Blizanci u materici razgovaraju: - Da li verujes u zivot posle rodjenja? - Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja.

Mozda smo ovde bas zato da se pripremimo na zivot posle rodjenja. - To je glupost. Nema zivota posle rodjenja. Kako bi taj zivot uopste izgledao? - Ne znam tacno, ali uveren sam da ce biti vise svetla i da cemo moci hodati i jesti svojim ustima. - To je potpuna glupost. Znas da je nemoguce trcati. I jesti svojim ustima, pa zato imamo pupcanu vrpcu. Kazem ti, posle rodjenja nema zivota. - Pupcana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nesto posle rodjenja. Nesto posve drugacije nego ovo sto zivimo sada. - Ali niko se nije vratio od tamo. Zivot se posle rodjenja zavrsava. Osim toga zivot nije nista drugo nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini. - Pa ne znam bas tacno kako izgleda zivot posle rodjenja, ali cemo u svakom slucaju sresti nasu mamu. Ona ce zatim brinuti za nas. - Mama?!? Ti verujes u mamu, pa gde bi po tvome ta mama bila? - Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujuci njoj smo zivi, bez nje ne bismo uopste postojali. - Ne verujem! Mamu nisam nikada video, zato je jasno da ne postoji. - Da moguce, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mozemo je cuti kako peva i miluje nas svet. Znas, uveren sam da zivot posle rodjenja zapravo tek zapocinje....