Herbert Blumer DRUTVO KAO SIMBOLIKA INTERAKCIJA

Shvatanje drutva kao simbolike interakcije mnogo se ee usvaja no to se izriito formuli Delimine, obino fragmentarne iskaze moemo nai u radovima niza istaknutih mislilaca, kako iz oblasti sociologije tako i izvan nje Meu prve moemo ubrojati autore poput , H. Kulija (Charles Horton Cooley), V A. Tomasa (William Isaac Thomas), R. E. P arka (Robert E. Park), E. V. Berdesa (Burgess), F. Znanjeckog (F. Znaniecki), E. Ferisa (Ellsworth Faris) i D. M. Vilijamsa (James Mickel VVilliams). Meu onima izv an nae discipline pomenuemo V. Dejmsa (William James), D. Djuia (John Dewey) i D. H. Mida ( George Herbert Mead ). Nijedan od tih pisaca, po mom miljenju, nije sistem atski prikazao prirodu ljudskog ivota u grupi sa stanovita simbolike interakcije. M id se izdvaja meu svima njima po tome to je eksplicirao temeljne premise pristupa pa ipak je i on malo radio na razvijanju njegovih metodolokih implikacija u socio lokom istraivanju. Nije neobino da istraivai koji pokuaju da opiu poziciju simbolike erakcije ponude sasvim razliite slike Ono to u ja u ovom ogledu rei treba smatrati m ojom linom verzijom. Cilj mi je da iznesem osnovne premise stanovita i da razvijem njegove metodoloke posledice za prouavanje ljudskog ivota u grupi. Izraz simbolika interakcija odnosi se, naravno, na osobenu prirodu interakcije koja se odvija iz meu ljudskih bia, Osobenost se sastoji u injenici da ljudska bia uzajamno tumae ili de finiu" postupke, umeto da samo reaguju na njih. Njihov odgovor ne proistie neposred no iz tueg postupka, ve se zasniva na znaenju koje se tim postupcima pridaje. Ljuds ka je interakcija, dakle, posredovana upotrebom simbola, tumaenjem, odnosno utvriv anjem znaenja tuih postupaka. To posredovanje znai da se u sluaju ljudskog ponaanja i zmeu drai i odgovora umee proces tumaenja. Jednostavna spoznaja da ljudska bia uzajam no tumae postupke i to tumaenje koriste kao sredstvo u sopstvenom delanju proima mi sao i radove mnogih prouavalaca ljudskog ponaanja i ljudskog ivota u grupi. Pa, ipa k, malo je njih pokualo da analizira ta takvo tumaenje kazuje o prirodi ljudskog bia ili o prirodi ljudskog udruivanja. Oni se obino zadovoljavaju pukim priznanjem da istraiva treba da uhvati to tumaenje", ili prostim uvidom da se simboli, poput kult urnih normi i vrednosti, moraju uvesti u analizu. Po mom miljenju, jedino je D. HL Mid pokuao da dokraja promisli implikacije ina tumaenja po razumevanje ljudskog bia , ljudskog delanja i Naslov originala. Society as Symbolic Interaction", iz zbornika. Human Behavior a nd Social Processes. An Interactionist Approach, ur A. M. Rose, London: Routledg e and Kagan Paul, 1962, str. 179-192 4

ljudskog udruivanja. Osnovne ideje njegove analize toliko su otroumne i duboke, i toliko znaajne za razumevanje ljudskog ivota u grupi, da u ih premda ukratko - ovde izloiti. Kljuna misao Midove analize sastoji se u tome da ljudsko bie poseduje sop stvo ( self ). Ova se ideja ne srne otpisati kao ezoterina, niti prenebregnuti ka o neto to je oigledno, i prema tome nedostojno panje. Kod Mida, smisao tvrdnje da lj udsko bie ima sopstvo prvenstveno se sastoji u tome da ljudsko bie moe biti objekt vlastitog delanja. Ono je u stanju da dela u odnosu na sebe samoga, kao to bi del alo u odnosu na druge. Svakome od rva poznato je takvo delanje, kao kad se, recim o, ovek naljuti na samog sebe ili sebi neto prebacuje, kad je na sebe ponosan, svaa se sa samim sobom, pokuava da samom sebi ulije hrabrost, kae sebi da to i to treba da uradi", a neto drugo opet ne treba", kad postavlja sebi ciljeve, pravi sa sami m sobom kompromise, ili planira ta e uiniti. injenica da ljudsko bie dela u odnosu na samoga sebe na ove, i bezbroj drugih naina, stvar je jednostavnog empirijskog op aanja, i ne predstavlja nikakvu mistiku. Tu sposobnost ljudskog bia da dela u odno su na samog sebe Mid smatra sredinjim mehanizmom pomou kojeg se ljudsko bie suoava s a svojim svetom i hvata se s njim u kotac. Taj mu mehanizam omoguuje da ukazuje ( make indication ) samom sebi na stvari koje ga okruuju i tako svoje postupke usme rava pomou onog to zapaa. Sve ega je ovek svestan istovremeno predstavlja ono na ta on sebi ukazuje - otkucaji sata, kucanje na vratima, dolazak prijatelja, primedba koju uje od sagovornika, spoznaja da mora obaviti neki zadatak, ili zakljuak da im a kijavicu. I obrnuto, sve ono ega nije svestan je, ipso facto, neto na ta sebi ne ukazuje. Svesni ivot ljudskog bia, otkako se probudi pa dok ne zaspi, sastoji se o d neprekidnog toka takvih ukazivanja - zapaanja stvari s kojima ima posla i koje uzima u obzir. Ljudsko bie, dakle, vidimo kao organizam koji se sa svojim svetom suoava pomou mehanizma samoukazivanja. Taj je mehanizam na delu prilikom tumaenja t uih postupaka. Protumaiti postupak drugoga znai rei samome sebi da dotini postupak im a ovo ili ono znaenje, odnosno prirodu. Prema Midu, proces samoukazivanja ima izu zetan znaaj, koji se ispoljava na dva naina. Prvo, ukazati sebi na neto znai izdvoji ti ga iz okruenja, staviti ga na stranu, dati mu znaenje ili, Midovim jezikom, pre tvoriti ga u objekt objekt - to jest, sve na ta pojedinac sebi ukazuje - nije ist o to i dra; on nema vlastitu unutarnju prirodu, koja na pojedinca deluje i moe se n ezavisno od njega utvrditi, ve mu prirodu, odnosno znaenje, pridaje pojedinac sam. Objekt je proizvod pojedineve dispozicije da dela, a ne dra koja prethodi inu i pr ouzrokuje ga. Pojedinac nije okruen svetom unapred postojeih objekata koji na njeg a dejstvuju i izazivaju njegovo ponaanje; ispravnije je rei da ovek svoje objekte k onstruie na osnovu vlastite tekue aktivnosti. U svakom od bezbroj svojih postupaka - bili oni nevani, kao to je oblaenje, bili krupni, kao to je priprema za profesion alnu 4

karijeru - pojedinac sebi odreuje razliite objekte, daje im znaenje, procenjuje nji hovu prikladnost za svoje delanje i odluuje na osnovu te procene. Upravo je to sm isao tumaenja, odnosno delanja na osnovu simbola. Druga vana posledica injenice da ljudsko bie samom sebi ukazuje na objekte jeste to to njegovo delanje nije puko pr anjenje, ve neto konstruisano, izgraeno. Bez obzira na to o kakvom je delanju re, lju dska jedinka postupa tako to skree sebi panju na raznovrsne stvari koje treba uzeti u obzir tokom delanja. ovek mora da postane svestan ta eli da uini i kako to treba da uini; mora sebi da ukae na razliite okolnosti koje te napore mogu olakati ili otea ti; mora da uzme u obzir zahteve, oekivanja, zabrane i pretnje, onako kako se oni javljaju u situaciji u kojoj dela. Njegovo se delanje gradi korak po korak, kro z proces samoukazivanja. Ljudska jedinka postepeno sklapa svoje delanje u celinu , i usmerava ga razmatranjem razliitih objekata i tumaenjem njihovog znaaja za plan irano delanje. Nema svesnog delanja za koje to ne vai. Proces konstruisanja delan ja putem samoukazivanja ne moe se podvesti ni pod jednu od konvencionalnih psihol okih kategorija. Taj je proces neto zasebno i razliito od bilo kog poimanja sopstva u kategorijama ustrojstva ili organizacije, Samoukazivanje je neprekidan komuni kativni proces u kojem pojedinac zapaa stvari, procenjuje ih, pridaje im znaenje i odluuje da dela na osnovu tog znaenja. Upravo se pomou tog procesa, a ne pukim ego m, ljudsko bie suoava sa svetom, odnosno alterima", i izlazi s njim na kraj. Dalje, proces samoukazivanja ne moe se podvesti pod kategoriju nekakvih sila - bilo spo ljanjih, bilo unutranjih - koje, po pretpostavci, deluju na pojedinca i proizvode njegovo ponaanje. Pritisci sredine, spoljanje drai, organski nagoni, elje, stavovi, oseanja, ideje i slino ne pokrivaju, niti objanjavaju, proces samoukazivanja. Proce s samoukazivanja nadmoan je nad svima njima po tome to pojedinac skree sebi panju i tumai prisustvo i nain ispoljavanja tih pojava - kada, recimo, uoava da mu se posta vlja neki drutveni zahtev, shvata neku naredbu, opaa da je gladan, zakljuuje da eli neto da kupi, postaje svestan odreenog oseanja, shvata da mu se ne dopada da obeduj e s nekim koga prezire, ili razmilja o tome da neto uini. Ukazujui samome sebi na te pojave, ovek ih savlauje i postaje kadar da na njih povratno deluje - prihvatajui ih, odbacujui ili preobraavajui, u skladu s tim kako ih definie, odnosno tumai. Njego vo ponaanje, dakle, nije rezultat nekakvih pritisaka sredine, drai, motiva, stavov a i ideja, ve temeljno zavisi od naina na koji ih on tumai i na koji s njima postup a tokom delanja koje konstruie. Proces samoukazivanja kojim se oblikuje ljudsko d elanje ne moe se objasniti iniocima koji prethode inu; on je samosvojna pojava, i k ao takav se mora prihvatati i prouavati. Upravo kroz taj proces ljudsko bie konstr uie svoje svesno delanje. 4

Mid shvata da se oblikovanje pojedinevog delanja kroz proces samoukazivanja uvek odvija u drutvenom kontekstu. Budui da ta misao ima sutinski znaaj za razumevanje si mbolike interakcije, moramo je podrobno objasniti. Grupno delanje, u samoj svojoj osnovi, predstavlja meusobno uklapanje pojedinanih pravaca delanja. Svaki pojedin ac prilagoava vlastito delanje delanju drugih, utvrujui ta oni ine, ili ta nameravaju uiniti - to jest, poseui za znaenjem njihovih postupaka. Po Midu, pojedinac to postie tako to preuzima ulogu" drugih - bilo neke odreene osobe, bilo neke grupe (Midov uo pteni drugi"). Preuzimanjem uloga pojedinac nastoji da utvrdi nameru, odnosno sme r tueg delanja. On oblikuje i prilagoava vlastito delanje na temelju tumaenja postu paka drugih. Na taj se nain, u osnovi, grupno delanje odvija u ljudskom drutvu. U prethodnim pasusima izloene su bitne odlike Midove analize osnova simbolike intera kcije, kako ih ja vidim one ppdrazumevaju sledee: da ljudsko drutvo sainjavaju poje dinci koji poseduju sopstvo (to jest, koji sebi ukazuju na objekte iz okruenja); da je pojedinevo delanje konstrukcija, a ne pranjenje, i da ga pojedinac gradi put em zapaanja i tumaenja svojstava situacije u kojoj dela; da se grupno ili kolektiv no delanje sastoji od uzajamnog prilagoavanja pojedinanih delanja, proisteklog iz pojedinevog tumaenja i uzimanja u obzir tuih postupaka. Poto mi je namera da izloim, a ne da branim poziciju simbolike interakcije, u ovom ogledu neu nuditi argumente u prilog triju premisa koje sam upravo izneo. elim samo rei da se te tri premise l ako mogu empirijski potvrditi. Ne znam ni za jedan sluaj ljudskog grupnog delanja gde one he bi vaile. Pozivam itaoca da nae, ili zarnisli, makar jedan jedini prime r na koji se one ne mogu primeniti. Sada bih eleo da skrenem panju na to da sociol oka gledita o ljudskom drutvu najee izrazito odstupaju od premisa koje sam izneo kao o snove simbolike interakcije. Zaista, preteni deo tih gledita, naroito onih trenutno u modi, ljudsko drutvo ne vidi i ne tretira kao simboliku interakciju. Ona su najee z druena s nekim vidom sociolokog determinizma, a njihove predstave o ljudskom drutvu , pojedincima u njima i grupnom dejanju u dubokom su neskladu s premisama simbol ike interakcije. elim da kaem nekoliko reci o glavnim takama neslaganja. Za socioloko miljenje, ljudska drutva se retko kad sastoje od pojedinaca koji poeduju sopstvo. Umesto toga, sociolozi shvataju ljudska bia tek kao organizme opremljene nekom vr stom unutranje organizacije, koji reaguju na sile koje na njih deluju. Najee, mada n e i uvek, te su sile smetene u ustrojstvo drutva, kao recimo u sluaju drutvenog siste ma", drutvene strukture", kulture", statusnog poloaja", drutvene uloge", obiaja", i ije", kolektivne predstave", drutvene situacije", drutvenih normi" ili vrednosti". Pre tpostavlja se da je ponaanje ljudi kao lanova jednog drutva odraz uticaja koji na n jih vre dotini inioci i sile. Ta je pozicija, naravno, sasvim logina i neizbena, ukol iko se ljudsko ponaanje, ili 4

njegove faze, objanjava pomou nekog od navedenih drutvenih inilaca. Pojedinci koji s ainjavaju ljudsko drutvo tretiraju se kao posrednici preko kojih navedeni inioci de jstvuju, a drutveno delanje takvih pojedinaca smatra se izrazom tih inilaca. Ovaj pristup, odnosno taka gledita, porie - ili bar ignorie - da ljudska bia imaju sopstvo , to jest, da delaju pomou samoukazivanja. Uzgred budi reeno, sopstvo" se ne moe uve sti u analizu pomou termina kao to su organski nagoni, motivi, stavovi, oseanja, in ternallzovani drutveni inioci ili psiholoke komponente. Ti psiholoki inioci imaju ist i status kao napred pomenuti drutveni inioci: smatraju se silama koje deluju na po jedinca, proizvodei njegovo ponaanje. Proces samoukazivanja ima prednost nad svima njima, ba kao to ima prednost nad drutvenim iniocima koji dejstvuju na ljudsko bie. Praktino nijedna socioloka koncepcija ljudskog drutva ne uvia da pojedinci koji ga in e imaju sopstvo, u napred definisanom smislu. Dalje, zastupnici takvih sociolokih koncepcija ne dre da se drutveno delanje pojedinaca u ljudskom drutvu konstruie pro cesom tumaenja. Umesto toga, delanje se posmatra kap proizvod inilaca koji deluju na pojedince i pomou njih. Ne uvia se da ljudi grade sopstveno drutveno ponaanje tum aei objekte, situacije i tue delanje. Tamo gde se tumaenju" uopte ostavlja nekakav pro stor, ono se definie kao puki izraz nekih drugih inilaca koji prethode inu (recimo, motiva), i prema tome nestaje kao inilac za sebe. Dakle, drutveno delanje ljudi t retira se kao spoljanji tok ili odraz sila koje na njih deluju, a ne kao niz inova , koje ljudi izgrauju putem tumaenja situacija u kojima se nalaze. Ova nas razmatr anja vode do sledee vane take razlikovanja uobiajenih sociolokih gledita i pozicije si mbolike interakcije: naime, gde se smeta drutveno delanje. Iz perspektive simbolike interakcije drutveno delanje je smeteno u delajue pojedince koji meusobno prilagoavaj u pravce svog individualnog delanja kroz proces tumaenja; grupno delanje je kolek tivno delanje takvih pojedinaca. Nasuprot tom stanovitu, socioloke koncepcije, mah om smetaju drutveno delanje u delanje drutva ili nekog njegovog dela. Primera ima b ezbroj. Dozvolite mi da navedem nekoliko. Neke koncepcije, tretirajui drutva ili l judske grupe kao drutvene sisteme", smatraju grupno delanje odrazom sistema, koji se ili nalazi u stanju ravnotee, ili nastoji da ga postigne. Zatim, grupno delanj e se ponegde poima kao izraz funkcija" nekog drutva ili grupe. Grupno delanje se t akoe moe posmatrati kao spoljanji izraz elemenata smetenih u drutvo ili grupu, kao to su kulturni zahtevi, drutveni ciljevi, drutvene vrednosti, institucionalne napetos ti. Te su koncepcije tipine; one ili ignoriu ili potpuno negiraju gledite koje uvia da su grupni ivot i grupno delanje sainjeni od kolektivnog, odnosno udruenog delanj a pojedinaca, koji nastoje da adekvatno odgovore svojim ivotnim situacijama. U ree nim koncepcijama, napon ljudi da konstruiu kolektivno delanje kako bi odgovorili zahtevima 4

situacije - ako se uopte i pominju podvode pod dejstvo prikrivenih i nadmonih sila, smetenih u drutvo ili neki njegov deo. Pojedinci koji ine drutvo ili grupu postaju n osioci", posrednici kroz koje te sile dolaze do izraaja; a interpretativno ponaanj e pomou kojeg ljudi oblikuju svoje postupke postaje samo iznuena spona u okviru sl oene igre tih sila. Ukazivanje na take spora trebalo bi da nam pomogne da poziciju simbolike interakcije jasnije sagledamo. U .nastavku rada eleo bih da upotpunim s liku ljudskog drutva u kategorijama simbolike interakcije, i da izvuem neke metodol oke implikacije. Ljudsko drutvo se, dakle, sastoji od delajuih ljudi, a drutveni ivot od njihovog delanja. Jedinice delanja mogu biti pojedinci, kolektiviteti iji lano vi udrueno rade na nekom zajednikom poslu, ili pak organizacije koje delaju u ime neke skupine korisnika. Kao primere moemo uzeti, redom: pojedinane kupce na tritu, d ruinu za igru ili skupinu misionara i, najzad, poslovnu korporaciju ili profesion alno udruenje. U ljudskom drutvu nema empirijski opaljive aktivnosti koja ne proist ie iz neke jedinice delanja. Ovaj banalni iskaz moramo naglasiti, zbog prakse rair ene meu sociolozima da ljudsko drutvo svode na drutvene jedinice koje ne delaju - n a primer, drutvene klase u modernom drutvu. Oigledno, ljudsko drutvo se, osim kroz j edinice delanja koje ga ine, moe posmatrati i na druge naine; ja samo elim da istakn em kako je pristup drutvu kroz sastavne jedinice delanja jedini adekvatan ako elim o da dopremo do konkretne, empirijske aktivnosti. Dodao bih da svaka analiza lju dskog drutva koja pretenduje na to da predstavlja realan odraz svog predmeta mora potovati empirijski uvid da se ljudsko drutvo sastoji od jedinica delanja, i ne s me mu protivreiti. Slino tome, ne smeju se zanemariti ni uslovi u kojima ove jedin ice delaju. Jedna od primarnih okolnosti sastoji se u tome da se delanje odvija unutar neke situacije i u odnosu na nju. Bez obzira na to koja je jedinica delan ja posredi - pojedinac, porodica, kola, crkva, poslovna firma, radniki sindikat, z akonodavno telo i tako dalje - svaki dati postupak oblikuje se u svetlu situacij e u kojem se dogaa. To nas vodi drugoj vanoj okolnosti, naime, da se delanje formi ra, odnosno konstruie, tumaenjem situacije. Jedinica delanja neizbeno identifikuje t a mora uzeti u obzir - zadatke, povoljne prilike, prepreke, sredstva, zahteve, n eugodnosti, opasnosti i slino; ona ih mora na neki nain proceniti i doneti odluku na osnovu te procene. U takvo interpretativno ponaanje moe se upustiti pojedinac k oji usmerava vlastito delanje, kolektivitet pojedinaca koji delaju udrueno, ili za stupnici" koji delaju u ime neke grupe ili organizacije. Grupni ivot se sastoji o d jedinica delanja koje dela njeni odgovaraju na situacije u kojima se nau. Uobiaj eno je da veinu situacija s kojima se ljudi u datom drutvu susreu svi definiu ili str ukturiu" na isti nain. Prethodnom interakcijom oni su razvili i stekli zajednika ra zumevanja, odnosno definicije ispravnog naina postupanja u ovoj ili onoj situacij i. Te opte definicije omoguavaju ljudima da 4

delaju slino. Ponaanje ljudi u takvim situacijama obino je repetitivno, to istraivaa n e treba da navede na pogrenu misao daje proces tumaenja potpuno izostao; naprotiv, iako su postupci fiksirani, uesnici u situaciji ih konstruiu kroz proces tumaenja. Poto su im pri ruci gotove i opteprihvaene definicije, ljudi svoje postupke usmera vaju i organizuju ne oseajui nikakav pritisak. Meutim, mnoge druge situacije uesnici moda nee definisati na jedinstven nain. U tom sluaju, njihovi pravci delanja ne mog u se lako uzajamno uklopiti, pa je kolektivno delanje onemogueno. Zato se moraju razviti zajednika tumaenja i nai naini da se uesnici jedan drugome uspeno prilagode. U sluaju takvih nedefinisanih" situacija neophodno je razotkriiti i prouiti proces n astanka definicije koji se uvodi u igru. Ako sociolozi, odnosno prouavaoci ljudsk og drutva, ele da istrae ponaanje jedinica delanja, pozicija simbolike interakcije za hteva od njih da dopru do procesa tumaenja kojim akteri konstruiu vlastito delanje . Taj se proces ne moe spoznati pukim razmatranjem uslova koji mu prethode: oni m ogu doprineti razumevanju tog procesa, u meri u kojoj na njega utiu, ali ga, kao stoje ranije reeno, nipoto ne prouzrokuju. Proces tumaenja se ne moe spoznati ni puk im zakljuivanjem o njegovoj prirodi na osnovu spoljanjeg delanja koje je njegov pr oizvod. Da bi dopro do navedenog procesa, istraiva mora preuzeti ulogu one jedinic e delanja ije ponaanje prouava. Budui da je jedinica delanja do konanog tumaenja dola omou oznaavanja i prosuivanja objekata, pridavanja znaenja i donoenje odluka, proces treba sagledati s njenog stanovita. Upravo spoznaja te injenice daje istraivakom rad u naunika poput R. E. Parka i V. A. Tomasa tako izuzetan znaaj. Ako pokua da sagled a interpretativni proces tako to e ostati na distanci, u ulozi takozvanog objektiv nog posmatraa, i odbiti da preuzme ulogu jedinice delanja, istraiva rizikuje da pos tane rtva najgore vrste subjektivizma - objektivni posmatra e proces tumaenja verova tno ispuniti vlastitim nagaanjima, umesto da ga sagleda onako kako se on odvija u iskustvu jedinice delanja koja ga koristi. No, naravno, u najveem broju sluajeva sociolozi ne pristupaju ljudskom drutvu kroz njegove sastavne jedinice delanja, v e su skloni da ga sagledaju kroz strukturu ili organizaciju, a drutveno delanje da tretiraju kao odraz te strukture i organizacije. Zato se oslanjaju na struktura lne kategorije, kao to su drutveni sistem, kultura, norme, vrednosti, drutvena stra tifikacija, statusne pozicije, drutvene uloge, institucionalna organizacija. Ovi se pojmovi koriste kako za analiziranje ljudskog drutva, tako i za objanjavanje dr utvenog delanja unutar njega. Druga vrsta zanimanja uobiajenog za socioloke posleni ke okrenuta je organizaciji kao sredinjoj temi. Jedan pravac istraivanja bavi se f unkcijama koje bi organizacija trebalo da obavlja. Drugi raireni pristup nalae da se drutvena organizacija globalnog drutva posmatra kao sistem koji stremi ravnotei: tu naunik nastoji da rasvetli mehanizme koji operiu unutar sistema kao njegov neo dvojiv deo. I najzad, 4

trei pravac istraivanja sastoji se u identifikovanju sila koje deluju na organizac iju, izazivajui u njoj promene: tu se istraiva trudi, naroito kroz uporedne studije, da izoluje vezu izmeu uzronih inilaca i strukturalnih posledica. Ovi razliiti pravc i socioloke perspektive i zanimanja, danas tako duboko uvreeni, previaju jedinice d elanja unutar drutva i zaobilaze interpretativni proces kojim te jedinice grade s voje delanje. Ta zaokupljenost organizacijom, s jedne strane, odnosno jedinicama delanja, s druge, postavlja temelje za sutinsku razliku izmeu konvencionalnih pog leda na ljudsko drutvo i pogleda koji povlai simbolika interakcija. Ovo drugo gledit e spoznaje prisustvo organizacije u ljudskom drutvu i priznaje njen znaaj. Meutim, ono organizaciju vidi i tretira drugaije. Razlika se ispoljava u dva osnovna vida . Prvo, sa stanovita simbolike interakcije, organizacija jednog ljudskog drutva pre dstavlja samo okvir unutar kojeg;se odvija drutveno delanje, a ne determinantu to g delanja. Drugo, organizacija i promene u njoj proizvod su aktivnosti jedinica delanja, a ne sila" koje deluju nezavisno od tih jedinica. Svaki od ta dva aspekt a razlikovanja moramo razmotriti ponaosob, ne bismo li bolje razumeli kako ljuds ko drutvo izgleda gledano oima simbolike interakcije. Sa take gledita simbolike intera kcije, drutvena organizacija se nadaje kao okvir u kojem jedinice delanja razvija ju svoje aktivnosti. Strukturalne odlike, poput kulture", drutvenih sistema", drutven e stratifikacije" ili drutvenih uloga" stvaraju uslove za to delanje, ali ga ne od reuju. Ljudi - to jest, jedinice delanja - ne delaju u odnosu na kulturu, drutvene strukturu i slino; oni delaju u odnosu na situacije. Drutvena organizacija ulazi u delanje samo utoliko to oblikuje situacije u kojima ljudi delaju, i to prua fiksi rane skupine simbola koje ljudi koriste u tumaenju situacija. Nema sumnje da su t a dva oblika uticaja drutvenih organizacija veoma znaajni. U sluaju ustaljenih i st abilizovanih drutava, kao to su izolovana primitivna plemena i seljake zajednice, t aj e uticaj svakako biti izuzetno snaan. U onim pak ljudskim drutvima - naroito mode rnima - u kojima se nove situacije neprestano javljaju, a stare polako nestaju, uticaj organizacije slabi. Treba imati na umu da najznaajniji element s kojim se jedna jedinica delanja susree u odreenoj situaciji predstavljaju postupci drugih j edinica delanja. U modernom drutvu, s njegovim sve intenzivnijim meusobnim ukrtanje m pravaca delanja, nije neobino da se javljaju situacije u kojima postupci uesnika jo nisu ureeni i standardizovani; utoliko postojea drutvena organizacija ne oblikuj e situacije. Slino tome, simboli, odnosno orua tumaenja koja jedinice delanja koris te u takvim situacijama, mogu biti meusobno znatno razliita i podlona stalnoj prome ni. Iz tih razloga, drutveno delanje moe prekoraiti granice postojee organizacije po ma kojoj njenoj strukturalnoj dimenziji, ili od nje odstupiti. Organizacija lju dskog drutva ne srne se polstoveivati s procesom tumaenja kojim se slue njegove jedi nice delanja; premda ona ima udela u oblikovanju tog procesa, on se u njoj ne sa dri, niti iscrpljuje. 4

No, moglo bi se rei da se najkrupnija posledica sagledavanja ljudskog drutva kao o rganizacije sastoji u previanju uloge koju jedinice delanja igraju u drutvenoj pro meni. Sociolozi obino postupaju na sledei nain: a) ideritifikuju jedno ljudsko drutv o (ili neki njegov deo) kao ustanovljenu ili organizovanu formu, b) identifikuju neki inilac ili uslov promene koji dejstvuje na ljudsko drutvo, odnosno njegov de o i c) identifikuju novu formu koju drutvo poprima poto je dati inilac promene delo vao. Navedena zapaanja doputaju Istraivau da formulie tvrdnje o tome kako dati inilac promene, dejstvuju! na datu organiovanu formu, ima za posledicu odreenu novu organi zovanu formu. Primeri takvih iskaza kreu se od sasvim grubih do veoma istananih, a ima ih bezbroj - recimo, tvrdnja da ekonomska depresija pojaava solidarnost radn ikih porodica, ili pak da industrijalizacija zamenjuje proirenu porodicu nuklearno m. Mene ovde ne zanima valjanost tih tvrdnji, nego metodoloka pozicija koju pretp ostavljaju. U sutini, taj nain razmiljanja ili ignorie ulogu interpretativnog ponaanj a jedinica delanja u nekom datom sluaju promene iii uzima daje interpretativno po naanje samo mehanika posledica inioca promene. elim da naglasim kako je svaki pravac drutvene promene, poto ukljuuje promenu u ljudskom delanju, neminovno posredovan t umaenjem od strane ljudi koje promena pogaa - jer, promena se javlja u vidu novih situacija, u kojima ljudi moraju konstruisati nove oblike delanja. Takoe, u sklad u s ranije reenim, tumaenja novih situacija nisu predodreena uslovima koji situacij ama prethode, ve zavise od objekata to se u aktualnim situacijama - unutar kojih s e ponaanje oblikuje - uzimaju u obzir i procenjuju. Lako moe doi do neujednaenosti u tumaenju, jer razliite jedinice delanja iz situacije izdvajaju razliite objekte, i li objektima koje zapaaju pridaju nejednaku teinu, ili pak povezuju objekte u razl iite obrasce. Pri formulisanju tvrdnji u vezi s drutvenom promenom, preporuljivo je shvatiti da je svaki pravac promene posredovan jedinicama delanja koje tumae sit uacije s kojima se suoavaju. Prouavaoci ljudskog drutva morae da postave sebi pitanj e da li se njihova zaokupljenost kategorijama strukture i organizacije moe usklad iti s interpretativnim procesom kojim ljudska bia, pojedinano i kolektivno, delaju u drutvu. Upravo raskorak izmeu to dvoje ometa nastojanja poslenika u drutvenim na ukama da formuliu naune tvrdnje istovrsne s propozicijama karakteristinim za fiziku ili biologiju. Taj je raskorak, tavie, najvei krivac za njihove tekoe da usklade hip otetike tvrdnje s. novodobijenim iskustvenim podacima. Postoje, naravno, pokuaji d a se ti nedostaci prevaziu izmiljanjem novih strukturalnih kategorija, i formulisa njem novih strukturalnih hipoteza, razvijanjem sve savrenijih istraivakih tehnika, pa ak i izgradnjom novih metodolokih shema strukturalne prirode. Takvi napori i da lje ignorlu ili otpisuju kao nevaan, interpretativni proces kojim ljudi, 4

pojedinano i kolektivno, delaju u drutvu. Ostaje pitanje da li se ljudsko drutvo il i drutveno delanje moe uspeno analizirati shemama koje odbijaju da ljudska bia shvat e onakva kakva jesu, naime, kao osobe koje konstrulu pojedinano i kolektivno delan je kroz tumaenje situacija u kojima se nau. Alfred Sic O VIESTRUKIM STVARNOSTIMA U jednoj uvenoj glavi svojih Principa psihologije Vilijem Dejms (William James) an alizira na oseaj za stvarnost.1 Stvarnost, kae on, naprosto znai odnos prema naem emo cionalnom i aktivnom ivotu. Svekolika stvarnost ima subjektivno poreklo, sve to po buuje i podstie nae zanimanje jeste stvarno. Ako jednu stvar nazovemo realnom, to z nai da ona stoji u odreenom odnosu prema nama. Ukratko, re ,stvarno' predstavlja sam o ukras."2 Na iskonski impuls nalae nam da smesta potvrdimo stvarnost svega to poim amo, dokle god se ne javi neto to mu protivrei. Meutim, postoji mnotvo, verovatno bez broj razliitih poredaka stvarnosti, od kojih svaki ima vlastiti osobeni i odeliti stil postojanja. Dejms ih naziva poduniverzumima", a kao primere navodi ulni svet ili svet fizikih predmeta (kao vrhovnu stvarnost), svet nauke, svet idealnih odno sa, svet idola plemena", razliite natprirodne svetove mitologije i religije, razlii te svetove individualnog mnjenja, i najzad svetove istog ludila i hira.3 Popularn o Naslov originala. On Multiple Realities", odeljci I i II, str. 207 - 233, iz; Alf red Schutz, CollectedPapers I, The Problem of Social Reality.The Hague: Martinus Nijhoff, 1962. 1 2

William James, Princples of Psychology, vol. II, glava XXI, str. 283-322. Isto, str. 320 3 Isto, str. 291 i dalje. 4

miljenje sve te podsvetove poima manje-vie nepovezano, i kad se bavi jednim od nji h, privremeno zaboravlja njegove veze s ostalima. No, svaki objekt o kojem razmil jamo stoji u nekakvoj vezi s jednim od tih podsvetova. Svaki svet, dok mu posveuje mo panju, stvaran je na vlastiti nain; jedino to se s povlaenjem panje gubi i njegova realnost."4 Ovim opaskama Dejmsov genije je dotakao jedno od najznaajnijih filozo fskih pitanja. Svesno ograniavajui istraivanje na psiholoki aspekt problema, on se u zdrao od ispitivanja njegovih implikacija. Razmatranja koja slede, mada fragmenta rna, predstavljaju prvi pokuaj da se ocrta jedan moguan pristup nekim od tih impli kacija; naroito emo nastojati da razjasnimo odnos izmeu realnosti sveta svakodnevno g ivota i sveta teorijske, naune kontemplacije. STVARNOST SVETA SVAKODNEVNOG IVOTA PRIRODNI STAV SVAKODNEVNOG IVOTA I NJEGOV PRAGMATIKI MOTIV Zapoeemo analizom sveta s vakodnevnog ivota - svetom koji potpuno budan odrastao ovek, delajui u tom svetu i na nj, meu svojim blinjima, doivljava kao stvarnost u okviru prirodnog stava. Svet s vakodnevnog ivota" ovde e znaiti intersubjektivni svet koji je postojao mnogo pre n aeg roenja, koji su Drugi - nai prethodnici - doiveli i protumaili kao orgamzovani sv et. Sada se on nudi naem doivljavanju i tumaenju. Svako tumaenje tog sveta zasniva s e na zalihi prethodnih doivljaja, kako naih vlastitih, tako i onih koje nam prenos e nai roditelji i uitelji, a koji u obliku prirunog znanja" funkcioniu kao referentna shema. Ova zaliha prirunih iskustava ukljuuje nae znanje da je svet u kojem ivimo s vet potpuno omeenih objekata s definisanim svojstvima, objekata meu kojima se kreem o, koji nam pruaju otpor i na koje moemo da delujemo. Posmatran iz prirodnog stava , svet nije - i nikada nije ni bio - puki agregat mrlja boje, nekoherentnih zvuk ova, sredita toplote ili hladnoe. Filozofska ili psiholoka analiza konstituisanja n aih iskustava moe naknadno, retrospektivno, opisivati kako elementi tog sveta delu ju na naa ula, kako ih pasivno opaamo na nejasan i zbrkan nain, kako aktivnbm aperce pcijom na um izdvaja izvesne odlike unutar opaajnog polja, poimajui ih kao stvari j asnih obrisa, koje se istiu prema manje-vie neartikulisanoj pozadini, odnosno hori zontu. Prirodni stalne zna za te probleme. Za njega svet od samog poetka nije pri vatni svet pojedinca ve intersubjektivni svet, zajedniki svima nama, prema kojem n emamo teorijski, nego eminentno praktian interes. Svet svakodnevnog ivota predstav lja pozornicu, i istovremeno objekt, za naa delanja i interakcije. Njime moramo 4 Isto, str. 293 4

zagospodariti, i njega moramo menjati, kako bismo ostvarili ciljeve kojima teimo, ivei meu svojim blinjima. Mi delujemo i operiemo ne samo unutar tog sveta ve i na nje ga. Nai telesni pokreti - kinestetiki, lokomotorni, operativni - prikljueni su, da tako kaemo, na taj svet, preobraavajui ili menjajui njegove objekte i njihove uzajam ne odnose. S druge strane, ti objekti pruaju naem delanju otpor, koji moramo ili n advladati ili mu se predati. Dakle, s pravom moemo rei da pragmatiki motiv upravlja naim prirodnim stavom prema svetu svakodnevnog ivota. Svet u ovom smislu jeste net o to moramo promeniti svojim delanjem ili to menja nae delanje. MANIFESTACIJE OVEKOV OG SPONTANOG IVOTA U SPOLJANJEM SVETU I NEKI NJIHOVI OBLICI Ali, ta treba po drau me vati pod upravo pomenutim terminom delanje"? Kako ovek s prirodnim stavom doivljava vlastita delanja" unutar sveta i nad njim? Oigledno, delanja" su manifestacije ovek ovog spontanog ivota. No, niti.ovek doivljava sve te manifestacije kao delanja, nit i sva njegova delanja unose promene u spoljanji svet. Naalost, savremena filozofsk a misao ne lui jasno razliite oblike tih doivljaja i zato ne postoji nikakva optepri hvaena terminologija. Uzalud bismo posegnuli za modernim biheviorizmom i njegovim razlikovanjem izmeu vidljivog i nevidljivog ponaanja, kojem se ponekad pridodaje I trea kategorija poluvidljivog, za oznaavanje govornih inova kao manifestacija spo ntanosti. Nije nam ovde cilj da kritikujemo temeljnu greku bihevioristikog stanovit a, niti da raspravljamo o neadekvatnosti i nedoslednosti pomenutog trojstva. Za nae svrhe, dovoljno je pokazati kako bihevioristiko tumaenje spontanosti nimalo ne doprinosi razjanjavanju pitanja kojim se bavimo, naime, kako razliite oblike spont anosti doivljava um iz kojeg su potekle. Biheviorizam kao referentna shema moe, u najboljem sluaju, koristiti posmatrau tueg ponaanja. On, i jedino on, moe biti zainte resovan za razmatranje aktivnosti ljudi ili ivotinja u okviru neke relacione shem e - kao to je dra - odgovor, ili organizam - okruenje - i jedino su s njegove take g ledita te kategorije uopte dostupne. Na problem, meutim, nije u tome ta se dogaa oveku kap psiho-fiziolokoj jedinici, ve stav koji on zauzima prema tim dogaanjima - ukrat ko, subjektivno znaenje koje ovek pridaje izvesnim doivljajima unutar vlastitog spo ntanog ivota. Ono to se posmatrau prikazuje kao objektivno isto ponaanje moe za subje kta tog ponaanja imati veoma razliita znaenja, ili pak biti potpuno lieno znaenja. Zn aenje, kao to sam pokazao na drugom mestu,5 nije inherentno svojstvo odreenih doivlj aja koji se javljaju unutar toka nae svesti, ve rezultat tumaenja prolih doivljaja ko je refleksivno sagledamo iz trenutnog 5 A. Scriurz, Der sinnhafte Aufbau der sozialen Welt, drugo izdanje, Wien 1960, st r 29- 43,72-93 4

Sada. Dokle god ivim unutar svojih postupaka usmerenih na odreene objekte, ti post upci nemaju nikakvo znamenje. Oni postaju smisleni tek ako ih pojmim kao jasno o meene prole doivljaje, dakle retrospektivno. Znai, jedino oni doivljaji koji se mogu prizvati iz seanja van granica njihove aktualnosti, i o ijem konstituisanju mogu p ostavljati pitanja, jesu subjektivno smisleni. Ali, ako usvojimo ovu karakteriza ciju znaenja, da li se moe rei da u mom spontanom ivotu uopte postoje doivljaji koji n isu subjektivno smisleni? Po naem miljenju, odgovor je potvrdan. Postoje puki fizi oloki refleksi, kao to je trzaj kolena, skupljanje zenice, treptanje, crvenjenje; zatim, tu su pasivne reakcije izazvane onim to Lajbnic (Leibniz) naziva talasanje m nerazbirljivih i zbrkanih malih opaaja; nadalje, tu su moje dranje, moj izraz li ca, moje raspoloenje, one manifestacije mog spontanog ivota koji imaju za posledic u odreena obeleja mog rukopisa koji se podaje grafolokom tumaenju itd. Svi ovi oblic i nevoljne spontanosti doivljavaju se dok se dogaaju, ali ne ostavljaju nikakav tr ag u pamenju; kao doivljaji oni su - da se opet posluimo Lajbnicovim izrazom, najsv rsishodnijim za ovu temu percipirani, ali ne i apercipirani. Budui prolazni i uto pljeni u okolne doivljaje, oni se he mogu ni izdvojiti ni prizvati iz seanja. Oni pripadaju kategoriji sutinski aktualnih doivljaja, to jest, oni postoje samo u akt ualnosti njihovog doivljavanja i ne mogu se spoznati refleksivnim stavom.6 Subjek tivno smislene doivljaje koji emaniraju iz naeg spontanog ivota nazvaemo ponaanjem ( conduct; izbegavamo izraz behavior" jer on, onako kako se danas najee koristi, ukljuu je i manifestacije spontanosti liene subjektivnog znaenja, recimo reflekse). Izraz ponaanje kako ga ovde upotrebljavamo odnosi se na sve vrste subjektivno smislenih doivljaja spontanosti, bilo kao deo unutranjeg ivota, bilo prikljuenih ha spoljanji s vet. Ako je doputeno upotrebljavati objektivne termine za opis subjektivnih doivlj aja - a prethodna razjanjenja otklonila su opasnost od nesporazuma rei emo da ponaan je moe biti vidljivo, (overt) i nevidljivo (covert). Prvo emo nazvati pukom radnjo m (mere doing), a drugo pukim razmiljanjem (mere thinking). Meutim;: izraz ponaanje' ', kako ga ovde koristimo, ne podrazumeva nikakvo pozivanje na nameru.. Sve vrst e takozvanih automatskih aktivnosti-unutranjeg ili spoljanjeg ivota - po navici, tr adicionalne, afektivne - spadaju u tu klasu, koju Lajbnic naziva klasom empirijsk og ponaanja". Ponaanje koje se unapred planira, to jest, koje je zasnovano na unap red zamiljenom projektu, nazivaemo delanjem, bez obzira na to je li vidljivo ili 6 to se tie refleksivnog stava", up. Marvin Farber, The Foundation of Phenomeno!ogy, Cambridge, 1943, str. 523 i dalje, i 378 i dalje; up. takoe Dorion Caims: An Appro ach to Phenomenology", u: Philosophical Essays in Memory of Edmund Husserl, ur. M. Farber, Cambridge 1940, str. 8 i dalje: Pojam sutinski aktualnih doivljaja", meut im, ne moe se nai u Huserlovim spisima; Huserl je zastupao miljenje da se, u naelu, svaki in moe refleksivno spoznati. 4

nevidljivo. to se tie ove druge vrste delanja, moramo utvrditi da li je u projekt ukljuena namera da se on ostvari - da se izvede dokraja, da se proizvede projekto vano stanje stvari. Postojanje takve namere preobraava puku primisao u cilj, a pr ojekt u svrhu. Ako namera ostvarivanja ne postoji, projektovana nevidljiva akcij a ostaje fantazam, kao to je, recimo, sanjarenje na javi; ako postoji, moemo govor iti o svrsishodnoj akciji ili vrenju (performan-ce). Kao primer nevidljivog delan ja koje je istovremeno vrenje moemo uzeti proces projektovariog razmiljanja, kao re cimo pokuaj da se mentalnim putem rei neki nauni problem. to se tie takozvanih vidlji vih delanja, to jest, delanja koja su prikljuena na spoljanji svet putem telesnih pokreta, razlikovanje izmeu delanja sa namerom ostvarenja, i onih bez nje, nije n eophodna. Svako vidljivo delanje predstavlja vrenje, onako kako smo ga definisali . Da bismo razlikovali (nevidljivo) vrenje pukog razmiljanja od (vidljivog) vrenja koje zahteva tefesne pokrete, ovo potonje emo nazvati injenjem ( working ). injenje je, dakle, delanje u spoljanjem svetu, zasnovano na projektu i obeleeno namerom d a se projektovano stanje stvari proizvede telesnim pokretima. Od svih opisanih o blika spontanosti injenje je najvanije za kontituisanje sveta svakodnevnog ivota. Ka o to emo uskoro pokazati, potpuno budno sopstvo integrie u svom injenju i kroz svoje injenje svoju sadanjost, prolost i budunost u jednu osobenu dimenziju vremena; u sv ojim aktima injenja, ono sebe ostvaruje kao totalitet; ono komunicira sa Drugima; ono organizuje razliite prostorne perspektive sveta svakodnevnog ivota. Ali, pre no to se okrenemo ovim problemima, moramo razjasniti ta znai izraz potpuno budno sop stvo", koji smo upravo upotrebili. OBLICI NAPETOSTI SVESTI I PANJA PREMA IVOTU Jedna od sredinjih ideja Bergsonove fil ozofije glasi da na svesni ivot sadri neogranien broj razliitih ravni - poev od ravni delanja, na jednom kraju, pa sve do ravni sna, na drugom. Svaku od tih ravni odl ikuje osobena napetost svesti, pri emu ravan delanja podrazumeva najvei, a ravan s na najnii stupanj napetosti. Razliiti stupnjevi napetosti nae svesti, smatra Bergso n, funkcija su naeg nejednakog zanimanja za ivot, pri emu delanje predstavlja na naj intenzivniji interes da se suoimo sa stvarnou i njenim zahtevima, a san potpuni ned ostatak tog interesa. Attention a la vie - panja prema ivotu - stoga je osnovno re gulativno naelo naeg svesnog ivota. Ono definie granice naeg sveta koji je za nas rel evantan; ono artikulie na neprekidni misaoni tok; ono odreuje opseg i funkcionisanj e naeg pamenja; ono ini da - izrazimo se jezikom koji smo dosad koristili - ivimo u naim 4

sadanjim doivljajima, usmerenim na objekte, ih se pak, refleksivnim stavom, okreemo naim prolim doivljajima i pitamo se o njihovom znaenju.7 Izrazom potpuna budnost eli mo da oznaimo onu ravan svesti, maksimalno napetu, koja nastaje iz stava pune panj e prema ivotu i njegovim zahtevima. Jedino sopstvo koje vri, a naroito sopstvo koje ini, jesu potpuno zainteresovana za ivot i, stoga, potpuno budna. Takvo sopstvo iv i u svojim inovima i panja mu je okrenuta iskljuivo sprovoenju projekata u delp, ost varenju plana. Ta je panja aktivna, nikako pasivna. Pasivna panja je suprotnost po tpunoj budnosti. U pasivnoj panji ja doivljavam, na primer, talasanje nerazbirljiv ih sitnih opaaja koja su, kao to smo ranije rekli, u sutini aktualni doivljaji, a ne smislene manifestacije spontanosti. Smislena spontanost moe se, sa Lajbnicom, de finisati kao nastojanje da se doe do novih, i uvek novih opaaja. U svom najniem obl iku, ona vodi izdvajanju nekih opaaja, koje time pretvara u apercepciju; u svom n ajviem obliku, ona dovodi do injenja, koje je prikljueno na spoljanji svet i modifik uje ga. Pojam potpune budnosti nudi polazite za jedno legitimno8 pragmatiko tumaenj e naeg kognitivnog ivota. U stanju potpune budnosti, sopstvo koje ini izdvaja onaj segment sveta koji je pragmatiki relevantan, a te relevancije odreuju formu i sadra j naeg misaonog toka: formu, zato to reguiiu napetost pae memorije, a time i obim nai h prolih doivljaja koje prizivamo iz seanja, kao i buduih doivljaja koje anticipiramo ; sadraj, zato to svi ti doivljaji, zbog unapred zacrtanog projekta i njegovog spro voenja u delo, bivaju podvrgnuti specifinim promenama panje. Sve nas ovo neposredno uvodi u analizu vremenske dimenzije u kojoj inee sopstvo doivljava vlastite postup ke. U izlaganju nismo strogo sledili Bergsonovu terminologiju, ali se nadamo da adek vatno izraavamo,njegove najvanije misli.Evo izbora,nekih odlomaka iz Bergsonovih r adova koji su znaajni za na problem: Essai sur les donnees immediates de la consci ence, Paris 1889, str 20 i dalje; 94-106. (Srpskohrvatski prevod: Ogled o neposr ednim injenicama svesti, prev F. Pai, Beograd, Mladost, 1978) Matiere et Memoire, P aris 1897, str. 189-195; 224-233; Le reve" (1901) u: L'Energie spirituele, Paris 1919, str. 108-111; L'effort intellectuel".(1902), u. Ibid., str. 164-171; Introdu ction a la metaphysique'r (1903), u: La pensee et le mouvant, Paris 1934, str 23 3-238, ,,Le souvenir du present et la fausse reconnaissance" (1908), u: L'energi e spirituelle, str. 129-137; La conscience et la vie" (1911), u: ibid:, str. 15-1 8; La perception du changement" (1911), u: La pensee et le mouvant, str. 171-175, 190-193; ,,Fantomes de vivants" et recherche psychique" (1913), u: L'energie spi rituelle, str. 80-84; ,,De la position des problemes" (1922), u: La pensee et le mouvant, str. 91 i dalje. Uz veoma malobrojne izuzetke, vulgarni pragmatizam ne razmatra probleme konstituisanja svesnog ivota, ukljuene u pojam ego agensa ili h omo fabera, od kojeg veina tih pisaca polazi kao od datosti Najveim delom, dakle, pragmatizam je samo zdravorazumski opis ovekovog stava u okviru svakodnevnog svet a injenja, ali ne i filozofija koja.ispituje pretpostavke te situacije. 8 7 4

VREMENSKE PERSPEKTIVE EGO AGENSA" I NJIHOVO OBJEDINJAVANJE Poeemo tako to emo unutar delanja uopte, dakle i nevidljivog i vidljivog, povui razliku izmeu, s jedne strane , delanja koje upravo tee, napreduje (delanje-u-toku, lat. actio) i, s druge, del anja kao dovrenog ina, kap neega obavljenog (delanje, lat. actum)9. Dok ivim u svom delanju-utoku, okrenut sam stanju stvari do kojeg ono treba da dovede. Ipak, ja nisam istovremeno svestan svog doivljavanja tog tekueg procesa delanja-u-toku. Da bih ga doveo u svest, moram se refleksivno osvrnuti na svoje delanje-utoku. Kao t o je Djui ( Dewey ) jednom rekao, moram da zastanem i razmislim. Ako zauzmem ref leksivni stav, meutim, ja ne spoznajem svoje sadanje delanje-u-toku. Naprotiv, jed ino to mogu spoznati jeste moj dovreni in ( moje prolo delanje-u-toku ) ili, ako nas tavljam da delam dok se osvrem, izvrene poetne faze ( mog sadanjeg delanja-u-toku ). Dok sam iveo u svom delanju-u-toku, ono je bilo element moje ive sadanjosti. Sada se ta sadanjost preobrazila u prolost i ivi doivljaj mog delanja-u-toku ustupio je m esto priseanju injenice da sam obavio neki in, ili da sam se nalazio u procesu dela nja. Sagledano iz aktualne sadanjosti u kojoj zauzimam refleksivni stav, moje prol o ili sadanje zavreno delanje-u-toku moe se pojmiti jedino kroz inove koje sam njime izvrio. Dakle, ja mogu ili iveti u procesu svog delanja-u-toku, okrenutog objektu , i doivljavati svoje delanje-u-toku u Sadanjem Vremenu ( modo present ); ili pak mogu, da tako kaemo, iskoraiti iz tog aktualnog strujanja, i refleksivnim pogledom obuhvatiti inove koje sam izvrio u prethodnim procesima delanjau-toku u modusu Pr olog ili Sadanjeg Svrenog Vremena ( modo praeterito ). To ne znai - u skladu s onim t o je reeno u prethodnom odeljku - da samo izvreni inovi imaju znaenje, a ne i tekua d elanja. Moramo Imati na umu da je, po definiciji, delanje uvek zasnovano na unap red zacrtanom projektu, i upravo pozivanje na prethodei projekt daje znaenje i del anju-u-toku i inu. Ali kakva je vremenska struktura jednog projektovanog delanja? Dok projektujem svoje delanje ja, kako to Djui kae,10 obavljam probu svog delanj a u mati. Drugim reima, anticipiram ishod svog budueg delanja. Ja u mati posmatram t o anticipirano delanje kao ne-to to e biti obavljeno, kao in koji u ja izvriti. Projek tujui, ja posmatram svoj in u Buduem Svrenom Vremenu, razmiljam o njemu u modo futuri exacti. No, te su anticipacije prazne i mogu se, ali i ne moraju, ispuniti dela njem, kad do njega doista doe. Proli ili sadanji dovreni in, meutim, ne sadri prazne a ticipacije. Ono to je u projektu bilo prazno, sada ili jeste ili nije ispunjeno. Nita ne ostaje nerazreeno, nita neodlueno. Svakako, ja se mogu seati otvorenih 9 Na engleskom, dihotomija se izraava imenicama acting i action, na francuskom, agi r i action; na nemakom, Handeln i Handlung, - Prim prev. 10 Human Nature and Cond uctr New York 1922, Deo lII, Odeljak III. The Nature of Deliberation" 4

anticipacija koje je ukljuivalo projektovanje ina, pa ak i protenzija koje su prati le moje ivljenje u procesu delanja-u-toku, dok je on bio aktualan. Ali sada, u re trospekciji, ja ih se seam kao svojih prolih anticipacija, koje su se ili obistini le ili nisu. Prema tome, samo izvreni in, a nikada delanje-u-toku, moe biti uspean i li neuspean. Ono to je dosad reeno vai za sve vrste delanja. Okrenimo se sada osoben oj strukturi injenja kao skupa telesnih radnji u spoljanjem svetu. Bergsonova, kao i Huserlova, istraivanja naglasila su znaaj naih telesnih pokreta za konstitutsanj e spoljanjeg sveta i njegove vremenske perspektive. Svoje telesne pokrete istovre meno doivljavamo u dve razliite ravni: u meri u kojoj se oni odvijaju u spoljanjem svetu, mi ih posmatramo kao dogaaje u prostoru i prostornom vremenu, merljive kao neki preeni put"; u meri u kojoj ih doivljavamo iznutra, kao promene koje se uprav o dogaaju, kao manifestacije nae spontanosti koje pripadaju naem toku svesti, oni s udeluju u naem unutarnjem vremenu, ili dureu. Ono to se dogaa u spoljanjem svetu prip ada istoj vremenskoj dimenziji u kojoj se odvijaju i dogaaji u neivoj prirodi. Ona se moe registrovati odgovarajuim instrumentima i izmeriti naim hronometrima. To je oprostoreno, homogeno vreme koje je univerzalni oblik objektivnog ili kosmikog v remena. S druge strane, u okviru unutarnjeg vremena, durea, nai aktualni doivljaji se povezuju s prolou, preko priseanja i retencija, kao i sa budunou; preko protenzija anticipacija. U naim teiesnim pokretima, i putem njih, mi pravimo prelaz sa naeg durea u prostorno ili kosmiko vreme, i nai postupci injenja sudeluju u obama. injenje mi istovremeno doivljavamo kao niz dogaaja u spoljanjem i u unutarnjem vremenu, ob jedinjujui obe dimenzije u jedinstveni tok koji emo nazvati iva sadanjost. iva sadanjo st, dakle, nastaje na preseku durea i kosmikog vremena. Dok se nalazi u ivoj sadanjo sti, i ivi kroz svoje tekue akte injenja, okrenuto objektima i ciljevima koje treba ostvariti, inee sopstvo doivljava sebe kao izvorite tekuih delanja i, stoga, kao nep odeljeno totalno sopstvo, Ono doivljava svoje telesne pokrete iznutra; ono ivi u k oreliranim sutinski aktualnim doivljajima nedostupnim priseanju i refleksiji; njego v svet jeste svet otvorenih anticipacija. Sopstvo koje ini, i jedino sopstvo koje ini, doivljava sve ovo modo presenti, doivljavajui samoga sebe kao autora tog tekueg injenja, ono sebe ostvaruje kao jedinstvo. Ali, kada se sopstvo, zauzevi refleksi vni stav, osvrne na akte injenja koje je izvrilo i osmotri ih modo praeterito, to se jedinstvo raspada. Sopstvo koje je izvrilo prole inove nije vie nepodeljeno total no sopstvo, ve jedno delimino sopstvo, izvrilac ovog odreenog ina, uzglobljenog u sis tem koreliranih inova kojem pripada. To delimino sopstvo samo je igra uloge, 4

odnosno - ako se usudimo da, sa svim nunim rezervama, upotrebimo ona] prilino dvos misleni izraz koji su Dejms i Mid uveli u literaturu - ono je Mene. Neemo ovde ula ziti u sve mogune implikacije ove tvrdnje, jer bi to zahtevalo prikaz i kritiku M idovog prilino nepotpunog i nedoslednog pokuaja da se ovim problemima pozabavi. Og raniiemo se na to da ukaemo na distinkciju koju Mid pravi izmeu totaliteta delujueg s opstva, koji on naziva Ja", i deliminih sopstava izvrenih inova, odnosno igrae uloga, koje on naziva Mene". Do ove take, teza izloena u ovom radu slae se s Midovom anali zom. Slaemo se, nadalje, i sa Midovom tvrdnjom da Ja" ulazi u doivljaj tek poto je o stvarilo in, dakle iskustveno se javlja kao deo Mene, to jest, Mene je to to se ja vlja u naem doivljaju onako kako ga se seamo.11 Za nae svrhe je dovoljno rei ovoliko: uvid da unutarnje doivljavanje naih telesnih pokreta, sutinski aktualna iskustva i otvorene anticipacije izmiu spoznaji kroz refleksivni stav jasno pokazuje da prol o sopstvo nikad ne moe biti vie od jednog deliminog aspekta totalnog sopstva, koje se ostvaruje u doivljaju svog tekueg injenja. U vezi s razlikovanjem ( vidljivog ) i njenja i ( nevidljivog ) vrenja moramo dodati jo neto. U sluaju pukog vrenja - recimo , kad pokuavam da mentalnim putem resim neki matematiki problem - ako krajnji isho d nije ostvario moje anticipacije i ako sam nezadovoljan rezultatom, ja itav proc es mentalnih operacija mogu ponititi i poeti iz poetka. U spoljanjem svetu nita se nee prorneniti, poniteni proces nee ostaviti nikakav trag. U tom smislu, puka mentaln a delanja se mogu opozvati. injenje se, meutim, ne moe opozvati. Moje injenje menja spoljanji svet. U najboljem sluaju, ja mogu vaspostaviti prvobitnu situaciju kontr apotezima, ali ne mogu rainiti" ono to sam uinio. Iz tog razloga, ja sam - s moralnog i pravnog stanovita odgovoran za svoja dela, ali ne i za svoje misli. Takoe iz to g razloga, sloboda izbora izmeu nekoliko mogunosti prua mi se samo u mentalnom proj ektovanju injenja, pre no to sam to injenje izvrio u spoljanjem svetu ili, makar, dok njegovo izvravanje traje u ivoj sadanjosti i prema tome je jo uvek podlono preinakam a. Kad je posredi prolost, mogunosti izbora nema. Poto sam ostvario injenje, ili bar neke njegove delove, izabrao sam jednom Up. G. H. Mead, Mind, Self and Society, Chicago, 1934, str. 173-175, 196-198, 20 3, The Genesis of the Self", pretampano u: The Philosophy of the Present, Chicago, 1932, str. 176-195, nar. 184 i dalje; ,,What Sociaf Objects Must Psychology Pre suppose?", Journal of Phifosophy Vol. VIII, 1910, str. 174-180; The Social Self, Journal of Philosophy, Vol X, 1913, str. 374-380, V. isto tako odlinu knjigu Alfr eda Stafforda Claytona o Midu: Emergent Mind and Education, New York 1943, str, 136-141, nar 137. Nesumnjiva je Midova zasluga to je uoio veze izmeu ina, sopstva, p amenja, vremena i stvarnosti., Pozicija ovoga lanka, naravno, nepomirljiva je sa M idovom teorijom drutvenog porekla sopstva i s njegovim (modifikovanim) bihevioriz mom, koji ga navodi da sve gorepomenute fenomene tumai kroz shemu dra - odgovor. M nogo vie istine sadrano je u uvenoj Desetoj glavi Dejmsovih Principles of Psychology , gde moemo nai ne samo razlikovanje izmeu Mene i Ja, nego i pozivanje na telesne p okrete, pamenje i oseaj za vreme. 11 4

zauvek ono to je uinjeno i sad moram snositi posledice. Ne mogu izabrati po elji on o to bih voleo da sam uinio. Dosad se naa analiza bavila vremenskom strukturom dela nja i, sledstveno tome, vremenskom strukturom sopstva - u izolovanom kontekstu t oka svesti usamljenog pojedinca, kao da se o oveku u prirodnom stavu moe razmiljati kao odvojenom od blinjih. Tu fiktivnu apstrakciju stvorili smo, naravno, samo za rad jasnijeg izlaganja problema. Sada se moramo okrenuti drutvenoj strukturi svet a injenja. DRUTVENA STRUKTURA SVETA SVAKODNEVNOG IVOTA Rekosmo ranije da je svet svakodnevnog ivota, u koji se raamo, od samog poetka intersubjektivan. Time podrazumevamo, s je dne strane, da nije re o mom privatnom svetu ve svetu zajednikom svima nama, a s dr uge strane, da unutar njega postoje moji blinji, s kojima sam povezan viestrukim d rutvenim odnosima. Moje se injenje ne odvija samo nad neivim stvarima ve i nad mojim blinjima; oni me navode na delanje i ja njih navodim na uzvratno delanje. Ne ula zei ovde u podrobnu raspravu o strukturi i konstituisanju drutvenog odnosa, meu mnot vom njegovih oblika odaberimo samo jedan kao ilustraciju: moji ostvareni inovi mo gu motivisati Drugog da reaguje, i obratno. Ja, recimo, postavljam Drugome pitan je s namerom da dobijem odgovor, a njegov odgovor motivisan je mojim pitanjem. E to jednog od mnotva tipova drutvenih delanja", i to onog tipa u kojem da bi" motivi ( in - order- to" motives ) mog delanja postaju zbog" motivi ( because" motives ) u partnerovoj reakciji. Drutveno delanje ukljuuje komunikaciju, a svaka se komunika cija nuno zasniva na injenju. Ako elim da komuniciram s Drugima, moram u spoljanjem svetu izvriti vidljive inove, koje Drugi treba da protumae kao znakove poruke koju e lim da prenesem. Gestovi, govor, pisanje itd. - sve je to zasnovano na telesnim pokretima. Do te take, bihevioristiko tumaenje komunikacije je opravdano. Greka se s astoji u poistpveivanju orua komunikacije, naime, pojedinanog injenja, sa samim komu niciranim znaenjem. Ispitajmo mehanizam komunikacije sa stanovita tumaa. Ja gotovi ishod tuih komunikativnih inova ili zaticem kao datost od koje zapoinjem svoje tumae nje, ili pak tekui proces komunikativnog deianja simultano pratim, dok se odvija. Prvi je sluaj posredi ukoliko moram da protumaim oznaku koju je Drugi ranije post avio, ili nekakvo orue koje je on proizveo. Druga vrsta odnosa prevladava ako slua m partnerov govor. (Postoje mnoge varijacije ovih osnovnih tipova, kao to je itanj e pisma Drugog, u svojevrsnoj kvazisimultanosti s tekuim komunikativnim procesom. ) Misao koju eli da mi prenese Drugi gradi korak po korak, dodajui re na re, reenicu na 4

reenicu, pasus na pasus. Dok on to ini, moja interpretativna delanja slede njegove komunikativne akcije u istom ritmu. Oboje nas, ja i Drugi, doivljavamo tekui proc es komunikacije u ivoj sadanjosti. Artikuliui svoju misao, dok govori, u fazama, kom unikator ne doivljava samo ono to aktualno izuuje; u okviru toka njegove svesti komp fikovani mehanizam pamenja i anticipacije povezuje jedan element njegovog govora s onim to mu je prethodilo i onim to e slediti, povezujui sve u jedinstvenu misao ko ju eli da saopti. Svi ti doivljaji pripadaju njegovom unutarnjem vremenu. S druge s trane, njegov govor se odvija kao niz dogaaja u oprostorenom vremenu spoljanjeg sv eta. Ukratko, autor poruke doivljava tekui proces komuniciranja kao injenje u svojo j ivoj sadanjosti. A ja, slualac, sa svoje strane doivljavam vlastite interpretativn e postupke takoe kao neto to se dogaa u mojoj ivoj sadanjosti, premda to tumaenje nije njenje, ve samo vrenje, u okviru znaenja nae definicije. S jedne strane, ja doivljava m govor Drugog kao niz dogaaja u spoljanjem vremenu; s druge strane, doivljavam vla stito tumaenje kao niz pamenja i anticipacija, koji se dogaaju u mom unutarnjem vre menu, meusobno povezani mojom namerom da razumem misao Drugog kao celinu. Razmotr imo sada injenicu da dogaanje u spoljanjem svetu -govornikov govor - predstavlja, d ok traje, element zajedniki njegovoj i mojoj ivoj sadanjosti, koje tako postaju sim ultane. Moje simultano sudelovanje u tekuem procesu tueg komuniciranja uspostavlja , dakle, jednu novu dimenziju vremena. On i ja, mi delimo, sve dok proces traje, zajedniku ivu sadanjost, nau ivu sadanjost, koja njemu i meni omoguuje da kaemo: Mi ovo dogaanje doiveli zajedno." Tako uspostavljenim mi - odnosom, oboje - on, obraaj ui rni se, i ja, sluajui ga - ivimo u naoj uzajamnoj ivoj sadanjosti, okrenutoj ka mis i koja treba da se ostvari u komunikativnom procesu i putem njega. Mi starimo za jedno. Naa se analiza komunikacije u ivoj sadanjosti mi-odnosa dosad ograniavala na u to ukfjuenu vremensku perspektivu. Preimo sada na osobene funkcije telesnih pokr eta Drugog kao ekspresivno polje koje se, predstavljajui znakove misli Drugog, ot vara mom tumaenju. Jasno, irina tog polja, ak i ako se komunikacija dogaa u ivoj sadan josti, moe znatno varirati. Dostii e maksimum ako je partnerima zajedniko ne samo vr eme nego i prostor, to jest, u sluaju onoga to sociolozi nazivaju odnosom licem u lice. Da bismo to razjasnili, zadrimo se na naem primeru govornika i sluaoca i anal izirajmo one elemente takve situacije koji se podaju tumaenju. Tu su najpre reci, upotrebljene u znaenju koje imaju prema reniku i gramatici korlenog jezika, uz doda tne nijanse koje poprimaju iz konteksta govora, kao i nepredvidljive konotacije koje potiu iz psobenih govornikovih okolnosti. Tu je, zatim, modulacija govorniko vog glasa, izraz lica, gestovi koji 4

prate govor. U normalnim okolnostima, jedino prenoenje misli pomou valjano odabran ih rei predstavlja govornikov projekt i, stoga, injenje", prema naoj definiciji. Dru gi elementi unutar polja, podlonog tumaenju s govornikove take gledita nisu planiran i i otud, u najboljem sluaju, predstavljaju puku radnju ili ak puke reflekse, dakl e, u sutini aktualne doivljaje bez subjektivnog znaenja. Pa ipak, i oni su elementi sluaoevog tumaenja stanja duha Drugog. Zajedniki prostor dozvoljava partneru da shv ati telesne izraaje Dnigog ne samo kao dogaaje u spoljanjem svetu ve kao inioce sajmo g komunikativnog procesa, premda oni ne proistiu iz komunikatorovog injenja. Ne sa mo da svaki partner u odnosu licem u lice sudeluje s drugim u ivoj sadanjosti; sva kr od njih, sa svim manifestacijama vlastitog spontanog okruenja; oboje sudeluju u nizu zajednikih doivljaja spoljanjeg sveta prema kojem moe biti okrenuto injenje ma kojeg od njih. i, najzad, u odnosu licem u lice (i jedino u njemu} partner moe s agledati sopstvo svoga blinjeg kao neokrnjeni totalitet u ivoj sadanjosti. Ovo je n aroito znaajno zato to, kao to smo ranije videli, ja vlastito sopstvo mogu sagledati jedino modo praeterito, dakle mogu spoznati tek jedan delimian aspekt mog prolog sopstva, samog sebe kao izvoaa uloge, kao Mene. Svi drugi drutveni odnosi jesu izve denice iz tog prvobitnog doivljaja totaliteta sopstva Drugog, u zajednikom vremenu i prostoru. Svaka teorijska analiza pojma okruenje" - jednog od ponajmanje razjanj enih termina kojima danas barataju drutvene nauke morala bi da krene od odnosa li cem u lice kao osnovne strukture sveta svakodnevnog ivota. Ne moemo ovde ulaziti u pojedinosti ovih izvedenih odnosa. Za na problem je bitno to to se ni u jednom od njih sopstvo Drugog ne nudi partneru kao jedinstvo. Drugi se ukazuje samo kao d elimino sopstvo, kao izvorite ovih ili onih inova, koje ja ne delim u ivoj sadanjosti . Zajednika iva sadanjost mi-odnosa pretpostavlja istovremeno prisustvo partnera Sv akom tipu deriviranog drutvenog odnosa pripada po jedan tip vremenske perspektive koji se izvodi iz ive sadanjosti. Postoji, recimo, jedna osobena kvazi sadanjost u kojoj ja tumaim tek ishode komunikacije Drugog - napisano pismo, odtampanu knjigu - a da nisam sudelovao u tekuem procesu inova komuniciranja. Postoje i druge vrem enske dimenzije u kojima sam povezan sa savremenicima ( contemporaries ) koje ni kada nisam sreo, ili sa prethodnicima ( predecessors ), ili sa naslednicima ( su ccessors ); istorijsko vreme, u kojem doivljavam aktualnu sadanjost kao ishod proli h dogaaja; i mnoge druge. Sve ove vremenske perspektive mogu se dovesti u vezu sa ivom sadanjou: moju vlastitu aktualnu ili bivu, ili aktualnu ili bivu ivu sadanjost ih blinjih s kojima sam, opet, povezan u iskonskoj ili izvedenoj ivoj sadanjosti. S ve se to odvija u razliitim modalitetima potencijalnosti ili kvaziaktualnosti, a svaki tip ima vlastite oblike skupljanja" iii produavanja" vremena, vlastite oblike preskakanja". Postoje, nadalje, razliiti vidovi 4

preklapanja i meusobnog proimanja ovih perspektiva, njihovog aktiviranja ili gaenja" pomakom iz jedne u drugu, kao i preobraaji jedne u drugu, razliiti tipovi sinteti zovanja i kombinovanja, ili izolovanja i rasplitanja. Koliko god raznovrsne bile vremenske perspektive i njihovi uzajamni odnosi, one sve vode poreklo iz presek a dures. i kosmikog vremena. U naem drutvenom ivotu unutar prirodnog stava, i zahvalj ujui njemu, sve te perspektive, opaamo kao integrisane u jedinstvenu, po pretposta vci homogenu dimenziju vremena, koja obuhvata ne samo sve individualne vremenske perspektive svakog od nas tokom naeg budnog ivota ve i onu zajedniku svima nama. Nj u emo nazvati drutvenim (civic) ili standardnim vremenom. Ona takoe predstavlja pre sek kosmikog i unutarnjeg vremena, mada - u pogledu ovog potonjeg - samo jednog n jegovog aspekta, to jest onog u kojem potpuno budan ovek doivljava svoje akte injen ja kao dogaaje unutar toka svoje svesti. Zato to sudeluje u kosmikom vremenu, stand ardno vreme se moe meriti naim satovima i kalendarima. Zato to se poklapa sa naim un utarnjim oseajem vremena, u kojem doivljavamo svoje akte injenja, ako smo - i samo ako smo - potpuno budni, ono upravlja sistemom planova pod koji podvodimo svoje projekte, kao to su planovi za ivot, rad i dokolicu. Zato to je zajedniko svima nama , standardno vreme omoguava intersubjektivnu koordinaciju razliitih individualnih planskih sistema. Prema tome, drutveno ili standardno vreme je univerzalna vremen ska struktura intersubjektivnog sveta svakodnevnog ivota u prirodnom stavu u isto m onom smislu u kojem Zemlja predstavlja njegovu prostornu strukturu, koja obuim a prostorno okruenje svakoga od nas. SLOJEVI STVARNOSTI U SVAKODNEVNOM SVETU INJENJA Potpuno budan ovek u prirodnom sta vu prvenstveno je zainteresovan za onaj odeljak sveta vlastitog svakodnevnog ivot a koji je u njegovom domaaju i kojem on sam ini sredite, u prostornom i vremenskom smislu. Mesto koje moje telo zauzima unutar sveta, moje aktualno Ovde, jeste pol azna taka iz koje ja zapoinjem svoje snalaenje u prostoru. Ono je, da tako kaemo, nu lta taka mog koordinatnog sistema. U odnosu na moje telo ja grupiem elemente okoli ne u kategorije desno i levo, ispred i iza, iznad i ispod, blizu i daleko, i tak o dalje. Na slian nain, moje aktualno Sada jeste ishodina taka svih vremenskih persp ektiva pomou kojih organizujem dogaaje u svetu: kategorija pre i pole, prolo i budue, istovremeno i uzastopno itd. 4

U okviru ove osnovne orijentacione sheme, meutim, svet injenja je strukturisan u r azliite slojeve stvarnosti. Velika je Midova zasluga12 to je analizirao strukturis anje stvarnosti - makar fizike tvari - u odnosu na ljudsko delanje, naroito na akt ualno manipulisanje objektima pomou ruku. Upravo ono to je Mid nazvao podrujem manip ulacije" sainjava jezgro stvarnosti. Ovo podruje ukljuuje objekte koje istovremeno vidimo i njima rukujemo, za razliku od udaIjenih objekata koje ne moemo dodirnuti u naem polju vidljivosti. Jedino doivljaji fizikih stvari unutar podruja manipulaci je pruaju priliku za osnovni test svake stvarnosti naime, pruanje otpora - jedino oni definiu, Midovim reima, standardne dimenzije" stvari koje se pojavljuju Izvan m anipulatornog podruja, u formama iskrivljenim razliitim optikim perspektivama. Ova teorija o premoi podruja manipulacije bez sumnje se slae sa tezom koja se zastupa u ovom radu, naime, da svet naeg injenja, telesnih pokreta, manipulisanja objektima i rukovanja stvarima i ljudima sainjava osobenu stvarnost svakodnevnog ivota. Za nae svrhe, meutim, razlika izmeu objekata koji se doivljavaju dodirom i udaljenih ob jekata, inae izuzetno vana, nije od prvenstvenog znaaja. Lako bi se moglo pokazati da ova dihotomija proistie iz Midove temeljno bihevioristike pozicije i njegove ne kritike upotrebe sheme dra dogovor. Nas, naprotiv, zanima prirodni stav potpunog b udnog, odraslog oveka koji ivi ivot iz dana u dan. On uvek raspolae zalihom ranijih doivljaja, meu kojima su i predstava o udaljenosti kao takvoj, kao i o mogunosti sa vlaivanja udaljenosti aktima injenja, tanije aktima fizikog kretanja. U prirodnom st avu, dakle, vizuelno opaanje udaljenog objekta podrazumeva anticipaciju da se kre tanjem moe ostvariti dodir sa udaljenim objektom, u kojem sluaju e objekti izgubiti iskrivljenu formu, a njihove standardne dimenzije" biti nanovo uspostavljene. Ov a anticipacija, kao i svaka druga, moe, ali ne mora izdrati probu potonjeg aktualn og iskustva. Ako je iskustvo opovrgne, to e znaiti da dotini udaljeni objekt ne pri pada svetu mog injenja. Dete moe traiti da dotakne zvezde. Za odraslog oveka u priro dnom stavu, zvezde su blistave takice izvan sfere njegovog injenja i to vai ak i ako mu njihov raspored slui da se snae u prostoru. Predlaemo, dakle, da se onaj sloj s veta injenja koji pojedinac doivljava kao jezgro svoje stvarnosti nazove svetom un utar njegovog domaaja. Ovaj svet ukljuuje ne samo Midovo podruje manipulacije ve i s tvari u dometu pojedinevog vida i sluha, odnosno ne samo domen sveta otvoren njeg ovom aktualnom injenju nego i susedne oblasti njegovog potencijalnog injenja. Nara vno, ovi prostori nisu razdvojeni otrim granicama, oni su okrueni oreolima maglovi tog i otvorenim horizontima, koji se menjaju u zavisnosti od promene interesovan ja i panje. Jasno, itav taj sistem sveta unutar mog The Phihsophy of the Present, Chicago 1932, str. 124 i dalje; The Philosophy of the Act, Chicago 1938, str. 103-106, 121 i dalje, 190-192, 196-197, 282-284. 12 4

domaaja" menja se sa svakom mojom kretnjom; miui telo, ja pomiem nulto sredite svog k oordinatnog sistema, a samim tim se menjaju svi brojevi (koordinate) unutar tog sistema. Moemo rei da svet unutar mog aktualnog domaaja u jednom sutinskom smislu pr ipada sadanjem vremenu. Svet unutar mog potencijalnog domaaja, meutim, nosi jednu s loeniju vremensku strukturu. Morali bismo razluiti bar dve zone potencijalnosti. P rvoj, koja se odnosi na prolost, pripada ono to je ranije bilo u mom aktualnom dom aaju i to se, tako ja pretpostavljam, moe u nj vratiti (svet unutarpovratljivog dom aaja ). Pretpostavka koju to podrazumeva zasnovana je na idealizacijama - koje up ravljaju svekolikim ponaanjem u prirodnoj sferi - naime, da mogu nastaviti da del am kao to sam dosad delao, i da mogu uvek iznova zapoeti isto delanje pod istim us lovima. Huserl, govorei o univerzalnoj ulozi ovih idealizacija u utemeljivanju lo gike, naroito iste analitike, naziva ih idealizacijama ,,i tako dalje", i mogu to p onovo uiniti", pri emu je ova druga subjektivni korelat prve.13 Evo primera: poto s am izvrio in kretanja, iz domaaja mi je izalo ono to je prethodno predstavljalo svet u mom domaaju". Pomeranje nultog sredita mog koordinatnog sistema pretvorilo je moj prethodni svet u modalitetu hic u svet koji je sada u modalitetu ilic.14 No, Id ealizacijom mogu to ponovo uiniti" ja pretpostavljam da mogu nanovo preobraziti ak tualni ilic u novi hic. Proli svet unutar mog domaaja ima, zahvaljujui ovoj idealiz aciji, karakter sveta koji se moe vratiti u moj domaaj. Tako, na primer, moje neka danje podruje manipulacije nastavlja da funkcionie u mojoj sadanjosti kao potencijal no podruje manipulacije u modalitetu ilic, i sada ima karakter svojevrsne verovat noe ponovnog uspostavljanja. Kao to je ova prva zona potencijalnosti vezana za prol ost, tako je druga zasnovana na anticipacijama budunosti. Unutar mog potencijalno g domaaja nalazi se i svet koji niti jeste, niti je ikada bio unutar mog aktualno g domaaja, ali koji svejedno mogu dosegnuti pod idealizacijom i tako dalje" ( svet unutar dostinog domaaja ). Najvaniji primer ove druge zone potencijalnosti jeste s vet unutar aktualnog domaaja moga blinjeg. Recimo, njegovo manipulatorno podruje se ne poklapa - ili bar ne sasvim15 - sa mojim, zato to se ono samo njemu javlja u modalitetu hic, a meni u ilic. Ipak, ono jeste moje dostino podruje manipulacije, koje bi moglo; postati aktualno za mene kad bih bio na njegovom mestu, i , doist a e to postati ako preduzmem odgovarajue kretnje.16 13 14 Formale und transzendentale Logik, Odeljak 74, str. 167. Terminologija sledi onu Huserlovu iz njegovih Meditapons Cartesiennes, odelj-ci 53 i dalje. (V. srpskoh rvatskf prevod: Kartezijanske meditacije, preveo F. Zenko, Zagreb. CKD SSO, 1975 .) 15 U odnosu licem u lice - i u tome lei dodatna osobenost ovog vrhovnog drutven og odnosa - svet u mom domaaju i svet u domaaju mog partnera preklapaju se, dakle postoji makar jedan deli sveta koji je u mom. i njegovom zajednikom domaaju 16 D. H. Mid u svom ogledu The Objective Realitv of Perspectives" pretampanom u Phiiosophy of the Present dolazi do slinog zakljuka: Sadanja stvarnost je4

Ono to je reeno o manipulatornom podruju savremenika vai, sasvim uopteno, za svet unu tar vaeg, njihovog, neijeg domaaja. To podrazumeva ne samo svet unutar aktualnog do maaja Drugog ve i svetove unutar njegovog povratljivog i dostinog domaaja. Celokupni sistem koji se na taj nain grana zahvaljujui slojevitosti drutvenog sveta obojen j e najrazliitijim nijansama koje potiu iz raznih oblika drutvenosti - kao to su prisn ost i anonimnost, tuost i bliskost, drutvena blizina i drutvena distanca itd. - a k oje upravljaju mojim odnosima sa neposrednim blinjima, zatim savremenicima, preth odnicima i napokon naslednicima. Sva ta pitanja ne moemo ovde obraivati. Za nae svr he, dovoljno je pokazati da itav drutveni svet jeste svet unutar mog dostinog domaaj a, strukturisan u skladu s razliitim verovatnoama dosezanja. No, stupnjevi verovat noe povraanja ( kod prve ), odnosno dosezanja ( kod druge zone potencijalnosti ) n ipoto nisu istovetni. to se tie prvog sluaja, moramo imati na umu da sam ono to je za mene sada tek verovatnoa povratljivog domaaja nekada doivljavao u aktualnom domaaju . Moji proli akti injenja, pa ak i delanja koja sam u prolosti samo projektovao, pri padali su svetu koji je tada bio u mom aktualnom domaaju. S druge strane, oni su povezani sa mojim sadanjim duhovnim stanjem, koje je takvo kakvo jeste zato to je trenutno prola stvarnost nekada bila sadanja stvarnost. Anticipirana moguna reaktua lizacija nekada aktualnog sveta u mom domaaju, prema tome, zasniva se na reproduk cijama i retencijama mojih vlastitih prolih doivljaja obistinjenja. Verovatnoa obna vljanja nekad aktualnog domaaja je, dakle, maksimalna. Druga zona potencijalnosti odnosi se, putem anticipacije, na moja budua duhovna stanja, Ona nije povezana s a mojim prolim doivljajima, osim injenicom da njene anticipacije ( kao i sve antici pacije ) vode poreklo iz zalihe mojih prolih iskustava koja mi je trenutno pri ru ci, i moraju biti s njome saglasne. Ovi mi doivljaji omoguavaju da odmerim verovat nou ostvarivanja svojih planova i da procenim svoju snagu. Jasno, ova druga zona uopte nije homogena, ve je izdeljena na sektore s razliitim verovatnoama dosezanja. Ove se verovatnoe smanjuju uporedo sa porastom prostorne, vremenske i drutvene uda ljenosti dotinog sektora od aktualnog sredita mog sveta injenja. Stoje ta udaljenos t vea, to su moje anticipacije dostine aktualnosti neizvesnije, da bi na kraju pos tale sasvim prazne i neostvarljive. SVET INJENJA KAO VRHOVNA STVARNOST; FUNDAMENTALNA STREPNJA; EPOCH PRIRODNOG STAVA ste jedna mogunost! To je ono to bi bilo kad bismo bili tamo, umesto ovde" (str. 1 73) 4

Svet injenja kao celina ima prvenstvo nad svim drugim poduniverzumima stvarnosti. To je svet fizikih stvari, ukljuujui moje telo; to je oblast mojih telesnih pokret a i operacija; on prua otpore ije savlaivanje zahteva napor; on preda me stavlja za datke, dozvoljava mi da ostvarim svoje planove, i omoguava mi da uspem ili omaim u pokuaju da dostignem ciljeve. Svojim injenjem ja sam okrenut spoljanjem svetu, men jam ga; premda su izazvane mojim injenjem, te promene doivljavamo i ja sam i drugi , osvedoavamo se u njih kao u dogaaje u tom svetu, nezavisno od mog injenja koje ih je prouzrokovalo. Taj svet i njegove objekte ja delim s Drugima; s Drugima imam zajednike ciljeve i sredstva; s njima radim u mnogostrukim drutvenim inovima i odn osima; s njima se prepliem, i oni sa mnom. I najzad, svet injenja jeste stvarnost unutar koje se ostvaruju komunikacija i igra uzajamnog motivisanja. On se, dakle , moe doiveti unutar obeju osnovnih referentnih shema - uzrone sheme motivacija, i teleoloke sheme ciljeva. Kao to je ranije reeno, taj svet za na prirodni stav prvens tveno nije objekt razmiljanja, ve polje kojim treba zagospodariti. Mi za nj imamo eminentno praktian interes, prouzrokovan nunou pokoravanja osnovnim zahtevima naeg ivo ta. No, mi nismo podjednako zainteresovani za sve slojeve sveta injenja. Selektiv na funkcija naeg zanimanja organizuje svet u oba smisla - i prostorno i vremenski - u slojeve vee, odnosno manje relevantnosti. Iz sveta u okviru mog aktualnog il i potencijalnog domaaja kao prvenstveno vani biraju se oni objekti koji sada jesu, ili u budunosti mogu postati, ciljevi III sredstva za ostvarenje mojih projekata , kao i oni koji s mog stanovita jesu, ili e postati, opasni, ugodni, ili na neki drugi nain za mene relevantni. Ja neprestano anticjplram budue posledice koje od t ih objekata mogu oekivati, i budue promene koje e moje projektovano injenje na njima izazvati. Razjasnimo ta u ovom kontekstu podrazumevamo pod relevantnou". Ja se, na primer, unutar prirodnog stava strastveno zanimam za rezultate mog delanja, a na roito za to da li e moje anticipacije izdrati probu prakse. Kao to smo ranije videli , sve anticipacije i planovi odnose se na ranija iskustva koja su sada pri ruci, to mi omoguava da procenirn svoje anse. Ali, to je tek polovina prie. ta anticipiram je jedna stvar, a zato neke dogaaje uopte anticipiram sasvim druga. Jedna je stvar ta se moe dogoditi pod odreenim uslovima i okolnostima, a druga zato sam zaintereso van za te dogaaje i zato napeto iekujem ishod svojih proroanstava, Pozivanje na prirun u zalihu iskustava, kao nataloena prethodna iskustva, daje odgovor samo na prvi d eo tih dihotomija. Drugi njihov deo povezan je sa sistemom relevancija kojim e ru kovodi ovek u okviru prirodnog stava u svakodnevnom ivotu. Ne moemo ovde ispitivati sve implikacije problema relevancije, ijeg jednog aspekta smo se upravo dotakli. No, ukratko, elimo rei da se itav 4

sistem relevancija koji nama upravlja u prirodnom stavu zasniva na temeljnom doiv ljaju svakog od nas: znam da u umreti i plaim se toga. Predlaemo da se taj temeljni doivljaj nazove fundamentalnom strepnjom. To je praiskonska anticipacija, iz koj e sve druge vuku koren. Iz fundamentalne strepnje proistie mnotvo meusobno povezani h sistema nadanja i strahovanja, potreba i zadovoljenja, prilika i rizika koji ov eka u prirodnom stavu nagone da stalno pokuava ovladati svetom, prevazii prepreke, zacrtati i ostvariti projekte. Aii, sama fundamentalna strepnja tek je korelat naeg postojanja kao ljudskih bia unutar vrhovne stvarnosti svakodnevnog ivota, te s e prema tome nade i strahovi, kao i s njima povezana zadovoljenja i razoaranja, z asnivaju na svetu injenja, i moguna su jedino u njemu. Oni su sutinski elementi rea lnosti tog sveta, ali ne zavise od naeg verovanja u nju. Naprotiv, za prirodni st av je karakteristino da svet i njegove objekte uzima zdravo za gotovo, sve dok se ne pojavi dokaz o suprotnom. Dokle god jednom uspostavljena referentna shema, s istem naih i tuih potvrenih doivljaja funkcionie, dokle god delanja i operacije izvren i pod njegovim vodstvom daju eljene rezultate, mi tim doivljajima verujemo. Ne zan ima nas da otkrijemo da li taj svet zaista postoji ili je samo koherentan sistem doslednih privida. Nemamo razloga da gajimo ikakve sumnje u nae potvrene doivljaje koji - tako verujemo - prikazuju stvari onakvima kakve one zaista jesu. Potrebn a je naroita motivacija - poput iznenadnog prodora neobinog" doivljaja, koji se ne m oe podvesti pod zalihu prirunog znanja, ili joj protivrei - da bismo revidirali svo ja ranija verovanja. Fenomenologija nam je dala pojam fenomenolokog epocha -suspen dovanja vere u stvarnost sveta - kao sredstvo za prevazilaenje prirodnog stava ra dikalizacijom kartezijanskog metoda filozofske sumnje.17 Usuujemo se da ponudimo ideju da ovek u okviru prirodnog stava takoe koristi osobeni epoch, naravno, sasvim razliit od fenomenologovog. On ne suspenduje verovanje u spoljanji svet i njegove objekte, ve naprotiv, suspenduje sumnju u njegovo postojanje. On u zagrade stavl ja podozrenje da su svet i njegovi objekti moda drugaiji no to se njemu prikazuju. Predlaemo da se taj epoch nazove epoch prirodnog stava. MNOGOSTRUKE STVARNOSTI I NJIHOVO KONSTITUISANJE Na poetku ovog rada pozvali smo se na teoriju Vilijema Dejmsa o mnotvu poduniverzum a, od kojih se za svaki moe rei da je na vlastiti nain stvaran, sve dok je na nj us merena naa panja. Dejms sam naglaava da svaki od tih poduniverzuma ima osobeni i ode liti stil postojanja; da se, u okviru svakog od tih poduniverzuma u sve iskaze bilo atributivne, bilo egzistencijalne - veruje ve samim tim to su izreene, osim uk oliko se ne 17 Up. Farber, nav. deio, str. 526 i dalje 4

sukobljavaju s drugim iskazima u koje se istovremeno veruje, a koji sadre iste ka tegorije kao i prethodni18 da je celokupho razlikovanje izmeu stvarnog i nestvarno g zasnovano na dve mentalne injenice - prvoj, da o istoj stvari moemo misliti na ra zliite naine; i drugoj, da - poto smo sebi ta razliita miljenja predoili - moemo odabr ti koje emo prihvatiti, a koje odbaciti". Dejms, dakle, govori o jednom ,,oseaju st varnosti", koji se moe istraivati u okviru psihologije verovanja i neverovanja. Da bismo tu znaajnu ideju oslobodili njenog psiholokog konteksta, umesto o mnotvu pod univerzuma stvarnosti radije govorimo o omeenim oblastima znaenja, pri emu svakoj o d njih moemo pripisati odreeni prizvuk stvarnosti. Govorimo o oblastima znaenja, a ne o poduniverzumima, zato to se stvarnost konstituie znaenjem naih doivljaja, a ne o ntolokom strukturom objekata.19 Otud emo odreeni skup vlastitih doivljaja nazvati om eenom ob|asu znaenja ukoliko sve njih odlikuje osobeni kognitivni stil i ukojiko su - u odnosu na taj stil- ne samo unutar sebe konziteiitni ve i meu sobom uskladljiv i. Podvueno ogranienje je znaajno, jer nekonzistentnost i neuskladljivost nekih doiv ljaja, koji sudelujii u jednom Istom kognitivnom stilu, ne moraju podrazumevati iezavanje prizvuka stvarnosti iz date oblasti znaenja kao celine, ve samo opovrgavan je jednog doivljaja ili vie njih, u okviru nje. No, ta treba podrazumevati pod izra zima osobeni kognitivni stil" i prizvuk stvarnosti"? Kao primer razmotrimo jo jedno m svet svakodnevnog ivota, kako smo ga u prethodnom odeljku definisalf i analizir ali. Ovaj je svet svakako jedan poduniverzum" ili omeena oblast znaenja" izmeu mnotva drugih, premda se ovaj izdvaja i:kao krajnja, odnosno vrhovna stvarnost, iz razl oga koje nabrajamo u prethodnom odeljku. Ako ponovo pregledamo osnovne odlike ko je obeleavaju njegov osobeni kognitivni stil, nalazimo sledee.: 1. osobenu napetos t svesti, naime potpunu budnost, koja proistie iz pune panje prema ivotu; 2. osoben i epoch, naime suspendovanje sumnje; 3. preovlaujui oblik spontanosti, naime injenje ( smislena spontanost, zasnovana na projektu i obeleena namerom da se projektova no stanje stvari sprovedie u delo telesnim pokretima u spoljanjem svetu ); 4. oso beni oblik doivljavanja vlastitog sopstva ( sopstvo koje ini kao totalno sopstvo ) ; 18 19 James, Principles, Vol. II, str. 290 Up Husserl, Ideas, General introduction to Pure Phenomenology prev. B. Gibson, London/New York 1931, odeljak 55, str. 168: U izvesniom smislu i s dunim oprezom u korienju rei, moemo rei da su sva stvarna jedins tva jedinstva znaenja" (podvukao E Huserl). 4

5. osobeni oblik drutvenosti ( zajedniki intersubjektivni svet komunikacije i drutv enog delanja ); 6. osobenu vremensku perspektivu ( standardno vreme, koje nastaj e ukrtanjem durea i kosmikog vremena, kao univerzalna vremenska struktura intersubj ektivnog sveta ). To su bar neke od odlika kognitivnog stila koji pripada ovoj o blasti znaenja. Dokle god nai doivljaji ovog sveta - kako oni valjani, tako i oni o povrgnuti - sudeluju u tom stilu, ovu oblast znaenja moemo smatrati stvarnom, moemo joj pripisati prizvuk stvarnosti. A to se tie vrhovne stvarnosti svakodnevnog ivot a, prirodni stav nas prosto nagoni da joj taj prizvuk pridamo, jer naa praktina is kustva dokazuju jedinstvo i suvislost sveta injenja, te hipoteza o njegovoj realn osti deluje nepobitno. tavie, ta nam se stvarnost ini prirodnom, i svoj stav prema njoj nismo spremni da napustimo sve dok ne doivimo osobeni ok, koji nas prisiljava da prekoraimo granice te omeene" oblasti znaenja, i prizvuk stvarnosti prenesemo na neku drugu. Svakako, tokom mog svakodnevnog ivota esto doivljavam takve okove; oni i sami pripadaju njegovoj stvarnosti. Oni mi pokazuju da svet injenja u standardn om vremenu nije jedina omeena oblast znaenja, ve samo jedna od mnotva takvih oblasti , dostupnih mom intencionalnom ivotu. okantni" doivljaji isto su onoliko raznovrsni koliko su razliite omeene oblasti znaenja kojima mogu pridati prizvuk stvarnosti. E vo nekih primera: ok zaspivanja jeste skok u svet snova; unutarnji preobraaj kroz koji prolazimo dok se zavesa die oznaava prelazak u svet pozorine predstave; ako du go stojimo pred nekom umetnikom slikom, i ograniimo svoje vidno polje na ono to se nalazi unutar rama, na stav se korenito menja i prelazimo u svet slikarstva, ako sluamo vic i spremni smo da nakratko prihvatimo njegov izmiljeni svet kao stvarnos t u odnosu na koju svet naeg dnevnog ivota poinje da izgleda kao ista budalatina, za trenutak se naemo u neprilici, koja se razreava smehom; okreui se svojoj igraki, dete prelazi u svet igre i tako dalje. Religiozna iskustva, u svim svojim varijantam a, takoe su primeri takvog oka - recimo, Kjerkegorov (Kierkegaard) doivljaj trenutka " kao skoka u religioznu sferu; ili, odluka kakvog naunika da svoje uobiajeno stra stveno sudelovanje u poslovima ovoga sveta" zameni stavom bezinteresne kontemplac ije. Samimo reeno u nekoliko teza, 1) Svi ti svetovi - svet snova, matanja i fantaz ama, naroito svet umetnosti, zatim svet religioznog doivljaja, svet naune kontempla cije, svet deje igre, i svet luaka - jesu omeene oblasti znaenja. To znai: a) sve one imaju osobeni kognitivni stil (koji nije istovetan sa stilom sveta injenja unuta r prirodnog stava); b) svi doivljaji unutar svakog od ovih svetova jesu, s obziro m na taj kognitivni stil, unutar sebe konzistentni i 4

uskladljivi jedan sa drugim ( mada ne i sa znaenjem svakodnevnog ivota ); c) svaka od ovih omeenih oblasti znaenja moe poprimiti osobeni prizvuk stvarnosti ( mada ne onaj karakteristian za svet injenja ). 2) Konzistentnost i uskladljivost doivljaja s obzirom na njihov osobeni kognitivni stil opstaju jedino unutar granica dotine oblasti znaenja, kojoj doivljaji pripadaju. Ono to je uskladljivo s oblau znaenja P n ipoto nee biti jednako uskladljivo s oblau znaenja Q. Naprotiv, sagledano iz P, koja se uzima kao stvarna, Q i svi doivljaji koji joj pripadaju izgledae fiktivno, neko nzistentno i neuskladljivo i obratno. 3} Upravo nam to daje za pravo da govorimo o omeenim oblastima znaenja. Ta omeenost podrazumeva da ne postoji mogunost da se, uvoenjem neke transformativne formule, uspostavi unakrsni odnos meu njima, iz jedn e u drugu moe se prei jedino skokom", kako ga Kjerkegor naziva, koji se manifestuje u subjektivnom doivljaju oka. 4) Ono to smo upravo .nazvali.skokom" ili okom". nije n ita drugo do radikalna modifikacija napetosti nae svesti, zasnovana na jednoj drug aiji attention a la vie. 5) Kognitivnom stilu osobenom za svaku od tih razliitih o blasti znaenja pripada, dakle, osobena napetost svesti i, sledstveno tome, osoben i epoch, preovlaujui oblik spontanosti, osobena forma samodoivljavanja, osobeni obli k drutvenosti i osobena vremenska perspektiva. 6) Svet injenja u svakodnevnom ivotu jeste arhetip naeg doivljaja stvarnosti. Sve druge oblasti znaenja mogu se smatrat i njegovim modifikacijama.20 Tomas Lukman O ZNAENJU U SVAKODNEVNOM IVOTU I U UVOD 20 SOCIOLOGIJI

ini se da je ovde potrebno pozvati na opreznost. Pojam omeenih oblasti znaenja nema konotaciju statinosti, u smislu da moramo odabrati jednu od tih oblasti kao dom u kojem emo iveti, iz kojeg emo. polaziti i u koji emo se vraati. To nipoto nije sluaj U toku jednog jedinog dana, ak u toku jednog sata, naa svest moe proi kro najrazjiiti je napetosti i zauzeti najrazliitije stavove panje prema ivotu. Postoji, tavie, probl em enklava", to jest, regiona koji pripadaju jednoj oblasti znaenja a okrueni su dr ugom Ovim problemom - ma koliko bio vaan - ne moemo se pozabaviti u okvirima ovoga lanka, koji se svesno ograniava na formulisanje nekoliko analitikih naela, Pomenimo jedan primer te ovde zanemarene skupine pitanja: svako projektovanje unutar sve ta injenja samo po sebi, kao to smo videli, jeste fantaziranje, tavie ukljuuje i neku vrstu teorijske kontemplacije, mada ne nuno onu koja pripada naunom stavu. Naslov originala: Thomas Luckmann, On Meaning in Everyday Life and in Sociology", iz zb ornika The Sociology of Everyday Life, ur. Michel Maffesoli, spec. izdanje asopis a CurrentSociology,Vol. 31, No. 1,1989, str. 17-29 4

Ljudskim biima njihov ivot - bilo kao celina, bilo u nekim svojim delovima - moe de lovati smisleno. Pitanje da li jeste tako, ili se pak ivot ini lienim opteg i natkri ljujueg znaenja, bitno je za ljude kao pojedince, a moe se pretvoriti i u problem o d izvesne vanosti za itava drutva i istorijske epohe. Kako razliita drutva pokuavaju d a rese ovaj problem i reenja ponude svojim lanovima, i kako pojedinci ta reenja kor iste, predstavlja, naravno, vaan predmet zanimanja drutvenih nauka, naroito onih og ranaka antropologije i sociologije koji prouavaju znanje i religiju. No, bez obzi ra na zanimanje pojedinaca i drutava - kao i nauka koje prouavaju pojedince i drutv a - za natkriljujue znaenje ivota, u ljudskom ivotu kao takvom postoji jedna element arna dimenzija znaenja, koja predstavlja neto mnogo vie no puki kuriozitet za speci jalizovane discipline. Ljudski ivot, obini, svakodnevni ljudski ivot, jeste lanac d elanja. ta god bio osim toga, ivot je pre svega unutar sebe povezan sled projekata koje su pojedinana ljudska bia ostvarila, manje ili vie uspeno. Samim tim to predsta vljaju subjektivna postignua ili neuspehe, delanja imaju znaenje kao projekti, pos tignua, neuspesi - za aktere, kao i, razume se, za sve druge koje su ta delanja n a ovaj ili onaj nain zahvatila. Otud ne moe biti sumnje da ljudski ivot - smislen i li besmislen en gros - jeste smislen poduhvat en detail. Moe se, zapravo, rei da s e ljudski ivot iz dana u dan rekonstituie pomou obinih" znaenja, bez obzira na to koli ko natkriljujueg znaenja pojedinci i drutva pripisuju i kolektivnoj i kosmikoj egzis tenciji. U skladu s time moe se rei da se sve drutvene nauke, u krajnjoj liniji, te melje na toj sutinskoj i konstitutivnoj odlici svoga predmeta": elementarnim, svak odnevnim znaenjima ljudskog delanja. I to sasvim po strani od injenice da neke drut vene nauke mogu imati naroito, dodatno interesovanje za sloenije procese drutvenog konstruisanja znaenja i smisla koji karakterisu religiju, nauku, umetnost i tako dalje. Ukratko, delanje kao smisleno ponaanje jeste pretpostavka i temelj drutveni h nauka. Umovi impresionirani naizgled nepokolebljivim materijalnim temeljima pr irodnih nauka u XIX veku bili su neskloni da priznaju injenicu da drutvene nauke, premda takoe ispovedaju empiristiku logiku" proverljive procedure i kosmoloko" objanje nje kao krajnji cilj, imaju drugaiji predmet i stoga drugaiju objektivnu osnovu. ak se ni danas ova injenica ne priznaje svugde, a preesto se priznaje ili nerado, il i s jednom izlinom dozom iskrene konfuzije. Dok neki zadrti galilejci uporno nast avljaju zaludnu potragu za nekom, po pretpostavci fizipkom, terra firma na kojoj e podii zdanje drutvenih nauka, drugi romantizuju znaenje", kao da ono nije vrsta - i esto neugodna - injenica obinog ivota. Maks Veber ( Max Weber ) je meu prvima ustvrd io da drutvene nauke ne mogu imati drugog pouzdanog temelja do analize delanja ka o subjektivno smislenog ponaanja. On je izriito formulisao metodoloku posledicu jed ne interakcionistike" ( nematerijalistike i neidealistike ) drutvene nauke. 4

Prvenstveni zahtevi drutvenih nauka jeste precizan i intersubjektivno proverljiv opis ljudskog delanja kao ponaanja koje ima znaenje za aktere. On je jasno video d a se prvi korak u zadovoljavanju ovog zahteva mora sastojati od identifikacije i rekonstrukcije raznih vrsta tipinih znaenja koja delanja poprimaju za aktere u lj udskoj povesti.21 Maks Veber nije samo uoio osnovni metodoloki problem drutvenih na uka ve je i preduzeo neke vane korake ka njegovom reavanju. Drugi su krenuli za nji m. lako je izgradnja programa jedne interpretativne sociologije tegoban poduhvat , a pokuaji da se do cilja stigne raznim preicama doivele su krah, analitiki napori e tnometodologije", simbolikog interakcionizma" i nekoliko verzija socioloke hermeneut ike" kreu se u istom pravcu. Alfred ic (Schutz) je krenuo duim putem. Njegove podro bne i precizne fenomenoloke analize konstituisanja znaenja u iskustvu i delanju ( Schutz, 1970a, 1962, 1964,1966; Schutz i Luckmann, 1973, 1984 ) ipak su utrle na jpouzdaniji put, i ja u ovde slediti njegov trag. Problem se moe formulisati u nek oliko reenica. Kako postii interpretativnu preciznost u analizi drutvenog delanja i kako obezbediti intersubjektivnu saglasnost oko tumaenja? Kako se znaenja" koja su konstitutivna za delanje mogu spoznati, opisati i rekonstruisati kao podaci"? ta su osnovne jedinice" znaenja, s obzirom na oiglednu okolnost da se znaenja ne mogu f iziki identifikovati i izolovati niti meriti u svim svojim vremensko-prostornim o drednicama? Ovo poslednje pitanje ve je postavio Georg Ziml (Simmel) u svom brilj antnom kratkom ogledu o problemu istorijskog vremena (Simmel, 1957). On je upita o kako se jedan istorijski dogaaj (za primer je uzeo bitku kod Corndorfa 1758. go dine), koji ima vlastito znaenje" kao pod-dogaaj (unutar Sedmogodinjeg rata), moe raz umeti kao ulanavanje smislenih poddogaaja (to jest, meusobno povezanih lokalnih nap ada i protivnapada) i kako se ovi pod-dogaaji, sa svoje strane, mogu razumeti kao lanci specifinih postupaka (lokalnih zapovednika i pojedinanih vojnika). Koliko s e daleko nanie" u ljudskom ponaanju znaenje" jo moe pronai? I moramo nastaviti da pit - u sluaju da uspemo da pronaemo najsiunije, a odredljive jedinice" znaenja, kako da procenimo njihov doprinos znaaju nadreenih kolektivnih" dogaaja?22 Ova pitanja tiu se ontolokih temelja svih drutvenih nauka, a odgovori su epistemoloki znaajni za sve n jih. Po analogiji sa elementarnim filozofskim" pitanjima protofizike, ova pitanja se mogu smatrati kljunim pitanjima protosoiologije (up. Luckmann, 1973). 21 Veberova karakterizacija sociologije u Wirtschaftand Geseflschaftkao nauke koja tumai drutveno delanje da (bi mogla da) ga objasni kasnije je, iz neznanja ili zle namere, shvaena - sasvim pogreno kao neka vrsta programa za neproverljivu intuici ju. Takvim besmislicama ovde se ne moramo baviti. 22 Jerg Bergman, izriito se poz ivajui na Zimlov ogled, ponovo je pokrenuo ovo pitanje i sledio njegove metodoloke implikacije (v. Bergmann, 1985) 4

Ako ovo, meutim, deluje previe neskromno, mogli bismo ih razmatrati samo" kao metod oloke probleme sociologije svakodnevnog ivota. Skromno ili ne, to je logino polazite . Jer, naprosto se mora priznati da se obini ljudi na svoj.nain i svojim jezikom, i na svoje, ako ne i na nae zadovoljstvo - prvi susreu sa pitanjima o znaenju delan ja, prvi ih formuliu, i prvi na njih odgovaraju. Potencijalna ili aktualna rekons trukcija znaenja svakodnevnih delanja zapravo je konstitutivan inilac tih delanja, a ne samo njihov naknadni i irelevantni dodatak. U tome se, dakle, sastoji nuna polazna taka za svaku teorijsku rekonstrukciju znaenja, ljudskog delanja na drugom stupnju". Budui da je neka vrsta teoretisanja" o delanju deo obinih prednaunih ljud skih postignua, moramo specifikovati prirodu teorijske rekonstrukcije na koju ovd e mislimo: posredi je filozofska ( fenomenoloka ) i nauna ( socioloka ) rekonstrukc ija. KONSTITUISANJE ZNAENJA U SUBJEKTIVNOM ISKUSTVU I DELANJU Poto priznamo ontoloki prioritet obinog" ivota i metodoloku zavisnost konstrukata drug og stupnja od konstrukata prvog stupnja, na pitanje o minimalnim jedinicama" znaen ja morali bismo, ini se, odgovoriti tautoloki: delanje se moe analizirati nanie" do t ake gde njegovi elementi prestaju da imaju smisla za aktera, dakle sve do odreenih iskustava delajueg pojedinca. Ovaj krajnji prag znaenja ne moe se ustanoviti nekom apstraktnom univerzalnom merom. On se moe sastojati bilo od siunih elemenata, bilo od celovitog delanja nekog pojedinca, ih od naizgled, krupnih i veoma vanih" inova . Minimalna jedinica zavisi od fokusa panje pojedinca, to jest, od njegovog ( tip ino pragmatinog ) interesa za vlastito - ili tue - defanje i njegove konstitutivne elemente. Na ta mislimo kad kaemo iskustvo kao krajnji prag znaenja"? Zato se manje", jo elementarnije sastavnice toka svesti" ne mogu definisati kao elementi znaenja? P okuau da pokaem da je to tako zato to se znaenje iskustva temelji na odnosu, dok jedn o izolovano iskustvo, strogo uzev, nema nikakvo znaenje. Ali, neophodno je najpre definisati ta se tano podrazumeva pod iskustvom". Iskustvo" implikuje jedan oblik s vesti. Posredstvom te svesti mi spoznajemo ono to uzimamo kao stvarnost, i uzimam o da nam se pomou istog tog sredstva stvarnost" namee kao neto dato, manje-vie nezavi sno od nae svesne aktivnosti. Ne treba, meutim, uzimati zdravo za gotovo da se ter min stvarnost" mora koristiti u jednini; Dok mnoge stvari doivljavanib kao deo poz nate, u osnovi savladljive stvarnosti, druga iskustva mogu delovati neobino, nesh vatljivo, pa i pretei. Svakako, u mnogim naim iskustvima svet se 4

pojavljuje u svoj svojoj neiznenaujuoj banalnosti. Ali takoe postoje iskustva u koj ima kao da zavirujemo izvan granica obine, opipljive, samorazumljive stvarnosti: kao u magnovenju naziremo prostore sna, smrti, ekstaze, umetnosti. Ostavimo po s trani pitanje da li su ova iskustva dovoljna osnova za tvrdnju kako postoji mnotv o potpuno razliitih stvarnosti; recimo ono to je oigledno - da je ona vrsta stvarno sti koja nam se neprestano namee zapravo stvarnost svakodnevnog ivota. Ta stvarnos t se, u tekuem obinom iskustvu, bespogovorno nadaje kao data. Ali ak i iskustva koj a se - dok smo u prirodnom" stavu ine naprosto datima, kao da prikazuju ovo ili on o, i nita drugo, nakon refleksije se ispostavljaju kao slojevit, sloen rezultat ra znovrsnih aktivnosti nae svesti. ta god bilo to to se moe posredovati ,,u" svesti, i zvesno je da svest sama po sebi nije nita", osim, naravno, svest ,,o". Aktivnosti svesti, kao i pasivne sinteze koje ona stvara, mogu konstituisati razliita iskust va u razliitim podrujima stvarnosti. Temeljna struktura ovih iskustava, meutim, ost aje ista. Ne ulazei u iscrpnu fenomenoloku analizu, sumarno emo ustvrditi da se sve st sastoji od sinteza u stalnom toku, u kojima se prikazuje neto to nije sama sves t (up. Husserl, 1952a; 1952b; Gurwitsch, 1957; James, 1890). Ego - referentna taka " svih tih procesa - moe se pronai ve" u sintezi identiteta unutarnjeg vremena (Huss erl, 1966). Vremenske faze svesti, koje se pretapaju jedna u drugu - faza upravo prolog, zatim aktualnog ( koje uvek postepeno prelazi u prolo ) i anticipiranog ( koje e uskoro postati aktualno ) - orijentisane su na neto. Tekui svesni procesi ( noesis ) prikazuju intencionatni objekt ( noema ) u konstantnoj elementarnoj st rukturi koja ostaje nezavisna od aktualnih obrisa u kojima se aktualno prikazuje : kao perspektivno ulno opaanje, priseanje, fikcija, i tako dalje. Elementarna stru ktura sastoji se od jednog tematskog jezgra, smetenog u tematsko polje okrueno otv orenim horizontom. Sta se u jednom odreenom iskustvu konstituie kao tematsko jezgr o, i na koji se nain polje strukturie, zavisi od subjektivnih sistema relevancije (up. Schutz, 1970b; Schutz i Luckmann, 1973, gl. 3B). Meusobno povezane tematske, interpretativne i motivacione relevancije usmeravaju panju" na ono to je prekonsti tuisano u pasivnim sintezama svesti, dakle konstituiu ono to se moe nazvati protois kustvima. Ova ne sadre samo tematska jezgra aktualne faze ( faze impresija" ) niti samo retentivne i protenzivne faze koje se stapaju s aktualnim jezgrom. Uz njih , prototskustva sadre i tematske sastavnice koje, strogo uzev, nisu prezentovane, ve aprezentovane. U vizuelno protoiskustvo obinih predmeta, na primer, spada ne s amo njihova prednja strana ( koja je data kao aktualno i neposredno evidentna ) ve i zadnja strana ( koja je istovremeno aprezeptovana ). Sadraj" aprezentovanih sa stavnica moe varirati. Formalno, moemo ga definisati kao talog prethodnih iskustav a. Odgovarajui tip iskustva ( pohranjen" u subjektivnoj zalihi znanja kao shema meu povezanih, istaknutih tematskih elemenata ) aprezentovan je automatski 4

u konstituisanju protoiskustava. Pre" ( pre" u smislu konstitutivnih slojeva ) no t o upotrebimo semantike klasifikacije izvedene iz drutvene zalihe znanja, aktualno i neposredno prezentovano opaajno jezgro ulnog iskustva automatski se stavlja u ko relaciju sa jednom karakteristinom shemom taktilnih, vizuelnih, olfaktornih i pra ktinih ( to jest, sa praksom povezanih ) svojstava. Sve te sinteze i aprezentacij e stapaju se u elementarnu podstrukturu onoga to ini prividno samooigledno jedinstv o obinih iskustava u svakodnevnom ivotu. Protoiskustva uzastopno slede jedna za dr ugima u pasivnim sintezama, i samo se nejasno razgraniavaju kao takva unutar toka svesti. Meutim, ukoliko ego obrati panju na jedno protoiskustvo - ak i ako ga ( jo" ) aktivno ne reflektuje - dogaa se promena. Ova vrsta protoiskustava odlikuje se viim stupnjem razgovetnosti i odeli-tosti njihovih jezgara. Ako se ego aktivno po zabavi nekim od svojih prolaznih protoiskustava, ova se preobraavaju u jasnije om eene stavke" unutar toka svesti; ove se stavke" mogu, u inu refleksije, meusobno pove zati, i naelno (s obzirom na tehnike prepreke) kasnije povratiti iz seanja u koje s u pohranjene kao zasebne stavke". Upravo ove stavke" moemo nazvati iskustvima u pra vom smislu rei. Ona, oito, ine samo jedan mali deo svesnog ivota, ali su od posebnog znaaja u svakodnevici. Iskustva su svesni procesi koji jo uvek nemaju znaenje" po s ebi i za sebe. Ali ona jesu najmanji iseci" aktualnih, tekuih vesnih procesa koji mo gu posluiti kao nosilac" znaenja - to jest, kao osnovna jedinica" znaenja. Znaenje se konstituie ako - i im - ego reflektuje svoja iskustva i smesti ih u kontekst koji prevazilazi njihovo puko pasivno nadovezivanje. Znaenje se konstituie kroz svesno uspostavljen odnos izmeu iskustva ( koje je ubravo proteklo ili se dogodilo davno ) i neega drugog. To neto drugo" moe naprosto biti neko drugo prolo iskustvo u odnos u na koje se iskustvo koje je u pitanju prepoznaje kao istovetno, slino ili razlii to. Formalno, znaenje" se moe definisati kao odnos koji se konstituie izmeu dveju osno vnih jedinica"; pri emu su obe potencijalni nosioci znaenja. Naravno; druga jedini ca ne mora biti izolovano iskustvo nego i itava iskustvena shema. Iskustvo koje s e refleksivno spoznaje moe se dovesti u vezu i sa nadreenom shemom tipizacija, kao to je shema delanja ( recimo; maksima) specifino reenje nekog problema ( na primer , recept ), moralna legitimacija ( na primer, poslovica ) i tako dalje. Sve ovo moe podariti" znaenje iskustvu koje je upravo doivljeno. Da rezimiramo: protoiskustv a se izdvajaju unutar toka svesti; neka protoiskustva se preobraavaju u iskustva u pravom smislu; neka iskustva imaju znaenje. Sada treba zapaziti da neka iskustv a imaju jedinstvenu vremensku strukturu, otud i dodatnu dimenziju znaenja, zahval jujui kojoj se izdvajaju od 4

svih" drugin iskustava. Sled iskustava koji pojedinac projektuje ka nekom cilju, nekom buduem stariju stvari, moe se nazvati delanjem (up. Schutz, 1962,1964). Del anje se sastoji od motivisanih nizova iskustava: motiv da bi" kako ga je ic nazvao - oznaava dostizanje projektovanog cilja. Cilj ka kojem se delanja orijentiu jest e zavrno iskustvo u sledu iskustava anticipiranih u mati. Delanja, prema tome, ima ju dve vrste znaenja. Jedno je aktualno znaenje tekueg delanja, koje se konstituie o dnosom izmeu sadanjeg iskustva i aprezentbvanog projektovanog iskustva. Drugo znaen je delanja se konstituie u retrospektivnoj tematizaciji ostvarenog ina. Ovo znaenje je potencijalno niz modifikacija putem prvog, drugog... naknadnog tumaenja, pri e mu modifikacije zavise od eventualnih promena u interpretativnom kontekstu. Drutv eno delanje je posebna vrsta delanja. Formalno gledano, drutveno delanje se moe de finisati kao projektovano iskustvo usmereno na neki alterego, na neki tip alter ega, ili na anonimni drutveni entitet koji se zasniva na tim tipovima. Ovde nas p rvenstveno zanima drutveno delanje iji su projekti usmereni na ljudska bia kao blinj e, u zajednikom okruenju, to jest na drutveno delanje u konkretnoj intersubjektivno sti. U tom sluaju, projekt delanja je usmeren na jedno ptejovljeno, dakle specifin o, i istovremeno tipizirano, dakle uoptenije" ljudsko bie. Ostvarenje projektovanog delanja ega zavisi, u manjoj ili veoj meri, od odgovora" mnotva alter ega. Takvo j e delanje odreeno prvobitnim akterovim projektom, ali u svom toku mora uzeti u ob zir ne samo tehnike" inioce kojima mu priroda" moe pruiti otpor ve se mora donekle pri agoditi odgovoru" drugih aktera. To pogotovo vai za onaj vid drutvenog delanja koji se odlikuje reciprocitetom i neposrednou ( to jest, telesnim prisustvom alter ega ). Komunikativno delanje ( koje je, naravno, naroito zanimljivo za analizu proce sa drutvenog konstruisanja znaenja ) jeste paradigmatian primer neposrednog i recip ronog drutvenog delanja. SPECIFIKACIJA ZNAENJA: TIPINA ISKUSTVA I DELANJA U formalnom smislu moe se rei da se znaenje jednog iskustva konstituie tako to se to iskustvo dovede u odnos sa neim drugim. To neto drugo" moe biti neko drugo iskustvo ( prizvano iz seanja, ili izmiljeno ). Obino, meutim, jedno iskustvo ima smisla" utol iko to se prepoznaje kao primerak neke vrste, odnosno locira u neku iskustvenu sh emu. Time se pitanje o konstituisanju znaenja u iskustvu pomera na drugi nivo - k ako se konstituiu tipovi iskustvenih shema. Premda nema empirijski dostupnog prvog " iskustva, koje bi bilo dokraja ispranjeno od tipinosti, proces kojim se tipovi i iskustvene sheme konstituiu moe se opisati primenom metoda fenomenoloke redukcije. Tako razaznajemo jedan predtipini nivo iskustva, iz kojeg izviru tipizacije. 4

Tipizacija je elementaran proizvod svesti, u kojem se opetovano relevantnim aspe ktima iskustava obraa panja, ime se oni automatski specifikuju" ( to znai da in suenj u nije nuan ). Specifikacije se povezuju u entitet koji se moe prepoznati i zapamt iti: jedan tip iskustva, istovremeno, drugi aspekti iskustava, za koje se automa tski pretpostavlja" da su irelevantni, izostavljaju se iz razmatranja.. Ovde ne m oemo analizirati ni pojedinosti procesa selekcije i specifikacije, niti nain na ko ji se specifikovani elementi spajaju u iskustvene tipove. Takva analiza bi izisk ivala detaljnu raspravu o ulozi tematskih, interpretativnih i motivacionih relev ancija u ovim procesima ( up. Schutz i Luckmann, 1973, gl. 3B, 3C; Schutz, 1970b ). U jednom uoptenom smislu moemo rei da tipovi nastaju kao reenja" situacija koje j e pojedinac isprva doiveo kao problematine". Taj problem" se moe ticati samog opaanja, procene opaanja, ili delanja. Reenjima" se panja usmerava na specifikovanju podlone elemente pojedinanog iskustva, u specifinoj situaciji, kao na opetovano relevantne sastavnice te vrste iskustva, odnosno sastavnice iskustva o kojima redovno mora mo voditi rauna ako elimo da ovladamo iskustvima te vrste. Iskustvo se, dakle, vie ne ukazuje naprosto u svojoj kratkotrajnoj aktualnosti i jedinstvenosti. Budui da njegova aktualna prezentacija ukljuuje i aprezentaciju tipa, iskustvo se spoznaj e i u svojoj optosti", kao pripadnik svoje vrste, kao primerak neega to postoji" neza visno od trenutka ovde i - sada. Tip, prema tome, moemo oznaiti kao rutinski sindr om praktinih ( to jest, sa praksom vezanih ) specifikacija. Stabilnost tipova ( k oju emo zasad posmatrati mimo njihove drutvene stabilizacije ) moe varirati. Elemen ti iskustva koji su izgledali relevantni i zato su inkorporirani u tip, mogu se kasnije odbaciti ako ne poloe ispit u kontinuiranom - noenju - s problematinim situ acijama; sindromu se, po potrebi, mogu pridodati i nove" specifikacije. Subjektiv na zaliha znanja ( koja je, izmeu ostalog, rezervoar iskustvenih tipova ) moe se m enjati uoptavanjem ( i, dakako, preteranim uoptavanjem ) ili specifikovanjem ( i, dakako, preteranim specifikovanjem ). Tipove i iskustvene sheme ne deli otra gran ica. Izraz tip" moe se primeniti na prilino jednostavne relacione specifikacije, na roito one koje se odnose na relativno ( i naizgled ) postojane iskustvene objekte . .. Ako se tipovi dovode u meusobnu vezu primenom kompleksnih metoda ( na primer, genetikim", uzronim" ili drugim vidovima objanjenja ), termin iskustvena shema" rnoe iti prikladniji od termina tip". Iskustvene sheme su apstraktnije" od tipova. One su makar jedan korak udaljenije od pune raznovrsnosti ivih simptoma datih u aktua lnom, neposrednom iskustvu. ( Huserl opisuje ovaj proces kao dostizanje ponovlji vosti pomou idealizacija ,,i tako dalje" i uvek to mogu ponovo uiniti". ) Tipizacij e i iskustvene sheme, nataloene u subjektivnoj zalihi znanja, igraju vanu ulogu ka ko u voenju" rutinskih tokova iskustva, tako i u izlaenju na kraj" s 4

problemima putem delanja. Ne treba posebno naglaavati da su iskustvene i delatne sheme u tesnoj meusobnoj vezi. Shema delanja istovremeno pretpostavlja i obuhvata razliite, ali povezane nizove tipova i iskustvenih shema. Oni su, na vie nivoa, u graeni u modele" toka tipinog delanja modele" u tom smislu da pruaju sledove korak po korak" u okviru neke veze izmeu sredstva i cilja. istim" iskustvenim shemama nedost aju ti sekvencijalni modeli sredstvo - cilj. Ali i samo" iskustvene, kao i delatn e sheme, moemo smatrati reenjima problema koje uvek iznova susreemo u svakodnevnom i votu. DRUTVENA ARTIKULACIJA ZNAENJA U JEZIKU Tipizacije, iskustvene sheme i modeli delan ja nude reenja" problema od subjektivne vanosti. Upravo su iz tog razloga oni pohra njeni u pojedinevoj subjektivnoj zalihi znanja. Poto pojedinci ive u drutvenom svetu , akter mnoge probleme doivljava kao relevantne i za druge. Zapravo, u neposredno m, recipronom drutvenom delanju problemi se esto shvataju kao istovremeno relevantn i za druge, kao i za aktera samog. Odgovarajua reenja problema ( ukljuujui tipove, s heme iskustva i modele delanja ) takoe se mogu reciprono indikovati u situacijama licem u lice. Pa ak i vie: takve situacije omoguavaju da se proste indikacije subje ktivnog iskustva reciprono tipiziraju i uine intersubjektivno obavezujuim.23 Indika cije tako postaju znakovi ( Luckmann, 1972: 469-88; Luckmann, 1983: 68-91 ). Zna kovi se proizvode u jedinstvu i simultanosti neposredne prezentacije opazivih po tencijalnih nosilaca znaenja ( u sluaju jezikih znakova, forme i zvuka ) i aprezent acije znaenja egu i alter egu. Zahvaljujui tom interaktivnom preobraavanju subjekti vnog znaenja u drutveno artikulisano oznaavanje, tipina subjektivna iskustva se anon imizuju i intersubjektivno relevantne tipizacije postaju primenljive na svakoga, od strane bilo koga. Tako se ,,zna enje" jo vie udaljava od konkretnosti i jedinst venosti subjektivnog iskustva. Kao objektivirano oznaavanje, ono stie - unutar poj edinca, i unutar pluraliteta pojedinaca - izvesnu, vazda provizornu stabilnost. Ova relativna stabilnost znaenja u obliku znakova preduslov je za nastanak sloenih znaenjskih struktura, znakovnih sistema, jeziika. Jezici su talozi bezbroj prolih komunikativnih delanja, koja ne samo da su prela prag izmeu subjektivno smislenih iskustava i intersubjektivnih indikacija tipinih iskustava ve i sledei prag, onaj izmeu intersubjektivno konstituisanih tipinih znaenja i drutveno objektiviranih znak ova. Poto su ponikle u elementarnim tipizacijama stvarnosti usaenim u razliite mode le delanja, i poto ih je drutvena interakcija uinila intersubjektivno obavezujuima, iskustven ne sheme sada obrazuju najdublji sloj drutveno prihvaenih ree23 Mehanizam" koji to omoguava deo je onoga to je H. Kuli nazvao efektom ogledala" (Coo ley, 1964: 168 i dalje). Taj proces, konverzaciju gestovima", analizirao je G. H Mid ( Mead, 1967 ) 4

nja za intersubjektivno relevantne probleme. Artikulisane kroz znakove u tipinom sluaju: verbalnoj, one se preobraavaju u objektivne" paradigme i sintagme znaenja. S a stanovita svakodnevnog iskustva, jezici funkcioniu kao istorijski, drutveno preeg zistentni resursi znaenja. Empirijski, oni saodreuju konstituisanje subjektivnih z naenja iskustva. Znaenja i njihove tipizacije nastaju, naravno, u subjektivnom isk ustvu. Ovaj proces, kao i proces kojim se ( neka ) znaenja drutveno artikuliu i ink orporiraju u jezike, uvek - i, da tako kaemo, neposredno - trpe uticaj konkretnih prirodnih i drutvenih uslova ivota. Ali oznaavanja se ne stvaraju na novootkrivenom tlu" znaenja. Nova" reenja problema, intersubjektivno konstruisana iz sirovine" sub jektivnog iskustva, takoe su smetena u preegzistentnu tradiciju" znaenja - to jest, u dati jezik. Jezik kao Istorijski znakovni sistem sastoji se od tkanja zvukova i formi ( kao nosilaca koji aprezentuju znaenje ) i znaenja ( ili, preciznije, ozn aavanja ) koje se kroz njih manje-vie automatski aprezentuje. U jeziku, elementi i skustva ( objekti, dogaaji ) i iskustvene sheme iz najrazliitijih podruja stvarnost i homogeno se artikuliu i meusobno povezuju u paradigmatske i sintagmatske struktu re. Bazino nestabilna i promenljiva pojedinana znaenja mnogostrukih individualnih i skustava mogu poprimiti otrije obrise i izvesnu stabilnost time to se prepoznaju" k ao pri meri objektivnih" znaenja vjednog kvaziidealnog jezikog sistema, odvojenog o d individualnih iskustava. Jedinice" potencijalnog znaenja za pojedinevo iskustvo i delanje prekonstruisane su u jeziku. Prekonstruisani u jeziku? Bolje bi bilo rei : u! jezicima. Jezici su istorijski znakovni sistemi, iako u ivot pojedinca" ulaz e kao aprioran inilac. Premda niu u drutvenoj interakciji i kroz nju se menjaju, je zici kao sistemi oznaavanja saodreuju obrise znaenja u subjektivnom Iskustvu i u ve likoj meri oblikuju ihtersubjektivne rekonstrukcije znaenja'iskustva i delanja. l ako nema nepromenljivih i univerzalnih znaenja i jedinici" znaenja, znaenje iskustva i delanja u svakodnevnom ivotu istorijskih pojedinaca, grupa i drutava moemo aprok simativno odrediti sistematskim i Istorijski uporednim tumaenjima rekonstrukcija znaenja koje sami pojedinci - i ( metaforiki govorei ) grupe i drutva - proizvode u raznim vrstama pripovesti i drugim formama ( i pod drugim maskama ). ZNAENJE U SVAKODNEVNOM IVOTU: ELEMENTARNI PODATAK SOCIOLOGIJE Nauka je istorijski rezultat ljudskih aktivnosti i nastavlja da se menja zahvalj ujui ljudskim aktivnostima. Po svojim kosmolokim ciljevima ona je naslednica drevn e prirodne i politike filozofije i preko njih, religijskih 4

kosmologija. Po svom metodu, ona sledi tradicije skeptikog empirizma. Njena funda mentalna pretpostavka glasi da postoji neto nezavisno od aktivnosti kojima se oda ju naunici, to oni mogu razumeti, i da podaci konstruisani putem naunih aktivnosti predstavljaju rekonstrukciju dubinske stvarnosti. ( Ne moramo se ovde baviti ras pravama o tome u kojoj se meri podaci mogu smatrati odrazom te stvarnosti, a kol iko ih treba pripisati poetskoj - u aristotelovskom smislu - aktivnosti naunika.) Ali ako je oito da se nauka konstituie u ljudskim aktivnostima, isto je tako jasn o da se nauke prvobitno nisu bavile prevashodno ljudskim aktivnostima. Zanimanje za kretanje zvezda i Sunca, plime i oseke mora ili, kad smo ve tu, za zdravlje l judskih bia, imalo je svoja izvorita u ljudskim poslovima. Ali ti dogaaji i stanja stvari sve vie su se shvatali kao nezavisni od ljudskih aktivnosti, i to najradik alnije u modernoj postgalilejskoj nauci. S obzirom na tehnoloku superiornost ove pretpostavke nad magijskim gleditima, moderna metafizika je postajala sve temeljn ije fizikalistika. Zato je ak i onim disciplinama koje su se zanimale, za neku ogr anienu i posebnu oblast stvarnosti, za ljudske poslove kao specifino ljudske ( to jest, kao istorijske rezultate ljudske aktivnosti ), i koje su mogle da grade na tradiciji koja vodi unazad do Vika ( Vico ), Makijavelija ( Machiavelli ), Aris totela i Tukidida, bilo teko da se rekonstituiu kao moderne nauke. S Fergusonom, A damom Smitorn ( Smith ) i naroito Marksom ( Marx ), koji je u ovom pogledu izvrio najvei uticaj, stvari su poele da se menjaju. Ali, ni posle. Maksa Vebera i Alfred a ica smea materijalistike, pozitivistike i redukcionistike metafizike nije sasvim uk lonjena iz epistemologije drutvenih nauka. Svejedno, danas e tvrdnja da je ljudska aktivnost predmet drutvenih nauka teko naii na osporavanje. To je, u stvari, posta o uobiajeni nain definisanja drutvenih nauka. Opstaju, meutim, ozbiljna razmimoilaenj a u pogledu implikacija te tvrdnje. No, ako se prizna da su aktivnosti koje ine p redmet socioloke rekonstrukcije i tumaenja smislene za aktere - i to smislene na t ipine naine - onda ova znaenja postaju sutinski deo stvarnosti koju treba rekonstrui sati i protumaiti. Oni se stoga moraju rekonstruisati kao podaci. Ovim, bez sumnj e, nastaje problem u aspektu podataka" kod drutvenih nauka, problem koji nema svog parnjaka u prirodnim naukama. Problem ne dozvoljava jednostavna reenja. Ali sada je jasno gde se reenja ne mogu nai: u redukcionizmu i u pokuajima fizikalistike rek onstrukcije drutvene stvarnosti. Predmet" drutvenih nauka nije nem. On radi jo neto o sim to odgovara na pitanja koja mu upuuju naunici. Ljudska bia govore ( i u doslovno m smislu ) jedna drugima. Ljudska aktivnost ne postaje smislena tek u kontekstu naunih pitanja, kao evidencija za naune teorije. Ona je smislena a priori za delaj ue ljudsko bie. Podaci drutvenih nauka su unapred protumaeni", akter smatra svoje dela nje smislenim" - to 4

su icovi i Veberovi iskazi. im se na pitanje o minimalnim jedinicama" znaenja da pra vi protosocioloki odgovor, metodoloke posledice postaju jasne i nema vie opravdanja za stereotipne pritube na subjektivnost" znaenja. Sami subjekti" sociolokih istraivan ja ine tipizacije subjektivnih znaenja manje ili vie intersubjektivno obavezujuima; one se takoe artikuliu u istorijskim jezicima i formuliu u priama i mnogim drugim anr ovima komunikativnih rekonstrukcija pre socioloke rekonstrukcije. Prethodno tumaenj e", konstituisanje znaenja", bez sumnje je vezano za istorijske jezike. Neminovno, podaci drutvenih nauka jesu istorijski podaci. Stoga se problem sistematizovanja i uoptavanja ne moe reiti jednim metodom merenja koji svodi ove podatke na prostom o-vremenske kvantitete. On se mora razreiti jednim procesom prevoenja: sa istorijs ke specifinosti obinog jezika" rekonstrukcija prvog stupnja" na ( relativnu ) optost sociolokih pojmova drugog stupnja", zasnovanih na protosociolokoj formalnoj matrici ljudskog iskustva i delanja. Otud se moe rei da, u sociologiji, istorijska hereme neutika rekonstrukcija dolazi pre merenja", odnosno veberovski reeno - tumaenje dola zi pre objanjenja. Osim toga, dodao bih, istorijska hermeneutika rekonstrukcija ( proces kojim se proizvode podaci drutvenih nauka ) lako e izbei problem relativizma ( neuporedivosti podataka ) ako se utemelji u fenomenologiji sveta ivota. LITERATURA Bergmann, Joerg. 1985. Fluechtigkeit und rnetodische Fixierung sozialer Wirklichk eit.. Aufzeihnungen als Daten der interpretative Soziologie", u: W, Bonns i H Har tmann (ur.), Entzauberte Wissenschaft ( Sozlale Welt, Sonderband 3). Goettingen: Otto Schvvaitz. Cooley, C.H, 1964. Human Nature and the Social Order, New York: Schocken. Prvi put objavljeno 1902. Gurvvitsch, Aron. 1957. Theorie du champ de la conscience, Bruges: Desclee de Brouwer. Husserl, Edmund. 1952a. Cartesianisc he Meditationen und Pariser Vortraege. Hague: Martinus Nijhoff. (Srpskohrvatski prevod: Kartezijanske meditacije, prev. F Zenko, Zagreb: CKD SSO, 1975.) Husserl , Edmund. 1952b. Ideen zur einer renen Phaenomenologie und phaenomenologischen P hilosophie, Vol. 2, Hague: Martinus Nijhoff. (Srpskohrvatski prevod: Ideja fenom enologije, prev. S. Novakov i V. akovi, Beograd: BIGZ, 1975.) Husserl, Edmund 1966 . Voriesungen zum inneren Zeitbewusstsein. Hague: Martinus Nijhoff. James, Willi am. 1890. Princlples of Psychology, New York: Holt. 4

Luckmann, Thomas. 1972. The Constitution of Language in the World of Everyday Lif e", u: L Embree (ur.), Life-World and Consciousness. Essays for Aron Gurwitsch, Evanston: Northwestern Univ. Press. Luckmann, Thomas. 1973. ,,Philosophy, Scienc e and Everyday Life", u: Maurice Natanson (ur.), Phenomenology and the Social Sc iences, Evanston: Northwestern Univ. Press Luckmann, Thomas. 1983. Life-Wor!d an d Social Realities, London: Heine-mann. Mead, G. H. 1967. Mind, Seff andSociety, Chicago: Univ. of Chicago Press. Prvi put objavljeno 1934. (V. fragmente preved ene u zborniku: T. Parsons i drugi /ur../. Teorije o drutvu, Beograd: Vuk Karadi, 1 969.) Schutz, Alfred. 1962.. Collected Papers I, The Hague: Martinus Nijhoff. Sc hutz, Alfred. 1964. Collected Papers lI, The Hague: Martinus Nijhoff. Schutz, Al fred.. 1966. Collected Papers III, The Hague: Martinus Nijhoff. Schutz, Alfred. 1970a. The Phenomenology of the Social World, Evariston: Northwestern Univ. Pres s. Schutz, Alfred. 1970b. Reflections on the Problem of Relevance, New Haven: Ya le Univ. Press. Schutz, Alfred i Thomas Luckmann. 1973. Structures of the Life W orld, Vol. 1, Evanston: Northwestern Univ. Press. Schutz, Alfred i Thomas Luckma nn. 1984. Strukturen der Lebenswelt, Band 2, Frankfurt: Suhrkamp. Simmel Georg. 1957 Das Problem der historischen Zeit"r Bruecke und Tuer, Stuttgart: Koehlef. Pr vi put objavljeno 1916. Weber, Max. 1956. Wirtschaft und GesellschafL Tom l, Tue bingen: J C. Mohr. (Srpskohrvatski prevod: Privreda i drutvo I, preveli O. i T. K ostreevi, Beograd: Prosveta, 1976.) 4

Harold Garfinkel TA JE ETIMOMETODOLOGIJA?* Studije sadrane u ovoj knjizi nastoje da se pozabave praktinim aktivnostima, prakt inim okolnostima i praktinim sociolokim rasuivanjem kao predmetima empirijskog prouav anja, te - posveujui najbanalnijim aktivnostima svakodnevnog ivota panju koja se obin o dodeljuje izuzetnim dogaajima - nastoje da u njih proniknu kao u fenomene po se bi. Sredinja ideja pri tom glasi da su aktivnosti kojima lanovi proizvode i ureuju ( rnanage ) situacije ( settings ) organizovanih svakodnevnih delatnosti istovet ne s procedurama koje lanovi koriste da te situacije uine objanjivima".24 Sutinu tog naela ini refleksivna" ili utelovljena" priroda prakse objanjavanja i samih objanjenja . Kad govorim o objanjivosti, mislim na ono to se moe opaziti i - prepriati, tj. ono to je dostupno lanovima kao niz situiranih postupaka opaanja i prepriavanja. Mislim , takoe, na injenicu da ti postupci predstavljaju nikad dovreno, tekue, kontingentno ostvarenje; da se oni sprovode pod okriljem, i kao deo, istih onih svakodnevnih delatnosti koje - organizujui ih opisuju; da su subjekti tih postupaka uesnici u datim situacijama, koji se nepopravljivo oslanjaju na, spoznaju, koriste i uzima ju zdravo za gotovo vlastito umee, znanje i povanost - jednom reju, kompetenciju za rad na tom ostvarenju; i, najzad, da injenica da uesnici vlastitu kompetenciju uzimaju zdravo za gotovo, sama po sebi, konstituie za njih razlikovna i osobena o beleja date situacije, kao to im, rtaravno, obezbeuje sredstva, nevolje, projekte i ostalo. Neka strukturalno dvosmislena obeleja metoda koje primenjuju i rezultata koje postiu ljudi koji se - laiki ili profesionalno - bave sociologijom, a tokom procesa pretvaranja praktinih aktivnosti u opaljive fenomene, jezgrovito su iskaza na u radu Helmera i Reera (Rescher). 25 Kada se objanjenja svakodnevnih aktivnosti koriste kao preporuke pomou kojih obavijamo lociranje, identifikovanje, analizir anje, kiasifikovanje, prepoznavanje, ili se pak snalazimo u slinim prilikama, te preporuke - primeuju ovi autori - lie na zakone, prostorno-vremenski ograniene i lab ave". Pod labavou" se podrazumeva sledee: premda su preporuke stavljene u namerno us lovnu 24

* Naslov originala. What is Ethnomethodology?", u. Harold Garfinkel, Studies in E thnomethodology, Englevvood Cliffs: Prentice-Hall, 1967, str. 1-35. Eng. account able. Izraavajui jednu od svojih kljunih ideja engleskom imenicom account i njenim izvedenicama ( accounting, accountable itd., etnornetodologija se obilato korist i njihovom neprevodivom viesmislenou. Account, naime, zriai: raun" (i doslovno i figur ativno, npr u izrazu polaganje rauna"); zatim pria, prikaz, opis, izvetaj"; objanjenje razlog, pobuda"; uvaavanje, vrednost, obzir" ( kao u izrazu uzimanje u obzir" ); p a ak i pravdanje, opravdanje". U nedostatku pravog ekvivalenta, ovaj u izraz prevod iti reju objanjenje" ( i iz nje izvoditi ostale ), ali treba imati na umu da je pos redi etnometodoloki tehniki termin, koji istovremeno, i namerno, ukljuuje sve naved ene konotacije. - Prim. prev. 25 Olaf Helmer i Nicholas Rescher, On the Epistemo iogy of lnexact Sciences, P-1513, Santa Monica: RAND Corporation, 13. oktobar 19 58, str. 8-14. 4

logiku formu, priroda njihove uslovljenosti je takva da se esto ne moe potpuno i dok raja formulisati". Autori navode kao primer iskaz o taktici pomorske flote u XVI II veku. Oni skreu panju da je jedan od presudnih uslova sadranih u iskazu odreen po zivanjem na vaee pomorske uredbe. Odreujui uslove (pod kojima bi takav iskaz vaio) is toriar opisuje ono to je tipino za dato mesto i razdoblje. Implikacije tog pozivanj a mogu biti krupne i dalekosene; na primer... dejstvo dotine uredbe, preko tehnolok ih reenja, moe se proiriti i na metalurgiju, rudarstvo itd. Prema tome, uslovi koji ulaze u formulaciju istorijskog zakona mogu se naznaiti samo uopteno, i nisu nuno - zapravo, ne moe se ni oekivati da budu - iscrpno artikulisani. Ovu karakteristik u takvih zakona nazvaemo labavou... Jedna od posledica labavosti istorijskih zakona jeste da oni nisu univerzalni, ve samo kvaziopti, jer doputaju izuzetke. Poto uslov i koji omeuju oblast primene zakona esto nisu precizno odreeni, neki sluaj prividnog odstupanja od zakona moe se ispostaviti kao posledica dejstva nekog legitimnog ali dosad neformulisanog - preduslova, koji u dotinom sluaju nije bio ispunjen. I majmo u vidu da to vai u svakom partikularnom sluaju, i to ne zbog smisla kvazizako na"; ve zbog aktualnih, partikularnih postupaka samih istrazivaa. Dalje, istiu Helm er i Reer: Moemo rei da zakoni sadre preutno upozorenje tipa obino..." ili pod uslovo a su ostale okolnosti istovetne...". Jedan istorijski zakon, dakle, nije strogo univerzalan u smislu da mora , biti primenjiv na sve sluajeve koji spadaju u opse g njegovih eksplicitno formulisahih ili formulabilnih uslova; naprotiv, on formu lie odnose koji se javljaju uglavnom", ili bolje reeno, koji se javljaju po pravilu" . Takav jedan zakon" nazvaemo kvazizakonom. Da bi zakon bio valjan, nije neophodno da nema oitih izuzetaka. Jedino je neophodno da, ukoliko se oit izuzetak pojavi, smesta bude na raspolaganju adekvatno objanjenje, koje pokazuje izuzetne karakter istike dotinog sluaja time to ustanovljuje krenje nekog odgovarajueg, mada dosad nefo rmulisanog, uslova za primenljivost zakona. Ova i druga obeleja mogu se navesti z bog uverljivosti s kojom opisuju objanjava lake prakse lanova. Otud: 1) kad god se od lana zahteva da pokae da objanjenje analizira neku stvarnu situaciju, on e bez iz uzetka posegnuti za postupcima ,,i tako dalje", osim ako" i neka bude", da bi doka zao racionalnost vlastitog postignua; 2) definisani i opipljivi karakter predmeta o kojem se izvetava uspostavlja se podrazumevanjem izmeu izvetaa i sluaoca da e svaki od njih imati u vidu sve neophodne preutne pretpostavke. To znai da veliki deo on oga to se aktualno kazuje ostaje 4

neizreeno; 3) za vreme izlaganja objanjenja, od slualaca" se obino zahteva da budu sp remni da saekaju ono to e se tek izrei, da bi se razjasnilo sadanje znaenje onoga to s upravo govori; 4) kao i u sluaju konverzacije, linog ugleda i karijere, pojedinos ti objanjenja grade se korak po korak, tokom aktualnog korienja i pozivanja na njih ; 5) smisao sadraja jednog objanjenja obino umnogome zavisi od njegovog serijalnog poloaja, od relevantnosti sadraja po sluaoeve projekte ili od razvojnog toka organiz acionih okolnosti njegovog korienja. Ukratko, prepoznatljivi smisao, ili injeninost, ili metodski karakter, ili bezlinost, ili objektivnost objanjenja nisu nezavisni od drutveno organizovanih okolnosti njihovog korienja. Njihova racionalna obeleja up ravo se sastoje od onoga to lanovi rade s tim objanjenjima, u ta ih pretvaraju", u ok viru drutveno organizovanih aktualnih okolnosti njihovog korienja. Objanjenja lanova su u pogledu svojih racionalnih obeleja refleksivno i sutinski vezana za drutveno o rganizovane okolnosti njihovog korienja, jer ona su i sama obeleja tih drutveno orga nizovanih okolnosti. Ta veza predstavlja sredinju temu naih studija: racionalna ob janjivost praktinog delanja kao tekue, praktino ostvarenje. eleo bih da temu blie odre dim prikazom triju njenih konstitutivnih, problematinih fenomena. Svako prouavanje praktinog delanja i praktinog rasuivanja ukljuuje sledee: 1) nezadovoljeno programsk o razlikovanje i zamenljivost objektivnih (kontekstualno neutralnih) i indeksinih izraza; 2) nezanimljivu" sutinsku refleksivniost objanjenja praktinog delanja i 3) mogunost analiziranja delanja - u - kontekstu kao praktinog ostvarenja. NEZADOVOLJENO PROGRAMSKO RAZLIKOVANJE OBJEKTIVNIH I INDEKSINIH IZRAZA I ZAMENLJIV OST DRUGIH PRVIMA Svojstva karakteristina za objanjenja ( zato to predstavljaju obeleja drutveno organi zovanih okolnosti u kojima se koriste ) logiari ispituju u okviru istraivanja inde ksinih izraza i indeksinih reenica. Huserl26 je govorio o izrazima iji smisao slualac ne moe utvrditi ukoliko ne zna, ili ne pretpostavlja, neto o biografiji i nameram a korisnika izraza, okolnostima izricanja, prethodnom toku konverzacije, ili oso benom odnosu aktualne ili potencijalne interakcije izmeu govornika i sluaoca. Rasl ( Russell ) 27 primeuje da se opisi koji sadre indeksine izraze, u svakoj pojedinan oj prilici, odnose samo na jednu stvar, ali na razliite stvari u razliitim prilika ma. Takvi izrazi, pie Gudman (Goodman),28 koriste se u formuiisa-nju nedvosmislen ih izjava, ija istinitosna vrednost ipak varira. Svaki od tih 26 U: Marvin Farber, The Foundations of Phehomenologyr Cambridge: Harvard Universit y Press, 1943, str, 237-238. 27 Bertrand Russell, Inquiry into Meaning and Truth , New York: W. W. Norton and Co 1940, str. 134143. 4

izriaja, ili znamena", sainjava jednu re, i odnosi se na odreenu osobu, vreme ili mes to, ali imenuje neto to nije imenovano nekom drugom replikom iste rei. Njihova deno tacija zavisi od govornika. Njihova upotreba zavisi od odnosa korisnika prema ob jektu kojim se re bavi. Kod vremenski indeksinog izraza trenutak Izricanja je rele vantan za ono to se njime imenuje. Slino tome, odgovor na pitanje koju oblast imen uje neki prostorno indeksini izraz zavisi od mesta izricanja. Indeksini izrazi i i skazi koji ih sadre nisu u potpunosti ponovljivi; u datom diskursu njihove replik e nisu istovremeno njihovi prevodi. Spisak bi se mogao produavati u nedogled. Meu prouavaocima praktinog sociolokog rasuivanja - kako laicima, tako i profesionalcima - postoji gotovo jednoduna saglasnost u pogledu svojstava indeksinih izraza i inde ksinog delanja. Upeatljiva saglasnost postoji i u pogledu sledeih taaka; 1) premda ne procenjivo korisni, indeksini izrazi su nezgodni za formalan diskurs"; 2) razlikova nje objektivnih i indeksinih izraaja ne samo proceduralno valjano, nego i neizbeno za svakoga ko eli da se bavi naukom; 3) bez razlikovanja objektivnih i indeksinih izraza i bez davanja prednosti upotrebi objektivnih izraza, trijumfi uoptavajuih, strogih, naunih istraivanja - logike, matematike, mekih prirodnih nauka - postali bi nezamislivi, njihova dostignua bi se sruila u prah, a neegzaktne nauke bi se mo rale odrei svojih nada; 4) egzaktne nauke se mogu razluiti od neegzaktnih po tome t o su, u sluaju egzaktnih nauka, razlikovanje objektivnih i indeksinih izraza, i za menjivanje drugih prvima - prilikom formulisanja problema, u okviru metoda, nala za, adekvatnog demonstriranja, pruanja adekvatne dokazne grae itd. istovremeno akt ualan zadatak i aktualno postignue, dok u sluaju neegzaktnih nauka navedeno razlik ovanje i zamenljivost, u aktualnim zadacima, praksi i rezultatima, ostaju neostv arljiv programski zahtev; 5) razlikovanje objektivnih i indeksinih izraza, utolik o to se razlika sastoji od istraivaevih zadataka, ideala, normi, sredstava, postign ua i ostalog, opisuje razliku izmeu nauka i umetnosti - npr. izmeu biohemije i doku mentarnog filma; 6) pojmovi i reenice mogu se smestiti u jednu, odnosno drugu kat egoriju, procedurom procenjivanja koja pouzdano utvruje da li je dati iskaz po pr irodi indeksian ili objektivan; i najzad, 7) u svakom pojedinanom sluaju, samo prak tine tekoe onemoguavaju zamenu indeksinog izraza objektivnim. Svojstva indeksinih iska za nadahnjuju beskrajna metodoloka prouavanja koja imaju za cilj da ih poprave". Za ista, pokuaji da se vlastita nauka oslobodi tih dosadnih smetnji daju peat metodol okim preokupacijama i produktivnosti u okviru svake nauke. Istraivanja praktinih ak tivnosti neke nauke, ma koja ona bila, pruaju bezbrojne prilike za rigorozno bavl jenje indeksinim izrazima. 28 Nelson Goodman, The Stntcture of Appearance,Cambridge: Harvard University Press, 1951, str. 287298 4

U drutvenim naukama, oblasti u kojima se javljaju obeano razlikovanje i obeana zame nljivost ima bezbroj. Zbog obeanog razlikovanja i zamenjivosti ogromna se sredstv a ulau u razvijanje metoda za strogu analizu praktinog delanja i praktinog rasuivanj a. Obeava se ogromna primenljivost i korist. Meutim, kad god praktino delanje preds tavlja predmet prouavanja, obeano razlikovanje" objektivnih i indieksiriih izraza j zamenljivost drugih prvima ostaje programski zahtev u svakom partikularnom sluaj u i u svakoj aktualnoj prilici u kojoj se razlikovanje ili zamenljivost moraju d okazati. U svakom aktualnom sluaju, bez izuzetka, navodie se uslovi koje kompetent an istraiva mora uzeti u obzir, tako da se u tom partikularnom sluaju pravila dokaz ivanja mogu malo razlabaviti, a da se dokazivanje ipak prizna kao adekvatno. Od logiara i lingvista, koji su u tom pogledu gotovo jednoduni, saznali smo za neke o d tih uslova. Za duge" tekstove ili duge" tokove delanja, za dogaaje u kojima postu pci lanova predstavljaju svojstva dogaaja koji se tim postupcima ostvaruju, ili ka d gpd se ne koriste znameni, ili pak kada su znameni neprikladni da poslue kao za mena za indeksine izraze, programski zahtevi dokazivanja zadovoljavaju se praktini m drutvenim baratanjem ( management ). Pod takvim uslovima, indeksini izrazi - zbo g svoje sveprisutnosti i drugih osobina - stvaraju ogromne, tvrdoglave i neotklo njive smetnje zadacima rigoroznog bavljenja fenomenima strukture i relevancije u teorijama o dokazivanju konzistencije i izraun ljivosti, kao i u pokuajima da se konstruie stvarni - a ne samo pretpostavljeni - prikaz obinog ponaanja i obinog govo ra, zajedno a svim njihovim strukturalnim pojedinostima. Na osnovu vlastitih isku stava sa sprovoenjem anketa na osnovu uzorka, te s izgradnjom i primenom instrume nata za merenje praktinog delanja statistikih analiza, matematikih modela i kompjut erskih simulacija drutvenih procesa - profesionalni sociolozi mogli bi nairoko dok umentovati naine na koje se programsko razlikovanje i zamenljivost zadovoljavaju u okviru profesionalne prakse drutveno ureenog dokazivanja i od nje zavise. Ukratk o, kad god je posredi ispitivanje praktinog delanja, razlikovanje i zamenljivost se uvek postiu jedino za-sve-praktine-svrhe. Prema tome, predlaemo da na prvi proble matini fenomen bude refleksivnost prakse i postignua nauka koje se praktikuju u ok viru organizovanih aktivnosti svakodnevnog ivota i kojima su te aktivnosti predme t; a ta je refleksivnost sutinska. NEZANIMLJIVA" SUTINSKA REFLEKSIVNOST OBJANJENJA lanove koji se bave praktinim sociolokim rasuivanjem - recimo, zaposlene u Centru za spreavanje samoubistava u Los Anelesu, 4

psihijatrijsko osoblje koje koristi klinike dosijee na Univerzitetu Kalifornije, postdiplomce koji ifriraju psihijatrijski materijal, porotnike, transseksualce ko ji ele da promene pol, profesionalne socioloke istraivae - zanima ono to se moe zaklju ti ,,u praktine svrhe", ,,u svetlu ove situacije", s obzirom na ''prirodu konkretn ih okolnosti" i slino. Praktine okolnosti i praktino delanje odnose se, za njih, na mnotvo organizaciono znaajnih i ozbiljnih stvari, sredstva, ciljeve, izgovore, mo gunosti, zadatke, i - naravno - osnove za odbranu ili predvianje adekvatnosti prim enjenih procedura i nalaza do kojih dolaze. Neto je, meutim, iskljueno iz njihovih zanimanja: praktino delanje i praktine okolnosti nisu sami po sebi jedna od tema, a kamoli jedina tema njihovih ispitivanja; niti se njihova ispitivanja, usmerena na zadatke sociolokog teoretisanja, preduzimaju da bi formulisala od ega se ti za daci sastoje kao praktino delanje. Istraivanje praktinog delanja se ni u jednom slua ju ne preduzima zato da bi osoblje moglo shvatiti i opisati ta uopte ini. A najmanj e od svega se praktino delanje ispituje zato da bi se istraivaima objasnio vlastiti govor o tome ta rade. Na primer, osoblje u Centru za spreavanje samoubistava u Lo s Anelesu smatralo je potpuno neprikladnim da ozbiljno razmotri vlastiti rad u ut vrivanju uzroka smrti samoubica, i tako je moglo da se posveti nastojanjima da ob ezbede neosporno priznanje sopstvenoj prii o onome to se zaista dogodilo". Rei da on i nisu zainteresovani" za prouavanje praktinog delanja ne znai aliti se, niti ukaziva ti na priliku koju proputaju, niti otkriti greku, niti izrei ironinu opasku. Takoe, a ko lanove to ne zanima", ne znai da ih to spreava" da se bave sociolokim teoretisanjem . Njihova ispitivanja i dalje ne iskljuuju primenu naela sumnje; oni nisu spreeni d a pretvore organizovane aktivnosti svakodnevnog ivota u nauni problem; niti, napok on, naa opaska aludira na razliku izmeu bazinih" i primenjenih" interesa u istraivanju i teoriji. ta, dakle, znai rei da njih ne zanima" prouavanje praktinog delanja i prak tinog sociolokog rasuivanja? I kakav je znaaj takvog jednog iskaza? U objanjenjima lan ova jedno svojstvo ima toliko jedinstven i preovlaujui znaaj da kontrofle druga svoj stva, u njihovoj osobenoj ulozi prepoznatljivih, racionalnih svojstava praktinih sociolokih ispitivanja. To je svojstvo sledee: u pogledu problematine prirode prakt inog delanja i praktine adekvatnosti sopstvenih ispitivanja, lanovi uzimaju zdravo za gotovo da svaki lan mora na samom poetku poznavati" situacije u kojima nameravao perisati, da bi njegovi postupci mogli posluiti kao mere kojima e se ponuditi prep oznatljivo objanjenje osobenih, lociranih svojstava tih situacija. Za njih je sam a po sebi razumljiva i potpuno nevredna panje injenica da objanjenja lanova - bilo k oje vrste; u svim; svojim logikim oblicima, uza sve naine korienja i uz svaki moguni metod njihovog spajanja u celinupredstavljaju konstitutivna svojstva tih situaci ja, koje kroz njih postaju vidljive. lanovi za tu refleksivnost znaju, zahtevaju je, raunaju na nju i upotrebljavaju 4

je kako bi proizveli, ostvarili, spoznali ili demonstrirali racionalnu adekvatno st vlastitih procedura i nalaza, adekvatnost koja vai za sve praktine svrhe. Ne sa mo da lanovi - porotnici i ostali - tu refleksivnost uzimaju zdravo za gotovo ve p repoznaju, demonstriraju i jedan drugome ine oitom racionalnu prirodu vlastitih ak tualnih - a to znai od situacije neodvojivih - postupaka, uvaavajui tu refleksivnos t kao nepromenljiv i neizbean uslov vlastitih ispitivanja. Kad tvrdim da lanovi nis u zainteresovani" da prouavaju praktino delanje, ne elim rei da oni to ine esto, retko ili nikad. To to oni nisu zainteresovani" ima veze s razboritim postupcima, s uve rIjivom argumentacijom i razumnim nalazima. Takoe, ima veze s navikom da se ono to je ,,objanjivo-za-sve-praktine-svrhe" tretira - iskljuivo, jedino i potpuno kao net o to je moguno otkriti. Da bi lanovi bili zainteresovani", oni bi morali uloiti trud da refleksivnu" prirodu praktinih aktivnosti uine oiglednom; da ispitaju umene ( artf ul ) postupke racionalnog ispitivanja kao organizacione fenomene, bez namere da ih poprave ili da budu ironini. No, ak i kad bi hteli, lanovi to ne bi bili u stanj u; u tom pogledu, lanovi Centra za spreavanje samoubistava u Los Anelesu nalik su n a bilo koje lanove koji se uputaju u praktina socioloka ispitivanja. MOGUNOST ANALIZIRANJA DELANJA-U-KONTEKSTU KAO PRAKTINOG OSTVARENJA Ispitivanja kojima se lanovi bave na bezbroj naina sainjavaju konstitutivna svojstv a situacija koje analiziraju. Na iste naine, drugi lanovi prepoznaju njihova ispit ivanja kao adekvatna za-sve-praktine-svrhe. Na primer, u Centru za spreavanje samo ubistava u Los Anelesu proces kojim smrtni sluajevi postaju objanjivi za-sve-praktin e-svrhe predstavlja praktino organizaciond ostvarenje. Organizaciono gledano, Cen tar za spreavanje samoubistava sastoji se od praktinih procedura za ostvarivanje r acionalne objanjivosti samoubistava kao prepoznatljivog svojstva situacija u koji ma se ta objanjivost javlja. U aktualnim interakcijama, to ostvarenje je za. lanov e sveprisutno, neproblematino i banalno. to se tie lanova koji se bave sociologijom, pretvoriti navedeno ostvarenje u temu praktinog sociolokog ispitivanja neizbeno bi iziskivalo da se racionalne osobine praktinih aktivnosti tretiraju kao antropoloki neobine". Time elim da skrenem panju na refleksivne" postupke; kao to su sledei: lan vojim objanjavalakim postupcima ini poznate, banalne aktivnosti svakodnevnog ivota p repoznatljivima kao poznate, banalne aktivnosti; u svakoj prilici kad se posegne za objanjenjem uobiajenih aktivnosti, ono ima za cilj da se te aktivnosti prepozn aju kao 4

evo, opet ono isto"; procese i dostignua imaginacije" lanovi tretiraju kao da su u k ontinuitetu sa drugim opaljivim svojstvima situacija u kojima se javljaju; i, naj zad, kad god lan, nalazei se usred" aktualnih situacija kojima prisustvuje, spoznaj e da te situacije imaju ostvaren smisao, ostvarenu injeninost, ostvarenu objektivn ost, ostvarenu poznatost, ostvarenu objanjivost - on doivljava organizacione naine postizanja tih ostvarenja kao neto neprobjematino; on o njima ima samo nejasno zna nje i upoznaje ih jedino ukoliko su ta ostvarenja izvedena vesto, pouzdano, jedn oobrazno, uz ogromnu standardizaciju i putem koji je sam po sebi neobjanjiv. U os novi tog ostvarenja lei injenica da se lanovi bave etnografijom, prepoznaju je i ko riste. Na neznane naine, to ostvarenje za lanove predstavlja banalnu pojavu. A na neznane naine na koje je ostvarenje banalno, za nae interese ono predstavlja fenom en dostojan strahopotovanja, jer se sastoji od sledeeg: 1) lanovi koriste udruene sv akodnevne aktivnosti kao metode pomou kojih uoavaju i demonstriraju izdvojivost, t ipinost, jednoobraznost, potencijalnu ponovljivost, prikladan izgled, doslednost, ekvivalenciju, zamenljivost, usmerenost, opisivost u bezlinim kategorijama, plan iranost - ukratko, racionalna svojstva indeksinih izraza i indeksinog delanja; 2) fenomen se takoe sastoji od mogunosti da se delanje-u-kontekstu analizira, jer ne samo da ne postoji optevaei pojam konteksta uopte", nego je i svaka upotreba rei konte st", bez izuzetka, sama po sebi sutinski indeksina. Priznato racionalna svojstva zdravorazumskih ispitivanja - njihov priznato dosledan, "ili metodian, ili jednoobrazan, ili planski, itd. karakter - postiu se, nekako", udruenim aktivnostima lanova. Za osoblje Centra za spreavanje samoubistava , za ifrante, za porotnike - racionalna svojstva njihovih praktinih ispitivanja nek ako" se sastoje od udruenog rada na tome da se iz fragmenata, poslovica, usputnih primedaba, glasina, deliminih opisa, ifriranih" ali u sutini nejasnih kataloga isku stva, i slinog, uini oiglednim kako je neka osoba umrla, ili po kojim se kriterijim a pacijenti upuuju na psihijatrijsko leenje, ili koja je od alternativnih presuda ispravna. To nekako" je problematina bit stvari. TA JE ETNOMETODOLOGIJA? Karakteristika praktinog sociolokog rasuivanja, ma gde se odvijalo, jeste da se nji me pokuavaju izleitl indeksina svojstva govora i ponaanja lanova. Beskrajne metodoloke studije imaju zadatak da lanovima ponude lek protiv indeksinosti izraza, u okviru stalnih nastojanja lanova da demonstriraju, uz rigoroznu prirhenu ideala, opaljiv ost organizovanih 4

aktivnosti u aktualnim prilikama, zajedno sa svim situiranim pojedinostima govor a i ponaanja. U svojstvima indeksinih izraza i indeksinog delanja postoji neki red. Ona se sastoje od organizaciono dokazivog smisla, ili injeninosti, ili metodske u potrebe, ili saglasnosti meu kolegama po kulturi". Ureenost tih svojstava sastoji s e od organizaciono dokazive racionalnosti indeksinih izraza i indeksinog delanja. Ta svojstva jesu tekui rezultati udruenih svakodnevnih aktivnosti istraivaa. Dokaziv a racionalnost indeksinih izraza i indeksinog delanja, za vreme dok ih lanovi uspeno proizvode, zadravaju karakter uobiajenih, poznatih, rutinizovanih praktinih okolno sti. Kao proces i rezultat, proizvedena racionalnost Indeksinih Izraza sastoji se od praktinih zadataka, podlonih svakom mogunom zahtevu organizaciono situiranog po naanja. Termin etnometodologija" koristim da oznaim ispitivanje racionalnih svojsta va indeksinih izraza i drugih vrsta praktinog delanja kao kontigentnih tekuih ostva renja organizovane umene prakse u svakodnevnom ivotu. (...) Cilj nastavka ovoga ra da jeste da prikaem etnometodologiju, i to izlaganjem triju29 studija koje u se po zabavile nainima na koja se ta ostvarenja postiu u svakodnevnom ivotu. U zakljuku iz nosim osnovna istraivaka naela etnometodologije. (...) PRAKTINO SOCIOLOKO RASUIVANJE: ZAJEDNIKO RAZUMEVANJE Sociolozi razlikuju zajedniko razumevanje ( common undestanding ) u smislu proizvo da", i u smislu procesa. Kao proizvod", zajedniko razumevanje se - po uobiajenoj defi niciji - sastoji od intersubjektivne saglasnoti o supstantivnim pitanjima; kao pro ces", ono se sastoji od raznih metoda pomou kojih se neto, to neko kae ili uini prepo znaje kao da je u skladu s nekim; pravilom. Autoritet za to razluivanje sociolozi nalae u Veberu, koji je ponudio pojmove Begriffen i Verstehen za oznaavanje dvaju osobenih metoda i oblika saznanja. Ako analiziramo iskustva studenata prilikom izvetavanja o obinim, svakodnevnim konverzacijama, vidimo da se u oba sluaja - kako kod proizvoda", tako i kod procesa" - zajedniko razumevanje sastoji od tumaenja koj e se odvija u unutarnjem vremenu. Njihova iskustva ukazuju na neke neobine posled ice injenice da u oba sluaja zajedniko razumevanje neminovno ima operativnu struktu ru. Od studenata je zatraeno da zabelee neki obian razgovor tako to e na levoj strani hartije pisati pnp to je stvarno reeno, a na desnoj ono o emu 29 Od tri primera koje Garfinkel opisuje, ovde je preveden samo jedan, najkarakteri stiniji. Zainteresovani se upuuju na originalno izdanje: - Prim. prev. 4

su oni I njihovi sagovomici podrazumevali da govore. Jedan od primera razgovor d voje suprunika - izgledao je ovako: M: Dejna je danas uspeo da ubaci peni u parking-sat bez podizanja Danas popodne, dok sam Dejnu, naeg etvorogodinjeg sina, vodio kui iz vrtia, on je usp eo da prui ruku dovoljno visoko da ubaci novi u parking-sat kad smo parkirali u cen tru grada, a ranije smo uvek morali da ga podignemo da bi dohvatio. To to je ubac io novi u sat znai da ste zastali dok ste se vraali kui. Znam da si planirao da ide u prodavnicu ploa ili na putu do vrtia ili pri povratku. Da li to znai da si kod prod avnice stao pri povratku, tako da je on bio s tobom, ili si tamo iao u odlasku, a pri povratku stao negde drugde? Ne, kod prodavnice ploa sam stao u odlasku, a ko d obuara pri povratku, kad je on bio sa mnom. : Jesi li ga vodio u prodavnicu ploa? M: Ne, kod obuara. Znam zato bi ovek mogao da stane kod obuarske radionice. A zato si ti to uradio? Kao to se sea, pre neki dan mi se pokidala pertla na braon cipelama na riiir pa sam otiao kod obuara da kupim nove. Pada mi na pamet da si mogao jo neto da obavi, kad si ve iao kod obuara. Mogao si da odnese na popravku svoje crne mokasin e, na kojima su se flekice sasvim izlizale. Ne bi trebalo da na njih zaboravi. : A zato? M: Uzeo sam sebi nove pertle. : Na tvojim mokasinama treba hitno promeniti flekice. 4

Studenti su levu stranu popunjavali brzo i lako, ali im je desna bila neuporediv o tea. Kad sam im zadavao ta treba da urade, mnogi su me pitali koliko elim da napi su. Kako sam im, razjanjavajui, nametao sve veu tanost, jasnou i razgovetnost, tako j e zadatak postajao sve tegobniji. Napokon, kad sam od njih zatraio da pretpostave da to o emu su oni zapravo razgovarali ja treba da saznam iskljuivo na osnovu dos lovnog itanja onoga to su oni doslovno napisali, studenti su se predali, alei se da je zadatak nemoguan. Iako su studenti prigovarali zbog teine zahteva da napisu jo", to frustrirajue jo" nije se sastojalo od nekog tekog truda kao kad bismo, recimo, mo rali da pretvorimo planinu u breuljak pomou obine kote. Poenta njihovih albi nije bi la u tome to e ono o emu se razgovaralo sastojalo pd kompaktnih sadraja koji su usle d mog cepidlaenja dobijali tolike dimenzije da je studentima na raspolaganju bilo premalo vremena, upornosti, hartije, elje ili dobrih razloga da zabelee sve". Umes to toga, prituba i njene okolnosti, ini se, sastojali su se od sledeeg: ako bih ja nekog od studenata, videvi ono to je napisao, uspeo da ubedim da to jo nije dovoljn o tano, razgovetno ili jasno, i ako bi on i dalje bio spreman da popravi dvosmisl ice, onda bi se on vratio na posao, sa pritubom da pisanje satno po sebi razvija konverzaciju u sve razgranatije pletivo relevantne materije. Sam nain obavljanja zadatka umnoavao je njegova, svojstva. Kakav sam im to zadatak ja postavio, pa da on od njih zahteva da piu jo"; da progresivno nametanje tanosti, jasnoe i doslovnost i ima za posledicu da ga je bilo sve tee obaviti, da bi na kraju postao nemoguan; i da nain obavljanja zadatka umnoava njegova svojstva? Kad bi se zajedniko razumeva nje sastojalo od intersubjektivne saglasnosti o supstantivnim pitanjima, onda bi njihov zadatak bio istovetan onome kojim se, po 4

pretpostavci, bave profesionalni sociolozi. U tom sluaju, zadatak bi se mogao reit i na nain koji profesionalni sociolozi obino predlau. Studenti bi najpre napravili razliku izmeu onoga to je reeno i onoga o emu se govori, i stavili bi te dve vrste s adraja u odnos znaka i referenta. Ono to su sagovornici rekli tretiralo bi se kao ovlana, delimina, nepotpuna, zamaskirana, eliptina, prikrivena, dvosmislena ili obm anjujua verzija onoga o emu su sagovornici govorili. Zadatak bi se sastojao od isp unjavanja praznina u onome to je reeno. Ono o emu se govorilo sastojalo bi se od de taljnih i korespondirajuih sadraja onoga to su sagovornici rekli. Tako bi se leva i desna kolona formatirale u skladu sa injenicom" da se sadraj onoga to je reeno moe za beleiti prostim zapisivanjem kao to bi to magnetofon inio. Desna kolona bi zahteval a da se doda" jo neto". Poto nepotpunost onoga to je reeno predstavlja manu, studenti i morali da tragaju na nekom drugom mestu - a ne u onome stoje reeno - kako bi: a ) pronali odgovarajui sadraj i b) pronali osnov da podupru svoju tvrdnju - jer bi mo rali da uu u raspravu o tome - da je posredi zaista korespondencija. Poto su beleil i aktualne konverzacije odreenih osoba, oni bi morali da potrae te dalje sadraje u onome to su sagovornici imali na umu", ili onome to su mislili", ili ta su verovali", iIi ta su nameravali". tavie, morali bi biti sigurni da su detektovali ono to su sago vornici stvarno, a ne samo po pretpostavci, hipotetiki, zamislivo ili moguno imali na umu. To e rei, morali bi da se pozovu na opaene postupke - opaene naine na koje s u se uesnici ponaali - kako bi obezbedili osnove za pretenziju na stvarnost". Do ov e sigurnosti bi se dolo tako to bi se nastojalo ustanoviti da li je u odnosu meu sa govornicima bilo nekih garantujuih" vrlina, kao to su potenje, otvorenost, iskrenost , nepatvorenost i slino. A sve to znai da bi studenti morali da se pozovu na svoje znanje o zajednitvu razumevanja i o intersubjektivnim saglasnostima kako bi mogl i da ustvrde adekvatnost svojih izvetaja o onome o emu su uesnici govorili, tj. ta s u uesnici uspostavili kao zajedniko razumevanje. Zatim, ta god da su napisali, stud enti bi mogli da pretpostave da u ja, kao kompetentan sudeonik u istoj zajednici ( konverzacije su, na kraju krajeva, bile sasvim obine ), biti u stanju da uoim ko respondenciju i njene temelje. A u sluaju da ne uoim korespondenciju, ili u sluaju da sadraje shvatim drugaije nego oni, pod uslovom da mogu i nadalje da pretpostavl jaju moju kompetentnost tj. dokle god moje alternativno tumaenje ne bi potkopalo moju pretenziju da su alternative koje iznosim vredne ozbiljnog razmatranja - st udenti bi me mogli shvatiti kao da insistiram da mi ponude jo finije podrobnosti nego to bi to iziskivale praktine svrhe. U tom sluaju, optuili bi me za slepako cepid laenje, i moglo bi se oekivati da se na to poale, rekavi da svako vidi" ta je dovoljno za sve praktine svrhe - ta je dosta, dosta je - i da niko nije tako slep kao onaj koji nee da vidi. Ova verzija njihovog zadatka razjanjava njihove albe to moraju da napisu jo". Ona isto tako razjanjava injenicu da je zadatak postajao sve 4

tegobniji uporedo s nametanjem jasnoe i slinog. Ali ona ne razjanjava ba najbolje za vrnu nemogunost; jer, ona razjanjava jedan aspekt nemogunosti" zadatka kao neraspoloen ost studenata da idu dalje, ali ne razjanjava jedan pratei oseaj, naime, da su stud enti na neki nain smatrali da je zadatak, u naelu, neostvarljiv. Napokon, ova verz ija njihovog zadatka uopte ne razjanjava njihovu pritubu da nain obavljanja zadatka umnoava njegova svojstva. Jedno alternativno poimanje zadatka bolje e posluiti, lak o se to na prvi pogled moe initi neobinim, uzmimo da smo uklonili pretpostavku da, ako elimo da opiemo neki iskaz kao svojstvo zajednitva razumevanja, moramo na samom poetku znati od ega se sastoje supstantivna zajednika, razumevanja. Uz to, uklonim o teoriju znakova koja prati tu pretpostavku, a po kojoj su znak" i referent" obel eja neega to je reeno i neega o emu se govori, koja dakle predlae da se znak i referen stave u odnos meusobno korespondirajuih sadraja. Naputanjem te teorije znakova mi i stovremeno naputamo mogunost da iskaz razjasnimo intersubjektivnom saglasnou o supst antivnim pitanjima na koju se pozivamo. Ako se odreknemo tih predstava, ono o emu su uesnici priali nee moi da se razdvoji od onoga kako su uesnici govorili. U tom sl uaju, ono o emu su uesnici govorili razjanjavaemo iskljuivo opisivanjem samog procesa govorenja: odnosno, nudei metod za iskazivanje onoga to se ima iskazati - recimo, sinonimni govor, ironini govor, metaforini govor, kriptini govor, pripovedni govor, govor u formi pitanja ili odgovora, laganje, zatakavanje, dvosmislenosti i ostal o. Umesto brige da paljivo razluimo ono to je reeno od onoga o emu se govorilo - i na suprot njoj - pravo razlikovanje se sada uspostavlja na sledeoj liniji: lan jezike zajednice, s jedne strane, spoznaje da neka osoba neto kazuje, tj. da ona govori, a s druge, spoznaje kako ona govori. U tom sluaju, shvatanje onoga to je osoba re kla sastojae se jedino i iskljuivo od toga da se spozna metod njenog govorenja, da se uvidi kako je ona govorila. Predlaem da se desna kolona ne ita kao korespondir ajui sadraj leve; kada su dobili zadatak da razjasne o emu su sagovornici priali, st udenti nisu time bili navedeni da elaboriraju sadraj onoga to su sagovornici rekli . Sugeriem, naprotiv, da su njihova pismena razjanjenja zapravo predstavljala pokua j da mi daju uputstva kako da ono to su uesnici rekli iskoristim kao metod pomou ko jeg u shvatiti ta su rekli. Studente sam zamolio da mi priskrbe uputstva kako bih shvatio ta su uesnici stvarno i sasvim izvesno govorili. Ubeujui ih u alternativna tu maenja", insistirajui da jo uvek ima dvosmislica, ja sam ih zapravo ubedio da su mi njihove dernonstracije pokazale ta su uesnici rekli samo po pretpostavci, ili ver ovatno, ili zamisfivo, ili hipotetiki uzev. Oni su to shvatili kao da su njihova uputstva nepotpuna; da je njihovo demonstriranje neuspeno utoliko to su uputstva 4

nepotpuna; i da razlika izmeu pretenzije na stvarno i po pretpostavci" zavisi od pot punosti uputstava. Sada vidimo od ega je zapravo bio sainjen zadatak koji ih je primoravao da napiu jo", onaj zadatak koji je njima izgledao sve tei da bi na kraju postao nemoguan, i ija su se svojstva umnoavala samim procedurama izvravanja. Postavio sam im zadatak da ta uputstva formuliu tako da ih uine sve" tanijima, jasnijima, razgovetnijima, i nap okon doslovnima, pri emu se podrazumevalo da se znaenje tog sve vie", kao i znaenje j asnoe, tanosti, razgovetnosti i doslovnosti, razjanjava osobinama samih uputstava i niega vie. Od studenata sam traio da se pozabave nemogunim zadatkom popravljanja" sut inske nepotpunosti bilo kog niza uputstava, bez obzira na to koliko su briljivo i li detaljno napisana. Traio sam od njih da metod koji su uesnici koristili priliko m govorenja formuliu u vidu proceduralnih pravila koja treba slediti da bi se rek lo ono to su uesnici rekli, pravila koja bi bila u stanju da odgovore na svaki zah tev situacije, mate i razvoja dogaaja. Traio sam od njih da opiu metode govorenja ka o da su ti metodi izomorfni s delanjem, u strogom skladu s proceduralnim pravilo m kojim se taj metod formulie u obliku o kojem se mogu davati uputstva. Spoznati t a je reeno znai spoznati kako neka osoba govori, npr. spoznati da kad ena kae na tvoj im cipelama treba hitno promeniti flekice", ona govori pripovedno ili metaforiki, ili eufemistiki, ili pak misli na neto drugo. Studenti su se sapleli o injenicu da se pitanje kako neka osoba govori zadatak opisivanja njenog metoda govorenja ne ispunjava time to emo pokazati (odnosno, nije isto to i pokazati) da je reeno u s kladu s nekim pravilom za demonstriranje doslednosti, uskladijivosti i koherentn osti znaenja. Dok obavljaju svoje svakodnevne poslove, ljudi uzimaju zdravo za go tovo da e ono to je reeno biti shvaeno pomou metoda koje uesnici koriste da shvate svo j govor kao neto jasno, dosledno, koherentno, razumljivo ili plansko, tj. kao pod vrgnuto jurisdikciji nekog pravila - reju, kao racionalno. Uvideti smisao" onoga to je reeno znai pripisati reenome njegov karakter po pravilu". Intersubjektivna sagias nost" oznaava razliite drutvene metodo kojima se lanovi slue da postignu spoznaju da je neto reeno u-skladu-sa-pravilom; ona ne oznaava dokazivo poklapanje u supstantivnim pitanjima. Zajedniko razumevanje je , prema tome, bolje predoiti kao operaciju, nego kao presek preklopljenih nizova. Osoba koja se bavi sociologijom, bilo laikom, bilo profesionalnom, moe tretirati z ajedniko razumevanje kao intersubjektivnu saglasnost o supstantivnim pitanjima po d uslovom da uzima zdravo za gotovo da e ono to je reeno biti shvaeno u skladu s met odima koji nisu nuno specifikovani, to jest, moraju se specifikovati samo u specij alnim" prilikama. 4

S obzirom na to da su mu i ena, razgovarajui, jedno drugome neto otkrivali, prepozna tljivi karakter reenog za njih oboje je podrazumevao da se oboje upuste - i svako od njih pripie onome drugome da to ini - u rad kojim e se ono to je reeno razumeti k ao da je usklaeno sa njihovim interaktivnim odnosom kao dostupnim pravilom njihov e saglasnosti, kao intersubjektivno korienom gramatikom shemom za uzajamno analizir anje govora; upotreba ove sheme obezbeivala je da e oni shvatiti jedno drugo na nai ne na koje e biti shvaeni. Zahvaljujui upotrebi te sheme, nijedan sago-, vornik nij e imao pravo da zatrai od drugog da specifikuje kako to obavlja; nijedan nije ima o pravo da tvrdi kako drugi mora da razjasni" ta hoe rei. Ukratko, zajedniko razumeva nje, budui da ukljuuje rad na tumaenju koji protie u unutarnjem vremenu", nuno ima ope rativnu strukturu. Ako analitiar ovu operativnu strukturu zanemari, on time koris ti zdravorazumsko znanje drutva upravo onako kako ga koriste lanovi, kad treba da ustanove ta ljudi stvarno ine, ili o emu" stvarno govore; to jest, analitiar koristi zdravorazumsko znanje o drutvenim strukturama i kao predmet i kao sredstvo istraiv anja. Alternativa tome bila bi pripisati iskljuivi prioritet prouavanju metoda udr uenog delanja i metoda zajednikog razumevanja. Ne jedan metod razumevanja, ve besko nano raznoliki metodi razumevanja jesu pravi, i dosad neprouavani, kritini fenomeni koji spadaju u zadatak profesionalnog sociologa. Njihova brojnost se jasno oitav a u beskonanim popisima naina na koje ljudi govore. Neke indikacije o njihovom kar akteru i meusobnim razlikama moemo pronaj u drutveno dostupnim oznakama za razliite z nakovne funkcije, kao to su obeleavanje, etiketiranje, simbolizovanje, amblemiranj e, kriptogrami, analogije, anagrami, indikacije, deminutivi, imitiranje, kopiran je, simuliranje - ukratko, u procesima kojima se ureenost kulturnih situacija spo znaje, koristi i proizvodi iz" istih tih situacija.30 NAELA .....injenica da -su praktini-postupci problematini na dosad nesagledane naine; na k oje su naine problematini; kako ih uiniti pristupanim za prouavanje; ta o njima moemo aznati - eto zadataka koje predlaemo. Termin etnometodologija" koristim da oznaim p rouavanje praktinog delanja u skladu s naelima poput ovih koje u navesti, kao i feno mene, pitanja, nalaze i metode koji prate njihovu upotrebu. 30 Ove se ideju dotie M.Berdsli (Beardsley) u radu The Metaphorical Twist" ( Phi!osop hy and Phenomenological Research, mart 1962); on kae da o metaforikoj upotrebi nek e rei ne zakljuujemo na osnovu toga to znamo ta dotina osoba misli, ve naprotiv, znamo ta ona misli zato to vidimo da je re upotrebljena metaforiki. Uzimajui poeziju za pr imer, Berdsli naglaava da se klju za tu injenicu mora na neki nain nalaziti u samoj p esmi, jer, u protivnom, retko kad bismo bili u stanju da itamo poeziju". 4

(1) Neogranieno podruje odgovarajuih situacija otvara nam se ako primenimo istraivako naelo da svaku situaciju bez izuzetka treba ispitati s obzirom na osobinu da izbo r" izmeu alternativa smisla, injeninosti, objektivnosti, uzroka, razjanjenja, ili za jednitva praktinog delanja predstavlja jedan od projekata delanja. Zahvaljujui tom naelu, svakom zamislivom vrstom ispitivanja - od prorotva do teorijske fizike - moe mo se legitimno pozabaviti kao vidom drutveno, organizovane umene prakse. injenica da drutvene strukture svakodnevnih aktivnosti obezbeuju kontekste, ciljeve, sredst va, opravdanja, problematine teme itd. za praksu i proizvode tih ispitivanja uspo stavlja legitimnost naeg interesovanja za svaki oblik tih ispitivanja bez izuzetk a. Nikakva se ispitivanja ne smeju iskljuiti, bez obzira na to kada ili gde se do gaaju, bez obzira na to koliko su im irok ili trivijalan obim, organizacija, troak, trajanje, posledice, bez obzira na uspenost, bez obzira na reputaciju, praktikan te, pretenzije, filozofije ili filozofe. Procedure i rezultate voene magije, pror icanja, matematike, sociologije - svejedno da li ih obavljaju laici ili profesio nalci - sve emo to istraivati u skladu s naelom da svako svojstvo smislenosti, injen inosti, metoda, za svaki pojedini sluaj ljudskih ispitivanja bez izuzetka, predsta vlja manipulativno ( managed ) ostvarenje organizovanih situacija praktinog delan ja, te da se osobene determinacije u postupcima lanova s obzirom na doslednost, p laniranost, relevantnost ili ponovljivost njihovih postupaka i rezultata - od vet ijih ini do topologije - stvaraju i osiguravaju tek pomou osobenih, lociranih oblik a organizovanja umene prakse. (2) lanovi jednog organizovanog ustrojstva neprekidn o se bave odluivanjem, prepoznavanjem, osvedoavanjem i demonstriranjem racionalne, to jest, koherentne, ili dosledne, ili odabrane, ili planske, ili efikasne, ili metodine, ili spoznatljive prirode tih aktivnosti, u okviru svojih ispitivanja k oja se mogu sastojati od raunanja, grafiranja, postavljanja pitanja, uzorkovanja, beleenja, izvetavanja, planiranja, donoenja odluka i slino. Nain na koji lanovi svoje aktualne istraivake procedure - konstitutivne odlike vlastitih uobiajenih i organi zovanih delatnosti - ostvaruju kao prepoznatljivo racionalne postupke u aktualni m prilikama organizacionih okolnosti, nije dovoljno opisati samo time to emo rei da se lanovi pozivaju na neko pravilo kojim definiu koherentnu, doslednu ili planira nu, to jest racionalnu, prirodu vlastitih aktualnih aktivnosti. Takoe nije dovolj no ustvrditi da se racionalna svojstva razmiljanja lanova proizvode njihovim povin ovanjem pravilima razmiljanja. Naprotiv adekvatno demonstriranje", adekvatno izvetav anje", dovoljna evidencija", obian govor", natezanje dokazne grae", nuno zakljuivanje kvir ogranienih alternativa", ukratko, svaka tema ,,logike" i 4

metodologije", ukljuujui i sama ta dva termina, predstavljaju paravane za organizac ione fenomene. Ti su fenomeni kontingentna dostignua organizacije uobiajene prakse , i kao kontingentna dostignua oni su lanovima dostupna kao norme, zadaci, nevolje . Jedino na te naine - a ne kao nepromenljive kategorije, niti kao opti principi ti fenomeni definiu adekvatno ispitivanje i diskurs". (3) Dakle, nae rukovodee naelo jeste odbaciti danas preovlaujuu preporuku da sposobnost, efikasnost, uspenost, in teligibilnost, doslednost, planiranost, tipinost, uniformnost, ponovljivost aktiv nosti - to jest, racionalna svojstva praktinih aktivnosti treba procenjivati, prep oznavati, kategorisati i opisivati pomou nekog pravifa ili standarda spolja uneto g u aktualne situacije, unutar kojih lanovi ta svojstva prepoznaju, koriste, proi zvode i: diskutuju. Sve procedure kojima se opte osobine logikih i metodolokih svoj stava prakse i rezultata ljudskih ispitivanja procenjuju u skladu s nekim pravil om zanimaju nas kao fenomeni za etnometodoloko ispitivanje, i nikako drugaije. U s trukturalno razliitim organizovanim praktinim aktivnostima svakodnevnog ivota treba pronai i ispitati proizvodnju, poreklo, prepoznavanje i prezentaciju racionalne prakse. Sva logika" i metodoloka" svojstva delanja, svaku osobinu smisla neke aktivn osti, njene injeninosti, objektivnosti, objanjivosti, opteg vaenja, treba tretirati k ad: kontingeno ostvarenje drutveno organizovane uobiajene prakse. (4) Preporuujemo da se u svakoj drutvenoj situaciji traga za nainima na koje ona samoorgahiuje vlast itu pojavnost kao inteligibilan prikaz drutvenog poretka, ili dokaz o njegovom po stojanju. Svaka situacija organizuje svoje aktivnosti tako da stvori mogunost da se njena svojstva, kao organizovane sredine za praktine aktivnbsti, podvrgnu otkr ivanju, prebrojavanju, beleeriju, izvetavanju, prepriavanju, analiziranju - jednom reju, objanjavanju. Organizovani drutveni aranmani sastoje se pd razliitih metoda za postizanje objanjivosti organizacionih postupaka kao udruenog poduhvata. Svaka pre tenzija praktikanata na uspenost, jasnou, doslednost, planiranost, ili efikasnost, i svako njihovo traganje za adekvatnom evidencijom, demonstracijom, opisom ili relevantnou, pretvara se u fenomen zahvaljujui svojoj kolektivnoj realizaciji i i n ainima na koje razliite organizacione sredine - odnosno oblici organizovanja aktiv nosti - odravaju", pospeuju", odupiru se" itd. metodima kojima oni ine vlastite delatn osti objanjivima za-svepraktine-svrhe. Upravo na one naine na koje je neka situacij a organizovana, ona se sastoji od metoda pomou kojih lanovi oblike defova n ja u o kviru te situacije predoavaju kao jasne, koherentne, planirane, dosledne, odabran e, spoznatljive, jednoobrazne, ponovljive veze - to jest, racionalne veze. Uprav o na onaj nain na koji pojedinci postaju lanovi organizovanih delatnosti, oni se 4

- u okviru svojih uobiajenih interakcija - predaju ozbiljnom i praktinom radu na d etektovanju, demonstriranju, uverljivom predoavanju doslednog, koherentnog, jasno g, odabranog, planiranog spoljanjeg izgleda vlastitih aranmana. Upravo na one naine na koje je neka situacija organizovana, ona se sastoji od metoda koji lanovima o bezbeuju objanjenja te situacije kao niza izraunljivih, prepriljivih, poslovinih, upo redivih, opisivih, prikazivih - to jest, objanjivih dogaaja. (5) Svaka vrsta ispit ivanja, bez izuzetka, sastoji se od organizovane umene prakse kojom se racionalna svojstva poslovica, delimino formulisanih saveta, deliminog opisa, eliptinih izraz a, usputnih primedaba, basni, opominjuih pria i slinog ine oiglednima, odnosno - demo nstriraju. Dokazivo racionalna svojstva indeksinih izraza i indeksinog delanja jes u tekue ostvarenje organizovanih aktivnosti svakodnevnog ivota. To je sr stvari. Us pena proizvodnja tog fenomena u svakom svom aspektu, iz svake perspektive, i u sv akoj fazi, za lanove zadrava karakter ozbiljnog, praktinog zadatka, podlonog svim mo gunim nunostima organizaciono situiranog ponaanja. Pjer Burdije DRUTVENI PROSTOR I SIMBOLIKA MO* eleo bih da, u granicama jednog predavanja, pokuam da izloim teorijske principe koj i se nalaze u osnovi istraivanja iji su rezultati predstavljeni u delu La distinct ion ( Razlika ) i da izdvojim neke od teorijskih implikacija koje najverovatnije mogu promai itaocu, naroito ovde, zbog raskoraka izmeu kulturnih tradicija. Kada bi trebalo da opiem svoj rad u dve rei, odnosno da ga etiketiram, kao to se danas esto radi, govorio bih o konstruktivistikom strukturalizmu ( constructivist structura lism ) ili strukturalistikom konstruktivizmu ( structuraliste constructivism ), k oristei termin strukturalizam u sasvim razliitom 4

smislu od onoga koji mu pridaje sosirovska ili levi-strosovska tradicija. Termin om strukturalizam ili strukturalistiki elim da kaem da u samom drutvenom svetu, a ne iskljuivo u simbolikim sistemima, jeziku, mitologiji, itd., postoje objektivne st rukture, nezavisne od svesti i volje drutvenih aktera, koje su sposobne da usmere ili sputaju njihovo delovanje ili njihove predstave. Terminom konstruktivizam el im da kaem da postoji drutvena geneza, sa jedne strane obrazaca opaanja, razmiljanja i delovanja koji sainjavaju ono to ja nazivam habitus31, i sa druge strane drutven ih struktura, naroito onoga to nazivam poljem32 i grupama, a posebno onoga to se ob ino naziva drutvenim klasama. Smatram da je objanjenje ove vrste neophodno, naroito ovde: sluajnost pri prevoenju je dovela, na primer, do toga da bude poznato moje d elo La reproduction ( Reprodukcija ), to je navelo izvesne komentatore da me svrs taju meu strukturaliste, dok su nepoznata neka dela nastala mnogo ranije (toliko da prethode ak i pojavljivanju tipino konstruktivistikih" radova na iste teme, a zbo g kojih bih nesumnjivo bio smatran konstruktivistom": tako smo u jednoj knjizi po d naslovom Rapport pedagogiique et communication ( Pedagoki odnos i komunikacija ) pokazali na koji nain se gradi drutveni odnos razumevanja putem nesporazuma, kro z nesporazum, ili uprkos njemu; na koji nain nastavnici i uenici postiu dogovor, ne kom vrstom preutne pogodbe, preutno usmerene tako da se cena i rizik smanje na min imum, da bi bila prihvaena jedna osnovna definicija komunikacije. Isto tako, u dr ugoj studiji pod naslovom Les categories de l'entendement professoral ( Kategori je profesorskog razumevanja ) pokuavamo da analiziramo nastanak i delovanje kateg orija opaanja i vrednovanja pomou kojih profesori stvaraju sliku o svojim uenicima, o njihovom uinku i njihovoj vrednosti i sainjavaju, praksom zajednikog odluivanja, koju usmeravaju te iste kategorije, i samu grupu kolega i profesorski kadar. Pos le ove digresije, vraam se na temu. Na veoma uopten nain, u antropologiji kao i u s ociologiji ili istoriji, drutvena nauka se koleba izmeu dve na prvi pogled nespoji ve take gledita, dve naizgled oprene perspektive: objektivizma i subjektivizma, odn osno fizikalizma i psihologizrna (koji moe imati razliita usmerenja, fen31 * Naslov originala: Espace social et pouvoir symbolique", predavanje odrano, marta 1986. na Univerzitetu u San Dijegu, SAD. Objavljeno u knjizi; Pierre Bourdieu, Choses dites, Paris, Minuit, 1987, str. 147 166. Habitus oznaava onu drutveno steen u sposobnost pojedinca da odigra u pravom trenutku i bez razmiljanja pravi potez", tj. da reaguje brzo i na odgovarajui nain u odnosu na dato okruenje, kao da je to prirodno; Burdije esto daje primer igre, jer ona dobro prikazuje injenicu da praks a moe biti plod dugotrajnog uenja, ipak, u datom trenutku potez je odigran instinkt ivno". Upravo je ta drutvena obue-nost, uvebanost, koju drutvena grupa usauje u svoje lanove ona koja, kada je jednom steena u obliku habitusa, deluje sasvim prirodno i doprinosi u svim okolnostima donoenju pravilnih odluka, odnosno onih koje su u skladu sa kulturom grupe ( njenim ethosom ). Prema; Philippe Cibois u La sociolo gie, K. Van Meter et alii, Larousse, Paris, 1994. - Prjrn prev. 32 Drutveni akter i pripadaju brojnim domenima drutvenog ivota i njihove strategije u jednom domenu, Jednom polju su u funkciji odnosa snaga na kojima dato polje poiva i koji odreuju njegov oblik. Burdije je prouavao veliki broj tih polja, pre svega polje kolstva, a zatim polja moi, kulturne proizvodnje, ekonomije, knjievnosti, religije i nauke . Ibid. - Prim. prev. 4

omenoloko, semioloko, itd. ). Sa jedne strane, drutvena nauka moe postupati sa drutven im injenicama kao sa stvarima", prema poznatoj Dirkemovoj maksimi, i zanemariti n a taj nain sve to proistie iz toga da su te injenice predmet saznanja - ili neznanja - u drutvenom postojanju. Sa druge strane, ona moe svesti drutveni svet na predsta ve koje o njemu imaju drutveni akteri; u tom sluaju bi zadatak drutvene nauke bio d a napravi jedan izvetaj o izvetajima ( account of the accounts ) koje prave drutven i subjekti. Retko se deava da se ova dva stava iskau, a naroito da se ostvare u naun oj praksi na tako radikalan i razliit nain. Poznato je da je Dirkem, kao i Marks, onaj koji je na najdosledniji nain zastupao objektivistiko stanovite: Smatram plodno m, govorio je, ideju da drutveni ivot ne treba objanjavati preko predstava onih koj i u njemu uestvuju, ve dubljim razlozima koji izmiu svesti". Ali, kao pravi kantova c, znao je da je tu stvarnost mogue spoznati jedino uz pomo instrumenata logike. U z to, objektivistiki fizikalizam se esto udruuje sa pozitivistikom tenjom da klasifik acije shvata kao radne" podele ili kao mehanike zapise objektivnih" rezova i prekid a ( kao na primer distribucije u statistici ). Nema sumnje da je kod ica ( Schutz ) i kod etnometodologa mogue pronai najistiji izraz subjektivistikog stanovita. ic za uzima potpuno oprean stav u odnosu na Dirkema: Polje posmatranja drutvenog naunika ( social scientist ), drutvena stvarnost ima smisao i strukturu poimanja specifine za ljude koji u njoj ive, deluju i razmiljaju. Nizom zdravorazumskih konstrukcija, ljudi su unapred izvrili selekciju i dali tumaenje ovog sveta koga shvataju kao s tvarnost njihovog svakodnevnog ivota. Upravo su ti predmeti razmiljanja oni koji o dreuju njihovo ponaanje motiviui ga. Predmeti razmiljanja koje gradi drutveni naunik ( social scientist ) sa ciljem da shvati tu drutvenu stvarnost moraju biti zasnovan i na predmetima razmiljanja koje je stvorilo zdravorazumsko razmiljanje ljudi koji ive svoju svakodnevicu u svom drutvenom svetu. Konstrukcije koje stvaraju drutvene nauke su, takorei, konstrukcije drugog stepena, odnosno konstrukcije konstrukcij a koje su akteri proizveli na drutvenoj sceni"33. Dva stanovita su potpuno suprotn a: u jednom sluaju je nauno znanje mogue dostii samo ukoliko se raskrsti sa prvobitn im predstavama - koje DIrkem naziva predznanjem" a Marks ideologijom" - to vodi do nesvesnih uzroka. U drugom sluaju, nauno znanje je u kontinuitetu sa zdravorazumsk im znanjem, budui da nije drugo do konstrukcija konstrukcije". Razlog mog zadravanj a na ovoj suprotnosti, jednom od najnesrenijih meu uparenim pojmovima" ( paired con cepts ) kojih, kao to su pokazali Riard Bendiks ( Richard Bendix ) i Benet Berger ( Benett Berger ), u drutvenim naukama ima u izobilju, jeste injenica da je najdos lednija i, po 33 A Schutz, Collected Papers l, The Problem of Social Reality, La Haye, Martinus N ijhoff, str. 59 4

mom miljenju, najvanija namera mog rada bila da tu suprotnost prevaziem. Uz opasnos t da delujem krajnje nejasno, mogao bih da samem u jednu reenicu celokupnu analizu koju danas predstavljam: sa jedne strane, objektivne strukture koje sociolog gr adi u objektivistikoj fazi, odstranivi subjektivne predstave aktera, predstavljaju osnove subjektivnih predstava i obrazuju strukturalne stege koje utiu na interak cije; ali, sa druge strane, neophodno je zadrati se na tim predstavama, naroito uk oliko se ele objasniti svakodnevni sukobi, individualni ili kolektivni, iji je cil j promena ili ouvanje datih struktura. To znai da su dve faze, objektivistika i sub jektivistika, u dijalektikom odnosu i da, ak i kada subjektivistika faza deluje vrlo blisko, kada je posmatramo odvojeno od interakcionistikih i etnometodolokih anali za, od njih je deli sutinska razlika: take gledita su spoznate kao takve i vraene na pozicije u strukturi odgovarajuih aktera. Da bi se zaista prevazila vetaka suprotno st koja se postavlja izmeu struktura i predstava, potrebno je prekinuti sa nainom razmiljanja koji Kasirer ( Cassirer ) naziva supstancijalistikim i koji dovodi do nepriznavanja svake stvarnosti koja nije dostupna neposrednoj intuiciji u svakod nevnom ivotu, pojedincima i grupama. Najvei doprinos onoga to se s pravom treba naz ivati strukturalistikom revolucijom, sastoji se u primeni na drutveni svet relacio nog naina razmiljanja, kojim se slue moderne matematika i fizika i koji poistoveuje stvarnost ne sa supstancama ve sa odnosima. Drutvena stvarnost" o kojoj je govorio Dirkem je zbir nevidljivih veza, upravo onih koje sainjavaju skup poloaja koji su meusobno odeljeni, koji se definiu jedni u odnosu na druge, preko blizine, ili uda ljenosti, kao i prema relativnom poloaju, iznad ili ispod, ili izmeu, u sredini. S ociologija, u svojoj objektivistikoj fazi, jeste jedna drutvena topografija, jedna analysis situs, kako se nazivala ova nova grana matematike u Lajbnicovo vrerrie , jedna analiza relativnih poloaja i objektivnih odnosa izmeu tih poloaja. Taj rela cioni nain razmiljanja je polazna taka konstrukcije predstavljene u delti La distin ction ( Razlika ), Meutim, postoji velika verovatnoa da taj prostor, tj. ti odnosi izmaknu itaocu, uprkos dijagramima ( i faktorskoj analizi ): s jedne strane, zat o to je supstancijalistiki nain razmiljanja laki, prirodniji"; zatim, zato to postoji pasnost da sredstva koja je neophodno upotrebiti da bi se konstruisao i prikazao drutveni prostor prikriju one rezultate do kojih inae mogu dovesti. Grupe koje tr eba konstruisati da bi se objektivisao poloaj koji one zauzimaju, prikrivaju taj poloaj, tako se, na primer, poglavlje iz La distinction koje se bavi frakcijama v ladajue klase ita kao opis razliitih ivotnih stilova tih frakcija, umesto da se kroz njega ustanove pozicije u mrei pozicija moi - koju nazivam poljem moi. (Digresija: promene u reniku su, oigledno, istovremeno i uslov i proizvod raskida sa uobiajeno m predstavom o ruling class /vladajuoj klasi/ ). Moemo sada uporediti drutveni pros tor sa geografskim prostorom u okviru kojeg izdvajamo odreene oblasti. Meutim, taj prostor je konstruisan 4

na takav nain da pojedinani akteri, grupe ili institucije koje se u njemu nalaze i maju utoliko vie zajednikih osobina to su blie u tom prostoru, utoliko manje to su ud aljenije. Na papiru se distance u prostoru poklapaju sa distancama u drutvu. To s e ne deava u stvarnom prostoru, iako je gotovo svuda mogue posmatrati sklonost ka segregaciji u prostoru, ljudi koji su bliski u drutvenom prostoru tee da budu blis ki - hteli to ili ne - i u geografskom prostoru; ljudi koji su meusobno veoma uda ljeni u drutvenom prostoru mogu se sresti, ui u interakciju, bar na kratko i s vre mena na vreme u fizikom prostoru. Interakcije, koje su veoma drage naklonjenima e mpirizmu zato to ih je mogue posmatrati, snimiti, zapisati, ukratko dodirnuti - sk rivaju strukture koje se u njima ostvaruju. To je jedan od sluajeva kada ono vidl jivo, ono to je neposredno dato, skriva ono nevidljivo to ga odreuje. Tako se zabor avlja da se stvarnost interakcije nikada u potpunosti ne nalazi u onakvoj intera kciji kakva se prua posmatranju. Jedan primer e biti dovoljan da se prikae razlika izmeu strukture i interakcije, i, istovremeno izmeu strukturalistikog stava, koji j a zastupam kao neophodnu fazu u istraivanju, i takozvanog interakcionistikog pogle da u svim njegovim oblicima ( naroito etnometodologije ). Re je o onome to nazivam strategijama popustljivosti, uz pomo kojih neki akteri koji zauzimaju vii poloaj u jednoj od hijerarhija objektivnog prostora simboliki poriu drutvenu distancu, koja i dalje opstaje, obezbedivi na taj nain dobit od priznanja koje se uruuje za isto si mboliko poricanje distance ( on je jednostavan", on nije gord", itd. ) koje podrazu meva priznavanje distance ( reenice koje sam naveo uvek sadre u sebi neto to se podr azumeva: on je jednostavan, za jednog vojvodu", on nije gord, za jednog profesora na univerzitetu" ). Ukratko, mogue je koristiti objektivne distance tako da se im aju i prednosti blizine i prednosti daljine, odnosno distancu i priznavanje dist ance koju obezbeuje simboliko poricanje iste. Na koji nain moemo stvarno shvatiti te objektivne odnose, koje je nemogue svesti na interakcije kroz koje se ispoljavaj u? Ti objektivni odnosi su odnosi izmeu poloaja koje je mogue zauzeti pri raspodeli onih sredstava koja mogu postati ili jesu aktivna, efikasna, kao aduti u nekoj igri, u trci za prisvajanjem retkih dobara koja se odvija u ovom drutvenom univer zumu. Glavni izvori drutvene moi su, prema mojim empirijskim istraivanjima, ekonoms ki kapital, u svojim razliitim oblicima, kulturni kapital, a takoe i simboliki kapi tal, oblik koji poprimaju razliite vrste kapitala i kada du spoznate i priznate k ao legitimne. Tako su akteri podeljeni u globalnom drutvenom prostoru kao na dija gramu, horizontalno prema globalnom obimu kapitala koje poseduju, i vertikalno p rema relativnoj zastupljenosti razliitih vrsta kapitala, ekonomskog i kulturnog, u ukupnom obimu njihovog kapitala. Nesporazum pri itanju analiza koje predlaem, na roito u delu La distinction, proistie dakle iz injenice da postoji opasnost da klas e na papiru budu shvaene kao stvarne grupe. Ovaj realistiki nain itanja je objektivn o 4

podstaknut injenicom da je drutveni prostor tako konstruisan da su akteri koji u n jemu zauzimaju bliske ili sline poloaje postavljeni u sline uslove i podvrgnuti slin om uslovljavanju, i postoji velika verovatnoa da imaju sline sklonosti i interese, dakle da deluju na slian nain. Sklonosti steene na poloaju koji se zauzima podrazum evaju prilagoavanje tom poloaju, ono to je Gofman (Goffman) nazvao sense of one's p lace ( smisao za svoje mesto ). Upravo je taj smisao za svoje mesto ono to prilik om interakcija navodi skromne ljude" da se dre skromno" svog mesta a druge da budu n a distanci" ili da budu na nivou", da se ne meaju". Treba rei da ove strategije mogu biti potpuno nesvesne i poprimiti oblije onoga to bismo nazvali stidljivou ili drsk ou. U stvari, drutvene distance su zapisane na telima, ili tanije u odnosu prema tel u, prema jeziku i prema vremenu ( to su sve strukturalni vidovi prakse koje subje ktivistiko stanovite ne poznaje ). Ako dodamo i da se taj smisao za svoje mesto, i sklonosti vezane za habitus doivljene kao simpatija ili antipatija, nalaze u osn ovi svih oblika zajednikog odluivanja, prijateljstva, ljubavi, braka, udruivanja, i td., dakle svih trajnih i ponekad pravno sankcionisanih veza, jasno je da sve na vodi na pomisao da su klase na papiru stvarno postojee grupe, utoliko stvarnije s toje prostor bolje konstruisan i to su jedinice izdvojene u tom prostoru manje. A ko elite da osnujete politiki pokret ili udruenje, vea je verovatnoa da ete uspeti da okupite ljude koji se nalaze u istom sektoru dijagrama ( na primer u severozapad nom delu dijagrama, tamo gde se nalaze intelektualci ) nego one koji se nalaze n a sve etiri strane dijagrama. Meutim, kao to subjektivizam naginje svoenju struktura na interakcije, objektivizam tei izvoenju akcija i interakcija iz struktura. Tako se najvea greka, teorijska greka na koju nailazimo kod Marksa sastoji u tretiranju klasa na papiru kao stvarnih masa, i izvoenju postojanja odreene ujedinjene grupe , klase, na osnovu objektivne jednoobraznosti uslova, uslovljavanja, dakle i skl onosti; koja proistie iz istovetnog poloaja u drutvenom prostoru. Pojam drutvenog pr ostora dozvoljava da se izbegne alternativa nominalizma i realizma to se tie drutve nih klasa: politiko delovanje iji je cilj stvaranje drutvenih klasa kao i corporate bodies ( udruenih tela ), kao trajnih grupa, koje imaju svoje stalne predstavnik e, svoje skraenice, itd., ima utoliko vie mogunosti da uspe to su akteri koje eli da okupi, ujedini, pretvori u grupu, blii u drutvenom prostoru ( i pripadaju, dakle, istoj klasi na papiru ). Klase u Marksovom smislu treba stvoriti politikim delova njem iji je uspeh vei ukoliko se ojaa jednom teorijom koja je dobro utemeljena u st varnosti, dakle sposobnija da ima efekat teorije - theorein na grkom znai videti odnosno da nametne jedno vienje podela. Sa efektom teorije smo izali iz istog fizi kalizma, ali nismo zapostavili ono to smo stekli u objektivistikoj fazi: grupe - d rutvene klase, na primer treba napraviti. Nisu nam date u drutvenoj stvarnosti". Tr eba doslovno 4

shvatiti naslov uvene knjige E.R Tompsona ( E. R Thompson ) The

Making of English Working Class (Stvaranje engleske radnike klase), radnika klasa, takva kakvom je danas vidimo, kroz rei koje upotrebljavamo da je oznaimo, radnika klasa, proletarijat", radnici", radniki pokret" td., kroz organizacije koje bi trebalo da je predstavljaju, skraenice, biroe, sek retarijate, zastave, itd., jeste jedan opravdani istorijski proizvod ( u smislu u kom je Dirkem govorio da je religija jedna opravdana iluzija ). Ali to ne znai da moemo praviti bilo ta, bilo kako, ni u teoriji ni u praksi. Preli smo, dakle, sa drutvene fizike na drutvenu fenomenologiju. Drutvena stvarnost" o kojoj govore obje ktivisti je istovremeno i predmet opaanja. A drutvena nauka treba da ima za predme t i tu stvarnost i opaanje te stvarnosti, take gledita koje, u zavisnosti od poloaja u objektivnom drutvenom prostoru, akteri imaju u odnosu na tu stvarnost. Spontan e vizije drutvenog sveta, folk theories o kojima govore etnometodolozi, ili ono to nazivam spontanom sociologijom, ali i naune teorije i sociologija ine deo drutvene stvarnosti, i, kao na primer marksistika teorija, ne mogu da dostignu sasvim rea lnu graditeljsku mo. Objektivistiki raskid sa predznanjem, sa ideologijom, sa spon tanom sociologijom sa folk theories, nezaobilazan je trenutak, neophodan u naunom postupku - nemogue je izostaviti ga, kao to ine interakcionizam, etnometodologija i svi oblici socijalne psihologije koji se dre fenomenolokog vienja drutva, bez izla ganja opasnosti potinjavanja grubih greaka. Ali treba izvriti jo jedan raskid, tei, s a objektivizmom, ponovo uvodei u siedeoj fazi ono to je u poetku trebalo odstraniti da bi se konstruisala objektivna stvarnost. Sociologija treba da sadri i sociolog iju opaanja, odnosno sociologiju konstruisanja vizija sveta, koja i sama doprinos i konstrukciji tog sveta. Meutim, budui da smo mi konstruisali drutveni prostor, zn amo da su te take gledita, kao to sama re kae, gledita koja proistiu iz odreene take osno odreenog poloaja u drutvenom prostoru. Znamo takoe da e biti razliitih ili pak op renih taaka gledita, jer one zavise od taaka iz kojih proistiu, budui da vienje prosto a svakog pojedinca zavisi od njegovog poloaja u datom prostoru. Na ovaj nain, mi o dbacujemo univerzalni subjekat, transcendentalni ego fenomenologije koji etnomet odolozi prisvajaju. Nema sumnje da akteri pristupaju jednom aktivnom razumevanju sveta. Nema sumnje da oni konstruiu svoje vienje sveta, ali taj postupak je izved en pod stegom strukture. Mogue je i objasniti sociolokim terminima ono to izgleda k ao univerzalna osobina ljudskog iskustva, odnosno injenicu da postoji tenja da poz nati svet bude taken for granted, da bude uzet zdravo za gotovo. Ako drutveni sve t deluje oigledno i ako biva shvaen uz pomo jednog modali4

teta dokse, da upotrebimo Huserlovu ( Husserl ) terminologiju, to je zato to su s tavovi aktera, njihov habitus, tj. mentalne strukture kojima oni razumevaju drutv eni svet, uglavnom proizvod interiorizacije struktura drutvenog sveta. Kao to opaaj ni stavovi tee da se prilagode poloaju, tako su i akteri, ak i oni u najnepovoljnij oj poziciji, skloni da svet uzimaju zdravo za gotovo i da ga prihvate mnogo otvo renije nego to se da oekivati, naroito kada se iz dominantne drutvene perspektive po smatra stanje onih nad kojima se dominira. Dakle, traganje za nepromenljivim obl icima opaanja ili konstrukcije drutvene stvarnosti skriva razliite stvari: kao prvo , ta konstrukcija se ne vri u drutvenom vakuumu, ve je podlona strukturalnim stegama ; kao drugo, strukture koje strukturiu, spoznajne strukture, i same su drutveno st rukturisane, jer je njihova geneza drutvena; kao tree, konstrukcija drutvene stvarn osti nije samo individualna akcija, ve moe postati i kolektivna. Meutim, takozvano mikrosocioioko vienje ostavlja po strani jo mnogo toga: kao to se obino zbiva kada eli mo da posmatramo iz prevelike blizine, od ume ne vidimo drvee; i, ukoliko nismo ko nstruisali prostor, nemamo nikakvih mogunosti da vidimo odakle vidimo ono to vidim o. Dakle, predstave aktera se menjaju zavisno od njihovog poloaja ( i interesa ko ji su za njega vezani ) i zavisno od njihovog habitusa, kao sistema obrazaca opaa nja i vrednovanja, kao strukture spoznavanja i procenjivanja koje akteri stiu kro z trajno iskustvo zauzimanja odreenog poloaja u drutvenom svetu. Habitus je istovre meno i sistem obrazaca iz kojih proistie praksa i sistem obrazaca opaanja i vredno vanja prakse U oba sluaja njegovo dejstvo odrava drutveni poloaj iz kojeg je potekao To znai da iz habitusa proistiu praksa i predstave koje je mogue klasifikovati, ko ji su objektivno razdvojeni, ali koje neposredno opaaju kao takve samo akteri koj i poseduju ifru, obrasce klasifikacije neophodne da bi se shvatio njihov drutveni smisao Habitus sadri u sebi sense of one's place ( smisao za svoje mesto ) ali i sense of other's place ( smisao za mesto drugoga ). Na primer, za odevni predmet , komad nametaja ili knjigu kaemo to deluje malograanski" ili to deluje intelektualno ". Koji drutveni uslovi ine moguim takav sud? Kao prvo, to podrazumeva da se ukus ( ili habitus ) kao sistem obrazaca klasifikacije objektivno odnosi, kroz drutvena uslovljavanja koja su ga proizvela, na jedno drutveno stanje: akteri se sami kla sifikuju, sami se izlau klasifikaciji, birajui, u skladu sa svojim ukusima, razliit e atribute, odeu, hranu, pie, sport, prijatelje koji pristaju jedni drugima i koji njima pristaju, ili, tanije, koji odgovaraju njihovom poloaju. Tanije reeno: birajui , u prostoru dostupnih dobara i usluga, ona dobra iji poloaj u tom prostoru odgova ra poloaju koji akteri zauzimaju u drutvenom prostoru. To je ono to ini da nita ne kl asifikuje nekoga tako kao njegove klasifikacije. Kao drugo, klasifikatorski sud kao to je to deluje malograanski" pretpostavlja da smo, kao socijalizovani akteri, sposobni da vidimo odnos izmeu prakse ili predstava s jedne strane i poloaja u drut venom prostoru s 4

druge ( kao kada pogodimo drutveni poloaj jedne osobe na osnovu njenog naglaska ). Na taj nain, kroz habitus dobijamo jedan zdravorazumski svet, jedan drutveni svet koji deluje oigledno. Do sada sam se postavljao na stranu subjekata koji opaaju i podsetio na osnovni faktor varijacija opaaja, a to je poloaj u drutvenom prostoru. Ali ta se zbiva sa varijacijama iji se poetak nalazi na strani objekta, na strani samog prostora? Istina je da odnos koji se uspostavlja posredstvom habitusa, skl onosti, ukusa, izmeu poloaja i prakse, izreenih miljenja i stavova, ini da se drutveni svet ne prikazuje kao podloan potpunom haosu, totalno lien nunosti, tj. kadar da b ude konstrulsan na bilo kakav nain. Ali taj svet se ne prikazuje ni kao potpuno s trukturisan i sposoban da nametne svakom subjektu koji opaa principe na osnovu ko jih je konstrulsan. Drutveni svet moe biti definisan i konstruisan na razliite naine u zavisnosti od razliitih principa posmatranja i podele - na primer ekonomske po dele i etnike podele. Ako je tano da u ekonomski razvijenim drutvima ekonomski i ku lturni inioci imaju najveu mo pravljenja razlike. Ipak ostaje injenica da snaga ekon omskih i drutvenih razlika nikad nije tolika da onemogui organizovanje aktera prem a drugim principima podele - etnikim, verskim ili nacionalnim, na primer. Uprkos potencijalno velikom broju moguih naina struktunsa-nja - ono to je Veber ( Weber ) nazivao Vielseitigkeit ( mnogostranost ) onoga to je dato - ostaje injenica da se drutveni svet prikazuje kao izrazito strukturisana stvarnost. To se deava pod dejs tvom jednog jednostavnog mehanizma na koji u ubrzo ukazati. Drutveni prostor koji je ovde opisan se prikazuje u obliku aktera koji imaju razliita svojstva, meusobno sistematski povezana: oni koji piju ampanjac su u suprotnosti sa onima koji piju viski, ali su takoe u suprotnosti, dodue na drugaiji nain, sa onima koji piju crno vino; ali, oni koji piju ampanjac imaju vie mogunosti od onih koji piju viski, a ne uporedivo vie od onih koji piju vino, da poseduju stilski nametaj, da igraju golf, da praktikuju jahanje, da poseuju pozorite, itd. Ova svojstva, kada ih spoznaju a kteri koji imaju odgovarajue kategorije opaanja - koji su sposobni da uvide da igr anje golfa deluje vrlo visoko-tradicionaino-buroaski" - slue, u stvarnosti drutvenog ivota kao znaci: razlike slue kao znaci raspoznavanja i odlikovanja, pozitivnog i li negativnog, a sve to bez ikakvog namernog razlikovanja, bez potrage za conspi ciuous consumption (da usput napomenem da moje analize nemaju nikakve veze sa Ve blenom, utoliko i to razlika, iz ugla ovdanjih kriterijuma, iskljuuje narneru za ra zlikovanjem ). Drugim reima, kroz raspodelu tih sredstava drutveni svet se objekti vno prikazuje kao simboliki sistem koji je organizovan po principu razlikovanja, po principu diferencijalnog razmaka. Drutveni prostor tei da funkcionie kao simbolik i prostor, prostor u kome se nalaze stilovi ivota i statusne grupe koje karakteriu razliiti stilovi ivota. 4

Opaanje drutvenog sveta je proizvod dvostrukog strukturisanja: s objektivne strane , ono je drutveno strukturisano zato to se svojstva pripisana akterima ili institu cijama pojavljuju u kombinacijama koje imaju veoma neujednaene mogunosti: kao to pe rnate ivotinje imaju vie mogunosti da imaju krila nego one sa krznom tako i oni koj i prefinjeno vladaju jezikom jmaju vie mogunosti da budu vieni u muzeju nego oni ko ji to ne rade. Sa subjektivne strane, opaanje je strukturisano zato to obrasci opaa nja i vrednovanja, naroito oni koji su utkani u jezik, izraavaju stanje u odnosima simbolike moi: mislim, na primer, na parove prideva: teak - lak, sjajan - mutan, i td., koji strukturiu sud u najrazliitijim domenima. Ova dva mehanizma sudeluju u s tvaranju jednog zajednikog sveta, jednog zdravorazumskpg sveta, ili, u najmanju r uku, u postizanju jedne minimalne saglasnosti o drutvenom svetu. Meutim, predmeti drutvenog sveta, kao to sam pokazao, mogu biti opaeni i izraeni na razliite naine, zat o to u sebi uvek nose jedan deo neodreenosti i, istovremeno, izveni stepen semantike elastinosti: ak su i kombinacije najpostojanijih svojstava uvek zasnovane na stat istikim vezama izmeu meusobno razmenljivih crta; zatim, one su podlone varijacijama u vremenu, tako da njihov smisao, ukoliko zavisi od budunosti, i sam ostaje u iekiv anju i relativno je neodreen. Ovaj objektivni element neizvesno-sti - koji esto po dupire efekat kategorizacije, a ovaj termin moe. obuhvatiti razliite oblike prakse - obezbeuje zajedniku bazu mnotvu pogleda na svet koje je i samo vezano za mnotvo t aaka gledita; istovremeno, on obezbeuje i bazu za simboliku borbu za mo konstruisanja i nametanja legitimnog pogleda na svet. ( Meu srednjim poloajima u drutvenom prbst oru, naroito u SAD, neodreenost i objektivna neizvesnost odnosa izmeu prakse i poloa ja dostiu maksimum, a takoe i intenzitet simbolikih strategija. Razumljivo je to taj domen predstavlja omiljeni teren na kome rade interakcionisti, a naroito Gofman ). Simbolike borbe koje se vode povodom naina opaanja drutvenog sveta mogu uzeti dva razliita oblika. Sa objektivne strane, mogue je delovati predstavljanjem, individ ualnim ili kolektivnim, ija je namena prikazivanje i isticanje odreene stvarnosti: mislim, na primer, na manifestacije koje imaju za cilj da prikau jednu grupu, nj enu brojnost, njenu snagu, njenu vrstinu, da njeno postojanje uine vidljivim. Na i ndividualnom nivou, mislim na sve strategije predstavljanja sebe, koje je Gofman tako dobro analizirao, ija je namena manipulisanje sopstvenom slikom, i nadasve - a to je Gofman zaboravio - sopstvenim poloajem u drutvenom prostoru. Sa subjekti vne strane, mogue je delovati i pokuati da se promene kategorije opaanja i vrednova nja drutvenog sveta, strukture spoznavanja 1 procenjivanja: kategorije opaanja, si stemi klasifikacije, odnosno rei, imenice koje konstruiu drutvenu stvarnost utoliko to je iskazuju, sve to predstavlja najvei ulog u politikoj borbi, borbi za nametan je legitimnog naina 4

posmatranja i podele, odnosno za legitimno korienje efekta teorije. Pokazao, sam n a primeru Kabilije da su grupe, domainstva, klanovi ili plemena, i sredstva i cil jevi mnogobrojnih strategija i da su akteri neprekidno zauzeti pregovorima u vez i sa svojim identitetom: na primer, mogu da manipuiiu geneaologijom kao to mi, sa istim ciljem, manipuliemo tekstovima founding fathers ( oeva osnivaa ) ove naune dis cipline. Isto tako, na nivou svakodnevne klasne borbe koju akteri vode izolovano i ratrkano, to su uvrede, kao magini pokuaji kategorizacije ( kathegoresthai, odak le potie naa re kategorija, na grkom znai - javno optuiti), ogovaranja, ukanja, kleve insinuacije, Itd. Na kolektivnom nivou, koji je u stvari politiki, to su sve one strategije iji je cilj nametanje novog naina konstruisanja drutvene stvarnosti uz odbacivanje starog politikog renika, ili odravanje ortodoksnog naina posrnatranja uz zadravanje onih rei, koje su esto eufemizmi ( naveo sam izraz skromne klase" ), nam enjenih izraavanju drutvenog sveta. Najtipinlje meu strategijama konstruisanja su on e iji je cilj da retrospektivno rekonstruiu jednu prolost prilagoenu potrebama stvar nosti kao kada je general Fleming rekao, iskrcavajui se 1917: La Fajet, evo nas! ili da konstruiu budunost jednim stvaralakim predskazanjem koje je namenjeno zaokrui vanju uvek otvorenog smisla sadanjosti. Te simbolike borbe, i one individualne i s vakodnevne, i one kolektivne i organizovane borbe politikog ivota, imaju posebnu l ogiku, koja im prua stvarnu autonomiju u odnosu na strukture u kojima su ukorenje ne. Budui da simboliki kapital nije nita drugo do spoznat i priznat ekonomski ili k ulturni kapital, kada biva spoznat prema kategorijama opaanja koje on namee, odnos i simbolikih snaga tee da podraavaju i podupiru odnose snaga koji ine strukturu drutv enog prostora. Konkretnije, legitimitet drutvenog poretka nije proizvod, kao to ne ki smatraju, jedne namerno upravljene akcije propagande ili simbolikog nametanja; legitimitet proistie iz injenice da akteri primenjuju na objektivne strukture drut venog sveta strukture opaanja i vrednovanja koje su nastale iz ovih objektivnih s truktura, i tee samim tim da svet doivljavaju kao oigledan. Objektivni odnosi moi tee da se reprodukuju u odnosima simbolike moi. U simbolikoj borbi za stvaranje opteg s misla ili, tanije, za monopol nad pravom imenovanja, akteri ulau simboliki kapital koji su stekli tokom prethodnih borbi i koji moe biti zakonski osiguran. Na taj n ain plemike titule, kao i akademske titule, predstavljaju prave priznanice simbolik ih poseda koji daju pravo na profite u vidu priznanja. I ovde je potrebno odvoji ti se od marginalistikog subjektivizma: simboliki poredak se ne dobija kao trina cen a, prostim mehanikim sabiranjem pojedinanih poredaka. S jedne strane, pri odreivanj u objektivne klasifikacije i hijerarhije vrednosti pojedinaca i grupa, svi sudov i nemaju istu teinu, i oni koji poseduju jak simboliki kapital, nobiles - etimoloki , oni koji su poznati i priznati - u mogunosti su da nametnu hijerarhiju vrednost i koja je najpogodnija za njihove proizvode, naroito zato 4

sto u naim drutvima oni imaju skoro potpuni monopol nad institucijama koje, kao kol ski sistem, zvanino odreuju i obezbeuju rangove. Sa druge strane, simboliki kapital moe biti zvanino sankcionisan i osiguran, kao i pravno instituisan posredstvom efe kta zvanine nominacije: Zvanina nominacija, tj. in kojim se nekome uruuje titula ili drutveno priznata kvalifikacija, jedan je od najtipiinijih vidova ispoIjavanja le gitimnog monopola nad simbolikim nasiljem koji pripada dravi ili njenim zastupnici ma. Titula kao to je akademska titula predstavlja deo simbolikog kapitala koji je univerzalno priznat i potvren i koji je punovaan na svim tritima. Kao zvanina definic ija jednog zvaninog identiteta, titula izvlai svog nosioca iz simbolike borbe svih protiv svih nameui jednu univerzalno prihvaenu perspektivu. Drava, koja utvruje zvanin u klasifikaciju, podsea na vrhovni sud u Kafkinom Procesu, kada Blok kae advokatu koji se pretvara da je jedan od velikih advokata": Naravno, bilo ko moe o sebi rei d a je veliki" ako eli, meutim, u ovim poslovima, sudska praksa je ta koja odluuje". N auka ne treba da bira izmeu relativizma i apsolutizma: istina o drutvenom svetu je u igri u borbama aktera koji su nejednako opremljeni da dostignu jednu apsolutn u, odnosno sarnopotvrujucu viziju. Legalizacija simbolikog kapitala pridaje jednoj perspektivi apsolutnu, univerzalnu vrednost, izvlaei je tako iz relativitetakoji je po definiciji neodvojiv od svake take gledita, budui da je to pogled iz odreene t ake u drutvenom prostoru. Postoji jedna zvanina taka gledita, koja je taka gledita zva inika i koja je izraena u zvaninim govorima. Ta vrsta govora, kao to je pokazao Aron Sikurel ( Aron Cicourel ), ispunjava tri funkcije: prvo, postavlja dijagnozu, o dnosno vri in spoznaje koji biva priznat i koji vrlo esto tei da odredi ta jedna osob a ili stvar jeste i ta ona jeste univerzalno, za sve ljude, dakle objektivno. U p itanju je, kao to je Kafka dobro primetio, jedan gotovo boanski govor, koji svakom e dodeljuje identitet. Drugo, administrativni govor, preko direktiva, naredbi, p ropisa, itd., nalae ta ljudi treba da rade, budui da su onakvi kakvi jesu. Tree, gov ori o tome ta su ljudi zaista uinili, kao u zvaninim izvetajima, kakvi su na primer policijski izvetaji. U svakom sluaju, namee jednu taku gledita, onu koju imaju instit ucije, naroito preko upitnika, formuiara, itd. Ova taka gledita je postavljena tako da bude legitimna taka gledita, odnosno ona koju svi treba da priznaju, bar u okv iru jednog odreenog drutva. Dravni punomonik je uvar opteg smisla: zvanine nominacije akademske potvrde imaju univerzalnu vrednost na svim tritima. Najtipinija posledic a tog dravnog nazora" je efekat kodifikacije, na delu pri jednostavnim postupcima kao to je izdavanje neke potvrde: jedan strunjak, doktor, pravnik, itd!, jje neko ovlaen da stvori taku gledita koja je priznata kao transcendentalna u odnosu na poje dinane take gledita, u obliku potvrda o bolovanju, sposobnosti ili nesposobnosti, t aku gledita koja daje univerzalno priznata prava nosiocu potvrde. Drava tako deluje kao centralna banka koja garantuje za sve potvrde. Moemo rei o dravi ono to 4

je Lajbnic govorio o Bogu, da je geometar svih perspektiva". Zato je mogue general izovati uvenu Veberovu formulu i posmatrati dravu kao nosioca monopola nad legitim nim simbolikim nasiljem. Ili, tanije reeno, kao veoma monog sudiju u borbama za taj monopol. Meutim, u borbi za proizvodnju i nametanje legitimnog pogleda na drutveni svet, nosioci jednog birokratskog autoriteta nikada nemaju apsolutni monopol, ak ni kada spoje, kao dravni ekonomisti, autoritet nauke i autoritet birokratije. U stvari, u jednom drutvu uvek postoje sukobi izmeu simbolikih snaga ija je namera na metanje legitimnih podela, odnosno konstituisanje grupa. Simbolika mo je, u ovom s mislu, mo stvaranja sveta. Worldmaking; stvaranje sveta, sadri ser prema Nelsonu G udmenu (Nelson Goodman), u razdvajanju i spajanju, esto prilikom istog postupka", u ostvarenju jednog ralanjivanja, analize, i jednog sklapanja, sinteze, esto uz pom o etiketa. Drutvene klasifikacije, kao to je sluaj u arhainim drutvima, koje deluju na roito kroz dualistika suprotstavljar nja, mukoensko, visoko - nisko, snano - slabo, it d., organizuju spoznaju drutvenog sveta i, pod odreenim okolnostima, mogu organizo vati i sam svet. Sad moemo ispitati pod kojim uslovima simbolika mo moe postati kons titutivna mo, uzimajui ovaj pojam, kao to ini Djui ( Dewey ), istovremeno i u filozo fskom i u politikom smislu: mo da e odre ili preinae objektivni principi ujedinjenja i razdvajanja, braka i razvoda, udruivanja i razdruivanja koji su na delu u drutven om svetu; mo da se odre ili preinae sadanje klasifikacije po pitanju pola, nacije, g odina i socijalnog statusa, i to kroz rei koje se upotrebljavaju za oznaavanje ili opisivanje pojedinaca, grupa ili instituciji. Da bi se promenio svet, treba pro meniti nain na koji se svet pravi, odnosno vienje sveta i praktine postupke pomou gr upe stvaraju i odravaju. Simbolika mo, koja se najee ispoIjava kao mo odreivanja grup ve postojeih, koje treba uvrstiti, ili onih koje tek treba uspostaviti, kao to je m arksistiki proletarijat ), zasniva se na dva uslova. Kao prvo, kao i svaki oblik stvaralakog govora, simbolika mo mora biti utemeljena na pbsedovanju simbolikog kapi tala. Mo da se drugima nametne jedno vienje, staro ili novo, drutvenih podela, zavi si od drutvenog autoriteta steenog u prethodnim borbama. Simboliki kapital je kredi t, to je mo dodeljena onima koji su stekli dovoljno priznanja da budu u mogunosti da nametnu priznavanje: konstitutivna mo, mo da se stvori jedna nova grupa posreds tvom mobilizacije, ili da se ona zastupa, da se govori u njeno ime kao ovlaeni por tparol, moe biti dobijena samo na kraju dugog procesa institucionalizacije, kada se postavlja jedan izaslanik, koji od grupe dobija mo da stvori grupu. Kao drugo, simbolika delotvornost zavisi od toga koliko je predloena perspektiva utemeljena u stvarnosti. Oigledno je da stvaranje grupa nije 4

stvaranje ex nihilo. Ono ima utoliko vie mogunosti da bude uspeno to je vie zasnovano na stvarnosti, odnosno, kao to sam ve rekao, na objektivnim sklonostima ljudi koj e treba okupiti. Efekat teorije je sve moniji to je teorija prikladnija. Simbolika mo je mo da se od rei prave stvari. Samo pod uslovom da je istinit, tj. ukoliko odg ovara stvarima, opis sainjava stvari, i u tom smislu, simbolika mo je mo potvrivanja ili otkrivanja, mo da se potvrde ili otkriju stvari koje veo postoje. Da li to zn ai da ona nita ne ini? U stvari, kao sazvee koje, prema Nelsonu Gudmenu, poinje da pos toji tek kada je omeeno i oznaeno kao takvo, jedna grupa, klasa, pol, oblast, naci ja, poinje da postoji kao takva, za one koji su deo nje i za druge, tek kada se r azlikuje po bilo kom principu od ostalih grupa, odnosno kroz spoznavanje i prizn avanje. Nadam se da je ovako jasniji cilj borbe po pitanju postojanja ili nepost ojanja klasa. Borba oko klasifikacija je osnovna dimenzija klasne borbe. Mo da se nametne jedno vienje podele, odnosno mo da se uine vidljivim, eksplicitnim, implic itne drutvene podele jeste najhitnija drutvena mo: to je mo pravljenja grupa, manipu lisanja objektivnom strukturom drutva. Kao i sa sazveima, mo oznaavanja, imenovanja, postavljanja, omoguava postojanje na institucionalizovanom nivou, tj. kao corpora te body, konstituisano telo, kao corporatio, to bi rekli srednjevekovni kanonici koje je izuavao Kantorovic ( Kantorovicz ), onoga to je do tada postojalo samo kao collectio personarum plurium, zbir mnogo osoba, isto matematiki niz jednostavno n agomilanih pojedinaca. Ako imamo na umu glavni problem koji sam danas pokuao da r eim, a to je saznanje kako je mogue praviti odreene stvari, odnosno grupe, uz pomo r ei, nalazimo se pred poslednjim pitanjem, pitanjem misterije zvanine slube, mysteri um m'inisterium, kao to su kanonici imali obiaj da kau; kako to da portparol ima pu nu mo da deluje i govori u ime grupe koju stvara arolijom slogana, lozinke, poretk a i samim svojim postojanjem, budui da je otelotvorenje grupe? Kao kralj iz arhain ih drutava, Rex, koji je, prema Benvenistu, zaduen za regere fines i regere sacra, da ocrtava i objavljuje granice izmeu grupa i time omoguava njihovo postojanje, v oa jednog sindikata ili partije, slubeno lice ili strunjak, kome je dodeIjen dravni autoritet, olienje je jedne drutvene fikcije ije postojanje omoguava sopstvenim post ojanjem i od koje zauzvrat dobija svoju mo. Portparol je zamenik grupe koja posto ji samo kroz to izaslanstvo i koja deluje i govori kroz njega. On je grupa pretoe na u i jednog oveka. Kao to su kanonici govorili, status, poloaj, je magistratus, s lubenik koji ga zauzima; ili, kao to je govorio Luj XIV Drava, to sam ja", ili pak R obespjer Ja sam narod". Klasa (ili narod, ili nacija, ili bilo koja drutvena stvar nost koja je inae neuhvatljiva) postoji ukoliko postoje ljudi u stanju da kau da s u oni klasa, samim tim to govore javno, zvanino, u njeno ime, i to im je priznato p ravo da to ine od strane 4

ljudi koji sebe time prepoznaju kao lanove klase, naroda, nacije ili bilo koje dr uge stvarnosti koju realistina konstrukcija sveta moe zamisliti i nametnuti. Nadam se da sam vas ubedio, u granicama mojih lingvistikih mogunosti, da je sloenost u s amoj drutvenoj stvarnosti, a ne u pomalo dekadentnoj elji da se govori o sloenim st varima. Ono to je jednostavno, rekao je Baelar ( Bachelard ), je uvek i iskljuivo on o to je pojednostavljeno", i dokazao, je da je nauka napredovala samo onda kada j e dovodila u pitanje jednostavne ideje. ini mi se da se tako neto namee na sasvim p oseban nain u drutvenim naukama, budui da smo, iz svih razloga koje sam naveo, sklo ni da se isuvie lako zadovoljimo oiglednostima koje nam nudi nae zdravorazumsko isk ustvo ili bliskost sa nekom naunom tradicijom. Jirgen Habermas OBJEKTIVISTIKE I SUBJEKTIVISTIKE POSTAVKE TEORIJA DRUTVENIH NAUKA U drutvenim naukama konkuriu razliite teorijske postavke koje se meusobno razlikuju ne samo u postavljanju problema ili u strategiji istraivanja, ve se razlikuju i sut inski. Mislim na razliku u izboru kategorijalnog okvira i u konceptualizaciji pr edmetnog podruja. U takvim razlikama u pojmovnoj strategiji do izraza dolaze suko bi koji lee dublje: sukobljena shvatanja nauke i sukobljeni saznajni interesi. Ne mam nameru da sada ispitujem i sistematski predstavljam razliite teorijske postav ke. Moja namera je pre da razvijem jednu odreenu pojmovnu strategiju drutvenih nau ka i da uinim uverljivom njenu sposobnost da bude delotvorna. Uporedna metodoloka razmatranja sa kojima bih zapoeo, kao i privremene klasifikacije do kojih ona dov ode, slue samo tome da se komunikaciona teorija drutva jasno omei. Ova teorija jo uv ek ne postoji u zadovoljavajuoj formi; mogu da raspravljam samo o nekim problemim a koji me motiviu da verujem kako je jedna takva komunikativno-teorijska postavka plodna. Prva strateko-pojmovna odluka, od temeljnog znaaja za teorijski program drutvenih nauka, sastoji se u sledeem: treba prihvatiti ili odbaciti smisao" ( mean ing ) kao temeljni pojam. Smisao" paradigmatski razumem kao znaenje rei ili reenice. Dakle, polazim od toga da ne postoji neto kao to je ista ili prethodea jezika intenc ija; smisao uvek ili ima, ili pak nalazi simboliki izraz; da bi postale jasne, in tencije uvek moraju da uzmu simboliku formu i uvek mora postojati mogunost da se o ne ispolje. To ispoljavanje moe biti element nekog prirodnog jezika ili nekog der ivata jezika ( na primer, moe pripadati sistemu znakova pomou kojih se sporazumeva ju gluvonemi ili pak uesnici u saobraaju ). Izraz moe biti neverbalni, dakle 4

moe uzeti lik delatnosti ili ekspresije vezane za telo ( izraz lica, gestovi ), l ik umetnikog ili muzikog predstavljanja. Pritom pretpostavljam da se, principijeln o, neverbalno izraen smisao skoro isto moe izrei i reima: whatever can be meant can be said34. Obrnuto, naravno, ne vai - sve ono to se moe kazati ne mora nuno biti tak vo da se moe izraziti i na vanjeziki nain. Ako smisao" a limine smemo da uvedemo kao jeziki smisao, dakle pozivajui se na znaenje rei i reenica, onda se naa pojmovno-stra teka osnovna odluka moe preciznije zahvatiti: to je metateorijska odluka o tome da li jezika komunikacija srne da vai kao konstitutivno obeleje predmetnog podruja. Re k onstitutivno" kazuje da je samo predmetno podruje odreeno in terms jezike komunikac ije. Ako jezik opisujemo u kategorijama ponaanja koje se moe posmatrati, ili pak n ovosti koje se mogu preneti, a jezike procese objanjavamo, na primer, teorijom uenj a, onda smisleno struktuirane jezike tvorevine vae kao predmeti meu drugim fizikim p redmetima koji se opisuju i empirljsko-teorijski ispituju u pojmovnom okviru koj i nije specifino jeziki. Tome nasuprot, jezik je konstitutivan za predmetno podruje koje je tako kategorijalno na takav nain zahvaeno da smisleno struktuirane tvorev ine ( kao to su osobe, ispoljavanja, institucije ) mogu u njemu da nastupe kao fe nomeni kojima je potrebno objanjenje. Smisao" ima status temeljnog pojma drutvenih nauka ako pomou njega karakteriemo samu strukturu predmetnog podruja, a "ne samo po jedinane elemente unutar tog podruja. Ovu prvu metateorijsku odluku eleo bih da raz jasnim kroz tri njene posledice. a) Ponaanje versus delanje. Samo ako je smisao" p rihvaen kao temeljni socioloki pojam onda moemo da pravimo razliku izmeu delanja ( a ction ) i ponaanja ( behavior ). Ovde ne elim da ulazim u prethodni problem razdva janja dogaaja, koji se mogu posmatrati i koje interpretiramo kao ponaanje, od dogaa ja koje ne moemo interpretirati kao ponaanje. Jo uvek nije zadovoljavajue analiziran a shema interpretacije koja nam doputa da kretanje tela Korper" interpretiramo kao ispoljavanje ivota jednog organizma, moemo rei: da interpretiramo kao kretanje tel a Leib35. Ako kretanje, koje se moe posmatrati, opisujemo kao ponaanje, onda ga prip isujemo organizmu koji u prilagoavanju na okolinu reproduku-je svoj ivot; ovo kret anje razumemo kao kretanje organizma i pritom * Naslov originala: Jurgen Habermas, Objektivische und subjektivische Ansatze soz ialwissenschaftlicher Theorien". Tekst je predavanje iz serije Vorlesungen zu ei ner sparchtheoretischen Grundlegung der Soziologie, odranih kao Christian Gauss L ectures na Univerzitetu Prinston, SAD, februara i marta 1971. Objavljeno u knjiz i: Vorstudien und Erganzungen zur Theorie des kommunlkativen Handelns, Frankfurt : Suhrkamp, 1984, str. 11-34. Upor J. Searle, Speech Acts, 1969, str.19 i dalje ( nemaki prevod, Ffm, 1971, str 34 i dalje ). 35 Upor. pojmovne analize D. S. Sch wayder, Stratification of Behavior, London, 1965 34 4

pretpostavljamo da postoji neki X koji je u jednom vrlo irokom smislu odgovoran" z a njega. U ovom kontekstu kategorija odgovornosti se moe upotrebljavati samo pod znacima navoda, to jest, uz ogradu. Jer ne moe se ivotinjski organizam proglasiti odgovornim za svoje ponaanje u istom smislu u kojem odgovornim za svoju delatnost moe da bude proglaen subjekt koji je sposoban za jezik i saznanje. Oigledno jer meu tim, da do stanovita za interpretaciju kretnji, kao naina ponaanja, dolazimo kroz p rivativnu modifikaciju prethodnog razumevanja naeg sopstvenog socijalnog sveta ivo ta. Modifikaciju nazivam privativnom zato to smo u situaciji da razlikujemo reakc ije ponaanja od drugih dogaaja, a da se pritom ne moramo sluiti kategorijom smisla. Naime, ovaj pojam finiju razliku pravi tek izmeu ponaanja koje se moe razumeti kao intencionalno delanje, i ponaanja koje ne potpada pod ovaj opis. Intencionalnim nazivam ponaanje koje je voeno normama, odnosno orijentisano prema pravilima. Prav ila Ili norme se ne dogaaju, one vae na osnovu svog intersubjektivno priznatog znae nja. Norme imaju semantiki sadraj, upravo smisao koji postaje razlog ili motiv pon aanja uvek kada se subjekt koji razume smisao pridrava tih normi - I tada govorimo o delanju. Smislu pravila odgovara intencija onoga ko dela, ko svoje ponaanje or ijenrie prema pravilima. Samo ovo, prema pravilima orijentisano ponaanje, nazivamo delanjem; samo za delanje kaemo da je intencionalno. Ponaanje koje se moe posmatra ti ispunjava vaeu normu ako, i samo ako se to ponaanje moe razumeti kao ono to je ura dio subjekt koji je shvatio smisao norme i intencionalno ga se pridravao. Ponaanje koje posmatramo jedno odreeno vreme moe faktiki da bude u skladu sa datom normom, a da ne bude voeno normama. Stoga razlikujemo pravilno ponaanje od ponaanja voenog p ravilima, to jest delanja. Pravilnosti otkrivamo induktivnim uoptavanjem; one pos toje ili ne postoje. Pravila, meutim, moramo razumeti u njihovom smislu; ona zaht evaju vaenje. Moemo se ogreiti o pravila; ali, besmisleno je rei da su pravilnosti p ovreene. Pravila koja su u osnovi jedne prakse, mogu se prihvatiti ih odbaciti; a li postojanje pravilnosti ponaanja ne moe se ni potvrditi niti osporiti. Naravno, moemo tvrditi da su pravilni i sklop intencionalnog delanja i niz reakcija ponaanj a; ali, u prvom sluaju tvrdnju moemo dedukovati iz okolnosti da su norme bile potov ane sa verovatnoom koja se moe pokazati, dok tvrdnju u drugom sluaju moramo oslonit j na induktivno uoptavanje posrnatranja ponaanja. b) Posmatranje versus razumevanj e smisla. Iz razlikovanja izmeu ponaanja i delanja proizilazi. dalje razlikovanje Izmeu razliitih naina iskustva, onog koje se stie u reakcijama ponaanja i onog koje s e stie delanjem. Ponaanje i pravilnost ponaanja posmatramo dok se delanje razumeva. Opet je kategorija smisla ta koja pravi razliku izmeu dva modusa iskustva. Jer d elanje ne mogu da posmatram samo kao ponaanje i to zato to obeleja ponaanja moram da povezem sa pravilima koja mu lee u osnovi 4

ako dato ponaanje treba da bude opisano kao delanje. Svakako, shvatanje sklopova delatnosti, shvatanje koje razumeva smisao, mora da se osloni na posmatranje. Do zvolite mi da uporedim dva stava opaanja, odnosno iskaze posrnatranja", Vidim da je dna muva udara u prozorsko okno" je reenica kojom iskazujem posmatranje jednog po naanja; tome nasuprot vidim da se Hans vraa sa posla" je reenica kojom opisujem dela nje koje sam posmatrao". U oba sluaja sam na isti nain koristio izraz videti" jer ob e reenice govore o procesu za koji govornik tvrdi da ga je opazio, ipak, videti" u prvom sluaju se odnosi na posmatranje dogaaja koji se moe shvatiti kao ponaanje, a u drugom sluaju se misli na razumevanje delatnosti. Svakako, ovo razumevanje se z asniva na posmatranju procesa: zvonjave na vratima, ulaska osobe i tako dalje, a li posmatrana obeleja ponaanja i dogaaji tumaene s obzirom na sklop delatnosti. Ovaj sklop ine norme delatnosti, u naem sluaju socijalne norme koje odreuju, na primer, radno vreme i prevoz zaposlenih. Moram poznavati ove norme, kao i sporedne uslov e, da bih znao kada neki dati proces smem da interpretiram kao sluaj u kojem su o ne primenjene: vidim da se Hans vraa sa posla", to znai da posmatrani proces razume m kao ispunjenje norme, kao jednu odreenu delatnost: ovde, dakle, kao povratak sa posla". Videti", posmatrati" ili opaati" jednu delatnost uvek implicira razumevanje norme ( recimo odgovarajue intencije onoga ko dela ) i tumaenje pokreta ( ili stan ja ) u svetlu pravila delovanja, pravila koja se razumeju ( odnosno intencija ). Odluka o tome da li da se prihvati intencionalno delanje ili ne, metodoloki ima posledice upravo u pogledu modusa iskustva. To se pokazuje na ravni problema mer enja.36 Merenja slue tome da se iskustvo preoblikuje u podatke koji zatim zadovol javaju zahtev za intersubjektivnom pouzdanou i koji mogu da budu osnova za naknadn u proveru zahteva za empirijskim vaenjem teorijskih stavova. Posmatranje dogaaja ( i reakcija ponaanja ) moe se povezati sa jezikom igrom fizikalnog merenja. Odgovar ajui sistem pouzdano uvebanih osnovnih operacija merenja, kakvim raspolaemo kada su u pitanju tela koja se kreu ( na primer take mase ), nedostaje meutim za predmete koji su, kao delatnosti, dostupni samo iskustvu kojim se razumeva smisao. Drugim recima: posrnatranja koja se mogu izraziti u deskriptivnim reenicama stvar-dogaaj jezika mogu se kontrolisati pomou priznatih postupaka, svodivih na fizikalno mer enje; tome nasuprot, tumaenje kojim se razumeva smisao, tumaenje simbolikih tvorevi na kao to je delatnost, koje mogu da se predstave u deskriptivnim reenicama jezika u kojem se linost izraava, ne moe se na isti nain pouzdano operacionalizovati. Mere nje simbolizovanog smisla do sada je bilo upueno na ad hoc postupak koji u posled njoj istanci ostaje zavisan od prednaunog, u najboljem sluaju hermeneutiki discipli novanog razumevanja jezika. Svako 36 Upor. A.V. Cicourel, Method and Measurement, San Francisko, 1965, {nemaki prevod 1970 god.). 4

ko vlada prirodnim jezikom u principu moe bilo koji izraz, ukoliko je smislen, da na osnovu komunikativne kompetencije razume i drugima uini razumljivim, to jest, da ga interpretira. Naravno, neki su uvebaniji od drugih; hermeneutika je umee a ne metoda.37 Umesto da se sluimo merenjem, sluimo se hermeneutikom, umeem intepreti ranja; ali to umee nije merenje. Osnovnim operacijama merenja smisla moi e da podui tek teorija komunikacije obinim jezikom, teorija koja uroenu sposobnost komunikati vne kompetencije ne samo da upuuje i disciplinuje, kao to to radi hermeneutiko uenje , ve i objanjava. c) Konvencionalizam versus esencijalizam.. Bez obzira kako je ree n problem merenja znaenja simbolikih izraza, iskustvena baza teorije delanja ostaj e razliita od Iskustvene baze strogih naunih teorija o ponaanju. Prikladnost opisa smisleno struktuirane tvorevine, izreene reenice Ili delanja, moe, naime, da se pro veri samo tako to e se uzeti u obzir znanje subjekta koji se na taj nain ispoIjio. Subjekt sposoban za delatnost, u mnogim sluajevima moe da ne bude u stanju eksplic itno da navede norme po kojima se upravlja njegovo ponaanje; ali on poseduje impl icitno znanje o pravilu utoliko to vlada normama i to moe da ih potuje; na osnovu ov og know how on u principu moe da odlui da li se data reakcija ponaanja uopte da razu meti u svetlu nekog poznatog pravila, to jest, kao delanje; da li u datom sluaju ona odgovara odreenoj normi ili od nje odstupa; i u kojem stepenu u tom datom slua ju odstupa od norme koja joj lei u osnovi. Slino je i sa jezikim ispoljavanjima. Ak o to uopte mogu, kompetentni govornici mogu samo nepotpuno da objasne gramatika pr avila prirodnog jezika u kojem prave reenice i razumeju ih. Ipak, svaki dovoljno socijalizovan govornik raspolae jednim know how dovoljnim za razlikovanje fonetsk og ispoIjavanja od pukih umova, sintaktiki pravilno formirane i semantiki smislene reenice od osakaene reenice, kao i da ih poreda uporeujui stepen odstupanja. Iskustve nu bazu na kojoj se moraju zasnovati teorije delatnosti nudi ovo znanje pravila, kojim se intuitivno raspolae ali koje se majeutiki moe precizirati, ovo znanje sub jekta koji kompetentno govori i dela - a naune teorije koje se usko bave ponaanjem upuene samo na podatke iz posrnatranja. Iz ove okolnosti proizilazi razlika boga ta posledicama vezanim za izgradnju ovih teorija i za odnos u kojem one stoje pr ema svakom svojem podruju objekata. Teorije koje bi trebalo da objasne fenomene d ostupne samo razumevanju smisla, da objasne, dakle, ispoljavanja subjekata koji su sposobni za jezik i delatnost, moraju se zasnivati na sistematskoj eksplikaci ji znanja o pravilima, onog znanja uz iju pomo sam kompetentan govornik i delatnik generie svoja ispoljavanja. Stvaranje teorije slui naknadnoj konstrukciji sistema pravila prema kojima se prave smisleno struktuirane tvorevine, 37 H. G. Gadamer, Wahrheit und Methode, 2 Auf I, Tubingen 1965., (srpskohrvatski pr evod, Istina i metoda, Veselin Maslea, Sarajevo, 1978. Prim. Prev.). 4

reenice i delatnosti. Ne srne biti mogue da se ova generativna pravila neposredno iitaju iz povrinskih struktura ispoljavanja. Kao i u sluaju gramatike, moe biti rei o dubinskim strukturama koje proizvedenim povrinskim strukturama samo stoje u temel ju, iako ih kompetentni govornik zna implicitno, kao know how. Cilj je hipotetika naknadna konstrukcija sistema pravila koji otkrivaju unutranju logiku pravilima voenog generisanja razumljivih povrinskih strukura. Ako poemo od toga da razumljive povrinske strukture odgovaraju pravilnostima dogaaja ( i reakcija ponaanja ) koji se mogu posmatrati, onda se naknadna konstrukcija apstraktnih sistema pravila, k oji se nalaze u osnovi povrinskih struktura, moe uporediti sa iskustveno-naunim teo rijama iz kojih izvodimo prirodne zakone koji lee u osnovi" empirijske pravilnosti . Ovo poreenje svakako razjanjava razliku u statusu koji ove dve klase teorija zau zimaju. Hipotetika naknadna konstrukcija postavlja gotovo esencijalistiki zahtev, koji je stran nomolokom tipu iskustveno-naunih teorija. Temeljni pojmovi nomolkih s istema iskazivanja, naime, ukoliko se vezuju za objektno podruje fizikalno merlji vih dogaaja, uvedeni su najpre konvencionalistiki. Oni slue teorijsko-jezikoj konstr ukciji koja se moe potvrditi izvoenjem hipoteze o zakonu, hipoteze koja se moe potk repiti. Moda se moe rei da nomoloke hipoteze, kada su istinite, korespondiraju sa st rukturom stvarnosti ( ili u opredmeenoj stvarnosti pogaaju ono nepromenjivo ), bil o da je ta stvarnost uinjena predmetom kroz fiziku ili kroz nauku o ponaanju. Ali ne moe se rei da su te hipoteze samo rekonstruisale intuitivno znanje koje kompete ntni posrnatra ove stvarnosti uvek ve poseduje; tavie, saznanja do kojih se dolazi n a ovaj nain po pravilu su kontraintuitivna. Tome nasuprot, takav esencijalistiki z ahtev postavljaju racionalne naknadne konstrukcije znanja o pravilima, znanja ko je poseduje subjekt sposoban za jezik i delatnost. Temeljni pojmovi koji bi treb alo da slue rekonstrukciji sklopova operativno delotvornih generativnih pravila n e uvode se samo konvencionalno, ve i u nadovezivanju na kategorije koje se mogu u zeti iz samorazumevanja samih proizvodnih subjekata. Esencijalistiki momenat vidi m u tome to hipotetike naknadne konstrukcije, kada su istinite, ne odgovaraju stru kturama opredmeene stvarnosti, ve strukturama koje su u implicitnom znanju kompete ntnog subjekta koji rasuuje: ono to se na ovaj nain eksplicira trebalo bi da budu s ama operativno delotvorna pravila. Poto sam na tri metodoloki bogate posledice obj asnio metateorijsku odluku da li da se smisao prihvati ili ne prihvati kao temel jni pojam drutvenih nauka, sada mogu privremeno da razdvojim objektivistike od sub jektivistikih postavki u izgradnji teorija. Subjektivistikim u nazvati teorijski pr ogram u kojem se drutvo koncipira kao smisleno struktuirani ivotni sklop; i to kao sklop simbolikih ispoljavanja i struktura, sklop koji se kontinuirano proizvodi prema apstraktnim pravilima koja su mu u temelju. Teorija sebi postavlja zadatak da rekonstruie proces proizvodnje iz kojeg nastaje smisleno 4

struktuirana drutvena stvarnost. Tome nasuprot, objektivistikim nazivam teorijski program koji ivotni proces drutva ne razume iznutra, kao proces konstrukcije, dakl e proizvoenja smislenih struktura, ve ga pojmi spolja, kao prirodni proces koji se moe posmatrati u svojoj empirijskoj pravilnosti i objasniti uz pomo nomolokih hipo teza. Objektivistike u tom smislu su sve strogo naune teorije o ponaanju, na primer , klasina teorija o uenju. Na ovom mestu ne bih eleo da biram izmeu dve konkurentske postavke. Zadovoljavam se naznakom da objektivistiki teorijski program, uspean un utar svojih granica, mora da se bori sa tekoama koje proizilaze iz toga to on metod iki previa simboliko predstruktuiranje drutvene stvarnosti. Ove tekoe pokazuju se na r avni problema merenja, o emu su Sikurel i drugi diskutovali pri pokuaju redukcije delanja na ponaanje38; to se najbolje pokazuje na pokuaju, koji se mora smatrati n euspelim, da se razvije bihevioristika teorija jezika.39 Ne elim a ulazim u ovu dis kusiju. Umesto toga, u sledeim predavanjima u se ograniiti na subjektivistiki teorij ski program. Teorije proizvodnje drutva, kako u ih sada zvati, moraju da se bore s a komplementarnim tekoama. Teorijski program ove vrste mora, naime, da odgovori na tri pitanja. Uzmimo da se drutvo shvata kao proces proizvodnje smisleno struktur ane stvarnosti: (a) Ko je onda subjekt ovog procesa proizvodnje, ili moda takav s ubjekt ne postoji? (b) Kako treba misliti modus procesa proizvodnje - kao spozna juu aktivnost ( Kant / Hegel ), kao jeziko ispoljavanje (Humbolt {Humboidt)), kao rad (Marks), kao umetniko stvaranje (ehng, Nie ) ili kap nagon (Frojd)? I konano: (c ) da li su sistemi pravila koji stoje u osnovi, prema kojim pravilima je konstit uisana drutvena stvarnost, invarijantni za sve drutvene sisteme ili pak postoji is torijski razvoj i ovih apstraktnih sistema pravila, a moda i unutranja logika njih ovog razvoja, koja se, opet, sa svoje strane, moe rekonstruisati? Pre nego to se u pustim u to da napravim tipologiju odgovora koje su na ova pitanja dale teorije proizvodnje drutva, eleo bih da u najkraim crtama razmotrim jo dve temeljne pojmovno - strateke odluke koje su od velikog znaaja za izgradnju teorija drutvenih nauka. Druga metateorijska odluka je ta da li temeljni pojam teorije drutva treba da bude intencionalno delanje u formi svrhovito racionalnog delanja ili u formi kom unikativnog delanja. Dopustite mi da najpre opiem oba tipa delovanja s obzirom na status pravila koja upravljaju ponaanjem. Pod svrhovito racionalnim delanjem raz umem ili instrumentalno delanje ili racionalni izbor ili, pak, njihovu kombinaci ju. Instrumentalno delanje se upravlja prema tehnikim pravilima koja poivaju na em pirijskom znanju. Ona u svakom sluaju impliciraju prognoze o fizikim ili socijalni m dogaajima koji se mogu posmatrati; te 38 N Malcolm, Intentional Aciavitv Cannot be Explained by Contingent Causal Laws, u . L. I. Krimerman ( Ed.), The Nature and Scope of Social Science, N.Y, 1969, str .334-350; u meuvremenu; Th Michel, Psycho!ogische Erklarungen, Ffm, 1981. 39 Upo r Chomsky and Skinner, u: J. A, Fodor, J. J. Katz (Eds.) The Structure of Langua ge, Englewood Cliffs 1964, str. 547-578. 4

prognoze se mogu pokazati kao tane ili netane. Ponaanje pri racionalnom izboru usme rava se prema strategijama koje poivaju na analitikom znanju. One impliciraju izvoe nja iz pravila preferencije ( sistema vrednosti ) i maksima odluivanja; ovi stavo vi su izvedeni ili korektno ili pogreno. Svrhovito racionalno delanje pod datim u slovima ostvaruje definisane ciljeve; ali dok instrumentalno delanje organizuje sredstva koja su prema kriterijumirnar djelotvorne kontrole stvarnosti odgovaraj ua ili neodgovarajua, strateko delanje zavisi samo od korektnog procenjlvanja moguih alternativa ponaanja, koje procenjivanje proistie jedino iz dedukcije izvedene uz pomo vrednosti i maksima. Pod komunikativnim delanjem razumem, sa druge strane, simboliki posredovanu interakciju. Njom upravljaju obavezujue norme koje definiu re ciprona oekivanja ponaanja i koje moraju razumeti i priznati najmanje dva delatna s ubjekta. Drutvene norme su ojaane sankcijama. Njihov znaenjski sadraj se objektivira u simbolikim izrazima i dostupan je samo komunikaciji na obinom jeziku. Dok delot vornost tehnikih pravila i strategija zavisi od Vaenja empirijski istinitih ili an alitiki ispravnih stavova, vaenje drutvenih normi je osigurano intersubjektivnim pr iznanjem, zasnovanim na sporazumu ili konsenzusu o vrednosti. Krenje pravila u ov a dva sluaja ima razliite posledice. Nekompetentno ponaanje koje povreuje pouzdana t ehnika pravila ili ispravne strategije, neuspehom je per se osueno da zakae; kazna" je, da tako kaemo, u tom sudaru sa realnou. Ponaanje koje kri vaee norme izaziva sankc je koje su sa pravilima povezane samo spolja, odnosno konvencijom. Nauena pravila svrhovito racionalnog delanja snabdevaju nas disciplinom vetine, pounutranjene no rme nas snabdevaju disciplinom strukture linosti. Vetina nas ini sposobnim da reavam o probleme, a motivacije nam omoguavaju da delamo u skladu sa normama. Ova tabela okuplja ove odredbe; potrebno ih je preciznije objasniti, to ja na ovom mestu ne mogu da uinim. Tabela 1: Pravila delanja drutvene norme jeziko sredstvo defrnisanj a elementi definicije zajedniki intersubjektivnl obini jezik reciprono povezana nor mativna oekivanja ponaanja internalizovanje uloge tehnika i strateka pravila jezik bez konteksta uslovljene prognoze, uslovljent imperativi sticanje vetina i kvalifikacija mehanizmi sticanja 4

odranje institucija reavanje problema (usaglaenost normi na ( dostizanje cilja teme lju recipronog definisanog u odnosu ojaavanja) cilj sredstvo ) sankcije za krenje k azna na osnovu pravila konvencionalnih sankcija: neuspeh: sudar sa sudar sa drutv enmim realnou autoritetom Za izgradnju teorija drutvenih nauka postoji alternativa da se predmetno podruje tako definie da se u njemu mogu pojaviti samo delatnosti s tratekog, ili pak delatnosti i komunikativnog i stratekog tipa. Strateko delanje se moe shvatiti kao granini sluaj komunikativnog delanja, ono nastupa kada, kao sreds tvo koje osigurava konsenzus, komunikacija obinim jezikom izmeu partnera nije uspe la i kada i jedan i drugi spram onog drugog zauzimaju objektivirajue stanovite. U temelju stratekog delanja lee pravila svrhovito racionalnog izbora sredstva, koje svako delatan u principu koristi jedino za samog sebe. Maksime ponaanja su odreene interesom da se u okvirima nadmetanja u najveoj moguoj meri uvea dobitak, odnosno da se gubitak svede na najmanju merur Pritom, sa suprotne strane vie nije alter e go ija se oekivanja, prema priznatim normama, mogu ispuniti ( ili izneveriti ); tu je pre takmac na ije odluke ja pokuavam da utiem indirektno, zastraivanjem ili nagr aivanjem. Instrumentalne delatnosti uopteno uzev nisu socijalne delatnosti; one se mogu javiti kao sastavni deo socijalnih delatnosti ( to jest, kao elementi defi nicija uloga ). Ako se prihvate samo strateke delatnosti, onda se moe razviti, na primer, teorija razmene; ako dopuste i komunikativne delatnosti onda moemo razvit i, pratei primer Vebera i Parsonsa, konvencionalne teorije delatnosti. funkcija tipa delanja Trea metateorfjska odluka, za koju smatram da ima bogate posledice, sastoji se u sledeem: da li treba odabrati elementaristiku ili takozvanu holistiku postavku. Ne mogu da ulazim u pojedinosti obimne diskusije.40 Smatram da se obe pojmovne strategije mogu provesti; dodue, teorije koje im odgovaraju imaju razliit e kapacitete i polja primene. Na ravni teorija delatnosti elementanstika postavka uzima formu metodolokog individualizma. J. V. Votkins (J. W. Watkins) u saglasno sti sa Poperom ( Popper ) formulie dva meusobno nezavisna postulata: (a) the ultima te constltuents of the social vvorld are individual people who act more or les appr opriately in the light of their disposition and the understanding of their situa tion" ' ( l.c., str. 604 ); Dakle, nuno je da se svi socijalni fenomeni mogu analizirati u formi iskaza o delatnosti pojedinanih subjekata. Iskazi u teorijskom jeziku, u kojem se javljaju izrazi za nadindividualne drutvene entitete kao to su uloge, ins titucije, sistemi vrednosti i predanja, nisu doputeni ako ne mogu da se svedu na iskaze jednog drugog teorijskog jezika u kojem za delatne subjekte, 40 Upor. Krimerman (1969.), deo VIl, str. 585 i dalje, i priloge Watkinsa, Godlstei na i Mandelbauma. 4

njihova ispoljavanja i njihove motivacije postoje samo predikati. Drugi postulat glasi: (b) no social tendency exists which could not be altered if the individua ls concerned both wanted to alter it and possessed the appropriate information( l.c. , str.605 ). Ovo jae tvrenje ima status filozofske pretpostavke koja kae da subjekti sposobni za jezik i delatnost predstavljaju jedinu pokretaku snagu u ist orijskom razvoju socijalnih sistema. Ako se u obzir uzmu svojstva nadsubjektivne jedinice ( kao to je sistem, grupa, struktura ) onda se socijalna promena moe obj asniti ako, i samo ako se ova nadsubjektivna svojstva mogu svesti na svojstva in dividualnih subjekata sposobnih za jezik i delatnost. Suprotnu poziciju u odnosu na Individualistiku teoriju delatnosti danas obeleava nauno-socijalna teorija sist ema ( Doj /Deutsch/, Parsons, Luman /Luhman/ ), koja uzima u obzir to da sklop vaei h normi prevazilazi subjektivni smisao koji u vidu imaju oni koji po tim normama delaju. Sistemi su uvedeni kao jedinice koje mogu kroz nadsubjektivni proces uen ja da ree objektivno postavljene probleme.41 Tri pomenute alternative za izbor po jmovne strategije drutvenih nauka nude odgovarajua stanovita za klasifikaciju najvan ijih teorijskih postavki (vidi tabelu 2). Tabela 2: Drutveno - teorijske postavke SMISAO KAO TEMELJNI POJAM Delatnoteorijski temeljni pojmovi Nije prihvaen Prihvaen Teorijska postavka Ponaanje Strateko delanje Komunikativno (i strateko) delanje Razumevajue" sociologije ( npr. etnometodologija ) Bihevioristika psihologija ( npr. teorija uenja ) Elementaristika Teorija racionalnog izbora ( npr. ista ekonomija ) 41 Upor Luhmann, Zweckbegriff und Systemrationalitatt Tubingen, 1968. 4

Holistika Bioloka teorija sistema Socijalna kibernetika ( npr. sociologija organizacije ) Strukturalistike i funkcionalistike teorije sistema; simboliki interakcio nizam Ovde ne elim da proveravam relativnu plodnost razliitih teorijskih postavki. Pregl ed bi pre trebalo da slui tome da se u poredak uvrste teorije proizvodnje drutva, teorije koje mene zanimaju. Oigledno je da one ne mogu da spadaju u strogo naune t eorije ponaanja; isto tako, one ne spadaju ni u teorije stratekog delanja. Ove teo rije stratekog delanja podrazumevaju prihvatanje racionalnosti koja ( priblino ) p ogaa samo ogranieni odseak drutvene realnosti. Kao i teorije racionalnog izbora i so cijalno-kibernetski modeli imaju normativnoanalitiki status. Mogu e primenjivati s amo pod pretpostavkom da se delatni subjekti racionalno ponaaju i da njihovom del anju u osnovi zaista lee suponirane maksime ponaanja, odnosno pod pretpostavkom da se samoreguliui sistemi stabilizuju u upravo onom stanju koje je konvencionalno u vedeno kao poeljno stanje. Teorije proizvodnje drutva ne mogu pripadati ovom tipu teorija poto one postavljaju zahtev da se ivotni proces drutva shvati u celini, i t o upravo onako kako se on faktiki odvija kao proizvodnja struktura smisla. Ove te orije se ne zadovoljavaju odsecima realnosti koji se mogu pribliiti modelima racio nalnosti, to jest ne zadovoljavaju se normativno-analitikim statusom. Stoga se mo raju pripisati tipu teorija koje se nalaze u desnom defu dijagrama. Da bi se u o vom okviru mogle razdvojiti razliite teorije proizvodnje drutva elim da ponovo post avim pitanje koje nam se nametalo jo i u pogledu nejasnog pojma generisanja smisl eno struktuiranih ivotnih sklopova. Ako mi se dobro ini, proces proizvodnje drutva moemo pokuati da razjasnimo uz pomo sfedeih modela. Prvi model je model spozhavajueg subjekta ili subjekta koji sudi". Kant je ispitao nune subjektivne uslove iskustvene spoznaje uopte i pritom je uveo pojam k onstituisanja predmeta iskustva. Huserl (Husserl) je prema ovom uzoru koncipirao konstituisanje svakodnevnog sveta ivota u kojem moemo da stiemp iskustva, optimo sa predmetima i osobama i delamo; Alfred ic (Alfred Schutz) je iz toga razvio teori ju konstitucije drutva. Iz naslova jednog poznatog ispitivanja njegovih uenika Ber gera (Berger) i Lukmana (Luckmann) moe se videti da je u teoriji saznanja poreklo ove fenomenoloke teorije o drutvu: obe teorije govore o drutvenoj konstrukciji stv arnosti (social construction of reality). One proces proizvodnje drutva pojme kao proces proizvodnje slike stvarnosti prema kojoj se subjekti orijentiu u svom 4

meusobnom optenju. Stoga su i za Bergera i za Lukmana sociologija i sociologija zn anja u osnovi jedno isto: konstituisanje drutvene realnosti poklapa se sa proizvo dnjom slike sveta, orijentisane na delatnost. Teorije konstitucije proces proizv odnje pripisuju subjektu koji stvara uinke. On moe biti intiligibilno Ja, stvoreno na osnovu uzora empirijskog pojedinanog subjekta ili, kao kod Hegela i Marksa i u dijalektikoj teoriji drutva, rodni subjekt koji se istorijski konstituie. Jo emo vi deti da pri prenoenju modela konstitucije sveta mogueg iskustva na drutvo, specifine tekoe izazivaju upravo ovi pojmovi generalizovane individualne ( transcendentalne" ) svesti, odnosno kolektivne svesti. Tome nasuprot, drugi i trei model, prema ko jima moemo da mislimo proces proizvodnje drutva, jesu sistemi pravila osloboeni sub jekta. Mislim na strukturalistiku socijalnu antropologiju, s jedne strane i na so cioloku teoriju sistema, s druge. Obe, i strukturalizam i teorija sistema, drutvo shvataju na taj nain, kao da je ono, kroz strukture koje leeu temelju, proizvedeno kao sklop, bilo simbolikih tvorevina, bilo informacionih tokova. Dubinske strukt ure su u oba sluaja bez subjekta. One predstavljaju anonimne sisteme pravila koji su u sluaju strukturalizma predstavljeni po uzoru na jeziku gramatiku, a u sluaju teorije sistema po uzoru na samoregulisane sisteme. S jedne strane je kumovao li ngvistiki strukturalizam, koji potie od Sosira (Saussure), a sa druge strane je ku movala mainska kibernetika, koja je onda prenesena i na organizme. Strukture u te melju su bez subjekta, kao to je bez subjekta gramatika jednog prirodnog jezika i li automat koji sam sebe regulie. Ono to se najpre ini kao prednost, ispostavlja se kao specifina slabost: tako malo, kao to model konstitucije pokazuje put kojim se izlazi iz monadske kue subjekta koji stvara uinke, tako se i ovde malo u model si stema drutva uvode subjekti koji delaju i govore, a pre svega veze koje postoje m eu njima. Gramatiki sistem pravila, da bi se aktuelizovao, zahteva da nastupe komp etentni govornici; automat, meutim, upravlja samim sobom i nije mu potreban subje kt koji bi ga opsluivao. U oba sluaja, za preciznije odreivanje proizvodnje inersub jektivno obavezujuih smislenih sklopova, paradigma nije odgovarajua. Zato se kao et vrti nudi model komunikacije na obinom jeziku ( govor i interakcija ). Pritom se radi o proizvodnji situacija govora i delovanja jedan-sadrugim, dakle forme inte rsubjektivnosti mogueg sporazuma., Apstraktni sistemi i pravila koji lee u temelju moraju se koncipirati na takav nain da mogu da objasne i pragmatiku proizvodnju o noga to je zajedniko u smislu koji se intersubjektivno deli, isto kao i, u uem smis lu, lingvistiku proizvodnju reenica koje u jezikim inovima koristimo i za kognitivne ciljeve i za ciljeve delanja. Ovaj model doputa tematsko uvlaenje odnosa intersub jektivnosti u teoriju proizvodnje drutva. Primeri su socijalna psihologija igranj a uloga, Dorda Herberta Mida (Georg Herbert Mead) i teorija jezikih igara kasnog Vi tgentajna (Wittgenstein). Generativna pravila koja stoje u temelju igranja 4

uloga i jezikih igara, dodue jesu, isto kao i sistemi pravila gramatike jednog jez ika, koncipirana bez subjekta; ali ona su tako postavljena da se kao povrinske st rukture mogu javiti ne samo simbolike tvorevine, kao to su to jezika ispofjavanja i delatnosti, ve i sami subjekti sposobni za jezik i govor, subjekti izgraeni u med ijumu komunikacije obinim jezikom. Midova socijalna psihologija je istovremeno te orija socijalizacije. U smislene strukture, koje jedna teorija proizvodnje drutva mora da objasni, spadaju i strukture linosti, kao i oblici intersubjek-tivnosti unutar kojih se subjekti ispoljavaju kroz govor i interakciju. Teorije o proizvo dnji drutva, koje pretpostavljaju transcendentalni subjekt u nekom obliku, od sad a u zvati konstitucionainim teorijama drutva; teorije po kojima u osnovi procesa p roizvodnje lee strukture bez subjekta zvau teorijama sistema drutva; i konano, one k oje pretpostavljaju apstraktne sisteme pravila za proizvodnju intersubjektivnih veza u kojima se obrazuju i sami subjekti, nazva u komunikativnim teorijama drutva . Kao stanovite koje ih razlikuje moemo uzeti to to neke teorije doputaju istorijski razvoj subjekta, to jest, generativne sisteme pravila koji lee u osnovi, dok se druge teorije dre stroge dihotomije izmeu transcendentalnih uinaka i konstituisanih pojava, i u svakom sluaju iskljuuju istoriju onoga to je konstituisano, istoriju k oja se moe rekonstruisati. Iz toga proizilazi sledea klasifikacija ( tabela 3 ). I nformativna vrednost ovog grubog pregleda, naravno, krije se u praznom pravougao niku u desnom donjem uglu. Tabela slui za pdeljivanje teorijske postavke koja do sada nije precizno razvijena tako da se ovde ne mogu pozvati na nasleeni korpus i straivanja. Ipak, mogu se barem nadovezati na Midovu teoriju Igranja uloga i Vitg entajnovu teoriju jezikih igara;.jer u njima je ve uobliena ova univerzalna pragmati ka za koju smatram da je odgovarajui temelj za teorije drutva i ije osnovne crte eli m da razvijem. Naravno, najpre elim da krenem od primera jedne teorije konstituci je drutva, teorije koja se nadovezuje na Kanta. Na ovom primeru moemo unapred razj asniti premise sa kojima imamo posla im pokuamo da proces uenja drutva mislimo kao p roces prpizvodnje. Pritom emo karakteristine slabosti teorija konstitucije pokazat i upravo na problematici iz koje polazi komunikativna teorija: pa izvoenju inters ubjektivnih odnosa iz monoloke postavke transcendentalne filozofije svesti. Georg Zimel (Georg Simmei) je uveni ekskurs u prvom poglavlju svog glavnog dela42 posv etio sledeem pitanju: Kako je drutvo mogue? Ono je oigledno pandan osnovnom pitanju K ritike istog uma": Kako je mogua spoznaja prirode? Kant je na ovo pitanje pokuao da odgovori dokazom da prirodu, kao podruje predmeta mogueg iskustva, konstituie tek sam 42 G. Simmei, Soziologie ( 1908. ), 3. Auflage, Leipzieg 1923. 4

Tipovi TEORIJE KONSTITUCIJE TEORIJE SISTEMA KOMUNIKACIONE TEORIJE Istorijski razvoj konstituenata Nije prihvaen Elementa ristike Holistike Holistike Holistike Prihvaen Neokanto vstvo (Rikert/A dler Fenomen ologija Marksisti (Huserl/ ka fenomenol ogij a (Praksis Romanti ke Socijalne teorije (G. pan) Dijalekti ka teorija drutva (Luka, Adorno] Struktur alizam (LeviStros) Simboliki interakcionizam (G. H. Mid) Teorija jezikih igara (Vitgentajn/Vin) Teorija sistema drutvenog razvitka (Parsons, subjekt koji spoznaje; analizirao je nune subjektivne uslove opaanja i suenja, uslo ve pod kojima je iskustvo - naime organizovanje mnotvenosti ulnih oseta u kompleks zakonitih pojava - jedino mogue. Kod Zimela se moe nai klasina formulacija pokuaja d a se ova postavka teorije konstitucije spoznaje prirode izgradi u teoriju konsti tucije drutva: ne spoznaje drutva, ve drutva samog: Razumljivo je da se na analogni n ain razmatra pitanje o apriornim uslovima na osnovu kojih je drutvo mogue ( kao to s e razmatra pitanje o apriornim uslovima spoznaje prirode ). Jer i ovde su dati i ndividualni elementi koji u odreenom smislu takoe uvek ostaju jedni van drugih, ka o to to ine i uini oseti, i njihova sinteza u jedinstvo drutva odvija se samo kroz p roces svesti koji, prema odreenim pravilima, individualno bie pojedinanih elemenata sa biem drugih elemenata prema odreenim pravilima povezuje u odreene forme."43 Nar avno, Zime! odmah pnmeuje odlunu razliku: konstitutivno-teorijski posmatrano, prir oda i drutvo ne lee na istoj ravni analize. Dok se priroda", kao predmetno podruje s poznaje, moe definisati samo ako se uzme u obzir sintetiki uinak spoznavajueg subjek ta koji [uinak] stvara jedinstvo, dotle subjekt koji spoznaje drutvo zatie kao jedi nstvo koje su sami empirijski subjekti ve konstituisali. Pitanje o konstituciji p rirode vezuje se za problem spoznaje prirode, a pitanje o konstituciji drutva za problem: Kako je drutvo Tabela 3: Teorija proizvodnje drutva mogue? ivotni proces dr utva odvija se na ravni konstituiuih uinaka a ne, kao prirodni proces, na ravni ve ko nstituisane prirode. Drugim reima: drutveni subjekti se u transcendentalnim proces ima svesti, procesima koji konstituiu njihovo drutvo, kreu upravo na transcendental noj ravni na kojoj 43 Na dr. mestu, S 22 4

upoznajui subjekt konstituie prirodu kao predmet mogueg iskustva. Tako sfera drutva u odnosu na spoznajui duh zadobija neku vrstu objektivnosti, koju u odnosu na sub jekt koji spoznaje prirodu, priroda ne moe zahtevati: Odluujua razlika izmeu jedinstv a drutva i prirodnog jedinstva jeste sledea: ovo drugo jedinstvo - za ovde pretpos tavljeno kantovsko stanovite postoji iskljuivo u subjektu koji posmatra, iskljuivo ga on proizvodi na ulnim podacima i iz ulnih podataka koji meusobno nisu povezani, e mu nasuprot drutveno jedinstvo elemenata, poto su ti eiememti svesni i sintetiki-ak tivni, realizuje se bez tekoa i nije mu potreban promatra... Za objedinjavanje ovde nije potreban nikakav faktor osim elemenata zato to svaki od elemenata obavlja f unkciju koju inae, spram onog spolja, obavlja duevna energija promatraa: svest da s e sa drugima gradi jedinstvo, ovde je zapravo itavo to jedinstvo o kojem se pita" .44 I: ,,U ovim okolnostima pitanje: 'kako je drutvo mogue?'' ima sasvim drugaiji m etodski smisao od pitanja 'kako je priroda mogua?'. Jer na ovo drugo pitanje odgo varaju spoznajne forme kroz koje subjekt vri sintezu datih elemenata u 'prirodu'; a na prvo pitanje odgovaraju usiovi koji apriori lee u samim elementima, usiovi preko kojih se ti elementi realno povezuju u sintezu 'drutvo'".45 Ovo razmiljanje je inae od centralnog znaaja za postavku svih teorija proizvodnje drutva, bilo da s e one nadovezuju na Diltaja (Dilthey) ili Rikerta (Rickert), Huserla ili Vitgenta jna, ili se neposredno vraaju na Kanta ili Hegela i Marksa. Ono, naime, zasniva d ualistiku teoriju nauke koja metodoloki od prirodnih nauka principijelno odvaja ku lturne, duhovne, drutvene nauke, ili pak nauke o delanju, i to zato to se priroda shvata kao predmetno podruje koje se moe svesti na konstitutivne uinke spoznajueg su bjekta, dok konstrukcija drutva kroz sintetike uinke podrutvljavajuih subjekata proiz vodi, u odnosu na prirodu, svojevrsan objekt koji spram spoznajueg subjekta stupa kao ve smisleno struktuirana tvorevina i omoguava mu samo da pravi naknadne konst rukcije ili usvaja ve stvorene konstrukcije. Iz ovog dualizma proizifaze tri teor ijsko-programske posledice, koje se mogu nai ve kod Zimela. Kao prvo, teorija konstitucije drutva prekorauje sferu spoznaje prirode, dakle nauku; prethodno konstituisan svet, koji drutvena nauka mora da rekonstruie da bi mogla da objasni drutvene procese, jeste sfera prednaunog iskustva i svakodn evne ivotne prakse. Stoga, kod Huserla, analiza sveta ivota dolazi u sredite fenome nologije. Ova primena transcendentalne analize na nekognitivne ivotno-praktine uink e subjektivnosti, subjektivnosti koja se vie ne shvata samo kao subjekt mogue spoz naje, vodi, pod dva, do toga da se socijalni ivotni sklop koncipira, kako se Zime l izraava, kao injenica znanja". Nikako nije sam po sebi razumljiv program da se nun i subjektivni usiovi mogueg 44 45 Na dr. mestu, S. 22 Na dr. mestu, S. 23 4

podrutvljavanja ispituju sredstvima pozajmljenim iz teorije saznanja, i to poto iz procesa podrutvljavanja iznikle, oblicima tih procesa normirane tvorevine niu spo znaje, ve praktini procesi i stanja. Ipak, ono to treba da se kao opti pojam podrutvl javanja proveri, pozivajui se na njegove uslove, jeste neto spoznajno: svest da po clrutavljamo ili da smo podrutvljeni. Moda je to bolje nazvati znanjem nego spoznaj om. Jer subjekt ovde ne stoji spram objekta o kojem postepeno stvara teorijsku s liku... Radi se o procesu uzajamnog dejstva koje za individuu - dodue ne apstrakt no, ali individuu koja je sposobna za apstraktne izraze znai injenicu da je podrutv ljena. Koje forme moraju biti u osnovi, odnosno: koje specifine kategorije ovek sa sobom gotovo da mora da ponese da bi nastala ova svest, i koje su zato forme ko je ova svest - drutvo kao injenica znanja - mora da nosi, to se svakako moe nazvati (pitanjem) spoznajne teorije drutva."46 Ovaj preokret ima znaajnu implikaciju. Ak o se socijalni ivotni sklop izgrauje iz inova znanja, onda on poiva na fakticitetu o nih zahteva za vaenjem koji su postavljeni sa svakim oblikom znanja. Svest, kaemo mi, moe biti istinita ili neistinita, ispravna ili pogrena, umna ili bezumna. Drutv o koje se smisleno struktuira kroz sintetike uinke svesti i konstituie se kao injenic a znanja", stoga ima, kao to e biti potrebno jo kasnije objasniti, imanentnu vezu s a istinom. Opet je Huserl taj koji je to video, a takoe i razvio teoriju istine k oja u sebe uvlai ivotnu praksu. Pod tri, ve Zimel nailazi na tekou sa kojom su se uza ludno muile sve teorije konstitucije drutva. Teorija spoznaje ima posla sa u osnov i monolokom vezom transcendentalnog ( ili pojedinanog ) subjekta i predmeta njegov e spoznaje; tome nasuprot, drutvo se konstituie iz sintetinih uinaka mnogih subjekat a, poto se ovi meusobno priznaju kao subjekti. Ali kako se onda izgradnja ove inte rsubjektivnosti moe shvatiti uz pomo sredstava monoloki postavljene teorije saznanj a? Drugi se susree kao centar mogueg konstituiueg uinka na istoj ravni kao i spoznajue Ja: Druga dua za mene ima istu realnost kao i ja sam, realnost koja se veoma razl ikuje od realnosti materijalne stvari... Da ovo za-sebe drugoga nas ipak ne sprea va da od njega nainimo nau predstavu, da neto to uopte ne moe da se rastvori u naim pr dstavama ipak postaje sadraj, dakle produkt naeg predstavljanja - to je najdublja psiholoko-spoznajnoteorijska shema i problem podrutvljavanja."47 Huserl je ovaj pr oblem preuzeo i ( u svojim Kartezijanskim meditacijama ) na najsuptilniji nain ra zvio.48 46 47 Na dr. mestu, str. 24 Na dr. mestu, str 23 48 U poreenju sa Rikertovim i Diltajev im nacrtima teorije ha u ka o kulturi, odnosne, teorije duhovnih nauka, Zimelove kratke napomene ostaju samo programatskog karaktera S druge strane, ovaj progra m se neposredno nastavlja na Kanta i ne cilja, kao Rikertove i Diltajeve teorije , na zasnivanje duhovnih nauka razvijenih u XIX veku, ve cilja na teoriju konstit ucije drutva u strogom smislu. Slian cilj je imao jedino Maks Adler ( Max Adler ) i on je, takoe, 1936. godine sproveo spoznajno-teorijsko zasnivanje drutvenih nauk a ( Das Ratsel der Gesellschaft, Saturn-verlag, Wien ) U no4

Tendencije u sociologiji i njihov odnos prema pravu Socioloki pozitivizam, koji je uveo Ogist Kont, izrazio se u vie oblika, esto supro tno inspiraciji osnivaa sociologije. Za Konta sociologija" ima dvostruki smisao. S jedne strane, ona je pozitivna nauka o drutvenim injenicama. S druge, ona je total na nauka*', nauka o naukama, neka vrsta primarne filozofije" koja je zamenila nek adanju metafiziku. Ova druga koncepcija sociologije dovela je Konta do toga da so ciologiju izjednaava sa filozofijom istorije i sa teorijom progresa, kao i da je kalemi na etiku i religiju oveanstva, a i da je, ovde onde, mesa sa stvarnosnim i vrednosnim sudovima. Otuda i poturanje sociologiji onoga to bi se moglo nazvati im perijalistika tendencija" i odricanje mogunosti bilo kakvog drugog izuavanja drutven e stvarnosti, uz tvrdnju da se njome apsorbuje i ponitava ranije stvorena drutvena nauka i svako filozofsko razmiljanje o moralu, religiji ili istoriji. Kont je, s ledstveno tome, bio naveden da odbaci svaku podelu unutar sociologije izuzev one na statiku i dinamiku sociologiju. Jedinstvo drutva bilo je predodreeno da slui kao osnovica za totalnu duhovnu unifikaciju" to je bio cilj njegove pozitivne politike" . Kontova pozicija iskljuivala je svaku mogunost sociologije prava ne samo zbog nj egove usredsreenosti na prouavanje optih pravila razvoja drutva i njegovog iskljuivan ja specifinih grana sociologije, ve, ak i vie, zbog njegovog neprijateljstva prema p ravu, kome je odricao svaku realnost. Pravo je za njega bilo samo metafiziki ostat ak... apsurdan ba kao i nemoralan". Pozitivizam ini da ideja prava nepovratno nesta ne". Kontov drutveni ugao gledanja" mogao je dopustiti jedino dunosti koje proistiu i z vije vreme je Helmut Selski ( Helmut Schelsky ) ( Ortsbestimmung der deutschen S oziologie, Disseldorf 1959, str 93 i dalje ) obnovio zahtev za transcendentalnom teorijom drutva", ali njegov rad na materiji pre odgovara antropolokoj teoriji drut va. Subjektivistike postavke u dananjoj sociologiji stoga se neposredno ( ic, Berge r, Lukman, Natanson /Nathanson/ } ili posredno { Garfinkel, Sikurel, Saks /Sacks / ) vraaju na Huserla a ne na Kanta Rikertova filozofija vrednosti je, naravno, u noviju sociologiju ula preko Maksa Vebera i Parsonsa; ali ve kod Maksa Vebera je teorija konstitucije otila u drugi plan, a kod Parsonsa je potiskuju temeljna uve renja umerene empiristike teorije nauke. 4

funkcija" i koje se zasnivaju neposredno na moralnosti i ljubavi. Drutvo se, prem a Kontu, temelji na prethodno uspostavljenoj harmoniji koja iskljuuje sve suprotn osti i sve sukobe koji bi, da bi se reili, zahtevali formalne garancije osobene z a pravno regulisanje. Jedini Kontov ustupak i na to se u krajnjoj liniji svode n jegova razmiljanja o pravu jeste priznanje da ono igra ulogu u epohama revoluciona rne tranzicije" i tako stvara iluziju , jednakosti u pravima", ime pojaava dezinte gracioni i anarhini karakter epohe. Posle Konta socioloki pozitivizam odbacio je p ostepeno svoje identifikovanje sa osnovnom: filozofijom, sa teorijom progresa to se odnosilo i na njegov iskljuivi unitarizam. Svoju koncepciju sociologije ogranii o je na pozitivnu nauku o drutvenim injenicama. No, istovremeno, taj pozitivizam e liminisao je duhovni element koji je Kont nalazio u osnovi drutvene stvarnosti. P ozitivizam je tu stvarnost sve vie tumaio po analogiji sa prirodnom stvarnou, uglavn om fizikom ili biolokom. Iako na ovaj nain odbacujui Kontovu maksimu o nesvodijivost i sfera realnog, i ograniavajui predmet sociologije na ono to je opipljivo i dostup no ulima, socioloki pozitivizam nije se odrekao tvrdnje sociologije o tome da ona apsorbuje sve drutvene nauke i filozofsko promiljanje o drutvenim injenicama. Isto t ako je instistirala na odricanju mogunosti specifinih grana sociologije i na potre bi za univerzalnim sintezama koje su pruale monistiko objanjenje fenomena ivota drutv a Ovo je odvelo post-kontovski socioloki pozitivizam do svoenja celokupne drutvene stvarnosti na one eksternalizacije koje su dostupne ulnoj percepciji. Drutvo je, n a taj nain, samo kombinacija drutvenih snaga", dok se svi ostali elementi koji prod iru u te snage, i koje ih vode jednostavno ignoriu. Oigledno je da je socioloki poz itivizam ovim u znatnoj meri osiromaio drutvenu stvarnost. Njegova ljubav prema sl abom razumevanju stvarnosti odvela ga je do iskljuenja iz oblasti svog interesova nja onih fundamentalnih sektora drutvene stvarnosti kao to su stvarnost prava, mor alnost, religija itd. Socioloki pozitivizam time je postao drutveni naturalizam ko jim se problemi -sociologije svode na one koji su osobeni za mehaniku, teoriju e nergije, geografiju, demografiju i, konano, biologiju, a sve u trostrukoj formi a ntropo-rasizma, drutvenog darvinizma i organicizma.49 Meu ovim strujama moda je sam o organicizam poneto uzeo u obzir probleme drutvene regulacije, ukljuujui i pravo. O vo je naznaeno u delirna Herberta Spensera i eflea, to se moe objasniti uticajem, u biolokom organicizmu, starijih elemenata duhovnog organicizma" ija je osnovica meta fizika (Krauze, Arens). Bioloki organicizam bio je taj koji je prvi inspirisao etn ografska istraivanja u oblasti prava. Meutim, njegove arbitrerne premise iskljuival e su svako objektivno prouavanje specifinosti drutvene stvarnosti, a isto tako i ul oge koju u njoj igra pravo. 49 Teorija po kojoj vitalne aktivnosti nastaju ne od bilo kog posebnog dela organiz ma, ve od njegovog autonomnog sastava. Prim. prev 4

Drutveni psihologizam50 koji je savladao predrasudu naturalizma i mehanizma ( dok trina po kojoj se ljudska akcija moe objasniti isto fizikim terminima bilo mehanikim bilo biolokim, prim. prev.) zahvaljujui delima Lestera Varda Dinamika sociologija ( Lester Ward, Dynamic Sociology, 1883) , Psihiki inioci civilizacije ( The Psychi c Facfors of Civilization, 1897 ), ista sociologija u dve knjige ( Pure Sociology , 1908), Gabrijela Tarda ( vidi dalje ) i I. M. Baldvina Drutveno i etiko tumaenje ( Social and Ethical Inierpretation, 1897) ipak nije shvatio kako da razlui psiho loki aspekt drutvenog ivota ( kolektivna psihologija ) od individualne psihologije, niti kako da izbegne uski subjektivizam u tumaenju psiholokog ivota, a ni kako da prikae specifinu ulogu prava u strukturi drutva. Istina je da je Tard ( vidi nie ), i sam pravnik, u svojim radovima u oblasti krirninologije postao jedan od najznaa jnijih pretea sociologije prava. Takoe je istina da je Baldvin priznao ulogu pravn og i etikog regulisanja, dok Vard, sa svoje strane, nije pridavao nikakvu vanost p ravu, uoavajui u njemu samo arbitrerne izume. Ovo, ipak, nije odluujui prikaz u ime psiholoke sociologije. U stvari, kao to je naglasio R. Paund u svojoj znaajnoj prog ramskoj studiji Oblast i svrha socioloke jurisprudencije ( The Scope and Purpose of Sociological Jurisprudence ),51 teoretiari prava u svom naporu da konstruiu prav ne sociologije" ili, bar, teorije prava zasnovane na sociolokim temeljima, stigli su ak do toga da socioloke teorije koriste kako bi porekli stvarnost prava. Prime ri u tom smislu mogu biti primena mehanike sociologije od strane L. Gumplovica ( L. Gumplowicz, Die soziologische Staatsidee Socioloka ideja o dravi, 1902 ) i korien je drutvenog darvinizma u radu Vakaroa ( Vaecaro, Les Bases sociologiques du Droi t et de l'Etat, 1893 ) Socioloke osnove prava i drave. Po nama, nema sumnje da ovi autori, ukljuujui ak i Tarda ( o kome e biti rei kasnije ), nisu u pravu pronali drut enu stvarnost prava zahvaljujui njihovim sociologijama, ve su uvezli" pravo na osno vu svojih nezavisnih pravnih studija. Da bismo zakljuili ovaj saeti prikaz tendenc ija u sociologiji koje nisu bile povoljne za razvoj sociologije prava, potrebno je spomenuti i dve druge novije tendencije nemaki socioloki formalizam i ameriki bi heviorizam. Socioloki formalizam, iji su glavni predstavnici Georg ZimeI (Georg Si mmei Soziologie Sociologija, 1908) i L. fon Vize (L. von Wiese, System der allge meinen Soziologie Sistem opte sociologije, u dve knjige, 1926, 1933, u prevodu na engleski Hauarda Bekera, 1932), ograniava celokupno prouavanje sociologije iskljui vo na iste forme meuljudskih odnosa". Ne uzima se uopte u obzir nikakva kulturna i d uhovna sadrina tih formi, kao to u pravo, moralnost, religija, znanje i estetika, a takoe ni materijalna osnovica drutva, bilo demografska, geografska, instrumentaln a, ekonomska, ili koja druga. Prema pristalicama te koncepcije, poeti sa izuavanje m ne samo jednostavne apstraktne forme socijacije", ve i ukupnosti konkretnih 50 51 Psihologizam pravac koji pridaje primarnu vanost psiholokom aspektu Prim, prev. Ha rvard Law Rev, 1912, knj. 12. 4

drutvenih manifestacija, znai raskinuti sa sociologijom u drugim drutvenim naukama ili u istoriji. Sociologija tako gubi svoj posebni predmet; ne moe stoga biti nik akvog uzajamnog odnosa sociologije i posebnih drutvenih nauka! Ako je ovaj pravac bio zasluan za odbacivanje prvobitnog nastojanja sociologije da ukine sve posebn e drutvene nauke, i ako se njime favorizovalo izuavanje tipova socijacija i grupis anja, on je, time to je sociologiju uinio potpuno sterilnom, platio suvie veliku ce nu za svoje ciljeve. Ta koncepcija nije nita drugo do apstraktni i antiistorijski racionalizam, kombinovan sa nominalistikom predrasudom o drutvenoj stvarnosti.52 U svojim metodolokim razmatranjima formalisti su zaboravili da su predmet i metod jedne nauke razliite stvari i da se jedan jedinstveni drutveni predmet drutvena st varnost moe izuavati razliitim metodama: tipoloki (sociologija),, kroz pojedinano pos matranje (istorija), normativno i tehniki (jurisprudencija,itd.). Nadalje, formal istiku sociologiju, koja je ogradila celokupnu sociologiju od kulture i duhovnog i vota ( sociologija znanja, religija, pravo; itd. ), za koji je osoben puni razvo j, s pravom je odbacila veina savremenih sociologa, Biheviorizam je u poetku bio s amo veoma sporna primena na psihologiju isto biogenetske teorije uslovnih refleks a ruskog filozofa Pavlova. Cilj se svodio na eliminisanje specifinosti ljudskog p onaanja, za razliku od ponaanja ivotinja ( Don Votson, Psihologija prema shvatanju b ihevioriste John B. Watson, Psychology from the Standpoint of a Behaviourist, 19 14). Kasnije je taj pravac prihvatio itav niz amerikih autora, koji su nastojali d a rese probleme socijalne psihologije i sociologije. Socijalni biheviorizam, u ue m smislu, poduhvatio se da svede celokupan drutveni ivot na fizikopsiholoke reflekse , Shvaene kao odgovorni spoljni podsticaji. Da bi bio dosledan, taj pravac nije m ogao izbei uski krug spoljnih podsticaja i refleksnih odgovora. No, poto na toj os novi u sferi ovekovog ponaanja nisu uopte mogue ni komunikacije ni povezivanja, a jo manje dublje unije, ak su i najradikalniji bihevioristi ( na primer, Flojd Olport , Rid Bejn i Dord Landberg ) bili prinueni da uvedu, s jedne strane, koncept drutveni h podsticaja" ( unutranja sredina ) i, s druge, ,,reflektivnih odgovora", to je re zultiralo u reflektivno ponaanje.53 Sada se usled koncepcije reflektivnih odgovor a i reflektivnog ponaanja ponovo uvodi problem svesti i komunikacije svesti. Posl edica je, meutim, ponovno javljanje svih onih problema koje je biheviorizam eleo d a eliminie. to se tie drutvenih podsticaja", taj termin, sam po sebi, uistinu dovodi do zaaranog kruga, jer se njime pretpostavlja kao poznato ono to su bihevioristi p redlagali da objasne fizioloki i naturalistiki a to je krajnje sloena struktura drut vene i mentalne 52 Uporedi u vezi sa kritikom sociolokog formalizma moj rad Ogledi o sociologiji ( E ssais de Sociologie, 1938 ) i P. Sorokinovu studiju Savremene socioloke teorije ( Contemporary Sociological Theories, 1928 ) 488-513.. 53 Vidi F. Allport, Social Psychology, 1924, 148 i dalje; Read Bain, Trends in American Sociological Theor y, 107 i dalje, u: Trends in American Sociology, 1929; J. E. Marney, Trends in S ocial Psychology, 134 i dalje; G. Lundberg, Foundations of Sociology, 1939, 221 i dalje. 4

stvarnosti.54 Ovo je frapantno potvreno injenicom da su radovi najradikalnijih bih eviorista prepuni promiljanja o drutvenim obrascima i simbolima".55 Kao da bi simbo li, ak i kad su sasvim nepotrebno svedeni na proste znake ili izraze, bili mogui i efektni bez razumevanja njihovog unutranjeg znaenja i bez uvida u njihovu sutinu"! U svetlosti svih ovih unutranjih protivrenosti i sve ove nesposobnosti da se dosle dno prati polazna taka, ne udi to se meu najumerenijim bihevioristima ( i, jo vie, kod prilino velikog broja sociologa i psihologa koji su usvojili deo bihevioristike t erminologije zato stoje to u modi ) sve, u krajnjoj liniji, svodi na ovetali zakl juak, odavno popularan kod veine studenata. On se, kako s razlogom naglaava Florija n Znanjecki, sastoji iskljuivo u zahtevu da se ljudske akcije i njihove promene, k ao empiriki podaci, moraju izuavati u duhu naune objektivnosti".56 Time se iskljuuje metod subjektivnog samoispitivanja kojim opservator zarnenjuje mentalitet opser viranog. Time se, ipak, ni na koji nain ne iskljuuje metod interpretativnog saznav anja i uvida u unutranje znaenje opserviranog ponaanja pojedinca i kolektiva.57 I d ok je koncepcija bihevioriste isto i jednostavno vraanje na drutveni naturalizam za snovan na fiziologiji, to nije donelo nita novo, istovremeno je i izazvala potpunu konfuziju oko uloge regulacije, pravila, vrednosti i ideja ukratko, duhovnog el ementa u drutvenom ivotu. Njome su svi ti konstitutivni elementi drutvene stvarnost i transformisani u podsticaje" koji deluju vie ili manje mehaniki. Ta koncepcija je tako postala prepreka razvoju sociologije prava, a i svake preciznije teorije dr utvene kontrole", a, ire uzev, i ukupnog sociolokog izuavanja nematerijalnih aspekat a kulture, to jest, viih drutvenih vrednosti".58 V D. Samnerova koncepcija tradicion alnog ponaanja i obiaja ljudi".kao jednog od najfundamentalnijih predmeta socioloko g izuavanja, moe se smatrati prvim korakom u pristupu problemima sociologije prava i 54 Potrebno je zapaziti da je naelo biheviortsta o drutvenoj stimulaciji" protivreno u jo jednom smislu. Njihove premise teraju ih ka krajnje individualistikom nominaliz mu, ako ne i ka fiziolokom solipsizmu ( ekstremni oblik skepticizma kojim se porie mogunost bilo kakvog saznanja izuzev onog zasnovanog na sopstvenoj egzistenciji. Prim. prev. ). U tom smislu, potpuna negacija stvarnosti grupa i kolektivnog po naanja grupa je, prema F. Olportu ( F. Allport, Institutional Behaviour, 1933,238 i dalje ), mnogo doslednija nego priznavanje njihove realnosti kod D. Landberga (op. cit., 163 i dalje ). 55 Radovi Landberga (op. cit., 9 i dalje, 195 i dalje, 253 i dalje, 311 i dalje, 399 i dalje; kao i Istraivanje drutva ( Social Research , 1929, 14 i dalje ), posebno su karakteristini. On upotrebljava i zloupotrebljav a termin simbol" kako bi sakrio protivrenosti svoje argumentacije, 56 Social Actio ns, 1938, 17 i dalje; 52-53. 57 Treba primetiti da su u Francuskoj sociolozi koj i su najvie privreni objektivnim metodama - Emil Dirkem i Lisjen Levi-Bril konano p riznali potrebu prouavanja unutranjeg znaenja ljudskog ponaanja. Dirkem je u svom po slednjem delu insistirao na ulozi vrednosti i ideala u drutvenoj stvarnosti, a Le vi-Bril se posvetio istraivanju primitivnog mentaliteta ( uporedi sa ovim moje st udije Eseji o sociologiji i Teorijski moral i nauka o obiajima ( Essais de sociol ogie, 1938; Morale theorique et Science des Moeurs, 1937 ). 58 Vidi C. A. Ellwoo d, Methods in Sociology (1933). O optoj kritici biheviorizma vidi str 46-56, kao i predgovor, str. VII i dalje, i str. 43 i dalje i 519 i dalje u radovima R. M. Makajvera Drutvo, njegova struktura i promene i Da li je sociologija prirodna nau ka? ( Society, its Structure, and Changes, 1931; Is Sociology a Natural Science? , 1931), u izdanju Amerikog sociolokog drutva. 4

morala. U svoja dva rada Tradicionalni narodni ivot studija o sociolokom znaaju uob iajene prakse, ponaanja, obiaja i morala ( W. G. Sumner ) ( Folkways, A Study of So ciological Importance of Usages, Manners, Customs and Morals, 1906) i Nauka o dr utvu ( The Science of Society, 1927, u etiri knjige, uz saradnju sa A. G. Kelerom Keller ), Samner je utvrdio da se nesvodljivi karakter drutvene stvarnosti u odno su na pojedinca i na uzajamne odnose pojedinaca najuoljivije ispoljava u regulisa nju ponaanja kroz tradicionalno ponaanje ljudi i obiaje. To tradicionalno ponaanje na poetku se namee nesvesno i anonimno. Ono predstavlja navike i obiaje drutva...; pot om se te tradicionalne navike pretapaju u regulativne i imperativne norme za gen eracije koje dolaze. I dok su na snazi, na veoma intenzivan nain upravljaju indiv idualnim i drutvenim poduhvatima. Te navike, tradicionalno ponaanje i obiaji stoga nisu svesno i voljno delo ljudi". Regulativni i imperativni karakter tradicional nog narodnog ponaanja i obiaja, koncentrisan je u mores, ukljuujui i zakljuak da su o usmereni ka dobrobiti drutva i na primenu prinude prema pojedincu kako bi ih se p ridravao, iako ih ne usklauje bilo koja vlast". Institucije i zakoni stvaraju se iz obiaja. Institucija sastoji se od koncepta ( ideje ) i strukture". Institucije ko je se razvijaju, kao to su svojina, brak, religija, moraju se razlikovati od zvan ino stvorenih" kao to je pravo, konkretna prava nalazila su se u obiajima pre nego t o su stigla u pravo, ime se formirao jedan regulativni sistem, bez obzira je li d obro organizovan ili nije". Nemogue je povui otru liniju razdvajanja izmeu obiaja i za kona. Razlika je u obliku sankcija, koje su u sferi prava racionalnije i organiz ovanije". Samner snano podvlai znaaj uloge drutvene regulacije" koja je jedna od potre ba ivota" drutva, neophodna za njegovo odravanje". Njegove polazne postavke i metodi ne dozvoljavaju mu, meutim, da doe do bilo kakve preciznije diferencijacije izmeu jednostavnog pritiska drutva, tehnike regulacije ili, konano, same kulturne regulac ije, a ni do preciznog razlikovanja u okviru ove poslednje izmeu regulisanja pute m prava, morala, religije ili estetike. Samner poinje sa premisama koje su, s jed ne strane, utilitarne, a s druge evolucionistike. To mu onemoguava da, uprkos stal nih napora, naini razliku izmeu kulturnih vrednosti i obrazaca, s jedne strane, i tehnikih navika i obrazaca, s druge. On je, ak, onemoguen i da u tehnikim, moralnim i pravnim obiajima vidi bilo ta drugo do faze u neprestanoj evoluciji koju je sam iskonstruisao. Jedina distinkcija naena je u rastuoj snazi sankcije, i to zahvalju jui pojaanoj rutini. On ne uvia da razliiti tradicionalni narodni obiaji dolaze u suk ob kao celovita naela, iskljuujui uzajamni kontinuitet, ili da karakter sankcija ni je dovoljan za razumevanje unutranje slrukture regulacije koju one obezbeuju. Mora mo dodati da se Samnerovom koncepcijom celokupni moralni i pravni ivot vetaki svodi na porodicu i obiaj kako on kae: na inerciju i rigidnost", ime se spreavaju elementi spontane inovacije, kolektivne kreativnosti, pobune ili izmene i dopune. Pored toga, Samner eliminie iz etosa svaki 4

element telosa", duhovnih vrednosti, ideala, i tvrdi da su obiaji, sa svojim autori tetom injenice, jedini kriteriji pravinog i nepravinog. Na taj nain, prinueni smo da z akljuimo kako su napori Samnera i njegove kole da pomognu sociologiji da obuhvati prouavanje drutvene stvarnosti prava i morala propali. Samnerove koncepcije uspeno je kritikovao F. H. Gidings. Ovaj sociolog pokazao je da se u pomenutom Samnerov om radu nije uspelo sa razdvajanjem ,,razumno relevantnih i razumno nerelevantni h obrazaca ponaanja" povezanih sa drutvenim telesisom" (telesis" svrhovito korienje r dnih i drutvenih procesa, prim. prev.). Ta kritika izloena je u njegovom radu Nauno istraivanje ljudskog drutva (Sumner) (The Scientific Study of Human Society, 1924 , str. 24, i dalje, 143, i dalje, str. 29, i dalje). Prema Gidingsu, meu ,,obiajim a" u ovom drugom smislu, potrebno je initi razliku izmeu obiaja proetih moralnim vre dnostima i temistes" ( pravedni obiaji, termin skovan po imenu grke boginje pravde Temis, prim. prev ), to jest, obiaja koji su vie vezani za pravdu. Konano, ovaj aut or naglaava da se tradicionalno narodno ponaanje i obiaji", sa svojim raznovrsnim zn aenjima moraju porediti sa dravnim tradicionalnim navikama" pri emu je od znaaja i ne prekidna tenzija izmeu ta dva fenomena, kao posledica njihove razliitosti ( str. 1 90, i dalje ). Na taj nain, Gidingsova kritika sruila je evolucionistiku i utilitar nu harmoniju Samnerovih konstrukcija, pokazujui nemogunost da se na toj osnovi doe do sociologije prava i moralnosti. To isto se moe rei i za rad E. Vestermarka Pore klo i razvoj moralnih ideja, u dve knjige ( E. Westermarckt The Origin and Growt h of Moral Ideas, 1907 ). Meutim, naglaeni psiholoki subjektivizam spreava Vestermar ka da pronae tano mesto sociologiji prava i moralnosti u sociologiji, jer ih on ne razlikuje od etnografije i socijalne psihologije. Mnogo znaajnije za proirenje so ciologije, u smislu koji nas interesuje, bilo je uvoenje teorije o drutvenoj kontro li" u ameriku sociologiju. Poto je njen autor E. A. Ros formulisao njene temelje u nizu lanaka objavljenih u Amerikom asopisu za sociologiju ( American Journal of So ciology, 1896-8 ) i u knjizi Drutvena kontrola o temelju poretka ( Ross ) ( Socia l Control, A Survev of the Foundation of Order, 1901 ), taj problem postao je je dan od glavnih predmeta interesovanja amerike sociologije, inspiriui veoma znaajnu l iteraturu. Polazna taka Rosovih koncepcija bile su dve glavne teze. Prva se odnos ila na razlikovanje izmeu drutvenih uticaja" (neposredni psiholoki pritisak, stimulac ija ih sugeriranje drutva u odnosu na pojedinca, kao manifestacija drutvenih sila" ) i drutvene kontrole kao regulativne institucije", kao i argumenata koji se nameu" i koji su predvieni za suzbijanje neeljenog ponaanja i ohrabrivanje eljenog ponaanja". Druga se odnosila na ideju da poredak u drutvenom ivotu nije instinktivan ni sponta n, ve se oslanja na drutvenu kontrolu, iji je i proizvod. Kako drutvo nije mogue bez poretka, drutvena kontrola je neophodni konstitutivni 4

element drutvene stvarnosti. U prilog druge Rosove teze navode se dva argumenta n ejednake vrednosti. Sasvim je opravdano njegovo insistiranje na rrmogostrukosti nesvodljivih sukoba u drutvenom ivotu, koji se samo privremeno mogu stabilizovati, i to uvek novim primenama drutvene kontrole. Sasvim je, meutim, sporno njegovo tu maenje drutvenog", u radikalno nominalistikom smislu, po kome je tu re o skupu izolov anih pojedinaca, pa ak i o nekoj vrsti fikcije, s tim to jedina povezanost meu poje dincima potie od drutvene kontrole. Osnovica i izvori te kontrole uporno se ne uzi maju u obzir. Meu raznim tipovima drutvene kontrole, pravo je za Rosa ugaoni kamen zgrade poretka i najspecijalizovanija i najsavrenija maina kontrole koju primenjuj e drutvo", integrisanja prava u opti korpus drutvene kontrole omoguava prouavanje nje govog funkcionalnog odnosa prema konkretnim drutvenim situacijama, ime se favorizu je razvoj sociologije prava. Za ovu drugu, pravo i imperativi, u stvari, nisu ni jednoobrazni ni nepromenljivi, ve se prilagoavaju situaciji u kojoj se dato drutvo moe nai". ak i znaaj prava, u poreenju sa drugim tipovima drutvene kontrole (moralnost , religija, umetnost, obrazovanje, itd.) moe varirati u zavisnosti od tipa drutva. Ove Rosove ideje uspesno je razvio najvei ameriki sociolog prava Rosko Paund, kom e je Ros posvetio svoja Naela sociologije ( Roscoe Pound ) (Principles of Sociolo gy, 1902) i koji, sa svoje strane, neprestano naglaava svoje prihvatanje Rosovog opteg naela drutvene kontrole ( vidi dalje ). Uprkos svim ovim obeanjima Rosove teor ije drutvene kontrole, meutim, ona se nije pokazala kao dovoljna osnovica delotvor ne reformacije sociologije kojom bi bio omoguen razvoj sociologije prava. Prvo, ot ro razlikovanje izmeu uticaja drutvenih snaga" i drutvene kontrole koja podrazumeva regulisanje, u velikoj meri je oslabljeno, ako ne i sasvim ukinuto usled konfuzi je u autorovoj analizi (a) vrsta kontrole", (b) sredstava (ili metoda) kontrole" i (c) organa kontrole". Ako uzmemo u obzir injenicu da su razlike meu vrstama kontro le ( pravo, moral, religija, itd. ), razlike izmeu vrednosti koje su njen predmet , kao i izmeu njihovih strukturalnih znaenja, i da za ostvarivanje specifinog regul isanja svaka vrsta kontrole moe koristiti najraznovrsnije metode ( ili sredstva k ao to su uticaji, stimulacije i dr. ), shvatiemo da identifikovanje vrsta kontrole znai unitavanje osnovice itave koncepcije. Tako je Ros naveden da u drutvenu kontro lu ukljui one stvari kojima se u poetku suprotstavljao ( pritisak, sugestiju, iluz iju, javno mnjenje, naviku, presti, itd. ) i to zato to je propustio da zapazi kak o svaka vrstadrutvene kontrole moe koristiti nabrojana sredstva u svojim akcijama, i to u razliitom pravcu ili u razliitim kombinacijama. Sledstveno tome, on namern o brie sve linije otrog razgranienja izmeu problema drutvene kontrole i problema kole ktivne psihologije, to je u kasnijim raspravama dovelo do takvog irenja pojma ove kontrole da je on izgubio svako preciznije 4

znaenje. Mnogi autori su potom taj pojam asimilovali sa optim psiholokim opisom drutv enih podsticaja.59 Izjednaavanje vrsta kontrole sa organima kontrole nije bilo rna nje nesreno. U stvari, organi kontrole su razliite drutvene strukture ( na primer, oblici socijacije, grupa, blokova grupa ih sveobuhvatnih drutava ) koje, svaka za sebe, mogu istovremeno posluiti kao podrke nekolikim vrstama kontrole i koje se, kao takve, odnose na njihove sopstvene pripadnike. Problemi odnosa drutvene kontr ole i razliitih tipova grupisanja u okviru sveobuhvatnog drutva u potpunosti izmiu Rosovoj panji. To je moda zato to mu njegovo radikalno shvatanje nije dozvolilo da razume stvarnost kolektivnih entiteta i njihovih specifinih poredaka. On je veziv ao razliite vrste drutvene kontrole samo za sveobuhvatna drutva, smatrajui da je por edak stvoren tom kontrolom jedan jedinstveni fenomen kao da je poredak neko apso lutno a ne relativno naelo i kao da u svakom drutvu ne postoje nerazreljivi plurali zam poredaka i odgovarajuih organa kontrole! Za Rosa je postojao samo jedan nain o beleavanja preciznijih kontura njegove teorije drutvene kontrole. Poto se jasno raz granie vrste, sredstva i organi kontrole, to se postie povezivanjem vrsta kontrole sa kolektivnim duhovnim vrednostima koje ih irispiriu i koje ih ine autentinim tel ima normativnog regulisanja. Ros je, u stvari, za izvesne tipove drutvene kontrol e predvideo ovaj put, pozivajui se na njihovu vezu sa drutvenim idealima i vrednova njima". Meutim, On ne samo to nije insistirao na toj vezi ve ju je sasvim iskljuio i z drugih tipova drutvene kontrole i, posebno, iz prava ( Drutvena kontrola, str. 4 11, i dalje, i Naela sociologije, str. 423-430 ), transformiui tako i pravo u istu t ehniku. Meu nastavljairna Rosove teorije sociologije prava, S. A. Elvud je van sum nje najvie nastojao da definie i ogranii pojam drutvene kontrole, demonstrirajui njen u neophodnu vezu sa idealnim i duhovnim elementima koji ine konstitutivna naela sa me drutvene stvarnosti. Inspirisan duhovnim racionalizmom koji je bio osnovica so cijalnog evolucionizma engleskog sociologa L. T. Hobhausa60, Elvud je insistirao na ideji da se kontrola oslanja na socijalni idealizam" u ostvarivanju duhovne st rane drutvenog ivota" koji se ispoljava u viim kulturnim vrednostima, idejama i idea lima" kroz ureivanje ponaanja. Za Elvuda se, tavie, vrste kontrole svode na one koje doprinose stvaranju drutvenog poretka u striktnom znaenju tog izraza, to jest drut venog morala, prava, religije i obrazovanja. U isto vreme Elvud veruje u neprest ano progresivno kretanje u ivotu drutva ka sve veoj spiritualizaciji i racionalizac iji, kombinovanim sa sve svesnijom, usavrenijom i 59 Najrazraemja doktrina u tom pravcu je ona L. L. Bernarda, izloena u radu Uvod u so cijalnu psihologiju, 1926, gl. XXXV - XXXVI, ( Introduction to Social Psychology ) kao i u radu Socioloki aspekti drutvene kontrole ( Social Control in its Sociol ogical Aspects, 1939 ). 60 Moral u evoluciji ( Morals in Evolution, 1906) , Um u evoluciji ( Mind in Evolution, 1918 ), Racionalno dobro ( The Rational Good, 19 21), Elementi drutvene pravde ( The Elements of Social Justice, 1922 ). 4

delotvornijom drutvenom kontrolom.61 I pored Elvudovih zasluga u obradi povezanos ti problema drutvene kontrole sa problemom duhovnih vrednosti u konstituisanju i akciji drutvene stvarnosti, njegov nain izlaganja i formulisanja ove ideje izaziva ozbiljne prigovore. Nisu, naime, ovde jednostavno u pitanju implikacije, inae sa svim kontroverzne ideje drutvenog progresa, za koji su relevantni raznorodni sudo vi o stvarnosti i raznolika vrednovanja, niti njegovo verovanje u neprestanu evo luciju to sociolozi sve vie i vie odbacuju. Vanija je injenica da Elvud, umesto da pr ouava funkcionalne odnose izmeu duhovnog ivota ( koji, tavie, ne moraju uvek biti rac ionalni, to e rei intelektualni ) i raznovrsnih manifestacija drutvene stvarnosti, t retira duhovno" kao sasvim zasebnu i nepromenljivu oblast na nain osoben za apstra ktni i dogmatski idealizam. Tako, on podvrgava sociologiju iskljuivo svojoj sopst venoj filozofiji, vraajui se na trag jednog istog ideolokog metoda, kojim iskljuuje s vaku relativnost i itavo mnotvo simbolikih aspekata, znaenja i duhovnih vrednosti, u njihovim uzajamnim odnosima sa drutvenom stvarnou. Svojim idealistikim dogmatizmom on, na taj nain, nevoljno kompromituje nezamenljivu ideju sociologije duha koja, po njemu, dobija oblik povratka na staru vrstu socijalne filozofije kojom se drut veni ideal mea sa prirodom drutva". Izuzetno znaajan doprinos reavanju problema drutve ne kontrole i onih vezanih za sociologiju ljudskog duha pruio je S. H. Kuli u svo jim dobro poznatim delima. Tek u svojoj poslednjoj knjizi Drutveni progres ( G H. Cooley, Social Progress, 1918 ) on je izriito upotrebio izraz drutvena kontrola", ali gaje od samog poetka obuzimao problem povezan sa strukturom drutvene stvarnost i. Obradio gaje u delu Ljudska priroda i drutveni poredak ( Human Nature and Soci al Order, 1902 ), a naroito u radu Drutvena organizacija ( Social Organization, 19 09). Nasuprot Rosovom nominalizmu" i Elvudovom stavu koji je imao karakter kompro misa, Kuli zauzima otro realistiku" poziciju kad je re o drutvenim entitetima. On ins istira na nesvoljivosti drutvene celine" jer se ona ne moe razlagati na delove, kao i na sutinskoj specifinosti drutvene stvarnosti. Ta specifinost sastoji se, u stvari , u injenici da su pojedinano bie" i drutveno jedinstvo" samo apstraktni aspekti organ ke i ive ceiine uma", koja je u procesu neprekidnog stvaranja. Ova kreativnost ivog uma" u kojoj su samosvest i drutvena svest blizanci, omoguuje stvaranje drutvenih ideala i skale vrednosti, simbola i standarda, koji su u isto vreme proizvodi i proizvoai drutvene stvarnosti. Duhovni ivot koji se, kao sutinski element drutvene stv arnosti, ispoljava podjednako u vidu ,,mi" i u vidu , ja", neprestano sam sebe p revazilazi. Prema Kuliju, taj proces vodi jednoj istovetnosti izmeu moralne i drutv ene ceiine", za razliku od ulnog" i ideala dobrog i pravinog koji su, sami po sebi, stvaralaka drutvena celina". Drutvena kontrola ije je 61 The Social Problem (1915, 2. izd. 1924), 21-48, 92, 115, 191-199, 207, The Psych ology of Human Society, 1925, 390-468; Methods in Sociology, 1933, 21 i dalje, 1 29214; Vidi i njegov stimulativni lanak Socioloki temelj prava, u: Green Bag, sv. 2 2, 1910. 4

regulisanje usmeravano drutvenom skalom vrednosti i idealima, predstavlja, prema tome, proces sutinski osoben za samostvaranje drutva. Tu je re o samokontroli" od st rane drutva koja nije nametnuta pojedincima jer se oni ne mogu izolovati od drutven og uma", ve o samoj toj ivoj celini koja samu sebe kontrolie. Ta kontrola manifestu je se u sveobuhvatnim drutvima, kao i u posebnim grupama, otkrivajui tako mnogostr ukost organa koji koegzistiraju u svakom domenu kontrole. Ovim shvatanjem, tako razliitim i, ak, suprotstavljenim Rosovom, uvodi se u ideal drutvene kontrole naelo dinamike spontanosti. To omoguuje Kuliju da u raspravu uvede injenicu da se drutvena kontrola ne postie samo pravilima i standardima, kao i da podvue razliku izmeu nes vesne ( ili implicitne ) drutvene kontrole i racionalne ( institucionalizovane ) kontrole, zasnovane na kristalizovanim standardima. Ove znaajne distinkcije koje su prihvatili mnogi sociolozi, poneki dodajui i nove ( kao ona izmeu organizovane i neorganizovane, formalne i neformalne kontrole, itd. ), nesumnjivo imaju velik u vrednost. Ne ugroavajui ni na koji nain diferencijaciju u duhovnim vrednostima, o ne, naime, doputaju opisivanje regulativne funkcije religije, morala, prava, itd. , i to na vie nivoa to je stanovite koje igra znaajnu ulogu u savremenoj sociologiji prava. Ako su, meutim, Kulijeva shvatanja uspela u produbljavanju problema drutve ne kontrole i otvaranju puta u izuavanje funkcionalnih odnosa ili duhovnih znaenja i razliitih manifestacija drutvenog ivota, njihova opta socioloka osnovica ostala je ipak u velikoj meri da visi u vazduhu. Potpuno odsustvo jasnoe u Kulijevim anali zama izazavalo je mnoge kritike; njegovo osnovno kolebanje izmeu uvaavanja duhovni h vrednosti kao jednostavnih, jednostranih proizvoda drutvenog ivota, i dogmatske idealizacije samog tog ivota, shvaenog kao ideal62 to je slabost pokrivena nedostat kom preciznosti, kao i neodreeno poluvitalistiko ( vitalizam filozofska doktrina p o kojoj se fenomeni ivota ne mogu objasniti isto mehanikim terminima, jer u njima p ostoji neto nematerijalno to razlikuje ive od neivih stvari prim. prev. ) i polumist ino shvatanje stvaralatva,63 spreili su Kulija da rei problem sociologije ljudskog d uha koji je, inae, osetio. Veina sociologa koji su pole Kulija obraivali pitanje drut vene kontrole, umesto da produbi njegovu analizu, dola je do eklektikih teorija, k ombinujui ih sa Rosovim i Samnerovim stavovima,64 ime su samo doprineli poveanju ko nfuzije oko ovog znaajnog problema. Kulijeve opte koncepcije u nekoliko aspekata p otseaju na koncepcije velikog majstora francuske sociologije Dirkema, koji je obr aivao 62 63 Vidi T. V. Smith, Beyond Conscience, 1934 ( S druge strane svesti ), 110-132. Vi di S. M. Levin, C H. Cooley and the Concept of Creativeness ( C. H. Kuli i Konce pcija stvaralatva ), u: Journal of Social Philosophy, 1941, 216-229. 64 Vidi, na pr. R. E. Park i K W. Burgess, Introduction to the Science of Sociologe, 1921, 7 85-864; Social Control, u: Zbirci radova, u izdanju Amerikog sociolokog drutva, sv. XII, 1917; E E. Lumleyt Meahs of Social Control ( Sredstva drutvene kontrole), 1 926, kao i Principles of Sociology ( Naela sociologije ), 1928, 48-505; takoe i P. H. Landis, Social Control ( Drutvena kontrola ), 1939. 4

ta ista pitanja na veoma detaljan nain, iako je pri tom koristio drugaiju terminol ogiju. S druge strane, veliki nemaki sociolog Maks Veber je, svojom reformom soci olokog metoda, sa posebno logikom preciznou, postavio centralni problem sociologije duhovnih znaenja. Poto su ova dvojica kontinentalnih sociologa istovremeno doprine la naroito osnivanju sociologije prava kao odeljka sociologije, i poto se njihove doktrine i meu sobom suprotstavljaju i dopunjuju, razmotriemo neto detaljnije njiho va gledita. Emil Dirkem ( Emile Durkheim, 1858 1917 ), transformisao Kontove konc epcije i istovremeno snano odbacio svaku tendenciju nove nauke ka naturalizmu, fo rmalizmu ili dogmatskoj metafizici, ogromno je doprineo aiirmisanju sociologije prava u okviru sociologije. On je produbio tezu o specifinosti drutvenog" kad je od bio da prizna bilo kakvo objanjenje drutvenih fenomena koji se javljaju u celini", izuzev u relacijama specifinog karaktera te celine" i kada je u daleku budunost pom erio svako izuavanje optih zakona razvoja drutva. Kriteriji ove specifinosti su, s j edne strane, prethodno stvorene institucije" ( kolektivno ponaanje izraeno u organi zacijama i uobiajenoj praksi ) koje vre prinudu i pritiske i, s druge, kolektivni simboli, vrednosti, ideje i ideali, koji proimaju drutvenu stvarnost ( i koji su D irkemu omoguili da definie naela drutvenih fenomena kao sistema vrednosti) i, konano, stanja kolektivne svesti, kolektivnih reprezentacija i aspiracija koje se ne mog u svesti na individualne svesti i koje slue kao osnovica svakoj manifestaciji sve snog ivota.65 1. Na povrini drutvene stvarnosti nalazi se geografska i demografska osnova drutva, kao i graevine, kanali i komunikacije, alatke, hrana, proizvodi itd . itava ta materijalna osnova je, meutim, drutvena samo ukoliko je duboko transform isana kolektivnom akcijom i ako je proeta simbolima, idejama i wednostima koje jo j pripisuje kolektivni um. 2. Ispod tog materijala ili, kako ga Dirkem naziva, , ,morfoloke povrine", nalaze se institucije ( ranije postojei naini rada" ) i kolektiv na ponaanja, kristalizovana bilo u uobiajenoj praksi bilo u organizacijama, s tim t o one prve vre pritiske, dok su druge sredstva prinude, shvaene u punom smislu. 3. Potom dolaze simboli, koji odgovaraju institucijama i slue kao objedinjujui znaci i sredstva; na primer, amblemi, zastave; sveti predmeti, obredi i dogme, tipini za potrebe religije; sankcije, procedure, statuti, zakoni, obiaji, itd., tipini za pravne svrhe. 65 De la Division du Travail social (O podeli drutvenog rada), 1893, engl. prevod 19 15 i 1933, Regles de la Methode sociologique (Pravila sociolokog metoda), 1894, e ngl prevod 1938; Le Suicide (Samoubistvo), 1897; Les formes elementaires de la V ie religieuse (1912, engl; izd. 1926); Philosophie et Sociologie, 1924 (Filozofi ja i sociologija), Moralno vaspitanje {Education morale, 1930). Meu Dirkemovirn la ncima najvaniji su: Determination du fait morale (1907), u: Bulletin de la Societ e francaise de philosophie), kao i Jugements de realite et Jugements de valeur ( 1911), u: Revue de metaphysique et de Morale. Vidi kritiku analizu Dirkemovih ide ja u mom radu Essais de Sociologie, 1938, str. 69, 5, 279-306. 4

4. Pod simbolikim nivoom postoje kolektivne vrednosti, ideje i ideali koji se izr aavaju simbolima i kojima se inspirie kolektivno ponaanje. Te vrednosti i ideje, ko je su istovremeno i proizvodi i proizvoai drutvenog ivota, vode ka slobodnim i najman je kristalizovanim strujama" kolektivnog uma iji su aspiracioni elementi. 5. Konan o, prodirerno u najdublji nivo drutvene stvarnosti u sama stanja kolektivnog uma ili kolektivnog predstavljanja, kolektivnog pamenja, kolektivnih tendencija i asp iracija, kolektivnih volja i usplamtelosti, koje su delom nadiskustvene a delom nerazdvojne od individualnih svesti.66 Ba je analiza ovih dimenzija drutvene stvar nosti, u iji sastav ulazi nekoliko slojeva razne dubine, i odvela Dirkema do spoz naje o potrebi diferencijacije nekoliko posebnih i specijalizovanih grana sociol ogije: I. Socijalna morfologija", koja izuava materijalnu povrinu drutva koja se moe izraunati i izmeriti. II. Socijalna fiziologija", koja izuava institucije, kolektiv ne simbole, vrednosti i ideje i koja obuhvata sociologiju religije, morala, znan ja, prava, ekonomije, lingvistike i estetike. Ovaj deo sociologije, koji je Dirk em dosta nesreno nazvao socijalnom psihologijom, mogao bi se bolje nazvati sociol ogija ljudskog duha, poto su svi uobiajeni naini rada" koji su predmet te grane usme ravani znaajnim simbolima i orijentisani ka vrednostima i idejama. III. Kolektivn a psihologija. IV. Opta sociologija, koja izuava integraciju svih nivoa i aspekata drutvene stvarnosti u ono to je Mos (Mauss), glavni Dirkemov nastavlja, nazvao tota lni drutveni fenomeni"; u ovoj grani opisuju se tipovi grupa tih fenomena i tipov a integralnih drutava. Amerika sociologija je poslednjih decenija ostvarila detalj niju specijalizaciju raznovrsnih sociolokih disciplina, pa se u tom smislu govori i o itavom mnotvu od trideset.67 Neke distinkcije u tom smislu veoma su korisne, druge su, pak, ustanovljene prilino nasumice. Dirkem je nainio prvi pokuaj racional ne podele sociologije u specijalne discipline, iako taj pokuaj oi^edno nije i konaa n ( vidi dalje" odeljak IV ovog Uvoda ). Dodeljujui, uz sociologiju etike, religi je, itd., precizno mesto sociologiji prava u okviru sociologije ljudskog duha, k oja se razlikuje od socijalne morfologije, kolektivne psihologije i opte sociolog ije, Dirkem je dao novu orijentaciju kontinentalnoj sociologiji. On je u znaajnoj meri, a i dublje i sistematinije od amerike teorije drutvene kontrole, elirninisao prepreke koje su pred pravnu sociologiju stavili socioloki pozitivizam, naturali zam i formalizam. 66 O kritici Dirkemove koncepcije o nadiskustvenom kod kolektivne svesti", vidi u mo m radu Essai de Sociologie. 67 Vidi, na pr., L. L. Bernard, The Fields of Sociol ogy, u: The Fields and Methods of Sociology, 1934, str. 12 i dalje. 4

Mogue je, ak, rei da, posmatrana iz odreenog ugla, celokupna Dirkemova sociologija, naroito u njenim poecima, ima izvesnu pravom proetu" tendenciju. On je, u stvari, sut inski kriterijum drutvenog video u prinudi", zapovednosti snabdevenoj sankcijom to je bitna osobina prava, praena naglaavanjem discipline i regularnosti iznad svega drugog, pa ak i u oblasti etike. U isto vreme smatrao je pravo vidljivim simbolom" sveukupne drutvene solidarnosti", jedinstvenom polaznom takom svog izuavanja; pri t om je proklamovao daje broj drutvenih odnosa nuno srazmeran broju pravnih pravila k oja ih odreuju", i da se opti ivot drutva ne moe iriti bez pravnog ivota, istovremeno pirui do istih granica i odnosa, iji se svi sutinski varijeteti drutvene solidarnost i nuno odraavaju u sferi prava". Uprkos ovog prilino naglaenog znaaja pravnih simbola u izuavanju drutvene stvarnosti, to se pripisuje Dirkemu, i to je omoguilo njegovoj sociologiji da na zgradi koju je podigla istakne natpis zabranjen ulaz svakome ko nije pravnik'*, on, verujem, nije uspeo da ukloni, sve prepreke punom razumevan ju izmeu pravnika i sociologa. Za to postoji nekoliko razloga. Prvo, Dirkem nije odbacio agresivnu tendenciju sociologije kojom se porie svako pravo na postojanje nezavisnim dratvenim mukama osnovanim pre sociologije. Po njemu, posebne sociolok e grane trebalo je da zamene drutvene nauke kao to su pravo, ekonomija, filologija , itd. ak se i problemi episternologije mogu resiti samo sociologijom znanja". Dru gim reima, Dirkem je u prouavanju drutvenih fenomena priznavao samo socioloki metod. Po njemu bi naroito sociologija prava mogla zameniti nastavu koja se ostvaruje n a pravnim fakultetima. Pri tom je zaboravio da se raznovrsni obrasci, simboli i, ak, ideje i vrednosti mogu izuavati jednim sistematskim metodom kojim se dolazi d o njihovih usaglaenih okvira i verifikuju njihovi unutranji sadraji oko osnove za i ntegraciju u jednu celinu sa autonomnom vrednou. Zaboravio je takoe da filozofija p rava, s jedne strane, i jurisprudencija, s druge, sa svojim sistematskim i tehnik im metodima mogu mnogo pomoi sociologiji prava kao polazita za njeno izuavanje. Dru gi i odluujui razlog deliminog Dirkemovog neuspeha u naporima da konstituie sociolog iju prava lei u njegovoj koncepciji o simbolikoj sferi i o domenu vrednosti, ideja i ideala, ukratko, o duhovnom" kao jednostranom proizvodu i projekciji kolektivn e svesti". Na osnovu neosporne injenice da se izvesni obrasci, simboli, ideje, id eali i vrednosti mogu ustanoviti i shvatiti samo kroz kolektivno, Dirkem je zakl juio da je tu re o epifenomenima kolektivne svesti" ili, u najmanju ruku, o neemu sa svim slinom tome. Na taj nain, suoio se sa alternativama kolektivnog subjektivizma ( na poetku svoje karijere ) ili uzdizanja kolektivne svesti do visina nadvremens kog duha ( pri kraju karijere ), zaboravljajui da kolektivni duh moe isto tako dob ro postojati u duhovnom svetu ideja i vrednosti, ali se od njega moe i okrenuti, i me u tom smislu ne postaje ni malo drugaiji od individualne svesti. Otuda i Dirke mova tendencija da filozofske probleme treba reavati sociolokim analizama, tako da sociologija zameni ne samo 4

autonomne drutvene nauke ve i epistemologiju, etiku i filozofiju prava kolektivnom sveu", postajui tako metafiziki entitet ili Duh. Oigledno je da jedna sociologija pra va, zasnovana na ovakvim premisama prelazi granice pozitivne nauke i da se, zame njujui filozofiju pravom, sukobljava sa svakom koncepcijom kojom se pravi razlika izmeu postojanja i vrednosti, injenice i norme. Istovremeno je ispravno upitati s e da li je na toj osnovi mogue razlikovati pravne od etikih ili religioznih instit ucija jer se takvom diferencijacijom pretpostavljaju razlike meu simbolima kojima se usmeravaju razliita ponaanja, kao i meu vrednostima koje su inspiracija kod sim bola to je ranije bilo nemogue ukoliko se oni posmatraju jedino kao jednostrani pr oizvodi ili manifestacije kolektivnog mentaliteta, a ne kao specifini sadraji supr otstavljeni tom mentalitetu. Trei i poslednji razlog Dirkemovog neuspeha da elimi nie sve prepreke razvoju sociologije prava nalazio se u njegovoj tendenciji svoenj a svih problema ove discipline na one koji se odnose na stvaranje pravnih instit ucija. Izjednaujui arhaino" i elementarno" i doputajui jedan razvojni kontinuitet u tr nziciji kod drutvenih tipova, Dirkem je doao do uverenja da izuavanje porekla pravn ih, religioznih i etikih institucija u arhainom drutvu moe posluiti kao odluujue polaz e za razumevanje takvih istih institucija u savremenom drutvu. Na taj nain, sva do stignua Dirkemove kole vezana za pravnu sociologiju odnosila su se na oblasti gene tike sociologije prava, i to u okviru jednog jedinog tipa drutva: zaostalog drutva . Meutim, oblast pravno-sociolokih istraivanja je beskrajno ira. Sistematska sociolo gija prava, koja prouava odnose izmeu oblika drutvenosti" i vrsta prava", kombinujui i h i balansirajui u okviru svake grupe, i diferencijalna sociologija prava, koja p rouava pravnu tipologiju posebnih grupa i potpunih drutava, moraju prethoditi gene tikoj sociologiji, koju je mogue primeniti samo u okviru jednog tipa potpunog drutv a. Poslednje prepreke doslednom razvoju sociologije prava koje su nastale u samo j sociologiji nestale su sa reformom sociolokog metoda koju je izvrio najznaajniji nemaki sociolog Maks Veber ( Max Weber, umro 1927 ).68 Celokupna sociologija, po Vebera, mora biti sociologija interpretativnog poimanja unutranjih znaenja drutveni h ponaanja ( verstehende Soziologie ). Metod sociologije moe biti samo tipoloki i s astoji se u izuavanju idealnih kvalitativnih tipova", na primer, konstruisanje men talnih predstava u skladu sa partikularizovanim i specifinim bitnim znaenjima koja slue kao polazita, pruaju kvalitativni karakter drutveriim tipovima i rigorozno se suprotstavljaju srednjim ishodima do kojih se dolazi jednostavnim induktivnim uo ptavanjem, iji kvantitativni karakter nema primenu u drutvenoj stvarnosti koja je oi gledno proeta vanim znaenjima: ciljevi, svrhe ( Wertrational ), emotivno-voljne vre dnosti, itd. Rad sociologa 68 Uporedi meu Veberovim radovima naroito Privreda i drutvo ( Wirtschaft und Geselscha ft ), 1922; Gesammelte Aufsatze zur Religionssoziologie, 1921, sv. IIII. 4

prestaje sa istraivanjem subjektivnih znaenja i sa izuavanjem verovatnoe, to jest, an si drutvenog ponaanja u skladu sa tim subjektivnim znaenjima. Provera objektivnosti ovih znaenja zadatak je filozofije, a njihova logika sistematizacija dogmatsko-no rmativnih nauka, kao to su jurisprudencija ili teologija. Sledstveno tome, uzimaj ui znaenja i, iznad svega, vrednosti kao svoja polazita, sociologija se oslobodila ne samo vrednosnih sudova ve i svake unapred prihvaene hijerarhije vrednosti i ras prave o njihovoj objektivnoj vanosti. To je i znaenje izraza Wertfreiheit, upotreb ljenog u sociologiji koju je proklamovao Veber. No, u isto vreme, da bi izuavala i anse delotvornih drutvenih ponaanja u skladu sa njihovim bitnim znaenjima, od sutin ske je vanosti za sociologiju da koristi rezultate logike sistematizacije tih znaen ja, ija vanost uopte ne zavisi od ansi njihovog ostvarenja. S druge strane, subjekti vna znaenja koja slue kao uporita u sociolokom istraivanju uopte ne iskljuuju postojan e objektivnih znaenja, ve ih pretpostavljaju i, u samoj stvari, odraavaju i predsta vljaju njihovu inspiraciju. Poto se, istovremeno, svako objanjenje uzroka u sociol ogiji moe, prema Veberu, postii samo na osnovi prethodno postojeeg interpretativnog razumevanja znaenja, to je jedino u stanju da prui sredstva za konstruisanje okvir a idealnih tipova u kojima je objanjenje uzroka jedino moguno, Veber odbacuje svak o izuavanje porekla znaenja i svaki napor za uspostavljanje veze izmeu simbola, vre dnosti ili samih kolektivnih ideala i drutvene stvarnosti. To je razlog to je ambi cija njegove sociologije daleko skromnija od one njegovih prethodnika. Njome se ne tvrdi da socioloki aspekt prava, etike, religije, itd. iscrpljuje fenomen. Sup rotno tome, ona tei da sociologiju ljudskog duha uini jednostrano zavisnom od disc iplina u kojima se sistematizuju idealna znaenja, dok se sociologija ograniava na izuavanje posledica na delotvorna ponaanja koje potiu od sistema dogmi ili normi ko je se kroz njih stvaraju. Uzmimo kao primer proceduru Maksa Vebera u oblasti soc iologije religije, u kojoj su njegova istraivanja bila naroito plodna.69 On poinje podrobnom studijom dogmi kalvinistike, jevrejske, budistike i drugih teologija, ka ko bi ustanovio da su one izraene u stvarnom drutvenom ponaanju i da utiu, pre svega , na ekonomsko ponaanje. Na isti nain, prvo izuava razne legitimne sisteme" koje su stvorili pravnici u rimskom, feudalnom i drugim drutvima, i nastavlja sa pitanjim a kako se ti sistemi normi odraavaju u odgovarajuem drutvenom ponaanju. Nije potrebn o naglaavati injenicu da tako shvaena sociologija prava, daleko od toga da ugroava j urisprudenciju i filozofiju prava, u stvari, pretpostavlja njihovo postojanje i a k im se s potovanjem klanja, ba kao to sociologija religije potuje i pretpostavlja p ostojanje teologije i filozofije religije. Skromnost je sigurno razuman stav za svaku nauku, a posebno za onu koja je, kao sociologija, otpoela sa neopravdano ve likim zahtevima. U 69 Gesammelte Aufsatze zur Religionssoziologie (tri knjige, 1921). 4

tom smislu moemo samo odati priznanje Veberu to je iz sociologije odstranio agresi vnost i prihvatio legitimnost posebnih drutvenih nauka koje su ustanovljene ranij e, nastavljajui da odravaju svoju samostalnost Na taj nain posebno je doprineo bolj em razumevanju meu sociolozima i pravnicima i saradnji izmeu sociologije prava i j urisprudencije. Moramo se ipak zapitati nije li Veber, reagujui na svoje prethoci nike, otiao predaleko u ustupcima dogmatsko-normativnim naukama. Iznad svega, mor amo se upitati nije li pravna sociologija isuvie trpela od njegovog naina prihvata nja logikih sistema pravnih normi koji, kako se moe rei, vise u vazduhu, bez bilo k akve povezanosti sa ivom stvarnou prava, iji su oni samo vie ili manje rigidni simbol i. U stvari, videli smo da, kako bi izbegla sterilnost, jurisprudencija zahteva sociologiju prava i to ak intenzivnije no to pravna sociologija zahteva jurisprude nciju. Prouavajui mogunosti delotvornih drutvenih ponaanja kojima se ostvaruju kruta pravna pravila, doneta unapred i razraena u jedan logiki sistem, Veber ne zapaa da ispod tih i takvih pravila postoje elastina i od hoc naela, ispod kojih, opet, ima ivih kolektivnih verovanja koja pravu daju njegovu sutinsku delotvornost i ispolj avaju se kao normativne injenice",70 i kao spontani izvori pozitivnosti prava, nje gove valjanosti, ili kao izvori izvora", to jest, osnovica neprekidne dinaminosti koja je sutina samog ivota prava. U meri u kojoj vetaki osiromauje stvarnost prava, s vodei je iskljuivo na ponaanja podvrgnuta rigidnim i sistematizovanim pravilima, i vetaki zarobljava pravno-socioloko istraivanje jednom posebnom pravnom tehnikom, Veb erova sociologija prava prua samo relativno znanje, tako da nije od neke velike p omoi jurisprudenciji. Ona se, pored toga, ograniava na pravnu tipologiju potpunih drutava i nikada ne obrauje probleme sistematske sociologije prava ili pravne tipo logije posebnih grupa. Nedostaci ove pravne sociologije ne proistiu, meutim, iz nj enog veoma plodonosnog metoda interpretativnog razumevanja unutarnjih znaenja, to je osnovica stvaranja idealriih tipova. Oni, isto tako, nisu ni posledica Vebero ve volje za razumevanjem i saradnjom izmeu sociologa i pravnika. Njihov pravi kor en je jedna preuska koncepcija drutvene injenice, to svakako predstavlja nazadovanj e u odnosu na doprinose Dirkemove misli. Veber je sveo drutvenu injenicu na znaenja i ponaanja, ne uzimajui u obzir ostale elemente drutvene stvarnosti: morfoloku osno vicu i kolektivnu psihu, a nije pravio ni razliku izmeu organizacija, uobiajene pr akse i inovativnih ponaanja. tavie, voen veoma izraenom nominalistikom tendencijom, ko ja potsea na Rosa, Veber je sveo drutvena na individualna ponaanja, usmerena ka drut venim znaenjima ( povezanim sa ponaanjima drugih ); on ak i ne postavlja pitanje ka ko su ovakva znaenja mogua s obzirom na njegovu tvrdnju o iskljuivom postojanju ind ividualne psihe 70 Vidi o predmetu formativne injenice" moje radove Ideja drutvenog prava (L 'Idee du Droit social, 1932), i Pravno iskustvo (L 'Experience Juridigue, 1935), kao i t ekst u odeljku V. ovog Uvoda. 4

( samodovoljna svest ). Poto je razradio jedan zadivljujui socioloki metod, Veber n ije znao kako da ga primeni na socioloki objekt u svoj njegovoj dubini. On je osi romaio drutvenu stvarnost do take njenog potpunog ponitavanja. Otuda i njegovo prete rano poverenje u rigidne sisteme znaenja, razraene u dogmatsko-normativnim discipl inama koje su, za njega, zamenile sve delotvorne drutvene obrasce, simbole i vred nosti karakteristine za spontani ivot kolektivnog uma, koji ih proivljava u praksi, shvata i, u izvesnoj meri, formulie i stvara. Ako se, naime, moe rei da ideje i vr ednosti kao plod kolektivnog iskustva nisu nuno i proizvodi kolektivnog uma, ta t eza se ne moe braniti pozivajui se na simbole, koji izraavaju i skrivaju ideje i vr ednosti i koji, u tom smislu, imaju karakter drutvenih proizvoda. Pored toga, ako se proverene vrednosti i ideje suprotstavljaju kolektivnom mentalitetu, sfera n jihovog beskrajnog sveta koji je obuhvaen i posebnim kolektivnim iskustvom zavisi od karaktera tog iskustva koje sobom donosi selekciju. Na taj nain, postavljenje problem drutvene perspektive, to jest, uslovljavanja poimanja posebnih aspekata duhovnog sveta ideja i vrednosti. U tom smislu znaenja mogu biti onoliko malo odv ojena od drutvene stvarnosti koliko drutvena stvarnost moe biti odvojena od znaenja; odnos u ovom sluaju nije jednostran ve reciproan i dvostran. Problem funkcionalnog odnosa izmeu konkretnih oblika drutvene strukture i znaenja koja te strukture insp iriu ( i u ijem uspostavljanju uestvuju ), koji je i centralni problem sociologije saznajnog razuma, nije reio ak ni Veber. Videli smo kako se savremena sociologija sve vise transformisala da bi obuhvatila sociologiju prava, kao i socioloko prouav anje duhovnih vrednosti, na jedan optiji nain. Svedoci smo i nastanka problema soc iologije ljudskog duha, koji se odnosi na sociologiju znanja i etike grana koje su u usponu. Problem sociologije znanja postavili su mislioci raznih orijentacij a, kao to su Dirkem u Francuskoj i prohegelijanski filozof Vilhelm Diltej u Nemako j.71 Istovremeno je taj problem naao svoje mesto i u intelektualnoj atmosferi pra gmatike filozofije Demsa i Djuia. Dobio je odreeniju formu u delima Maksa elera ( Og led o sociologiji znanja ) ( Max Scheler, Versuch einer Soziologie des Wissens, 1924 ) Karla Manhajma ( Ideologija i utopija ) ( Karl Mannheim, Ideologie und Ut opie, 1929; englesko, dosta proireno izdanje, 1936 ). U ovom drugom kombinovani s u marksistiki uticaji sa idejama Vebera i elera. Opti razvoj dananjih teorija vredno sti imao je veliki znaaj za sociologiju morala. Kombinovana sa idejom neposrednog moralnog iskustva kolektivnog karaktera, ova orijentacija omoguila je Maksu eleru u Nemakoj i Frederiku Rou i autoru ovog rada u Francuskoj, 72 da razviju jednu 71 Vidi Wilhelm Dilthey, Gesammelte Schriften, u sedam tomova, 1923-1933. Radovi Ha jnriha Rikerta ( Heinrich Rickert ), poev od Die Grenzen der naturwissenschaftlic hen Begriffsbildung (4. izd., 1921), koje je uticalo na Vebera, posveeni su isklj uivo forrnalistikoj metodologiji i nisu bitna za ono o emu govorimo. Vidi moj lanak Filozofija vrednosti H. Rikerta, u: Revue Philosophique, 1938. 72 Vidi moj rad M orale theorique et Science des moeurs, 1937, a takoe i Experience juridique et Ph ilosophie pluraliste du Droit 1935, i Les Tendences actuelles de la Philosophie allemande, 1930, u 4

sociologiju morala u kojoj se duhovni element moralnog ivota, sa njegovim beskonan im partikularizacijama, stavlja u funkcionalni odnos sa tipovima i oblicima drutv enih struktura. U veoma znaajnim raspravama o drutvenim simbolima i o njihovoj ulo zi u drutvenom ivotu i u saznajnom kolektivnom mentalitetu, kao to su radovi Ernsta Kasirera ( Ernst Cassirer, Philosophie der symbolischen Formen, u tri knjige, 1 925 Filozofija simbolikih oblika ), Lisjena Levi-Brila ( Lucien Levy-Bruhl, L 'Ex perience mystique et les Symboles chez les Primitifs, 1938 Mistiki doivljaj i simb oli kod primitivnih naroda ) , D. H. Mida ( G. H. Mead, Self Mind and Society, Ja stvo, um i drutvo, 1935 ), naglaava se i reava na razne naine jedan od najfundamenta lnijih problema sociologije duhovnih funkcija, to jest, posrednika uloga simbola kad je re o tipovima drutvenog mentaliteta i o saznajnoj sferi. Sasvim razliita ten dencija izraena je u delima autora kao to su Sorel, Paretoi, u novije vreme, Turma n Arnold, koji u simbolima vide samo iluzije, mitove i idole, ali, ipak, priznaj u njihovu ulogu u ivotu drutva. Konano, autori tako razliiti kao to su sociolozi R. M . Mekajver, s jedne strane, i P. Sorokin, s druge, kao i filozof E. Dordan, polaz ei sa potpuno razliitih pozicija i reavajui razliite probleme, pokazuju na razne naine znatno interesovanje za opti problem odnosa izmeu drutvene stvarnosti i duhovnih z naenja.73 itava knjiga bila bi potrebna za analizu svih tih pravaca i napora. Mora mo se stoga ograniiti na zakljuak da sociologija ljudskog duha sve vie osvaja panju savremehih sociologa i filozofa i da je, po naem miljenju, metodino prouavanje probl ema sociologije prava mogue samo na osnovi te sociologije saznajnog uma. Stoga emo , kroz nekoliko saetih teza isto programskog karaktera, formulisati ta podrazumevam o pod ovom granom sociologije, o kojoj, u ovom pogledu, jo ne postoji opta saglasn ost. IV. Sociologija ljudskog duha i struktura drutvene stvarnosti i Najbolji pri stup problemima sociologije saznajnog uma (ili ljudskog duha) i odreivanju njenog konkretnog mesta meu razliitim[..sodplp^^^^apj&ian^j^i se daje preko analize nivo a i slojeva drutvene stvarnosti4^ Taj tip analize irispirisan je ,,metodom inverz ije" (Berjgson), to jest, imanentnom silaznom redukcijom kroz uzastopne faze ka onome to predstavlja najneposrednije iskustvo u ivotu drutva. Razume se da su svi kojima su detaljno analizirani doprinosi elera i Rauha i izloene moje koncepcije. 73 Vidi MacIver, Society, its Structure and Changes, 1931, a naroito glavu o civi lizaciji i kulturi; Sorokin, Social and Cultural Dynamics, II knj., 1937, i pose bno glavu o fluktuacijama kod istine, etike i prava; Jordan, Forms of lndividual ity, 1927 i Theory of Legislation, 1937. Zanimljivih rasprava o problemima socio logije duhovnih funkcija ili saznajnog uma ima i kod: Talkott Parsons, The Struc ture of Social Action, 1937, R. K Merton, Civilization and Culture, u. Sociology and Social Research, sv. XXI, 1936, 103-113; isti autor: The Sociology of Knowl edge, u: Isis, sv XXVII, 1937, 493503; K. Manheim and the Sociology of Knowledge, u: Journal of Liberal Religion, sv.. VII, 1941. 4

slojevi ili nivoi koje emo dalje razlikovati u stvarnom ivotu nerakidivo povezani, da se uzajamno proimaju i da sainjavaju jednu celinu. 44 45Uporedi radi detaljnije obrade ovog pitanja moje Eseje o sociologiji, 1938, str. 22 i dalje.. (1) Na po vrini drutvene stvarnosti nailazimo na spoljno uoljive stvari i pojedince: geografs ka i demografska osnova drutva, kao iv zgrade, sredstva komunikacije, alatke, pre hrambene proizvode, itd. itava ova materijalna povrina drutva, meutim, drutvena je sa mo u meri u kojoj je duboko preoblikovana kolektivnom ljudskom akcijom i proeta s imbolima, idejama i wednostima koje joj pripisuje kolektivni um. (2) Ako zakopam o dublje u drutvenu stvarnost, susreemo sledee organizacije ili, pre, organizovane suprastrukture, to jest kolektivna ponaanja prema tajerarriijskoj lestvici, koja su centralizovana u skladu sa rigidnim i nunim unapred utvrenim obrascima. Ba te or ganizovane suprastrukture, koje mogu biti vie ili manje udaljene od centra zbivan ja, i vre razne vrste prinude, s tim to su pri tom odvojene od spontanog drutvenog i vota jednim irim ili uim ponorom. Oigledno je da su same te organizacije samo delim ian i uvek nepodoban izraz onih nivoa koji, nalazei se dublje, predstavljaju one n eposrednije stepenice osobene za drutvenu stvarnost. (3) Na taj nain stiemo do nivo a obrazaca drugaijih vrsta standardizovanih predstava kolektivnog ponaanja. Ti obr asci ne moraju biti rigidni ili unapred utvreni. Mogu, naime, biti fleksibilni i podloni veim ili manjim izmenama, razvijajui se pri tom iz obreda i tradicija, kao i kroz svakodnevnu praksu, da bi se proirili i u domen neprestano promenljive mod e. S druge strane, mora se istai i otra razlika izmeu nesimbolikih obrazaca, jednost avnih standardizovanih tehnikih modela, kao to su ekonomska praksa i simboliko-kult urni obrasci povezani sa duhovnim vrednostima i idejama, to jest, sa saznajnom d uhovnom sferom. (4) Ispod univerzuma razliitih vrsta obrazaca nailazimo na neorga nizovane vrste ponaanja. Ukoliko su voene obrascima, dobijaju i njihov karakter. P otom se njihova spontanost, ak i kad je re o modi, u velikoj meri ograniava standar dizacijom. Ovakvo uobiajeno ponaanje, teei da postane praksa, esto, meutim, prevazilaz i obrasce, menjajui se ili, ak, sukobljavajui se sa njima. Ovo se posebno dogaa kada simboliki kulturni obrasci prestanu adekvatno da izraavaju ono to bi, inae, trebalo da simbolizuju. (5) Ovo nas vodi u jo dublji sloj drutvene stvarnosti, to jest, u drutvene simbole. Bez njih ni organizacije ni kulturni obrasci, a ni kolektivna ponaanja koja ti obrasci usmeravaju, nisu mogui. Simboli nisu ni prosti izrazi a n i znaci neega, kako se oni ponekad sasvim pogreno definiu. 4

Takvi simboli su jo manje iluzije. Oni su neodgovarajui senzitivni izrazi duhovnih znaenja, koji zauzimaju mesto izmeu pojavnih fenomena i samih stvari ( an sich ). Oni su posrednici izmeu ovog dvoga i zavise od njih. Istovremeno otkrivaju i skr ivaju, ili, bolje, otkrivaju skrivajui i skrivaju otkrivajui. Ono to izraavaju i ono to skrivaju je, s jedne strane, duhovno, a, s druge stvarnost ( fizika, bioloka, p siholoka, socioloka ), u kojoj se duh delom otelotvoruje, a delom sam sebe otkriva . Kako se Dord Santajana u tom smislu dobro izrazio simboli su fenomeni i to posebno posebni fenomeni koje smo prizvali u sopstvenoj dui".74 Druveni simboli su neodgo varajui izrazi duhovne sfere, prilagoeni konkretnim drutvenim situacijama, tipinim d rutvenim strukturama i odreenim kolektivnim mentalitetima u kojima se razliiti aspe kti duha ostvaruju, i pomou kojih se shvataju. Drutveni simboli su, prema tome, is tovremeno uslovljeni drutvenom stvarnou i duhom koji se u njoj ostvaruje, a pri tom je njihova funkcija razliita u obe te sfere. To je razlog to su simboli istovreme no i proizvodi i proizvoai drutvene stvarnosti i to su zato i najvaniji predmet socio logije ljudskog duha. Drutveni simboli mogu imati najraznovrsnije oblike. Nije li jezik sastavljen od simbola ( ideja koje simbolizuju ) pomou kojih komuniciramo? Nisu li zastave simboli vrednosti koje se pripisuju grupi? Nije li policajac na uglu simbol otelotvorenih vrednosti koje konkretni i ustanovljeni poredak ima z a nas? I zar nisu pravna pravila i sudski postupak simboli pravnih vrednosti i i deja uklopljenih u specifine institucije? I tako dalje, kad je re o svim drugim ti povima simbola. Drutveni simboli ne moraju uvek biti povezani sa obrascima ili bi ti standardizovani ili uopteni. Mogu postojati predstave validne i za jedno jedin o ponaanje; mogue je, naime, da nastanu i ieznu u vezi sa jednom jedinstvenom situac ijom. Isto tako, ne moraju uvek biti usmereni prema ponaanju. I obrnuto, drutveni obrasci mogu biti, kao to smo ve ustanovili, isto tehniki i nesimboliki. Meutim, svi k ulturni obrasci, a naroito oni koji imaju regulatrvne i kontrolne funkcije, to je st, oni u kojima postoji normativni element, proeti su simbolikim znaenjima, kojima se izraavaju duhovne vrednosti otelotvorene u drutvemm injenicama. I ako deluju ka o posrednici, drutveni simboli postavljaju i problem dubljih slojeva ( nivoa ) st varnosti koje oni simbolizuju. (6) Prodirui jo dublje, nailazimo ispod nivoa simbo la na prvo od kolektivnih ponaanja koja inoviraju i razbijaju uhodane obrasce i s tvaraju nove. Ovakva inovativna i nepredvidljiva drutvena ponaanja posebno su uolji va u situacijama drutvenih previranja, kao to su revolucije, velike epohe reformi, verski nemiri, ratovi, itd. Meutim, stvaralaka drutvena ponaanja neprestano su pris utna, vie ili manje uoljivo, a ivot drutva je u 74 Reason in Society, 1932, 196, sv.. 28. asopisa The Life of Reason. 4

izvesnom smislu neprekidna borba izmeu tradicije i revolucije. Inovativna i stvar alaka ponaanja su ponaanja koja najmanje zavise od simbola. Njima se neki simboli u kidaju ili slabe, neki se menjaju a na njihovo mesto dolaze novi, a ponekad im o ni nisu ni potrebni. U poslednjem sluaju takva ponaanja postaju neposredne manifes tacije drutvenih veza, oslonjene na institucije razliitog stepena intenziteta ( ma sa, zajednica; vidi nie ). Ovakve veze moraju se jasno razlikovati od onih koje s e zasnivaju na komunikaciji kroz znake ( razliite vrste interakcije ), na koju so ciolozi esto svode celokupni drutveni ivot. (7) Ispod stvaralakih i nepredvidljivih drutvenih ponaanja, kao i ispod ponaanja rukovoenih simbolima i kulturnim obrascima, nailazimo na sferu vrednosti i kolektivnih ideja koje ih, kao pokretaki motivi, inspiriu i slue im kao duhovna osnovica za simbole. Razmotrimo, primera radi, neka posebna ponaanja jednog, divljeg plemena i njegove posebne kulturne obrasce i si mbole: ambleme, igre, pesme, itd. Na koji nain emo odluiti da li opserviramo magino, religiozno ili pravno ponaanje, vojne ili gimnastike vebe, akt kurtoazije ili to dr ugo ukoliko prethodno ne protumaimo unutranji smisao naina ponaanja i simbola, ako n e proniknemo u vrednosti i ideje koje oni koji delaju ele na taj nain da ostvare. Na tom nivou drutvene stvarnosti susreemo se sa intervencijom samog, duhovnog dome na, domena vrednosti i ideja koje su raznorodne i nesvodljive na radnje pomou koj ih se ostvaruju i na stanja kolektivnog uma kojima se dolazi do njihovog znaenja. Ako je situacija takva i ako je to pravi domen duha, kako emo nastaviti kad je r e o kolektivnim ili drutvenim vrednostima i idejama? Drugim reima, postoje aspekti ili, tanije, sektori beskrajne ceiine duha koji se mogu shvatiti samo kroz kolekt iv. Pored toga, duhovnost, koja je nadvremenska, uopte ne podrazumeva da je svaki aspekt i svaki sektor te celine istovremeno uoljiv i dostupan specifinom kolektiv nom umu ( a isto tako i individualnoj svesti ). U razliitim epohama, u razliitim k ulturnim sferama i u razliitim grupama neprestano se javljaju novi sektori, novi aspekti, dok drugi aspekti iezavaju.75 Na taj nain, vizija duhovne oblasti moe i tre ba da bude socioloki ograniena; ona se zato razlikuje od jedne drutvene epohe do dr uge drutvene epohe i od drutvene strukture do drutvene strukture, ali to nema nikak vog uticaja na njenu objektivnost i nadvremenski karakter. Izuavanje partikulariz acije duhovnih vrednosti i ideja po drutvenim strukturama koje su u stanju da ih shvate i prigrle, jasno odreuje okvir sociologije saznajnog uma za koji je prouava nje kulturnih obrazaca i simbola samo jedan korak na putu ka ovom konanom sudu. ( 8) Duhovne vrednosti, partikularizovane s obzirom na drutvene epohe i strukture, moraju se shvatiti, proveriti i iskusiti. To pretpostavlja postojanje kolektivno g mentaliteta koji tei ovim duhovnim vrednostima i idejama i koji se kroz njih pr osvetljuje ali i nailazi na njihov otpor. U ovom 75 Upor. moj rad Morale theorique et sciences des moeurs, 1937, 130-197, i studiju Les tendances actuelles de la philosophie allemande, 1930, passim ( na vie raznih mesta prim. prev.). 4

sluaju dopiremo do najdubljeg sloja drutvene stvarnosti, to jest, do samog kolekti vnog uma. Ova kolektivna psiha koja se prikazuje na svakom nivou drutvene stvarno sti, moe se izuavati u stanju vee ili manje odvojenosti od svoje sadrme i svojih poda taka" to je i cilj kolektivne ili socijalne psihologije. Ova druga je utoliko vie neophodna ukoliko se struja duhovnih vrednosti otrije razlikuje od duhovne oblast i: vrednosti i ideja koje jeu stanju da shvati, ali od kojih, isto tako, moe i da odstupa. Ona je u potpuno istoj situaciji u kojoj je i individualni um. I jedan i drugi takoe se mogu nai u reciprocitetu perspektiva", predstavljajui, jednostavno , dva apstraktna aspekta jedne iste konkretne struje mentalnog ivota.76 Na opis ni voa ili slojeva (dubine) drutvene stvarnosti omoguuje nam, verujem, da jasno defin iemo cilj sociologije ljudskog duha ili saznajnog uma. Tu je re o izuavanju kulturn ih obrazaca, drutvenih simbola i kolektivnih duhovnih vrednosti i ideja u njihovi m funkcionalnim odnosima sa drutvenim strukturama i konkretnim istorijskim situac ijama drutva. Pomenuti elementi uestvuju u konstituisanju drutvene stvarnosti istov remeno sa njihovim proizvoenjem od strane te stvarnosti, a takoe i postaju dostupn i iskljuivo kroz njih. I ba prisustvo tih elemenata u samoj drutvenoj stvarnosti, k oja je njima snano proeta, zahteva u sociologiji primenu interpretativnog metoda u nutranjeg znaenja Verstehen, to jest, uvid u sutinu. Ovo nas dovodi do injenice da j e kljuni socioloki metod metod istraivanja kvalitativnih ideala-tipova ( Veber ) ko jim se iskljuuje kvantitativna generalizacija prirodnih nauka. Pravi domen sociol ogije ljudskog duha, meutim, otro je odvojen od drugih grana sociologije, a naroito od onih koje izuavaju materijalnu osnovicu drutva ( geografsku, demografsku, ekol oku, instrumentalnu, itd. ), kolektivnu psihologiju, isto tehnike modele ponaanja ( naroito socijalna ekonomija ) i, konano, od opte sociologije, koja se bavi tipovima drutvenih struktura ( grupe i oblici drutvenosti ). Sociologija duhovnih funkcija koristi sva ta prouavanja, ali uvek u svoje sopstvene svrhe; prouava, na primer, partikularizovana otelotvorenja duhovnosti. Ova grana sociologije, sledstveno to me, tretira druge elemente drutvene stvarnosti iskljuivo kao polazita i kao podrku, ili kao spoljanje inioce drutvene promene koji se izuavaju sa genetike take stanovita. Specifini karakter sociologije ljudskog duha, za razliku od svih ostalih socioloki h disciplina, najjasnije se manifestuje u svojoj uzajamnoj zavisnosti od filozof ije. U stvari, oblast duhovnih znaenja, vrednosti i ideja, kao i drugih izraavanja putem simbola, jeste predmet prouavanja i filozofije i sociologije saznajnog uma . Tu se filozofija i sociologija susreu. Da li se pri 76 Vidi moje Eseje o sociologiji, 11-169. Temiin ..reciprocitet perspektiva" stvori o je Teodor Lit ( Theodor Litt, Individuum und Gemeinschaft Pojedinac i drutvo 3. izd., 1926). U Sjedinjenim Dravama su slinu koncepciju razradili Kuli, D. Djui i n aroito D.. H.. Mid ( Mead ). O primarima za reciprocitet perspektiva vidi moj lanak : Mass Community and Communion ( Masovna zajednica i ue zajednitvo ), u: The Journ al of Philosophy, avgust 1941 4

tom susreu kao neprijatelji ili kao prijatelji, da li se uzajamno iskljuuju, da li korikuriu jedna drugoj, ili sarauju? To oigledno zavisi od tedencija u filozofiji i sociologiji. Dogmatski racionalizam, sensualistiki empirizam i, ak, kriticizam,7 7 jesu filozofije koje su neprijateljski raspoloene prema bilo kojoj sociologiji duhovnih funkcija, ba kao to su to i socioloki naturalizam, pozitivizam, bihevioriz am i formalizam. Filozofija i sociologija ljudskog duha mogu koegzistirati i sar aivati jedino ako se sve te tendencije eliminiu. Verujem da je jedna od velikih vr lina sociologije ljudskog duha injenica da ona insistira na uklanjanju tih struja . Filozofija se bavi prouavanjem samog domena duha i proverava objektivnu teinu du hovnih vrednosti i ideja tako to ih integrie u duhovnu celinu. Ali da bi to postig la potrebne su joj sve injenice koje se odnose na beskrajno partikularizovane asp ekte i sektore duha koji se otelotvoruju u stvarnom ivotu i stavljaju na raspolag anje filozofiji kroz iroko istraivanje sociologije ljudskog duha. Ova druga, prouav ajui vrednosti i ideje kao funkcije drutvenih struktura u okviru kojih se pojavlju ju i, ne postavljajui pri tom pitanje objektivne valjanosti ili vrednosti, ima sv akako potrebe za filozofijom. Filozofija je, dakle, ta koja ui sociologiju kako d a razlikuje simbole od duhovne sadrine koja je simbolizovana. Filozofija, isto ta ko, jedina moe pruiti sociologiji kriterije specifinosti, suprotstavljenih vrednost i i logikih ideja, kao i kriterije za diferenciranje moralnih, pravnih, estetskih i religioznih vrednosti. Nemogue je, u stvari, prouavati drutvenu stvarnost prava, moralnosti, religije ili estetike bez korienja kriterija koji se dobija filozofsk om refleksijom i koji omoguava izolovanje u stvarnosti kolektivnog ponaanja i spol janjih obrazaca u funkeionisanju prava, morala, religije ili estetike. Na taj nain sociologija ljudskog duha i filozofija imaju uzajamnu potrebu jedna za drugom. Nema sociologije znanja bez teorije znanja i vice versa. Nema teorije morala bez teorije sociologije moralnosti i vice versa. Nema sociologije religije bez filo zofije religije i vice versa. I, na kraju, nema sociologije prava bez filozofije prava i vice versa. No, kako moemo izbei eventualni zaarani krug? Jedino ako uvaimo neposredno kolektivno iskustvo, bilo logiko, pravno, moralno, estetsko ili relig iozno, i to kao integralno iskustvo koje podrazumeva duhovne podatke kao i podat ke dostupne ulima. U svojim poslednjim radovima Viljem Dems u Sjedinjenim Dravama i Bergson, Rauh i fenomenolozi Huserl i eler u Evropi, pokazali su pravi put.78 Ra zliite grane sociologije duhovnih funkcija i razliite filozofske discipline samo s u razliiti naini korienja podataka beskrajno promenijivog, neposrednog, integralnog kolektivnog iskustva. Filozofska refleksija vodi od simbola do takvog iskustva i uspostavlja kriterije specifinosti diferenciranog neposrednog iskustva. Sociolog ija ljudskog duha otkriva vanost za filozofiju kolektivnog aspekta ovog iskustva i 77 Uporedi u vezi sa dogmatskim predrasudama kriticizma moj rad Pravno iskustvo i p luralistika filozofija prava ( Experience juridique et la philosophie pluraliste du Droit, 19 i dalje). 78 Uporedi sa stavovima ovih filozofa moj rad pomenut u n apomeni 49,25-51, i Tendencije nemake filozofije (napom. 47), passim. Moja gledita o neposrednom iskustvu koncizno su izloena u mom radu Teorijski moral i nauka o obiajima ( napom. 47), 125 i sledee, 159-196. 4

objanjava za svako od njegovih izdiferenciranih polja, beskrajne varijacije relev antnih podataka, u njihovoj partikularizaciji i funkcionalnom odnosu prema chritv emm strukturama u kojima su otelotvorene. Kasnije emo imati prilike da se vratimo ovom sloenom problemu, posebno u zakljuku na kraju knjige, u kome e se detaljmje r aspravljati o odnosima izmeu sociologije i filozofije prava. Zasada je dovoljno z akljuiti da sociologija prava, u traganju za svojim predmetom drutvenom injenicom p ravane moe izbei pozajmljivanje od filozofije jednog kriterija koji je vezan za spe cifinost pravnih vrednosti. Sada se moramo pozabaviti definicijom prava, kako bis mo se pripremili za tano odreivanje oblasti i problema sociologije prava. Odeljak I. OBLICI DRUTVENOSTI I VRSTE PRAVA (A) Klasifikacija oblika drutvenosti I. Horizo ntalna klasifikacija oblika drutvenosti razvija se na dva razliita nivoa dubine: d irektna, spontana drutvenost, i organizovana, odraena ( posredna ) drutvenost. Spon tana se rnanifestuje ii neposrednim stanjima kolektivnog uma, a takoe i u kolekti vnim ponaanjima, i to bez obzira na to jesu li to uobiajeni naini postupanja koji s e dre vie ili manje elastinih obrazaca ili kolektivni akti inovacije i kreacije. Or ganizovana drutvenost, s druge strane, povezana je sa kolektivnim ponaanjima u mer i u kojoj se ona dre obrazaca kristalizovanih u sveno stvorene eme, koje su unapred fiksirane i kojima se namee hijerarhizovano i centralizovano ponaanje. Na taj nain , organizovana drutvenost suprotstavlja se promenijivoj spontanosti kolektivnog u ma i od njega je odvojena. Raznovrsni tipovi spontane drutvenosti vre samo vie ili manje unutranji pritisak, delujui istovremeno u naoj svesti kao pritisak jednog sta nja te svesti na drugo, a u kolektivnom ivotu kao pritisak jednog oblika spontane drutvenosti na drugi. Organizovana drutvenost, nasuprot tome, namee sankcije i pri nudu spolja. Ona je udaljena i odvojena veim ili manjim jazom od spontane infrast rukture koju, pod odreenim okolnostima, moe da prevazie. Karakter organizovanih sup rastruktura zavisi od mere njihove uklopljenosti u spontane infrastrukture i u n jihove posebne oblike. Na taj nain, spontana drutvenost uvek lei u osnovi organizov ane drutvenosti i ne izraava se u potpunosti u njoj. U isto vreme, poto je spontana drutvenost pokretljivija i dinaminija nego organizovana drutvenost, do sukoba i te nzija izmeu ta dva dubinska sloja drutvene stvarnosti dolazi neprestano. Zamrznute eme organizovanih suprastruktura uvek zaostaju i stalno ih je potrebno razbijati eksplozijama i erupcijama spontane drutvenosti. Vie ili manje ovo je sluaj ak i sa demokratskim reirriima, u kojima organizacioni okviri ostaju iroko otvoreni uticaj u spontane drutvenosti. 4

Uzevi u obzir injenicu da je spontani sloj fundamentalan i da se distinkcije izmeu organizovanih suprastruktura mogu uiniti samo vodei rauna o obimu u kome su one uko renjene u spontane infrastrukture, moramo odloiti raspravu o ovim poslednjim dist inkcijama do sledeeg odeljka u kome je re o vertikalnim slojevima pravne stvarnost i. II. U okviru spontane drutvenosti mogue je prvo zapaziti drutvenost po unutranjem proimanju ili deliminom spajanju u Mi", nasuprot drutvenosti stvorenoj jednostavnom meuavisnou izmeu mene, tebe, njega, njih, to jest, odnosima sa drugima". To je suprot stavljenost izmeu integracije i koordinacije, izmeu kolektivne intuicije i simbolik e komunikacije, izmeu unije i ogranienog odnosa. Kad doe do Mi" ( mi Amerikanci", mi F rancuzi", ,,mi Englezi", mi proleteri", mi intelektualci" ), to Mi uspostavlja mon olitnu celinu, novu jedinicu koja se ne moe rastaviti u zbir njenih lanova No, u i sto vreme, ta celina nije suprotstavljena svojim lanovima. Ovde je celina nerazdv ojiva od delova, a delovi od celine. Ova reciprona imanenmost, koja se moe oznaiti kao i uzajamna participacija jedinstva u pluralitetu i pluraliteta u jedinstvu, uvek je prisutna u MI ili, bar, u izvesnom stepenu. Mi znai interiornost i intimn ost zajednice ( saveza, unije ) u probuenom stanju. Ono ima intuitivnu osnovu. Nj egov temelj su aktuelne kolektivne intuicije. Aktuelnost intuitivnog temelja drut venosti kroz meusobno proimanje u fenomenu Mi odreena je injenicom da obrasci i simb oli ovde igraju samo podreenu ulogu jer se, u krajnjoj analizi, njima pretpostavl ja da Mi ve postoji, i to u odreenom stepenu. Uzmimo primer jezika. Niko nee potpun o osporiti veliki znaaj jezika za pribliavanje svesti i za unutranju povezanost koj a se izmeu pojedinanih svesti stvara ( uloga jezika u formiranju nacionalnog jedin stva dobro je poznata ). Meutim, da bi znaci i simboli jezika mogli proizvesti is te efekte kod svih koji ga govore, da bi sam jezik mogao da se formira, on se mo ra zasnivati na prethodnom zajednitvu svesti. Na taj nain, jezik je samo. sredstvo rtojaavanja meusobnog proimanja svesti; on nije temelj njihovog delirninog spajanja u MI, jer se njima to spajanje podrazumeva. Prema tome, drutvenost kao participa cija u Mi moe lako bez simbolikih posrednika; time to ba omoguava posredovanje kroz z nake, obrasce i simbole, ona njima i dominira, i to zahvaljujui aktuelnosti kolek tivnih intuicija, koje slue kao njihova osnova. Potpuno je drugaija drutvenost pute m jednostavne konvergencije i meuzavisnosti. Tu su svest i ponaanja, iako formiraj u jednu novu stvarnost kroz svoju saradnju, relativno zatvoreni jedno za drugo. Uprkos uzajamne povezanosti, oni u sutini ostaju razliiti; njihova konvergencija, ako se tako moe rei, ne dopire do njihove unutranjosti. Iako su orijentisani jedno na drugo, oni nastavljaju da prevazilaze celinu i da joj se suprotstavljaju. Ume sto da se, makar i delimino, spajaju, oni se reciprono ograniavaju ili, ak, dolaze u sukob. Jedina aktuelna intuicija kod ovog oblika drutvenosti je ona 4

koja se odnosi na stvarnost ostalih jastava" ( to jest, posebno izraenih entiteta prim. prev. ), bez obzira na to da li su ti ostali" pojedinci, grupa ili totalite t, a ti ostali" se prvenstveno oseaju kao prepreka ih udar na sebe. Meutim, sama ve za niukom sluaju se ne doivljava kao intuitivno. Da bi se ta veza uvrstila i, uopte, uspostavila, ja, ti, on, oni" moraju se jedno drugom obratiti macima, obrascima ponaanja, simbolima koji ovde dominiraju povezanou. U ovim uslovirna svest i ponaanj a samo komuniciraju meu sobom, a ni do kakve komunikacije ne moe doi bez posredovan ja znakovima: recima, gestovima, izjavama, spoljnim znacima, znaajnim ponaanjem. N a taj nain, posredniki znaci, obrasci i simboli slue kao prvobitni temelj ovog obli ka drutvenosti. Na primer, kod poslova razmene, kod sklapanja ugovora i imovinski h odnosa, samo gestovi, usmene ili pisane izjave, spoljni znaci na kakvom predme tu i slino, mogu posluiti kao efektivna osnova za vezu koju tom prilikom treba usp ostaviti. III. Drugi kriterijurn razlikovanja oblika drutvenosti jeste intenzitet spontane drutvenosti do koje dolazi deliminim spajanjem. Kad je to spajanje izuze tno slabo i kad se njime iritegriu samo povrinska stanja mdivichialnih svesti, koj e se otvaraju samo na povrini ali ostaju zatvorene u svojim dubljim i linijim aspe ktima, imamo sluaj masa. Kad se spojene svesti otvaraju i uzajamno proimaju na dub ljem i intimnijem nivou, na kome se jedan bitni deo aspiracija linosti integrie u Mi, a da, ipak, ne dosee do maksimuma ove integracije, govorimo o zajednici. I, k onano, najintenzivniji stepen sjedinjenja ili fenomena Mi postie se kada su svesti maksimalno otvorene jedna prema drugoj, a najnedostupnije dubine naeg, ja" ili ja stva postaju integrisane u ovakvom spajanju ( to pretpostavlja stanja kolektivne ekstaze ); tada govorimo o zajednitvu u obliku prisne veze ili o uem zajednitvu. In tenzitet spajanja i snaga pritiska niukom sluaju ne moraju jedno drugom odgovarat i, nasuprot onome to bi se moglo pretpostaviti. U samoj stvari, ba kod masa, kod k ojih spajanje svesti ostaje najblie povrini i gde njeni najdublji slojevi ostaju z atvoreni jedan prema drugom, pritisak drutvenog na individualna jastva" i jeste na jjai. Nasuprot tome, to vie delimino spajanje svesti obuhvata i integrie dublje sloje ve naeg ja, to je manji pritisak drutvene spontanosti koji oseamo. Pritisak je manj i kod zajednice nego u sluaju masa, a slabiji je u uem zajednitvu nego u zajednici, jer je, u stvari, smanjen do take na kojoj gotovo nije uoljiv. Osim toga, intenzi tet i obim drutvenosti putem uzajamnog proimanja ne idu ruku pod ruku. to su intenz ivniji, to su ui, a to su iri, to su manje intenzivni. Tako se, po pravilu, zajednit va realizuju samo u vrlo ogranienim krugovima ( pre u sekti nego u Crkvi, pre u p osebnom sindikatu nego u savezu sindikata, itd. ). I, obrnuto, drutvenost u formi masa ima sposobnost da se proiri do najirih totaliteta. Ovo je provereno kod feno mena rascepa ili izme, to je opasnost koja je prisutna u svakom uem zajednitvu u mer i u kojoj je re o pravoj drutvenosti. Tako je, na primer, u Crkvi, verskoj sekti, mistinom ( magijskom ) bratstvu, masonskoj loi, itd., gde je drutvenost na stepenu 4

uskog zajednitva dominantna ( zajednitva sledbenika iste dogme, posveeni pripadnici koji uestvuju u istom magijskom ili simbolikom obredu ), im doe do slabljenja zajed nitva ili do veih promena ( radi zamene drutvenou na nivou zajednica ili masa ), samo postojanje grupe dovedeno u pitanje. Ona je u tom sluaju izgubljena ako nije mog ue njeno uspostavljanje u ogranienijem krugu posveenih, koji nastavljaju da uestvuju u zajednitvu. Rascep i izma tada postaju jedina sredstva ouvanja preanjeg jedinstva. Sledstveno tome, najvea ravnotea uspostavlja se izmeu jedinstva i irenja u prosenom obliku, u meri u kojoj se u obzir uzima intenzitet meusobnog proimanja; prema tome , zajednica je najstabilniji oblik drutvenosti, oblik u najveoj meri sposoban za n eprestanu realizaciju u okviru grupe, dok usko zajednitvo i mase esto ostaju u lat entnom stanju, postajui aktuelni samo pod izvesnim odreenim ustavima. IV. Manifest acije drutvenosti putem jednostavnog pribliavanja ( konvergencije ), izjednaavanja i ograniavanja ili odnosa sa drugima", bilo da su meu pojedincima ili meu grupama, d iferenciraju se prema intenzitetu stepena pribliavanja, razdvajanja ili kombinaci je jednog i drugog. Odnosi sa drugima" su proces uspostavljanja veze ili razdvaja nja izmeu grupa i pojedinaca. Da bi dolo do razdvajanja, kao i do pridruivanja, vie ili manje izolovanih svesti i ponaanja koji komuniciraju samo posredstvom znakova , potrebno je da postoji izvesna konvergencija u odnosu na konkretan sadraj koji je izraen standardom i ba taj sadraj i postaje predmet kretanja ka pribliavanju ili razdvajanju. ak i pojedinci ili grupe koje ulaze u sukob ili se prikljuuju bici, m oraju prvo da se okupe" (konvergiraju) oko jednog istog objekta elja, potreba, int eresa u vezi sa kojima ne uspevaju da postignu sporazum ( u smislu njihove podel e ). U tom smislu, nema neprijateljstva, borbe ili sukoba bez konvergencije u je dnom istom znaku, konvergencije koja prethodi svim tenzijama, sudarima, ogranienj ima ili ujednaavanjima. Odnosi sa drugima, kao odnosi zasnovani na privlanosti sup rotnih polova, razliiti tipovi drugih privlanosti, prijateljstvo, jednostrana simp atija, radoznalost i ljubav, kao i odnosi zasnovani na poklonu i ustupcima u zna k izrriirenja, jesu primeri odnosa pribliavanja ili rapromana. Najupadljiviji prim eri odnosa razdvajanja su izvesni meugrupni odnosi, kao borbe klasa i profesija, sukobi izmeu potroaa i proizvoaa, borbe izmeu naroda, itd. Do tih drutvenih odnosa raz vajanja esto dolazi izmeu Mi, u okviru kojeg spoljne borbe izazivaju jaanje delimino g spajanja svesti, i ponaanja. Raireniji i ei od ovih odnosa sa drugima u kojima je r e o razdvajanju i borbi, jesu strukturalno meoviti odnosi sa drugima. I ba u njima i dolazi do zavravanja sukoba i borbi. Meoviti odnosi sa drugima, bez obzira da li su meu grupom ili meu pojedincima, sastoje se od istovremenog procesa rapromana u jednom pravcu, i separacije u drugom. U takvim meovitim odnosima pristup se ostva ruje u razdvajanju, a razdvajanje u pristupanju. 4

Primeri se odnose na razmene, ugovorne odnose, kredite, razne vrste obeanja, itd. Nema odnosa bez naslanjanja na spajanje, na meusobno proimanje, na ranije postojee Mi", koje moe po intenzitetu biti i slabo, ali je uvek neophodno. injenica naglaena na poetku ove rasprave da su odnosi meusobne zavisnosti nuno povezani sa znacima, jasno otkriva potrebu postojanja kolektivnih intuicija, i to bar u latentnom ih poetnom stanju; obrasci i simboli, naime, kao sredstva povezivanja svesti i ponaan ja, moraju oznaavati jednu te istu stvar svima i tako posluiti kao sredstvo komuni kacije. Komuniciranje putem znakova je nemogue bez te neposredne i intuitivne sje dinjenosti, koja je i njen temelj. Na taj nain sjedinjenost ( unija ), drutvenost putem spajanja ( fuzije ) preovlauje nad drutvenou stvorenom meusobnom zavisnou; Mi" ovlauje nad odnosom izmeu ja, ti, on, oni, ba kad to i drutveno pravo koje nastaje kr oz uzajamno proimanje kao sto emo videti u daljem tekstu preovlauje nad meuindividua lnim pravom koje proistie iz odnosa sa drugima. V. Drutvenost putem delimine fuzije moe se podeliti, s obzirom na funkcije, na jednofunkcionalne, multifunkcionalne i suprafunkcionalne oblike. Funkcija je samo jedan aspekt zajednikog zadatka koji treba obaviti i sasvim je razliita od cilja ( utvrenog unapred u statutu i poveza nog samo sa organizovanim suprastrukturama ); ona je pokretljivi deo kolektivne akcije, izraz aspiracije u drutvenosti koja je nastala fuzijom ( i ciljeva i vred nosti kojima tei ). Drutvenost je jednofunkcionalna kad njena aktivnost nalazi svo j izraz u jednom jedinom zadatku, to jest, ako je inspirisana jedinstvenom vredn ou i ispoljena u samo jednoj svrsi ( na primer, delimino udruivanje radnika u fabric i, lanova sindikata, itd. ). Ona je multifunkcionalna kad postoji vie zadataka ins pirisanih razliitim svrhama i vrednostima ( na primer, delimino udruivanje graana je dne drave ili lanova neke organizacije u sferi ekonomije, koja okuplja proizvoae i p otroae ). Konano, suprafunkcionalna je ona u kojoj je re o ukupnosti zadataka; u ova kvoj celini nemogue je razlikovati pojedinane aspekte ( na primer, delimino udruivan je pripadnika nacije ili meunarodnog drutva ). Jednofunkcionalna drutvenost se obino integrie u multifunkcionalnu, a ova druga u suprahinkcionalnu drutvenost koja, sa mim tim, dri primat S druge strane, samo oblici spontane drutvenosti mogu biti sup rafunkcionalni, dok su organizovane suprastrukture nasuprot tome, nuno funkcional ne jer se njihov racionalni i odraeni ( reflektovani ) ematizam, zasnovan na ve kri stalisanim i uvrenim ciljevima, nikad ne moe izraziti u totalitetu svrha i vrednosti kojima se tei; svaki cilj, kao takav, predstavlja osiromaenu intelektualnu sliku svrhi i vrednosti. Tako, retka ostvarenja suprafunkcionalne drutvenosti nuno nalaz e svoj izraz samo u mnogostrukosti organizovanih suprastruktura, koje se ne mogu svesti jedna na drugu. Konano, klaifikovanje deliminih fuzija na jednofunkcionalne , 4

multifunkcionalne i suprafunkcionalne, pored klasifikacije na mase, zajednice i zajednitva, dovodi do sleeeg zakljuka: mase i uska zajednitva najslabiji i najjai ste eni uzajamnog proimanja svesti i ponaanja, naginju ka jednofurikcionalnoj drutvenos ti, dok srednju kategoriju zajednicu, najvie privlai multifunkcionalna drutvenost. Kriterijum funkcionalnosti nije primenljiv samo na oblike drutvenosti ve i na tipo ve grupacija i oni mogu biti bilo jednofunkcionalni, bilo mutli ili suprafunkcio nalni. Meutim, kod njih su ove karakterizacije nestabilne u meri u kojoj zavise o d promenljive aktuelnosti odgovarajuih oblika drutvenosti. VI. Dok jednofunkcional na drutvenost uvek slui posebnom interesu a suprafunkcionalna samo zajednikom inter esu, multifunkcionalna drutvenost moe, u skladu sa okolnostima, sluiti i posebnom i zajednikom interesu, Meusobna proimanja slue zajednikom interesu kad uspeju da uravn otee sukobljene interese najednom horizontu koji je dovoljno irok da ne povredi dr uge podjednake vrste interesa koji se mogu pojaviti. Zato zajedniki interes ne zn ai i identian interes svih, jer takva jednakost interesa ne postoji i ne moe postoj ati, ak ni u istoj zajednici, istoj grupi ili kod istog pojedinca uvek razdiranih konfliktima izmeu suprotstavljenih i ekvivalentnih interesa ( na primer, interes i proizvoaa, potroaa, graana, itd.). Zajedniki interes je, jednostavno, nestabilna rav notea suprotstavljenih interesa, s tim to ima toliko innogostrukih i ekvivalentnih aspekata zajednikog interesa koliko ima mogunosti uravnoteavanja suprotstavljenih interesa razliitih vrsta. Ovakve ravnotee su, prema tome, u sutini veoma promenljiv e, tako da multifunkcionalna uzajamna proimanja mogu sluiti i samo jednom aspektu zajednikog interesa, iako u tome ne uspevaju uvek. esto, ona to samo zasluuju. U to m smislu je sluenje zajednikom interesu pitanje konkretne injenice i nita nije pogren ije nego pripisati monopol predstavljanja zajednikog interesa posebnoj vsti delim inog spajanja ili posebnom tipu grupe ( jer je sposobnost uravnoteavanja suprotsta vljenih interesa u okviru stvarne kolektivne jedinice beskrajno promenljiva velii na, koja zavisi i od kombinacije razliitih oblika drutvenosti ). Konano, moramo nag lasiti da tri stepena intenziteta deliminog spajanja, u meri u kojoj imaju multif unkcionalni karakter, imaju podjednaku sposobnost sluenja zajednikom interesu; mas e su, na primer, a takoe i zajednice, sposobne da ga, slue koliko i najua zajednitva . 4