje svo znanje, to daje razumevanje. Da bi ovek neto razumeo, potrebna su mu najmanje tri centra. P: Hoe li da kae da ovek mora da razume sve strane neke stvari? O: Ne, hou da kaem da najpre mora da ima predstavu u kom pravcu, u kojoj razmeri i o kojoj celini razmilja. A tad, ako govori ili misli o nekoj posebnoj stvari, tu posebnu stvar mora da razume u odnosu prema celini. Samo je to razumevanje: nalaenje mesta te stvari, smisla te stvari, odnosa te stvari prema tebi i prema drugim stvarima. Pokuaj to, ali e videti da nije tako lako kako izgleda. P: Da li mi ita razumemo, ma koliko to bilo ogranieno? O: Da, ponekad razumemo jednostavne stvari; ako je, meutim, neto samo malo sloenije, izgubimo se i ne razumemo. Hoemo da razumemo krupne stvari, a ne shvatamo injenicu da zapravo ne mo emo da razumemo ni najjednostavnije stvari. Ako krenemo od toga, postepeno emo poeti da razumemo vie. Ako, meutim, ponemo sa krupnim stvarima, a odbijamo da o malim stvarima razmiljamo ili da ih posmatramo, nikad nita neemo pravilno razumeti. P: Da li je uopte mogue da se razume emocionalno, bez intelek tualnog razumevanja? ovek ponekad osea neku stvar koju ne moe da razume. O: Onda je to oseanje, ne razumevanje. Ponekad je emocionalno razumevanje veoma dobro, samo to ne moe da ga proveri. Ali ako na stvar moe da pogleda iz take gledita jednog centra, drugog centra i treeg centra, tad zaista razume. Pa ak ni nadzor nad centrima nije dovoljan sam po sebi, zato to je neophodno znanje. Samo kad je znanje povezano sa nadzorom nad centrima dobijamo razumevanje. P: Kako intelektualno razumevanje moe da pree u emocionalno razumevanje?

O: Kao to sam malopre rekao, razumevanje vrlo retko radi sa jednim centrom. Rad jednog centra moe da bude informacija ili oseanje, ali ne razunievanje, koje je funkcija vie centara - dva, tri, etiri, pa i vie. P: Postoji li nain na koji mogu da proverim svoje razumevanje neega? O: Pita ne ukazujui na koju stvar misli, a to pokazuje da ni sam ne razume ta si pitao, jer za svako pojedinano razumevanje postoji odreena proba. Pretpostavimo da kae da razume kako da od svog stana doe ovamo. Tada, ako sedne u auto (ako ima auto) i stigne ovamo, to e znaiti da si isprobao svoje razumevanje. I u svemu drugom e samo praktina primena pokazati razume li ili ne. P: Ako dostignemo odreeni nivo razumevanja, da li emo biti korisniji svetu? O: Najpre moramo da budemo korisni sebi. Kad dostignemo prvi stepen, moemo da mislimo o drugom stepenu. Ako spavamo, nikom ne moemo da koristimo, pa ni sebi samima. Kako moemo da razumemo druge ljude ako ne razumemo sebe? Ljudi broj 1,2 i 3 ne mogu jedni druge da razumeju; na tom nivou razunievanje je prosto sluaj. Ako se pomerimo u pravcu oveka broj 4, poinjemo da se meusobno razumemo. P: ta podrazumeva pod meusobnim razumevanjem? O: Kad ljudi razgovaraju, pokuavajui da objasne svoje poglede, ne mogu to da postignu. Oni ak ne mogu da tano ponove ni ono to su uli, oni menjaju stvari. A nerazumevanje raste i raste. ovek izmisli neku teoriju, i odmah je izmiljeno pet drugih da joj protivree. Hiljade godina su prole od poetka stvaranja, i za sve to vreme ljudi nikad nisu razumeli jedni druge. Kako moemo da oekujemo da se razumeju sada? Zato najpre moramo da razumemo sebe. Mi ne shvatamo svoju situaciju i ne uviamo sopstvenu mehaninost. Mi ne shvatamo da je nerazumevanje zakon. P: Kako mogu bolje da razumem svoju melianinost i da shvatim da sam maina? O: Nita ne moemo da uradimo ako ne pokuamo. Ako hoe da se uveri jesi li maina ili ne, pokuaj da uradi neto to maina ne moe. Pokuaj da pamti sebe, jer maina ne moe da pamti sebe. Ako utvrdi da moe, to e znaiti da nisi maina; ako utvrdi da ne moe, to e dokazati da si maina. A potom, ako uvidi da si maina i eli da

otkrije moe li da prestane da bude maina, opet je jedini nain da to i pokua. P: Da li si rekao da samo ljudi sa jednakim biem mogu da razumeju jedni druge? O: To nije shvaeno sasvim ispravno, jer ako dva oveka imaju jednako pogreno bie, oni se nee razunieti. Nije jednakost to to donosi razumevanje, ve odreeni nivo ne samo bia, nego i znanja. Razliiti nivoi, kao nivo oveka broj 5, broj 6 i broj 7 pretpostavljaju nivoe i bia i znanja. Ljudi broj 5 bi trebalo da razumeju jedni druge, ljudi broj 6 da se razumeju bolje, a ljudi broj 7 da se razumeju potpuno. ak se i ljudi broj 4 meusobno razumeju u poreenju s nama, ali mi ne moemo da razumemo jedni druge, ili se razumemo samo pov remeno, na trenutak, a sledeeg momenta prestajemo da se razumemo. Na takvo razumevanje ne moemo da se oslonimo. Ljudi koji se meusobno dobro poznaju mogu godinama da rade zajedno i da u odreenom trenutku ne razumeju jedni druge. Zato se mesto ili uslovi u kojima ivimo naziva mesto pometnje jezika, jer svi mi govorimo razliitim jezicima. Zato u pravoj koli pre svega ui jezik na kom moe da razgovara sa drugim ljudima u toj koli, a potom e, koristei taj jezik - ako ga koristi na pravi nain - moi da se razume sa njima. Zato je neophodan novi jezik. Ako ne naui taj jezik, ili ako je taj jezik pogrean, nikad se nee razunieti sa drugima. P: Moe li ista re da ima razliit kvalitet znaenja u skladu sa nivoom oveka koji je upotrebljava? O: Da, moe da ima. Rei poinju da stiu objektivno znaenje poev od nivoa oveka broj 4. Ljudi broj 1, 2 i 3 su potpuno subjektivni i svaku re svako razume na svoj nain. Ako ljudi, meutim, znaju ovaj jezik, pa ak i samo nekoliko njegovih rei, oni mogu da ih upotrebe u istom znaenju. P: Ako neku re razume potpuno, znai li to da si dostigao nivo oveka broj 7? O: Ne, ne moe jednu re da razume potpuno, a drugu nepotpuno. Mora da ih sve zna na odreenom nivou, a potom se tvoje bie menja i otkriva jo mnogo drugih podela. Tako e tvoj jezik postajati sve komplikovaniji. A na odreenom nivou e ti moda biti potrebne nove rei, novi oblici, jer stari oblici vie nee biti dovoljni. P: Da li se razumevanje nekog termina ili rei menja u zavisnosti od nivoa bia? Da li bi, na primer, re "ljubav" znaila jednu stvar oveku broj 1, a drugu oveku broj 4 i 5?

O: Svakako. Mi ve moemo da shvatimo kako ista re znai jedno za oveka broj 1, drugo za oveka broj 2, a tree za oveka broj 3. Na nivou oveka broj 1, 2 i 3 to je, meutim, mehaniko, u smislu da oni ne mogu drugaije. Oni razumeju u skladu sa svojim nivoom, svojim sposobnostima, a ne u skladu sa znaenjem stvari. P: ta ukazuje na prelazak s jednog nivoa na drugi - recimo sa nivoa oveka broj 3 na nivo oveka broj 4 ili 5? O: ovek broj 5 je jedno, on ima jedinstvo. On ne ivi u stalnoj protivrenosti ega koja mi imamo. On je svestan sebe. On vlada viim emocionalnim centrom. Zato e on znati u emu je promena. Drugi ljudi e znati samo ono to im on pokae, jer on moe da vlada sobom. ovek broj 4 zna svoj cilj i zna kako se on moe dostii. On ide otvorenih oiju, dok mi idemo murei. P: ta si imao na umu kad si u jednom od predavanja rekao da razumevanje ne moe da bude razliito? O: Ako ljudi dostignu najvii nivo, oni ne mogu da razliito razumeju stvari. To se odnosi na najvii nivo, ali poto mi teimo da ga dosegnemo, moramo to prihvatiti kao princip. Ako ljudi stvari ra zumeju razliito, to znai da svi gree. Primere za to moe u maloj meri da nae ak i sad. Ako se dva oveka zaista razumeju, ako na primer mogu neto da urade podjednako dobro, oni e razumeti jedan drugog. Mi smo, meutim, izgubili naviku da o stvarima sudimo sa praktine strane, mi ih prosuujemo teorijski, reima. P: Zar ovek ne moe da ima nekakvo razumevanje pre nego to stekne potpuno razumevanje? O: Kad govorimo o sebi, ne moemo da govorimo u apsolutnim terminima. Mi moemo da govorimo samo o relativnim vrednostima. Potpuno razumevanje je veoma daleko, ali moemo da govorimo o manje razumevanja i vie razumevanja. Ako nastavi da pamti sebe i da se ne identifikuje, razumevanje e rasti. P: Moe li da objasni podrobnije ta si hteo da kae kad si rekao da razumevanje znai razumevanje dela u odnosu na celinu? O: Ako razume samo deo, to nije razumevanje. To bi bilo kao da slepci pokuavaju da objasne slona, jedan na osnovu repa, drugi na osnovu trupa i tako dalje. Razumevanje znai povezivanje dela sa celinom. ovek moe da pone od delova, ili moe da pone od celine. Ali, ma gde da pone, to su stvari povezanije, to e ih bolje razumeti - ako su povezivanja ispravno izvrena i nisu puke iluzije.

P: Ako ovek razume neto u sistemu, da li koristi vie centre? O: Ne, samo vie delove centara. Vii centri znae viu svest. Ima, meutim, mnogo raznih stanja razumevanja, i ovek moe da sprovede veoma zanimljivo ispitivanje razumevanja. Na primer, ima stvari koje ovek u jednom trenutku ne razume, u drugom razume, pa to onda opet izgubi. Ima, potom, stvari kao to su mnoge izreke iz Novog Zaveta, koje imaju mnogo znaenja. Na primer, izreka o maloj deci ima oko etrdeset razliitih znaenja, ali ovek nikad ne moe da ih sve ima na umu. Nikad nisam mogao da razumem vie od tri znaenja odjednom. Ispisao sam oko dvadeset, ali tada su ona postala puke rei. Neophodno je da znamo svoja ogranienja. Pravilno razumevanje zahteva pravilan stav. Moramo da razumemo da nemamo kontrolu, da smo maine, da nam se sve dogaa. Ako, meutim, o tome samo govorimo, to nee izmeniti injenice. Da bismo prestali da budemo mehanini, potrebno je neto drugo, a pre svega je potrebna promena stava. Jedna od stvari kojim vladamo jesu nai stavovi - stavovi prema znanju, prema sistemu, prema radu, prema prouavanju sebe, prema prijateljima itd. Moramo da razumemo da mi ne moemo da "inimo", ali moemo da promenimo svoje stavove. Stavovi mogu da budu vrlo razliiti. Za trenutak emo uzeti u obzir samo dva - pozitivan i negativan, ne u smislu pozitivnih i negativnih oseanja, nego u odnosu na pozitivni i negativni deo intelektualnog centra - deo koji kae da i deo koji kae ne, to e rei, odobravanje i neodobravanje. To su dva glavna stava. Veoma je vano da se razmisli o stavovima, jer vrlo esto zauzimamo negativan stav prema stvarima koje moemo da razumemo samo sa pozitivnim stavom. Na primer, moe da se dogodi da ljudi zauzmu negativan stav prema neemu to je povezano s radom. Tad njihovo razumevanje prestaje i oni ne mogu nita da razumeju dok ne promene stav. U nekim sluajevima moramo da imamo pozitivan stav, a u nekim negativan, jer esto nedostatak razumevanja proizilazi iz pogrenog stava. U ivotu ima veoma mnogo stvari koje ovek ne moe da razume ako prema njima nema dovoljno dobar negativan stav, jer ako ih gleda pozitivno, nikad nita nee razumeti. Ako ovek proui ivot, mora doi do negativnih zakljuaka, jer je u ivotu isuvie pogrenih stvari. Pokuaj da se stvori iskljuivo pozitivan stav isto je tako pogrean kao i kad se ima iskljuivo negativan stav. Pa opet, neki ljudi mogu da imaju negativan stav prema svemu i svaemu, a neki drugi pokuavaju da stvore pozitivan stav prema

stvarima koje zahtevaju negativan stav. Sa druge strane, kao to sam rekao, u trenutku kad ima negativan stav prema stvarima koje se odnose na rad, na ideje, metode i pravila rada, prestaje da razume. U skladu sa svojim sposobnostima moe da razume samo ukoliko si pozitivan. Ovo se, meutim, odnosi samo na intelektualne stavove. U emo cionalnom centru negativan emocionalni stav znai identifikaciju. P: Nisam siguran da razumem ta je negativan stav. O: To je sumnjiav stav ili stav antipatije - ima mnogo varijacija. Ili, stav straha od neega. Shvati ga u obinom smislu prihvatanja i neprihvatanja. P: Nije li stav isto to i identifikacija? O: Naravno da nije. Stav znai taku gledita. Moe da ima taku gledita a da se ne identifikuje. Vrlo esto je identifikovanje posledica pogrenog stava. P: Kako da ovek promeni svoje stavove? O: Najpre tako to prouava sebe i ivot na osnovu ovog sistema. To menja stav. Ovaj sistem je sistem drugaijeg miljenja, ili jo bolje, drugaijih stavova, a ne samo znanja. Zatim, neophodan je odreeni sistem vrednosti; mora da razume relativnu vrednost stvari. Jo ne govorimo o delanju - govorimo o prouavanju. Mi moramo da prou avamo i doemo do razumevanja stvari koje su sada za nas samo rei, i to esto rei upotrebljene u pogrenom smislu i na pogrenom mestu. Neophodno je da se razumeju i zapamte odreeni osnovni principi. Ako tako uradi, poee na pravi nain. Ako ih ne razume ili ih ne pamti, stvari e pogreno krenuti. Postoje uglavnom tri ili etiri glavna kamena spoticanja, i sve dok ne razume i ne zapamti osnovne principe, padae preko nekog od njih. P: Nalazim da veoma cenim ovaj sistem umom; ali kako da poveam svoje emocionalno vrednovanje da bih uloio vee napore? O: Tako to e bolje da razume i da pokuava da pamti sebe. Razumevanje ne moe biti samo umno; objasnio sam da ono znai rad nekoliko centara istovremeno, a uloga koju igra emocionalni centar veoma je znaajna, jer bez emocionalne energije ne moe biti dubokog razumevanja. P: Moe li podrobnije da objasni zato je neophodan odreeni stav da bi se razumela neka stvar? O: Pokuaj da razmisli o tome; pokuaj da sam shvati zato je neophodno i pokuaj da otkrije ta znai stav ili taka gledita. To je

proces ramiljanja, spajanja stvari - svih stvari koje ve znamo, svih ideja i principa koje smo nauili - u kome treba biti u stanju da se injenice vide sa nove take gledita. Veomaje teko da se misli na novi nain, jer nas stari nain miljenja dri pomou starih navika u miljen ju, starih asocijacija, stavova i uticaja samih stvari. Pretpostavimo da prema neemu ima odreeni stav, i ta stvar sama po sebi pokuava da sauva taj stav u tebi svim moguim sredstvima. Potom, ako promeni stav, ako ga usmeri, nainie krupan korak. P: Reeno nam je da pravi rad na biu zahteva shvatanje naina na koji se stie pravo razumevanje. Ti si takoe rekao da moramo da razumemo ta elimo? O: Za to ima vie razloga. Razumevanje je najvea snaga koju imamo i koja moe da nas promeni. to vie razumemo, bolji e biti rezultati naih napora. to se tie toga da zna ta eli - samo zamisli sebe u velikoj prodavnici sa mnogo raznih odeljenja. Ti mora da zna ta hoe da kupi. Kako da neto nabavi ako ne zna ta hoe? Najpre, meutim, mora da zna ta ima u prodavnici, jer inae moe da trai neto to ne prodaju. To je nain da se prie ovom problemu. Neophodno je da se uvek sea zato si poeo. Da li eli da dobije stvari koje moe dobiti od obinog ivota ili neto dugaije? Da li je vredno truditi se? Naa sposobnost fantazije, koja se uglavnom jako pogreno koristi, u ovom sluaju moe da nam pomogne. Ti, meutim, mora da je kontrolie sve vreme i ne dopusti joj da ovlada tobom. Mi je zovemo fantazijom kad vlada nama, ali ako je kontrolie, moe da je upotrebi da bi video ta stvari znae, ta proizilazi iz njih. Zato, ako je upotrebi, moe da ti pomogne da vidi da li zaista hoe ono to kae da hoe ili ne, jer vrlo esto mi hoemo neto drugo, ili ne shvatamo da jedna stvar sa sobom nosi i drugu stvar. Ne moe da eli jednu stvar samu za sebe; ako hoe jednu stvar, s njom dobija mnoge druge stvari. Samo kad zna ta hoe znae kuda ide, i znae to tano. Neophodno je da se zna. Neto moe da bude sasvim fantastino, sasvim nemogue iz uobiajene perspektive, pa opet moe da bude ispravno. Ili, moe da izgleda veoma jednostavno, pa da ipak bude nemogue. P: Moe li da mi kae emu ovek treba da tei? Hou da kaem, ta je mogue stei radom?

O: Opti odgovor glasi - jedini cilj je promena bia. Cilj je da se dosegnu via stanja svesti i da se bude u stanju da se radi sa viim centrima. Sve ostalo je zbog toga, da bi se to postiglo. Neophodno je da se uradi hiljadu stvari za koje izgleda da s tim nemaju veze, ali su sve one neopohodne, jer mi ivimo ispod normalnog nivoa. Najpre moramo da dostignemo normalan nivo, a drugo, moramo da pokuamo da razvijemo nove stvari i sposobnosti. Niko ti ne moe u tome pomoi, samo tvoj sopstveni rad i tvoje sopstveno razumevanje. Mora da pone od razumevanja. Ova predavanja i sistem slue da daju razumevanje. Sledei korak zavisi od tvojih sopstvenih napora. Promena bia moe da se postigne samo ako se sea svega to je reeno i ako za sebe ne pravi izuzetke i ne ostavlja po strani stvari koje ti se ne sviaju. Ako tako radi, nee imati ispravan odnos prema onome to je reeno, pa ak i ako bude nastojao da se toga sea, to nita nee promeniti. P: ta si hteo da kae time da ivimo ispod normalnog nivoa? ta je normalnost? O: Normalnost je sposobnost za razvoj. Obino su ljudi ispod normale. Mogunost za razvoj poinje iskljuivo od nivoa normalnog oveka. Ima, meutim, mnogo stanja ispod normalnog nivoa. Ljudi koji su suvie identifikovani ili hipnotisani formativnim idejama, ili koji suvie lau, u veoj su meri maine od obinih ljudi. Biti obian ovek znai ve jedan relativno visok stepen, jer sa tog stepena moe da se pomakne. P: esto sam pokuavao da razmislim ta elim, ali naao sam samo zbrku mnogih stvari. O: U tome i jeste stvar. Hou da shvati koliko je teko da ovek definie ta eli. Pretpostavimo da je dat slobodan izbor da ima ono to hoe; ne bi znao ta da kae. Vano je, meutim, da to treba da razume i da zna; mora da bude u stanju da to formulie. Za neke stvari moe da bude siguran da ih ne moe dobiti na bilo koji obian nain, ali nema garancije ni da ili moe dobiti na ovaj nain. Na primer, red moe da bude pogrean. Postoji odreeni red kojim ovek moe da dobija stvari, red koji mi ne znamo. Moe biti sasvim siguran da moe da dobije neke stvari, ali moe da se desi da ne dobije ono to misli da hoe, ve neto drugo. Pa ak i ako ne dobije stvari koje eli, moe da bude potpuno siguran da ih ne bi mogao dobiti ni na koji drugi nain. udna je stvar da ljudi po pravilu ne znaju svoj cilj. Cilj moe da se formulie samo ako ovek ve neto zna o svom poloaju. Ako on

ne shvata svoj poloaj, njegov cilj bie imaginaran. Zato ti savetujem da razmilja o svom cilju: ta si o njemu mislio ranije i kako bi mogao da opie ta ovek moe da stekne i ta mora da pokua da stekne. Beskorisno je da opisuje cilj za koji zna da ga ne moe dostii. Ali ako ima cilj za koji moe da se nada da e ga dostii, tvoj rad e biti svestan i ozbiljan. U poetku ljudi obino postave sebi za cilj neto suvie apstraktno i daleko. ovekov cilj isprva izgleda kao svetlo koje vidi u daljini dok hoda nou mranim putem. On to svetio postavi sebi za cilj i ide prema njemu. Na putu do njega vidi drugo svetio, izmeu sebe i ovog prvog, i razume da prvo treba da ide do blieg svetla, i onda ide prema njemu. Posle izvesnog vremena, on vidi tree svetlo, izmeu sebe i svetla prema kome je poao, i tako dalje. To se ponavlja nekoliko puta dok na kraju ovek ne ugleda svetio koje mu je najblie, to e rei cilj koji je u stanju da dosegne sa mesta na kom se nalazi. Zato, nemoj da ima suvie grandiozan pogled na stvari; ne gledaj suvie daleko; gledaj blie. Ne moe da pone da radi za neku daleku budunost; ti radi za sutra. Danas otkriva da je neto pogreno. Zato? Zato to je jue bilo pogreno. Prema tome, ako uini da dananji dan bude u redu, i sutranji e biti u redu. A da zapamti ta si jue inio i ta ini danas, ta odgovara tvom cilju a ta ne, mogue je samo kad ima cilj. Ima dve vrste pokretakih moi u svim naim delima: neto nas privlai ili nas neto odbija. Ne moemo da znamo ta smo u stanju da postignemo u dalekoj budunosti, ali veoma dobro poznajemo situaciju u kojoj smo sada. Ako to razumemo, to e nam dati odreeni cilj. Cilj e biti da se izbavimo iz te situacije. U stanju smo da u sebi upoznamo odreene stvari od kojih moramo da pokuamo da se oslobodimo. Cilj mora da se jasno formulie, razume i zapamti. Samo u tom sluaju je mogue postii rezultate. Ako se cilj svakog trenutka za boravlja, nije mogue postii nikakav rezultat. Kako e ovek koji shvata svoj poloaj formulisati svoj cilj? Uvidee da je centralna taka njegovog poloaja san; u tom sluaju e mu cilj biti da se probudi. Ili, ako uvidi svoju mehaninost, cilj e mu biti da se otarasi mehaninosti. Obe stvari izlaze na isto. Kao to vidi, to je sasvim jednostavan i praktian pogled na stvari. P: Uviam veoma jasno da je ono to ometa napredak nedovoljno jaka elja da se izbavimo od mehaninosti. Kako elja za izbavljenjem moe biti pojaana?

O: To je jedno od pitanja koja se neprekidno ponavljaju a na koje je gotovo nemogue odgovoriti. Mora da pokua i mora da poredi stvari kakve jesu i kakve bi trebalo da budu. Neophodno je vie razumevanja, a ako eli potpuno objanjenje, neophodno je pamenje sebe, jer je ono jedini stvarni odgovor. Ako pamenje sebe raste, raste i sve ostalo. P: Spomenuo si prepreke koje moraju da se uklone pre nego to ovek dostgne svoj cilj. Od tada u sebi vidim toliko prepreka da ne nalazim nikakvu mogunost da bilo ta postignem. O: To znai da se identifikuje sa njima. Mora da shvati da si uvek u pokretu, da nikad ne ostaje na jednom mestu; ponekad si dalje od svog cilja, a ponekad si mu blie. Neophodno je da posmatra sebe da bi uhvatio trenutke kad si blie cilju. Ako formulie cilj, znae kad si mu blie, a kad dalje. Ako si pravilno formulisao cilj, ne moe stalno da bude na istoj udaljenosti od njega. P: Uviam da radim za trenutne rezultate. Je li to pogrean cilj? O: Ne radi se o ispravnom i pogrenom; stvar je samo u tome da zna tvoj cilj. Cilj uvek mora da bude prisutan u sadanjosti, a da se odnosi na budunost. Ako nema cilja, napora i odluka, nemogue je postii bilo kakav rezultat. P: Kako da ovek naui da ulae velike napore? O: Tako to ulae male napore. Veliki napor zavisi od okolnosti, situacije, razumevanja, od mnogih stvari. Ne moe da pone sa velikim naporima. Mora da pone sa malini naporima kao to je, na primer, pokuaj da pamti sebe ili pokuaj da triput dnevno zaustavi misli. To je sasvim mali napor, ali ako ga redovno ini, moe da se javi potreba ili mogunost za velikim naporom i tada e biti u stanju da ga uini u pravom trenutku. P: Kad sam prvi put doao na predavanja, imao sam veoma krupan cilj, ali je on sad postao mnogo manji. O: Da, kad pone da radi, ciljevi se jako smanjuju. U poetku su ogromni kao baloni, a potom postaju sasvim mali, takvi da moe da ih stavi u dep. P: Pretpostavljam da u naem sadanjem stanju ne moemo da ocenimo razliku izmeu ispravnog i pogrenog? O: Ba naprotiv - tu razliku moemo da ocenimo, i ne samo da moemo, nego i moramo. Od trenutka kad steknemo pravac, dobro i zlo poinju da budu shvatljivi. Ako nemamo pravac, nita nije naroito pogreno, jer je sve isto.

P: Podrazumeva li pod pravcem cilj? O: Da. Cilj znai pravac, odreeni smer. Ako mi je cilj da odavde odem kui, za mene e biti ispravno da skrenem desno, a pogreno da skrenem levo. Tako se moe ustanoviti princip dobra i zla. Ne moe se definisati dobro i zlo, odnosno ispravno i pogreno, a da najpre nismo ustanovili cilj ili pravac. Kad ima cilj, onda je ono to se tom cilju suprotstavlja ili te od njega udaljava pogreno, a ono to tvom cilju pomae je ispravno. To mora da bude tvoj lini cilj. Ako on odgovara mogunostima razvoja, onda sistem objanjava te mogunosti. Ako razume da je ono to nas spreava da dostignemo na cilj mehaninost, a ono to nam pomae svest, iz toga prizilazi da svest predstavlja dobro a mehaninost zlo. Prema tome, umesto "dobro" i "zlo", sistem koristi rei "svesno" i "mehaniko". To je sasvim dovoljno za sve praktine ciljeve. Ako ima pitanja, moemo da idemo i dalje, jedino to uvek moramo da zapamtimo ovu praktinu definiciju, jer je ona jedino vrsto tlo koje moemo da imamo: za nas je ispravno ono to pomae na razvoj, buenje i borbu protiv mehaninosti; a za nas je pogreno ono to ohrabruje nae mehanike tendencije, to nas spreava da se promenimo, to ometa na razvoj. Ako poemo od ovoga, kasnije emo pronai jo mnogo vie kriterijuma za razlikovanje. P: Da li je sve to je mehaniko zlo? O: Ne znai obavezno da je sve to je mehaniko zlo; zlo, meutim, ne moe da bude svesno, ono moe jedino da bude mehaniko. Mora da se upita: moe li zlo da bude svesno u meni? Sve ostalo je samo filozofija. Ako postoji neto to iz svoje subjektivne take gledita smatra za dobro, i ako svesno pokua da uini ono to smatra da je zlo, uvidee da to ili ne moe da uini, ili ti ne priinjava nikakvo zadovoljstvo. Na isti nain ne moe svesno da bude negativan bez identifikacije. Negativna oseanja su najbolji provodnici zla, jer su ona jedna od najmehaninijih stvari koje imamo. P: ovek mora da u ivotu uini mnoge stvari koje se suprotstavljaju njegovom cilju. O: Zato bi se suprotstavljale cilju? Moe da kae da mnoge stvari ne odgovaraju tvom cilju, ali ne vidim zato bi neko morao da ini mnoge stvari protiv svog cilja. inei stvari koje moraju da se ine u obinom ivotu, najvie to ovek moe da uini jeste da strai vreme. Ima, meutim, mnogo stvari koje ovek ne mora da ini, a koje su

mnogo gore od pukog traenja vremena. Ako je neto neizbeno, ovek uvek moe da bilo kakvu aktivnost pretvori u rad. Druge stvari, kao to je fantazija, negativna oseanja i slino mnogo su gore. One nisu neizbene. Ono to smo obavezni da uinimo ne protivrei radu. Radu, meutim, protivrei ako inimo mnoge stvari koje uopte nismo obave zni da inimo. Dela koja se definitivno suprotstavljaju ovekovom cilju mogu jedino da budu mehanika i mnoga od njih prekidaju napre dovanje ka cilju. P: Da li je cilj svesti da potpuno ovlada mainom tako da za svesnog oveka ne postoji nita to je mehaniko? O: Pustimo svesne ljude. Zlo moe da razume jedino u odnosu na sebe - ostalo je suvie uopteno. U sebi nalazi osobine i tenje koje se suprotstavljaju svesti, koje pomau otpor. To zlo je u tebi. Uvidee da zlo moe da se ispolji samo mehaniki. Potrebno je dosta vremena da se to potpuno razume. esto moe da bude u zabludi, moe da smatra za zlo ono to nije zlo ili da neto mehaniko smatra svesnim. P: Da li moemo lako da uinimo neto pogreno ako se jednostavno ponaamo u skladu sa svojim vaspitanjem, mehaniki? Da li bi bilo bolje da se tome suprotstavimo? O: Suprotstaviti se tome bilo bi podjednako mehaniki; samo bi suprotstavio jednu mehaninost drugoj. Ako ini neto to se supro tstavlja onom na ta si navikao, to ne mora obavezno da bude ispravno. Osim toga, to ne znai da je sve emu si nauen ili na ta si navikao pogreno. To bi bilo suvie jednostavno. Uzmi za primer neka svoja dela i videe da stvari koje se dogaaju, kad im dopusti da se dogaaju, mogu biti ispravne ili pogrene. Ali, kad bi bio svestan, mogao bi da bira; to bi bila potpuno drukija situacija. P: Da li moramo da naemo uobiajene standarde ponaanja, ili da pronaemo nove u radu? O: Vrlo esto sebe opravdavamo ili nalazimo izgovore to ne pamtimo uobiajene standarde jer mislimo da moramo da imamo neke nove. Kad smo u procesu sticanja novih standarda, u odreenom trenutku nemamo nikakve; zato mora da razume da mora da se ponaa prema uobiajenim merilima dok ne bude stekao nova. Ako posmatra sutinu uobiajenih moralnih zakona, u njima nee nai nita to se posebno razlikuje od onog to moe da vidi u sistemu. Uzmi, na primer, uobiajena pravila u odnosu sa drugima. Ona su veoma

jednostavna: ne ini drugima ono to ne eli da oni uine tebi. To je veoma logino i jasno i u sistemu je potpuno prihvaeno. P: Zar ne bi trebalo da sami otkrijemo ta je ispravno a ta pogreno, a ne da nam se to kae? O: Kako bi to mogao sam da otkrije? Ljudi su na ova pitanja traili odgovor od postanka sveta i jo ga nisu nali. Kad bi sam mogao da shvati ta je ispravno a ta pogreno, mogao bi da shvati i sve drugo. Ne, to mora da naui kao to moraju da se naue i mnoge druge stvari. Samo kad shvati vrednost pamenja sebe poinje da ima prave vrednosti i u stanju si da sudi i da meri. P: Postoje mnoge stvari koje ovek radi namerno znajui da su pogrene, ali nema dovoljno snage da ih zaustavi. O: Svakako, jer kad si u svemu mehanian, ne moe da postane svestan u samo jednoj stvari. Osim toga, namerno nije isto to i svesno; stvari se jednostavno dogaaju. Ako se sve dogaa, ta jedna stvar ne moe da se ne dogodi; ona takoe mora da se dogodi. P: Postoji li moralni standard koji je specifian za ovaj sistem? O: Da, svakako. Ali, kao to sam upravo rekao, vrlo je lako da se to razume u odnosu na ovaj sistem. To je odnos mehanikog prema svesnom. To znai da su odreene stvari mehanike i treba da ostanu mehanike, ali neke druge stvari koje su sad mehanike moraju da postanu svesne. Vidi, jedna od najteih stvari je razlikovanje ispravnog od po grenog ili dobra od zla. Na um nije navikao da o tome misli u odnosu na svest. Mi mislimo da mora da postoji trajna spoljana definicija koju moemo da prihvatimo, pamtimo i sledimo, a ne uviamo da spoljanih definicija ne moe biti. Postoje, meutim, unutranja svojstva delanja koja odreuju stvari. Veoma je korisno da se razmilja o ovoj ideji o odnosu dobra i zla prema svesnom i nesvesnom, pogotovo kad pone da nalazi prave analogije, ne samo zato to ti one daju odreeno pouzdano razumevanje, ve i zato to zadravanjem na ovoj i slinim idejama koje uje u sistemu svoj um odrava na najviem nivou koji je mogu za nas, to jest u intelektualnim delovima centara. Ne donosi korist ako o ovakvim stvarima razmilja niim, mehanikim delovima centara, jer iz toga nita ne moe da proizide. Da bi neto razumeo, mora da koristi intelektualne delove centara, i to ne samo jedan, ve dva ili tri istov remeno.

ta je moralnost? Razumevanje zakona ponaanja? To nije dovoljno. Ako, kao divljaci, kaemo: "Ako ti neto od mene ukrade to je loe, ako ja od tebe ukradem neto, to je dobro", to nije moral; to je jednostavno ponaanje divljaka, jer moralnost poinje kad ovek ima oseaj dobra i zla u odnosu na svoja sopstvena dela i u stanju je da se odrekne onog to smatra zlim a da ini ono to smatra dobrim. ta je dobro? I ta je zlo? Gledano u celini, u ovom prvom stadijumu, ovek crpe moralne principe iz religija, filozofskih ili naunih ideja, ili jednostavno usvaja dogovorene tabue. On veruje da su neke stvari dobre a neke druge loe. To je, meutim, subjektivan moral, razumevanje dobra i zla je potpuno relativno. U svim zemljama i svim dobima bile su prihvaena odreena moralna naela koja su pokuavala da objasne ta je dobro a ta zlo. Ako, meutim, pokuamo da uporedimo teorije koje postoje, uvideemo da sve one jedna drugoj protivree, a pune su protivrenosti i u sebi samima. Stvar kao to je opti moral ne postoji; ne postoji ak ni tako neto kao to je hrianski moral. Na primer, hrianski moral kae da se ne sme ubijati, ali to niko ne shvata ozbiljno. Mnogi sistemi morala stvoreni su na osnovu ubijanja. Na primer, kao to sam u prvom predavanju rekao, u nekim zemljama se odbijanje krvne osvete smatra za najnemoralniju stvar. A zato bi u jednom sluaju ovek mogao da ubije, a u drugom ne? Sve to znamo o obinom moralu puno je nedoslednosti. Prema tome, ako razmilja o ovom problemu, shvatie da uprkos stotina moralnih sistema i uenja ovek ne moe da kae ta je ispravno a ta pogreno, jer se moralne vrednosti menjaju, u njima nema nita trajno. Istovremeno prema stavovima o ideji dobra i zla ljudi mogu da se podele u dve kategorije. Ima ljudi koje uopte nemaju oseaj dobra i zla; sve to umesto moralnog oseaja imaju jeste predstava o prijatnom i neprijatnom, korisnom i nekorisnom. A ima drugih ljudi koji imaju oseaj dobra i zla a da zapravo ne znaju ta je dobro a ta zlo. Ljudi koji pripadaju prvoj katogoriji ne mogu se interesovati za ovaj sistem, on nije za njih. Ljudi koji pripadaju drugoj kategoriji mogu biti zainteresovani. Ono to od poetka mora da se razume jeste da ovek mora da pone sa izvesnim oseajem za dobro i zlo, jer inae nita ne moe da se uini. Potom, on mora da bude dovoljno skeptian prema uobiajenom moralu i mora da razume da u uobiajenim moralnim principima nema nieg opteg ni postojanog, jer se oni menjaju u skladu sa dogovorom, mestom i vremenom. On mora da razume i neophodnost objektivnih merila

dobra i zla. Ako razume te tri stvari, pronai e osnovu da u svakom pojedinanom sluaju razlikuje ta je dobro a ta zlo, jer ako pone na ispravan nain, otkrie da postoje tano odreena merila uz pomo kojih dobro i zlo prestaju da budu relativni i postaju apsolutni. itava stvar je u tome da poe od ispravnog stava, ispravne take gledita. Ako krene od pogrene take gledita nee otkriti nita. P: Kako moemo da verujemo svom oseaju dobra i zla? O: Ne moe da veruje ili ne veruje; ono je tu. Stvar nije u tome. Moe jedino da okleva ili sumnja u odnosu na odreeni objekt. Svakako, bez znanja, bez razvoja, bez svesti, ne moe da pouzdano kae da li je neto dobro ili zlo; moe, meutim, da bude na putu ka tome. Moralnost je uvek razliita, ali moralni oseaj je trajan. Ako ljudi nemaju moralnog oseaja, ne vredi im govoriti. Oseaj za dobro i zlo je, meutim jedna stvar a definicija, sadraj, sasvim druga. Dva oveka mogu imati veoma jak oseaj za dobro i zlo, ali ono to je dobro za jednog, za drugog e biti zlo. Oseaj ne podrazumeva definiciju, pa stoga ovek moe da ima oseaj za dobro i zlo a da o tome ima pogrene predstave. P: Da li je standard koji treba primeniti taj da li odreena stvar pomae ili ometa svesnost? O: Standard mora da se povee sa sistemom. Bez sistema (ne mislim ovog sistema, ali ovek mora da ima neki sistem) ne moe da se prosudi. Ovaj sistem poinje mogunou sticanja objektivne svesti, a objek tivna svest se opisuje kao stanje u kome moemo da znamo istinu. Ako smo u stanju da znamo istinu kad to stanje dostignemo, znaemo takoe ta je ispravno a ta pogreno. Prema tome, isti put koji vodi objektivnoj svesti vodi takoe i razumevanju ispravnog i pogrenog. Poto mi nemamo objektivnu svest, sve to nam pomae da se razvijemo sma tramo za ispravno i dobro, a sve to nas u tome ometa za pogreno i loe. U naem uobiajenom razumevanju objektivna istina se vie odnosi na intelektualne aspekte ivota, ali ovek moe da eli da je takoe zna iz religioznog, moralnog, estetskog i drugih aspekata. Ovaj sistem objanjava da su ljudi br. 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7 u tom pogledu svi u razliitom poloaju. Postoji religija br. 1, br. 2, br. 3, br. 4 itd., i postoji moral br. 1, br. 2, br., br. 4, br.5, itd. To ne znai da je ovaj ili onaj pogrean, ali znai da se ne moe objasniti onim drugim. Na primer, Hrist nije propovedao inkviziciju, pa ako su njegovo uenje

iskrivili ljudi br. 1, 2 i 3 da bi ga koristili za zloinake ciljeve, to se ne moe pripisati Hristu. Poto smo mi ljudi br. 1, 2 i 3, ima mnogo stvari za koje ne moemo da naemo vidljive potvrde da li pomau ili ometaju razvitak svesti. Zato moramo da pronaemo druge principe, a te druge principe moemo da otkrijemo samo ako razmiljamo o konkretnim primerima ponaanja. U ovom sistemu ovek moe da nae veliki broj dovoljnih uputnica koje pokazuju kako da se gleda na koju stvar. P: Misli li da tokom vremena iz ovog sistema moe da izraste nova vera i moral? O: Iz ovog sistema ne. To je sasvim druga stvar. Ove ideje nisu za mase, nisu za veliki broj ljudi. Mora da zapamti da je ovo kolsko uenje; kolsko uenje moe da postoji samo za kole. U povoljnim okolnostima kole moda mogu da se poveaju, ali to je sasvim druga stvar; to nije isto to i pojava i rast religije. Cilj ovog sistema je da oveka dovede do savesti. Savest je odreena sposobnost koja postoji u svakom normalnon oveku. Ona je zaista samo drugi izraz svesti, samo to svest vie deluje na intelektualnom, a savest na moralnom planu; ona pomae da se shvati staje u neijem ponaanju dobro a ta zlo. Savest je stanje u kome ovek ne moe nita da sakrije od sebe, i to stanje se mora razviti u ljudima. Taj razvoj je naporedan i istovremen sa razvojem svesti. Ne moemo rei da savest nemamo, pa stoga ona ne znai poseban razvoj neeg to ne postoji u nama, samo to je u naem ivotu ona iza pozornice, zakopana i zaspala jako duboko u nama. U obinom ivotu se ona moe probuditi na trenutak, a kad se to desi, pogotovo prvi put, uvek donosi patnju jer je veoma neprijatno suoiti se sa istinom o sebi. Savest je u odnosu na oseanja isto to i svest u odnosu na ideje. Moda e ti biti lake da razume ta je savest ako razmilja o etimologiji znaenja rei svest i savest. Svest znai celokupno znanje skupljeno zajedno. Mi, meutim, ne moemo da govorimo o celokupnom znanju, jer bi to bilo suvie visoko; moemo jedino da govorimo o celokupnom znanju koje moemo da imamo u odnosu na jedan predmet. Ono mora biti povezano sa sveu o sebi, pa zato svest mora da predstavlja vas same i to povezano sa svim to znate o nekoj posebnoj stvari. Savest je ista stvar, samo to se odnosi na oseanje. Imati savest na trenutak znai odjednom osetiti sve to osea o nekom ili neem. Ako moe da u istom trenutku zajedno oseti sve to si ikada osetio u

odnosu na istu osobu, zemlju, knjigu ili bilo ta drugo, to bi bio trenutak savesti i ti bi uvideo koliko mnogo protivrenosti ima u tvojim oseanjima. Dok ne doivi takvo iskustvo, ne moe ni da zamisli koliko razliitih oseanja moe da ima. U stanju savesti mi ih vidimo sve odjednom. Zato je to tako neprijatno stanje. Savest nije suvie daleko, samo to mi u odnosu na nju imamo mnogo metoda da sebe spreimo da je oseamo - metoda kao to su na primer fantazija, negativna oseanja, opravdavanje itd, jer savest je jako neugodna. P: Kazao si da savest predstavlja istovremeno oseanje svih naih oseanja. Ne shvatam sasvim kako je mogue da se ona osete sva odjednom. O: Ne, to nikad nisam rekao. Rekao sam da ete u trenutku savesti, eleli to ili ne, istovremeno osetiti sva svoja oseanja koja se tiu istog predmeta. To, meutim, ne predstavlja definiciju savesti. Savest moe da se definie kao emocionalni doivljaj istine u odnosu na dati predmet. Kao to sam rekao, savest je isto to i svest, samo to nama izgleda da je to neto drugaije. Mi smo subjektivni, pa stoga stvari primamo sa subjektivne take gledita. Kad razmiljamo o svesti, mislimo na izvesmi silu, izvesnu energiju ili stanje koje je u vezi sa intelektualnim opaanjem. Ista energija, ista sila, moe da se ispolji pomou oseanja, i to moe da se desi sasvim obinom oveku u obinim uslovima. Ljudi ponekad mogu da imaju emocionalni doivljaj istine - neki u veoj, drugi u manjoj meri. Toje savest. Nedostatak svesti, odsustvo pamenja sebe i mnoge drage stvari, kao to su identifikacija i fantazija, odsecaju nas od tih trenutaka savesti koji bi inae bili mogui u veoj meri. Pokuaj da o tome razmilja na ovaj nain. Uvianje protivrenosti i savest su povezani, ali to nije ista stvar; ako ih stavlja zajedno, nee nikud dospeti. Naa svest, ovakva kakvu moemo da imamo u naem stanju, ne moe da se ispolji pomou intelektualnog centra jer je on suvie spor, budui da najvei deo vremena radi samo svojim formativnim delom. Svest se, meutim, povremeno moe ispoljiti pomou emocionalnog centra, a tada se, kao to sam rekao, naziva savest. Da bi se ispoljila svest, potrebne su duge pripreme i intelektualne sposobnosti i sline stvari, ali savest mnogo ee i mnogo lake deluje nego potpuna svest. Potpuna svest zahteva mnogo znanja povezanog sa spoznajom sopstvenog postojanja, a to mora da bude stalna spoznaja; nije dovoljno da se to danas shvati a sutra zaboravi.

Kad se savest ispolji u nama, ona se isprva okree protiv nas. Mi poinjemo da uviamo sve svoje unutranje protivrenosti. Obino ne moemo da ih vidimo, jer smo uvek u nekom od malih odeljaka, ali savest moe da gleda iz visine i pokae nam da na ovom mestu oseamo jedno, na onom drugo, pa onda opet sasvim razliitu stvar na onom prvom, a sve to u odnosu na isti predmet. Ako, na primer, uzmemo rad, moramo da shvatimo da u jednom trenutku oseamo jedno, u drugom sasvim drugo, a u treem neto sasvim tree. I to nikad ne oseamo sve zajedno. Kad bismo mogli da u istom trenutku osetimo sve to smo ikad oseali u pogledu rada, doiveli bismo veliki ok. To bi bila savest. itav na ivot, svi nai uobiajeni naini miljenja imaju samo jedan cilj - da izbegnu okove, neprijatna oseanja, neprijatne spoznaje o sebi. A to je glavna stvar koja nas dri u snu - jer, da bismo se probudili, ne smemo da se plaimo; moramo da budemo dovoljno hrabri da vidimo protivrenosti. ak i kad ostavimo po strani pitanje savesti, vano je da u sebi otkrije da kad ima jako oseanje (ovo se ne odnosi na slaba oseanja), kad osea neto jako prema nekoj odreenoj stvari, moe da bude potpuno siguran da e u narednom trenutku o istoj stvari imati dru gaije oseanje. Ako nisi u stanju da to vidi u sebi, posmatraj to kod drugih ljudi. Kad shvati da postoje takva protivrena oseanja, to e ti pomoi da razume sopstvenu mehaninost i nedostatak razumevanja o sebi - nedostatak poznavanja sebe. Na ta liimo kad u raznim momen tima imamo razliita oseanja? U jednom trenutku verujemo, u drugom sumnjamo; u jednom trenutku volimo, u drugom ne volimo. Cilj je, prema tome, da se ta razna oseanja skupe zajedno, jer inae nikad neemo upoznati sebe. Ako uvek u jednom trenutku oseamo samo jedno oseanje a ne seamo se drugih, znai da smo se sa njime identifikovali. Kad nam se javi drugo oseanje, zaboravljamo prvo; kad nam se javi tree, zaboravljamo i prvo i drugo. Mi u ivotu vrlo rano, putem imitacije ili na razne druge naine, nauimo da ivimo u nekoj vrsti imaginarnog stanja da bismo sebe sauvali od neprijatnosti; zato ljudi u sebi razvijaju tu sposobnost da vide samo jedno oseanje u jednom trenutku. Nemoj da zaboravi da radi. Pamti sebe kad si u jednom ra spoloenju, potom zapamti sebe kad si u drugom. Pokuaj da ih spoji i videe. P: Ako imamo razliite odeljke, da li se oni ispoljavaju?

O: Kao to sam rekao, samo jedan u jednom trenutku. Na primer, u jednom trenutku nekog volimo, a u narednom mu elimo smrt. Samo, mi to ne uviamo, pa ipak doe trenutak kad moemo da zajedno osetimo sve to oseamo o istom predmetu. Samo, mora da eka dok ne oseti ukus takvog trenutka, jer ako ne oseti ukus, nikad nee uznapredovati u razumevanju toga ta znai trenutak savesti. Savest moe da bude vrlo jaka i vrlo odreena. Ali, u naj veem broju sluajeva, ona spava, zato to najvei broj ljudi spava i sve u njima je zaspalo. Zato savest mora da se probudi. Moramo da nauimo da u odreenim sluajevima istinu razumemo oseanjima, a to moemo da uinimo samo ako se ne plaimo da se suoimo sa protivrenostima u sebi. U nama postoje posebne naprave koje nas spreavaju da uvidimo te protivrenosti. Te naprave se zovu odbojnici. Odbojnici su specijalne sprave, ili, ako hoe, izrasline, koje nas spreavaju da uvidimo istinu o sebi i o drugim stvarima. Odbojnici nas dele na neku vrstu odeljaka zatienih od miljenja. Moemo da imamo veliki broj protivrenih elja, namera, ciljeva, a da ne vidimo da su protivreni jer meu njima stoje odbojnici i spreavaju nas da izjednog odeljka pogledamo u drugi. Kad si u jednom odeljku, misli da je on celina; potom prelazi u drugi odeljak i misli daje to celina. Te sprave se zovu odbojnici jer one, kao na eleznikim vagonima, umanjuju okove. U ljudskoj maini oni, meutim, znae jo i vie: oni onemoguavaju da se vidi, pa su oni isto tako i naonjaci. Ljudi koji imaju stvarno jake odbojnike nikad ne vide; ako bi, meutim, uvideli koliko su protivreni, bili bi nesposobni da se pomaknu jer ne bi verovali sebi samima. Zato su odbojnici neophodni u mehanikom ivotu. Takvi ekstremni sluajevi znae da je razvoj bio pogrean, ali duboko sakrivenih odbojnika u ovoj ili onoj meri ima ak i u obinim ljudima. P: Kad ovek u sebi prepozna odbojnik, moe li da uini neto da ga se otarasi? O: Najpre mora da ga vidi; pre nego to vidi nita ne moe da se uini. A to da li moe neto da uini kad ga vidi zavisi od veliine odbojnika i mnogih drugih stvari. Ponekad je neophodno uzeti eki i razbiti ga; ponekad on nestane ako na njega uperi svetlost, jer odbojnici ne vole svetlost. Kad odbojnici ponu da nestaju i slabe, poinje da se ispoljava savest. Nju u obinom ivotu spreavaju odbojnici. P: Da li bi mogao da malo bolje objasni ta podrazumeva pod odbojnicima?

O: Vrlo je teko da se odbojnici opiu ili odrede. Kao to sam rekao, oni su neka vrsta pregrada u nama koje nas spreavaju da posmatramo sebe. Moe da ima razliite emocionalne stavove (oni se uvek odnose na emocionalne stavove) prema istoj stvari ujutro, u podne i uvee, a da to ne primeuje. Ili, u odreenim okolnostima ima jednu vrstu miljenja a u drugim okolnostima drugu, a odbojnici su zidovi koji stoje izmeu njih. Uopteno reeno, svaki odbojnik je zasnovan na nekoj vrsti pogrenih pretpostavki o sebi, svojim sposobnostima, svojim moima, tenjama, znanju, biu, svesnosti itd. Od obinih pogrenih ideja oni se razlikuju po tome to su trajni; u odreenim okolnostima ovek uvek osea i vidi istu stvar; mora, meutim, da shvati da u oveku br. 1, 2 i 3 nita ne sme da bude trajno. Jedina njegova ansa da se promeni lei u tome to u njemu nema nieg postojanog. Miljenja, predrasude, unapred stvorena miljenja jo uvek nisu odbojnici, ali kad postanu veoma vrsti, uvek isti i uvek koriste isti trik da nam oduzmu vid, oni postaju odbojnici. Ako ljudi imaju odreenu vrstu trajnih pogrenih stavova, zasnovanih na pogrenih informacijama, pogrenom radu centara, negativnim oseanjima, ako uvek koriste istu vrstu iz govora, pripremaju teren za pojavu odbojnika. A kad se odbojnik stvori i postane trajan, on prekida svaki napredak. Ako odbojnici nastave da se razvijaju, oni postaju fiksne ideje, a to je ve ludilo ili poetak ludila. Odbojnici mogu da budu veoma razliiti. Na primer, poznavao sam oveka koji je imao veoma zanimljiv odbojnik. Svaki put kad bi uradio neto pogreno, govorio bi da je to uinio namerno, kao eksperiment. To je vrlo dobar primer odbojnika. Jedan drugi ovek imao je odbojnik da on nikad ne kasni; tako, s tim odbojnikom koji se vrsto smestio, on je uvek kasnio, ali to nikad nije primeivao; a ako bi mu skrenuli panju na to, uvek bi se zaudio i rekao; "Kako je mogue da kasnim? Ja nikad ne kasnim!" P: Kad se odbojnici uklone i ovek vidi neto to izgleda nepod noljivo, koji je sledei korak? O: itav rad i jeste priprema za to. Ako neko ne radi, ve samo misli da radi, i kad u njemu nekim sluajem odbojnici iznenada nestanu, nae se u veoma neprijatnoj situaciji a takoe uvidi i da je samo zamiljao da radi. Odbojnici nam pomau da zamiljamo umesto da zaista radimo. Zato ljudi u svom uobiajenom stanju ne mogu da imaju savest, jer bi poludeli kad bi se ona iznenada javila. U tom pogledu su odbojnici korisni; oni pomau da spavamo; jer, ako druge strane nisu razvijene, ako sve nije dovedeno u odreenu ravnoteu, ovek ne bi bio u stanju

da sebe podnese ovakvog kakav je. Prema tome, nije uopte pre poruljivo da se odbojnici unite pre nego to ovek bude spreman. Najpre moramo da budemo spremni. Sebe moemo da podnesemo samo zato to ne poznajemo sebe. Kad bismo znali sebe ovakve kakvi jesmo, to bi bilo nepodnoljivo. P: Pa ipak, ovek sebe intelektualno sagledava a da to ne osea jako. O: Intelektualno prouavanje sebe je samo priprema; meutim, kad pokua da pamti sebe a da se ne identifikuje, poinju da ti se javljaju oseanja. P: Imamo li svi mi odbojnike? O: Da. Bez njih ne bismo mogli da ivimo; morali bismo da sve vreme budemo iskreni i i da u svakom trenutku vidimo sve. P: ta je uzrok tog unutranjeg nesklada kakav obino postoji u ljudima? O: Taj nesklad je normalno stanje oveka br. 1, 2 i 3. ovek koji spava ne moe da bude skladan; kad bismo bili skladni ne bi bilo podsticaja da se razvijamo i ne bi bilo mogunosti. P: Ali ako ovek pokuava da bude budniji, on postaje svesniji sopstvenog nesklada; moe li onda, poto je to uvideo, da postane skladniji? O: To je teorijsko pitanje. ovek prestaje da bude neskladan kad prestane da bude ono to je sada. Ovakav kakav je sada ovek je neskladan, potom svestan sopstvenog nesklada, potom opet neskladan, onda opet toga svestan itd. P: To znai da ovek nikada ne moe da bude srean? O: Srea znai ravnoteu, a ravnotea je u naem stanju nemogua, ukoliko ravnoteu shvatamo kao skladnost. Mi smo uvek uravnoteeni na odreeni nain, samo to je on pogrean. Kad bismo u naem sadanjem stanju bili skladni, ne bi bilo razloga da se menjamo; zato je priroda vrlo dobro uredila da ovakvi kakvi smo ne moemo da budemo skladni, zato da u ovom stanju ne bismo bili sreni. Srea je sklad izmeu spoljnih okolnosti i unutranjeg ispoljavanja, a za nas je to nemogue ukoliko pod sreom podrazumeva sklad. P: Izgleda da rad oveka ini jo nesrenijim. O: Prouavanje sistema i sticanje kontrole u veoj meri ne moe da oveka uini nesrenijim. To je sigurno. Sve to ovek mora da izgubi jeste fantazija. Nita to je stvarno nije prepreka buenju. U snu nas dre imaginarne stvari, i od njih moramo da odustanemo. P: Da li su odbojnici posledica obrazovanja i dejstva okoline?

O: U mnogim stvarima; najbolji odbojnici se, meutim, stvaraju samoobrazovanjem. P: Ui li nas ovaj sistem da se otarasimo odbojnika? O: Da, sistem nas najre ui da ih otkrijemo. Potom, poto si ih otkrio, moe da pronae naine da ih se otarasi. Ne moe da pone da radi na njima dok ili ne upozna. P: Kako da ovek otkrije odbojnike? O: Oni se ne mogu otkriti ako ovek sebe ne posmatra na ispravan nain. Mora da traga za protivrenostima. P: Mora li ovek da nae sopstvene odbojnike ili oni moraju da mu se pokau? O: U svakom sluaju, ne moe ti biti pokazano dok nisi inio sve to moe za sebe. Inae ljudi nikad u to ne veruju; kau: "Sve, samo to ne!" P: Da li je odbojnik kad sebi kaemo "Uradiu to sutra"? O: To nije odbojnik, ali je veoma dobar nain da se odbojnici odravaju u dobrom stanju. P: Rekao si da ovek mora da trai nedoslednosti. Uviam mnoge od njih, ali ih pripisujem razliitim "ja". O: Da, to je sasvim ispravno. Meutim, kad smo u nekoj od tih nedoslednosti, uglavnom se identifikujemo sa nekim od tih pogleda i ne moemo da vidimo ostale. Kad nisi ni u jednom od njih, kad stoji po strani, moe da kae "Ponekad to gledam na ovaj nain, a ponekad na onaj", ali kad si identifikovan, ne moe da to uini. Mora da pokua da prekine tu identifikaciju. P: Radi li se o odbojniku kad se istovremeno i hoe i nee? O: To nije odbojnik. Odbojnik esto ima oblik jakog ubeenja. Na primer, jedan ovek koga sam poznavao bio je ubeen da voli sve ljude. On zapravo nije voleo nikog, ali je zahvaljujui snazi tog odbojnika bio slobodan da bude neprijatan do mile volje. To je veoma siguran i pouzdan odbojnik. P: Moe li ovek da ui o odbojnicima posmatrajui druge? O: Moe, jer to moe da mu pomogne da vidi odbojnike u sebi. Ali, poto se stvari retko doslovno ponavljaju, on bi ih uvek video samo u drugima, a ne i u sebi. Ako je, meutim, ovek pripremljen time to je prvo te stvari naao u sebi, time to je uvideo svoju mehaninost, moe da pone da uvida odbojnike. P: Izgleda da ponekad, kad vidimo odbojnike, stvaramo druge da bismo opravdali sebe.

O: Odbojnici se ne stvaraju tako lako. Moe da stvori lai i fantaziju; odbojnici su, meutim, vrste stvari, potrebno je dosta vremena da se oni stvore. P: Da li savest moe da se razume samo kad doivimo via oseanja? O: Ne; kao to sam rekao, savest je oseanje koje moe da ima sasvim obian ovek, bez ikakve kole. Ona je neka vrsta unutranjeg oseanja istine u vezi sa nekom odreenom stvari, ili pak nekom drugom stvari. Veza moe da bude pogrena, ali e oseanje samo po sebi biti sasvim ispravno. P: Sigurno je savest vie od svesnosti o svojim oseanjima u jednom trenutku, jer ona moe da izmeni rezultantu naeg delovanja. Izgleda da ona pojaava neka oseanja, a slabi druga. O: Zato to ih vidi. Ta mogunost je najvea od svih, jer kad uvidi svoja razliita oseanja o istoj stvari, i to uvia stalno, bie uasnut. P: Nije li ono to zovemo saveu kad neki put jedno "ja" ne odobrava drugo? O: To je veoma dobro zapaanje o savesti u obinom smislu te rei. Ono to ja nazivani saveu je, meutim, odreeno stanje koje kasnije moemo da dosegnemo. Ono to u obinom ivotu zovemo savest jednostavno su izvesne asocijacije. Navikli smo da mislimo i inimo stvari na odreeni nain, pa ako iz odreenih razloga postupimo na drugaiji nain, imamo neprijatno oseanje koje nazivamo savest. Savest je, zapravo, mnogo dublje i jae oseanje, i kad se javi prava savest, videe da nije ni nalik onom to sada naziva saveu. P: Znai li to da je oseanje koje zovemo savest pogreno? O: Ne mora obavezno da znai da je pogreno, ali to nije ista stvar. Ono se moe vezati za sasvim obine stvari koje nemaju posebne moralne vrednosti. Moralnost je uvek relativna, savest je apsolutna. Savest je posebno pozitivno oseanje. U naem sadanjem stanju imamo samo traak tog oseanja, dovoljan da steknemo opti oseaj da neto moe da bude ispravno, a neto pogreno, ali nedovoljan da odreeno kaemo ta je ispravno, a ta pogreno. Ono mora da se razvije. Stanje savesti koje sad imamo ne razlikuje veliko od malog, ali kasnije savest moe da postane sasvim drugaiji nain spoznaje, instrument za raz likovanje. Pre nego to se savest potpuno probudi, moramo stei volju, moramo biti u stanju da "inimo" u skladu sa onim to nam ona zapoveda, jer ako bi se u oveku savest potpuno probudila u stanju u

kom se sada nalazi, to bi bila najjadnija stvar; on ne bi mogao da zaboravi, ne bi bio u stanju da se prilagodi stvarima, ne bi bio u stanju da promeni nita. Savest unitava odbojnike, tako da bi se ovek naao bez odbrane pred samim sobom, a u isto vreme ne bi imao volju, pa ne bi mogao nita da promeni, ne bi mogao da uini ono to zna da je ispravno. Zato on najpre mora da razvije volju, jer bi se inae naao u veoma neprijatnoj situaciji kojom ne vlada. ovek sebi moe da dopusti luksuz savesti kad stekne kontrolu, ali ne pre toga. P: ta je oseanje kajanja koje se javlja kad smo poinili neto to smatramo pogrenim? Da li je to savest? O: Ne, savest je drugaija, mnogo monija, mnogo sveobuhvatnija. Korisno je, meutim, ak i to ako ovek pamti trenutke kajanja. Mora se, jedino, znati na emu se to kajanje zasniva. P: Postoji li veza izmeu savesti i sutine? O: Postoji veoma jaka veza, jer i svest i savest dolaze iz sutine, ali ne iz nae sutine. Naa sutina je jednostavno mehanika. P: Pretpostavljam da pamenje sebe ne donosi obavezno moralni uspon? O: Ono svakako donosi jedno drugaije razumevanje, jer kad ovek postane svestan, bolje razume moralnu stranu ivota, jer moralnom je suprotno mehaniko. Kad bi ovek postao svesniji, bio bi u stanju da vlada svojim ponaanjem. P: Moe li oveku moralni oseaj biti koristan ili pouzdan to se tie njegovog ponaanja? O: Teko je da se uopteno govori, ali to vie prouava sistem, bolje e videti sebe. Ima mnogo stvari za koje moe da misli da su sasvim ispravne, dok su iz perspektive sistema sasvim pogrene. Ima mnogo stvari koje ne znamo. Sebi moemo da priinimo mnogo tete mislei da smo potpuno moralni - stvarne tete, ne samo u moralnom smislu. Ovaj sistem, posebno na viem stupnju, ima mnogo stroiji sistem pravila, a istovremeno je moda slobodniji od svega drugog. Ali, kao to sam rekao, uvek moe da pode od toga ta je mehaniko, a ta svesno. P: Jo uvek mi nije jasno kakva je funkcija savesti? O: Ako se pita na ovaj nain, ne dodajui nita drugo, mogu samo da kaem da je, ukoliko ovek nema odreeni cilj, ukoliko ne radi za neku odreenu svrhu, jedina funkcija savesti da osobi koja je dovoljno nesrena da je poseduje kvari ivot. Ako, meutim, ovek radi za neku odreenu svrhu, savest mu pomae da dostigne svoj cilj.

P: Zar nije mogue da ovek, stekavi odreeno znanje i mo pomou pamenja sebe i drugih vebi, tu mo upotrebi za zle ciljeve? O: Vidi, buenje savesti je neizbeni deo procesa samorazvoja, a ono e ukloniti svaku mogunost da se nove moi upotrebe u zle svrhe. To mora da se jasno razume od samog poetka, jer savest, kad se probudi, nee oveku dopustiti da uini nite sebino niti suprotno interesima drugih ljudi, nita to bi ikom moglo da kodi - u stvari, nita to bismo mogli da smatramo pogrenim ili zlim. A savest mora da se probudi, jer ako to nije sluaj, ovek bi stalno pravio greke i ne bi video protivrenosti u sebi. P: Pomae li nam ako se u ovom uspavanom stanju drimo moralnih pravila? O: Mi ne spavamo uvek podjednako duboko, i u trenucima kad smo manje usnuli donosimo odreene odluke; tih odluka, ak i u usnulom stanju, moemo da se drimo u veoj ili manjoj meri, ili da ih se uopte ne drimo i budemo potpuno u vlasti svog uspavanog stanja. Pored toga, ako ovek sledi odreene svesne ideje, samim tim postaje budniji. P: Kad je ovek svestan, u stanju je da uvidi protivrenosti. Zar ih to u izvesnoj meri ne ponitava? O: Ne, to bi bilo suvie jednostavno; moe da ih shvati, pa opet nee nestati. Jedna je stvar shvatiti, druga uiniti neto, jedna je stvar znati, druga izmeniti. P: Da li je apsolutna istina mogua samo ako imamo objektivnu svest? O: Istina postoji nezavisno od nas, ali ovek moe da zna istinu samo u stanju objektivne svesti. Ne "apsolutnu" istinu, ve jednostavno istinu, jer istini nisu potrebne odrednice. U naem stanju istinu ne moemo da znamo, osim u sasvim jednostavnim stvarima, ali ak i tada pravimo greke. P: Kako na naem nivou moemo da prepoznamo istinu? O: Polazei od jednostavnih stvari. U jednostavnim stvarima ovek moe da prepozna istinu; ovek moe da zna ta su vrata, a ta zid, i moe da svako teko pitanje svede na istu stvar. To znai da treba da shvati odreeni kvalitet u sasvim jednostavnim principima, i da pomou tih jednostavnih principa proverava ostale stvari. Zato je filozofija - puko diskutovanje o mogunostima znaenja rei - iz ovog sistema iskljuena. Mora da pokua da razume jednostavne stvari, i mora da naui da misli na taj nain; tada e biti u stanju da sve

dovede do jednostavnih stvari. Uzmi, na primer, pamenje sebe. Dat ti je sav materijal; ako posmatra sebe, videe da ne pamti sebe u tom trenutku; primetie da u nekim trenucima sebe pamti u veoj, a u nekim u manjoj meri, i odluie da je bolje da pamti sebe. To znai da si naao vrata, da uvia razliku izmeu vrata i zida. P: Kako da se stanja savesti produe? O: Najpre moramo da mislimo kako da ih stvorimo, a ne kako da ih produimo, jer ih u naem uobiajenom stanju nemamo. Kad stvorimo ili probudimo savest, svakako daje korisno da je due zadrimo, iako je veoma neprijatna. Ne postoje, meutim, neposredni metodi da je proizvedemo, pa se zato ukus savesti moe dobiti samo na taj nain to inimo sve to moemo. Uopteno reeno, jedan od prvih uslova za to je velika iskrenost prema sebi. Mi prema sebi nikad nismo iskreni. P: Kako da ovek naui da bude iskren prema sebi? O: Samo na taj nain to e pokuati da vidi sebe. Jednostavno razmiljaj o sebi, ne u trenucima uzbuenja, ve u mirnim momentima, i ne opravdavaj sebe, jer mi sebe uglavnom opravdavamo i sve obja njavamo govorei da je neto bilo neizbeno, ili da je to bila tua greka, itd. P; Pokuavao sam da budem iskren, ali sad shvatam da zapravo ne znam ta znai biti iskren. O: Da bi ovek bio iskren, nije dovoljno da to jednostavno eli. U mnogim sluajevima ne elimo da budemo iskreni; pa ak i da elimo, ne bismo to mogli da uinimo. To mora da se razume. Sposobnost da se bude iskren je nauka. Teko je ak i da odlui da bude iskren, jer mi imamo mnogo ograda. Samo nam iskrenost i potpuno uvianje injenice da smo robovi mehaninosti i njenih neizbenih rezultata moe pomoi da otkrijemo i unitimo odbojnike uz iju pomo obmanjujemo sebe. Mi moemo da razumemo ta je mehaninost, kao i sav njen uas, samo kad uinimo neto uasno i shvatimo da nas je mehaninost u nama nagnala da to uinimo. Da bi se to uvidelo, neophodno je da se bude veoma iskren prema sebi. Ako pokuavamo da to prikrijemo, da nalazimo izvinjenja i objanjenja, nikad neemo shvatiti. To moe da nas strahovito pov redi, ali moramo ga podneti i pokuati da razumemo da moemo da izbegnemo da se to stalno iznova ne ponavlja samo tako to emo to sebi priznati u potpunosti. U stanju smo da promenimo ak i rezultate ako to potpuno razumemo i ne pokuavamo da sakrijemo.

Pomou velike patnje moemo da pobegnemo od okova mehaninosti i da skrimo njenu snagu. Ako pokuavamo da izbegnemo patnju, ako je se plaimo, ako pokuavamo da sebe ubedimo da se nije desilo nita loe, da je to, na kraju krajeva, nevano i da e se sve odvijati kao to se odvijalo i ranije, ne samo da se nikad neemo spasti, ve emo postajati sve vie i vie mehanini, i ubrzo dospeti do stanja u kom za nas vie nee biti mogunosti ni prilike.

POGLAVLJE VII
Mnoina naeg bia i odsustvo trajnog "ja" - Pet znaenja rei "ja" Razliite podlinosti, dopadanja i nedopadanja - Beskorisne i korisne podlinosti - Magnetski centar i Zamenik Nadzornika - Podela sebe na "ja" i "X" - Laia linost - ta je "ja" ? - Prouavanje lane linosti kao sredstvo da se naui pamenje sebe - Napori u borbi sa lanom linou - Potreba za kontrolom - Lana linost i negativna oseanja - ta je pouzdano a ta nepouzdano u nama - Patnja i korist od nje - Ne govoriti "ja" bez razlike - Lana linost iskrivljuje ideje sistema - Glavna osobina ili osobine - Neophodnost da se poznaju sopstvene slabosti Statika trijada - Vrednovanje - Opasnost da se ne postane dvostruk Kristalizacija

P: Kad pitamo kako da budemo manje mehanini, kau nam da budemo budni. Kad pitamo kako da se probudimo, odgovor je da se ne identifikujemo, a kad pitamo kako da se ne identifikujemo, odgovara nam se da pamtimo sebe. Izgleda kao da je ovo zatvoren krug u kome je svaki metod dublet nekog drugog. Moe li nam se na bilo koji nain pomoi da probamo neki od njih ili sve? O: Nije ba sasvim tako, jer svaki od ovih pokuaja ima svoje posebne osobine i ukus. Oni su svi razliiti. Da bismo sruili zid, neophodno je da pokuamo sa svih strana. A mi treba da sruimo veoma visok i debeo zid. Mi, meutim, ne poinjemo time - mi poinjemo mnotvom u nama. Kad sam prvi put govorio o mnogim "ja" u nama, rekao sam da nova

"ja" iskau svakog trenutka, kratko vreme kontroliu stvari i nestaju, a mnoga od njih se nikada ne susreu. Kad shvati da nisi jedno, da si mnotvo, da neto zasigurno moe da zna ujutru a da o tome nita ne zna popodne, taj uvid je poetak. Neu da kaem da moemo da se promenimo i postanemo drugaiji ako tu podeljenost shvatimo; ovaj uvid je, meutim, prvi korak. P: Ne vidim zato bi razliite sklonosti bile razliita "ja" ili grupe "ja"? O: Zato to bi isto "ja" bilo identino. Kad kae "ja", misli na celinu. A stvarno je to samo mali deo tebe. Moemo da postojimo samo zato to nismo u stanju da sav svoj kapital uloimo u svako od ovih "ja" - da moemo, bankrotirali bismo. Mi ulaemo samo novie. Naa "ja" su novii. Pretpostavimo da ima izvesnu sumu novca, sve u no viima. Svakog trenutka kad kae "ja", iskoristi novi. To je greka; ak i ovakvi kakvi smo vredimo vie od novia. U ovom sistemu re "ja" se moe rei na pet naina, na pet razliitih nivoa. U svom uobiajenom stanju ovek je mnotvo "ja": to je prvo

znaenje. Kad neko odlui da radi, pojavljuje se posmatrako "ja" ili grupa "ja" (na dijagramu obeleeno crnim); to je drugo znaenje. Tree znaenje, obeleeno najmanjim krugom, jeste kad se pojavi Zamenik Nadzornika. On vlada odreenim brojem "ja". etvrto znaenje, koje prikazuje srednji krug, jeste kad se pojavi Nadzornik. On vlada svim "ja". Peto znaenje se odnosi na Gospodara. On je obeleen velikom spoljanjim krugom, jer poseduje vremensko telo. On zna i prolost i budunost, mada i tu mora biti razliitih stepena. P: Da li je mogue da se povea broj "ja" koja su zainteresovana za rad? O: Imamo dovoljno "ja", ona se uveavaju sama od sebe. Cilj je da ih poveemo i pomognemo im da postanu jedno "ja" zainteresovano za rad. Ako je zainteresovano mnogo "ja", a neznaju jedna za druga, jedno "ja" ili grupa "ja" moe da uini jednu stvar, a druga drugu, ne znajui za to. Kad govori o sebi, moe da kae "ja" samo kad govori o sebi u odnosu na svoj rad u odreenom cilju - prouavanja sebe, prouavanja sistema, pamenja sebe itd. U drugim stvarima mora da shvati da to nisi zaista ti, ve samo mali deo tebe, uglavnom imaginaran. Kad naui da to razlikuje, kad to postane gotovo navika (u smislu da postane konstantno), oseae sebe na pravi nain. Ako, meutim, uvek za sve kae "ja" bez razlikovanja, to samo pomae tvoje mehanike tendencije i osnauje ih. A koliko samo stvari radimo a da to uopte ne elimo! Moramo da uinimo to i to, mislimo o onome, oseamo ovo, i tako jedna stvar za drugom odnosi svu nau energiju i nita ne preostaje za stvarni rad. U prvom predavanju sam rekao da se od tih stotina i stotina "ja" stvaraju odreene grupe u kojima nekolicina "ja" zajedno radi. Neke od tih grupa su prirodne, druge vetake, a neke su ak i patoloke. "Ja" najpre prirodno delimo prema funkcijama: intelektualna, emocionalna, instinktivna i motorika. Meutim, pored toga ima mnogo drugih podela koje se mogu nazvati razliitim podlinostima. P: Kakva je razlika izmeu podlinosti i raznih "ja"? O: Moe se rei da se podlinosti sastoje od razliitih "ja". Svako u sebi moe nai nekoliko podlinosti, i pravo prouavanje poinje prouavanjem tih razliitih podlinosti, jer mnotvo "ja" ne moemo da prouimo - ima ih isuvie. Sa podlinostima je, meutim, lake, jer svaka podlinost ili grupa "ja" znai neku posebnu naklonost, specijalnu tendenciju, ili ponekad odbojnost.

P: Postoje li neka posebna opaanja koja ovek moe da izvede da bi video podlinosti? O: Pomoi e prouavanje tvojih posebnih sklonosti. Ako, na primer, pouzdano utvrdi da si neto voleo itavog ivota, od detinjstva, videe da se oko toga sagradila odreena podlinost. Mi smo stvorenja dopadanja; dopadaju nam se sve vrste stvari, ali imamo samo odreen broj istinskih dopadanja. Prouavajui njih, mogu se otkriti pod linosti. P: Grade li se sve podlinosti pomou dopadanja, a nijedna pomou nedopadanja? O: Ne mislim da normalan ovek ima toliko jaka nedopadanja. Nedopadanja su obino sluajna, zato im ne treba verovati. Ima, meutim, stvari koje smo oduvek voleli, a ima i onih koje samo zamiljamo da volimo. Podlinosti mogu da budu veoma razliite. Neke su zasnovane na stvarnim injenicama, stvarnim sklonostima i ukusima, dok su druge zasnovane na fantaziji i pogrenim idejama o sebi. Neophodno je, prema tome, da se odvoje podlinosti koje na neki nain mogu da budu korisne od onih koje ne mogu da budu korisne za samorazvoj i zato moraju biti unitene, ili u najmanju ruku potinjene. P: Izgleda mi da neke podlinosti nestaju na prilino dug period. O: One ne nestaju, one jednostavno mogu da odu iza scene. Ako se radi samo o sluajnim "ja", ona mogu da nestanu, ali podlinosti ne nestaju tako lako, iako se mogu izgubiti iz vida. Ili, mogu da budu rtvovane, jer ponekad ovek mora da rtvuje nekoliko drugih pod linosti da bi ispoljio jednu odreenu. P: Kako da pronaemo koje su podlinosti stvarnije, a koje su imaginarne? O: Za podlinosti probu obezbeuje ivot. Pretpostavimo da misli da ti se neto veoma dopada, pa te onda ivot smesti u okolnosti u kojima moe da uiva u onom to si mislio da ti se dopada, ali ti umesto toga shvati da u tome uopte ne uiva, da si samo zamiljao da ti se to svia. Tako moe da vidi da je ta podlinost bila imaginarna. P: ta odreuje da li je podlinost ili grupa "ja" beskorisna i treba li da bude eliminisana? O: Podlinosti mogu da se podele. Samorazvoj poinje magnetskim centrom, to jest grupom "ja" ili podlinou koja je zainteresovana za odreene stvari. Kad ovek sretne kolu, njegov magnetski centar poinje da nagomilava praktino i teorijsko znanje i iskustvo koje

proizilazi iz prouavanja bia, i na taj nain konano nastaje Zamenik Nadzornika. Pored te podlinosti postoje druge podlinosti od kojih neke mogu da se razviju, a neke se s tim uopte ne slau. Zato se neke podlinosti mogu pridruiti radu, neke su neutralne i sve dok ne smetaju moe im se dozvoliti da neko vreme ostanu, a neke moraju da se eliminiu. Kad se magnetski centar preobrazi u Zamenika Nadzornika, ovek donosi odreene odluke, formulie odreeni cilj, preduzima odreeni rad. Tada moe da vidi koja podlinost moe da radi s njim a koja ne. Ako je podlinost protiv njegovog cilja i moe da mu nakodi, ili ga ne eli, ili za njega i ne zna, oigledno da ne moe da radi sa Zamenikom Nadzornika. Zato treba izvriti izbor, ali ovek prethodno mora da ih zna. Potom, kad se podlinosti dovedu u red i grupiu oko magnetskog centra - to znai nastanak Zamenika Nadzornika - mogu da utiu na sutinu samim svojim postojanjem. P: Da li je Zamenik Nadzornika savest? O: Savest igra ulogu u stvaranju Zamenika Nadzornika, ali se ne moe rei da ona jeste Zamenik Nadzornika, jer je savest mnogo ira. P: Postoji li veza izmeu magnetskog centra i svesti? O: Da, ali ne direktna; izmeu njih postoji nekoliko razliitih stanja. Bolje je da se kae da je magnetski centar tlo iz koga raste trajno "ja". Mnogo kasnije, putem odreenog broja preobraaja, magnetski centar postaje trajno "ja". On je seme trajnog "ja", ali samo seme - on najpre mora da postane neto sasvim drugo. Sada pokuajte da razumete podelu koja je najvanija od svih za praktinu upotrebu. To je podela na "ja" i (u mom sluaju) "Uspenski". ta je "ja"? Mi nemamo trajnog "ja" kao suprotnost "Uspenskom". Ali, svo nae interesovanje za sistem, svi napori u prouavanju sebe i razvoju sebe, i ono to se ponekad naziva "posmatrako ja" - sve to je poetak "ja". Sve ostalo je "Uspenski", ili "lana linost". "Uspenski" je naa izmiljena slika o sebi, jer u nju stavljamo sve to o sebi mislimo, a to je uglavnom imaginarno. itavo prouavanje se svodi na prouavanje te imaginarne slike i nae odvajanje od nje. Zato u ovom trenutku naziv "ja" moete da upotrebite za svoje uvaavanje sistema. To ste "vi". "Ja" moe da raste iz vaeg stava prema sistemu, rada u sistemu, interesovanja za sistem. Na toj osnovi moete da razdvojite "ja" od lane linosti. Niko ne garantuje da ete biti potpuno u pravu, ali ovaj metod ima veliku praktinu vrednost. Lana linost je uvek protiv rada na razvijanju sebe i kvari posao svim drugim podlinostima. Ona nikad ne moe da bude korisna.

P: Kakva je razlika izmeu pravih podlinosti i lane linosti? O: Mea dve podele koje su sasvim razliite i na razliitom nivou, tako da ne mogu da se porede. O podlinostima se govori u odnosu na sutinu, poto sam rekao da se linost deli na razne podlinosti koje je sainjavaju. Podela na sutinu i linost je zasad isto teorijska i upo trebljiva samo u principu, jer ju je teko videti u sebi. Mi ne poznajemo svoje podlinosti, pa zato prouavanje poinjemo sa dva kraja. Najpre prouavamo onu podlinost koja je povezana sa radom i koja se razvila iz magnetskog centra; potom prouavamo lanu linost u sasvim drugoj razmeri. Lana linost je suprotna "tebi", ona je pogrena predstava o tebi - tano ono to ti nisi. Ova podela je praktina, jer je neophodno da se pouzdano zna kako izgleda lana linost. Zato ne sme da mea lanu linost sa podlinostima, jer iako nisu sasvim stvarne, podlinosti mogu da budu zasnovane na stvarnim naklonostima, stvarnim ukusima i eljama, dok je lana linost potpuno lana i ak moe da zamilja da voli neto to "ti" ne voli, ili da ne voli neto to "ti" zaista voli. Kad govori o lanoj linosti, uzima "sebe" kao stvarno postojeeg, a lanu linost kao neto to ne postoji stvarno; kad govori o podlinostima, lanu linost ostavlja na stranu i govori o raznim podelama onog to smatra da si "ti". Lana linost ne srne da ostane samo termin. Svako ko o njoj govori mora da ima odreenu sliku sebe u vlasti lane linosti. Tek ako se ovaj pojam upotrebljava na taj nain moe da da nekakav rezultat. P: Moe li da nam kae neto vie o tome ta je "ja"? O: "Ja" je samo pretpostavljeno; mi ne znamo ta je "ja". Ja, meutim, znam ta je "Uspenski" i mogu da ga prouim u svemu u emu se ispoljava. Zbog toga moram da ponem od "Uspenskog". "Ja" je varljivo i veoma malo; ono postoji samo kao mogunost; ako ne raste, lana linost e nastaviti da sve kontrolie. Mnogi ljudi gree mislei da znaju ta je ta. Oni kau "Ovo sam ja", dok je to zapravo lana linost. Ovo je uglavnom povezano sa naom sposobnou da igramo uloge. To je veoma ograniena sposobnost; u celini imamo pet ili est uloga, bez obzira da li ih primeujemo ili ne. Moda emo primetiti odreenu, sasvim varljivu slinost meu tim ulogama i onda, svesno ili nesvesno, doi do zakljuka da iza njih stoji trajna individualnost. Mi je zovemo "ja" i mislimo da je ona u pozadini svih ispoljavanja, dok je zapravo to naa imaginarna slika o sebi. Ta slika mora da se proui. Nemogue je da steknemo praktino znanje o sebi ako ne poznajemo svoju lanu linost. Sve dok mislimo da smo jedno, sve nae definicije

su pogrene. ovek moe neto da postigne samo ako zna da sve njegove namere, elje i slino nisu stvarne i da one pripadaju lanoj linosti. To je jedini mogui praktini rad i veoma je teak. Lana linost mora da nestane ili da se u najmanju ruku onemogui da ometa na rad. Ona e se, meutim, braniti i nee se predati lako. Rad je borba protiv lane linosti koja uzvraa udarce, uglavnom pomou laganja, jer je la njeno najjae oruje. P: Ako kae da je ono to mi zovemo "ja" imaginarno, ta podrazumeva pod "sveu o sebi"? Koje ja moe da bude svesno? O: Ja kao razliito od ne - ja. "Ja" - i ovaj sto. Kad sam rekao da je "ja" imaginarno, mislio sam na mentalnu predstavu koju imam o sebi, na ono to mislim o sebi. Kad kaem "Uspenski", to je jedan doterani Uspenski napravljen da izgleda onakav kakav nije. Pripisuju mu se mnoge stvari koje nema; ne poznajem njegove slabosti. Uslov potreban da bi pravo "ja" raslo jeste da se otarasimo "Uspenskog", a ne da se s njim identifikujemo. P: Da li je "ja" stvarno samo ako je povezano s naporom? O: "Ja" moe da postoji samo u stanju svesti o sebi, a svaki trenutak rada na stvaranju svesti o sebi znai napor. Nita ne moe da se "dogodi" samo od sebe. Ako promenimo svoje bie, stvari e postati drugaije, ali u ovom stanju nita ne moe da bude drugaije. P: Izgleda mi da samo lana linost moe da se prilagodi novim okolnostima; ona moe da igra novu ulogu i uini je ugodnijom. O: Lana linost se zapravo ne prilagodava. Prilagodavanje u uobiajenom smislu znai manje - vie kontrolisano delovanje. Lana linost reaguje na drugaiji nain, u skladu sa onim to jeste, ali ona ne moe da se prilagodi. I ne mora obavezno da stvari uini ugodnijim na to ne moe da rauna. Moe da razume da lanom linou ne vlada ni u najmanjoj meri. Kad ponemo da je primeujemo, shvatamo da ona upravlja svime a da nju nita ne moe da kontrolie. Zato to ne moe da nazove prilagoavanjem. Mora da u sebi odvoji ono ime moe da vlada od onoga ime ne moe da vlada. Ono ime ne moe da vlada pripada lanoj linosti, a ono ime moe da vlada pripada tebi. P: Kako ovek moe da izae na kraj sa lanom linou? O: Mora najpre da upozna sve njene osobine, a onda mora da ispravno razmilja. Kad bude ispravno razmiljao, nai e naina da izae na kraj sa njom. Ne sme da je opravdava; ona ivi od oprav danja, pa ak i velianja svih svojih osobina. Svakog trenutka u svom

ivotu, ak i u mirnim trenucima, mi uvek opravdavamo lanu linost smatrajui je dozvoljenom i nalazei sve mogue izgovore za nju. To zovem pogrenim miljenjem. Pri prouavanju lane linosti poinjemo sve vie i vie da uviamo mehaninost. Naporedo sa uvianjem svoje mehaninosti mi proua vamo kako da se od nje izbavimo stvaranjem neeg to nije mehaniko. Kako to moemo da uradimo? Najpre moramo da mislimo o onom to elimo, odvajajui bitno od nebitnog. Rad na sebi, elja da upoznamo sebe i ideje rada, borba da se stvori svest, nisu mehaniki - u to moemo da budemo sigurni. Ako posmatramo iz te perspektive, u sebi emo videti mnotvo imaginarnih stvari. Te imaginarne stvari su lana linost - imaginarna oseanja, imaginarna interesovanja, imaginarne ideje o sebi. Lana linost je krajnje mehanika, pa je tu opet i podela na svesno i mehaniko. Ovaj mehaniki deo nas je uglavnom zasnovan na fan taziji, pogrenim pogledima na sve stvari, a iznad svega na pogrenom gledanju na samog sebe. Moramo da shvatimo koliko smo u vlasti ove lane linosti i pronaemo stvari koje ne postoje stvarno, i moramo da u sebi odvojimo ono na ta zaista moemo da se oslonimo od onog na ta ne moemo da se oslonimo. To moe da bude poetak. Kad budemo sebe bolje poznavali, to e nam pomoi da se pro budimo. P: Da li hoe da kae da nau lanu linost moramo da prouavamo tako to emo prikupljati materijal, zapaanja? O: Tako to emo se podeliti, tako to neemo za sve rei "ja". Re "ja" moe da se zaista upotrebi samo u odnosu na na svesniji deo - elju da radimo, elju da razumemo, uvianje da ne razumemo, uvianje da smo mehanini; to je ono to moe da se nazove "ja". "Ja" poinje da raste samo povezano sa prouavanjem, sa radom na sebi; inae ne bi moglo da raste i ne bi bilo promene. Trajno "ja" ne dolazi odjednom. Sva iluzorna "ja" nestaju malo po malo, a pravo "ja" postepeno postaje sve jae i jae, uglavnom pomou pamenja sebe. Pamenje sebe u znaenju same svesnosti je veoma dobro; meutim, kako napredujemo, ono malo po malo postaje povezano sa drugim interesovanjima, sa onim to elimo da steknemo. U ovom trenutku mi to pamtimo kratko vreme, a potom na itav dan ili nedelju zabo ravljamo. Neophodno je, meutim, da se to pamti sve vreme. P: Da li je predmet pamenja sebe postepeno otkrivanje trajnog "ja"? O: Ne otkrivanje; ono je pripremanje tla za to. Trajno "ja" nije ovde. Ono mora da raste, ali ne moe da raste kad je itavo prekriveno

negativnim oseanjima, identifikacijom i slinim stvarima. Zato se poinje pripremanjem tla za to. Pre svega je, meutim, kao to sam ranije rekao, neophodno da se razume ta je pamenje sebe, zato je bolje da pamtimo sebe, kakav rezultat e to dati itd. O tome mora da se misli. Pored toga, neophodno je da pri pokuaju da pamtimo sebe odravamo vezu sa svim drugim idejama sistema. Ako ovek uzme jednu stvar a propusti drugu - na primer, ako neko ozbiljno radi na pamenju sebe ne znajui za ideju o podeli na mnotvo "ja", tako da sebe uzima kao jednog (kao jedinstvo) od poetka - pamenje sebe e dati pogrene rezultate, a moda ak i uiniti razvoj nemoguim. Ima, na primer, kola ili sistema koji su, iako to ne formuliu na takav nain, zapravo zasnovani na lanoj linosti, na borbi protiv savesti. Sigurno je da takav rad mora da da pogrene rezultate. Isprva e on stvoriti odreenu vrstu snage ali e to uiniti nemoguim razvoj vie svesti. Lana linost ili unitava ili iskrivljuje pamenje. Pamenje sebe mora da bude zasnovano na ispravnoj funkciji. Istovremeno sa radom na njemu mora da se radi na slabljenju lane linosti. Od poetka je predloeno i objanjeno nekoliko pravaca rada, i svi oni moraju da se odvijaju zajedno. Ne moe da radi jednu stvar a drugu jednostavno ne radi. Za stvaranje ove ispravne kombinacije neophodne su sve one, ali razurnevanje borbe protiv lane linosti mora da doe prvo. Pretpostavimo da neko pokuava da pamti sebe a nee da ulae napore protiv lane linosti. Tada e u igru ui sve njene osobine, govorei "Ne sviaju mi se ovi ljudi", "Neu ovo", "Neu ono", itd. Tada to nee biti rad ve neto sasvim suprotno. Kao to sam ve rekao, ako ovek pokuava da radi na ovakav pogrean nain, moe sebe uiniti jaim nego to je bio ranije, samo to su, u ovom sluaju, to ovek postaje jai mogunosti za razvoj manje. Uvrstiti se pre nego to se razvijemo - u tome je opasnost. P: Postoji li neto ega treba da se uvamo? O: Bez sumnje. Samo mali deo nas hoe da pamti sebe, a druge podlinosti, ili mnoga "ja", to uopte nee. Znai, neophodno je da ih otkrijemo i iznesemo na svetlo, da vidimo koja su korisna za ovaj rad, koja su ravnoduna, a koja su toliko zaspala da o njemu ne znaju nita. Cilj je da ovek stekne kontrolu nad svojim mnogim "ja", ili podlinostima, da bude u stanju da izvue ovo ili ono na povrinu, da ih na odreeni nain uredi. "Ja" koje ima tu kontrolu nee biti jedno od ovih koje sad ima. Ideja o stvaranju pravog "ja" je najvanija; ono se ne

moe stvoriti sluajno. U najveem broju sluajeva nas zadovoljava filozofski pojam "ja"; mi verujemo da ga imamo i ne shvatamo da zapravo prelazimo iz jednog "ja" u drugo. P: to se tie naklonosti i odbojnosti, kako da razdvojimo ono to je stvarno od onog to pripada lanoj linosti? O: Poni od uvida da je sve lana linost, a potom pokuaj da pronae ta nije. Ovo drugo ne moe da uradi pre nego to uradi ono prvo. Najpre mora da razume da je sve lana linost, a kad se u to uveri, moe da pronae ono to si "ti". Nastavi da posmatra. Rad poinje od trenutka kad ovek shvati da nije. Kad to ue u sve, kad postane uvid, onda je rad produktivan, ali dok ovek o sebi misli kao o "ja" (celini) onda to nije produktivan rad. Mora da razume da je lana linost vrlo varljiva stvar. Ona je jedna, ona se ne sastoji od raznih podlinosti; istovremeno, meutim, ona sadri protivrene i nespojive osobine, osobine koje se ne mogu ispoljiti istovremeno. Prema tome, ne znai da moe da vidi celu lanu linost u jednom trenutku. Ponekad moe da vidi vei deo nje, a u dragim trenucima e se odreene njene osobine ispoljiti odvojeno. Mora takoe da se zapamti da lana linost esto prilino privlana ili zabavna, posebno drugim ljudima koji ive u svojim lanim linos tima. Zato se, kad pone da gubi svoju lanu linost, kad pone da se bori protiv nje, nee dopadati ljudima. Rei e ti da si postao sumoran. P: Kako da ovek razlikuje ta nije lana linost? O: Lana linost ne moe da ulae napore. Ako nisi siguran, to je najlaki nain da zna. Lana linost uvek pokuava da sve uini to je mogue lakim, uvek bira ono to zahteva najmanje napora. Mora, meutim, da razume da nita ne moe da naui niti da promeni bez napora. Prema tome, kad pronae neko "ja " ili grupu "ja" koja su spremna da ulau napore, to znai da ona ne pripadaju lanoj linosti. P: Moe li ovek da stekne novu lanu linost u odnosu na sistem? O: Ako ovek ne razmilja o lanoj linosti ili je ne razume, i ako sebe obmanjuje mislei da radi, nee stei novu lanu linost, ali e ona koju ima rasti. Zato se ona mora iskljuiti, ako ne i unititi ubrzo nakon to se pone sa radom. P: Moja predstava o sebi me esto navodi da mislim da me ne uvaavaju dovoljno i zato patim zbog svoje slike o sebi. O: Potpuno tano, ali ne misli o slici; mora jedino da pamti pravac. U svojini predstavama o sebi moe da se vara, ali to nije vano. Samo,

pravac mora da bude dobar; ne moe da ode negde a da ne zna kud ide. Svoju imaginarnu predstavu o sebi moe da vidi jedino iz prave perspektive, a pravu perspektivu daje pravac. Nema drugog ugla iz kojeg moe da je vidi. P: Da li bi mogao da opet kae ta sad zamenjuje pravo "ja"? O: elja da zna. Pravo "ja" e rasti iz toga, ako bude raslo. U poetku je teko da se ono definie, ono je cilj. Ako se povee sa odreenim radom, odreenim sistemom, ono poinje da raste; ono, meutim, ne moe da raste samo od sebe jednostavno pomou srenih okolnosti. Veoma je jednostavno da se utvrdi da mi nemamo trajnog "ja". Pokuaj da sebe pamti petnaest minuta; to e ti pokazati stepen tvog bia. Kad bi imao trajno "ja", mogao bi sebe da pamti petnaest sati! To je zaista veoma jednostavno, samo to mi nemamo kljueve svoje maine. Kad bismo imali kljueve, bilo bi lako da je otvorimo i vidimo ta je unutra, a potom odvojimo izmiljeno od stvarnog. Meutim, ak i to moramo da nauimo - suvie smo se navikli na nestvarno. Zato predmet naeg prouavanja mora da bude lana linost, koja je uvek ovde. Samo ako je poznaje u svim njenim manifestacijama moe da je odvoji od "ja". Mi smo identifikovani sa imaginarnom slikom o sebi, a to je veoma opasan objekt identifikacije. P: Kako da ovek pone da razlikuje ta je stvarno? O: Ne moe da to uini. Moe, meutim, da razlikuje ono to je nestvarno na isti nain kao to razlikuje istinu od lai. Nema potrebe da se filozofira; posmatraj to jednostavno. Najpre moramo da raz likovanje primenimo na jednostavne stvari. U naem ivotu fantazija igra veoma vanu ulogu, jer u nju verujemo. Stvarno moe da raste samo na raun imaginarnog. U obinom ivotu, meutim, nestvarno raste na raun stvarnog. P: Ne razumem sasvim podelu na rad i obian ivot. O: Odnos rada na sebi prema ivotu upravo je odnos trajnog "ja" prema lanoj linosti. Rad je trajno "ja" u zaetku, dok je obini ivot lana linost. Kad razume ta je trajno "ja", kad si svestan sebe i ima trajnu kontrolu, to je rad. U ovom trenutku ti ivi u lanoj linosti. P: Teko mi je da uvidim razliku izmeu "ja" i "gospoe B.". O: Kao to sam upravo rekao, u podeli na "ja" i "gospou B." praktino je sve "gospoa B.". "Ti" moe da uadraste "gospou B." samo putem svog interesa za sistem, jer pravo "ja" ne moe da raste ni iz ega drugog. Bez tih ideja, bez tog interesovanja, sav materijal koji

ima ovde nee ni do ega dovesti, jer ga te ideje odravaju u odreenom pravcu, u odreenom usmerenju. Ti isprva prouava, posmatra sebe i slino, a onda, ako radi, posle izvesnog vremena e se s vremena na vreme "ja" pojaviti na trenutak, ali nee biti u stanju da ga zadri i ono e opet nestati. To e se odvijati izvesno vreme, a onda e se, u odreenom trenutku, ono pojaviti i ostati dovoljno dugo da bi ga prepoznala i zapamtila ga. To je nain na koji se pojavljuju sve nove stvari; isprva dolaze samo u kratkim trenucima, potom se zadravaju due. To je prirodan put rasta, drugaiji ne moe da bude. U sebi imamo veoma mnogo ve zahuktalih mehanikih naina miljenja i veoma mnogo drugih pogrenih stvari. Pravo "ja" se pojavi i istog trenutka bude zgnjeeno. Kad razume vie o lanoj linosti, shvatie da si njome okruena. Ne moe da vidi nita bez oiju lane linosti, ne moe da uje bez uiju lane linosti ni da govori bez glasa lane linosti. Sve se odvija pomou lane linosti, a prvi korak je da to zna, jer e tad znati koliko mnogo mesta u tvom ivotu ona zauzima. P: Poto je lana linost imaginarna, da li ona zaista postoji? O: Ona ne postoji stvarno, ali mi zamiljamo da postoji. Ona postoji u svojim manifestacijama, ali ne kao na stvarni deo. Onaje kombinacija "ja" koja nemaju stvarnu zasnovanost, ali deluju i proizvode odreene posledice. Ne pokuavaj da je definie, jer e se izgubiti u reima, a mi moramo da operiemo injenicama. Negativna oseanja postoje, iako istovremeno i ne postoje, jer za njih nema pravog centra. Isto je i sa lanom linou. Jedna od nesrea naeg stanja je to smo puni stvari koje ne postoje. Morate da razumete da na nivou na kome ste ne moete ak ni da ponete da radite; morate prvo da izmenite neke stvari. Samo pomou posmatranja moete pronai ta da promenite. Ponekad to postaje veoma jasno, i borba tek tad poinje, jer lana linost poinje da se brani. Najpre morate da upoznate lanu linost. Sve to smo dosad govorili odnosi se na prvi stadijum - razumevanje da ne poznajemo lanu linost, da moramo da je prouavamo da bismo je upoznali, da je sav rad koji smo obavili obavljen na raun lane linosti, da sav rad koji na sebi moramo da obavimo znai slabljenje snage lane linosti, i da, ako u radu ponemo da se trudimo a ostavljamo lanu linost na miru, od rada nee biti nita. Ponavljam ponovo - morate da razumete da je lana linost kom binacija svih lai, osobina i raznih "ja" koja ni na koji nain ne mogu

da budu korisna ni u ivotu ni u radu - ba kao i negativna oseanja. Pa opet lana linost uvek kae "ja" i uvek sebi pripisuje mnoge sposob nosti, kao to je volja, svest o sebi i slino, i ako se to ne proveri, postaje prepreka itavom radu. Zbog toga je u pokuajima da promenimo sebe jedan od prvih i najvanijih inilaca podela sebe na "ja" i lanu linost (kako god da se ona zove). Ako se ta podela ne izvri, ako je ovek zaboravi i nastavi da o sebi misli na uobiajeni nain, ili ako se na pogrean nain podeli, rad se zaustavlja. Rad na sebi moe da napreduje samo na osnovu ove podele, ali podela mora da bude ispravna. Ljudi se esto pogreno podele; ono to im se u sebi dopada zovu "ja", a ono to im se ne dopada ili to je po njihovom miljenju slabo ili nevano zovu lana linost. To je sasvim pogrena podela; ona nita ne menja i ovek ostaje isti kakav je i bio. Ta pogrena podela je jednostavno la, laganje samom sebi, koje je gore od svega, jer e se istog trenutka kad se ovek susretne sa najmanjom preprekom lana linost ispoljiti unutranjim raspravljan jem i pogrenim razumevanjem. Ako ovek koristi pogrenu podelu, nee biti pouzdan i u trenutku kad je potreban, izneverie. Da bi se pravilno podelio, ovek mora da razume ta je "ja", a ta je "Uspenski", "Braun" ili "Dons", drugim reima, ta je la, a ta je on sam. Kao to sam rekao, ak i ako se sloite s tim nainom podele sebe, skloni ste da ono to vam se u sebi dopada zovete "ja", a ono to vam se ne dopada "ne ja", jer se prava podela ne moe odjednom nai; najpre morate da naete neke putokaze koji su u vezi s radom i koji e vam pomoi. Na primer, ako kaete da vam je cilj da budete slobodni, pre svega je potrebno da razumete da niste slobodni. Ako razumete do koje mere niste slobodni i ako formuliete elju da budete slobodni, videete koji deo u vama eli da bude slobodan, a koji ne. To bi bio poetak. P: Moe li ovek da vidi lanu linost bez pomoi? O: Teorijski se tome nita ne protivi; samo, ja nikad nisam video takav sluaj. ak i kad im se pomogne, ljudi je ne vide. oveku moete pokazati ogledalo, a on e rei: "To nisam ja, to je vetako, a ne pravo ogledalo. To nije moja slika." P: Kako da se ukloni lana linost? O: Ne moe da je ukloni. To je kao da pokuava da sam sebi odsee glavu. Moe, meutim, da je uini manje upornom, manje trajnom. Ako je tvoja lana linost ovde dvadeset tri od dvadeset etiri sata, kad rad zapone, bie tu dvadeset dva sata, a "ti" e biti prisutan jedan sat

due. Ako u odreenom trenutku oseti opasnost od ispoljavanja lane linosti i pronae nain da ga zaustavi, to je nain na koji treba da se pone. Pitanje o uklanjanju uopte ne dolazi u obzir - ono je povezano sa sasvim drugim stvarima. Mora da stekne kontrolu. P: Zar nije prouavanje lane linosti analiziranje sebe? Mislio sam da to nije dobro. O: U izvesnoj meri jeste analiziranje. Ono to sam rekao o uz dravanju od analiziranja bilo je u prvom predavanju. Tada sam rekao da je analiza nemogua jer nemate dovoljno znanja. Analiza znai utvrivanje uzroka i posledica. Zato sam najpre rekao da treba da se uzdravate od analize, i samo posmatrate, posmatrate, posmatrate i nita vie, jer e vreme za analizu doi kad budete znali nove zakone. Sad mi prouavamo te zakone, pa je sigurno da moramo da analiziramo sve vie i vie. Vidi, pravila za posmatranje i razmiljanje u prvom predavanju su jedna stvar, ali se, kako vreme protie, menjaju i prilagodavaju. Ono to ovek prvog dana ne moe da uradi, drugog ve mora. I mogunosti i tekoe se sve vreme uveavaju. Analiza mora da se koristi oprezno, kad je to neophodno; i ne u svemu. Ponekad je to samo gubljenje vremena. P: Da li misli da lanu linost ponekad izgrauju drugi - na primer, kad ljudi pred detetom kau kako mrze strance? O: Potpuno tano. Lana linost se gradi sa raznih strana, a svakako velikim delom pomou sugestija drugih ljudi. Dete dobija mnogo sugestija, pogotovo o dopadanju i nedopadanju. P: Ne shvatam sasvim kako da pronaem "ja" koja se protive radu. Znai li to da treba da razluimo koja su to ja? O: Ne sme da o tome teorijski razmilja. Pokuaj da pronae ta se u tebi protivi idejama sistema, ili pokuaj da pronae "ja" (moe da ih zove kako hoe) koja su prema njima ravnoduna. Pretpostavimo da ima odreeni ukus za hranu. Ta "ja" koja su zainteresovana za hranu ne mogu biti zainteresovana za pamenje sebe. Zatim su tu druga "ja" koja su zainteresovana za stvari koje se protive pamenju sebe. Ima mnogo stvari koje sa zadovoljstvom moe da radi samo ako ne pamti sebe, pa je prirodno da e ta "ja" biti neprijateljski raspoloena prema pamenju sebe, jer im ono kvari zadovoljstvo. Pokuaj da ih nae na taj nain. Teorijski pristup nee pomoi. P: Kakvo je poreklo ovih grupa vetakih "ja"? O: Mogu se stvoriti imitacijom, eljom da se bude originalan, da se bude privlaan, da nam se ljudi dive i slino.

P: Kad pronaemo grupu "ja" koja ne eli da pamti sebe, ta da radimo s njom? O: Ostavi ih na miru. Ako ne ele da to rade, ta im moe? Ako postoje grupe "ja" koje ele da pamte sebe, radi na njima. Ona "ja" koja uviaju neophodnost pamenja sebe moraju da rade s drugim "ja" koja to takoe ele. Ne smeju da trae vreme ubedujui ostale. P: Moe li se oekivati da e neka "ja" u oveku biti uplaena idejom odvajanja "ja" od "gospodina A."? O: Svakako da e sva "ja" od kojih se lana linost sastoji biti uplaena, jer to je za njih smrt. Mora, meutim, da razume da e ona svoj strah pokazati moda samo na neko vreme, a posle toga e se moda preruiti da ne bi umrla. Moe ozbiljno da misli da si zavrio sa lanom linou dok se ona samo prikriva u nekoj osobini, spremna da se pojavi. Ta osobina je uvek slabost. Sve dok je zadravamo, ona odnosi svu energiju, ali moe da bude veoma dobro preruena, i u tom obliku ak moe da postane jaa, rastui naporedo sa rastom pravog "ja". Zato uvid o neophodnosti ove podele na "ja" i "gospodin A." nije dovoljan da je uniti. Mora da zapamti da se lana linost brani. P: Zasniva li se lana linost na negativniim oseanjima? O: U lanoj linosti pored negativnih oseanja ima i mnogih drugih stvari. Tu su, na primer, uvek loe mentalne navike; lana linost, ili delovi lane linosti, uvek su zasnovani na pogrenom razmiljanju. Ipak si u izvesnoj meri u pravu: ako u nekim sluajevima oduzme negativna oseanja lanoj linosti, ona kolabira, jer bez njih ne moe da ivi. Sa druge strane, neke lane linosti mogu da funkcioniu na najprijatnijim oseanjima. Ima veoma veselih lanih linosti i tvoja lana linost na taj nain moe da te obmane i navede da veruje da se bori protiv negativnih oseanja. Ona moe da te obmane na mnogo razliitih naina. P: Rastu li sva negativna oseanja iz lane linosti? O: Kako bi moglo biti drugaije? Ona je, da tako kaemo, specijalan organ za negativna oseanja, za njihovu proizvodnju, uivanje u njima i njihovo ispoljavanje. Sea se da za negativna oseanja ne postoji pravi centar. Lana linost se ponaa kao centar za njih. P: Da li je identifikacija uvek ispoljavanje lane linosti? O: Lana linost ne moe da se ispolji bez identifikacije, a ne mogu ni negativna oseanja ni mnoge druge stvari u nama, kao to su laganje i sva fantazija. ovek se, pre svega, identifikuje sa sopstvenom im aginarnom predstavom o sebi. ovek kae: "Ovo sam ja" i ako je to samo

puka fantazija. Isto je i sa laganjem - bez identifikacije ovek ne moe da lae; bilo bi to veoma bedno laganje i niko mu ne bi poverovao. Ovo, prema tome, znai da ovek prvo mora da obmane sebe, a onda moe da obmane i druge. Prouavanje lane linosti je jedan od najbrih metoda za pamenje sebe. to vie razume svoju lanu linost, vie e pamtiti sebe. Ono to spreava pamenje sebe jeste pre svega lana linost. Ona ne moe i ne eli da pamti sebe, i ne eli da dozvoli nijednoj drugoj podlinosti da to ini. Ona na sve mogue naine pokuava da zaustavi pamenje sebe, uzima neki oblik sna i naziva ga pamenjem sebe. Tad je sasvim srena. Ne sme da veruje svojoj lanoj linosti - njenim idejama, njenim recima, njenim delima. Ne moe da je uniti, ali moe da je na neko vreme uini pasivnom, a potom moe da je malo po malo oslabljuje. P: Kae da se ne sme verovati niemu to je povezano sa lanom linou, ali izgleda da je ona sve to je ovde. O: Ne moe biti tako. Postoji jedna stvar - ti, i postoje imaginarna "ja". Ti si ono to stvarno jeste, i mora da naui da to razlikuje. To moe biti veoma malo, veoma elementarno, ali bi trebalo da bude u stanju da u sebi nae neto dovoljno odreeno i vrsto. Ako smo potpuno lana linost, nita se ne dogaa. Postoje ljudi koji su samo lana linost. Ostale njihove strane su toliko potinjene, toliko slabe, da ne mogu da se odupru lanoj linosti. Ovi ljudi nee prouavati sebe jer bi se uplaili da vide kakvi su. Lana linost to uopte ne voli. Ako ponu, uglavnom veoma brzo odustaju objanjavajui to na nekakav nain, jer nisu sposobni da nastave prouavanje sebe. Ako, meutim, ovek ima energije da nastavi da prouava lanu linost, to e pokazati da pored nje ima jo neto. Kao to sam ranije rekao, to je svakodnevni rad, a ne jednomesena ili jednogodinja kampanja. To je svakodnevni ispit. P: Misli li da je lana linost sklonija da nas napusti kako postajemo stariji? O: Ne. Ako ne ini nita protiv nje, ona raste. Ukusi mogu da se razlikuju, ali ona raste. To je jedini "razvoj" koji se dogaa u me hanikom ivotu. Lana linost je na najmehanikiji deo - toliko mehanian da za njega nema nae. Zato mu se ne sme dozvoliti da ue u rad. P: Verovatno zaista veliki ljudi, na primer sveci, pobeduju lanu linost?

O: Zavisi od nivoa. Sveci opisuju avole sa kojima moraju da se bore. Svi avoli ive u lanoj linosti. P: Kako mogu da zapamtim svoj uvid da je veliki deo emocionalne patnje u lanoj linosti? O: Samo pamenjem sebe. Ako naui da je koristi, patnja je najbolja mogua pomo pamenju sebe. Sama po sebi ona nee pomoi; ovek moe itavog ivota da pati i da to ne da nikakav razultat, ali ako naui da koristi patnju, ona e moi da pomogne. U trenutku kad pati pokuaj da pamti sebe. P: Ima dve vrste patnje: jedna proistie iz toga to vidim sopstvenu mehaninost i slabost, a druga iz toga to vidim daje neko ko mi je drag bolestan ili nesrean. Kako da joj se suprotstavim ili je upotrebim za rad? O: Pitanje je moe li da neto uini ili ne? Ako moe, onda moe, ali ako ne moe, to je druga stvar. Ako ponemo da patimo zbog svake stvari u kojoj ne moemo da pomognemo, onda je sigurno da nikada neemo prestati da patimo. Glavno je da pronaemo koliko u tome ima fantazije. Moemo da budemo savreno sigurni da je uote nema, ali ako nainimo samo jo jedan napor, esto vidimo da je sve to fantazija. Mi o sebi imamo pogrenu sliku, a istovremeno toj pogrenoj slici pripisujemo stvarne osobine. Ako je, meutim, ta slika lana, onda je sve vezano za nju obavezno lano, i njena patnja je takoe lana. Ona moe da bude vrlo jaka, ali svejedno, nema razlike. Imaginarna patnja je uglavnom neprijatnija od stvarne, jer sa stvarnom patnjom neto moe da se uini, dok sa imaginarnom ne moe nita. Moe jedino da je se otarasi, ali ako ti je stalo do nje ili si na nju ponosan, gledae da je zadri. P: Jo uvek ne uviam kako da ponem da razumevam lanu linost? O: Mora da zna ta je ona, da je odredi, da tako kaemo; to je prvi korak. Mora da shvati da su sva identifikacija, svo pridavanje znaaja, sve lai, sve lai samom sebi, sve slabosti, sve protivrenosti, primeene ili neprimeene, lana linost. Ona je kao posebna rasa psa. Ako je ne poznaje, ne moe da o njoj govori. Dovoljno je ako se vide i njeni mali parii, jer je svaki njen deli istog soja. Ako tog psa vidi jednom, uvek e ga prepoznati. On laje na poseban nain, hoda na poseban nain ... U poetku ne moe da zna ta je "ja", a ta je lana linost. Ono to zove "ja" je sloena struktura, a takva je i lana linost. Ne moe da zna sve o svakoj od njih; ako, meutim, s jedne strane uzme neto

za ta ne sumnja da je lano, a s druge strane neto za ta ne sumnja da je istinitito, moe da ih uporedi. P: Ponekad posmatram kako se identifikujem ili pridajem znaaj i uviam da tako inim zbog slike koju imam o sebi. Mogu li na taj nain da upoznam lanu linost i da je, posmatrajui je, oslabim? O: Da, to je jedini nain, ali samo ako se od toga ne zamori, jer u poetku mnogi zaponu sa entuzijazmom, ali se ubrzo umore i ponu da koriste "ja" bez razlikovanja ne pitajui se "koje ja"? Glavni na neprijatelj je re "ja", jer, kao to sam rekao, u odreenim okolnostima zaista nemamo prava da je koristimo. Mnogo kasnije, posle dugog rada, moemo da o grupi "ja" koja odgovaraju Zameniku Nadzornika govo rimo kao o "ja". U uobiajenim okolnostima, meutim, kad kae "ne volim" mora da pita sebe: "Koje od mojih "ja" ne voli?" Na taj nain sebe neprekidno podsea na ovo mnotvo. Ako jednom zaboravi, bie ti lake da zaboravi sledei put. U radu ima mnogo dobrih poetaka, a potom, posle izvesnog vremena ovo se zaboravi i ljudi poinju da klize nizbrdo, i na kraju postaju jo vie mehanini nego ranije. Poetak poznavanja sebe je razumevanje ko u nama govori i kome moemo da verujemo. P: Da li se sposobnost za rad poveava onoliko koliko je ovek u stanju da oslabi lanu linost? O: Rad poinje borbom protiv lane linosti. Sve to ovek dobija moe da dobije jedino na raun lane linosti. Kasnije, kad se ona uini pasivnom, ovek moe mnogo da dobije na raun drugih stvari, ali dugo mora da takorei ivi od lane linosti. U obinom ivotu je veoma teko pronai lanu linost, jer, poto nema delovanja protiv nje, nema takoe ni otpora. Ali kad ovek pone da radi, javlja se otpor radu, a taj otpor je lana linost. P: Zar ne moe lana linost da bude zainteresovana ili privuena idejama sistema? O: Da, veoma. Samo to e tada imati sistem u svetlu lane linosti, a to e biti sasvim drugi sistem. Onog trenutka kad lana linost uzme sistem za sebe, ona sama jaa a slabi sistem za tebe. Ona doda jednu re ovde, drugu onde, i ne moe ni da zamisli u kakvom udnom obliku su mi se vratile neke od ideja. Jedna izostavljena re iz neke formulacije moe da odreenu ideju uini sasvim drukijom. Lana linost uvek sve zna bolje i uvek je puna opravdanja da ini ono to joj se svia. U tome je opasnost.

Sistem znai sve to je reeno u smislu u kome je reeno. Ako to ovek ispravlja, svesno ili nesvesno, onda se to ne moe zvati sistemom - to e biti lani sistem, falsifikat sistema. Onog trenutka kad postane netaan ili se neto zaboravi ili izostavi, dae pogrene rezultate. P: Pitao sam ovo zato to ponekad sumnjam da je moj interes za rad stvaran - moda laem sebe. O: Na to moe da odgovori samo ti i to jedino ako ne zaboravi osnovne principe i ne govori "ja" za neto to je samo jedno od mnogih "ja". Mora da zna za druga "ja" i da to pamti. Zaboraviti na to veoma je opasno, jer tada sitnica, mala izmena u neemu, moe da bude dovoljna da sve poe pogrenim putem.

Kad smo do sada govorili o oveku, govorili smo o optim ljudskim osobinama zajednikim svim ljudima. Meutim, u odreenim tre nucima u radu pored razumevanja optih prinicipa ovek mora pokuati da pronae sopstvene osobenosti, jer ovek ne moe da upozna sebe za praktine ciljeve ako poznaje samo opte osobine. Svaki ovek ima svoje sopstvene individualne osobine, sopstvene slabosti kad nije u stanju da se odupre stvarima koje se dogaaju. Te osobine ili slabosti mogu da budu veoma jednostavne ili veoma sloene. Neko moda moe da odoli svemu osim dobrom jelu; drugi svemu osim prianju, ili moe da bude lenj, ili suvie aktivan. Na odreenom stupnju prouavanja sebe veoma je vano da ovek nae svoju glavnu osobinu, to znai glavnu slabost. Glavne slabosti raznih ljudi su veoma razliite, i ako smo u stanju da se odupremo neemu emu drugi ovek ne moe da se odupre zato to je to sluajno njegova glavna osobina, ova razlika u slabostima stvara kod nas iluziju da moemo da "inimo". Glavna osobina ili glavna slabost je u lanoj linosti. U nekim sluajevima je mogue da se pouzdano vidi jedna, dve ili tri osobine ili sklonosti, esto meusobno povezane, koje ulaze kao osovina oko koje se sve obre. To je glavna osobina. Ponekad je ona veoma jasna i izrazita, ali je ponekad teko da se opie. Na jezik esto nema rei ni oblika daje opie, esto se na nju moe ukazati samo na zaobilazni nain. Zanimljivo je da ovek nikad ne moe da uvidi sopstvenu glavnu osobinu, jer je u njoj, a i kad mu se kae, obino u to ne veruje. Mi, meutim, moemo da pronaemo ono to se s njom dodiruje, iako to nije to.

Ponekad je korisno da se sakupe miljenja prijatelja o sebi, jer to esto pomae u otkrivanju naih osobina. Veoma je vano da se pronae ta stvara prepreke u naem radu. Sve dok je ovek ne pronae, glavna osobina znai stalni gubitak energije, i zato moramo da pronaemo tu rupu i zapuimo je. P: Moe li ovek uopte da sam otkrije glavnu osobinu? O: U odreenim trenucima u organizovanom radu ona e izbiti na povrinu, ili ti moe biti saoptena. Ali, ako ti se saopti, nee u to verovati. Ili je, ponekad, toliko oigledna da je nemogue da se porekne, ali uz pomo odbojnika ovek moe opet da je zaboravi. Poznavao sam ljude koji su imenovali svoju glavnu osobinu i izvesno vreme pamtili, a onda zaboravili. Tome mora da se sam priblii. Kad je oseti u sebi, znae. Ako ti se samo kae, lako moe da zaboravi. Kad uvidi veliki broj ispoljavanja svoje lane linosti, moe da nae svoju osobinu. P: Da li je to ono to naziva odbojnik? O: Ne, ali odbojnici skrivaju glavnu osobinu; oni je potpomau. P: Ako pronaemo svoju glavnu osobinu, moemo li da je is pravimo? Rekao si da ne moemo nita da ispravimo. O: Na uobiajeni nain ne moemo. Ovde to, meutim, podrazumeva korienje proizvoda iskustva i znanja koje ne pripada obi nom ivotu. P: Ali i obian ovek se takoe menja. O: Naravno da se menja - postaje jo mehaniniji, jo ui i jo ukoeniji. Izuzetaka moe biti, ali po pravilu u obinom ivotu stvari ne napreduju. Linosti se menjaju, posebno ako se okolnosti promene, ali je to mehanika, sluajna promena. Svoja miljenja esto zasnivamo na izuzecima, bilo da ih pravilno ili pogreno opaamo. Lake je primetiti izuzetke nego pravila. P: Poto je u sebi primetio odreenu tenju, ovek odluuje da se to vie nee dogaati. O: Obino se posle odluke to i dalje deava. Ili, ako se ne deava, umesto toga se pojavljuje neka druga tendencija. Po pravilu, samo jedna stvar moe da prekine druge stvari: strah. P: Menjaju li se glavne osobine tokom ivota? O: Ako su jasno izraene, ostaju iste itavog ivota. P: Ipak mogu da vidim da nekih stvari koje sam imao sad nema. O: Mogue. Nae znanje o sebi veoma je nedovoljno. ovek u ivotu moe da posmatra mnoge stvari i da napravi velike greke ako

ne zna kako da ih proveri. Glavnu osobinu je, kao to sam rekao, uglavnom teko videti. P: Moe li da mi kae koja je moja glavna osobina? O: Ne bih to uinio. Vidi, za poetak rada to nije neophodno. U poetku nije vana sama glavna osobina, ve ono to ona proizvodi, a to moe da se proui u stavovima. Mi ne poznajemo svoje stavove jer o sebi nikad nismo razmiljali na pravi nain. Imamo suvie mnogo fantastinih predstava. Ono to sad moramo da prouimo su nae take gledita, uobiajena oseanja, nain na koji mislimo, ta izmiljamo. Sve su to rezultati glavne osobine ili glavnih osobina, jer nije uvek samo jedna osobina najvanija, ve moe da ih bude i dve ili tri. Razmiljaj o lanoj linosti; za praktine ciljeve to je sasvim dovoljno. Teorijski se lana linost najee okree oko jedne osovine, a ta osovina je glavna osobina. Ako ovek ima jednu veliku slabost, to je s jedne strane prednost, jer jednim udarcem moe da postigne mnoge stvari ako je pobedi. Prednost je kad su stvari koncentrisane, kad se vei broj sastaje u jednoj taki. Tada napori u toj taki daju bolje rezultate nego ako ovek radi na vie strana. Glavnu osobinu, meutim, nije uvek mogue definisati. Ponekad na nju moe da ukae prstom, ponekad ne; u jednom oveku moe da je vidi, u drugom ne. Lanu linost, me utim, moe da vidi. P: Da li je glavna osobina hrana za lanu linost? O: Glavna osobina nije hrana. Ona jeste lana linost; ona je neto na emu se lana linost zasniva i to ulazi u sve. P: Da li glavna osobina uvek donosi odluke u vanim trenucima? O: To je najbolja definicija za nju - da ona uvek donosi odluke. U vezi sa glavnom osobinom, bolje je da se najpre misli u optim crtama - zato si priao sistemu, ta eli od sistema. esto se dogaa da ljudi dolaze na predavanja godinama i zaborave zato su doli. Sistem moe da odgovori na tvoja pitanja ako pamti zato si doao - ali bez toga ne. Moda si zaboravio na mehaninost; moda si zaboravio da je svako veoma duboko uveren da moe da "ini", a to u stvari ne moe jer o tome ne misli ili ne eli da misli. Neophodno je da se borimo sa tom idejom i da razumemo da smo mehanini, da ne moemo nita da uinimo, da spavamo, da imamo mnogo "ja" - sve te stvari. To e ti pomoi da vidi lanu linost, jer su sve te stvari koje sebi pripisujemo standardni primer fantazije. A imaginarna linost, lana linost, jeste svaija glavna osobina. P: Da li je lana linost uvek sebina?

O: Ako o sebi misli kao o lanoj linosti i pokuava da pronae ono to ona nije, moe da bude prilino siguran da je sve to je sebino lana linost. Ali to vie o njoj misli, to e je manje videti. Ona moe da izgleda veoma nesebino, a to je najgore od svega! P: Postoji li mnogo varijeteta glavne osobine? O: Ima neobinih varijeteta, a ima klasinih. U Novom Zavetu opisana je jedna veoma uobiajena osobina - kad vidimo tue greke, ali ne i svoje sopstvene. Zatim, veoma je uobiajena odreena vrsta samosaaljenja. A ima takoe i udnih kombinacija za koje je ponekad teko nai psiholoku definiciju. P: Da li je pamenje sebe jedini nain da se pobedi lana linost? O: Bez pamenja sebe ne moemo nita da uinimo. To je jedini nain. P: Da li je mogue da ovek ima razliite osobine kad je sa razliitim ljudima? O: Ne, to su uloge. Osobine se ne menjaju tako brzo. P: Da li je okrivljavanje drugih osobina? O: Moe da bude osobina. Ali na emu se zasniva? Na nedostatku razumevanja. Ako pone da prouava psihologiju, videe da su svi uzroci u tebi; ne moe biti uzroka van tebe. Ne podsea se na to dovoljno esto. Jedan mali deo razume da su svi uzroci u tebi, ali vei deo nastavlja da optuuje druge. Ispod svakog negativnog oseanja nai e samoopravdavanje koje ga hrani. Mora da ga prekine najpre u umu, a onda e posle izvesnog vremena biti u stanju da ga prekine i u oseanjima. Nedostatak razumevanja je prvi uzrok, manjak napora drugi. P: Misli li da lenjost moe da bude glavna osobina? O: Za neke ljude je lenjost tri etvrtine njihovog ivota - ili vie. Ponekad je lenjost veoma vana i predstavlja glavnu osobinu lane linosti, a tada sve drugo zavisi od lenjosti i slui lenjosti. Mora, meutim, da zapamti da ima raznih vrsta lenjosti. Neophodno je da se te razne vrste uoe posmatranjem sebe i posmatranjem drugih. Ima, na primer, veoma zauzetih ljudi koji neprekidno neto rade, pa ipak im je um lenj. To se najee dogaa. Lenjost nije samo elja da se sedi i ne radi nita. P: Koji je najbolji nain za borbu protiv lane linosti? O: Uvek radi neto to lana linost ne voli i ubrzo e nai jo vie stvari koje ne voli. Ako nastavi, ona e postajati sve razdraenija i pokazivati se sve jasnije, tako da uskoro o njoj vie nee biti sumnje.

Tvoja borba, meutim, mora da pre svega bude zasnovana na znanju - mora da poznaje njene osobine, da otkrije ta posebno ne voli. Jedna lana linost ne voli jednu stvar, druga drugu. Mora da u sebi ima dovoljno snage da se tome suprotstavi.

Hajde da sada neto kaemo o odnosu lane linosti prema drugim delovima oveka. U svakom trenutku se razvoj svakog oveka odvija pomou neeg to moemo da nazovemo statika trijada. Ova trijada moe da se nazove statika zato to stvari na vrhu trougla ostaju uvek na istom mestu i deluju kao neutraliua sila, dok se druge dve sile menjaju veoma sporo. ovek se deli na etiri dela: telo, duu, sutinu i linost. O sutini i linosti smo ve govorili. U sistemu se izraz "dua" koristi u znaenju ivotnog principa. Dua moe da se opie kao oblak finih materija ili energije povezanih zajedno i vezanih za telo. Sve dok je u telu, ono je ivo, i ini celinu sa duom. Kad se oni razdvoje, kaemo da telo umire. Dua je ono to razlikuje ivu tvar od pareta mrtvog mesa. Kad neki centar dobro radi, dua se koncentrie oko njega. U obinom oveku, meutim, dua nema nikakvih psihikih osobina, niti nam bilo ta koristi da o njoj znamo neto vie. Ovo vam govorim iz isto teorijske perspektive; ona je jednostavno materijalna, iako od finijih materija nego telo. Ovaj dijagram moe da koristi zato to nam pokazuje gde smo, ako to moemo da vidimo. On pokazuje promene u naem razvoju, kakvi smo sad i kakvi moemo da postanemo. Kad nauite da koristite ovaj dijagram, on e vam pomoi da tano odredite do kog stepena ste stigli u radu. Prvi trougao pokazuje ovekovo stanje u obinom ivotu; drugi pokazuje njegovo stanje kad pone da se razvija. Izmeu stanja pri kazanog u prvom i stanja prikazanog u drugom trouglu treba da protekne dosta vremena, a jo vie izmeu njih i treeg trougla. Ima, zapravo, mnogo prelaznih stanja, ali su ova tri dovoljna da pokau put razvoja u odnosu na lanu linost. Neophodno je da zapamtimo da nijedno od ovih stanja nije trajno. Svako od njih moe da traje pola sata, a potom moe da nastupi drugo, pa onda opet tree stanje. Dijagram jedino prikazuje kako se odvija

razvoj. Dijagram bi se mogao nastaviti i iza trajnog "ja", jer trajno "ja" takoe moe da ima veliki broj oblika. Trijadu sainjavaju telo, dua i sutina u vrhu trougla. Telo i sutina

Na drugom temenu je "ja", uzeto u smislu mnogih "ja" koja ine linost, to e rei, sva oseanja i oseti koji ne ine deo lane linosti. Tree teme trougla zauzima lana linost, to jest, imaginarna slika o sebi.

U obinom oveku lana linost sebe zove "ja" i igra aktivnu ulogu; meutim, posle izvesnog vremena, ako je ovek sposoban za razvoj, u njemu poinje da raste magnetski centar. On moe da ga naziva "poseb nim interesovanjima", "idealima", "idejama" i tome slino. Kad pone da osea taj magnetski centar, on u sebi otkriva zaseban deo, i iz tog dela poinje njegov rast. Taj rast moe da se odvija samo na raun lane linosti, jer je lana linost ne moe pojaviti istovremeno kad i mag netski centar. Kad je aktivan magnetski centar, lana linost je pasivna, a kad je aktivna lana linost, pasivan je magnetski centar. Ako se u oveku obrazuje magnetski centar, on moe da naie na kolu, i kad pone da radi, mora da radi protiv lane linosti. To ne znai da lana linost nestaje; to jedino znai da nije stalno prisutna. U poetku je prisutna gotovo uvek, ali kad magnetski centar pone da raste, ona nestaje ponekad na pola sata, ponekad ak i na itav dan. Onda se ponovo vraa i ostaje nedelju dana! Kad se lana linost izgubi na kratko vreme, "ja" postaje snanije, samo to to nije pravo "ja", to je mnotvo "ja". to je due vreme na koje lano "ja" nestaje, to snanije postaje "ja" sastavlljeno od mnogih "ja". Magnetski centar moe da se pretvori u Zamenika Nadzornika, a kad Zamenik Nadzornika stekne kontrolu nad lanom linou, on sve nepotrebne stvari prebacuje na stranu lanog ja, a na strani "ja" ostaje samo ono to je neophodno. Potom, na jo viem stupnju, na stranu "ja" moe da doe trajno "ja" sa svim to mu pripada. Tada e mnotvo "ja" biti na strani lane linosti, ali sada o tome ne moemo da kaemo mnogo. Tu e biti trajno "ja" sa svim onim to mu pripada, ali mi ne znamo ta mu pripada. Trajno "ja" ima sasvim drugaije funkcije, taku gledita sasvim drugaiju od svega na ta smo navikli. Naziv "trajno ja" nije ba srean, jer ono nije trajno na dui period; ono se pojavljuje i ostaje samo kad je neophodno, a kad nije neophodno, moe opet da ode. Zato je bolje da se kae "pravo ja". Kad se to "ja" pojavi, ono vlada svim drugim "ja". Ono moe da sve kontrolie na nain na koji to nijedno od postojeih "ja" ne moe, pa je u tom smislu sasvim novo. Ali, kad to "ja" doe, ne znai da e i ostati. Prvo, moda nee biti neophodno da bude tu, jer manja "ja" takoe moraju da naue da se ponaaju na pravilan nain. Drugo, ono zahteva veoma intenzivan rad, i ako rad popusti, ono ne moe da ostane. Prema tome, za njegovo prisustvo potrebni su mnogi uslovi, ali ako jednom osetite ukus nje-

govog prisustva, znaete mnogo stvari i biti sigurni u mnogo ta to sad moete samo da pretpostavljate. Statika trijada pokazuje da se u odnosu na razne manifestacije lane linosti odvija ili rad na sebi ili degeneracija, ali da telo, dua i sutina sve vreme ostaju isti. Posle izvesnog vremena e i one biti zahvaene, ali ne ulaze u poetne faze. Telo e ostati isto telo, sutina e se kasnije promeniti, ali ona ne ulazi u poetne faze rada. U skladu sa ovim sistemom, sutina u rad ulazi samo onoliko koliko je izmeana sa linou. Mi ih ne uzimamo odvojeno, zato to, kao to sam ve objasnio, nemamo naina da radimo na sutini odvojeno od linosti. P: Da li ovaj dijagram ukazuje da telo i sutina ponekad stanu na stranu lane linosti, ponekad na drugu, u skladu sa onim to je na povrini? O: Ne. Ako su telo i sutina normalni, oni su nepristrasni i ne prilaze nijednoj ni drugoj strani. Ako je, meutim, neto u njima pogreno, onda su na strani lane linosti. To, meutim, ne ulazi u na razgovor; mi ih uzimamo kao trajnu silu. Promene se odvijaju u druge dve take trijade. P: Da li ovaj dijagram govori da Zamenik Nadzornika poinje da zamenjuje magnetski centar kad ovek otpone sa kolskim radom? O: Kao to sam ranije objasnio, Zamenik Nadzornika ne dolazi pravo iz magnetskog centra, on najpre mora da se preobrazi u druge stvari. Prva stvar koja pokazuje pravilan rast neega na mestu mag netskog centra je uvaavanje - razumevanje rada. Dug je put izmeu jednog i drugog. U dijagramu su oni prikazani kao da slede jedan za drugim, ali to ne znai da odmah dolaze jedno za drugim - udaljeni su miljama, i treba da se odigraju stotine promena. P: ta ini da "ja" pone da se razvija, a lana linost gubi? O: Sve promene se dogaaju u vremenu. U obinom ivotu lana linost je sve vreme prisutna. Potom e se ona vremenski smanjiti i postati manje vana, zauzimae manje vremena. (To je prikazano u drugom stadijumu na dijagramu gde lana linost postaje pasivna, a mnoga "ja" koja okruuju magnetski centar postaju aktivna). Lanu linost ne moe da smanji u smislu veliine, ali moe da je smanji u vremenskom smislu. Uzmi dvadeset etiri sata - koliko dnevno pripada jednom, a koliko drugom? Sve to se u nama menja,menja se na taj nain. P: Imao sam utisak da je lana linost skup svih razliitih "ja". Ovaj dijagram mi je malo zamutio stvari.

O: Meu tim mnogim "ja" ima nekih korisnih i mnogih pasivnih "ja" koja mogu da budu poetak drugih podlinosti. Lana linost ne moe da se razvija; ona je u celosti pogrena. Zato sam rekao da se sav rad mora odvijati protiv lane linosti. Ako ovek ne uspe u radu, to je zato to nije dovoljno panje posvetio lanoj linosti, nije je prouio, nije radio protiv nje. Lana linost je takoe sastavljena od mnogih "ja", ali su sva ona imaginarna. P: Ne razumem ta podrazumeva pod pasivnim "ja"? O: Pasivna "ja" su ona "ja" koja su kontrolisana drugim, aktivnim "ja". Na primer, dobrim namerama moe da upravlja lenjost. Lenjost je aktivna, dobre namere su pasivne. "Ja" ili kombinacija "ja" koja kontroliu su aktivna; "ja" koja su kontrolisana ili pokretana su pasivna. Shvati to sasvim jednostavno. Ovaj dijagram prikazuje jedno stanje, zatim malo drugaije stanje, i opet drugaije stanje. Uz njegovu pomo moe da vidi tri razliita stanja oveka, poev od najosnovnijeg. U najosnovnijem stanju aktivna je lana linost a "ja" je pasivno. Telo, dua i sutina uvek ostaju neutraliui. Kad trajno "ja" doe, posle mnogih stadijuma, "ja" postaje aktivno, mnotvo "ja" postaje pasivno, a lana linost nestaje. Izmeu ova dva krajnja stanja moe se nacrtati vie raznih dijagrama, a ima nekoliko mogunosti daljih od ovog to je ovde. P: Da li postoji mesto u statikoj trijadi gde je grupa "ja", ne povezana sa magnetskim centrom, aktivna, a lana linost pasivna? O: Kad sam rekao da odreena grupa "ja" ili podlinosti postaje aktivna, mislio sam na one koji su grupisani oko magnetskog centra. Lanoj linosti je najpre suprotstavljen sam magnetski centar, a potoni i ona "ja" koja se oko njega okupljaju. Potom, u odreenom trenutku, magnetski centar postaje aktivan, a lana linost pasivna. Magnetski centar je kombinacija odreene grupe interesovanja ili sklonosti. On te ne vodi, jer bi vodstvo znailo napredak, dok ti ostaje u mestu, ali kad stvari dou, onda uz pomo magnetskog centra moe da vidi ta je ta, odnosno da li ti se neka stvar dopada ili ne. Moe da bira. Pre nego to ovek ude u rad, magnetski centar je odreena taka koja se pretvorila u odreenu grupu interesovanja. Kad ovek naie na rad, magnetski centar se zainteresuje za kolski rad, a potom nestaje kao magnetski centar, jer je on slab, i pretvara se u neto to bi se moglo nazvati "radna" linost. Ovaj dijagram je namenjen da opie poetno stanje u radu i zato sam u njega stavio veoma mali broj kombinacija koje mogu da se prikau. Na primer, u jednom od poetnih stadijuma

moemo da nacrtamo trijadu sa telom, duom i sutinom na vrhu, lanom linou s jedne strane i mnotvom "ja" koje se ve podelilo u odreene grupe sa druge. Jedna od tih grupa je magnetski centar, ali ima i drugih grupa, moda nevezanih, ali ne i neprijateljskih prema magnetskom centni, koje mogu da opstanu i na kraju se razviju u neto bolje. Grupe "ja" koje su uvek neprijateljske i uvek tetne predstavljaju lanu linost. P: Zavisi li promena jednog oblika statike trijade u drugi od promene bia? O: Da, svaka mala promena je promena bia, iako se ovaj izraz upotrebljava uglavnom za vee, ozbiljnije promene. Kad govorimo o promeni bia, govorimo, na primer, o promeni oveka broj 1, 2 i 3 u oveka broj 4. To je promena bia, ali se taj veliki skok, naravno, sastoji od malih skokova. Statika trijada je jednostavno pomoni dijagram. Ona predstavlja tebe. Ona prikazuje stanje tvog bia, ono to jesi u odreenom trenutku, i pomae ti da sebi predstavi sve stadijume kroz koje prolazi od uobiajenog mehanikog postojanja do razvoja. Na taj nain se to ne opisuje reima, ve ima potpunu sliku. Na cilj je da postanemo jedno, da imamo jedno trajno "ja". U poetku, meutim, rad znai postati jo podeljeniji. Mora da shvati koliko si daleko od toga da postane jedno, i samo kad poznaje sve te odlomke sebe moe da se pone rad na jednom ili nekoliko glavnih "ja" oko kojih moe da se izgradi jedinstvo. Ujediniti sve stvari koje sada nalazi u sebi bio bi pogrean pristup. Novo "ja" je neto to sada ne poznaje; ono raste iz neega emu moe da veruje. U poetku pokuava, odvajajui lanu linost od sebe, da se podeli na ono za ta moe da kae da je pouzdano i ono to uvia da je nepouzdano. Kad sumnja, zapamti da pokua da izvue na povrinu druga "ja" koja imaju odreeni sistem vrednosti. To je jedini nain da se pobedi sumnja. Da bi se razvio, mora da ima odreenu sposobnost za vrednovanje. Jedini praktini pristup je da se misli o svojim razliitim delovima i da se pronau delovi koji mogu da rade i delovi koji ne mogu. Neki ljudi imaju prave vrednosti, neki imaju lane vrednosti a neki uopte nemaju nikakve vrednosti. Ista je stvar sa raznim "ja". Ljudi mogu da provedu ivot prouavajui sistem i terminologiju sistema a da nikad ne dou do stvarnih stvari. Tri etvrtine ili devet desetina naeg obinog znanja ne postoji stvarno: ono postoji samo u fantaziji. Ovaj rad, meutim, od poetka mora da bude praktian.

Mora da razume da bez rada, bez sistema, ovek nita ne moe da uini. Ako pone da radi, ima ansu. Ali ak i u radu ima opasnosti, jer ako ljudi misle da mogu da neto uine a istovremeno odbijaju da rade na sticanju kontrole, ako suvie dugo ostanu na teoriji i ne uvide da bez velikih napora nije mogua nikakva promena, ako nastave da te napore odlau za sutra, onda to stalno oklevanje poinje da proizvodi jednu posledicu, i posle izvesnog vremena dolazi opasan trenutak. On ne dolazi na poetku, ve samo ako ovek due vremena nastavi ne ulaui dovoljne napore ili ne radei nita ozbiljno. Tada, umesto da postane jedno, ovek postaje podeljen na dva dela, tako da se sve osobine i sve podlinosti dele na dve grupe. Jedan deo je koristan za rad i pomae rad na sebi, a drugi deo je ravnoduan ili ak neprijateljski. Ove dve grupe mogu da nastave da naporedo postoje pokuavajui da se ne pojave istovremeno; jedna moe doi ujutro, druga popodne. To je stvarna opasnost, jer ako ponu da se formiraju dva takva dela, ravnodunost jednog kvari rezultate rada drugog i na taj nain se razvoj prekida. Ovaj drugi deo ne mora obavezno da bude lo ili suprotstavljen radu, ve samo slab, a slabost i snaga ne mogu da rastu istovremeno. Zato je neophodno da se protiv toga izbori vrlo brzo i nemilosrdno, jer u suprotnom to moe da vodi dvostrukoj kristalizaciji. P: Da li bi ovek primetio da se te dve grupe linosti stvaraju u njemu? O: Ako je ovek nauio da se posmatra, moe da vidi kad to pone da se deava, a onda ne sme da mu dopusti da se predugo odvija, jer svakog dana postaje sve tee i tee da se sa tim izbori. To se, meutim, razliito ispoljava u razliitim sluajevima. P: Da li je takav sluaj sticanje dosta znanja bez razumevanja? O: Ne. U tom sluaju je mogue ak i razumevanje, samo bez injenja. Vidi, ak ni znanje ni razumevanje ne mogu da pomognu ako ovek ne radi na biu. Ako istovremeno ne raste i volja, ovek moe da razumeva, a da ne bude u stanju nita da uini. Ako ljudi suvie dugo ekaju a da ne uloe ozbiljne napore ili donesu ozbiljne odluke, moe da im se desi poetak ove dvostruke kristalizacije. Tada ne mogu da dobiju rezultate u radu, a posle izvesnog vremena mogu da dobiju ak i pogrene rezultate.

POGLAVLJE VIII
Mesto oveka u svetu - Ogranienja nae percepcije i miljenja - Znanje je znanje o svemu - Princip relativnosti i princip razmere - Zakon broja tri - etiri stanja materije - Mi smo slepi za treu silu - Zakon broja sedam - Uzlazne i silazne oktave - Posmatranje intervala - Zrak Stvaranja - Volja Apsoluta - Zrak Stvaranja kao instrument za novo miljenje - Specijalni jezik - Zrak Stvaranja kao oktava - Organski ivot na Zemlji - Hranjenje Meseca - Kosmiki uticaji - Mehaniki uticaj Meseca - Uticaji i stanje bia - Planetarni uticaji i sutina - Oslobaanje od zakona - Mogunost razvoja - ovek kao deo organskog ivota Prouavanje zakona - Pravda i nepravda - Zakoni koji se odnose na oveka - Raditi protiv prirode - Prouavanje kosmolokih ideja kao pomo pamenju sebe - Zakon broja tri i Stvaranje - Prolazak sila - Tri oktave zraenja - Tabela vodonika - Razliiti nivoi materije - Bona oktava - Mogunost evolucije

Moramo da govorimo o ovekovom mestu u svetu zato to odsad pa nadalje oveka uvek moramo da prouavamo u vezi sa njegovim mestom, poto ima mnogo stvari o nama, o tome ta je za nas mogue a ta nemogue, koje su sa tim povezane. U prvom predavanju sam rekao da moramo da prouavamo oveka, i naporedo s tim moramo da prouavamo svet u kome ovek ivi da bismo pokuali da razumemo zato je ovek ovakav kakav je i zato nikako ne bi moglo da bude drugaije. Odgovore na sva ta pitanja ne moemo da pronaemo ako oveka prouavamo odvojeno od sveta u

kome ivi. U odreenom smislu je ovek analogan svemiru; u njemu deluju isti zakoni i uvideemo da je neke od tih zakona lake razumeti prouavajui oveka, dok druge moemo da bolje razumemo pro uavajui univerzum. Moramo, meutim, da pre svega shvatimo ogranienja nae percep cije i nae moi razmiljanja; zato ovo prouavanje takoe ukljuuje prouavanje naih ogranienja. Sistem veoma proiruje nae znanje, ali ne moe da ini uda. Ako pokuavamo da o svetu razmiljamo od vojeno od nas samih i da ga vidimo onakvog kakav jeste, ak i iz perspektive fizike, uz pomo teleskopa ili mikroskopa, shvatiemo koliko su ograniene nae sposobnosti opaanja, jer su ograniene veliinom. A naa sposobnost za mentalno gledanje je beskrajno vie ograniena. ak i kad bismo doli u dodir sa izvorom potpunog znanja, ovakvi kakvi smo ne bismo bili u stanju da ga uzmemo ili upotrebimo, jer iako moemo da znamo vie nego to obino znamo, postoji konano ogranienje u nama - u naem umu. Zato moramo da znamo sva svoja ogranienja i potom, kad upoznamo mo naeg instrumenta, znaemo ta moemo da dobijemo. Prva ideja ovog sistema je da taj instrument za sticanje znanja moemo da u izvesnoj meri poboljamo - to je ideja o samousavravanju. Ako se seate, rekao sam da iz perspektive ovog sistema samo znanje o celini moe da se smatra znanjem, jer znanje o delu bez njegove veze sa celinom nije znanje ve neznanje. Mi moemo da imamo takvo znanje, samo to to ne uviamo i ne shvatamo da u svemu znanje poinje znanjem o celini. Uzmite, na primer, ovu kutiju ibica. Ako bih je gledao kroz uzanu pukotinu mogao bih samo da vidim njen mali deo i nikad ne bih stekao ideju o kutiji ibica kao o celini. Isti je sluaj sa svim drugim. Gotovo sve to zovemo znanjem nije uopte znanje jer predstavlja znanje samo o malom delu bez poznavanje mesta tog dela u celini. U izvesnim knjigama aforizama se kae: znati znai znati sve. Znati deo neega znai ne znati. Nije teko da se zna sve, jer da bi ovek znao sve mora da zna veoma malo. Ali da bi znao to malo mora da zna veoma mnogo. Zato moramo da ponemo od tog "veoma mnogo" sa milju da stignemo do onog "veoma malo" koje je neophodno za svo znanje. Znanje o svemu mogue je uz korienje dva principa: principa relativnosti i principa razmere. Ako govorimo o svetu, neophodno je da o svetu znamo sve, a moemo da znamo sve to je potrebno da znamo o njemu ako stvari posmatramo u razliitim razmerama. Moemo da

znamo mnogo vie nego to obino znamo ako stvari koje su u nekom odnosu sa nama i samerljive su sa nama prouavamo u jednoj razmeri a stvari koje su veoma udaljene od nas i nisu u nekom odreenom odnosu sa nama u drugoj, umanjenoj razmeri, na apstraktniji nain. Na taj nain moemo da steknemo celokupnu koliinu znanja koja nam je neophodna a da ne uimo previe, a to znanje e sadrati vrlo malo nekorisnih stvari, jer kad bismo uili sve bez razlike, ne bismo znali ta je neophodno. Na primer, svoju kuu poznajete u razmeri koja je proporocionalna vaem telu, ali grad u kom ivite poznajete u mnogo manjoj razmeri. Neke delove poznajete dobro, druge delove ne tako dobro, ali nijedan deo ne poznajete dobro kao svoju kuu. Englesku poznajete u jo manjoj razmeri, Evropu jo manje, itd. Sad u vas podsetiti na ono to sam u prvom predavanju rekao u vezi sa prouavanjem sveta i dva osnovna zakona koji njime vladaju, i naglasiu ta morate da zapamtite i kako to morate da zapamtite. Ti univerzalni zakoni su zaista izvan moi poiman ja naeg uma, pa zato i pored sve elje da ih prouavate neete razumeti vie od pukih rei. ak i to je, meutim, korisno. Uz pomo tih rei moete da obnovite svoje vienje univerzuma i oveka postavite na pravo mesto u odnosu na razliite svetove. Prva stvar koju treba zapamtiti je ono to je reeno o Zakonu broja tri - da je sve na svetu, sva ispoljavanja energije, sve vrste dela, bilo u svetu, bilo u ljudskoj aktivnosti, unutranjoj ili spoljanjoj, uvek ispoljavanje tri sile koje postoje u prirodi. Te sile se nazivaju aktivna, pasivna i neutraliua, ili prva, druga i trea. Mora da se razume da se one jedna od druge ne razlikuju kao to se aktivnost i pasivnost razlikuju u naem uobiajenom razumevanju tih termina. I aktivne i pasivne sile su aktivne jer sila ne moe da bude pasivna; ima, meutim, izvesne razlike u njihovoj aktivnosti, a ta razlika stvara svu raznolikost pojavnog koja postoji u svetu. Tri sile deluju zajedno, ali u svakoj kombinaciji jedna od njih preovlauje. Istovremeno, svaka sila koja je aktivna sada, u sledeem momentu u drugoj trijadi moe da postane pasivna ili ne utraliua. Kad se tri sile susretnu, stvari se dogaaju. Ako se ne susretnu, nita se ne dogaa. Iz te perspektive materija takoe mora da ima odreene nazive u skladu s tim koja sila kroz nju deluje - bilo daje organska ili neorganska, hemijski element ili hemijsko jedinjenje. Bilo koja materija kroz koju prolazi aktivna sila zove se Ugljenik. Kad kroz nju prolazi pasivna sila, zove se Kiseonik. Kad kroz nju prolazi neutraliua sila, zove se Azot,

a kad se materija uzme bez obzira kakva sila kroz nju deluje zove se Vodonik. U poetku ova imena treba jednostavno smatrati nazivima. Na taj nain Zakon broja tri u nau definiciju materije unosi relativnost, jer umesto jednog gvoda imamo etiri gvoda, umesto jednog bakra etiri bakra itd. Otac, majka, sin; Ugljenik, Kiseonik, Azot. Porodica je Vodonik. Poetak nove porodice je sin. U obinom razmiljanju mi uviamo postojanje dve sile - akcije i otpora, pozitivnog i negativnog elektriciteta itd. Ali, u ovom stanju svesti mi ne vidimo da su u svakom dogaaju, u svakoj pojavi uvek prisutne tri sile i da samo spoj tri sile moe da proizvede neki dogaaj. Dve sile ne mogu nita da proizvedu - one bi se samo vrtele jedna oko druge bez ikakvog rezultata. Treba dugo vremena da bismo u stvarima poeli da vidimo tri sile - iz odreenog razloga mi smo slepi za treu silu, iako moemo da je posmatramo u mnogim hemijskim reakcijama i biolokim pojavama. ak i ako u potpunosti razumemo da bez prisustva sva tri ova elementa nita ne moe da se dogodi, u odnosu na sebe same teimo da to zaboravimo ili previdimo. Mi ne primeujemo u potpunosti ak ni dve sile i uglavnom oekujemo da se stvari dogode kad je prisutna samo jedna sila. Kasnije ete videti da ako jedna sila nedostaje, kad elite da dobijete odreeni rezultat, ne moete da ga dobijete. U nekim sluajevima nedostaje pasivna sila i onda se ne dogaa nita, jer ako nema pasivne sile, nema materijala. U drugom sluaju moe da nedostaje aktivna ili neutraliua sila i opet ne moete nita da uradite. Ako pokuate da naete ispoljavanje prve i druge sile ponekad moete da vidite i ispoljavanje tree. Za to je potrebno posmatranje i moete da ga dokaete samo vi sami. U psihologiji mnoge stvari mogu da se objasne neophodnou tree sile. To takoe objanjava zato mi ne moemo da "inimo" - ne moemo da dovedemo treu silu. A bez tree sile se ne dogaa nikakvo delovanje, ili se dogaa na drugaiji nain nego to smo mi to nameravali. Ponekad vidimo neutraliuu silu, samo smo u zabludi to se tie njene prirode; na primer, mi je esto vidimo kao rezultat dok u stvarnosti ona postoji pre prve i druge. U vezi sa trima silama inimo mnoge greke, ali je veoma korisno da o njima razmiljamo. P: Da li su te tri sile spoljanje - van oveka? O: One postoje u tebi i van tebe, u naoj razmeri, u planetarnoj razmeri, u svemirskoj razmeri, u svim razmerama. P: Moe li da nam da primer kako one deluju?

O: Pretpostavimo da eli da neto proui. Ima odreeni materijal, nove ideje i slino, ali istovremeno ima otpor prema tom prouavanju, jer neka "ja" to ele, a druga ne. Ona predstavljaju aktivnu i pasivnu silu. Pretpostavimo da to prouavanje u tebi izazove odreenu vrstu oseanja; ta oseanja deluju kao neutraliua sila, i tad si u stanju da prouava. Ako se ne bi javila oseanja, "ja" koja ele prouavanje i "ja" koja ga ne ele nastavila bi da se prepiru i nita se ne bi dogodilo. Zakon tri sile objanjava mnoge stvari koje ne bismo mogli da objasnimo na uobiajeni nain, jer obino mislimo samo o jednoj sili. Veoma retko u obzir uzimamo drugu silu, otpor, a treu nikad. Neo phodno je, meutim, u obzir uzeti sve tri sile u bilo kakvom proraun avanju nekog delovanja. P: Da li je neophodnost trea sila? Izgleda da je mnoge odluke donelo ono to je neophodno. O: A mnoge je donelo ono to nije neophodno. Ljudi uvek mogu da deluju bez neophodnih stvari, ali bez nepotrebnih - mnogo tee. Zato se ne moe tako rei. Mora, meutim, da shvati da ne moe da govori o treoj sili, a da nisi odredio prvu i drugu. P: Moemo li prouavanjem Zakona broja tri shvatiti zato su nai napori neuspeni? O: To je ponekad veoma korisno. Ponekad moe da vidi da svi napori padaju u vodu zato to ljudi ne poznaju i ne primenjuju Zakon broja tri. Ili ne uraunaju otpor ili ne uraunaju svoju aktivnu silu govorim o trijadi u kojoj je prisutna trea sila. Kad je razlika meu silama veoma velika, dogaa se veoma neobina pojava - rezultat ne izgleda ni nalik na ono to smo oekivali. Pretpostavimo da eli da uradi neku stvar, ali nisi uzeo u obzir otpor. Tvoja namera se susree sa veoma jakim otporom, a rezultat je, kad se pojavi, potpuno razliit od onog to si eleo. U radu moe da vidi dve sile: ideje sistema i tvoj sopstveni otpor, tvoj san. U svakom posebnom sluaju ulazi odreena trea sila i pomae ili jednoj ili drugoj strani. P: Kakav je praktian znaaj prouavanja sila? O: U osnovi svih stvari stoje kosmiki zakoni. Ne moe da razume zato se stvari dogaaju na ovaj ili onaj nain ako o tim zakonima nema predstavu. P: Ako umesto materije uzmemo dogaaje, moe li se rei da su oni razliiti po tome koja sila kroz njih deluje?

O: Oni su razliiti u skladu sa tim koja trijada deluje. Na primer, svi znamo kako ista reenica, iste rei mogu da imaju sasvim razliito znaenje u skladu sa tim ko ih izgovara. Pa ak i ista osoba moe da iste rei kae u razliito vreme i da njihovo znaenje bude razliito. Uenje o tri sile ili tri gune moemo da naemo u Sankhya filozofiji, ali je u postojeoj literaturi ono ozbiljno iskrivljeno, jer se o svakoj guni ili sili govori kao da ostaje uvek ista, dok se iz perspektive sistema, kao to sam rekao, aktivnost, pasivnost ili neutraliui kvalitet svake sile javljaju samo u odnosu na dve druge sile. Postoji sedam kombinacija sila, od kojih je jedna za ljudski um neshvatljiva, jer u toj trijadi svaka sila zauzima svako mesto. Trijade se odnose na dogaaje, pa ako posebno govorimo o svakom dogaaju, bilo malom, bilo velikom, moramo da razumemo kojoj od trijada svaki pripada. Sled dogaaja se, meutim, odvija u skladu sa Zakonom broja sedam ili Zakonom oktava. Zakon broja sedam mora da se razume i zapamti iz perspektive intervala. Da kaemo ukratko, Zakon broja sedam znai da nijedna sila ne deluje uvek u istom pravcu: ona deluje izvesno vreme, potom joj jaina opada, pa ili menja pravac ili doivljava unutranju promenu. U svakoj oktavi - odnosno, periodu izmeu odreenog broja vibracija i njihovog udvostruenog ili pre polovljenog broja - postoje dva mesta gde vibracije, ili, da budemo precizniji, ispoljavanja energije koja se odigravaju u prostoru ili vre menu, ili u prostoru i vremenu, trpe odreenu promenu, usporavaju, i potom ponovo poinju. Ako na tom mestu ne doe dodatni ok, oktava menja pravac. Ta merljiva nepravilnost frekvencije vibracija je pro raunata i ukljuena u odreenu formulu. Ta formula, koja izraava kosmiki zakon, kasnije je primenjena u muzici u obliku durske lestvice. Zakon broja sedam pokazuje da nijedna sila ne moe da se razvija u istom pravcu i pokazuje mesto gde se javljaju te promene ili usporavanja. P: Da li je to zbog prepreka u intervalima? O: To je zbog intervala. Prepreke su prirodne; svaka energija se razvija okruena preprekama. P: Da li se razvoj uvek menja u istom pravcu? O: Ne, u svim pravcima. Kad se stvari "dogaaju", ovek nikad ne moe da bude siguran u pravac. Ljudi broj 1, 2 i 3 nikad ne stiu gde su hteli; to moe da se desi samo sluajno. Mi mislimo da je izuzetak kad ne stignemo gde smo eleli; ne uviamo da je to zakon. Ne moemo da se pouzdamo da e sluaj obezbediti pravi ok u pravom trenutku.

P: Da li je taj proces beskonaan? O: Ne moe da zamilja silu koja beskonano deluje. Ona deluje u skladu sa koliinom energije koja je prisutna. Pa opet, oktave su razliite - mogu da budu silazne ili uzlazne. Uzlazna oktava je oktava izmeu odreenog broja vibracija i njihovog udvostruenog broja. Silazna oktava je oktava izmeu odreenog broja vibracija i njegove polovine. Zato, kad govorimo o nekom sledu dogaaja, moramo da poznajemo uzlazne i silazne oktave. Nemogue je da jednu oktavu razumemo ako ne znamo da li je silazna ili uzlazna, a ba to se dogaa u obinom miljenju, jer ljudi prouavaju uzlazne oktave smatrajui ih silaznim i obrnuto. P: Moe li da nam da primer kad ljudi silaznu oktavu smatraju uzlaznom? O: Pretpostavimo da se susretnemo sa divljacima; ono to obino mislimo je da su oni primitivni, i da od tih primitivnih ljudi poinje da se razvija civilizacija i kultura. Mi, meutim, ne shvatamo da su oni u najveem broju sluajeva potomci civilizovanih ljudi. Vrlo esto sma tramo evolucijom ono to je u stvari degeneracija. Zakon broja sedam je najlake posmatrati u ljudskom delovanju. Moete da posmatrate kako se, kad ljudi neto ponu da rade prouavaju, obavljaju neki posao - posle izvesnog vremena, bez ikak vog vidljivog razloga, njihovi napori smanjuju, rad usporava, i ako se u datom trenutku ne uloi odreen poseban napor, aktivnost menja svoj pravac. Postoji mala, ali stvarna promena u unutranjoj snazi. Potom, posle izvesnog vremena, opet se javlja slabljenje, a potom se, ako se ne uloi poseban napor, pravac menja. On moe da se potpuno promeni i postane dijametralno suprotan a da i dalje izgleda da se radi o istoj stvari. U ljudskoj delatnosti postoje mnogi stadijumi koji odgovaraju tom opisu. Delatnost poinje na jedan nain a potom neprimetno nastavlja na potpuno suprotan nain. Ako su ovi intervali poznati i ako se u njima upotrebi metod da se naini odreeni posebni napor ili preduzmu odreene mere, mogue je da se u oktavi izbegnu prekidi. Sve se odvija u oktavama; nijedna vibracija, nijedan pokret, nijedna aktivnost ne moe da se odvija ni na koji drugi nain. Razmere variraju tako da ne moemo da ih pratimo, ali moemo da vidimo rezultate, rezultate Zakona broja sedam. ak i unutranji rad organizma na fizikom planu podlee tom zakonu. Pomou odreenih vrsta napora moemo da proizvedemo polustepene koji nedostaju i ispunimo intervale i na taj nain izmenimo rad

nae maine. Videe, na primer, kako napor da pamtimo sebe menja mnoge stvari u hemiji naeg organizma. P: Ako u odreenom delovanju otkrijemo interval, da li je verovatno da e se on ponavljati? O: Bilo bi lake da razgovaramo kad bi naao primer. Uopteno govorei, ako se nita ne uini, sa svakom oktavom e se interval poveavati i to na istom mestu. P: Govorio si o oktavama pamenja sebe ... O: Ne ba. Rekao sam da, ako radi, tvoj rad moe da se uoblii u oktave i ima intervale. Ako ne zna gde dolaze intervali, rad e ti se izmeniti. Ne moemo, meutim, da govorimo o oktavama u odnosu na pamenje sebe, jer kod nas ono samo zapone i izgubi se. Ako postigemo dve ili tri note bie dobro. Nismo stekli dovoljno poetne energije. Pa opet, moramo da stalno iznova poinjemo sve dok ne nainimo oktavu. Moramo da svakog dana iznova poinjemo: do, re; do, re, mi... Dugo vremena ne moemo da odemo dalje od mi. P: Ako doemo do mi, ta se dogaa? O: Zaustavlja se i vraa nazad. Dugo vremena nee prei interval. Posle izvesnog vremena prouavanja bie, meutim, u stanju da otkrije intervale. Znae da se u odreenom delu pravca tvog rada pribliava interval. P: Mora li ovek da pokua da prati sled dogaanja u sebi da bi video oktave? O: Ne sled dogaanja; intervale moe da vidi ako pone da ini neto, da neto ui. Videe kako se neka aktivnost izvesno vreme odvija u odreenom pravcu a potom skree sa svog prvobitnog puta. Sada, imajui sve ovo na umu, dolazimo da prouavanja svemira da bismo odredili ta je za oveka svet. ovek ivi na Zemlji, a Zemlja je jedna od planeta Sunevog sistema, tako da ovek takoe pripada planetarnom svetu. Zemlja zauzima odreeno mesto u Sunevom sistemu tako da moemo da kaemo da pripadamo takoe i Suncu. Sunce je jedna od zvezda u Mlenom putu, pa u tom smislu mi takoe pripadamo Mlenom putu. Potom, uobiajena nauka razumeva i dozvoljava postojanje drugih galaksija, slinih ili razliitih od nae, tako da mi takoe pripadamo i svetu svih galaksija, uzetih zajedno. Astronomski ne moemo da idemo dalje, ali filozofski moemo da pojmimo stanje stvari u kome je sve

jedno, kao to je jabuka jedno. To stanje nazivamo Apsolut. Prema tome su sve galaksije, naa galaksija, na Sunev sistem, planete, Zemlja, Mesec koji je u polju uticaja Zemlje - svi u Apsolutu. Apsolut zapravo stvara samo svet koji je za jedan red nii od njega i Volja Apsoluta se ne ispoljava izvan Sveta 3. Kako se broj zakona poveava, oni postaju sve vie i vie mehaniki i komplikovani, i Volja Apsoluta ne moe da prodre kroz mehaninost koja se ispreava na putu i da se ispolji u niim svetovima. Ona, meutim, da tako kaemo, poinje da kotrlja loptu. Pokuajte da razmiljate o tome - to je veoma vano. P: Zato Volja Apsoluta ne bi ispunila sve? O: Ima stvari koje su nemogue ak i za Apsolut. Vidi, mi mislimo da, ako je Apsolut stanje stvari iz koga potiu sve stvari, Volja Apsoluta moe sve da uini. Ipak postoje izvesne stvari koje Apsolut ne moe da uini, jer on zapoinje stvaranjem odreenih zakona; ti zakoni stvaraju druge zakone, a ovi opet druge. Apsolut stvara samo zakone prvog reda. Ako poeli da svoju volju ispolji na naem nivou, on mora da uniti sve te zakone. Mi smo okrueni i nalazimo se pred kontrolom odreenog broja mehanikih zakona; kad to ponemo da uviamo, shvatamo da je za Volju Apsoluta nemogue da ue na na nivo. Da bi to uinio, Apsolut bi morao da uniti sve svetove koji se nalaze izmeu, jer sve zavisi od zakona koji njima upravljaju. Mala izmena znaila bi unitenje itavog Zraka Stvaranja. Ovo u izvesnoj meri moemo da razumemo pomou analogije. Ako uzmemo oveka za Apsolut i pokuamo da naemo krajnje granice koje se unutar njega mogu dostii njegovom voljom, ak i najpovrnije poznavanje ljudske fiziologije e nam odgovoriti na to pitanje. ovekova volja (uzimamo je kao uslovni koncept) moe da upravlja pokretima itavog tela, posebnih udova, nekih organa i disanjem. Ako ovek koncentrie panju na vrh nosa, poinje da ga osea. Pomou takve koncentracije moe ak i da izazove lagane osete u nekim tkivima. On, meutim, ni na koji nain ne moe da ispolji svoju volju u odnosu na neku posebnu eliju svog tela; za to su elije suvie male. ovekova volja moe da se ispolji samo u odnosu na tkiva; u odnosu na elije ona se vie ne ispoljava. Ako oveka uzmemo kao analogon Apsoluta, tkiva bi odgovarala Svetu 3, a elije Svetu 6. Ili, da se posluimo drugom analogijom, ako arhitekt nacrta plan kue i da ga graditeljima i preduzimaima, on ne moe da naknadno

utie na zidare ili ljude koji e iveti u kui kad bude sagraena ako mu se ne svidi nain na koji se oni ponaaju. Pokuajte da razumete da svaki novi nivo donosi vie novih zakona nezavisno od ostalih nivoa. Arhitekt je napravio plan i zavrio posao to se tie te kue. U taj plan nisu ule mnoge stvari: rad dekoratera, ljudi koji e iveti u toj kui, psi, make, mievi itd. Stvar je u tome da se razume princip. U svaki plan ulaze mnoge stvari koje ne zavise od prvobitnog plana. Svet 1 Svet 3 Svet 6 Svet 12 Svet 24 Svet 48 Svet 96 Apsolut Svi Svetovi Sva Sunca Sunce Planete Zemlja Mesec 1 3 6 (3+3) 12 (3 + 6 + 3) 24 (3 + 6+12 + 3) 48 (3 + 6+12+24 + 3) 96 (3+6+12+24+48 + 3)

U Zraku Stvaranja nema nieg novog, nieg to niste znali, samo to su injenice drugaije rasporeene. Za reenje bilo kog problema neophodno je da se materijal rasporedi na odreeni nain, a nain na koji je to uraeno u sebe ukljuuje razumevanje kako da taj problem bude reen. Prema tome, Zrak Stvaranja je odreena vrsta formulacije problema kako da se odredi ovekovo mesto u svetu. To ne znai samo tano ovekovo mesto, ve takoe i odnos tog mesta prema to je mogue veem broju referentnih taki. Zrak Stvaranja je pomo, instrument ili metod za novo razmiljanje. Poznata namje podela oveka na sedam kategorija; i sve drugo bi trebalo da bude podeljeno na isti nain. Uobiajeno razmiljanje se deli na razmiljanje br. 1, 2 i 3. Razmiljanje br. 1 je uglavnom imitativno; razmiljanje br. 2 je emocionalnije, zasnovano na onom to volimo i ne volimo; razmiljanje broj 3 je teorijsko, logiko miljenje, koje je na svom mestu sasvim dobro, ali postaje potpuno pogreno kad se primeni na stvari koje su izvan njegovog domaaja. To je sve to u obinom ivotu poznajemo. Od Zraka Stvaranja poinje miljenje br. 4, i to morate da pokuate da razumete. Zrak Stvaranja nije samo jo jedna

teorija nalik na ostale teorije koje zna; on je odreeno preureivanje materijala koji ve ima. A razmiljanje br. 4 je razmiljanje koje se, malo po malo, oslobaa svih protivrenosti. U razmiljanju br. 3, ma koji pravac ovek da uzme, odmah nalazi neku drugu teoriju koja e se toj teoriji suprotstaviti. U razmiljanju br. 4 ovek, ne odjednom ve postepeno, dolazi do odreenog razumevanja injenice da je mogue da se razmilja bez protivrenosti, da se razume da protivrenosti nisu zaista protivrenosti. Uobiajeno razmiljanje ima mnotvo protivrenosti. Ako, na pri mer, uzmemo svet, mi ili mislimo da postoji neka vrsta boanske volje koja sve stvara i odrava, ili se stvari jednostavno dogaaju same od sebe. Jo jedan primer uobiajenog razmiljanja je volja suprotstavljena mehaninosti ili predodreenost suprotstavljena sluaju. Pri prouavan ju Zraka Stvaranja videe da on sadri sve te stvari. Svi ti pogledi su na odreeni nain ispravni, a Zrak Stvaranja ih sve ukljuuje. Postoji teorija da ljudski um kakvog mi poznajemo nije u stanju da izmisli apsolutnu la. On ne moe da izmisli nita to nije u nekoj vezi sa istinom. Sve to ljudski um izmisli bie parcijalno predstavljanje istine. Na primer, ako ovek pokua da nacrta novu ivotinju, morae da uzme delove poznate ivotinje, jer mora da upotrebi materijal koji crpe iz posmatranja stvarnog ivota. Zrak Stvaranja ti pokazuje kako sve protivrene teorije o predodreenju ili slobodi, slobodnoj volji, bo anskoj volji, mehaninosti itd. mogu da se sakupe u jednom sistemu, da u svojoj sveukupnosti svi ti pogledi, od kojih svaki pokazuje jednu stranu istine, ne bi protivreili jedan drugom. Na jednom mestu je tana jedna stvar, na drugom mestu je tana druga stvar, ali je svaka, ako se primeni na celinu, pogrena. Kasnije ete videti da odreena stvar ne moe da se primeni na celinu, jer celina nije jedna - ona je veoma raznolika, ima veoma mnogo lica. Zrak Stvaranja to takoe pokazuje. U ovom trenutku prouavanje Zraka Stvaranja i optih zakona jo uvek nije znanje - ono je samo jezik; ali uz pomo tog jezika biemo u stanju da govorimo o mnogo raznih stvari za koje obinom jeziku nedostaju rei, izrazi, veze meu stvarima. Prouavajui taj novi jezik shvatamo meusobne odnose stvari jer on sve povezuje - sve to znamo ili moramo da znamo ili to moe biti od interesa da se zna u svetu. Prednost tog jezika je u tome to, koristei neki njegov termin, ne objanjava samo ta je taj objekt i koje mesto zauzima u svojoj neposrednoj okolini, ve takoe pokazuje njegovo mesto u itavom univerzumu.

Ako uzmemo Zrak Stvaranja kao sled dogaaja, na njega moe da se gleda kao na jednu oktavu. To je silazna oktava u smislu irenja i diferencijacije. Prvi interval u toj oktavi popunjen je Voljom Apsoluta. Da bi se popunio drugi interval izmeu planeta i Zemlje, kosmiki je stvoren specijalni instrument. Taj instrument je organski ivot na Zemlji. U Zraku Stvaranja organski ivot na Zemlji igra veoma vanu ulogu jer on obezbeduje prenos energije i ini moguim rast Zraka. Deo Zraka koji raste je Mesec. Ideja je da e na kraju Mesec postati nalik na Zemlju a Zemlja nalik na Sunce; tada e se pojaviti novi Mesec, pa e se tako rast nastaviti do odreene take. To je, meutim, prilino daleko od nas. Organski ivot je neka vrsta prijemnika koji hvata i prenosi uticaje koji dolaze sa planeta Sunevog sistema. Istovremeno s tim to slui kao sredstvo komunikacije izmeu Zemlje i planeta, organski ivot hrani Mesec. Sve to ivi slui ciljevima Zemlje; sve to umire hrani Mesec. Ovo isprva zvui udno, ali kad shvatimo principe koje vladaju organskim ivotom, uvideemo da je on zasnovan na veoma strogom zakonu, zakonu da se jedna klasa ivih bia hrani drugom klasom. To omoguava ne samo da organski ivot odrava sam sebe, ve takoe i da hrani Mesec i slui kao prenosnik energije. Zato organski ivot slui mnogim ciljevima - ciljevima veih svetova, planeta, Zemlje i Meseca. Postavlja se pitanje kako to moemo da dokaemo? Kasnije moemo pronai odreene dokaze pomou analogije sa ovekom, jer je ovek izgraen na istom principu kao i Zrak Stvaranja. Ima mnogo stvari koje ne moemo da dokaemo na objektivni nain, ali moda moemo da naemo dokaze prouavajui sebe. P: Zato dua posle smrti odlazi na Mesec? O: Mesec je gladan. P: Zar nije i Zemlja takoe gladna? O: itava povrina Zemlje, njen raspored i struktura, zavise od organskog ivota. Zemlja prima telo, jer to je ono to ona eli. To zavisi od ukusa i apetita. Mesec eli jednu stvar, Zemlja drugu. To je veoma zanimljiva ideja. Kasnije e jasnije videti na koji nain su stvari povezane, kako jedna stvar omoguava drugoj da raste. Na taj nain do Meseca dolaze izvesne materije koje inae ne bi mogle da stignu do njega. I one dolaze u ve svarenom obliku. P: ta je Zemlja? Da li je ona iva? Gde se zavrava organski ivot i poinje Zemlja? O: Organski ivot je sasvim odreena stvar - ivotinje, biljke, ovek i svi mikroorganizmi. to se Zemlje tie, svakako da je ona ivo bie,

samo u sasvim drugaijoj razmeri. U prirodi nita nije mrtvo. Jedino su neki ljudi mrtvi. P: Kakvog je oblika komunikacija izmeu organskog ivota i Ze mlje? O: Postoji veliki broj oblika komunikacije. Na primer, kad udie vazduh, to je komunikacija. Mi smo ovde na Zemlji kao deo organskog ivota. Organski ivot podlee odreenim uticajima koji dolaze sa svih planeta i takoe utiu na nas poto smo njegov deo. Mi takoe podleemo odreenim uti cajima koji dolaze sa Sunca, iz Mlenog puta, a moda podleemo i uticajima Svih Svetova, iako su, naravno, uticaji Svih Svetova na pojedinanog oveka veoma mali. Ne znamo mnogo o uticajima koji dolaze sa Meseca, ali znamo da on igra veoma vanu ulogu u organskom ivotu, i bez razumevanja na kakav nain je sve povezano i na kakav nainje ivot ljudi na Zemlji povezan sa planetama i Suncem ne moemo da razumemo ovekov poloaj i njegov sadanji ivot ovakav kakav jeste. Bez ovog dijagrama je, na primer, nemogue da se razume da ovek ivi na veoma loem mestu u svemiru, i da su mnoge stvari na koje gledamo kao na nepravedne, protiv kojih se bunimo i pokuavamo da se borimo, u stvari rezultat tog poloaja organskog ivota na Zemlji. Da smo na Mesecu, bilo bi jo gore; ne bi bilo mogunosti za razvoj. Na Zemlji postoji mogunost za razvoj - u stanju smo da razvijemo odreene delove u sebi. Do nas, kao pojedinaca, dopire veoma malo planetarnih uticaja. Planetarne uticaje uglavnom oseaju mase ljudi; zato su oni odgovorni za ratove, revolucije i sline stvari. Pojedinac veoma malo podlee planetarnim uticajima jer je onaj njegov deo na koji moe da se utie nerazvijen. Taj nerazvijeni deo je sutina. U izvesnoj meri ovek takoe podlee uticaju Sunca, a moe se otvoriti mnogo viim uticajima ako razvije vie centre i postane s njima povezan. Razvoj, prema tome, znai prelazak s jedne na drugu vrstu uticaja. U ovom trenutku mi smo u veoj meri pod uticajem Meseca. Da bismo se otvorili viim uticajima, moramo da postajemo sve svesniji. P: Na koji nain podleemo uticaju Meseca? O: Mesec igra veoma vanu ulogu u naem ivotu ili, bolje reeno, ivotu organskog ivota na Zemlji. Mesec upravlja svim naim pok retima. Ako pokrenem ruku, to je uinio Mesec, jer bez uticaja Meseca to ne moe da se dogodi. Mesec je nalik na klatno na starinskom satu,

a organski ivot je nalik na mehanizam sata koji to klatno pokree. Delovanje Meseca na na ivot je isto mehaniko. On deluje pukom teinom, i prima vie energije koje ga malo po malo ine ivim. Ako se sea etiri vrste energije: mehanika energija, ivotna energija, psihika energija i energija svesti, tada Mesec deluje mehanikom energijom, privlaei materiju due kao dinovski elektromagnet. Kad dobije tu materiju, temperatura mu se menja. Mesec je na veoma niskom stupnju, mnogo niem od Zemlje. Sva naa mehaninost zavisi od Meseca. Mi smo kao marionete koje pokreu konci, ali moemo da budemo slobodniji ili manje slobodni od Meseca. Kad to razumemo, razumeemo da je nain da se postane slobodniji neidentifikovanje, nepridavanje znaaja, borba sa negativ nim oseanjima itd. U ovom trenutku ne moemo da nainimo ni korak bez energije Meseca; konci se ne mogu odjednom presei, jer bi tada marionete jednostavno pale. Neophodno je da najpre nauimo da se kreemo. Svi ljudi koji ive u snu podleu uticaju Meseca. Oni ne pruaju otpor, ali ako se ovek razvije, on postepeno moe da presee neke konce koji su nepoeljni i da se otvori viim uticajima. Na taj nain moe da postane slobodniji od Meseca, ako ne potpuno, u svakom sluaju u znatnoj veoj meri nego to je to sada. P: Dolaze li nii uticaji sa Meseca? O: Uticaji koji su vie mehaniki. Ako ovek u potpunosti podlee uticaju Meseca, on je maina. P: Hoe da kae da Mesec na nas utie i fiziki i psiholoki? O: Fiziki uticaj je neto drugo; to je normalno. Pogreno je kad Mesec pone da utie na na um i oseanja. To se dogaa samo kad je ovek odseen od viih uticaja; nita ga, meutim, ne moe od njih odsei osim njega samog. P: Moe li da nam kae jo neto o ideji hranjenja Meseca? Q: Najpre moram da te pitam: ta ta ideja znai za tebe? Koji je glavni princip koji vidi u njoj? P: Ne razumem njen osnovni princip. O: Vidi, na to moe da gleda iz razliitih uglova, ak i kad o tome prvi put uje od mene. Kad shvati pravi prinicip, sve postaje jasno. Kad sam to prvi put uo, svakako da je veoma udno zvualo, ali sam istovremeno uvideo da u osnovi toga lei princip da je sve povezano, da stvari ne postoje odvojeno, da na odreeni nain organski ivot povezuje Zemlju i Mesec. P: Da li u stvari Mesec prouzrokuje ljudske katastrofe tako to zahteva odreenu hranu za sopstveno postojanje?

O: Mesec ne prouzrokuje katastrofe; sami smo krivi - ne vredi da pokuavamo da optuimo Mesec. Pretpostavimo da zanemarimo popravku zida i da se on srui. Ko je za to kriv? Zid se sruio usled fizikih zakona, ali on nije odgovoran za te fizike zakone. Ako kosmiki uticaji padnu na pravo tlo, nema katastrofa, kao to se i zid ne rui ako ga popravljamo. Ali, naravno, moe da bude velikih katastrofa na koje nae dranje ne utie. P: Zato planete utiu na ljudske mase a ne na pojedince? O: Zato to je ovekov deo na koji one mogu da utiu ili veoma mali i nerazvijen ili previe zaklonjen linou. Linost sve te uticaje odbija, i ovek podlee zakonu sluaja. Kad bi ovek iveo u svojoj sutini, podlegao bi planetarnim uticajima, ili, drugim reima, uticaju sudbine. Drugo je pitanje da li bi mu to ilo u prilog; u jednom sluaju to moe da bude bolje, a u drugom gore, ali je uglavnom bolje. Planetarni zraci nisu u stanju da prodru kroz linost, osim izuzetno. Planetarni uticaj kod ljudi u masi pogaa one delove koji su uvek prisutni. Najvei deo ljudi u masi su ljudi br. 1, to e rei ljudi koji ive u instinktivnom i motorikom centru. A glavna pokretaka mo u oveku br. 1 je imitacija i fantazija. Kad ljudi potpadnu pod mo imitacije i fantazije, veoma lako prihvataju mehanike uticaje; oni poinju da imitiraju jedan drugog tako da to proizvodi krupne posledice. Kad ljudi ive kao deo mase, niko ne moe da im pomogne; toliko su izmeani da jedan atom ne moe da se odvoji od drugog. Na nivou mase svi su isti. ovek moe da oekuje da e se susresti sa poeljnim uticajima samo kad se izdigne iz mase, nikako pre toga. Uticaji koji pogaaju masu su nepoeljni; to su uticaji koji nas odravaju u niskom stanju. Postoje poeljni uticaji koji pojedincima pomau da se izvuku, ali oni mogu pomoi samo eveku koji stoji malo iznad mase. Mi moemo da oekujemo pomo, ali tek na odreenom nivou; jer, emu bi sluili nai napori ako bi neko mogao da nas uhvati za ui i povue uvis? Ako postanemo svesni, to je kao da imamo volju na viem nivou; a ako moemo da "inimo" moemo da se izolujemo od velikog broja planetarnih uticaja koji pogaaju masu. P: Da li je na cilj da se razvijamo tako da kao pojedinci moemo da se otvorimo planetarnim uticajima? O: To nee biti individualni uticaj, ve e biti u skladu s tvojim tipom. Pojedinci se razlikuju u skladu sa svojom sutinom. Sutina ili tip oveka jeste rezultat planetarnih uticaja. Planete nas ine ovakvim kakvi smo. Razliite kombinacije planetarnih uticaja stvaraju razliite sutine.

P: Rekao si da u toj meri podleemo kosmikim zakonima da planetarni uticaji izazivaju ratove. Da li je to sudbina? O: Kad sam govorio ta znai sudbina, u obzir sam uzeo samo ono to zaista moe da se nazove sudbinom, ali je za mnoge ljude sudbina mnogo ira. Kad ih zahvati neki veliki pokret, kao to su politiki pokreti, ratovi, revolucije, to za njih postaje sudbina. Mora da se razume zato smo govorili o planetarnim uticajima, zato smo ih spominjali i u vezi sa im. Glavna ideja je da planetarni uticaji mogu da budu vrlo razliiti. Nae stanje privlai i odbija planetarne uticaje. Mi ne moemo da znamo ta su oni, moemo da znamo samo nae stanje. Ako pamti sebe, moe da privue dobre planetarne uticaje; ako si mehanian, privlai loe uticaje. P: Da li je veliki broj zakona kojima podleemo proizvod razliitih "ja" u nama? O: Da, u velikoj meri. Kroz oveka prolaze sile, a on ih smatra svojim sopstvenim eljama, naklonostima, privlanostima. To, me utim, kroz njega samo prolaze sile iz svih pravaca. Polazei od Sveta 3 sile doseu oveka i mogu da proizvedu dela, stavove, ili da budu odbaene. Mi smo u stanju da prouimo samo posledice koje one mogu da proizvedu. Za sve to smo zainteresovani samo iz perspektive sopstvene dobiti, ostalo nas ne interesuje. Vie sile ili vii uticaji su prirodni, kosmiki; mi se, meutim, moemo otvoriti da ih primimo ili se izolovati od njih. Ako spavamo, zatvoreniji smo za njih, i to vie spavamo, sve smo zatvoreniji. Ako se probudimo, otvaramo se viim uticajima. P: Kae da podleemo zakonu sluaja. Od kojih izvora uticaja taj zakon potie? Moemo li ga se osloboditi? O: Sluaj ima mnogo razliitih ispoljavanja. Veoma brzo nakon to se neto vie probudimo najjednostavniji oblici poinju da nestaju. Ovo, meutim, ne moe da shvati bukvalno. Ovaj zakon je veoma krupan i mnogostran. U pitanju je stepen. Samo su u Apsolutu stvari apsolutne. Za nas postoji dugako stepenite, i sa svakom stepenicom ovek je slobodniji. Ako si na dnu, ne moe da govori ta e se dogoditi kad bude na vrhu. Moe jedino da kae: "Ako ponem da radim da se oslobodim zakona sluaja, da li e mi ivot biti manje haotian?" Naravno, ako ima trajni cilj, bie slobodan od sluajnih ciljeva. Na uda zaboravi. Svaki pravac ulaganja napora dae rezultate u tom pravcu, mada postoje povezanosti. P: Kako da se ovek oslobodi od loih uticaja?

O: Pre nego to moemo i da pomislimo o "injenju" moramo da pokuamo da razumemo ta su ti uticaji. Greka koju svi neprekidno prave je to to misle da mogu da "ine". Mi ne moemo da "inimo", ali ako znamo tu injenicu, moemo da neto promenimo. P: Poto jo nismo razvili vie centre, kako primamo uticaje koji dolaze iz viih svetova? O: Nae uobiajeno stanje je relativno; u svojim najboljim tre nucima prijemivi smo za vie uticaje. Oni do nas stiu kroz centre. Poto nismo trajno povezani sa viim centrima, oni na nas utiu ukoliko nisu suvie duboko zakopani, i poneto uspe da stigne do nas preko njih. P: Koja je svrha ljudskog postojanja? O: Ni ovek ni oveanstvo ne postoje odvojeno, ve kao deo celine oraganskog ivota. Zemlji je potreban sav organski ivot - ljudi, ivotinje, biljke. Zrak Stvaranja je grana koja raste, a ta komunikacija je neophodna da bi ova grana mogla da raste. Sve je povezano, nita nije odvojeno, i manje stvari, ako postoje, slue neem veem. Organski ivot slui planetarnim ciljevima, on ne postoji sam za sebe. Pojedinac je u njemu visokospecijalizovana elija, ali u toj razmeri pojedinana elija ne postoji - suvie je mala. Naa uobiajena perspektiva veoma je naivna i antropocentrina: sve se okree oko oveka. ovek je, meutim, prilino beznaajna stvar, deo ogromne maine. Organski ivot je posebna jedinica u kosmosu, a ovek je deo u toj ogromnoj masi organskog ivota. On ima mogunosti da se dalje razvija, ali taj razvoj zavisi od njegovih sopstvenih napora i razumevanja. U kosmike ciljeve se uklapa to da odreeni broj ljudi treba da se razvije, ali ne i svi, jer bi to bilo u suprotnosti sa drugim kosmikim ciljevima. Oigledno je da ljudski rod mora da bude na Zemlji, ivei ovaj ivot i patei. Odreeni broj ljudi, meutim, moe da pobegne - to se takoe uklapa u kosmike ciljeve. Prema tome, kao pojedinci u kosmosu uopte nismo vani. U odnosu na kosmos ne moemo da govorimo ak ni o oveanstvu - moemo da govorimo samo o organskom ivotu. Kao to sam rekao, mi smo deo organskog ivota, a organski ivot u Sunevom sistemu igra odreenu ulogu, samo to je to u odnosu na nas veoma krupna stvar. Navikli smo da o sebi mislimo pojedinano, ali tu iluziju vrlo brzo gubimo. Korisno je da se razmilja o razliitim razmerama; posmatraj stvar u pogrenoj razmeri i izgubie pravac. P: Da li si rekao da je bilo predvieno da neki od nas treba da se razviju?

O: Prema naem poznavanju stvari, to potpada pod iste zakone kao, na primer, saobraajne nesree. Dobro je poznato da u svakom velikom gradu odreeni broj ljudi pogine u saobraajnim nesreama. Nije odreeno ko e poginuti; nije neophodno da to bude odreena osoba, ve odreen broj. Na isti nain odreen broj ljudi moe imati priliku da pobegne - ali to ne mora da bude sluaj. U tome je razlika. P: Da li nam je mogunost data, ili moramo da je stvorimo pod pritiskom okolnosti? O: Mogunost nam je data. Svaki normalan ovek ima tu mo gunost. Ostalo zavisi od nas. Individualno ljudi postoje samo radi sebe samih. Oni, meutim, ak ni za same sebe ne slue nikakvom korisnom cilju. Ako ovek raste i postane drugaiji, on moe da na neki nain postane vaan kao pojedinac, mada to ne moemo pouzdano da znamo. To se, meutim, odnosi samo na razvijenije ljude, ne na mehanikog oveka. P: Zato Sunce, planete i Mesec ele da meusobno komuniciraju? O: Sve su one jedna stvar; stvari izgledaju odvojene samo nama. U stvarnosti su sve povezane kao delovi tela. To je kao cirkulacija krvi u organizmu ili protok biljnih sokova u grani koja raste. Zato je ko munikacija neophodna. P: Kolikom broju zakona podlee ovek? O: To ne znamo. Moemo jedino da govorimo o Zemlji, kojom vlada 48 zakona, ali u odnosu na oveka ne moe da se koristi ista razmera. Moe jedino priblino da se kae da je u odnosu na Zemlju organski ivot u istom poloaju kao Mesec, pa prema tome njime vlada 96 zakona. To je, meutim, samo princip. ovekom vlada mnogo vie zakona. P: Moe li da nam da primer nekog od 48 zakona? O: Nije stvar u nabrajanju nego u razumevanju ta ta ideja znai. ovek ne podlee jednoj, ve mnogim vrstama zakona. Njime, kao i svakim stvorenjem na Zemlji, pre svega vladaju fiziki zakoni, to znai da moe da ivi samo u odreenim granicama temperature. Dalje, mora da postoji odreena koliina vlage u vazduhu, a vazduh mora da bude odreenog hemijskog sastava da bi ovek mogao da die. ovek je takoe ogranien odreenom vrstom hrane koju moe da vari. Sve te stvari su za oveka zakoni. Potom je tu, da pomenemo sasvim jednos tavne zakone, nae neznanje. Mi sebe ne poznajemo - to je zakon. Kad bismo poeli da poznajemo sebe, oslobodili bismo se jednog zakona. Ne moemo, kao to sam rekao, da napravimo njihov popis, jer neki

od njih nemaju ime, ali neke znamo. Znamo, na primer, da svi ljudi podleu zakonu identifikacije - to je jo jedan zakon. Prema tome, da bismo se oslobodili zakona, neophodno je da otkrijemo jedan zakon kojeg moemo da se oslobodimo i da ga se oslobodimo. Potom, kad se oslobodio tog zakona, ovek moe da pronae drugi, oslobodi se i njega, i tako dalje. To je praktini nain da se prouavaju zakoni. P: Ima mnogo zakona kojima moramo da se pokorimo, na primer neophodnost da se toliko dugo spava svake noi. Da li je to nain da razumemo koliko smo maine? O: Pa, ne ba, jer je zakon sna kosmiki zakon. ovek je tako nainjen; mnogi kosmiki zakoni odravaju to ustrojstvo. Ima, me utim, zakona koji nas sa svih strana ometaju ili nas dre u potinjenosti, a da uopte nisu neophodni - nemaju ni dobru stranu, niti su kosmiki neophodni. Nama vlada veliki broj nepotrebnih zakona, a najvie zakon nae sopstvene mehaninosti. On nas posebno zadrava. Mi ivimo, na primer, podloni zakonu negativnih oseanja - to nipoto nije neo phodan zakon; bez negativnih oseanja moemo da ivimo mnogo srenije, iako ljudi u to ne veruju. P: Hoe da kae da moramo da se pokoravamo svim tim zakonima? O: Mi ne moemo da potpadamo ili ne potpadamo pod njih; oni nas ne pitaju - mi smo okovani. Oni nas kontroliu, vladaju nama i usmeravaju nas. P: Moemo li da se oslobodimo? O: Moemo - pod odreenim uslovima. Ovde u igru ulaze Putevi. etiri Puta su naini da se oslobodimo nepotrebnih zakona. Bez pomoi kole ovek ne moe da zna kojih zakona moe da se oslobodi niti da pronae naine da ih se oslobodi. Ideja je da nama vlada isuvie mehanikih zakona. Na kraju moemo da se oslobodimo nekih od njih tako to emo se potiniti drugim zakonima. Jedini nain da se umakne moi jednog zakona je da se potinimo drugom. To je, meutim, samo opta ideja. Moe ti se pokazati put, ali mora da radi sam. P: Zar prihvatanje novih zakona u kolama ne vodi reima i novom rastu akademizma? O: Rezultat rada na sebi nije stvaranje novih zakona, ve os lobaanje od nepotrebnih zakona. Disciplina neophodna za period prouavanja jeste samo sredstvo, a ne cilj. U prouavanju sebe neophod no je da se razume i da se bude svestan. Ne moe da pobegne pomou rei. Upravo je to nemogue. P: Da li mogunost stvaranja trajnog "ja" zavisi od broja zakona kojima je ovek potinjen?

O: Da. Pokuaj da pronae analogiju ta znai biti potinjen veem, a ta manjem broju zakona. Pretpostavimo da ovek ivi obinim ivotom; postoji regrutacija i on stupa u vojnu slubu. Dok je u vojsci, on podlee veem broju zakona, a kad odslui vojni rok, manjem. Pretpostavimo zatim da je tokom sluenja vojnog roka uinio neki prestup i da je zatvoren. Tada on podlee zatvorskim zakonima pridodatim na vojne zakone, pridodatim na zakone njegove zemlje, fizike i bioloke zakone, i tako dalje. Da bismo razumeli ovu ideju moramo da pronaemo takvu vrstu analogije. Ako je, na primer, ovek zdrav, on podlee odreenom broju zakona; ako je bolestan, podlee veem broju. P: Ali ne u stvarnosti? O: Da, u stvarnosti; mora da slua svog lekara ili ode u bolnicu gde podlee njenim zakonima. P: Ako imam zubobolju, kakva je svrha toga? O: Zaista ne znam. P: Nije li to deo kosmikog nacrta? O: Ne, nema nacrta. O svrsi ne moe da govori bez principa razmere i relativnosti. Nemogue je da se ista svrha odnosi i na manju i na veu razmeru. Sve ima svoj uzrok, ali nema sve cilj ili svrhu; ne sme da zaboravi na ideju razmere. P: Izgleda da je priroda prema oveku veoma nepravedna i veoma okrutna. O: ta naziva prirodom? Zemljotres je takoe priroda. Primenimo, meutim, na trenutak re "priroda" na organski ivot. Oigledno je da je on stvoren ovakav kakav je jer nije bilo drugog naina. Ako nam se to ne svia, moemo da prouimo naine da pobegnemo. Pojedinano smo suvie mali da bi za nas znala bilo koja via sila. Ko je, prema tome, pravedan ili nepravedan? Mi operiemo nestvarnim idejama. Pravda i nepravda mogu da postoje u malom ograninom krugu, u odreenim ogranienim okolnostima. U veoj razmeri, meutim, ova ideja gubi svoje znaenje. Istovremeno, ideja o pravdi je zanimljiva, jer ljudi na tom mestu gube veliku koliinu energije. To rasipanje moemo da prekinemo, ali ne moemo da popravimo stvari u svetu. ivot je nepravda od poetka do kraja. Moramo, na primer, da umremo - to je najnepravednije. Delimo stvari na pravedne i nepravedne, a kakvo pravo na to imamo? Sav organski ivot zasnovan je na nepravdi. On je farma koja samu sebe odrava da bi odgajala make i pacove. Make jedu pacove, a pacovi make. ta znai pravda meu makama i

pacovima? Takav je ivot. Nije to ba krasno. Na cilj je da iz toga izaemo; nije na posao da se oseamo indignirano, to je jednostavno gubljenje energije. Ne smemo, meutim, zamiljati da su stvari dru gaije nego to jesu. P: Zar e oveka meriti istim merilom kao i ostatak organskog ivota? O: Razlike nema, jedino to su ostale vrste potpuno razvijene, dok je ovek razvijen samo dopola. P: Kako to da ovek, koji je samo jedno od ispoljavanja organskog ivota, treba da bude odabran da dobije ansu za dalji razvoj? O: Ne mislim da je stvar u izboru, mislim da pitanje treba da se postavi iz drugog ugla. Iz te perspektive na itav organski ivot moe da se gleda kao na dugaak eksperimentalni rad sa ciljem da se proizvede bie koje je u stanju da samo evoluira. Ako je ovek u stanju da dostigne vie stanje, to je zato to je na takav nain napravljen - napravljen da bude bie koje se samo razvija. Druga bia su samo eksperimenti da se razviju razliite osobine, ona ne poseduju sve kvalitete koje poseduje ovek. ovek je maina, ali ima razliitih maina, i one mogu biti nainjene u razliite svrhe. Ako se maina koristi u svrhu s kojom je i napravljena, stvar je na svom mestu, ali ako je napravljena s jednim ciljem, a koristi se za drugi, stvar nije u redu. ovek je posebna maina, napravljena sa odreenim ciljem; napravljen je da bude prijemnik viih uticaja koji dolaze iz svetova 3, 6 i 12, a poto moe da primi te uticaje, moe i da postane nezavisan od sveta koji ga okruuje. P: Kako ovek moe da se izvue iz situacije u kojoj se nalazi? O: On moe da umakne nekim od zakona. Na drugim nivoima stvari podleu drugim zakonima. P: Onda je ovek u viem stanju svesti podloan manjem broju zakona nego mi? O: Svakako, poto je najvei broj zakona kojima moramo da se potinimo rezultat naeg sna i nesvesnosti. Svaki korak koji nainimo u pravcu vee svesnosti ini nas slobodnijim. Pretpostavimo da je ovek zadovoljan mehanikim ivotom; u tom sluaju odseca sebe od viih uticaja i zadovoljava se onim koji poinju od sveta 24. Prirodno da je tada u gorem poloaju od oveka koji prima uticaje iz viih svetova. Zakoni ili uticaji sveta 3 i 6 mogu da dou samo preko vieg mentalnog centra, a uticaji sveta 12 preko vieg emocionalnog centra.

Mora, pored ovog, da razume da se mnogi uticaji mogu primiti mehaniki, dok je za mnoge druge potreban napor. tavie, uticaji u oveku ne ostaju takvi kakvi su - u njemu se preobraavaju. Sve zavisi od toga kako se preobraze. P: Da li je ovek odgovoran za ono to ini, dok ivotinje nisu odgovorne? O: ovek 1, 2 i 3 je manje odgovoran; ljudi broj 4 i dalje su vie odgovorni; odgovornost raste. ivotinja nema ta da izgubi, ali ovek ima. Kad pone da se razvija, ovek mora da plati za svaku greku koju poini. Ako ne vlada sobom, kao u snu, nema ni odgovornosti, ali ako ima makar i malu mogunost kontrole, mogunost da bude manje ili vie budan, ovek je ve odgovoran. P: To podrazumeva pravdu. O: Ne, niko ne bi rekao da je pravda to to mora da plati za sopstvene greke. Najvei broj ljudi misli da je pravedno kad ovek dobije ono to eli, a ne ono to je zasluio. Pravda mora da po drazumeva odreenu usklaenost izmeu dela i posledica dela. Sigurno da tako neto ne postoji, niti moe da postoji, pod upravom zakona sluaja - a mi podleemo tom zakonu. Kad upoznamo glavne zakone, razumemo da ivimo na loem mestu, zaista loem. Ne moemo, meutim, da ivimo ni na jednom drugom, pa zato moramo da vidimo ta moemo da uradimo ovde. Ne smemo samo da zamiljamo da su stvari bolje nego to jesu. Pitanje pravde i nepravde je veoma dobar predmet za razmiljanje, jer na taj problem ljudi troe mnogo energije. Oni koriste rei, ali ne predoavaju sebi zato jednu stvar zovu pravednom a drugu nepraved nom. Pa ipak je jedna stvar uvek povezana sa drugom, jedna stvar neizbeno proizilazi iz druge. Mi samo pretpostavljamo da pravda mora da postoji u svakoj razmeri. Pokuaj da objasiu ta je pravedno, a ta nepravedno. Kako moe da zna? Ljudi su maine. Kako maine mogu da budu pravedne? To nije osobina maina. O pravdi i nepravdi moe da govori ako su ljudi odgovorni, kao ovek broj 5; ako, meutim, postupaju na nain na koji ih uslovi i okolnosti prisiljavaju, ta moe da oekuje? Veoma esto je naa ideja o nepravdi zasnovana na veoma uskom shvatanju. Ne poredimo stvari i ne vidimo da je to njihov prirodan poredak. O nepravdi ne moemo da govorimo sve dok mislimo da je ona izuzetak. Kad je sagledamo kao pravilo, moemo da razmiljamo kako da od nje umaknemo. U naem sadanjem stanju ne moe biti pravde - nema pravde u zatvoru. Kad ovek shvati da je u zatvoru, jedina stvar o kojoj moe da ozbiljno misli jeste kako da

pobegne, a ne da sedi i kuka na nepravdu u zatvoru. Ljudi su maine, pokrenuti su na odreeni nain i kotrljaju se, a kad nalete na zid, zaustave se i poinju da se kotrljaju unazad. Pravda, kao i mnoge druge stvari, zavisi od mesta. Hajde da joj odredimo mesto iz perspektive sistema. Poinjemo podelom oveanstva na razliite krugove. Sad moemo da vidimo gde se javljaju nesporazumi oko pravde. Pravda zaista poinje u drugom krugu, kad ljudi ponu da bolje razumevaju jedni druge; u krugu unutar njega ima jo vie pravde, a jo vie u najunutranjijem krugu. U spoljanjem krugu pravda moe da bude jedino sluajna, kao i sve drugo. Pravda, kao i mnoge druge stvarne i izmiljene stvari, kao npr. pozitivna oseanja, znanje odreenih stvari, kao to je budui ivot, razumevanje meu ljudima i tako dalje, koje elimo da naemo ovde, ako uopte postoje, postoje samo u unutranjim krugovima, a ovde, u spoljanjem krugu, su nemogue. P: Da li e stvari da ostanu ovakve kakve su sve dok svi ne postanu svesni? O: Stvari e da ostanu kakve jesu, ali mi moemo da pobegnemo. Potrebno je mnogo znanja da bismo videli od ega moemo da se spasemo, a od ega ne. Meutim, prva lekcija koju moramo da nauimo, osnovna stvar koja nas spreava da ne pobegnemo, jeste to to ne shvatamo da je neophodno da upoznamo svoj poloaj. Poznavanje sopstvenog poloaja ve ini taj poloaj boljim. P: Ako je ovek analogan svemiru, moemo li da razumemo koja su tri zakona u oveku? O: Da, moemo. Ako uzmemo Svet 6, vidimo da u njemu postoji est vrsta zakona, tri iz sveta koji je iznad njega i tri njegova sopstvena. Prema tome, moemo da kaemo da su zakoni koji pripadaju Svetu 6 polovina zakona koji njime vladaju. Uzmimo sad Svet 12. Tri njegova sopstvena zakona ine jednu polovinu, jednaku drugoj polovini koju ine ostalih devet zakona; i tako dalje, dok ne doemo do oveka. Tri ovekova zakona ine polovinu ukupnog broja zakona koji njime vladaju. Iz toga vidi - to su sile suptilnije, to ih manje dolazi do oveka. P: Zato oni predstavljaju polovinu? O: Zato to zauzimaju pola mesta, a mogu ak da zauzmu i celo, dok ostale sile mogu da uopte ne deluju. Sve zavisi od toga kojim smo uticajima otvoreni - viim ili niim. P: Rekao si da organskim svetom vlada devedeset est zakona, isto kao Mesecom?

O: Broj je isti, ali se sasvim drugaije ispoljavaju. Organski ivot ne lii na Mesec. Mesec je nebesko telo, a organski ivot opna koja prekriva povrinu Zemlje. Broj zakona samo pokazuje odnos odreene jedinice prema celini, ali ne i njeno bie i sastav. P: Zar nisi rekao da planete utiu na situaciju - ratove i slino? O: Da, one mogu da prouzrokuju ratove. itav solarni sistem je jedna jedinica, pa je u njemu sve povezano sa kosmikim uzrocima i sve u njemu utie na ivot na Zemlji. Ali, kad postoje uzroci koji mogu da prouzrokuju rat, oni zavise od stanja oveanstva u odreenom vremenu i mestu. Ljudi mogu da prue manji ili vei otpor. Ako su u odreenom trenutku ljudi u odreenoj zemlji u boljem stanju, pruie vei otpor. P: Utie li Zemlja takoe i na Mesec i ostale planete? O: Da, ali nas interesuje samo ta utie na organski ivot, a preko njega i na nas. P: Kako moemo da proverimo proizvoljnu tvrdnju o ulozi or ganskog ivota i o tome da je Mesec najmlai u Zraku stvaranja? O: Proizvoljnih tvrenja nema - ona sva proizilaze iz sistema. Ovo nije moj sistem. Nisam ga ja izmislio. On nije zanimljiv kao puka teorija; zanimljiv je tek kad shvatimo da dolazi iz vieg uma. Poeo sam od psihologije da bih vam dao priliku da steknete uvaavanje ovih ideja. Ako si ga stekao, bie strpljiv sa ovim delom. P: Radimo li mi protiv prirode? Vrlo esto stiem utisak da je zaista tako. O: Mi radimo protiv prirode, ali priroda je relativan pojam. U koncentrinim krugovima svetova unutar drugih svetova, ako radi protiv prirode, radi protiv jednog koncentrinog kruga, ali ne obavez no i protiv drugog kruga. To nije sve jedna priroda; protiv prirode ne moe da radi izvan prirode; ako izae iz jedne prirode, ulazi u drugu. P: Na kojim injenicama je zasnovana pretpostavka da se ovek moe pobuniti protiv svog mesta u svemiru, i da to nije jo jedna iluzija. O: Ali, ovek to ne moe. ovek ne moe da ode sa Zemlje, ali moe biti podloan drugaijim zakonima ostajui u istom poloaju, na istoj Zemlji. On moe biti podloan jednom ili drugom skupu zakona, i mogue je da to posmatramo ako znamo ta to znai. Moemo da posmatramo kako ljudi u obinom ivotu ive podloni razliitim skupovima zakona, a kad tu injenicu potvrdimo makar i u malom obimu, lako moemo da razumemo da to moe ii i dalje. Mora da

razmilja ta znai iveti podloan drugaijim zakonima. ak i ovakvi kakvi smo, imamo odreeni izbor, moda ne potpunu mogunost izbora, ali mnoge stvari moemo da promenimo ako pravilno biramo. P: Mora li ovek da mnogo zna pre nego to je u stanju da vri izbor izmeu raznih uticaja? O: To je veoma vano pitanje, zato to tu nije u pitanju znanje, ve bie. ovek podlee uticajima iz razliitih delova svemira. U jednom stanju pobeduje jedna vrsta uticaja, u drugom druga. I u ivotu istog oveka jednog dana moe da vlada jedna vrsta uticaja, a drugog druga. P: Da li se zbog lane linosti potinjavamo veem broju zakona? O: Ba tako, velikom broju potpuno beskorisnih mehanikih zakona. P: Kakav je znaaj prouavanja tabela i dijagrama? O: Kad pone da prouava sistem, sigurno ima mnotvo pitanja i misli o svetu, odnosu razliitih stvari i sebi u svetu. Dijagrami i prouavanje zakona ti daju novu perspektivu; razmiljao si na jedan nain, a sada, pomou tih dijagrama i principa, poinje da raznulja na drugi. P: Da li e ovo teorijsko znanje o svemiru pomoi da se povea razumevanje? O: Ono nije teorijsko, ono je veoma praktino, i sigurno da e pomoi rastu razumevanja, jer e stvoriti vrstu podlogu za njega. Zrak Stvaranja je sistem eliminacije, uproavanja - on uklanja sve to nije praktino. Pomou Zraka Stvaranja iz svemira uklanjamo sve to se ne odnosi na nas, sve to ne moe da se praktino razume. Kao to sam rekao, u prouavanju Zraka Stvaranja koristimo princip razmere. On se odnosi na nae opaanje stvari, a opet, iz druge perspektive, odnosi se takoe i na same stvari. To mora da se razume: on nije puka subjektivnost, jer stvari u razliitim razmerama podleu razliitim zakonima. Pored toga, sve velike ideje, kao to su one o Zraku Stvaranja i osnovnim zakonima svemira, jesu neophodne, jer nae razmiljanje usmeravaju pravim kanalima. Ako ih odbaci, ako samo pokuava da pamti sebe, a iskljui sve druge ideje, nee to moi da uini.

Sada moramo da govorimo o tome od kakve materije je univerzum nainjen. Sve materije sveta koji nas okruuje, hrana koju jedemo, voda koju pijemo, vazduh koji udiemo, zidovi naih kua, naa sopstvena

tela - sve je proeto svim materijama koje postoje u svemiru. Nije neophodno da prouavamo ili analiziramo Sunce da bismo nali sunevu materiju; ta materija postoji u nama i proizvod je deobe naih atoma. Isto tako u sebi imamo materije iz svih drugih svetova. U tom smislu je ovek zaista univerzum u malom; u sebi ima sve materije od kojih se Univerzum sastoji; u njemu deluju iste sile, isti zakoni koji vladaju ivotom itavog sveta. Prema tome, kao to sam rekao, prouavajui oveka prouavamo svemir, i obrnuto, Potpuna paralela izmeu oveka i svemira moe se, meutim, uspostaviti samo ako oveka uzmemo u punom smislu te rei, to jest, oveka ije su uroene moi i sposobnosti razvijene. Nerazvijeni ovek, ovek koji nije dovrio svoju evoluciju, ne moe se posmatrati kao potpuna slika sveta - on je nedovreni svet. Kao to je ranije reeno, zakoni su svuda isti, na svim nivoima. Ti isti zakoni proizvode razliite pojave ispoljavajui se u razliitim svetovima, to jest, u razliitim uslovima. Prouavanje odnosa zakona prema nivoima na kojima se ispoljavaju dovodi nas do prouavanja relativnosti. Ako uzmemo Zrak Stvaranja, moramo da se setimo da su svetovi jedan sa drugim povezani u skladu sa Zakonom broja tri. Drugim reima, prva tri uzeta zajedno stvaraju fenomen koji utie na naredne svetove, i tako dalje. U prva tri sveta Apsolut je provodnik aktivne, Svet 3 provodnik pasivne, a Svet 6 provodnik neutraliue sile. Drugim reima, Apsolut je Ugljenik, Svet 3 Kiseonik, a Svet 6 Azot. Ako tri sile poredamo u nizu u skladu sa poretkom kojim se spajaju, dobijamo 1, 2, 3; materije koje provode te sile e, meutim, prema svojoj gustini biti poredane sledeim redom: ugljenik, azot, kiseonik. Prema tome, kad pone da se stvara trijada, njihov poredak je 1,3,2. Kad su materije poredane tim redom, nastaje fenomen. Ali, za naredno stvaranje, za uobliavanje naredne trijade, azot mora da se opet vrati na tree mesto, u poredak 1, 2, 3, i na taj nain postaje ugljenik naredne trijade, jer druga trijada proizilazi iz toga to neutraliua sila prve trijade postaje aktivna. Ta izmena mesta materija u trijadi je neka vrste kosmikog plesa koji proizvodi dejstvo. Pokuajmo sada da shvatimo kako sile koje proistiu iz Apsoluta moraju, da bi se manifestovale u Svetu 3, najpre proi kroz Svet 6. Jedna analogija nam sasvim jasno pokazuje neophodnost takvog poretka sila. Kao to sam rekao, ovekova volja moe da utie na delove tkiva u pojedinim delovima njegovog tela. Tkivo je, meutim, sastavljeno od

elija. Da bi uticala na tkivo, ovekova volja najpre mora da utie na elije od kojih se taj deo tkiva sastoji. Tkivo je svet razliit od elijskog, ali u isto vreme, tkiva ne postoje odvojeno od elija, poto su sastavljena od elija. Svet 3 je razliit od Sveta 6, a istovremeno je sastavljen od Svetova 6, to jest svetova slinih naem Mlenom Putu. Prema tome, da bi uticao na deo Sveta 3 (Svih Svetova), Apsolut mora najpre da utie na odreeni broj Svetova 6 (Sva Sunca) od kojih je Svet 3 sastavljen. Prema tome, u toku prolaska sila, Svetovi 1, 3 i 6 to je najpre u poretku 1, 3, 6, potom u poretku 1, 6, 3, a potom, da bi sile dalje tekle, moraju ponovo da se vrate u poredak 1, 3, 6. U narednoj trijadi Mleni Put je ugljenik, Sunce kiseonik, a planete azot. Poto azot stoji izmeu ugljenika i kiseonika, sila koja dolazi iz Mlenog Puta, to jest sa zvezda, mora najpre proi kroz planete da bi dosegla Sunce. Ovo na prvi pogled moe da izgleda udno, ali ako vizuelizujemo strukturu Sunevog sistema, videemo jasno da drugaije ne moe da bude. Ovde nisu potrebne analogije. Zamislite Sunce okrueno pla netama koje se okreu oko njega, a u daljini neku grupu zvezda sa kojih uticaj napreduje prema Suncu. Sunce, meutim, ne stoji na jednom mestu; znamo da se ono kree; planete koje se okreu oko njega pomiu se sa njim u prostoru stvarajui svaka sopstvenim kretanjem spiralu oko sredinje putanje Sunca, tako da je ta sredinja putanja u potpunosti opkoljena spiralama planeta i do nje ne moe da stigne nikakav uticaj koji prethodno nije proao kroz planetarni svet, odnosno nije prodro kroz prstenove spirala. Dalje, planete koje u narednoj trijadi postaju ugljenik, moraju da nadu odovarajui kiseonik i azot. U naem zraku stvaranja kiseonik je Zemlja. U astronomskom zraku stvaranja, meutim, nema azota. Prema tome, planete ne mogu da svoj uticaj direktno prenesu Zemlji, pa je, da bi se omoguio prolazak uticaja izmeu planeta i Zemlje, stvorena posebna naprava koja predstavlja senzitivni organ Zemlje - organski ivot na Zemlji. Organski ivot na Zemlji je azot u treoj trijadi. Sile koje dolaze sa planeta najpre pogaaju organski ivot koji ih prima i sprovodi Zemlji. Ako se setimo krajnje sloenosti ustrojstva nervnih zavretaka senzitivnih nerava u naem organizmu, na primer zavretaka nerava ukusa i mirisa, nee nam izgledati udno ako oveka definiemo kao Zemljin senzitivni nervni zavretak. Naravno, livada pokrivena travom se na mnogo naina razlikuje od oveka - ona prima samo neke planetarne uticaje, i to veoma mali broj.

ovek prima mnogo sloenije uticaje. Ljudi se, meutim, u tom pogledu veoma razlikuju jedni od drugih. Najvei broj ljudi vaan je samo u gomili, i samo gomila prima ovaj ili onaj uticaj. Drugi su sposobni da uticaje primaju pojedinano - uticaje koje gomila ne moe da primi, jer je ona osetljiva samo na grube uticaje. Organski ivot koji u treoj trijadi igra ulogu azota, samim tim je ugljenik etvrte trijade Zraka. Drugim reima, on provodi aktivnu silu koja se susree sa odgovarajuim kiseonikom i azotom. Zemlja je kiseonik, a Mesec azot preko koga uticaj i organskog ivota stiu do Zemlje. Ako sada uzmemo Zrak Stvaranja podeljen na etiri trijade i imamo na umu da je proizvod svake trijade odreeni vodonik, dobijamo etiri vodonika, ili etiri odreene gustine materije. Moe se uzeti da te etiri gustine materije korespondiraju sa etiri osnovne take svemira. Prva odgovara Apsolutu, druga Suncu, trea Zemlji, a etvrta Mesecu. do si

Apsolut Svi Svetovi Sva Sunca Sunce Planete Organski ivot Zemlja Mesec

Apsolut C Svi Svetovi O sol Sva Sunca N Sva Sunca C fa Sunce O Sve Planete N Sve Planete C O mi Zemlja Organski ivot N
re

la

Organski ivot C Zemlja O Mesec N

Rekao sam da Zrak Stvaranja moemo da smatramo oktavom. Posle note re, koju predstavlja Mesec, oktava ima notu do, koja je takoe Apsolut. Prema tome, kako sledi, postoje dva Apsoluta: jedan za poinje, a drugi zavrava Zrak. Jedan Apsolut je Sve, drugi je Nita. Ne moe, meutim, biti dva Apsoluta, jer je po samoj svojoj prirodi Apsolut jedno. Prema tome, Sve ukljuuje Nita, a Nita ukljuuje Sve. Na dualistiki konstruisan um ne moe da prihvati jedinstvo suprot nosti. Mi sve delimo, ak i Apsolut. U stvarnosti, ono to nazivamo antiteza suprotnosti postoji samo u naim zamislima, u naoj subjektiv noj predstavi o svetu. Meutim, ak i kad to razumemo, nismo u stanju da razumevanje izrazimo reima; u naem jeziku nema rei koje istov remeno ukljuuju neko tvrenje i njegovu suprotnost. Na um ne moe da ih shvati kao jednu ideju, ba kao to ne moe da shvati slike nekih Hindu bogova, koji u sebi spajaju potpune suprotnosti. Sada emo ispitati prolazak zraenja izmeu etiri osnovne take kosmike oktave. Zraenje izmeu svake dve take posmatraemo u obliku oktave i na taj nain dobiti tri oktave: Apsolut - Sunce, Sunce Zemlja i Zemlja - Mesec. H6 H12 H24 H48 H96 H192 H384 H768 H1536 H3072 H6144 H12288 H3 H6 H12 H24 H48 H96 H192 H384 H768 H1536 H3072 H6144 H1 H3 H6 H12 H24 H48 H96 H192 H384 H768 H1536 H3072

Apsolut

Sunce

Zemlja

Mesec

Potrebno je da se primeti da, iako postoji est intervala, samo tri je neophodno popuniti spolja. Intervale izmeu do i si popunjavaju Volja Apsoluta, uticaj Suneve mase na zraenje koje prolazi kroz njega, i uticaj Zemljine mase na zraenje koje kroz njega prolazi. Svi vodonici u ovoj tabeli predstavljaju materije sa kojima se susreemo u prouavanju oveka. Ona je dvaput sniena kako bi bili ukljueni samo vodonici koji imaju veze sa ovekom, i u njegovom spoljanjem i u unutranjem ivotu. P: Na koji nain su ti vodonici povezani sa ovekom? O: Vodonik 768, na primer, predstavlja svu hranu koju jedemo. Vazduh koji udiemo je vodonik 192, a nai utisci mogu da budu vodonik 48, 24, 12, pa ak i 6. Imamo ogroman raspon utisaka, ali to se hrane i vazduha tie, nemamo izbora. Ne moemo, na primer, da diemo vodonik 96, jer je to vatra, usijani gasovi. Ne moemo da jedemo vodonik 384, poto je to voda, a ne moemo da ivimo od vode. Videe da ova tabela odgovara svim naim potrebama; ona nam omoguava da govorimo o svim materijama u ljudskoj maini i da uvidimo njihov meusobni odnos. Ona nam takoe omoguava da poveemo oveka sa svemirom, poto moemo da znamo sa kog nivoa koja materija dolazi. Ova tabela vodonika nam ne prikazuje samo gustinu svakog od njih, ve i mesto porekla tih razliitih slojeva materije koji, kako je obja njeno, podleu razliitim zakonima. Vodonici koji dolaze sa nivoa koji podleu veoma malom broju zakona, bliskih Volji Apsoluta, poseduju ogromnu mo i ogromnu potencijalnu energiju. Imamo, dakle, skalu dvanaest gustina u koju se mogu smestiti sve materije koje ovek poznaje ili je u stanju da pojmi. Za vee gustine moemo da naemo primere i u oveku i u svetu oko njega. Do nivoa H 96, pa ak i H 48, moe da ih prouava fizika ili hemija, biologija i ostale nauke. Iznad nivoa H 48 u stanju smo da prouavamo samo psiholoke posledice njihovog prisustva ili odsustva - znajui sa kojim vodonikom radi koji centar. Jo vii vodonici su za oveka samo mogunost, ili postoje u tako malim koliinama da ih je nemogue prouiti. Prouavanje tih viih vodonika u okolnom svetu je iznad moi opaanja oveka br. 1, 2 i 3. P: Kako se popunjavaju ostala tri intervala u tri oktave zraenja? O: To je kosmiki ureeno, inae Zrak ne bi mogao da postoji. Popunjavaju ih prirodne sile, kao to e videti da je sluaj i u naem

organizmu; neke intervale u njemu popunjava priroda, inae ne bismo mogli da ivimo. P: Da li se vodonik sastoji od tri elementa, kao i od tri sile? O: Sastoji se od tri sile koje deluju kroz tri elementa. Tri sile ne mogu da deluju bez tri elementa. Vodonik je ukupni zbir. P: Da li utisci proizvode energiju? O: Oni su sami po sebi energija. Svaki put kad primimo neki utisak, primamo odreenu materiju. Materija nije odvojena od energije; gde je materija, tu je i energije, a gde je energija, tu je i materija.

Hteo bih da vam dam jo jedan dijagram koji moe da vam pomogne u u razumevanju ovih stvari. Rekao sam da je organski ivot specijalno prilagoena naprava koja popunjava interval izmeu planeta i Zemlje. On je stvoren u obliku bone ili dodatne oktave koja poinje od Sunca, sol. Sol postaje do i na nivou planeta proizvodi si, a potom tri note, la, sol, i fa koje predstavljaju organski ivot na Zemlji. Potom mi ove bone oktave odlazi u Zemlju, a re u Mesec. Prema tome, organski ivot ne pripada glavnoj oktavi, ve ovoj posebnoj oktavi koja poinje na Suncu. Mi ne znamo ta su do i si ove oktave. Od nje poznajemo samo la, sol, fa i mi. O re ne znamo nita drugo osim to da dua svakog ko umre - bio to ovek ili bubavaba - odlazi na Mesec. P: Kad kae da znamo ta je mi, misli li na Zemlju? O: Ne, ve na sve to odlazi u Zemlju - fiziko telo, sve fizike materije, posle smrti odlaze u Zemlju. P: Da li se za svaki organizam stvara i dua? O: Kad se telo rodi, istovremeno se rodi i dua; ona je jednostavno deo tela, nevidljiv i nepoznat medicini, fizici i hemiji. Bez nje, me utim, telo ne moe da postoji. Kad telo umre, dua je slobodna i privue je veliki elektromagnet - Mesec. P: I dalje ne razumem uticaj organskog ivota izmeu planeta i Zemlje. Da li on deluje u oba smera? O: Pokuaj da pone od onog to razume, pa e ti kasnije razumevanje porasti. Niko ne moe da razume sve odjednom. Razumeti

znai povezati. Organski ivot prenosi planetarne uticaje Zemlji. U stvari, proces se odvija u oba smera, ali mi svejedno ne moemo da ga vidimo. Moramo da ga posmatramo kao teoriju, mada mogu da se nadu analogije. Moemo da vidimo kako organski ivot preobraava uticaje koji dolaze sa Sunca i koliko veliku ulogu igra u stvaranju Zemljine kore. Crnica je, na primer, proizvod delovanja crva; nafta je proizvod taloenja riba i morskih organizama; ugalj je proizvod uma; krenjak i koralna ostrva su proizvod organskog ivota koji ostaje na Zemlji. Sve to je mi bone oktave u kojoj organski ivot, kad je iv, predstavlja la sol - fa. To pokazuje na koji nain organski ivot preobrava uticaje Sunca. Mi ne vidimo kako preobraava planetarne uticaje, ali moemo da napravimo analogiju sa Sunevim uticajima. To pokazuje da je organski ivot povezan i sa planetarna i sa Suncem i da planetarne uticaje preobraava kao to preobraava i Suneve. P: Da li je Zrak Stvaranja mehaniki? O: Ne ceo Zrak. Kad doe do nas, naravno da e na naem nivou svi zakoni biti mehaniki. P: Kako je mogue da mehaniki Zrak stvori mainu koja je sposobna da stekne stalnu volju? O: Mora da se seti da Zrak Stvaranja zapoinje svesno, i da u poetnoj taki oigledno postoje planovi za sve; ili, neki planovi mogu da se postepeno razviju kako se zrak sputa. Meu 48 zakona koji deluju na Zemlji tu su i tri zakona iz Sveta 3, koji direktno podlee volji Apsoluta. Zakoni koji dolaze sa razliitih nivoa nisu podjednako me haniki; neki su to u veoj meri, drugi u manjoj. Ako uzmemo bonu oktavu koja poinje od Sunca, oktavu organskog ivota, videemo da je Sunce na nuiogo viem nivou nego Zemlja i da je oigledno u stanju da u toj oktavi stvori mogunosti za razvoj. Na taj nain ovek, ako na njega gledamo kao na seme, ima u sebi mogunosti za rast. On nije samo ono to izgleda da jeste; u njemu je neto to ne moe da se vidi - ta skrivena mogunost evolucije. Taj odnos neeg to je manje mehanino i neeg to je vie mehanino moemo da razumemo samo u sebi. Znamo koliko smo mehanini, i znamo da moemo postati manje mehanini ukoliko radimo. To je jedini nain da se mehaninost proui. P: Ako ovek, kao deo organskog ivota, ispunjava neki cilj u planu Svemira, kakvom jo cilju moe da slui ako stekne svest? O: To zavisi od toga ta elimo. Moe da bude zadovoljan odreenim ciljem u prirodi, ili moe da ima sopstvene ideje. Postajui svestan moe da slui svom sopstvenom cilju, ali ako nisi svestan,

moe da slui samo ciljevima prirode. Priroda eli da ovek bude na ovom mestu ovakav kakav je. Zato samo mali broj moe da pobegne, a i oni mogu da pobegnu zato to je ovek veoma sitan. P: Da li time hoe da kae da devedeset devet posto ljudi uestvuje u nametenoj igri? O: O tome ne postoji odreena statistika. Mogunost za razvoj ima samo veoma mali broj. P: Razumeo sam da Apsolut o oveku ne zna nita. Da li je apsurdno da se veruje da mogu da postoje sile koje predstavljaju njegove zamenike i koje su u stanju da se zainteresuju za oveka? O: To nisu obavezno zamenici, ve moda posebne sile. Nema sumnje da mora da postoje sile koje se interesuju za oveka, ali mi sa njima nismo u direktnoj vezi. Mi ih intelektualno ne poznajemo i ne znamo kako da im se pribliimo. One se javljaju u ovoj maloj oktavi koja poinje na Suncu. Sunce na svom sopstvenom nivou proizvodi do, a na nivou planeta si. Te dve note su izvor organskog ivota, a verovatno i njegovi upravljaki principi. Prema tome, kad budemo znali ta su do i si, znaemo i kakve su to moi. U vezi te male oktave postoje dve stvari koje neprekidno moramo da imamo na umu: prvo, da je ona nesamerljiva sa Zrakom Stvaranja, jer je u sasvim drugoj razmeri; drugo, da moramo uvek da pamtimo da ne znamo ta su do i si u toj oktavi. Kad mislimo da organski ivot, pomou nekog procesa, poinje ovde, na Zemlji, moda emo misliti da znamo ta su one; ali kad ujemo da organski ivot ne zapoinje na Zemlji, shvatiemo da ne znamo.

POGLAVLJE IX
Prouavanje oveka kao kemijske fabrike - Dijagram hrane - Tri oktave hrane i njihov razvoj - Prvi stadijum sa jednim mehanikim okom Drugi stadijum sa jednim svesnim okom - Trei stadijum sa drugim svesnim okom - Relativna vrednost tri vrste hrane - Utisci - Pamenje sebe - Ugljenik 12 - Smeh - Dobri i loi utisci - Utisci kao razliiti vodonici - Kontrola utisaka - Rad na mi 12 - Centri i njihova brzina Vii centri i njihove odlike - Povezivanje sa viim centrima - Vii centri i narkotici - Telepatija - Neophodnost da se povea proizvodnja viih materija - Energija i skladitenje energije - Akumulatori - Povezivanje sa velikim akumulatorom - Zevanje - Sav rad mora biti koncentrisan na svesti

Prolog puta sam vam dao dijagram materija u odnosu na oveka i ljudsko telo. Svaki nivo predstavlja odreenu gustinu materije i odreenu frekvenciju vibracija, odnosno gustinu vibracija, kako se ona naziva u sistemu. Kako idemo ka dnu dijagrama, vibracije postaju sve sporije i sporije i na kraju gotovo prestaju, dok se, nasuprot tome, gustina materije poveava i dostie maksimum. Svaka od ovih materija predstavlja veoma irok spektar. Sada moramo da prouimo oveka kao hemijsku fabriku i vidimo kakvu ulogu te materije igraju u ljudskom telu. Neke od ovih vodonika moemo da prouimo fiziki i hemijski, dok prisustvo drugih moemo da odredimo samo psiholoki. Zato nam ova tabela vodonika daje

mogunost da prouimo i fizike i psiholoke manifestacije kao ma nifestacije istog reda, ali razliitog stepena materijalnosti. Ljudi esto pitaju odakle oveku dolazi energija. Iz te perspektive se na oveka moe gledati kao na hemijsku fabriku koja spolja dobija sirove materijale i preobraava ih u druge, finije materijale. Tri vrste materijala koje ovek dobija spolja su: hrana koju jede, vazduh koji udie i utisci koje prima. Hrana je uvek H768, vazduh uvek H 192, ali utisci mogu da budu veoma razliiti. Za poetak prouavanja, da bismo razumeli princip, uzimamo da su standardni utisci H 48. H 48 predstavljaju obine bezbojne utiske bez ikakvih odlika. Ako vidim ovaj komad papira, to je utisak 48 i nita vie. Utisci, meutim, mogu da budu veoma dobrog i veoma loeg kvaliteta - o tome emo govoriti kasnije. Od te tri vrste materijala maina proizvodi sve materije neophodne za rad centara. U uobiajenom stanju ljudska maina radi dovoljno dobro da bi odrala sopstveno postojanje, ali kao hemijska fabrika ne zadovoljava, jer troi sve to proizvede; nije u stanju ni da izveze ni da sauva nita. Pa opet, razvoj oveka zavisi od uvanja viih materija koje proizvodi njegova maina. Zato moramo da razmislimo o nainima za poveanje proizvodnje. Meutim, pre no to budemo mogli da mislimo o poveanju proizvodnje, fabriku moramo da prouimo u pogledu njenih gubitaka, jer u maini postoje mnogi delovi koji cure, i ako to curenje ne bismo zaustavili, rast proizvodnje bi ih samo poveao. O rupama smo ve govorili pa zato, iako u vam sada pokazati kako fabrika radi, pa ak i kako proizvodnja moe da se povea, rupe nisu prikazane na dijagramu. Sve one su, meutim, u vama i morate da zapamtite da u svom sadanjem stanju ne moete da poveate proiz vodnju zato to najpre morate da zapuite sve rupe. Poto se to uini, bie korisno da se naue praktini naini za poboljanje rada fabrike. To je princip. Prikazau vam tri stepena ili tri stanja ove hemijske fabrike: najpre, kako ona radi u obinom oveku 1, 2 i 3, potom kako radi sa jednom odreenom vrstom napora, i na kraju kako radi sa drugom posebnom vrstom napora. Ljudsku mainu smatramo fabrikom na tri sprata. Ta tri sprata su glava, sredinji deo tela i nii delovi tela sa kimom. Hrana ulazi na najvii sprat i dospeva na donji sprat kao kiseonik 768. U telu se sree sa odreenim ugljenikom 192 i, meajui se s njim, postaje azot 384. Azot 384 se sree sa drugim ugljenikom 96, i pomou

tog ugljenika menja se od kiseonika 384 u azot 192. To je uzlazna oktava, pa ovi stupnjevi predstavljaju note do, re, mi. Posle mi postoji interval i oktava ne moe da se dalje razvija sama od sebe. Veoma je zanimljivo da do ove take, i korak dalje, njen razvoj moemo da pratimo pomou obinog poznavanja fiziologije. Kad hrana ue u usta, ona se susree sa pljuvakom nastalom luenjem razliitih vrsta lezda i s njom se mea u procesu vakanja; zatim ona odlazi u stomak gde je obraduju eludani sokovi koji razlau eere, belanevine i masti. Potom ona odlazi u creva susree se sa ui, pankreasnim i crevnim sokovima koji je razlau do najsitnijih elemenata. Oni prolaze kroz zid creva u vensku krv koja se prenosi u jetru, gde se sree sa drugim ugljenicima koji je hemijski menjaju, a potom u srce, koje vensku krv pumpa u plua. Tu se ona oksigenizuje pomou vazduha koji ulazi i vraa se u srce kao arterijska krv. U ovom dijagramu su sve materije prisutne u telu sa kojima se krv sree do note mi podeljene na dve kategorije: ugljenik 192 i ugljenik 96. Venska krv je mi 192, a arterijska fa 96. U taki gde mi 192 ne moe da se dalje razvija, ulazi druga vrsta hrane - vazduh. On ulazi kao kiseonik 192, susree se sa odreenim Ugljenikom 48 i uz njegovu pomo se pretvara u re 96, a ta proizvodnja re 96 daje ok noti mi 192 oktave hrane, omoguavajui joj da pree u fa 96. Dalje od ovog poznavanje fiziologije ne ide. Re 96 oktave vazduha susree se odgovarajuim ugljenikom i proiz vodi mi 48; uz pomo tog istog ugljenika, nota fa 96 oktave hrane pretvara se u sol 48. Sol 48 moe da se razvija dalje, ali mi 48 ne moe, pa razvoj oktave vazduha u toj taki zastaje. Sol 48 oktave hrane prelazi u la 24, a la 24 u si 12 i tu se zaustavlja. Utisci ulaze kao do 48, ali ne mogu da se dalje razvijaju jer na mestu ulaska nema ugljenika 12 da im pomogne. Priroda ga nije obezbedila, odnosno, nije ga obezbedila u dovoljnoj meri da proizvede bilo kakav znaajan efekat, pa se do 48 ne preobraava i tri oktave se tu zaus tavljaju. Razmislite o dijagramu i poveite ga sa onim to je ranije bilo reeno - da priroda oveka dovodi do odreenog stepena a potom ga ostavlja da se razvija sam. Priroda oveku daje mogunosti, ali ih ne razvija. Ona mu omoguuje da ivi time to je obezbedila vazduh, jer inae prva oktava ne bi mogla da se razvije, ali ostatak ovek mora da uradi sam. Maina je tako ureena da vazduh ulazi u pravom trenutku i u pravom sastavu i obezbeuje mehaniki ok.

Vano je da se razume da se Dijagram hrane, odnosno Dijagram hranjenja sastoji od tri stanja. Prvo stanje koje sam upravo opisao pokazuje na koji se nain stvari odvijaju u obinom normalnom oveku: oktava hrane prelazi ceo put od do 768 do si 12; postoje tri note u oktavi vazduha i jedna nota u oktavi utisaka. Ako elimo da se dalje razvijamo, moramo da poveamo proizvodnju viih materija, a da bismo je poveali, moramo da razumemo i znamo kako da to uinimo, ne samo teorijski, ve injenino, jer je potrebno dosta vremena da se naui kako da ta znanja upotrebimo i kako da uloimo prave napore.

Kad bismo znali kako da dovedemo ugljenik 12 na pravo mesto i ako bismo uloili neophodan napor, razvoj oktave vazduha i oktave utisaka bi se nastavio. Drugi stadijum pokazuje ta se deava kad se doda pravi ok. Do 48 oktave utisaka preobraava se u re 24 i mi 12. Oktava vazduha dobija ok od oktave utisaka i mi 48 preobraava se u fa 24, sol 12, pa ak i malu koliinu la 6. Morate da razumete da je

vazduh zasien viim vodonicima koje organizam, u izvesnim slu ajevima, moe da zadri u procesu disanja. Ali, koliina viih vodonika koje moemo da dobijemo iz vazduha veoma je mala. Ovaj stadijum prikazuje rad ljudske maine sa jednini mehanikim i jednim svesnim okom. Trei stadijum prikazuje ta se deava kad se na pravom mestu doda drugi svesni ok. Prvi svesni ok je neophodan na do 48. Drugi svesni ok je neophodan na mestu gde se mi 12 oktave utisaka i si 12 oktave hrane zaustavljaju u svom razvoju i sami od sebe ne mogu da idu dalje. Iako u organizmu postoje ugljenici koji bi im pomogli da se preobraze, oni su suvie daleko i ne mogu se dosei, pa je zato neophodan jo jedan napor. Kad bismo znali njegovu prirodu i mogli da proizvedemo taj drugi svesni ok, mi 12 bi se razvio u fa 6, a si 12 u do 6. Napor mora da pone od mi 12, pa zato moramo da razumemo ta je mi 12 u psoholokom smislu. Moemo da kaemo da su to naa uobiajena oseanja, to jest, sva jaka oseanja koja moemo da imamo. Kad naa oseanja dostignu odreenu jainu, u njima postoji mi 12. U naem sadanjem stanju, meutim, samo neprijatna oseanja zaista doseu mi 12; naa ubiajena oseanja obino ostaju 24. Naa jaka neprijatna oseanja u stvari nisu mi 12, ali se na njemu zasnivaju i potreban im je da bi mogla da nastanu. Prema tome, poetak ovog drugog napora i priprema za njega predstavlja rad na negativnim oseanjima. To je opti pregled naina na koji radi ljudski organizam i naina na koji njegov rad moe da se pobolja. Vano je da se razume gde su neophodni svesni okovi, jer ako to razumete, to e vam pomoi da razumete i mnoge druge tekoe u Dijagramu hrane. Morate takoe da razumete da ove tri oktave nisu jednake snage. Ako govorimo o snazi oktave hrane, videete da ona daje odreene rezultate, odreene efekte koji se mogu izmeriti. Iako materije koje se uzimaju iz vazduha igraju veoma vanu ulogu, oktava hrane predstavlja samo malu koliinu vodonika, dok je oktava utisaka veoma mona i moe da ima ogromnu ulogu u odnosu na pamenje sebe, stanja svesti, oseanja itd. Prema tome, moemo da kaemo da odnos izmeu ove tri oktave nije jednak, jer jedna ima vie supstance a druga manje. To je naa unutranja alhemija, transmutacija obinih u dragocene metale. Sva ta alhemija je, meutim, u nama, a ne izvan nas. P: ta prouzrokuje preobraaj hrane u vie materije? O: Ona se mea sa drugim materijama viim od sebe i na taj nain se podie; potom se mea sa jo viim materijama i pnovo podie, itd. Posmatraj to na jednostavan nain.

P: Ona nikad ne dostie nivo najvie materije sa kojom se mea? O: To nije vano. Ono to je vano jeste da se ona podie, da postaje via nego to je sama po sebi. Vie materije sadre vie energije, grublje materije sadre manje. Prema tome, kad se pomeaju, vii vodonici svoju energiju donose u grublju materiju. P: Da li vie materije mogu da se proizvedu pomou molitve i mentalnih vebi? O: One se ne prozvode ni iz ega, ve se u ovekovoj unutranjoj alhemiji vie supstance destiliu iz drugih, grubljih materijala, koji bi inae ostali u grubom stanju. P: Zbog ega prvi svesni ok dolazi od utisaka? O: ok ne dolazi od utisaka, to nije sasvim tana definicija. Utisci su veoma vana hrana, i u svom obinom ivotu umiremo od gladi za utiscima. Imamo dovoljno utisaka, a ne moemo da ih svarimo. P: Da li moramo da ugljenik 12 proizvedemo, ili se on nalazi u organizmu? O: Uglavnom ovek ima dovoljno ugljenika za ubiajeni normalni ivot, pa ak moe da postoji i zaliha. To ne znai da moramo da proizvedemo ugljenik 12; moramo da ga dovedemo iz jednog dela maine u drugi, a to podrazumeva poseban napor. Mi neemo znati da to inimo, ali emo pomou tog specijalnog napora doneti ugljenik 12 sa jednog mesta na drugo. Ali, naravno, ako ga u telu nema dovoljno, ne moemo ga dobiti. Ako imate novca, moete ga staviti u jedan ili u drugi dep, a ako nemate, ne moete - to je sasvim jednostavno. P: Da li je taj potrebni napor opta obuka u sistemu? O: Prvi svesni ok je pamenje sebe uz sve ono to ti je od poetka savetovano da radi, to jest, samoposmatranje, neidentifikovanje itd. Sve su to delovi tog napora. P: ta je drugi svesni ok koji menja prirodu fabrike? O: Ako eli, mogu da ti kaem ta je to, ali ti to nee pomoi, jer je to ba ono to ne moemo da uinimo. To je preobraaj negativnih u pozitivna oseanja. To je mogue samo uz dugi rad na pamenju sebe, kad si u stanju da dugo bude svestan i kad pone da radi vii emocional ni centar. To je ono to nas dovodi do stepena oveka br. 5, pa je to veoma daleko od naeg sadanjeg nivoa. Mi 12 u kombinaciji sa posebnim naporom moe da proizvede pozitivna oseanja. P: Izgleda mi da je neophodno da se dodaju oba svesna oka da bi se proizveo bilo kakav korisni razultat u pravcu vee budnosti.

O: Da, moraju se dati oba oka da bi se dobili potpuni rezultati; ali, kad je prvi ok dovoljno jak, on ve daje odreene rezultate. Oba oka, meutim, uglavnom deluju zajedno, jer od samog poetka moramo da nauimo da ne izraavamo negativna oseanja, a to je ve rad na drugom svesnom oku. Prvi ok je po svojoj prirodi pamenje sebe, a potom on stvara borbu sa negativnim oseanjima, pa tako posle izvesnog vremena ovek zapravo radi na oba. to vee rezultate postigne u jednom, to vie mora da radi na drugom. To objanjava jo jedan princip sa kojim se u ovom sistemu sreemo - to ovek vie uini, to se vie oekuje od njega. Ista je stvar i sa Dijagramom hrane - to ovek vie pokuava da radi na pamenju sebe, to vie mora da bude u stanju da kontrolie negativna oseanja sa idejom da u budunosti bude sposoban da ih prebrazi u pozitivna oseanja. To je, meutim, veoma daleko, jer ovek mora da ima veliku koliinu materijala stvorenog za pamenje sebe. U svakom sluaju, oba oka su povezana i na odreeni nain jedan bez drugog ne mogu da deluju. P: Da li re "ok" povezana sa dijagramima znai isto to i ok u obinom ivotu? O: okovi koji su u vezi sa Dijagramom hrane moraju da poteknu od tebe - oni su tvoje sopstveno delo. Neophodno je da zna trenutak i da se seti da daje okove. A oni se moraju davati veoma paljivo, jer e samo ispravna vrsta oka pomoi u tim posebnim oktavama, inae e se one razgranati. P: Moe li da nam da praktian primer? O: Praktini primeri su u Dijagramu hrane. Mora da pokua da nae odgovarajuu stvar u sopstvenom delovanju. Prvi ok obezbeduje priroda na mestu gde ulazi vazduh. U drugom intervalu, meutim, priroda nije obezbedila ok i on se mora obezbediti pamenjem sebe. U treem intervalu ok takoe nije obezbeen i on se mora dati tano na ovaj nain o kome govorimo - preobraavanjem negativnih oseanja u pozitivna, to je posledica neidentifikovanja. Prvi svesni ok je priprema za drugi, a drugi priprema za prvi. Sve je to istovremeno; ne zavrava najpre jedan, pa onda prelazi na drugi. P: Da li su okovi obavezno neprijatni? O: Oni zahtevaju napor, ali nisu obavezno neprijatni. Naprotiv, u trenutku takvog napora, sa ulaskom nove energije, ovek moe biti veoma prijatno iznenaen. P: Moe li napor da se kontrolie panja delovati kao prvi svesni ok, i da li on dovodi ugljenik 12 do do 48?

O: Ne, to nije dovoljno. To mora da bude pamenje sebe - zapravo, pamenje sebe povezano sa posmatranje sebe - dve aktivnosti. To ini svest. Pokuavamo da budemo svesniji sebe i onog to nas okruuje svega. P: Da li bismo mogli da ujemo neto vie o tome ta je ugljenik 12? Odakle on dolazi? O: Ugljenik 12 moe da ima mnogo raznih manifestacija, ali o njemu uglavnom govorimo u vezi s utiscima. On je verovatno izvesna energija emocionalnog centra. Izvor, meutim, nije vaan. Vano je kako ga doneti. Nije vano ta je on i odakle dolazi, jer ne moemo da ga vidimo i ne znamo gde je to mesto. Normalno ugljenik 12 dolazi iz emocional nog centra, a vodonik 12 je materija sa kojom bi emocionalni centar trebalo da radi. Utisci ulaze kao kiseonik 48, i u azot 24 mogu da se preobraze jedino uz pomo ugljenika 12, ali stvari stoje tako da ba na mestu gde utisci mogu da se upiju nema ugljenika 12 ili ga ima samo malo. Zbog toga tu moramo da ga donesemo pomou posebnog napora, a taj napor je pamenje sebe i posmatranje sebe. Prema tome, vaan je metod, a ne izvor. Pojaano posmatranje prouzrokovano pamenjem sebe uvek ima neki emocionalni element. Kad pamti sebe, doprema ugljenik 12 na pravo mesto i on moe da preobrazi utiske. Govorim ovim jezikom jer si me na njemu i pitao, ali se ovo moe posmatrati i psiholoki. Utisci ulaze, a ti ih ne osea, to znai da oni dou i ne idu dalje. Moe, meutim, da uloi napor pamenja sebe, a tada poinje da primeuje stvari. To znai da su utisci postali 24. Odsustvo ugljenika 12 na mestu gdeje potreban znai da nismo dovoljno oseajni. Pamenjem sebe na to mesto donosimo emocionalni element. P: Da li su dva druga ugljenika kod mi 48 i sol 48 ista? O: Mislim da postoji mala razlika kod mi 48, iako svi oni imaju emocionalni element. U sol 48 deluje isti ugljenik kao i u do 48, ali u mi 48 on moe da bude instiktivno - emocionalni. Sasvim je mogue da mi 48 deluje kroz ugljenik 12 iz instiktivnog centra koji je uvek prisutan. P: ta predstavlja mi 48? O: To je takoe arterijska krv. Poznata je injenica da ima veoma razliitih vrsta krvi. Fizioloki moe da se utvrdi da u raznim delovima tela krv ima razliite osobine. Takoe moe da se hemijski utvrdi da je njeno delovanje razliito, ali u emu je razlika, nauka ne moe da kae. Miii se, na primer, hrane krvlju 96, ali se elije mozga hrane krvlju 24 a neke nervne elije krvlju 12, pa ak i 6.

P: Hoe li da kae da postoji hemijska razlika izmeu krvi koja hrani miie i mozak? O: To ne moe da se utvrdi, iako je poznato da izvesna razlika postoji. Prisustvo odreenih materija se uglavnom prepoznaje po posledicama koje proizvode, ali one same ne mogu da se hemijski izoluju. Nauka ne zna ta se tano dogaa pri proticanju krvi: u svakoj taki ona daje i prima izvesne stvari. Pre nego to stigne do nekog organa to je jedna, a kad ga napusti, druga vrsta krvi. P: Kad je ovek na trenutak svestan, dovodi li to odmah do neke promene u krvi? O: Da, dovodi; to meutim zavisi od toga koliko je duboko i koliko dugo svestan. Ako to traje jedan sekund, to proizvodi odreene promene koje odgovaraju jednoj sekundi; ali ako se radi o pola sata, to je druga stvar. P: Moe li se primetiti ak i rezultat te jedne sekunde? O: Ponekad moe, ako je dovoljno dubok. Rezultat moe da primeti u smislu da vidi vie, da uobiajeni doivljaji postaju emo cionalniji. Meutim, kratki momenti povrinske svesti o sebi ne proiz vode velike posledice; ali, ako su dovoljno duboki i dugaki, imae utiske koje nikad kasnije nee zaboraviti. P: Koji vodonik su misli? O: To mogu da budu veoma razliiti vodonici, kao to je krv razliita. Poinju od 48 i mogu da idu do 6. P: Mogu li se misli smatrati utiscima? O: Da, ali koliina utisaka koji dolaze iznutra je ograniena; koliina utisaka koji dolaze spolja nije. P: Da li je sve u prvom stadijumu Dijagrama hrane podjednako mehaniko? O: Svakako da je sve to mehaniko; to je kosmika naprava. Ljudski organizam radi prema toj optoj emi, osim ukoliko ne radi za sebe i ne pokuava da promeni stanje svoje svesti. P: U uobiajenom stanju ovek od utisaka nema koristi? O: Veoma malo. U ovom dijagramu nije mogue da se prikae mala koliina koja se ipak preobrazi, pa zato kaemo da se oktava utisaka ne razvija dalje. Izvesni utisci, meutim, prolaze dalje, ali ih nema do voljno za razvoj. P: Da li su za nas, ovakve kakvi smo sad, svi utisci na istom nivou? O: A, ne. Utisci mogu da budu veoma raznovrsni. U Dijagramu hrane ih uzimamo kao H 48, jer je najvei broj utisaka te vrste. To su,

da tako kaemo, ravnoduni utisci - ove ili one vrste, ali sami po sebi ne daju efekat. Pa ipak su istovremeno oni i hrana. Oni do nas stiu kao 48, i u naem uobiajenom stanju ne idu dalje. U takvim uslovima ovek ne bi mogao da ivi. Postoje, meutim, izvesni utisci 24 - njih nema tako mnogo kao 48, ali ipak postoje; u vrlo retkim sluajevima moe biti utisaka 12, pa ak i 6, ali su to izuzeci. Oni u ovaj dijagram ne ulaze jer se preobraavaju sami od sebe. Ako dou kao 24, oni se lako mogu preobraziti u 12 a moda i vie vodonike. Oni, meutim, dolaze u veoma maloj koliini. U obinom oveku, koji ne ui kako da pamti sebe, neki od tih uobiajenih utisaka 48 se takoe preobraavaju, ali na sasvim razliit nain. Oni se dalje razvijaju, ili im se pomae da se dalje razvijaju, reakcijama odreene vrste - na primer smehom. Smeh u smislu humora u vezi sa utiscima igra veoma vanu ulogu - zapamtite da govorimo o obinom oveku. Uz pomo smeha se mnogi utisci 48 preobraavaju u 24. To se, meutim, deava iskljuivo zato to je neophodno za ivot, jer bez utisaka ne bismo mogli da ivimo. Seate se da sam rekao da naa hemijska fabrika radi samo za sebe. Ona proizvodi sve vrste veoma dragocenih materijala, ali ih sve troi da bi odrala sopstveno pos tojanje. Ona nema nita u rezervi i nita pomou ega bi razvila sebe. Prema tome, ako ovek eli da se promeni i postane drugaiji, ako eli da probudi svoje skrivene mogunosti, ne moe da rauna na mehanike naine proizvodnje; on mora da potrai svesne naine. Ljudski or ganizam je, meutim, tako divan pronalazak da je sve uzeto u obzir; sve ima, da tako kaemo, svoj sopstveni klju. Funkcije koje izgledaju beskorisne, kao to je na primer smeh, pomau da se preobraze izvesni utisci koji bi inae bili izgubljeni. Kada na naem nivou ne bi bilo smeha ni humora, on bio jo nii nego to je sada. Moe se rei da u oveku na uobiajenom nivou, koji ne pokuava da razume ta pamenje sebe znai, ili koji za njega nikad nije uo, smeh vri izvesnu tano odreenu funkciju u organizmu. On zamenjuje pamenje sebe na veoma mali, nedovoljan nain, jer pomae da sasvim sumorni, nezanimljivi utisci prou dalje i postanu ivi. To je glavna funkcija smeha. Ima, naravno, mnogo raznih vrsta smeha od koji su neke sasvim beskorisne. Ono to sam rekao o smehu i humoru odnosi se samo na obine centre; u viim centrima on vie nije od koristi. On znai da odreeni utisci istovremeno padaju na pozitivni i negativni deo centra a to proizvodi oseaj uveseljavanja. On pomae da se vidi druga strana,

poveava sposobnost da se vide stvari. U viim centrima, meutim, za tim nema potrebe. U viim centrima stvari ne vidimo kao protivrenosti, ne kao suprotstavljene jedna drugoj, ve onakve kakve jesu. P: Izgleda da smeh ima i fizioloi efekat. O: Da, moda protivreni utisci koji ne mogu da se usklade proiz vode napetost, a smeh je oputa. Utisci 48 neprestano pristiu. Kao to sam ve rekao, odreena koliina se na mehaniki nain menja, ali vei deo ostaje neizmenjen. On moe da se izmeni tako to emo postati svesni ili pokuati da postanemo svesni. Ako smo budniji, utisci nam postaju ivlji. Utisci koji zahtevaju samo vodonik 48 ili se na njemu zasnivaju su utisci koje gotovo previamo ili veoma malo primeujemo. Utisak koji privlai panju i ostavlja trag ve prelazi u 24. Ako pokua da analizira svoju prolost i zapie ega se zaista sea iz neke epizode, svatie koliko malo pamti. To je bolji nain da se prouava materijal o utiscima. P: Da li je utisak sve ono to dobijam puteni pet ula? O: Utisak je najmanja jedinica misli, oseta ili oseanja. P: Ne mogu da shvatim kako utisci mogu da budu hrana. O: Primanje utisaka znai da sa njima ulazi odreena energija. Svaka energija koju prima je hrana. Hrana koju jede je grub materijal, vazduh je finiji, a utisci najfinija i najvanija hrana. ovek ne moe da ivi ni trenutak bez utisaka. Utisci postoje ak i kad je nesvestan. P: Da li su neki utisci sami po sebi dobri, a drugi loi ili ih mi inimo takvim? O: Neki utisci mogu da budu loi sami po sebi; nije mi poznato koliko utisci sami po sebi mogu da budu dobri, jer kad je ovek u snu, najbolji utisci nee dati nikakav rezultat. Prema tome, ak iako su utisci sami po sebi dobri, neophodno je da budemo budniji da bismo imali koristi od njih. Loi utisci, meutim, mogu da dou snu - nema nieg to bi ih zaustavilo. P: Ja sam u stvari mislio na utiske koji su prijatni odnosno neprijatni. O: Mnogi prijatni utisci mogu da budu sasvim loi. Pokuaj da razume jednu stvar: utisci se mogu klasifikovati pomou vodonika. Svaki utisak je odreeni vodonik. Govorili smo o utiscima 48, a postoje i mnogi vii utisci. Sa druge strane, utisci takoe mogu da pripadaju niim vodonicima tree lestvice, sve do najniih. Najvanija stvar kod podele materija u tabeli vodonika je da ona pokazuje odakle koji vodonik dolazi. Pretpostavimo da razmilja o nekom vodoniku.

Gledajui njegov poloaj u tabeli vodonika moe da vidi da on ima odreeno mesto: on moe da dolazi iz intervala izmeu Apsoluta i Sunca, ili moda neto iznad Sunca, ili ispod Zemlje, izmeu Zemlje i Meseca itd. Ta mogunost da se vodonicima odredi mesto je ogromna prednost. U ovom trenutku ti ne moe da oceni znaaj injenice da moemo da za svaku materiju znamo ne samo njenu gustinu, ve isto tako i nivo sa koga dolazi - njeno mesto u itavoj shemi stvari. Naa nauka jo nema pristup tome i ne shvata da se materije razlikuju po tome odakle dolaze. Mora da razume da H 12 ima ogromnu prednost nad, recimo, H 1536, pa je zato utisak koji dolazi od sveta 12 jedna vrsta utisaka, a utisak koji dolazi ispod Zemlje, recimo sa Meseca, sasvim druga vrsta. Jedan je laka materija, prepuna brzih vibracija, drugi se sastoji od sporih, tetnih vibracija. Prema tome, ako otkrije da je neki utisak teak, neprijatan - teko je da se nae prava ra da se to opie samim tim moe da razlikuje da on dolazi iz nekog niskog dela velikog zraka stvaranja. Stvari koje te ljute, ine da mrzi ljude, ili ti daju ukus grubosti ili nasilja, svi ti utisci dolaze iz niih svetova. P: Da li smo u uobiajenim okolnostima u stanju da primamo utiske koji su nam potrebni? O: Zavisi ta naziva "uobiajenim okolnostima". U uobiajenim okolnostima u smislu opstanka imamo ih dovoljno, jer bismo inae umrli. To to smo ivi dokazuje da ih primamo u dovoljnoj meri. Time, meutim, nismo zadovoljni. Mi govorimo o buenju i razvoju, a tu nam u pomo priskau kosmike injenice. Hranu ne moemo da pobo ljamo, budui da je to jedina hrana koju moemo da jedemo. Ne moemo da poboljamo vazduh, jer je to jedini vazduh koji moemo da udiemo. Utiske, meutim, moemo da poboljamo. To nam je jedina ansa. Kako to moemo da uinimo? Ne tako to emo putovati, ii u pozorite i slino, ve jednostavno buenjem ili pokuajem da se probudimo. P: Da li je mogue da u naem sadanjem stanju primamo vie vodonike? O: Zavisi od toga kakvo nam je sadanje stanje i koliko imamo. To je kao u alhemiji: zlato moe da proizvede samo ako ve ima izvesnu koliinu zlata. Vii vodonici imaju osobine magneta, oni privlae druge vie vodonike. Ako ih imamo veoma malo, oni mogu da privuku samo veoma male koliine, koje odgovaraju onom to imamo. Ako, meutim, imamo vie, moemo da dobijemo vie. Seti se izreke iz Novog Zaveta koja kae da e se uzeti od onih to nemaju, a dati onima koji imaju. Ta izreka se odnosi na ovo.

P: Mogu li se utisci prihvatiti i odbaciti jednostavno kao to neku hranu jedemo radije nego neku drugu? O: Ako poseduje izvesnu kontrolu, moe da koristi odreene utiske, a ne neke druge, ali to ve zahteva izvestan stepen budnosti i izvesnu obuku. to vie pamti sebe, to e veu kontrolu imati. Ako sebe pamti u dovoljnoj meri, moe da zaustavi odreene utiske, moe da se izoluje - oni e dolaziti, ali nee proi. A postoje i drugi utisci kojima moe da se otvori, i oni e doi bez odlaganja. Sve se to zasniva na pamenju sebe. P: Ako neki utisak tei da proizvede odreenu reakciju pa se ta reakcija sprei, da li je to tetno? O: Svi utisci moraju da proizvedu odreenu reakciju, ali te reakcije moe da kontrolie u skladu sa optom ravnoteom u svom radu, tenjama u svom ivotu i tako dalje. Svaka kontrola i iskustvo u vezi s tim moraju da budu povezani sa radom u pravcima koje daje ovaj sistem, a to ne moe biti tetno. Nita to je vezano za pamenje sebe ne moe da bude tetno. P: Izgleda da napor da pamtimo sebe u poetku smanjuje utiske. O: Oni se ne mogu redukovati, mogu samo da se uveaju ako je to zaista pamenje sebe. Ako je to samo razmiljanje o pamenju sebe, moe se pokazati da ono umanjuje odreene utiske. P: Moe li da nam kae neto vie o razliitim vrstama utisaka? O: Vie moe da sazna posmatranjem nego postavljanjem pitanja, jer ti sam zna ta te privlai vise, ta manje, ta te odbija i tako dalje. Mnoge stvari su subjektivne: jednu osobu neka stvar privlai, drugu ta ista stvar odbija. Neki utisci odlaze u intelektualni, drugi u emocionalni, dok ostali odlaze u motoriki i instinktivni centar. Neki od njih ti se dopadaju manje, neki vie. Sve je to materijal za posmatranje. Svaki centar ima sopstveni aparat za primanje utisaka, ali se oni esto pomeaju. Ponekad intelektualni ili emocionalni centar pokuavaju da prime utiske koji su namenjeni nekom drugom centru; predvieno je, meutim, da svaki od njih ima drugaije utiske. Intelektualni centar, na primer, ne moe da primi utisak mirisa - taj utisak je namenjen instinktivnom centru. Lake je analizirati utiske nego hranu. Drugi mogu da te ubede da je neka hrana veoma dobra i prodaju ti je u konzervi, pa potom otkrije da ne moe da je jede; meutim, posmatranjem, poreenjem, ponekad i u razgovoru sa drugim ljudima moe da razume koji utisak pripada viem, a koji niem nivou.

P: Da li su utisci koje ne bismo smeli da dopustimo oni koji otvaraju put negativnim oseanjima? O: Stvar se moe definisati na taj nain, samo to ponekad oni negativna oseanja ne izazivaju odmah. P: ak i kad smo u stanju da pravimo razliku izmeu jedne i druge vrste utisaka, ne vidim kako da ih primimo ili odbacimo? O: Na taj nain to emo biti budni. Ako spava, to ne moe da uini; ali, kad se probudi (moda ne odjednom, jer je za to potreban dug rad), jedanput e te pobediti loi utisci, pobedie te i drugi put, ali e trei put uspeti da se od njih izoluje. Pre toga je, meutim, neophodno da se zna koja vrsta loih utisaka utie na tebe, a potom moe da pronae posebne metode da se izoluje. P: Hoe da kae da, ako posmatramo, moemo da izbegnemo te utiske koji nas ine negativnim? O: Nisam govorio o stvarima koje tebe ine negativnim, ve o loim utiscima. Izmenio si smisao. Govorio sam o utiscima samim po sebi. to se tie onog to te ini negativnim, to zavisi od tvog stanja. U odreenom stanju bilo ta moe da te uini negativnim, ak i najbolja stvar na svetu. P: Moe li ovek da prestane da prima utiske ako to eli? O: Ne, nikako. Ne moe da zaustavi sve utiske odjednom, ali, kao to sam rekao, moe da odbije nepoeljne utiske, a sebi privue drugu vrstu utisaka, poto moramo da razumemo da odreene utiske ne smemo da dopustimo. Ima mnogo loih utisaka koji mogu oveku da pokvare itav ivot ako ih doputa dovoljno dugo, ili ako je stekao naviku da trai odreene rave utiske. Na primer, ljudi stoje na ulici gledajui saobraajnu nesreu, a potom o njoj priaju dok se ne dogodi sledea. Ti ljudi sakupljaju loe utiske. Oni koji sakupljaju sve vrste skandala, oni koji u svemu vide neto loe - takoe sakupljaju loe utiske. Ne mora toliko da misli o sakupljanju dobrih utisaka koliko o izolovanju od loih. Samo ako tako ini stei e odreenu kontrolu. Ako po kuava da bira dobre utiske, samo e obmanjivati sebe. Prema tome, iako ne moe da sebi donese poeljne utiske, moe ak i od samog poetka da naui da ih kontrolie tako to e se izolovati od odreene vrste loih utisaka. Opet mora da ima na umu da treba da si ve u odreenom stepenu budan da bi mogao da kontrolie utiske. Ako spava, ne moe da kontrolie nita. Da bi kontrolisao sasvim jednostavne, oigledne stvari, mora da se probudi i da veba, jer e ti za to trebati vremena

ako si navikao na utiske odreene vrste koji su loi po tebe. Jedno "ja" e znati da je neophodno da se izoluje, ali e moda deset drugih "ja" voleti takve utiske. P: Da li su utisci koje proizvodi delo objektivne umetnosti primer viih utisaka? O: To u potpunosti zavisi od tebe i tvog stanja. Ako si u intelektual nom centru, ono moe da ne proizvede nikakav utisak; ako si u motorikom centru, proizvee jo i manje, ali ako si u emocionalnom centru, ono moe da proizvede utisak. P: Da li svaki vodonik odreuje aktivnost za koju je ovek spo soban? O: To je formativno. Pokuaj da razmilja u smeru koji je dat. Govorimo o utiscima. Ne razume ih, pa ipak pokuava da ih donese jo vie. To znai da su ti usta puna hrane, a ti pokuava da natrpa jo i gui se. Najpre progutaj. P: To je ba ono to mi se ini teko - nikad zaista ne pratim stvari. O: Mora da bude teko; svaki rad je teak. U radu nita nije lako, ali moe da postigne neto ba zato to je teko. Kad bi bilo lako, ne bi dobio nita. P: Kako to da je ovek, ovakav kakav je, u stanju da ceni vie vodonike koji se sigurno sadre u B uticajima? O: ovekovi centri su nainjeni da rade sa vodonicima veoma visokog nivoa i da primaju veoma visoke utiske. On ih moda ne prima, moda ivi na niim utiscima, ali je sposoban za primanje veoma finih utisaka, a njih dobija od B uticaja. P; Zato su onda neki ljudi roeni takvi, dok drugi nisu? O: Ljudi su razliiti, nisu svi napravljeni na isti kalup; postoje, osim toga, mnogi nedostaci prouzrokovani degeneracijom, bolestima, pato lokim stanjima. Svi normalni ljudi moraju biti u stanju da prime te utiske, ali pre svega moraju da budu normalni. P: Kad se vodonici prenose iz viih u nie svetove, da li i oni postaju nii? O: Ne, oni mogu da se prenesu u istom obliku. Pitanje je, moe li da ih primi? Njih mogu da prime samo odreeni delovi centara. P: Moe li ovek da ih primi, a potom pokvari? O: Ako jedan deo tebe prima visoke uticaje, a drugi niske, to moe izazvati eksploziju. P: Moemo li vremenom da razlikujemo vodonike?

O: U izvesnom stepenu moemo. Posle odreenog vremena posmatranja znae, na primer, razliku izmeu oseanja 24 i 12, ili izmeu utisaka 48 - bezukusnih - i utisaka 24. Mora, meutim, da razume da je svaki vodonik prikazan u tabeli do, a izmeu njega i sledeeg vodonika postoji itava oktava, tako da izmeu dva vodonika postoji ogromna razlika. Da bismo razumeli princip, stvorili smo standarde za razmiljanje - ne moe se poeti prouavajui detaljno itav dijagram. P: U kojoj taki postoji mogunost da se tri oktave hrane dalje transformiu? O: Kao to sam rekao, mogunost dalje transformacije postoji u taki gde utisci ulaze kao do 48, ali obino ne nastavljaju da se razvijaju, jer na mestu ulaska nedostaje Ugljenik 12. U mehanikom radu maine, ulazak utisaka preko ula automatski izaziva asocijativno miljenje ili fantaziju na nivou H 48, ili emocionalnu reakciju manje ili vie in stinktivne prirode. Vrlo retko - u trenucima emocionalne stimulacije ili opasnosti, na primer - moe da se desi da ugljenik 12 bude doveden na mesto ulaska utisaka. Sve se tada povezuje sa emocionalnim stanjem, i ovek ima utisak da je sve to vidi izuzetno ivo, novo i znaajno. U obinom oveku su, meutim, ovakva iskustva sluajna; ona ne vode nikuda i brzo ih prekrije fantazija. Emocionalni uslovi koji ih izazivaju prou, i zamenjuje ih neki impuls ili elja koja vodi u sasvim drugom pravcu. U obinom su oveku takva iskustva nepovezana i nemaju nikakve veze sa namernim razvojem svesti. Sa pokuajima pamenja sebe, u nama poinju da se bude mnoga nova oseanja, posebno oseanja povezana sa naim sopstvenim pos tojanjem i odnosima sa svetom koji nas okruuje. To, zauzvrat, moe omoguiti uvid o razliitim uticajima koji na nas deluju i o mogunosti da se meu njima bira. P: Kako zna da emocionalni centar radi sa H 12? O: Posle izvesnog vremena znae po razliitom ukusu. Stvar je ista kao kad zna razliku izmeu razmiljanja o jelu i stvarnog jedenja. Uz odreeno vebanje samoposmatranja moemo da razlikujemo svaku od ovih manifestacija i da im damo naziv. Razliku meu oseanjima prepoznajemo na uobiajeni nain: ovek je manje ili vie oseajan. Pomou posmatranja sa odreenom namerom videemo kako ovo ili ono oseanje odgovara odreenoj gustini. Ne bismo jedino smeli da poemo od H 12, jer je on veoma neuobiajen. Kad jednom upoznamo njegov ukus, nikada ga neemo zameniti za neto drugo.

P: Moramo li da razlikujemo utiske i stvari koje ili prouzrokuju? O: Da, bubanj se razlikuje od zvuka bubnja, pa ne moe da se kae da bubanj ulazi u nae bie u trenutku kad ga ujemo. Prema tome, ako hoe da posmatra teorijski, mora da razlikuje te dve stvari. Kakva je, meutim, svrha toga? Ono to je sada vano jeste da razumemo da smo, ako ne pamtimo sebe, otvoreni utiscima koji na tabeli vodonika mogu da budu veoma nisko. P: Da li se vodonici razlikuju u skladu s tim kom je centru namenjen utisak? O: Vodonik znai odreenu materiju. Kako se ona moe razlikovati ako je u jednoj ili drugoj sobi? Ve sam objasnio da je svaki centar prilagoen radu sa odreenim vodonikom. Jednom su centru potrebni nii, drugom vii vodonici. Ako centar koristi pogrean vodonik, to daje pogrean rad na ovaj ili onaj nain, zavisno od toga koji vodonik je upotrebljen i kako. Obino centri nastoje da ukradu bolju energiju, ali ponekad rade pomou loije, pokuavaju da budu lenji. Ponekad, na primer, in stinktivni centar pokuava da radi sa energijom 48; to vodi veoma loem radu i ovek postaje bolestan. To je est uzrok bolesti. P: Moe li ovek da vlada time? O: U izvesnoj meri. On mora da izae na kraj sa negativnim oseanjima. Negativna oseanja mogu da energiju otrgnu sa pravog i smeste na pogreno mesto. Sve dok ne vlada negativnim oseanjima, ovek ne moe da vlada niim to se tie instinktivnog centra. Postoji samo jedan nain da se energija sauva, a mnogi naini da se protrai. P: Koriste li ivi utisci drugaiju energiju nego slabi? O: Oni ne koriste, ve donose energiju. Ako ima iv utisak, to znai da odreeni vodonik ulazi u tebe. Primanje utisaka znai primanje odreenih materija u sebe. P: Zato je rezultat esto pustoei kad ovek ima veoma visok utisak? O: Ako zaista visok utisak daje pustoee posledice, to znai da smo u veoma loem stanju; itava maina pogreno radi, svi centri koriste pogrene vodonike, suvie smo uspavani, imamo isuvie odbojnika. U normalnoj maini ne bi trebalo da ima takve posledice. Vii utisci ne bi trebalo da imaju pustoei, ve oslobaajui efekat. P: Kakav je odnos izmeu si 12, mi 12 i sol 12? O: To e razumeti kasnije. Ako eli, mogu da ti kaem da se mi 12 odnosi na emocionalni, sol 12 na instinktivni, a si 12 na seksualni

centar. Mi smo u stanju da radimo jedino na mi 12. Imamo suvie malo si 12, a sol 12 u veoma maloj koliini prelazi u H 6 koji, iako ga ima jako malo, odrava vie centre u ivotu. P: Kakva je karakteristika mi 12? Kako da ga prepoznamo? O: Kao to sam ve objasnio, on je energija koja stoji u pozadini negativnih oseanja. To ne znai da sva negativna oseanja dostiu intenzitet H 12, ali ga mogu dostii, a jaka negativna oseanja sagorevaju mi 12. P: Zato je oveku potrebno da prouava fabriku hrane? Zauzima li ona u sistemu vano mesto? O: Veoma vano mesto. To, meutim, opet zavisi od onog to hoe. Ako eli da upozna sebe sa milju da popravi svoju mainu, mora da o sebi zna sve to je vano; a znanje kako tvoja maina radi i koje materijale prima veoma je vano, jer uz pomo tih dijagrama moe da razume ta radi; u suprotnom, ak i ako pokua da neto uini, nee to znati. P: Teko je da se vidi gde u Dijagram hrane ulazi trea sila. Da li je ona samo rezultat prve dve? O: Ona veoma esto izgleda kao rezultat, ali ako razmisli makar minut, videe da nije tako. Uzmi proces varenja. Normalno se u organizmu odvijaju svi stadijumi tog procesa. Pretpostavimo da ovek u datom momentu ne jede, ali su trea i etvrta trijada procesa varenja na delu. To znai da je odreena koliina onog to naziva "rezultat", to je trea sila, ve prisutna, jer kad ne bi bila prisutna, moda se stvari koje na dijagramu izgledaju kao da tome prethode ne bi dogodile. Neophodno je da se razume da mora da bude prisutan ne samo ugljenik, ve i azot. Nismo u stanju da odredimo trenutak u kom dijagram hrane zapoinje. On zapoinje kad se ovek rodi, ili neposredno posle toga, i odvija se itavog ivota. U obinoj fiziologiji je, na primer, dobro poznato da se odreeni procesi u ustima dogaaju na nain na koji se dogaaju zato to se odreeni procesi u stomaku deavaju na odreeni nain. Sve je to povezano i ono to izgleda kao rezultat vrlo esto je uzrok. Dakle, kao to sam rekao, vano je da se najpre razume da ova Tabela vodonika pokazuje iz kog skladita dolazi koja materija. Uz pomo ove tabele moe da vidi da svi vodonici u naem telu, sve to jedemo, sve to pijemo, vazduh koji diemo, svi nai utisci i mnoge druge stvari dolaze iz razliitih skladita materije u Zraku Stvaranja. Na taj nain moemo da vidimo vezu svakog postupka, svake misli, svake funkcije

sa odreenim delom univerzuma kojim vladaju njegovi sopstveni za koni. Mi mislimo da je sve na Zemlji, ali, iako se stvari dogaaju na Zemlji, one ne potiu sa nje - mogu dolaziti iznad ili ispod Zemlje. A to pokazuje Tabela vodonika. Energije ili materije koje postoje u spoljanjem svetu ovek moe da razume ili asimiluje zato to u sebi ve ima odgovarajue vodonike. Prema tome, da bi postao prijemiv za vie materije ili uticaje, on u sebi mora da proizvede dovoljnu koliinu odgovarajuih vodonika da bi pustio u pogon vie centre. Iz te perspektive prouavanje sebe postaje prouavanje delovanja razliitih energija u nama, naina na koji ih trenutno rasipamo na beskorisne i tetne funkcije, i mogunosti njihovog nagomilavanja u svrhu samorazvoja. Prouavanje vodonika i njihovog meusobnog odnosa takoe po mae da se razumeju centri i njihova razliita brzina. Intelektualni centar radi sa H 48, motoriki i instinktivni sa H24, emocionalni sa H 12, ali on nikad ne dobija pravo gorivo i ne radi kako bi trebalo. Kad bismo mogli da ubrzamo njegov rad, to bi veoma promenilo nau percepciju i ostale sposobnosti. P: Ne razumem to o brzini oseanja. Kako ona moe da se izmeri? O: Uvianjem koliko mnogo razliitih oseanja moe da proe kroz tebe dok traje jedna misao ili jedan zamah klatna. P: Da li pod brzinom oseanja podrazumeva vreme izmeu uzroka i posledice nekog oseanja? O: Ne, toje koliina utisaka. Pitanje postavlja objektivno, ali je to subjektivna stvar; to znai da tokom jedne misli ovek moe da ima hiljade oseanja. P: Da li uestalost zavisi od nivoa svesti? O: Tvoja zapaanja e se menjati u skladu sa stepenom svesti, ali e u stvari ostati ista. Emocionalni centar u nama, meutim, kao to sam rekao, ne radi svojom pravom brzinom, jer uglavnom rade njegovi motoriki delovi; a kad centar radi svojim motorikim delom, brzina mu je mnogo manja, dok je mnogo bri kad radi svojim intelektualnim delom. P: Ako bismo koristili najveu moguu brzinu emocionalnog centra, da li bismo mogli da imamo pozitivna oseanja? O: U tom sluaju bismo se povezali sa viim centrima i mogli bismo da imamo pozitivna oseanja. Prethodno, meutim, moramo da budemo svesni, jer to moe da se dogodi samo kad u dovoljnoj meri vladamo sveu.

P: Dijagram hrane pokazuje da u oveku, ovakvom kakav je, ima materija veoma visokog nivoa. Kako se one ispoljavaju? O: Bez viih materija ne bismo mogli da ivimo. Dua, koja se sastoji od viih vodonika, mora da se nahrani. Sutina mora da se nahrani. ak i linost mora da se nahrani, mada ona ivi od drugaijih stvari. Kao to sam rekao, vii vodonici mogu se izdvojiti iz vazduha, ali utisci - posebni, proieni utisci - mogu da prue mnogo vie. Ljudski organizam nainjen je po kosmikim principima, pa je zato koliina veoma vana. P: Za mene su dijagrami samo znanje - od njih ne dobijam nikakvo razumevanje koje bi mi pomoglo da se borim. O: Oni ti ne mogu pomoi da se bori, ali ti mogu pomoi da razmilja. ak ti i sad, u ovom osnovnom obliku, dijagrami mogu pomoi da rei veliki broj svojih nevolja i problema. Oni mogu da ti poslue kao formula da u odnosu na njih odredi svoj poloaj. Moda ti oni nee dati odgovor, ali e ti dati znanje gde i kako moe da ga trai. To je pravi smisao dijagrama. Oni govore jezikom koji e nauiti malo kasnije. Biemo u stanju da zaista koristimo taj jezik samo onda kad budemo u stanju da koristimo vie centre. Pretpostavimo da ovlada viim emocionalnim centrom. Uz poznavanje ovih dijagrama, bie u stanju da protumai mnoga nova oseanja, osete i ideje koje e ti pasti na um, i da to tumaenje prenese obinom umu. Bez dijagrama to ne bi mogao da uini. Oni su posredniki jezik koji e povezati jezik vieg emocionalnog centra sa naim obinim centrima. Istovremeno je taj jezik i neka vrsta lestvice kojom moe da se penje od obinog miljenja ka miljenju vieg emocionalnog centra. P: Da li u naim sadanjim uslovima vii centri funkcioniu, ili jednostavno miruju? O: O tome postoje razne teorije. Prema jednoj, oni funkcioniu i mi ne bismo mogli da ivimo da nije tako, ali oni nisu povezani sa niim centrima zbog ogromne razlike u brzini; zato je potrebno da se iz obinih centara uklone sve pogrene funkcije i da se oni dovedu do svoje maksimalne brzine, to moe da se dogodi samo kad preemo na drugaiji nivo svesti. Druga teorija objanjava da su vii centri skriveni; oni su potpuno razvijeni, ali ne rade kako bi trebalo. Prema treoj teoriji, oni ne rade, jer za njih nema goriva - vodonici koji bi im mogli posluiti kao gorivo mogu da se proizvedu samo u drugaijem stanju svesti. Oni su usnuli, ali e se probuditi kad proizvedemo dovoljno materijala za njih. Sva ova objanjenja su ispravna, i sva dolaze do istog

zakljuka. Moramo da postanemo svesni i vladamo naim niim ce ntrima da bismo ih doveli u najbolje stanje mogue za njih. Tada nee biti tekoa da se poveemo sa viim centrima, jer ak i u naem sadanjem stanju, dodue veoma retko, imamo bleskove viih stanja odnosno, imaju ih bar neki. Zato je vano da shvatimo da nas, kad se probudimo, vii centri nee ostaviti da ekamo. Stvar je u tome da se probudimo i preemo na drugaiji nivo svesti; tada e odjednom odgovoriti vii emocionalni, a kasnije i vii mentalni centar. Kad bi vii centri radili u nama, ovakvim kakvi smo, loe bi nam se pisalo. Bili bismo samo svesne maine bez mogunosti da budemo ita drugo, poto volja moe da se stvori jedino naporom. Mi smo ovakvi kakvi smo zato da bismo postali drugaiji. Nae je stanje veoma nezadovoljavajue - ali, ba zbog toga, moemo postati snaniji i svesniji. Kad bismo u svom sadanjem stanju bili povezani sa viim centrima, sili bismo s uma. Takva povezanost je veoma opasna sve dok imamo negativna oseanja. Zato u maini postoje automatske konice koje tu vezu onemoguavaju. Prvo moramo da pripremimo nie centre i promenimo stanje svesti. P: Imaju li vii centri osobine koje se mogu smatrati izuzetnim? O: Da. Ono to, na primer, zovemo magijom, moe biti ispoljavanje sveta vieg reda u niim ravnima. Pretpostavimo da se vii emocionalni centar ispolji u niim ravnima - to bi bilo udo. Neophodno je da se razume odnos vieg emocionalnog centra prema niim centrima. U naem stanju su intelektualni i emocionalni centar otro podeljeni, ali u viim centrima ta razlika nestaje. Dalje, vii emocionalni centar ne koristi rei - rei su suvie nezgrapne, suvie nepogodne da se radi s njima, a pored toga, njihovo znaenje se menja ak i u toku jedne generacije, a za hiljadu godina se potpuno promeni. Zato ne razumemo Novi Zavet - za neke rei danas nema slinog znaenja, pa nismo u stanju ak ni da naslutimo ta one znae. Vii mentalni centar je jo bri i ne koristi ak ni alegorike oblike, kao to to ini vii emocionalni centar. Moemo da kaemo da on koristi simbolike oblike. On prua mogunost za dugake misli. Sve je to u nama, ali ga ne moemo upotrebiti, jer radimo sa veoma sporom mainom. Vii centri ne doseu do nas - izmeu njih i obinih centara jaz je suvie veliki. Razlika u brzini je toliko velika da obini centri ne uju vie centre. Oni imaju mnoge vane funkcije za koje ne znamo, ali nismo u stanju da ih koristimo kao to koristimo um - suvie su brzi, a mi smo suvie usnuli. Zbog toga, ako bismo se povezali sa viim mentalnim centrom, jednostavno bi nastala praznina.

P: Ima li u viem emocionalnom centru negativnih oseanja? O: U viim centrima nema pozitivnih i negativnih delova i nema, kao to sam rekao, podele izmeu intelektualnog i emocionalnog. Rad viih centara veoma se razlikuje od rada niih. Taj rad i njegov razliit ukus moemo da ponekad posmatramo u trenucima svesti o sebi, kad steknemo privremenu vezu sa viim emocionalnim centrom. P: Mogu li nas narkotici dovesti u vezu sa viim centrima? O: Ideja o narkoticima nije nova; oni su se koristili u antiko i srednjovekovno doba - u antikim misterijama, magiji i tako dalje. Otkriveno je da se mudrom upotrebom narkotika postiu veoma inter esantna stanja. Ovaj sistem, meutim, na to ima zamerke. Korienje narkotika ne daje dobre rezultate, jer narkotici ne mogu da utiu na svest, ne mogu da dodaju svest. Oni nas mogu dovesti u dodir sa viim centrima tako to otupljuju nie centre; od toga, meutim, ne bismo imali koristi, jer bismo se seali samo onoliko koliko smo bili svesni. Poto nismo svesni, veza sa viim centrima bi jedino dala snove ili nesvest. Sva ta stanja transa koja se ponekad opisuju u knjigama predstavljaju veoma opasan put. Dovoenje sebe u trans vezano je sa stvaranjem fantazije u viem emocionalnom centru, a to je orsokak. Ako se tu nae, ne moe da izae i ne moe da ide nigde dalje. Naa zamisao je da vladamo fantazijom; ako je, umesto toga, odreenim metodima pretvori u fantaziju vieg emocionalnog centra, postii e sreu, blaenstvo, ali je to, na kraju krajeva, samo san na viem nivou. Istinski razvoj mora sadrati dva pravca: razvoj svesti i razvoj centara. Osim toga, takvi eksperimenti su uglavnom razoaravajui, jer obino ljudi u prvom od njih iskoriste sav materijal koji imaju za svest. Ista stvar moe da se kae za sve zaglupljujue, mehanike, samohipnotiue metode; oni daju iste rezultate kao i narkotici - uspavljuju obine centre, ali ne mogu da poveaju svesnost. Meutim, kad se svest razvije, vii centri ne predstavljaju problem. Trebalo bi da vii emo cionalni centar radi u treem stanju svesti, a vii mentalni u etvrtom. P: Misli li da ima neeg u prii o telepatiji? O: Za oveka br 1, 2 i 3 ona uopte ne postoji; ona je fantazija. Meutim, ljudi na viem stepenu razvoja mogu da vladaju silama koje proizvode takozvanu telepatiju, poto je to funkcija vieg emocionalnog centra. Obini um i obina oseanja to, meutim, ne mogu da uine.

P: Pitam se na koji je nain Isus bio u stanju da isteruje avole i da li se u sistemu bilo ta moe koristiti u slinu svrhu? Ima li to neke veze sa viim centrima? O: Isus je verovatno imao posla sa velikim davolima. Mi moramo da ponemo od malih - to je neka vrsta vivisekcije - dok ne budemo u stanju da izaemo na kraj sa velikim. Ve sam rekao vii centri, sve dok u nama ima negativnih oseanja, ne mogu i ne treba da rade, jer bi to inae bila katastrofa. U obinim teozofskim knjigama moete nai ideju da su mnoge stvari skrivene zato to su opasne. U stvarnosti, meutim, opasnost nije u idejama, ve u iskrivljavanju ideja. Ljudi mogu postati opasni ako neto uju, pa to ponu da primenjuju u pogrenom smislu. Mo viih centara ovek moe da upotrebi da bi ojaao svoju negativnu stranu. P: Moe li ovek da oteti svoje vie centre? O: Moe, ako suvie spava; ne u fizikom smislu, ve tako to je suvie neodgovoran i uspavan. Tada se, malo po malo, mogunost za njihovo buenje unitava. Vidite, sve vreme, sa svih strana, dolazimo do zakljuka da ovek ne funkcionie kako treba. uli smo za vie centre, a istovremeno nam je reeno da nismo povezani sa njima, da oni ne rade za nas, ili, ako rade, da ne znamo nita o njihovom radu. Uviamo da na obini um nije dovoljan da izae na kraj sa problemima koje elimo da reimo. Ima mnogo stvari koje bismo eleli da znamo, ali na um u vezi s tim ne moe nita da uini. Ovaj jednostavni dijagram, kao i drugi dijagrami koje prouavamo u okviru ovog sistema, pokazuje nam kako da prou avamo sebe, kako i ta da poboljamo u sebi. Nikakvo poboljanje, meutim, nije mogue dok ne zapuimo rupe, jer nema nikakve koristi da se poveava proizvodnja energije dok su rupe svuda oko nas. P: Kako moemo da zapuimo rupe? O: Pamenjem sebe. Neophodno je da razvijemo svest, a to e nam doneti mogunost da koristimo bolje organe za percepciju i spoznaju. Ne moemo mnogo da uinimo bez viih centara, i to je razlog zato od filozofskog pristupa nema mnogo koristi. On moe da stvori odreene teorije i tu se zaustavlja. On ne razvija vie centre koji su jedini u stanju da potpuno razumeju ideje. Filozofija ih ne dotie. P: Ti naglaava vanost uvanja energije. Ima li svaki centar sopstvenu zalihu energije? O: Da. Pokazau ti kako da pone da misli o tome. Posmatraemo ljudsku mainu iz perspektive centara. To je ista maina. Energija koja

se stvara u organizmu uva se u jednom velikom akumulatoru koji je povezan sa dva mala akumulatora smetena pored svakog centra. Pretpostavimo da ovek pone da razmilja i koristi energiju iz jednog od malih akumulatora intelektualnog centra. Energija u aku mulatoru opada, i kad opadne do najnieg nivoa, on se umori. U tom trenutku uloi napor, ili se kratko odmori, ili zevne, i postaje povezan sa drugim malim akumulatorom.

Veoma je zanimljivo da je zevanje posebna pomo koju priroda obezbeuje da se pree sa jednog akumulatora na drugi. ovek nastavlja da razmilja i crpe energiju iz drugog akumulatora, pa je opet umoran, zevne, ili zapali cigaretu, i ponovo postaje povezan sa prvim malim akumulatorom. Taj akumulator, meutim, moe da bude samo dopola napunjen i brzo se istroi. ovek se jo jednom povezuje sa drugim, ija je samo jedna etvrtina napunjena, i na taj nain to moe da se nastavi vie puta dok se oba akumulatora ne isprazne. Ako u tom trenutku ovek uloi poseban napor prave vrste, moe se direktno povezati sa velikim akumulatorom. To je jedno objanjenje uda, jer tad ovek ima ogroman priliv energije. Za to je, meutim, potreban veoma veliki napor - ne obian napor. Ako ovek iscrpi veliki aku mulator, on umire, ali uglavnom mnogo ranije pada u san ili u nesvest, tako da opasnosti nema. U obinom ivotu se to povezivanje sa velikim akumulatorom ponekad dogaa u izuzetnim okolnostima, kao to su trenuci velike opasnosti. Zbog toga postoji sistem malih akumulatora. Kad bi se ovek mogao lako povezati sa velikim akumulatorom, mogao bi, na primer, da

neprekidno besni nedelju dana, a potom bi umro. Zato uglavnom ne dobijamo vezu sa velikim akumulatorom dok ne ovladamo negativnim oseanjima. Oseanja su snanija od ostalih funkcija, pa bi bilo suvie opasno kad bi ovek koji na raspolaganju ima neogranienu koliinu energije upao u negativna oseanja. P: Da li se u malim akumulatorima moe sauvati dovoljno energije? O: Dovoljno za obian rad, za obian ivot; ponekad, meutim, ljudi koji se stalno oseaju umorno iskoriste samo jednu polovinu akumulatora i ve kau da su suvie iscrpljeni da bi ita radili. U stvari, nemamo prava da budemo umorni sve dok u malim akumulatorima ima neeg. Zato su fiziki napori korisni. Mi se plaimo umora. Naravno, mogli bismo da imamo mnogo vie energije kad je ne bismo troili na negativna oseanja i druge beskorisne stvari. P: Da li ovek mora da ima energije da bi pamtio sebe? O: Ne, to pitanje ne spada ovde, jer energije za to uvek imamo; ne nedostaje nam energija, ve razumevanje, znanje kako da to radimo, a takoe nas i izvesna lenjost spreava da pamtimo sebe. P: Hteo bih da pitam o velikom akumulatoru. Ne razumem to praktino. O: Napor! Napor! to vei napor ulae, vie energije dobija. Bez napora ne moe da dobije energiju. Pa ak i ako je u tebi, moda je na pogrenom mestu. Ne razmiljaj o tome teorijski; misli jednostavno na to da u tebi ima mnogo energije koju nikad ne koristi, pa zato mora da uloi vei napor kako bi je iskoristio. P: Hteo sam, u stvari, da pitam ta otkljuava energiju u velikom akumulatoru i na koji nain on dobija svoju energiju. O: Ba sam to i rekao. Ne misli o velikom akumulatoru, misli o sebi. Neki put mora da zapone malim naporima. Ako ne ini male napore, nikad nee biti u stanju da uloi velike. Potpuno je tano da je neophodna energija; energija je, meutim, u nama. Mi imamo dovoljno energije, u svakom sluaju bar na poetku, i ako je koristimo za rad, ona se ne gubi, ve nam se vraa. Ako energiju, na primer, gubi na negativna oseanja, ili na mehaniko delovanje, onda je izgubljena. Ako, meutim, energiju troi da bi se borio protiv mehaninosti, ona ti se vraa. Tako se sakuplja energija. P: Moe li da mi kae neto o procesu kojim se obnavlja panja kad ovek njom vlada? O: U tom sluaju panja zavisi od koliine uteene energije: ako ima energije u rezervi, panja e delovati, a ako nema uteene

energije, veoma brzo e se iscrpsti. Zato ona zavisi od koliine energije, a rezerva energije zavisi od toga kako je koristi. Ako je troi na nepotrebne stvari, otkrie da nema nita u trenutku kad ti bude zatrebala. Ako, meutim, u svakoj prilici moe da je sauva i za sve to radi koristi samo neophodnu koliinu, rezultati e se pokazati. Zato od samog poetka moramo da ponemo da se borimo sa stvarima koje je rasipaju. One moraju da se proue, i to da se proue pre svega drugog. P: Koristi li ovek koji radi na uravnoteeniji nain ispravno svaki akumulator? O: Da, ako je uveban, ovek moe da uradi neverovatno mnogo, ali ako ovek koji nije vebao pone da radi isti posao, koristie isuvie energije na sasvim jednostavne pokrete i koristie svoje akumulatore na pogrean nain. Ako eli da o tome razmilja vie na nauni nain, mora da shvati da veba, u obinom smislu rei, priprema aku mulatore da pravilno rade. Zapravo, iako pored svakog centra stavljam dva akumulatora, ima ih mnogo vie. Svaki centar je okruen aku mulatorima. P: Da li je za prelazak sa jednog na drugi akumulator neophodan trenutak svesti? O: Ne, prelazak je automatski. Instinktivni centar zna kako da to uim i moe da sasvim dobro radi a da mi toga nismo svesni. Svest moe da bude neophodna za poseban rad u vezi sa velikim akumulatorom. Kad elimo neto izuzetno, neto to ne moe da se postigne na uobiajeni nain, neophodno je da se izmisle novi metodi. P: Odnosi li se princip akumulatora na obinu mehaniku energiju koju koristimo sve vreme? O: Svakako. Sve je mehaniko. Energija je samo gorivo. P: U tom sluaju jedna vrsta energije nije via, odnosno nia od druge? O: Ne, ako gledamo u smislu vodonika, ona moe da bude via ili nia. Razni centri koriste razliitu energiju, ali je u osnovi ona jedna. Na Dijagramu hrane moe da vidi kako se energija stvara. Ima mnogo razliitih varijanti vodonika koje se koriste za razne organe i aku mulatore. P: Moe li da se kae da je to posebno prilagoavanje energije izvreno u telu? O: Da, ali istovremeno centri pokazuju jaku sklonost da koriste pogrenu energiju; to mora da se ima na umu. Meutim, pitanje kako

da se stvori vie energije je jedna, a pitanje kako se energija stvara, kako se to "dogaa", druga stvar. Bolje je da se te dve stvari razdvoje. P: Ako je ovek umoran, pa iznenada dobije mnogo utisaka, i kao posledica toga njegov umor nestane, znai li to da je dobio energiju od njih? O: Stvar je mnogo sloenija. Sa novim utiscima ovek postaje budniji, pa zato veza sa velikim akumulatorom poinje da bolje funkcionie. Neposredni utisci jo uvek nisu energija spremna za upotrebu; da bi proizveli energiju, oni moraju da se destiliu i pomeaju sa drugim stvarima. Utisci koji dolaze su nesvarena hrana. Sve tri vrste hrane moraju da se svare i pomeaju u odreenoj razmeri. Utisci, meutim, mogu da te probude. Kad energija u telu dostigne odreeni pritisak, ona poinje da privlai energiju iz okoline. P: Da li ovek dobija vie utisaka ako putuje? O: Sposobnost za primanje utisaka ostaje ista. P: Da li se ovek, kad zevne, povezuje sa drugim akumulatorom? O: Ne svaki put, jer ovek moe da zeva oponaajui druge. Pored toga, zevanje je pumpanje energije, ne nuno i prebacivanje, iako stvarno dobar zev moe da prouzrokuje prelazak s jednog akumulatora na drugi kad je to neophodno. P: Poto kae da je zevanje pumpanje energije, odakle se energija pumpa? O: Iz organizma. On je tako ureen da energija koja je potrebna svakoj funkciji postoji svuda. Ima toliko puno akumulatora da je dovoljno da se zna princip da akumulatori postoje. Energija je u maini podeljena na veoma sloen nain i prelazi sa jednog akumulatora na drugi, rasipa se, koncentrie i tako dalje. P: Da li se mali akumulatori pune iz velikog dok nou spavamo? O: Oni se neprekidno popunjavaju. Veliki akumulator se, meutim, tokom sna popunjava energijom koja je dobijena iz sve tri vrste hrane. Sva energija se sakuplja u velikom akkumulatoru, bilo izmeana, bilo u viem obliku. Kad se javi potreba, alje se odreeni vodonik. Ako se energija proizvodi, ona se uva u velikom akumulatoru. Ako se proiz vede vie nego to je neophodno za ivot, to moe da se uva na mnogo mesta. P: Moe li energija da se sauva utanjem? O: Ponekad; ali, ako uti sve vreme, moe da vie energije potroi na utanje nego na govor. Zato je u ovom sistemu osnovni princip razlikovanje - nema optih pravila.

P: Da li je mogue da se na kraju poveemo sa velikim aku mulatorom? O: Da, mogue je, ali nismo jo stupili ni na prvi stepenik; to moe da bude mogue, recimo, na dvadeset drugom stepeniku, pa prema tome moramo da se penjemo dvadeset jedan stepenik pre nego to budemo u stanju da to uinimo. Objanjeno je ta sve mora de se uini pre toga mora da pokuava da pamti sebe, da se ne identifikuje, da ne izraava negativna oseanja i tako dalje. Svako ima neki odreeni napor koji moe da naini; napori jednog oveka mogu da ne budu dobri za drugog, ili da budu suvie laki, ili nemogui. P: ta regulie koliinu energije koja odlazi u akumulatore svakog centra? O: Uobiajeni rad. Ponekad oni ne mogu da se napune, ponekad odbijaju da se napune, a ponekad im to nije potrebno. Za to ima mnogo razloga, a nismo u stanju da njima upravljamo. Meutim, ulaui napore, ili pamtei sebe, poveavamo mogunost kontrole. P: Ima li veliki akumulator veliki kapacitet, i da li se brzo ponovo puni? O: Zavisi. On moe da bude napola prazan, ili popunjen loom energijom, ili moe da bude pun, ali ga ne koristimo. Vano je da se razume da u velikom akumulatoru postoj i velika zaliha energije, od koje veliki deo nikad ne koristimo - ona ostaje mrtav kapital. P: Moe li ovek da izvue vie energije ako je svesniji? O: Da, ali je takoe neophodna i posebna obuka. Ako znamo kako da se poveemo sa velikim akumulatorom, to daje sasvim drugaiji rezultat. P: Koliko brzo to moe da se naui? O: Ne mogu da kaem, to zavisi od toga kako ui i radi. U naem odnosu prema sistemu moe da postoji destruktivni element koji je u stanju da uniti sve rezultate naeg rada. Ako ovek ima pravilan stav prema sebi i prema radu, bez destruktivnog elementa, moe da to postigne. P: Zavisi li sve od svesti? O: Sav rad je zaista koncentrisan na svest. U radu na centrima jedino pokuavamo da prekinemo rad koji je zasigurno pogrean. Ne postoje vebe da se pojaa rad centara; sav rad se odvija na svesti. Kad se povea svest, centri e se prilagoditi. Meutim, pogrean rad centara mora da se prekine, jer e nai centri poludeti ako ostanemo abnormalni a postanemo svesni - oni to nee biti u stanju da podnesu. To se, meutim,

ne moe dogoditi. ovek ne moe da postane svestan nesvesno. Ljudi esto pitaju: ta dobijamo time to postajemo svesni? Pitaju zato to ne znaju ta je rezultat svesti. Kad smo svesni, dolazimo u vezu sa viim centrima, a tada se itava slika menja.

POGLAVLJE X
Mi ne moemo da ''inimo" - Vanost da se shvati istinitost te ideje Iluzija da neto ''inimo" i ta je proizvodi - U ivotu se sve dogaa, ali u radu moramo da nauimo da "inimo" - Ii protiv struje Unutranje "injenje" - Zaarani krug i izlaz iz njega - Usklaenost centara - "injenje" poinje "neinjenjem" - Unutranja kontrola initi nemogue i ta to znai - Ostvariti vei pritisak u svojim naporima - Rad na volji - ta je volja upravom smislu rei a ta je naa volja? Naa volja je rezultanta elja - Unutranji sukob i borba - Odustajanje od volje - Imamo samo kratke trenutke volje - Disciplina - Neophodnost da pamtimo sebe - Svest znai volju - Cilj kao kontroliui faktor Neophodnost da se stalno vraamo pitanju cilja - Samovolja i tvrdoglavost - Trenje - Rad protiv samovolje - ovek ne moe nita da uini bez kole - Neophodnost da se redovno radi - Raskra - Stvoriti Mesec u sebi - Teite - Izuzetan napor - ta daje podsticaj za rad

Moramo da se vratimo unutranjem delu rada - radu na sebi. Ako razmiljate o tome, shvatiete da je centralni deo vaeg rada razumevanje injenice da mi ne moemo da "inimo", zato ne moemo da "inimo" i ta znai to da ne moemo da "inimo". Kako to moete da razumete? Ili pokuavajui da uinite neto to niste nikad ranije radili, ili inei stvari na drugaiji nain. Tada ete videti moete li neto da "uinite" ili ne. Polovina postavljenih pitanja je o "injenju" - kako da promenimo ovo, unitimo ono, izbegnemo neke stvari itd. Neophodan je, meutim, ogroman napor da bi se promenila ak i obina sitnica. To nikad ne moete da shvatite ukoliko ne pokuate. Vidite, vi ne razmilja te dovoljno, ne posmatrate dovoljno. Neto moete da promenite samo

pomou sistema. To se uglavnom zaboravlja. Ovaj sistem pokazuje kako stvari mogu da se promene, da se urade na drugaiji nain, i odakle ovek moe da pone. To je ak i uz pomo sistema strahovito teko, a bez sistema nemogue, apsolutno nemogue. Kad to shvatite, poeete da razumevate vrednost ovog sistema, jer s njim postoji ansa, a bez njega nema nikakve anse. Ova ideja da ne moemo da "inimo" veoma je vana i moramo se uvek iznova vraati na nju. Ako vam ova ideja nije jasna, ili vam nisu jasne neke njene osobine, pitajte o tome, jer je neopohodno da se ona razume i upamti. Sve se "deava". Ljudi ne mogu da "uine" nita. Od roenja pa do smrti stvari se dogaaju, dogaaju, dogaaju, a mi mislimo da ih mi inimo. To je nae uobiajeno stanje u ivotu, a ak i najmanja mogunost da se neto uini dolazi samo kroz rad, i to najpre rad na sebi, ne spoljanji. ak i u sebi "injenje" vrlo esto poinje time to se ne ini. Pre nego to budete u stanju da uinite neto to ne moete da uinite, ne smete da inite mnoge stvari koje ste inili ranije. Ne moete, na primer, da se probudite samo tako to ete eleti da se probudite, ali moete da spreite sebe da spavate suvie dugo i suvie vrsto. P: Ima li ovek ponekad mogunost izbora izmeu dva mogua dogaanja? O: Samo u veoma malim stvarima; pa ak i tad kad primetite da se stvari odvijaju na odreeni nain i odluite da ih promenite, uvideete kako je krajnje neugodno da se stvari menjaju. P: Zato ne mogu da odustanem od ideje da sam u stanju da "inim"? Mnogo puta sam sebi dokazao da ne mogu. O: Najtee je i najneophodnije da tu stvar shvati itavim svojim biem, jer sve dok mislimo da moemo da "inimo", uvek emo odlagati stvari koje zaista moemo da uinimo ako radimo. Kao to sam rekao moemo da "inimo" samo stvari koje se odnose na nas same - od njih moramo da ponemo. Nikad, meutim, neemo poeti da prouavamo sebe sve dok mislimo da moemo da "inimo". To je jedna od naih najveih iluzija. P: Mogu da vidim da u veim stvarima nemam izbora, ali mi izgleda da mogu da uinim male stvari. O: Te male stvari se dogaaju u skladu sa izvesnim tano odreenim okolnostima koje njima upravljaju. Ti misli da njima upravlja ti, ali se one zapravo dogaaju. Mi ne moemo da "inimo" jer spavamo. Kako usnuli ljudi mogu da ita "ine"? Neophodno je da se bude budan; kad je ovek budan, moe da "ini". "injenje" je magija.

Mora da razume da se nita ne dogaa u trenutku kad se dogodi; nunost da se to dogodi stvorena je mnogo ranije. Stvari se dogaaju same po sebi; to da li e ili ne da neto uini moda je bilo odlueno pre deset godina. Moda su tvoja dela pre deset godina uzela odreeni pravac i to odreuje ta e uiniti sutra - to ne moe da promeni. Mi mislimo da moemo da donesemo odreene odluke i delujemo u skladu s njima. U stvarnosti nas ne kontroliu unutranje odluke ve spoljanji uticaji. Ako unutranja odluka odgovara spoljanjim uticajima, mi emo je sprovesti, a ako ne odgovara, neemo. U sebi, meutim, moemo da stvorimo mo da "inimo". Priroda nas je nainila kao maine kojima upravljaju spoljanji uticaji, ali sa sposobnou da razvijemo sopstveni motor. Ako unutranji motor ne postoj i, uvek emo se vrteti u krug na istom mestu. P: Ako ovek sebi postavi ideal kako bi trebao da se ponaa, zar nije to ono to se podrazumeva pod "injenjem"? O: Pitanje je moe li on to da uini i da li to ini, jer je jedna stvar da se prave planovi i imaju ideali, a druga da se oni ostvare. To mogu biti samo dobre namere. Jedna od glavnih osobina naeg bia je da ne moemo da uinimo ono to smo odluili. P: Otkrio sam da ponekad, sa malo dodatnog napora, moe da se ostvari velika razlika u odnosu na ostale ljude u obinom ivotu. Zar to nije injenje? O: Toje iluzija, jer ako stvar mora da se dogodi, uinie taj dodatni napor; ako ne treba da se dogodi nee ga uiniti. Ti misli da moe da uini ili ne uini taj napor, da moe da "ini" ili "ne ini". Pokuaj, meutim, da razmilja na ispravan nain, da ne moe da "uini" nita, da se stvari dogaaju mehaniki. Jedna stvar sledi drugu i jednostavno se dogaa ili ne dogaa, a ti ne moe da joj odoli. P: Ali ako pomognemo siromanom oveku da uini svoj ivot podnoljivim? O: Ako pomogne siromanom oveku, to se dogodilo. Ako neko od tog siromanog oveka uzme ono malo to mu je preostalo, to se takoe dogodilo. Neko e mu dati novi, neko drugi e mu uzeti sve to ima. Najpre je neophodno da se razume princip da niko ne moe da "uini" nita. Ako razmilja o ivotu, ne o linom ivotu, ve o ivotu oveanstva, ratovima, revolucijama, videe to jasno. Mora da po kua da pronae pravi sluaj za posmatranje, jer ako nae neto suvie malo, nee to moi da uoi. Ako, meutim, pronae pravi sluaj, prave uslove, prave okolnosti, vrlo brzo e videti moe li da uini neto ili ne. Najjednostavnija stvar je da pokua da pamti sebe.

Moe li to da uini ili ne? Ljudi misle da mogu da "ine" jer ponekad naprave odreene planove i zaista dobiju ono to su eleli. To, meutim, znai jedino da su upali u odreeni tok dogaaja i da se desilo da se stvari podudaraju sa njihovim planom. Kad se stvari dogode na taj nain, mislimo da smo ih mi uinili, da smo napravili plan i uinili sve u skladu s njim. U stvarnosti to ne znai da smo mi to uradili namerno ili znajui, niti znai da ovek moe da izabere izmeu dva toka dogaaja; to je samo sluaj. U svakoj vrsti rada - poslu, putovanju itd. se ponekad dogaa da se stvari uspeno odvijaju, ali to jedino znai da su odreenom trenutku, na odreenom mestu stvari mehaniki pole jednim tokom - nita vie. Nama je, na primer, teko da shvatimo da kad ljudi grade most to nije "injenje"; to je samo rezultat svih prethodnih napora. To je sluajno. Da bi to razumeo, mora da misli na prvi most koji je Adam sagradio i na itavu evoluciju mostova. Isprva je ona sluajna - deblo je palo preko reke, potom je ovek sagradio neto slino tome, itd. Ljudi nita ne "ine"; jedna stvar sledi drugu. P: Izgleda mi da je ovo gotovo deje pitanje, ali nikad ne mogu da shvatim zato stvari ne bi mogle da budu drugaije. ovek neto uini i ne moe da odoli a da ne misli da je to mogao da uini drugaije. O: Ako se ponaa na odreeni nain, to znai da ne moe da se ponaa drugaije. Kad bi mogao, ponaao bi se drugaije. Toliko smo navikli da mislimo da stvari mogu biti drugaije da ne pokuavamo da promenimo stvari koje bismo mogli da promenimo. Moemo da promenimo dananjicu, ali je prolost zavrena. Ako promenimo danas, sutra se stvari mogu dogoditi drugaije. To zvui kao protivurenost, ali nas ba nae verovanje da stvari mogu da budu drugaije spreava da uinimo ono to moemo da bismo ih promenili. P: Kad ovek zaista pone da razumeva da ne moe da "ini", trebae mu mnogo hrabrosti. Da li e ona proizii iz toga to se otarasio lane linosti? O: ovek do tog razumevanja ne dolazi tek tako. Ono se javlja poto izvesno vreme radi na sebi, tako da kad do tog uvida doe, za sobom pored toga ima mnoge druge uvide; uglavnom, da postoje naini da se stvari menjaju ako se primeni pravi intrument na pravom mestu i u pravo vreme. ovek mora da ima te instrumente, a njih dobija samo pomou rada. Veoma je vano da se doe do tog zakljuka. Bez njega ovek nee initi ispravne stvari - opravdavae sebe. P: Ne razumem zato bi ovek opravdavao sebe?

O: On ne eli da odustane od ideje da moe da "ini", tako da ak i kad shvati da se stvari dogaaju nalazi opravdanja, kao to je "to je samo sluaj, ali e sutradan biti drugaije". Eto zato ne moemo da shvatimo tu ideju. itavog svog ivota vidimo da se stvari dogaaju, ali ih i dalje objanjavamo kao sluajnosti, kao izuzetke od pravila da moemo da "inimo". Ili zaboravljamo, ili ne vidimo, ili ne obraamo dovoljno panje. Uvek mislimo da smo u svakom trenutku u stanju da "inimo". Ako u svom ivotu uvidi vreme kad si pokuavao da neto uini i nisi uspeo, to bi bio primer, jer bi otkrio da si svoj neuspeh objasnio kao sluaj, kao izuzetak. Ako bi se ponovila ista situacija, mislie da e biti u stanju da "ini", a ako opet ne uspe, ponovo e svoj neuspeh objasniti kao sluaj. Veoma je korisno da svoj ivot pogleda iz ove perspektive. Nameravao si jednu stvar, a dogodilo se neto drugo. Ako si zaista iskren, videe to, ali ako nisi, ubedivae sebe da je ono to se dogodilo ba ono to si nameravao! Kad se stvari dogaaju na odreeni nain, nas nosi struja, a mi mislimo da mi nosimo tu struju. P: Kako objanjava kad ovek za trenutak osea da je u stanju da "ini", recimo da ubaci neki posebni posao u svoj svakodnevni rad? O: Ako je ovek obuen da neto ini, on naui da sledi odreenu tendenciju dogaanja, ili, ako hoe, da zapone odreena tendencija dogaanja, a ona se potom razvija, i ovek tri za njom, mada misli da je on taj koji vodi. P: Ali ako ovek ima ispravan stav? O: Ne, stav sa time nema nita. Stav moe da bude ispravan i razumevanje moe da bude isto, ali i dalje vidi da se stvari dogaaju na odreeni nain - sve uobiajene stvari. Pokuaj da se seti primera kad si pokuao da neto uini drugaije i da shvati kako si se uvek vraao na istu stvar ak i kad si nainio malu izmenu - strahovite sile te vraaju na stari put. P: Da li spoljanji uticaji upravljaju svim naim delima? O: Ne, mnoge stvari, kao to su navike, uobiajeni naini miljenja, asocijacije, odbojnici i drugo ve smo utvrdili. Zato se ne radi samo o uticajima na koje odgovaramo. Mnoge stvari su rezultat prethodnih uticaja. P: Ne mogu da razlikujem ideju da nismo u stanju da "inimo" od fatalizma. Kada i na koji nain imamo mo da biramo i po emu se razlikujemo od ivotinja? O: U naem sadanjem stanju se od njih razlikujemo veoma malo. Mo da biramo javlja se tek kad ponemo da shvatamo svoj poloaj,

svoju mehaninost, i kad ponemo da se borimo za neto drugo. Za to postoje mogunosti. Nain razmiljanja: "ili predodreenost, ili slo boda" je, meutim, formativan. Neke stvari su predodreene, neke druge su to u manjoj meri; neke su u naoj moi, ako znamo kako da ih promenimo ili preokrenemo. Samo, to moramo da znamo. Sve je relativno. P: Kad si rekao da ne moemo da se odupremo tome da se stalno dogaaju iste stvari, da li si hteo da kae da to vai dok ne promenimo nivo bia? O: Nisam govorio o radu. Rekao sam da je neophodno da se razume da sami od sebe ne moemo da "inimo". Kad se to razume u dovoljnoj meri, moi emo da mislimo o tome ta je mogue "uiniti": kakvi uslovi, kakvo znanje i kakva pomo su za to potrebni. Neophodno je, meutim, da se najpre razume da se u obinom ivotu sve deava. Mogue je da se ide dalje tek kad se to emocionalno razume. P: Ne razumem razliku izmeu tog ta ovek moe i ta ne moe da "uini". Zato ovek moe da se bori protiv negativnih oseanja, a ne moe da se sam probudi? O: San je oblik ili nivo naeg bia. ovek moe da neto uini uz pomo sistema ako mu se pokae put, ali budnost oznaava sam nivo bia. Prema tome, sva ta borba protiv negativnih oseanja, pokuaj da se prekinu nepotrebne misli, pokuaj da pamtimo sebe - sve te to vodi ka buenju, ali ne moe da se probudi pre nego to se probudi. P: Ali, kad ljudi pokuavaju da postanu svesni, oni to ine? O: Da; zatim uvide da ne mogu. Kad pokuava da postane svestan, sav rad je njegov sopstveni. Samo u ovom sistemu ti se jasno kae da ne moe da "uini" nita. Svi ostali sistemi poinju sa "injenjem" u ovom ili onom smislu, jer kau: uini ovo ili uini ono. Ovaj sistem je drugaiji. Ovo je ezoteriko uenje, ali u njemu moe da pone u uslovima koji vladaju u obinom ivotu; nije neophodno da ide u zatvorenu kolu ili manastir. Zato je posebno vano da se najpre razume da ovek ne moe da "uini" nita i da je jedina stvar koju moe da pone da ini pokuaj da pamti sebe da razume ono prvo, a da veba ovo drugo. P: Pretpostavljam da ne moramo da tu ideju da ne moemo da "inimo" shvatimo suvie doslovno? O: Naprotiv, ba doslovno. Za ljude koji nisu povezani ni sa kakvim uenjem vai ba to. Kad ovek pone da prouava izvesna uenja ili sisteme koji daju kolske metode, on pokuava da uini neke stvari. U

radu moramo da "inimo", jer ako ne pokuavamo da "inimo", nita se nee dogoditi. Moramo da "inimo" od samog poetka - ne mnogo, ali sasvim odreene stvari. Ako si u stanju da se ne identifikuje, to je ve poetak "injenja". Ako moe da se uzdri od prianja kad ti se pria, to je ve "injenje". "injenje" poinje time to se ide protiv stnije - najpre u sebi, u linim stvarima. Moe da pokua da pamti sebe, a potom, poto pone da pamti sebe, moe da postigne izvesne rezultate, pa e videti da moe da uini vie stvari, ali sve u odnosu na sebe. Bie, na primer, u stanju da neto uini u pogledu negativnih oseanja, i da misli na novi nain. Stvari izvan tebe e, meutim, nastaviti da se dogaaju. P: Da li bi moglo da se kae da bi jedan nain da ponemo da "inimo" bio da izmenimo stvari u sebi tako da se one deavaju drugaije? O: Potrebno je da jo jednom podelimo ljude u kategorije. ovek broj 1, 2 i 3 ne moe da uini nita - u njihovom sluaju se sve "deava". Ako ine dobre stvari, to znai da ne mogu da ine loe; ako ine rave stvari, znai da ne mogu da ine dobre. U tom smislu jedna stvar nije bolja od druge, jer je sve to mehaniko. Ali, kad ovek pone da radi, kad ue u kolu na bilo kom nivou, on ve mora da naui da "ini". Kao to sam rekao, mora da pone od sebe - da upozna sebe, da proui sebe, da pokua da ukloni odreene stvari, da pokua da vlada nekim drugim stvarima i tako dalje. P: Moramo li da posmatramo kako reagujemo? O: Posmatranje je uvek korisno, ali mi reagujemo uvek na isti nain. Imamo samo pet ili est naina na koje reagujemo; dogaaju nam se samo odreene stvari, i na njih uvek reagujemo na isti nain. Ako, meutim, pokuamo da uinimo sve to nam se preporuuje, a da se uzdrimo od onoga to nam se ne savetuje da inimo, stvari e se promeniti na ispravan nain i jednoga dana emo, sasvim neoekivano, biti u stanju da uinimo neto to nismo uinili nikad ranije. P: Moemo li da upravljamo stvarima koje nam se deavaju? O: Da, ako upravljamo stvarima u sebi. Ako se u nama ne dogaa nita to nije neophodno, poeemo da budemo u stanju da kontroliemo stvari koje se dogaaju spolja - ali najpre moramo da vladamo stvarima u sebi. Sve dok ostavljamo da se stvari u nama "dogaaju", ne moemo da vladamo niim spoljanjim. Kako bi i moglo da bude drugaije? Jedno "ja" odlui da vlada stvarima, ali e umesto toga sva njegova panja biti zauzeta stvarima koje se deavaju u nama i van nas.

P: Ako ovek ne moe da "uini" nita, sledi li iz toga da je sve to moe da uini da kontrolie sopstvene mentalne reakcije na dogaaje koji su izvan njegovog uticaja? O: Ba tako. To je poetak. Ako naui da kontrolie svoje reakcije, posle izvesnog vremena e uvideti da moe da kontrolie sve vie i vie, a kasnije moe da se desi da bude u stanju da kontrolie odreene spoljanje dogaaje - ne sve, jer je raspon veoma veliki. Meutim, izvesni spoljanji dogaaji ne mogu da se kontroliu, jer su drugaijeg reda veliine. P: Ako elim da postignem odreeni rezultat pa ne uspem, a onda stvari uradim na drugaiji nain, da li e rezultat, uprkos mom naporu, i dalje biti isti? O: Ne sme da obmanjuje sebe. Ako neto uradi, a rezultat odgovara tvojim oekivanjima, to je jednostavno srea, sluajnost - to je sve. U nekim sluajevima moe da uini neto potpuno drugaije i da opet dobije isti rezultat. P: Izgleda da smo u zaaranom krugu! O: Svakako da smo u zaaranom krugu, a sistemje put da se iz kruga izae, jer u uobiajenim ivotnim okolnostima ovek to ne moe. P: Da li bi rekao neto vie o naporu da se izae iz tog kruga? O: Ako sve to ti je dato prihvati na ispravan nain i radi sa dovoljnim ulaganjem napora, kola, ili sistem - zovi to kako ti drago dae ti mogunost da izae iz kruga. Bez kole i bez znanja izlaza nema. I opet, ako stekne znanje, a ne ulae napore, to e takoe biti beskorisno. Kad je ovek u koli, naveden je da "ini" Jer on ne moe da izgradi samog sebe, nije u stanju da proizvede dovoljnu silu. Ali, ako se postavi u drugaije okolnosti, to e proizvesti odreene rezultate. kola je neophodna zato to je ona provodnik neutraliue sile. U protivnom, ovek moe da eli, moe da ulae napore, ali nee znati kako da pone. To izgleda jednostavno, ali nije jednostavno. P: ta bi u tom sluaju bile aktivna i pasivna sila? O: ivot moemo uzeti kao aktivnu silu, a pasivna sila je, rekao bih, inercija, navike, sve to se "dogaa". P: Kako da ovek razlikuje mehaniki napor od onog koji to nije? O: Nema potrebe da razlikuje. Ulai napor, i rezultat e ti pokazati. P: Hoe li da kae da je sve to sam u ivotu inio bila zamena jednog oblika sna drugim? O: On se sam menjao; nisi uinio ak ni to. U ivotu ovek nema kontrolu, ali je u radu moe stei. U radu moe da se nae izlaz iz ovog

stanja u kome ne moemo da uinimo nita i u kome se stvari "do gaaju". Bez rada nema bekstva. Odreenu iluziju da u ivotu neim vladamo proizvodi uobiajeno obrazovanje, ali sve to nestaje kad se okolnosti promene. P: Da li bi onda bio ljubazan da mi kae koja je glavna stvar koja me spreava da pobegnem? O: Mehaninost. Stvari u tebi nastavljaju da se "dogaaju" - stvari koje bi trebalo da kontrolie, ali tu kontrolu jo nisi stekao. U nama ima stvari koje mogu i treba da budu mehanike, kao to su fizioloki procesi i slino, a ima stvari nad kojima moramo da steknemo kontrolu koliko god smo to u stanju, jer nas one spreavaju da se probudimo. Ti ne shvata u kojoj meri su stvari u nama povezane. Sve je povezano. Ne moe da uini, kae, pa ak ni da misli si o emu to odstupa od glavnog pravca stvari koje se dogaaju. Naa etiri centra - intelektualni, emocionalni, motoriki i in stinktivni su tako zdrueni da pokret u jednom od njih odmah prouz rokuje odgovarajui pokret u drugom. Odreeni pokreti ili odreeni poloaji povezani su sa odreenim nuslima; odreene nusli su povezane sa odreenim oseanjima i osetima - sve je povezano. Ovakvi kakvi smo, uz svu volju koju moemo da saberemo, u stanju smo da u izvesnoj meri kontroliemo jedan centar, ali samo jedan, pa ak i to samo za kratko vreme. Ostali centri e, meutim, nastaviti da rade sami od sebe i odmah pokvariti centar koji elimo da kontroliemo, dovodei ga opet dotle da reaguje mehaniki. Pretpostavimo da znam sve to treba da znam, i da odluim da mislim na novi nain. Ja poinjeni da mislim na novi nain, ali sedim na uobiajeni nain, ili puim cigaretu na uo biajeni nain, i eto me opet sa starim mislima. Ista je stvar i sa oseanjima; ovek odlui da o neemu osea na nov nain, a onda misli na stari nain, pa se zato negativna oseanja javljaju kao i ranije, bez kontrole. Prema tome, da bismo neto promenili, moramo da promenimo stvari u sva etiri centra istovremeno, a to nije mogue, jer nemamo volju koja bi kontrolisala etiri centra. U kolama postoje posebni metodi da se stekne takva kontrola, ali to ne moe da se uini bez kole. Naa maina je veoma mudro zamiljena kao celina. S jedne strane ona ima sjajne mogunosti za razvoj, ali je sa druge strane taj razvoj uinjen veoma tekim. Razumeete zato je napravljena na taj nain kad konano shvatite ta svest i volja znae, a tada ete shvatiti i to da se ni svest ni volja ne mogu razviti mehaniki. Svaka sitnica mora da se razvije borbom, jer inae ne bi bilo svesti ni volje. Stvar mora da bude teka.

P: Oseam da mi se, kad bih morao da sve inim umesto da raunam na sluaj, ne bi dogaalo nita, jer mi je volja suvie slaba. O: Ne initi stvari je samo po sebi jedna vrsta injenja. Istovremeno si, meutim, dotakao veoma zanimljivo pitanje. Kad stekne kontrolu, dogadae se sve manje i manje stvari, pa e morati da ini ak i sitnice, jer ti se one nee dogaati. To je, meutim, veoma daleko. P: Poto kae da nita ne moemo da "uinimo", moe li se rei da je oseaj odgovornosti da ovek mora da uini neto korisno u svetu fantazija? O: Moe da bude fantazija ili imitacija, a moe da bude i ispravan. U tom sluaju, meutim, moramo da razmotrimo ta i kako, a kako je vanije od ta. Najvei broj ljudi misli o tome ta treba da uradi, a ne kako. esto su stvari koje oni odlue da urade nemogue, kao, na primer, da zaustave ratove i druge sline stvari. P: Ako pokuavamo da budemo svesni i vidimo kako zaista stoje stvari, da li to moe da promeni nau situaciju tako da nam se stvari ne dogaaju, ve da ih inimo onako kako elimo da ih inimo? O: Svakako, to je cilj, ali veoma dalek cilj. Vidi, ovde je pre svega pogreno upotrebljena re "mi". Mora da zapamti da se ono to je reeno o tome da se stvari dogaaju svima i da ljudi ne mogu da uine nita, odnosi na obine okolnosti u obinom ivotu - onom to se zove normalan ivot. U ovom radu mi, meutim, pokuavamo da se izvu emo iz tog "normalnog" ivota, pa zato ve moramo da "inimo". Jedino to prvo moramo da nauimo ta moemo da "inimo", jer e u naim sadanjim okolnostima mnoge stvari nastaviti da se deavaju; u odreenim stvarima, meutim, ve imamo izbor, moemo da pokaemo ta stavljamo na prvo mesto, moemo da pokaemo volju u onom stepenu u kom moemo da imamo volju. Prema tome, "mi" ne moe da se koristi u istom znaenju kao i ranije. Mora, meutim, da razume da razlika nije izmeu "initi" i "ne initi", ve izmeu "initi" i pokuati da se razume, i u ovom trenutku svu energiju mora da koncentrie na pokuaj da razume. Ve je objanjeno ta moe da pokua da "uini". Mi pokuavamo da u sebi otkrijemo stvari kojima moemo da vladamo, i ako radimo na njima, stei emo kontrolu. To je svo "injenje" koje je u ovom trenutku mogue. P: Da li je potpuno shvatanje da ne moemo da "inimo" ve znaajan korak na putu ka "injenju"? O: Ponekad je korak predugaak, jer se svaka ideja koja se previe odui pretvara u svoju suprotnost. Prema tome, ako suvie ozbiljno

ubeuje sebe da ne moe nita da uini, uvidee da zaista ne moe da uini nita. To je relativno. Kao to sam rekao, nesposobnost da se "ini" odnosi se na ljude koji nemaju nikakvu mogunost za kolski rad. P: Mislim da mi je potreban uitelj. Uviam da sam ne mogu nita da uinim. O: Uitelj ne moe da "ini" umesto tebe. Dati su ti odreeni zadaci i ti mora da ih izvri. Uvek je tako. Umesto to pokuava da "ini", pokuaj da "ne ini"! Ui da "ini" tako to e prvo nauiti da "ne ini". Ti pokuava da uini stvari za koje smatra da su poeljne; pokuaj okolinim puteni - da ne ini stvari koje su nepoeljne. Vidi, ovaj samorazvoj nije obavezan, nije mehaniki, nema ni kakve garancije. On zavisi od napora. Ljudi esto pitaju: "Kako to da sam radio toliko godina a jo nisam imao iskustvo sa viim centrima?" A ja ih pitam: "Da li ste zaista radili tolike godine?" ovek rauna od trenutka kad je uo za ove ideje, ali ne pokuava da izrauna koliko je stvarno radio - koliko dana, koliko sati ili minuta svakog dana. Kad bi to izraunao, video bi da jo nema nikakvog osnova da oekuje bilo kakve rezultate, iako je moda za ovo uo pre mnogo godina. P: Ako smo maine, kako moemo da promenimo svoje bie? O: Ne moemo da ekamo dok se ne promenimo. U radu postoji jedan veoma vaan princip - nikad se ne trai da radi u skladu sa svojim moima, ve uvek preko njih. To je trajni princip. U radu uvek mora da uini vie nego to moe; samo se tako moe promeniti. Ako radi samo ono to moe, ostae gde si. ovek mora da uini nemogue. Re "nemogue" ne sme da uzme u suvie velikoj razmeri, ali ak i mali deo toga mnogo znai. To je razlika u odnosu na ivot - u ivotu radi samo ono to je mogue. Neophodno je da uloi vie energije - u prouavanje sebe, posmatranje sebe, pamenje sebe i tome slino. A da bi mogao da u rad uloi vie energije, neophodno je da otkrije gde se ona troi. Svakog jutra se budi sa odreenom koliinom energije. Ona moe biti po troena na mnogo raznih naina. Neophodna je odreena koliina za pamenje sebe, prouavanje sistema i tako dalje. Ako, meutim, tu energiju troi na druge stvari, za to nita ne preostaje. To je zaista najvanija stvar. Pokuaj da svakog jutra izrauna koliko energije namerava da uloi u rad u poreenju sa drugim stvarima. Videe da ak i u osnovnim stvarima, to se vremena tie, veoma malo daje radu, ako mu uopte neto daje, a sve ostalo ide na sasvim beskorisne stvari. Dobro je ako su to prijatne stvari, ali u najveem broju sluajeva one

ak nisu ni prijatne. Nedostatak prorauna, nedostatak osnovne statis tike jeste razlog to ne razumemo zato, uz sve svoje najbolje namere i najbolje odluke na kraju ne uinimo nita. Kako da bilo ta uinimo ako tome ne poklonimo nimalo vremena ni energije? Ako eli da naui neki jezik, mora da svakog dana naui odreen broj rei i da izvesno vreme posveti prouavanju gramatike i tako dalje. Ako eli da naui ruski i pone tako to e uiti pet rei na dan, garantujem ti da ga nikad nee nauiti. Ali, ako dnevno ui dve stotine rei, za nekoliko meseci razumee ruski. Sve je to stvar elementane statistike. Postoji odreeno merilo za svaku vrstu rada ili prouavanja. Ako mu posveti odreenu koliinu energije i vremena, a ona jednos tavno nije dovoljna, nee postii nikakve rezultate. Samo e se vrteti u krug i ostati priblino na istom mestu. P: Ja spadam u ljude koji ue samo pet rei na dan, ali se uvek teim milju da je to dovoljno da rad dovede do kraja. O: Ne, neophodno je da se ostvari vei pritisak. Zapazi da ak i u razgovoru uestvuje samo nekoliko ljudi - ostali ele samo da sluaju, jer je to mnogo mirnije, mnogo ugodnije. Dalje, ti ne prati misli. Dao sam ti ih veoma, veoma mnogo, ali te najvei broj nije dotakao. To je lenjost uma, opta lenjost. Ta lenjost mora da se prevazie. Nita ne moe da dobije time to e biti lenj, ili time to e raditi jednu stvar, a ostaviti sve drugo. Ovako kako stvari stoje, dam ti jednu nit - ti je ispusti. Dam ti drugu - ispusti i nju. Na kraju ima samo isputene niti. Kao to sam rekao, svaka vrsta rada, svako stanje zahteva tano odreeni minimalni napor ili minimalno vreme koje mu se posveuje, a rad koji mi pokuavamo da obavimo zahteva mnogo vie od mnogih drugih stvari, ukoliko elimo da postignemo iole vidljive rezultate. ta znai praktino raditi? To znai da se radi ne samo na intelektu ve isto tako na oseanjima i na volji. Rad na intelektu znai miljenje na nov nain, stvaranje novih taaka gledita, uklanjanje iluzija. Rad na oseanjima znai neizraavanje negativnih oseanja, neidentifikovanje, nepridavanje znaaja, a kasnije takoe i rad na samim osean jima. ta, meutim, znai rad na volji? On znai rad na onome to ovek ini. Najpre mora da se zapita ta je volja u oveku broj 1, 2 i 3? Ona je rezultanta elja. Volja je pravac kombinovanih elja, a kako se nae elje stalno menjaju, mi nemamo stalni pravac. Zato obini ljudi zavise od elja, a mi moemo da imamo mnogo elja koje idu u razliitim pravcima. Pravac koji nastaje sabiranjem svih tih pravaca je rezultanta.

To je naa volja. Ona jednog dana moe da ide u jednom, a drugog dana u drugom pravcu, a mi mislimo da je to prava linija. To je zaista rezultat naeg slepila. Moramo da se zapitamo na emu moe da se zasniva volja oveka broj 7. Ona mora da se zasniva na potpunoj svesti, a to podrazumeva znanje i razumevanje povezano se objektivnom sveu i trajnim "ja". Prema tome, neophodne su tri stvari: znanje, svest i trajno "ja". Samo ljudi koji imaju ove tri stvari mogu da poseduju stvarnu volju, odnosno volju koja je nezavisna od elja i od svega drugog. P: Rekao si da volja za nas nije mogua? O: Volja je relativan pojam; postoje razne volje na raznim nivoima. Mehaniki ovek koji nikad ne razmilja o razvoju ima samo mnotvo malih volja koje su potpuno mehanike. On ima odreenu elju: jedan njegov deo eli da neto uini, a drugi deo se plai da e biti kanjen ako to uini. Iz razliitih tenji proizilazi borba, a rezultat te borbe nazivamo "volja". P: Znai, da bi ovek razvio volju, mora da se suprotstavlja eljama? O: Pre svega mora da postane jedno. Ti si mnotvo i ima stotine "ja" i stotine volja. Ako eli da razvije nezavisnu volju, mora da postane jedno i da postane svestan. Volja zavisi od jedinstva i svesti. P: Ako smo odluili da uinimo neto to ne volimo, i uspemo da to uinimo, zar ne koristimo volju? O: To moe biti strah. Moda se plai da to ne uini, ili moda oekuje neku nagradu, bilo u ovom bilo u narednom ivotu - mogue su mnoge stvari. Uglavnom se neeg ili plaimo, ili od toga oekujemo neku vrstu dobiti. Po pravilu se pojam "volja" koristi u relativnom smislu, ali kad mi govorimo o volji, govorimo o odreenom nivou. Pre nego to budemo mogli da govorimo o mogunosti volje, moramo da u najmanju ruku imamo jednu sredinju taku koja je u stanju da kontrolie ostalo. Volja znai osloboenje od stanja mehaninosti. P: Da li se moe postii upotrebljivo jedinstvo time to e se u nekom rutinskom radu poveati zaposlenost veine "ja"? O: To se ne moe nazvati potpunim jedinstvom; to je samo relativno jedinstvo, jedinstvo "ja" ukljuenih u taj posao. Radom te vrste ovek moe sebe da obui u velikoj meri, ali on ne moe da utie na itavog oveka. Ne postoji rad koji bi uticao na celinu, to e uvek biti samo mali deo tebe. P: Kako moemo da se promenimo ili probudimo ako nemamo slobodnu volju?

O: Da imamo slobodnu volju ne bismo bili maine. Kako maina moe da ima slobodnu volju? I kako moemo da se promenimo? Ve je objanjeno da postoji mogunost za promenu, ali je to veoma mala mogunost, i da bi promena otpoela, potreban je veliki broj razliitih kombinacija povoljih okoljnosti. Kasnije, sa svakim korakom, to pos taje sve tee i tee i zahteva sve vie i vie napora, a potom, posle izvesnog vremena, postaje lake. Najpre je, meutim, potrebna od reena kombinacija okolnosti, a kasnije takoe i naporan rad, jer kola je neophodna. Bez kole je nemogue promeniti sebe. Tekoe su toliko velike a ovek toliko slab da sam ne moe da uini nita. Za sada naa volja pripada nekim "ja", ili grupi "ja" u ijoj osnovi lei jedna od mnogih podlinosti. Prava volja, meutim, znai jednu volju, pa zato ona jedino moe da pripada jednom "ja" ili, ako hoe, sutini. Prema tome, najpre moramo da budemo jedno bar u nekim trenucima, a potoni da pokuamo da radimo da bismo stvorili volju. ovek ne moe da se ujedini odjednom. Volja e sigurno doi i otii; u jednom trenutku imaemo volju, u drugom ne. Protei e dugo vremena pre nego to budemo mogli da govorimo o bilo emu pouz danom u sebi, a o trajnom da i ne govorimo. P: Kako volja raste? O: Ona ne moe da raste bez napora. Mora da uva energiju da bi sakupio dovoljno za borbu protiv odreenih slabosti. Pretpostavimo da shvati da je neto slabost i da mora protiv nje da se bori, ali uvia da nema dovoljno energije; tada moe da pokua da ini neke manje stvari koje nisu tako teke, i na taj nain e utedeti energiju. Uopteno govorei, mi proputamo priliku da ulaemo male napore. Mi ih previamo, ne smatramo da su dovoljno vani. Pa opet svoju sposob nost da inimo napore moemo da poveamo samo ulaui te male napore koje previamo. P: Da li stvaranju jedinstva prethodi unutranji sukob? O: Uvianje unutranjih sukoba. Unutranji sukobi su stalni. Niko ne ivi bez unutranjih sukoba, oni su normalni i uvek prisutni. Meutim, kad ponemo da radimo, sukob se poveava. Kad ne radimo, mi beimo, ne borimo se. ta znai "raditi"? To znai boriti se sa stvarima koje se suprotstavljaju. Mi imamo odreeni cilj, ali mnoga od naih "ja" ne ele da idu tim putem, pa sukob, prirodno, raste. Stvaranje jedinstva, meutim, nije posledica sukoba - ono je posledica borbe protiv sukoba. Mi smo mnotvo, a elimo da postanemo jedno - to je jedna formulacija naeg cilja. Mi uviamo da je nezgodno, nelagodno

i opasno da smo toliko mnotvo. Mi odluujemo da budemo u najmanju ruku manje podeljeni, da umesto pet stotina postanemo pet. Oseam da neto moram da uinim, a ne elim - to je sukob, i njegovo stalno vraanje izgrauje otpor i stvara jedinstvo. P: Zar otpor ne spreava mnoge ljude da bilo ta postignu? O: Otpor po prirodi moe da bude veoma razliit, jer imamo mnogo navika, fizikih i mentalnih, koje ponekad ne moemo da prevaziemo. Navike mogu da budu toliko jake da nema mesta ni za ta novo. Ovde se opet susreemo s pitanjem, kola jer ovek sam od sebe, ak i ako zna, ne moe da prevazide ni unutranji ni spoljanji otpor. P: Ako se sve odvija glatko i ovek nije svestan nikakvog sukoba izmeu "da" i "ne", da li je dobro da pokuamo da ga izazovemo? O: Nema potrebe. U trenutku kad ovek pone da radi, pokuavajui da pamti sebe, pokuavajui da se ne identifikuje, da pamti sistem, odmah poinje trenje. Trenje stvara energiju. Da su stvari lake, ne bi bilo trenja. Ali, ako ubacuje klipove u zupanike mehaninosti, to stvara trenje koje daje energiju. P: ta bi znailo jedinstvo? Da li je to jedinstvo meu centrima? O: Jedinstvo nije meu centrima jer su centri razliiti, ve meu podlinostima ili grupama "ja". Svaki centar ima svoj sopstveni posao i nai centri su meusobno veoma povezani, jer rad jednog centra mehaniki izaziva rad drugog. To uopte nije poeljno, i delimino zbog te pogrene povezanosti ni podlinosti nisu dovoljno povezane: mnoge od njih su potpuno nezavisne i protivrene. P: Da li se elja da se razvijemo moe nazvati voljom? O: Zovi je elja; to je sasvim dovoljno. To nije volja. Volja pripada celini i predstavlja drugu stranu svesti. P: Moemo li da u naem stanju svesti znamo razliku izmeu elja i volje? O: Svakako. elja je kad ini ono to eli. Volja je kad si u stanju da uini ono to ne eli. P: Kako moemo da na pravilan nain iskoristimo unutranji sukob? O: To je veoma jednostavno. Jedan na deo - magnetski centar ili podlinost - eli da se probudi ali, vei deo nas eli da spava. Mora da odlui na ijoj si strani, a potom da toj strani pomogne. Da bi prouio kako da pone rad na volji, kako da preobrazi volju, ovek mora da odustane od sopstvene volje. Ova formulacije je veoma opasna ako se pogreno razume. Vano je da se pravilno razume ta znai "odustati od sopstvene volje". Mi nemamo volju, pa kako da onda odustanemo od onog to nemamo? Najpre mora da shvati da se nikako

ne slae sa tim da nema volju; slae se samo na reima. Drugo, mora da razume da volju nemamo uvek, ve samo povremeno. U naem stanju volja znai jaku elju. Ako ne postoji jaka elja, nema volje, pa nema od ega ni da odustanemo. U narednom trenutku imamo jaku elju koja se protivi radu, i ako je zaustavimo, to znai da smo odustali od svoje volje. Od svoje volje ne moemo odustati u svakom trenutku, ve samo u posebnim trenucima. A ta znai "protiv rada"? To znai protiv pravila i principa rada ili protiv neeg to ti je lino reeno da uini ili ne uini. Postoje opta pravila i principi, a mogu da postoje lini uslovi za razliite ljude. P: Treba li da ovek trai dalja lina uputstva? O: Da, ali ako trai mora da poslua. Ako ne pita, nije obavezan da uini nita osim da sledi opta pravila i principe, pa zato, pre nego to zapita, treba dobro da promisli. P: Ako je neko spreman da poslua, hoe li mu dati uputstva? O: Ako se ukae prilika - to mora da bude u trenutku kad ima volju. Mora da postoji jasna elja da uini neto to utie na rad ili druge ljude. Obino smo zlovoljni; dobru volju imamo veoma retko. Ako ima dobru volju o tome neu govoriti; jednostavno u rei: "Nastavi, produi, ui". Vi ne znate kako da razmiljate o volji. Jednog trenutka shvatate da ste maine, a narednog elite da postupite po sopstvenom nahoenju. U tom trenutku morate biti u stanju da se zaustavite, ne da uinite ono to elite. To se ne odnosi na trenutke kad nemate nameru da uinite neto, ali morate da budete u stanju da se zaustavite ako se vaa elja suprotstavlja pravilima ili principima ili onom to vam je reeno. esto se deava da ljudi nastave da prouavaju i propuste te trenutke. Oni misle da rade kad se nita ne deava. Ne moemo da uvek radimo podjednako; u jednom trenutku je dovoljno pasivno prouavanje, u drugom trenutku je neophodno da se suprotstavimo sebi, da se zaus tavimo. P: ta prouzrokuje te trenutke? O: elja. Kao to sam rekao, naa volja je rezultanta elja. To nije izraz iz ovog sistema, to je jedna stara psiholoka definicija, ali je dobra. elje mogu da budu veoma razliite: intelektualne, kao to je elja da se zna, radoznalost, ili emocionalne, instiktivne odnosno motorike. Ako jedna jaka elja nadvlada, ona daje pravac eljama. Sada govorim o eljama koje mogu biti u vezi sa radom.

P: Reeno nam je da se drimo pravila. To podrazumeva da moemo da ih se pridravamo to bi bilo "injenje". To mi izgleda nespojivo sa idejom da ne moemo da "inimo". O: Sve je relativno. Moemo da "inimo" neka unutranja dela, jer imamo odreenu kontrolu. Na primer, u izvesnoj meri mi kontroliemo svoje misli: moemo da mislimo o jednoj ili o drugoj stvari. To je poetak mogunosti. Ako svoj interes nastavimo da odravamo usmeren u odreenom pravcu, na misaoni proces stie odreenu mo i posle izvesnog vremena moe da stvori bar trenutke svesti o sebi koji, kad dolaze ee i ostaju due, mogu da promene druge stvari. Prema tome, postoji izlaz iz ove apsolutne mehaninosti; ali, ako je ovek u uslovima obinog ivota, i ne zna da se sve deava, ne moe da uini nita. Stvarna mogunost da se ti uslovi promene poinje kontrolisanjem misli i, koliko je to mogue, kontrolom svesti, to jest, unutranjim radom na sebi. Obavljajui taj unutranji rad, pokuavajui da stekne kontrolu nad sobom ovek ui kako da "ini". To ne znai da ovek moe da ini, jer ne moe; ali, ako pone, onda malo po malo ui kako da zaista "ini". P: Da li je dobra disciplina ako je ovek sam sebi nametne ili to mora da bude kolska disciplina? O: Disciplina je dobra ako je disciplina. Ali ako je to samo proiz voljna izmiljotina tad ona ne moe da da rezultate. Najvaniji aspekt discipline je da se ne izraavaju negativna oseanja i da se ne uplie u negativna oseanja. Mehaniki zadaci ne mogu da daju nikakav rezultat, ali ako sebe uhvati u trenutku negativnog oseanja i zaustavi ga - to je disciplina. Ako elimo da radimo, moramo da proverimo sve svoje misli, rei i dela iz perspektive rada. Prema tome, ako eli da radi, vie nisi slobodan - mora da izgubi iluziju o slobodi. Pitanje je, ima li ti slobodu? Ima li neto da izgubi? Zato je neophodno pamenje sebe. Pamenje sebe nije samo svest o sebi, ono takoe znai odreenu sposobnost da se deluje na odreeni nain, da uini ono to eli. Vidi, u naem logikom miljenju, logikom znanju, mi razdvajamo svest od volje. Svest znai volju. Na ruskom, na primer, ista re oznaava i volju i slobodu. Svest znai volju, a volja znai slobodu. P: Da li panja znai isto to i volja? O: Ne, jer inae ne bi bilo potrebno da se koriste dve rei. Meutim, kontrola panje je poetak volje.

P: Govorio si o ovladavanju nekim stvarima. ta je to u nama to kontroliemo? O: To zavisi od onog to eli. Kontroliui faktor u svakom pravcu delovanja jeste cilj. U radu na sebi ili prouavanju ima odreeni cilj. Taj cilj kontrolie tvoje delo. Ti, meutim, nisi na to mislio: pitao si ta to ima u nama to moe da kontrolie. Da bih na to odgovorio, moram da se opet vratim grupama "ja", u ovom sluaju magnetskom centru. U ovom trenutku, u odnosu na rad na sebi, na cilj je da budemo pod kontrolom mag netskog centra, a ne povremenih "ja" od kojih neke interesuje jedna, a druge druga stvar. Ako bi svako od njih elelo da nas kontrolie, to bi znailo da na kraju niko ne bi imao kontrolu; ako nas, meutim, kontrolie magnetski centar, to ve znai odreenu kontrolu. Odreenje i definisanje cilja je veoma vaan trenutak u radu. Obino se deava da ovek svoj cilj definie sasvim ispravno, u sasvim dobrom pravcu, samo to uzima veoma dalek cilj. Potom, s tim ciljem na umu, ovek poinje da ui i da prikuplja materijal. Kad sledei put pone da definie cilj, on ga definie neto drugaije, nalazei cilj koji je neto blie; sledeeg puta opet neto blie, itd, dok ne pronae cilj koji je sasvim blizu - sutra ili prekosutra. To je zaista pravi nain u odnosu na ciljeve ako o njima preciznije govorimo. Moemo da pronaemo mnogo ciljeva koji su sigurno ve pomenuti. "Da se bude jedno". Sasvim tano, vrlo dobar cilj. "Da se bude slobodan". Kako? Samo ako se stekne kontrola nad mainom. Neko moe da kae "elim da budem svestan"; dragi moe da kae "elim da budem budan", ili "elim da imam volju". Svi ti ciljevi su u istom pravcu, samo na razliitim rastojanjima. P: Doao sam do zakljuka da je najvei broj mojih ciljeva suvie daleko, pa elim da vie radim na praktinom planu. O: Da, zato to ima mnogo stvari koje moe da uradi sada i ovde pre nego to si u stanju da dostigne daleke ciljeve, i po tome se ovaj sistem razlikuje od gotovo svih drugih sistema. Gotovo svi drugi sistemi poinju sa ciljevima koji su udaljeni bar deset hiljada milja i koji nemaju praktino znaenje; ovaj sistem, meutim, poinje u ovoj sobi. To je razlika, i to mora da se razume pre svega. Stalno se iznova moramo vraati pitanju ta elimo od rada. Ne koristi terminologiju sistema, ve nai ono to ti sam hoe. Ako kae da hoe da bude svestan, to je veoma dobro, ali zato? ta eli da dobije time to e postati svestan? Ne sme da misli da odmah moe da odgovori na to pitanje. Ono je veoma teko. Mora, meutim, da mu se stalno vraa. A mora i da razume da, pre nego to doe vreme

kad e moi da dobije ono to eli, mora da zna ta je to. To je sasvim odreen uslov. Nikad ne moe da neto dobije pre nego to moe da kae "hou ovo". Tada ga moda moe dobiti, a moda i ne; ali, ne moe ga nikako dobiti ukoliko ne zna ta je to. Moe da ga formulie na sopstveni nain, i mora da bude iskren prema sebi. Tada moe da se upita: "Hoe li sistem moi da mi pomogne da to postignem?" Ako pamtimo cilj, razmiljamo o njemu i nalazimo sve vie i vie razloga zato treba da radimo, naa volja e se kretati u jednom pravcu i postajati jaa. Ako zaboravimo svoj cilj, postajemo slabi. Govorio sam o pitanju cilja jer vam uvek savetujem da mislite o njemu, da ponavljate ono to ste ve mislili o cilju i razmiljate kako biste svoj cilj definisali sada poto ste prouili ove ideje. Rekao bih da ono to ovek moe da dobije, ono to moe da mu se obea pod uslovom da radi, jeste to da e posle odreenog vremena rada videti sebe. Druge stvari koje moe da dobije, kao to su svest, jedinstvo, veza sa viim centrima, sve dolaze posle toga - pa mi ne znamo kojim redom e doi. Moramo, meutim, da zapamtimo jednu stvar; dok ne dobijemo to dok ne vidimo sebe ne moemo da dobijemo nita drugo. Dok ne ponemo da radimo sa tim ciljem na umu, ne moemo ni rei da smo poeli da radimo. Prema tome, posle odreenog vremena, moramo da budemo u stanju da na trenutni cilj formuliemo na sledei nain: da budemo u stanju da vidimo sebe. Ne ak ni da znamo sebe (to dolazi kasnije) ve da vidimo sebe. ovek se plai da vidi sebe. On, meutim, moe da odlui da skupi hrabrosti i vidi na ta lii. P: Da li je volja deo bia? O: Da, isto kao i svest i razumevanje. Samo, ako suvie radi na razumevanju i znanju a zanemari volju, ona e tada, umesto da jaa, postati slabija ili ostati ista kakva je bila. Ako volja ostane nerazvijena, razvoj razumevanja ne moe mnogo da pomogne. ovek moe da razume mnogo ta a da ne bude u stanju da bilo ta uini u vezi s tim. Zato, od samog poetka, moramo da zaponemo da inimo ozbiljne napore da bismo razvili volju. Kao to sam rekao, naom voljom voljom oveka broj 1, 2, 3 - moemo, ako upotrebimo svu koncentraciju za koju smo sposobni, da kontroliemo samo jedan centar. Ali, centri zavise jedni od drugih. Kontrola vie od jednog centra moe se postii samo ako se potinimo volji nekog drugog, jer je naa sopstvena volja nedovoljna, i zbog toga su kolska disciplina i kolske vebe ne ophodne.

Mi nemamo pravu volju; imamo jedino samovolju i tvrdoglavost. Ako ovek ovo razume, mora da ima hrabrosti da se odrekne svoje volje. U koli su stvorene posebne mogunosti da se odreknemo svoje volje, tako da ako je se odreknemo, kasnije moemo da steknemo sopstvenu volju. Meutim, ak i bez tih posebnih mogunosti, ovek moe, ako je paljiv i posmatra sebe, da ulivati trenutke kad je prisutna jaka elja i zapita se ta da ini iz perspektive sistema. Svako mora da otkrije kakva je njegova sopstvena situacija. P: ta je samovolja? Kakva je razlika izmeu samovolje i tvr doglavosti? O: Neme neke posebne razlike. Obe su ispoljavanje iste stvari uglavnom ispoljavanje otpora. To je volja koju je stvorila i kontrolie je suprotna strana. Takvu volju mi imamo ali ona ne dolazi iz nas - ona dolazi iz prepreke. Samovolja je, na primer, kad ovek vidi da neko ne zna kako da neto uini i ponudi se da mu objasni, ali mu ovaj odgovori:" Ne, uiniu to sam", "Sam u odluiti", "Neu nikog da sluam" itd. Tvrdoglavost je sasvim slina, samo to je optija - ona moe da bude neka vrsta navike. To je mehanika volja, uglavnom zasnovana na ovekovim pogrenim pretpostavkama o sebi i svom iskustvu. Samovolja je samodokazivanje. Ako poredi samovolju sa normalnim delovanjem, u njoj uvek ima nekog protivljenja - eli da uini neto to ne bi trebalo. U radu je to vrlo karakteristino. Prouavajui ideje zna da mora da izbegava odreene stvari, ali eli ba te stvari. Ako u razmiljanju o samovolji pode od ovoga, pronai e sopstvene primere. P: Kako moemo da radimo protiv samovolje? I da li je za nas, ovakve kakvi smo, mogue da prepoznamo trenutke kad imamo stvarnu volju? O: Ne stvarnu volju - stvarna volja je veoma daleko. Kao to sam rekao, sve to imamo su samovolja i tvrdoglavost ili male volje koje se sve vreme menjaju. to se tie toga kako da radimo protiv samovolje moe da prouava sistem. U sistemu postoje odreeni zahtevi; stvari koje ne sme ili koje mora da uini. ta moe da se javi kao suprotnost samovolji? Postoje samo dve stvari koje su suprotnost jedna drugoj: rad i samovolja. Samovolja, na primer eli da pria, a ti mora da o izvesnim stvarima ne govori, jer ako bi to inio, samo bi lagao; postoji pravilo da ljudima koji dolaze spolja ne moe da govori o idejama sistema pre nego to ih bude znao i razumeo. Razvija se borba, rezultat je u skladu sa onim to od te dve stvari pobedi. Na taj nain se, od samog

poetka, susree sa idejama o radu kao suprotnosti samovolji. Ako zaboravi na rad, ne radi protiv samovolje. Jedini nain da se borimo protiv samovolje je da pamtimo rad. Moda se u jednom trenutku rad uopte ne javlja, ali se u narednom trenutku javlja, i u tom trenutku moe da razume ta znai odustajanje od samovolje. Zapitaj se - da li je neka stvar ispravna iz perspektive sistema ili ne? To je borba protiv samovolje. Volja se u obinom oveku kree cik - cak linijom ili se vrti u krug i zato je neophodno da se ona potini. To potinjavanje je obui na taj nain da kasnije moe da sledi odreeni pravac. Kad postane dovoljno jaka, nije vie neophodno da se ograniava. Prema tome, volja se ne moe ostaviti ovakva kakva je sada, jer se sada ona kree u svim pravcima. Ona mora da se obui, a da bi obuio volju, ovek mora da ini mnoge neprijatne stvari. P: Da li su prilike da se uvebava volja uvek prisutne ako ovek moe da ili pronae? O: Kao to sam rekao, da, kad postoji trenje. To, meutim, zavisi od onog to eli - od toga eli li trenje ili ne, od tvoje odluke, tvog stanja i poloaja. U svakom trenutku u radu ovek mora da prevazie lenjost, inerciju, elju da prestane. Ako neko ne radi, nema ta ni da prevazie, ali ako radi na bilo emu, uvek mora da prevazie sopstvenu elju da prestane sa radom. P: Ako sebe nateram da uinim neto to ne elim, da li je to trenje? O: Sve to ini je trenje - ako ini. Nije, meutim, dovoljno da se samo misli o tome. Samo pomou trenja moe da stvori energiju i razvije volju. P: Da li su velike koliine unutranjeg trenja i neudobnosti uvek neophodan uvod u novi razvoj? O: To zavisi od oveka. Za neke ljude moe biti potrebno vie, za druge manje. I opet, to zavisi od toga ta hoe. Ako hoe samo da prouava, dovoljno je da vidi, ali ako eli da neto promeni nije dovoljno da u to samo gleda. Gledanje u neku stvar nee je promeniti. Rad znai trenje, sukob izmeu "da" i "ne", izmeu delova koji ele da rade i delova koji ne ele da rade. Postoje mnogi nai delovi koji ne ele da rade, pa zato trenje zapoinje od trenutka kad pone da radi. Ako odluim da neto uradim a jedan deo mene ne eli da to uini, moram da nastojim koliko god sam u stanju da sprovedeni svoju odluku. Meutim, istog trenutka kad prestane rad, prestaje i trenje. P: Kako ovek moe da stvori korisno trenje?

O: Mora da pone sa nekom konkretnom idejom. Ako ne prua otpor, sve se deava. Ako, meutim, ima odreene ideje, ve si u stanju da se odupre identifikaciji i da se bori protiv fantazije, negativnih oseanja i slinih stvari. Pokuaj da otkrije ta te zaista spreava da bude aktivan u radu. Neophodno je da se bude aktivan u radu; pasivnou ovek nita ne moe da dobije. Mi zaboravljamo na poetak, gde i zato smo poeli, i najvei deo vremena uopte ne mislimo o cilju, ve samo o sitnim detaljima. Bez cilja su svi detalji beskorisni. Pa menje sebe ne koristi bez pamenja ciljeva rada i tvog sopstvenog osnovnog cilja. Ako te ciljeve na pamtimo emocionalno, mogu da prou godine i da ostanemo u istom stanju. Nije dovoljno da se obui um; neophodno je da se obui volja. U dva uzastopna dana mi uopte nismo isti. Nekih dana emo biti vie, drugih manje uspeni. Sve to moemo da uinimo jeste da kontroliemo ono to moemo. Nikad neemo biti u stanju da kontroliemo tee stvari ako ne kontroliemo lake. Svakog dana i svakog sata postoje stvari koje moemo da kontroliemo a to ne inimo; zato i ne moemo da dobijemo nove stvari da ih kontroliemo. Okrueni smo zanemarenim stvarima. Uglavnom ne kontroliemo svoje miljenje. Mi neodreeno mislimo o onom to elimo, ali ako ne formuliemo ta elimo, nita se nee dogoditi. To je prvi uslov, ali postoje mnoge prepreke. Napor je na novac. Ako elimo neto, moramo da platimo na porom. U skladu sa jainom napora i vremenom za napor - u smislu da li je vreme za napor pravo ili ne - dobijamo rezultate. Napor zahteva znanje, poznavanje trenutaka kada je koristan. Neophodno je da se dugotrajnom praksom naui kako da proizvedemo i primenimo napor. Napori koje moemo da inimo jesu napori pri posmatranju sebe i pamenju sebe. Kad ljudi pitaju za napor, oni misle o naporu u smislu "injenja". To bi bio protraen ili pogrean napor, dok je napor uloen u posmatranje i pamenje sebe pravi napor, jer on moe da da rezultate. Pamenje sebe u sebi sadri element volje. Ako samo sanjamo "ja jesam, ja jesam, ja jesam," to nije nita. Moete da pronaete mnogo razliitih naina pamenja sebe, jer pamenje sebe nije ni intelektualna ni ap straktna stvar; ono predstavlja trenutke volje. Pamenje sebe nije misao; ono je delo. Ono znai da stiemo veu kontrolu - emu bi inae sluila? Sobom moete da vladate samo u trenucima pamenja sebe. Mehanika kontrola koja se stie treningom i obrazovanjem - kad je ovek nauio kako da se ponaa u odreenim okolnostima - nije prava kontrola.

P: Da li odustajanje od samovolje ukljuuje i odustajanje od sopstvenog suda? O: Zavisi u emu. To uglavnom znai odustajanje od detinjastosti, neefikasnosti i laganja. Pogreno si razumeo ideju o tome ta znai odustajanje od volje. Prvo, ti misli da je to svrena radnja: odustane od volje i vie je nema. To je iluzija, jer nemamo takvu volju da od nje odustanemo. Naa volja traje otprilike tri minuta. Volja se meri vremenom. Ako jednom odustanemo od tri minuta volje, sutra e se javiti nova tri minuta volje. Odustajanje od volje nije samo jedan in, to je trajni proces. Pojedinano delo ne znai nita. Druga greka je zaboravljanje odreenih principa po kojima se odrie volje. Postoje mnogi principi za koje je, da bi ih se drao, neophodno da se odrekne svoje volje. Trea je stvar da se izbegava razmiljanje u krajnostima i da se zamiljaju najtei sluajevi. Poni sa jednostavnim, uobiajenim sluajevima. Odricanje od svoje volje znai jedino pamenje rada. Na taj nain ui kako da stvori volju; to je metod da se ona razvije. P: Zar odricanja od svoje volje ne znai delovanje bez razumevanja? O: Vidi, to je jo jedna od vaih greaka. Vi mislite da odustajanje od volje znai nekakvo injenje. To se veoma retko dogaa. U najveem broju sluajeva vam se kae da neto ne inite. Izmeu te dve stvari postoji velika razlika. Na primer, eli da nekome kae ta misli o njemu, ali ne sme da to uini. To je stvar treninga. Volja moe da raste ako ovek radi na sebi i uini da njegova volja slua principe rada. Stvari koje se ne tiu rada ne mogu biti u vezi sa ovim, ali to vie ulazi u rad sve vie stvari poinje da njime bude obuhvaeno. Za to, meutim, treba vremena. Kad doe njihova prilika, kad im se kae da neto uine ili ne uine, ljudi se esto tome suprotstave zbog neeg to im izgleda najrazumnije. Zato propuste priliku. Vreme protie i kasnije oni mogu da uvide da su propustili svoju priliku, ali nju vie nita ne moe da zameni. To su posledice samovolje. P: Izgleda mi da ovek, ako odustane od samovolje, zapravo dobija ono to eli, jer odustajanjem od svoje elje dobija eljeni rezultat. O: Samovolja ne ukljuuje sve to eli. Ako si gladan i eli da jede, to nije samovolja. Samovolja znai kada vie volimo da delujemo po svom nahoenju i, u naem sluaju, ne uzimamo u obzir rad i principe rada. Ako me samovolja, na primer, navodi da psujem a ja od nje odustanem zato to je to protiv principa rada, gde je tu poeljan rezultat o kome govori?

Neke od naih elja mogu da budu veoma dobro skrivene. ovek, na primer, moda eli da nekoga kritikuje, i to naziva iskrenou. Meutim, elja da kritikuje moe da bude toliko jaka da bi morao da naini zaista veliki napor da to prekine, a ovek sam od sebe ne moe da naini zaista veliki napor. Moram da ponovim: da bi stvorio volju, ovek svo svoje delovanje mora da uskladi sa idejama rada; on u svakom delovanju mora da se zapita kako e to izgledati iz perspektive sistema? Da li je to korisno ili tetno za mene ili za rad? Ako ne zna, moe da pita. Ako je ovek ve dugo u radu, nema praktino ni jednog dela koje nije povezano sa radom; nema nezavisnih akcija - u tom smislu da vie ne moemo da se ponaamo aavo i bez razlikovanja. Pre nego to pone da deluje, ovek mora da misli. To je jedini nain na koji moe da se stvori volja, a za taj metod je neophodna kolska organizacija. Kao to sam ve rekao, samovolja je uvek povezana sa sujetom; ovek uvek misli da zna. Potoni doe u kolu i shvati da ne zna nita. Zato je za kolu neophodna priprema. Po pravilu je ovek prepun sujete i samovolje. ovek koji doe u kolu mora da bude spreman da prihvati kolsko uenje i disciplinu, jer inae nee dobiti nita. On ne moe da stekne volju dok ne odustane od samovolje, kao to ne moe da stekne znanje dok ne odustane od sujete. P: Da li ovek mora da sam slomi samovolju ili to moraju da uine drugi? O: ovek mora da je slomi sam, i to mora da uini u dovoljnoj meri da bi bio u koli. Od nje mora da bude slobodan dovoljno da bi prihvatio stvari bez borbe. ovek ne moe da zadri sve stare poglede i miljenja i da stekne nova. On mora da bude dovoljno slobodan da odustane od starog bar neko vreme. On mora da bude u stanju da razume neophod nost discipline, jer se volja ne moe stvoriti dok se ue prihvati odreena disciplina. Bez kole ovek ne moe da uini nita. On moe da pokuava, ali iz toga nita nee proizii. Kad je ve povezan sa nekom vrstom kole, glavna stvar je da pone da radi na odustajanju od samovolje. Kad je samovolja u dovoljnoj meri pobedena, mogue je da se govori o drugaijim metodama rada. P: Kako mogu da nauim da se u ivotu ponaam drugaije kako bih izbegao slina ograniena oseanja koja se ponavljaju, a koja oseam i sada? O: Na cilj je da se ponaamo drugaije u ivotu. Zato je i organizovan rad, zato moramo da prouavamo razne teorije, pamtimo

razna pravila itd. Ono o emu ti govori je daleki cilj. Najpre moramo da radimo u sistemu. Uei kako da se ponaamo u vezi sa sistemom i organizacijom, uimo kako da se ponaamo u ivotu; ne moemo, meutim, da nauimo kako da delujemo u ivotu a da prethodno nismo proli kroz sistem. P: elim da donesem odluku da radim, odluku koju ne mogu da povuem. O: To je jedna od naih najveih iluzija - da smo u stanju da donosimo odluke. Da bi se odluka donela, neophodno je da se bude, jer u ovakvima kakvi smo, jedno malo "ja" donosi odluke, a od drugog "ja" koje za to ne zna oekuje se da ih sprovede. To je jedna od prvih stvari koje moramo da shvatimo, da ovakvi kakvi smo nismo u stanju da odluujemo ak ni u sitnicama - stvari se jednostavno dogaaju. Ali, kad ovo ispravno razume i pone da trai uzroke, i kad te uzroke pronae, bie u stanju da radi i moda i da donosi odluke, mada zadugo samo u odnosu na rad i ni na ta drugo. Prva stvar koju mora da odlui je da obavi svoj rad i da to ini redovno, da sebe podsea na to, da ga ne pusti da ti isklizne. Mi suvie lako zaboravljamo stvari. Odluimo da uloimo napore - odreenu vrstu napora i odreenu vrstu posmatranja - a tada se umea neka obina stvar, neka obina oktava i mi zaboravimo. Priseamo se ponovo, pa opet zaboravimo i tako to ide dalje. Neophodno je da se zaboravlja manje a pamti vie; neophodno je da sa sobom uvek imamo odreenu spoznaju, odreene stvari koje smo ve videli i razumeli. Mora da pokua da ih ne zaboravi. Glavna tekoa je da znamo ta da radimo i kako da sebe navedemo da to uinimo. Naterati sebe da redovno mislimo, redovno radimo - u tome je stvar. Samo tada e poeti da vidi sebe, to jest, da vidi ta je vie a ta manje vano, na ta da usmeri svoju panju itd. U suprotnom, ta e se desiti? Ti odlui da radi, da uini neto, da izmeni stvari a potom ostane gde si i bio. Pokuaj da razmilja o svom radu, ta pokuava da uini, zato to pokuava da uini, ta ti, i spolja i iznutra, pomae, a ta smeta da to uini. Takoe bi bilo korisno da razmilja o spoljanim dogaajima, jer ti oni pokazuju u kojoj meri zavisi od injenice da ljudi spavaju, da su nesposobni da pravilno razmiljaju, nesposobni da razumeju. Kad si to video spolja, moe da to primeni na sebe. Videe istu zbrku u sebi praktino u svim pitanjima. Teko je da se misli, teko je videti gde da se pone sa miljenjem - kad jednom to shvati, poee da razmilja na ispravan

nain. Ako pronae nain da pravilno razmilja o jednoj stvari, to e ti odmah pomoi da pravilno ramilja o drugim stvarima. Tekoa je u tome to ljudi ni o emu ne razmiljaju pravilno. P: Izgleda mi da je najopasnija stvar lakoa sa kojom upadam u stanje u kome vie nije mogu nikakav napor. O: Da, ali ako udesi sa samim sobom da redovno ulae napore, to e ti pomoi da nastavi. To jedna od ostvarljivih odluka koje moe da donosi. U radu moe da donosi samo ostvarljive odluke i odluke koje moraju da se zapamte. P: Nekoliko puta tokom godine pravac rada mi postane posebno jasan. Imao sam takve trenutke tokom itavog ivota i doao do zakljuka da je beskorisno da se preduzme bilo kakava ozbiljna akcija bez onog to bi se uobiajeno moglo nazvati inspiracija. P: U uobiajenim okolnostima postoje periodi kada se nita ne dogaa, a potom dolaze raskra. itav ivot se sastoji od ulica i raskra. Zaokreti na raskrima mogu da postanu jo sistematiniji ako ovek poseduje teite. Tada e jedna stvar uvek biti vanija i ovek e uvek skretati u istom pravcu. Inspiracija, meutim, s tim nema nikakve veze. To je jednostavno shvatanje trenutaka kad moe neto da uini. P: Ponekad, kad pokuavam da odluim da li da neto uinim ili ne iz perspektive sistema, nalazim dobre razloge i da to uinim i da ne uinim. O: Nemogue da se o tome kae bilo ta uopteno; to zavisi od okolnosti. Ponekad moe da odlui iz perspektive sistema, ponekad u ivotu ima stvari o kojima moe da odlui bez ikakve veze sa njim, jer za ove ideje ne moe da uvek nade praktinu primenu dok ih ne upozna sve. U sistemu postoji jedan izraz - "stvoriti Mesec u sebi". Da po priamo ta bi on mogao da znai. To je simboliki izraz, a simboli u formi dijagrama ili simbolikih izraza koriste se u sasvim odreene svrhe. Simbol izraava veliki broj ideja istovremeno. Ako bi on znaio samo jednu ideju, odgovor bi bio jednostavan; simbol se, meutim, koristi da se izbegnu drugi opisi i da se mnoge ideje samu u jednu reenicu. Kako da se deifruje dijagaram ili simboliki izraz? Da bi se deifrovao simbol, neophodno je da znamo poredak ideja koje su u njega ukljuene. Ako sada zapitamo ta bi moglo da znai stvoriti Mesec u sebi, moramo najpre da se zapitamo kakva je funkcija Meseca u odnosu na

organski ivot. Mesec uravnoteava organski ivot - sve spoljane pokrete uravnoteuje Mesec. ta bi se dogodilo kad bi ta funkcija Meseca nestala? Da li bi to za pojedinca bilo dobro ili ne? Moramo da shvatimo da se sve to odnosi na bie. Kakve su osobine naeg bia? Glavna osobina naeg bia je da smo mnotvo. Ako elimo da radimo na naem biu i uinimo da ono vie odgovara naem cilju, moramo da pokuamo da postanemo jedno. To je, meutim, veoma dalek cilj. ta znai postati jedno? Prvi korak, koji je jo uvek veoma daleko, jeste da se stvori trajno teite. To znai stvoriti Mesec u sebi. Mesec je stalno teite koje uravnoteava na fiziki ivot, ali u sebi mi nemamo takvu ravnoteu, pa prema tome, kad u sebi stvorimo takvu ravnoteu ili teite, nije nam potreban Mesec. Najpre, meutim, moramo da odluimo ta znai odsustvo trajnog "ja". Mnogo puta nam je reeno za razliite osobine ovog stanja, ali se to definitivno mora ustanoviti posmatranjem, a da bismo se pribliili ideji stvaranja Meseca u sebi, moramo da razlikujemo ono to je vano od onog to nije. Potom moramo da ponemo da se borimo protiv osobina koje nas spreavaju da postanemo jedno. Moramo da se borimo protiv fantazije, negativnih oseanja i samovolje. Pre nego to ta borba moe da postane uspena, moramo da shvatimo da je iz perspektive sticanja teita najgora mogua vrsta fantazije verovanje da ovek sam moe da uini bilo ta. Posle toga, moramo da pronaemo negativna oseanja koja nas spreavaju da uinimo ono to se sugerie u vezi sa sistemom. Jer, neophodno je da se shvati da se samovolja moe pobediti samo na taj nain to ovek ini ono to mu se kae. Ona se ne moe pobediti pomou onog to on sam odlui, jer bi to i dalje bila samovolja. Da ponovim. Rad na biu je uvek borba - borba protiv onog to voli ili ne voli da ini. Recimo da voli da se vozi na koturaljkama i da ti je reeno da pamti sebe. Tada mora da se bori protiv svoje elje da vozi koturaljke. ta moe da bude nevinije od vonje koturaljki? Svejedno, - mora da se bori protiv toga. Svakog dana i svakog sata ima stvari koje ne moemo da uinimo, ali takoe ima i stvari koje moemo da uinimo. Zato svakog dana moramo da gledamo i vidimo ta moemo da uinimo, a ne inimo to. Ne moe da postoji pravilo "mora da pamti sebe". Ako ti je reeno da neto uini ili ne uini, a ti to ne pokua, to znai da ne eli nita, da ne eli da radi. Ima dovoljno znanja. Sada je neophodno da se rad usmeri na bie. Mi uvek pokuavamo da izbegnemo da uinimo ono to nam se sugerie. P: Kakva je svrha borbe protiv samovolje?

O: Sea se kako smo poeli. Cilj je bio da u sebi stvorimo teite, da u sebi stvorimo Mesec. To ne moemo da uinimo pomou sa movolje. Stvaranje Meseca u sebi povezano je sa idejom rtvovanja patnje. Kad ponemo da rtvujemo patnju, poinjemo da stvaramo Mesec u sebi. Mi uvek elimo da zadrimo patnju, a Mesec se moe stvoriti samo od nae patnje. Moramo jedino da zapamtimo da je odustajanje od patnje jedno delo, a stvaranje Meseca rezultat neprekinutog niza dela. P: Kako moemo da pronaemo "ja" koja nas spreavaju da uinimo stvari koje nam je reeno da uinimo? O: Prvi put kad uvidi da nisi uinio neto to je bilo sugerisano, pronai uzrok. Drugi put nadi drugi uzrok, itd. Onda, kao to sam rekao, pronai negativna oseanja koja te spreavaju da uje ta je reeno i da postupi u skladu sa tim. Ili ti se tog dana nisam dopadao ja, ili neko drugi, ili vreme; tada osea da je opravdano da ne uini nita. P: Ono to zove borba je ulaganje napora. Ali, kako bi nazvao situaciju kad ovek neto ini a nije svestan borbe? O: To znai da se stvar desila. Mogu da nam se dese etiri vrste stvari - po zakonu sluaja, uzroka i posledica, sudbine i volje. Borba mora biti voljna, namerna. A ti mora da bude svestan svoje namere. Ne moe da ulae napor a da ga ne bude svestan. Vano je voljno delovanje. P: Od ove etiri kategorije volja se ne koristi esto, zar ne? O: Volja mora da se koristi. Mi nikad nismo spremni da radimo, ali svejedno moramo da radimo. Ako bismo bili spremni, dali bi nam drugi posao za koji nismo spremni. U radu ovek mora da pokua da upotrebi volju - u onoj meri u kojoj je ima. Ako ovek ima gram volje i upotrebi ga, on e porasti i ovek e imati dva grama, potom tri grama itd. U radu moramo da nauimo da inimo izuzetne napore. P: ta je izuzetan napor? O: Izuzetan napor moe da ima mnoge karakteristike, ali je uglav nom on injenje ne onog to ti misli da je najbolje, ve ono to ti je savetovano da uini. Spremni smo da iz sopstvene namere uinimo mnoge stvari, ali nismo sprenmi da uinimo ili ne uinimo ono to nam je reeno. P: Po emu se izuzetan napor razlikuje od obinog napora? O: Razlikuje se u stepenu, ali ne samo u stepenu; izuzetan napor je napor nainjen svesno, onoliko koliko moemo, u odreenom cilju koji

ne zahtevaju nikakve spoljanje okolnosti. Mi nikad zaista ne ulaemo ozbiljne napore; mi to samo zamiljamo, jer ne znamo ta znai ulagati napore. U izuzetnim okolnostima, kad smo prinueni da ulaemo napore, mi ih i ulaemo, ali to nisu izuzetni napori. Pored toga, obini napori koje ovek u ivotu ini su neophodni, korisni. Izuzetan napor moe da izgleda beskorisno za svoj cilj. P: Oseam da upadam u zaaran krug. to vie napora ulaem, to vie uviam da ne mogu da "inim". O: Tada uloi jo vie napora i uviaj to stalno. Uini to trajnijim. Videe da nisi uvek u istom stanju. Ljudi u obinom ivotu ne mogu da "ine", ali s tobom je drugaije - ti sve vreme mora da pokuava da ini. Ti si u stanju identifikacije, a ne sme da se identifikuje, mora da pazi da ne pria previe, stalno si negativan a mora da se bori protiv negativnih oseanja, mora da pamti sebe. Sve to je injenje. Mora da posmatra te stvari i da pokua da ih promeni. P: Da li je mogue da se energija prenese tamo gde je potrebna? Ja to ne mogu da uinim. O: To je uglavnom povezano sa kontrolom. Ako eli da stekne kontrolu, mora da pone odatle odakle je mogue. Zato neprekidno mora da prouava sebe i otkrije slabe take kojima moe da ovlada. Iz druge perspektive one se mogu nazvati "jakim mestima", jer su one slabe iz perspektive mehaninosti. Ne moe se odluiti da uinimo jednu stvar pre druge po volji; jedan ovek moe da pone na jedan nain, drugi na drugi ali svi moraju da ulau napore u odreenom pravcu i otkriju ta je mogue a ta je nemogue. Za jednog oveka je, meutim, korisnije da ulae napore u jednom pravcu, za drugog u drugom. P: ta stvara podsticaj za rad? O: Spoznaja svog sadanjeg stanja. Kad ovek shvati da obmanjuje sebe, da spava dok mu kua gori, neprestano gori, a da vatra samo pukim sluajem jo nije stigla do njegove sobe, kad ovek ovo shvati, inie napore da se probudi ne oekujui nikakvu posebnu nagradu. Poto ne shvatamo da nam kua gori, mi uvek oekujemo posebnu nagradu. ta ovek moe da uini u snu? Moe samo da sanja razne snove - loe snove, dobre snove - a sve u istom krevetu. Snovi mogu da budu razliiti, ali je krevet isti.

POGLAVLJE XI
Neophodnost da se proue kolski principi i metodi - Tri pravca rada - Ispravno i pogreno u odnosu na tri pravca rada - Neophodnost da se razume - Ciljevi i potrebe kola - Postavljanje drugog na svoje mesto - Za praktian rad neophodna je organizacija - ta je "rad"? Vrednovanje - Rad sa ljudima - Rad za kolu - Nai lini interes u organizaciji - Prava vrsta ljudi - kola etvrtog Puta - Ispravan stav Plaanja - Kako da se plati? - Teite - Disciplina - Pravila -Ne initi ono to nije neophodno - Predavanje sopstvenih odluka - Izai u susret zahtevima - okovi u kolskom radu - Ideja izbora - Fiziki rad - kolsko znanje - Ljudi vieg uma - Mogu li kole da utiu na ivot?

Na ovim predavanjima smo govorili o oveku, jo ne toliko koliko je potrebno, ali dovoljno za praktine ciljeve; govorili smo neto malo o univerzumu; vidim, meutim, da je ideja o koli i kolskom radu jo veoma nejasna i ponekad pomeana sa formativnom koncepcijom koja nikud ne vodi. Ideju o koli morate prihvatiti jednostavno: to jest, kola je mesto gde neto uite. Ali, uvek mora postojati odreeni red u stvarima, i ne moe se uiti ako taj red ne pratimo. Govorei o kolama povezanim sa nekom vrstom viih kola (bez ove veze kola nema smisla) rekao sam da u takvim kolama morate istovremeno raditi na svom biu kao i na znanju, jer bi inae svo vae znanje bilo potpuno beskorisno i ne biste iz njega izvukli nikakvu korist. Ezoterike ideje koje nisu uzete praktino postaju puka filozofija - jednostavno, intelek tualna gimnastika koja ne moe nikuda odvesti.

Dao sam vam sve pojmove neophodne za prouavanje sistema i objasnio poloaj ovog sistema u odnosu na druge sisteme. Zapamtite da sam govorio o razliitim putevima i iz onoga to sam o njima rekao manje ili vie sledi da ovaj sistem pripada etvrtom Putu, to jest, ima sve posebnosti i osobine kola etvrtog Puta. Rekao sam i da kola zavisi od nivoa ljudi koji ue u toj koli, a taj nivo zavisi od nivoa bia. Za razvoj bia neophodna je kola - vei broj ljudi koji rade u istom pravcu prema principima i metodama kole. Ono to ne moe da uradi jedan ovek, moe mnogo ljudi radei zajedno. Kada sam sreo ovaj sistem, vrlo brzo sam se uverio da je on povezan sa kolama i da je na taj nain proao kroz zabeleenu i nezabeleenu istoriju. Za to vreme su pronaeni i usavreni metodi. kole mogu biti razliitih stepena, ali sada kao kolu uzimam svaku vrstu pripremne kole koja vodi u odreenom pravcu; organizacija koja moe biti nazvana "kola" etvrtog Puta jeste organizacija koja u svoj rad uvodi tri sile. Vano je da se razume da postoji neka vrsta tajne u kolskom radu, ne u smislu neeg stvarno sakrivenog, ve neeg to treba da bude objanjeno. Ideja je sledea. Ako uzmemo kolski rad kao uzlaznu oktavu, znamo da u svakoj oktavi postoje dva intervala ili meuprostora, izmeu mi i fa i izmeu si i do. Da bismo preli ove meuprostore bez promene karaktera ili pravca rada, neophodno je da znamo da ih popunimo. Tako, ako hoemo da budemo sigurni da e pravac rada biti prava linija, moramo da radimo u tri pravca istov remeno. Ako radimo samo u jednom ili dva pravca, pravac rada e se promeniti. Ako radim u tri pravca, ili tri oktave, jedan pravac e pomoi drugom da pree interval time to e mu dati neophodni ok. Veoma je vano da ovo razumete. kolski rad koristi mnoge kosmike zamisli, a ova o tri pravca rada je posebno udeena da sauva ispravan pravac rada i da se on uini uspenim. Prvi pravac je rad na sebi: samoprouavanje, prouavanje sistema i pokuaj da se promene bar najvie one manifestacije koje su u najveoj meri mehanike. Ovo je najvaniji pravac. Drugi pravac je rad sa drugim ljudima. ovek ne moe da radi sam; izvesno trenje, neugod nosti i tekoe rada sa drugim ljudima stvaraju neophodne okove. Trei pravac je rad za kolu, za organizaciju. Ovaj poslednji pravac poprima razliite aspekte za razliite ljude. Princip tri pravca je taj da tri oktave moraju tei istovremeno i paralelno jedna drugoj, ali one ne poinju u isto vreme i tako, kad jedan pravac dostigne interval, ulazi drugi i pomae da se on pree, ukoliko

se mesta ovih intervala ne poklope. Ako ovek ima istu energiju na sva tri pravca, to ga odvodi van mnogih sluajnih dogaanja. Prirodno, prvi pravac poinje prvi. U prvom pravcu rada vi uzimate - znanje, ideje, pomo. Ovaj pravac se tie samo vas, on je potpuno egocentrian. U drugom pravcu ovek ne sme samo da uzima, ve treba i da daje razmenjuje znanje i ideje, slui kao primer i mnoge druge stvari. Ovo se tie ljudi u radu, tako da u ovom pravcu ovek radi pola za sebe a pola za druge ljude. Na treem pravcu ovek mora da misli na rad uopte, o koli ili organizaciji kao celini. On mora da misli o tome ta je korisno, ta je neophodno za kolu, ta je koli potrebno, tako da se trei pravac tie celokupne ideje o koli i sveukupne sadanjosti i budunosti rada. Ako ovek ne razmilja o ovome i to ne razume, onda prva dva pravca nee proizvesti svoj puni efekat. Tako je ureen kolski rad i zato su tri pravca neophodna - dodatne okove i punu korist od rada moemo dobiti jedino ako radimo u tri pravca. Ako poveemo tri pravca rada sa idejom o ispravnom i pogrenom, tada je sve to pomae prvom pravcu, to jest linom radu, ispravno. Ali, u drugom pravcu ne moete imati sve za sebe; morate misliti na druge ljude u radu, morate uiti ne samo da biste razumeli, nego i objasnili, morate to dati drugima. A uskoro ete videti da odreene stvari moete da razumete jedino objanjavajui ih drugima. Krug postaje iri, ispravno i pogreno postaju u veim razmerama. Trei pravac se ve odnosi na spoljni svet, i ispravno i pogreno postaje ono to pomae ili odmae postojanju i radu cele kole, tako da se krug jo vie iri. Ovo je nain da se razmilja o tome. Posebno sam vam skrenuo panju na prouavanje i razumevanje ideje o tri pravca. To je jedan od glavnih principa kolskog rada. Ako to primenite, mnoge stvari e se otvoriti za vas. Ovaj sistem je pun takvih instrumenata. Ako ili koristite, oni otvaraju mnoga vrata. Prvi princip rada je da napori daju rezultate koji su proporcionalni razumevanju. Ako ne razumete, nee biti rezultata; ako razumete, rezultati e biti u skladu sa tim koliko razumete. Tako je prvi uslov razumevanje, ali prethodno ovek mora da zna ta da razume i kako da pravilno razumevanje stekne. Pravi rad mora biti rad na biu, ali rad na biu zahteva razumevanje ciljeva, uslova i metoda rada. Cilj rada je da se zasnuje kola. U ovu svrhu je neophodno da se radi prema kolskim metodama i kolskim pravilima, i da se radi u tri pravca. Zasnivanje kole podrazumeva mnoge stvari. Postoje dva uslova u radu sa kojima se mora poeti; prvi, da se ni u ta ne sme verovati, sve se mora proveriti; drugi, ak vaniji uslov,

odnosi se na injenje. Nita se ne sme initi dok se ne razume zato se ini i u koju svrhu. Ova dva uslova moraju da se razumeju i upamte. Uistinu, ovek moe da shvati da ne zna nita i da ne zna ta da ini. U tom sluaju moe uvek da trai savet, ali ako ga zatrai mora da ga prihvati i poslua. Do sada ste radili u prvom pravcu, prouavali ste ono to vam je dato i objanjeno i pokuavali ste da razumete. Sad, ako elite da nastavite, morate pokuati da radite u drugom pravcu i, ako je mogue, u treem. Morate pokuati da smislite kako da vie radite u prvom pravcu, kako da preete na rad u drugom pravcu i kako da dosegnete rad u treem pravcu. Bez ovoga vae uenje nee dati nikakve rezultate. Sada postavljajte pitanja dok ne budete zadovoljni time kako razumete tri pravca rada - ta svaki od njih znai, zato su oni neophod ni, ta je potrebno za svaki od njih itd. Korist koju moete dobiti uvek je proporcionalna vaem razumevaiiju. to svesnije radite, vie ete dobiti. Zato je toliko vano da sve ovo bude objanjeno i shvaeno. P: Na koji nain su oveku potrebna tri pravca rada? O: U poetku sve zavisi od uma - um se mora obrazovati, mora se probuditi. Kasnije e zavisiti od oseanja. Za ovo je oveku potrebna kola, on se mora sresti sa drugim ljudima koji znaju vie od njega, i mora razmatrati stvari s njima. Svakako, ako ostanete sami, zaboraviete stvari koje ste uili, jer u nama ima toliko komeanja da stvari prosto nestanu iz naeg uma. Zato ovek ne moe da radi sam i samo zajedniki rad vie ljudi moe da da potrebne rezultate. Postoje mnoge prepreke, mnogo faktora koji nas dre uspavanim i onemoguavaju nam da se probudimo. Stvari koje uimo e prosto nestati ako im nita ne pomogne, a ta im moe pomoi? Samo drugi ljudi oko nas. Prvo se mora raditi na sticanju znanja, materijala, prakse. Tada, kad ovek stekne odreenu koliinu, on poinje da radi s drugim ljudima na takav nain da je jedna osoba korisna drugoj i da joj pomae. U drugom pravcu, zbog odreene posebne organizacije, ovekje u poziciji da radi za druge ljude, ne samo za sebe. A kasnije moe da razume i na koji nain moe biti koristan koli. To je sve pitanje razumevanja. U treem pravcu radite samo za kolu, ne za sebe. Ako radite u ova tri pravca, posle nekog vremena e ova organizacija za vas postati kola; ali za druge ljude, koji rade samo u jednom pravcu, ona nee biti kola. Seate se da sam rekao da je kola organizacija gde ne samo da stiete znanje, nego i menjate svoje bie. kola ovakve vrste nije uvek ista ona ima magine osobine i moe biti jedna vrsta kole za jednu osobu

a neto potpuno razliito za drugu osobu. Morate da razumete da sve to moete da primite, sve ideje, svo mogue znanje, sva pomo, dolazi iz kole. Ali kola nita ne garantuje. Uzmite obian univerzitet gde su dati samo znanje i uputstva. On vam moe garantovati odreenu koliinu znanja, ali i to samo ako radite. Ali, kad se javi ideja o promeni bia, nikakva garancija nije mogua, tako da ljudi mogu biti u istoj koli, u istoj organizaciji, a da opet budu na razliitim nivoima. P: Govorio si o ciljevima i potrebama kole. Moe li nam rei ta su oni? O: Prvo moramo da se pripremimo da ih razumemo. Mi imamo ideje kole, tako da moramo izvui korist iz njih; to e nam pomoi da razumemo kole. Ako sami ne radimo nita i priamo o kolama, to e samo stvoriti fantaziju i nita vie. Moramo da izvlaimo korist iz ideja koje imamo: ako ne izvuemo korist iz njih, kole za nas nee postojati. Morate da imate svoj sopstveni cilj i on se mora poklapati sa ciljem kole, on mora da ude u njega. P: Da li razlika izmeu prvog i treeg pravca znai da kola ima ciljeve nezavisno od napretka svojih uenika, na primer ovekoveavanje sopstvenog znanja? O: Ne samo to. Tu mogu da budu mnoge stvari, jer se ovo uzima u razliitim vremenskim odnosima. U odnosu na sebe moe da uzme jedino sadanjost. U odnosu na kolu - due vreme. Moda e pomoi ako te podsetim kako je ovaj rad poeo. Pre dosta vremena sam doao do zakljuka da u oveku postoje mnoge stvari koje mogu da budu probuene, ali sam video da me to nikud nije vodilo, jer se one jednog trenutka probude, a narednog nestaju poto nije bilo kontrole. Tako sam shvatio da je kola neophodna i poeo sam da traim kolu, opet u vezi sa onim silama koje sam nazivao "udesnim". Konano sam naao kolu, i naao sam mnoge ideje. To su ideje koje sada - prouavamo. Za ovakvo prouavanje organizacija je neophodna, prvo da bi ljudi mogli da ue o ovim idejama, i drugo, da bi mogli da budu pripremljeni za dalje faze. To je jedan od razloga za postojanje organizacije, i tu mogu nai mesto samo oni ljudi koji su ve neto uradili za sebe. Dokle god su u vlasti lane linosti, oni ne mogu biti korisni ni sebi ni radu. Zato je prvi cilj svakoga ko je zainteresovan za rad prouavanje sebe i nalaenje onoga to mora biti promenjeno. Tek kada su odreene stvari promenjene, ovek postaje spreman za aktivan rad. Jedna stvar mora biti povezana sa drugom. Mora da se razume da je lini rad povezan sa organizacijom i sa prouavanjem optih ideja.

Pomou ovih ideja moemo da naemo mnogo vie: to vie imamo, vie emo nai. Rad se nikad ne iscrpi - kraj je daleko. Ovo ne sme da bude teorijski, svaka od ovih ideja mora da postane praktina. Postoje mnoge stvari u ovom sistemu koje obian ovek ne moe da pronae. Neke stvari moe da otkrije sam, a neke druge stvari moe da razume samo ako mu se daju, i nikako drukije; a tu je i trea vrsta stvari koje ovek uopte ne moe da razume. Neophodno je da se shvate ove gradacije. P: Izgleda mi da je ono to smo uili do sada bila teorija, a da je sad potrebno da od toga nainimo stvar line prakse? O: Potpuno tano. Jedino je pogreno da se misli da je do sad sve bilo teorijski. Od prve lekcije ti je dat materijal za samoposmatranje i za praktian rad. Ne sme da misli da je ovo sad poetak neeg novog to nije postojalo ranije. P: Koji drugi oblik rada bismo mogli imati osim predavanja i diskusija? O: Mora da misli ta bi vam trebalo pored diskusija. Vama je potrebno uputstvo, treba da vam se pokae put. ovek sam ne moe da nae put; stanje ljudskih bia jeste da im put moe biti pokazan ali da ne mogu da ga nadu sami. Vidite, da to uinimo jo jasnijim, vi ulazite u drugi pravac rada na sledei nain: ovakve grupe su radile neko vreme, postojali su ljudi i grupe pre vas. Jedan od principa kolskog rada je da se moe dobiti uputstvo i savet ne samo od mene, ve i od ljudi koji su uili pre nego to ste vi doli, moda vie godina. Njihovo iskustvo je veoma vano za vas, jer ak i ako bih eleo, ne bih mogao da vam posvetim vie vremena nego to mi je to mogue. Drugi ljudi moraju da dopune ono to sam vam dao, i vi, sa svoje strane morate da uite kako da vam oni koriste, kako da imate korist od njihovog iskustva, kako da dobijete od njih ono to vam mogu dati. Iskustvo pokazuje da je neophodna odreena organizacija da bi se dobilo ono to je mogue dobiti od ovih ideja, organizacija grupa ljudi ne samo za diskusiju, ve i za zajedniki rad, kao na primer, u vrtu, u kui ili na farmi, ili za neki drugi rad koji moe da bude organizovan i zapoet. Kada ljudi na bilo emu rade zajedno zarad iskustva, poinju da vide u sebi i u drugima razliite stvari koje ne primeuju dok samo diskutuju. Diskusija je jedna stvar, a rad druga. Zato u svim kolama postoje razliite vrste organizovanog rada, i ljudi uvek mogu da nau ta e im odgovarati, bez nepotrebnih rtava, jer se rtve ne oekuju.

Morate, meutim, da mislite o tome, morate da shvatite to da su se do sada ljudi starali o vama, govorili vam, pomagali vam. Sada morate da nauite da se starate sami o sebi, a kasnije ete morati da se starate ne samo o sebi nego i o novim ljudima. To e takoe biti deo vaeg rada. Glavna taka o kojoj sam govorio jeste razumevanje. Mislim na razumevanje rada, na neophodnost rada, na zahteve u radu, i interesovanje za sve to. To je ono to je obavezno. Ne mogu se razumeti metodi rada dok se ne razume njegov opti pravac. A kada se razume pravac, to e pomoi da se razumeju mnoge druge stvari koje elimo da razumemo. Vidite, ovek ne moe da izbegne svoj udeo u ovom delu rada. Ako ga zbog jednog ili drugog razloga izbegne, ne moe nita vie da stekne. Neki ljudi ne razumeju sam poetak rada; oni ne misle o radu kao radu; posmatraju ga na uobiajen nain. Postoji jedna stvar koja je neophodna, obavezna, posle odreenog vremena, a to je vrednovanje, jer bez njega ne moe da se radi. S jedne strane ljudi ele da rade, a s druge ele da uzimaju stvari na isti nain kao i obino. Ali, ako ele da rade, sve u odnosu na rad moraju da cene drugaije, sve - a oni misle da stvari mogu da se uzmu na isti nain. Vidim da uglavnom nedostaje rad i razumevanje rada i vrednovanje rada. Prvenstveno nedostaje vrednovanje. Sve se uzima zdravo za gotovo, a istovremeno se posmatra sa uobiajene take gledita. Kao rezultat, ne menja se nita. Mnogo zavisi od linog stava i linog rada. Ono to je kola za jednog oveka, nije kola i za drugog. P: Kako moe da se ima pravilan stav i vrednovanje? O: Pre svega, pre poetka prouavanja, ovek mora da odlui ta zaista eli da zna. Sasvim je mogue da nekog nee interesovati ono to smo mi ovde prouavali, on moe da nae da mu to uopte nije potrebno. Zato ovek mora da pokua da nae ono to manje - vie eli, inae bi se moglo desiti da samo gubi vreme. To je prvo. Drugo, ovek mora da razume izvesne fundamentalne principe, inae e propustiti da razume mnoge druge stvari; neto e uvek stati na put njegovom razumevanju. Veoma vaan princip je da osoba ne moe da prouava sistem sama, i neophodno je da razume zato. Postoji mnogo razloga. Prvi razlog je vrlo jednostavan i oigledan - ne moe da se ima uitelj samo za sebe. Ako ovek pronae nekog ko bi ga uio ovom sistemu, taj nee troiti svoje vreme na jednu osobu. A bez nekog ko moe da objasni stvari i

da radi s njim, ovek ne moe nita da uradi. Drugo, ako ovek radi sam, ili to pokuava, on ne moe da postavi nekog drugog na svoje mesto, a u odreenom trenutku to postaje preko potrebno da bi se prelo na sledei stepen znanja i bia. Seate li se onog to sam rekao o stepenitu u prvoj lekciji, u vezi sa objanjavajem rasta magnetskog centra i rada koji sledi? Rekao sam da ovek moe da se uspne na sledei stepenik jedino postavljanjem drugog oveka na svoje mesto. To znai da se ovek penje ovim stepenitem koje predstavlja razliku u nivoima izmeu obinog ivota i onoga to se zove Put. Put ne poinje na istom nivou kao obian ivot, ovek mora da se popne vie da bi ga dostigao. To znai da nivo naeg razumevanja, na uobiajen um, ak i naa uobiajena oseanja moraju da budu promenjena. Samo, u razmiljanju o postavljanju druge osobe na sopstveno mesto, veoma je vano da se izbegne jedna opasna greka. Neki ljudi su skloni da misle da to mora da bude njihov individualni rad. Oni proputaju da razumeju da je ovaj izraz formulacija opteg principa. Detinjasto je misliti da to moe da bude uraeno tako to jedna osoba prenese ove ideje drugoj. Pre svega, potrebno je razumeti da ljudi ne mogu to da urade, i drugo, da to ne moe da se trai od njih, jer individualni rad moe da se odnosi jedino na njih same. Postavljanje ljudi na sopstveno mesto je kolski rad, to su zajedniki napori svih ljudi koji pripadaju koli. Celokupan kolski rad je organizovan s obzirom na ovu svrhu, razliite grane rada tee istom cilju: postaviti nove ljude na mesto koje su zauzeli ljudi koji su sada ovde i na taj nain im pomoi da dosegnu druge stepenike. Niko, meutim, o tome nije razmiljao na pravilan nain. Na primer, vrlo malo ljudi razmilja o ovim predavanjima i o kui na selu: ko je to pripremio, kako je to pripremljeno i pokrenuto. Ovo je odgovor na pitanje o postavljanju nekog na svoje mesto, jer se drugi ljudi staraju o vama i pripremaju stvari za vas. Oni su prouavali ideje sistema pre vas i doli do izvesne take u svom prouavanju; i sada oni ele da idu dalje. Za tako neto oni moraju da pomognu drugim ljudima da saznaju to to oni znaju. Oni ne mogu da to urade sami, pa pomau da se spreme predavanja i druge stvari za nove ljude. To je deo opteg plana kolskog rada. Princip rada je da svako mora da ini ono to moe. Tada, kad dou drugi ljudi, na njima je da ine ono to su pre njih inili. Odreen period napora je neophodan i svako mora da ima udela u tome. P: Zato ovek moe vie da uini u grupi nego sam? O: Iz mnogo razloga. Prvo, kao to sam objasnio, zato to ne moe da ima uitelja samo za sebe. Drugo, zato to se u koli uglaaju

odreeni otri uglovi. Ljudi moraju da se prilagode jedni drugima, i to je uopte veoma korisno. Tree je to da je ovek okruen ogledalima; moe da vidi sebe u svakoj osobi. P: Ali, postoji li veza izmeu mene i drugih ljudi ovde? O: Veza mora da postoji, ali ona je proizvod rada. Svako ko radi stvara ovu vezu. Ne smemo da oekujemo da drugi ljudi misle o nama. Oni e to initi to je mogue vie, ali ne moemo da to uzmemo zdravo za gotovo. P: Da li bi rekao neto vie o tome? Postoji li bilo kakva obaveza koju ovek ima prema ljudima u ovoj sobi? O: To zavisi od toga kako ovo razume, ta osea prema ovome, ta misli da moe da uradi oko ovoga. Nema nametnutih obaveza. Obaveze dolaze kroz rad. to vie neko uradi, to vie obaveza ima. Ako nita ne radi, nita se i ne trai od njega. Gospodin Gurijev je ovo objasnio na poetku; rekao je da je opasno uiniti neto u radu ako ne elimo da se od nas trae teke stvari. P: Rekao si da je druga linija rad sa ljudima. Izgleda mi da je lake da se radi sam. O: Svakom tako izgleda. Svakako bi bilo mnogo bolje ako bi mogao da sedi ovde sam i razgovara sa mnom, bez ikakvih drugih ljudi, posebno "ovih" ljudi, jer su ovi ljudi naroito neprijatni. Svi mi mislimo tako. Ja sam to mislio kada sam poeo da uim. To je jedna od stvari koje su u najveoj meri mehanike. Celokupan rad, celokupan sistem je ureen na takav nain da ne moe da dobije nita od prvog pravca ako ne radi u drugom i treem pravcu. Na prvom pravcu moe da dobije odreene ideje, odreene informacije, ali posle nekog vremena dolazi do zastoja ako ne radi na druga dva pravca. P: Dok pokuava da radi u prvom pravcu, kako ovek moe da stekne predstavu o treem pravcu? O: Time to e poeti da radi u prvom pravcu, a potom sticanjem slike o celini - svih ideja sistema i principa kolskog rada. Ako radite na onome to zovemo prvim pravcem, na samoprouavanju i prouavan ju sistema, to ukljuuje sve mogunosti u radu. Prema tome, to vie vremena i energije dajete prouavanju sistema, vie ete razumeti ta je u njega ukljueno. Na ovaj nain, malo po malo, doi e razumevanje. U prvom pravcu morate da budete veoma praktini i mislite o tome ta moete da dobijete. Ako oseate da niste slobodni, da ste uspavani, moda ete poeleti da budete slobodni, da se probudite i tako ete raditi da to dobijete. U treem pravcu vi razmiljate o radu, o celokupnoj

organizaciji. Organizacija mora da bude predmet vaeg prouavanja pre svega, kao prouavanje Zraka Stvaranja - ideja o organizaciji, potreba za organizacijom, oblici organizacije. Tada ete uvideti da je or ganizacija va posao, ne posao nekog drugog. Svako mora da uzme uee u tome, kada moe. Ni od koga se ne trai da uradi ono to ne moe, ali svako mora da misli o tome i da to razume. Ono to je vano u treem pravcu nije toliko pravo delanje koliko razmiljanje o tome. Ne moete prepustiti drugim ljudima da misle o tome za vas. kolski rad u jednom pravcu ne postoji. kolski rad znai rad u tri pravca. Na to mora da se gleda iz line perspektive, i mora da se shvati da samo sa ove tri vrste pomoi ovek moe da se pomeri sa mrtve take. Suvie stvari vas dre na mrtvoj taki, uvek imate ista oseanja, iste snove, iste misli. P: Da li je trei pravac odgovoran za napredak sistema? O: Svi pravci su odgovorni. Jedan pravac ne moe da postoji bez drugog. Jedan ili dva pravca nisu rad. Ali, pre svega je potrebno razumevanje. Vi moete da uite - za to je dato vreme - ali ne moete odluiti da radite jednu stvar, a drugu ostavite za posle. P: Kae da najpre moramo da razumemo trei pravac. Ali to sigurno jo nije rad? O: Zavisi. U nekom smislu, razumevanje je ve rad. Ako nema dovoljno ljudi koji razmiljaju o radu kao celini i razumeju ga, ne mogue je da se nastavi. Odreen broj ljudi mora da razume i da bude sposoban da radi ono to je potrebno. Nikad nisi uvideo koliko je teko da rad postoji ak i u obliku koji sad ima. Pa opet, mogue je da on postoji i razvija se ako u njega bude uloeno vie razumevanja i energije. Tada, uz pravilno razumevanje, bie to pravilan razvoj. Ali, ne moe da oekuje da neko drugi nastavi da ulae razumevanje i energiju u to umesto tebe. P: Ali, inicijativa nije na meni? O: Svakako da je na tebi. Samo u drugom pravcu ona nije na tebi mora da bude organizovana. Do razumevanja treeg pravca mora da doe sam, jer e samo tada to biti trei pravac. To zavisi od tvog stava i tvojih mogunosti, a te mogunosti ne mogu da budu vetaki stvo rene. Ako osea da je potrebno da uini neto za rad kole, i ako si sposoban da to uini, to je trei pravac rada. Prvo mora da razume ta je potrebno, a tek kasnije moe da razmilja o tome ta ti sam moe da uradi za organizaciju.

P: ini mi se da je ono to eli od nas to da oseamo da mi jesmo organizacija, ili deo nje, da to nije neto odvojeno od nas? O: Potpuno tano, i vie nego to. Morate da razumete ta kola etvrtog Puta znai. Ona je u obinom ivotu i stoga je organizacija posebno potrebna. kole monaha i jogija su organizovane, ali obian ivot ne prua prilike za prouavanje raznih strana koje treba da budu prouene. Za ovo mora da postoji specijalna organizacija. P: Nedavno si dosta govorio o razumevanju. O: Da, razumevanje je neophodno, i lini stav. Ljudi postojanje kole ne smatraju svojom brigom, ali to ne moe da bude bezlino. U mnogo sluajeva rei stoje na putu razumevanju. Govori se o prvom pravcu, drugom pravcu, treem pravcu, samo ponavljajui rei - i ljudi prestaju da ita razumeju. Oni koriste ove rei suvie olako. Potrebno je da ima sopstvenu predstavu o ovim pravcima: prvo o tvom sopstvenom sticanja znanja, novih ideja, ruenju starih predrasuda, od bacivanju starih ideja koje si formulisao u prolosti i koje protivuree jedna drugoj, prouavanja sebe, prouavanja sistema, pokuaja da pamti sebe i mnogih drugih stvari. Mora da razmilja o tome ta eli da dobije, ta eli da zna, ta eli da bude, kako da promeni stare navike u miljenju, stare navike u oseanjima. Sve je to prvi pravac. Tada, kada si dovoljno pripremljen i kada si uloio dovoljno napora za neko vreme, moe da se stavi u uslove organizovanog rada gde moe da praktino ui. U drugom pravcu u poetku je glavna tekoa to se ne radi na tvoju sopstvenu inicijativu; jer to zavisi ne od tebe, ve od toga kako je rad ureen. Mnoge stvari ulaze u to: reeno ti je da uradi ovo ili ono, a ti eli da bude slobodan, ne eli da uradi ovo, ne dopada ti se ono, ili ti se ne sviaju ljudi sa kojima mora da radi. ak i sada, dok ne zna ta e morati da uradi, moe da zamisli sebe u uslovima organizovanog rada u koji ulazi bez ikakvog znanja, ili sa vrlo malim znanjem. Ovo su tekoe u drugom pravcu, i tvoj napor u vezi s tim poinje prihvatanjem stvari, jer to moe da ti se ne dopadne; moe da misli da ono to mora da uradi moe da uradi bolje na svoj nain; mogu da ti se ne svide okolnosti i tako dalje. Ako razmilja prvo o svojim linim tekoama u odnosu na drugi pravac, moe da to bolje razume. U svakom sluaju, to je ureeno prema planu koji ne zna i ije ciljeve ne poznaje. Postoji mnogo vie tekoa koje dolaze kasnije, ali poinje na ovaj nain. U treem pravcu tvoja lina inicijativa opet postaje vana, ako ima mogunosti da uradi neto, ne za sebe, ve za rad. A ak i ako ne moe

nita da uradi, korisno je da shvati da ne moe da uini nita. Tada, meutim, mora da razume da rada ne moe da bude ako svi dou do zakljuka da ne mogu da urade nita. To je smisao onoga ono to sam rekao o stvaranju sopstvene predstave, a ne pukom korienju rei: prvi pravac, drugi pravac, trei pravac. Rei ne znae nita, posebno u ovom sluaju. Kada ima svoju predstavu o tome, nee ti biti potrebne te rei. Govorie drugim jezikom, na drugi nain. Svaki pravac u radu, kao i sve ostalo na svetu, odvija se po oktavama, rastui, opadajui, prolazei kroz intervale i tako dalje. Ako radi u sva tri pravca, kada doe do intervala u svom linom radu, drugi pravac rada moe da se dobro odvija i da ti pomogne da pree interval u individualnom radu. Ili, tvoj individualni rad moe da se odvija dobro i tako ti pomogne da pree interval koji se javio u nekom drugom pravcu. To je ono to sam mislio kada sam govorio o inter valima u vezi sa razliitim pravcima. Jedna stvar koju treba razumeti u radu jeste da ovek ne moe da bude slobodan. Bez sumnje je sloboda iluzija, jer mi nismo slobodni ni u kom sluaju; zavisimo od ljudi, od stvari, od svega. Ali, mi smo naviknuti da mislimo da smo slobodni i volimo da mislimo o sebi kao slobodnim. Ipak, u odreenom trenutku moramo da odbacimo ovu imaginarnu slobodu. Ako zadrimo ovu "slobodu", ne moemo da dobijemo ansu da ita nauimo. P: to se tie toga da razmiljam lino, kad pokuavam tako da radim, stvari svodim na malu razmeru. O: Ti mea stvari; re "lino" te je zavela. "Lino" ne znai samo tvoj sopstveni ivot i uslove. Mora da oseti da je to tvoj sopstveni rad. kola moe da postoji samo kada ljudi oseaju ne da su izvan nje, ve u njoj, kada misle o njoj kao svojoj kui. Jedino tada e od ovoga imati dobiti i znae ta moe da pomogne radu, ta moe da bude korisno. Dau vam primer za lini stav: seate se male parabole iz Novog Zaveta o oveku koji je naao biser i prodao sve da bi otiao i kupio ga. U njemu postoje takoe i druge parabole koje su sve slika linog stava. Zamislite da ovek to uzima bezlino - bilo bi potpuno drugaije. Novi Zavet uvek pokazuje neophodnost linog stava, line dobiti. Mnoge stvari postaju mogue ako razmiljamo o njima na pravilan nain. Svaki problem povezan s radom, ako je shvaen pravilno, daje vam neto; ne postoji nita iz ega ne bi mogao da dobije vie koristi nego to je sada dobija. Prva stvar koju treba da naui u ovom sistemu je kako da dobije stvari; sve to radi mora da bude raeno sa nekim

ciljem, tvojim sopstvenim ciljem. Ti dobija u sva tri pravca, ali u svakom na razliit nain. U odnosu na trei pravac veoma je vano da se razume opta ideja o tome zato ovaj rad postoji i kako mu pomoi. Kao to sam rekao, ideja je da se osnuje kola, znai, da se radi prema kolskim pravilima i principima, prvo prouavajui ova pravila i principe a onda primenjujui ih u praksi. Potrebni su mnogi uslovi za to. Jedan od tih uslova je da su potrebni ljudi. Postoje ljudi koji su pripremljeni, koji su sposobni da razviju ove ideje, ali ih ne znaju. Zato je neophodno da ih naemo, da pronaemo pravu vrstu ljudi i damo im ove ideje. Ali, da bi to uinio, ovek mora da ove ideje najpre sam razume. Ponekad me pitaju zato je irenje potrebno sistemu koji je namenjen samo nekolicini? Nije teko da se odgovori na ovo pitanje. Potpuno je tano da ovaj sistem ne moe da pripada svima; on ak ne moe da pripada ni mnogima. Ali mi moramo da uinimo sve to moemo da bismo ga dali onolikom broju ljudi koliko je to mogue. irenje ideja sistema ogranieno je samom prirodom ideja i ljudskom inercijom i njihovom nesposobnocu da ove ideje razumeju. Ali, ono ne sme da bude ogranieno naom sopstvenom inercijom. Sistem moe da dopre do pravih ljudi, to jest ljudi koji mogu ne samo da uzimaju, ve i da daju, samo ako je dat velikom broju ljudi. Ako je ogranien na malu grupu, nikad nee stii do pravih ljudi. Male grupe, ukoliko misle da ideje mogu da zadre za sebe, iskrivljuju ih i kvare. Iskrivljavanje moe da bude izbegnuto samo ako rad raste i ako mnogo ljudi zna za njega. Male grupe, ograniene i neizmenjene, uvek e tome dodati neto lino. Prema tome, to vie rad raste, vie e svaki pojedinac moi da dobije od njega. Drugi razlog zato kola ne moe da postoji u suvie maloj razmeri jeste taj to samo odreen broj ljudi daje dovoljnu raznovrsnost tipova. Za uspean grupni rad, raznovrsnost tipova je neophodna, inae nema trenja, nema otpora. Ljudi bi mislili da razumeju jedni druge. P: Koji je najbolji nain da se pone stvaranje kole etvrtog Puta? O: Mi ne moemo da ponemo. kola poinje od druge kole. Ako se ljudi sretnu i kau "Hajde da osnujemo kolu" to nee biti kola etvrtog Puta. Ali, ako je kola osnovana, kako da nastavite, kako da je razvijete - to je ono o emu morate da raznuljate. A za to morate prvo da razumete ta znai rad u tri pravca i da onda radite u tri pravca. P: Nekim ljudima sistem izgleda sebian.

O: Sistem mora da bude sebian u odreenom smislu. Prvi pravac rada je sebian, jer se tu nada da e stei neto za sebe. Drugi pravac je mean - mora da u obzir uzme druge ljude, tako da je manje sebian; a trei pravac uopte nije sebian, jer je to neto to radi za kolu, ne sa idejom da neto dobije od kole. Ideja o dobiti pripada prvom pravcu. Tako sistem ukljuuje u sebe i ono to je sebino i ono to nije sebino. P: Kako moe praktino da se razume trei pravac? O: Kada ovek pone da to razumeva, to oznaava odreeni trenutak u radu. Pretpostavimo da si u kontaktu s odreenom kolom - ne ulazimo u to kog je ona nivoa, koliko je dobra ili loa. U toj koli dobija izvesno znanje. Ali ta daje u zamenu? Na koji nain pomae koli? To je trei pravac. esto me pitaju ta trei pravac znai, kako da to razumemo i kako da ponemo da radimo u treem pravcu. Ovo pitanje nije za mene lino nikad predstavljalo tekou. Od trenutka kad sam sreo sistem, oseao sam da je to neto vee i vanije od svega to sam ikad saznao a da je, u isto vreme, to poznato samo maloj grupi ljudi. Nije postojala organizacija iza toga, nikakva pomo, nita. Nauka, umetnost, pozorite, knjievnost imaju svoje umiverzitete, muzeje, knjige, mnogo ljudi koji to prate, pomo vlade, pomo drutva, a u isto vreme je sadraj svih njih zajedno veoma sitan u poreenju sa sistemom. U najboljem sluaju, oni su bili samo priprema za sistem - i uprkos tome imali su sve, a sistem nije imao nita. To su bile moje ideja kada sam sreo ovaj sistem. Odluio sam da radim u tom pravcu, i to je bio trei pravac rada. Potpuno je jasno da je radu potrebna organizacija i mesto za sve ljude koji ele da dou, i zbog toga je neophodno da se nau ljudi koji razumeju ovu potrebu i voljni su i sposobni da podre rad na svaki nain na koji to mogu. Uzmite za primer obinu kolu. Ona zahteva odreen plan i organizaciju, i odreen broj ljudi da to pokrenu, i mora da se zna ko e da radi jednu stvar, a ko drugu. Prema tome, svako ko eli da nastavi mora da shvati da je ovaj rad, njegovo postojanje i dobrobit njegov sopstveni posao, da on mora da misli o tome, da mora da pokua da razume zahteve rada, da mora da smatra svojom sopstvenom brigom to to rad treba da se nastavi, i da ne ostavlja ovo drugim ljudima. Najvanija stvar je da se radu prie kao sopstvenoj brizi, da se razmilja o njemu kao o sopstvenom radu. Postoji ruska poslovica: ako voli da se sputa nizbrdo, mora da voli i da vue sanke uzbrdo. Ako neko kae: "Zainteresovan sam za

prvi pravac, ali ne i za trei", to je isto kao daje rekao "Volim da se sputam dole, ali ne volim da vuem sanke gore". Pokuajte da mislite kako ja mogu da odem, i rad, ovakav kakav je sada, moe da nestane. Gledajte na to iz te perspektive, ne uzimajte ovo kao stalnu instituciju. P: Pokuavam da uzmem ono to mogu od rada. Ali, kako da nauim da vraam? O: Ponekad ovek moe da bude u poloaju da postavi pitanje u ovom obliku, ali ponekad je dovoljno razumeti ta moe da bude dato, ne ta ti moe da da; znati ta je korisno i potrebno za rad bez obzira na tebe. Samo tada moe da razume ta moe da bude korisno u datom trenutku i da vidi da li moe da neto uradi u tom trenutku ili ne. Zato, pre nego to moe da u ovo ubaci "ja", mora da razume ta moe da bude uraeno uopte, ta je radu potrebno. Tek kasnije moe da u to ubaci "ja". Ne uzimam u obzir toliko ono to neka osoba radi, ali veoma uzimam u obzir ono to ona misli. To je ono to je vano. Ako ovek misli i osea pravilno, prilika moe da doe. On moda nema prilike da neto uradi danas, ali okolnosti mogu da se promene i prilika pojavi. Ali, ako ne obraa panju na ovu stranu stvari, ako to ne razume i ne misli pravilno o tome, liava se mogunosti da dobije ono to eli da dobije. P: Ako okolnosti zaustave ovaj rad ovakav kakav je sad, postoji li mogunost da se razvijemo koristei ono to smo ovde uli? O: Ne mogu da odgovorim na to. Mogu samo da kaem - ako ljudi ne rade u ovim uslovima, kako mogu da rade bez njih? Iskustvo pokazuje da je uz svu moguu pomo potrebno mnogo vremena da se dobiju neki rezultati, tako da su anse jo manje ako ovek radi sam. Nemogue je da se kae ta e da se desi u jednom ili drugom sluaju. Neko ima sklonost da zaboravi veinu osnovnih stvari koje je nauio. ak i ono to misli da je razumeo zaboravlja za nekoliko nedelja. Tad, sa najboljim namerama, ljudi iskrivljuju ideje. Pretpostavimo da oni ne dolaze ni na jednu grupu; oni moraju da nastave da razmiljaju, imaju probleme, postavljaju sebi pitanja i moraju da nadu odgovore na njih. Na primer, jedan od uobiajenih oblika iskrivljavanja koja vre ljudi koji rade sami ili u odvojenim grupama je da oni kruto uzimaju neke vrste objanjenja kao principe. Ali, ako je ovek nauio da pamti sebe, to je druga stvar; to je razliito stanje, to su druge prilike. U radu je prvi uslov razumevanje ta ovek eli da dobije i koliko je spreman da za to plati, jer mora da se plati za sve. Ponekad ovek

eli neke stvari a da ne shvata ta to sve povlai za sobom i koliko mora da se plati. Probaj da razmilja o tome, moda e videti ta sam mislio. To znai da sve to moe da se stekne trai odreen napor, a da bi se taj napor uloio, posebno da bi se to uinilo svesno, mora da se zna zato se ini i ta tim naporom moe da se dobije. Takoe je veoma vano da se razume u kojim uslovima moe da se radi i bez kojih uslova je beskorisno pokuavati da se radi. P: Kae da ovek mora da zna koliko je spreman da plati. Kako moe da se plati? O: Plaanje je princip. Plaanje je potrebno ne koli, ve samim ljudima, jer bez plaanja nee dobiti nita. Ideja o plaanju je veoma vana i mora da se shvati da je plaanje apsolutno neophodno. ovek moe da plati na jedan nain ili na drugi nain, i svako mora da to pronae za sebe. Niko, meutim, ne moe da dobije nita za ta nije platio. Stvari ne mogu da budu date, mogu jedino da budu kupljene. To je magino, nije jednostavno. Ako neko ima znanje, ne moe da ga da drugom oveku, jer taj moe da ga ima samo ako je platio za to. To je kosmiki zakon. Ideja o plaanju je veoma snano naglaena u Novom Zavetu u Mat. XIII, u nekoliko lepih parabola koje sam pomenuo. ovek mora da bude dobar trgovac, mora da zna ta da kupi i koliko da plati. Stvari ne mogu da padnu s neba, ne mogu da se nau, one moraju da budu kupljene. Ono to ovek moe da dobije srazmerno je tome koliko je spreman da plati. A mora da se plati unapred - ovde nema kredita. P: Zar ne postoji provera cene? Ne moe da se otkrije da li je suvie visoka? O: Neki ljudi misle da je suvie visoka, odbijaju da plate i ne dobijaju nita. P: Ne razumem to o plaanju unapred. Kako se to ini? O: Jedini nain je da se plati unapred, ali kako da se to uradi je druga stvar - sve to ovde uimo odnosi se na to kako da platimo unapred. Kao opti princip, plaanje unapred znai da ako obavlja neki rad i eli da dobije neto to je s njim povezano, tada, ako ga uini korisnim za kolu, stie pravo da to ima. Plaanje je najvaniji princip u radu, i mora da bude shvaeno. Bez plaanja ne moe da dobije nita. Ali, kao po pravilu, mi elimo da dobijemo neto ni za ta, i zato i nemamo nita. Ako smo zbilja odluili da odemo po ovu vrstu znanja - pa ak i po neku sasvim malu stvar - i odemo bez obzira na sve ostalo, to emo i da dobijemo. Ovo je veoma

vana stvar. Mi kaemo da elimo znanje, ali ga u stvari ne elimo zaista. Platiemo za sve ostalo, ali za ovo nismo spremni da platimo nita, i kao posledica toga i ne dobijamo nita. P: Mora li plaanje kod oveka da se odnosi na neki gubitak? O: Gubitak ili napor. Ti moe da dobija na taj nain, ali moe da to smatra gubitkom. Plaanje ima mnogo strana. Prvo plaanje je, svakako, prihvatanje tekoe da prouava i razume stvari koje uje. To jo nije plaanje samo po sebi, ali stvara mogunost plaanja. Plaanje, u pravom smislu rei, mora da bude korisno ne samo za tebe, ve i za nekog drugog - za kolu. Ali, ako nisi koristan sebi, ne moete da bude koristan ni koli. P: Tako, da bi napredovao, ovek mora da pomalo uplauje? O: Ili mnogo. P: ta su ta plaanja? O: To je ono o emu govorimo - to mora sam da otkrije. Ona uvek podrazumevaju odreeni napor, odreeno "injenje", razliito od onoga to bi inae inio, i moraju da budu potrebna ili korisna za rad. P: Ne razumem razliku izmeu napora i plaanja. O: Napor moe da bude plaanje, ali mora da bude koristan, i to ne samo za tebe. Neophodno je da razume rad uopte i potrebe rada. Kada se sve to razume, nai e se nain da se uradi neto korisno. Stav zavisi od tebe i tvog razumevanja; prilika zavisi od okolnosti. P: Postoji li veza izmeu rada na sebi i plaanja? O: Ako ne radi ua sebi, nee biti sposoban da plati. To je veza. Ko plaa? Lana linost ne moe da plati. Tako u poetku plaanje znai napor, uenje, vreme, mnogo stvari. A to je samo poetak. Kao to sam rekao, ideja je da se na putu postignua u radu dobija samo onoliko koliko se plati. To je fiziki zakon, zakon ravnotee. P: Da li je plaanje rtva? O: Da, ali mora da rtvuje samo nepostojee stvari, izmiljene stvari. Sve nae vrednosti su izmiljene. U radu se stiu nove, a gube izmiljene vrednosti. P: Mora li ovek da srui svaku misao koju je imao? O: Ne moe se uoptavati. Neke od njih mogu da budu korisne. Kad bi sve ove stvari mogle da budu objanjene ukratko, bilo bi lako. Potrebno je prouiti mnoge stvari da bi se znalo ta da se plati i koliko da se plati. U ivotu moe da dobije kredit, ali ovde ne. Plaanjem e sigurno dobiti neto, ali ne zna ta e da dobije. P: ovek mora biti voljan da plati?

O: Da, ali to moe da bude teko, ne lako. Uopte, plaanje mora da bude teko za tebe i korisno za rad. Ali, ovo je suvie uopteno objanjenje. esto ne moemo da definiemo stvari dok ne doemo do injenica. Ne moemo da imamo i stare i nove stvari, nema mesta za njih, tako da prvo za njih moramo da napravimo mesta. Isto vai i za obine stvari. Ako elimo mnogo, moramo dati mnogo. Ako elimo malo, daemo malo. Izmerite to, pa e razumeti. P: Mislim da moda ovek obmanjuje sebe u vezi sa eljom da se promeni? O: Vrlo esto. Ovo je veoma dobro opaanje, jer ovek sebe esto ubeuje da eli da se promeni, ali istovrememo eli da zadri sve to ima, pa gde je tu promena? Promena je nemogua ako ovek hoe da zadri sve. Da bi razmiljao o promeni, ovek mora takoe da razmilja od ega e odustati. P: Da li postoji neto u nama to nas spreava da dovoljno elimo da se promenimo? Ako bismo dovoljno eleli, da li bismo dobili pomo? O: Da, svakako, ali ne bih to tako postavio. Vi imate svu moguu pomo, a sada je na vas red da radite, na vas je red da neto uinite. Svakako, sa drukijim uslovima, drukijim pripremama, i takoe dru kijim okolnostima, stvari bi mogle da budu bolje ureene. Ali, nije stvar u tome koliko je dato, ve koliko je uzeto, jer je, u celini, uzet samo mali deo od onoga to je dato. P: Da li to znai da je vano da planiramo nae poslove tako da imamo vie vremena da se posvetimo radu? O: Mislim da skoro svako, sa izuzetkom vrlo ekstremnih sluajeva, moe da odvoji dovoljno vremena da uzme odreen udeo u radu bez stvarne izmene u svom ivotu i poslovima. P: Za veinu nas nije mogue da odustanemo od svog ivota. O: Nije. Rekao sam da ljudi moraju da razmiljaju o ovoj strani rada, i da moraju da gledaju praktinu stranu - ta je mogue, a ta je nemogue. Potpuno sam siguran da u najveem broju sluajeva ljudi mogu da nastave da rade ono to su radili i da ive onako kako su navikli da ive. Nema nieg u ivotu to ne moe da postane rad ako ovek pokuava da pamti sebe, da se ne identifikuje, da razume da se sve deava i tako dalje. Nije neophodno da se promene okolnosti; naprotiv, promena okolnosti je ak loija, posebno u poetku. Kasnije moe da bude korisna, ali na poetku ne. P: ta si hteo da kae time da sve u ivotu moe da bude mogunost za rad?

O: Mislio sam da svako obino zanimanje u ivotu moe da postane rad. Ako ovek pokua da primeni ideje rada, tada, malo po malo, sve to ini postaje rad. P: ta je praktina primena ovog sistema? O: Na primer, mogunost da pamenjem sebe proirimo svoju svest. To odmah postaje praktino. A tu su i mnoge druge stvari. P: Poinjem da razumevam da je najvei deo onoga to ovek pokuava da uini za druge ljude u ivotu beskoristno. Da li je tano da se kae kako kola ui oveka da razlikuje za koji rad je stvarno sposoban? O: Da, svakako, to je jedna od najvanijih stvari. Ali, kola vas ne ui samo da radite za ljude, ui vas i da radite za kolu, i na taj nain uite ta moete da uradite i kako da to uradite. Morate prvo da nauite da radite za sebe, bez toga ne moete nita da uinite; vi morate da nauite da budete korisni sebi, da se promenite. Na drugom mestu je da nauite da budete korisni ljudima u koli, morate da im pomognete; a onda morate da nauite da pomognete koli kao celini. Kao to sam rekao, jedino ako ovek radi u sva tri pravca moe da od kole dobije punu korist; a na taj nain ovek ui ta moe da uradi van kole. Pored toga, u koli ovek ui kosmike zakone i poinje da razumeva zato su odreene stvari nemogue. P: Ako smo nu svi mehaniki, ne shvatam zato pokuavamo da ita uradimo? Ako imamo kolu, kakva je svrha toga to je imamo? O: Kad ne bi postojala mogunost da se promenimo, kola ne bi ni imala svrhe, ali mogunost postoji, a to menja stvari. U ovom sistemu nu znamo da je nemogue da "inimo", da se sve deava, ali znamo i da postoje mogunosti da se razvije ta mo da "inimo". P: Da li radom na sebi posle nekog vremena dobijamo zalet ili rad ostaje jednako teak, kao guranje kola uzbrdo? O: Mislim da postaje tei, jer se sve vie i vie grana. Poinjete sa jednini pravcem, onda posle nekog vremena radite u tri pravca, i svaki od njih se dalje grana, i sve vreme zahteva panju i napor. Tu ne postoji zalet. Sa druge strane, ovek dobija vie energije, postaje svesniji, i to u odreenom snuslu ini rad lakim. Ali, rad sam po sebi ne moe da postane laki. P: Da li je neophodno da se radi za kolu pre nego to moe da se ostvari neki napredak? O: Stvar se ne moe postaviti na taj nain. Ako radi za sebe i ostvari napredak, tada se moe javiti prilika da radi za kolu, ali ne mogu se

praviti teorijske pretpostavke. Najvanija je tvoja inicijativa, i u prvom i u treem pravcu. Materijal ti je dat, ali inicijativa ostaje na tebi. U drugom pravcu nema inicijativu, ili je ima vrlo malo. Da ponovim ono to sam rekao ranije: vi ste primili ove ideje i doli ovde jer su odreeni ljudi radili pre vas i uloili svoju energiju i vreme u to. Sada morate da nauite da delite odgovornost. Ne moete nastaviti da dobijate ideje a da ne delite odgovornost; to je sasvim prirodno. Tako, ako ne danas, onda sutra, ovek mora da "ini". "ini" ta? On mora da razume ta da zahteva od sebe. Mi prouavamo kolske metode, a ovo je jedini nain da ih prouimo. P: Moe li da da primer kako da se deli odgovornost? O: Ne. Kao to sam rekao to je pitanje razumevanja ta je korisno, ta je potrebno. Onda, to je i stvar toga da li vidimo ta moe da se uradi, ako ne sada, onda moda kasnije. To se ne moe dati kao recept. P: Zar nije istina da moramo da plaamo na teak nain radi sopstvenog dobra? O: Da, ali to ti mora da otkrije. Plaanje nije samo oteavanje stvari za tebe a da od toga niko drugi nema koristi. P: Da li treba da izbegavamo da na rad gledamo samo iz perspektive naih odreenih sposobnosti? O: Prirodno je da da svako mora da gleda iz perspektive onog ta on moe da uradi. Pretpostavimo, meutim, da njegove sposobnosti nisu korisne - onda on mora da otkrije nove sposobnosti koje mogu da budu korisne. Ljudi esto pitaju: kako da nauimo da "inimo"? Radom, injenjem svega mogueg u vezi sa tri pravca rada. esto ne moemo da "inimo" jer ne znamo sopstvene moi. Potom, nismo navikli na odreenu disciplinu koja je neophodna u radu. Sve moe da bude naueno, ali to zahteva inicijativu i razumevanje, a razumevanje znai napor, rad. P: ini mi se da imam vie od rada nego to sam dao? A nemam nita da dam. O: Ne bih to tumaio tako komplikovano. Mi uvek imamo neto da damo, i uvek imamo neto da nauimo. Sve dok si zainteresovan i nastavlja da uzima stvari, ima i ansu da plati. ansu da plati gubi kad ne uzima nita. P: Oseam da je deo nae zainteresovanosti za trei pravac rada to to moramo da nastojimo da postanemo ovek broj 4. O: To nije trei pravac rada. Ti to radi za sebe, inae ne bi mogao da to radi. Sva tri pravca su povezana, ali trei pravac je ono to radi direktno za kolu, takav kakav si, ne ekajui da postane ovek broj 4.

P: Ali, ini mi se da, dok ne dostignemo vii nivo bia, neemo moi da ostvarimo razumevanje o kome govori. O: Ne, grei. Ako pod drugim nivoom bia podrazumeva to da poseduje teite, onda si u pravu, ali ako podrazumeva drugaije stanje svesti, onda grei, jer ako eka dok ne stekne drugaije stanje svesti, nee dobiti nita. Tako odgovor na tvoje pitanje zavisi od toga ta podrazumeva pod promenom bia. Borba sa lanom linou je takoe potrebna, jer zbog lane linosti ne moemo nita da shvatimo. To znai da je izvesna promena neophodna, ali ne velika promena. P: Da li bi mogao da ponovi karakteristike teita. O: Postojano teite dolazi u odreenom trenutku u odnosu na rad, kada je ovek ve siguran ta radi, i siguran u sistem, i kada ovo postane vanije od bilo ega drugog, kada to zauzme glavno mesto u njegovom ivotu. To je trenutak kada je ustanovljeno postojano teite. Ali ako je ovek zainteresovan za ideje sistema u jednom trenutku, a ve sledeeg trenutka neto drugo moe da mu postane vanije, to znai da on nema teite. P: Da li je mogue da se na tri pravca rada gleda kao na tri razliite sile koje ine trijadu? O: Da, u nekom smislu, mada se one stalno menjaju. Jednaje aktivna danas, ali je bila pasivna jue i moe da bude neutraliua sutra. A one su razliite ak i u zahtevima. Vidi, kao mnoge druge stvari, i ova tri pravca rada ne mogu da budu definisani reima. U isto vreme ideja je vrlo jasna. U trenutku kad to razume upitae se: " Zato sam eleo definicije? To je potpuno jasno bez rei." Mora da pokua da zapamti sve to sam rekao o tome, jer su o ovoj temi ve reene mnoge stvari. Na primer, seti se ta je reeno o zatvoru. Seam se razgovora sa g. Gurijevim pre mnogo godina. On je to veoma jednostavno postavio. Rekao je: "ovek moe da bude koristan sebi; moe da bude koristan dragim ljudima; moe da bude koristan meni." On je predstavljao kolu. Ovo opisuje tri pravca rada. I dodao je: "Ako je neko koristan samo sebi a ne moe da bude koristan meni ili drugim ljudima, to nee dugo trajati." P: Ali, ako je neko koristan sebi, automatski postaje koristan drugim ljudima? O: Ne, to je odvojeno. Samo zaboravljanje ide automatski; nita dobro se ne deava automatski. Potpuno je u redu da dobija stvari za sebe, ali ako misli samo na to, ograniava se. ovek mora da prouava

sebe; mora da radi na sebi; tako da ima vremena da prouava druge pravce. Ali posle nekog vremena, ako ne prihvati ovu ideju i zadri se samo na jednom pravcu, poinje da gubi tlo. P: Zar nije trei pravac u izvesnoj meri van naeg domaaja u ovom trenutku? O: Ne, samo je potrebno razumeti. I opet, jedna osoba moe da bude u jednom poloaju, druga u drugom - tako da ne postoje opti zakoni o tome. Na primer, ja sam poeo sa treim pravcem; mogao sam da uradim vie u treem pravcu pre nego to sam mogao da uradim ita u prvom i drugom. P: Zar ne postoji neka vrsta organizacije da pomogne ljudima da rade u treem pravcu? O: Da, postoji. Ali organizacija ne moe da pomogne sama po sebi, jer svaki pravac mora da bude zasnovan na nekoj vrsti stava. Or ganizacija ne moe da zameni stav, ali je u isto vreme organizacija potrebna da bi se razumele odreene stvari. Na primer, jedna od najvanijih stvari u radu je razumevanje discipline. Ako ovek razume ideju o disciplini, tad nalazi mogunost da radi protiv samovolje. Ako ovek to ne razume, mislie da radi, ali u stvarnosti to nee biti rad, ve jedino samovolja. Prouavanje discipline je povezano sa drugim pravcem rada. Bez razumevanja kolske discipline ne moe da se ima unutranja disciplina. Ima ljudi koji mogu dobro da rade a ne uspevaju u tome jer im nedostaje disciplina. Ipak, promena bia je mogua samo kolskim radom i uz kolsku disciplinu. Tokom odreenog vremenskog perioda ovek mora da je stekne i onda, kasnije, moe sam da radi. Disciplina je povezana sa pravilima. Pravila su uslovi koje su ljudi prihvatili i o kojima su stekli znanje u koli. Potovanje ovih pravila ili uslova je prvi nain na koji plaaju i prvi test. Jedna od najvanijih stvari u svakoj vrsti kole je ideja o pravilima. Ako ne postoje pravila, ne postoji ni kola. ak ni imitacija kole ne moe da postoji bez pravila. Ako je to imitacija kole, bie i imitacija pravila, ali mora da postoji neka vrsta pravila. Jedna definicija kole je da je to izvestan broj ljudi koji prihvataju i slede odreena pravila. Pravila ne postoje da bi nam bilo zgodno, ona ne postoje da bi nam bilo udobno - ona postoje da bi nam bilo nezgodno i neudobno, i na taj nain ona pomau pamenju sebe. Morate da razumete da sva pravila slue pamenju sebe, mada imaju svrhu i sama po sebi. Ako nema pravila i ako se ne razume vanost pravila, nema rada.

Znaajno je da se o pravilima shvati to da u stvari postoji samo jedno pravilo, ili, bolje reeno, jedan princip - da ovek ne sme da uradi nita nepotrebno. Pokuajte sada da to razumete. Zato mi ne moemo da "inimo" u pravom smislu rei? Zato to inimo toliko mnogo nepotreb nih stvari. Svakog trenutka u naem ivotu mi radimo stotine nepotreb nih stvari i zbog toga ne moemo da "inimo", pa moramo prvo da nauimo da ne radimo nita nepotrebno. Prvo moramo da nauimo da ne radimo nepotrebne stvari u odnosu na rad, a kasnije u vezi sa svojim ivotom. To moe da potraje dosta dugo, ali ovo je nain da se ui. Mora da uradi ovo, ne sme da uradi ono; to su sve specifikacije, ali postoji samo jedno pravilo. Dok ne budete razumeli ovo fundamentalno pravilo, morate pokuati da pratite druga pravila koja su vam data. Pravila su posebno vana u vezi s organizacijom grupa, jer dok ljudi dolaze a da se meusobno ne poznaju i dok ne znaju o emu se sve tu radi, odreena pravila moraju da budu nametnuta. Na primer, jedno od pravila koje vai za nove ljude je da ne smeju da govore ljudima van grupe o onome to uju na predavanjima. Ljudi poinju da shvataju znaaj ovog pravila tek kad se ovaj oblik prianja okrene protiv njih, kada njihovi prijatelji insistiraju na ovom prianju, a oni ne ele vie da govore. Ovo pravilo slui da im pomogne da ne lau, jer kad govore o stvarima koje ne znaju, onda, prirodno, poinju da lau. Tako, ako posle sluanja jednog ili dva predavanja, ljudi ponu da priaju o onome to su uli i izraavaju svoje miljenje, oni poinju da lau. Veina ljudi je suvie nestrpljiva, ne daju sebi dovoljno vremena, oni dolaze do zakljuaka prerano i tako ne mogu sebi pomoi da ne lau. Ali, glavni razlog za ovo pravilo jeste da je princip kolskog rada ne da se daju ideje, ve da se one uvaju od ljudi, i da im se daju samo u odreenim prilikama koje obezbeduju da nee biti iskrivljene. Inae e biti iskrivljene ve narednog dana: imali smo dovoljno iskustava sa tim. Veoma je vano da se sprei da se ove ideje naprave loijim, jer je kola, moe se rei, mesto gde ljudi i ideje ne umiru. U ivotu i ljudi i ideje umiru, ne odjednom, ali umiru polagano. Dragi razlog za ovo pravilo je da je to test, veba volje, veba pamenja i razumevanja. Vi dolazite ovde pod odreenim uslovima; prvi uslov je da ne smete da priate, i morate da to zapamtite. Ovo izuzetno pomae pamenju sebe, jer ide protiv svih svakodnevnih navika. Vaa svakodnevna navika je da govorite sve i svata. Ali u odnosu na ove ideje morate da pravite razliku.

P: Izgleda da u koli nita nije uinjeno bez nekog razloga. Da li je jedan razlog zato je ovo pravilo potrebno taj da bi prianje predstavljalo nov inilac, iji rezultati ne mogu da budu predvieni? O: Svakako. Kad bi ljudi znali ta da rade bez pravila, pravila ne bi bila potrebna. U isto vreme to je takoe neka vrsta obrazovanja, jer pridravajui se pravila, ljudi stvaraju neto u sebi. Ne bi bilo dovoljno trenja da nema pravila. P: Ja drim da je glavni cilj pravila da slamaju mehauinost? O: Svako pravilo ima mnogo ciljeva, ali ne moe se oekivati nita od pravila samih. Ona su samo deo opteg rada, pomo. P: Nalazim da je gotovo nemoguim da se ne iskoristi dosad steeno znanje da se pomogne prijateljima. O: Ono jo ne moe da bude iskorieno, jer ako pokua da uradi neto sa ovom koliinom znanja koju ima, iskrivie to znanje. Potreb no je da ima vie, jer e samo tada biti u stanju da proceni moe li da u datom sluaju uini neto ili ne, moe li da da neto ovoj ili onoj osobi ili ne. Sada to ne moe da odredi. Pored toga, sve u ovom sistemu mora da bude potpuno objanjeno ili da uopte ne bude pomenuto, a da bi objasnio jednu stvar, mora da objasni i drugu. To je tekoa. Da li ti je jasno na ta sam mislio? Za nas su mnoge stvari injenice, ili bi bar trebalo da budu injenice. Ako ih kae ljudima koji nisu postepeno prouavali ovaj sistem, za njih e to biti neto kao vera. Oni e verovati ili nee verovati, i poto se ove ideje u najveoj meri protive uobiajenim idejama, bie im mnogo lake da ne veruju. Prema tome, zato bismo proizvodili jo onih koji ne veruju? Nemogue je preneti ove ideje dovoljno jasno ljudima koji ih ne prouavaju. P: Teko je da se raspravlja o neemu sa bilo kim ije bie nije obojeno onim to smo ovde uli. O: Dok to ne postane lako ne moe se poeti nita; sve e se pretvoriti u priu i ostae pria. Samo kada ste u stanju da utite, da zadrite neto za sebe, samo tada moete da nagomilate vie znanja ili materijala. Ako probuite balon, on e se ispumpati. Ako napravite rupu u sebi, neto e takoe iscuriti. Teko je drati se pravila, jer pamenjem pravila i pridravanjem pravila nagomilavate svesnu energiju. To je glavni razlog to su pravila stvorena. Pravila ne mogu da se opiu ili da se da njihov katalog, ali pravila mogu da se razumeju. Sem toga, emocionalni razvoj trai disciplinu. Nita ne razvija emocionalni centar toliko kao odustajanje od

samovolje. Pravila su povezana sa idejom o ponaanju. Kada postanemo ljudi br. 5, nae ponaanje e biti savreno u odnosu na to kakvo je sada. Ali mi nismo ljudi br. 5, tako da moramo da imamo pravila. Ako pamtimo pravila, razumemo ih i pridravamo ih se, nae ponaanje e biti dosledno i vodie u odreenom pravcu; to vie nee biti nestalno ponaanje oveka br. 1, 2 i 3. Svi putevi trae disciplinu. To objanjava zato ovek ne moe da radi sam. ovek ne moe da sam stvori disciplinu. Ako ovek razume ovaj rad, onda disciplina znai to da on ne odluuje za sebe ve radi prema uputstvima. Potrebno je mnogo vremena dok se ne stekne volja, jer prvo mora da se pobedi samovolja. U meuvremenu je neophodna druga volja, volja kole, organizacije. P: Ne razumem zato pravila pripadaju drugom pravcu, a ne treem? O: Pokuaj da razmisli. Ne moe biti pravila u prvom i treem pravcu; tamo mora da radi ono to moe, tu mora da postoji inicijativa, rad mora da bude slobodan. U drugom pravcu mora da postoji disciplina. P: ta je u drugom pravcu vanije, napredak samog oveka ili napredak drugih ljudi? O: Stvar se ne moe postaviti na taj nain. U drugom pravcu mora biti u stanju da zaboravi sopstvene interese, sopstvene sklonosti i nesklonosti. P: Da li su pitanja koja ljudi postavljaju na predavanjima i koja pomau drugim ljudima drugi pravac rada? O: Ne, rad je druga stvar. Potrebno je da se razume ta re "rad" znai u smislu sistema. On ne znai da se neto dogodi tek tako - da se desi da neije pitanje da koristan rezultat. Rad uvek znai pravac napora koji vodi odreenom krajnjem cilju. Ne jedan napor. Jedan napor ne znai rad; meutim, povezani pravac napora, neprekidan pravac na pora, samo to postaje rad. P: Ako dvoje ljudi pomau jedno drugom, da li je to drugi pravac? O: Ne, kao to sam objasnio, u drugom pravcu nema inicijative. Ali, mora da postoji odreena priprema za to: ovek mora da razume da je neophodno da se radi sa drugima. Kada pone da razumeva da u fizikom smislu ovek ne moe da radi sam, da si u stanju da radi samo zahvaljujui drugima, to e biti razumevanje, ali to jo nee biti drugi pravac. Mora da razume da su ti ljudi koje sree ovde potrebni koliko i sam sistem. To e biti poetak. P: Postoji li neki poseban pravac koji pomae da se izbegnu nepotrebne stvari?

O: Ne poseban pravac- svi pravci koji su objanjeni. Mora da bude u stanju da vidi ta je mogue. Date su ti mnoge sugestije i jednog dana e moda bolje raditi u jednom, a drugog u drugom pravcu; nema posebnog pravca za sve dane, za sva vremena. A tu je i pamenje sebe, sve to je bilo reeno o identifikaciji, pridavanju znaaja, negativnim oseanjima, prouavanje sistema, mnoge stvari. Nikad ne zna koja e biti korisnija u datom momentu; jednog trenutka pomae jedna, a drugog druga. P: Da li ovaj sistem ukljuuje predaju? O: Ne u uobiajenom smislu. Na etvrtom Putu je potrebna samo posebna vrsta predaje, u odreenim vrstama rada, u nekim posebnim situacijama. Na primer, kao to sam rekao, ovek mora da preda svoje odluke u onim stvarima koje su u vezi sa radom u koli. To je primer mogue discipline. A ovek mora da zapamti zato to radi i ta radi. Na primer, u pamenju pravila, ovek mora da preda znatan deo sopstvenog prosuivanja i da jednostavno pamti pravila. Zato? Zato to ovek mora da shvati da ne razume dovoljno. Kada razume, nema potrebe da pamti pravila. Tako vidi da predavanje ne znai slepo rtvovanje, i potrebno je samo u vezi sa kolskim radom, ne van kolskog rada. Ponavljam: nain da se stekne volja je da se ovek podvrgne odreenoj disciplini i ne pokuava da pobegne. Ljudi u radu koriste iste metode kao u ivotu - prilagoavaju se. Oni pokuavaju da naine rad jako ugodnim, ili bar koliko god je mogue manje neudobnim, i na taj nain gube ono to rad moe da da. P: Ne vidim zato prilagodavanje u radu ne moe biti doputeno? O: Ne moe se prilagodavati radu; mora da stvarno radi. Prilagodavanje moe da bude dobro u izvesnim sluajevima u ivotu, ali u radu je uvek pogreno. Prilagoavanje nije siguran metod. Prilagodi se jednom stanju ili jednom nizu okolnosti, a onda se to promeni i tvoje prilagodavanje propada. Mora da nae bolji metod, jer nikad ne zna ta e se desiti sledeeg trenutka. Na primer, sedi u svojoj sobi i odlui da se ne nervira, a onda se neto neoekivano desi i ti se iznervira i pre nego to to shvati. P: Kako moemo da uinimo ovaj rad stvarnijim? Shvatam da nije ono to bi mogao da bude. O: Rad je ovakav kakav je jer mi nismo ono to bismo mogli da budemo. Postoji odreeni princip u radu - rauna se vreme. Svakoj osobi postavljaju se odreeni zahtevi. Ako ste u radu samo mesec dana, zahtevi su mali; sledeeg meseca oni rastu, posle est meseci su vei,

posle godinu dana jo vei. Ako ovek ovim zahtevima ne odgovori, oni e na kraju postati vrlo teki. Ako neko smatra da ima prava da bude na istom nivou kao prvog meseca posle rada od nekoliko godina, on ne moe da plati raun. Plaanje znai pre svega sposobnost da se odgovori zahtevima. Zahtevi stalno rastu, pa e, ako si u zakanjenju, stvari tebi izgledati kao da su ispod nivoa, ma kakve da su u stvarnosti, jer si ti ispod nivoa. Ali, ako radi, ako raste, bie na nivou zahteva. Ukazujem ti na perspektivu iz koje se moe pribliiti ovom pitanju. Mnoge stvari su potrebne u organizaciji, pre svega razumevanje i napor. P: Pretpostavljam da ovek, da bi odgovorio zahtevima, mora da odustane od nekih stvari, ali se pitam od kojih. O: Ne brini. Kada je potrebno da se od neeg odustane, to postaje potpuno jasno. Ako ne vidi od ega mora da odustane znai da jo nije vreme da o tome razmilja. Intelektualno razmiljanje o tome je potpuno beskorisno, jer kad od neeg mora da odustane, to se nikad ne javlja u obliku zagonetke. Moda e jednog dana videti neku posebnu vrstu negativnog oseanja i shvatie da ne moe da radi ako eli da ga zadri. Ili se moda radi o nekoj vrsti fantazije ili neem slinom. Uvek poinje na ovaj nain. P: Izgleda paradoksalno da pokuavamo da se oslobodimo zakona a podvrgavamo se novim. O: Da bismo se oslobodili potrebno je da se na odreeno vreme podvrgnemo jo mnogo veem broju zakona, jer ovek moe da naui da bude slobodan samo tako to se potinjava veem broju zakona. Mnogi su razlozi za to. Jedan razlog je to smo suvie popustljivi prema sebi; ako postavimo sebi zadatak, posle nekog vremena poinjemo da nalazimo izgovore. A tada sebe dosta obmanjujemo. Tako, kao to sam rekao, ako ljudi ele da nastave da ue, moraju da prihvate odreene uslove. To znai da moraju da uine prouavanje praktinim. Ako ljudi ne uzimaju rad dovoljno ozbiljno, to je gubljenje vrenlena. Vi imate pravo da odete, a ja imam pravo da prekinem predavanja, tako da nema obaveza ni na jednoj strani. Ja imam i druga posla, ali to to ustupam svoje vreme ovome je neophodno, jer je to jedini nain da se osnuje kola. kola je osnovana ako mogu da kaem: "Ako sutra umrem rad e se nastaviti". Ako rad u potpunosti zavisi od mene, znai da kola nema dovoljno snage. P: Da li je u koli bolje prouavati samo sebe a ne prouavati druge ljude? O: Ne, potrebno je takoe prouavati druge ljude, ali ne samo druge ljude.

P: Sigurno je lake biti objektivan u odnosu na druge nego u odnosu na sebe? 0: Ne, mnogo je tee. Ako postane objektivan prema sebi moe da objektivno vidi druge ljude, ali ne pre toga, jer bi inae sve bilo obojeno tvojim linim pogledima, stavovima^ ukusima, onim emu si sklon i emu nisi. Da bi bio objektivan, mora da bude slobodan od svega. Prema sebi moe da postane objektivan u stanju samosvesti: to je prvo iskustvo u kome se uspostavlja kontakt sa stvarnim objektom. P: Moe li ovek ikad da naui da upravlja okovima koji su mu potrebni da bi radio kao to bi mogao? O: Ako radi u tri pravca, jedan e davati ok drugom. Kada razume kako jedan pravac pomae drugom, ne teorijski ve iz posmatranja, nauie to. P: Mislio sam, kako ovek moe da dobije energiju kad mu je hitno potrebna za neto? Da li pomou oka? O: Dobar ok brzo stvara energiju. Ali, ima tri vrste okova: moe ti ga dati neko drugi, ili ga moe dati sam sebi, ili on moe da doe sluajno. Nita drugo ne moe da brzo stvori energiju. Dobar ok moe da uini da pamti sebe i da pamti ok. On moe biti tako dobar da nee biti u stanju da to zaboravi tokom izvesnog vremena; to e te uiniti emocionalnijim i emocionalni centar e stvarati energiju. P: Rekao si da okovi mogu da budu sluajni? O: Sluajni okovi se ne raunaju. Stvari se deavaju; ljudi nalaze novac na ulici, ali se na to ne moe osloniti. Kada govorimo o "dodatnim okovima", mi govorimo o svesnim okovima. Moramo da razumemo kako se stvari deavaju. Mi poinjemo da radimo neto i tada dolazimo do intervala a da u potpunosti i ne shvatamo postojanje intervala niti znamo o mogunosti intervala. To je naa situacija. Pre nego to doemo do mogunosti da ciljno delujemo i postignemo neto, moramo da razumemo da je to vrlo daleko od nas i moramo da prouavamo intervale na datim primerima, kao to je dijagram brane. Prouavanjem ovih intervala i dva svesna oka koja su objanjena, uenjem kako da se oni proizvedu, moemo da doemo do mogunosti potpuno drugaije vrste oka, ali ne pre toga. U stvari, ako moemo da proizvedemo dovoljno potrebnih okova koji su dovoljno jaki, ne bi postojalo praktino nita to ne bismo mogli da postignemo. Sve to nam treba su okovi, ali mi ne moemo da ih stvorimo. ak i ako razmiljamo o njima, nismo dovoljno pouzdani, ne verujemo sebi, ne znamo sigurno da e taj ok proizvesti eljeni efekat. To je razlog

zato organizovan rad ukljuuje mnogo okova, tako da to nije pre puteno nama. Mi se tako brzo uspavamo da nas nijedan ok ne budi uopte ih ne primeujemo. P: Da li uvianje da je mehanian daje oveku neki izbor u delanju, ili mora da se eka dok se ne stekne volja? O: Rekao bih da daje izbor. U isto vreme, pogreno je misliti da taj uvid ve sam po sebi donosi mogunost i mo. ovek moe da zna i da ne bude u stanju nita da uini. Najtea i najneprijatnija situacija je kad ovek poinje da vidi stvari, a ne moe nita da uini. Zbog toga je u nekim sluajevima bolje da se rad ne zapoinje dok ne postoji spremnost da se ide do kraja. Inae moe da se ostane izmeu dve stolice. Ideja o izboru je kontradiktorna ideja. Sa jedne take gledita ne postoji izbor, sa druge take gledita izbor postoji, sa tree ponovo nema izbora, a sve su one ispravne. To je veoma komplikovana ideja. Na primer, u radu postoji izbor, ali rad je povezan sa spoljnim ivotom. Stvari mogu da postanu toliko loe da nema izbora, a i tada moda postoji trenutak izbora, ali ako ga propustimo, propustili smo izbor. P: Postoji li neki nain da prepoznamo ove trenutke izbora? O: Jedino nastojanjem da se pronau ovi trenuci u radu, jer je ovaj sistem metod sticanja novog znanja i moi i, u isto vreme, sredstvo uvebavanja ovog znanja i moi. Tu imamo vie mogunosti da biramo. Ako to vebamo, moda emo kasnije biti sposobni da to primenimo na druge stvari. Ova ideja je povezana sa raskrima. Raskra su trenuci kada ovek moe da "ini". Dolazi trenutak kad ovek u ovom radu moe da pomogne ili ne pomogne. Ako prilika doe i propusti se, druga se moda nee javiti jo godinu dana, ili ak due, ukoliko ovek ne stvori sebi priliku da koristi organizovan rad koji moe da stvara stalne mogunosti. P: to se tie rada u drugom pravcu, da li je potrebno da se trai prilika? O: Svakom je data prilika, ali pojedinac ne moe da sam za sebe organizuje rad u drugom pravcu; rad mora da bude organizovan. U vezi s tim, iskustvom je utvreno da je fiziki rad vrlo koristan u koli. U nekim kolama postoje posebne fizike vebe, ali ako ih nema, to mesto moe da zauzme fiziki rad. Sve ovo se odnosi na drugi pravac - to mora da bude organizovan rad. Ideja je sledea: kada odreen broj ljudi radi zajedno, u kui, u bati, sa ivotinjama i tako dalje, to nije lako. Pojedinano oni mogu da rade, ali raditi zajedno je teko. Oni su kritini jedni prema drugima; oni jedan drugom staju na put; oni se

meusobno otimaju. To je veoma dobra pomo pamenju sebe. Ako je osoba zainteresovaiia za ovu ideju, moe da pokua, ali samo ako osea potrebu za tim. Ne smete da mislite da je to neka vrsta magine pomoi. Rad podrazumeva akciju. Teorijski, rad s drugim ljudima je drugi pravac, ali ne smete da mislite da je to to ste u sobi sa drugim ljudima ili neto s njima radite ve drugi pravac. Vi jo ne znate ta je drugi pravac rada. P: Jednom si rekao da je fiziki rad nain da se centri nagnaju da rade pravilno. Na ta si mislio? O: Fiziki rad - ne sport, ve teak rad, jedne vrste za jednu osobu, druge vrste za drugu osobu - dovodi centre u ispravno stanje. Centri su povezani na odreeni nain i energija se rasporeuje na odreeni nain. Kada su ljudi besposleni, centri pokuavaju da obave posao jedan umesto drugog, i zato je fiziki rad vrlo pouzdan metod da se uini da oni rade bolje. Ovaj metod je u kolama iroko korien. U savremenom ivotu, posebno kod nekih ljudi, pogrean rad centara crpi svu energiju. Svakako, ako neko radi u stanju identifikacije, ak i u organizovanom radu, to ne znai nita. P: Kakva je razlika izmeu fizikog rada u obinom ivotu i organizovanog fizikog rada u koli? O: Raditi negde drugde je mnogo lake: daje sebi vie slobode da izabere nain da to uradi. Pretpostavimo da radi u svojoj bati. Uradie stvari koje voli da radi i to na sopstveni nain. Izabrae svoje alatke, svoje vreme, vremenske prilike koje ti odgovaraju, sve. Na taj nain u to unosi veoma mnogo samovolje. U organizovanom radu ne postiu se samo spoljni rezultati, ve se takoe ovek bori sa svojom samovoljom. Rad ne prestaje da bude opasan time to je specijalno organizovan, svakako, jer e u obinom radu uvek preostati samovolje, dok u kolskom radu samovolja kvari celu stvar, i to ne samo za tebe, nego i za druge ljude. Samovolja uvek zna bolje, i uvek eli da radi stvari na svoj nain. itav organizovani rad je ansa da se bori protiv samovolje. Sem toga, za organizovan fiziki rad je potreban emocionalni napor. Zbog toga fiziki rad ne moe da bude stvarno nazvan fizikim, jer je on isto tako i emocionalni. Da je on samo fiziki, ne bi bio toliko koristan. Ako ne postoji emocionalni napor u fizikom radu koji radite, vi morate ili da poveate svoju brzinu, produite vreme ili poveate napor da biste ga uinili emocionalnim. Pokuajte da obavljate neki posao napornije i due nego to to moete sa lakoom i videete da to zahteva emocionalni napor. Zato je fiziki rad vaan.

P: Kakva je to vrsta emocionalnog napora? O: Videe. Sada govorimo o fizikom radu u vezi sa sistemom - to podlee potpuno drugaijim zakonima; ti to radi u drugu svrhu, i mora da zapamti zato to radi. P: Da li je nekim ljudima kola potrebna, a drugima ne? O: kola je za one koji su pripremljeni za kolu. Poetak kolskog rada ve podrazumeva neku pripremu. U koli mora da zapone nova oktava. ta je dunost one podlinosti koja je bila magnetski centar? ta moe da se od nje trai sada? Vrednovanje rada, vrednovanje sistema i svega povezanog sa sistemom. Ako postoji vrednovanje, ova podlinost e da raste; ako ne postoji, nee da raste. P: Moe li neko da se identifikuje sa kolom? O: Tako se gubi kola. Neko moe da se identifikuje sa kolom na mnogo naina - tako to je suvie voli, ili je suvie kritikuje, ili suvie u nju veruje. P: Da li kola utie na to kako se ovek ponaa van kole? O: U odnosu na kolu tvoje delovanje kontroliu pravila. Van kole e uvideti da je isto tako potrebno da primenjuje izvesne principe koje koristi u koli. Ako ne pokuava da ih primeni kad god moe, ne koristi ti da ih zna. Tada - to nije pravilo ili princip - uvidee da ako eli da uradi neto ak i van kole, ne sme da uradi odreenu drugu stvar; drugim reima, mora da plati za sve, ne u smislu plaanja novcem, ve nekom vrstom "rtve" (ne volim da koristim ovu re, ali nema druge). Na ovaj nain e to obuhvatiti itav tvoj ivot. P: Da li broj ljudi u koli zavisi od koliine stvorenog znanja? O: Ne, on zavisi od broja ljudi koji imaju odreen nivo bia i koji mogu da se staraju o drugim ljudima, ue ih, upuuju i tako dalje. Vi mislite da su kole kao peurke u umi, ali one se veoma razlikuju od peuraka. kola je rezultat dugog rada. ak i ako uzmemo ovu sobu i nas kako sedimo ovde i razgovaramo, to je rezultat tridesetogodinjeg rada mnogo ljudi, i moda mnogih pre njih. To mora da bude uraunato. Pored toga, za nas znanje znai znanje povezano sa mogunou razvoja bia. Ovo znanje mora da doe od druge kole i mora da bude vredno. Pretpostavimo da vam pokaem kako da nauite napamet datume roenja svih francuskih predsednika, kakvu ete korist od toga imati? Ipak se vrlo esto to naziva znanjem. P: Da li je razlog to ovo znanje ne moe da bude dato a da se ne plati to to e ga ljudi koji ga uzimaju bez plaanja izvitoperiti? O: Jednostavno zato to e ga izgubiti, baciti, jer vrednovanje zavisi od plaanja. Ne moe se imati pravo vrednovanje stvari za koju se ne

plati. Ako ona doe suvie lako, ne ceni je. To je jedna strana, a sa druge strane, ako cenite neku stvar, neete je pokloniti drugim ljudima. ta vrednovanje znai? Ako shvatite kakav je napor uloen u to, koliko je ljudi radilo, i koliko dugo, da bi vam dalo to znanje, neete ga davati budzato, jer im, pre svega, ono nee biti korisno ako ga imaju, a drugo, zato bi ga dobili dabe? To bi bila najvea nepravda. To, meutim, ne moe da se desi poto oni ionako ne mogu da ga uzmu. P: Koliko ja razumem, glavni cilj kole je da se proizvede supermen? O: Nije mi poznato nita o toj "proizvodnji supermena". Ovo nije odgajalite supermena. P: U kakvom je odnosu prema kosmikom poretkom ideja o koli? O: Ova kola - kola u kojoj vi moete da budete - jeste vrlo mala stvar. Ona moe da vam pomogne, ali je previe smelo da sa svoje strane mislimo da ona ima nekakvo kosmiko znaenje. Veoma je lako razumeti ideju kole ako o njoj jednostavno razmiljate. Vi elite da imate odreeno znanje, a ne moete da ga dobijete dok ne naete kolu, mislim kolu koja je dobila ovo znanje od druge kole, ne znanje koje potie od obinih ljudi. To je jedina ideja od koje moete da ponete. P: Pre nekog vremena si pomenuo ljude vieg uma od kojih ovo znanje dolazi. Da li oni stvarno postoje, i kako da ih prepoznamo? O: Ne moemo da ili prepoznamo ako oni ne ele da budu prepoz nati. Ali, ako oni to ele, mogu da pokau da su na drukijem nivou. Ako sretnemo ljude vieg nivoa, neemo prepoznati njihovo bie, ali moemo da prepoznamo njihovo znanje; mi znamo granice svog znanja, tako da moemo da vidimo kad neko zna vie od nas. To je sve to je mogue za nas u sadanjem stanju. Ali mi ne moemo da vidimo da li je drugi ovek svestan ili nije, ili da li je svesniji od nas. On e izgledati isto, a esto se deava, a to je posebno zanimljivo, da ljudi koji su razvijeniji mogu da izgledaju manje svesni i moemo da smatramo da su jo vie mehanini od nas samih. P: Da li kole postoje da bi imale opti uticaj na druge ljude koji nisu u kolama, ili u potpunosti iz sopstvenih razloga? O: Rekao bih iz oba razloga, samo to ove dve stvari nisu protivrene, jer kako kole mogu da imaju uticaja na ljude koji nisu u kolama? Jedino njihovim pripremanjem za kolu, ne na drugi nain. Vidi, glavna tekoa u razumevanju kolskih sistema je ta to oni ne mogu da budu suvie razblaeni. Ako se razblae, tada postaju svoja suprotnost, prestaju da ita znae, prestaju da imaju ikakvu svrhu. P: Zar nisu kole u prolosti uticale na oveanstvo?

O: Kada su kole uticale na oveanstvo, oveanstvo je bilo veoma malo, a kole veoma velike. Sada je oveanstvo veoma veliko, a kole veoma male. Na primer, kole pod nazivom raznih Misterija uticale su u odreenim periodima na ivot Grka, ali Grka je bila vrlo mala zemlja. Egipat je takoe bio relativno mali, tako da je moglo da bude uticaja. Ali kako moe ova mala kola da utie na oveanstvo u sadanje vreme? Ti pita bez razmiljanja. Seam se kada je g. Gurijev rekao da 200 svesnih ljudi moe da utie na oveanstvo. Mi smo jednom raunali ta to moe da znai. Pretpostavimo da na svetu postoji jedan ovek br.7, on mora da ima bar sto uenika, jer sam ne moe da bude u kontaktu sa niim stepenima. Tako, ako postoji jedan ovek br.7, on mora da ima bar sto ljudi br. 6. Svaki od ovih ljudi br. 6 mora da ima bar sto ljudi br. 5, tako da to ini 10 000 ljudi br. 5. Svaki od ovih 10 000 ljudi br. 5 mora da ima najmanje sto ljudi br. 4 preko kojih moe da ostvaruje kontakte sa drugim ljudima, tako da mora postojati 1 000 000 ljudi br. 4. Svaki od ovih ljudi br. 4 mora da ima bar sto ljudi br. 1, 2 i 3 koje poznaje i sa kojima moe da radi; tako da to daje 100 000 000 ljudi br. 1,2 i 3. To znai, ak i ako pretpostavimo da njih 1000 ini jednu kolu da bi postojalo 100 000 kola. E pa, mi znamo sigurno da ne postoji toliki broj kola, tako da je nemogue da se oekuje ovek br. 7, jer bi postojanje oveka br. 7 znailo da bi kole kontrolisale ivot. ak bi ovek br. 6 znaio da kole kontroliu svet. To povlai da bi ljudi br. 7 i br. 6 u svetu mogli da postoje samo u posebnim uslovima, i to bi se videlo i znalo, zato to bi to znailo da kole kontroliu ivot. A poto znamo da su kole, ako sada postoje, veoma skrivene, u nae vreme to ne moe da bude sluaj. P: Da li si hteo da kae da ovek br. 7 ne moe da postoji na ovoj planeti ili da on ne postoji pod sadanjim uslovima? O: Nisam rekao da on ne moe da postoji. Rekao sam da moemo da imamo razloga da mislimo da on ne postoji, jer bi se njegovo postojanje pokazalo. Ali to ne iskljuuje mogunost da iz nekog razloga ljudi br. 7 mogu da postoje i da se ne pokazuju; samo je to manje verovatno.

POGLAVLJE XII
Neophodnost da se razlikuju vanije od manje vanih ideja sistema Ogranienja bia - Mogunosti za promenu bia - Domain, skitnica i luak - Hasnamus - San i mogunost buenja - Uvidi i rei - Kako da se pojaa emocionalni stav - Oseaj za razmeru - Pamenje sebe - Znati i videti sebe - Biti ozbiljan - Borba protiv navika - Razumevanje mehaninosti - Napori - Prouavanje sebe - Posmatranje sebe - okovi - Kako da budemo emocionalniji? - Ostvariti vei pritisak u radu Obuka emocionalnog centra - Pozitivna oseanja - Prijatna i neprijatna oseanja - Poveati uvaavanje - Kako se javljaju nove stvari - Sporost razumevanja - Podizanje sopstvenog standarda

Sada je trenutak da o svemu to ste uli razmislite iz perspektive toga ta je vanije, to jest, da potraite teite razliitih ideja koje ste uli i da pokuate da naete glavne take, jer i tu, kao i u svemu drugom, postoje vanije i manje vane stvari. Postoje pomone stvari koje vam pomau da razumete glavne, a postoje glavne stvari koje odreuju celinu. Dolo je vreme da izmeu njih napravimo razliku. Prava pitanja, pravi problemi su oni koji se odnose na bie i promenu bia, kako da pronaemo slabe strane svog bia i kako da se protiv njih borimo. Moramo da razumemo da je, pre nego to steknemo novo znanje, neophodno da uvidimo svoja ogranienja i injenicu da su naa ogranienja zaista ogranienja naeg bia. Nae znanje ostaje na istom nivou. Ono raste u odreenom pravcu, ali to je veoma ogranien rast. Moramo da uvidimo koliko je ogranieno polje u kome ivimo, nepres tano obmanjujui sebe, neprestano zamiljajui da su stvari drugaije

nego to jesu. Mi mislimo da je veoma lako da neto promenimo, ali tek kad iskreno pokuamo uviamo da je to gotovo nemogue. Ideja o promeni bia je najvanija od svih. Teorije, sistemi i dijagrami su samo pomo; oni pomau da se koncentriemo i ispravno razmiljamo; moe, meutim, postojati samo jedan stvarni cilj, a to je promena naeg bia, jer ako elimo da promenimo neto u svom razumevaiiju sveta, moramo da promenimo neto u sebi. Ono to je u vezi sa ovim zanimljivo i o emu bih hteo da govorim, jeste podela ljudi prema mogunostima za promenu bia. Takva podela postoji. Ovo je posebno povezano sa idejom Puta. Seate se da smo rekli da stepenite poinje od trenutka kad se ovek povee sa C uticajima i da se Put ili Staza dostie samo kad se ovek popne na njegov vrh. Jednom je postavljeno pitanje ko je u stanju da do tog stepenita doe, popne se njime i dostigne put. Gospodin Gurijev je odgovorio koristei rusku re koja se na engleski moe prevesti kao "domain" (householder). U indijskoj i budistikoj literaturi veoma je dobro definisan tip oveka i naina ivota koji nekoga moe dovesti do promene bia. "Snataka" ili "domain" jednostavno znai - ovek koji vodi obian ivot. Takav ovek je sposoban da sumnja u uobiajene vrednosti; on moe da sanja o mogunosti razvoja; moe da dospe u kolu, bilo u kasnijem periodu ivota, bilo na njegovom poetku, i u stanju je da radi u koli. Samo meu takvim ljudima nalaze se oni koji su u stanju da se popnu stepenitem i dostignu Put. Ostale ljude g. Gurijev je podelio u dve kategorije: prvu, "skitnice" i drugu, "luake". Skitnice nisu obavezno siromani ljudi; oni mogu da budu bogati a da u svom stavu prema ivotu i dalje ostanu skitnice. A luak ne podrazumeva onog ko je siao s uma; on moe da bude i dravnik ili profesor. Ove dve kategorije nisu dobre za kolu i nee ni biti zainteresovane za nju - skitnice zato to ih u sutini ne interesuje nita, a luaci zato to imaju lane vrednosti. Zato e oni, ako pokuaju da se popnu stepenitem, jednostavno pasti i slomiti vrat. Neophodno je najpre da se ove tri kategorije razumeju iz perspektive mogunosti za promenu bia, mogunosti za kolski rad. Ova podela znai samo jednu stvar - da ljudi nisu u potpuno jednakom poloaju u odnosu na mogunost za rad. Ima ljudi kod kojih postoji mogunost za promenu bia; ima mnogo ljudi kod kojih je to praktino nemogue jer su svoje bie doveli u takvo stanje da u njima ne postoji polazna taka;

a ima i ljudi koji pripadaju etvrtoj kategoriji i koji su, na razliite naine, ve unitili sve mogunosti da promene svoje bie. Ova podela nije paralelna nijednoj drugoj. Pripadnost jednoj od prve tri kategorije nije trajna i moe da se izmeni, ali do rada ovek dolazi samo iz prve kategorije, ne iz druge ili tree; etvrta kategorija iskljuuje sve mo gunosti. Prema tome, iako su ljudi moda roeni, da tako kaemo, sa istim pravima, oni svoja prava veoma lako gube. Kad ove tri kategorije razumete i naete ih u sopstvenom iskustvu, meu poznanicima, u ivotu, u knjievnosti, razumeete i etvrtu kategoriju ljudi. U obinim okolnostima, u obinim vremenima, oni su jednostavno kriminalci ili pravi luaci - nita vie. Ali, u odreenim istorijskim periodima, takvi ljudi igraju vodeu ulogu; oni mogu da steknu mo i postanu veoma vani. Moramo, meutim, da ih na kratko ostavimo i koncentriemo se na prve tri kategorije. P: Da li je ta mogunost za rast bia povezana sa voljnou da se posluaju odreeni principi i zakoni? O: Ne obavezno. Postoje razliiti putevi. Na putu monaha, na primer, poinje se poslunou. Postoje drugi putevi koji ne poinju sluanjem, ve prouavanjem i razumevanjem. Opti zakoni se moraju posluati, poto nas oni prisiljavaju da to uinimo. Neke od njih moemo da izbegnemo jedino ako nam se razvije bie - drugog naina nema. P: Sledi li iz toga da ljudi koji su povezani sa kolom, makar i u maloj meri, pripadaju onima koji mogu da promene svoje bie? O: Svakako; ako su zainteresovani za kolu i iskreni u svom dranju prema koli, to pokazuje da pripadaju onima koji mogu da promene bie. Ali, u svakom od nas postoje osobine skitnice i luaka. To to smo povezani sa kolom ne znai da smo se tih osobina ve oslobodili. One u nama igraju odreenu ulogu, i moramo da ih otkrijemo kad prouavamo bie; moramo da znamo na koji nas nain one spreavaju da radimo i moramo da se borimo protiv njih. Bez kole je to nemogue. Kao to sam ve rekao, skitnice ne samo da mogu da budu bogate, ve i da imaju veoma dobro mesto u drutvu, a da su jo uvek skitnice. Luaci mogu da budu veoma ueni ljudi i da zauzimaju veoma visoke poloaje u ivotu, a da i dalje ostanu luaci. P: Da li je jedna od osobina luaka da on neke stvari eli nesrazmerno u odnosu na druge, na takav nain da bi to bilo tetno za njega kao celinu? O: "Luak" je ovek koji uvek tri za lanim vrednostima, koji stvari ne razlikuje na ispravan nain. On uvek misli formativno.

Formativno miljenje je uvek manjkavo, a luaci su posebno odani formativnom miljenju; to je, na ovaj ili onaj nain, njihova glavna strast. Moe da se bude formativan na mnogo raznih naina. P: Da li je odlika skitnice u nama neka vrsta neodgovornosti koja je spremna da sve odbaci? O: Potpuno tano. Ponekad je to u veoma poetinom vidu: "Na svetu nema vrednosti", "Nita nije vredno niega", "Sve je relativno" - to su im omiljene fraze. U sutini, meutim, skitnica nije toliko opasna. Luak je opasniji, jer on podrazumeva lane vrednosti i formativno miljenje. P: ta odreuje kojoj kategoriji ovek pripada? O: Odreeni stav prema ivotu, prema ljudima, i odreene mo gunosti koje ima. Tako je za sve tri kategorije. etvrta kategorija je zasebna. to se tie etvrte kategorije, dau vam par odreenja. U sistemu ona ima poseban naziv koji se sastoji od dve turske rei. To je "hasnamus". Jedna od glavnih stvari u vezi sa "hasnamusom" je to on ne okleva da rtvuje ljude ili stvori ogromnu koliinu patnje samo radi zadovoljenja line ambicije. Kako se "hasnamus" stvara, drugo je pitanje. On poinje formativnim miljenjem, time to je i skitnica i luak istovremeno. Jo jedna definicija "hasnamusa" je da je on kristalisao na pogrenim vodonicima. Ova kategorija ne moe da vas interesuje praktino, jer sa takvim ljudima nemate posla; meutim, rezultate njihovog postojanja sreete. Kao to sam rekao, za nas je vano da razumemo drugu i treu kategoriju, jer u sebi moemo da naemo odlike obe, posebno tree. Da bismo se borili protiv druge, to jest skitnice, potrebna je kolska i opta unutranja disciplina, jer kod skitnice discipline nema. Luak moe da bude veoma disciplinovan, samo na pogrean nain - sve formativno. Zato je borba protiv formativnog miljenja borba protiv ludila, a stvaranje discipline i samodiscipline borba protiv skitnice u sebi. to se osobina prve vrste ljudi, domaina, tie - da ponemo time to je on veoma praktian ovek; on nije formativan; mora da ima izvesnu meru discipline, jer inae ne bi bio ono to jeste. Prema tome, praktino miljenje i samodisciplina odlike su prve kategorije. Takav ovek ove osobine poseduje dovoljno za obian ivot, ali ne i za rad, pa se zato one u radu moraju uveavati i rasti. Domain je obian ovek, i to obian ovek koji u povoljnim okolnostima ima mogunosti za razvoj.

P: Postoje li mogunosti domaina u svakome? O: Ne u svakome. Ve sam rekao da postoje ljudi koji su izgubili sposobnost za praktino miljenje ili mogunosti za razvoj. U tom sluaju su oni u potpunosti luaci ili skitnice, zavisno od toga ta su izgubili. P: Misli li da je to od roenja? O: To ne znamo. O tome ne moemo da govorimo: moemo da govorimo samo o rezultatima. Znamo da u radu ovek mora da poseduje sposobnost za praktino miljenje i praktino dranje, a mora i da ima dovoljno samodiscipline da bi prihvatio kolsku disciplinu. P: ta podrazumeva pod praktinim miljenjem? O: Ba ono to se u obinom govoru zove praktinim miljenjem, to jest sposobnost da se rauna sa stvarima u razliitim okolnostima. Ista ta sposobnost moe se primeniti na ideje u radu, kolske principe, pravila, sve. P: Izgleda da su ljudi koji spadaju u skitnice i luake mnogo dalje od toga da uvaavaju istinu nego domain? O: Za to nema garancije. Kako stvari stoje, u odnosu na to oni mogu da budu na potpuno istom nivou, ali im je potencijal razliit. Kao mnogo ta drugo, ni ljudi se ne razlikuju u manifestaciji; meu mehanikim ljudima oni se ne razlikuju jedan od drugog. Mogunosti su, meutim, razliite. Neko moe da postane drugaiji, neko ne moe; neko moe da se promeni samo ako se dogodi udo, a neko pomou sopstvenih napora i odreene pomoi. P: Kae da svi imamo delove skitnice, luaka i domaina? O: Pokuaj da o ovome ne razmilja u tim terminima. Nadi sopstvene rei - ta se podrazumeva pod "domain", ta pod "skitnica", a ta pod "luak". Te rei nisu opis, one samo oznaavaju neke mogunosti. P: Ako se nekom ne dopada samodisciplina, da li je to opis? O: Nije opis, samo osobina. Skitnica, pre svega, nema sistem vrednosti; dobro i zlo za nju ne postoje; zato, ili u vezi s tim, ona nema discipline. Luak smatra vrednim ono to nije vredno, a ne smatra vrednim ono to jeste vredno. To su glavne osobine, ne opis. Domain ima bar neke vrednosti od kojih moe da pone i izvestan praktian stav prema ivotu. On zna da mora da radi da bi jeo. P: to se tie etvrte kategorije ljudi, koji su unitili sve mogunosti za razvoj, da li se takvo stanje u njima javlja zbog nekog oblika izuzetne sebinosti?

O: Da, u najveem broju sluajeva. Korisno je da se zna za tu kategoriju samo zato to ti ljudi ponekad u ivotu igraju vanu ulogu. Oni su, meutim, ve ovde; niti moemo da im pomognemo, niti da ih unitimo. Moramo da mislimo o sebi samima, sopstvenom stavu, a naroito o svom razumevanju. Jer ako razumemo, ve je bolje; lake prihvatamo takve ljude i znamo kakvi su njihovi putevi. P: Da li je razlika izmeu oveka 1, 2, 3 i 4 konana, ili, kao u sluaju skitnice, luaka i domaina imamo po deo od svakog? O: Vidi, kad posmatra ideje na taj nain i pomea ih, potpuno ih sebi pokvari. Ove ideje su veoma vane. Najpre mora da uzme jednu, sasvim zasebno, i pokua da je razume. Onda uzmi drugu i pokuaj da razume nju. Podela na oveka broj 1, 2, 3 i tako dalje je jedna stvar i nije data kao paralelna bilo kojoj drugoj. Mora da je prouava takvu kakva je - ta se podrazumeva pod ovekom broj 1, ovekom broj 2, ovekom broj 3, kakve su razne kombinacije toga, kako su oni pomeani i tako dalje. Potom uzmi drugu ideju. Da bi razumeo ta se podrazumeva pod domainom, skitnicom, luakom i daljini degradacijama, da tako ka emo, mora da svaku posmatra odvojeno. Ne moe da ih uzme sve odjednom i o svima govori u jednom dahu. Ta podela je spomenuta u vezi sa mogunou razvoja. Mora da shvati da je broj ljudi koji zbog stanja svog bia nisu u stanju da uvae ni jednu stvarnu ideju zaista ogroman. P: Moe li skitnica spolja da bude uspena? O: Ta re je upotrebljena da opie ljude za koje se u obinom ivotu smatra da su veoma blizu mogunosti razvoja, iako su u stvarnosti veoma daleko od nje - dalje od sasvim obinih ljudi. Ljudi mogu da znaju mnogo lepih rei, da vrlo lako govore, a da opet budu veoma daleko od mogunosti razvoja. P: U emu je znaaj ideje predstavljene ovim trima kategorijama? O: Vana stvar je da u svakom od nas, ak i ako imamo izvesne praktine stavove i odreene vrednosti, jedan znaajan deo nema vrednosti ili ima lane vrednosti, ba kao skitnica i luak. P: ta moe da nam pomogne da to bolje razlikujemo? O: Razdvoj mehaniko od svesnog u sebi, uvidi koliko je malo svesnog, koliko je retko ono na delu, a koliko je mehaninost jaka mehaniki stavovi, mehanike namere, mehanike misli, mehanike elje.

P: Koji je najbolji nain da se radi na upoznavanju sebe? O: Sea se da sam na poetku rekao da postoje dva pravca u kojima na razvoj moe i mora da tee. Prvi je pravac znanja. To je razumljivo: moramo da uveamo svoje znanje, jer ne znamo dovoljno ni o sebi ni o svetu. Drugi je pravac bia, poto nae bie nije onakvo kakvo bi trebalo da bude, ne samo u smislu da smo napola razvijena stvorenja tako da na nivo moe da se podigne, ve i u smislu da su neke stvari u nama nedovoljno razvijene ak i u naem sadanjem stanju. Rekao sam, na primer, da su glavne osobine naeg bia da nismo jedno, da smo mnotvo, da nismo svesni. To je neizbeno, ali se injenica da mi to ne shvatamo moe promeniti: nu to moemo da znamo. Moemo: na primer, da znamo da u svakom trenutku nijedno delo, nijedna misao ne potie od celine - ve samo iz malog dela nas. Toga moemo da postanemo svesni. Promena bia u najveem broju sluajeva poinje time to postajemo svesni neega ega ranije nismo bili svesni. I samo bie moe da se razvija i raste; nivo naeg bia moe da se promeni, a uporedo sa tim raste i nae znanje. Stvarni rad je rad na biu, ali znanje pomae. Istovremeno je rad na znanju takoe vaan, a tu pomae bie, jer u stanju u kome smo ne moemo da steknemo mnogo vie znanja ono bi se razlomilo i podelilo meu raznim "ja". Ponekad ljudi vie godina rade, stiu informacije, ali ne rade na biu. Potom odustaju od rada, ali ne mogu da zaborave znanje koje su stekli i ono deluje u njima; njihovo bie, meutim, ne odgovara tome, pa im znanje postaje iskr ivljeno. to se znanja tie, morate takoe da razumete da u svakom ima tri oveka - ovek br. 1, ovek br. 2 i ovek br. 3. Jedan od njih moe da preovlauje, ali su u svakom trojica. Zato ak i u nama postoje tri vrste znanja. Deo naeg znanja je znanje oveka br. 1, deo je znanje oveka br. 2, a deo - znanje oveka br. 3. Kad razdelite ta svaki od njih zna, videete kako to moe da zagospodari ovekom kod koga jedno od njih jako pretee. Neke kole od poetka poinju na pogrean nain i razvijaju im aginarne osobine, kao to su vizije i sline stvari; rad na biu, meutim, zahteva stalni nadzor i znanje, jer inae mnoge stvari mogu da krenu pogrenim putem: ovek moe imaginarno smatrati za stvarno, i ako na biu ne radi na pravi nain, njegov rad moe da krene pogrenim pravcem. Veoma je vano da se razume: uvek moraju da postoje ova dva pravca koji se meusobno potpomau.

P: Rekao si daje jedna od osobina naeg bia da nikad nismo jedno. Sigurno smo u sluaju identifikacije jedno - nismo mnotvo, mada moda na pogrean nain? O: Da, ali to je samo jedna od mnogih grupa "ja"; to nije celina. A identifikacija praktino iskljuuje sva druga "ja". ak i u uobiajenim okolnostima, ako se relativno ne identifikuje, jedno "ja" moe neto da radi a druga da posmatraju i gledaju u istom pravcu, u najmanju ruku odreen broj. U stanju identifikacije su ona, meutim, potpuno iz baena: jedno malo "ja" zauzima itavo polje. Toje karakteristika naeg bia - da jedno malo "ja" zove sebe "ja" podrazumevajui pod tim celinu. Zbog toga kaem da uvek kad kaemo "ja" laemo i sebe i druge jer to nije "ja" ve samo jedna mala stvar koja zamilja da je celina. P: ta je to u nama to ulae napore? O: Opet jedno od "ja" ili mala grupa "ja". Na cilj je da budemo u stanju da u prouavanje i razvijanje sebe ulaemo prave napore veom grupom "ja", tako da ta mala grupa "ja" koja zapoinje samoprouavanje moe da raste i posle izvesnog vremena postane dovoljno velika i jaka da upravlja itavom stvari i odrava pravac. Ona, meutim, na poetku mora da bude uvebana pomou odreene vrste prouavanja u svemu onom to nazivamo kolskim radom. Ako ta mala grupa "ja" sa kojom poinje ne raste, nee imati dovoljno snage da nastavi. Veliki broj ljudi zapone ovaj rad a potom ga napusti. Tu nita ne moe da se uini i ne moe da se da nikakva prognoza. Posle izvesnog vremena e sam videti ima li dovoljno energije i interesovanja, jer su energija i napor neophodni za rad. Ako si pasivan, ne moe da stekne ni znanje ni bie. U odnosu na rad mora da bude aktivan. Glavna stvar koja treba da se zapamti i o kojoj treba da se razmilja u vezi sa promenom bia jeste san i mogunost buenja. Mora da u sebi nae odreene ideje, odreene misli koje e te probuditi. P: Postoje li neke ideje koje uvek bude oveka - video sam da neke ideje jednog dana puno pomau, a drugog ne? O: Svakako, ali mora da pronae stvari koje pomau ee, odreene uvide. Postoji velika razlika izmeu uvida i rei. Kad jednom neto spozna, zna da je to istina. Potom to ne sme da zaboravi. Glavno pitanje mora da bude kako da se probudimo. Shvati da spava, da svi spavaju. Shvati potom da je jedini izlaz buenje. Neophodno je da se koncentrie na jednu injenicu - san i mogunost buenja. Ako o tome misli i osea to, javlja se ansa. Sve dok do te spoznaje ne doe, anse zaista nema. Moe da pria o ovom sistemu, raznim

svetovima, vodonicima, kosmosima i svemu drugom na isti nain kao to pria o ostalim stvarima i nita se nee dogoditi. P: Kad bi ovek uvideo da spava... O: "Kad bi" je ve san. Svi snovi poinju sa "kad bi". Pokuaj da razmilja bez toga. Da, ta spoznaja je jedina stvar. Neophodno je da se nau putevi za buenje, a prethodno mora da shvati ta je san. P: Kako ovek moe da razvije emocionalni stav prema idejama sistema? O: Uporedi san i buenje. Sve ideje rada poinju idejom sna i mogunou buenja. Sve druge ideje, ideje u ivotu, mogu da budu otroumne, razraene, ali su to ideje usnulih ljudi. Toliko smo navikli na te izmiljene ideje da posle izvesnog vremena ideje sistema uzimamo na istom nivou kao te druge ideje koje ne vode nikuda. Korisno je da svaki put kad se ovde sastanemo misli da to moe da bude poslednji put. Ne znamo ta moe da nam donese sutra, ali obino ovo zabo ravljamo. Ako to shvati, tvoj emocionalni stav e se razviti sam od sebe i bie u stanju da misli o onom to je zaista vano. Pokuaj da razmilja o relativnoj vanosti stvari. Neophodno je da se razume kako da pridemo tom problemu. Kako moe da misli o vanosti neega ako nema materijala za poreenje. Da bi poredio, mora da ima razliite stvari. Pokuaj da poredi ideje i principe rada sa stvarima u ivotu. P: Izgleda da su te dve stvari potpuno razliite. O: Nee ti pomoi to to kae da su razliite. elimo da shvatimo ta je vie, a ta manje vano, radi sebe, a ne radi akademskih ciljeva, pa zato to nije nain da se pone. Nikad nee dobiti pravilnu razmeru, pravilan materijal za poreenje ako pone na taj nain. Razmisli i videe. P: Moj problem je to intelektualno prihvatam da je jedna stvar vana i korisna, a druga nevana i nekorisna, ali nemam nikakav oseaj o tome. O: Spoznaja e da donese oseanje. To mora ee da se shvata, da se povee sa vie stvari. Jednostavno pokuaj da u glavi manje ili vie obnovi ideje koje si uo. Pronai koje te od njih vie privlae. Neke za tebe ostaju puke rei, a o drugima ima praktina zapaanja i iskustva. To e ti pomoi. P: Reeno je da moramo da odbacimo sve to nije neophodno da bismo napredovali. Nalazim da je to veoma teko. O: Meni izgleda da je to cilj u svemu. Ako radi neto da bi postigao odreeni cilj, to manje nepotrebnih stvari radi, svakako da e biti

blie cilju. Ako, na primer, uri da uhvati voz, a istovremeno eli da ita novine, propustie voz a novine nee proitati. Bolje je da novine ponese sa sobom i ita ih u vozu. Nemogue je, meutim, da se odbaci sve, a nemogue stvari se ne zahtevaju. Ali, ostaje princip da imamo toliko nepotrebnih stvari koje smatramo obaveznim da moemo da ih malo smanjimo. P: Da li je uobiajeno da ovek postaje manje zainteresovan za ivot kako postaje svesniji? O: Zavisi ta podrazumeva pod ivotom, jer taj izraz moe da se tumai na mnogo razliitih naina. ovek moe da bude zainteresovan za neku stranu ivota koja je apsolutno nespojiva sa drugim interesovanjima, ili pak moe da bude zainteresovan za neku stranu ivota koja moe da se povee sa tim drugim interesima. P: Izgleda da je elja od sutinske vanosti da bismo postali svesni; a zar elja ne moe da postane prepreka svesti? O: elja je komplikovana stvar - ona je zaista kombinacija itave serije misli, oseanja, pa ak i strahova. elja da budemo svesni javlja se kad smo uplaeni od mehaninosti. Najpre ovek moe da shvati da je maina, a potom da se od toga uplai. Tada e da se pojavi elja. P: Nedavno sam imao prilino depresivno oseanje da sam uprkos radu i dalje strahovito mehanian. O: Sigurno da smo mehanini i tu zasad ne moemo da uinimo nita dok ne budemo sebe poznavali bolje, ne samo uopteno, ve lino, individualno, jer ima mnogo optih stvari koje su svima zajednike, a postoji veliki broj individualnih osobina. Najpre prouavamo opte stvari, potom pojedinane; a kad upoznamo sebe, razumeemo gde da ponemo. Sada samo pokuavamo da inimo osnovne stvari, vie radi prouavanja sebe nego radi rezultata. P: Kako ovek moe da sanira periode slabosti, onda kada ideje sistema nemaju snage? O: Sve se odvija u talasima - gore i dole. Neophodno je da se dovoljno zapamti i da se ovek dovoljno uzdigne, da tako kaemo, da u momentima depresije ne bi izgubio nit, ne bi zaboravio ono to je bilo. P: ta da radimo umesto da oseamo depresiju koja se javlja kad iluzije nestanu? O: Depresija moe poticati od drugih iluzija koje zauzimaju mesto onih koje su iezle. Prethodne iluzije bile su pune nade, a druge iluzije mogu biti pune oajanja - to je sve.

P: Kako da osnaimo i uvrstimo trenutke kad neto oseamo i elimo da radimo i upotrebimo ih u trenucima kad ne elimo da radimo? O: Pokuavajui da te trenutke poveemo. Kad si u takvom stanju da eli da radi, zapamti druge trenutke kad si bio u istom stanju i stvori izmeu njih mentalnu vezu. P: Da li e to sa sobom doneti podsticaj za rad? O: U ovom sistemu podsticaj mora da doe od uvianja tvoje sadanje situacije i mogunosti za promenu. Ili, to moe da bude jo jednostavnije. Podsticaj na rad moe doneti uvid da je mogue da zna vie nego to zna sad. Ovo drugo se odnosi na znanje, a prvo na bie. Ti zapravo mora da ima oba i sve to mora da se potvrdi. Vrlo brzo nakon to si poeo da radi, uvia da si poeo da stie odreena znanja koja otvaraju nove mogunosti razumevanja. To nee izmai nikom ako se u radu zaista trudi. A posle izvesnog vremena emo u sebi primetiti promene koje ne moemo da opiemo ali koje e proizvesti sasvim drugaije stavove. To je neizbeno, pa zato oveku daje odreeno vrednovanje i odreeno razumevanje da neto stie i nekuda se kree, a ne stoji u mestu. P: Kako ovek moe da osnai odluke? O: To zavisi od odluka. Na prvom mestu treba da se zna ta je vie, a ta manje vano. Ako naui da to razlikuje odluke nee biti teke. Mora da naui da na naem nivou razlikuje mehaniko od svesnog. Stvari koje su povezane sa radom mogu biti svesne. Stvari povezane sa pogodnostima, dobiti, zadovoljstvom, profitom su mehanike. A tu je i druga strana. Ako je rezultat odluke zaista vaan i povezan sa tvojim radom, ima pravo da trai savet. U tom sluaju posebno mora da se trudi da ne odluuje sam. P: Oseam da moj stav prema radu zahteva potpunu promenu. Sistem je vaan samo jednom "ja" - druga ne ele da ue ili da se menjaju. Postoji li neki nain na koji mi se moe pomoi kako bih eleo da radim? O: Ali ko e to da uradi ako je samo jedno "ja" zainteresovano a ostala nisu. Govori kao da si ti neto razliito od tih "ja". Jedno "ja" moe da odlui, ali e isplivati drugo i za to nee znati. Situacija jeste takva, a ti mora da pokua da uini sve to moe. Ne sanjaj o stvarima koje ne moe da uini i ne pokuavaj da uradi vie nego to moe. Niko ti ne moe pomoi da eli da radi, to mora da eli sam, ali ako ne ini ono to moe, popustie i radie sve manje i manje. Ako pokuava da pamti sebe i da zaustavi misli tri ili etiri puta

dnevno to e ti veoma brzo dati energiju - samo, to mora da radi redovno. Kako moemo da poveamo svoju sposobnost za rad? Samo radom, drugog naina nema. Ako naui da ulae male napore imae male rezultate, ako ulae vee napore rezultati e biti vei. P: Kako moemo da budemo sigurni da je stvarna prednost ako je ovek vie svestan a manje mehanian? O: To mora sam da otkrije; nai razloge za to. Prvo pokuaj da razume ta znai biti svesniji i manje mehanian. Onda odlui - samo e tada to imati pravu teinu. Ako odgovorim ja, to e biti moje miljenje. Ima stvari koje ovek mora da odlui sam za sebe i samo tada one mogu imati pravo znaenje i moe se pokazati pravo razumevanje. Mi ne znamo ta znai postati svestan. Takoe, mi ne znamo ni svoje sadanje stanje jer ivimo u iluzijama. Kad bismo se oslobodili iluzija, bilo bi mogue da dobijemo jak podsticaj da izaemo iz ovog stanja i da se promenimo. Ne moe se u potpunosti opisati ta ta promena znai, a bolje je i da ne pokuavamo, jer je fantazija u nama uvek spremna da proradi i da nas obmane. Bolje je da proui svoje sadanje stanje. Ako to uini, ne gubi nita, jer mi nemamo ta da izgubimo. P: Ponekad mi se ini da nemam oseaj za razmeru. Kako mogu da pokuam da to popravim? O: U tome je stvar! To je cilj itavog rada. Sve to inimo ima za cilj da steknemo smisao za pravu razmeru. Ne moe ga, meutim, imati pre nego to pone da radi, pa je prema tome nephodno da radi, a onda e, kao rezultat rada, stei bolji oseaj za razmeru. P: Nalazim da je najvea tekoa da se pronae veza izmeu naeg obinog ivota i ozbiljnog rada u sistemu. Kakva je ta veza? O: Nema potrebe da se trai veza jer ti ovaj sistem daje mogunost da odmah pone da radi, ba takav kakav si. Istovremeno, kad pone da misli o moguim rezultatima rada i tome ta se deava ako uopte ne radi, videe da su to dve sasvim razliite stvari. U jednom se sluaju sve dogaa, a u drugom sluaju mora da bude svestan da bi delovao u skladu sa onim to zna. Izmeu te dve stvari nema veze; kakava veza moe da postoji izmeu normalnosti i ludila? P: Da li promena bia oslobaa oveka od spoljanjih dogaaja? O: To mora da otkrije u sopstvenom iskustvu. to si vie u sebi jedinstven i to si svesniji, manje e zavisiti od okolnosti. Bolje e ih razumeti, bolje pronalaziti svoj put, pa e, prema tome, postajati slobodniji. to se tie onoga to se dogaa kasnije, to mora da se iskusi na narednim stupnjevima. Beskorisno je da se o tome govori teorijski.

Na osnovu svega to sam rekao moe da prosudi da pokuavam da te dovedeni do praktinih stvari. P: U nekim ivotnim okolnostima pamenje sebe je mnogo tee. Treba li da takve okolnosti izbegavamo? O: Greka je da se misli da ivotne okolnosti, to jest spoljanje okolnosti, mogu na sve da utiu i sve da promene. To je iluzija. to se tie toga da li da ih izbegavamo ili ne - pokuaj da ih izbegne, ili pokuaj da ih smatra ulogom koju mora da odigra. Meutim, ako uspe da ih izbegne, videe da se nita nije promenilo; izuzetaka moe biti, ali opta ravnotea uglavnom ostaje. P: Ako smo potpuno slabi i nemamo snage, iz kakvog izvora crpimo tu snagu koja je potrebna da se pone rad na sebi? O: Mi imamo odreenu snagu. Kad bismo bili samo slabi, ne bismo mogli nita da uinimo; kad uopte ne bismo imali snage, rad nas ne bi ni zanimao. Ako uvidimo svoju situaciju, ve imamo odreenu snagu, a novo znanje poveava tu snagu. Prema tome, imamo sasvim dovoljno da ponemo. Kasnije, snaga dolazi od novih napora. P: Nalazim da je veoma teko da se radi na ispravan nain jer ne vidim koja vrsta napora je ispravna u jednom, a koja u drugom trenutku. O: Uvek je ispravno da pokuava da pamti sebe, ukoliko moe da se natera da pokua. Ako eli da pamti sebe, najbolje je da o sebi ne misli. Sve dok misli o sebi, nee pamtiti sebe. Teko je da se reima objasni ta razlika. To je kao kad o sebi misli na jednoj osnovi, a pokuava da pamti sebe na drugoj osnovi. Shvata da ne pamti sebe, da nisi svestan, i pamtei to odsustvo svesti poinje da pamti sebe. Nisam u stanju da to bolje objasnim. Ispravan metod nee pogoditi odjednom, ali ako izvesno vreme pokuava, otkrie odreeni pravac misli koji e ti pomoi. Tada e otkriti da ako o odreenoj stvari misli na odreeni nain, to te navodi da pamti sebe. To je prvi korak ka svesti. P: U odreenim trenucima ne znam da li pamtim sebe ili ne. O: Dovoljno je da zna da ne pamti. Uhvati trenutak kad si naroito daleko od pamenja sebe - u tom trenutku e pamtiti sebe. P: Ako kaem sebi "Pamtiu sebe ..."? O: Nita se nee desiti; ne moe se poeti na taj nain. Ili misli o neem to e doneti pamenje sebe, ili shvati da ne pamti sebe. P: Sada, u ovom trenutku, vidim da na pamtim sebe, ali to ne ide dalje. O: Idi dublje - to je dovoljno. Uviaj sve vie i vie, sve dublje i dublje, da ni ti, ni drugi ljudi, da niko ne pamti sebe. To e ti pre od

bilo ega drugog doneti pamenje sebe. Naa tekoa u pamenju sebe uglavnom proistie iz nedostatka uvida da ne pamtimo sebe. Kasnije u to mogu da uu mnoge druge stvari, ali ako pokuava da ih sve odjednom ima, nee dobiti nita. Pokuaj da posmatra kako ti prolazi vreme. Pretpostavimo da si u pozoritu, ili si ovde, ili ide da vidi prijatelje; potom, kad se vrati kui, upitaj se da li si bio svestan sebe, i uvidee da nisi. Ili, ako si u autobusu, kad izae upitaj se ta se deavalo usput. Uvidee da po prirodi stvari nikad ne pamti sebe mora da sebe navede da to uini. P: Kako se onda javljaju sluajni bljeskovi pamenja sebe? O: To moe biti intenzivni rad centara, posebno kad jedna funkcija posmatra drugu. Kad jedan centar posmatra drugi centar, utisci mogu biti dovoljno jaki i dovoljno suprotstavljeni, ili dovoljno od pomoi da dovedu do pamenja sebe. Mnoge od tih stvari moe da namerno stvori, poto ne moe da rauna da e svest o sebi stei pomou sluaja. P: Izgleda mi da nije dovoljno to to nas uverava da emo stanje svesti o sebi znati po njegovom posebnom ukusu i elim da znam kako moemo da ga prepoznamo intelektualno, ne rizikujui da se umeaju oseanja ili subjektivna misao. O: Oseanje ne znai meanje. Intelektualna funkcija moe da te vodi do odreenog stepena; dalje mora da putuje oseanjima. to se tie svesti o sebi koja predstavlja vie stanje svesti, ne moe se rei da je to iskustvo sigurno mogue ili lako dostupno, poto ono znai promenu bia; prema tome, teko je mehanikom oveku rei kako e se oseati i gledati na stvari kad postane svesniji. On spava. Kako moe da se kae ta e osetiti ili uiniti kad se probudi? Ne moemo da nainimo prvi korak prema viim stanjima zato to ima mnogo stvari od kojih ne elimo da odustanemo. Svako od nas savreno dobro zna od ega mora da odustane, ali niko ne eli da to uini. U odnosu na pamenje sebe to je, meutim, mnogo jednostavnije; ako ovek zaista pokuava na sve mogue naine, primetie razliku izmeu svog stanja i stanja oveka koji ne pokuava da pamti sebe. P: Kad pokuavam da pamtim sebe, ponekad mi se predstava o vremenu promeni. Da li je to iluzija? O: To je sasvim mogue, ali u odnosu na pamenje sebe ne smemo da razmiljamo o dodatnim rezultatima, sporednim rezultatima. Mo ramo da mislimo samo o konanoj injenici da ne pamtimo sebe, to znai da spavamo, i da elimo da pamtimo sebe, to bi znailo da smo

budni. Moda e se tada subjektivni oseaj za vreme i mnoge druge stvari promeniti, ali to nije vano. Ono to je vano je injenica da spavamo, i vaan je napor da se probudimo. P: Kako mogu da izgradim stvarni pravac, vri cilj? O: Opet na isti nain - izgraujui sebe. Moe da bude jai od sebe. P: Ali mi smo zbir razliitih "ja". Kako da znamo kome ja" da verujemo? O: Ne moemo da znamo - takvo je nae stanje. Imamo posla sa sobom ovakvi kakvi smo dok se ne promenimo, ali mi radimo sa idejom o moguoj promeni, i to vie uviamo u kakvom smo beznadenom stanju, imaemo vie energije da inimo napore da se promenimo. P: Dok je veoma lako da razumem koliko sam mehanian u najveem broju sluajeva, teko mi je da sa time pomirim to to se ne ponaam u skladu sa svojim uvidom. Da li je ovo rezultat nesavrenog razumevanja tog poreenja? O: Ne. Vidi, lako je da se mehaninost razume umom. Uvek je, meutim, veoma teko da je vidimo u injenicama, u stvarima, da vidimo kako se uvek sve dogaa. Za to treba vremena. P: Zato moemo da vidimo neke greke koje se stalno ponavljaju ali ne moemo da ih prekinemo dok nam neko ne ukae na njih? O: ak ni to nee pomoi. Moe da nastavi da ih pravi svakog dana sve dok ne otkrije uzrok. Moda to zavisi od nekih drugih stvari, a te druge stvari opet od nekih drugih itd. Za sve to eli da promeni mora da pronae poetak. Sada, meutim, ne govorimo o promeni. Govorimo samo o prouavanju. Promena zahteva vie. Naravno, ako uvidi neto sasvim oigledno, mora da pokua da ga promeni, ali to uglavnom radi posmatranja sebe, jer ako se neto uvek deava na mehaniki nain, ne moe ak ni da ga posmatra. P: Najosnovnija ideja ovog sistema je promena sebe, zar ne? O: Najpre je neophodno da znamo ta da promenimo. Najosnovnija stvar je da poznajemo sebe, iako, kao to smo na samom poetku uli, ne moemo da upoznamo sebe ako se neke stvari ne promene, jer u naem uobiajenom stanju imamo veoma jak otpor prema bilo kakvoj vrsti promene ili rada. Ljudi koji jedino ele da znaju a ne odobravaju promene nikad nee nauiti da poznaju sebe, ba kao to i ljudi koji jedino ele da intelektualno proue sistem ne dobijaju nita i vrlo brzo odlaze. Upoznati sebe, meutim, jeste dug proces. Najpre moramo da prouavamo.

P: Da li ne smemo da oekujemo nikakve rezultate od svoga rada? O: Kakva je korist ako radimo bez rezultata? Oni se, meutim, ne mogu oekivati suvie brzo, ne mogu se oekivati trenutni rezultati. Ako posadi granicu u zemlju ne moe da idue godine oekuje veliko drvo. Rast je proces. P: Pre izvesnog vremena si rekao da ovek mora da vidi sebe pre nego to moe da upozna sebe. Da li videti sebe znai kombinaciju posmatranja sebe i pamenja sebe? O: Ne, znai samo imati ispravnu sliku o sebi. Pre nego to to stekne, ne moe da zapone nikakav ozbiljan rad, moe samo da prouava, pa ak i to e biti delimino. P: Vrlo je teko da se ovek uveri da govori istinu o sebi. O: Da. Zato sam i rekao da prvo vidimo, a ne upoznamo sebe. O sebi imamo razne slike; moramo da ih vidimo, jednu za drugom, a potom ih uporedimo. Ne moemo, meutim, da na prvi pogled kaemo koja je ispravna. To se moe proveriti samo ponovljenim iskustvima. To je ono to smo, u prvoj grupi u Petrogradu, nazivali pravljenjem mentalnih fotografija sebe dok se pripremamo da vidimo sebe. P: Zar ne moe i ponovljeno iskustvo takoe da bude pogreno? O: Da, sebe moemo da obmanjujemo ak i na taj nain. Ali kad se pojavi emocionalni element - savest - to e biti potvrda. P: Kako se prave te mentalne fotografije? O: Bez fotoaparata. Pogledaj kako izgleda, kako te ljudi vide u ovom ili onom skupu okolnosti. To mora da uradi sam, iako ponekad moe da bude korisno da druge ljude pita kakvi su im utisci o tebi, jer svi o sebi imamo pogrenu sliku. Svi stojimo pred ogledalom i umesto sebe vidimo nekog drugog. Ako tako uradi, stei e predstavu o svojim ulogama. One su esto razdeljene odbojnicima, tako da iz jedne uloge ne moemo da vidimo drugu. P: Da li videti sebe znai videti istovremeno svoje greke i ta da uinimo u vezi s tim? O: Ponekad moe biti tako. Ti, meutim, opet pokuava da dobije definiciju i objanjenje, aja govorimo stvarnoj praksi, ne o definicijama ili prevoenju rei. Govorim o stvarnom vienju sebe. Pretpostavimo da govori o nekoj slici koju nikad nisi video i za koju si samo uo. Moe da sazna o toj slici sve to je mogue da se zna o njoj, ali ako je nisi video, mora pre svega da to uini i proveri sve to si uo. Videti sebe ne znai videti sebe uvek. Sebe vidi izvesno vreme; potom prestaje da vidi.

oveku se ne moe ozbiljno govoriti dok ne pone da vidi sebe, ili, dok u najmanju ruku ne shvati da ne vidi sebe i da je neophodno da se oko toga potrudi. P: Jednom si rekao da je neophodno da se bude ozbiljan u odnosu na rad. ta znai biti ozbiljan? O: Najpre je neophodno da se razdvoje dve stvari: biti ozbiljan i uzimati stvari ozbiljno. Razmiljajui o ovome ljudi obino misle kako da ozbiljno uzmu stvari, i koje stvari, a nikad ne misle o tome ta znai biti ozbiljan. Ja u ti rei ta to znai. Biti ozbiljan znai ne uzimati nita ozbiljno - sa izuzetkom stvari za koje sigurno zna da su vane u odnosu na ono to eli. To izgleda suvie malo, ali kad ga primeni u praksi videe da je to jedino reenje i najneophodnija stvar. Vidi, ljudi koji nisu, iz te perspektive se ne mogu uzeti ozbiljno. Oni su jednog trenutka ozbiljni, narednog trenutka zaboravljaju sve, pa onda opet pokuavaju da neto pronau, a u sledeem trenutku su potpuno zadovoljni onim to imaju. To znai da oni nisu - oni ne postoje. Najpre moraju da postoje. P: Rekao si da odreena negativna oseanja ine rad nemoguim. Znai li to da ona moraju da budu potpuno iskorenjena pre nego to ovek pone, i ta podrazumeva pod ozbiljnim radom? O: Pod ozbiljnim radom se ne podrazumeva samo prouavanje, ve i promena. Najpre mora da proui odreene stvari, potom radi na tome da ih promeni. Meutim, poto ak i prouavanje ne moe da se odvija bez odreene promene, budui da proces prouavanja i proces promene nisu potpuno odvojeni, prouavanje ozbiljnije od onog na samom poetku ve moe da se nazove ozbiljnim radom. Ozbiljan rad je uz odreena negativna oseanja nemogu, jer e ona pokvariti sve rezultate: jedan tvoj deo e raditi, a drugi e to kvariti. Prema tome, ako ovaj rad zapone a da nisi pobedio odreena negativna oseanja, posle izvesnog vremena moe da se nae u jo gorem stanju nego ranije. Dogaalo se vie puta da su ljudi sebi onemoguili nastavak rada jer su eleli da zadre svoja negativna oseanja. Bilo je trenutaka kad su to uviali, ali tada nisu uloili dovoljan napor, a kasnije su negativna oseanja postala jaa. P: ta ini da ljudi ulau napore? O: Dve stvari: ako ele da neto dobiju ili ako ele da se neega otarase. Samo, u uobiajenim okolnostima, bez znanja, ljudi ne znaju ega mogu da se oslobode ili ta mogu da dobiju. P: Mora li ovek da ima dugu obuku?

O: U ivotu sve ima svoje vreme, i ako ovek suvie dugo eka, stvar postaje beskorisna i mogu da se dobiju samo loi rezultati. S vremena na vreme se pojavljuju preice, i ako ih propustimo, posle izvesnog vremena prestaju da se javljaju. Neophodno je da se zapamti sve to je u razliitim prilikama reeno o naporu, jer je napor osnova rada; to vie napora ulaemo, vie moemo da oekujemo. Mi elimo veoma krupne stvari; mi i ne shvatamo koliko su krupne stvari koje elimo. U poetku su napori mali zato to u obinom ivotu ne ulaemo napore; u ivotu se ini sve da se izbegne rad, pa je zato teko da se shvati i prihvati neophodnost napora. Svi nai naini razmiljanja i rada tee da izbegnu napor po svaku cenu. P: to se tie promene bia - izgleda da je samo pomou napora mogue da se uini neto drugaije. To je, znai, zaarani krug jer nita ne moe da uini drugaije, zato to ti se bie nije promenilo. O: Ne, tako je u ivotu, ali ne i u koli. U bilo kom sistemu ili koli to je drugaije. U obinom ivotu ovek ne moe nita da promeni nainimo jedan korak desno i jedan korak levo, a situacija ostaje ista. Ali ako ovek radi u kolskim uslovima, to nije isto. Ako ovek radi brzo, promena e biti brza; ako radi veoma malo i promena e biti u skladu s tim. Ne moe da kupi veliku kuu za par novia - mora da je plati onoliko koliko kota. Jednostavno misli o tome na sledei nain: koliko plaa, a koliku promenu oekuje? Priali smo dovoljno i moemo da razumemo dovoljno. Moramo da vidimo koliko plaamo, a tada emo videti koliko moemo da dobijemo. Ne moemo da oekujemo vie. Da li je to jasno? Koliko zaista napora ulaemo? Ako obmanjujemo sebe, ne moemo to da znamo, ali ako se ne obman jujemo, moemo da vidimo koliko moemo da oekujemo. Napor sam po sebi nee pomoi, jer ne zna u kom pravcu da ulae napor. Zato je neophodna kola. Ovakav kakav je, ovek moe da naui mnoge stvari ako mu se one pokau i objasne, ali ako ih dobije sam od sebe, dobie ih na pogrean nain i pravie greke, ili ih jednostavno nee dobiti. Da nismo takvi, kole ne bi ni bile neophodne - bar neki ljudi bi te stvari mogli da dobiju sami. To, meutim, nije mogue; niko to ne moe. P: Onda se ne moe mnogo dobiti od knjiga? O: Mogu se dobiti neke ideje, ali ovek dobija jednu, a proputa deset drugih stvari. Zapravo, postoje knjige u kojima su zapisane veoma duboke tajne, ali ljudi mogu da ih itaju a da do tih tajni nikad ne dou. To je potpimo sigurno. To je, opet, povezano sa osnovnom idejom da

razumevanje ne zavisi samo od znanja, ve i od bia. Zato nam je potrebna kola. U koli ne moe da obmanjuje sebe, i u koli ti mogu objasniti zato nisi u stanju da razume. To znai da u tebi postoji neto to mora da pobedi da bi razumeo vie. Mi ne vidimo sebe, ali uz odreenu pomo, uz prouavanje, moemo da vidimo mnogo vie. Postoje razliiti stepeni vienja. P: Sigurno, ako ovek odlui...? O: To je samo re. Kad bi bio jai, bio bi u stanju da donosi odluke. Ovakav kakav si, moe da donese koliko god hoe odluka i nastavie da o odlukama samo pria. Osnovna stvar je naa slabost u svemu. Moemo da imamo prekrasne planove, moemo da kaemo da znamo ta hoemo, moemo ak da imamo i cilj, ali ne moemo da "uinimo" nita. Zato moramo da uimo. Najpre moramo da nauimo kako da inimo male stvari, korak po korak. Moramo da ponemo malim naporima. Ako ne uloimo male napore, ostaemo isti - jednog trenutka ovde, sledeeg onde. Ako, meutim, ulaemo male napore i pamtimo ih, to e stvoriti pravac. P: Koji je najbolji nain da se uloe napori u trenutku kad ovek osea elju da se promeni? O: Neophodno je da zna u kom smislu govori o promeni. Napori takoe ne mogu da se opiu. Kada ovek razume svoju situaciju, unutranje protivrenosti i mnoge druge stvari mu daju dovoljan podsticaj da ulae napor. Zato ono to oveku daje podsticaj jeste uvid da spava, da je iznutra podeljen, da ima odbojnike, negativnosti, i da su takve stvari neprijatne. P: Ako bih mislio da sam se malo promenio otkad sam poeo da dolazim na ova predavanja, da li bi to bila fantazija? O: Ne. Sigurno da si se promenio, jer si poeo da razumeva odreene stvari koje ranije ne bi mogao da razume. Ali, to moda nee biti dovoljno. Svaka sitnica koju naui neto menja; ali, moda je potrebna vea promena. Vidi, to je uvek velika promena kad se poredi sa tim kakve bi stvari bile bez nje; ali promena moda nee biti dovoljno velika iz perspektive jo vee promene, ili sticanja neeg drugog, jer promena ne dolazi sama po sebi. Ona dolazi kao rezultat odreenog napora u odreenom pravcu. Potreba za naporom uvek ostaje. Prou avanje je nemogue bez odreene borbe, jer postoje mnoge mehanike stvari koje se u nama odvijaju, a koje se ne mogu iskoristiti u procesu sticanja kontrole. P: Gde je znak koji pokazuje da li smo se promenili ili ne?

O: O tome se moe rei mnogo stvari. Teko je to uiniti, ali ako bi mogao da zamisli ta bi ti se dogodilo da nisi povezan ni sa kakvom vrstom rada, ako bi mogao da uporedi sebe sa tim kakav bi bio, to bi ti dalo odgovor na pitanje. P: Zar nee ovek, borei se da se promeni, razvijati sve vie i vie raznih "ja"? O: Ti i dalje ima mnogo "ja", ona nee nestati, ali e biti u stanju da njima vlada i da ih uredi na odreeni nain. P: Reeno nam je da je korisno da se borimo protiv mehanikih navika, ali je takoe napomenuto da nije mudro da pokuavamo da izmenimo stvari. Moe li se to dalje razjasniti? O: Ono to sam rekao o tome da ne pokuavamo da izmenimo stvari odnosilo se na ljude u uobiajenim ivotnim uslovima bez kole, bez discipline, bez metoda rada. Rekao sam da u obinom ivotu ljudi ne mogu nita u sebi da promene, jer promenom jedne stvari nesvesno menjaju drugu. Bez znanja kako da se uradi, to je potpuno beskorisno. U radu, meutim, posebno posle izvesnog vremena, ta opasnost vie ne postoji, jer time to ini sve to mu se savetuje, ovek izbegava tu mogunost pogrene promene, poto se pogrene promene uvek de avaju u nekoj od beskorisnih funkcija. Ako ovek neto promeni na uobiajeni nain, on poinje da vie lae, ili se vie identifikuje, ili vie izraava negativna oseanja, jer je na te stvari najlake uticati. U radu, meutim, imamo mnoge uvare, iznad svega pamenje sebe, koje e zaustaviti druge mehanike stvari koje hoe da zauzmu mesto one mehanike stvari koju smo unitili. Pored toga, mora da razume da je, da bi se neto promenilo, neophodno znati kako su stvari povezane i kako da se to uradi, a ovek to ne moe da uradi dok mu se ne objasni kako da pone. Postoje odreene take gde ovek moe da pone, i da bi zaista promenio neto, on mora da sledi put koji mu je pokazan. Na primer, neophodno je da izmenimo svoj pogrean nain miljenja, da svoje miljenje uinimo manje formativnim. Najpre, meutim, moramo da naemo primere formativnog miljenja. Potom moemo da se borimo sa izraavanjem negativnih oseanja, pridavanjem znaaja, fantazijom - sve su to naini da se borimo protiv navika. U isto vreme moe takoe da se bori sa drugim navikama, ali e tvoja borba sluiti samo posmatranju sebe, jer ne moe da ih promeni. Moe da ih promeni samo pomou pravaca koji su naznaeni. Da bi se sa navikama borilo direktno i da bi se dobili pravi rezultati, neophodno je vie znanja - ti jo ne zna dovoljno. To, meutim, nee naneti tetu, jer e taj napor biti urav noteen pamenjem sebe.

P: Zato niko sam nije otkrio taku od koje moe da pone? O: Zato to jedno "ja" neto otkrije, ali se u sledeem trenutku drugo "ja" zainteresuje za neto drugo i odnese svu energiju; potom, dok deluje drugo "ja", ispliva tree "ja", i tako dalje. ovek neprestano tri u razliitim pravcima. Mi ne shvatamo znaaj te injenice. P: Ne vidim kako ovek moe bilo gde da dospe dok ne pokua da se suprotstavi navikama i da promeni svoj svakodnevni ivot. O: Da, svakako da ovek s tim mora da uini neto. Pitanje je ta on mora da promeni. Ljudi uvek pokuavaju da izmene stvari koje nisu vane, a ono to je vano se previa i odlae za sutra. P: Postoji li bilo koja dobra navika? O: Navike motorikog i instinktivnog centra mogu da budu dobre navike. Navike u intelektualnom ili emocionalnom centru nikad ne mogu biti korisne. P: Da li su sve navike oblik identifikacije? O: Neke navike su sasvim uobiajene i nekodljive, ali ako pone da im postavlja prepreke, to e ti dati dobar materijal za posmatanje sebe i bie u stanju da prepozna identifikaciju kad e pojavi. Ta borba uvodi trenje, a bez trenja ne bi primeivao sebe, iveo bi kao da si u gustoj magli, ne primeujui to. Naredni korak, meutim, zavisi od tvoje odluke - to trenje moe jednostavno da te razdrai, ili moe da ga upotrebi. P: Zar ne bi trebalo da inimo to je manje mogue na naem sadanjem stanju svesti? O: Moramo da prouavamo sebe. Ne moemo nita da uinimo dok ne budemo znali: najpre moramo da znamo kakvi smo i ta da inimo. U ovim predavanjima sam vam ve dao nekoliko stvari koje moete da uinite. ovek moe da proui sebe ovakvog kakav jeste. Veoma je vano da se to proui. I, opet ponavljam, od samih prvih koraka ovek mora da pokua da promeni odreene stvari, jer u naem haotinom stanju ne moemo ak ni da prouimo sebe. Moramo da napravimo neki red. Hoemo da napravimo inventar u svojoj kui i zato poinjemo da popisujemo ta je u njoj; a pretpostavi da, dok to radimo, drugi ljudi u kui nastavljaju da premetaju nametaj ili se nametaj sam premeta. To je ono to se zapravo dogaa - nametaj se sam premeta, pa zato moramo da ga privrstimo na neko odreeno mesto. kolsko znanje je znanje steeno kroz vie centre. Zato ono pre dstavlja sasvim drugaiji metod. Dati su nam odreeni principi i

odreene podele koje obino nisu poznate i ako ponemo da pro uavamo sebe iz te perspektive otkriemo mnoge nove stvari. Kad ste sasvim sigurni u te podele i te principe, tada, posmatrajui sebe na toj osnovi, otkrivate stvari koje ne moete da otkrijete ako ovo ne znate. Obinim umom stvari vidimo jedino nejasno i one postaju zbrkane; ne moemo da razlikujemo jednu od druge pa ih zato meamo. Ako nam je, meutim, reeno kako da to uinimo, moemo da ih podelimo ak i pomou svog obinog uma. P: Prema tome, posmatranje oveka broj jedan, dva i tri je komplikovanije, zaobilaznije, ali ne obavezno ravo? O: Posmatranje moe da bude sasvim ispravno, ali ako ovek ne zna kako da podeli svoja zapaanja, ne moe da doe do pravih rezultata. Mnogo toga je zasnovano na ispravnim podelama. P: Da li je dobro da najpre ponemo da pravimo zapaanja o jednoj podeli? O: Ne, to ne moe da se uini zato to ne zna ta je u datom trenutku najbolje. Zato uini ono to ti izgleda da moe da uini najbolje. Na primer, odlui da posmatra intelektualnu funkciju, a umesto toga moe da se nae u stanju sa puno emocija. Ne moe da uini jednu stvar, pa drugu, a potom treu dok ne bude stekao kontrolu. A kontrola dolazi na kraju. P: Da li se isto toliko dobija posmatranjem drugih ljudi kao i posmatranjem sebe? O: Da, ali tu ima opasnih momenata. Ako je ovek sposoban da na sebe primeni ono to nae u drugim ljudima, onda to moe da bude ispravno; po pravilu, meutim, ovek misli da su drugi ljudi jedno, a on sam neto drugo. U tom sluaju on moe da u drugima vidi neke stvari, a da ih nikada ne primeni na sebe. P: Izgleda da posmatranje sebe i pamenje sebe postaje tee u uslovima telesnog umora ili kad se ovek ne osea dobro. Kako se moe prevazii ta zavisnost? O: Uslovi naeg tela su uslovi u kojima ivimo, pa zato moramo da posmatramo i pamtimo ili ne pamtimo sebe u tim uslovima - ukoliko nameravamo da to inimo. Ne moemo da ponemo time to emo promeniti uslove. P: Sigurno je posmatranje kao introspekcija, ono sve okree ka unutra? O: Ne, introspekcija je isto to i fantazija - ona je nekontrolisana. Ona je beskorisna i ne donosi nita. Pri posmatraiiju, meutim, zna ta

ini i zato to ini, ta eli da postigne, ta eli da zna. To nije introspekcija, to je prouavanje veoma komplikovane maine; to je zaista mehanika, ne psihologija. Psihologija dolazi kasnije. P: Kako to da ovek moe da posmatra sebe a da i dalje nastavlja da ini iste gluposti? O: Zato to nije jedna osoba, ve mnotvo. Jedna osoba gleda, a druga nastavlja sa glupostima. Ako u jednom sluaju moe da vidi vie ljudi u sebi, to je dobro, ako moe da ih vidi u vie sluajeva, stvari bivaju neprijatne. Ako moe da ih vidi uvek, to je poetak rada. P: Primetio sam da sam veoma neprirodan. Da li ovek postaje prirodniji kad se malo vie probudi? O: Ne obavezno, jer su ljudi ovakvi kakvi su u obinom ivotu u veoma loem stanju, pa zato, da bi na kraju postali prirodni, prvo moraju da postanu neprirodni. Ne moe da oekuje da odmah postane prirodan. To bi bilo mogue da poinjemo na pravom nivou, ali mi poinjemo ispod nivoa. P: Zato se, ako ovek izgubi kontakt sa sistemom, sve prepreke javljaju u najgorem obliku? ovek je negativniji, jo vie beskorisno pria itd.? O: Zato to radom stie neku vrstu nove kontrole a istovremeno gubi mehaniku kontrolu. Zato, ako ovek izgubi kontakt sa radom, on gubi i to malo svesne kontrole, a mehaniku kontrolu je ve izgubio. Kao posledica toga je gori. P: Zato u meni postoji vei otpor prema radu u znaenju rei u sistemu, nego prema ostalim vrstama rada? O: Zato to su druge vrste rada mehanike i mehaniki otpor je manji od mehanikog dejstva. Ako, meutim, preduzme akciju koja je poreklom svesna, ona nailazi na sve mogue otpore. P: Moe li neki jak ok koji se desio u ivotu biti povoljan po rad? O: Moe, ali takvi okovi ne mogu da zamene rad. Sve to moe da se stekne u pravcu razvoja svesti, moe se stei jedino pomou napora. ok ne moe da zameni napor; on moe da deluje na centre ali ne na svest; svest se ne razvija niti raste sama od sebe. ok moe da na kratko vreme otvori vie centre i oveka na trenutak povee s njima. On moe da na izvesno vreme koncentrie svu energiju u naem telu koja je inae svuda rasuta i da je u celini upotrebi. Tada moe da se na trenutak probudi, ali po pravilu kasnije dublje zaspi. Moe ak da izgubi svest i da kasnije bude u veoma niskom stanju. Zato nikakav ok ne moe da povea koliinu svesti; veoma je vano da se to razume. Ljudi

obino meaju predstavu o svesti i o funkcijama. Obe stvari moraju da se razviju, ali razvoj jedne ne dovodi do razvoja druge. P: ta podrazumeva pod razvojem funkcija? O: Ako su centri uravnoteeni i ako su stekli dovoljnu brzinu, oni se povezuju sa viim centrima. Ovo je najjednostavniji nain da se to razume, ali se moe i drugaije opisati. U ovom stanju svesti moemo da budemo svesni samo rada niih centara; u stanju svesti o sebi moemo biti svesni vie od toga. Najpre, meutim, moramo da ponemo da istimo. P: Razumem da nijedan napor da se postane svestan ne biva iz gubljen, a opet, time to smo negativni gubimo energiju koju stvorimo. Kako obe stvari mogu biti istinite? O: To je velika greka, jer je potpuno suprotno principima rada ako kaemo da nijedan napor ne moe biti izgubljen. Ljudi mogu da ulau napore itavog ivota i svi oni mogu biti izgubljeni ako su uinjeni na pogrean nain. Uzmi bilo koju pogrenu kolu sa nekom vrstom iskrivljene ideje. Ljudi koji pripadaju takvoj koli mogu da uloe ogromne napore i da svi oni budu izgubljeni. ovek ak moe da izvesno vreme ulae napore na ispravan nain a da oni, ako prestane, svi budu izgubljeni. Zato napori mogu biti izgubljeni ako nisu praeni ispravnim stavom i narednim naporima. P: Kakvo je objanjenje oseaja za hitnost koja se u oveku stvara kad je u boljem stanju? O: U poetku je to magnetski centar, jer on ima nejasan uvid u nestvamost obinih koncepcija, namera, mogunosti. Potom, kad o vek pone da ui, u odreenom trenutku uvid da spava postaje emocio nalan i stie snagu. Nedostatak razumevanja znai nedostatak oseanja. Samo formativni centar moe da radi bez oseanja. Svaki pravi uvid postaje emocionalan. Jedna od naih glavnih tekoa je to smo isuvie tupi, to nismo dovoljno oseajni. Intelekt je veoma slaba maina. Zato emotionalni centar mora biti slobodan od negativnih oseanja, jer u suprotnom svu energiju utroimo na njih i ne moemo da uinimo nita. P: Da li posmatranje sebe proizvodi neku energiju? O: Svakako. Svaka vrsta rada proizvodi energiju, samo to neke vrste proizvode malu koliinu tako da je, da bi se proizvelo dovoljno energije, neophodno da se due vremena ulau uzastopni napori. A neke druge vrste rada mogu da odjednom proizvedu velike koliine energije. Ponekad neki napor moe da izgleda sasvim mali a da u stvarnosti bude veoma veliki, a nekad veoma veliki napor moe da bude u stvari veoma mali.

P: Kako mogu da nauim da oseam vie? Suvie ivim u svojoj glavi. Od ivota dobijam suvie malo, a izmeu mene i sistema postoji prepreka. O: To je opti problem, jer kad bi ljudi bili u stanju da vie oseaju, mnoge stvari bi im bile lake. Oni su, meutim, tokom dugog vremena nesvesno stvorili toliko zatitnih naprava protiv oseanja da ona sad uopte ne mogu da opstanu. Neophodno je da se otkrije poetak; bez poetka nita nije mogue. Negde se mora poeti, postoje stvari koje su tee i druge koje nisu toliko teke. Ono to ti je zaista potrebno jeste vie posmatranja i odreena vrsta razmiljanja o sebi ili o neem drugom. Ako u tom razmiljanju istraje, ono te moe uiniti oseajnim; samo to mora da za sebe otkrije ta je to; nemogue je da se daju opti saveti koji bi svima odgovarali. Svaka osoba ima neke stvari koje je dovode blie emocionalnom stanju; neophodno je da se one otkriju. ta god da se bude dogaalo kasnije, u ovom trenutku mora da se pone na taj nain. P: Kad sam se pridruio ovom radu bio sam prepun malih entuzijazama. Vidim da su mnogi od njih bili zasnovani na fantaziji, ali sad nemani gotovo nikakvo oseanje. O: Kao to sam upravo rekao to je jedan od naih najveih problema - kako da sebe uinimo oseajnijim - jer pomou samog intelekta ne moemo daleko da dospemo. Jedina stvar je napor - napor i pamenje razliitih pravaca rada, nastojanje da se ne identifikujemo, nastojanje da pamtimo sebe, nastojanje da inimo to i to - napor, napor... Ako uloi dovoljno napora postae oseajniji. Meutim, injenica da ljudi ovo stalno pitaju - ili, ako ne pitaju, da imaju taj problem - pokazuje da ne ulau dovoljno napora. P: Kae da je potrebno vie napora. Da li misli na napor da se ima neko oseanje ili napor da se radi? O: To je jednostavno napor da se radi. Ne moe se initi napor da se bude oseajan, u tome ne pomae nikakav napor - ali se mogu ulagali napori. Ako radi neto, moe da to radi bez napora, nastojei da uradi to je mogue manje ili u to moe da uloi puno napora. Oseanje se moe pojaviti samo kao rezultat odreenog pritiska. U obinim okolnostima, u obinom ivotu, to se jednostavno deava; neto se desi i dovede te u emocionalno stanje. Pitanje je kako da se proizvede oseanje, kako da sebe uinimo oseajnim. I kao to sam rekao, u naem sadanjem stanju ima samo jedno reenje - napor. Ali, ne napor da se proizvede oseanje. Takav napor ne postoji. Meutim,

veoma jak i trajan napor u bilo kom radu koji obavlja posle izvesnog vremena te ini oseajnijim - ne odjednom, svakako. Da bi se poveala oseajnost nuan je odreeni period napora u raznim pravcima. P: Zato bi ulaganje napora bilo tako teko? O: Napori mogu da izgledaju teki jer u svom umu nismo pri premljeni; o njima ne razmiljamo ispravno. Mi ak i mentalno ne prihvatamo da je neophodno da se ulau napori. To je stvarno najvea tekoa. Neophodnost da se ulau napori javlja se kao ok, kao nova stvar. P: Nisam u stanju da pomou napora dostignem stanje koje se ponekad sluajno javi. O: Kae da se javlja sluajno. Ako je to ono to ja mislim da jeste, ono dolazi kao rezultat tvojih napora, jedino to ne dolazi u tom trenutku. Ako, meutim, nisi inio napore ono ti ne bi sluajno dolo, ono nije stvarno sluajno. to vie napora ulae, ima vie takvih sluajnih trenutaka pamenja sebe, razumevanja, oseajnosti. Svi su oni rezultat napora - samo to u ovom sluaju ne moemo da poveemo uzrok i posledicu. Razlog zato ne moemo da ih poveemo verovatno lei u mnogim malim stvarima, kao to su identifikacija, fantazija i slino. Uzrok je, meutim, tu i u odreenom trenutku e dati rezultat. Nikad ne sme da oekuje trenutne rezultate. Neophodno je da se dugo radi da bi se stvorili trajni standardi, da bismo imali trenutne rezultate; a ak i tada oni dolaze samo u stanjima s veoma mnogo oseanja. Ako bismo mogli da pomou volje, elje ili namere postanemo oseajniji, mnoge stvari bi bile drugaije. Ali, ne moemo. U pogledu oseajnosti smo na veoma niskom stupnju i zato najvei deo rada koji sad oba vljamo, ak i kada ga zaista obavimo, ne moe da ima trenutne rezultate. Meutim, nijedan ispravan napor nije izgubljen, neto uvek ostaje; samo, to mora da bude praeno drugim, veim naporima. Zato je prvo pitanje kako da postanemo oseajniji, a to ne moemo da uinimo drugaije izuzev indirektno, time to ulaemo napore. Drugo pitanje je kako da upotrebinio emocionalna stanja kad se pojave, i zato moramo da se za to pripremimo, jer to je mogue uiniti. Emocionalna stanja se javljaju, a mi ih gubimo u identifikaciji i slinim stvarima. Meutim, mogli bismo da, ih upotrebimo. P: Kad se jave emocionalna stanja, da li je pamenje sebe jedini nain da ih produimo ? O: Rekao sam - da ih upotrebimo. Svakako, ako pamti sebe, videe mnoge naine da upotrebi to stanje kad se pojavi. To je stvar pos-

matranja. Oseanja e ti dati drugaiju mo razmiljanja, drugaiju mo razumevanja. Ovo se ne moe opisati budui da mora da bude lino iskustvo. P: Mogu li se oseanja iskoristiti da se objektivnije vide stvari? O: Da, mogu, ako njima vlada. Oseanja se mogu upotrebiti kao instrument za sticanje znanja samo ako njima moe da vlada. A ta znai vladati? Zani ne dopustiti identifikaciju i pridavanje znaaja. Vladanje je drugi korak, prouavanje prvi. Mi govorimo o oseanjima, ali mnoga od njih poznajemo samo po imenu. Ona su toliko pomeana sa drugim stvarima, toliko se identifikujemo sa njima da ne shvatamo ta sve moemo od njih da dobijemo ako im priemo na pravi nain. Sve to zovemo oseanjima - bes, strah, dosada - moe se okrenuti naglavce, a tad emo otkriti da ona imaju sasvim drugaiji ukus. Sva oseanja mogu da budu korisna, ona su neka vrsta prozora ili dodatih ula. Samo, sada nismo u stanju da ih upo trebimo, osim da stvorimo nove iluzije; ali ako bismo ih koristili da vidimo stvari kakve jesu, nauili bismo mnogo ta novo. P: Kako mrnja ili bes mogu da pomognu? O: Tako to e ih okrenuti protiv sebe. Mrzi sebe, nai neto u sebi to e da mrzi. Kad se ovek razbesni na sebe, moe da vidi mnoge stvari. P: To onda znai samokritiku? O: Vie od toga. Kritika je samo intelektualna, a ovo je oseanje. Sve intelektualne aktivnosti su pripremanje materijala, a potom e emocionalni centar poeti da radi sa tim materijalom. Intelektualni centar, sam od sebe, ne moe da pomogne u buenju. To moe da uini samo rad na emocionalnom centru, a moemo da se probudimo samo pomou neprijatnih oseanja - buenje pomou prijatnih oseanja jo nije izmiljeno. Najneprijatnija je stvar da se ide protiv sebe, protiv sopstvenih pogleda, ubeenja, tenji. Buenje nije za one koji se plae neprijatnih stvari, ono je samo za one koji ele da se probude i shvate ta san znai, kao i to da je neophodno mnogo pomoi, mnogo drmanja. To je istinska poenta: kako da sebi obezbedimo neprekidno drmanje i kako da se sa tim sloimo. P: Izgleda mogue da se u izvesnoj meri obue misaoni i motoriki centar, ali moe li da nam kae kako bismo mogli da obuimo emocionalni centar? O: Moemo da ponemo na dva naina: prvo, to sam ve esto ponavljao, neizraavanjem neprijatnih oseanja. Dokazali smo da je to

mogue, jer vidimo da to u strahu ne inimo. Na primer, vojnik ne izraava svoja neprijatna oseanja pred oficirom, jer zna da e, ako to uini, biti strogo kanjen. Prema tome, ako je mogue da se uzdrimo mehaniki, mogue je da se to uini svesno. Na svoja oseanja moemo da delujemo time to emo odvojiti um od oseanja. Um moe ne samo da se uveba, ve i da se naui da stoji po strani i posmatra oseanja. Potom, posle izvesnog vremena, emocionalni centar poinje da shvata da ne vredi ii dalje ako um to ne prati. Zatim, po pravilu, svako ima pet ili est vrsta oseanja za odreene prilike. Zato svako moe da unapred zna ta e se dogoditi; repertoar je veoma ogranien, pa zato moemo i moramo da sebe prouimo iz te perspektive. To je zaista mnogo lake nego to mislimo i sasvim je mogue da se unapred predvidi ta e se dogoditi. Ako ozbiljno popriamo sa sobom pola sata, moemo da zaustavimo svoja oseanja, jer znamo sve asocijacije koje e ih proizvesti. To ne bi bilo lako da je repertoar naih oseanja neogranien; oseanja za sutra su, meutim, veoma ograniena; mi vrlo dobro znamo da bi teko bilo da razmiljamo o nekom novom. Mora, meutim, da zna veoma dobro sve asocijacije, i mora da zna naine na koje obino dolaze oseanja. To je najtea stvar; emocionalni centar je najjai koji imamo. Razum eli da zaustavi oseanja ali je on slab, a oseanja su jaka. Ona se mogu zaustaviti samo na indirektan nain, i to ne u tom trenutku kad nastanu. P: Da li je loe da pokuamo? O: Ne, dobro je; tada, malo-pomalo, moe da nae nain da ih zaustavi jer to se moe uraditi samo vetinom. Jedini nain jeste da stvori nove stavove koji se suprotstavljaju oseanju koje eli da prekine. Potom, na due staze, taj stav moe da se pokae jaim od oseanja. Ima, prema tome, dva naina da se zaustave oseanja: prvo time to postajemo svesni, drugo stvaranjem ispravnih stavova. Meutim, u svakom posebnom sluaju neophodan je drugaiji stav, pa je to zato dug rad. Mi ne samo da smo maine, nego i ve oteene maine. Neophodno je da se potrudimo da bismo popravili mainu. P: Kakve zatitne stavove protiv negativnih oseanja predlae? O: Kao to sam rekao, najpre nastoj da pamti sebe. Ako si svestan ta se u tebi deava, moe da ih zaustavi kad su jo uvek mala. Kad postanu velika, ne moe. Potom, posmatrajui sebe, otkriva stvari koje te ine usnulijim, vie mehanikim. Njih mora da odvoji od stvari koje mogu da budu korisne.

P: To je o sebi. Kako, meutim, da se zatitim od negativnih oseanja drugih ljudi? O: Negativna oseanja drugih ljudi donosi nam naa identifikacija; ona nas ini prijemivim za njih. Ako ima na umu odreeni sluaj, moe da zamisli mogunost da ne bude identifikovan i videe da e biti manje prijemiv. Meutim, jo bolje nego da zamilja, pokuaj to u stvarnosti. Odnos identifikacije prema negativnim oseanjima nije samo teorija, on lako moe da se proveri. Identifikaciju je lake razumeti nego oseanja; postoje stotine raznih negativnih oseanja, ali je iden tifikacija uvek ista. Prvi korak prema neidentifikovanju jeste posmatranje sebe. ovek mora da pazi na sve utiske u trenutku kad ulaze. Identifikacija deluje i u sluaju privlaenja i odbijanja. P: Sada uviam mehaninost u velikoj meri i izgleda da me to uvlai u veu identifikaciju, strah, i oseaj da sam uhvaen. O: Ako misli na strah od mehaninosti u sebi, taj strah moe da ima i korisnu svrhu, jer ve dovoljno zna o mehaninosti, kako da se bori protiv nje, kako da joj se suprotstavi. P: Pokuavao sam da prekinem izraavanje negativnih oseanja da bih se borio protiv mehaninosti, ali su ti napori veoma brzo splasli, a potreba da se probudim bila zaboravljena. O: To je zato to si to pokuao na sitnim oseanjima. Ako pokua da ne izrazi ozbiljna oseanja, odrae se due budnim. Ako bi zapamtio da se bori protiv izraavanja zaista snanog oseanja, u pravom trenutku bi video razliku. P: Zbunjen sam problemom negativnih oseanja: ako je imati pozitivna oseanja iznad uobiajenog ljudskog iskustva, a kae nam se da ne izraavamo negativna oseanja, znai li to da neemo izraavati nikakva oseanja? O: Ne, neophodno je da se orijentie izmeu te dve stvari. Moramo da budemo to je mogue oseajniji jer proputamo mnoge opaaje, ideje, razumevanje, zato to u datom trenutku nismo oseajni. Mnoge percepcije dolaze pomou oseanja. Mi nemamo pozitivnih oseanja, ali se moe rei da imamo negativna oseanja i prijatna i neprijatna oseanja koja nisu negativna. P: Pozitivno znai "nije negativno"? O: Da, i mnogo ta osim toga. Oseanje koje ne moe da postane negativno daje ogromno razumevanje, ima ogromnu spoznajnu vrednost. Ono povezuje stvari koje se u obinom stanju ne mogu povezati. U religijama se savetuju i preporuuju pozitivna oseanja, ali one ne

kau kako ih stei: "Imajte vere, imajte ljubavi". Kako? Hrist je rekao: "Volite svoje neprijatelje." To nije za nas; mi nismo u stanju da volimo ni svoje prijatelje. To je isto kao kad kaete slepcu "Mora da vidi"! Slep ovek ne moe da vidi, inae ne bi bio slep. To je ono to pozitivna oseanja znae. P: Kako moemo da nauimo da volimo svoje neprijatelje? O: Najpre naui da voli sebe - ti ne voli sebe dovoljno; voli svoju lanu linost. Teko je da se razume Novi Zavet ili budistiki spisi, jer su to beleke koje su pisane u koli. Jedan red tih beleaka odnosi se na jedan, a drugi na drugi nivo. P: Postoji li ime za neko oseanje koje nije negativno? O: To moe biti zadovoljstvo, ili patnja. Oba, meutim, mogu da postanu negativna, jer ta tendencija postoji; svako oseanje moe ili da postane negativno ili da izrodi druga negativna oseanja. P: Zar instiktivni centar ne daje dobre zamene za oseanja? Na primer, ljubav kod ivotinja i male dece... O: Ne moe se govoriti o ivotinjama kad govorimo o oveku. Instiktivna negativna oseanja imaju sopstveno mesto i sopstvene nor malne uzroke, ali emocionalni centar uzima njihove rezultate i zamenjuje imaginarnim uzrocima. Veoma je interesantno da se uvidi nedos tatak simetrije izmeu prijatnih i neprijatnih oseanja. Prijatna oseanja ne mogu mnogo da rastu, ona su ograniena. Neprijatna oseanja mogu da rastu. To se, meutim, odnosi na nae sadanje stanje svesti; u narednom stanju se ponovo uspostavlja simetrija, jer tu takoe mogu da rastu i prijatna oseanja. Svakako, to ne moemo da proverimo dok smo u drukijem stanju svesti. Zato negativna oseanja mogu da rastu? Zato to abnormalnom stanju maine nema ogranienja. Zadovoljstva su, meutim, ograniena naom moi percepcije. To je jedna od nez godnih stvari u naoj situaciji. P: Mislim da smo toliko navikli da prosuujemo po rezultatima da mi je, kad uloim napor da radim, teko to ne mogu da prosudim da li neto postiem ili ne . O: Sasvim te razumem. Ali, suvie je rano da se govori o rezul tatima. Doi e vreme, i to moe da bude vrlo skoro, kad e poeti da primeuje neke rezultate, ali ne jo. U uobiajenim okolnostima mi prosuujemo pomou rezultata. Ako uimo neki jezik, znamo da emo posle izvesnog vremena biti u stanju da itamo kratke reenice, potom male odeljke, a onda kratke prie. Ako, meutim, uzme psiholoku

stranu rada, mora da ulae napore da posmatra, napore da pamti sebe, i isprva nee imati vidljive rezultate. Tada, posle izvesnog vremena vidi odreene rezultate, ali oko njih se ne moe cenjkati. P: Ali, kako mogu da odredim da li sam u sebi uvrstio neto to e me odvesti dalje? O: Na to moe da odgovori samo ti. To zavisi od tebe - koliko razume, koliko si pripremljen. Jednog dana je situacija jedna, drugog druga. Jednog dana ovek radi, a narednog moe da napravi sitnu greku koja moe da uini da izgubi sve rezultate svog rada. Sledeeg dana on opet moe da radi. ovek se sve vreme menja, tako da se do odreenog dostignutog stadijuma nita ne moe rei. P: Koji je to nivo na kome ovek nita ne moe da izgubi? O: Toliko je daleko da je beskorisno da se o tome raspravlja. Mi moemo da izgubimo sve. Meutim, ak i ta sposobnost da se ne gubi dolazi korak po korak. U odreenom stadijumu ovek ne moe da izgubi jednu stvar, potom, dalje ne moe da izgubi neku drugu itd. To dolazi malo - pomalo. P: eleo bih da znam kako da poveam svoje uvaavanje rada? O: Na to pitanje ne moe da se odgovori, poto jedino ti moe da zna kako da povea svoje uvaavanje rada. Mora da razmilja; mora da poredi obine ideje sa ovim idejama; mora da pokua da otkrije na koji nain ti te ideje pomau. Sve to u radu inimo tei da povea uvaavanje, zato pokuaj da ne propusti nita to je dato, jer sve ideje imaju taj cilj. Svaki princip e poveati tvoje uvavanje rada - nee ga smanjiti. Ne moe, meutim, biti posebnih metoda za to. P: Pitam se da li se od ovekove elje da radi oduzima onoliko koliko eli da radi druge stvari u ivotu. O: Ne obavezno. Ima mnogo stvari koje moemo da imamo u ivotu a da opet radimo. Sasvim je pogreno da mislimo da su one uvek protivrene - iako mogu da budu protivrene. ovek moe da u ivotu eli takve stvari koje rad na ovaj ili onaj nain ine nemoguim. Zato on mora da naui da bira izmeu elja, jer su neke stvari nespojive. Formativno je stvari podeliti na "stvari u ivotu" i "stvari u radu" i sve ih strpati u isti ko, kao to ti radi. Mora da bolje razlikuje, da bolje vidi. P: Postoji li neko sredstvo da se razlikuju vane i nevane stvari? itav moj ivot ispunjen je brigom za narednu stvar koju u uiniti pa gubim uvid u optu ideju sistema. O: To moe pokazati iskustvo i iskren stav. Ako si iskren, ili pokuava da bude iskren a istovremeno pokuava da posmatra te

stvari, posle izvesnog vremena e videti da ti je sve lake da razlikuje i uvidee ta je nevano. Ne moe se opisati ta je vano a ta nije jer je to subjektivno; u jednom trenutku vana je jedna stvar, u drugom druga. Tu opet ulaze podlinosti: ono ta je vano jednoj podlinosti moe da bude nevano drugoj. Jedna od osnovnih stvari je da pamti da u tebi postoje razne podlinosti i da, posebno kad si u stanju koje je ispunjeno emocijama, ne misli o sebi - "ja". Sve podlinosti su zasnovane na naklonostima i odbojnostima; uvek mora da se pone sa podlinou koja se zasniva na magnetskom centru. Potom moe da vidi druge podlinosti bilo da su joj protivrene ili ne. Ta ideja o razliitim podlinostima, ideja da nisi jedno, da si mnotvo, mora uvek da bude povezana sa pamenjem sebe. P: Nikad nisam bio u stanju da dobijem bilo kakav dokaz da je iko postigao pamenje sebe? O: Dokaz nee videti. I kad bi svi ostali ljudi bili u stanju da pamte sebe a ti ne, to ti ne bi pomoglo. P: Da, pomoglo bi, jer bi imali vie informacija. O: Za sebe, ne za tebe. To mora da dokae sebi. Niko to ne moe dokazati tebi. P: To to radimo na sebi ne znai da emo dostii visoku svest, zar ne? O: Ne, za to moe da bude potrebno veoma mnogo vremena. elimo da steknemo kontrolu nad viim stanjima svesti, ali pre toga sistem govori o sticanju kontrole nad obinim sposobnostima, nad mislima, nad oseanjima, a u sticanju te kontrole moramo da odstranimo odreene stvari i stvorimo mogunost za pamenje sebe. Zato najpre moramo da steknemo kontrolu nad jednostavnim, obinim stvarima. Samo tad moemo da oekujemo vie. U ovom sistemu postoje postupni koraci, ne moe da se skae. P: Uviam da me destruktivni stav koji poinje pokuajem da naem tekoe i primedbe spreava da praktino mislim o idejama sistema. Koji je najbolji metod da se taj stav oslabi? O: Prouavanje. Zapravo, ovo je interesantno kao zapaanje, jer mnogi ljudi, ne obavezno samo oni koji su u radu, ive samo od primedbi; misle da su mudri samo kad neem nadu zamerku. Kad ne nalaze zamerke, misle da ne rade, ne misle itd. Primetio sam iz pitanja koje mi postavljaju ljudi da oni ne razumeju kako se javljaju nove stvari. Tekoa je u tome to smo isuvie navikli da mislimo u apsolutima - sve ili nita. Neophodno je, meutim, da se

razume da sve novo najpre dolazi u bljeskovima. Doe pa nestane, ponovo doe pa nestane itd. Samo, posle izvesnog vremena, ti bljeskovi postaju dui, a potom jo dui. P: Na koji nain moemo da ih produimo? O: Ponavljajui uzroke koji ih proizvode. Ne elim da dam primer jer bi to vodilo fantaziji. Sve to u rei je to da, na primer odreenim naporima da pamti sebe, ovek moe da vidi stvari koje nije u stanju da vidi sada. Nae oi nisu toliko ograniene kao to mislimo; postoje mnoge stvari koje one mogu da vide, ali ih ne primeuju. P: Koje su nae najvee tekoe? O: Odsustvo razumevanja i sporost razumevanja, jer razumevanje uglavnom dolazi oko dve godine kasnije. Drugi princip o kome sam ve govorio i koji mora da se ima na umu jeste da rad ne eka, da ne ostaje isti. Jedne godine postoje odreeni zahtevi, idue godine se trai neto drugo, i tako to ide. A uglavnom se dogaa da su ljudi spremni za zahteve od pre dve godine. Ljudi koji ele da nastave moraju da podignu svoj standard; a to ne sme da se ini na moju sugestiju; morate da sami za sebe mislite u kom snuslu i kom obliku standard treba da se podigne. Morate da raznuljate o detaljima - stvari koje su u poetku samo savetovane moraju sada za vas da postanu pravilo (ali ne u smislu "kolskih pravila" kad se re "kola" koristi u njenom obinom zna enju). Ta neophodnost mora da se razume. Doli smo do stupnja na kom moramo da budemo ozbiljni, a to znai ogranienje sebe, ogra nienje lane linosti. Sloboda "ja" zavisi od ograniavanja lane linosti; obe zajedno ne mogu da budu slobodne; jedno ili drugo mora da se rtvuje.

POGLAVLJE XIII
Razne kategorije ljudskog delovanja - Ispravna i pogrena upotreba trijada - Prouavanje ljudskih aktivnosti - Pamenje polazne take Unutranje razdvajanje - Nauiti da se prepozna lana linost - Maske - Odbojnici i slabosti - Prouavanje metoda - Budilnici - Nemogunost da se sistem prouava iz perspektive korisnosti - Filozofski, teorijski i praktini jezik - Tri nivoa kole - Ispravno miljenje - Duge i kratke misli - Uloga intelekta - Razliite vrednosti - Ispravna i pogrena radoznalost - Kritiki stav - Uticaj na druge - Pria o lukavom oveku i avolu

Hou da vam dam jo novog materijala da o njemu razmislite. Seate li se polazne take kad je bila objanjavana ideja trijada? Reeno je da je svako delo, svako ispoljavanje rezultat spoja tri sile. To je princip, a mi sada moramo da pokuamo da razumemo kako da ponemo da ga prouavamo. U prouavanju trijada i tri sile moramo biti veoma paljivi i postupni koristei principe koje nam je dao sistem i pokuava jui da ih primenimo i proirimo kad je mogue. Posebno treba da izbegavamo brzopletost i izmiljanje. Polazna taka u razumevanju smisla trijada je da zapamtimo da se ispoljavanja energije, svih vrsta delovanja u svetu, ljudskim aktivnos tima, unutar ljudske maine ili u spoljanjim zbivanjima uvek sastoje od trijada. Govorimo o est razliitih trijada koje su shvatljive za ljudski um, od kojih svaka predstavlja razliitu kombinaciju sila. Da bismo ovo

pitanje omeili, da ga ne bismo uinili suvie komplikovanim na samom poetku, razmotriemo samo ljudsku delatnost. Tu, meutim, nai lazimo na tekou. Nikad nismo mislili da aktivnost sama po sebi moe da bude razliita. Znamo, na primer, razliku izmeu drveta i metala, pa ih neemo pomeati. Ne razumemo, meutim, da se jedno delovanje moe od drugog razlikovati kao to se razlikuju dva razna predmeta. Za nas su, prema uobiajenom miljenju, delovanja ista, samo to jedno poinje sa jednim ciljem i postie jedan rezultat, a drugo poinje sa drugim ciljem i postie drugi rezultat. Mi razmiljamo samo o mo tivima, ciljevima i rezultatima, a ne i o samom delovanju. P: Da li je motiv manje vaan nego to to mi mislimo? O: On ne odreuje delovanje. Moe da ima jednu vrstu cilja, a tvoje delovanje moe biti drugaije vrste. To se veoma esto deava. Ljudi poinju da ine neto imajui u vidu odreeni cilj, ali je njihova delatnost takva da taj cilj ni sluajno ne mogu da postignu. Neophodno je da se cilj uskladi sa delovanjem, jer u suprotnom nikad nee postii ono to eli. To je ono to moramo da uinimo u vezi sa svojim delovanjem: moramo da razumemo i moramo da pokuamo da shvatimo razliite kategorije delovanja. Kad ljudske aktivnosti ponemo da posmatramo iz te perspektive, pamtei da postoje razliite vrste delatnosti nezavisno od rezultata, namera, oseanja, materijala i tako dalje, poeemo da ih primeujemo. Ono to nam nedostaje nije sposobnost da to vidimo, ve poznavanje ovog principa, koji je za nas nov. Ne moemo odjednom da ponemo da tragamo za svih est trijada koje se mogu nai u ljudskoj aktivnosti, jer bismo ih u svom umu pomeali. Moramo da naemo standarde za dve, tri ili etiri vrste, onoliko koliko moemo da vidimo. Pogledaj sopstveno delovanje i delovanje ljudi oko tebe i videe odreene razlike. To je dobar materijal za razmiljanje. Sve apsurdnosti ivota zasnivaju se na in jenici da ljudi ne razumeju da se odreene stvari mogu uiniti samo pomou jedne od trijada. Oni koriste pogrenu trijadu, pogrenu vrstu delovanja, i iznenaeni su kad rezultati nisu onakvi kakve su oekivali. Na primer, nije dobro da pokuamo da pouavamo pomou batina, ili da ljude ubeujemo pomou mitraljeza. Nai sopstvene primere po grene upotrebe trijada pa e videti da se odreeni rezultati mogu postii samo odgovarajuim delovanjem. Posmatraj sebe i ivot u celini; ako to prouavanje primeni na sebe, videe, na primer, da ako eli da neto sazna ili promeni u sebi, nee postii nita ukoliko problemu

prie na formativni nain. Formativno miljenje je primer delovanja koje ne vodi razumevanju. P: Moe li da da primer razliitih ljudskih aktivnosti? O: Da bi razumeo ideju uzmi dva jednostavna primera. Da bi se izgradila kua, u svakom trenutku je potreban napor, svaka cigla mora da se postavi na svoje mesto pomou odreenog napora; nijedna trijada nee prei u drugu bez napora. Na kraju je kua izgraena i nametena. Ako tada eli da je zapali, jednostavno upali ibicu, baci je na neto zapaljivo, i kua e izgoreti. Ako se udubi u ovo, videe da se radi o dve razliite vrste delatnosti. Kuu ne moe da sagradi istom vrstom delatnosti kojom je pali. U drugom sluaju jedna trijada prelazi u drugu bez ikakvog napora, automatski, nakon to je uloen inicijalni napor da se upali ibica. Primer za treu vrstu trijade se u naem iskustvu moe nai samo u svesnom radu, neidentifikovanom radu, ili u nekoj aktivnosti koja ima osoben kvalitet koji drugi ne mogu da imitiraju, kao to je na primer umetniko stvaranje. Napor uloen u pamenje sebe i neidentifikovanje pripada ovoj kategoriji. Ako razmisli o tome, razumee da ovek, da bi naslikao dobru sliku, mora da upotrebi trijadu koja je drukija od one koja se koristi za graenje kue ili njeno spaljivanje; potrebno je neto drugo. Naredna trijada moe se nazvati otkrie, pronalazak, vetina. Ako razmisli o ove etiri razliite vrste aktivnosti, one e ti dati materijal za posmatranje i poreenje. Pokuaj da uvidi zato su i po emu one razliite. P: Ne vidim razliku izmeu vetine i graenja kue. O: U jednom sluaju potrebna je samo energija, samo napor; u drugom je potrebno neto drugo, izvesno znanje ili pronalazaka spo sobnost. P: Da li napor za pamenje sebe svrstava zajedno sa umetnou? O: Da, to je ista trijada. Jednostavni, slepi napor, kao u fizikom radu, nee pomoi pamenju sebe. Takoe nee pomoi ni napor u smislu pronalazatva, adaptacije. P: Teko nu je da mislim o analogijama za ove aktivnosti. O: Naravno, jer nisi navikao da misli na taj nain. To je sasvim novi nain miljenja. Pokuava da misli na uobiajen, logiki, for mativni nain, a to nije dovoljno. Neophodno je da se misli ne o reima, ve o injenicama. Ako otkrije etiri razliite vrste, po emu se one razlikuju? Razlikuju se po obliku napora.

P: Da li je formativna aktivnost destruktivna? O: Ona nije sama po sebi destruktivna, ve jednostavno manjkava. Meutim, aktivnosti koje poinju negativnim oseanjima su uvek de struktivne; one nikako ne mogu da budu drugaije. Ljudi to esto ne shvataju. P: Ne vidim kako uopte mogu da budem siguran u koju kategoriju da svrstam neku delatnost? O: Zna dovoljno za poetak. Za postizanje svakog cilja postoji odreeni metod. Razni metodi daju razne rezultate. Ako ima komad drveta, sa njim mora da postupa na drugaiji nain nego sa bolesnim ovekom. Ne mora da ih svrstava u razliite kategorije. Primer je poetak itave stvari. Pokuavamo da se pravimo da su stvari tee nego to jesu, ali zapravo znamo sve o tome. Znamo da je pisanje poezije drugaija delatnost od ubijanja. Ne moemo uspeno da ubijamo onom vrstom energije koju koristimo za pisanje poezije. P: Postoje li takoe razliiti naini miljenja paralelni razliitim tipovima delovanja? O: Svakako. Svaka vrsta aktivnosti ima sopstveni nain miljenja, iako mi toga nismo svesni. Deava se, meutim, da ljudi deluju na jedan, a misle na drugi nain. Ponekad se ove dve stvari podudaraju, ali su esto u pogrenom odnosu jedna prema drugoj. P: Zar nije delo rezultat misli? Zar ispravno miljenje ne znai uvek ispravno delanje? O: Ne, uopte ne. ovek moe da ispravno misli, a pogreno radi. Razumevanje je jedna stvar; volja i cilj, napor i odluka su druga stvar. To su dva razliita nivoa stvari. Moe se rei da je ispravno miljenje korak ka ispravnom delanju, ali to jo uvek ne znai da je delanje ispravno. P: Kako da zaponemo da koristimo ispravnu trijadu? O: U trenutku napora, ili neposredno posle njega, moe da shvati da je to pogrean napor i da pomou njega ne moe da dobije ono to eli. Za svaki cilj postoji odgovarajui napor. Ako uhvati sebe da koristi pogrean napor, znai da je to pogrena vrsta trijade. Moda nee biti u stanju da koristi ispravnu trijadu, ali moe da prekine da koristi pogrenu. Ono to je u ideji o delatnostima novo, jeste da se one razlikuju same po sebi. Za nas je delatnost delatnost. Zasad je dovoljno da razumemo da su rezultati delovanja koje vidimo u ivotu - posebno ako nam se ne sviaju ili u njima vidimo greke - esto rezultat korienja

pogrene trijade da bi se postigao dati cilj. Ako to razumemo, razumeemo da pomou odreene vrste aktivnosti moemo da stignemo samo tamo gde i stiemo, i nigde drugde. Da bismo stigli na neko drugo mesto, treba da upotrebimo razliitu delatnost. Sada, meutim, ne moemo da biramo, jer ne znamo. P: Moemo li da nauimo koju delatnost da koristimo? O: Svakako. Moe da ui iz rada. Rad u koli moe da se obavi samo na jedan nain. Zato pokuava jedan, drugi, trei nain, i pre ili kasnije dolazi do pravog. U obinim okolnostima ne moe da vidi rezultate svog rada - postoje mnoge mogunosti za samoobmanu. U kolskom radu, meutim, ne moe da obmane sebe. Ili dobije neto ili ne dobije, a to moe da dobije samo na jedan nain. Postoje i drugi metodi da se naui o razliitim vrstama delovanja, pomou intelektual nog razumevanja, ali na to emo priekati. Voleo bih da najpre bolje razumete opti princip. Vidite, u re "delatnost" ulaze i napor i cilj i motiv, tako da je delovanje povezano sa motivom, ali ne na nain na koji vi mislite. Odreeni rezultat moe da se dobije samo odgovarajuim delovanjem; istovremeno motiv takoe odreuje delovanje. Motiv je vana stvar, ali ovek moe da uini najgore stvari iz najboljih motiva zato to koristi pogrean napor, a pogrean napor daje pogrean rezultat. Pretpostavimo da hoete da sagradite neto, a koristite napor koji moe da se upotrebi iskljuivo za razaranje; u tom sluaju umesto da gradite, samo uni tavate stvari, a sve u najboljoj nameri. Dao sam vam nekoliko primera, pokuajte da naete paralele. Pokuajte, na primer, da razmislite o tome da ne moete da naslikate sliku ni pomou delatnosti kojom se gradi kua, niti pomou one kojom se spaljuje; istovremeno za izgradnju kue nije potrebna delatnost kojom se slika slika - za to se trai mnogo jednostavniji napor. Dobre slike moe da slika samo nekoliko ljudi, ali u izgradnji kue moe da uestvuje svako. Potom, napor kojim se gradi kua nije dovoljan da se, na primer, pronae nova vrsta elektrinog zvonca. A delatnost kojom se izmilja elektrino zvonce nee proizvesti dobru sliku. Razliite vrste delatnosti znae razliite vrste trijada, ali je zasad bolje da ostavimo trijade i ne mislimo koja delatnost predstavlja koju trijadu, jer ete od toga samo izgubiti nit razmiljanja. Morate jedino da pokuate da vidite razlike. Iz neznanja ili nestrpljenja ljudi esto koriste pogrene trijade, i svoj neuspeh objanjavaju loom sreom, ili zlim silama, ili sluajem. P: Kad obavljamo odreenu delatnost, treba li da pokuamo da uporedimo tu delatnost sa primerima koje si spomenuo?

O: Trebalo bi da pomou emocionalnog razumevanja vidimo odgo vara li ta akcija naem cilju. Potom, delom pomou uma, delom pomou oseanja moemo da uvidimo moe li nas put kojim idemo dovesti do eljenog rezultata ili ne moe. Ponekad smo u stanju da osetimo da ne moe. U tom sluaju ga ili prekidamo, ili pokuavamo da stvar uradimo na drugaiji nain. Na primer, govori nekom pokuavajui da ga ubedi da si u neemu ti u pravu, a on grei. to vie raspravljate, on je ubeeniji daje u pravu. Prekini to, i moda e iznenada videti da te ta osoba razume. To se veoma esto deava. to vie raspravlja, to je onom drugom tee da te razume. Ili, moe ak da se pretvara da se slae sa njim i na taj nain postigne da razume ono to eli. To je samo jedan primer, ali ti moe da nae mnoge druge. P: Pretpostavljam da u takvom sluaju treba da budemo u stanju da znamo da li da se raspravljamo ili da se sloimo? O: Ako se ne identifikuje, videe. Raspravljanje je jedan nain ubeivanja, slaganje drugi. Identifikacija nas uglavnom spreava da vidimo koji metod treba da koristimo. To je pitanje pristupa. Neki pristupi su ispravni, neki pogreni. Ako nastavi da posmatra, videe. P: to se tie Zakona broja tri, moe li on da se posmatra u svakodnevnom ivotu? O: Da, u prouavanju sebe, ali strpljivo. Videe da sistem uvek igra ulogu tree sile izmeu elje za pramenom i inercije. Ako smo u dovoljnoj meri snabdeveni treom silom, uspeni smo. U radu je prva sila elja da se ui i odluka da se radi, a druga sila je otpor. to vie radimo, to vie raste i otpor. Otpor moemo da savladamo samo uz pomo sistema. To je stvar svesti i volje. Dobro, da popriamo o neem drugom. Ne treba da prenagljujemo sa tim pitanjem o razliitim vrstama delatnosti. Ova ideja je zapravo iznad naih sadanjih moi razumevanja, ali ako polagano napredujemo, moemo da neto dobijemo od nje. U sistemu je skoro svaka ideja test. Kad ovek poloi jedan test, moe da ide dalje.

Molim vas, postavite bilo kakvo pitanje, a ja u pokuati da odgo vorim. Mnoge stvari se zaboravljaju i postaju dosadne jer zaboravljamo na polaznu taku. Ali onog trenutka kad stvari poveemo sa poetkom, vidimo zato smo doli, kuda idemo i ta elimo da dobijemo. Tada shvatamo ta smo dobili od sistema i uviamo da ne moemo da

oekujemo vie zato to materijal koji imamo nije dovoljno svaren. Uvek moramo da pamtimo polaznu taku, da pamtimo da ona nije vezana za puke rei, ve za potragu za udesnim. Sistem ne bi imao smisla kad ne bi bilo potrage za udesnim. Na primer, iznenaen sam to ne pitate vie o podeli na "ja" i (u mom sluaju) "Uspenski", jer tu sigurno ima mnogo stvari koje vam jo nisu jasne. Dok govori, dok pie, dok razmilja o radu i o ljudima, ovek uvek mora da se pita: "Ko govori?", "Ko pie?", "Ko razmilja?" Ako inite tako, posle izvesnog vremena ete biti u stanju da razlikujete ko govori i poeete da prepoznajete razliite glasove. Morate da upoznate svoju lanu linost i otkrijete njene osobine, njena lica, ispoljavanja i glasove. Morate da znate od ega se ona sastoji. Ponekad stvarno moete da ujete kad lana linost govori. Nema mnogo koristi da se ide dalje bez toga, jer ete se samo vrteti u krug i uvek vraati na isto mesto. Kad zaista moete da budete sigurni da ste to ba "vi", moete da govorite. Morate ve da poznajete svoju lanu linost i da joj ne verujete. P: Ako uinimo ovo, hoe li to poveati na napredak u radu? O: Ni za ta nema garancije. Trebalo bi da bude vano da se to uradi bez pitanja o buduoj nagradi, jer je ova ideja o podeli dovoljno vana sama po sebi. P: Kako da ostvarim vei pritisak u radu da bih probudio svoju elju da se borim protiv lane linosti? O: Uhvati trenutak kad tvoja lana linost eli da neto uradi ili ne uradi i zaustavi je. Kad se nae u sukobu s njom, od tebe e zavisiti kako e se ponaati. Ako ona pone da se bori, to e izazvati emocional nu oluju. Ako nema borbe, oseanja spavaju. Sve stvari proizilaze iz trenja, trenja izmeu mesta gde moe da raste pravo "ja" i lane linosti. Rad poinje onog trenutka kad ovek pone da osea tu podelu izmeu onog u sebi emu moe i onog emu ne moe da veruje. Ono emu moe da se veruje je u potpunosti stvoreno radom. Prethodno je to bilo samo prazno mesto, ali kad ovek pone da radi, neto poinje da se uvru je. Ponavljam, meutim, da ovek moe da to zna bolje i da mu veruje vie jedino ako poznaje svoju lanu linost, jer e se inae lana linost pomeati sa tim pretvarajui se da je pravo "ja" ili poetak pravog "ja". P: Da li je lana linost neka vrsta maske? O: Ljudi nose razne vrste maski i veruju da su ba kao te maske dok su u stvarnosti sasvim drugaiji. Svako od nas nema samo jednu masku, ve vie. Posmatraj sopstvenu masku i maske drugih ljudi. Pokuaj da

shvati da u razliitim okolnostima ima razliite maske i zapazi kako ih menja, kako ih priprema i tako dalje. Svi imamo maske, ali poi od svoje. Mi nikad ne prouavamo maske, a morali bismo da ih prouimo; to je veoma korisno. Vrlo esto masku poinjemo da stiemo u veoma ranom uzrastu; ak i kao aci za jednog nastavnika imamo jednu masku, a za drugog drugu. P: Da li je to neka vrsta samozatite, ili je to imitacija? O: To je odreena vrsta samozatite, ali ne samo to. Ponekad se, kao to kae, radi o imitaciji. Moe da vidi kako pedeset ili pet stotina ljudi nose istu masku. P: Ako skinemo masku, ta emo nai ispod? O: To nije tako jednostavno. Videe da je ispod jedna maske druga maska. Ili, ako ne radi, ona ne moe da se skine - urasta u lice. Ali, ako radi, ta maska uopte nije neophodna i bez nje ivot postaje mnogo laki - manje se lae. P: Nije li maska ponekad ideal kome ovek tei? Ponekad ta maska izgleda bolja nego to je sam ovek. O: Ponekad je bolja. Zato sam rekao da ona nije samo zatita. Vidi, mi hoemo da upoznamo sebe. Kad u sebi pronaemo neto to ne poznajemo, moramo da to prouimo. Mi mislimo da poznajemo sebe, a sada uviamo da su jedino to poznajemo maske, a te maske se menjaju. ta su one, kako se javljaju, kakva im je svrha - to je drugo pitanje. Moramo da prouimo same maske, a ne teoriju maski. Uvek pokuavamo da pobegnemo u teorije - one su bezbednije. P: Da li je mogue da se lana linost vidi u celosti? O: Mogue je, ali ne odmah. Neophodno je da se radi, da se ona proui u sebi i drugima, a tada e je, malo-pomalo, videti u celosti, mada e je jo dugo videti sanjo sa jedne ili druge strane. I to je bolje nego da je uopte ne vidi. Mora, meutim, da shvati i nikad ne zaboravi da je ona tu. To je prvenstveni cilj kola. Ako lana linost ostane na vrhu, ne moe da dobije nita - ona e sve uzeti za sebe. P: to se tie razliitih glasova, primeujem da mi se glas menja sa razliitim oseanjima i razliitim ljudima. O: Ko ima ui da uje, moe da uje mnoge promene glasa. Svaki centar, svaki deo centra, svaki deo dela centra ima razliit glas. Malo ljudi, meutim, ima ui da to uje. Za one koji mogu da uju lako je da razlikuju mnoge stvari. Glas kojim govori istinu je, na primer, jedan, a glas kojim lae drugi, glas kojim govori izmiljene stvari trei. To ne moe da prevari.

P: Misli li na intonaciju? O: Da, a takoe i na stvarni zvuk glasa. Ako se obui da slua, emocionalni centar moe da uje razliku. P: Govori o mogunosti da se podelimo na pogrean nain. ta pod tim podrazumeva? O: Pretpostavimo da sve to mi se svia zovem "ja", a sve to mi se ne svia "Uspenski" - to bi bila pogrena podela. "Ja" iz koga posmatram je taka, ono jo nema materijalnu egzistenciju, ono je samo zaetak iz koga moe da raste "ja". Ako bih mu pripisao materijalnu egzistenciju, to bi bilo pogreno. P: Zar mu se ne moe dati bar neka teina? O: Da, ali samo u odnosu na rad. Onaj ko pamti cilj, ko eli da radi je "ja" - ostalo je "Uspenski". P: Oseam da ne mogu da verujem niem u sebi. Ako steknem trenutak razumevanja, izgleda da ga preuzima lana linost i deo mene koji razume odlazi. emu mogu da verujem? O: Oseanje da ne moe da veruje sebi javlja se u razliitim trenucima u radu: kao obmana, kao izvinjenje, ili se javlja kao stvarno. To se, meutim, deava kasnije; zasad je to uvianje mehaninosti. Za rad je potrebno odreeno vreme i odreena istrajnost. Sada mora da uini ono to moe; vremenom e biti u stanju da izmeri rezultate svog rada. P: Da li je tatina sutina lane linosti? O: To je jedna od osobina lane linosti u ovom ili onom smislu. Kod nekih ljudi to moe da bude glavna osobina, i tada je veoma oigledna i vidljiva; esto su, meutim, te crte zaklonjene drugim stvarima i ne pokazuju se. P: Ako je rad protiv lane linosti proces, znai li to da ovek moe da osciluje gore - dole? O: Da, a ti mora da u sebi razume mo i ogromne razmere lane linosti; tada e razumeti da vrlo esto ljudi i nemaju nita drugo, a ako i imaju neke mogunosti, lana linost daleko pretee nad njima. Lana linost odluuje o svemu. U obinom ivotu lana linost kontrolie svaki moment, izuzev moda trenutaka kad ovek ita ili o neemu razmilja. Ali, kad ovek pone da radi i magnetski centar pone da raste, ponekad moe da se desi da lana linost iezne na deset ili petnaest niinuta i prui magnetskom centru ansu da se ispolji. To je nain na koji nestaje lana linost. Ona ne nestaje sasvim, ona samo na neko vreme odlazi. To je ba ono to moramo da pokuamo - da je odagnamo na odreeno vreme.

P: Na identifikaciji moe da se radi samo pomou razdvajanja? O: Samo na taj nain. Bez uvianja razlike izmeu "ja" i lane linosti svi napori e samo uvrivati slabiju stranu. Kao to sam rekao, to odvajanje je osnova svakog rada na sebi. Dok se ta ideja ne razume, nita se ne moe postii; u svemu ovek mora da pode od toga. To je stvarna razlika izmeu ljudi koji su u radu i onih koji nisu. Ljudi koji nisu u radu misle da su ono to su. Ljudi u radu razumeju da nisu ono to izgleda da jesu. Ovo razdvajanje mora da proe kroz mnoge stadijume, ali se mora izvriti. P: Kad vidim da sam lana linost naduvana kao balon, da li treba da pokuam da shvatim kako sam postao takav? O: Treba da proui sebe. Samo ti jedna stvar moe pomoi da promeni svoj poloaj, a to je bolje poznavanje sebe. To podrazumeva mnoge stvari. Postoje razni stupnjevi i dubine uvida i razumevanja. Kad ovek dovoljno razume, uinie neto, nee moi da samo sedi i puta da se stvari odvijaju same od sebe. Pokuaj da pita konkretnije: ta si pokuao da uini i ta si uvideo da ne moe? Tad moemo da o tome razgovaramo. Moda si poeo od pogrene stvari, na pogrean nain. P: Moe li ovek da nae odgovornost u sebi? O: Svakako. Ali u odnosu na ta? Poinje da radi neto; odgovoran si prema tom radu - u najmanju ruku bi bar trebalo da bude. Ali ko? Ako sve naziva "ja", dosad bi morao da zna da ima mnogo "ja"; neka su odgovorna, neka nisu, jer sa tim radom nemaju nikakve veze. U pitanju je samo posmatranje da bi se to uvidelo. P: Vidim da se sve vraa na pitanje kako da bolje razumemo? O: Pokuavam da najpre objasnim kako bi trebalo da proui sebe. Mora da pronae svoju specifinu prepreku koja te spreava da razume. Kad je nae, mora da se bori protiv nje. Za to je potrebno vreme, ona se ne moe pronai odjednom, iako je u nekim sluajevima toliko jasna da je ovek moe videti gotovo odmah. U drugim slua jevima je, meutim, neophodno da se radi pre nego to ovek moe da je vidi. P: Da li grupni rad moe da pomogne u tome? O: Ne sme da previe polae na grupni rad, jer iako je on koristan to pokazuje mnoge stvari, za eksperimentisanje, testiranje i tako dalje, u grupnom radu je ovek u vetakoj atmosferi, vetakim okolnostima. Onog trenutka kad napusti grupu, nalazi se u prirodnim okolnostima. Zato grupa moe da pokae put, ali rad mora da se odvija u uobiajenim okolnostima. Kakva je korist ako si veoma dobar na grupi, a identifikuje se i postaje maina istog trenutka kad je napusti? Toje sasvim beskorisno.

P: Ako neko u ovoj koli ima veoma loe osobine, kao to su na primer slabi nervi, da li mu se prua posebna pomo da to prevazie? O: Do posebnih karakteristika dolazimo tek kad smo prouili i upotrebili sve opte metode. Neophodno je da se ta osobina odredi, da joj se nadu uzroci. Uzroci mogu da budu razni. Neke loe osobine mogu da budu toliko snane da se do njih doe na kraju - ne moe se rei unapred. Ako pone da se bori sa preprekama pogrenim redom, nee postii nikakav rezultat. U isto vreme je neophodno da ih ima u vidu. P: Ako postoji negativno oseanje, a ovek ga posmatra i odoleva mu, da li se ono menja? O: Zavisi od oseanja. U najveem broju sluajeva se samo odlae. Mi ne znamo na koji nain da se odupremo. Za svako oseanje postoji poseban klju. Moramo da pronaemo glavni klju, a za to je neophod no da najpre upoznamo mainu. P: Ako se ovek osea depresivno ili iritirano, kakve korake da preduzme protiv toga? O: Najpre treba da nastoji da pamti sebe, a potom da pamti da ono to je depresivno nije u njemu, nego u njegovoj imaginarnoj slici o sebi. ovekov napredak poinje od trenutka kad shvati da je ono to on jeste jedna, a njegova imaginarna slika o sebi druga stvar. Kad vidi da je manji, slabiji nego to misli, da se jako stidi, on je na putu razvoja. On je praktino nita, ali dovoljno da bi se razvio. P: Poto nemam trajno "ja", ako pokuavam da se ne identifikujem sa jednim od "ja", da li se identifikujem sa drugim? O: Mora da razume da su ti date odreene ideje na isti nain na koji ih je objasnio gospodin Gurijev, to jest postepeno, tako to se najpre da je jedan aspekt ideje, a potom drugi. Mnoge stvari su isprva objanjene na elementaran nain, a potom je dodato vie detalja. Kad govorimo o oveku koji nije u radu, kaemo da on nema "ja". Ako ovek pone da ulae napore i prouava, to ve znai odreeni nivo; on ima magnetski centar, a magnetski centar je poetak "ja". Zato on vie nema prava da kae da nema "ja". Naravno, on ne moe rei da ima potpuno i trajno "ja", ali ve mora da ima pravac delovanja, a to podrazumeva neko "ja". Ono jo nije potpuno svesno, ali raste. P: Kakve stvari treba traiti pokuavajui da razdvojimo lanu linost od ostatka sebe? O: Neophodno je da se razumeju osobine lane linosti - ta je sainjava. Moda e biti u stanju da je vidi u bljeskovima iz doba kome moe da pripie poetak lane linosti.

U nama su trajne dve stvari - odbojnici i slabosti ili osobine lane linosti. Svako ima jednu, dve ili tri posebne slabosti, i svako ima odreene odbojnike koji su posebno vani, jer oni ulaze u sve njegove odluke i razumevanje stvari. Jedino je to trajno u nama, i naa je srea to nema nieg trajnijeg, jer te stvari mogu da se promene. Odbojnici su vetaki, nisu organski, uglavnom su steeni imitacijom. Dete poinje da imitira roditelje i stvara odbojnike, a neki drugi se nevoljno stvaraju obrazovanjem. Osobine ili slabosti se ponekad mogu otkriti, a ako ovek zna neku osobinu i ima je na umu, moe da pronae odreene trenutke kad ne deluje iz te osobine. Svako ima mnoge osobine, ali su dve ili tri posebno vane, jer one ulaze u svaku subjektivno vanu situaciju u neijem ivotu; sve prolazi kroz njih, itava percepcija i sve reakcije. Veoma je teko da se shvati ta to znai, jer smo suvie navikli na njih, tako da ih i ne primeujemo; suvie smo u njima, nemamo dovoljnu distancu. P: Mora li glavna osobina obavezno da bude loa? O: Ona je glavna slabost; na nesreu, ne moemo rei da je naa glavna osobina snaga, jer mi nemamo snage. P: Kako mogu da postoje slabosti ako nema onog to nije slabo? O: To znai mehaninost. Mi smo u svim stvarima mehanini, ali smo u jednoj ili dve stvari posebno mehanini, posebno slepi; zato su one nae glavne slabosti, jer ne moemo da ih vidimo. Druge stvari, koje nisu slabosti, moemo da vidimo. P: ta naziva slabostima? Da li prosuuje prema etikim merilima? O: Ne. Kao to sam rekao, slabost je ono u tebi to je u najveoj meri mehaniko. Prirodno je da e stvari u kojima si potpuno be spomoan, u kojima najvie spava, u kojima si najzaslepljeniji obavez no biti tvoje glavne slabosti, poto u svemu postoje stupnjevi. Ako u naim osobinama i ispoljavanjima ne bi bilo stupnjevitosti, bilo bi veoma teko da ih prouimo. Sebe moemo da prouavamo upravo zato to postoje ti stupnjevi. ak i osobine nisu uvek iste; ponekad su jasnije izraene, a ponekad se, u redim sluajevima, pokazuju malo, i samo na taj nain moemo da ih primetimo. Teko je, meutim, da se osobine vide u sebi. Shvatie bolje ta znai biti manje ili vie mehanian ako uzmemo drugi primer, recimo bolest. Ako se razbolimo, istog trenutka postajemo vie mehanini; ne moemo da se odupremo spoljnom svetu i stvarima u njemu ak ni onoliko koliko im se obino odupiremo. P: Rekao si da se u potpunosti sastojimo od slabosti. elja da se bude slobodan sigurno nije slabost?

O: Ima raznih vrsta elja. Pretpostavimo da ovek uvidi svoje slabosti i poeli da ih se oslobodi, a u isto vreme ne eli da naui metod kojim moe da se oslobodi. To bi bila druga slabost koja pomae i titi ove prethodne. P: Ali ako ulaemo stalne napore? O: To, opet, zavisi od tvoje druge strane, od onog to nazivam "ja". To "ja" nije mo ili sila, ono je puka kombinacija odreenih elja, elja da se neega oslobodimo. Ako shvati da je neto pogreno i formulie elju da se toga oslobodi, ako svoj um moe da na tome zadri dovoljno dugo, to postaje odreeni plan delanja; a ako taj pravac delanja potraje dovoljno dugo, on moe da da rezultate. Potrebno je, meutim, opet dodati da je za postizanje rezultata potrebno nekoliko razliitih pravaca delovanja, a ne samo jedan. Istovremeno moramo da radimo na jednoj, drugoj i treoj stvari. Ako radimo samo na jednoj, nikuda neemo stii. P: Nisam razumeo ono to si jednom rekao - da ne moemo nita da promenimo, ali moramo da se drugaije ponaamo. O: Pokuaj da razmisli: dok i dalje ostajemo ovakvi kakvi smo, moramo da se drugaije ponaamo. Ne moe da se promeni odjednom, promena je polagana. Mora, meutim, da uini mnoge stvari, a ako ih uini na pogrean nain, nikad se nee promeniti. To to smo maine nije izgovor, mada ovo ljudi tako koriste: "Ja sam maina, ja ne mogu nita da promenim", pa sve rade isto kao to su radili i ranije. Pre nego to si doao u dodir sa radom, sve si tumaio sluajem. Sada dolazi do zakljuka da e sutra biti isto kao i danas sve dok se ne promeni. Ne moe da se promeni, ali mora da "ini". Zato je neophodno da razume u kojim pravcima stvari mora da ini na drugaiji nain. Svako ima dve ili tri stvari u kojima je posebno navikao da se ponaa na odreeni nain i u kojima mora da pokua da se ponaa drugaije. Kod raznih ljudi te su stvari razliite. Sea se ta sam rekao o znanju i biu? Ideja je da se kod svakog bie promeni ba u onoj taki koja predstavlja tekou. Jedan ovek mora da razume odreene osobine i da ih se kloni, drugi mora da shvati ta mu nedostaje i da pokua da to stekne, i tako dalje. Zato je potrebna kola. Potrebno nam je da nas neprekidno podseaju na mnoge stvari. P: Kako da bolje iskoristim trenutke kad oseam udesnost sistema? O: Ulai redovnije napore, ne povremene napore. Zna li zato to uvek govorim? Zato to ovek sebe obmanjuje ako misli da moe da se probudi bez posebnog i dugotrajnog rada. Moramo da shvatimo koliko

je to teko. Razmiljanje, nerazmiljanje, oseanje, neoseanje, sve nas zadrava u snu. Sada o tome govorimo teorijski, ali rad ne moe da bude teorijski. injenicu da spavamo moramo da uviamo neprekidno, moramo da je emocionalno doivimo. Meutim, taj uvid nas sam po sebi ne budi: neophodan je poseban napor da bismo se probudili na trenutak. P: Zar nije neophodno da se bude prilino budan da bi ovek formulisao svoj cilj? O: To je druga stvar. Shvatanje i razumevanje su mogui ak i u nekoj vrsti polusna; na isti nain na koji moemo da naemo put kui moemo i da naemo put do svog cilja. Buenje je dug proces. P: Da li je dvoumljenje izmeu dva razliita cilja znak da spavamo? O: Delimino da spavamo, a delimino da ne razumemo u potpunos ti. Kad ovek zna ta je vanije, nema dvoumljenja. Ono o emu moramo da razmilljamo sada jesu metodi - kako da se probudimo, koji oblik; rada je najbolji. Kakva je, meutim, korist da govorimo o metodima buenja ako nismo u potpunosti shvatili injenicu da spavamo? ta o tome misli, ta osea u pogledu stanja u kome si, ima li nekih zapaanja? To je veoma vano, jer ima mnogo stvari o kojima moemo ozbiljno da razgovaramo samo kad u vezi s njima nemamo nikakvih sumnji. Zato je neophodno da se razmilja o tom stanju i raznim njegovim posledicama. Ako uzme jedan dan svog ivota i pokua da ga sumira, videe da ima mnogo stvari koje ne bi uinio da nisi bio u snu, zato to su one nepotrebne ili pogrene, ili pak da si uinio mnoge druge stvari umesto jedne odreene, jer bi za tu stvar bilo potrebno da se probudi. Svi ovi razgovori, sistemi, teorije mogu da pomognu samo ako pored toga radi na sebi. P: ovek uvia opasnost od toga to je u snu; ima li, meutim, neto da kompenzuje rastui strah od neprijatnosti koju donosi buenje? O: Ako spavam a to ne znam, opasnosti ostaju iste; prema tome, ako ponem da primeujem opasnost, to je bolje nego da je ne primeujem, jer mogu da je izbegnem. P: Primetio sam da, kad otkrijem metod koji mi pomae da pamtim sebe, on deluje samo nekoliko puta, a potom se istroi. O: Te metode uvek mora da menja; oni ne deluju dugo - to je deo naeg stanja. Uzmi to kao injenicu; nema potrebe da je analizira. to su stvari novije i neoekivanije, bolje e raditi. To je povezano sa osnovnim principima itavog mentalnog i fizikog ivota. U uobia jenom smislu mi posmatramo samo promene u svojim asocijacijama.

Ne oseamo trajno asocijacije; primeujemo samo promene. Prema tome, kad se na njih navikne, mora da stvori neku vrstu budilnika; potoni se na njega navikne i on vie ne deluje. Ako ti budilnik bude neprekidno zvonio, primetie ga tek kad prestane da zvoni. P: Da li uvid da spavamo stvara sopstvenu energiju za buenje? O: Ako ovek shvati da spava, mora da proui sredstva i metode buenja, ali to moraju da prestanu da budu puke rei; to moraju da postanu injenice zasnovane na posmatranju. Samo tada je mogue da se o tome govori sa vie preciznosti i praktinosti. Kad ovek uvidi da spava, u tom trenutku je ve napola budan, ali to ne traje dovoljno dugo; narednog trenutka neto poinje da mu se mota po glavi i ponovo ga baca u san. Zato on ne moe da se probudi sam; zato su potrebni razraeni metodi - potrebno ga je neprekidno drmati. P: A ko e ga drmati? O: To je pravo pitanje. Odreeni broj ljudi koji ele da se probude moraju da se meusobno sloe da kad neko od njih zaspi, neko drugi mora da bude budan i da ga prodrma. Za takav dogovor je, meutim, neophodna iskrenost; ti ljudi moraju da zaista ele da se probude i da se ne ljute ili vreaju kad ih prodrmaju. P: Na kakvu vrstu drmanja misli? O: Obinu. Neko to radi na jedan, neko drugi na drugi nain. Takoe su neophodni i budilnici, ali je moda jo neophodnije da se menjaju to je mogue ee. Ako se ovek osea ugodno, on spava, ali ako se nae u neugodnom poloaju, to mu pomae da se probudi. Prijatne stvari samo pomau spavanju. P: Moe li ovek da napravi sopstvene budilnike? O: Moe da pokua, ali je neophodno da ima stalne promene i varijacije i da bira stvari koje e ga probuditi. U suprotnom moemo da se probudimo na trenutak, odluimo da ostanemo budni i zamiljamo da smo budni dok u stvarnosti sve to radimo u snu i sanjamo budilnik. Zato je neophodan stalni nadzor i stalno proveravanje da li nas budilnici zaista bude ili samo stvaraju nove snove, ili ih jednostavno ne ujemo. Nema razloga da uzimamo suvie krupnu stvar; ali ako ovek uzme sitne navike i proverava ih, one mogu da slue kao budilnik, samo najdue oko sedam dana. Naredne sedmice mora da se nae druga, moda u vezi sa ljudima sa kojima ovek ivi ili neto slino. Mora se nai veliki broj budilnika. P: Uviam da sam svesniji sebe kad sam sam, pa zato pokuavam da viam ljude to je manje mogue.

O: Ne, ne, mora da pamti sebe u svim okolnostima. Ako pamti sebe kad si sam, zaboravie se kad si sa ljudima, a ako pamti sebe kad si sa ljudima, zaboravie se kad si sam. Ako se ogranii na jedan skup okolnosti, istog trenutka gubi. Najbolji trenutak da pamti sebe je kad su okolnosti najtee, a najtee okolnosti su ne onda kad moe da odlui hoe li biti sam ili nee, ve kad nema izbora. A zato su najbolje najtee okolnosti? Zato to tada pamenje sebe daje najbolje rezultate. U lagodnim okolnostima, ako ti odluuje hoe li biti sam ili nee, moe da postigne odreene rezultate; ali ako se nae u najteoj situaciji, a i dalje uspeva da pamti sebe, rezultati e biti neuporedivo vei. P: Ima li, osim pamenja sebe, jo neto to moramo da preduzmemo da obeshrabrimo unutranje pridavanje znaaja? O: Uini to, i videe. To je sve ista stvar: ako pridaje znaaj, ne moe da pamti sebe. Ako eli da prekine pridavanje znaaja, mora da pamti sebe; bez pamenja sebe ne moe da prekine pridavanje znaaja. P: Da li pamenje sebe pomae oveku da prevazie stvari kao to je slabo zdravlje? O: O tome ne znam nita. To je posao lekara, ne na. Reeno nam je da ono proizvodi odreene hemijske posledice, ali ne odmah. Mi moemo da ga prouavamo jedino psiholoki; hemiju ne znamo, ali moemo da kaemo da emo se oseati drugaije. Uopteno govorei, mogu da kaem da svaki put kad neko pokuava da sistem prouava iz koristoljublja, ne uspeva. Sistem nije napravljen za to. U nekim sluaje vima pamenje sebe moe da proizvede fizike posledice koje ovek ne oekuje, ali ako pokuamo da radimo radi tih rezultata, neemo ih dobiti. P: Zar fiziko zdravlje nije vano? O: Svakako da ovek treba da se trudi da bude zdraviji, pa ako je bolestan, mora da se obrati lekaru. Pitanje zdravlja je vano, ali ne moe da ga stavlja u isti red sa pitanjem svesnosti. Bilo bi potpuno beskorisno da se ove ideje koriste u interesu zdravlja, iako mogu da sasvim neoekivano pomognu. P: Da li svest zahteva usmerenu panju i volju? O: Sve ove stvari: panja, svest, jedinstvo, individualnost, volja, jesu razliiti vidovi iste stvari. Mi ih delimo, ali su one ista stvar. Moemo da ih imamo tokom kratkog vremena, ali ne moemo da ih zadrimo. Ako se dovoljno dugo posmatra, nai e trenutke kad ima

praktino sve. Ali, samo trenutke. Na cilj je da te trenutke produimo, da ih ojaamo, da ih fiksiramo, kao to se fiksira fotografija. P: Kako to moe da se uradi? O: itav rad vodi u tom pravcu. Nalaenje imena za stvari koje nemamo nee nam pomoi. Neophodno je da neto uradimo. P: Da li trenuci panje zavise od odsustva smetnji? O: Smetnje uvek postoje, ali mi treba da imamo kontrolu. Ako se oslanjamo na okolnosti, rad e se odvijati u emocionalnim delovima centara, ne u intelektualnim. Kad bi se odvijao u intelektualnim delovi ma, zahtevao bi kontrolisanu panju. Nai centri su tu, potpuno raz vijeni, ekaju da ih upotrebimo, ali mi ne koristimo njihove vie delove. P: Mora li ovek da rtvuje "sve besmislice" da bi dosegao via stanja? O: "Besmislica" je moda dobar izraz. Meutim, kad je rtvuje, za tebe to nije besmislica. Objektivno moda i jeste, ali ako bi ti oseao da je besmislica, ne bi bilo ta da se rtvuje. P: U meni postoji sukob, pa iako znam ta elim, nema razlike. I dalje inim stvari koje su loe za mene. O: To znai da samo zna. Biti u stanju da se "ini" je druga stvar. Znanje samo po sebi ne daje dovoljnu mo da moe da uini ono to eli. Energiju mora da sakuplja polako, uglavnom pomou borbe protiv fantazije, izraavanja negativnih oseanja, brbljanja i slinog. To e ti dati mogunost da ini ono to je bolje za tebe. P: Ako bismo imali drugaiji stav prema stvarima, oseanja bi nam bila dugaija, zar ne? O: Kakve drugaije stavove? Prema kojim stvarima? Kako mogu da odgovorim na ovo? Na svetu postoje milioni stvari i milioni razliitih stavova. Vidi, to je praktino pitanje; ono se ne moe postaviti tim jezikom. Pokuaj da vidi kako tvoje pitanje zvui drugom oveku, budui da ti zna ta podrazumeva pod razliitim stvarima i razliitim stavovima, ali ja ne znam. P: Pitam u vezi sa ispravnim stavovima kao oruju u borbi protiv negativnih oseanja. Da li stav znai prihvatanje, odnosno odbacivanje? O: Nije stvar u prihvatanju i odbacivanju, ve u razumevanju. Kad u vezi s tim govorim o ispravnim i pogrenim stavovima, mislim na opti stav prema negativnim oseanjima, a negativna oseanja uopte predstavljaju temu za razgovor o radu maine. Kad govori o sopstvenim zapaanjima ili sopstvenom radu, mora da objasni na koja negativna oseanja misli: ljubomora, strah, bes i slino. Ne moe se

uoptavati, jer su negativna oseanja veoma razliita, i stavovi su razliiti. O jednom negativnom oseanju ovek moe da kae jednu stvar, a o drugom drugu. Ako posmatramo sva negativna oseanja zajedno, ona imaju odreene zajednike osobine, ali kad govori o sopstvenim zapaanjima, stvari mora da uzme u drugaijoj razmeri, i da ne govori o stavovima, negativnim oseanjima, fantaziji i identifikaciji kao da su da su to apstraktne stvari hiljadama kilometara daleko od tebe. Mogue je da se ovi termini koriste za objanjenje optih osobina, ali ne moe da ih koristi kad govori o sopstvenom radu. Ima da obavi odreeni lini rad. Doao si sa odreenim ciljem, eli da postigne neku stvar, a neto iznutra te ometa - pa opet govori o stavovima, negativnim oseanjima, pridavanju znaaja i tako dalje. Govori o stvarnim injenicama. Ovi termini mogu da stoje u knjizi, i ti govori kao da si uzeo fraze iz knjige. Mora da razume da u naem sistemu - ili u bilo kom sistemu sline vrste, bio poznat ili ne - postoje tri razliita jezika, ili tri naina miljenja: filozofski, teorijski i praktini. Kad u odgovoru na pitanje kaem "to je teorijski" ili "to je filozofski", znai da je jezik bio pogrean. Ne moe da neto pita na filozofski nain, a oekuje praktian odgovor. Na apstraktno pitanje ne moe se odgovoriti ko nkretno. Mora da razume da je razlika u znaenju izmeu rei "filozofski", "teorijski" i "praktino" sasvim suprotna uobiajenim znaenjima koja im se pripisuju. Filozofski prilaz je najlaki, teorijski je tei i korisniji, a praktinije najtei i najkorisniji od svih. Postoji filozofsko znanje veoma uoptene ideje, postoji teorijsko znanje - kad proraunava stvari, i postoji praktino znanje, kad moe da posmatra i vri eksperimente. Filozofskim jezikom govori ne toliko o stvarima koliko o mogunostima; drugim reima, ne govori o injenicama. Teorijskim jezikom govori o zakonima, a praktinim jezikom govori o stvarima koje su u srazmeri sa tobom i onim to te okruuje, odnosno o injenicama. Zato je to zaista razliita razmera. Stvari se mogu uzeti u nekoj od ove tri razmere, i mnoge se stvari potpuno menjaju u skladu sa razmerom u kojoj se posmatraju: u filozofskoj razmeri su jedna, u teorijskoj druga, a u praktinoj razmeri trea stvar. Pokuaj da nae primere. Neke stvari se mogu posmatrati u sve tri razmere, neke samo u dve, a neke u jednoj. ak i kad govorimo sami sebi ne smemo da meamo ove tri razmere, jer emo u suprotnom stvoriti jo veu pometnju i razumeti jo manje.

P: Da li je napor da pamtimo sebe praktian? O: Moe da bude praktian, teorijski ili filozofski. P: Izgleda da objektivna svest pripada filozofskoj razmeri? O: Ba naprotiv, ona je veoma praktina. Ali, ako misli na nas, tada je bez sumnje objektivna svest filozofska ideja. Istovremeno je mogue prouavanje opisa bljeskova tog stanja. Ako prouavamo te opise i pokuavamo da naemo slinosti, ona moe postati teorija. P: Voleo bih da bolje razumem tu podelu. Ne znam ta je praktino. O: To znai ono to moe da uini - u svakom smislu. Samo, "injenje" moe biti u razliitim razmerama. injenje je uvek vanije od razmiljanja i prianja. Prema tome, ako uzmemo da je filozofija razmiljanje, teorija prianje, a praksa injenje, praksa je vanija. P: ta je filozofsko razmiljanje? O: Razmiljanje u veoma irokoj razmeri; ista stvar posmatrana u teorijskoj razmeri moe da bude veoma uska i glupa teorija, a pos matrana praktino, moe da bude zloin. Kad sam prvi put uo za podelu na filozofsko, teorijsko i praktino, reeno mi je da kole znanja koje dolaze od vieg uma mogu da se podele u tri kategorije: praktine kole, koje su najvie, zatim teorijske i filozofske. U uobiajenom smislu mi pod praktinim podrazumevamo stvari kao to su vrtlarstvo, pravljenje cipela i slino. Pod teorijskim znanjem podrazumevamo matematiku, geologiju i slino, a pod fi lozofijom podrazumevamo ono to u uobiajenom smislu nazivamo filozofijom. Prema ovom sistemu, meutim, filozofske kole su samo priprema. P: Kad sam prvi put doao na predavanja, mislio sam da re "kola" znai kolu miljenja, ali sad mi to izgleda kao kola u kojoj sam bio kad sam bio dete. O: Ba tako. Stvar nije u razmiljanju, ve u injenju. P: Zar ovo nije na neki nain i kola miljenja, poto delanje mora da" proizae iz miljenja? O: Svakako da mora da bude i izvesnog miljenja, jer bez miljenja ne moemo da uinimo nita; miljenje je, meutim, samo pomoni proces, ono nije cilj. U koli miljenja je dovoljno da se razmilja o slobodi, dok mi elimo da budemo slobodni; nismo zadovoljni pukim razmiljanjem o tome. P: Da li ova kola spada u sve tri vrste ili samo jednu? O: Mislim da je bolje da kaemo sve tri. Ona ima tri strane. Takoe, neki ljudi sistem uzimaju filozofski, drugi teorijski, a trei opet praktino. Ne sme da zaboravi da se ista stvar moe posmatrati na razliite naine.

P: Da li je onda ovaj sistem povezan sa filozofijom? O: Ne moe u potpunosti biti bez nje. Ona je na neki nain ispravan put miljenja. Meutim, u razmiljanju o ovekovom razvoju, o njego vom napretku, bolje je da se trae psiholoki nego filozofski pokazatelji. Psiholoki pokazatelji su injenice, ovi drugi mogu biti fantazija. ak i kad ovekov intelekt operie krupnim filozofskim problemima, nje govo bie moe biti na sasvim niskom nivou. Ako je, meutim, ovek svesniji, mogu se razviti sve njegove strane. P: Ko procenjuje psiholoke vrednosti? O: Postoje sasvim odreeni objektivni znaci pomou kojih moe da se prosudi - odreene unutranje norme. U odreenoj taki ovi znaci mogu da postanu objektivni. Kao to sam rekao, mi ne traimo filo zofske pokazatelje, mi hoemo psiholoke pokazatelje. Veoma je vano da se ovo razume. Filozofski zakljuci mogu biti puke rei, retorika, ali kod psiholokih pokazatelja ne moe biti greke - to se tie nas samih. P: Da li je korienje filozofskog miljenja lenjost? O: Ne obavezno. Ima nekih stvari koje moe da posmatra isklju ivo filozofski, ili samo filozofski i teorijski. Ima stvari kojima nemamo praktini pristup i za koje moramo da traimo analogije. Zato je to ponekad sasvim ispravno. Ima, meutim, stvari koje moe da pos matra samo praktino, jer samo tada moe da ih ceni. P: Govorio si o "razmiljanju u novim kategorijama". To mi izgleda isto tako nemogue kao i "injenje". O: Sasvim tano. Istovremeno, kad pone da razumeva drugaije kategorije, bie bar ponekad u stanju da misli na drugaiji nain. To, meutim, nije potpuni opis ispravnog miljenja. Veoma esto ne ra zmilja u ispravnim kategorijama zato to nema dovoljno znanja. ak i u naem stanju moemo da razmiljamo bolje ili loije. P: Kad pokuam da razmiljam na novi nain, ne znam odakle da ponem. O: Ima puno materijala - ovaj sistem. Pokuaj da ga rekonstruie u svom umu, da zamisli da nekom objanjava ideje sistema. Pokuaj da rekonstruie ta ovaj sistem kae o oveku i svemiru. Ako se neeg ne sea, pitaj druge. To je dobra veba. Ili ti misli i kontrolie svoje misli, ili se one misle same. Ako to ine same, ne moe da oekuje povoljan rezultat. Da bi dale rezultate mora da ih pokree ti. P: Treba li da naem nove rei za sve rei sistema kad zamiljam da objanjavam sistem drugim ljudima?

O: Ne mogu se izmiljati nove rei. Postoji jasno pravilo da kad govori o sistemu mora da koristi isti onaj jezik koji si nauio u sistemu i da se ravna prema izvoru. Nikad nee biti potrebe da preruava ovaj jezik. P: Da li ne moemo da razmiljamo drugaije dok potpuno ne uklonimo svoje stare naine razmiljanja? O: Ne, ne moe se ekati dotle; to mora da uini sada. Primer miljenja u novim kategorijama jeste da miljenje mora da bude namerno. Mi ne shvatamo da injenica da li je neto namerno ili nenamerno menja itavu stvar. P: Ako pokuavamo da prekinemo mehaniki proces miljenja i da mislimo na novi nain, zar drugi nain miljenja takoe ne tei da postane mehaniki? O: Da, sve tei da postane mehaniko; prema tome, kad pokuava da neto uini na nov nain, mora da pazi ne samo na to ta namerava, ve i na mnogo drugih stvari. U to ne sme da ue iden tifikacija ni fantazija; mora da naui da kontrolie asocijacije i da ima samo one koje su ti potrebne umesto da pusti da one kontroliu tebe. P: Ali, da li postoji bilo kakvo miljenje osim asocijativnog? O: Postoji kontrolisano miljenje. Svoje miljenje moe da ogra nii na odreenu taku ili cilj. Asocijativno miljenje je sluajno. Moemo da nastavimo da razmiljamo pomou starih asocijacija bez ikakvog pokuaja da ih promenimo, ili moemo da pokuamo sa novim asocijacijama time to emo uvesti nove take gledita. P: to se tie ispravnog miljenja, kad pokuam da mislim o neem u vezi sa sistemom, to se izgubi. O: Za ispravno miljenje nije dovoljno da se samo misli o sistemu, vaan je nain na koji misli. Ispravno ili pogreno moe da misli o sistemu ili o neemu to nema veze sa sistemom. Nije, dakle, u pitanju predmet, ve metod razmiljanja. A metod ne moe da se opie. Mora da pronae primere ispravnog i primere pogrenog miljenja i da ih onda uporedi. Moramo da nauimo da kontroliemo svoj um; moramo da razumemo formativno i manjkavo miljenje i da budemo u stanju da koristimo itav mozak umesto samo jednog njegovog dela. Jedina stvar koja nam u tome moe pomoi jeste pamenje sebe. Mora da pokua da pronae neke line veze, neko lino interesovanje u pitanju o kome eli da misli, pa e potom to rasti i razvijati se. Pod linim podrazumevam ono o emu si mislio ranije, pitanja koja

su ti padala na pamet sama od sebe i na koja nisi mogao da odgovori, ili neto slino. A kad pronae tako neto, moe vie da vidi, to moe dati podsticaj drugim stvarima. P: U razmiljanju o nekim idejama sistema teko je odrati pravac miljenja u poreenju sa onim to se obino deava u glavi - materijal je veoma ogranien. O: Ne, materijal je veoma obiman - ogranieno je neto drugo. Ili je ograniena elja, ili napor, ali ne materijal. P: eleo bih da znam ta je uzrok otporu da isteramo druge misli koje se uvlae. O: Postoje dva uzroka - uzrok otpora je jedna, a uzrok misli koje prekidaju druga stvar. Ovo drugo pokazuje na uobiajeni nain mi ljenja - nikad ne moemo da odrimo pravac jer se javljaju sluajne asocijacije. Otpor je druga stvar; on je rezultat nedostatka vetine, nedostatka znanja kako da postupamo s tim, nedostatka iskustva u namernom razmiljanju u odreenom pravcu. Ta sposobnost mora da se naui. Ja mogu da ti kaem ta naem miljenju nedostaje, ali ako o tome nema sopstvenih zapaanja, to ti nee znaiti nita. Svaka misao je suvie kratka; nae misli bi trebalo da budu mnogo due. Kad bude imao iskustva sa kratkim i dugim mislima, videe o emu govorim. P: Pogodile su me ogranienosti nae sposobnosti miljenja. Od ega one zavise? O: Od ega ta ogranienja zavise videe tek kad u u sebi bude imao primere boljeg naina razmiljanja, korienja viih delova centara, vie svesti. Mi znamo da je na um ogranien, ali ne znamo u emu je ogranien. Kad bude upoznao ta dva naina miljenja i kad bude mogao da ih uporedi, znae u emu je razlika i moi e da govori o uzrocima. P: Da li je razvoj oveka koji ima bolji intelekt obavezno bri od onog iji intelekt nije tako dobar? O: Nekad da, nekad ne; intelektom se ne moe uiniti toliko koliko uravnoteavanjem centara i razvojem svesti, jer ak i u uobiajenom stanju ljudi broj 1, 2 i 3 mogu da budu manje ili vie budni, svesniji ili manje svesni. ovek sa veoma dobrim intelektom moe da bude potpuno usnuo, a tada moe da bude suvie siguran u sopstvena intelektualna dostignua i suvie identifikovan sa njima da bi poeo da radi. Njegov intelekt moe da ga zaustavi. To se esto deava. esto intelektualni razvoj spreava prouavanje, jer ovek suvie trai ar-

gumentaciju, u svemu zahteva definicije, i tako dalje. Sam razvoj intelekta nije dovoljan; vrlo brzo postaje neophodan rad na oseanjima. P: Primetio sam da ljudi koji nikad nisu razmiljali imaju manje tekoa sa radom nego oni koji su razmiljali. ta je bolje? O: Ne valja ni jedno ni drugo - ni kad ovek ne misli, ni kad previe misli. P: Odnosi li se to i na ljude koje u ivotu smatraju briljantnim? O: Ljudi koje smatraju briljantnim mogu da budu veoma razliiti, pa je zato teko da se o njima govori u okviru jedne kategorije. Oni mogu da budu zaista briljantni, mogu da sami zamiljaju da su bril jantni, ili drugi ljudi mogu da o njima misle da su briljantni. Ako, meutim, misli na ljude koji su se jako identifikovali sa svojom birljantnou, za njih moe da bude veoma teko, ali ne zbog bril jantnosti, ve zbog identifikacije. Ponekad prednost u ivotu znai smetnju u radu, jer to je ovek br. 1, 2 i 3 bolji, to vie samovolje i tvrdoglavosti mora da pobedi. Iz perspektive rada je najbolje i najveu prednost predstavlja ako je neko sasvim obian ovek. P: Zar nije od sutinske vanosti da se u ivotu postane uspean? Ili ne treba da se identifikujemo sa ivotnim aktivnostima, bez obzira na rezultat? O: Obe stvari su neophodne. Uspeh sam po sebi nije opasan, samo ako se ovek s njim ne identifikuje. Cilj nije uspeh ili neuspeh, ve neidentifikovanje. Uspeh moe da pomogne u mnogim stvarima. P: Kolika je uloga intelekta u sistemu? O: Intelekt igra veoma vanu ulogu, jer pomou njega poinjemo. To je jedini centar koji nas slua. Razvoj intelekta, meutim, moe da ide samo do odreene granice. Mogunosti lee u emocionalnom centru. P: Imamo li sada bilo ta ime moemo da kontroliemo misli? O: Ako ima interesovanja koja su pravilno usmerena, ona u izvesnoj meri kontroliu sve ostale stvari. Ako nismo zainteresovani, ne mamo kontrolu. P: Rekao si da je za pokuaj ispravnog razmiljanja o ovim idejama neophodno da se koristi intelektualni deo intelektualnog centra. Moe li to da se uradi tako to pokuavamo da kontroliemo panju dok razmiljamo? O: Ne, to je istovremena radnja; ne moe se deliti. injenica je da se o odreenim stvarima moe misliti samo intelektualnim delom - ako ispravno razmilja i ispravno formulie o emu eli da razmilja.

Tada, naravno, mora da se zadri na toj ideji bez upadanja u fantaziju. Zato sama funkcija odreuje mesto. P: Doao sam do zakljuka da ne znam kako da razmiljam o onome o emu elim da razmiljam. Da li je to zbog odbojnika? O: Mislim da mi jednostavno nismo navikli da mislimo o tim idejama - ne mislimo da je neophodno da se o njima razmilja. Ako shvatimo tu neophodnost, tada emo moda biti u stanju da to uinimo. Odbojnici, meutim, nemaju nita s tim. P: Mislim da je opte iskustvo da rani dodir sa sistemom donosi vie destruktivnog nego konstruktivnog. O: Iz moje perspektive, ideja o konstruktivnom i destruktivnom je pogrena. Nita ne biva uniteno, ve mi zamiljamo da imamo neto to nemamo, pa onda, kad ponemo da radimo, moemo da uvidimo da smo mislili da neto imamo, ali sad uviamo da to nemamo. To znai da se radi o iluziji i da moramo da je rtvujemo. Mogu se imati realne stvari ili iluzije. Nita to stvarno imamo ne gubimo; gubimo samo predstavu da posedujemo neto to nemamo. esto se dogaa da ljudi u radu postaju razoarani jer od samog poetka poinju da biraju i neke stvari uzimaju, a druge ne. Stoga posle izvesnog vremena nemaju sistem, ve ono to su iz njega sami izabrali, a to ne funkcionie. Drugi ele da razumeju samo intelektualno, a nee da eksperimentiu sa sobom i posmatraju, iako je bez praktinog rada nemogue napredovati. P: Hoe li nam se rei kad moemo da ponemo praktian rad? O: Od samog poetka ste neto praktino radili. Ako si radio samo teorijski, to znai da nisi radio nita. Ovaj rad je praktian od samog poetka. Kao to sam esto govorio, osnovni uslov je da ne smemo nikad da zaboravimo ta elimo da dobijemo. Ljudi do toga dou sa razliitih strana. Neki ele da znaju. Oni shvataju da postoji odreeno znanje i da negde moda postoje ljudi koji znaju, i oni ele da to znanje dobiju. Drugi uviaju svoje slabosti i razumeju da bi stvari bile drugaije kad bi ih se oslobodili. Prema tome, od poetka ljudi dolaze sa razliitim ciljevima i nikad ne smeju da zaborave poetak. Mogu da ih podsete drugi, ali to nee mnogo pomoi ako se sami ne seaju. P: Voleo bih da mogu da uvrstim svoj cilj. Nastavljam da reagujem na isti nain kao i ranije i izgleda da sam isto toliko mehanian. Pretpostavljam da je neophodno da se vie trudim?

O: Trud sam po sebi nee pomoi; on mora da se zasniva na razumevanju. Stvar je vie u vrednovanju, optem vrednovanju, uvaavanju ideja sistema. Gotovo o svemu moe da razmilja na nov nain - bolji nego ranije. Moe da razume i povee mnoge stvari koje nisi mogao da razume i povee pre nego to si doao. Samo, na nesreu, ti hoe da zadri sve stare naine raznuljanja i istovremeno ima nove, ali tako za nove nema mesta. Dalje, ako ima neke navike ili negativna oseanja, ne moe da pamti sebe dok ih ima; zato je, da bi pamtio sebe, da bi radio, potrebno da ima malo slobodnog vremena. Nije toliko stvar u tome da nema cilj koliko u tome da ne eli nita da rtvuje. Ne moe se zadrati sve to imamo, i dobiti novo. P: Da li nedostatak jedinstva u oveku ini tako tekim da se nae praktina veza izmeu cilja sistema i ciljeva u obinom ivotu? O: U obinom ivotu nema ciljeva; tu grei. U obinom ivotu se jedan cilj ukrta sa drugim i unitava ga ili menja njegovu prirodu, tako da na kraju nema ciljeva. P: Rekao si da ljudi koji nas okruuju nemaju ciljeva. Ali, kad ovek postane stariji, ne luta toliko, postaje zainteresovan za jednu stvar. O: To je jednostrano. Postoje mnoge druge strane ovekovog bia i znanja koje taj pravac uopte ne dotie. Neki ljudi ak i u ivotu mogu da razviju odreeno jedinstvo, ali to su izuzeci. Ako, kao to sam rekao, ovek postane zainteresovan za jednu stvar, taj interes razvija samo jedna grupa "ja"; ostala za njega ne znaju; ukljuenje samo veoma mali broj. Tu su, prema tome, dve stvari u pitanju: veina i manjina, i injenica da interes, ako se pojavi, ne dotie mnoge druge stvari i zauzima samo mali deo ovekovog bia. U tome nikad ne uzima uea itavo bie. Mislim da ovo to je reeno o pitanju vrednosti u radu i obinom ivotu mora da se bolje razume. U obinom ivotu postoji tako mnogo imaginarnih vrednosti da e biti korisno da to malo razjasnimo. Najbolje stvari koje se deavaju u ivotu nemaju nikakvog znaaja; ljudi vide male, a proputaju velike stvari. U radu morate da najpre uradite mnogo razliitih stvari da biste osetili da se budite. Tada e doi druge stvari; sve e doi, jer ovo je samo poetak. U radu je neophodan cilj, ali on ne moe biti proizvoljan ili izmiljen. Moe postojati samo jedan cilj - da se probudimo - a on se moe pojaviti samo kad shvatite da spavate, jer inae za njim nema potrebe. Svi drugi ciljevi, ma kako ih ovek formulisao, moraju biti u

skladu s njim. Tada, kad ovek poeli da se probudi, poinje da uvia prepreke, vidi ta ga dri u snu; otkriva veliki broj mehanikih funkcija, prianje, laganje, negativna oseanja i tako dalje; on uvida da se itav ivot sastoji od mehanikih funkcija koje ne ostavljaju vremena za buenje. On shvata da mora da ili potisne, ili da ih u najmanju ruku oslabi; tada moe da stekne vreme za buenje. P: Moj problem je to se pitam elim li zaista da se probudim. O: ta mogu da kaem na to? Pretpostavi da doe u prodavnicu i pita: "elim li ja da ovde neto kupim ili ne?" Kako da odgovorim? Mora da razume da u poetku dobija samo neprijatne stvari. Moda (kaem samo moda) mogunost da dobije neto prijatno zavisi od sposobnosti da prihvati neto veoma neprijatno; moda je to jedina ansa. A ako pristane da ima neto veoma neprijatno, uvek dobija vie nego to si traio. Ako pristane na jednu neprijatnu stvar, dobija etrdeset prijatnih. Veliko pitanje je kojim novcem moemo da platimo. Napor jo nije pravo plateno sredstvo; napor mora da se zameni za neto drugo, a to drugo opet za neto tree, dok ne dobije neto ime moe da plati. To je veoma komplikovano. Ali, ega se plai? P: Na umu mi je re patnja. Ne mislim da je za mene da se suoavam sa neprijatnim stvarima. O: To je stvar ukusa. ta znai "neprijatno"? To znai plaanje. Potpuno se slaem da je bolje dobijati stvari besplatno, ali takav metod jo nije pronaen. ovek to ili razume i kae: "elim da platim, ali moram da znam kako", ili sumnja i kae: "Bolje je ili da ne platim, ili da platim sam sebi". Tada se ne dogaa nita. P: Isprva sam strepeo od rada. Sada vidim da ima suvie mnogo da se uradi i oseam da je to beznadeno. O: Iako to izgleda mnogo kad se opisuje, sve se svodi na istu stvar. Za to je potrebno vreme; to je organski proces. Stvari su se pogreno odvijale dugi niz godina, pa je neophodno vreme da se preokrenu. P: Ponekad se oseam veoma uplaeno od toga to ne znani ta inim ili ta hou. Doputam sebi da budem veoma negativan. O: Najpre, ne sme to da dopusti; drugo, kad si u stanju sumnje, seti se da pokua da na povrinu izvede druga "ja" koja imaju odreene vrednosti. To je nain da se pobedi sumnja. P: Ima dana kad oseam veliko udaljavanje od ovog rada i elim da pobegnem, jer u meni postoj i neto ega ne elim da se odreknem. Kako da se borim protiv toga?

O: Mora ili da pobegne ili da nastavi da se dvoumi dok ne postane siguran u jednu ili drugu stvar. Ne sme da ini nita dok se dvoumi; vrlo je vano da to zapamti. Ba kao i kad se radi o razumevanju, mora da bira samo stvari koje bolje razume i da razmilja o njima; prema tome, to se tie injenja, mora da odabere stvari u vezi s kojima si siguran i da ne kvari sebi ivot stvarima koje ne razume. Ako ispravno razmilja, to jest, ako sakuplja i zadrava samo stvari koje razume, i pokuava da ini stvari koje razume, njihov broj e se poveati. Ako, meutim, svoj um puni stvarima koje ne razume, nikad se nee pokrenuti. To je jasno definisan deo metoda ovog sistema. Mi mnoge stvari znamo veoma dobro, ali nastavljamo da obman jujemo sebe, uglavnom to se tie rei. Veoma je teko da se razume vrednost rei. "Siromani duhom" su oni koji ne veruju u rei, a "bogati duhom" oni koji veruju u rei. Ljudi esto kau: "Ako uradim to i to, bie divno". Oni ne razumeju da nije mogue da to uine tano onako kako ele, da e svaka stvar biti malo drugaija i na kraju e sve biti potpuno drugaije. Potom, kad vide da je stvar drugaija, oni kau: "Da, ali poetna ideja je bila dobra". Ona nije bila dobra. Ona je samo izgledala dobro kao ideja, ali se u ostvarenju najee pretvarala u svoju suprotnost. Ona se neminovno menjala usled trenja. Postoje ideje koje mogu da prou kroz trijadu, i druge koje to ne mogu i koje mogu da postoje samo u obliku jedne sile, ili pola sile, ili etvrtine. P: Verujem da je razumevanje koje traimo mogue samo za ne kolicinu. Zar nije verovatno da e mnogi od nas doi samo do zida i tu biti eliminisani? O: Nita se ne moe garantovati. Ako, meutim, ovek neto eli i pokuava da radi i ne ispoljava neke posebno neprijatne osobine sa kojima je veoma teko da se izae na kraj, on ima ansu. Neko moe da ima veoma dobre i divne odlike, a iza toga jednu malu osobinu koja rad ini veonia tekim, mnogo teim nego nekom ko nema tako briljantne karakteristike. P: Da li je savest ono to najvie pomae da upoznamo sebe? O: Da, to je neophodan element; kroz to ovek mora da proe. To je najneprijatnija stvar na svetu, jer u uobiajenom stanju moemo da od sebe skrivamo stvari. Ako neto ne elimo da vidimo, jednostavno zatvorimo oi i ne vidimo. U stanju savesti, meutim, oi nam se nee zatvoriti, P: Kako da ideje sistema uvedemo u obian ivot?

O: Prouavanjem sebe i prouavanjem sistema. Svi imamo veliki broj linih pitanja i problema, ali zasad sistem stoji po strani. Malopomalo e nauiti da ih povee sa sve vie i vie stvari i posle izvesnog vremena e neke ideje sistema ui u sve. P: Da li je onda gubljenje vremena da se nepotrebno pria, smeje i ali kad ovek osea da je za to raspoloen? O: Nita samo po sebi nije pogreno. Pogreno je ono to uveava mehaninost. Provoenje vremena u askanju i smejanju je jedna od najmehaninijih stvari. Zavisi ta eli. Ako odlui da se odmori, to zaista moe da bude odmor. Ali ako to ne moe da zaustavi, ako to preuzme kontrolu nad tobom, onda je pogreno. P: Mogu da posmatram koliko mnogo energije gubim u pukom fantaziranju, sanjarenju i brigama, ali nemam snage da to prekinem. O: itav sistem je nain da se to prekine. Najpre, meutim, mora da prouava. Ima posla sa veoma komplikovanom mainom i mora da je poznaje. Prouavajui je, ui ta mora da ostane, ta da nestane, ta pomae a ta odmae, ta ovek mora da ukloni, a ta da podstakne. Ljudi ili ne shvataju da mogu da se promene, ili shvataju, ali to uzimaju suvie olako. Misle da je dovoljno da se shvati, da se odlui, i ovek se promeni. Shvatanje samo po sebi, meutim, nee doneti promenu; u nama se stvorilo isuvie mehanikih tendencija. Moramo da znamo kako da se borimo protiv njih. P: Ja sam neprekidno suoen sa svojom prolou. Koreni su daleko unazad. O: Sasvim tano. Samo, direktnog metoda nema; moramo da po nemo od dananjeg dana - jue ne moemo da promenimo. Pokuaj da promeni danas i to e moda proizvesti neke promene sutra. Svi smo u takvom stanju, to je uslov od koga moramo da ponemo. To, meutim, nije prepreka koja se ne moe prevazii. P: Ranije sam bio veoma negativan prema uslovima u kojima se nalazim i oseam da ne mogu jasno da vidim kakav stav da zauzmem. O: Potpuno je tano da se u odreenim okolnostima ovek suvie identifikuje sa neim i gubi mogunost da vidi razliku meu stvarima. Ponekad nije mogue da se ita uradi, a ponekad je mogue da se bori. Osim toga, mi imamo tendenciju da preuveliavamo i pretemjemo. Moda okolnosti i nisu tako loe. Postoje mnoge take gledita, a samo ti moe da odredi kako zaista stoji stvar. P: Problem je to ne znam ta je u obinom ivotu ispravno, a ta pogreno, pa to deluje kao zamagljenje ili zaklanjanje onog to inim.

O: Ne moe se rei da ne znamo. Mi znamo, ili bi u najmanju ruku trebalo da znamo. Niko ne moe da ivi bez odreenih predstava o ispravnom i pogrenom. Meutim, kad prie ovom sistemu i shvati njegovu osnovu, uvia da je ispravno povezano sa svesnou, a pogreno sa mehaninou. Ako bi ljudi bili malo svesniji, onoliko koliko mogu da budu, da su, da tako kaemo, priblino svesni, kretali bi se u boljem pravcu. ak i ako stojimo u mestu, to to smo okrenuti na jednu ili drugu stranu, ini razliku. P: Da li je pogreno da se pitanja postavljaju iz radoznalosti? O: Radoznalost je normalna stvar, ako je dovoljno jaka da te navede da prouava i ako se radi o ispravnoj radoznalosti, jer ih ima raznih. Ispravna radoznalost je veoma vano intelektualno oseanje. P: Odakle dolazi radoznalost u vezi sa saznanjem istine? Zato smo uopte radoznali? O: Radoznalost je posebno oseanje koje postoji u svakom centru. U intelektualnom centru je povezana sa eljom da se zna. Ali kako da je poveemo sa idejom istine? Ona je, jednostavno, jedan intelektualni proces. Mi intelektualno razlikujemo istinito od lanog, i prirodno je da elimo da znamo ta je istinito, a ne ta je lano, opet u svom umu. Iako ne znamo ta je istina, pouzdano moemo da znamo ta nije istina. Na um je nainjen tako da moemo da znamo ta je lano, iako u mnogim sluajevima ne moemo da kaemo ta je istinito. P: Kakva je razlika izmeu elje da se zna i obine radoznalosti? O: Razlika je u tome na ta je usmerena. elja da zna ta ti radi sused, to te se ne tie, i elja da sazna neto o trijadama pripadaju razliitim delovima centara. Obina radoznalost je jednostavno slabost, aavost. P: Pretpostavljam da mi nedostaje ispravna radoznalost, jer mi je teko da postavljam pitanja. Ili sam suvie lenj da mislim ili mislim da na njih mogu sam da odgovorim. O: Ako zaista eli da pita, pitae ak i ako misli da zna odgovor. Ako pokua da misli, javie ti se pitanja; sigurno i sada ima mnogo pitanja, samo to ih ne formulie. Nemogue je da ovek nema pitanja, jer postoje stotine stvari koje elimo da znamo. Prema tome, mora da misli o tim stvarima i pokua da ih formulie. P: ta zaista znai imati jedinstvo? Mislim da je to isto to i trajno "ja", ali nisam siguran. O: Moe da bude isto; zavisi od ega polazi u razumevanju. Moe da donese odluku, a potom dva ili tri dana kasnije radi protiv nje i

opravdava sebe. Ili, moe poeleti da se bori, pokuati da ne ini neto to obino ini, i kad sebe uhvati kako to opet ini, shvata da nema jedinstvo. ak i u ovom stanju mi moemo da teimo da postignemo jedinstvo, to jest, da sakupimo sebe, ili moemo da budemo rasparani i nita ne inimo povodom toga. P: Kad se ovek bori da obavi neki posao koji ne voli, ta moe da uini da bi ga uradio dobro, osim da se ne identifikuje? O: Pre svega, kad pokuava da uradi neki posao, ne moe biti da nisi u stanju da uhvati pravu taku iz koje moe da to uini, jer svaki posao moe da se uradi samo iz jedne take u sebi, a tu je taku ponekad veoma teko nai. Situacija je, na primer, esto nalik na to kad hoe da napie pismo, i kad jednom pone, moda napie i vie nego to si mislio da moe. itava stvar je u tome da se nae prava taka u pravom centru. Za sve to inimo postoji odreeni deo odreenog centra koji to moe da uini, ili, u najmanju ruku, da to uini bolje nego neki drugi deo tog centra ili drugih centara. P: Da li, kad stvari inimo dobro, to u izvesnoj meri znai potinjavanje lane linosti? O: Do odreene granice stvar se moe razumeti na taj nain. To znai da je ovek, kad moe da neto uradi dobro, u stanju da ima odreeni standard kojim moe da meri i kako drugi ljudi neto ine i kako ini on sam, i da vidi kad neko neto radi na pogrean nain. Ako ovek nema nita nalik na to, ako nita ne moe da uini dobro, on nema merilo. P: Imam izvestan kritiki stav prema ljudima koje esto viam i pokuavam da ga prekinem, ali se on veoma jako ponovo vraa. O: Da, ponekad to moe da bude veoma jako, i mnogo je tee da se prekine nego to ljudi misle. Postoji samo jedna stvar - jednostavno pokuaj da na to gleda iz perspektive line koristi. Dobija li od tog kritikog stava neto ili ne? Videe da ne dobija nita. To pitanje line dobiti esto zaboravljamo, mada je ono ne samo ispravno, nego i jedini kriterijum. Ponekad uloimo ogroman napor i potroimo vreme i oseanja na stvari od kojih ne dobijamo nita dobro. Moda e ti to pomoi da ne kritikuje. To je potpuno isto kao da kritikuje vreme. P: esto mislim kako su stvari loe ureene. O: A ti moe da ih uredi bolje? Sa tim miljenjem moe da se bori ne kad te uhvati oseanje, ve kasnije, kad si u stanju da bolje vidi, i to jedino sa take gledita da sve moramo da uzmemo takvo kakvo jeste. Ne moe da to promeni, moe da promeni jedino sebe.

To je jedini ispravan stav, i ako dovoljno esto misli o tome, taj emocionalni element e nestati i videe stvari u pravoj razmeri i pravim odnosima. P: Postoji li neki nain da se sprei izraavanje zlovolje? Na to gubim veoma mnogo energije. O: A izraavajui je moe da stvori povod za dalju zlovolju. Kad izraava zlovolju, pokuaj da vidi da to ini ne zato to uvia da ne moe da se odupre, ve zato to obmanjuje sebe mislei da to ini namerno; ti eli da izmeni stvari, ljudi ne bi trebalo da urade to i to i uine te zlovoljnim, i tako dalje. Meutim, poto je izrazi, moe da bude i gore, oni mogu da te jo vie ozlovolje. Sasvim je beskorisno da se dobijaju pogreni rezultati. Ako razmilja o tim pogrenim rezul tatima, moda e nai snage da ne izrazi zlovolju, a potom uzrok moe da nestane, jer e te ono to te je ranije sekiralo sad zasmejavati. Vrlo esto mislimo da negativna oseanja izraavamo ne zato to ne moemo da im se odupremo, ve zato to treba da ih izrazimo. U tome uvek ima neeg namernog. P: Ali zar ovek ne moe da bude opravdano besan kad je neto pogreno? O: Najopasnija negativna oseanja proistiu iz oseaja nepravde i pravednog gneva. Od njih gubi najvie energije, a najgora su jer su opravdana. P: Zato je gore ako smo u pravu? O: Zato to to opravdavamo. Ako nisi u pravu, moe da uvidi da je apsurdno da bude besan. Ali to nije potpuno objanjenje. Poni da na to gleda iz ove perspektive: zapamti da ima veoma krupnih stvari koje su pogrene. Ako ponemo da razmiljamo o krupnim stvarima, uviamo da je beskorisno da se identifikujemo sa jednom sitnicom koja je pogrena. A jedna mala identifikacija vodi nas drugoj maloj iden tifikaciji. Ni to, meutim, nije potpuno objanjenje. P: Mogu li ljudi da imaju trajan uticaj na druge? O: Da, u odreenoj meri mogu, onoliko koliko im dozvole. Ako sebi dopusti da ide u tom pravcu i dopusti im da utiu na tebe, oni e imati uticaja. Ali ako sebi kae: "Ne elim da utiu na mene", nee imati uticaja. Seti se, oni su maine; mogu li maine da utiu na tebe? Da, ako im to dopusti. Pretpostavimo da vidi divan automobil i da hoe da da sve za njega - to znai da taj automobil utie na tebe. Isto je i sa ljudima. Uticaju drugih ljudi si otvoren onoliko koliko se identifikuje ili pridaje znaaj.

P: to se tie rada, moe li ovek naneti tetu drugim ljudima time to na njih utie na pogrean nain? O: Da, moe - nekim ljudima, ne svima. Na neke ljude je veoma lako uticati, pa im zato moe nakoditi ako im se daju pogrene ideje o radu. Zato u razgovora sa ljudima treba uvek paziti da se izbegne nerazumevanje, da se ne ostavi pogrean utisak. P: Da li bi hteo da objasni zato posle trenutaka interesovanja i potrebe za eksperimentisanjem dolazi dubok san, i zato tokom tog sna svaka elja da se eksperiment ponovi nestaje? O: Svaka funkcija i svaki napor zahtevaju energiju, a za buenje je potrebna posebna energija. Ako se u trenutku buenja desi neto pogreno, ako postoji neka vrsta identifikacije, ili neto slino, to dovodi do ogromnog gubitka energije i posle toga ovek moe da dugo spava i ne seajui se da postoji mogunost da se probudi. To je, meutim, sluaj samo ako se u trenutku buenja desi neto pogreno. A u naem sadanjem stanju se svakog trenutka moe desiti neto pogreno, jer mi ne znamo ta se dogaa. Moe, na primer, da se javi neko negativno oseanje i dovede do takvog gubitka energije da zadugo nita ne preostane. Zato je najvanije da pokuamo da pamtimo sebe u trenucima kad se najvie identifikujemo, jer ako sebe moemo da pamtimo u tim trenucima, u drugim e biti lake. Ako, meutim, ovek bira samo one trenutke kad je najlake, nikad to nee moi da uini u tekim trenucima. Neophodno je da se pokua u oba sluaja. P: Ako bi ovek mogao da itav ivot ivi svesno, da li, po tvom miljenju, ne bi mogao da ini zlo? O: Ne mogu se uzeti takvi ekstremni sluajevi i govoriti "itav ivot". Ako bi, meutim, ovek postao bar malo svesniji, ako bi bio u stanju da se kontrolie po pola sata ili bar nekoliko minuta, to bi bilo toliko drugaije da sve ono to o obinom oveku znamo ne bi moglo da se primeni na njega. to se injenja zla tie, to je drugo pitanje. Ako bi ovek mogao da pamti sebe ak i ovoliko koliko smo rekli, moe se pouzdano rei da on ne bi uinio nita relativno ozbiljno a da ne zna ta ini, a u trenutku kad bi inio neto posebno znaajno, postao bi svestan. P: Da li bi mi mogao objasniti razliku izmeu dva oveka na samrtnikoj postelji: jedan je uio vetinu pamenja sebe, a drugi za nju nikad nije uo? O: Ne; da bi se to opisalo potrebno je biti pisac sa puno mate. Postoji mnogo razliitih mogunosti - ljudi mogu biti veoma razliiti, a i okolnosti mogu biti razne.

Mislim da je bolje da ti ispriam jednu priu. To je jedna stara pria o poreklu ovog sistema i radu na pamenju sebe ispriana u moskovskoj grupi 1916. Nekad davno u nekoj zemlji lukavi ovek je prolazio pored jednog kafea i sreo avola. avo je bio u veoma jadnom stanju, gladan i edan, pa ga je lukavi ovek pozvao u kafe, naruio mu kafu i upitao ta ga mui. avo ree da nema posla. Nekad je imao obiaj da kupuje due i pee ih na ranju, jer su ljudi, kad su umirali, imali veoma ugojene due koje je mogao da nosi u pakao, i svi su avoli bili zadovoljni. Sad su, meutim, sve vatre u paklu pogaene, jer kad ljudi umiru, nemaju duu. Onda mu lukavi ovek ree da moda mogu da otponu neki zajedniki posao. "Naui me kako da pravim due, a ja u ti dati znak ko ima duu koju sam napravio" rekao je i naruio avolu jo jednu kafu. avo mu je objasnio da treba da ui ljude da pamte sebe, da se ne identifikuju i slino, pa e im posle izvesnog vremena due porasti. Lukavi ovek prionu na posao: organizovao je grupe i uio ljude da pamte sebe. Neki od njih su poeli da ozbiljno rade i pokuali da u praksi primene ono emu ih je uio. Potom su oni umrli, a kad su stigli na nebeska vrata, na njima je sa jedne strane bio Sveti Petar sa kljuevima, a sa druge strane avo. Dok bi se Sveti Petar spremao da otkljua vrata, avo bi rekao: "Hteo bih neto da te pitam: jesi li pamtio sebe? " "Svakako", odgovorio bi ovek, a onda bi avo rekao: "Izvinjavam se, ali ova dua je moja". To se odvijalo dosta dugo, sve dok neko nije uspeo da stupi u vezu sa Zemljom i javi ta se dogaa na nebu. uvi za to, uenici se skupie oko lukavog oveka i upitae ga: "Zato si nas uio da pamtimo sebe, kad nas avo uzima ako kaemo da smo to inili?" Lukavi ovek odgovori: "Jesam li vas uio da priate kako pamtite sebe? Uio sam vas da ne priate." Uenici rekoe: "Ali to su Sveti Petar i avo!" Na to lukavi ovek ree: "Jesu li Sveti Petar i avo ikad doli na nau grupu? Zato nemojte da priate. Neki nisu priali i uspeli su da se domognu raja. Ja nisam samo nainio pogodbu sa avolom, ve sam i napravio plan kako da ga obmanem."

POGLAVLJE XIV
Line tekoe - Neophodnost da svako pronae svoju najvaniju i najtrajniju tekou - Negativna oseanja, fantazija, formativno miljenje - Stvaranje novih taaka gledita - Borba protiv identifikacije - Tri kategorije negativnih oseanja i kako postupati s njima - Trans formacija negativnih oseanja - Razdraljivost - Lenjost - Sumorna negativna stanja - Razni oblici fantazije - Odricanje od patnje Dobrovoljna patnja kao najvea snaga koju moemo da imamo - Uloga patnje u organskom ivotu - ovek je posebno nainjen da evoluira Odgovornost u linom radu - Neophodnost da se istovremeno radi u vie pravaca - Formativno miljenje i njegove osobine - Asocijativno miljenje - Potreba za viim centrima da bi se razumela istina Meditacija - Ispravno miljenje - Zamiljeni razgovori - Razna znaenja vere - ivot posle smrti

Za vas je sada dolo vreme da razmislite o linim pitanjima, koja su vam bliska i koja su praktina. O teoriji smo govorili mnogo i vi koristite isuvie rei ne pitajui se ta one znae. Sada moramo da se uhvatimo ukotac sa injenicama; moramo da razumemo odakle, ovakvi kakvi smo, moemo da ponemo. U svakom momentu postoje stvari kojima moemo da vladamo, ali to ne inimo zbog lenjosti, nedostatka znanja, sumnje ili neeg drugog. Moramo da razmislimo o tim stvarima - to bi bilo ispravno miljenje. Pokuajte da pronaete svoje line tekoe. Ne mislim na spoljanje tekoe, ve na unutranje - individualne osobine, individualne tenje

i odbojnosti, stavove, predrasude, aktivnosti koje mogu da prekinu vae razumevanje i spree vas da radite. Sve tekoe sa kojima se moete sresti u linom radu mogu se grubo podeliti u tri kategorije. Pre svega su tu negativna oseanja. Za neke ljudeje to prva i osnovna stvar, pa oni moraju da ponu sa prouavanjem negativnih oseanja i prouavanjem metoda neidentifikacije. Neki ljudi ne mogu da prestanu da budu negativni, uglavnom u nekom posebnom pravcu, i kad negativ na oseanja ovrsnu i postanu trajna, obino prekidaju svaki rad; sve postaje mehaniko i ovek ne moe da napreduje. Druga stvar je fantazija, posebno negativna, koja je isto tako loa kao i negativna oseanja. Pod fantazijom nepodrazumevam sanjarenje; pod njom podrazumevam zamiljanja stvari koje ne postoje u sebi i drugima. Svako mora da pokua da otkrije tu vrstu fantazije u sebi i ono na ta se ona odnosi. Trea stvar je formativno miljenje i formativno prianje. Ako ovek nema predstavu ta je formativno a ta nije, on ne moe da napreduje. Neophodno je da se stekne predstava o tome. Veoma je korisno nai nekoliko dobrih primera formativnog miljenja i imati ih na umu. Tada vam nee biti teko da to prepoznate kad uhvatite sebe da formativno mislite ili ujete nekog da formativno govori. To su osnovne vrste prepreka koje morate da naete u sebi. Za nekog je trajnija jedna stvar, za drugog druga. Kasnije ete verovatno otkriti jo mnogo vie, ali ono to ete u poetku nai u grubim crtama spada u jednu od ove tri kategorije. ovek moe da ima prepreku koja je najvanija, a svako moe da otkrije koja je od navedenih njegova. Morate da otkrijete protiv ega je najneophodnije da se borite i da se na to koncentriete. Mogu postojati razlozi da se odluite za jednu od njih, ali se sve tri vrste prepreka odnose na svakog. Za najvei broj ljudi je neophodno da ponu od negativnih oseanja. Za neke druge je neophodno da ponu od fantazije, budui da izmiljaju i tako nikad ne dou do stvarnosti. A za neke je, opet, neophodno da se bore protiv formativnog miljenja, jer e, ako to ne uine, uvek ostati na istom mestu. P: Rekao si da postoje mnogi naini da se unite negativna oseanja. Koji su to naini? O: Najpre mora da ih upozna. Mora da upozna najvanije negativno oseanje u sebi, jer svako ima neko koje mu je omiljeno, i od toga mora da pone. Mora da zna odakle da pone, a kad to

bude znao, moe da prouava praktine metode. Ali, od svega je najvanije, da kad u sebi nae negativno oseanje, mora da razume da su njegovi uzroci u tebi, a ne u drugim ljudima - to su unutranji, ne spoljanji uzroci. Kad shvati da su uzroci u tebi, poee da dobija rezultate u skladu sa dubinom uvida da je greka tvoja, i u skladu sa tim koliko to neprekidno pamti. Vidite, hou da razumete da svaki ovek ima odreenu stvar koja ga spreava da ispravno radi. Ta stvar mora da se otkrije. Svako moe da ima vie takvih stvari, ali je jedna krupnija od ostalih. Zato svako od vas mora da otkrije svoju glavnu tekou, i kad je nae, da radi protiv nje. To e vam moda pomoi izvesno vreme, a potom ete moda morati da naete neku drugu tekou, pa jo neku i tako dalje. Neete moi da radite na ispravan nain dok ne otkrijete tekou koju imate u ovom trenutku. Prva tekoa za svakog je re "ja". Vi kaete "ja" a ne mislite da to govori samo mali deo vas. U pozadini toga mora, meutim, postojati neto drugo, a to morate da otkrijete. To moe biti neka vrsta negativnog oseanja, odreena vrsta identifikacije ili fantazije ili mnoge druge stvari. Morate da razumete da su sve tekoe koje ljudi imaju takve zato to su ljudi takvi. Tekoe mogu da nestanu ili se promene jedino ako se promene ljudi. Niko te tekoe ne moe uiniti lakim za njih. Pretpostavimo da se pojavi dobri arobnjak i oduzme im sve njihove tekoe; to bi bila loa usluga, jer bi bili zadovoljni time da ostani takvi kakvi jesu budui da ne bi bilo razloga da se promene. Pokuajte da razmislite ta vam okupira veliki deo panje ili stvari ini veoma tekim. P: Mislim da je moja tekoa to se ponosim sobom. O: Ponos je dobar sluga ali rav gospodar. Ali kako ga nainiti slugom? Samo time to emo ga pobediti. Seti se primera iz Novog Zaveta o tome kako treba okrenuti drugi obraz. Obian ovek bi rekao kako mu to ponos ne dozvoljava. Ali, ako ponos moe da pretvori u dobrog slugu, moi e da to uini. A to je vano, jer da bi ovek mogao da to uini, mora da poseduje druge stvari - bru percepciju, kontrolu nad emocionalnim i motorikim centrom i mnogo ta drugo. P: Ne vidim kako da ponem da traim svoju glavnu tekou. O: Svako mora da nae sopstvenu tekou, ne tekou nekog drugog, a da bi to uinio, mora da se oslobodi svojih predrasuda i stava da su ideje jedna, rad druga, a ivot trea stvar. Sve dok tako misli nee razumeti. Mora da shvati da radi za sopstvene ciljeve i da nema

razlike izmeu rada i ivota. Postoje mnoge stvari koje ti u ovom trenutku u ivotu stoje na putu, a da bi ih pobedio i poboljao prilike, mora da ini ono to ti sugerie rad. Rezultat e se videti u obinom ivotu, u odnosu prema ljudima, prema stvarima i prema radu koji mora da obavi u ivotu. Zato pokuaj da postavlja samo ona pitanja koja se odnose na tvoje line tekoe. Povremeno moemo da dopustimo apstraktne stvari, ali zapamti da nam to nije prevashodni cilj. P: Kako da se borim protiv posesivnosti? O: Pre svega um mora da prestane da je opravdava. Um mora da se odvoji, ne sme da se identifikuje. Izvesnu kontrolu nad umom imamo, u izvesnoj meri tu moemo da zapovedamo. Ako odlui da ne oprav dava odreena negativna oseanja, to je ve poetak borbe. Potom e um delovati na oseanja. ta je uzrok negativnih oseanja? Uvek ih izazivaju drugi ljudi, uvek je u pitanju tua greka. To mora da se prekine. Mora da shvati da je uzrok negativnim oseanjima u tebi. I ne sme da nalazi razloge za negativna oseanja - razloge je uvek lako nai. P: Treba li da pokuamo da otkrijemo ta je to u nama iznudilo izraavanje negativnih oseanja? O: Veoma esto je to imitacija. Neko drugi izraava negativna oseanja, i neto u tebi (a da to ne zna) mu se divi i misli kako on divno izraava to negativno oseanje i eli da ga imitira. U pitanju mogu biti i mnoge druge stvari, ali je veoma esto to imitacija. P: Kad kae da moramo da radimo na osnovnim idejama sistema, misli li na neto kao to je rad na negativnim oseanjima? Moe li se nazvati radom ako se ovek trudi da na sebi radi na taj nain? O: U svakom sluaju, ma kako to nazvao, morao si da radi na negativnim oseanjima, najpre prouavajui ih, potom pokuavajui da ih ne izrazi, a potom idui i dalje i pokuavajui da nae sopstveno omiljeno negativno oseanje. Pretpostavimo da neko ne pati od samosaaljenja - za njegaje tada lako da radi na samosaaljenju; on, meutim, moe da ima neko drugo oseanje, karakteristino za njega, protiv koga mu je teko da se bori. Uopteno govorei, ovek ima samo nekoliko glavnih negativnih oseanja, iako neko, izuzetno, moe da ima vie. P: Nalazim da je mogue da se borim sa manjim negativnim oseanjima, ali su ponekad ona suvie jaka i dogodi se eksplozija. O: Pokuao sam da objasnim da su negativna oseanja razliita, i ne mogu da se koriste isti metodi protiv svih. U svim sluajevima mora da bude pripremljen. Kad si ve upao u negativno oseanje, suvie je

kasno za razmiljanje. Mora da proui identifikaciju i da bude u stanju da se ne identifikuje; mora da bude u stanju da razmilja na ispravan nain - ne u tom trenutku, ve pre i posle njega. I mora da bude u stanju da negativna oseanja upotrebi za pamenje sebe. Pre svega toga mora, meutim, biti u stanju da vlada ispoljavaiijem negativnih oseanja. Ako ne moe da vlada ispoljavanjem, ne moe da pone da se bori protiv samih negativnih oseanja. Mora, meu tim, da razume da kad upadne u negativno oseanje ne moe da uini nita; neto moe da uini pre ili posle toga. Ponekad, kad je ovek bolje pripremljen, moe da negativna oseanja koristi za pamenje sebe, ali to je sasvim posebna stvar. U radu se moe iskoristiti sve, moe se iskoristiti svaka pogrena funkcija, pa zato negativna oseanja svih vrsta mogu biti korisna kao pomo pamenju sebe. Pod tim podrazumevam da sebe moe obuiti na taj nain da te negativna oseanja podseaju na neophodnost da pamti sebe. P: Rekao si da intelektualni centar moe da kontrolie emocionalni centar ako znamo kako. Moe li da nam kae kako se to radi? O: itava stvar je u tome da se naui kako. Nai oseanja povezana sa odreenom vrstom razmiljanja, sa odreenim uglovima gledanja. Ako stekne nove uglove gledanja, onda e posle izvesnog vremena oseanja povezana sa starim takama gledita nestati. Mnoga oseanja zavise od take gledita. To je, meutim, spor rad. P: Zato mora da se radi polako? O: Zato to niko ne moe da to obavi brzo. Potrebno je odreeno vreme da se promeni perspektiva, da se uvrste nove take gledita. To podrazumeva slamanje odbojnika, a to je bolno. Pored toga, odbojnici se ne mogu unititi odjednom, jer tad ovek ne bi imao nikakvu kontrolu. Na uobiajeni nain ovek sebe kontrolie pomou odbojnika. Zato se odbojnici moraju unitavati postepeno, a istovremeno se mora stvarati volja. Ako se uniti odbojnik, na njegovo mesto mora doi volja, inae oveka nee tititi ni odbojnik niti e imati volju - pa e zato biti u gorem stanju nego kad je imao odbojnike. Zato su mehaniki sistemi samorazvoja opasni, jer pomou odreenih mehanikih sre dstava ovek moe, ne znajui ta ini, da uniti neki vaan odbojnik ne postavljajui nita na njegovo mesto i da postane gori nego to je ranije bio. Sredstva moraju da budu svesna, ovek mora da zna. P: Moe li ovek uvek da nae svoje glavno negativno oseanje ili samo ponekad?

O: Moe ako je u tom pogledu iskren. To je stvar iskrenosti i odreenog napora, ali mi ne elimo da uloimo taj napor, tako da to nikad ne postignemo. ak i ako odluimo da se koncentriemo na negativna oseanja, koncentriemo se na sitna oseanja. Nikad nismo dovoljno iskreni da priznamo kakvo je nae glavno negativno oseanje, jer ponekad ono izgleda runo. Kad sam rekao da je neophodno da se nae sopstveno glavno negativno oseanje, nisam mislio na najvanije, ve na najtrajnije. Ako ga otkrije i pokua da radi na njemu, to e ti esto pomoi da vidi sa kojim drugim oseanjima moe da se bori. Obino postoje dva ili tri sa kojima moe da se bori. Mora, meutim, da bude precizniji i da o oseanjima ne govori uopteno. Uopteno prianje o oseanjima je dobro za uopteno miljenje, ali ne za delovanje. Moe da deluje samo u odnosu na odreene injenice. P: Zar nisu najopasnija negativna oseanja ljubomora, strah, mrnja, bes? O: Ne, to je pogrena klasifikacija. Najkorisniji metod klasifikacije je prema stepenu identifikacije, jer to nanosi najvie tete. Ova negativ na oseanja uzima kao da su prvog stepena, ali to ne mora obavezno da bude istinito. Za neke ljude je moda najgore samosaaljenje. Za nekog drugog je moda najgore oseanje nepravde. Nikad se ne zna ta je najgore, to zavisi od identifikacije i od osobina, jer sposobnost da se odreena oseanja oseaju posebno jako i da se sa njima identifikuje moe biti glavna osobina lane linosti. Ona je za razne ljude razliita. P: Koja negativna oseanja treba da preobrazimo? O: Sva. Nema potrebe da se pravi spisak. Mora se poeti od onih koja ovek moe da savlada, a potom prei na tea, pa na jo tea, ako je mogue. Negativna oseanja su prelazno stanje izmeu normalnosti i ludila. ovek ije je teite u negativnim oseanjima ne moe se nazvati zdravim i ne moe se razviti. Najpre mora da postane normalan. Negativna oseanja se mogu podeliti u tri kategorije: prvo, uo biajena, obinija svakodnevna oseanja. Mora da ili posmatra i mora da ve ima odreenu kontrolu nad njihovim ispoljavanjem. Kad si stekao odreenu kontrolu - da ne izraava ta negativna oseanja - javlja se pitanje kako da postupa sa samim oseanjima. Mora da pone da radi na njima pokuavajui da se ne identifikuje to ee i to vie moe, jer su ona uvek vezana sa identifikacijom; ako pobedi identifikaciju, ona nestaju.

Druga kategorija oseanja ne javlja se svaki dan. To su tea, komplikovanija oseanja koja zavise od odreenih mentalnih procesa, kao to je sumnja, oseanje povreenosti i mnoge sline stvari. Njih je tee pobediti. Sa njima moe da izae na kraj stvaranjem ispravnog mentalnog stava, razmiljanjem - ne u trenutku oseanja, ve u meuv remenu, kad si smiren. Pokuaj da pronae ispravan stav, ispravnu taku gledita, i uini je trajnom. Ako stvori ispravno miljenje, ono e negativnim oseanjima oduzeti svu mo. Potom je tu trea kategorija, mnogo snanija, mnogo tea i rea. Protiv tih oseanja ne moe da uini nita. Pomenuta dva metoda borba protiv identifikacije i stvaranje novih stavova - ne pomau. Kad se pojave takva oseanja, moe da uini samo jedno: mora da pokua da pamti sebe - da pamti sebe uz pomo tog oseanja. Ako naui da ih koristi za pamenje sebe, ona se posle izvesnog vremena mogu smanjiti i nestati. Za to, meutim, mora da bude pripremljen. Zasad, poto ne zna koje oseanje spada u koju kategoriju, mora da nastoji da za svako od njih koristi sva tri metoda. Kasnije e, meutim, videti da se ona dele na ove tri kategorije i da u jednom sluaju pomae jedna stvar, a u drugom druga. U svakom sluaju mora da bude spreman. Kao to sam na poetku rekao, bie teko boriti se s njima ili ih pobediti, ali e to vremenom nauiti. Nemoj, jedino, nikad da mea samo negativno oseanje sa izraavanjem negativnog ose anja. Neizraavanje uvek dolazi na prvo mesto. Sve dok nisi u stanju da prekine izraavanje, znai da ne moe nita da uini sa samim oseanjem. Zato, pre nego to bude u stanju da uini bilo ta drugo, mora da naui da vlada ispoljavanjem negativnih oseanja. Ako naui da vlada ispoljavanjem, moe da pone. P: Izgleda da pamenje sebe oveka ini ranjivijim i podlonijim oseanjima. Kako da se zatitimo? O: U poetku ne moemo da se zatitimo. Ako se stvar odvija na taj nain, mora se rizikovati. Zapravo se stvar deava na oba naina: s jedne strane te ini osetljivijim, a sa druge ti daje vie kontrole. P: to se tie uobiajenih negativnih oseanja, da li ih uvek donosi neka posebna osobina u nama? O: Sasvim mogue, ali ako veba neidentifikovanje, videe to. Identifikuje se sa mnogo, mnogo stvari, ne samo sa negativnim oseanjima. Od jutra do veeri prelazi iz jedne identifikacije u drugu, ali kad pokua, vie nego uobiajeno, da se ne identifikuje, moda e primetiti mnogo negativnih oseanja koja ranije nisi video. Neka

moe da vidi u punoj veliini, a kod drugih moe da vidi samo rep. Ako pokua da zapaa i da se ne identifikuje, to e te uiniti jaim u izlaenju nakraj sa oseanjima. P: Koji je ispravan nain da se interesujemo za stvari bez iden tifikacije? O: Nema ispravnog naina. Mora ili da misli o pravim stvarima, ili da sve povee sa pamenjem sebe. Ako moe da misli o pravim stvarima, moe se za njih interesovati bez identifikacije, ali ako se identifikuje, svako razmiljanje prestaje i postaje puko formativno ponavljanje rei. P: Jedno od negativnih oseanja koje mi se stalno deava okree me protiv ljudi za koje mislim da sam ih zanemario ili im na neki nain nakodio. Ono se zasniva na identifikaciji. Ne vidim kako da se od toga otrgnem. O: Teko je rei. Mi smo toliko mehanini da u nekim sluajevima nismo odgovorni. U isto vreme, nemamo pravo da kaemo: "Nisam odgovoran, pa zato nije vano ta inim". Moramo da uinimo ono to moemo. Neidentifikovanje, meutim, u tom sluaju nee pomoi. Ako si uinio neto pogreno, pokuaj da to ne uini opet. Veoma esto ljudi uloe svu svoju energiju u razmiljanje o pogrenim stvarima koje su uinili, a sutradan opet uine istu stvar. P: Da li si rekao da negativna oseanja mogu da budu korisna ako se ne bismo identifikovali sa njima? O: Kad se ne bismo identifikovali, dobili bismo drugaije rezultate. To bi bez sumnje pomoglo, jer bi nam dalo orijentaciju u ivotu i mnogim drugim stvarima koje jo ne znamo. Da, rekao sam - ako se ne bismo identifikovali, bile bi to veoma korisne funkcije. Ovakve kakve su, nisu korisne. Sva negativna osea nja koja ne moemo da izbegnenio postaju korisne funkcije ako ih koristimo za pamenje sebe. Neki ljudi uspevaju da to uine i postiu dve stvari odjednom: eliminaciju negativnih oseanja i stvaranje pame nja sebe. Ako ima neko trajno negativno oseanje i ako ga, putem ispravnog miljenja, povee sa pamenjem sebe, ono e, posle nekog vremena, pomoi pamenje sebe i posle neto vie vremena, ako istraje, oseanje e nestati. Prema tome, ona mogu da korisno poslue ako moe da ih iskoristi; ako se, meutim, s njima identifikuje, ona uopte nisu dobra. P: Moe li se ita uiniti sa negativnim oseanjima kad je ovek u loem stanju?

O: On ne sme da veruje u to loe stanje. Isto tako on ne sme da veruje ni u dobro stanje, da veruje da e ono ostati uvek. I dobra i loa stanja e se izmeniti. Ako ovek suvie veruje u dobro stanje, loe stanje mu nailazi kad nije pripremljen, i kao posledica toga, previe utie na njega. Ako se ovek suvie identifikuje sa svojim loim stanjem, on osea da ne moe nita da uini. Mora se proi i kroz dobra i kroz loa stanja postoji samo jedan put. P: Da li jaka ljubomora spada u drugu kategoriju? O: O tome treba ti da odlui. Ona moe da ima veoma razliite oblike i ispoljavanja. Uopteno reeno, ona se zasniva na opravdavanju - ti se mentalno slae sa njom, odobrava je, priprema teren za nju. Kad prestane da priprema teren, ona moe da nestane ili se pretvori u neto drugo. Ovoje, meutim, suvie uopten opis. Postoji deset hiljada vrsta ljubomore, ali je gotovo neizbeno u osnovi svih njih to to ovek osea da ima pravo da bude ljubomoran. Mora stalno da ima na umu da su uzroci svih negativnih oseanja u nama. P: Da li su negativna oseanja zarazna? Da li su ona to to porodini ivot ini tako tekim? O: Da, definitivna je injenica da su negativna oseanja veoma zarazna, a posebno zarazna za nas same. Ako ima neka negativna oseanja i odobrava ih, ako ih ne negira u svom umu, ona e se neizbeno ponavljati i postajati sve jaa i jaa. P: Za mene samosaaljenje nije neprijatno oseanje, iako smatram da je negativno. Treba li da se ono prekine? O: Da, posebno ako je prijatno. Kad je samosaaljenje prijatno, postaje posebno otrovno oseanje. P: Kako da ispravno razmiljam o samosaaljenju? O: U razmiljanju o njemu mora u svom umu stvoriti trajni rastvara, stav koji e razbiti tvoje samosaaljenje kad se pojavi. Nai smenu stranu toga, apsurdnu stranu, nadi neurotinu stranu, ne budi ceremonijalan sa sobom. Ako uspe da stvori trajni stav, im se samosaaljenje pojavi, sipaj na njega rastvara, i ono e se rastvoriti. Nadi u samosaaljenju ono to je aavo, ono to je luako, ne pomou analize, ve pomou primera. Nai e mnoge odlike ako razmilja i posmatra iskreno, i ako ih ima na umu, samosaaljenje se nee usuditi da digne glavu. P: Ali ako vidim da ne nestaje? O: To znai da je stav pogrean, i ne samo stav. Samosaaljenje nije sasvim normalna stvar; zato ga prouavaj, nai njegove nastrane

osobine, pokuaj da ga se stidi, nemoj da misli ili govori o njemu kao da je to neto bezopasno ili prijatno. P: Nalazim da sam veoma popustljiv prema sebi, i verujem da je to moja glavna slabost i prepreka u radu. Ne znani, meutim, kako da se protiv toga borim sopstvenim naporima, osim na veoma mlak nain. O: Vrlo esto ne moemo da se borimo, ili ne znamo kako da ponemo da se borimo protiv neke posebne slabosti, ali to nije vano. Radi protiv bilo koje slabosti i radies i protiv te slabosti. Veoma je lako da opravda sebe govorei da ne zna kako da se bori protiv neke slabosti. Ostavi je na miru i bori se protiv neke druge slabosti - rezultat e biti isti. U posebnim sluajevima moramo da se stalno iznova vraamo odreenoj slabosti, ali uopteno reeno, svi napori vode u istom pravcu, bilo da se borimo protiv negativnosti, fantazije ili neeg drugog. P: Zato mi, kad dopustim da se razbesnim, to daje jasno oseanje veselosti? O: Prvo zato to je to navika, drugo zato to je lako. Svako poputanje navici donosi zadovoljstvo. Maina uvek voli da radi linijom najmanjeg otpora, ali u radu moramo da idemo linijom najveeg otpora. P: Strah ne mora da bude negativno oseanje? On moe da bude neophodan? O: On je osnova velikog broja negativnih oseanja. Sada ne govo rimo o instinktivnim oseanjima. Negativna oseanja u instinktivnom centru su neophodna, ali su gotovo sva druga beskorisna. ak i in stinktivna oseanja mogu, meutim, voditi u fantaziju. Na primer, neko moe da se plai zmija i da provede itav ivot u strahu od zmija u zemlji u kojoj ih gotovo i nema. To je fantazija. P: Zar nije ovek esto uplaen od stvari koje ne poznaje? O: Strah je jednostavno odreeno stanje; on moe da postoji bez ikakvog objekta. To pokazuje koliko su negativna oseanja beskorisna. Mi esto izmiljamo objekte za neko oseanje kad se to oseanje ve javi. Uzmi zavist, strah, sumnju. Mislimo da oseanja u nama proizvodi neto spolja, a u stvari je to u nama; mi jedino naknadno traimo objekt, i na taj nain to opravdavamo. P: Jo uvek ne mogu da razumem zato su svi uzroci negativnih oseanja u meni. O: Ako bude posmatrao, videe. Spoljni uzroci ostaju isti, ali nekad u tebi izazivaju negativna oseanja, a nekad ne. Zato? Zato to su stvarni uzroci u tebi; spoljanji uzroci su samo prividni. Ako si u

dobrom stanju, ako pamti sebe, ako se ne identifikuje, nita to se spolja dogodi (govorim relativno, ne mislim na katastrofe) ne moe da u tebi izazove negativno oseanje. Ako si u loem stanju, identifikovan, upetljan u fantaziju, svaka malo neprijatnija stvar izazvae nasilno oseanje. To je stvar posmatranja. P: Ali, i dalje ne vidim kako neke stvari, na primer ponaanje ljudi, mogu da ne proizvedu negativna oseanja. O: Oni su maine. Zato bi ponaanje maina izazivalo negativna oseanja? Ako te maina udari, greka je tvoja; ne sme da joj se nae na putu. Moe da ima negativna oseanja, ali to nije krivica maine; greka je tvoja. Drugi nemaju toliku mo nad tobom koliko misli, ona je samo posledica identifikacije. Moe da bude mnogo slobodniji ako se ne identifikuje, i ponekad i jesi slobodniji. Zato kaem da to mora da se posmatra. Ako dobro posmatra, videe da se nekad identifikuje vie, nekad manje; zbog toga si nekad potpuno u vlasti negativnih oseanja, a ponekad prua izvestan otpor. Moe proi dosta vremena pre nego to naui kako da se odupre negativnim oseanjima, ali to nije nemogue. Mora da razume jednu stvar o negativnim oseanjima: mi ih se suvie plaimo, smatramo da su suvie mona. Moemo da im se odupremo ako istrajemo i ne smatramo ih neizbenim i svemonim. P: Pre neki dan sam mogao da vidim sebe kako gubim ivce govorei s nekim, ali nisam mogao da to prekinem. Kako da vladam svojim raspoloenjima? O: To je primer mehaninosti. Ne moe da vlada svojim raspo loenjima kad ve ponu da se javljaju - tada je suvie kasno. Borba mora da pone u tvom umu; mora da nae nain da ispravno razmilja o odreenoj tekoi. Pretpostavimo da si se sreo sa nekim ko te nervira. Tvoje raspoloenje se pokazuje; to ti se ne svia. Kako moe da ga prekine? Mora da pone od prouavanja razmiljanja. ta misli o tom oveku - ne ta osea kad si razdraen, ve ta misli o njemu u mirnim trenucima? Moe da otkrije da se u svom umu raspravlja sa njim; dokazuje mu da nije u pravu; govori mu sve njegove greke; nalazi, uopteno reeno, da se on prema tebi pogreno ponaa. E, tu grei. Mora da naui da ispravno razmilja. Potom, ako to uini, desie se sledea stvar: iako je oseanje mnogo bre od misli, oseanje je privremena stvar, ali misao se moe uiniti trajnom; zato, kad god oseanje iskoi, ono udara o tu trajnu misao i ne moe da se dalje razvija i da se ispolji. Zato protiv tog izraavanja negativnih oseanja moe da se bori, kao u navedenom primeru, jedino stvaranjem trajnog

ispravnog miljenja. Nije mogue da se u nekoliko rei objasni ta je ispravno miljenje; neophodno je da se to proui. Ako se sea ta sam rekao o delovima centara doi e do toga, jer u najveem broju sluajeva i najveem broju okolnosti u obinom ivotu ljudi misle samo mehanikim delom intelektualnog centra, a to je formativni aparat. To nije dovoljno. Neophodno je da se koristi intelektualni deo intelektual nog centra. Identifikacija je glavni razlog to ga ne koristimo. Pokuaj da pamtimo sebe i pokuaj da se ne identifikujemo je najbolje sredstvo za prelazak u vie delove centara. Meutim, mi stalno zaboravljamo na identifikaciju i na pamenje sebe. P: Da li pobeda nad negativnim oseanjima, na primer strahom, stvara energiju? O: Veoma mnogo. To je jedna od najboljih stvari za sakupljanje energije. U pobedi nad negativnim oseanjima i njihovom preobraaju sadrane su sve mogunosti za razvoj. ovek sa negativnim oseanjima nikad nita nee uiniti. P: U ta se negativna oseanja mogu preobraziti? O: Bolje je da se kae da ona moraju biti pobeena. Ali, ako hoe, moe se rei da se ona preobravaju u neku vrstu oseanja pomeanih sa veoma mnogo razumevanja - oseanja viih delova centara. Za to je, meutim, potrebno razumevanje, ubedenje da je to neophodno, i odluka da to uinimo. P: Da li nas negativna oseanja spreavaju da dospemo u ta emo cionalna stanja? O: Da. Imamo dovoljno novca, ali sve troimo na neprijatne stvari. Ako bismo dovoljno sauvali, mogli bismo da ga upotrebimo na pravi nain. Mo da ga upotrebimo dolazi sa koliinom. P: U sebi primeujem dve vrste pravednog gneva: jedan, kad na primer, vidim povreeno dete, a drugi kad mi neto dosauje. Da li su oba podjednako negativna? O: to je pravedni gnev nesebiniji, to si vie u pravu, to gore. to vie energije gubi u njemu, to negativnije rezultate proizvodi. P: Zato se u meni tokom neke diskusije negativna oseanja rasplam saju mnogo bre nego u drugim sluajevima? Na primer, tokom dis kusije o politici. O: Zato to uvek misli da stvari mogu biti drugaije. Kad uvidi i postane vrsto uveren da stvari ne mogu biti drugaije, prestaje da se raspravlja. Raspravljanje je zasnovano na predstavi da bi stvari mogle biti drugaije i da bi neki ljudi mogli da stvari urade drugaije. Pokuaj

da iz te perspektive razmisli kako se sve dogaa zato to ne bi moglo da se dogodi drugaije. To je veoma jednostavno, ali i veoma teko da se shvati. P: Ako u drugima vidimo neto to nam se ne svia, da li je to zato to su oni nae ogledalo i to u sebi imamo iste stvari? O: Uglavnom je tako. Velika je stvar da se to shvati. Moda ljudi ne vole druge ljude ba zato to su oni njihovo ogledalo. Oni to ne shvataju, ali na neki nain to nejasno oseaju i to ih navodi da ih ne vole. Meutim, u radu postoji princip da ovek, pre nego to postane bolji, mora da postane gori. To nije samo zato to vie zapaa - ovek zaista postaje gori pre nego to stekne vie kontrole. P: Ako bi ovek stalno pamtio da ljudi ne mogu da se ponaaju ni na koji drugi nain, da li bi ih tada razumeo? O: Svakako da to mora da se ima na umu. Sve dok to pamenje nije stalno, ne moe da razume nita o njima. Postoje mnoge stvari koje su sline tome. Sve to u okviru sistema naui mora ti istovremeno biti u svesti, jer e inae zbog svake sitnice sve zaboravljati. P: Uvideo sam da postajem veoma negativan kad mi daju savete, i nikad se sa njima ne slaem. O: To je opet zasnovano na tvom stavu: prihvata da neko drugi moe da utie na tvoje emocionalno stanje. Ne bi trebalo da se sloimo sa tim da drugi imaju takvu emocionalnu mo nad nama. Sada, ak i ako samo razmisli o tom savetu, oseae se zlovoljno. Ti rekonstruie to oseanje. Trebalo bi, meutim, da razmilja na sasvim drugi nain; to je stvar istog rezonovanja. ak i ako ljudi daju savete bez razmiljan ja, ak i ako ti zna bolje, nema razloga da gubi nerve. Time to e biti zlovoljan ili razdraen ne moe nita da dobije. Mora da prestane da to opravdava u svom umu. Kad se prekine sa tim opravdavanjem, vrlo esto se ispostavi da je uzrok svih tih negativnih oseanja u nekoj pogrenoj ideji. Svako moe da nae neto pogreno u ovoj ili onoj oblasti ivota i uglavnom tei da odgovornost svali na tu stvar. On misli da bi, ako bi to bilo u redu, sve bilo u redu. Svako ima jednu, ponekad dve ili vie kombinacija okol nosti koje okrivljuje za sve greke koje ini i za sva ispoljavanja svoje slabosti. Mora se, meutim, razumeti da apsolutno nita na svetu ne moe proizvesti taj rezultat. Pretpostavimo da postoji sasvim odreena stvar koja je pogrena i ja mislim: "Kad bi to bilo drugaije, i ja bih bio drugaiji". Ali, ak i kad bi to bilo u redu, ja bih bio isti. Govorim iz iskustva, jer znam ljude koji su tako mislili, pa kad se ta stvar za koju

su nalazili da je pogrena promenila, oni su ostajali isti, i jednostavno nalazili neku drugu neprijatnu stvar umesto one prve. P: Nalazim da je jedna od mojih najveih tekoa razdraljivost. O: To je jedna od najdubljih ljudskih osobina i ona utie na itavu masu. Najtea stvar na svetu je da se strpljivo podnose neprijatna ispoljavanja drugih ljudi. Ljudi bi mogli da rtvuju sve drugo, ali ne bi mogli da ostanu mirni. Razdraljivost je posebno oseanje proizvedeno oseajem mehaninosti u sebi ili drugim ljudima. To ne znai da svaka mehanika stvar prouzrokuje razdraljivost, ve samo da ponekad moe da je izazove. Ako u nekoj odreenoj prilici ne bismo oseali da su drugi ljudi mehanini, oni bi mogli da budu jo mehaniniji, ali se ra zdraljivost ne bi javila. Kad se drugi ljudi ponaaju kao maine, to nas razdrauje jer smo i sami maine. Kad bismo prestali da budemo maine, prestali bismo da se ljutimo. Oseanje mehaninosti postaje ljutnja jer se identifikujemo sa njim. Ako uspemo da otklonimo identifikaciju, ista stvar koju znamo kao razdraljivost postaje veoma korisno oseanje, neka vrsta pipka pomou koga moemo da osetimo mehaninost. Ne moete ni da zamislite koliko drugaija, i koliko korisna, postaju obina oseanja ako se ne identifikujemo sa njima. P: Kako da se najbolje izae na kraj sa negativnim oseanjima kad ona jednostavno postanu apatija? O: Vrlo esto, kad negativna oseanja uzmu oblik pasivnog otpora, u tom trenutku ne moe da se uini nita. Moe, meutim, da produi da radi. Ako ne moe nita da uini danas, postoji i sutra, pa prekosutra, pa sledea nedelja, sledei mesec. Mora da se pripremi za budunost, pre svega pomou pamenja sebe, pamenja zato si doao, pamenja osnovnih principa. Sva ta apatija i negativna oseanja dolaze od dugog sna. Ako nastavimo da spavamo onda kad moemo pokuati da se probudimo, taj san e proizvesti ovo ili ono negativno stanje. P: Posmatrao sam u sebi stalnu elju da mi bude udobno. Da li je opta pojava da ljudi to oseaju? O: To je jedna od najvanijih osobina u naem ivotu. Toj elji mi rtvujemo sve. Spremni smo da odustanemo od svega da bismo ili linijom najmanjeg otpora. Ponekad ta elja postane tako jaka da ovek moe samo da se osea lagodno i nita drugo. ak i ako je neto neugodno, on nastoji da to uredi tako da bude udobno. P: Postoji li nain da se toga oslobodimo?

O: Drugo je pitanje ta da se radi; tome moramo da priemo sa druge strane. Ta elja je veoma krupna stvar i svaki napor protiv nje je vaan; zato se o svakom naporu mora posebno razgovarati, ne o svim naporima zajedno. San je najudobnija mogua stvar; nastojanje da se probudimo je veoma neugodno. Kasnije, kad se delimino probudimo, osetiemo koliko je neugodno spavati kad u svakom trenutku moe da se dogodi svata. Neophodno je, meutim, da doemo do tog stanja. P: Kako moemo da se suprotstavimo lenjosti? O: Pomou napora. Kako bismo drugaije? Teko je da se govori uopteno, jer postoji veoma mnogo vrsta lenjosti - veoma mnogo razliitih vrsta bekstva. Moramo da govorimo o konkretnim slua jevima, pa zato samo ti sam moe da odgovori. Nai u sebi razliite vrste lenjosti, pa e videti da ona nije uvek ista - u nekim sluajevima se ispoljava vie, u drugim manje snano. Potrebno ti je puno posmatranja - niko spolja ti ne moe pomoi. P: Ima li neke vajde od toga to se se samo eli? O: Ne, to nije dovoljno. Pretpostavimo da je neko lenj u odreenoj stvari, ali ne uvek podjednako - nekad vie, nekad manje. To je materijal za posmatranje. Nadi ta te ini vie, odnosno manje lenjim pa e pronai neke uzroke i znae ta da posmatra dalje. U mnogim stvarima moramo da otkrijemo ta stvara razliku, jer nita u nama ne ostaje isto dugo vremena. ak se i trajne osobine razliito ispoljavaju - jednog dana na jedan, drugog na drugi nain. Neophodno je da otkrijemo ta je uzrok tome. P: Postoje li naini da se razlikuje istinska potreba za odmorom od lenjosti? O: Kao u mnogim drugim pitanjima, i u ovom ima sluajeva u kojima moe da se jasno razlikuje, pa mora da uzme te sluajeve, a ne da misli o onima koji su sumnjivi. Ako pone sa sluajevima u kojima to ne zna, ne moe nita da uini. U ovom sistemu mora da pone sa stvarima koje su nesumnjive. P: Ako pokuavamo da pamtimo sebe i postignemo izvesne rezul tate, moemo li biti sigurni da to nije fantazija? O: I za ovo vai ista stvar. Bie trenutaka u pogledu kojih nema sumnji, a bie i onih za koje e znati da su fantazija. Ne moe da bude siguran u svakom trenutku, ali u nekim trenucima moe. P: Moe li nas neka spoljanja okolnost iznenada probuditi? O: Da, ali e sledeeg momenta doi neka druga spoljanja okolnost i ponovo nas uspavati, tako da od toga nema koristi. A to te lake jedna

vrsta okolnosti budi, to te lake druge uspavljuju. Pouzdano je samo ono buenje koje dolazi od tebe samog. P: Da li ovek koji poinje da se budi razvija oseaj za dualnost? O: Da li je to zapaanje ili ne? Ako se radi o zapaanju, to je jedna stvar; ali ako je isto filozofski, onda je beskorisno. Nee ti pomoi ako odlui da radi na jedan nain, a stvari se odigraju na drugi. Mora da se bavi dananjim danom, i moguim sutranjim. P: Otkrio sam da mogu istovremeno da imam negativno oseanje i da ga posmatram. O: Svakako. Moe da ima nasilna negativna oseanja i posmatra ih. Vrlo esto nas negativna oseanja do izvesne mere bude, pa zato moemo da ih posmatramo. To je sasvim ispravno, ali ih to ne umanjuje; ona ak postaju jaa ako tako ini, pa ak i prijatnija kao oblik sna. Posmatranje nije put da se unite negativna oseanja. Ako eli da ih uniti, postoje mnogi metodi, ali posmatranje slui samo za prou avanje. P: Postoji li bilo koji nain da se izae na kraj sa nejasnim, sumornim negativnim stanjima? O: Da, vie naina; ponekad moe da se protiv njih bori, ali ak i pod pretpostavkom da je to stanje toliko sumorno da nita ne moe da uini u datom trenutku, ako uloi napor pre nego to ono doe, kad si u boljem stanju, to e pomoi. U tom trenutku sme da uini samo ono to je apsolutno neophodno, ali ne sme da se identifikuje sa svojim stanjem i mora jedino da pamti da e ono proi - ne sme da veruje da je trajno. Emocionalno uvek verujemo u stvari - emocionalni centar ne poznaje sutra; za njega je sve sadanjost, sve je trajno. Ne sme da se identifikuje sa tim oseanjem, mora da zna da e se ono promeniti. P: Sve to me u radu interesuje vrlo brzo poinjem da oseam kao zastraujue dirinenje. Kako da izbegnem tu zamku? O: Pa, to je divno stanje za pamenje sebe - moe da ga iskoristi. to si negativniji, to bolje moe da pamti sebe - ako shvati da moe da se izvue. To mora da te podsea, da ti slui kao budilnik, inae bi sve vreme ostao u negativnom stanju. P: Izgleda da sam u stanju da uloim vei napor samo kad u sebi primetim neku glupost. O: Ponekad je veoma korisno da vidimo sopstvenu glupost. Kad bi ovek mogao da zaista vidi sebe, ne bi bio u stanju da to zaboravi. To je, meutim, povezano sa sveu.

P: Uvek sam bio prilino prilagodljiv i to me zabrinjava. Ako pokuam da nainim neki napor, vrlo je neprijatno poeti, a kasnije to vie nije napor. O: U trenutku kad postane lako, toje upozorenje; znai da e sledei put napor biti tei. P: Nalazim da ponekad mogu da izaem iz negativnog oseanja time to sebi dopustim da se identifikujem sa neim prijatnim. O: Izraz "identifikovati se" koristi u pogrenom znaenju. Ne moe se rei "doputam sebi da se identifikujem", moe se samo rei "do putam sebi da se zainteresujem za neto". Da, to izvesno vreme moe da deluje, ali ako se identifikuje, praktino se radi o istoj stvari. Samo, za prijatne stvari ovek moe da se interesuje a da se ne identifikuje; za neprijatne stvari ne moe da se interesuje a da nije u stanju identifikacije. P: Nalazim da mi je uivanje velika tekoa. Uivam gotovo u svemu i izgleda da me to baca u san. O: Pokuaj da pamti sebe i uivanje e biti vee, potpunije i imae koristi od njega. Ako te, meutim, ono baca u san, mora da pokua da ga izbegne, i toje sve. Svako emocionalno stanje moe da iskoristi za pamenje sebe, ali pre nego to bude u stanju da ga iskoristi, neophodno je da za to stvori sposobnost; a sposobnost moe da stvori samo stalnim, redovnim naporom. Ako o tome samo razmilja jednom nedeljno, iz toga nite nee proizii. P: Oseam da je moja glavna prepreka fantazija, uglavnom o sebi samom. Postoji li neki poseban rad protiv toga? O: Fantazija moe da bude veoma raznovrsna. Ako postoje posebni naini, do njih je mogue doi samo pomou detaljnog prouavanja. Ako me pita uopteno, mogu jedino da odgovorim - pamenje sebe. Ako misli na sanjarenje, to je samo pola nae fantazije, i to nevinija polovina. Bez sumnje ona znai gubljenje vremena, ali vreme gubimo na toliko mnogo naina tako da malo vie ili manje ne menja stvar. Mnogo je opasnije ako zamilja neke osobine u sebi, u drugim ljudima, u oveanstvu ili prirodi, a potom poveruje u te ideje i uloi svoju veru u takvo neto. Mi smo okrueni takvim izmiljenim osobinama i one predstavljaju to protiv ega moramo da se borimo. P: U pokuaju da se odupremo fantaziji, moramo li da otkrijemo njene uzroke? O: Ne, odmah je prekini. Uzroka uvek ima. Zameni je neim drugim - odreenim usmerenim miljenjem.

P: Zato je posmatranje i prouavanje fantazije kao sredstvo prou avanja sebe beskorisno? O: Vrlo brzo e uvideti da ti to ne daje nita. Fantazija se uvek vrti u istom krugu. Ona je nekontrolisana aktivnost uma, i pomou fantazije stvaramo nmoge lane vrednosti, zadravamo ih i koristimo u svom miljenju. Zato je fantazija opasna. Mi ne proveravamo stvari. Stvari zamiljamo ili zato to nam se dopadaju, ili, ponekad, zato to nam se ne dopadaju i to ih se plaimo. Mi ivimo u imaginarnom svetu. P: Time to beimo od stvarnosti? O: Ne beimo svesno, ve se tako dogaa. Uzrok je delom u mentalnoj lenjosti: lake je, na primer, zamisliti neku stvar nego je prouiti. P: Zar ne bi spoznaja toga bila nain da se to prekine? O: Ne, moe da to zna, a da se i dalje deava. Da bi se to prekinulo, potreban je poseban napor. Mi smo toliko mehanini da moemo da znamo i da i dalje inimo istu stvar. P: Uviam da ne mogu vie da ekam da bih naao izlaz iz more u kojoj se sada nalazim. Sto vie uviam svoju mehaninost, to vie shvatam neophodnost da to uinim. O: Mora da shvati da je za to potrebno dosta vremena. Mnogo godina je prolo u obinom ivotu. Kad ovek uje za mehaninost i tek pone da se bori protiv nje, on odmah hoe rezultate. Neophodno je najpre da se naviknemo na ove ideje. Ne postoje tajni ili posebni metodi koji bi stvar uinili brom. P: Nalazim da je teko da se shvati da fantazija ulazi u sva naa oseanja. O: Svako oseanje zasnovano na identifikaciji je fantazija. Iden tifikacija je znak fantazije. Kad nae oseanje bez identifikacije, nai e oseanje bez fantazije. P: Da li je razmiljanje jedini nain da se analizira fantazija? O: Ne, ne razmiljanje, ve panja, jer je fantazija jedna od pojava koje se odvijaju bez panje. Onog trenutka kad na nju usmeri svoju panju, fantazija nestaje. P: Hoe li da kae da se fantazija ne moe posmatrati ako se ne zaustavi? O: Ne moe da je posmatra dugo. Ako je samo opazi i okrene lea, ona moe da se nastavi, ali ako zadri panju na njoj, ona prestaje. Panja deluje kao svetlost, a fantazija je kao hemijski proces koji moe da se odvija samo u tami, a na svetlosti prestaje.

P: Zar to ne znai da se, kad je primetimo, javlja razmiljanje? O: Razmiljanje donosi panju. Panja je drugaija sposobnost, jer se ak i miljenje moe odvijati bez panje. Miljenje se, meutim, moe odvijati uz panju, dok fantazija ne moe. Neke sposobnosti mogu da se manifestuju samo uz panjom, a neke druge mogu i bez panje. P: Kakva je razlika izmeu obinog razmiljanja i fantazije? O: Namerno i nenamerno; kontrolisano i nekontrolisano. P: Fantazija je jedna od najjaih stvari u oveku, a opet je najbeskorisnija. Zato? O: Ona je loa navika, oblik sna, slabost. Fantazirati je lako, to ne zahteva nikakav napor. Za sve ostalo potreban je napor. P: Da li je uopte mogue nadati se da se u potpunosti moemo osloboditi fantazije? O: Ne moemo da govorimo o potpunom oslobaanju, to je suvie daleko. Prvi korak je da znamo koliko vremena posveujemo fantaziranju; sledei korak je da to vreme malo smanjimo. P: Ne mogu da kaem da li je neto fantazija ili ne i ne znam kako da ponem da je prepoznajem. O: Niko ti ne moe pomoi da pone, mora da pone sam. Mora da sebe uhvati u nekoj vrsti fantaziranja - ne mislim na sanjarenje. Mora da ima neke kriterijume o fantaziji; potom, kad sumnja, moe da uporedi stvari. Fantazija moe da ima tri oblika: pasivna fantazija, fantazija koja se ispoljava u govoru i fantazija koja se ispoljava na delu. Postoje tri pravca nae delatnosti, svaki u potpunosti drugaiji. Neke delatnosti poinju naporom i nastavljaju se uz napor. Druge mogu biti fantazija. ovek moe da misli da se radi o naporu, a u stvarnosti je to fantazija koja se ispoljava u delanju koje ne moe da se prekine i ne zahteva napor. Isto je i sa prianjem: neki ljudi moraju da govore, drugi moraju da neto ine; u oba sluaja radi se o ispoljavanju iste stvari. P: Primetio sam da se fantaziranje, izgleda, odvija u seanju, idui od jedne asocijacije do druge. Da li je to ispravno zapaanje? O: Ne. Pamenje samo po sebi nije odgovorno ni za ta. Pamenje je nepristrasno; ono te snabdeva materijalom za ta god eli. Moe da ga eli za ozbiljno razmiljanje, ili za fantaziranje, izraavanje negativ nih oseanja i tako dalje. P: Da li je pamenje mehaniko? O: Pamenje je samo po sebi mehaniko, ali upotreba pamenja, primena pamenja moe da bude vie ili manje mehanika. Pamenje

ine zapisi na valjcima u naim centrima.* Kako da ih iskoristimo, kako da ih proverimo - to je druga stvar. P: Znai li neto ako ovek zna uzrok nekog negativnog raspo loenja koje posmatra? Da li je dovoljno da samo prepozna da je ono negativno? O: Ne. Ponekad je veoma korisno da se zna uzrok, jer kad eli da se bori protiv tog negativnog oseanja, ne moe da se bori dok ne sazna uzrok, a uzrok je uglavnom u tvojoj sopstvenoj fantaziji. Svi uzroci su u tebi, zato je neophodno da se oni poznaju. P: Ponekad, kad je ovek nesrean, ili se moda osea negativno, on se vraa pravim pitanjima. Poto nam je reeno da se uvamo negativnih oseanja, ne mogu to da uklopim u sistem. O: Ti mea ideju o patnji i ideju o negativnim oseanjima. To nije isto. Patnja je veoma korisna; mnoge stvari moe da dobije jedino pomou patnje. Ali, kad je patnja povezana sa identifikacijom i fan tazijom, ona postaje negativno oseanje. P: Kae da ovek mora da odustane od patnje, a takoe i da mora da pati da bi se razvio. Kako obe stvari mogu da budu istinite? O: Postoje razni sluajevi, razni dani, razni momenti. To nisu dva protivrena principa. Postoji mnogo nepotrebne patnje od koje ovek nee da odustane. Tu je, potom, odreena neizbena i neophodna patnja koju on mora da prihvati ako eli da neto dobije. Na etvrtom Putu ovek mora, ne odjednom, da rtvuje sve nepotrebne stvari; pogrene teorije, prianje, imaginarnu patnju. Imaginarna patnja je glavna pre preka. P: Onda patnja ne postoji? O: Stvarna je samo odreena koliina. Mi je, meutim, pomou fantazije uveavamo. Stvarna patnja postoji, ali je ograniena mnogim stvarima, na primer vremenom. Nita, meutim, ne moe da zaustavi ili ogranii imaginarnu patnju. Prava patnja, ako ima uzrok, moe biti neophodna, moe da donese znanje. Imaginarna patnja odnosi znanje. Smrt prijatelja ili alost je stvarna patnja, ali ako se s njom identifikujemo, moe da proizvede negativna oseanja. I, na kraju, patnja u naem ivotu zauzima veoma malo mesta, dok negativna oseanja mogu da zauzmu itav ivot. P: Da li je bol negativno oseanje?
* Uspenski misli na fonografske valjke, koji su bili prethodnici gramofonskih ploa - p. p.

O: Sam bol usled patnje nije negativno oseanje, ali kad se umeaju fantazija i identifikacija, on postaje pravo negativno oseanje. Emo cionalni bol, kao i fiziki bol, nije sam po sebi negativno oseanje, ali kad mata pone da dodaje stvari, on postaje negativan. P: Tvreno je, ili bar ukazano, da ovek voli da pati. Da li je to sasvim istinito? O: Ti ne razume sasvim ta to znai. Ako dublje razmisli, videe da svako ima neku vrstu patnje, da kaemo samosaaljenja. Od tog samosaaljenja ovek nikad ne odustaje; to mu je najdrai posed, on ga nosi sa sobom, postavlja ga na najbolje mesto; on nikad nee ni pokuati da u svom umu naini napor da se tog samosaaljenja otarasi. Svako ima jedno ili dva negativna oseanja za koja je posebno vezan. On ne kae sebi: "Ja volim to negativno oseanje", ali ivi u njemu, ono ga je potpuno apsorbovalo, i sve je obojeno tim negativnim oseanjem, tako da ga on nee rtvovati. Za mnoge ljude rtvovati njihovo glavno negativno oseanje znai rtvovati itav ivot. P: Otkad je ovek prestao da veruje da su njegove patnje direktna boja kazna, zar ih se ne stidi i nije kivan na njih? O: Da, tako izgleda, ali u stvarnosti ih se nikad nee odrei. Kad odlui da od njih odustane, on ih se zaista oslobaa. To izgleda jednostavno, ali kad se doe do prakse, ovek shvata da to ne moe da uini, jer mu je njegova patnja ve postala navika; i zato, iako je u svom umu odluio, on nastavlja da osea isto. Pa opet, da bi se odreklo nepotrebne patnje, prvi korak je da se o tom odricanju odlui u umu. Kad ovek to odlui, posle izvesnog vremena e se i odrei; meutim, sve dok je njegov um hipnotisan tom patnjom, on nee uloiti napor. P: Ako je se odrekne, ta e dobiti zauzvrat? O: Zauzvrat e dobiti odsustvo patnje. Zato i ne eli da se odrekne. P: Koji metod moe da se upotrebi za rtvovanje patnje? O: Shvatanje vrednosti. Ima, meutim, raznih vrsta patnje. Ponekad je efikasan nain da se uniti patnja da u vidimo da ona pripada imaginar nom delu nas. Podela na stvarno i imaginarno je veoma korisna. Opta ideja je da ne moe da dobije neto ni za ta, mora da rtvuje neku stvar. Ali, ta da se rtvuje? Neko nee da rtvuje jedno, neko drugi drugo. Odgovor je: rtvuj svoju patnju - negativna oseanja, negativnu fantaziju i sve sline stvari. To je veoma dobra rtva, jedino to je vrlo teka, jer je ovek spreman da rtvuje svo zadovoljstvo, ali ne i patnju.

P: Kako to moe da se uini? Da li ovek odbija da pomisli na to da pati? O: On odbija da prihvati svoju patnju i da prekine svoju patnju. To je veoma jednostavno. Pretpostavimo da ima neku muku, ili si povreen, ili te je neto uvredilo. Pokuaj da rtvuje tu muku, i videe koliko si vezan za nju. Zapravo je veoma prijatan doivljaj kad ovek osea: "Nemam zato da brinem. Niko nije kriv". Ljudi to, meutim, ne vole, jer to oseaju kao prazninu. P: Pretpostavljam da je naknada za svaki razvoj prava patnja, jer znanje donosi patnju? O: Ne vidim da je to neophodno. Istina je da razvoj znai uveavanje patnje za odreeni period, ali se na to ne moe gledati kao na cilj ili neizbeni rezultat. Patnja sama po sebi ne moe da donese nita, ali ako ovek pamti sebe u vezi s njom, ona moe biti velika snaga. Kad patnja ne bi postojala, bilo bi je neophodno izmisliti, jer bez nje ovek ne moe da doe do pamenja sebe. Ljudi, meutim, pokuavaju da pobegnu od patnje, ili da je maskiraju, ili se identifikuju s njom i na taj nain unitavaju najjae oruje koje imaju. P: ta je korisna patnja? O: Sve dok se ne odreknemo beskorisne patnje ne moemo doi do korisne. Najvei deo nae patnje je apsolutno beskoristan; mi je imamo isuvie. Mora najpre da naui da prepozna ta je beskorisna patnja. Osnovni uslov da se nje oslobodimo jeste da znamo emu slui. P: Moe li da se kae da je u izvesnoj meri patnja neophodna da bi se postigla promena bia? O: Svakako, ali zavisi ta podrazumeva pod patnjom. Nita ne dobijamo uz zadovoljstvo; od toga moemo da dobijemo jedino patnju. Svaki napor je patnja; svaki uvid je patnja, jer ima mnogo neprijatnih uvida u vezi sa nama samima i sa drugim stvarima, a ima i mnogo oblika patnje. Kao to sam rekao, neke patnje su nepotrebne i beskorisne, sa nekim drugim patnjama moramo da nauimo da se ne identifikujemo, a neke patnje su korisne. O patnji prosuujemo po tome da li koristi ili teti naem radu, pa na stav prema patnji mora da bude sloeniji. Beskorisna patnja je najvea prepreka na naem putu; istovremeno je patnja neophodna, i ponekad se dogaa da ljudi ne mogu da rade zato to se plae patnje. U najveem broju sluajeva je ono ega se plae imaginarna patnja. U nama je mnogo fantazije i ponekad izgleda teko da se odreknemo nekih njenih oblika.

P: Da li je patnja, osim fizikog bola, mogua bez lane linosti? O: Svakako, ali tad ne postaje tako napadna. Kad u njoj pone da uiva lana linost, ona postaje opasna. Najvei deo nae patnje zasniva se na identifikaciji, i kad nestane identifikacija, nestaje i naa patnja. ovek mora da bude razuman, mora da shvati da je beskorisno da pati ako je mogue da ne pati. P: Ne razumem kako pozitivno oseanje moe da ima koren u bolu; pa ipak, neki ljudi koji imaju viziju oigledno dostiu visine pomou fizike patnje. O: To je sasvim mogue pomou fizike ili mentalne patnje, pomou preobraaja. Teorijski govorei, svaka vrsta patnje moe da se preobrazi u pozitivno oseanje, ali samo ako se preobrazi. Ovakve definicije su, meutim, opasne, jer e neko narednog trenutka to razumeti u smislu da se patnja sama od sebe preobraava u pozitivno oseanje. To je potpuno pogreno, jer se nita ne preobraava samo od sebe, ve mora da bude preobraeno pomou napora volje i pomou znanja. P: Moe li alost pomoi oveku da dostigne via stanja svesti? O: Nijedan izolovan ok ne moe da pomogne, jer postoje mnoge spone koje nas dre u naem sadanjem stanju. Vano je da se razume da su neophodne hiljade okova, i to tokom mnogih godina. Samo se tada lanci mogu prekinuti, a ovek postati slobodan. P: Kako moe da postoji prava patnja kad kae da emocionalni centar nema negativni pol? O: Pri opisivanju oveka u ovom sistemu dolazi se do nemogunosti da se stvari opiu onakve kakve jesu: mogu da se opiu samo priblino. To je kao na mapi malih razmera na kojoj se ne moe pokazati relativna veliina stvari. U nekim sluajevima u opisu ljudske maine su razlike toliko velike da je bolje da se kae da neka stvar uopte ne postoji nego da se kae da je jedna stvar vea, a druga manja. Ovo se odnosi na emocionalni centar. Postoje oseanja koja, iako veoma bolna, nisu negativna, i za njih postoji centar, ali on zauzima neuporedivo manji deo u poreenju sa negativnim oseanjima koja nisu stvarna, tako da je bolje rei da emocionalni centar nema negativni pol. P: Kako moe da se objasni ogromna koliina patnje koja postoji u svetu? O: Ovo je veoma interesantno pitanje. Iz perspektive sistema mo gue je da se nae u najmanju ruku logino reenje ovog problema. U okviru organskog ivota ovek se mora posmatrati kao jedan eksperi ment u Velikoj Laboratoriji. U toj laboratoriji izvreni su svi mogui

eksperimenti, a morali su da budu izvreni pomou patnje da bi doveli do neke vrste previranja. Na neki nain je patnja za to neophodna; sve elije u tom eksperimentu moraju da pate, i zato one tee da izbegnu patnju, da je smanje na najmanju moguu meru ili da pobegnu. Ako neke od tih elija prekinu tu tenju i dobrovoljno prihvate patnju, one mogu da je se otarase i postanu slobodne. Patnja, dobrovoljna patnja, moe da postane kolski rad. Nita nije tee, a istovremeno nita ne moe da stvori vie energije nego dobrovoljna patnja. Ideja razvoja je da se stvori unutranja snaga - a kako da ovek sebe isproba bez patnje? S jedne strane, itav organski ivot slui planetarnim ciljevima. S druge strane, on postoji samo radi onih koji pobegnu. Zato on ne postoji samo da bi hranio Mesec. Ta patnja je najvii proizvod, a sve ostalo su samo nusproizvodi; ono to je najvie uvek je najvanije. Daleko smo od toga da razumemo ideju patnje, ali ako shvatimo da se male stvari mogu postii pomou male patnje, a velike pomou velike patnje, razumeemo da je to uvek srazmemo. Moramo, meutim, da razumemo jedno - mi nemamo prava da izmiljamo patnju. Takoe, ovek ima pravo da prihvati patnju za sebe, ali nema pravo da je prihvati za druge ljude. U skladu sa svojim pogledima na ivot, ovek pomae drugima, samo to mora da razume da pomo nee umanjiti patnju, da ne moe da promeni poredak stvari. P: Zar ne bi trebalo da radimo radi osloboenja od patnje? O: Onoliko koliko moemo, ali postoji patnja koje se moe os loboditi i ona koje se ne moe osloboditi jer se zasniva na krupnijim uzrocima. Ljudi koji spavaju moraju da pate; moda je u toj patnji najvei kosmiki smisao, jer ih jedino patnja na kraju moe probuditi. Ako bi svoj ivot mogli da urede tako da u snu budu sreni i zadovoljni, nikad se ne bi probudili. To je, meutim, samo pria, jer se stvari i onako ne mogu promeniti. P: Da li postoji odreena koliina patnje koja e biti doneta u svet? O: Verovatno u svrhu mogue evolucije svako mora da bude okruen ogromnim mogunostima za patnju. Evolucija zavisi od ovekovog stava: da li e prihvatiti patnju i pokuati da se sa njom ne identifikuje. Moda je itav taj zakon stvoren kako bi on mogao da postane snaniji, jer se snaga moe stvoriti samo patnjom. P: Da li je dobro da jedna osoba pati za drugu? O: Niko ne moe da pati za drugog; ako imam zubobolju, nee me manje boleti ako je dobije i ti. P: Rekao si da je ovek eksperiment?

O: ovek je posebno nainjen za evoluciju - on je specijalni eksperiment nainjen radi samorazvoja. Svaki ovek je eksperiment, ne svi ljudi.

Sada moramo da se vratimo praktinim stvarima i prouavanju linog rada. Neophodno je da se razume odgovornost u individualnom radu, jer kad ovek pone da razumeva neto, da formulie odreene elje u vezi sa radom, njegova odgovornost prema sebi raste. to vie ovek razume, to mu je vea odgovornost, jer ako nita ne zna i ne pokuava da radi, ne moe da naini ozbiljnu greku. Ali, kad pone da radi, on moe, da tako kaemo, da zgrei protiv rada; a kad ovek ini greke, to moe da prekine njegov individualni rad. Zato njegova odgovornost poinje onog trenutka kad zapone rad. Mora da se razume da je ta odgovornost veoma velika, jer se sve rauna: sve to ovek kae ili uini, sve to ne kae ili ne uini, sve se broji i rauna za ili protiv njega. To nije proizvoljno: to je u samoj prirodi stvari. Same stvari to ine takvim. Da bi se neto uinilo, da bi se neto postiglo, neophodno je da se istovremeno radi u mnogim pravcima, inae se ovek zaglibi. Ako propustite jedan ili dva pravca, morate da se vratite i opet ponete od poetka; ne moe se birati u kom pravcu ete raditi. Pretpostavimo da morate da radite u pedeset pravaca, a vi odbacite tri koji vam se ne sviaju i radite u etrdeset sedam pravaca. Tada ete, pre ili kasnije, morati da se vratite i opet ponete ispoetka na svih pedeset pravaca, jer vas posle izvesnog vremena onih etrdeset sedam ne mogu odvesti nikud dalje. Pod tim pravcima podrazumevam pokuaj da pamtimo sebe, da se ne identifikujemo, da ne izraavamo negativna oseanja i tako dalje. Pretpostavimo da prihvatite sve te pravce, a ostavite jedan, onaj koji se tie prianja - to e pokvariti sve. Ili, ako ih sve prihvatite, a sledeeg jutra zaboravite - opet neete nikuda dospeti. Zato ne moemo da postignemo prave rezultate. Ponemo dobro, a narednog trenutka zaboravljamo i kaemo sebi: "Ne mogu da imam na umu pedeset stvari odjednom". P: Kako moemo da poveamo oseaj odgovornosti? O: On mora da se zasniva na vrednovanju. Ako neto uvaava, imae oseaj odgovornosti. P: Rekao si da je jedna od naih najveih tekoa formativno miljenje. Nemani ni najmanju ideju kako da ne mislim formativno.

O: Misli to najbolje moe i onda uporedi rezultate - kad tvoje miljenje daje rezultat, a kad ne. Na taj nain e dospeti do boljeg razumevanja, u svakom sluaju boljeg nego kad bi o ovom pitanju samo razmiljao. Definicije ti nee pomoi: elja za definicijom je samo izgovor. Ako se nae u veoma tekoj poziciji, mislie najbolje to ume kako da se iz nje izvue. Misli na taj nain. P: Da li je neophodno da stvari drugaije opaamo pre nego to budemo u stanju da drugaije mislimo? O: Stvari ne moemo da opaamo drugaije dok ne mislimo dru gaije. Mi vladamo samo svojim mislima; nad svojim opaanjem nemamo kontrolu. Opaanje posebno zavisi od stanja svesti. Ako je ovek dovoljno dugo budan, moe da opazi mnoge stvari koje sad ne opaa. To ne zavisi od elje ili odluke. P: Da li je svako miljenje formativno, izuzev onog kad nastojimo da pamtimo sebe? O: Ne, uopte ne, ali je veliki deo naeg miljenja formativan. Meutim, kad mislimo o ozbiljnim stvarima, kao to su ideje ovog sistema, ili ne moemo da mislimo, ili nam miljenje nije formativno. Formativno miljenje je uvek jadno, ali u nekim problemima je smeno. P: Jednom si rekao da razmiljanje o velikim idejama ovog sistema moe da bude nain da se prekine identifikacija. Ne vidim zato je to tako i zato identifikacija obavezno kvari miljenje? O: Zato to idenifikacija miljenje ini uskim i manjkavim, ona te vezuje, ne moe da misli, ne moe da izvodi zakljuke. Ona sniava nivo normalne ljudske sposobnosti. to se tie toga zato razmiljanje o velikim idejama sistema prekida identifikaciju, to je zato to o njima ne moe da misli ako se s njima identifikuje. Takvo razmiljanje ne bi dalo nikakav rezultat. Kad neto prouavamo, nastojimo da razumemo, to podrazumeva nov nain miljenja. Onog trenutka kad se vratimo starom nainu, mi se identifikujemo. P; Rekao si da formativno miljenje uvek radi sa suprotnostima; ali mi ne poznajemo nita drugo osim suprotnosti. O: Ne uvek - rekao sam da je to jedna od osobina formativnog miljenja. A kad mislimo, moramo da mislimo o samom predmetu, a ne o njegovoj suprotnosti. P: Ali ako elim da znam odreenu stvar, moram da znam ta ona nije. O: Uopte ne mora. Moe da zna ta je ovo ili ono a da ne pravi spisak ta to nije. Sasvim je pogreno optuivati sebe da mora da

koristi tako nezgrapan metod miljenja, jer bi na taj nain o svakoj sitnici morao da misli dve godine. Moe da misli o stvarima bez suprotnosti - jednostavno o tome ta one jesu. Formativno miljenje nije miljenje. Nikad ne zaboravi da formativno miljenje moe da slui mnogim korisnim ciljevima, ali ne za razmiljanje. P: Ljudi broj 1 ive itave svoje ivote sa formativnim aparatom. Znai li to da njihovo bie uopte ne raste od poetka ivota? O: Ne samo ljudi broj 1, ve i broj 2 i 3 mogu da ive samo sa formativnim aparatom. Najvei broj ljudi i ne koristi nita drugo. Naravno da kod njih postoji izvestan rast bia, samo on nije, da tako kaemo, individualan, ve masovan, u smislu deteta i odraslog oveka. Njihovo bie, meutim, ne raste iznad odreenog nivoa, a nas zanima rast bia u pravcu oveka broj 4. Prirodno je da se raste na uobiajeni nain; to, meutim, ne menja nivo bia. A ak i taj prirodni rast moe da bude prekinut. P: Primetio sam, kad postavim pitanje, moj um radi dok se odgo vara, i kao rezultat ne sluam. ta je uzrok tome? O: Ba tako. To je prosto asocijativno miljenje, mehaniko mi ljenje. Prirodno, ako neto pita i eli da zna odgovor, mora da prekine asocijacije i uzme ono to je reeno, a tek potom o tome misli i poredi. Ako ne prekine asocijacije, odgovor ti dolazi izmean sa tvojim sopstvenini mislima, ne tano onako kako je reen. Zato nikad ne dobija pravi odgovor. Borba protiv asocijativnog miljenja je jasan pravac u radu. Ako neto prouava, neto slua ili pokuava da razume neto, mora da to ini slobodnim umom. Ako istovremeno nastavlja sa sopstvenini razmiljanjem, um ti nikad nee biti slobodan da to prati. P: Zato se radije pita "zato" nego "kako"? O: Zato to je to lake, mehanikije, vie smo na to navikli. Da bi se pitalo "kako", potrebno je razmiljanje; mora da svoje pitanje formulie na ispravan nain. A "zato" se moe pitati bez razmiljanja. P: Reeno je da je jedan od metoda za borbu protiv negativnih oseanja drugaije razmiljanje. Ne razumem potpuno ta znai misliti drugaije. O: To znai uzeti neki objekat koji izaziva oseanja i razmiljati o njemu pokuavajui da ne opravdavamo sebe ili optuujemo druge. To bi bilo drugaije razmiljanje. Iako postoje negativna oseanja koja se ne mogu unititi na taj nain, u svakom sluaju prvo treba pokuati ovim metodom.

P: Uvideo sam da moj um najvei deo vremena okupiraju trivijalne misli. Da li bi bilo dobro da se ui neki teak jezik, na primer ruski, o kojem bi ovek mogao da razmilja dok obavlja neki isto mehaniki rad? O: emu to? Posle izvesnog vremena imao bi pogreno miljenje na ruskom! P: Postoji li neki nain da moemo jasnije da se seamo onog to smo razumeli kad smo bili u boljem stanju? O: To je veoma vana stvar, ali ja ne znam nikakav poseban metod. Ti trenuci se moraju povezati. Pogledaj unazad, pokuaj da uporedi. To je posebno vano u odnosu na odreena pitanja. Na primer, moda si razumeo neto to nisi mogao da razume pre pola godine; u prolosti su, meutim, moda postojali trenuci kad si takoe neto razumevao u vezi sa tim. Pokuaj da zapamti te trenutke i da ih povee. P: Da li razumevanje neke ideje ili termina varira u zavisnosti od nivoa bia? O: Svakako. Ljudi razumeju u skladu sa svojim nivoom, svojom sposobnou - ne u skladu sa znaenjem stvari. P: Moj problem je to mi nijedna ideja nije potpuno jasna. O: Nemogue je da se ideja uini jasnom formativnim razmiljanjem i reima. Ljudi misle da neto razumeju kad mu daju naziv, ali ne uviaju da je to vetako. Kad moe da oseti tu stvar i da je proveri pomou vie svesti i vieg uma, tek tada moe da kae da je ona zaista istinita i da zaista postoji. A u kolama se ne radi sa obinim intelek tualnim idejama. To znai da te ideje, na primer ideja o pamenju sebe, nisu jasne bez viih centara, jer se bez viih centara ne moe doi do istine. kole su delo viih centara; one nam daju neto to sami ne moemo da dostignemo, budui da smo u stanju da koristimo samo obini um. A obini um ima jasne granice i ne moe da pree preko njih. On moe da sakuplja materijal, zaboravi ga, ponovo sakupi i ponovo zaboravi, i svede sistem na besmislicu time to ide suvie ravno u jednom pravcu. Kad se nae u stanju koje se pribliava viem emocionalnom centru, bie zapanjen koliko moe da razume odjednom - a zatim se vraa u svoje uobiajeno stanje i sve zaboravi. Istrajnim pamenjem sebe i izvesnim drugim metodima moe da doe do vieg emocionalnog centra, ali nee biti u stanju da zadri to to si tad razumeo. Ako to zapie, kad ga kasnije bude itao pomou intelektualnog centra, izgledae ti besmisleno.

P: Ponekad dok sam nastojao da pamtim sebe imao sam udan oseaj u vezi s neivim objektima, kao da imaju neku vrstu svesti koja predstavlja njih same. O: Odbaci mogunost fantazije. Recimo jednostavno da si osetio neto novo u stvarima. Meutim, kad to objanjava, poinje da fantazira. Ne pokuavaj da objasni, jednostavno to ostavi. Ponekad na taj nain moe da oseti udne stvari, ali objanjenja su uvek pogrena zato to osea pomou jednog veoma dobrog instrumenta, a objanjava pomou drugog koji je vrlo nezgrapna maina i nije u stanju da zaista objasni. P: Izgleda da se sve vraa na isto pitanje - kako biti oseajniji. O: Ne moemo da pokuavamo da budemo oseajniji - to vie pokuavamo, to manje emo biti oseajni. Moe da pokua da bude svesniji, a ako postane svesniji, postae i oseajniji. Mora da misli o tome kako da stekne vie energije da postane svesniji. To bi bilo pravo pitanje, a odgovor bi bio da najpre mora da zapui rupe i pokua da stekne vie energije sluajui sve odrednice koje dobija u radu - sve. Nemoj da se koncentrie samo na jednu; uvek moe da nae neto to nisi uinio. P: Ponekad oseam da sam u stanju da se koncentriem, ali ne znam ta da radim. Samo razmiljam o malim stvarima i to opet nestane. O: Materijala za rad na sebi uvek ima vie nego dovoljno; to se tie toga ta da radi, to ti nikad ne moe nedostajati. Pokuaj da zaustavi misli - to je lako i korisno. Ako nema energije da to uini, mora da je sakupi borei se protiv mehanikih navika i slinih stvari. To e u dovoljnoj meri akumulirati energiju za napor da pamti sebe ili napor da zaustavi misli. P: Da li je meditacija, onako kako se u njoj govori u indijskoj literaturi, isto to i pamenje sebe? O: Te knjige govore o meditaciji, ali takoe govore da ovek mora da radi pod vodstvom uitelja. Mi proitamo jednu stvar, a zaboravimo drugu; mislimo da smo u stanju da prouavamo meditaciju ili da i sami meditiramo. Ako si u stanju da pamti sebe, moe da meditira; ako nisi, ne moe. Pamenje sebe znai vladanje mislima, drugaije stanje. Meditacija je delovanje razvijenog uma, a mi je pripisujemo sebi. Bilo bi veoma dobro da moemo da meditiramo, ali ne moemo; pamenje sebe je put do meditacije. Ne moe se poeti od kraja; mora da pone od poetka, kao i u svemu drugom. ta "meditacija" znai za nas? Razmiljanje o sistemu; pokuaj da se ideje poveu i sistem

rekonstruie. To je "meditacija", a ne samo razmiljanje o jednoj rei ili jednoj ideji. P: Kad pokuavam da mislim o nekoj odreenoj ideji sistema uvek mislim istu stvar koju sam mislio i ranije. Tome ne mogu da se oduprem. O: To je tehnika strana. Mora da oproba razne naine. Moe da se koncentrie na jednu ili drugu stranu predmeta, ili da uzme jednu ili drugu taku gledita, ili da pokua da to objasni nekom drugom. Ako ti je teko da misli o nekom odreenom objektu, moe uvek da zamisli da to pokuava da objasni nekom drugom. Ali, mora da zamisli sebe kako to objanjava razliitim ljudima - ljudima koji imaju pripremu ili su bez pripreme, religioznoj osobi, osobi naunikog uma i slino. Mora svakom da objasni razliito, u skladu sa tim kome objanjava. Zatim, uvek je veoma korisno da se razdvoji ono to si znao ranije od onog to si nauio iz sistema. To je veoma vano. Ako to ne razdvoji, uvek e u razmiljanju meati stvari. Neophodno je da zna ta si znao ranije, ta si negde proitao, a ta si dobio ovde. Ima jo jedna stvar koju moe da uini - moe da za sebe sastavi program miljenja. Nadi sopstvene teme, o kojima bi voleo da ra zmilja, ili teme za koje misli da bi ti bile korisne, ili stvari koje ne razume ali bi voleo da naui da o njima razmilja. Sve je to korisno. Potom, ako ima vremena, misli o njima dva ili tri puta dnevno. P: Pokuao sam sa tim zamiljenim razgovorom koji predlae, ali nisam bio u stanju da ga dovoljno dugo odrim. O: Ti zamiljeni razgovori moraju da se odvijaju po planu; ne moe da ih pone sa bilo koje take. Moe da izmisli neku situaciju i sebe navede da govori nekoj izmiljenoj osobi, ili nekom koga zna, i da mu neku posebnu temu objasni u skladu sa tim kakvaje on vrsta oveka. To moe da pomogne. Ne pokuavaj, meutim, da dri predavanje predavanje e neminovno postati formativno. P: Moj problem je to razgovaram u svom umu. Da li e mi ti zamiljeni razgovori pomoi da radim protiv ove navike? O: Da, oni mogu da budu korisni, ili moe da razmilja o idejama sistema, da postavi sebi odreene zadatke. Drugi prilaz je da vidi da li su ti mentalni razgovori korisni ili beskorisni. Oni mogu da budu korisni, ali su veinom beskorisni. Kao i u sluaju svih mehanikih navika, vrlo je teko da se bori protiv njih. Ili to uopte ne primeuje, ili si priao sa sobom dva sata pre nego to si to primetio; zato mora imati boljeg straara da zazvoni na uzbunu kad pone. To znai biti budniji.

P: Oseam da bi se neto moglo postii ako bi ovek mogao da se u jednom trenutku sea veeg dela sistema umesto samo odlomaka. O: Sasvim tano. Zato e, posle izvesnog vremena, videti da je korisno da radi sa novim ljudima i objasni im stvari, jer ne moe da ima dovoljno veliki deo sistema pred oima ako ga na ponovi u celini, a to moe da uini samo kad stvari mora da objasni novim ljudima i odgovara na njihova pitanja. Nije neophodno da se dre predavanja i imaju velike grupe; neto korisno se moe uraditi i sa jednim, dva ili tri oveka. P: Nedavno sam vie nego obino bio nezadovoljan sobom i nedos tatkom rezultata koje sam postigao svojim naporom. ta da uinim? O: Ne sme sebi da dopusti da se identifikuje sa tim negativnim oseanjima i razoaranjima; to je najgora mogua stvar. Misli o neemu veselom. Moe, na primer, da misli o bilo kojoj tenu u okviru sistema i da poredi ta si o tome ranije mislio, a ta misli sada. Videe da si dobio neto, i jo neto, i jo neto. To e ti pomoi da se bori. P: Da li primer sa iglenim uima u Jevandelju znai da kad iden tifikacija prestane, ovek ima anse? O: To jednostavno moe da bude pogreno vrednovanje; ili moe da bude previe rei, veliki teret rei, tako da ovek ne moe da proe. P: Da li u svom sadanjem stanju moemo da znamo za istinsku ljubav, odanost ili posveenost? O: Za nas su te stvari relativne. Moemo da ih imamo vie ili manje. Ne moemo ih, meutim, poznavati ni na kakav apsolutan nain. P: Nalazim da je teko da se razume da u ovom sistemu za veru nema mesta. Sigurno je neophodno da se veruje da sistem ima mogunost da oveka naini svesnijim? O: To nee pomoi - ba naprotiv. Mora da pokua da to proveri i da svoj stav zasniva na injenicama, ne na veri. Ako uini makar desetinu onog to je predloeno, ubrzo e imati injenice, a potoni e svoje dranje moi da zasniva na injenicama, ne na teorijama. Vera je pasivna stvar. Moramo da sve proverimo, da nita ne prihvatamo na osnovu vere. Jer, vera je za druge puteve - na etvrtom Putu ona bi bila slabost, pokuaj da se izbegne rad. Umesto da nastojimo da znamo, mi bismo verovali. Samo ono to sam ovek uvidi da je istinito moe biti prava osnova. Moramo da razumemo da je vera, u pravom smislu, stanje koje je vie nego oseanje. Ona je pozitivno oseanje, i u tom smislu gledano, pripada viem nivou koji mi, poto smo ljudi 1,2 i 3, jo nismo dostigli,

pa zato ne znamo ta vera znai - za nas je to samo re. Vera mora da se usmeri prema velikim stvarima, a ne da se primenjuje na sitnice u obinom ivotu. Kad ljudi koriste ono to mi zovemo "vera" u slua jevima kad bi morali da znaju, to je naprosto lenjost. Mogu da postoje razliite vere - one mogu biti na razliitim nivoima. U skladu sa podelom oveka na sedam kategorija, moe da postoji sedam vrsta vere, pa je zato teko da se govori u ovim terminima. P: Zato bih eleo da se promenim ako ne verujem da za to postoji razlog? O: Ne da veruje, ve da zna. Ako samo veruje, nita nee uiniti: Ako shvati u kakvom si stanju, pokuae da se izvue. To e, meutim, biti zasnovano na injenicama, na zapaanjima, ne na verovanju. P: Koji centar se koristi za veru? O: Prava vera je vie oseanje, koje pripada viem emocionalnom centra. U naem obinom emocionalnom centra moe da postoji samo imitacija vere. Prava vera ne podrazumeva samo oseanje, ve takoe i znanje. P: Pala mi je na pamet ideja da na rad na sebi vodi prema spasenju, prema besmrtnosti. O: Velike rei. Da si, meutim, rekao da nas vodi prema tome da manje pravimo budale od sebe, razumeo bih te. Neprestano od sebe pravimo budale zato to spavamo. P: Zar ne postoji neki deo nas koji preivljava telesnu smrt? O: To je vrlo interesantno i vrlo vano pitanje. Ti tako jednostavno pita o tome ta se deava posle smrti, kao da o tome moemo da znamo. Svo iskustvo itavog ljudskog roda pokazuje da ne moemo da znamo ta se deava posle smrti, jer bismo inae o tome znali neto pouzdano. Poto ne znamo nita, to definitivno dokazuje da u ovom stanju svesti, sa obinim centrima, ne moemo da doemo do istine, ve samo stvaramo teorije. Najpre pokuaj da shvati da je naa mo spoznaje, naa sposobnost da znamo, ograniena naim stanjem svesti. U tom stanju svesti mi moemo da znamo samo odreene stvari i imamo odgovore samo na odreena pitanja. Ako bismo eleli da znamo vie, uvideli bismo da ne moemo - u svakom pravcu prouavanja bismo praktino zapali u orsokak. U nekim sluajevima bi taj zid ostao tano na istom mestu, kao u pitanju o ivotu posle smrti - o tome ne znamo nita vie nego ovek kamenog doba. Moemo jedino da mislimo o tome kako emo, ako steknemo vie stanje svesti i upotrebimo vie centre,

moda dobiti konkretan odgovor na to pitanje. Svoj ivot poznajemo od roenja do smrti. Ako elimo da znamo ta je bilo ranije i ta e biti posle - ako u tom pogledu postoji pre i posle - moemo samo da se nadamo da emo u boljem stanju svesti, koristei usavrenu mainu, biti u stanju da razumemo. Pitamo sebe o tim stvarima, a ne shvatamo da ovakvi kakvi smo ne moemo da damo odgovor. Ima mnogo slinih pitanja. Neophodno je da se shvati koliko je mnogo stvari do kojih smo u svom razmiljanju doli nereivo za na um. Kad ovo shvatimo, to e nam pomoi da uvidimo da moramo da zaponemo od problema koje je mogue reiti. Mnogi ljudi, ne mislim u radu, mada ih i tu ima mnogi ljudi svu svoju energiju troe na te nereive probleme. Oni iznalaze sva mogua reenja, pokuavaju da o njima misle na ovaj ili onaj nain, ali je to potpuno beskorisno. Jednu stvar moe da razume ako razume neku drugu, a treu ako si razumeo prethodne dve. Za sve postoji nain, ali nekim problemima moemo prii obinim umom, dok druge moramo ostaviti po strani i ekati dok ne postanemo svesniji i dok ne budemo u stanju da za miljenje koristimo bolje maine. U uobiajenom miljenju, u uobiajenoj filozofiji i psihologiji, pomenuto pitanje se nikad ne postavlja, ili se postavlja u tako nejasnom i konfuznom obliku da tu nema pomoi. Mi, meutim, znamo vie podela, vie koraka, i to znanje moramo da upotrebimo. To e nam pomoi da praktinije mislimo kao i da izbegavamo beskorisne apstrak cije i pokuaje da reimo probleme koje sada ne moemo da reimo.

POGLAVLJE XV
Ideja ezoterije - Logiki i psiholoki metod razmiljanja - Objanjenje psiholokog metoda - ta se podrazumeva pod idejom ezoterije Odreene vrste ezoterikih ideja postaju dostupne samo u tekim vremenima - Neophodnost jedinstva - Materijalnost znanja - Veliko znanje i po emu se ono razlikuje od obinog znanja - Sakupljanje znanja - kole - Moe li ovek da utie na spoljanja zbivanja? Prouavanje ivota - Valni dogaaji u ivotu i njihov ulicaj - Subjektivni putevi i objektivni put - Stavovi kao sredstvo da se dobiju drugaiji uticaji - Procenjivanje dogaaja u ivotu - Postepeno nestajanje B uticaja - Zato se smanjuje uticaj ezoterijskih krugova? - Nedostatak pripreme - Sistem i kako se do njega dolo - Razliite razmere - Smrt kola i neophodni uslovi za njihovo postojanje - Odnos ovog sistema prema hrianstvu - Umreti i roditi se - Molitva - Sugestije za prouavanje molitve "Oena" Dao sam vam optu ideju o osnovnim principima sistema i do danas je teite naeg rada, bar praktinog rada, bilo u nama samima. Danas elim da vam dam iru perspektivu. Neophodno je da se razume ideja ezoterije i da se shvati zato odreeni ljudi tu ideju mogu da razumeju, a drugi ne. Moramo da znamo ta znai ezoterija, ta je u nju ukljueno, ta ona iskljuuje, ta je sa mom povezano i ta moe da slui kao neka vrsta probe ili znaka za prepoznavanje ljudi koji mogu da je razumeju. Nekim ljudima ideja ezoterije izgleda apsurdna, neverovatna. Za njih ezotenja ne samo da ne izgleda vredna, ve ak i nemogua. Za

druge je, meutim, ideja ezoterije neophodna i vana. Razlog za ovo treba traiti u razlici koja je u metodu. Svi naini moljenja mogu se podeliti u dve kategorije: logiko miljenje i psiholoko miljenje, a sposobnost ili nesposobnost da se koristi psiholoki nain miljenjajeste od presudne vanosti. Bolje je koristiti logiki metod nego nikakav, ali je on veoma ogranien. Koristan je u sudnicama, ali nedovoljan za razumevanje. Za logiko miljenje ezoterija je nemogua, ali za psiho loko miljenje, koje uvia psiholoku prirodu stvari, ideja ezoterije proizilazi iz mnogih injenica koje se mogu posmatrati. Zato psiholoki metod moe oveka dovesti do ideje ezoterije i moe voditi do dokaza za njeno postojanje - svakako, subjektivnih dokaza, ali ipak dokaza. A oni, zauzvrat, mogu oveka dovesti do uvida u neophodnost sistema ili do uenja ezoterikog porekla. Psiholoki metod mu daje mogunost razumevanja ideja takvog sistema i vodi ga uvianju neophodnosti tri pravca rada i njihovog razumevanja. Najpre moramo da razumemo razliku izmeu logikog i psiholokog metoda i utvrdimo koji je koji. Psiholoki metod ne moe da se definie; moemo, meutim, da naemo primere njegove primene, njegovog delovanja. Moemo da vidimo kako psiholoki metod otvara nove puteve razmiljanja i kako, koristei ga, poinjemo da razumevamo mnoge stvari. Kada smo, pomou psiholokog metoda, nainili opti pregled uenja koja pokazuju da im je poreklo ezoteriko, upoznaemo, manje ili vie, osobine uenja koje se moe nazvati ezoterikim i biemo u stanju da o ovom sistemu razmiljamo na ispravan nain i da njegove principe primenimo u praksi. Psiholoki metod polazi od dve pretpostavke. Prva je da stvari imaju svoje unutranje znaenje. Druga je da su stvari povezane; samo izgleda kao da su one odvojene. Stvari zavise jedne od drugih, jedna prema drugoj stoje u odreenom odnosu, meutim logiki metod razmilja o svakoj stvari zasebno. Prema tome, psiholoki metod sve prouava, prvo, iz perspektive njegovog unutranjeg znaenja, i, drugo, nalazi slinosti u razlikama. Osnova ovog metoda, i osnovna stvar po kojoj se razlikuje od uobiajenih metoda jeste uvianje relativnosti uma - razu mevanje tipa i vrste uma koji se upotrebljava, i uvianje da se u jednom stanju uma stvari mogu razumeti na jedan, a u drugom na drugi nain. Za logiki um sve je sigurno i jedinstveno. Psiholoki metod, meutim, pokazuje da je svaka stvar, svaki zakljuak, svaka dedukcija samo mentalna slika i da je puki proizvod rada naeg uma. Da bi se razlikovale

i poredile stvari, da bi se u njima nala relativna vrednost i uvidelo koja je via a koja nia, mora se poi jedino od uvianja mogunosti razliitih umova. Kad poredite ideje, recimo odreene ideje iz Novog Zaveta, iz Upaniada, ili neke koje se pripisuju Pitagori ili Platonu sa naunim idejama i filozofijom, ponekad moete da iskusite taj uvid da postoje umovi na razliitim nivoima. Ono to elim da razumete jeste to da ak i koristei obino znanje moete da doete do zakljuka o relativnoj vrednosti ideja i da uvidite da je polazna taka ideja da na obini um nije jedini um koji postoji. Vidite da li moete da naete neke primere psiholokog metoda; ako ne moete da ih vidite sada, morate kasnije da pokuate da naete primere sluajeva u kojima ste imali nove mogunosti razumevanja. P: Hoe da kae, kad nas nisu vodile spoljanje slinosti meu injenicama? O: To je jedan aspekt. Ako se sretne sa tim, znae ta je psiholoki metod, a ta nije. P: Da li je psiholoki metod korienje intelektualnog dela intelek tualnog centra? O: Ne, nije ba tako. to vie centara i delova centara koristi, to je psiholoki metod bolji. On obuhvata korienje svih moi koje ima. Logiki metod obuhvata samo korienje mehanikog dela intelektual nog centra. P: A ezoteriki metod je korienje viih centara? O: Ne, on je korienje sistema. Ti ne moe da koristi vie centre, ali moe da koristi sistem. P: Da li je psiholoko miljenje jedino mogue kad sve nae funkcije ispravno rade? O: Moramo da ponemo ovakvi kakvi smo. Ne moe se ekati dok se ne promenimo, jer ako tako radimo, nikad se neemo promeniti; a ako se menjamo mehaniki, menjamo se iskljuivo nagore. P: ta prvo moramo da nauimo kad nastojimo da razmiljamo psiholoki? Oseam da je to vie nego to mogu da uinim. O: Kad kae da je to vie nego to moe da uini, ti misli na dovren proces. Ja govorim o samom procesu, o poetku rada. Ako kae da je to iznad tvojih moi, da ne moe nita da uini i slino, prirodno da se nita na dogaa. To je opet ta navika da mislimo u apsolutnim kategorijama. P: Koje su sutinske osobine ezoterije?

O: Teko je da se govori o sutinskim osobinama, jer to zavisi od toga u kom smislu uzima tu re. Re "ezoterijski" znai unutranji. Ezoterija u sebe ukljuuje ideju o unutranjem krugu oveanstva. Sea se kako je opisano da se oveanstvo sastoji od etiri kruga - ezoterikog, mezoterikog i egzoterikog - i spoljanjeg kruga u kome mi ivimo. Ideja ezoterije podrazumeva prenoenje znanja; ona pretpos tavlja postojanje grupe ljudi kojima pripada odreeno znanje. To ne srne da se razume na nekakav mistiki nain, ve mnogo odreenije, konkretno. Izmeu spoljanjeg i unutranjih krugova postoji velika razlika. Na primer, mnoge stvari koje mi elimo da stvorimo mogu da postoje samo u unutranjem krugu, stvari kao to su pozitivna oseanja, razumevanje meu ljudima, odreena vrsta znanja; sve to pripada unutranjem krugu. Mislim da je to dovoljno da se razume ideja unutranjeg ili ezoterikog kruga. P: Razumem da je primarna osobina ezoterikog znanja da je ono skriveno i da ga ovek ne nalazi lako. Kako onda moemo da prepoz namo ezoterijsko znanje ili ezoterijsku kolu? O: Mi prouavamo sistem za koji pretpostavljamo da je ezoterijski, pa emo uz njegovu pomo biti u stanju da to prepoznamo. A iako je ezoterijsko znanje skriveno od obinog ivota, ono se moe pronai. Ono nije skriveno apsolutno, tako da ga niko ne moe nai, jer inae ne bi imalo smisla. To bi bilo suprotno njegovim ciljevima i pokvarilo bi rezultate njegovog postojanja. Jedini smisao skrivenog znanja je da ono moe biti naeno; vana je stvar kako da ga prepoznamo. Uz pomo ovih ideja, poredei ono to moe i ono to ne moe da se otkrije na uobiajeni intelektualni nain, i poreenjem toga sa sistemom, biemo u stanju da sa izvesnim stepenom verovatnoe odredimo nivo znanja sa kojim se sreemo. Ako istoriju posmatramo kao niz odvojenih zbivanja, nikada ne emo nai dokaze za postojanje ezoterije. Spolja gledano, jedna stvar sledi drugu bez vidljive povezanosti. Ali, ako znamo da su te stvari povezane, i potraimo veze, otkriemo da su one skrivene ispod po vrine. Na primer, mnoge znaajne istorijske promene dogodile su se naizgled ni iz ega, bez neke najave, bez uzroka. U Staroj Grkoj ne postoji nita to bi moglo da objasni sedmo stolee pre nove ere. U osmom i devetom veku pre nove ere nije se dogodilo nita to bi jasno vodilo ka tome; direktnog pravca razvoja nema. Takoe, u praistorijskoj umetnosti, to e rei u svemu to je starije od deset hiljada godina, ne postoji nita to bi spolja moglo da objasni.

na primer, pojavu Velike sfinge. Ona je po zamisli vea i po nivou via, i, da tako kaemo, mudrija (mada to nije prava re) od svega to znamo. Ko ju je napravio? Zato se dela takve umetnosti nalaze u pustinji? Uzmimo onda literaturu, posebno na istoku. Moemo da naemo takve stvari kao to su velike indijske poeme i Novi Zavet, koji su vieg nivoa od svega to znamo. Ne postoji nita to im je slino, nikakvo obino objanjenje za to - sve te stvari su apsolutno jedinstvene. Ako ih uzmemo odvojeno i pretpostavimo da nemaju unutranjeg znaenja, one se ne mogu objasniti. Ako, meutim, nastojimo da upotrebimo psiholoki metod, pronai emo vezu. Pokuaj da razmilja o ezoteriji, kako je ona mogua, u kakvom obliku moe da postoji, u kakvom obliku ne moe. Moe da se proita o tajnim drutvima na Istoku, ili Tibetu, o postojanjima tajnih bi blioteka, o grupama ljudi koji ive na skrivenim mestima i uvaju drevno znanje. To je grub nain razmiljanja. Nema nieg nemogueg u ideji da postoje takve grupe ljudi. Ideja ezoterije je, meutim, mnogo suptilnija. Ona ne zahteva tajna drutva. Ideja o tajnim drutvima je uproen nain miljenja. Sasvim je mogue da ovde na Zemlji postoje ljudi koji poseduju mnogo vee znanje nego mi, a ako to znanje imaju, tajna drutva im nisu potrebna. Oni ne moraju da ive u planinama mogu da ive bilo gde. P: Da li je neophodno da se poznaje ezoteriko uenje da bi se prepoznalo prisustvo ezoterikih ideja? O: Ne, ezoterijske ideje mogu da se prepoznaju pomou psiholokog metoda. Samo uz pomo psiholokog metoda moe da otkrije neto vie u sistemu kojeg zna. P; Zato moramo da koristimo psiholoki metod? O: Za psiholoki metod nije potrebno posebno znanje. U njemu je neophodno jednostavno miljenje, ali ne skueno uobiajeno miljenje. Logiko miljenje je usko, a psiholoko je ire - ono ne poredi samo dve stvari, ve moda ak i pet. Logiko miljenje uvek ima posla sa dve stvari: jedna mora da bude istinita, druga lana. Za psiholoki metod to nije neophodno; obe mogu da budu pogrene, ili obe tane. Dau vam jedan primer psiholokog metoda. U Petrogradu sam 1915. odrao predavanje o ivotu posle smrti. Pokuao sam da poveem sve postojee ideje o tome: pozitivistiku, naunu ideju o smrti i nestajanju, religiozno poimanje smrti povezano sa idejom o besmrtnoj dui, nebu kao nagradi, a paklu kao kazni; spiritistiko poimanje ideje o preivljavanju; teozofsku ideju o reinkar-

naciji; budistiku ideju o venom vraanju i tako dalje. Zanimljivo je to da su sve one tane; samo izgleda da su protivrene. Logiki one jedna drugoj protivree, ali iz perspektive psiholokog metoda one jedna drugu dopunjuju. Da bih to ilustrovao, postavio sam pitanje: kako sve te ideje mogu biti tane budui da izgledaju toliko razliito? Zato to injenica da ne razumemo predstavlja zakon. Ljudski um nije u stanju da izmisli nita to bi bilo apsolutno pogreno. Normalni um, koji slobodno radi i nije vezan za neku predrasudu, uvek dolazi do neke vrste istine. Potpunu la moe da izmisli samo poludeli um ili um koji je neim okovan. P: Treba li da poznajemo druga ezoterijska uenja i da pronaemo povezanosti? O: Samo na opti nain, da bismo im nali mesto u ovom sistemu. Ti ne zna dovoljno da bi poredio i pronalazio veze. Kad razmilja o ovom sistemu i ita neto to te na njega podsea, uzima samo po jednu ideju; ne poredi sve ideje. Delovi uvek mogu da budu analogni, ali takvo poreenje moe da bude korisno samo ako moe da vidi celinu koja stoji iza delova - a tada e moda otkriti da te dve stvari nemaju nita zajedniko, jer da bi bile sline, sve mora da bude slino. Pretpostavimo da je neki deo jednog sistema slian nekom delu nekog drugog, ali su ti delovi okrueni sa pedeset drugih meu kojima nema slinosti; to ili ini sutinski razliitim. Mi to zasad ne moemo da uradimo; u uobiajenom miljenju nismo navikli da pronalazimo odnos dela prema celini. Mislimo da delovi mogu da se porede i da ti delovi, bez odnosa prema celini, mogu da budu ispravni ili pogreni. P: Ali ako naemo dva filozofska sistema koji imaju sline delove? O: Kako da zna da oni podseaju jedan na drugi? Ti zna samo rei; ne zna ta stoji iza njih. Rei ne garantuju znaenje. Zato preporuujem da se due vremena ne pokuava sa traenjem paralela i da se ovaj sistem prouava zasebno, odvojeno od svega drugog. Kasnije, kad bude vie znao, moe da pokua da nae slinosti. P: ta garantuje da u ovaj sistem, otkad je nastao, nisu unesene nove ideje? O: To je veoma jasno. Ako se drimo principa, oni otklanjaju pogrene ideje. Formativne ideje ne mogu da postoje naporedo sa ezoterijskim. P: Kako se moe urediti da se osigura uvanje ovih ideja u istom stanju?

O: Ideje poinju da se iskrivljuju kad ljudi ponu da izmiljaju sopstvena objanjenja i teorije; meutim, sve dok iskreno rade i pokuavaju da provere sve to im padne na um i dok rade u skladu sa principima i pravilima, nije uopte neminovno da doe do iskrivljenja. U organizaciji kolskog rada se preduzimaju sve mere da ne doe do iskrivljenja, a ako do njega doe, to je samo zato to ljudi zaboravljaju te mere opreznosti. Uglavnom je iskrivljenje uticaj formativnog centra, jer kad ljudi ponu da rade pomou formativnog centra, a niko ih ne ispravlja, svaka ideja koja postoji moe u roku od dvadeset etiri sata biti izvitoperena. P: Ako je iskrivljenje toliko, sigurno ja iskrivljavam ideje za sebe. O: Nije vano ako to ini za sebe - ima ansu da to ispravi. Svi ili iskrivljuju u poetku dok ne vladaju itavim rasponom ideja, ali razumevanje jednog dela popravlja razumevanje nekog drugog. Ne moe se razumeti celina a da se ne razumeju delovi, i ako ispravno razmilja o celini, razumee svaki deo. Pored toga, tvoja pitanja pokazuju da li ispravno razmilja, pa ako pogreno misli, to se ispravi. P: Razni ljudi ele razliite stvari. Kako bi trebalo da razumemo smisao kolskog rada? O: kolski rad ima mnoge razliite delove od kojih ti svaki pomae da se probudi. Svaki pojedinac neminovno ima sopstveni cilj. Ako se ciljevi pojedinca slau sa ciljevima kole, on radi u koli; ako ne, on odlazi. Moe da krene od ideje o sticanju znanja. Ako otkrije nove ideje, poinje da ih uvaava. Re "rad" se vrlo esto koristi bez razlikovanja. P: Ali ti sam je koristi! O: Mislim i na to. elim da ti pokaem da je jedini put za tebe da razume psiholoki metod, ideju ezoterije, dokaze o njenom postojanju i da u izvesnoj meri razume sistem. Posle toga moe da pone da radi. Sistem je iva stvar, organska stvar koja raste i otvara nove perspektive. Vidi, mi ivimo u veoma posebnom vremenu i rad je veoma vaan zato to (da druge stvari ne pominjemo), daje mogunost da ostanemo normalni - ili postanemo normalni. to dalje idemo, to vie govorimo o ovim idejama, to smo skloniji da iz vida izgubimo smisao itave celine. injenicu da imamo ove ideje uzimamo zdravo za gotovo, priamo o njima, elimo da od ovog uenja dobijemo neto, a ne mislimo o tome zato uopte moemo da doemo do tih ideja i da o njima razgovaramo.

Samo uenje, odreene vrste uenja, odreene vrste ideja ljudima postaju dostupne jedino u odreenim trenucima, u veoma tekim pe riodima. To nisu obine ideje koje moete da dobijete u svako vreme, u svakom trenutku. Ba obratno, sama injenica to do ovih ideja moemo da doemo pokazuje da je ovo izuzetno teko vreme. Sa ovim idejama bi bilo mnogo lake da se radi, recimo, pre trideset ih etrdeset godina, ali u stvarnosti jedna stvar zavisi od druge, jer da vreme nije tako teko, ne bismo mogli da do ovih ideja doemo. Prema tome, ako ovo imamo na umu, sam taj uvid e nas dovesti do pravilnog stava; on e nas uvek podseati da ove ideje moramo da uzmemo ozbiljno, da nita to je u vezi sa njima ne moe da se posmatra iz perspektive obinih naklonosti i nesklonosti ili uobiajenih stavova o ispravnom i pogrenom. U sadanjem trenutku je nemogue da se predvidi ta moe doneti budunost, pa zato ove ideje i ovaj sistem moramo da posebno cenimo i potujemo i nastojimo da uinimo ne samo ono to je u datom trenutku ispravno lino, individualno, ve ono to je ispravno u odnosu na celinu; da ne mislimo samo o individualnom cilju, ve i o itavoj tradiciji povezanoj sa ovim radom. I, svakako, pre svega je neophodno jedinstvo, jer je mogue da se potrebe samog rada zadovolje samo dotle dok smo spremni da idemo u istom pravcu. Ako postoje razliita miljenja i jedan misli da je bolje da se ide desno, a drugi levo, niko nita nee uiniti ispravno, jer nee biti pravca. Ako jedan ovek misli jednu stvar, a drugi drugu, obojica gree; nije jedan u pravu, a drugi ne. Delovanje mora da se povee, akcije moraju da se meusobno slau. Ne moe postojati pravilo da svako mora da se sloi sa tim i da u svom umu to razume, ali u delima ne sme da bude razlike. Okolnosti ne zavise od nas, one mogu da se promene, mogu da krenu u jednom ili drugom pravcu. Princip oponaanja kolskog rada je, meutim, u tome da ne moe biti razlike u miljenjima to se tie delovanja, jer kako inae moe da se radi? elim jedino da ti pokaem da u odnosu na principe sistema i organizaciju rada nikad ne smemo da zaboravimo da imamo posla sa veoma krupnom stvari, a da protiv sebe imamo takoe veoma veliki otpor. Ako ovo imamo na umu, pronai emo pravi put. Ako to zaboravimo, nita nee proizii iz ovog. P: ta podrazumeva pod oponaanjem kolskog rada? O: Ovu re sam upotrebio ne u smislu oponaanja spoljanjih metoda, ve u smislu unutranjeg oponaanja koje se moe izvesti samo na osnovu odreene organizacije.

Ljudi u radu moraju da budu ujedinjeni. to smo jedinstveniji, to emo vei otpor pruiti svim vrstama nepoeljnih uticaja i u veoj meri emo se njih osloboditi jer emo, kako stvar stoji, biti u nekoj vrsti velikog akumulatora punog svih vrsta energije. Ako nismo buni biemo u stanju da iz tog velikog akumulatora izvuemo energiju; ako smo puni rupa, neemo moi da zadrimo nita od toga. Vidite, moram da vam objasnim jednu ideju. Sve na svetu je materijalno i ogranieno, samo to je materijalnost razliita. U pustinji postoji ograniena koliina peska, a u moru ograniena koliina vode. Znanje je takoe materijalno i prema tome ogranieno. Veoma je korisno da se ima na umu da znanje neophodno za promenu bia postoji samo u veoma ogranienoj koliini. Znanje je supstanca. Za odreeni period - recimo sto godina - oveanstvo ima odreenu koliinu znanja koje moe da se upotrebi. Ako to znanje eli suvie veliki broj ljudi, dobie toliko malo da sa njim nita ne moe da se uini. Poto ga, meutim, eli samo mali broj, oni koji ga ele mogu da ga dobiju. P: Ne razumem to o znanju. Zar znanje nije svest? 0: Ne, svest je druga stvar, iako je to to si rekao tano u tom smislu to vii stepen svesti u sebe ukljuuje i znanje. On ne ukljuuje svo znanje, ve ono znanje koje ve posedujemo. Kad je ovek svestan, on istovremeno zna sve to zna; u tom smislu se moe rei da je svest znanje, ali ona sama po sebi ne moe da donese vie znanja, mada se na to pitanje moe gledati iz razliitih uglova. to se tie ideje znanja, vieg ili ezoterijskog znanja, pre svega moramo da razumemo da je svo nae obino znanje, ukljuujui i nauno znanje, uvek steeno obinim umom. Svi metodi naunog istraivanja delo su obinog uma, ali postoji drugo znanje koje je steeno pomou vieg ili razvijenijeg uma, a to znanje se razlikuje od obinog znanja jer je znanje steeno pomou obinog uma uvek ogranieno metodima istraivanja, oima i uima, zato to, na kraju, i najkomplikovaniji instrumenti koji mogu da se upotrebe u naunom istraivanju moraju da se provere oima i uima. To znanje je veoma skueno znanje koje se ne zasniva na razumevanju celine, dok je veliko znanje zasnovano na razumevanju celine, razumevanju koje poseduje razvijeniji um. Zato postoje razliiti nivoi znanja, toliko razliiti da zapravo ne mogu da se porede. Ako naui tablicu mnoenja, to znanje ne uzima nikom, poto ono nije ogranieno koliinski, kao to ga, u sutini, ni u sluaju ezoterijskog znanja ne uzima ni od koga, ali iz razloga to ga veoma malo ljudi eli.

Teko je isprva da se prihvati ideja da je znanje materijalno, ali ako o tome razmiljate, moda ete poeti da shvatate. Posmatrajmo to na ovaj nain: znanje moe da postoji u razliitim rastvorima, veoma slabim ili veoma jakim. Kad govorim o znanju, govorimo vrlo jakom rastvoru koji je veoma ogranien. Mi mislimo da je razlog to neto ne znamo taj to ne znamo gde da to nauimo. Ne shvatamo koliko ima stvari koje ne moemo da znamo. Zato nam je teko da shvatimo materijalnost znanja i zakone koji upravljaju njegovom raspodelom. Kao to u telu postoje akumulatori, tako i u ivotu postoje akumulatori znanja. U odreenim periodima istorije odreeno znanje je sakupljeno i drano u njima. Ako pronaemo jedan takav akumulator, dobiemo znanje. ta su ti akumulatori? To su kole, ak i stare kole koje vie ne postoje. ovek ne moe da se razvije ako ne otvori te akumulatore, ali ako to uini, od njih moe da dobije energiju, pravu energiju, onakvu kakvu dobijaju centri. ovek broj 1, 2 i 3 dobie samo grubu energiju, a ovek broj 5 suptilniju. Kad je reeno da je znanje ogranieno, to se odnosilo na znanje u tim akumulatorima. P: Ima li to znanje oblik i teinu? O: Oblik - ne obavezno, a teinu - da, ne u uobiajenom smislu, ve u smislu gustine. I u obinom jeziku takoe neke rei imaju teinu, dok je neke uopte nemaju. P: Kako da radimo da bismo nali taj akumulator? Odnosi li se to samo na kole, ili isto tako i na neto u nama? O: Moe ga nai samo tako to e uiti ono to moe da naui. To se odnosi i na kole i na nas same. P: Da li ovek koji poseduje vee znanje ima veu odgovornost prema ljudima ga koji imaju manje? Mislim na onog ko poseduje ezoteriko znanje. O: Ezoteriko znanje podrazumeva kolu, paje stoga ovek koji ima ezoteriko znanje ovek koji dolazi iz kole ili koji je u koli. On ima odgovornost prema koli. Kad ovek stekne kolsko znanje, on stie odgovornost. Nemogue je, meutim, da se o tom pitanju razgovara uopteno, jer mogu da postoje mnogi uslovi koje ne znamo. Na primer, odreeno znanje moe biti dato samo u odreenim uslovima. P: Kako je tanka naa veza sa ezoterikim znanjem, poto to da li emo ga dobiti zavisi od toga to si ti s nama da nam ga daje. O: Neophodno je da se razume da naa povezanost sa ezoterikim znanjem ne moe da zavisi od neke osobe. Pretpostavimo da poznaje oveka koji je povezan sa ezoterikom kolom, ali nisi u stanju da

razume njegove ideje. Tada tvoja veza sa ezoterikom kolom ne postoji, i ako ta osoba umre, veza se u apsolutnom smislu prekida. Pretpostavimo, meutim, da si tokom vremena dok je on bio iv razumeo njegove ideje; u tom sluaju si ti povezan i ostaje povezan i ako on umre. Prema tome, sa ezoterikim krugovima moe da bude povezan samo pomou ideja, ne pomou ljudi. P: Mogu li ljudi koji rade u okvira ovog sistema da utiu na dogaaje u ivotu? O: Kako to sam vidi? Na koji nain? P: Ne vidim kako, osim da pojedinci postanu svesni. O: Svaki pojedinac? Kako da ih uini svesnim ako oni to ne ele? Ovo je karakteristian primer naina na koji mi razmiljamo. Mi mislimo da postavljamo praktina pitanja. Ako ovek pita, mora da vidi neki nain primene. Pretpostavimo da ljudi mogu da utiu na dogaaje - pretpostavimo da postoji tako jaka magija - oni moraju da potroe odreenu koliinu energije. A ti ni ne zna kolika je koliina energije potrebna da bi se neto uinilo protiv toka dogaaja, da bi se uinila ak i sitnica. Nae vreme je veoma loe, dogaaju se veoma neprijatne stvari. Da bi se zaustavio tipian dogaaj krupnih razmera potrebna je energija itavog Sunevog sistema. Moe li njome da upravlja? I drugo: zna li ta je bolje? Kako moe da bude siguran? Ne govorim sada o tome da li je neto mogue ili ne, nego ak i da je mogue, ima li potrebnu energiju i zna li ta je bolje? Mi smo ljudi 1, 2 i 3; kako moemo da znamo ta je ispravno? Tek smo poeli da prouavamo sistem za koji se pretpostavlja da oveka dovodi na vii nivo. Ovo je veoma zahvalan materijal za razmiljanje. P: Uviam da jo uvek ne mogu da odustanem od ideje da smo od koristi nekoj vrsti svesnog rada koja se suprotstavlja optem ludilu. O: To je fantazija jer, pre svega, moramo da budemo korisni sami sebi. Kako moemo da koristimo nekom veem radu ako ne moemo da koristimo sopstvenom? Moramo najpre da nauimo da budemo korisni svom sopstvenom radu, a potom, ako postoji vei rad, moemo da koristimo i njemu. Pored toga, ta znai biti koristan? Sea li se razgovora o povezanosti sa treim pravcem rada? ovek ne moe da uini vie nego to moe; mogu da postoje razliite okolnosti, sposob nosti i uslovi, pa se zato korisnost ne moe shvatiti kao obaveza. Mora se, meutim, misliti o tome i iskoristiti prilika kad se pojavi. Jedna se stvar, meutim, mora uzeti kao pravilo: da se ne ini nita to se protivi interesima rada. To ne znai da svako moe da zaista pomogne u svakom

datom trenutku, i to se ne oekuje niti zahteva. Svako, meutim, mora da bude pripremljen da uini ta moe i to okolnosti doputaju kad se javi prilika, a svakako da ne ini nita protiv treeg pravca rada, jer se mogu uiniti mnoge stvari koje mu kode. U poetku, kad smo govorili o A, B i C uticajima, nismo precizirali ta su oni, uzeli smo ih jednostavno kao uticaje. Sada moramo da pokuamo da te uticaje podelimo na klase, a praktina strana tog prouavanja bie kako da koristimo te uticaje, kako da budemo otvoreni prema odreenim uticajima, a da ne budemo prijemivi prema uticajima koje ne elimo. Drugim reima, moramo da prouimo ivot. Nae prouavanje samih sebe e se nastaviti, ali je neophodno da isto tako ponemo da prouavamo spoljanje stvari, da pokuamo da ih razumemo i o njima stvorimo ispravno miljenje. Neemo daleko dospeti ako ne nauimo da razlikujemo spoljanje dogaaje, dogaaje velikih razmera, i ut vrdimo ta je dobro a ta loe iz perspektive mogue evolucije. Ako u spoljanjim dogaajima otkrijemo neto to pomae evoluciju, to ce nas dovesti do pitanja: kako individualna evolucija, to jest, evolucija malog broja ljudi, moe da utie na opte stanje ljudi? Ako sada pogledamo spoljanji ivot i zapitamo se kako na njega moemo da gledamo iz perspektive postojanja ezoterikih krugova oveanstva, videemo da je stanje oveanstva daleko od poeljnog jer, iako znamo da ne mogu svi biti u ezoterikim krugovima, u ivotu mogu da postoje jasni uticaji koji dopiru iz tih krugova. Moemo, meutim, pouzdano rei da nismo u stanju da vidimo nikakve znake da ezoteriki krugovi kontroliu stvari - ivot se odvija sam od sebe. Grubo govorei, poloaj oveka moe da se ovako opie: on je maina kojom upravljaju razliiti tokovi koji dolaze iz velikih maina koje ga okruuju. ta su te velike maine? Svi veliki dogaaji, ratovi, revolucije, civilizacije, religije, umetnost, nauka, pronalasci naeg stolea - sve te stvari proizvode razliite uticaje koji deluju na oveka. Potom je, u vezi sa kolama, objanjeno da mogunost bekstva postoji samo u koli, to jest, uz pomo uticaja C. Kakav je, meutim, poloaj ljudi koji ne znaju ni za kakvu kolu, budui da je mogunost kolskog rada veoma retka i veoma mala? Znai li to da je apsolutno nemogue da se bez kole ita postigne, ili takva mogunost postoji? Seate se da sam govorio o tri tradicionalna puta i o etvrtom Putu. Ta etiri puta zovu se subjektivni putevi. Trebalo bi da ti putevi daju odreene rezultate. Neki ljudi, meutim, verovatno veoma mali broj,

mogu da se do izvesne mere razviju i bez kolskog rada. To se zove objektivni put; ali on je spor. Subjektivni putevi su preice, oni su za ljude koji su nestrpljivi da bi radili na obian spori nain, ak i ako odreeni napredak postoji. Prema tome, teorijski se mogunosti za razvoj mogu stei u sasvim obinom ivotu, bez C uticaja, koristei samo B uticaje. Seate se ta su B uticaji: religija, filozofija, umetnost, nauka? Globalno reeno, ako ljudu mogu da upiju dovoljno tog mate rijala, trebalo bi da on bude dovoljan za razvoj, ali je to i u najboljem sluaju spor i nesiguran razvoj. Sve kole, svi putevi su za nestrpljive ljude; zato se zovu subjektivni putevi. Zato je odgovor na ovo pitanje i da i ne. Neki ljudi mogu da se razviju bez kole, a neki ne mogu, jer je to stvar razliitih tipova ljudi. Pored toga, za objektivni put su takoe potrebni neki uslovi: on ne znai da se svi ljudi koji nisu u radu mogu razviti. U odreenom smislu je objektivni put jo tei nego kolski rad, jer u njemu ne postoji mogunost da ovek proveri da li je odluka da neto uini ispravna ili pogrena. U koli to moe da proveri; provera je, meutim, jedna stvar, a injenje druga. P: Prema tome, nije nemogue i neverovatno da se ovek razvije bez pomoi kole? O: Samo do izvesne mere, a i to takoe uz pomo kole, samo to toga nije svestan - jer, ima mnogo stvari u kojima se nalazi pomo kole, uglavnom u religijama, filozofskim sistemima i slino. Sea se da sam ranije rekao da postoje razliite vrste kola: jednom oveku potrebna je jedna, drugom druga vrsta kole - svakom razliita. Ne postoje opte kole koje svakome odgovaraju. Istovremeno mora da shvati da je ansa da se nae neka vrsta kole vaoma mala - mislim na kolu u stvarnom ivotu, ne u knjigama i teoriji; a ako ovek nae jednu kolu, uglavnom nema drugih. Ako ovek zakljui da je ta kola suvie teka i pone da trai drugu, tada se, ak i pod pretpostavkom da je nae, u njoj susree sa istim tekoama. U tom pogledu ne moe biti razlike izmeu kola, jer se razlike stvaraju na osnovu odnosa stanja u kome je ovek prema koli. Prema tome, to e uvek biti isto, ma kakvu kolu ovek naao. Seam se da sam jednom uo priu koju mi je ispriao ovek koji je tvrdio da je to lino doiveo. Neki uenici kole koja je bila napola kola Joge, napola religiozna, zakljuili su da je ona suvie teka, pa su doli u drugu kolu. Na njihovo iznenaenje, odmah im je dat isti zadatak, ali sa nekim dodatnim tekoama. Jedan od njih upitao je oveka koji im je dao zadatak kako je znao, i da li to znai da kole meusobno

komuniciraju kad ljudi prelaze iz jedne u drugu. Uitelj je odgovorio: "Nema razloga da se komunicira kad ljudi bee iz jedne kole i dolaze u drugu. im sam vas video, shvatio sam kakva vrsta zadatka vam je bila data i mogao sam samo da vam dam isti, ali moda malo tei". Dakle, kao to vidi, zaista nema izbora. P: ta e se dogoditi ako ovek uspe da promeni bie bez pomoi kole? O: Ako ovek stekne promenu bia nezaslueno, da tako kaemo, ona je uglavnom nepotpuna i gora nego da se nije proomenio, sa izuzecima veoma retkih sluajeva na objektivnom putu; ovo poslednje je tako retko da o tome ne vredi govoriti. Kasnije e biti objanjeni neki primeri pogrenog puta, jer razumevajui pogrean put bolje moemo da razumemo pravi. Na primer, napori se mogu ulagati iz straha, ali to nee biti pravi napori, jer pravi napori treba da se zasnivaju na razumevanju, ne na strahu. Da se vratimo naoj situaciji: mi moramo da pamtimo i razumemo sve to smo uli o stavovima. Nai stavovi su kao ice koje nas povezuju sa dogaajima, i odreeni tokovi koje proizvodi priroda tih stavova struje kroz te ice odreujui vrstu uticaja koju od datog dogaaja primamo. Ako odreeni dogaaj na nas utie na odreeni nain, taj uticaj moe da se promeni pomou naeg stava. Moramo da stvorimo odreeno razumevanje spoljanjih stvari. To znai da o njima ne smemo da sudimo pomou linih simpatija i antipatija ve, kao to sam rekao, iz perspektive njihovog odnosa prema moguoj evoluciji; to jest, o njima moramo da sudimo iz perspektive mogueg poveanja moi ezoterijskih krugova, jer evolucija oveanstva i znai poveanje uticaja ezoterijskih krugova na ivot. Rekao sam da je u svakom trenutku ovek okruen velikim brojem krupnih stvari u pokretu koje na njega uvek utiu, bio on toga svestan ili ne. Oni na nas uvek utiu na ovaj ili onaj nain. Moemo da imamo sasvim jasne stavove prema stvarima kao to su ratovi, revolucije, dogaaji u drutenom i politikom ivotu i tako dalje, ili moemo da budemo ravnoduni, negativni, ili pozitivni. U svakom sluaju, biti pozitivan na jednoj strani znai biti negativan na drugoj, tako da to nita ne menja. Pravi stav podrazumeva razumevanje kvaliteta stvari iz perspektive evolucije i prepreka evoluciji, pri emu se pod evolucijom podrazumeva svesni, voljni i namerni razvoj pojedinca u odreenom pravcu i smeru tokom vremena njegovog zemaljskog ivota. Stvarima koje ne pomau jednostavno se ne pridaje znaaj, ma kako one spolja

bile velike - one se "ne primeuju". A ako ih ovek ne primeuje i ne pridaje ini znaaj, moe da se oslobodi njihovog uticaja. Samo je, opet, neophodno da se razume da nepridavanje znaaja pogrenim stvarima ne znai ravnodunost, jer ljudi koji su ravnoduni ne pridaju znaaj stvarima, ali one svejedno utiu na njih. Ponavljam, neophodno je o stvarima razmiljati koristei obinu emocionalnu i obinu sposobnost miljenja i neophodno je pokuati da se odredi u kakvom su one odnosu prema onom to mi nazivamo evolucija, to jest, prema poveanju uticaja unutranjih krugova i rastu mogunosti da prava vrsta ljudi stekne pravu vrstu znanja. Moramo da razumemo znaaj stvari. Seate se, objanjeno je da rei imaju razliitu teinu i da je neophodno da se oseti ta teina. Isto je i sa zbivanjima. Kao to i u nama ima mnogo imaginarnih, izmiljenih stvari, tako je i u ivotu. One proizvode posledice zato to ljudi veruju u njih. U tom smislu gotovo itav ivot nije stvaran. Ljudi ive u nepostojeim stvarima i ne vide prave stvari; ak se i ne zamaraju razmiljajui o njima, budui da su potpuno zadovoljni izmiljenim. Pokuajte da se koncentriete na pitanje ta je vano, a ta nije; moramo da nauimo da razlikujemo te stvari. Dosad smo, uz pomo rada, mogli da definiemo dobro i zlo u odnosu na nas. Sada moramo da pokuamo da izaemo iz svoje koljke i pogledamo unaokolo, koristei iste metode i iste principe. Ako primenjujemo jednu vrstu principa na sebe, a drugu na spojanja zbivanja, od toga nita neemo dobiti. Mi ne mislimo dovoljno o odnosu ovog rada prema ivotu uopte, ne dajemo sebi predstavu o poloaju koji on zauzima u odnosu na ivot. Ne kaem da moete da odgovorite na to pitanje, ali o njemu moete da mislite, da ga vidite iz jednog ili drugog ugla. Sve dok o tome ne budete mislili, neete stvari videti iz pravog ugla i neete razumeti rad na pravi nain. Rad je mala stvar, a krupne stvari pripadaju ivotu. Pod tim ne podrazumevam ratove, revolucije i slino, ve stvari koje pripadaju svakodnevnom ivotu. Videete da rad iz perspektive ivota ne zauzima nikakav poloaj i da ne mora ni da postoji. Istovremeno, za onog ko ga razume rad je najvanija stvar. Zato moramo da ga nastavimo i da od ivota ne oekujemo nikakvu pomo. Moramo da se suprotstavljamo ivotu, da sve inimo sami. Ne smemo da mislimo da ima puno vremena, da emo, ako nam je potrebno neto novo, to uraditi idue godine, jer se idue godine sve moe promeniti. Analiza dogaaja u ivotu moe se zasnovati na ideji o uticajima A, B i C. Moemo da se zapitamo koliko vidimo uticaja tree vrste, to jest,

uticaja svesnih i po poreklu i po delovanju? Moramo da se sloimo da ih uopte ne vidimo. Ako neto traimo, susreemo se samo sa odreenim ispoljavanjima uticaja B, a svaki B uticaj okruen je svim moguim opasnostima i silama koje nastoje da ga unite. Mnogi uticaji B nestaju pred naim oima; stvari koje su ne tako davno mogle da se nau, vie se ne mogu nai. Koliko je uticaja B iz prolosti stiglo do nas? Oni ne ive dugo, vek im je kratak, sa izuzetkom dva ili tri koji su okrueni takvim klupkom mehanikih prilagoavanja da su gotovo postali uticaji A - oni preivljavaju samo u takvom obliku. Sve me hanike sile nastoje da ih unite jer su po svom poreklu uticaji B suprotstavljeni mehanikim silama. P: Kakva je veza izmeu svetske civilizacije i evolucije pojedinca? O: Mi ne shvatamo da je poetak mnogih stvari u ivotu rad svesnih ljudi. Mislimo da su sav rad koji vidimo zapoeli i nastavili ljudi kao to smo mi, usnuli ljudi. Usnuli ljudi, meutim, mogu da izmisle neto korisno samo sluajno, i oni sa podjednakim zadovoljstvom izmiljaju i korisne i tetne stvari - nisu u stanju da ih razlikuju. Ako prihvatimo re "civilizacija" - ona je delo usnulih ljudi, pa tu nema garancije: danas moe postojati civilizacija, a sutra varvarstvo. Pod pretpostavkom da ono to ti ili neko drugi naziva civilizacijom unitava uticaje B i da se nalazi okruen uticajima A, ne bi imao anse. I zaista, ono to obino nazivamo civilizacijom unitava B uticaje. Unitavaju ih revolucije, unitavaju ratovi, unitava ih civilizacija - sve unitava ezoterike uticaje. Na primer, ratovi su uvek unitavali kole; to je dobro poznata injenica. kole se ne mogu trajno zasnovati. Nije da ratovi nameravaju da unite kole, oni to ine usput. Rat je jedna od onih stvari u ivotu oveanstva koje rad ine nemoguim i unitavaju kole. Za kolski rad je potrebna odreena mera normalnosti u ivotu; ako ivot postane suvie abnormalan, kolski rad postaje nemogu i kola nestaje. P: Ali ljudi koji imaju koristi od kolskog rada ne nestaju; ono to su nauili nee ih napustiti? O: Ako su nauili dovoljno, imae koristi od toga, ali ako su nauili samo malo, nee imati koristi. Postoji odreeni standard, neophodna je odreena koliina znanja, i ako stekne tu koliinu, moe da nastavi da radi, ali ako ne stekne dovoljno, ne moe. Pojedinci, ako su dostigli odreeni stadijum u razvoju svesti, mogu da se izoluju od okolnosti i nastave da rade dok su u ivotu. kola, meutim, podlee drugaijim zakonima: njoj je neophodan spoljanji oblik. kole tu ne

mogu da uine nita - one moraju da okolnosti uzmu takve kakve su, i male i velike, i elementarne ili visokorazvijene kole. One moraju da postoje u onim okolnostima u kojima se zateknu, pa ako okolnosti postanu nemogue, i kole postaju nemogue. To mora da se ima na umu. Ima jo jedna stvar povezana sa ovim. Religija je stabilnija stvar. Moda je ona ureena na takav nain ba zato da bi opstala. kole, meutim, ne mogu da se organizuju na isti nain; njima je, da bi preivele, potreban neki minimum sigurnosti. P: Zato se u nae doba smanjio uticaj ezoterijskih krugova? O: Ljudi postaju sve manje i manje zdravi. Manje im je potrebna istina, manje su sposobni da je prepoznaju i lake se zadovoljavaju laima. Interes za takve ideje je mnogo manji i ljudi su mnogo manje pripremljeni nego pre trideset ili etrdeset godina. A to nije samo rezultat politikih zbivanja, iako i ona imaju udela. P: U kom smislu misli da su ljudi manje pripremljeni? O: Na primer, u Petrogradu ideja ezoterije nije objanjena; pretpos tavljalo se da je poznata. Sada vie ne moe da se pretpostavlja da je psiholoki nain miljenja, postojanje ezoterijskih krugova i potreba za kolama ezoterijskog porekla neto to ljudi razumeju. Nikad ne mo emo da razumemo smisao ezoterije i unutranjih krugova dok ne razumemo da je ivot haos i da stvari, umesto da vie podleu kontroli i redu, postaju sve komplikovanije i nekontrolisanije. Mi komplikovanje smatramo progresom. U obinom ivotu ljudska dela nisu usklaena i rezultati su nepredvidljivi. Svako radi u svom pravcu, a kombinacija rezultata proizvodi neka dogaanja. Rezultati u ivotu su rezultati ukrtanja ciljeva, ne rezultati namerno usmerenog delovanja. Neophodno je da se razume da je u spoljanjem krugu uvek tako i ne moe biti drugaije. Ne moemo da uinimo nita da to promenimo. Veoma je vano da se o tome misli i da se stvari posmatraju iz te perspektive. Ako ovek ne razume razliku izmeu spoljanjeg i un utranjeg kruga, nee razumeti nita dalje. Ono to je mogue u unutranjem krugu nije mogue u spoljanjem. P: Zar nee sadanje stanje u svetu uiniti da ljudi vie tragaju za kolama? Ljudi su uplaeni, oseaju se nelagodno. O: Zato bi jedna nelagodnost vodila drugoj nelagodnosti? Misli li da e ih to nagnati da dou? Suvie oekuje od njih. oveku moe rei da e, ako prouava ovaj sistem, biti budniji, ali mu ne moe rei da e biti bolji.

P: Oni e se osloboditi identifikacije. O: I rei e da bez identifikacije ne mogu da rade, da e izgubiti sav novac ako se ne identifikuju. Izmeu interesovanja za sistem i nelagod nosti sadanje situacije ne postoji veza. P: Posmatranje mladih ljudi veoma me je zbunilo. Ako su sreni i potpuno normalni, izgleda da ih ideja ezoterije ne privlai. O: Ideja ezoterije je veoma teka. Ponekad ovek njen smisao uhvati u ranim godinama, ali esto ne uspe daje vidi iz pravog ugla. Imamo isuvie pogrenih stavova i pogrenih ideja da bi ita moglo da se oekuje. Mislim da je ovek koji se ozbiljno zainteresuje za ove ideje izuzetak, poto su umovi ljudi strano pometeni apsurdnim i protivrenim idejama. P: Mene interesuje samo psiholoka strana sistema, a ne ezoterika. O: I psiholoka strana je takoe ezoterika. Sve to ti sistem daje je ezoteriko, jer je on u celini proiziao iz umova koji nisu obini; on dolazi od ljudi koji razumeju stvari. Uobiajeni sistemi ne mogu da donesu nikakvu promenu. Psiholoka strana ovog sistema je ak i vie ezoterika od one druge, jer inae ne bi imala vrednosti. Ona ima vrednost samo zato to dolazi od viih umova, njihovog razumevanja i njihovih ideja. To mora da se razume. Nekako smo dobili ovaj sistem. Ako pretpostavljamo da su ga stvorili ljudi na istom nivou na kom smo i mi, ili da je on samo teorija, on nema nikakvu vrednost. On, meutim, nije teorija; on dolazi iz kola, od ljudi na viem nivou razvoja. Kad ne bi bilo ljudi na viem nivou razvoja, ne bismo imali sistem. Na poetku, u Rusiji, gospodin Gurijev je uvek insistirao da to nije sistem; to su samo odlomci i sam ovek mora da od njih naini sistem. Insistirao je da on mora da se da na taj nain. Sada sam ga uinio sistemom u veoj meri, jer imamo vie ljudi. Ali, kad smo imali samo malu grupu, bilo je samo razgovora, ne predavanja. Na predavanjima je teko da se govori u odlomcima, ali kad se sagleda u celini, to su, svejedno, opet samo odlomci. Ti odlomci su dati u razliitim razmerama, tako da mora mnogo da razume da bi ih spojio u pravoj razmeri. Na primer, iste rei i iste teorije koriste se u razliitim dijagramima, ali u sasvim razliitim razmerama. P: Moe li da nam da primer ta znai kad je neto dato u odlomcima? O: Mnoge stvari su date tako: sve o izgraivanju energija, psiho loka strana, objanjenje kako radi maina, deo koji se tie sveta i tako dalje. Veoma je vano da se to razume. Sistem e biti u stanju da

razume tek onda kad razume kako se menjaju razmere. Kao to sam rekao, sistem je dat u odlomcima od kojih je svaki u razliitoj razmeri. Mora da ih spoji i istovremeno ispravi razmeru. To je kao da je nekoliko geografskih karti, od kojih je svaka u drugaijoj razmeri, iseeno na komade. Mora da vidi koji deo odgovara kome, gde se razmera veoma razlikuje a gde se razlikuje manje. To je jedini nain da se proui ovaj sistem. P: Hoe da kae da ne moemo da govorimo o svetu dok ga ne smanjimo na svoju razmeru? O: Ne, hou da kaem neto sasvim drugo. Naravno, mi sve umanjujemo, ali sam hteo da kaem da stvari moramo da prouavamo u razliitim razmerama, da to imamo na umu i da uvidimo odnose izmeu razliitih razmera i injenicu da se stvari menjaju kad se razmera promeni. Takoe moramo da imamo na umu da za mnoge stvari mislimo da neto znae, dok one zapravo ne znae nita. Ovaj sistem nas ui da naemo razliku izmeu stvarnih i imaginarnih (ak i gorih od imaginar nih) vrednosti. P: Oseam da posedujemo samo polovinu poznavanja sistema koje bismo mogli da imamo. O: Mnogo manje od pola. Ovakvi kakvi smo, moemo da dobijemo samo odlomke, ali dovoljno velike da bismo od njih mogli da neto izgradimo. Moramo da pokuamo da razumemo strukturu. Kad ima sve odlomke pred sobom, moe da vidi odreene veze, a kad otkrije te veze, moe da vidi mnoge druge stvari. P: Da li si dosta izmenio uenje? O: Nisam ga izmenio. Ponekad, meutim, volim da ponem sa druge strane. U ovom sistemu, kao i u svakom organskom sistemu, moe da se poe od bilo koje take - to nije izmena. Sve drugo ostaje isto, ali vie volim da ponem sa psiholoke strane. Primaju li ljudi u unutranjem krugu ikakvu kontrolu nad ljudima u spoljanjem krugu? O: Da, ali uz mnoge ograde. Svesni krug ne moe da deluje direktno, ve samo pomou B uticaja. Uticaji C se javljaju samo ako su uticaji B prihvaeni i ako ih ljudi trae. Ljudi unutranjeg kruga nemaju kontrolu nad onima koji nee da znaju za njih. Oni ne mogu da upotrebe silu, jer bi to znailo pogrenu trijadu, pogrenu delatnost. Za svaki rezultat koji elimo da dobijemo postoji posebna trijada. Na primer, ako ljudi ele da steknu kontrolu, to mogu da postignu samo na jedan nain. Ako deluju na drugaiji nain, dobie suprotne rezultate. Ratovi, revolucije

i tako dalje nikad ne daju eljene rezultate, ve uvek suprotne jer se koristi pogrena trijada. Ako ljudi iz unutranjeg kruga ele da utiu na druge ljude, mogu da postignu dobre rezultate samo ako postoji razumevanje, i to samo kod ljudi koji ga ele. To je korisno pitanje Pokuaj da razmisli o njemu. P: Rekao si da ivimo u nesigurnom vremenu. Da li e kole preduzeti mere da se zatite? Koliko sam razumeo, rekao si da kole ne potpadaju pod zakon sluaja. O: Hteo sam da kaem da se kola ne moe stvoriti sluajno, ali moe biti unitena sluajno. Ona se ne moe stvoriti mehaniki; ali se moe mehaniki unititi. Uzmi neko umetniko delo - ono se ne stvara isto mehaniki, stvara se pomou posebne trijade - ali moe biti spaljeno kao i sve drugo. P: Ako su kole zaista iva stvar, zato umiru? O: ta podrazumeva pod time da su kole iva stvar? To je nejasno i neodreeno. Meutim, ako to shvatimo doslovno, potpuno je jasno zato kole umiru. Sva iva bia umiru pre ili kasnije. Ako umiru ljudi, kole takoe moraju da umru. Objasnio sam da su za kolu neophodni odreeni uslovi. Ako se ti uslovi unite, unitava se i kola. P: Ali ideje mogu da preive? O: Ideje ne mogu da lete: potrebne su im ljudske glave. A kola se ne sastoji od ideja; stalno zaboravljate da kole ue kako da se usavri bie. P: Zar ne postoje ideje koje su zapisane u prolosti? O: Svakako da postoje, ali ideje mogu da se zapiu u raznim oblicima; mogu da se zapiu na takav nain da niko ne moe da ih odgonetne bez objanjenja onih koji znaju, ili bez promene bia. Uzmi Jevanelja - ona su napisana razliitim iframa; ovek mora da zna klju da bi ih deifrovao, jer bi to inae bila samo istorijski sumnjiva pria i dala bi mnoge pogrene rezultate. P: Daje li ovaj sistem klju za Jevanelja? O: Neke kljueve; ne mogu se, meutim, oekivati svi. Mnogi kljuevi mogu se dobiti tek promenom bia, oni nisu samo stvar znanja. Opet zaboravljate na bie. Promena bia znai povezanost sa viim centrima. Vii centri mogu da razumeju mnoge stvari koje obini ne mogu. P: Mora da je Novi Zavet onda obmanuo mnoge ljude? O: Novi Zavet je pisan za kole i za razliite nivoe, U kolama se objanjava svaka re. Svaki iskaz u Novom Zavetu ima desetine

znaenja, zato ima tako mnogo stvari koje ne razumemo. Mi poku avamo da preemo sa nivoa oveka 1, 2 i 3 na nivo razumevanja oveka broj 4; drugi ljudi moda pokuavaju da preu na nivo oveka broj 5, drugi na nivo oveka broj 6, i tako dalje, i svi oni itaju Novi Zavet. Zato na naem nivou ne moemo da oekujemo da emo razumeti sve, jer je on napisan na veoma mudar nain. Kad se kae da Novi Zavet ima sedam katanaca, to je sasvim tano. Mora se nai i upotrebiti prvi klju i potom, uz njegovu pomo, ovek nalazi drugi klju i tako dalje; niko, meutim, nee razumeti sve dok ne otvori svih sedam katanaca. Zato, ako razumemo sve to je mogue da se razume na naem nivou, moemo stei mogunost da razumemo vie. P: Moe li kola da dostigne vii nivo od kole od koje je potekla? O: Da, ako radi u skladu sa metodima i principima kolskog rada, ona moe da raste. Mora, meutim, opet da ima na umu da nivo kole zavisi od nivoa bia ljudi koji je sainjavaju. P: Da li je pamenje sebe odlika starog, ezoterikog znanja? O: Uvek i svuda. Samo se ponekad, na primer u religioznim kolama, to naziva drugim imenom. To nije proizvoljno; pamenje sebe je nuni stadijum u razvoju oveka, a ne proizvoljno postavljen zadatak. Mora se proi kroz njega, a to moe da se uini samo na jedan nain. P: Da li je Hrist ikad govorio o tome, i kojim reima? O: Gotovo na svakoj stranici, raznim reima; na primer: "Bdijte", "Ne spavajte". On o tome govori sve vreme. P: Kako da gledamo na religiju crkve? O: Ne moemo da razgovaramo o religiji, jer je to sasvim drugaija stvar; u nju ulaze drugaiji elementi. Svaka religija je zasnovana na veri, a vera, kao to sam rekao, ne ulazi u na sistem. Sve to moemo da kaemo jeste da su religije na razliitim nivoima, kao to sam u prvim predavanjima objasnio. Religija je relativan pojam. Svi ljudi se dele na ljude razliitih nivoa i sve religije se dele na taj nain. Svaka religija ima sve stepene. Veoma je vano da se ta stvar razume. Mi poznajemo samo horizontalne podele - istorijske i geografske. Postoje, meutim, druge podele. Postoje religiozni putevi, a religija ne protivrei nijed nom drugom sistemu - razlike lee u razliitim nivoima. Pretpostavimo da poznaje religiju broj 2 - to nije dovoljno ako eli da prouava sebe i postane broj 4. A pretpostavimo da zna da je ovaj sistem na odreenom nivou, a ne poznaje religiju na dovoljno visokom nivou tada te mogue neslaganje. Neslaganje je mogue samo izmeu ra zliitih nivoa.

P: Oseam da, otkad sam upoznao ovaj sistem, bolje razumem Bibliju i molitvenik. Moe li nam on pomoi time to nam daje bolje razumevanje Hristovog uenja? O: Ve sam rekao da ovaj sistem nije religija. Moe da pobolja svoju mentalnu mainu i sposobnost razumevanja, a moe i svoja oseanja da uini boljima. Ne mogu, meutim, da kaem da li e ti sistem pomoi u tom pravcu. Moda e kasnije biti u stanju da vidi povezanost izmeu ideja sistema i ezoterikih delova religije. Mi, meutim, ne poznajemo ezoterike religije, pa zato o tome ne moemo da govorimo. U Petrogradu su gospodinu Gurijevu postavili veoma slino pita nje. Neko je pitao u kakvom odnosu ovaj sistem stoji prema hrianstvu. Gurijev je rekao mnoge stvari o tome kako razni ljudi ovaj sistem razumeju razliito. Potom je rekao: "Ako hoete, ovo je ezoteriko hrianstvo". Potom je rekao: "ta je po vaem miljenju najvanija stvar u Hristovom uenju? To je delanje: uini ovo, ne ini ono. Pitanje je - moete li to da uinite?" Mora sam da vidi da li ga sada razume bolje ili ne, ali hrianstvo mora da posmatra kao uenje o delanju, a ne kao mentalno uenje. Ako hrianstvo posmatra bez savremenog sentimentalnog stava, videe da je ono najiskljuivije od svih religija. Neprekidno se pona vlja da ansu ima samo mali broj - teak put, uzak put, moe ga prei samo mali broj, i tako dalje. P: Ne moe se odoleti utisku da je Apsolut jedno ime za Boga. O: Ne, to je potpuno pogreno. Apsolut je princip koji lei u poetku stvari i u pozadini svega. Nikad nisam povezao Apsolut sa Bogom u religioznom smislu. U religiji Bog za tebe moe da uini mnoge stvari, ali Apsolut ne moe da za tebe uini nita. Zato on nije Bog u tom smislu; ne moe se moliti Apsolutu. Ako uzima religiozno pitanje, sledi religiozno objanjenje. Ako vidi razliku, posmatraj stvari zasebno. P: Da li je injenica da postoje vie sile sa kojima ovek moe da stupi u kontakt kad je u boljem stanju? O: U svakoj situaciji, u svakom pitanju, moramo da se drimo onoga to moemo da znamo, onoga u ta moemo da budemo sigurni, a moemo da budemo sigurni da smo najvei deo vremena u stanju u kome ne moemo da budemo u dodiru sa viim silama. Ili smo potpuno zaspali i nikakva via sila ne moe da prodre do nas, ili smo negativni, tako da se sve to do nas doe pertvara u ovaj ili onaj oblik negativnosti. ta moemo da oekujemo u takvom stanju?

P: Postoji li vie ezoterikih uenja ili samo jedno? O: Svako uenje ezoterikog porekla sutinski se slae sa drugima. Da bi bilo istinito, uenje mora da bude jedno od mnogih. Ako je jedinstveno, znai da je izmiljeno. P: U Novom Zavetu nam se vrlo esto kae da bdimo i molimo se. ta u ovom sistemu odgovara molitvi? O: ijoj molitvi? Kakav rezultat se moe postii ako se moli maina? Molitva ne znai obavezno molbu. Najvei broj molitvi ima za cilj da odre um na odreenim idejama - jedan oblik meditacije. P: ta misli, da li se samosvest moe postii molitvom? Ako moe, kako treba da se molimo? O: Ako bi ovek mogao zaista ozbiljno da se moli, to bi stvorilo svest o sebi. Stvar je u tome to mi to ne moemo. Odluimo da se molimo, i za pet minuta to postaje mehaniko ponavljanje rei. Kad bi ovek mogao da se moli, molitva bi to mogla da uini, ali on to ne moe, jer nije. ovek bi mogao da uini mnoge stvari da jeste, odnosno, da je postojan. Ovakav kakav je, jedan poinje, drugi nastavlja. P: Da li je prava molitva kontakt sa viim silama? O: Neu se tome protiviti, ali mi sasvim dobro znamo da u obinim centrima imamo samo moi koje pripadaju njima. Istovremeno uimo da vii centri imaju mnoge moi koje obini nemaju. Prema tome, jezikom sistema mogu da odgovorim da ako je taj kontakt mogu, mogu je samo pomou viih centara. Na problem je kako da se pribliimo viim centrima. Takav kontakt sada nemamo, ali vii centri mogu da ga imaju. Niko to ne moe da garantuje, jer ak i naa oekivanja mogu da budu pogrena. U svakom sluaju mi znamo - a neki ljudi su imali i kratkotrajna islustva - da vii centri imaju nove moi, pa je sve to treba da inimo to da pokuamo da se sa viim centrima poveemo uei kako da postanemo svesni. Kad postanemo svesni, uspostaviemo kontakt sa viim centrima, a tada emo moi da imamo nove moi i novo znanje. P: Ali, zar ve nemamo bljeskove vieg emocionalnog centra? O: Neki ljudi imaju, ali to su samo nekontrolisani bljeskovi. Takve stvari moe da kontrolie samo ovek broj 5, a mi smo ljudi broj 1, 2 i 3. P: Prema nekim ezoterikim uenjima um je kao bazen. Kad je voda mirna, mogu da se vide mnoge stvari i slua "glas tiine". O: U tome ima mnogo opasnosti. Lako je da se pravi "glas tiine" pomea sa imaginarnim glasom; veoma je lako da se istina pomea sa

fantazijom. Za neke ljude to moe da bude put, ali to nije put za nas. Mi elimo da preciznije znamo kako da se razvijemo, pa su zato za nas takve definicije opasne, jer nemamo instrument pomou koga moemo da razdvojimo fantaziju od stvarnosti. To je ono to mora da zapamti u ovom sistemu - da naui kako da razlikuje fantastino od stvarnog od samog poetka, poto naui da razlikuje fantaziju od stvarnosti u sebi. Potom, kasnije, na viim nivoima svesti, bie u stanju da to razlikuje i u objektivnom svetu. Mnogi od tih mistikih puteva samo poveavaju zbrku. Umesto da oveka priblie istini, oni ga od nje udaljavaju. P: Onda ovek stalno treba da trai ono to ga razdrauje? O: Zato razdrauje? Uzeo si to zdravo za gotovo i sad pokuava da nae suprotnosti. Moe itavog ivota da pokuava i da ne postigne nita ako radi na pogrean nain. Mora, meutim, da na ispravan nain nastoji da pamti sebe, da se ne identifikuje, da stekne kontrolu. Niko nema dovoljnu kontrolu. Mi ne vladamo sobom, i zato ne moemo da ponemo da inimo ovo, a ne inimo ono. Najpre moramo da prouavamo, najpre da razumemo. Moramo da prouimo sebe, a ponekad moemo da preokrenemo jednu sitnicu, pa drugu sitnicu, i na taj nain poinjemo da se menjamo. Ne moe se poeti od tog velikog mira. ovek moe da eli da stekne mir, ako nema mir, ali je to isto kao kad govorimo o hrianskim principima kao to je, na primer, onaj da volimo svoje neprijatelje. P: Zar nije osnova svakog ezoterikog uenja smrt semena? O: Moglo bi se tako rei. U stvari, u vezi s tim postoji jedna druga stvar koja moda moe objasniti nau situaciju. Seam se da je pre dosta vremena gospodin Gurijev o tom iskazu da seme, da bi proklijalo i dalo biljku mora da umre, iskazu koji se u Novom Zavetu ponavlja dva ili tri puta, rekao da to u odnosu na oveka nije potpuno. U odnosu na oveka to mora da se pojaa. Govorei uopteno o radu, o mogunos tima i pravcu rada, g. Gurijev nam je to ovako objasnio: najpre moramo da shvatimo da spavamo; potom moramo da se probudimo. Kad se probudimo, moramo da umremo. Kad umremo, moemo da se rodimo. To je pravac i proces u detaljima. Korisno je da se o tome razmisli, da se razmisli ta znai san, ta znai probuditi se, ta znai umreti i ta znai roditi se. Pretpostavimo da elimo da se rodimo. Ne moemo da se rodimo dok ne umremo, a ne moemo da umremo dok se ne probudimo. Ne moemo da se probudimo dok ne shvatimo da spavamo. Za to postoji odreeni redosled koraka.

P: ta znai umreti u smislu n kom govori? O: "Umreti" znai umreti, nestati, ne biti, ne postojati. Beskorisno je da umre u snu, jer tada ne moe da se rodi. Mora prvo da se probudi.

Postavljena su mi razna pitanja, poneka veoma naivna, od strane ljudi koji su pokuavali da razumeju molitvu Oe na, i koji su mi dolazili da im objasnim ta ova ili ona reenica u njoj znai. Pitali su me, Na primer, ta znai "Oe na koji si na nebu", ko su "nai dunici" i ta su "nai dugovi" i tako dalje - kao da se molitva Oe na moe objaviti "prostim reima". Morate najpre da razumete da obine, proste rei ne mogu da objasne nita u vezi sa molitvom Oe na. Neophodno je odreeno pripremno razumevanje, a potom moe da se javi dalje razumevanje, ali samo kao rezultat napora i ispravnog stava. Molitva Oe na moe da se uzme kao primer nereivog problema. Ona je prevedena na sve jezike, uena napamet, svakodnevno pona vljana, ali ljudi pojma nemaju ta ona stvarno znai. Taj neuspeh da se razume njeno znaenje povezan je sa naom optom nesposobnou da razumemo Novi Zavet. Ako se seate, u jednom drugom razgovoru je u Novom Zavetu govoreno kao o primeru objektivne umetnosti, to jest rei, dela vieg uma. Kako moemo da oekujemo da emo svojim obinim umom razumeti ono to je dao i formulisao vii um? Ono to moemo da pokuamo jeste da svoj um podignemo na nivo miljenja vieg uma; i mada to ne uviamo, ovo je mogue na vie ratliitih naina. U matematici, na primer, moemo da operiemo sa beskonanim - beskonano malim i beskonano velikim veliinama koje za na obini um ne znae nita. A ono to je mogue u matematici, mogue je i nama ako ponemo i nastavimo na pravi nain. Jedna od prvih stvari koja mora da se razume i upamti, pre nego to prouavanje molitve Oe na postane mogue, jeste razlika izmeu religioznog jezika i jezika sistema. ta je religija? Ova re se koristi veoma esto; ima ljudi koji je koriste svakodnevno, ali nisu u stanju da definiu ta se pod religijom podrazumeva. U ovom sistemu smo uli da je religija razliita za razliite ljude, da postoji religija oveka broj 1, oveka broj 2, religija oveka

broj 3 i tako dalje. Kako, meutim, moemo da definiemo razliku meu njima? Pre nego to doemo do definicije moramo da razumemo da je najvaniji element svih religija koje poznajemo ideja Boga - Boga sa kojim moemo da imamo lini odnos, kome moemo da govorimo, koga moemo da molimo za pomo i verujemo u mogunost da nam po mogne. Neodvojivi deo religije je vera u Boga, u Vie Bie, svemogue i sveprisutno, koje nam moe pomoi u svemu to elimo ili nameravamo da uinimo. Ne govorim u smislu da li je to ispravno ili pogreno, mogue ili nemogue. Kaem samo da je vera, to jest vera u Boga i njegovu mo da nam pomogne, sutinski deo religije. Molitva je takoe neodvojivi deo svake religije; molitve, meutim, mogu da budu veoma razliite. Molitva moe da bude molba za pomo u svemu to bismo mogli da preduzmemo, ali ona, pomou kolskog rada, moe takoe da sama po sebi postane pomo. Ona moe postati instrument rada koji se moe upotrebiti da se oive ideje sistema, moe da se koristi za pamenje sebe i da nas podsea na san i neophodnost da se probudimo. Istovremeno, izrazi religioznog jezika ne mogu tano da se prevedu na jezik sistema. Prvo, zbog elementa vere u religiji, a drugo, zbog toga to se u religiji i religioznom jeziku prihvataju injenice i postavke na koje se u sistemu gleda kao na nelogine i nedosledne. Pa opet, bilo bi pogreno da se kae da su religija i sistem nespojivi i protivreni; moramo jedino da nauimo da ta dva jezika ne meamo. Ako ponemo da ih meamo, pokvariemo sve korisne zakljuke koji bi se mogli doneti u jednom ili drugom pravcu. Vraajui se ideji Boga, ideji koja je neodvojiva od religije i religioznog jezika, moramo najpre da se zapitamo kako religije mogu da se podele na opti ili istorijski nain. Mogu da se podele na religije sa jednim i religije sa vie bogova. Ali ak i u toj podeli mora da se zapamti da postoji velika razlika izmeu uobiajenog razumevanja politeizma i monoteizma i naina na koji sistem shvata te ideje. Iako izmeu bogova postoje odreene razlike - kao, na primer, u grkoj mitologiji - u uobiajenom razumevanju politeizma su svi bogovi manje vie na istom nivou. Iz perspektive sistema, koji ukljuuje ideju o razliitim razmerama i razliitim zakonima na razliitim nivoima, meuzavisnost bogova razume se sasvim drugaije. Ako uzmemo da je Apsolut Bog, moemo da vidimo da on sa nama nema nikakav odnos. Apsolut je Bog za bogove; on je u odnosu samo prema narednom svetu, to jest Svetu 3. Svet 3 je Bog za naredni svet,

to jest, za Svet 6, a takoe i za sve naredne svetove, ali u sve manjem i manjem stepenu. Dalje, galaksija, Sunce, planete, Zemlja i Mesec su takoe svi bogovi, od koji svaki u sebe ukljuuje manje bogove. Zrak Stvaranja, uzet kao trijada, takoe je Bog: Sveti Bog, Snani Bog, Besmrtni Bog. Prema tome, moemo da odaberemo na kom nivou elimo da uzmemo naeg Boga, ako hoemo da o njemu govorimo u religioznom smislu, to jest, u smislu Boga koji ima neposredan pristup naem ivotu. Iz perspektive sistema nemamo nita to bi dokazalo da bilo koji od tih bogova moe sa nama biti u linom odnosu; ali, u sistemu ima mesta za Boga. U bonoj oktavi koja poinje na Suncu kao "do" postoje dve sasvim nepoznate take i nemamo materijala da o njima razmiljamo. Oktava poinje na Suncu kao do, pa zatim prelazi u si na nivou planeta. Na Zemlji ona postaje la-sol-fa, to ini organski ivot ukljuujui i oveka. Kad bilo koje pojedinano bie u ljudskom, ivotinjskom ili biljnom carstvu umre, telo - ili ono to od njega ostane - ide u zemlju i postaje deo Zemlje, a dua odlazi na Mesec i postaje deo Meseca. Iz toga moemo da razumemo mi i re; o si i do, meutim, ne znamo ba nita. Te dve note mogu da dopuste mnoge pretpostavke to se tie mogueg mesta u Zraku Stvaranja Boga ili bogova koji bi mogli da imaju neke veze sa nama. Sada, pamtei ovo to je upravo reeno, moemo da ponemo prouavanje molitve Oe na. Prva stvar je da otkrijemo zato i kad je data. Znamo da je data da zameni mnoge beskorisne molitve. Sledea stvar je da primetimo mnoge zanimljive osobine same molitve i njenu sasvim posebnu konstrukciju; a iz naeg razumevanja te konstrukcije, i posebno poznavanja Zakona broja tri, moi emo da shvatimo da, iz perspektive sistema, postoji mogunost da razvijemo svoje razumevanje pomou razumevanja molitve Oe na. Kao i mnogi matematiki problemi, prouavanje molitve Oe na mora da pone pravilnim rasporedom ili sreivanjem raznih delova problema. Odmah primeujemo dve zanimljive stvari: prvo, da se molitva deli na tri puta po tri dela, i drugo, da u njoj postoje odreene kljune rei, to jest, rei koje objanjavaju ostale rei na koje se odnose. Tu podelu na tri puta po tri ne moemo da zovemo trijadom, jer ne znamo meusobni odnos delova i nismo u stanju da vidimo sile. Moemo samo da vidimo da postoje tri dela.

Ako prve tri molbe proitate zajedno kao jedan deo, videete mnoge stvari koje ne moete da vidite kad ih itate na uobiajeni nain, 1. Oe na koji si na nebu, da je sveto ime Tvoje 2. Da doe carstvo Tvoje 3. Da bude volja Tvoja na Zemlji kao i na nebu U prvom obraanju, "Oe na koji si na nebu, da je sveto ime Tvoje", prvo pitanje je ko je "na Otac"? Kljuna re je "nebo". Ako na ovo pitanje pokuamo da odgovorimo iz perspektive Zraka Stvaran ja, biemo u stanju da razumemo neto. Mi ivimo na Zemlji, pa stoga "nebo" mora da znai vie nivoe, to jest, planete, Sunce ili galaksiju. Ideja "neba" podrazumeva odreene sile, ili odreeni um ili umove na tim viim nivoima kojima nam, na neki nain, molitva Oe na savetuje da se obratimo; "nebo" se ne moe odnositi na zemaljski nivo. Ali, ako shvatimo da su kosmike sile u vezi sa galaksijom, Suncem i planetama suvie velike da bi sa nama imale bilo kakav odnos, moemo da ponemo da mesto naeg "Oca na nebu" traimo u do i si bone oktave - ili to opet moemo da ostavimo viim regionima. U reima koje slede nema nieg linog. "Da je sveto ime Tvoje" je izraz koji pokazuje elju da se razvije ispravan stav prema Bogu, i da se bolje razume Bog ili Vii Um, i ta elja za razvojem se oigledno odnosi na itavo oveanstvo. Drugo obraanje, "Da doe carstvo Tvoje", jeste izraz elje za rastom ezoterijskih krugova. U Novom modelu univerzuma sam po kuao da objasnim da carstvo nebesko moe da znai samo ezoteriju, to jest, odreeni unutranji krug oveanstva koji podlee posebnim za konima. Tree obraanje, "Da bude volja Tvoja na Zemlji kao i na nebu" jeste izraz elje za prelaskom Zemlje na vii nivo, pod direktnom voljom Vieg Uma. "Da bude volja Tvoja" odnosi se na neto to moe da se desi, ali se nije jo desilo. Ova tri obraanja odnose se na uslove koji se mogu pojaviti, ali jo nisu ispunjeni. Prvo obraanje u drugom delu molitve jeste: "Hleb na svagdanji daj nam danas". Re "svagdanji"* ne postoji u najstarijem poznatom grkom i latinskom tekstu. Ispravna re, koja je kasnije zamenjena sa "svagdanji" glasi "nadsupstancijalni" (supersubstantialis). "Nadsupstancijalni" ili "duhovni"
* * Na engleskom: 'Give us this day our daily bread', u prevodu molitve na srpskohrvatski stoje rei 'hleb na nasuni' - p.p.

kako neki kau, moe da se odnosi na vie vodonike, vie uticaje ili vie znanje Dva sledea obraanja u ovom drugom delu, "Oprosti nam dugove nae kao to mi opratamo dunicima svojim" i "Ne navedi nas u iskuenje no izbavi nas od zla" najtee je razumeti i objasniti. Posebno je teko da se ona objasne zato to njihovo obino znaenje, koje je opte prihvaeno, nema nikakve veze sa njihovim stvarnim znaenjem. Kad ljudi ponu da razmiljaju o reima "Oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojijem" na uobiajeni nain, odmah poinju da prave logike i psiholoke greke. Pre svega, oni uzimaju zdravo za gotovo da mogu da oprataju dugove, i da od njih zavisi da li e oprostiti ili nee. Drugo, oni veruju da je podjednako dobro da oprataju dugove i da im se njihovi dugovi oproste. To je neistina, to nema nikakvog osnova. Ako razmisle o sebi, ako prouavaju sebe, ubrzo e uvideti da ne mogu da oproste nikakve dugove ba kao to ne mogu nita da uine. Da bi se inilo i da bi se opratalo moramo najpre da budemo u stanju da pamtimo sebe, moramo da budemo budni i moramo da posedujemo volju. Ovakvi kakvi smo, imamo hiljade razliitih volja, i ak ako neka od tih volja i eli da oprosti, postoje uvek mnoge druge koje ne ele da oproste i koje misle da je opratanje slabost, nedoslednost ili ak zloin. A najudnija stvar je to to je oprostiti zaista ponekad zloin. Ovde dolazimo do zanimljive take. Mi ne znamo da li je dobro oprostiti ili ne, da li je dobro da se u svim sluajevima oprata, ili je neki put bolje da se oprosti, a neki put da se ne oprosti. Ako bolje razmislimo o ovom, moda emo doi do zakljuka da je, ak i ako smo u stanju da oprostimo, moda bolje da ekamo dok ne budemo znali vie, to jest, dok ne budemo znali u kojim sluajevima je bolje da se ne oprosti. Na ovom mestu trebalo bi da se setimo onoga to je reeno o pozitivnim i negativnim stavovima i trebalo bi da shvatimo da pozitivni stavovi nisu uvek ispravni, da su ponekad za pravo razumevanje neophodni negativni stavovi. Prema tome, ako "opratanje" znai da uvek imamo pozitivan stav, ono ponekad moe da bude sasvim po greno. Moramo da razumemo da opratanje bez razlike moe ponekad da bude gore nego da se uopte ne oprosti; a to razumevanje moe da nas dovede do ispravnog pogleda na sopstveni poloaj u odnosu na nae

dugove. Pretpostavimo na trenutak da zaista postoji neko dobroudno i prilino glupo boanstvo koje bi moglo da nam oprosti dugove, i koje bi ih zaista oprostilo i izbrisalo. Bila bi najvea nesrea da nam se to desi. Tada ne bi bilo podsticaja da radimo, ne bi bilo razloga da radimo. Mogli bismo da nastavimo da pravimo iste greke i da nam na kraju one budu oprotene. Takva ideja je potpuno suprotna svakoj ideji rada. U radu moramo da znamo da nita nee biti oproteno. Samo e nam to saznanje dati pravi podsticaj za rad i u najmanju ruku nas spreiti da ponavljamo istu stvar za koju ve znamo da je pogrena. Interesantno je da se kola posmatra iz ove perspektive i da se uporedi sa obinim ivotom. U ivotu ljudi mogu da oekuju oprotaj, ili bar da mu se nadaju. U koli se nita ne oprata. To je sutinski deo kolskog sistema, kolskog metoda i kolske organizacije. kole postoje ba zato da ne bi oprostile, i ba zato ovek moe da se nada i oekuje da e od kole neto dobiti. Kad bi se u kolama opratalo, ne bi bilo razloga da one postoje. Unutranje znaenje reenice "Oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojijem" zapravo se odnosi na uticaje, to jest uticaje sa viih nivoa. Mi moemo da sebi privuemo vie uticaje jedino ako drugim ljudima prenosimo uticaje koje primamo ili smo primili. Te rei imaju i mnogo drugih znaenja, ali je ovo poetak puta ka njihovom razumevanju. Tree obraanje u drugom delu je: "Ne navedi nas u iskuenje no izbavi nas oda zla". ta je najvee iskuenje? Najverovatnije san; zato su prve rei razumljive - "pomozi nam da manje spavamo, ili nam pomozi da se ponekad probudimo". Naredni deo je mnogo tei. On glasi: "No izbavi nas oda zla"* Moda bi trebalo da bude: "i izbavi nas oda zla" Postoje mnoga tumaenja onog "no", ali nijedno od njih nije sasvim zadovol javajue kad se prevede na obini jezik, pa u to zasad ostaviti po strani. * U engleskom tekstu: " Lead us not into temptation, but deliver us from evil" - p. p. Glavno je pitanje, ta znai "zlo"? Jedno mogue tumaenje je da u odnosu na obino iskuenje, to jest samo san, to znai da ovek sebi dopusti da opet padne u san kad je ve zapoeo da se budi. To znai odustajanje od rada kad je ve shvaena neophodnost da se radi, odustajanje od napora kad je ovek ve poeo da ih ulae i, kao to je ve ranije pomenuto, poetak injenja glupih ili ak tetnih stvari, kao to je suprotstavljanje kolskim pravilima i opravdavanje sebe to tako

inimo. Mnogo zanimljivih primera te vrste moe se nai u postupcima ljudi koji naputaju rad, a posebno u njihovim objanjenjima zato su to uinili. Na kraju, trei deo molitve Oe na treba posmatrati kao da se odnosi na budui, a ne sadanji poredak. 1. Jer Tvoje je Carstvo 2. i sila 3. i slava vavijek Amen. Ove rei pretpostavljaju da je elja izraena u prvom delu molitve ve ostvarena, da se ve odigrala. Te rei zaista mogu da se odnose samo na budunost. Da zakljuimo. itava molitva Oe na moe se uzeti kao jedna trijada. Ne moe se posmatrati u smislu da je jedan deo aktivna, drugi pasivna, a trei neutraliua sila, jer se svi odnosi verovatno menjaju sa promenom teita panje. To znai da se svaka od ove tri podele ili svaki od ova tri dela moe uzeti kao jedna sila i da zajedno one ine trijadu.

Ove veoma velike ideje stavljene su u oblik molitve. Kad odgonetnete ideju molitve, molitva u smislu preklinjanja nestaje. P: Kakva je razlika izmeu toga da oprostimo i da nam bude oproteno? O: Subjekt i objekt. Ali, nama se ne moe oprostiti. Uinili smo neto i u skladu sa zakonom uzroka i posledice nastae odreeni rezultati. Zakon ne moemo da izmenimo, ali moemo da postanemo slobodni - da se izbavimo od njega. Moemo da promenimo sadanjost, pomou sadanjosti budunost, a pomou budunosti prolost. Mi moramo da platimo svoje dugove. Plaajui ih, mi menjamo prolost, ali mogu da postoje razliiti naini plaanja. P: Kakvi su naini da platimo svoje dugove? O: Mehaniki ili svesno. Plaamo ili u svakom sluaju: ekajui na posledice proizvedenih uzroka i plaajui tako, ili menjajui prolost i plaajui na drugi nain. Dananjica je rezultat neke prolosti. Ako promenimo dananji dan, menjamo prolost. P: Da li je menjanje prolosti borba protiv naina na koji se odvijaju stvari?

O: To je samo poetak. Neophodna su pozitivna oseania i vii uticaji. Bez njih ne moemo da promeninio nita. Postoji nekoliko stadijuma. To ne dolazi odjednom; neophodno je da se radi. Dao sam neke principe - neophodno je da se shvati kako to moemo da postignemo. U ovom ima mnogo zanimljivih stvari. Na primer, u molitvi Oe na nema rei "ja". To znai da ne moe biti linih naklonosti - svi ljudi su u istom odnosu prema viim silama i svima su potrebne iste stvari.

POGLAVLJE XVI
Na ideju o veitom vraanju moe se gledati jedino kao na teoriju Razliiti odnosi ljudi prema mogunosti venog vraanja - Tri sukcesiv na stanja - Zato mogunost prijema C uticaja mora da bude ograniena - Pamenje prolih ivota - Teorija reinkarnacije kao uproavanje ideje o venom vraanju - Nemogunost da se nae dokaz - Mi smo ogranieni stanjem svog bia - Razliiti tipovi sutina kao najjai argument koji govori o prethodnoj egzistenciji - Zaito kole ne mogu da se vrate - Prouavanje vraanja u jednom ivotu - Veno vraanje nije veno - Mogunost varijacija - anse su ograniene, a vreme odbrojano - Pamenje sebe i veno vraanje - Linost i veno vraanje - Prouavanje dejih umova - Poreklo ideje o venom vraanju - Tri dimenzije vremena - Ideja o venom vraanju i sistem Paralelno vreme - Ogranienja naeg uma - Rast tendencija i veno vraanje - Mogunost da se narednog puta sretne kola - Biti spreman - Da li je polazna taka za sve ista? - kola i zahtevi koji se u njoj postavljaju - Smrt sutine - Veno vraanje i datum smrti - Veno vraanje svetskih dogaaja - Vano je samo probuditi se Stalno mi postavljaju pitanja koja se odnose na veno vraanje, tako da elim da kaem o tome neto to vam moe dati materijal za razmiljanje. Postoje dva razloga to sam izbegavao da o ovome govo rim: prvo, mi moemo samo da priamo o teoriji, nemamo stvarnih injenica o tome, i drugo, mi ne znamo da li se u vezi sa radom zakoni koji se odnose na veno vraanje menjaju. Potrebno je da se razumeju sve stvari Mi znamo veoma malo o venom vraanju. Jednog dana

emo moda pokuati da u svemu to je napisano o venom vraanju prikupimo ono to moe da bude uzeto kao pouzdano i da vidimo na koji nain moemo da razmiljamo o tome, ali to je samo teorija. Napisao sam u Novom modelu univerzuma, davno, da ak u obinom ivotu ljudi mogu da budu veoma razliiti u odnosu na veno vraanje. Neki ljudi mogu da imaju potpuno isto veno vraanje, drugi mogu da imaju razna odstupanja ili mogunosti; neki mogu da odu vie, a neki nie, i jo mnogo ta. Ali, sve je to bez nekog odnosa prema radu. U sluaju ljudi koji se priblie radu, mogue je, mada samo teorijski, da se prouavaju tri uzastopna vena vraanja. Pretpostavimo da se prvo odnosi na to kad ovek dospe blizu mogunosti sretanja sa nekom vrstom ideja vieg uma; drugo, kada ovek konano doe u kontakt sa C uticajem; i tree, koje bi bilo rezultat toga. Zanimljiva stvar je da se, posle drugog, mogunosti venog vraanja umnogome smanjuju. Pre nego to ovek doe u kontakt sa C uticajem, one izgledaju neo graniene, ali posle tog kontakta mogunost venog vraanja je uman jena. Ako to razumemo, moi emo da govorimo o venom vraanju sa odreenom dozom razlonosti i koristi; inae, ako sve posmatramo u istoj ravni, to bi bila samo teorijska i potpuno beskorisna pria. P: Da li si hteo da kae da se posle dolaska u kontakt sa C uticajima broj ansi smanjuje? O: Da, jer se C uticaji ne mogu rasipati. B uticaji su praktino neogranieni; to znai da su ubaeni u ivot i mogu da se uzmu ili ne uzmu; oni se ne smanjuju. Ali C uticaj je ogranien. Probajte da za sebe odgovorite na ovo pitanje i razumeete zato mogunosti primanja C uticaja moraju da budu ograniene, jer ako ovek nema koristi od njih, zato ih onda rasipati? P: Znai li to da e se, ako smo radili na pravilan nain, nae anse poveavati? O: Ne, to uopte ne znai. To samo znai da emo, ako ne radimo na pravilan nain, izgubiti mogunost da se ove anse ponovo vrate. Bez ove dopunske osobine koju sam upravo pomenuo, potpuno je beskorisno govoriti o venom vraanju ak i kao o teoriji. U razmiljan ju o venom vraanju, korisno je misliti o tome ta je mogue, a ta je nemogue; ta moe da se desi, a ta ne moe da se desi. Uglavnom ljudi ili ne prihvataju ovu ideju, ili ne znaju za nju, ili je ne razumeju, ili je suvie prihvataju, suvie ulau u to. Tako, korisno je misliti u kakvom odnosu mi stojimo prema tome, a za to moramo da imamo osnovu od koje polazimo. Na primer, to se odnosi na "seanje". Ljudi

esto pitaju o seanju na prole ivote, ali zaboravljaju da bez rada viih centara toga nema. Vrlo esto ujete da ljudi kau, uglavnom u vezi sa onim to nazivaju "reinkarnacijom", da mogu da se sete svojih ivota u prethodnim inkarnacijama, i piu knjige o tome ta su bili ranije. To je ista fantazija. Morate da razumete da u naem uobiajenom stanju ne moemo da se setimo prolih ivota - nemamo ime. U naem umu i centrima sve je novo. Ono to moe da proe iz jednog ivota u drugi jeste sutina. Prema tome, mogue je imati samo nejasne oseaje umesto jasnili seanja, pa je teko pretpostaviti da bilo ko moe da se seti neeg konkretnog. Jedino je u prvim godinama ivota to stvarno mogue, ali tada se uglavnom ovaj oseaj ne zapaa, ili ako se zapazi, to stvara fantaziju. P: Koja je razlika izmeu teorije o reinkarnaciji i teorije o venom vraanju? O: Ideja o reinkarnaciji je vrsta prilagodavanja ideje o venom vraanju naem obinom razumevanju, jer je, kao teorija, ideja o venom vraanju mnogo tea za nas - ona trai potpuno novo razumevanje vremena. ak je i obrazovanim ljudima potrebna izvesna koliina znanja matematike da bi razumeli ideju o povratku. Veno vraanje je u venosti, a reinkarnacija je u vremenu. To pretpostavlja da vreme postoji odvojeno od nas i da mi nastavljamo da postojimo u tom vremenu posle smrti. Na primer, u budizmu se uzima da ovek umire i odmah je ponovo roen, tako da jedan ivot prati drugi, jer je to obinim ljudima lake da razumeju. Ali, mi nemamo dokaza o postojanju vremena izvan naeg ivota. Vreme je ivot za svaku osobu, i to ukljuuje svo vreme, tako da kad ivot doe do kraja, i vreme doe do kraja. Tako je reinkarnacija manje nauna teorija nego veno vraanje - suvie toga je uzeto zdravo za gotovo. P: Ali gde svi ti ivoti deavaju? O: Mi ne govorimo o mestu, nego o venom vraanju. Ako kae da se sea da si iveo u Rimu, na primer, kako moe da nae dokaz? To je nemogue. Tako svaka teorija moe da postoji na raznim nivoima. Teorija o venom vraanju moe da postoji na odreenom nivou koji zahteva odreeno znanje i razumevanje, i onda moe da bude iskrivljena i sputena na sve nie i nie nivoe. Ovo moe da se desi sa svakom teorijom i ponekad u tom procesu ona moe da se pretvori u svoju suprotnost. Ali morate stalno da pamtite da ne moemo da dokaemo nita i ne moemo da insistiramo na nekoj posebnoj teoriji. Jedino

moramo da razumemo svaku teoriju unutar njenih ogranienja i njenih ciklusa i da vidimo ta je mogue, a ta nemogue iz perspektive te teorije. Ako uzmete neku teoriju i nastavite da joj dodajete jednu stvar a oduzimate drugu, to e biti pogreno. U svakoj teoriji mora da se prouava ono to ona ukljuuje, i nita ne sme da bude izostavljeno. Prema tome, ako naemo teoriju koja je filozofski mogua, moemo da traimo uslove pod kojima e to prestati da bude teorija i postati injenica. P: Da li greim u pretpostavci da ti sam nisi ubeen u realnost teorije o venom vraanju? O: Pokuao sam da objasnim da se u ove teorije ne moe biti ubeen. Ako misli da moe da bude ubeen, to e biti puko verovanje. Postoji itava serija pitanja i problema za koje je sve to moemo da uradimo to da pravimo teorije, a da nikad ne budemo ubeeni da je jedna teorija bolja od druge. Rekao bih da je teorija o venom vraanju kao teorija bolja od teorije o reinkarnaciji, ali mi nemamo stvarnih pokazatelja da li je to blie injenicama ili ne. A pokazatelje ne moemo da imamo zbog naeg stanja svesti. Jedina mogunost iz perspektive rada je da se nadamo da e moda, ako promenimo svoje stanje svesti, nae mo gunosti opaanja porasti. U naem sadanjem stanju ne moemo da imamo nita osim teorija o takvim stvarima. Mi smo ogranieni stanjem svog bia, a stanje bia oveka br. 1, 2 i 3 je takvo da ne moemo da pouzdano znamo ove stvari. P: Da li si rekao da se ovek ne moe sa sigurnou seati prolog ivota? O: Da. Samo sutina moe da pamti i dok je u obinom oveku sutina neorganizovana i nerazdvojena od linosti, mi ne pamtimo. Istovremeno, injenica da jedna osoba ima jednu, a druga drugu vrstu sutine jeste jedan od najjaih argumenata za prethodnu egzisten ciju, jer sutina ne moe da bude roena ni iz ega - ona je suvie odreena. Ovaj sistem, meutim, prati oveka samo od roenja do smrti. P: Odakle dolazi deo nas koji se veno vraa? O: To si ti. Kada govorimo o venom vraanju, mislimo na sopstveno veno vraanje. Odakle dolazi ovaj deo ne znamo, i moemo da provedemo ceo ivot u teorijskom definisanju, ali to nee nita da promeni niti da pomogne naem psiholokom razumevanju ove ideje. Ja sada pokuavam da ustanovim odreene principe koji e nam dati praktino razumevanje toga. Mogli bismo da naemo mnoge rei, ali one nas nikud nee odvesti.

Da li ste nali odgovor zato se C uticaji ne mogu rasipati? Razmis lite o tome. Ako odgovorite na ovo pitanje, odgovoriete i na mnoga druga pitanja. A to znate - saberite dva i dva. P: Da li je to zato to bi se oni stalno iznova traili ako bi takva stvar mogla da se veno vraa? O: To se podrazumeva, ali to nije odgovor. Svakako, ako se stalno iznova rasipaju, kakva korist? Postoji, meutim, neto to u svemu tome ne vidite, a ba to je klju za celu stvar. Vrlo je jednostavno, tu nema nieg misterioznog. To nije zagonetka, stvar je samo u razmiljanju. Pokuajte da razmiljate ovako: uzmite obinu kolu. Deak ide u kolu i svake godine poinje da ui istu stvar. On prouava neto cele godine, onda odlazi kui i sve zaboravlja, i mora da ui istu stvar ispoetka. Ponovo to prouava cele godine, i ponovo odlazi kui i zaboravlja, i ponovo se vraa i ui istu stvar. ta e mu rei u koli? Zato se kole ne ponavljaju, zbog toga nema venog vraanja za kole. A to je ono to ljudi ele, oni ele da ponovo ue istu stvar. Ali, sledei put morate da budete u vioj koli. Ako ne moete da idete u viu kolu, nee biti druge kole na istom nivou, jer ste je ve zavrili. P: Da li se kola sree pomou C uticaja? O: kola znai C uticaje. Ti sree kolu pomou B uticaja. P: Ne moe da ide u vii razred ako se ne poloi ispite? O: Potpuno tano, ali moe da poloi ispite i sve zaboravi; to se vrlo esto deava. P: Ali, u izvesnoj meri, nauio si kako se ui? O: Ponekad, a ponekad ne. Ui kako se ui i ui kako se zaboravlja. P; ini mi se iz ovoga to si rekao da je taj C uticaj preobraaj, mo preobraaja, i sve manje od toga nije C uticaj. O: Potpuno tano. Vrlo si blizu, ali moe isto da posmatra C uticaj jednostavno kao odreenu koliinu znanja. P: Znanja koje moe da bude iskorieno? O: Ne, to je opet definicija. Rekao sam znanja; definicija nee da pomogne. udi me da to ne vidi, da nisi uhvatio ta to jednostavno znai. Transmisija znanja znai C uticaj, ona znai odreeni rad, ona se ne deava sama, ona podrazumeva neiji rad, a neiji rad ne moe da bude straen. Ako to donosi rezultate, moe da bude nastavljeno, ali ako ne donesi rezultate, onda je prirodno da e da se prekine. Ovo objanjava zato mogunost venog vraanja mora da bude ograniena. Onaj koji ue u kolu i ne dobija time to je u koli, prirodno je da ne

moe da doe ponovo i opet ui istu stvar; on mora da neto napravi od toga. Pokuajte da to razumete, jer je bez razumevanja ovih principa nemogue da se govori o venom vraanju. Svi obini razgovori, bazirani na matematici ili jo neem, ine to suvie uniformnim, a veno vraanje ne moe da bude uniformno. Seate se da smo govorili o materijalnosti znanja i o injenici da su veoma male anse ak i da se pone, jer su za to potrebne mnoge povoljne okolnosti. Ali, vi morate da razumete da kad ovek pone da dobija odreeno znanje, anse postaju sve manje i manje, jer ako ih ne iskoristi, bie mu sve tee i tee da ga dobije, potpuno prirodno. A ista stvar vai za svaki dan, svaku godinu, itav na ivot - to je ono to mora da se razume. Ideja o venom vraanju je korisna jer se odnosi na ovaj ivot. Ako ne uinimo neto danas, kako moemo da oekujemo da emo to uiniti sutra? Ako moemo da uradimo neto danas, onda moramo da to i uradimo; niko to ne moe da odloi za sutradan, jer bismo sutra mogli da uradimo neto drugo. Mi uvek mislimo da imamo vremena. P: Da li to znai da ako ne sluamo ono to kae danas, neemo to ponovo uti? O: Ili ete moda da budete tu, ali ja neu da budem tu - otkud znate? P: Da li moemo da napredujemo samo pomou tebe? O: Ne, potpuno ste slobodni da naete neko drugo mesto, uopte niste ogranieni. Ako znate jo nekog sa kim moete da napredujete, svakako morate da ga iskoristite. ovek ni jednu priliku ne sme da izgubi, ako je ima. P: Mislio sam - da li si ti jedini medijum ovde? O: Ne, niko ne moe da bude jedini. Ako zna drugi put, postoji druga prilika, ali ako ne zna za drugu priliku, ako ne zna nikoga osim mene, onda mora da pokua da to dobije od mene; ako zna jo nekog, moe da to dobije jo od nekog. Da li je to potpuno jasno? Samo zapamtite jednu stvar - ovo ne moe da bude teorijsko prouavanje, mi moramo da uinio u praksi kako da inimo za nas najvanije stvari. P: Da li su prilike uvek tu, samo mi suvie vrsto spavamo da bismo ih primetili i iskoristili? O: Prilike mogu da budu razliite: postoje razliiti stepeni. Ako neko nije dospeo do rada, on ima prilike da akumulira znanje, materijal, tendencije. Oni moda nee da budu mnogo jaki, ali mogu da svi vode u jednom istom pravcu, ili mogu da vode u suprotnim pravcima. Onda, u onome to nazivamo "radom", to znai C uticaj ili direktno znanje, direktno uenje, prilike su razliite, i tek od trenutka kada se one iskoriste, prave prilike poinju.

P: Prema ideji o venom vraanju stvari se ponovo deavaju. Ali, da li se kole obavezno pojavljuju na istom mestu? Moda u mom poslednjem venom vraanju ovaj sistem uopte nije doao u Englesku? O: To je tekoa sa venim vraanjem, jer kad ljudi o tome uju i ponu da razmiljaju, oni razmiljaju na uobiajen formativan, to jest, logiki nain, ili vrlo esto oni razmiljaju nelogino, ili jo gore. Ali ak i ako misle logino, oni nemaju dovoljno materijala, oni ne znaju dovoljno da bi razmiljali o tome. Potrebno je da se razume pre svega da mi govorimo o teoriji, i drugo, da ova teorija mora da bude dovoljno celovita - mora da postoji dovoljno materijala u tome. Kada razmiljamo o venom vraanju, mi mislimo da se ponavlja sve, i upravo je to ono to kvari nae pribliavanje ovoj ideji. Prva stvar koja treba da se razume jeste da veno vraanje nije veno. Zvui apsurdno, ali je stvarno tako, jer je ono toliko razliito u razliitim sluajevima. ak i ako uzmemo to teorijski, ako uzmemo isto ljude u mehanikom ivotu, ak se i njihovi ivoti menjaju. Samo izvesni ljudi, u potpuno zamrznutim uslovima ivota, imaju svoje ivote ponovljene na ba isti nain, moda za due vreme. U drugim sluajevima, ak i u obinom mehanikom ivotu, stvari se menjaju. Ako okolnosti ne upravljaju ljudima tako definitivno, kao velikim ljudima koji su morali da budu ponovo veliki ljudi i niko nita nije mogao da uradi oko toga, postoje varijacije, ali opet ne zauvek. Nikad nemojte da mislite da je neto zauvek. To je vrlo udna stvar, ali izgleda kao da ljudi koji nemaju mogunosti, ili zbog odreenih okolnosti, ili njihovog nedovoljnog razvoja, ili nekog patolokog stanja, mogu da imaju ponavljanje svojih ivota bez neke posebne promene, dok u sluaju ljudi koji tu teorijsku mogunot imaju njihovi ivoti mogu da dostignu odreenu taku u kojoj e oni ili da se sretnu sa nekom mogunou razvoja ili poinju da opadaju. Ili je jedno ili drugo; oni ne mogu da ostaju na istom mestu, i od trenutka kad se sretnu s nekom realnom mogunou, oni ili prepoznaju mogunost da neto urade ili je gube i onda padaju. Samo razmiljajte o tome i moda ete da budete sposobni da formuliete neka pitanja. P: Da li sposobnost da se prepoznaju mogunosti zavisi od promene bia, koja moe da bude dostignuta samo posle dugog perioda manjih napora? O: Postoje dve stvari koje moramo da razumemo u vezi s tim. Stvari su u razliitom odnosu prema mogunostima: neke stvari, mada se jo nisu desile i mada nam se moe initi da one mogu da se dese na jedan ili na drugi nain, u stvarnosti su predodreene. Nita ne moe da bude

izmenjeno, jer tako krupni uzroci pokreu ove stvari da, iako se one jo nisu desile, mogu da se dese samo na jedan nain. U odnosu na neke druge stvari ponavljanje nije toliko striktno. Postoje mnogi stepeni i rame uz rame sa stvarima koje mogu da se dese samo na jedan nain, mogu da postoje druge stvari, koje tek treba da dou, koje mogu da se dese na ovaj ili na onaj nain. Potrebno je da se ovo razume kao princip, da se razume zato su stvari razliite i ta je tu razliito. Uzmite dananji dan. Izvesne stvari moraju da se dese sutra jer njihovi uzroci lee u proloj godini ili deset, dvadeset godina ranije. Ali ako uzrok odreenih stvari koje e da se dese sutra lei u dananjem danu, onda one mogu razliito da se dese sutra ako je neto uraeno razliito danas. Ovo je, tako, pitanje prirode uzroka i toga gde se oni nalaze. Moete na to da gledate ovako: pretpostavimo da vidite da stvari idu na potpuno isti nain dugo vremena - onda ne moete da oekujete iznenadnu promenu bez nekog posebnog razloga. Druge stvari mogu da budu u poreenju s tim nove - izvesna tendencija se upravo pojavila pa lako moe i da nestane. Ali ako je tendencija dugo ila u istom pravcu teko je videti mogunost promene. Ovo je jedini nain na koji moemo da raz govaramo o tome, jer ne moemo da znamo nita odreeno o tim stvarima. Morate da zapamtite jedan princip u odnosu na ovo - stvari nisu iste. Ako kaete da neke stvari mogu da budu promenjene i to primenite na sve, pogreiete, zato to stvari nisu nikad u istom odnosu prema mogunosti promene. P: Da li mogunost varijacije u venim vraanjima ljudi moe da znai da ljudi roeni u jednom venom vraanju mogu da ne budu roeni u narednom? O: To je mogue samo u nekim sluajevima, ali mi ne moemo da idemo u detalje takve vrste. Ono to elim da konano razumete je da dokle god su ljudi potpuno mehanini, stvari mogu da se ponavljaju i ponavljaju skoro beskonano. Ali, ako ljudi postanu svesniji, ili ako se pojavi mogunost da postanu svesniji, njihovo vreme postaje ogra nieno. Oni ne mogu da oekuju neogranien broj venih vraanja ako su ve poeli neto da znaju ili da ue neto. to vie ue, to njihovo vreme postaje krae. Ljudi uvek zaboravljaju da postoji samo vrlo ogranien broj ansi za svakoga, pa ako neko izgubi mogunost u jednom ivotu, onda e je u sledeeni ivotu izgubiti jo lake. to blie ovek doe mogunosti promene, broj ansi postaje manji i ako ovek nae ansu i ne iskoristi je, moe da je potpuno izgubi. To je isti princip kao onaj koji se odnosi na ivot oveka. Seate se reeno je da je u

radu, u odnosu na jedan ivot, vreme odbrojano, i da to ozbiljnije ljudi rade, to se striktnije njihovo vreme rauna. Ako elite da radite dva meseca a spavate deset, rauna se da ste radili dvanaest meseci, ak iako ste stvarno radili samo dva. Ali zahtevi ili uslovi su za dvanaest meseci, i to vie neko radi, ti zatevi vie rastu. Ako neko radi veoma malo, on moe da ostane u istom odnosu prema odreenoj ideji godinu ili dve; on moe pogreno da razume neto i ne izgubi mnogo zbog toga jer postoji jo i trea godina. Ali, ako je ovek ve poeo da radi ozbiljno on ne moe da ima tri godine, jer svaki dan je ispit i on mora da poloi jedan ispit da bi doao do drugog ispita. To mora da se razume, i isti princip moe da bude primenjen na veno vraanje. P: Da li to znai da ako smo mi potpuno mehanini moramo da se vratimo na ba isti nain, ali ako smo manje mehanini, naih venih vraanja je manje? O: Nije sasvim tako. Kao to sam rekao postoji mnogo razliitih kategorija ljudi. Postoje ljudi iji se ivoti ponavljaju automatski na potpuno isti nain. Drugi ljudi mogu da imaju razne male promene i modifikacije, ali na istom nivou. Onda trea kategorija, da postavimo to vrlo grubo, moe da ima neke mogunosti u smislu da promene koje se deavaju u njihovim ivotima nisu sasvim besciljne, nego su sve blie i blie nekim B uticajima. etvrta kategorija dolazi blie mogunosti sretanja kole. Stvar koju treba razumeti je da ljudi nisu jednaki u odnosu na ove mogunosti. I, svakako, oni koji su ve nali neku mogunost i odbacili je, dokazuju da su nesposobni za razvoj. P: Jo ne razumem zato bi vreme bilo ogranieno za nekog ko je radio, ali ne za onog ko nije? O: Za onog koji jo nije poeo da se budi, vreme se ne rauna jer ono ne postoji. Sve se ponavlja, uvek iste stvari, ponovo i ponovo. Moe da uzme to ovako: znanje je ogranieno, ali dok takvi ljudi ne uzmu nikakvo znanje, za njih ono nije ogranieno. Onda, kao to sam rekao moe da povue paralelu sa obinom kolom: nije mogue uvek ostati u istom razredu - mora da se ili napreduje ili ode. Stvoreni su odreeni zahtevi i ako ljudi ne ispune ove zahteve mogu da izgube mogunost. Tako, ako je neko poeo da radi, mora da nastavi. Pretpos tavite da je neko poeo da radi i onda odustao. To pokazuje njegovu nesposobnost da radi, a koji je tada znaaj njegovog postojanja? Pokuajte da razmiljate o tome sa ove take gledita. P: Da li je svakome, u jednom ili drugom ciklusu, dat pristup do nekog puta?

O: Ne znam i mi ne moemo da znamo takve stvari; moemo da govorimo samo o sebi. Mi imamo ansu, to je sve to znamo, tako da moramo da mislimo o sebi. P: Budunost u radu izgleda kao hodanje po zategnutoj ici. Moe li ovek da se nada da e kasnije da dostigne drugi nivo stabilnosti? O: Svako stanje ima mnogo razliitih oblika, a tako i stanje spavanja. Moe da postoji spavanje sa mogunou buenja, spavanje sa manjom mogunou buenja i spavanje bez ikakve mogunosti buenja. P: Da li je potrebno da se promeni neto u sutini da bi se imalo seanje na neko drugo veno vraanje? O: Ne, potrebno je da se postane svestan u ovom ivotu. Ima samo ovaj ivot. Moe da kae sebi: "Ako sam iveo ranije, ne seam se toga. To znai da, ako u ponovo da ivim, ponovo neu da se seam." Ako postane svestan u ovom ivotu, seae se, i pamtie toliko koliko pamti sada. Ako ne pamti sebe sada, onda naredni put ponovo nee da pamti sebe, tako da e da bude isto. Mogunost promene poinje samo sa mogunou poinjanja pamenja sebe sada. Sve druge stvari su puke rei. P: Ako linost umire sa nama, kakav efekat u buduim venim vraanjima mogu da imaju pokuaji da se ona oslabi? O: Nema potrebe da budemo dogmatini u pogledu toga; kada govorimo o venom vraanju, govorimo o "neem" to se veno vraa, a to "neto" uva u sebi tragove svih stvorenih tendencija. Ako je bila stvorena tendencija slabljenja linosti, ona e se nastaviti; a ako je bila stvorena suprotna tendencija, tendencija jaanja linosti, ponovo e se nastaviti. Potpuno je tano da linost umire, ali ako se to "neto" veno vraa, onda e isti uzroci da proizvedu iste efekte. Ako se stvore izvesne nove tendencije, one e takoe da imaju svoj efekat. Tako ovek koji je od detinjstva pokazao stvarnu naklonost prema spavanju moe da zaspi ak ranije. P: Onda, ako ikakva stvar moe da se sauva, to je promena koja je uinjena u sutini? O: Ne, prvo mora da naini promene u linosti. P: Ali, to nee da traje! O: To je jedina stvar koju moemo da uradimo. Samo veoma malo ljudi moe da radi na sutini. To i nije neka prednost za ljude koji to mogu, jer je rad na sutini veoma teak; ali ovo moe da se desi. Uglavnom, mi radimo na linosti, i to je jedini rad koji moemo da inimo. A ako mi zbilja radimo, rad e da nas odvede nekuda. Nekad

su tendencije u sutini, a nekad u linosti, ali ja to ne bih formulisao kao "sutinu" i "linost". Jednostavno bih rekao da moramo da odreene tendencije oslabimo a druge ojaamo, oslabimo mehanike, a ojaamo svesne tendencije. To je jedina mogua formulacija; sve drugo bi bilo nepodesno. P: ini mi se da su linost, fiziko telo i spoljanjost suvie nestalni da bi se veno vraali. O: Da, ali su odreeni uzroci stvorili sve njih, i dok god uzroci budu isti, oni e prirodno da proizvode iste efekte. Neko je roen pod istim okolnostima, u istoj kui, od istih roditelja, i sve e da se razvija isto. Mogu da postoje neka odstupanja, ali na kraju se dolazi na istu stvar. Pretpostavimo da je neko roen u odreenom gradu i da se preseli na neko vreme. Onda, kasnije, on se vraa i nalazi se u istoj situaciji kao pre, kao da nije uopte bio van kue. Ovo ilustruje ta sam mislio pod tim odstupanjima. ovek se uvek vraa na istu stazu. P: Kako to da ovek toliko eli veno vraanje, a ipak ga se plai? O: Ja ne znam - to je materijal za tvoje lino prouavanje. Svakako, neko vie voli ideju o venom vraanju nego uobiajenu ideju o smrti. U isto vreme, on se plai toga jer, ako je zaista iskren prema sebi, shvata da se stvari ponavljaju u ovom ivotu. Ako se on nae, ponovo i ponovo, u istom poloaju, pravei iste greke, on shvata da to to je ponovo roen nee da pomogne ako nastavi da ini iste stvari sada. Promena moe da bude samo rezultat napora; nikakve okolnosti ne mogu da proizvedu promenu. Zato sva uobiajena ubedenja da e promena spoljnih okolnosti neto da izmeni ne vode nikuda: okolnosti mogu da se promene, ali ti e da bude isti ako ne radi. Isto je i kod venog vraanja. ivoti ljudi mogu da se pojave potpuno izmenjeni sa take gledita spoljanjih okolnosti, ali rezultat e da ostane isti - ostae odnos sutine prema linosti. Stvarna promena moe da se desi jedino kao rezultat kolskog rada, ili ako neko ne sree kolu, a u toku nekoliko uzastopnih venih vraanja mu samo raste magnetski centar, onda e promena biti u rastu magnetskog centra. P: Da li veruje da oni koji dostiu visoko stanje nisu pod obavezom venog vraanja? O: Ide suvie daleko. Odreene religije poinju od ideje o pokuavanju da se zaustavi toak ivota. Ali, mi ne moemo da govorimo ozbiljno o tome, jer, kao to sam rekao, ideja o venom vraanju je samo teorija, pa kako moemo da zaustavimo ono za ta nismo sigurni da postoji? Ako eli da zaustavi voz, mora da zna da se voz kree.

Koja bi bila svrha pokuavanja da se on zaustavi ako nismo sigurni da se kree? P: Da li je datum smrti predodreen? O: Ne mogu da kaem; postoje razliite teorije. Mislim da je bezbediiije rei da je s jedne take gledita odreen, samo toliko stvari ulazi u to da neije vreme moe da bude skraeno ili produeno; pa iako je predodreeno, to nije apsolutna predodredenost. Ili, moda je bolje da se kae da se ono menja svakog trenutka, iako je predodreeno. Svaki trenutak moe da donese nove faktore i uini neiji ivot duini ili kraim. Ako se nita ne deava, onda je to vreme predodreeno. P: Da li kolski rad utie na duinu ivota? O: Opet oekuje suvie. Moda posle nekoliko inkarnacija moe da nae naina da produi svoj ivot; ali, ako to oekuje odmah, oekuje suvie. U nekim sluajevima to moe da bude istinito, pa ja mislim da mora da bude razliito u razliitim sluajevima. P: Da li to znai da ja ivim isti ivot ponovo? Jesam li bio ponovo roen 1915. i hou li opet da budem rodeu 1915? O: Uvek 1915 - to je jedina stvar koja ne moe da se promeni. A svakako, sigurni smo da smo iveli ranije - nismo mogli da doemo ni od kuda, samo to ne pamtimo. ak i oni koji misle da neto pamte, pamte samo kao deca. Ali, u veini sluajeva zaboravljaju. Prouavanje venog vraanja mora da pone sa dejim umom, posebno pre nego to ponu da govore. Ako ljudi mogu da se seaju tog vremena, seae se veoma interesantnih stvari. Naalost, kad ponu da govore, oni postaju prava deca i posle est meseci ili godinu dana obino zaborave. Ljudi se vrlo retko seaju ta su mislili pre toga, u veoma ranom dobu. Ali, psiholoki, injenica je da u vrlo ranim seanjima iz detinjstva - a ponekad se ljudi seaju stvari iz doba od nekoliko meseci - oni ve imaju inteligenciju, izvesno razumevanje ljudi, mesta i stvari. Kako moemo da oekujemo da deca koja su tek nedavno roena imaju sav taj materijal? Naa inteligencija raste sasvim polako, ali neka deca imaju odrasli um. Oni uopte nisu deca; onda kasnije oni postaju deca Ako pamte svoj intelekt iz ranog detinjstva, vide da je to isti intelekt kakav je kod odraslih ljudi. To je ono to je interesantno. P: Da li zna zato bi dete pamtilo svoj odrasli intelekt, a ne svoj prethodni deji intelekt? O: Imamo premalo materijala da bismo sudili o tome. Govorim samo o nainu na koji to moe da bude prouavano. Pretpostavimo da se trudimo da pamtimo sebe, pokuavajui da ne dozvolimo mati da

ue; onda, ako naemo neto, to bi bio materijal. U literaturi nalazite veoma malo, jer ljudi ne razumeju kako da to prouavaju. Ali, u svojim linim iskustvima sreo sam vrlo interesantne stvari. Takoe i neki ljudi koje sam znao imali su veoma interesantna seanja iz prvih godina ivota, i svi oni su imali isti utisak da njihov intelekt nije bio intelekt deteta ili da ta psihologija nije bila deja. Da li vidite ta sam hteo da kaem? Oni su imali spreman um, sa sasvim odraslim reakcijama i nainom gledanja na ljude i njihovim prepoznavanjem, kakav nije mogao da bude formiran u toku est meseci nesvesnog ivota. P: Zato bi to iilelo kad dete naui da govori? O: Dete poinje da imitira drugu decu i ini tano ono to odrasli ljudi oekuju od njega. Oni oekuju od njega da postane glupo dete i ono postaje glupo dete. P: Kako je mogue znati ta beba pamti? Mislio sam da se ovek raa sa potpuno praznim centrima, a da se pamti centrima? O: To je udna stvar. Kao to sam rekao, neki ljudi koji se ne razlikuju mnogo od drugih ljudi imaju neobina i potpuno odreena seanja ak iz svojih prvih meseci. Oni misle da su videli ljude kao to ih odrasli ljude vide, ne kao deca. Oni ne prave spoj slika od odvojenih elemenata, ve imaju potpuno odreene utiske kua, ljudi i tako dalje. P: Jo uvek ne vidim kako je mogue seati se prethodnog venog vraanja. Mislio sam da je memorija zavisila od sadraja centara koji su u linosti. Kako moe linost da se sea venog vraanja? O: Ti ne moe da ga se sea ukoliko ne pamti sebe ovde, u ovom venom vraanju. Mi smo iveli ranije; mnoge injenice to dokazuju. Razlog zato se mi toga ne seamo je to nismo pamtili sebe. To je istinito i u ovom ivotu. Ako su stvari mehanike, mi se seamo samo da su se one desile; jedino pamenjem sebe moemo da se seamo detalja. Linost je uvek pomeana sa sutinom. Memorija je u sutini, ne u linosti, ali linost moe daje predstavi potpuno pravilno ako je memorija dovoljno jaka. P: Ako se vratimo u iste okolnosti, izgleda da postoji veoma malo prilika da uopte imamo neto drukije u ivotu? O: U ranom ivotu postoji. Mi imamo dug ivot i zbog toga moemo da steknemo neto - znanje, razumevanje - a to razumevanje moe da proe u sutinu. Onda, ako u prvim godinama ivota ivimo u sutini, ovo razumevanje moe da proizvede neki utisak na nas, neka seanja u sutini. Po pravilu ona nestaju u kasnijim godinama, ali ih deca ponekad imaju prilino dugo, do osme ili desete godine.

P: Kada sam imao tri - etiri godine imao sam obiaj da pokuavam da pamtim sebe kao vrstu igre. O: Sasvim je mogue; i to je moda ostalo. Moda si pokuavao da pamti sebe u prethodnom ivotu - ne vidim nita nemogue u tome. P: U vezi s idejom o venom vraanju, da li znai da ako napravimo teku greku ona nastavlja da se veno vraa? O: Mogu da postoje razliite greke, ali ako je bilo neeg promiljenog u vezi s tom grekom, ako si je napravio jer si eleo da je napravi, onda e najverovatnije eleti ak jo vie da napravi istu greku ponovo. P: Da li se stvari kao bolest veno vraaju? O: One mogu da se veno vraaju, a mogu i da ne vraaju. To je povezano sa prilino komplikovanim stvarima. Potrebno je da poelimo bolesti, jer one mogu da pripadaju razliitim kategorijama. Neke bolesti mogu da utiu na sutinu, druge ne. Mnoge zarazne bolesti otvaraju akumulatore, tako da u stvari mogu da budu korisne. Onda akumulatori mogu da ostanu otvoreni ili da se opet zatvore. Takve bolesti mogu da igraju ulogu okova. One su sluajne bolesti i mogu da se ponove ili da se ne ponove. Onda postoje bolesti koje pripadaju sudbini, konstitucionalne bolesti. P: Ja ne mislim da razumem veno vraanje. O: Mi govorimo o mogunostima. To je filozofski razgovor; nema mo dovoljno materijala da govorimo ak ni teorijski. Seate se, govoriti filozofski znai govoriti o mogunostima. Tako, ako je tu veno vraanje, mi govorimo o nainima na koje bi stvari mogle da se dese. P: Da li onda treba itavo pitanje da se smatra filozofskim ili kadrim da se proveri? O: Ne moemo da govorimo o proveravanju. Mislim da ako neki ljudi nadu proveru za sebe, ona e da bude veoma subjektivna. Oni nee da budu u stanju da drugim ljudima prenesu ono to su shvatili. Drugi ljudi mogu da im veruju ili ne veruju, ali to nee da ima karakter dokaza. Ali, moete da proverite odreene stvari o venom vraanju posmatranjem stvari u ovom ivotu. P: Koje je poreklo ideje o venom vraanju? O: Psiholoki, postojao bi jedan odgovor; matematiki, drugi od govor; istorijski, trei odgovor. Ako ima u vidu psiholoki, mislim da je vrlo postojano i vrlo odreeno oseanje koje deca ponekad imaju da se "to ve ranije desilo". Na primer, ona dou u novu kuu ili u novi grad i imaju oseaj da je sve to ve bilo. Uobiajena psiholoka

objanjenja "prekidom u svesti" kako je to nazvano i koja mi moemo da opiemo nmogo bolje kao prelazak iz jednog centra u drugi, nisu dovoljna, jer objanjavaju neke sluajeve, ali ne objanjavaju sve sluajeve. P: Da li to znai da se veno vraanje dogaalo za vreme postojanja ovog grada? O: Da, svakako. To nije ista linija vremena; to je paralelno vreme. Ideji o venom vraanju su potrebne dve dimenzije vremena. Potreba za tri dimenzije vremena dolazi samo sa idejom o radu. Ali druga dimenzija vremena je stvarno veoma elementarna. Ne moe biti sumnje o njenom postojanju, posebno u modernim matematikim i fizikim idejama. Ako usvojimo da je linija vremena iskrivljena, onda poto krivina ima dve dimenzije, postoje dve dimenzije vremena. P: Ja ne razumem kako je vreme dvodimenzionalno. O: Uzmi prostu stvar. Ti plovi brodom i hoda po palubi dok brod u isto vreme ide dalje. To je druga dimenzija tvog kretanja. Ti ima jedno kretanje - ti lino hoda, a drugo kretanje je kretanje broda. P: Onda spirala moe da nas izvede iz naeg sadanjeg kruga? O: Ne mislim da moemo da govorimo o spiralama sa take gledita sistema. Ali ako govorimo o njima u odnosu na veno vraanje, tad u obinom venom vraanju uopte ne postoji spirala, sve je na istom nivou. Vena vraanja mogu da se razlikuju jedno od drugog po nekim detaljima, jedno moe da naginje jednom pravcu, drugo da vie naginje drugom pravcu - ali to je samo mala devijacija i nema spirale. Ideja o spirali poinje sa beanjem od stalnog ponavljanja istih stvari, ili od trenutka kada je neto novo predstavljeno. P: Da li je ideja o venom vraanju deo sistema? o: Ne, sistem moe da se razume bez toga, mada bi kasnije neke stvari u sistemu bilo lake razumeti ako imate neku ideju o venom vraanju. Sistem pokazuje nain da se razvijemo, ali ne kae ta se deava kada to radimo. Ako pogledamo sa take gledita vremena pitanje preivljavanja posle smrti - samo sa take gledita vremena razumno je pretpostaviti da ovek broj 1, 2, 3 i 4 nemaju ivot posle smrti, da ne postoji nita postojano u takvom oveku . Njemu toliko nedostaje postojanost da ne moe da preivi ok smrti. Ako on ima neto postojano, moe da preivi. Ali po mom miljenju vanije je uzeti ovo pitanje u odnosu na venost. Ovo mi ne moemo da proverimo, ali gledajui na to u odnosu prema venosti vidimo da postoji ponavljanje. ivot mora da bude ponovljen, ne moe da postoji samo jedan ivot.

Pokuajte da razumete plan ivota. Ne moete da ga razumete ako mislite o pravoj liniji, a ako mislite o krugovima nalazite da va mozak ne moe to da unese. Sve ivue - organski ivot, ljudi i tako dalje - ivi i umire, i na neki tajanstveni nain koji mi ne razumemo ono pravi krugove; ti krugovi su povezani sa drugim krugovi ma i itav plan ivota je rezultat toga. Svaka stvar, svaka mala jedinica, okree se i okree u svom krugu, jer sve mora da nastavi postojanje. Ako bi se pojavio interval, itava struktura bi bila unitena. P: Da li zbog toga to nama nedostaju potrebne kategorije miljenja mi ne moemo da razumemo veno vraanje, poto je ono u venosti? O: Da, ako ti se tako svia. Mi ne moemo da to vizuelizujemo, ali nai vii centri mogu. Ako radimo, biemo u stanju da razmiljamo o tome, ali samo uz pomo viih centara - ne naim obinim mozgom. Ali pre toga moramo da osiguramo da nai obini centri rade sve to mogu, jer u sadanjosti mi ne koristimo svoje obine centre do njihovog punog obima. Pre nego to moemo da oekujemo da preemo u vie centre, moramo da nauimo da u potpunosti koristimo sve, a ne samo me hanike delove obinih centara. Ideja o venom vraanju moe da ima mnoge sasvim oigledne nedostatke, ali matematiki je ispravna i sigurno bolja od bilo koje druge ideje ovakve prirode, jer inae, bez ideje o venom vraanju, ne bi postojala prolost. Ako ne postoji prolost, ne postoji ni sadanjost, a ako ne postoji sadanjost, gde smo mi? Ne moemo da ivimo u svetu gde sva sadanjost nestaje. Davno pre, pisao sam o tome u "Tertium Organum": ako putujemo vozom, ne moemo da oekujemo da sve stanice kroz koje prolazimo nestanu, a da one u koje ulazimo budu sagraene nove; one su postojale pre nego to smo doli i bie tu i kad mi odemo. Mi znamo da sve umire, tako da mora da bude ponovo roeno; sve je uniteno, tako da mora da bude sagraeno ponovo; a veno vraanje je jedina teorija koja moe da da odgovor. P: Ako svaki trenutak uvek viestruko postoji, ta ini da ovek osea da je ba u ovom trenutku? O: Ogranienja naeg uma. Sigurno ideja o paralelnom vremenu znai venost trenutka, ali na um ne moe da misli na taj nain. Na umje veoma ograniena maina. Mi moramo da razmiljamo na najlaki nain i pravimo olakice za to. Lake je razmiljati o ponavljanju nego o venom postojanju trenutka. Mora da razume da na um ne moe da pravilno formulie stvari kakve su one zbilja; moemo da imamo samo pribline formulacije koje su blie istini nego nae uobiajeno

miljenje. To je sve to je mogue. Na um i na mozak su vrlo nezgrapni instrumenti, a mi moramo da se bavimo veoma finom materijom, finim problemima. U isto vreme mi ne shvatamo da uprocavanjem stvari, zamiljanjem sebe u trodimenzionalnom svetu inimo ovaj svet nepos tojeim. Mi se stavljamo u nemogue situacije, jer ako uzmemo, na primer, uobiajeno gledite na prolost koja nestaje i budunost koja jo ne postoji, tada nita ne postoji. To je jedini zakljuak iz ove ideje koji je logiki mogu: ili nita ne postoji ili sve postoji - nema tree alternative, da tako kaemo. P: Da li bi mogao da kae neto o tome je li mogue pobei iz venog vraanja? O: Pravi istu greku kao i mnoge doktrine. One poinju da ra zmiljaju o bekstvu pre nego to su sigurne u teoriju. Mora prvo da zna da veno vraanje stvarno postoji, pamenjem, ne teorijski. Onda mora da se umori od toga, da ti to dosadi. Tek tada moe da razmilja o begu. P: Kako moe da se bude potpuno siguran da ono postoji? O: Kao to sam rekao, jedino pamenjem. Ako ti pamti da si iveo ranije, kako je to izgledalo, ta se deavalo, tada e da zna. Ako ne pamti, ne moe da bude siguran. Terija kae ovako: ako pamti sebe u jednom ivotu, pamtie i u sledeem. Ako si nesvestan u ovom ivotu, nee da pamti. Tako prvo mora da postane svestan u ovom ivotu. P: Ako bi ovek mogao da pobegne od zakona venog vraanja, da li bi jo bio u istom vremenu ili je vii ovek u stanju da pobegne u drugo vreme? O: Ne, vreme nema nita s tim. Vreme se odnosi samo na jedan ivot. Izvan jednog ivota vreme ne postoji - to moe da naziva venou. A ta ti podrazumeva pod beanjem? Postoji mnogo ra zliitih naina da se razume ova ideja. Kako moe da pobegne od vremena? To je deo tebe; to je isto kao beanje od svojih nogu ili svoje glave. U isto vreme ideja o bekstvu ima znaenje - ona znai beanje od mehaninosti, postojanje uvek jednog "ja", injenje onoga to eli. Postoje mnogi stepeni bekstva, ali ovo je poetak. Ti uzima ideju suvie jednostavno. Pokuaj da razmilja o tome ta bekstvo znai. P: Ne mogu da pomirim ideju da je prolost tu, stvarno ivua, sa idejom da se ona ponovo vraa. O: Ne pokuavaj da razmilja o tome ukoliko je teko. Ostavi to. Zbog toga moramo da govorimo o venom vraanju u uproenim

formama; na um ne moe da razmilja ni na kakav drugi nain. Ova ideja je zaista za vii intelektualni centar koji moe da misli pravilno. Skoro je beskorisno priati o venom vraanju, jer to postaje filozofija, ali postoje izvesne stvari koje moemo da kaemo o tome ak i sa naim sadanjim znanjem, a to je da e u odnosu na kolu neto da ostane. ak i ako je ovek tek poeo, zadrae neto. ovek ne moe da zaboravi na to; moda e neko da pamti ranije i to moe da mu pomogne od jednog kruga do drugog, tako da ako je doao u kolu jednom, moe da oekuje da sretne kolu ranije, to moe da pomogne. Tako smo ak i druenjem sa ovim idejama neto dobili. U svakom sluaju poinjemo sa prednostima sistema. To je jedina stvar koja je osigurana; sve ostalo zavisi od naeg rada. P: Kako veno vraanje moe da bude od koristi oveku? O: Ako ovek poinje da pamti i da menja, umesto da se vrti svaki put u istom krugu; ako ovek poinje da radi ono to eli i razmilja najbolje, onda je to od koristi. Ali, ako ovek ne zna za to, ili ak zna, a ne ini nita, onda uopte nema koristi od toga - znai da su se iste stvari ponavljale i ponavljale. Stvari se ponavljaju u jednom ivotu, tako da makar samo pa menjem kako su se stvari dogodile jue moete da izbegnete odreene stvari sutra. Svako ivi u odreenom zatvorenom krugu deavanja jednoj osobi se deava jedna vrsta stvari, drugoj osobi draga vrsta. Morate da znate vae sopstvene tipove deavanja, a kada ih znate, moete da izbegnete mnoge stvari. P: Ako je neko sreo sistem u jednom venom vraanju, da li e da ga opet sretne u sledeem? O: Zavisi ta je uradio sa sistemom. Neko moe da sretne sistem i kae: "Kakve besmislice ovi ljudi govore!" Zavisi koliko napora on ini. Ako je inio napore, moe da stekne neto, i to moe da ostane, ako to nije bilo samo na povrini linosti - ako nije bilo samo formativ no. P: Da li ovek obavezno prati neki pravac akcije u svakom venom vraanju? O: Kao to sam rekao, trebalo bi da se sve steenetendencije ponove. Jedna osoba stie tendenciju da prouava ili da bude zainteresovana za odreene stvari. Ona e da bude zainteresovana ponovo. Druga stie tendenciju da bei od odreenih stvari. Onda e da bei ponovo. P: Da li te tendencije jaaju?

O: Mogu da jaaju, ili mogu da rastu u razliitim pravcima. Nema garancije - dok se ne dostigne neka svesna akcija, kada postoji izvesna mogunost da se sebi veruje. Ako smo imali dovoljno materijala, mogli smo da odgovorimo na mnoga pitanja o tome. Zato se, na primer, neobine tendencije pojavljuju kod dece, potpiuio suprotne njihovim okruujuim okolnostima, potpuno strane ljudima meu kojima oni ive? Ponekad postoje veoma jake tendencije koje menjaju njihov ivot i koje ine da oni idu potpuno neoekivanim putevima, kada ne postoji nita u nasleu to bi to proizvelo. To je razlog to u veini sluajeva roditelji ne razumeju svoju decu i deca ne razumeju svoje roditelje. Oni nikad ne mogu da razumeju jedni druge dovoljno ili pravilno. Oni su potpuno razliiti ljudi - stranci jedno drugom; samo se desilo da se sluajno sretnu na odreenoj stanici, i onda opet idu u razliitim pravcima. P: Kad kae "prouavajte decu", ta to znai? O: To je ono to je toliko teko. Ako posmatra tendencije u velikoj razmeri, moe da pronae potpuno neoekivane stvari. Moe da kae o jednoj ili drugoj tendenciji daje rezultat okruenja ili da nae drugi razlog za to, no ipak neoekivane tendencije mogu da se pojave u maloj deci, ne sluajne tendencije koje se pojavljuju i iezavaju, ve takve koje e da se nastave kroz ivot. Prema ovoj teoriji, to mogu da budu tendencije steene u prethodnom ivotu u mnogo kasnijim go dinama koje se posle pojavljuju veoma rano. P: Sa take gledita venog vraanja, onda, zar ne mogu neke vane akcije koje smo uinili u prediodnom ivotu da budu odgovorne za nae tendencije sada? O: Sasvim mogue. Samo, ima jedna stvar: ovaj rad nije postojao ranije. Moda neki drugi rad jeste - moe da bude mnogo razliitih vrsta - ali ne ovaj. Ovaj rad nije postojao ranije, u to sam potpuno siguran. P: Ono to sam hteo da kaem je da se ini tako ogromnom idejom misliti da izmeu sadanjeg i trenutka kada umremo pravimo fatalne akcije koje e da nam daju tendencije za sledei put. O: Svakako. Svakog trenutka svog ivota moemo da stvaramo tendencije kojih neemo biti u stanju da se oslobodimo deset ivota. To je razlog zato se u indijskoj literaturi uvek istie ova taka. To moe da bude u obliku bajke, ali princip je isti. P: Kae da se ovaj rad nije desio ranije. Da li to takoe znai da se nee desiti ponovo?

O: Nema garancije. Za tebe, zavisie od tebe samog. Svakako, jedna stvar e da bude izvesna - to nee da se desi na isti nain. Moda e postojati grupe i kole, samo ne na isti nain i ne u isto vreme. Rad je jedina stvar koja nije pod zakonom venog vraanja, inae to ne bi bio rad. Ako je on imalo svestan, ne moe da se vrati u istom obliku. Ako uzmemo ovaj poseban rad, mnoge stvari u njemu mogu da se deavaju potpuno razliito. Na primer, ono to se sada desilo u jedno vreme, moe da pone moda dvadeset godina ranije. P: Ako se kole ne vraaju na isti nain, da li to znai da osoba moe da sretne kolu u samo jednom ivotu? O: Ne, to predstavlja drugu ideju. Ovo je mnogo jednostavnije od toga. Veno vraanje, ako postoji, je mehanino i bazirano na mehaninosti. A kola ne moe da bude mehanina, tako da mora da bude pod drukijim zakonima, ak i ako je to osnovna kola. Ako je kola postojala jedanput u jednom obliku, sledei put moda nee da bude na istom mestu, u isto vreme ili u istom obliku. Kako bi se to menjalo nemogue je rei, ali to ne moe da bude ista stvar, inae bi bila mehanina, a ako je mehanina to nije kola. P: Onda znai da pojedinac koji je doao do kole moe da je ne nae sledei put? O: On moe da nae drugu, moda bolju, ili moe da ne nae nita. Vrsta kole koju ovek moe da nae ili ne nae sledei put zavisi od mnogo neznanih razloga, ali samo okamenjene stvari mogu da se dese ponovo i ponovo bez promene. Stvari koje su ive ne mogu nikad da budu iste. Moe da se pouzda da e se neto kao Trafalgar skver vraati, ali ne moe da se pouzda u kole sa take gledita venog vraanja. P: Onda, poto kole nisu mehanine, ako se mi veno vraamo, ne postoji pouzdanje da emo ikad ponovo da naemo ovaj sistem? O: Nema pouzdanja, potpuno tano, ali postoje mnoge strane toga. Sasvim je istinito da se stvari ne vraaju u ba istom obliku, ali u isto vreme ovek ne moe da izgubi nita to je stekao. To znai da ako neko gubi jednu mogunost, moe da nae drugu. ovek moe da gubi jedino kroz svoje sopstvene greke, ne kroz greke stvari oko sebe, mada je potrebno razumeti i zapamtiti da mogunosti nisu neograniene. Postoji veno vraanje u nekom smislu, bar moe da postoji, ali, kao to sam rekao, ne moe biti bukvalno "venog" venog vraanja za svaku stvar, bilo veliku ili malu. Postoje razliite manifestacije i ono to mi oe kujemo da bude veno moe da uopte ne bude veno. Svako ima samo

ogranien broj ansi. Ako ljudi ive obian ivot i ne akumuliraju prave uticaje, ne formiraju magnetski centar, onda posle nekog vremena gube ak i mogunost da ga formiraju. Oni mogu da sasvim umru, jer postoji veliko takmienje.. Ima mnogo stvari koje ne znamo o svemu tome, ali prva stvar koja mora da se razume o venom vraanju je da ono nije veno. Vidim iz pitanja da neki ne shvataju kako je mogunost razvoja veoma retka i koliko mnogo ljudi postoji koji nikad nee da dou do toga. Oni ne shvataju ni koliko mnogo opasnosti, i spoljanjih i unutranjih, okruuju ovu mogunost. to se tie anse sretanja iste kole ponovo, oseao sam da su ljudi bili ak zaprepateni to mogu da je ne sretnu, to ova mogunost moe da ne postoji zauvek. U stvari, sve to se odnosi na kole je obavezno van obinih zakona, tako da nita ne moe da se desi na potpuno isti nain. To ne znai da nee biti drugih mogunosti, ali ovek mora da bude spreman za njih. kola ne moe da pobegne od oveka; jedina osoba koja moe da pobegne je on sam, ali ovek mora da bude spreman da je sretne, mora da se pripremi, ak i ako postoji deset hiljada ivota. Nita ne dolazi samo od sebe. Ako doe samo od sebe, ovek e da to izgubi. ovek moe da dobije samo onoliko za koliko je pripremljen, a moe da bude pripremljen jedino svojim linim naporima. U ovom radu nema garancije. Vi ne dobijate nikakav in za vreme koje ste proveli u radu. Svakog dana prolazite kroz ispit i svakog dana moete da poloite ili padnete. P: Poto je toliko retko i teko sresti se sa kolom, bojim se da bi se ovek mogao vratiti u uslove koji bi to uinili nemoguim. O: Mislim da za to ima veoma malo ansi, jer ako uzmemo ovu teoriju o venom vraanju, ovek e da bude roen u istim okolnostima, istom vremenu, istom periodu. ak ako iz nekog razloga stvari nisu tano ponovljene, nai ete jo neto, posebno ako pamtite neto iz prolog ivota. U svakom sluaju bie vie ansi nego ako niste znali nita. P: Da li je istina da niko od nas nije sreo ovaj sistem ranije? O: Mislim da je to potpuno tano. Ali mogue je da ste sreli neto slino. Kako bilo, injenica da ja tako mislim nee nita da znai vama; morate da za sebe otkrijete zato ja tako mislim. P: Da li postoji ikakva izvesnost da e, ako pone rad u jednom ivotu, biti u stanju da ga nastavi naknadno? O: Opet, govorei teorijski, poee od istog mesta gde si prekinuo. to vie dobije sada, lake e biti da se pone. To je isto kao da to

uzima od jednog dana do drugog: odnos je isti. Na primer, poinje da ui neto, i sutra nastavlja - nije ti neophodno da opet pone ispoetka. Ali ako se samo pretvara da ui, ako gleda u knjigu i umesto da ui drema, onda e sledei put morati da pone ispoetka. P: Da li promena bia u ovom ivotu poveava magnetski centar u sledeem? O: O ne, magnetski centar mora da bude stvoren u linosti, tako da e morati da ga stvara ponovo sledei put. Ne moe da ga primi gotovog, stvorenog, iz prolog ivota. P: Da li bi tendencija iz jednog venog vraanja mogla da postane navika u sledeem? O: Zavisi od tendencije. Ako je mehanika, postae navika. Ako je svesna, ne moe da postane navika, jer su to dve razliite stvari. P: Razmiljajui unazad o svom ivotu vidim odreena raskra gde su donete neke odluke za koje mislim da su bile pogrene. Da li postoji neka posebna stvar koju mogu da uradim u ovom venom vraanju da ne bih ponovio iste grekeu sledeem? O: Do izvesne mere; sve je do izvesne mere. Ako pogledamo unazad moemo da naemo trenutke koje moemo da nazovemo raskrima. Ako ovo ne prouavamo, moemo da pogreimo i uzmemo za raskra take koje nisu stvarna raskra i tako propustimo stvarna raskra. ovek moe da razmilja, on moe da promeni sada ono to se tie tih posebnih taaka, i ako je to dovoljno duboko, on e da zapamti; ako nije tako duboko, on moe da zapamti. U svakom sluaju, postoji ansa da vremenom ovek moe da ne radi iste stvari ponovo. Uprkos neizbenom okretanju, jedan ili drugi pravac mogu da budu vie ili manje neizbeni. P: Ako moemo da opazimo ova raskra, da li moemo i da ih iskoristimo? O: Nije u pitanju iskoritavanje. To je pitanje njihovog prouavanja u prolosti, neu budunosti. Mi ne znamo dovoljno da bismo razmiljali o "injenju". To je samo formativno miljenje koje uvek poinje od ideje o "injenju". P: Ako moemo da nainimo ikakav izbor, kako bi to moglo da utie na veno vraanje? O: Na veno vraanje ne moe da se utie direktno. Prema ideji o venom vraanju nita se ne menja, samo ti moe da se promeni. Ako se ti promeni, tada mnoge stvari mogu da se promene u venom vraanju. Mnoge ideje i stvari mogu da prou od jednog ivota do

drugog na ovaj nain. Na primer, neko je pitao ta bi moglo da se dobije iz ideje o venom vraanju. Ako je ovek postao intelektualno svestan ove ideje i ako je to postalo deo njegove sutine, to jest, deo njegovog opteg stava prema ivotu, tada on to ne bi zaboravio i bila bi prednost znati to rano u sledeem ivotu. P: Da li je pravilno misliti da ne moemo da nastavimo da ivimo zauvek, to jest, umirui i opet se raajui? O: Potpuno pravilno. Ljudi sa sasvim mehanikim ivotom imaju due vreme, a ljudi koji postaju svesni imaju krae vreme; to je jedina razlika. Ovo izgleda vrlo nepravedno, ali u isto vreme mehaniki ljudi mogu da dospeju u veoma neprijatne okolnosti. Pretpostavimo da kroz neki spoljanji nesreni sluaj povezan sa istorijskim dogaajima kao to su ratovi ili neto slino, neko umre veoma mlad i nastavlja da umire mlad svaki put; onda samo neka vrlo izuzetna kombinacija okolnosti moe da uvede promenu u ovaj sluaj. P: U sluaju kada neki nesrean sluaj utie na itav ivot oveka, da li se to veno vraa? O: Da, ista vrsta nesrenog sluaja moe da se ponavlja. Ne smete da zaboravite da govorimo samo o teoriji, ali teorija moe da bude bolja ili loija, blia ili dalja od moguih injenica. U mehanikom ivotu ak i stvari koje se deavaju ne donose nikakvu praktinu promenu. Stvari su vane samo kad ovek pone da se budi. Od tog trenutka stvari postaju ozbiljne. Pa, da li si pitao o mehanikom venom vraanju ili o poetku buenja? P: Imao sam na umu mogunost sretanja kole sledei put. O: Kao to sam rekao, kole su slobodnije u odnosu na veno vraanje u poreenju sa stvarima iz ivota. Mnoge stvari mogu da budu ponovljene tano takve kao to su sada, a neke mogu da se promene. To je isto kao kad ide okolo i vidi razne stvari: ljude, drvee, autobuse, automobile, kue, bandere; neke stvari ostaju gde su, a neke se kreu. Ratovi, revolucije i druge takve stvari su kao bandere, ali svesne stvari su kao svetla iz automobila koji prolaze. Ako izae, uvek e da vidi iste bandere, ali nije verovatno da vidi iste automobile. P: Da li to znai da prilika nikad ne dolazi dvaput? O: Ne ista prilika, to bi bilo gubljenje vremena. Kad se ljudi sretnu s odreenim prilikama, oni postaju odgovorni za energiju koja je potroena na njih. Ako je ne iskoriste, ona se ne vraa veno. Bandere stoje uvrene; automobili ne stoje, oni nisu napravljeni za mirno stajanje, ve za kretanje. Korisno je misliti da iste prilike mogu da se

ne vrate sledei put. Mi oekujemo da stvari budu iste, ali one mogu da budu drugaije. To moe da zavisi od drugih ljudi; drugi ljudi mogu da ponu ranije. Na primer, ja sam poeo sa ovim predavanjima u Engles koj 1921, ali sledei put mogu da ponem 1900. Vi ete da budete pripremljeni samo za 1921, ali 1921. moda nee vie da bude prilike za vas. Ovo ne treba da se shvati bukvalno; to je samo primer o kome moe da se razmilja. P: Veoma je teko da se razmilja o pripremanju za ranije sretanje sistema. O: Ne moe nita da pripremi. Samo pamti sebe, onda e pamtiti sledei put. itava tekoa lei u negativnim emocijama; mi uivamo u njima toliko mnogo da nemamo interesovanja ni za ta drugo. P: Da li je poetna taka u radu ista za svakog, ili mi imamo razliite poetne take? O: Vrlo, vrlo razliite; ljudi poinju od razliitih nivoa. Mi ne znamo svoju istoriju u smislu prolih ivota. Neki ljudi su ve inili neki rad, mada je nemogue da se kae u kom obliku. Neki ljudi tek poinju, dok drugi ve imaju mnogo napora iza sebe, tako da svako poinje razliito. Ali u koli svi moraju da prou kroz iste stvari i ponekad je za ljude koji imaju vie materijala tee nego za ljude koji imaju manje. Individualno je to veoma razliito. Neki ljudi ne mogu da budu odgovorni izvesno vreme, drugi mogu. Neki mogu da rade s novim ljudima, neki moraju samo da sluaju dugo vremena. P: Da li je od praktine koristi razmiljati o dogaajima u svom ivotu kada se pokuava sa pamenjem sebe, s tim da se oni fiksiraju za budua vena vraanja? O: Ne, to nije praktino. Prvo, kao to sam ve mnogo puta rekao, potrebno je da se bude siguran o buduim venim vraanjima; i drugo, potrebno je da se bude siguran u pamenje sebe. Ako to postavi na nain na koji si, to e samo da se transformie u matu. Ali, ako prvo pokua da pamti sebe bez dodavanja iega tome, i onda, kada moe, takoe da pamti svoj proli ivot - sea se da sam govorio o pokuavanju da se nadu raskra - tada e u kombinaciji to biti veoma korisno. Samo nemoj da misli da to ve moe da uradi, jer ne moe. Postoji mnogo naina pokuavanja da se razmilja o svom ivotu u etiri dimenzije. Sada mi to moemo da uzmemo samo psiholoki, u odnosu na na sopstveni ivot. Pretpostavimo da se vratite deset godina unazad i naete da pamtite odreene trenutke veoma dobro. Tada zamislite da znate sve to e da se desi, i da morate da to ponovo

proivite, znajui sve - da ivite kroz sve greke, sve besmislice i tako dalje. Tada ete da imate drugaiji pogled na itavu stvar. Sve je sada na vama, ako prouite svoj ivot idui unazad i onda opet napred. Korienjem svoje imaginacije uradiete to svesno. Ali ne smete da pokuavate nita da menjate. Tada ete da ponovo proivite tih deset godina i da vidite da se sve deava na isti nain kao i ranije, a u isto vreme vi znate da e sve da se desi na isti nain. P: Kako moe da se pamti dovoljno dobro? O: Potrebno je da nae trenutke kada dobro pamti. Neki ljudi pamte bolje od drugih. Ali za te ljude koji ne pamte dobro ovo e biti posebno korisno, jer sav ivot mora da bude apsolutno jasan. Ovo je soba za seciranje; samo, u obinoj sobi za seciranje ima se posla sa mrtvim telima, a ovde ne moe da se bavi drugim ljudima dok ne zna sve o samom sebi. P: ta radi kad dospe do trenutka kada zaboravi ta se desilo? O: U nama postoji memorija o apsolutno svemu, ali moe da postoji i ono to se zove "uplaenost". Kako bilo, ako insistira, onda e, malo po malo, stvari da se pojave i nai e da moe da razmilja o reima, raspoloenjima, oseanjima i ljudima. To pokazuje da psihologija ne moe da bude prouavana odvojeno od samog tebe. U prouavanju celog svog ivota ima pred sobom itav muzej. P: Rekao si malopre da ovek nastavlja odatle gde je prekinuo u prolom ivotu. Da li to znai da e, ako si postao ovek broj 4 u prolom ivotu, biti roen kao broj 4 u sledeem? O: To ja ne znam. Mislim da je bolje rei da e biti lake da se postane broj 4. Vidite, sa velikom promenom bia kao to je prelaenje od jednog stepena na drugi stepen, ovek pada pod mnoge nove zakone. Kako ovo ide, ja ne znam. Mi moemo da govorimo samo o sopstvenoj situaciji, jer to znamo i moemo rei da smemo da oekujemo srazmerno male promene - vie znanja, vie svesti, i, uz sreu, malo vie savesti ili gladi. Ali, ne moemo da govorimo o velikim promenama kao to je prelazak s jednog stepena na drugi. Ipak, ak i malena promena je promena, i bolje je da mislimo o malim promenama koje moemo da izmerimo. Vidite, u vezi sa svim tim pitanjima, veoma je korisno da shvatimo ta moemo da znamo. Ova pitanja su postavljana kao da moemo da znamo odgovore, ali samo pet minuta razmiljanja bi pokazalo da ne moemo, jer ako bismo mogli, verovatno bismo ve davno imali te odgovore. Da bismo praktino odgovorili na ova pitanja neophodno je

da imamo bolji instniment; ako bismo mogli da koristimo taj instrument sa veim dometom, moda bismo imali konkretne odgovore, ali obi nim mozgom kakvog sad imamo to ne moemo. P: Ne razumem vezu izmeu promene stanja i promene okolnosti. O: One su razliite. Okolnosti se menjaju same, a stanje se menja samo kao rezultat rada, i mnogi uzroci koji mogu da utiu na menjanje stanja ne zavise od okolnosti. ovek mora da razume kako se stvari deavaju. Korisno je razmiljati o tim stvarima, ali je lako napraviti greke. Jedna greka je to to mi mislimo da bi stvari mogle da budu drugaije. To je istinito jedino za nas same. Svi uzroci koji upravljaju velikim spoljanjim dogaajima su stvoreni jo davno, i to stvarno nije predmet naeg prouavanja - mi nemamo vremena da prouavamo te stvari u detalje. Ali mi moramo da prouavamo sami sebe do detalja. P: Ako bi neka osoba prestala da se rada u svom periodu, ta se deava sa svim drugim ivotima osoba sa kojima je ona u kontaktu? O: To je jedan od veoma tekih problema za razumevanje. Koliko moemo da vidimo iz ove teorije, ovek ne moe odjednom da prestane da se raa. Biti roen je takoe proces kao i sve drugo: ovek bledi malo po malo, i to nestajanje ne proizvodi nikakav veliki efekat. Neki ljudi mogu da se izgube, drugi moraju da ostanu, kao ljudi povezani sa istorijskim dogaajima i stvarima slinim tome. Oni su u najneprijatnijoj poziciji, samo se okreu u krug, a veina njih je sasvim mrtva. P: Da li je onda za ljude znaajne u istorijskim kretanjima nemogue da pobegnu iz ivota? O: U veini sluajeva suvie je kasno za njih da pobegnu; oni su ve mtrvi, oni ve prosipaju svoje kosti po putu, ali moraju da nastave da postoje i da se okreu u krug. To je jedna od misterija ivota - da njime upravljaju mrtvi ljudi. P: Ne vidim zato su velike istorijske figure toliko vane da moraju da nastavljaju da se veno vraaju ak i kad postanu mrtve? Zar ne bi bilo lako nai zamenu za njih? O: Lako za koga? Oigledno se oni uklapaju u neke uslove i tako nastavljaju da idu u krug u istom pravcu ak i ako umru, a ljudi ih smatraju ivini biima. Moda je njihova glavna mana da su mrtvi, pa onda ne mogu da prave greke - oni ine potpuno iste stvari ponovo i ponovo. P: Ti govori o venom vraanju mrtvih ljudi, ali ja sam mislio da sutina ne moe da umre?

O: Ona moe da umre relativno, u smislu da ne moe da se razvije. Mehaniki ona moe da postoji, ali ne moe da raste, ona moe samo da se pogorava sa vremenom. Sutina moe da umre na mnogo razliitih naina. Ona moe da umre samo za ovaj ivot ili da umre sasvim. Moe sasvim da umre jedino kao rezultat dugog perioda pogrenih radnji, radnji protiv savesti. Ubijanje sutine znai ubijanje savesti. Ili ona moe da umre u ovom ivotu i bude roena ponovo, bezbedna i zdrava, u sledeem. Na primer, ovek moe da padne na glavu i sutina moe da umre u smislu da se nee uopte dalje razvijati. Ali u narednom ivotu ona e ponovo da ivi. Tako u razgovoru o smrti sutine moramo da znamo na koju vrstu mislimo, sluajnu ili namernu. U razmiljanju o ivotu, mi zaboravljamo da su mnogi ljudi mrtvi i da ljudi koji spavaju lake padaju pod uticaj mrtvih ljudi. P: Da li je veina ljudi mrtva? O: O ovom pitanju je mnogo raspravljano u naoj grupi u St. Petersburgu. Neki su mislili da je veina ljudi mrtva, ali ja sam uvek bio protiv toga. Svi spavaju, ali ak i u ivotu nalazite prijatne ljude koji moda ne rade zbog lenjosti, nedostatka prilike, ili neeg drugog. Ipak, oni nisu mrtvi. P: Kako mogu mrtvi ljudi da utiu na ljude koji spavaju? O: U poreenju s ljudima koji spavaju oni su veoma jaki, jer nemaju savesti i nemaju stida. ta obine ljude ini slabim? Savest i stid. Osim toga, ako ljudi spavaju, bilo ta moe da im se desi, oni mogu da budu ukradeni iz svojih kreveta. Svi ljudi iz ivota spavaju, ali nisu svi mrtvi - jo. U isto vreme, ako neko uopte ne moe da prihvati i iskoristi B uticaje, nema nieg to bi ga sauvalo od umiranja pre ili kasnije. B uticaji su poslati da sauvaju ljude od umiranja, ak i ako spavaju. Ali ako ih oni odbace, ne postoji nita to bi spreilo njihovo umiranje. Ljudi nisu jednaki u odnosu na evoluciju. Neki mogu da evoluiraju, drugi ne mogu. Oni ili gube mogunost evolucije ili nisu uradili nita da je zaslue. P: Da li postoji ikakva razlika izmeu vidovitosti i seanja na veno vraanje? O: Prava vidovitost, da ostavimo po strani fantastine opise, jeste funkcija vieg emocionalnog centra, to znai funkcija oveka br. 5. Sve ispod toga je ili la ili mata. Sasvim je mogue da se ponekad imaju bljeskovi viih centara, ali to nije pouzdano i to ne moe da kontrolie niko sem oveka br. 5 - a on mora da bude potpuni br. 5. Ako ovek kristalizuje i postane skoro br. 5, a da nije bio ovek br. 4, on nije

potpun i tako ne moe da u potpunosti koristi ove moi. Ali ako ovek postigne tree stanje svesti, ovaj razvitak svesti znai funkcionisanje vieg emocionalnog centra iji je stepen vizije vei. P: Da li je mogue imati bilo kakvo razumevanje venog vraanja ako ovek ne moe da shvati pitanja dimenzija i razliitih vremena? O: Mislim da je mogue razumeti, ali moramo prvo da se sloimo o terminima. Kao teorija ono ima psiholoku, matematiku, i ono to moemo da nazovemo fizikom stranom, i mislim da za razumevanje psiholoke strane nije neophodno razumevanje ideje o dimenzijama i prostoru. Najzad, nije matematika strana ono to je vano. To je samo teorija o ivotu, koja, da tako kaemo, matematiki zvui. Ali mi ne moemo da govorimo o tome kao o injenici. To moe da bude objanjeno na drugi nain. Ideja o venom vraanju moe da bude povezana sa ivotom oveanstva. Individualno vreme se zavrava i ovek postaje povezan sa ivotom veeg entiteta - ove anstva. To znai samo jednu stvar: ako ovek ostane mehanian, moe da se veno vrati deset hiljada puta i nee da ima nikakvu korist od toga. injenica venog vraanja ne menja nita sama po sebi. Ali ako ovek pone da radi, ona postaje ogromna; to je jedini princip koji moe da objasni odreene stvari. Ali sami po sebi, deset hiljada ivota ili jedan ivot, potpuno su isti. P: Da li svi dogaaji u istoriji dolaze ponovo, kao ratovi i revolucije? O: Mi sada govorimo o individualnom venom vraanju; ne moe mo da preemo pravo na istorijske dogaaje. U isto vreme moemo da kaemo da e ove stvari da se ponove. Njih su proizvele mehanike snage i mehaniki ljudi, tako da e ti ljudi spolja da budu u istim okolnostima kao ranije. Stvar koju moramo da razumemo je da ako se nita ne promeni sada, nita nee da se promeni ponovo. Pretpostavimo da postoje neki ljudi koji pamte; ta oni mogu da urade? Ostali ne pamte, a oni su sigurniji u svoje miljenje i manje skloni da sluaju razloge. A pamenje dogaaja zavisi od pamenja sebe. Ukoliko postane svestan sada, onda ako postoji sledei ivot, pamtie ta se dogodilo. Ako ne pamti sebe, kako moe da pamti stvari i dogaaje? P: Da li to znai da e splet svetskih dogaaja uvek da bude isti za mene? O: Mora da razume da je svaki svet, sa take gledita venog vraanja, imutar drugog sveta. Situacija moe da se promeni u jednom od veih svetova i da utie na svet unutar njega. Postoji mnogo stvari

u vezi s tim da je na um nesposoban za razmiljanje na pravilan nain. Kad bismo mogli da razmiljamo odreenije i jasnije, videli bismo vie. Postoji jedna stvar koju elim da dodam u vezi sa svetovima. Dokle god Apsolut postoji, sve ostale stvari moraju da postoje; one nemaju prava da umru. ak i ako umru, one su ponovljene i ponovljene dokle god postoji Apsolut. Ali sve ovo je teorija. U sistemu veno vraanje nije neophodno. Ono moe da bude zanimljivo i korisno; moete ak da ponete s tom idejom, ali za stvarni rad na sebi ono nije neophodno. To je razlog to nam ova ideja nije data u sistemu. Ona je dola spolja, od mene, iz literature. Ona pristaje, ona nije kontradiktorna sistemu, ali nije neo phodna, jer sve to moemo da uradimo moemo da uradimo samo u ovom ivotu. Ako ne radimo nita u ovom ivotu, sleei ivot e da bude potpuno isti, ili e postojati malene varijacije, ali ne pozitivne promene. Ako veno vraanje postoji, mi ne moemo da ga promenimo. Postoji samo jedna stvar koju moemo da promenimo: moemo da pokuamo da se probudimo i da se nadamo da emo ostati budni. Ako moramo da se vratimo natrag, ne moemo da to zaustavimo. Mi snio u vozu, voz ide nekuda. Sve to moemo da uradimo je da nam vreme u vozu proe razliito - da radimo neto korisno ili da ga provedemo sasvim beskorisno.

~OO~