Studija Biodizel FTN Dec

UNIVERZITET U NOVOM SADU
Fakultet tehnikih nauka Institut za energetiku, procesnu tehniku i zatitu okoline NOVI SAD
Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Studija
Novi Sad, decembar 2007.
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

INSTITUT ZA ENERGETIKU, PROCESNU TEHNIKU I INENJERSTVO ZATITE IVOTNE SREDINE
Trg Dositeja Obradovia 6 21000 NOVI SAD Telefon: (021) 485 2400 Telefax: (021) 6350 775 Broj: Datum: Naziv studije: Naruilac: MOGUNOST PROIZVODNJE I KORIENJA BIODIZELA U AP VOJVODINI POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ENERGETIKU I MINERALNE SIROVINE Bulevar Mihajla Pupina 16 21000 Novi Sad 01-1167/1 od 21. juna 2007. godine Prof. dr ore Bai, dipl. ing. ma., FTN, Novi Sad Prof. dr Milo Tei, dipl. ing. ma., FTN, Novi Sad mr Ferenc Ki, dipl. ing. agroek., Novi Sad Veroslav Jankovi, dipl. ing. el., Victoria Group, Novi Sad
Ugovor broj: Autori studije:
Koautori pojedinih poglavlja i autori priloga: p-2, p-3, p-8; pr-8 p-5, p-8; pr-1 p-4, p-5; pr-2, pr-3 p-8, p-9 p-4 p-4 Tehniki saradnik:
Prof. dr Timofej Furman, dipl. polj. teh., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Dr Radovan Marinkovi, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Prof. dr Etelka Dimi, dipl. tehn., Tehnoloki fakultet, Novi Sad Prof. dr Milan Martinov, dipl. ing. ma., FTN, Novi Sad Nada Jevevi, dipl. ek., Bioprimat d.o.o., Beograd Roman Muli, dipl. ing. tehn., Beograd Aleksandra Ristivojevi, dipl. ing. za. iv. sred.-master, FTN, Novi Sad Rukovodilac Instituta za energetiku, procesnu tehniku i inenjerstvo zatite ivotne sredine Prof. dr Duan Gvozdenac Dekan Fakulteta tehnikih nauka Prof. dr Ilija osi M.P.
Rukovodilac projekta
Prof. dr ore Bai Rukovodilac izrade studije Prof. dr Milo Tei
MOGUNOST PROIZVODNJE I KORIENJA BIODIZELA U AP VOJVODINI SADRAJ Spisak tabela Spisak slika REZIME SUMMARY 1 UVOD 2 KARAKTERISTIKE BIODIZELA KAO GORIVA 2.1 Pojam biodizela 2.2 Fiziko-hemijske karakteristike biodizela i dizel goriva 2.3 Poreenje svojstava biodizela i dizela 2.4 Neka iskustva u vezi sa korienjem biodizela kao motornog goriva 2.4.1 Zakljuci praenja upotrebe biodizela u autobusima Saobraajnog preduzea Lasta Beograd, 2006. g. 2.4.2 Zakljuci praenja upotrebe biodizela u autobusima Gradskog saobraajnog preduzea Beograd, 2006. g. 2.4.3 Zakljuci o korienju biodizela u firmi INA - Zagreb 2.5 Ekoloki znaaj biodizela 2.6 Literatura 3 POTREBE ZA DIZEL I BIODIZEL GORIVOM 3.1 Trite dizel i biodizel goriva 3.1.1 Trite dizel i biodizel goriva u Srbiji 3.1.2 Trite dizel i biodizel goriva u EU 3.2 Koliine proizvedenog biodizela 3.2.1 Koliine proizvedenog biodizela u EU 3.2.2 Koliine proizvedenog biodizela u Srbiji 3.3 Literatura 4 TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE BIODIZELA 4.1 Savremene tehnologije proizvodnje biodizela 4.2 Znaaj nusproizvoda 4.3 Literatura V VII IX XVII 1 3 3 3 6 8 10 10 11 11 14 17 17 17 21 22 22 24 25 27 27 33 37
5 MOGUNOSTI PROIZVODNJE BIODIZELA U VOJVODINI/SRBIJI 5.1 Sirovine za proizvodnju biodizela 5.1.1 Sirovine za biodizel u poljoprivrednoj proizvodnji 5.1.2 Sekundarne sirovine za biodizel 5.1.3 Izbor sirovine za biodizel 5.2 Mogunosti proizvodnje uljarica u Vojvodini/Srbiji 5.3 Mogunosti proizvodnje biodizel goriva u Srbiji 5.3.1 Proizvodnja uljarica u Srbiji 5.3.2 Zemljini potencijal Vojvodine/Srbije za proizvodnju sirovina za biodizel 5.4 Preraivaki kapaciteti u industriji ulja 5.5 Proizvodnja ulja u "mini-uljarama" 5.6 Literatura 6 EKONOMSKA OBELEJA PROIZVODNJE BIODIZELA 6.1 Cene ulazne sirovine 6.2 Cena kotanja biodizela 6.3 Cene fosilnih goriva 6.4 Konkurentnost biodizela na domaem tritu tenih goriva 6.5 Uticaj proizvodnje i korienja biodizela na socio - ekonomske pokazatelje 6.6 Literatura 7 PRAVNI OKVIR PROIZVODNJE I PRIMENE BIODIZELA 7.1 Energetska politika EU 7.2 Pregled mera za podsticaj proizvodnje i upotrebe biogoriva u EU 7.3 Situacija i perspektive proizvodnje i primene biodizela u Vojvodini/Srbiji 7.4 Pravni dokumenti EU u vezi sa obnovljivim izvorima energije 7.5 Literatura 8 ULOGA DRAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U REALIZACIJI PROIZVODNJE I KORIENJA BIODIZELA 8.1 Mere podsticaja proizvodnje i potronje biodizela 8.1.1 Proizvodnja sirovina - Podsticaji za namensku proizvodnju uljarica za korienje kao energenta - Siguran otkup i garantovane cene uljarica - Zabrana nenamenske potronje otpadnih biogenih masnoa za stonu hranu
39 39 39 43 44 46 47 48 51 53 56 57 59 59 61 65 66 69 71 73 73 75 78 84 84 85 85 85 86 86 87
II
8.1.2 Proizvodnja biodizela - Investicije - Podsticaj proizvoaa - Sistem dozvoljenih koliina - kvota za proizvoae biodizela 8.1.3 Distribucija biogoriva - Standardi za goriva - Delimino ili potpuno oslobaanje biodizela od akcize - Obaveze za distributere goriva - Distribucija biodizela - Pumpe za goriva - Kontrola kvaliteta 8.1.4 Trite i potroai 8.2 Strategija uvoenja biodizela u iru upotrebu 9 ZAKLJUCI 10 PRILOZI
87 87 88 88 89 89 89 91 92 92 93 93 94 97
III
IV
SPISAK TABELA Tab. 1. Tab. 2. Tab. 3. Zahtevi i metode ispitivanja biodizel goriva po standardu SRPS EN 14214 Zahtevi i metode ispitivanja goriva za dizel motore naftnog porekla po Standardu SRPS (JUS) EN 590 iz 2005. god. Karakteristike goriva za dizel motore prema Pravilniku o izmenama i dopunama pravilnika o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva naftnog porekla iz 2006. god. Izabrani pokazatelji fiziko - hemijskih karakteristika biodizel i dizel goriva Promene u snazi motora i potronji goriva pri korienju biodizela Razlike u emisiji izduvnih gasova pri korienju biodizela umesto mineralnog dizela kao goriva (%) Potronja dizel goriva u Srbiji u periodu 2003-2007. Raunanjem procenjena potronja dizel goriva u Srbiji 2003. po sektorima Projekcija potronje fosilnog dizela u Srbiji nakon usvajanja Uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila Proizvodnja biodizela u Evropskoj uniji (u hilj. t) Proizvodnja biodizela u Srbiji u periodu 1994-2004. Tipini odnosi korienih hemikalija u procesu transesterifikacije Poreenje razliitih tehnologija za proizvodnju biodizela Koliina uljane same nastale u procesu ceenja zrna uljarica Povrine najvanijih uljanih biljaka u svetu (u hilj. ha) Povrine, proseni prinosi zrna i proizvedene koliine zrna suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji u periodu 19842007. Povrine, prinosi i proizvodnja suncokreta u Vojvodini i Srbiji u periodu 1996-2005. Povrine, prinosi i proizvodnja soje u Vojvodini i Srbiji periodu 1996-2005. Povrine, prinosi i proizvodnja uljane repice u Vojvodini i Srbiji u periodu 1996-2005. Proseno mogu prinos biodizela po 1 ha uljarica u Srbiji Potencijali povrina za proizvodnju uljarica (ha) Godinja potronja jestivog ulja, margarina i vrstih masnoa u 2005.
4 5
6 7 9 12 17 17 19 23 24 30 31 33 39 41 49 49 50 50 51 52
Tab. 4. Tab. 5. Tab. 6. Tab. 7. Tab. 8. Tab. 9. Tab. 10. Tab. 11. Tab. 12. Tab. 13. Tab. 14. Tab. 15. Tab. 16. Tab. 17. Tab. 18. Tab. 19. Tab. 20. Tab. 21. Tab. 22.
Tab. 23. Tab. 24. Tab. 25. Tab. 26. Tab. 27. Tab. 28. Tab. 29.
Potencijalna proizvodnja biodizela na povrini 350.000 ha u zavisnosti od setvene strukture uljarica Instalisani godinji kapaciteti fabrika za preradu uljarica Iskorienje kapaciteta uljara u 2005. god. Cena kotanja biodizela u pogonu kapaciteta 10.000 t/god (/l biodizela) Poreenje prodajne cene fosilnog dizela i cene blendiranog dizela sa biodizelom Preduzete mere za podsticaj proizvodnje i korienja biogoriva u zemljama EU Mere koje prema odluci Vlade Srbije iz januara 2007. treba preduzeti radi ostvarenja sigurnog i podsticajnog okruenja za investicije i korienje obnovljivih izvora energije u Srbiji Poreske olakice na biogoriva u nekim zemljama EU u 2005.
52 54 55 64 68 77
79 90
Tab. 30.
VI
SPISAK SLIKA Sl. 1. Spreena emisija gasova sa efektom staklene bate u sluaju supstitucije dela mineralnog dizela biodizelom na nain opisan u tab. 9 u Srbiji u periodu 2007-2010. Predvianje potronje mineralnog dizela u Srbiji sa i bez primene Uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila Postojei/zahtevani kapaciteti proizvodnje biodizela u EU (u hilj. t) ematski prikaz proizvodnje biodizela Cena uljanih sami u Hrvatskoj u periodu od 2001. do 2006. godine Kretanje cene glicerola na svetskom tritu (/t) Prosene otkupne cene uljarica u Srbiji u periodu 2001-2006. Vrednost i struktura ukupnih investicionih ulaganja u pogone za proizvodnju biodizela ematski prikaz trokova i prihoda proizvodnje biodizela Cena kotanja biodizela u zavisnosti od vrste sirovine i kapaciteta pogona Kretanje maloprodajnih cena mineralnog dizela u zemlji i EU Formiranje cene D2 goriva i biodizela u zavisnosti od primene akcize Formiranje cene kotanja biodizela u zavisnosti od cene uljarica Smanjenje budetskih primanja Srbije od nenaplaene akcize na mineralni dizel Vrste mera i njihova veza sa pojedinim fazama ivotnog lanca biodizela
14 19 23 29 34 35 60 62 63 65 66 67 68 69 85
Sl. 2. Sl. 3. Sl. 4. Sl. 5. Sl. 6. Sl. 7. Sl. 8. Sl. 9. Sl. 10. Sl. 11. Sl. 12. Sl. 13. Sl. 14. Sl. 15.
VII
Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini
VIII
REZIME Proizvodnja i korienje biodizela Biodizel je definisan Evropskim standardom EN 14214 iz 2003. g. U Srbiji je definisan 2006.g. standardom SRPS (JUS) EN 14214 Goriva za motorna vozila Metilestri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore, Zahtevi i metode ispitivanja, (koji je identian evropskom standardu EN 14214). On propisuje karakteristike metilestra masnih kiselina koji se mogu koristiti za dizel motore i procedure njihovog odreivanja. Osim toga, u maju 2006. godine usvojen je Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva bioporekla kojim su propisani tehniki i drugi zahtevi koje ova goriva moraju da ispune. S obzirom na veoma loa iskustva sa biodizelom u Vojvodini devedesetih godina XX veka naglaavamo potrebu striktnog potovanja svih odredbi ova dva propisa. Od 2005. smatra se da su u biodizelu proizvedenom prema EN 14214 tokom razvoja devedesetih godina XX veka prevaziene sve problematine pojave korienja biodizela prethodnih generacija standarda. Zato je biodizel prema EN 14214 pouzdano, kvalitetno gorivo za dizel motore, proizvedeno iz obnovljivih sirovina, koje se bez ogranienja moe koristiti isto ili u meavini svakoga odnosa sa mineralnim dizelom u svim savremenim dizel motorima, u skladu sa preporukama proizvoaa, a iji produkti sagorevanja ne utiu na poveanje efekta staklene bate u atmosferi. U Srbiji je 2006. potroeno oko 1,4 miliona tona dizel goriva. Podataka o proizvodnji biodizela u Srbiji 2006. nema; a nema ni podataka o potronji biodizela. Procenjuje se da potronja biodizela ini manje od 0,5% potronje dizela u Srbiji 2007. Benzinska pumpa Vjetica u Novom Sadu novembra 2007. na svojoj pumpi prodaje biodizel (B100) za auto-mobile po ceni od 72,6 d/l (0,91 /l). U Nemakoj biodizel se na pumpama prodaje za 1,025 /l a dizel za 1,144 /l. Pravim poetkom proizvodnje biodizela u Srbiji smatra se 2007. godina, kada je fabrika Victoria Oil u idu proizvela prve koliine biodizela koji ispunjava zahteve standarda EN 14214. Victoria Oil je 2007. g. u fabrici u idu proizvela oko 25.000 t biodizela. Oekuje se da do kraja 2007. Vlada Srbije usvoji i sledeu odluku: Najmanji sadraj biogoriva u svim dizel gorivima (D2, Eko-dizel, Evro-dizel, ...) koja se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije je: u kalendarskoj 2007. god. min 2% v/v, u kalendarskoj 2008. god. min 3% v/v, u kalendarskoj 2009. god. min 4% v/v, u kalendarskoj 2010. god. i kasnije min 5% v/v. Prema tome predvieno je da e se u Srbiji utroiti 2007.g.: 1.425 hilj. t dizela i 29.100 t biodizela; 2008. g.:1.495 hilj. t dizela i 46.260 t biodizela; 2009. g.: 1.568 hilj. t dizela i 65.360 t biodizela; a 2010. g.: 1.645 hilj. t dizela i 86.600 t. biodizela. Za propisani minimalni sadraj biogoriva u gorivu se ne obraunava i ne plaa akciza na naftne derivate. Obavezu umeavanja biogoriva sa gorivom imaju distributeri i uvoznici.... Za ponovljeni prekraj distributer e se kazniti oduzimanjem dozvole za promet goriva. Bie predvieni i finansijski podsticaji za proizvoae biodizela radi uspostavljanja dugorono garantovanih proizvoakih cena energije dobijene iz OIE: Dravni fond i nadleni organ lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, po principu pola-pola, subvencionisae sa 6,0 cent cenu svakog litra 100%-nog biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE koja se preko registrovane prodajne mree proda na teritoriji lokalne samouprave. Slino je i za meavine: Dravni fond i nadleni organ lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, po principu pola-pola, subvencionisae sa 6,0 cent svaku procentualnu koliinu
IX
biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE koja se preko registrovane prodajne mree proda u okviru meavine dizel goriva, odnosno benzina, fosilnog porekla na teritoriji lokalne samouprave. Pored proizvoaa subvencije e obuhvatiti i motorna vozila koja koriste biogoriva: Dravni fond OIE subvencionisae se sa po 2,5 cent cenu svakog litra tenog ili gasovitog biogoriva koje se posredstvom distributivne mree isporui za pogon motornih vozila. Tim dalekosenim odlukama u duhu meunarodnih ugovora koje je Srbija potpisala 2003. i 2005, te Kjoto protokola koji je Srbija ratifikovala septembra 2007. otvara se trite biogoriva u Srbiji pa se javljaju investitori u postrojenja za proizvodnju i plasman biodizela, otvaraju nova radna mesta, preusmerava poljoprivredna proizvodnja. Iskustvo drugih zemalja pokazuje da se niskoprocentne meavine biodizela i mineralnog dizela (B2-B5) mogu veoma brzo uvesti na trite, mnogo bre nego isti biodizel, naravno, pod uslovom da su distributeri goriva i naftne kompanije spremni da sarauju. Vano je da distributerima budu jasni zahtevi pod kojima moraju da distribuiraju goriva, ali i da budu stimulisani da u svoju ponudu uvedu i biodizel. To se moe raditi preko uvoenja obaveza (kvota) prodaje odreenih koliina biodizela i/ili davanja poreskih olakica na promet biodizela. U Nemakoj je bilo potrebno skoro 10 godina da bi preko prodaje istog biodizela udeo biodizela u ukupnoj potronji dizel goriva dostigao 1%. Plasman biodizela kroz meavine dizela i biodizela je prava prilika da se promovie upotreba biodizela, dajui odgovarajuu zaradu poljoprivrednicima i konkurentne cene konanim potroaima goriva. isti biodizel moe nai svoju primenu prvenstveno u poljoprivrednoj proizvodnji. Za to postoje bar dva razloga: a) mnogi proizvoai motora poljoprivrednih maina dozvoljavaju upotrebu istog i/ili visoko koncentrovanih meavina biodizela, b) poljoprivredni proizvoai bi kroz razmenu sirovina za biodizel doli do pogonskog goriva. Da bi ovaj vid saradnje izmeu proizvoaa sirovina za biodizel i fabrike biodizela opstao neophodno je utvrditi realne, pravedne, paritete zrna i biodizela. U Evropskoj uniji jedan hektar uljane repice obezbeuje dovoljnu koliinu zrna za proizvodnju 1.090 litara biodizel goriva. Meutim, u Vojvodini uljana repica, a i suncokret i soja, ostvaruje znatno nie prinose nego to je evropski prosek. Pri prosenom prinosu semena od 1,69 t/ha, i sadraju ulja u semenu od 36%, 1 ha uljane repice u Srbiji obezbeuje 608 kg ulja ili oko 690 l biodizel goriva. Prosean prinos zrna suncokreta u Srbiji je 1,79 t/ha, pa je pri sadraju ulja 40% prinos biodizela iz suncokreta 716 kg/ha odnosno 816 l/ha. Prosean prinos soje u Srbiji je 2,25 t/ha, pa pri sadraju ulja u zrnu 18% proizilazi prinos biodizela od 405 kg/ha, odnosno 460 l/ha. Potencijalna povrina u Srbiji za gajenje uljarica namenjenih preradi u biodizel se procenjuje na priblino 350.000 ha. To je povrina za gajenje uljarica (20% oranica) umanjena za zbir povrina za proizvodnju jestivih ulja i povrina za proizvodnju semena i za stoarstvo: (668.800-(271.722+54.000)). Ova povrina se moe iskoristiti za gajenje razliitih uljanih biljaka. S obzirom na visok prinos ulja koji ostvaruju po jedinici povrine, pretpostavlja se da e se ova povrina koristiti za gajenje suncokreta i uljane repice. U zavisnosti od naina iskoriavanja sa potencijalne setvene povrine od 350.000 ha mogue je obezbediti sirovinu za proizvodnju od 212.800 t do 250.600 t biodizela. Ovo predstavlja samo teorijski potencijal proizvodnje biodizela u Srbiji dok je realni potencijal znatno nii. Naime, posmatrajui regionalni razmetaj proizvodnje
uljarica u Srbiji, moe se zakljuiti da se preko 90% uljarica proizvodi u Vojvodini. Uee uljarica u setvenoj strukturi Vojvodine u periodu 2001-2005. je blizu 20%, to je na granici biolokog maksimuma. Sa druge strane, uee uljarica u setvenoj strukturi Centralne Srbije je oko 1%. Ovo znai da se u Vojvodini ne moe oekivati znaajnije poveanje povrina pod uljaricama, odnosno, da se najvei deo (oko 95%) potencijalnih povrina za gajenje sirovina za biodizel nalazi u Centralnoj Srbiji. Teko je proceniti koji deo potencijalne povrine za proizvodnju sirovina za biodizel e se ubudue iskoristiti u Centralnoj Srbiji, ali sigurno je da to nee biti veliki deo. Najvee prepreke znaajnije proizvodnje sirovina za biodizel u Centralnoj Srbiji predstavalja usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava i velika udaljenost izmeu njih. Ovo ne predstavlja samo logistiki problem organizovanja proizvodnje i prikupljanja uljarica u Centralnoj Srbiji, nego bi izazvalo i velike trokove, naroito usled potrebe investiranja u nove sabirne centre (silose) i zbog visokih trokova transporta. S obzirom na reeno u prethodnom pasusu, a i zadati naslov ove studije neophodno je razmotriti situaciju polazei od injenice da se u Vojvodini proizvede oko 93% uljarica, a u centralnoj Srbiji preostalih 7%. Za proizvodnju sirovina za jestiva ulja, margarine i vrste biljne masnoe u Srbiji potrebno je 272.000 ha. Za proizvodnju semena uljarica i za stoarstvo za sledeu setvu treba 54.000 ha. Znai da za proizvodnju u prehrambene svrhe treba angaovati 326.000 oranica. U Vojvodini se za gajenje uljarica moe izdvojiti 20% oranica, a to je 316.000 ha. To pokazuje da pri sadanjoj strukturi setve, odnosno sadanjim odnosima poljoprivrednih useva, u Vojvodini nema slobodnih oranica za proizvodnju uljarica namenjenih preradi u biodizel. Znaajna rezerva za obezbeenje veih koliina sirovina za biodizel je poveanje prinosa uljarica u Vojvodini. Oni su znatno ispod evropskog proseka i biolokog potencijala semena. Imajui u vidu ukupnu potronju dizel goriva u Srbiji, koja je 2006. iznosila 1.384.000 t godinje, domaim biodizelom bi teoretski bilo mogue supstituisati od 13 do 15% ukupne domae potronje dizel goriva (raunato na energetskoj osnovi). Proizvodnja biodizela je vezana za poljoprivredu pa je za oekivati da e biodizel upravo u poljoprivredi pronai svoju najraireniju primenu. Za realizaciju mehanizovanih operacija u poljoprivredi Srbije, godinje je potrebno obezbediti oko 400.000 t dizel goriva. Biodizel bi mogao da zameni oko 45-50% ukupne potronje dizela u poljoprivredi. Na ovaj nain poljoprivredni proizvoai bili bi manje zavisni od proizvoaa i snabdevaa dizel goriva. Biodizel se najee proizvodi transesterifikacijom triglicerida biljnih ulja ili ivotinjskih masti, metanolom u prisustvu alkalnog ili kiselog katalizatora. Savremene tehnologije proizvodnje biodizela su: transesterifikacija katalizovana alkalijama, transesterifikacija katalizovana kiselinama, enzimatska transesterifikacija lipazama, transesterifikacija nadkritinim alkoholom, svaka sa svojim prednostima i nedostatcima. Ti tehnoloki postupci su predmet interesovanja prvenstveno potencijalnih investitora u postrojenja za proizvodnju biodizela. Industrijska prerada uljanih kultura u Srbiji odvija se u devet fabrika, iji je ukupan godinji instalisani kapacitet prerade oko 950.000 tona za suncokret, ili oko 750.000 tona za soju ili oko 600.000 tona za repicu, na bazi 280 radnih dana godinje. Te fabrike su, takoe, i glavni nosioci proizvodnje sirovina (zrna uljarica) sa
XI
primarnim poljoprivrednim proizvoaima, s obzirom na to da se preko 90% roda zrna uljarica otkupljuje i prerauje u njihovim pogonima. Male uljare Sa aspekta proizvodnje biodizela svakako da bi mogle biti koriene i miniuljare. Naime, hladno ceeno ulje proizvedeno od kvalitetne sirovine (npr. seme suncokreta ili repice) ima veoma mali sadraj fosfatida (sluznih materija), malu kiselost i vlagu, kao i nizak peroksidni broj. Ovakva sirova - presovana ulja, ne zahtevaju posebnu rafinaciju, ve se direktno mogu koristiti za proizvodnju biodizela. Zato je opravdana ideja o potrebi mogunosti izgradnje i postojanja nekoliko malih pogona za ceenje ulja iz kojih bi se sirovo ulje dopremalo do fabrika biodizela koje mogu da garantuju kvalitet biodizela predvien standardom. Ekonomika proizvodnje biodizela u Srbiji U ukupnim trokovima proizvodnje biodizela, najznaajniji su trokovi ulazne sirovine, koji u zavisnosti od koriene sirovine (uljana repica, suncokret, soja) ine 55-65% ukupnih trokova. Preostali deo ukupnih trokova ine trokovi prerade zrna u sirovo ulje i trokovi transesterifikacije biljnog ulja u biodizel. Vrednost prihoda ostvarenog prodajom nusproizvoda (uljana sama, glicerol, ubrivo), oduzima se od ukupnih trokova proizvodnje, pa time umanjuje cenu kotanja biodizela. Prihodi ostvareni prodajom nusproizvoda umanjuju cenu kotanja biodizela proizvedenog od uljane repice i suncokreta za 20-25%. Kao posledica velikog dispariteta izmeu otkupne cene sojinog zrna i prodajne cene sojine same u 2006. god, u sluaju soje prihodi od nusproizvoda umanjili su cenu kotanja biodizela za oko 65%. Pri prosenim otkupnim cenama uljarica u 2006. godini (uljana repica: 200 /t, soja: 195 /t, suncokret: 175 /t), izraunata cena kotanja biodizela u pogonu godinjeg kapaciteta 10.000 tona biodizela, iznosi 0,50 /l za soju, 0,52 /l za suncokret i 0,65 /l za uljanu repicu. Pored cene kotanja, drugi bitan faktor koji odreuje profitabilnost proizvodnje biodizela u Srbiji je cena dizel goriva. Iskustvo evropskih zemalja pokazuje, da se biodizel moe prodati jedino ako je njegova maloprodajna cena nia od cene mineralnog dizela. Bez obzira na vrstu sirovine koja se koristi, cena kotanja biodizela je u Srbiji 2006. u svim sluajevima bila vea od cene kotanja mineralnog dizela. Po ovome bi se moglo zakljuiti da biodizel ne moe biti konkurentan mineralnom dizelu na domaem tritu tenih goriva. Ipak, analiza maloprodajne cene D2 goriva ukazuje na znaaj dravnih mera - poreske i akcizne politike, na formiranje prodajne cene goriva. U strukturi maloprodajne cene D2 goriva fabrika cena uestvuje sa 52%, dok ostatak ini rabat (5 d/l) koji se isplauje distributerima goriva, akciza (16,27 din/l) i porez na dodatnu vrednost od 18% (10,19 din/l). Upravo tu, znai u oblasti dravne poreske politike, se nalaze najvee rezerve za poveanje konkurentnosti biodizela. Naime, u sluaju primene pune akcize na cenu biodizela, maloprodajna cena jednog litra biodizela, bila bi za 8,95 centi vea od maloprodajne cene mineralnog dizela. Sa druge strane, u sluaju potpunog oslobaanja biodizela od akcize, maloprodajna cena biodizela bi bila nia za 15,05 centi po litri od cene dizel goriva. Potpuno oslobaanje biodizela od akcize bi osiguralo konkurentnost biodizela na domaem tritu. Imajui u vidu veliinu planirane supstitucije mineralnog dizela biodizelom 2007. godine od 29.100 t, i visinu nenaplaene akcize na gorivo od 16,27 din/l, procenjuje se da e 2007. republiki budet ostvariti manjak prihoda od akcize od oko
XII
6,7 miliona . Ovaj iznos od 6,7 miliona ini oko 0,65% ostvarenih prihoda od akciza u 2006. godini, odnosno oko 0,1% ukupnih budetskih primanje Republike Srbije u 2006. U periodu od 2007-2010. visina nenaplaene-izgubljene akcize na gorivo iznosie oko 52 miliona kumulativno. Mere za podsticanje proizvodnje i korienja biogoriva u Evropskoj uniji Radi podsticaja proizvodnje i korienja obnovljivih izvora energije, posebno biodizela, pojedine zemlje lanice EU preduzimaju neke od sledeih mera: 1. Delimino ili potpuno oslobaanje od akcize. 2. Oslobaanje od plaanja poreza na emisiju CO2. 3. Smanjene dabina za Flexi-Fuel Vehicles (vozila iji motori mogu da koriste razna goriva). 4. Subvencionisanje proizvodnje sirovina. 5. Olakice za investicije u oblasti proizvodnje i korienja biodizela. 6. Sredstva za istraivake i razvojne programe. 7. Obavezna upotreba biogoriva. 8. Usvajanje standarda kvaliteta biogoriva, te pravnih i tehnikih propisa za njihovo korienje. 9. Obrazovanje strunjaka i diseminacija informacija o korienju obnovljivih izvora energije putem formiranja institucija specijalno za tu svrhu. 10. Samoinicijativne akcije vlade. 11. Izuzimanje od naplaivanja parking usluga. 12. Brojnost i dostupnost pumpi za biogoriva. 13. Oslobaanje od poreza za tetne emisije. Prilagoavanje ekolokih poreza. 14. Informacije i aktivnosti u diseminacije naunih i strunih znanja u javnost. Podsticaji za korienje biodizela u Srbiji Poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini sa velikim interesovanjem oekuju da vide kako e izgledati podsticajno okruenje za korienje biomase u Srbiji, jer pamte pozitivna iskustva o korienju biomase kao energenta, pre dve i po decenije u Vojvodini, a na tadanjem tehnikom i tehnolokom nivou. U to vreme, Vojvodina je imala vee ingerencije autonomije nego sada, pa je iz poreza na prodaju derivata nafte i uglja formirala fond iz koga je podsticano korienje obnovljivih izvora energije. Programom realizacije strategije razvoja energetike u Srbiji do 2015. koji je vlada Srbije usvojila januara 2007. predviena je izmena 14 zakona, uvoenje 12 finansijskih mera podsticaja i 23 nefinansijske mere podsticaja, iji je zajedniki cilj ostvarenje privrednog ambijenta pogodnog za savremeno korienje obnovljivih izvora energije u Srbiji. Rok za njihovu implementciju je kraj 2007. Bie to znaajan iskorak Srbije u cilju savremenog odrivog gazdovanja prirodnim resursima u podsticajnom ambijentu za proizvoae i korisnike biodizela. Uloga dravnog i privatnog sektora u proizvodnji i korienju biodizela Dravni sektor treba da radi na stvaranju atraktivnog privrednog okruenja za proizvodnju sirovina za biodizel i investicije u pogone za proizvodnju biodizela kroz stvaranje i podsticanje trita biodizela. Privatni sektor e svojim odzivom na uslove koje e propisati drava pokazati u kojoj meri je privredni ambijent za biodizel finansijski u skladu sa reenjima i tendencijama u zemljama Evropske unije.
XIII
Proizvodnja sirovina Kako bi se poljoprivrednicima koji uzgajaju uljane kulture dao podsticaj i podrka za dalju proizvodnju soje, suncokreta i uljane repice potrebno je osigurati podrku drave merama o kojima je poetkom 2007. g. u Vojvodini bilo puno rei, a koje su standardno reenje u poljoprivrednoj politici EU. Mere podrke proizvodnji uljarica treba da ukljue: podsticaj za namensku proizvodnju uljarica, dodatna posebna premija za oleinski tip suncokreta, siguran otkup za viegodinji period u budunosti, garantovane cene za vie godina unapred, zabranu nenamenske potronje otpadnih biogenih masnoa za stonu hranu. Proizvodnja biodizela Treba: podsticati investicije stvaranjem atraktivnog konkurentnog privrednog okruenja, kontrolisati kvalitet proizvedenog biodizela, da bude u skladu sa vaeim standardom ne samo u fabrici neposredno nakon proizvodnje, nego i na pumpama prilikom prodaje korisnicima, prouiti prednosti i nedostatke sistema dozvoljenih koliina - kvota za proizvoae biodizela za uslove u Vojvodini/Srbiji. Distribucija biodizela Najvanije je usvajanje Uredbe o sadraju biogoriva u gorivu za motorna vozila, kojom e se odrediti najmanji sadraj biogoriva u svim dizel gorivima koja se distribuiraju na teritoriji Srbije, koje se oekuje do kraja 2007. Odlukom Vlade Srbije iz januara 2007. predvieni su podsticaji iz dravnog fonda, za izgradnju pumpi za prodaju biodizela. Standardi kvaliteta za biogoriva u Srbiji postoje. Obaveza je distributera goriva da umeavaju propisanu koliinu biodizela u mineralni dizel. Treba dozvoliti delimino ili potpuno oslobaanje biodizela od akcize. Posebnu panju treba posvetiti kontroli kvaliteta biodizela na prodajnim mestima, i to putem Ministarstva i trinih inspekcija. Taj veoma vaan segment proizvodnje i upotrebe biodizela mora sadrati rigorozne kaznene mere, a one se u praksi moraju sprovoditi.
Trite i potroai Kljuni uslov ire upotrebe biodizela u Srbiji bie uvoenje ekonomskih mera koje e omoguiti da biodizel bude konkurentan mineralnom dizelu, a najvanija meu njima je potpuno ili delimino oslobaanje biodizela od akcize. Pri razmatranju ekonomskih efekata proizvodnje i korienja biodizela koristiti metod koji je korien u ovoj studiji, a koji je Ki razvio i proverio u okviru svoga magistarskog rada Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 2006. g. Strategija uvoenja veeg korienja biodizela u Vojvodini/Srbiji U celini gledano stanovnitvo i privreda Srbije ne poznaju biodizel, zanemarljiva su iskustva iz njegovog korienja, ne prepoznaju se prednosti njegove
XIV
upotrebe i ne postoje ni znaajnije inicijative, van akademskih krugova i potencijalnih investitora u postrojenja za proizvodnju biodizela, o irenju svesti o pozitivnim efektima njegove proizvodnje primene. Ekonomska isplativost svakako igra kljunu ulogu u celokupnoj problematici. Da bi itav sistem ulaganja u biogoriva (biodizel) bio u privredi prihvaen, te time doveo do veeg korienja biodizela u Vojvodini/Sriji potrebno je i: Lobiranje radi koordinacije aktivnosti u Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zatite ivotne sredine, Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu finansija i Ministarstvu nauke, u cilju donoenja potrebnih pravnih i tehnikih propisa koji se tiu proizvodnje, distribucije, prodaje i upotrebe biodizela u Srbiji. Krajnji cilj je uspostavljanje pravnog i finansijskog sistema u Srbiji koje biodizel ini jeftinijim od fosilnog dizela u maloprodaji, inei celokupan poduhvat isplativim. Prednosti koje nudi biodizel posmatrati po nivoima, ne samo sa aspekta poljoprivrednog, transportnog i energetskog sektora, ve i kao pitanje od javnog znaaja, gde se moraju primeniti kompleksni regulativni instrumenti. Moraju se sagledati i vrednovati i efekti iskazani kroz smanjenje zagaenja ivotne sredine, mogunost trgovine sa CO2 sertifikatima, zapoljavanje lokalnog stanovnitva i otvaranje novih radnih mesta, te time doprinos privrednom i finansijskom razvoju zemlje. Prepoznati kljune subjekte koji su spremni da u najkraem moguem roku po pokretanju proizvodnje prihvate upotrebu biodizela. Izabrati distributivne kanale koji odgovaraju projektovanim kapacitetima fabrika biodizela. Promovisati sve prednosti biodizela kako privredi tako i stanovnitvu (javni marketing, okrugli stolovi, putem privrednih komora i udruenja, sajmovi, kole) radi poveanja svesti o postojanju biodizela i njegovoj dostupnosti na tritu u Srbiji, te ekolokim prednostima i povoljnim ekonomskim efektima njegove primene. Za poetak prodaje preporuuje se plasman meavine biodizela i mineralnog dizela, dajui odgovarajuu zaradu poljoprivrednicima i konkurentne cene konanim potroaima goriva. Obezbediti da proizvodnja sirovina za biodizel bude za poljoprivredu finansijski interesantna, a za korisnike ist biodizel treba da bude 0,15 do 0,20 c/l jeftiniji od evrodizela. U prvom talasu promocije i prodaje biodizela, pored direktne upotrebe u sopstvenom voznom parku dravnih organa, aktivnosti treba usmeriti na autoprevoznike, peditere, transportna preduzea i gradska saobraajna preduzea. Do ovih subjekata najbolje je doi direktnim kontaktom i promovisanjem putem Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, Regionalnih privrednih komora, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, Regionalnog centra za energetsku efikasnost u Novom Sadu. Kod potroaa koji mogu biti posebno zainteresovani za ekoloki aspekt korienja biodizela (nacionalni parkovi, poljoprivreda, banje, vlasti veih gradskih jezgara u Srbiji Beograd, Novi Sad, Ni) usmeriti panju na promociju ekolokih koristi od upotrebe biodizela. Direktna prodaja istog biodizela stanovnitvu je malo verovatna. Pre svega zbog potrebe da postoji iroka mrea biodizel pumpi. Mogue je koristiti neke od ve postojeih mrea (Beopetrol, NIS-Jugopetrol, OMW i pojedinane
XV
pumpe u privatnom vlasnitvu). Ipak, sugeriemo plasman kroz meavinu mineralnog dizela i 5% biodizela, a isti biodizel za poljoprivredu. kolovanje - obrazovanje strunjaka za proizvodnju biodizela (biogoriva) i promociju njegovog korienja, a naroito za sagledavanje ekonomskih efekata korienja biodizela i trgovine sa CO2 sertifikatima steenim proizvodnjom i plasmanom biodizela. Vojvodina treba da sagleda kakvi e biti efekti najavljenih mera Vlade Srbije u oblasti korienja obnovljivih izvora energije na proizvoae sirovina za biodizel i ostale uesnike u lancu proizvodnje, distribucije i korienja biodizela, ali i ostalih obnovljivih izvora energije u Vojvodini. Prolo je 11 meseci od najave tih mera, a u Vojvodini nita nije uinjeno na sagledavanju njihovih efekata na privredu i finansije Vojvodine. Izvrno vee Vojvodine treba da osnuje strunu savetodavnu instituciju za oblast proizvodnje i korienja obnovljivih izvora energije, pa meu njima i biodizela. Program ostvarivanja Strategije energetike koji je usvojen januara 2007, predvia da e do 2012. u Srbiji biti otvoreno 24.000 novih radnih mesta u oblasti obnovljivih izvora energije. S obzirom na stepen razvoja i znaajnu poljoprivrednu proizvodnju procenjuje se da e se bar 60% od toga broja ostvariti u Vojvodini. Znai da e u Vojvodini biti 14.000 novih radnih mesta u oblasti korienja obnovljivih izvora energije. Moramo imati bar 1% od toga broja, dakle 140 ljudi, osposobljenih za kompetentno rasuivanje i kvalitetnu diseminaciju informacija koje e dovesti do zapoljavanja novih 12.600 radnika. Izvrno vee AP Vojvodine mora uiniti napor da se stvori tih 140 eksperata za korienje obnovljivih izvora energije u Vojvodini.
XVI
Summary of study: The possibility of biodiesel production and usage in Vojvodina
SUMMARY Production and usage of biodiesel Biodiesel is defined by the European standard EN 14214 in the year 2003. In Serbia it was defined in 2006 by the standard SRPS (JUS) EN 14214 Automotive Fuels. Fatty Acid Methyl Esters (FAME) for Diesel Engines. Requirements and Test Methods (which is identical to the European standard EN 14214). It regulates characteristics of methyl esters fatty acids which can be used for biodiesel engines as well as procedures for their testing. Beside that, in May 2006 there was adopted Regulation of Technical and Other Requirements for Bio Liquid Fuels which regulates technical and other requirements these fuels must fulfill. Due to very bad experiences with biodiesel in Vojvodina in the 90s we emphasize the need for strict obeying of all decrees of these two regulations. Biodiesel is mostly produced by trans-esterification of triglycerides from vegetable oils or animal fat, with methanol in presence of alkali or acid catalyst. Since 2005 it is considered that in biodiesel produced according to EN 14214 during the development in the 90s all the problematic occurrences in the usage of previous generations of standards have been overcome. That is why the biodiesel according to EN 14214 is a reliable, quality fuel for diesel engines, produced from renewable raw materials, which can be used without limitations, as pure or blended of any ratio with mineral diesel in all modern diesel engines, but whose combustion products do not cause increase of green house effect in the atmosphere. In Serbia in 2006 around 1.4 mil. tones of diesel fuel was spent. There are no records of biodiesel production in Serbia in 2006; there are also no records on biodiesel consumption. It is estimated that biodiesel consumption makes less than 0.5% of diesel consumption in Serbia in 2007. Petrol station Vjetica in Novi Sad in November 2007 is selling biodiesel (B100) for cars at the price of 72.6 din/l (0.9 /l). In Germany biodiesel is sold at petrol stations at 1.025 /l and diesel at 1.144 /l. The year of 2007 is considered as a real begining of biodiesel production in Serbia, when the factory Victoria Oil in id produced the first quantities of biodiesel which fulfills the requirements of the standard EN 14214. Victoria Oil produced around 25,000 t of biodiesel in the id factory in 2007. In the European Union a hectare of oil rape provides a sufficient amount of grain for production of 1,090 liters biodiesel fuel. However, in Vojvodina oil rape but also sunflower and soybean, have much lower yields than the European average. At the average grain yield of 1.69 t/ha and the seed oil content of 36%, 1 ha of oil rape in Serbia provides 608 kg of oil or about 690 l of biodiesel fuel. The average yield of sunflower grain in Serbia is 1.79 t/ha, so at the oil content of 40% yield of biodiesel from sunflower is 716 kg/ha, that is 816 l/ha. The average yield of soybean in Serbia is 2.25 t/ha, so at the oil content in the grain of 18% the yield of biodiesel is 405 kg/ha, that is 460 l/ha. Placement of biodiesel through mixtures of mineral diesel and biodiesel is a true opportunity to promote biodiesel usage, giving an appropriate income to the farmers and competitive prices to the fuel consumers. Pure biodiesel can be applied in the first place in agricultural production. There are at least two reasons for that: a) many manufacturers of engines for agricultural machines allow usage of pure and/or highly concentrated mixtures of biodiesel, b) farmers would get fuel through exchange of raw material for biodiesel. In order to maintain this form of cooperation between manufacturers of raw material for biodiesel and biodiesel factories, it is necessary to establish a real, fair, parity of grain and biodiesel.
XVII
Vojvodina produces around 93% of oleaginous plants, central Serbia the rest of 7%. To produce raw materials for table oil, margarine and solid vegetable fat in Serbia, 272,000 ha of arable land is needed. For production of oleaginous plants seeds for cattle breading and for the upcoming sowing it is needed 54,000 ha. That means that for the production in nutrition purposes in Serbia, 326,000 ha of arable land must be engaged. In Vojvodina for oleaginous plants growing 20% arable land can be designated, and that is 316,000 ha. That shows that with the current structure of sowing, current ratio of agricultural crops, there is no free arable land in Vojvodina for oleaginous plants production designated for biodiesel production. The most important reserve for providing a larger quantity of raw material for biodiesel is the increase of oleaginous plants yield in Vojvodina. They are far below the European average and biological potential of the seed. Production of oleic type of sunflower should be encouraged. Theoretic potential area in Serbia for oleaginous plants growing designated for biodiesel production is estimated at around 350,000 ha. It could provide 212,800 to 250,600 t of biodiesel. Theoretically, domestic biodiesel could substitute 13 to 15% of domestic diesel fuel consumption (energy-based calculated). Realistically, these numbers are far smaller, due to inability of organization of economic production on small and mutually distant farms in Central Serbia. Biodiesel production is connected to agriculture so it could be expected that biodiesel finds its broadest implementation in agriculture. Biodiesel could replace around 45-50% of total diesel consumption in agriculture. This way, agricultural producers would be less dependent on producers and suppliers of diesel fuel. Economy of biodiesel production is easier to achieve in large installations. There is also easier to achieve the needed quality of biodiesel. However, the idea of several small installations for oil squeezing is also eligible, from which the raw oil would be transported to biodiesel factories, which could guarantee quality of biodiesel according to the standard. Economy of biodiesel In total costs of biodiesel production, the most significant ones are those of the input raw materials, which make 55-65% of total expense, depending on the used raw material (oil rape, sunflower, soybean). The rest of the total expenses are the ones of processing of grain into raw oil and the ones of trans-esterification of vegetable oil into biodiesel. Income gained from secondary products vending decreases the price of biodiesel produced from oil rape and sunflower for about 20-25%. At average purchase prices of oleaginous plants in 2006 (oil rape: 200 /t, soybean: 195 /t, sunflower: 175 /t), the calculated price of biodiesel in a plant of the yearly capacity of 10,000 t of biodiesel, is 0.5 /l for soybean, 0.52 /l for sunflower and 0.65 /l for oil rape. The other important factor which determines the profitability of biodiesel production in Serbia is the price of diesel fuel. Experiences of European countries show that biodiesel can be sold only if its retail price is lower than the one of mineral diesel. Regardless of the type of the raw material used, the price of biodiesel in Serbia in 2006 is in all cases larger than the one of mineral diesel. This could lead to the conclusion that biodiesel cannot be competitive to mineral diesel at the liquid fuel market in Serbia. However, analysis of retail price of D2 fuel points to the significance of state measures tax and accise policy on formation of venders price of the fuel. In the structure of retail price of D2 fuel the factory price makes 52%
XVIII
while the rest makes rebate (5 din/l) which is paid to the fuel distributors, accise (16.27 din/l) and value added tax of 18% (10.19 din/l). Right there, that means in the field of state tax policy, are the greatest reserves for increase of biodiesel concurrence. Namely, in case of appliance of full accise on the biodiesel price, retail price of 1 liter of biodiesel would be 8.95 cent higher than the one of mineral diesel. On the other hand, in case of complete exemption from accise, retail price of biodiesel would be lower for 15.05 cent than the price of diesel fuel. A complete exemption of biodiesel of accise would provide competitiveness of biodiesel on the domestic market. Competitiveness of biodiesel should be monitored each year and take adequate measures to maintain it. Measures of encouraging production and usage of biodiesel in Serbia Farms in Vojvodina are expecting with great interest to see how an inducing environment for biomass usage would look like in Serbia, because they remember positive experiences of biomass usage as an energy source, two and a half decades ago in Vojvodina, on the technical and technological level as it was. By the Program of realisation of the development of energy strategy in Serbia by the year 2015, which was adopted by the Serbian Government in January 2007, it is stipulated to change 14 laws, bring 12 financial measures of stimulation and 23 non-financial measures, which have the same aim, to accomplish an economic ambient suitable for a modern usage of renewable energy sources in Serbia. Deadline for their implementation is the end of the year 2007. That will be Serbias significant step forward towards the aim of contemporary sustainable natural resources governance in a inducing ambient for producers and consumers of biodiesel. The state sector should work on creating an attractive economic environment for production of raw materials for biodiesel and investments in installments for biodiesel production through creation and stimulation of biodiesel market. The private sector, as a response to conditions given by the state, will show at which extent the economic ambient for biodiesel is financial in accordance to solutions and tendencies in the European Union countries. Support measures to oleaginous plants production should include: Stimulation for the oleaginous plants production, Special additional payment for oleic type of sunflower, Certain buying up for a longer period in the future, Guaranteed prices for several years in advance, Prohibition of a non-dedicated usage of waste biogenic fat as forage. In the field of biodiesel production it should: Encourage investing by creation of an attractive and competitive economic environment, Control the quality of the produced biodiesel, make sure it is in accordance with the standard not only in the factory right after the production, but also on petrol stations during its vending to the customers. Field of biodiesel distribution:
XIX
The most important thing is to adopt a regulation on compulsory content of biofuel in automotive fuels, to determine minimal content of biofuel in all diesel fuels distributed in Serbia, which is expected by the end of 2007, By the Government of Serbias Decree from January 2007, it is stipulated to stimulate building of stations for biodiesel from the governmental fund, Quality standards for biofuels in Serbia exist. A special attention should be given to biodiesel quality control on vending spots, through the Ministry and market inspection. This, very important, segment of production and usage of biodiesel has to contain strict penalty measures, which have to be carried out, It is fuel distributors obligation to mix the stated quantity of biodiesel into mineral diesel, A partial or total exemption of biodiesel from accise. Market and consumers The key condition for biodiesel usage in Serbia will be regulation of economic measures which will make biodiesel competitive to mineral diesel, and the most important among them is exemption of biodiesel from accise. Competent employees and competent institutions for dissemination of information about possibilities and advantages of contemporary usage of renewable energy sources Additional education is necessary for employees experts for production of biodiesel (biofuels) and its usage promotion, especially for realizing economic effects of biodiesel usage and trade with CO2 certificates acquired by production and placement of biodiesel, Vojvodina should realize the effects of the measures announced by the Government of Serbia in the field of renewable energy sources on producers of raw material for biodiesel and other participants in the chain of production, distribution and usage of biodiesel, but also other renewable energy sources in Vojvodina. It has been 11 months since these measures were announced, but in Vojvodina nothing has been done to overview and forecast their effects on the economy and finances of Vojvodina, The Executive Council of Vojvodina should form a competent counseling institution for the field of production and use of renewable energy sources, biodiesel among them. By the Program of realisation of the development of energy strategy in Serbia by the year 2015, which was adopted by the Serbian Government in January, it is stipulated that by 2012 in Serbia there will be 24,000 new job openings in the field of renewable energy sources. Considering the extent of development and significant agricultural production it is estimated that at least 60% of that number will be in Vojvodina. That means that in Vojvodina there will be 14,000 new job openings in the field of renewable energy sources usage. We have to have as soon as possible at least 1% of that number, which is 140 people, trained for competent judgment and quality dissemination of information which will lead to employment of new 12,600 employees. The Executive Council of the Autonomous Province of Vojvodina has to make an effort to create those 140 experts for usage of renewable energy sources in Vojvodina.
XX
Poglavlje 1 Uvod
1 UVOD
Upotreba biljnih ulja kao goriva za motore

je moda beznaajna danas, ali ta ulja vremenom mogu postati jednako vana kao nafta i proizvodi od ugljenog katrana u ovom trenutku. Rudolf Diesel (1858-1913) Ideja o upotrebi biljnih ulja kao goriva nastala je istovremeno sa poetkom masovnije eksploatacije goriva dobijenih iz nafte. Tridesete godine prolog veka se smatraju pravim poecima istraivanja u vezi ove problematike jer su se tada pojavila prva publikovana saoptenja iz ove oblasti. U godinama Drugog svetskog rata i posle njega, koriena su biljna ulja kao zamena za dizel gorivo, ista ili pomeana sa njim. Iako je bilo evidentno da ova ulja imaju osobine sline dizel gorivu, ostali su nereeni problemi vezani pre svega za visoke viskozitete biljnih ulja, za njihovu nisku isparljivost, za zgunjavanje ulja usled polimerizacije na vazduhu i za pojavu naslaga ugljenika na injektorima motora. Niska cena derivata nafte uinila je da se u narednim decenijama malo radilo na prevazilaenju tih problema. Smanjene svetskih rezervi sirove nafte, rast cena goriva, kao i saznanje o tetnosti produkata njenog sagorevanja sedamdesetih godina XX veka ponovo otvaraju vrata istraivanjima na ovom polju. U meuvremenu razraene su metode za eliminaciju problema vezanih za korienje biljnih ulja kao goriva. Meu njima najznaajnija je metoda transesterifikacije biljnih ulja niim alkoholima, pre svega metanolom. U procesu transesterifikacije biljnih ulja nastaju metilestri masnih kiselina. Metilestri masnih kiselina poseduju svojstva koja ih svrstavaju u red alternativnih tenih goriva koja puno obeavaju. Zbog svog biolokog porekla i osobina slinih mineralnom dizelu, ovo gorivo je komercijalno nazvano biodizel. Naftni embargo za Jugoslaviju u velikoj meri je uticao na formiranje iskustava u korienju alternativnih goriva razliitih karakteristika u naoj zemlji. Treba ukazati na loa iskustva u korienju meavine dizel goriva naftnog porekla sa rafinisanim ili nerafinisanim uljima biljnog porekla. Zbog toga je sredinom devedesetih godina XX veka u kratkom vremenskom intervalu samo u Vojvodini bilo havarisano preko 500 motora u poljoprivredi, a o posledicama korienja takvog goriva u transportnim sredstvima nema pouzdanih podataka. Zbog pomenutih posledica korienja loeg goriva bilo je potrebno da se i u Srbiji, po ugledu na razvijene zemlje, definie kvalitet alternativnog goriva koje e pouzdano zameniti fosilni dizel. Metilestri masnih kiselina su se pokazali kao pravo reenje jer obezbeuju pouzdanost korienja, ne zahtevaju prepravke na motoru i mogu se meati u svim odnosima sa fosilnim dizelom. Sa proizvodnjom i primenom biodizel goriva u Evropi i u svetu daleko se odmaklo. Usvajanjem evropskog standarda za biodizel (EN 14214) 2003. godine, njegova svojstva praktino su izjednaena sa svojstvima mineralnog dizel goriva. Primenu biodizela izriito dozvoljavaju skoro svi proizvoai savremenih dizel motora u automobilima, autobusima, traktorima i kombajnima, pa se biodizel sve vie koristi. U Evropskoj uniji je opredeljenje za proizvodnju biodizel goriva konkretizovano kroz Direktivu 2003/30/EC. Direktivom je predvieno da udeo
Poglavlje 1 Uvod
biogoriva raste po stopi od 0,75%, poev od 2005, a da do 2010. godine 5,75% konvencionalnih goriva bude zamenjeno alternativnim gorivima. U Srbiji je 2006. potroeno oko 1,4 miliona tona dizel goriva. Podataka o proizvodnji biodizela u Srbiji 2006. nema, a takoe nema ni podataka o potronji biodizela. Procenjuje se da potronja biodizela ini manje od 0,5% potronje dizela u Srbiji 2007. Benzinska pumpa Vjetica u Novom Sadu novembra 2007. na svojoj pumpi prodaje biodizel (B100) za automobile po ceni od 72,6 din/l (0,91 /l). U Nemakoj biodizel se na pumpama podaje za 1,025 /l a dizel za 1,144 /l. Pravim poetkom proizvodnje biodizela u Srbiji smatra se 2007. godina, kada je fabrika biodizela Victoria Oil u idu proizvela prve koliine biodizela koji ispunjava zahteve standarda EN 14214. U 2007. Victoria Oil u fabrici u idu proizvela je oko 25.000 t biodizela. Vlada Srbije je januara 2007. usvojila Program ostvarivanja Strategije energetike Srbije u oblasti OIE za period 2007-2012, gde je izmeu ostalog predvieno: Od 2010. javni prevoz putnika i stvari mogu vriti prevoznici ija potronja tenih i gasovitih biogoriva u ukupnoj potronji naftnih derivata u prethodnoj godini iznosi najmanje 15%. Oekuje se da do kraja 2007. Vlada Srbije usvoji i sledeu odluku: Najmanji sadraj biogoriva u svim dizel gorivima (D2, Eko-dizel, Evro-dizel, ...) koja se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije je: u kalendarskoj 2007. god. min 2% v/v, u kalendarskoj 2008. god. min 3% v/v, u kalendarskoj 2009. god. min 4% v/v, u kalendarskoj 2010. god. i kasnije min 5% v/v. Za propisani minimalni sadraj biogoriva u gorivu se ne obraunava i ne plaa akciza na naftne derivate. Obavezu umeavanja biogoriva sa gorivom imaju distributeri i uvoznici.... Za ponovljeni prekraj distributer e se kazniti oduzimanjem dozvole za promet goriva. Tim dalekosenim odlukama u duhu meunarodnih ugovora koje je Srbija potpisala 2003. i 2005, te Kjoto protokola koje je Srbija ratifikovala septembra 2007. otvara se trite biogoriva u Srbiji pa se ve javljaju investitori u postrojenja za proizvodnju i plasman biodizela, otvaraju nova radna mesta, preusmerava poljoprivredna proizvodnja. Dokle i kako da se razvijaju ti poslovi? Da li uopte u Vojvodini ima uslova za proizvodnju i korienje biogoriva? Kako da se vodi, povea i podstie korienje biogoriva u Vojvodini?
Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva
2 KARAKTERISTIKE BIODIZELA KAO GORIVA 2.1 Pojam biodizela Biodizel (metilestar masnih kiselina) je alternativno gorivo slinih fizikohemijskih karakteristika kao dizel gorivo.1 Pogodan je za zamenu fosilnog dizela u motorima poljoprivrednih maina, kamiona, autobusa i automobila bez ikakve (ili minimalne) prepravke motora i opreme motora.2 Biodizel je neotrovan, biorazgradiv, u poreenju sa konvencionalnim dizelom pri sagorevanju u motorima znaajno je nia emisija tetnih jedinjenja.3 Najee se dobija transesterifikacijom triglicerida biljnih ulja ili ivotinjskih masti, metanolom u prisustvu alkalnog ili kiselog katalizatora.4 Na tritu tenih goriva u nekim zemljama prodaje se u istom obliku (B100), ili pomean sa mineralnim dizel gorivom u bilo kom odnosu (B5, B20,...). Na osnovu iznetog, biodizel se moe definisati kao alternativno, ekoloko gorivo iz obnovljivih izvora, pogodno za zamenu fosilnog dizela u motorima sa unutranjim sagorevanjem. 2.2 Fiziko - hemijske karakteristike biodizela i dizel goriva Prvi pokuaj, u Srbiji, usvajanja Standarda za biodizel bio je 1995. godine, kada je usvojena Tehnika preporuka TP13 BD, koja je za osnovu imala Austrijski standard za biodizel (NORM 1190:1991). Vanost Tehnike preporuke je bila oroena na godinu dana. Krajem 2004. u Srbiji je pokrenut postupak usvajanja Standarda o gorivima za motorna vozila - metilestri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore, koji je konano 2005. i usvojen. Za osnovu ovog standarda, koji nosi oznaku SRPS EN 14214, uzet je standard Evropske unije EN 14214. Karakteristike goriva definisanog ovim Standardom su date u tab. 1. Njime se opisuje kvalitet biodizela kao i metode kojima se utvruju pojedini parametri kvaliteta. Standardom su obuhvaene sve relevantne fiziko-hemijske karakteristike. Treba naglasiti da iskustva iz predhodnog perioda ukazuju na izuzetan znaaj obezbeenja kvaliteta biodizela radi ostvarenja pouzdanosti i dugoronosti korienja.
Mustafa, C. et al.: Performance and exhaust emissions of a biodiesel engine, Applied Energy 83, Elsevier, 2006. p. 594. 2 Barnwal, B.K., Sharma, M.P.: Prospects of biodiesel production from vegetable oils in India, Renewable and Sustainable Energy Reviews 9, Elsevier, 2005. p. 363. 3 Tsolakis, A., Megaritis, A.: Exhaust gas assisted reforming of rapeseed methyl ester for reduced exhaust emissions of CI engines, Biomass and Bioenergy 27, Elsevier, 2004. p. 493. 4 Zhang, Y. et al.: Biodiesel production from waste cooking oil: 2. Economic assessment and sensitivity analysis, Bioresource Technology 90, Elsevier, 2003. p. 229.
Tab. 1. Zahtevi i metode ispitivanja biodizel goriva po standardu SRPS EN 14214 Karakteristika Sadraj estara Gustina na 15o C Viskoznost na 40o C Taka palenja Sadraj sumpora Ugljenini ostatak (na 10% ostatka destilacije) Cetanski broj Sadraj sulfatnog pepela Sadraj vode Ukupne neistoe Korozija bakarne trake (3h na 50o C) Oksidaciona stabilnost, 110o C Kiselinski broj Jodni broj Metil estar linolenske kiseline Polinezasieni metil estri (>=4 dvostruke veze) Sadraj metanola Sadraj monoglicerida Sadraj diglicerida Sadraj triglicerida Slobodni glicerol Ukupni glicerol Metali I grupe (Na+K) Metali II grupe (Ca+Mg) Sadraj fosfora Jedinica % (m/m) kg/m3 mm2/s o C mg/kg % (m/m) % (m/m) mg/kg mg/kg Ocena h mgKOH/g gr I/100 gr % (m/m) % (m/m) % (m/m) % (m/m) % (m/m) % (m/m) % (m/m) % (m/m) mg/kg mg/kg mg/kg Granina vrednost najnia najvia 96,5 860 3,50 120 51 6,0 900 5,00 10,0 0,30 0,02 500 24 0,50 120 12 1 0,20 0,80 0,20 0,20 0.02 0,25 5,0 5,0 10,0 EN 14110 EN 14105 EN 14105 EN 14105 EN 14105 EN 14106 EN 14105 EN 14108 EN 14109 prEN 14538 EN 14107 Metoda EN 14103 EN ISO 3675 EN ISO 12185 EN ISO 3104 pr EN ISO 3679 pr EN ISO 20846 pr EN ISO 20884 EN ISO 10370 EN ISO 5165 ISO 3987 EN ISO 12937 EN 12662 EN 14112 EN 14104 EN 14111 EN 14103
Klasa 1 EN ISO 2160
Energetski aspekt biodizela se moe sublimirati u dve injenice: a) biodizel je obnovljiv izvor energije, b) korienjem biodizela smanjuje se potreba za fosilnim dizelom ime se uvaju rezerve fosilnih goriva i umanjuje rizik od nedovoljnog snabdevanja. Promet i primena biodizela definisani su u Slubenom listu Srbije i Crne Gore, maja 2006. objavom Pravilnika o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva bioporekla ("Sl. list SCG", br. 23/2006) u kome se decidirano apostrofira gorivo pod nazivom BIODIZEL BD-100 kao gorivo za dizel motore u koncentraciji od 100% ili kao dodatak gorivu za dizel motore, u skladu sa zahtevima Standarda SRPS (JUS) EN 590.
Tab. 2. Zahtevi i metode ispitivanja goriva za dizel motore naftnog porekla po Standardu SRPS (JUS) EN 590 iz 2005. god.
Karakteristika Cetanski broj Cetanski indeks Gustina (na 15o C) Policiklini aromatski ugljovodonici kg/m3 % (m/m) Jedinica Granina vrednost najnia najvia 51,0 46,0 820 845 11 350
(do 31.12.2004)
Metoda EN ISO 5165 EN ISO 4264 EN ISO 3675 EN ISO 12185 EN ISO 12916 EN ISO 20846 EN ISO 20847 EN ISO 20884 EN ISO 20846 EN ISO 20884 EN ISO 10370 EN ISO 10370 EN ISO 6245 EN ISO 12937 EN 12662 EN ISO 2160 EN ISO 12205 EN ISO 12156-1 EN ISO 3104 EN ISO 3405
Sadraj sumpora
mg/kg
ili 50,0 10
Taka paljenja Ugljenini ostatak (na 10% ostatka destilacije) Sadraj pepela Sadraj vode Ukupne neistoe Korozija bakarne trake (3h na 50o C) Oksidaciona stabilnost Mazivost, korigovani prenik oteenja usled habanja (wsd 1,4) na 60o C Viskoznost na 40o C Destilacija % (V/V) predestilisanog na 250o C % (V/V) predestilisanog na 350o C 95% (V/V) predestilisanog na Sadraj metilestara masne kiseline (MEMK)
> 55 0,30 2,00 85 360 5 0,01 200 24 klasa 1 25 460 4,50 < 65
% (m/m) % (m/m) mg/kg mg/kg Ocena g/m

3
m mm2/s % (V/V) % (V/V) o C % (V/V)
Kada su u pitanju goriva za dizel motore naftnog porekla, vai formulacija definisana u Pravilniku o izmenama i dopunama pravilnika o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva naftnog porekla objavljenom u Slubenom listu Srbije i Crne Gore 2006. ("Sl. list SCG", br. 18/2006). Goriva za dizel motore u smislu ovog pravilnika su: 1. EVRO DIZEL; 2. EVRO DIZEL F; 3. EKO DIZEL; 4. DIZEL D2; 5. DIZEL D2S; 6. DIZEL D1E. Pri tome posebno se naglaava da goriva navedena pod 1, 2 i 3 moraju odgovarati Standardu SRPS (JUS) EN 590, dok se goriva navedena pod 4, 5 i 6 upotrebljavaju za dizel motore malih i srednjih snaga sa velikim brojem obrtaja. Dizel goriva navedena pod 4, 5 i 6 takoe moraju da zadovolje i karakteristike navedene u tab. 3.
Tab. 3. Karakteristike goriva za dizel motore prema Pravilniku o izmenama i dopunama pravilnika o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva naftnog porekla iz 2006. god. Karakteristika Gustina na 15 C - najvie Izgled Destilacija 95% (V/V) Predestilisanog na: - najvie Kinematska viskoznost na 20o C - najmanje - najvie *Filtrabilnost (SFPP) Taka paljenja - najmanje Sadraj pepela - najvie Ugljenini ostatak (na 10% ostatka destilacije) - najvie ** Sadraj vode - najvie Korozija bakarne trake (3h na 50o C) Sadraj sumpora - najvie Cetanski indeks - najmanje * SRPS (SCS)(JUS) EN 590 ** Do 31 decembra 2007. 2.3 Poreenje svojstava biodizela i dizela S obzirom da je osnovna tendencija da se kvalitet biodizel goriva to vie priblii kvalitetu klasinog dizel goriva, bie dato poreenje osobina ova dva goriva, pre svega, relativne gustine, viskoznosti, cetanskog broja, kao i koliine izduvnih gasova koji nastaju kada biodizel i D2 gorivo sagorevaju u dizel motorima. Dizel gorivo po hemijskom sastavu je smea ugljovodonika sa relativno niskom takom zapaljivosti (u granicama 38-54o C) u odnosu na biodizel. Pri destilaciji nafte dizel gorivo se destilie na temperaturama izmeu 200 i 300o C. Gustina dizela je od 0,82 do 0,84 kg/dm3. Vano svojstvo dizela je cetanski broj koji se moe poveati dodatkom amil-nitrata. Osim iz nafte, dizel se moe dobiti i kreking procesima, iz katrana kamenog uglja, hidriranjem nekih proizvoda dobijenih iz uglja i na druge naine.5
o
Jed. D2 D2S D1E mere 3 kg/m 860 860 860 Bistra prozrana tenost bez mehanikih neistoa
o
Metode EN ISO 3675 vizuelno JUS B.H8.028
375
375
375
mm2/s
o o
C % (m/m) % (m/m) mg/kg Ocena (klasa) mg/kg
JUS ISO 304 1,00 2,00 2,00 ASTM D 445 6,50 9,00 9,00 Klasa Klasa Klasa A,B,C A,B,C EN 116 E iD iD 55 55 55 JUS ISO 2719 0,01 0,30 700 1 10000 45 0,01 0,30 700 1 2000 45 0,01 0,30 700 1 5000 45 JUS ISO 6245 JUS B.H8.051 JUS ISO 10370 JUS ISO 12937 ISO 6296 JUS ISO 2160 JUS ISO 8754 JUS ISO 4264 ASTM D 4737
Tomaevi, Anelka: Optimizacija postupka za dobijanje metil estara biljnih ulja, Magistarski rad, Tehnoloko- metalurki fakultet, Beograd, 1995. p. 58.
Prema Pravilniku o kvalitetu biodizel goriva, biodizel goriva se sastoje iz metilestara viih masnih kiselina, ute su boje i uljanog mirisa, ne sadre mehanike neistoe, a na sobnoj temperaturi su lako pokretljive i prozrane tenosti.6 U poreenju sa konvencionalnim dizelom, biodizel gorivo karakterie vei sadraj kiseonika (11%) i manja koliina ugljenika (77%), dok je udeo vodonika priblino isti. Zbog poveanog sadraja kiseonika toplotna mo biodizela u odnosu na dizel fosilnog porekla je nia (37 MJ/kg u odnosu na 43 MJ/kg), a sagorevanje goriva je poboljano.7. Viskoznost biodizel goriva je vea nego dizel goriva ali viestruko umanjena u odnosu na viskoznost ulja iz kojih je proizvedeno. Transport i skladitenje biodizel goriva su bezbedniji nego dizel goriva, s obzirom da je taka paljenja biodizela preko 120o C, dok je ona za dizel fosilnog porekla 55o C (tab. 4). Tab. 4. Izabrani pokazatelji fiziko - hemijskih karakteristika biodizel i dizel goriva8 Karakteristika Gustina na 15o C Viskoznost na 40o C Ugljenini ostatak Sadraj estera Slobodni glicerol Taka paljenja Sadraj pepela Sadraj fosfora Sadraj sumpora Sadraj vode Jodni broj Oksidaciona stabilnost, 110o C Cetanski broj Jedinica mere kg/m3 mm2/s % m/m % m/m % m/m o C % m/m mg/kg mg/kg mg/kg g I2/100 g h %v Biodizel (JUS EN 14214) 860-900 3,5-5,0 < 0,3 > 96,5 < 0,02 > 120 < 0,01 < 10,0 < 10,0 < 500,0 < 120 > 6,0 > 51,0 Dizel D2 (DIESEL EN 590) 820-845 2,0-4,5 < 0,3 > 55 < 0,01 < 10,0 < 200,0 > 51,0
Koliina ugljeninog ostatka termike razgradnje biljnih sastojaka sa velikim molekularnim masama je vea od koliine ugljeninog ostatka termike razgradnje dizel goriva. Oksidacioni problemi su izraeniji kod biodizela nego kod dizela. Oksidacioni produkti biodizela utiu na moguu duinu vremena skladitenja biodizela i doprinose formiranju taloga u rezervoarima, sistemu za sagorevanje i filterima.9 Rezultati eksperimenta pokazuju da visoke temperature, zajedno sa izlaganjem vazduhu, u velikoj meri poveavaju degradaciju biodizela u uslovima skladitenja. Uzorci koji su skladiteni na temperaturama od 4 i 20o C su degradirali manje od 10% nakon 52 nedelje. Uzorci koji su bili uvani na viim temperaturama
6 7 8 9
Konzorcijum za proizvodnju biodizel goriva, Pravilnik o kvalitetu biodizel gorivu, Beograd, 1995. Fukuda, H.: Biodiesel Fuel Production by Transesterification of Oils, Journal of Bioscience and Bioengineering, Vol. 92, No. 5, 2001. p. 405. Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 5. Fukuda, H.,: Biodiesel Fuel Production by Transesterification of Oils, Journal of Bioscience and Bioengineering, Vol. 92, No. 5, 2001. p. 405.
(npr. 40o C) su degradirali skoro 40% posle istog perioda.10 Rezultati praenja ponaanja biodizela u uslovima skladitenja pokazuju da se peroksidni brojevi, kiselinske vrednosti, gustina i viskoznost poveavaju tokom posmatranog perioda od dve godine. Sa druge strane, toplotna mo biodizela je tokom vremena skladitenja pokazala tendenciju smanjivanja. Promene koje su nastale u fiziko-hemijskim karakteristikama biodizela u maloj meri utiu na performanse motora.11 Toplotna mo biodizela je oko 10% nia od toplotne moi konvencionalnog dizel goriva, to ima za posledicu smanjenje snage motora. Pored toga, zbog vee gustine biodizela poveana je ubrizgana ciklusna koliina goriva, tako da ukupni gubitak snage iznosi oko 5-7%, to posledino utie na poveavanje potronje goriva. Korienje biodizela ne oteuje motor. Poslednjih godina insistira se na smanjenju sadraja sumpora i aromata u dizel gorivu, ime se znatno pogoravaju maziva svojstva goriva. Meanjem konvencionalnih dizel goriva i biodizela, ak i u malom procentu, znaajno se poboljavaju maziva svojstva goriva. Na taj nain moe se u potpunosti nadoknaditi manjak mazivosti nesumpornih goriva, a pri tome se poboljava i kvalitet izduvne emisije. Posebna pogodnost je to prelazak sa konvencionalnog pogona na pogon istim biodizelom ne zahteva obimnije tehnike intervencije na motoru. Zato je u sluaju potrebe, mogue u relativno kratkom roku omasoviti korienje biodizela. 2.4 Neka iskustva u vezi sa korienjem biodizela kao motornog goriva Prema laboratorijskim ispitivanjima u Institutu IMR-a (1994) i u laboratoriji za ispitivanje motora i opreme na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u Institutu za poljoprivrednu tehniku (1995), utvreno je da biodizel ne oteuje delove dizel motora. Naprotiv, njegova visoka sposobnost za podmazivanje, u odnosu na mineralni dizel, izaziva manje troenje klipova, zaptivnih prstenova, zidova cilindara i preciznih delova pumpe za ubrizgavanje goriva.12 Zbog razlika u fiziko-hemijskim karakteristikama dizela biljnog i fosilnog porekla, pri korienju treba imati na umu sledee injenice: Pri korienju biodizel goriva dolazi do smanjenja snage motora za 1,8% do 6,0% (tab. 5). Zbog nie toplotne moi i vee gustine biodizela potronja goriva raste. Prema literaturnim podacima rast potronje kree se u intervalu od 4,0 do 18,7% (tab. 5). Meutim, ovo poveanje se u praksi pokazalo kao znatno manje od onog to pokazuju eksperimentalna ispitivanja, jer druge pozitivne osobine biodizela omoguavaju efikasniji rad motora. Cevi za gorivo i povrat goriva iz pumpe, kao i zaptivke koje dolaze u dodir sa biodizel gorivom, potrebno je zameniti materijalima prikladnim za biodizel, kao to je fluor- kauuk (Viton). U protivnom, biodizel moe uzrokovati proputanje cevi. Te izmene su skoro svi proizvoai dizel motora i opreme za dizel motore ve sproveli.
10 11 12
Leung, D.Y.C. et al.: Degradation of biodiesel under different storage conditions, Bioresource Technology, Elsevier, 2005. Article in press Thompson, J.C.: Two- year Storage Study with Methyl and Ethyl Esters of Rapeseed, Power & Machinery Division of ASAE, Vol 41 (4), 1998. p. 931. Nikoli, M.: Biodizel kao alternativna vrsta goriva u motorima SUS, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2002. str. 15.
Tab. 5. Promene u snazi motora i potronji goriva pri korienju biodizela13 Labeckas, 2005. RME NP +18,7 9 Peterson, 1996. Peterson, 1999. Laforgia, 1995. Canakci, 2003. SME NP +13,5 Nikoli, 2002. B100 -6,0 +15,4
Pokazatelji Vrsta ispitivanog goriva Promena u snazi motora (%) Promena u potronji goriva (%)
RME -5,0 >
REE -1,8 +8,9
RME -5,0 +4,0
Biodizel bez aditiva zimi nije prikladan za korienje na temperaturama niim od -8 C.14 Ukoliko se prethodno koristilo samo konvencionalno dizel gorivo, nakon prvih punjenja rezervoara biodizelom, potrebno je zameniti filter za gorivo. Naime, biodizel rastvara taloge sa zidova rezervoara izazivajui zapuenje filtera goriva.15 Sa obzirom da biodizel ima viu taku kljuanja u odnosu na mineralni dizel, nesagorele koliine goriva mogu prodreti izmeu klipova i kouljice cilindra u motorno ulje. To dovodi do razreivanja ulja i pogoravanja njegove mazivosti.16 Biodizel ne sadri sumpor pa zbog toga nema opasnosti za primenu u motorima sa katalitikim konvertorima.17 Biodizel produava vek trajanja motora i smanjuje potrebe odravanja, naime biodizel ima bolju mazivost u odnosu na mineralni dizel.18 Cetanski broj biodizela je isti ili vei nego kod mineralnog dizela (tab. 4).
Proizvoai automobila imaju pozitivan stav o upotrebi biodizela. Volkswagen, koda, Audi, Volvo i Seat dozvoljavaju upotrebu stopostotnog biodizela u svojim vozilima proizvedenim od 1996. godine. BMW i Mercedes-Benz dozvoljavaju upotrebu stopostotnog biodizela samo u nekim modelima, ali samo uz doplatu, kao paket priprema za biodizel. Veina ostalih proizvoaa (Peugeut, Citroen, Chrysler, Jeep, Suzuki) dozvoljava korienje do 5% biodizela u novim automobilima. Od proizvoaa kamiona MAN dozvoljava korienje biodizela od 1998, ali interval zamene motornog ulja treba da bude duplo krai. Mercedes-Benz i Scania dozvoljavaju upotrebu biodizela u vie modela, dok Renault i Volvo dozvoljavaju samo korienje B5 u svojim kamionima. Kod proizvoaa traktora, Same, Lamborghini, Hurliman, Case i John Deer dozvoljavaju korienje biodizela u svim modelima, dok Renault i Belorus ne dozvoljavaju. Deutz i Deimler-Chrysler
13
Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 7. 14 Projekt biodizel- Uvoenje proizvodnje biodizelskog goriva u Republiku Hrvatsku, Urednik: Krika T., Agronomski fakultet Sveuilista u Zagrebu, Zagreb, 2001. str. 76. 15 Bozbas, K.,: Biodiesel as an alternative motor fuel: Production and policies in the European Union, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Elsevier, 2005. Article in press 16 Carraretto, C. et al.: Biodiesel as alternative fuel: Experimental analysis and energetic evaluations, Energy 29, Elsevier, 2004. p. 2195. 17 Gligorijevi, R. et al.: Biodizel, YUNG, Godina X, Broj 44-45., ARAK, Beograd, 2004. str. 18. 18 Wardle, D.A.: Global sale of green air travel supported using biodiesel, Renewable and Sustainable Energy Reviews 7, Pergamon, 2003. pp. 164.
dozvoljavaju samo u nekim modelima. Massey-Ferguson dozvoljava upotrebu biodizela u modelima proizvedenih posle 1976, uz sledea ogranienja: 1. Obavezno treba prepoloviti intervale izmeu uzastopnih zamena ulja (najmanje jedna zamena ulja motora godinje). 2. U sluaju maina sa jako malim brojem radnih sati godinje i stoga sa dugim periodima mirovanja maine, savetuju da se ne primenjuje biodizel gorivo. 3. Kod maina sa elektronskom regulacijom sistema za ubrizgavanje goriva dozvoljeno je dodavanje max. 5% biodizela u dizel gorivo mineralnog porekla. 4. Korisnik maine se mora uveriti, da kvalitet korienog goriva i posle skladitenja odgovara vaeem standardu (EN 14214)19 Od 2005. smatra se da su u biodizelu proizvedenom prema EN 14214 tokom razvoja devedesetih godina XX veka prevaziene sve problematine pojave korienja biodizela prethodnih generacija standarda. Zato je biodizel prema EN 14214 pouzdano, kvalitetno gorivo za dizel motore koje se bez ogranienja moe koristiti isto ili u meavini svakoga odnosa sa mineralnim dizelom u svim savremenim dizel motorima, u skladu sa uputstvima proizvoaa. 2.4.1 Zakljuci praenja upotrebe biodizela u autobusima Saobraajnog preduzea Lasta Beograd, 2006. g. Probno korienje biodizela u SP Lasta - Beograd izvreno je u periodu od 45 dana, tokom leta 2006. na uzorku od 19 vozila koja po markama i nameni ine reprezentativni uzorak celokupnog voznog parka prevoznika, na linijama gradskog, prigradskog, meugradskog i meunarodnog prevoza putnika. U toku posmatranog perioda na vozilima nije bilo nikakvih kvarova koji se mogu dovesti u vezu sa korienjem biodizela. Vozila koja su u probnom periodu koristila biodizel imala su poveanu potronju od 8% u odnosu na potrinju eurodizela. Period zamene ulja smanjen je kod gradskih i prigradskih vozila sa 25.000 km na 12.500 km, a kod meugradskih sa 40.000 km na 25.000 km, zbog vrednosti viskoznosti ulja koja se bre smanjuje nego kod vozila koja koriste eurodizel, dok ostale karakteristike motornog ulja ne zavise od vrste goriva koja se koristi. Na osnovu poveane potronje goriva, kao i ee zamene ulja dolazimo do zakljuka da je korienje biodizela ekonomski isplativo ako biodizel ima cenu 10% niu od eurodizela. Doprinos zatiti ivotne sredine korienjem biodizela je evidentan. Vozila koja su koristila biodizel imala su iste izduvne gasove bez prisustva ai i dima, to je potvreno i merenjima. 20 2.4.2 Zakljuci praenja upotrebe biodizela u autobusima Gradskog saobraajnog preduzea Beograd, 2006. g.
U GSP Beograd je tokom 2006. sproveden test za koji je firma Victoria group obezbedila 13.000 l biodizela uvezenog iz Nemake, a proizvedenog u firmi Lurgi. Cilj je bio da se u realnim uslovima eksploatacije sagledaju mogunosti masovnije primene ovog alternativnog goriva. U okviru istraivanja posebna panja posveena je tehnikim, ekolokim, eksploatacionim i ekonomskim aspektima. Tokom
19 20
Spisak modela automobila i traktora koji mogu koristi biodizel kao pogonsko gorivo dat je u prilogu. ***: Projekt korienja biodizela BD100 u SP Lasta, SP Lasta Beograd, 2006.
10
eksperimenta dva autobusa su prela u gradskoj i prigradskoj vonji ukupno 45.735 km. Izmerene vrednosti pokazuju da generalno vozila sa pogonom na biodizel emituju znaajno nii nivo aero zagaenja u sva tri reima rada u odnosu na vozila sa evrodizelom. Evidentno je da vozila sa biodizelom imaju viestruko manju emisiju CO, SO2 , i ai, kao i emisiju organskih materija (benzen, toluen, ksilen). Na liniji 511 dobijeni rezultati srednjih vrednosti potronje goriva, kao i vrednosti standardnih odstupanja imaju veoma bliske vrednosti za sva testirana vozila, 475, 482, 491, to ukazuje da nema statistiki znaajne razlike u potronji goriva biodizela i evrodizela. Generalno moemo smatrati da je potronja biodizela D-100' na linijama koje se odlikuju lakim uslovima eksploatacije identina potronji evrodizela. Na linijama sa teim uslovim eksploatacije razlika u potronji raste sa poveanjem teinskih elemenata rada linije. Podaci eksperimenta su pokazali da biodizel B-100 moe uspeno da se koristi za pogon autobusa u javnom gradskom prevozu. Treba istai da je testirano gorivo B-100 dopremljeno iz Nemake (proizvedeno po tehnologiji kompanije Lurgi koja je jedna od vodeih kompanija u svetu u domenu proizvodnje biodizela). B-100 je u potpunosti ispunjavao propisane standarde kvaliteta, to je veoma vano sa aspekta tehniko-eksploatacionih karakteristika (podmazivanje sistema za napajanje motora visokim pritiskom, vune karakteristike itd.). Ovo je veoma vano napomenuti to samo gorivo takvog kvaliteta prema EN 14214 u potpunosti opravdava upotrebu. Ako bi se u GSP Beograd supstituisalo 10% dizel goriva sa biodizelom (260.000 l. biodizela) na mesenom nivou ostvarila bi se novana uteda od 39.000 , odnosno na godinjem nivou uteda od 468.000 , a to je 40.973.400 dinara (po kursu 1 = 87,55 din.). Za ovaj raun polo se od pretpostavke, da e i u Srbiji, kao i u veini drugih drava biodizel biti 0,15 /l jeftiniji od mineralnog dizel goriva. 21 2.4.3 Zakljuci o korienju biodizela u firmi INA - Zagreb Dobiveni eksperimentalni rezultati ispitivanja fizikalno kemijskih znaaljki za mjeavine eurodizela proizvedenog u rafinerijama INA-e i biodizela proizvedenog u Modibitu upuuju na to da kod umjeavanja svjeeg neaditiviranog biodizela u eurodizel ljetne kvalitete temeljne karakteristike mjeavina zadovoljavaju INA normu za eurodizel. Granine vrijednosti za toku teenja, kinematiku viskoznost i kiselinski broj mjeavina biozela, starog 5 mjeseci, i eurodizela zimske kvalitete zahtijevaju dodatna ispitivanja kojima bi se izvrio izbor aditiva i odredila njihova efikasnost. 22 2.5 Ekoloki znaaj biodizela Koliine emisije tetnih materija postaju sve vei problem industrijski razvijenih zemalja. Poznato je da su motori sa unutranjim sagorevanjem veliki zagaivai vazduha. Na njih otpada, prema razliitim autorima, od 68 do 85 vol% ukupnog zagaenja vazduha. Izduvni gasovi automobila sadre oko 200 razliitih materija, od kojih se kao posebno toksine mogu izdvojiti sledee: CO2, CO, NOx,
21 22
Jankovi V. i sar.: Projekat BIO-PEX (Biodizel probna eksploatacija), Zavrni izvetaj o probnoj eksploataciji vozila GSP Beograd sa pogonom na biodizel B100, Victoria Group, Beograd, 2006. Fabuli Ruszkowski Maja i sar.: Biogoriva i INA, II Struni skup sa meunarodnim sudjelovanjem, Obnovljivi izvori energije u Republici Hrvatskoj, Osijek, 27-29. Svibnja, 2007.
11
CH, Pb i njihova jedinjenja, akrolein, formaldehid i ostali aldehidi, aromatski ugljovodonici (benzen, toluen, ksileni), te policiklini ugljovodonici.23 U tab. 6 dat je komparativni pregled rezultata istraivanja emisije tetnih gasova motora SUS vie autora. Izmeu ostalih prikazani su i podaci dveju uglednih amerikih institucija (U.S. Department of Energy - DOE i U.S. Environmental Protection Agency - EPA). Ovim istraivanjima je utvrena koliina tetnih jedinjenja nastalih pri sagorevanju metilestra sojinog ulja. Na osnovu analize ovih istraivanja emisije izduvnih gasova uoeno je da se rezultati pojedinih istraivaa ne slau. Rezultati istraivanja sastava produkata sagorevanja biodizel goriva se znaajno razlikuju u zavisnosti od vrste ispitivanog metilestra, vrste konstrukcije motora i uslova pri radu motora, vrste primenjenih metoda ispitivanja i drugih parametara. Tab. 6. Razlike u emisiji izduvnih gasova pri korienju biodizela umesto mineralnog dizela kao goriva (%)24 Izvori podataka
Emisija Ugljenmonoksid (CO) Ugljovodonici (HC) vrste estice (PM) Azotni oksidi (NOx) Sulfati Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH) Azo- policiklini aromatini ugljovodonici (nPAH) Toksine materije Mutageno dejstvo Ugljendioksid (CO2) Dimni broj (SN) EPA25 B100 -48,0 -67,0 -47,0 +10,0 -100,0 -80,0 -90,0 NP NP NP NP B20 -12,0 -20,0 -12,0 +2,0 -20,0 -20,0 -50,0 NP NP NP NP DOE26 B100 -43,2 -56,3 -55,4 +5,8 NP NP NP -60,0/ -90,0 -80,0/ -90,0 -78,3* NP B20 -12,6 -11,0 -18,0 +1,2 NP NP NP -12,0/ -20,0 -20,0 -15,7* NP Peterson, 1995. RME -47,6 -52,4 +9,9 -10,0 NP NP NP NP NP +0,9 NP Peterson, 1999. RME -25,0 -20,0 -10,9 -2,6 NP NP NP NP NP 0 NP Canacki, 2003. SME -18,2 -42,5 +13,1 NP NP NP NP NP NP +1,8 -61,1
*utvrena metodom LCA (Life Cycle Assessment), NP- nema podataka
Analizom podataka prikazanih u tab. 6 moe se konstatovati da se sagorevanjem biodizela dobija znaajno manja koliina ugljenmonoksida (CO) nego pri sagorevanju mineralnog dizela, to se objanjava veim sadrajem kiseonika u biodizelu. Ugljenmonoksid je otrovan gas, lako se adsorbuje na hemoglobinu krvi, te blokira njegove aktivne centre i tako onemoguava vezivanje kiseonika u krvi.27
Furman, T. i sar.: Biodizel- proizvodnja i korienje, Monografija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Novi Sad, 1995. str. 280. 24 Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 17. 25 http://www.biodiesel.org/pdf_files/fuelfactsheets/emissions.pdf 26 Shaine Tyson, K.: Biodiesel Handling and Use Guidelines, U.S. Department of Energy, 2001. p. 7. 27 Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. str. 179.
23
12
Korienjem biodizela umesto mineralnog dizela smanjuje se emisija ugljovodonika. Ugljovodonici doprinose formiranju lokalnog smoga i ozona. Pri korienju biodizela umesto mineralnog dizela u motorima SUS smanjuje se i emisija vrstih estica. Za razliku od mineralnog dizela sumpor i njegova jedinjenja se u biodizelu nalaze samo u tragovima. Primena biodizela u pogledu ugljendioksida (CO2) je neutralna, to znai da se pri sagorevanju biodizela oslobaa ista koliina CO2 koliko je biljka apsorbovala za vreme fotosinteze. Meutim, u proizvodnom lancu biodizela koristi se i mineralni dizel, u fazi proizvodnje i transporta biljke sirovine za biodizel. Zbog toga smanjenje emisije ugljendioksida nije potpuno, ve svega 78,3% (tab. 6). Zamenom fosilnog dizela sa biodizelom znatno se smanjuje emisija policiklinih aromatinih ugljovodonika koji se smatraju uzronicima kancerogenih oboljenja. Po istraivanjima EPA ak za 90% u poreenju sa fosilnim dizelom. Rezultati do kojih su doli nemaki istraivai (Bnger i sar, 2004) ukazuju na nii mutageni potencijal metilestra uljane repice u odnosu na mineralni dizel, to se verovatno moe objasniti niom emisijom policiklinih aromatinih jedinjenja. Isti autori su utvrdili veu toksinost biodizela zbog obrazovanja karbonilnih jedinjenja i nesagorelog goriva. Ova osobina umanjuje prednosti biodizela koje potiu od smanjene emisije vrstih estica i odsustva mutagenih svojstva metilestra ulja uljane repice.28 Pri sagorevanju biodizela vea je emisija azotnih jedinjenja nego pri sagorevanju dizela. Oksidi azota spadaju u grupu gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Biodizel je biorazgradiv. Studije su pokazale da se biodizel razgradi za 98% protokom za 21 dan, dok e se mineralni dizel razgraditi samo za 50% u istom periodu.29 Time se smanjuje opasnost od zagaivanja zemljita kao i povrinskih i podzemnih voda. Upravo ova osobina biodizela opravdava njegovu iru upotrebu u prirodnim rezervatima i nacionalnim parkovima, te na poljoprivrednim povrinama. Upotrebom istog biodizela umesto mineralnog dizela spreava se emisija 2,8 kg CO2 ekvivalenta po kilogramu biodizela.30 Pri projektovanoj supstituciju 29.000 t mineralnog dizela biodizelom, to je 2% od potronje dizel goriva u Srbiji (vidi tab. 9), 2007. god. bi se spreila emisija gasova sa efektom staklene bate u koliini ekvivalentnoj 80.000 tona CO2. Posmatrajui kumulativno za period 2007-2010. koliina spreene emisije gasova sa efektom staklene bate bi bila ekvivalentna sa oko 650.000 t CO2 (sl. 1).
Bnger, J. et al.: Cytotoxic and mutagenic effects, particle size and concentration analysis of diesel engine emissions using biodiesel and petrol diesel as fuel, Arch Toxical 74, 2004. pp. 490- 498. 29 Leung, D.Y.C. et al.: Degradation of biodiesel under different storage conditions, Bioresource Technology, Elsevier, 2005. Article in press 30 IFEU: Biodiesel initiatives in Germany, Final report, Germany, Heidelberg, 2005. p.24
28
13
700 600 Spreena em isija CO 2e (u hilj. t) 500 400 300 200 100 0
Pojedinana godina Kumulativno od 2007.
2007
2008
2009
2010
Sl. 1. Spreena emisija gasova sa efektom staklene bate u sluaju supstitucije dela mineralnog dizela biodizelom na nain opisan u tab. 9 u Srbiji u periodu 2007-2010. 2.6 Literatura 1. ***: Projekt korienja biodizela BD100 u SP Lasta, SP Lasta Beograd, 2006. 2. Barnwal, B.K., Sharma, M.P.: Prospects of biodiesel production from vegetable oils in India, Renewable and Sustainable Energy Reviews 9, Elsevier, 2005. p. 363. 3. Bozbas, K.,: Biodiesel as an alternative motor fuel: Production and policies in the European Union, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Elsevier, 2005. Article in press 4. Bnger, J. et al.: Cytotoxic and mutagenic effects, particle size and concentration analysis of diesel engine emissions using biodiesel and petrol diesel as fuel, Arch Toxical 74, 2004. pp. 490- 498. 5. Carraretto, C. et al.: Biodiesel as alternative fuel: Experimental analysis and energetic evaluations, Energy 29, Elsevier, 2004. p. 2195. 6. Fabuli Ruszkowski Maja i sar.: Biogoriva i INA, II Struni skup sa meunarodnim sudjelovanjem, Obnovljivi izvori energije u Republici Hrvatskoj, Osijek, 27-29. Svibnja, 2007. 7. Fukuda, H.,: Biodiesel Fuel Production by Transesterification of Oils, Journal of Bioscience and Bioengineering, Vol. 92, No. 5, 2001. p. 405. 8. Furman, T. i sar.: Biodizel- proizvodnja i korienje, Monografija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Novi Sad, 1995. str. 280.
14
9. Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. str. 179. 10. Gligorijevi, R. et al.: Biodizel, YUNG, Godina X, Broj 44-45., ARAK, Beograd, 2004. str. 18. 11. Institute for Energy and Environmental Research (IFEU): Biodiesel initiatives in Germany, Carried out in the frame of the EU project PREMIA, EU Contract TREN/04/FP6EN/S07.31083/503081, Germany, Heidelberg, 2005. 12. Konzorcijum za proizvodnju biodizel goriva, Pravilnik o kvalitetu biodizel gorivu, Beograd, 1995. 13. Krahl, J.: Comparison of biodiesel with different diesel fuels regarding exhaust gas emissions and health effects, podacima dostupljeno 12.05.2007, sa: www.ufop.de/downloads/Biodiesel_comparison.pdf 14. Leung, D.Y.C. et al.: Degradation of biodiesel under different storage conditions, Bioresource Technology, Elsevier, 2005. Article in press 15. Mustafa, C. et al.: Performance and exhaust emissions of a biodiesel engine, Applied Energy 83, Elsevier, 2006. p. 594. 16. Nikoli, M.: Biodizel kao alternativna vrsta goriva u motorima SUS, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2002. str. 15. 17. Projekt biodizel- Uvoenje proizvodnje biodizelskog goriva u Republiku Hrvatsku, Urednik: Krika T., Agronomski fakultet Sveuilista u Zagrebu, Zagreb, 2001. str. 76. 18. Shaine Tyson, K.: Biodiesel Handling and Use Guidelines, U.S. Department of Energy, 2001. p. 7. 19. The National Biodiesel Board (NBB), Biodiesel emissions, podacima dostupoljeno 15.11.2007, sa: http://www.biodiesel.org/pdf_files/fuelfactsheets/emissions.pdf 20. Thompson, J.C.: Two- year Storage Study with Methyl and Ethyl Esters of Rapeseed, Power & Machinery Division of ASAE, Vol 41 (4), 1998. p. 931. 21. Tomaevi, Anelka: Optimizacija postupka za dobijanje metil estara biljnih ulja, Magistarski rad, Tehnoloko- metalurki fakultet, Beograd, 1995. p. 58. 22. Tsolakis, A., Megaritis, A.: Exhaust gas assisted reforming of rapeseed methyl ester for reduced exhaust emissions of CI engines, Biomass and Bioenergy 27, Elsevier, 2004. p. 493. 23. Jankovi V. i sar.: Projekat BIO-PEX (Biodizel probna eksploatacija), Zavrni izvetaj o probnoj eksploataciji vozila GSP Beograd sa pogonom na biodizel B100, Victoria Group, Beograd, 2006. 24. Wardle, D.A.: Global sale of green air travel supported using biodiesel, Renewable and Sustainable Energy Reviews 7, Pergamon, 2003. pp. 164. 25. Zhang, Y. et al.: Biodiesel production from waste cooking oil: 2. Economic assessment and sensitivity analysis, Bioresource Technology 90, Elsevier, 2003. p. 229.
15
16
Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom
3 POTREBE ZA DIZEL I BIODIZEL GORIVOM 3.1 Trite dizel i biodizel goriva 3.1.1 Trite dizel i biodizel goriva u Srbiji Poveanje proizvodnje biodizela u Srbiji je potreba koja je uslovljena sve veom potronjom motornih goriva, ali istovremeno i obaveza koja je diktirana sve izraenijim zahtevima Evropske unije u vezi sa veom proizvodnjom i primenom ekoloki pogodnijih vrsta goriva. U Srbiji se godinje preradi oko etiri miliona tona nafte, od ega je 645.000 tona domae proizvodnje. Domaa proizvodnja sirove nafte je u opadanju, pa je 2003. u Srbiji bilo proizvedeno 690.000 tona, a 2004. god. 645.000 tona. Sa druge strane, stopa rasta uvoza nafte kod nas je 6% godinje i spada u vee stope u okruenju (jer je polazni nivo nizak). Za uvoz nafte Srbija (NIS i privatnici) je 2006. g. izdvojila izmeu 600 i 700 miliona dolara, a po novim cenama u 2007. taj iznos bie gotovo udvostruen. Na 1.000 stanovnika Srbija godinje troi 324 tone nafte, Maarska 482, Hrvatska 542, Slovenija 1.108, a Austrija 1.400 tone. U Srbiji na 1.000 stanovnika dolazi 210 vozila, u Hrvatskoj 260, Sloveniji 510, a u Austriji 570. Sve to pokazuje da je potronja belih derivata nafte u Srbiji niska, ali vie od toga da je aktivnost privreivanja po stanovniku veoma mala, znatno manja nego u zemljama u okruenju. Biodizel predstavlja alternativu fosilnom dizelu, stoga pri planiranju i formiranju trita za biodizel u Srbiji, treba poznavati sadanju potronju dizel goriva. Potrebe za dizel gorivom 2004. g. u Srbiji procenjene su na 1.455.000 t (tab. 7). U budunosti moe se oekivati rast potronje motornih goriva kao posledica ubrzanog razvitka prometa, ali i ostalog dela privrede. Tab.7. Potronja dizel goriva u Srbiji u periodu 2003-2007. Pokazatelj Potronja dizela u Srbiji (t) 2003. 994.000 2004. 1.298.000 Godina 2005. 1.291.000 2006. 1.384.000 2007. 1.455.000
Izvor. Podaci Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine
Ne postoje podaci o potronji dizel goriva po regionima i sektorima potronje. Prema Nikoliu (2006) u strukturi ukupne potronje dizel goriva najvee uee imaju drumski saobraaj i poljoprivreda (tab. 8). Tab. 8. Raunanjem procenjena potronja dizel goriva u Srbiji 2003. po sektorima31 Sektor potronje Drumski saobraaj Poljoprivreda Vodoprivreda umarstvo Ukupno
31
Koliine dizela (t) 1.320.000 555.155 22.950 21.250 1.919.355
Struktura (%) 68,8 28,9 1,2 1,1 100,0
Nikoli R. i sar.: Potrebe za tenim gorivima u Srbiji, Traktori i pogonske maine, Godina 11, Br. 1., Novi Sad, 2006. str. 20.
17
Korienje biodizela naroito je opravdano kod onih kategorija vozila u kojima bi se maksimalno iskoristile dve bitne prednosti biodizela u odnosu na mineralni dizel, a to su biorazgradivost u kratkom vremenu, te osetno manja emisija tetnih izduvnih gasova. Pored ovih osobina biodizela, prilikom odluivanja za korienje biodizela vani kriterijumi su i cena i kvalitet biodizela. Segmentacija moguih potroaa biodizela je sledea: Privredni subjekti a to su mala, srednja i velika preduzea, pediterske firme, auto-transportna preduzea, gradska saobraajna preduzea, taxi prevoznici su primarno zainteresovani za cenu, potronju i kvalitet biodizela, tim redom. Proizvodnja biodizela je vezana za poljoprivredu pa je za oekivati da e biodizel upravo u poljoprivredi pronai svoju iru primenu. S obzirom na procenu da se u poljoprivredi Srbije godinje potroi 555.155 t dizel goriva, u prvoj fazi uvoenja biodizela, poljoprivredna vozila i maine se javljaju kao potencijalno najvei potroai ovog goriva. Drugo potencijalno trite biodizel goriva je u sektoru javnog gradskog prevoza. Dnevne potrebe gradskog autobuskog saobraajnog preduzea Beograda su oko 95.000 l goriva32, a godinje potrebe se procenjuju na oko 35.000 t. Procenjuje se da se u gradskom saobraajnom preduzeu u Novom Sadu utroi oko 7.000 t dizel goriva godinje. Na osnovu iznetog moe se oekivati da je godinja potronja dizela u velikim gradovima Srbije oko 60.000 t. Stanovnitvo u njihovom fokusu su cena, kvalitet i dostupnost biodizela. Korisnici direktno povezani sa zatitom ivotne sredine u njihovom fokusu su ekoloke prednosti biodizela i cena (nacionalni parkovi, banje, odmaralita). Potrebe za gorivom voznog parka dravnih organa Ne postoje tani podaci o automobilima, autobusima i kamionima koji se nalaze u voznom parku republikih i optinskih organa (vojska, lokalna samouprava, republika ministarstva), pa ni o njihovoj potronji. Kao izdvojeni potroa pojavljuje se NIS. NIS je 2007. najavio pokretanje sopstvene eksperimentalne proizvodnje biodizela od 10.000 tona sa planiranim poveanjem na 70.000 tona do 2010. Ostaje da se vidi kakva i koliko aktivna saradnja je mogua izmeu proizvoaa biodizela sa Naftnom Industrijom Srbije. To pre svega zavisi od budueg vlasnika NIS-a i njegovih planova. U zemljama Evropske unije dinamika uvoenja biodizel goriva u standardnu upotrebu je zacrtana direktivama. Direktiva 2003/30/EC Parlamenta i Saveta EU predvia da u 2010. g. 5,75% fosilnih goriva bude zamenjeno gorivima biolokog porekla. Pored toga, u nekim zemljama EU ve postoji zakonska regulativa koja obavezuje da se u umskim vozilima i mainama koristi biodizel zbog opasnosti od zagaenja podzemnih voda.33 Oekivanom Odlukom Vlade Srbije obavezno nameavanje biogoriva u komercijalno gorivo iznosi u zapreminskim procentima: 2007: 2%, 2008: 3%, 2009: 4%, 2010. i kasnije 5%.
32
Tica, S. i sar.: Perspektive korienja biodizela u vozilima za javni gradski prevoz, Traktori i pogonske maine, Godina 11, Br. 1., Novi Sad, 2006. str. 52. 33 Projekt biodizel- Uvoenje proizvodnje biodizelskog goriva u Republiku Hrvatsku, Urednik: Krika T., Agronomski fakultet Sveuilista u Zagrebu, Zagreb, 2001. str. 87.
18
Tab. 9. Projekcija potronje fosilnog dizela u Srbiji nakon usvajanja Uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila Pokazatelj Potronja dizela u Srbiji (u hilj. t) Deo dizela koji e biti zamenjen biodizelom (t) Potrebna koliina dizela pri primeni Uredbe (u hilj. t) 2003. 994 2004. 1.298 2005. 1.291 2006. Godina 2007. 1.455 2008.* 1.542 2009. 1.634 2010. 1.732
1.384
29.100 (2%)
46.260 (3%)
65.360 (4%)
86.600 (5%)
994
1.298
1.291
1.384
1.425
1.495
1.568
1.645
* pri projekciji potronje dizel goriva za period od 2008-2010. koriena je stopa godinjeg rasta potronje dizel goriva 6% u odnosu na prethodnu godinu
Potronja dizel goriva u Srbiji (u hilj. t)
1800 1600 1400 1200 1000 800 600 400 200 0 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Potronja mineralnog dizela pri primeni Uredbe Potronja mineralnog dizela bez primene Uredbe
Godina
Sl. 2. Predvianje potronje mineralnog dizela u Srbiji sa i bez primene Uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila Meavine ili isti biodizel? Prilikom izrade strategije uvoenja biodizela na trite tenih goriva, Srbija se moe odluiti za neku od sledeih varijanti: a) obavezno umeavanja odreene koliine (po pravilu 5%) biodizela u sva mineralna dizel goriva koja se prodaju na tritu, b) prodaja istog biodizela na pumpama uporedo sa ostalim komercijalnim gorivima, ili c) na neki drugi udeo udeo biodizela u mineralnom dizelu koji se plasira preko javne mree pumpi za motorna vozila.
19
Iskustvo drugih zemalja pokazuje da se niskoprocentne meavine biodizela i mineralnog dizela (B2-B5) mogu veoma brzo uvesti na trite, naravno, pod uslovom da su distributeri goriva i naftne kompanije spremni da sarauju. Vano je da distributerima budu jasni zahtevi pod kojima moraju da distribuiraju goriva, ali i da budu stimulisani da u svoju ponudu uvedu i biodizel. To se moe uraditi preko uvoenja obaveza (kvota) prodaje biodizela i/ili davanja poreskih olakica na promet biodizela. Neke zemlje imaju iskustva sa uvoenjem visoko koncentrovanih meavina biodizela i mineralnog dizela i istog biodizela (npr. Nemaka) na tritu tenih goriva. Iskustvo ovih zemalja pokazuje, da je pri primeni strategije prodaje istog biodizela potrebno due vreme da se postigne isti procentualni udeo biogoriva u ukupnoj potronji goriva, nego to je potrebno kada se zakonski odreuje obavezni minimalni udeo biodizela u mineralnom dizelu (niskoprocentualne meavine). U Nemakoj je bilo potrebno skoro 10 godina da bi preko prodaje istog biodizela udeo biodizela u ukupnoj potronji dizel goriva dostigao 1%. Navee se neki pozitivni i negativni aspekti strategije obaveznog niskoprocentualnog umeavanja biodizela u odnosu na strategiju upotrebe visokokoncentrovanih meavina i istog biodizela: + Niskoprocentne meavine biodizela i mineralnog dizela mogu se bez problema koristiti u postojeim motorima vozila. Za distribuciju ovih goriva koristi se postojea distribuciona mrea. Visokokoncentrovane meavine zahtevaju izgradnju posebnih pumpi za goriva, kao i eventualne neke manje izmene na motoru i opremi motora vozila. + Nije potrebno uiniti dodatni marketinki napor kako bi se biodizel uveo na trite tenih goriva. + Distribucija biodizela preko postojee distributivne mree za komercijalna goriva zahteva manje trokove. Udeo biodizela u mineralnom dizelu (a samim tim i trini udeo biodizela) je ogranien vaeim standardima kvaliteta mineralnog dizela. Po vaeem evropskom standardu za dizel goriva (EN 590) koji se u veini zemalja EU u primeni od 2004. godine, umeavanje biodizela u mineralni dizel dozvoljeno je do 5% bez posebnog oznaavanja. Standard dozvoljava i umeavanje biodizela u vei odnosima, ali u tom sluaju to treba jasno da se naznai. U sluaju niskoprocentnog umeavanja biodizela u mineralni dizel ne postoji opipljiv dokaz o prisustvu biogoriva na tritu, niti postoji podstrek da se nastavi razvoj vozila koja kao pogonsko gorivo koriste isti ili visoko koncentrovane meavine biodizela. S obzirom da se sva vozila oslanjaju na fosilna goriva i na niskoprocentne meavine, transportni sektor je osetljiviji na eventualne nestaice fosilnih goriva (naftne krize). U poetku prodaje mogue je koncentrisati se na meavine biodizela, zato to su meavine prava prilika da se promovie upotreba biodizela, dajui odgovarajuu zaradu poljoprivrednicima i konkurentne cene konanim potroaima goriva. isti biodizel moe nai svoju primenu prvenstveno u poljoprivrednoj proizvodnji. Za to postoje bar dva razloga: a) mnogi proizvoai motora poljoprivrednih maina dozvoljavaju upotrebu istog i/ili visoko koncentrovanih meavina biodizela, b) 20
poljoprivredni proizvoai bi kroz razmenu sirovina za biodizel doli do pogonskog goriva. Da bi ovaj vid saradnje izmeu proizvoaa sirovina za biodizel i fabrike biodizela opstao neophodno je utvrditi realne pravedne, paritete zrna i biodizela. 3.1.2 Trite dizel i biodizel goriva u Evropskoj uniji U javnosti se esto pominje Direktiva EU sa nedovoljnim i nedoslednim objanjenjima. Zvanino je pomenuta Direktiva objavljena 08.05.2003. i nosi naziv Direktiva 2003-30-EC Evropskog Parlamenta i Saveta o promociji upotrebe biogoriva i ostalih obnovljivih vrsta goriva za transportni sektor. Ovaj dokument je znaajan podstrek za dalji razvoj korienja biodizela u Evropi. Treba napomenuti da su i drugi regioni postupili na slian nain. Slini propisi su doneti i u Kini, Indiji, SAD i mnogim drugim zemljama. Pomenuta Direktiva ima oslonac u nizu predhodno donetih stavova i zakljuaka na nivou EU. Njome je odreena budunost korienja tenih biogoriva u EU. Najvanije podloge i odredbe su: Zakljuak sa sastanka Evropskog saveta u Goetheborgu 15. i 16. Juna 2001. je da je strategija razvoja Evropske unije u pogledu odrivosti razvoja uslovljena razvojem, izmeu ostalog, i biogoriva. Postoji veliki izbor biomase koja bi mogla biti upotrebljena za proizvodnju biogoriva. Transportni sektor uestvuje sa 30% finalne potronje energije sa trendom porasta to je u direktnoj vezi sa emisijom CO2 . Bela Knjiga Komisije Evropska politika u transportu za 2010. vreme odluke predvia da CO2 emisija od transporta raste za 50% izmeu 1990. i 2010. i da e dostii 1.113 miliona tona. Vee korienje biogoriva u transportu formira deo paketa mera koje treba da su u skladu sa Kyoto Protokolom. Drave lanice EU bi trebalo da zagovaraju upotrebu biogoriva u javnom prevozu. Bioetanol i biodizel, kada se koriste u istom obliku ili meavini treba da odgovaraju standardima kvaliteta. Zakljuak je da se moe primeniti standard EN 14214. Shodno tome potrebno je ustanoviti Standarde i za druga biogoriva. Promocija upotrebe biogoriva u intenzivnoj poljoprivredi i umarstvu je od znaaja za pravilno upravljanje zajednikom poljoprivrednom politikom. Zelena Knjiga Komisije Prema Evropskoj strategiji za sigurnost energetskih izvora postavlja cilj od 20% zamene konvencionalnih goriva alternativnim gorivima u sektoru drumskog transporta do 2020. U Rezoluciji od 18.juna 1998, Evropski Parlament poziva na poveanje uea biogoriva na tritu na 2% u toku pet godina pomou paketa mera, ukljuujui oslobaanje od taksa, finansijsku pomo za proizvodnju i uspostavljanje obavezne stope umeavanja biogoriva u komercijalna goriva. Promocija proizvodnje i korienja biogoriva treba da doprinese smanjenju zavisnosti uvoza energije i emisije gasova koji doprinose efektu staklene bate. Pored toga, biogoriva, u istom obliku ili kao meavine, mogu u principu biti koriena za postojea motorna vozila i koristiti sadanje sisteme distribucije motornih goriva. Meavine biogoriva i fosilnih goriva mogu da doprinesu smanjenju potencijalnih trokova sistema distribucije goriva u EU.
21
Citirana Direktiva 2003-30-EC evropskog parlamenta i saveta o promociji upotrebe biogoriva i ostalih obnovljivih vrsta goriva za transportni sektor daje veoma konkretne okvire u kojima se zemlje lanice Evropske unije moraju kretati. U EU donet je niz propisa i preporuka u cilju podsticanja supstitucije mineralnih goriva biogorivima. Izmeu ostalog, u Slubenom listu EU L/283/57 od 31.10.2003. (lan 16.) daju se preporuke za umanjenje ili ukidanje poreza na biogoriva. Posebno treba napomenuti da je Direktiva obavezujua i da se zemlje lanice moraju striktno pridravati postavljenih ciljeva u pogledu koliina proizvedenog i upotrebljenog biogoriva ili meavina biogoriva sa mineralnim gorivima. U sluaju da se odstupi od predvienih kvota slede odgovarajue mere u vidu plaanja takse (kazne) koje nisu zanemarljive vrednosti. Na osnovu izloenog moe se zakljuiti da je Evropska unija pokuala dugorono da regulie supstituciju mineralnih goriva biogorivima i na taj nain umanji ekonomsku i energetsku zavisnost od uvozne energije. Ovo moe biti primer u kojoj meri Evropska unija objedinjuje zajednike interese svojih lanica, a na isti nain ih i obavezuje, te time energetsku i svaku drugu politiku ini zajednikom. Imajui u vidu da je i deklarisani cilj Srbije pristupanje Evropskoj uniji, namee se neminovno potreba da se i u domenu biogoriva pribliimo ovoj Direktivi i na taj nain usaglasimo sa tendencijama i nastojanjima u EU. 3.2 Koliine proizvedenog biodizela 3.2.1 Koliine proizvedenog biodizela u EU U Evropskoj uniji prvo postrojenje za proizvodnju metilestra uljane repice izgraeno je u Austriji 1985. Ubrzo nakon toga, veliki proizvoai traktora pokrenuli su opsena ispitivanja kvaliteta novog goriva i mogunosti njegove primene u standardnim dizel motorima. Vanu prekretnicu u proizvodnji biodizela inila je izrada prvog standarda kvaliteta za biodizel (ON C 1190) 1991. godine od strane Austrijskog instituta za standardizaciju. Pet godina kasnije, putena su u pogon prva dva postrojenja za proizvodnju biodizela velikih kapaciteta u Francuskoj i Nemakoj.34 U Evropskoj uniji opredeljenje za proizvodnju biogoriva konkretizovano je kroz Direktivu 2003/30/EC koju su Parlament i Savet Evropske unije usvojili 8. maja 2003.35 Cilj je bio da se promovie upotreba biogoriva i drugih obnovljivih goriva u transportu. Strategija Evropske unije je da udeo biogoriva raste po stopi od 0,75%, poev od 2005, i da do 2010. bude 5,75% konvencionalnih goriva zamenjeno alternativnim gorivima. U trogodinjem periodu od 2002. do 2004. proizvodnja biodizela u EU rasla je po prosenoj godinjoj stopi od 35%, tako da je ona 2004. dostigla skoro 2.000.000 tona (tab. 10). U Evropskoj uniji, 2005. godine, jedino su Nemaka (3,75%) i vedska (2,23%) ostvarile eljeni cilj od 2% biogoriva u ukupnoj potronji goriva, dok procena za EU-25 iznosi svega oko 1,4%.
34
Krbitz, W. Biodiesel production in Europe and North America, an encouraging prospect, Renewable Energy vol. 16, Elsevier, 1999. p. 1080. 35 Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council, 8th May 2003., article 3.
22
Tab. 10. Proizvodnja biodizela u Evropskoj uniji (u hilj. t)36 Zemlje Nemaka Francuska Italija Austria Belgija panija Danska Velika Britanija vedska eka Slovaka Litvanija Ukupno 1996. 63 227 141 17 20 468 1997. 83 250 109 22 20 484 1998. 237 280 125 17 70 Godina 2000. 2002. 246 450 328 366 78 210 27 25 20 10 3 1 700 1.065 2003. 715 357 273 32 6 41 9 1 1.434 2004. 1.035 348 320 57 13 70 9 1,4 60 15 5 1.934
8 32 769
U Evropi se proizvodi vie od 80% svetske proizvodnje biodizela, sa visokim godinjim stopama rasta proizvodnje i preraivakih kapaciteta. Postojea i planirana prozvodnja i rast kapaciteta postrojenja za proizvodnju biodizela u zemljama EU prikazani su na sl. 3.
16.000 Kapaciteti proizvodnje biodizela (u hilj. t) 14.000 12.000 10.000 8.000 6.000 4.000 2.000 0 2002 2003 2004 2005 2005 2006 2007 2008 2009 2010 4.100 4.250 5,00% 2,00% 2,75% 3,50% 4,25% 5,75% 2.200 2.500 3.200 5.950 7.750 9.550 Postojei kapaciteti proizvodnje biodizela u EU Zahtevani kapaciteti proizvodnje biodizela u EU 11.500
13.450
Sl. 3. Postojei/zahtevani kapaciteti proizvodnje biodizela u EU (u hilj. t)
36
Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 20.
23
3.2.2 Koliine proizvedenog biodizela u Srbiji Pokuaji proizvodnje biodizela u Srbiji zapoeli su sredinom devedesetih u vreme sankcija Saveta bezbednosti UN prema SR Jugoslaviji i nestaice dizel goriva. U tom periodu izgraeno je ili rekonstruisano vie hemijskih postrojenja za proizvodnju biodizela. Planirana proizvodnja za 1994. i 1995. od po 50.000 tona biodizela, je samo u maloj meri ostvarena. Prema Furmanu (2004) uzroke treba traiti uglavnom u nenamenskoj potronji biljnih ulja i metanola.37 Meutim, osnovni razlog je to do 2007. nije postojao, ni u najavama, odnos drave prema korienju obnovljivih biogoriva. Tek su januara 2007. najavljene mere koje bi trebale da vae od polovine 2008, a kojima se drava jasno opredelila da podstie i pomae uvoenje i korienje obnovljivih goriva. U Srbiji 2005. nije postojao funkcionalan pogon veeg kapaciteta za proizvodnju kvalitetnog biodizela (tab. 11). Tab. 11. Proizvodnja biodizela u Srbiji u periodu 1994-2004.38 FIRMA Prva Iskra-Namenska, Bari Prva Iskra- Baza, Bari Briksol, Vrac Hempro, id HINS, Novi Sad Biopetrol, Poega Aga-2, oka Kalisto, Ada Ekoprimat, Novo Miloevo Primus eko, Subotica Ukupno Kapacitet (t/god.) 35.000 15.000 45.000 15.000 10.000 10.000 1.000 600 600 1.000 133.200 Proizvedena koliina (t/a) 1994. 1995. do 2004. 2.500 5.000 1.000 1.500 3.000 310 2.000 5 100 900 150 150 10 15 90 5 4.470 11.270 995
Za biodizel proizveden u Srbiji do 2005. koriene su razne sirovine, razna postrojenja, razni postupci, ostvareni razne stepeni finalizacije, te nisu postojali ni sertifikati o kvalitetu, mada je u to vreme ve postojao standard za biodizel u Austriji, Nemakoj. O tetama proizilim zbog upotrebe takvog biodizela u Vojvodini, nakon viegodinjeg uzdravanja izvestio je Furman, navodei da je sredinom devedesetih godina XX veka u kratkom vremenskom intervalu samo u Vojvodini bilo havarisano preko 500 motora u poljoprivredi, a o posledicama korienja takvog goriva u transportnim sredstvima nema pouzdanih podataka.39 Furman je poetkom 2000. poveo brojne aktivnosti koje su dovele do usvajanja standarda za biodizel u Srbiji u 2005. god. Taj standard je postojea osnova i preduslov za proizvodnju i korienje biodizela na savremen nain, isti kao i u zemljama EU.
Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. str. 193. 38 Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. str. 193. 39 Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004.
37
24
Pojam i kvalitet biodizela izjednaeni su sa onim to se pod tim pojmom i kvalitetom podrazumeva u EU. U novije vreme sve je izraeniji interes za ulaganja u proizvodnju biodizela. U 2006. god. zapoeta je izgradnja fabrike za proizvodnju biodizel goriva godinjeg kapaciteta od 100.000 tona u idu. Investitor je firma Victoria Group iz Novog Sada. Planirani poetak proizvodnje polovinom 2007. je ostvaren.40 U 2007. g. Victoria Group je u idu proizvela izmeu 20.000 i 30.000 t biodizela. Naftna industrija Srbije planira izgradnju pogona za proizvodnju biodizel goriva godinjeg kapaciteta 50.000 tona.41 Prema nepouzdanim podacima u 2007. god. u toku je planiranje izgradnje, pa ak i ostvarena proizvodnja u nekoliko (2-4) manjih pogona biodizela. 3.3 Literatura 1. Connemann, J., Fischer, J.: Biodiesel in Europe 1998, Rad je prezentovan na: International Liquid Biofuels Congress, Curitiba - Parana , Brazil, Jul 19-22, 1998. 2. Buckey D., Biodiesel production and marketing in Germany 2005, UFOP 3. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council, 8th May 2003. article 3. 4. Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. 5. Krbitz, W. Biodiesel production in Europe and North America, an encouraging prospect, Renewable Energy vol. 16, Elsevier, 1999. 6. Matthies, J. et al.: Production capacity of the renewable energies in the European Energy, Working paper: STOA 115 EN, 2003. 7. Mihajlovi ., Direktor funkcija razvoja i investicija, NIS, Novi Sad, 05.05.2006. 8. Nikoli R. i sar.: Potrebe za tenim gorivima u Srbiji, Traktori i pogonske maine, Godina 11, Br. 1. Novi Sad, 2006. 9. Pelkmans, L, Denys T, Govaerts, L: Biofuel Policies and World-Wide Examples, VITO, Flemish Institute for Technological Research, Boeretang 200, 2400 Mol, Belgium, 2006. 10. Projekt biodizel- Uvoenje proizvodnje biodizelskog goriva u Republiku Hrvatsku, Urednik: Krika T., Agronomski fakultet Sveuilista u Zagrebu, Zagreb, 2001. 11. The European Biodiesel Board, www.ebb-eu.org/stats.php , 2005. septembar 7. 12. Tica, S. i sar.: Perspektive korienja biodizela u vozilima za javni gradski prevoz, Traktori i pogonske maine, Godina 11, Br. 1., Novi Sad, 2006. 13. Vujai N., Maintenance & Monitoring Dept. Manager, Victoria Group, 05.05.2006.
40 41
Vujai N., Maintenance & Monitoring Dept. Manager, Victoria Group, 05.05.2006. Mihajlovi ., Direktor funkcija razvoja i investicija, NIS, Novi Sad, 05.05.2006.
25
Poglavlje 4 Tehnologije proizvodnje biodizela
26
4 TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE BIODIZELA 4.1 Savremene tehnologije proizvodnje biodizela Proces transesterifikacije je najee primenjivan postupak industrijske sinteze metilestara masnih kiselina (MEMK) odnosno biodizela.42 Transesterifikacija triglicerida je reakcija u kojoj dolazi do hidrolize estarskih grupa glicerida u prisustvu drugog alkohola i ponovne reakcije esterifikacije u kojoj sada nastaje metilestar masnih kiselina. Pri ovoj reakciji nastaje glicerol kao sporedni proizvod. Transesterifikacija ulja (glicerida) sa metanolom se izvodi u prisustvu katalizatora.43 Kao katalizatori mogu da se koriste baze, kiseline i enzimi. Transesterifikacija biljnih ulja prikazana je sledeom hemijskom jednainom, gde R1, R2, R3 predstavljaju duge lance ugljenikovih i vodonikovih atoma: 44 CH2 COOR1 CH3COOR1 CH2OH CH COOR2 + 3CH3OH CH3COOR2 + CHOH katalizator CH2 COOR3 CH3COOR3 CH2OH triglicerid metanol MEMK glicerol Biodizel moe da se proizvede od bilo koje vrste biljnog ulja (zrno repice, suncokreta, soje, palme i sl.) ili bilo koje meavine ovih ulja. Pri proizvodnji biodizela postoje odreeni zahtevi prema kvalitetu ulazne sirovine (ulja), koji moraju da se potuju: a) Vrsta ulja: Proces sinteze metilestera funkcionie sa bilo kojim trigliceridima, ali su neke osobine estara direktno povezane sa vrstom ulja: jodni broj, viskozitet, odrivost i dr. b) Sadraj slobodnih masnih kiselina: Postoji pravilo da visok sadraj slobodnih masnih kiselina znai visoku potronju katalizatora (to je skupo) i velik sadraj sapuna. U toku transesterifikacije slobodne masne kiseline momentalno reaguju sa katalizatorom i formiraju sapune. Kako se ovi sapuni nakon razdvajanja faza nalaze u glicerinskoj fazi, bie potrebno vie kiseline da razdvoji sapune na masne kiseline i vodu. Konano, vie katalizatora i vie kiseline znai vie soli u dobijenom glicerolu, a to opet znai umanjenje kvaliteta. Kako bi se izbegli ovi problemi ulje potrebno je da se ulje delimino rafinie. Najbolji rezultati se postiu sa neutralnim uljem (neutralizacija je standardan proces u rafinaciji biljnih ulja), sa sadrajem slobodnih masnih kiselina ispod 0,5%. c) Sadraj fosfora/fosfatida: Fosfor je u ulju prisutan kao deo kompleksnih molekula fosfolipida, koji su veoma dobri emulgatori. Veliki sadraj fosfora/fosfatida u ulju utie na gubitak estara (smanjujui prinos biodizela i ekonominost procesa), kao i na pad kvaliteta masnih kiselina. Povoljan nivo fosfora u ulju je od 3 do 5 mg/kg. Veoma visok nivo fosfora, preko 20 mg/kg,
42
Zhang, Y. et al.: Biodiesel production from waste cooking oil: 2. Economic assessment and sensitivity analysis, Bioresource Technology 90, Elsevier, 2003. pp. 229240. 43 Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. str. 79. 44 Van Gerpen J. et al.: Biodiesel Production Technology, U.S. DOE, 2004. p. 1.
27
moe celu sadrinu dekantera pretvoriti u emulziju i tako zaustaviti proces proizvodnje. d) Nerastvorljive materije (negliceridni sastojci): Sadraj ovih materija u ulju bi trebao da bude to manji. Budui da one ne uestvuju u procesu transesterifikacije, na kraju se pojavljuju u estarskoj fazi. Maksimalna koliina od 0,8% drae estarski proizvod unutar specifikacija biodizela. Transesterifikacija katalizovana alkalijama U industrijskoj proizvodnji najee primenjivan postupak dobijanja metilestara masnih kiselina je transesterifikacija biljnih ulja metanolom u prisustvu baznih katalizatora (KOH, NaOH). Postupak dobijanja metilestara masnih kiselina prikazan je blok dijagramom (sl. 4). U prvoj fazi, alkohol, katalizator i ulje se pomeaju u reaktoru i zagrevaju na 60o C u toku jednog asa. Manji pogoni koriste arni reaktor a veina velikih pogona (veih od 4.000.000 l/a) koristi kontinualnu protonu proizvodnju sa protonim reaktorom sa idealnim tokom (Stirred- tank reactor- CSTR) ili idealni cevni reaktor sa klipnim tokom (Plug flow reactor). Ponekad se reakcije izvode u dva stepena. U prvom stepenu, ulju se dodaje oko 80% alkohola i katalizatora. Preostalih 20% alkohola i katalizatora dodaje se u drugom stepenu, u drugi reaktor. Prednosti dvostepene transesterifikacije su u tome, to taj sistem omoguuje kompletnu reakciju uz mogunost potronje manje koliine alkohola nego to je to sluaj kod jednostepenih sistema. U sledeoj fazi, u separatoru glicerol se razdvaja od metilestra. Zbog niske rastvorljivosti glicerola u estru separacija se obino odvija brzo a moe se izvesti taloenjem u dekanterima ili centrifugisanjem. Viak metanola ima tenju da se ponaa kao rastvara pa moe da uspori separaciju. Meutim, ovaj viak metanola obino se ne odvaja iz reakcione struje dok se glicerol i metilestar ne separiraju zbog mogunosti reverzne transesterifikacione reakcije. U ovoj fazi, a nakon to se zavri transesterifikacija, reakcionoj smei moe da se doda voda radi poveanja separacije glicerola. Nakon separacije metilestra iz glicerola metilestar se neutralizira i prolazi kroz metanolni striper, to se obino izvodi u vakuumu ili u evaporatoru sa padajuim filmom. U fazi neutralizacije biodizelu se dodaje kiselina u cilju neutralizacije zaostalog katalizatora i radi cepanja sapuna koji mogu nastati tokom reakcije. Sapuni reaguju sa kiselinom i obrazuju u vodi rastvorljive soli i slobodne masne kiseline. Nastale soli se odstranjuju u procesu pranja sa vodom, a slobodne masne kiseline ostaju u biodizelu. U toku pranja vodom iz biodizela treba da se otklone katalizatori, sapuni, soli, metanol i slobodan glicerol. Neutralizacija pre pranja smanjuje potrebnu koliinu vode i minimalizuje mogunost formiranja emulzija ako voda za pranje dospe u biodizel. Posle pranja iz biodizela se otklanja zaostala voda odparavanjem u vakuumu. Struja glicerola naputa separator sa svega 50% glicerola. U ovom stadijumu glicerol sadri viak metanola, vei deo katalizatora i sapuna. Sadraj metanola zahteva da se glicerol tretira kao tetan otpadak. Iz tog razloga neophodna je dodatna rafinacija glicerola. U prvom stepenu rafinacije, glicerolu se obino dodaje kiselina radi cepanja sapuna na slobodne masne kiseline i soli. Slobodne masne kiseline su nerastvorljive u glicerolu i podiu se na povrinu odakle se otklanjaju i recikliraju. Soli ostaju sa glicerolom zavisno od prisutnih hemijskih jedinjenja, a neke mogu i da se istaloe. Nakon zakieljavanja i separacije slobodnih masnih kiselina, metanol se iz glicerola odstranjuje destilacijom u vakuumu ili pomou drugog tipa odparivaa. U ovom stadijumu glicerol bi trebao imati istou oko 85%.
28
Sl. 4. ematski prikaz proizvodnje biodizela45

45
Gerpen, J.V.: Biodiesel processing and production, Fuel Processing Technology 86, Elsevier, 2005. p. 1101.
29
Za izvoenje bazom kataliziranog procesa neophodno je da sadraj slobodnih masnih kiselina u sirovini bude nii od 3%. Vei sadraj kiseline smanjuje efikasnost konverzije i moe da prouzrokuje formiranje sapuna. U sluaju korienja jeftinih ulja i masti koji sadre veliku koliinu slobodnih masnih kiselina neophodno je da se esterifikacija izvede u dva stupnja. Poetne slobodne masne kiseline se konvertuju u metilestre masnih kiselina sa kiselim katalizatorom a zatim se u drugom stepenu transesterifikacija zavrava primenom alkalnih katalizatora.46 U zavisnosti od primenjenog tehnolokog postupka pri sintezi metil estara masnih kiselina koriste se razne hemikalije u razliitim odnosima. Tipini odnosi korienih hemikalija u procesu transesterifikacije su prikazani u tab. 12. Tab. 12. Tipini odnosi korienih hemikalija u procesu transesterifikacije47 Reaktant Katalizator Neutralizator Masti ulja Alkohol Alkalni katalizator Kiselina Sojino ulje Metanol NaOH H2SO4 100 kg 10 kg 0,30 kg 0,25 kg
Transesterifikacija katalizovana kiselinama Kisela kataliza predstavlja drugu konvencionalnu metodu za proizvodnju biodizela. U ovom procesu umesto baze koriste se kiseline i to najee sumporna kiselina, a prema nekim autorima bolje je koristiti sulfonsku kiselinu. Ovakav tip katalizatora daje visoki prinos estera. Freedman i Pryde su dobili pogodan biodizel sa 1mol%- nom sumpornom kiselinom pri molarnom odnosu 30:1 na 65o C a postigli su 99% konverziju za 50 h. Butanoliza zahteva 117o C a etanoliza 78o C, a potrebno vreme iznosi 3 i 18 h. Tip alkohola kao i ulja je isti kakav se koristi pri alkalnoj katalizi. 48 Iako se transesterifikacija kiselim katalizatorima odigrava mnogo sporije u poreenju sa transesterifikacijom alkalnim katalizatorima, kisela transesterifikacija je pogodnija za sirovine koje imaju relativno visok sadraj slobodnih masnih kiselina i vode.49 Enzimatska transesterifikacija lipazama Iako hemijska transesterifikacija primenom alkalnih katalizatora prua visok nivo konverzije triglicerida u odgovarajue metilestre za kratko reakciono vreme, ova reakcije ima i svoje manjkavosti. Zahteva puno energije, odstranjivanje glicerola je teko, alkalni katalizatori treba da budu odstranjeni iz proizvoda, alkalno otpadna voda zahteva odgovarajui tretman, a slobodne masne kiseline i voda ometaju reakciju. Ekstracelularne i intracelularne lipaze su pogodne za efikasnu enzimsku katalizu transesterifikacije triglicerida, kako u vodenoj, tako i u nevodenoj sredini. Enzimatske transesterifikacione metode mogu da prevaziu prethodno nabrojene
46 47 48 49
Meher L.C. et al.: Technical aspects of biodiesel production by transesterification, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Elsevier, 2004. Article in press Van Gerpen J. et al.: Biodiesel Production Technology, U.S. DOE, 2004. p. 30. Marchetti, J.M. et al: Possible methods for biodiesel production, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Elsevier, 2005. Article in press Fukuda, H.: Biodiesel Fuel Production by Transesterification of Oils, Journal of Bioscience and Bioengineering, Vol. 92, No. 5, 2001. pp. 405-416.
30
probleme. Meutim, trokovi proizvodnje lipaznim katalizatorima su znaajno vei od alkalno katalitikih postupaka. 50 Transesterifikacija nadkritinim alkoholom Transesterifikacija ulja u nadkritinom metanolu predstavlja alternativnu metodu za pretvaranje biljnih ulja u metilestar. Prednost ove metode je da zahteva krae vreme reakcije, a poto se radi o nekatalitikom procesu, preiavanje proizvoda nakon transesterifikacije je mnogo jednostavnije. Ova metoda je prihvatljivija i sa stanovita zatite ivotne sredine.51 Zapaeno je da porast temperature reakcije, posebno u nadkritinim uslovima ima znaajan uticaj na prinos estra. U nadkritinim transesterifikacionim uslovima konverzija alkohola se poveava od 50-95% u toku prvih 10 minuta. Dok u kataliziranim postupcima prisustvo vode pokazuje negativan efekat na prinos metilestra, pri transesterifikaciji nadkritinim metanolom sadraj vode ima pozitivan efekat na obrazovanje metilestra.52 U tab. 13. dat je pregled prednosti i nedostatka pojedinih tehnolokih postupaka za dobijanje metilestra masnih kiselina (biodizela). Tab. 13. Poreenje razliitih tehnologija za proizvodnju biodizela53 Varijabla Temperatura reakcije (oC) Sadraj slobodnih masnih kiselina u ulju Voda u sirovinama Prinos metilestara Izdvajanje glicerola Preiavanje metilestra Cena katalizatora Alkalna kataliza 60-70 Saponifikacija Interferira sa reakcijom Normalan Komplikovano Pranjem Jeftin Lipazna kataliza 30-40 Metilestri Nema uticaja Vei Jednostavno Nema Relativno skup Nadkritini alkohol 239-385 Estri Dobar Srednje skup Kisela kataliza 55-80 Estri Interferira sa reakcijom Normalan Komplikovano Pranjem Jeftin
Pored opisanih tehnolokih postupaka, koji se zasnivaju na transesterifikaciji novog ili korienog ulja alkoholom, uz korienje homogenog (baznog ili kiselog) katalizatora, postoje i drugi procesi koji se zasnivaju na primeni heterogenih katalizatora. Jedan od njih je tehnologija razvijena od strane francuske grupacije Axens i komercijalizovana je pod nazivom Esterfip-H.54 Prednosti ovog postupka se ogledaju, izmeu ostalog, u pojednostavljenim procesima preiavanja i razdvajanja katalizatora od proizvoda bez upotrebe hemikalija, i u nioj ceni katalizatora. Pri ovom postupku kao nusproizvod javlja se glicerol istoe 98%.
Fukuda, H.: Biodiesel Fuel Production by Transesterification of Oils, Journal of Bioscience and Bioengineering, Vol. 92, No. 5, 2001. p. 408. 51 Saka, S., Kusdiana, D.: Biodiesel fuel from rapeseed oil as prepared in supercritical methanol, Fuel 80, 2001. pp. 225- 231. 52 Demirbas, A.:Biodiesel production via non-catalytic SCF method and biodiesel fuel characteristics, Energy Conversion and Management, Elsevier, 2006. Article in press 53 Marchetti, J.M. et al: Possible methods for biodiesel production, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Elsevier, 2005. Article in press 54 http://www.axens.net/html-gb/offer/offer_processes_104.html
50
31
Biogoriva druge generacije. Zrna jestivih uljarica su sirovine za proizvodnju biodizela prve generacije, to se moe smatrati neracionalnim sa stanovita ishrane oveanstva i sa stanovita ishrane stonog fonda. Najnovija istraivanja, se stoga bave mogunou primene otpadaka iz poljoprivrede ili umarstva, kao sirovine za proizvodnju biodizela. Tako proizvedeni biodizel se zove biodizel druge generacije. Nove tehnologije se baziraju na primeni davno poznatih tehnologija. Jedan proces se zasniva na gasifikaciji biomase, zatim pretvaranju sinteznog gasa u teno gorivo, a SGL-proces (tj. proces: solidgasliquid ili vrstogasteno). Drugi proces se zasniva na direktnom pretvaranju vrste sirovine u teni proizvod, SLproces (tj. proces: solidliquid ili vrstoteno). SGL-proces. Ovu tehnologiju su razradili nemaki hemiari Franz Fischer i Hans Tropsch dvadesetih godina XX veka. Tehnologija se zasniva na proizvodnji sinteznog gasa iz uglja (u sluaju biomase iz ugljenika celuloznih vlakana) prema hemijskoj reakciji: C + H2O CO + H2 Iznad uarenog uglja u odgovaraje komore se uvodi pregrejana vodena para. Nastala gasna smea ugljenmonoksida i vodonika zatim meusobno reaguje, u prisustvu katalizatora na bazi gvoa, pri emu se vri hidrokondenzacija ugljenmonoksida i vodonika. nCO + (n+m/2)H2 CnHm + nH2O Iz hemijske jednaine se vidi da se dobijaju razni ugljovodonici opte formule CnHm, gde se broj ugljenikovih atoma (vrednost broja n) kree izmeu 1 pa i 40, a ponekad i preko 40. Ovako dobijena smea ugljovodonika zatim se rektifikacijom razdvaja na pojedine frakcije. Frakcije od C5-C12 se koriste kao benzin, frakcija od C12-C22 se koristi u dizel motorima, dok se vii ugljovodonici prerauju u maziva i vetake voskove (parafini). SL-proces. Ovu tehnologiju je razradio nemaki hemiar Fridrich Bergius 1913. godine. (Nobelovu nagradu dobio je 1931. godine). Tehnologija se zasniva na meanju usitnjenog lignita ili bituminoznog uglja sa katalizatorom na bazi gvoa (danas se koriste katalizatori na bazi sulfida volframa i molibdena). Dobijena smea uglja (u sluaju biomase ugljenika iz celuloznih vlakana) i katalizatora se mea sa tekim uljem (svee ili reciklirano ulje koje se dobija iz samog procesa) i sa vodonikom na pritisku 20-70 MPa, na temperaturi 400-500o C. Potrebna koliina vodonika se dobija prevoenjem vodene pare iznad usijanog katalizatora gvoa. Naime pod ovim uslovima dolazi do termikog raspada vode (99%) na vodonik i kiseonik. Interesantno je napomenuti da je Bergius zagoravao proizvodnju goriva iz morskih algi. Formiranje nafte je i zapoelo sa algama, sada nafta polako nestaje, a oveanstvo se vraa proizvodnji vetakih goriva na bazi algi, kako je to i sam Bergius predviao poetkom XX veka. Bar etiri pilot pogona za proizvodnju biogoriva druge generacije ve funkcioniu u EU, u paniji, vedskoj i Danskoj i Austriji. Komercijalizacija
32
proizvodnje biodizela druge generacije ne oekuje se pre 2020. Obe ove tehnologije su CO2 neutralne, to je od izuzetnog znaaja sa stanovita zatite ivotne sredine. 4.2 Znaaj nusproizvoda U procesu proizvodnje biodizela od zrna uljarica, kao nusproizvodi nastaju: uljana sama, glicerol i ubrivo. Uljana sama. Pri preradi zrna uljarica kombinovanim postupkom presovanja i ekstrakcije, pored sirovog ulja, kao vaan nusproizvod javljaju se i znaajne koliine uljanih sami (tab. 14). Tab. 14. Koliine uljane same nastale u procesu ceenja zrna uljarica55 Nusproizvod Suncokretova sama (t) Sojina sama (t) Sama uljane repice (t) Godinji kapacitet pogona (tulja/a) 10.000 20.000 40.000 60.000 11.250 22.500 45.000 67.500 38.889 77.778 155.556 233.333 13.889 27.778 55.556 83.333
Uljane pogae i same predstavljaju vaan izvor proteina za ishranu domaih ivotinja. Meu uljaricama sama soje sadri najvie proteina skoro 50%, a nivo proteina u suncokretovoj i sami uljane repice je priblino isti oko 37%. Uljane same sadre znaajne koliine esencijalnih masnih kiselina, koje su neophodne u ishrani domaih ivotinja. Postoje znaajne razlike izmeu sami razliitih uljarica. Ova proteinska hraniva se razlikuju po koliini i svarljivosti proteina i pojedinih esencijalnih aminokiselina. Postoje znaajne razlike i u sadraju i mogunosti iskorienja sirovih vlakana i ulja, a kao posledica toga javljaju se i velike razlike u sadraju svarljive materije.56 U ranijim istraivanjima konstatovan je depresivan efekat same uljane repice na proizvodnju ivotinja. Visok sadraj eruko kiselina u ulju, kao i prisustvo glukozinolata je bio osnovni razlog koji je limitirao upotrebu same uljane repice u ishrani svinja i ivine. Meutim, novije selekcije uljane repice u svetu, takozvane 00 sorte, koje se javljaju pod nazivom kanola, omoguile su iru primenu ovog hraniva u ishrani i sa mnogo manje ogranienja, to je posledica manjeg sadraja eruka kiseline u mastima i manjeg sadraja glukozinolata. Proizvodnja proteinskih hraniva u Vojvodini/Srbiji ne podmiruje potrebe stoarstva, tako da se veliki deo obezbeuje uvozom, pre svega sojine same i ribljeg brana, a znatno manje nekih drugih proteinskih hraniva.57 Na osnovu navedenog, moe se zakljuiti da uljana sama, koja nastaje kao nusproizvod u proizvodnji biodizela, moe pronai svoje mesto na domaem tritu proteinskih hraniva. Prihodi od prodaje uljane same mogu u znaajnoj meri da umanje trokove prerade zrna uljarica, te je veoma bitno da se precizno utvrdi njihova trina cena. U posmatranom periodu od 2001. do 2006. godine trine cene sojine i suncokretove same u regionu opadaju (sl. 5).
55
Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 37. 56 Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. str. 149. 57 Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. str. 149.
33
400 350 Maloprodajna cena (/t) 300 250 200 150 100
Suncokretova sama Sojina sama Sama uljane repice
/Q
1 /Q 20
01
01
02
/Q
05
02
03
20
20
20
03
04
04
05
20
20
20
Sl. 5. Cena uljanih sami u Hrvatskoj u periodu od 2001. do 2006. godine58 Cena suncokretove same u Hrvatskoj je bila najvia u drugom kvartalu 2001. godine, 232 /t, a najnia u drugom kvartalu 2005. godine kada je pala na 117 /t. U posmatranom periodu prosena veleprodajna cena suncokretove same je bila 167 /t. Cenu sojine same karakterie tendencija opadanja sa izuzetkom 2004. godine kada je ona naglo porasla i dostigla svoj maksimum od 353 /t. Od 2004. godine cena sojine same u stalnom je opadanju, te je poetkom 2006. godine iznosila 206 /t. U posmatranom petogodinjem periodu sojina sama se prodavala po prosenoj ceni od 276 /t. Poslednjih godina sama uljane repice se neredovno pojavljivala na tritu Srbije, i po pravilu samo u manjim koliinama. U Hrvatskoj, u periodu 2002-2004. godine, cena same uljane repice je varila od 139 do 215 /t, a prosena cena bila je 167 /t. Prihodi ostvareni od prodaje uljane same imaju veoma znaajan uticaj na formiranje cene kotanja biodizela. Prihodi ostvareni od prodaje same uljane repice i suncokretove same, umanjuju cenu kotanja biodizela za 20-25%. Uticaj ostvarenih prihoda od same na cenu kotanja biodizela je jo izraeniji na primeru soje. Kao posledica dispariteta izmeu prosene otkupne cene zrna soje (200 /t), i maloprodajne cene sojine same (210 /t), u 2006. godini, prihodi ostvareni od prodaje sojine same umanjili su cenu kotanja biodizela za 40-45%. Glicerol. U procesu transesterifikacije biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol u relativno velikim koliinama (10% od ulazne koliine ulja). Glicerol koji nastaje u reakciji alkalno katalizovane transesterifikacije se moe posmatrati kao sirova glicerolna frakcija jer se pored glicerola u toj smei nalaze i tragovi sapuna, neistoa iz ulja kao i ostaci katalizatora. Sirovi glicerol je obino istoe 80% i predstavlja polaznu sirovinu u proizvodnji istog (farmaceutskog) glicerola. Farmaceutski glicerol ima veoma iroku primenu, koristi se u industriji lekova i kozmetike (9-27%, zavisno od kontinenta), eksploziva (3-15%), duvana (2-14%), u
58
Trini informacijski sustav u poljoprivredi, http://www.tisup.mps.hr/hr/cijene_zitarice_i_uljarice.asp
34
20
20
20
20
20
06
06
/Q
/Q
/Q
/Q
/Q
/Q
/Q
/Q
/Q
proizvodnji smola (14-32%), uretana (6%), celofana (5-24%), za dobijanje hrane i pia (10-12%), itd.59 Cena sirovog (i farmakolokog) glicerola na svetskom tritu je izuzetno promenljiva (sl. 6).
1600 1400 1200 Cena glicerola (/t) 1000 800 600 400 200 0
19 96 / 19 Q 1 96 / 19 Q 3 97 / 19 Q1 97 / 19 Q 3 98 / 19 Q1 98 / 19 Q 3 99 / 19 Q 1 99 / 20 Q 3 00 / 20 Q 1 00 / 20 Q 3 01 / 20 Q1 01 / 20 Q 3 02 / 20 Q 1 02 / 20 Q 3 03 / 20 Q 1 03 / 20 Q3 04 / 20 Q 1 04 / 20 Q 3 05 /Q 1
99,5% Glicerol, farmakoloki kvalitet 80,0% Glicerol, sirovi
Sl. 6. Kretanje cene glicerola na svetskom tritu (/t)60 U periodu od 1996. godine, cena sirovog glicerola, varira od najvie cene od oko 780 /t poetkom 1996 i 700 /t 2000. godine, do najnie cene od 200 /t u 2005. godini. Ponuda glicerola na tritu Evropske unije u konstantnom je rastu, u velikoj meri pod uticajem poveane proizvodnje biodizela. Usled intenzivnijeg rasta ponude glicerola od rasta tranje, predvia se trend daljeg opadanja cena glicerola u EU, tako da e ona biti oko 160 /t u 2008. godini.61 Niska trina cena glicerola je dovela do relativnog pada znaaja ostvarenih prihoda od glicerola na formiranje cene kotanja biodizela. Po proraunima iz 2007. godine, prihodi ostvareni od prodaje glicerola, umanjuju cenu kotanja biodizela za svega 2,1%.62 Da bi se zaustavio trend daljeg opadanja cene glicerola na tritu, neophodna su dalja istraivanja usmerena na inoviranu primenu sirovog glicerola, iste glicerinske vode i tehnikog glicerola.
Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. str. 155. 60 Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 69. 61 Booth, E. et al.: Economic Evaluation of Biodiesel Production from Oilseed Rape grown in North and East Scotland, SAC Consultancy Division, 2005. p. 63. 62 Kiss, F., Jovanovi, M., Tomi, D. The Economic Feature of Biodiesel Production in Serbia, 100th Seminar of the EAAE Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe, 21/23 June 2007, Novi Sad, Serbia. in press
59
35
Sirovi glicerol se moe koristiti, kao oplemenjujue sredstvo za pranje, negu i zatitu, u proizvodnji pasta za pranje i ienje ruku, u proizvodnji sanitarija. Sirovi glicerol se moe upotrebiti za proizvodnju pomonih sredstava za prehrambenu, hemijsku i farmakohemijsku industriju (antipenuavci, emulgatori...). Primarna potronja sirovog glicerola je u proizvodnji masnih kiselina i glicerinske vode. Osnovna primena smee masnih kiselina je u dobijanju koncentrata za ishranu ivine kao i u proizvodnji kalijevog sapuna. Glicerinska voda je sirovina za dobijanje istog glicerola koji se primenjuje u prehrambenoj, farmaceutskoj, duvanskoj i hemijskoj industriji, zatim u kozmetici, u industriji lekova, plastike i eksploziva. Tehnologija prerade glicerinske vode do istog glicerola je skupa jer obuhvata, pored ostalih procesa, destilaciju i rafinaciju. Inovirana primena glicerinske vode je mogua u tehnologijama za dobijanje neotrovnih glicerinskih antifriza neophodnih u prehrambenoj, farmaceutskoj industriji i domainstvima. ira primena tehnikog glicerola mogua je u industriji stone hrane, kao oplemenjivaa stone hrane. Potpuno, profitonosno reenje primene glicerola moe biti u proizvodnji gliceroltercbutiletra, antidetonatorskom dodatku benzina. ubrivo (K2SO4). U procesu transesterifikacije baznim katalizatorom (KOH), pored glicerola, kao nusproizvod nastaje i manja koliina (15-20 kg po toni biodizela) kalijumsulfata (K2SO4). Kalijumsulfat je mineralno ubrivo koje moe dostii trinu cenu od 150 /t.
36
4.3 Literatura 1. Booth, E. et al.: Economic Evaluation of Biodiesel Production from Oilseed Rape grown in North and East Scotland, SAC Consultancy Division, 2005. 2. Connemann, J., Fischer, J.: Biodiesel in Europe 1998, Rad je prezentovan na: International Liquid Biofuels Congress, Curitiba - Parana , Brazil, Jul 19-22, 1998. 3. Demirbas, A.:Biodiesel production via non-catalytic SCF method and biodiesel fuel characteristics, Energy Conversion and Management, Elsevier, 2006. Article in press 4. Fukuda, H.: Biodiesel Fuel Production by Transesterification of Oils, Journal of Bioscience and Bioengineering, Vol. 92, No. 5, 2001. 5. Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. 6. Gerpen, J.V.: Biodiesel processing and production, Fuel Processing Technology 86, Elsevier, 2005. 7. http://www.axens.net/html-gb/offer/offer_processes_104.html 8. Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. 9. Kiss, F., Jovanovi, M., Tomi, D. The Economic Feature of Biodiesel Production in Serbia, 100th Seminar of the EAAE Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe, 21/23 June 2007, Novi Sad, Serbia. in press 10. Marchetti, J.M. et al: Possible methods for biodiesel production, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Elsevier, 2005. Article in press 11. Matthies, J. et al.: Production capacity of the renewable energies in the European Energy, Working paper: STOA 115 EN, 2003. 12. Meher L.C. et al.: Technical aspects of biodiesel production by transesterification, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Elsevier, 2004. Article in press 13. Saka, S., Kusdiana, D.: Biodiesel fuel from rapeseed oil as prepared in supercritical methanol, Fuel 80, 2001. pp. 225- 231. 14. Trini informacijski sustav u poljoprivredi, podacima pristupljeno: 20.06.2007. http://www.tisup.mps.hr/hr/cijene_zitarice_i_uljarice.asp 15. Van Gerpen J. et al.: Biodiesel Production Technology, U.S. DOE, 2004. 16. Zhang, Y. et al.: Biodiesel production from waste cooking oil: 2. Economic assessment and sensitivity analysis, Bioresource Technology 90, Elsevier, 2003. pp. 229240.
37
Poglavlje 5 Mogunosti proizvodnje biodizela u Vojvodini/Srbiji
38
5 MOGUNOSTI PROIZVODNJE BIODIZELA U VOJVODINI/SRBIJI 5.1 Sirovine za proizvodnju biodizela 5.1.1 Sirovine za biodizel u poljoprivrednoj proizvodnji Prema FAO klasifikaciji u 22 biljne vrste iz kojih se dobija ulje (oil crops primary), osim njivskih prvenstveno uljanih biljaka (uljana repica, suncokret, ricinus, sezam, mak, afranjika, slaica) ukljuene su dve mahunjae (soja i kikiriki), tri tekstilne biljke (pamuk, lan, konoplja), a takoe i drvenaste (maslina, uljana palma), kao i neke tropske biljke (Crnobarac i sar., 2004). Povrine uljanih biljaka u svetu prema podacima FAO-a u periodu 19962005. god. proseno su iznosile od 168.752.761 ha do 208.458.848 ha, u proseku 187.643.337 ha. Najvee povrine su bile pod sojom 76.146.646 ha, a najmanje pod uljanom palmom 8.577.236 ha (tab. 15). Pet njivskih uljanih biljaka (soja, pamuk. uljana repica. kikiriki. suncokret) ine 80% povrina uljanih biljaka to je u odnosu na ukupne oranine povrine 12,7%. Tab. 15. Povrine najvanijih uljanih biljaka u svetu (u hilj. ha)
Biljka Godina 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. Prosek: Soja 61.082 66.948 70.976 71.890 74.151 76.368 76.078 79.168 91.443 93.363 76.147 Uljana repica 21.781 23.558 25.938 27.827 26.180 24.015 22.397 22.855 26.425 28.238 24.921 Suncokret 20.438 18.754 20.696 23.243 20.977 18.126 18.016 19.568 21.436 22.779 20.403 Kikiriki 22.543 22.518 23.437 23.477 23.540 25.102 25.232 25.864 24.607 23.381 23.970 Palma 8.377 8.660 8.995 9.283 9.634 9.653 10.593 9.634 9.653 1.292 8.577 Pamuk 34.533 33.868 33.427 32.570 31.876 33.886 34.434 32.282 34.894 34.479 33.625 Povrine 168.753 174.305 183.469 188.291 186.357 187.149 186.749 189.370 208.459 203.532 187.643
Izvor: FAO Statistika
Od svih navedenih uljanih biljaka, za proizvodnju biodizela u svetu koriste se uglavnom ulja nekoliko biljaka. Ulje uljane repice predstavlja najznaajniju sirovinu, sa ueem od 84% u ukupnoj svetskoj proizvodnji biodizela u 2002. god. Suncokretovo ulje je drugo po znaaju sa udelom od 13%, dok sojino i palmino ulje ine po 1% sirovinske osnove u ukupnoj svetskoj proizvodnji biodizela. 63 Regionalno posmatrano, postoje izvesne razlike u izboru sirovina za proizvodnju biodizela. U Sjedinjenim Amerikim Dravama za proizvodnju biodizela se koristi ulje dobijeno ceenjem iz semena soje, ali i iz ivotinjskih masti. U Evropi i Kanadi kao sirovinska baza za proizvodnju biodizela koristi se seme uljane repice i suncokreta, dok je u Maleziji glavna sirovina za proizvodnju biodizela palmino ulje. U Srbiji se najvee zasejane povrine pod uljanim biljkama nalaze u AP Vojvodini. Od ukupne proizvodnje u Srbiji u Vojvodini se proizvede 88-90% suncokreta, 90-92% soje i oko 95% uljane repice. Od 1984. do 2007. god. povrine pod suncokretom su se kretale od 39.106 ha u 1984, do 185.848 ha u 2003. godini. U 1984. i 1985. su bile zasejane male povrine pod suncokretom zbog pojave gljivinog
63
Kovaevi, Branislava: Proizvodnja i primena biodizela u Evropi, YUNG, Godina XI, Broj 51, ARAK, Beograd, 2004. str. 16.
39
obolenja Phomopsis diaporthe. Posle toga povrine pod suncokretom su se ponovo poveavale. Od uvoenja hibrida suncokreta u proizvodnju u AP Vojvodini prinosi su se do 1991. god. kretali iznad 2 t/ha da bi kasnije samo u nekim godinama dostizali tu vrednost. Osnovni razlog za pad prinosa je nemogunost sprovoenja dobre tehnologije u proizvodnji. Naime, u to vreme proizvoai su imali problema da nabave dovoljne koliine mineralnih ubriva, goriva i novu mehanizaciju. Sve se to odrazilo na neblagovremeno i nekvalitetno izvoenje agrotehnikih mera, a to je na kraju rezultiralo niim prinosima. Ako se ima u vidu i injenica da se suncokret, za razliku od soje dosta seje na loijim zemljitima slika je jo potpunija. Sa kvalitetnom i blagovremenom primenom agrotehnikih mera i upotrebom kvalitetne mehanizacije u AP Vojvodini se mogu lako postii prinosi suncokreta preko 2,5 t/ha. Soja se ozbiljnije poela gajiti (na preko 10.000 ha) u AP Vojvodini tek posle 1975. godine, najvie zahvaljujui pojavi fabrike Sojaprotein u Beeju. U Sojaprotein-u se uvek smatralo da je domaa proizvodnja soje glavna sirovinska osnova. Preduzee je od svog osnivanja na razne naine podsticalo i podralo proizvodnju soje i zahvaljujui tome, stalno su se poveavale povrine zasejane sojom, kao i prinosi. Od 1984. do 2007. povrine pod sojom u AP Vojvodini su se kretale od 38.333 ha u 1991. godini do 146.291 ha u 2006. godini. Velike povrine pod sojom bile su zasejane i 2000. godine (133.868 ha), ali su sledee godine bile nie za preko 50.000 ha. Na to je uticala pre svega velika sua u 2000. godini kada su ostvareni i najnii prinosi od kada se soja gaji na prostorima AP Vojvodina 1,22 t/ha. Najvee povrine sa uljanom repicom su bile zasejane u AP Vojvodini u 1985. i 1986. Razlog za to lei pre svega u injenici da su povrine, pre svega pod suncokretom, ali i pod sojom bile znatno manje nego to je to sada sluaj. Sa druge strane, uljana repica je tih godina posejana na tim povrinama zato to je u znatnoj meri proizvodnju finansirala fabrika ulja Zvijezda iz Zagreba. Posle toga povrine padaju da bi najmanje bile 1993. godine. Te godine bilo je zasejano u AP Vojvodini samo 561 ha. Kao i kod suncokreta i kod uljane repice proseni prinosi su se do 1991. godine kretali iznad 2 t/ha, da bi kasnije znaajno pali. Najvei proseni prinosi zabeleeni su 1984. i 2007. godine, tada su iznosili 2,7 t/ha. Poveanje povrina pod uljanim biljkama u regionima gde se one ve gaje ili njihovo irenje u regione gde se do sada nisu gajile zavisi prevashodno od njihovog genetikog potencijala za rodnost. Svi hibridi suncokreta i sorte soje i uljane repice koji se gaje u AP Vojvodini poseduju genetiki potencijal za preko 5 t/ha. Ako se pogledaju podaci o prosenim prinosima vidi se da je iskoriavanje genetikog potencijala bilo 40-50%. Nizak procenat iskoriavanja potencijala pokazuje da dosadanja tehnologija proizvodnje nije u svim sluajevima usaglasila ekoloke inioce sa biolokim svojstvima hibrida ili sorte koji su se gajili ili se gaje u proizvodnji.
40
Tab. 16. Povrine, proseni prinosi zrna i proizvedene koliine zrna suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji u periodu 1984 2007. god.
Suncokret Godina Ponjevene povrine (ha) 39.106 65.969 120.867 155.198 127.549 125.022 136.147 146.907 166.373 177.089 141.308 154.218 185.024 143.790 142.505 168.405 131.543 147.986 136.245 185.848 175.214 183.534 172.364 140.521 Prosean prinos (kg/ha) 2.404 2.503 2.558 2.093 2.278 2.150 2.261 2.214 1.925 2.036 1.886 1.772 1.966 1.605 1.792 1.476 1.522 1.980 1.900 1.791 2.338 1.769 2.076 1.975 Ukupna proizvodnja zrna (t) 94.000 165.140 309.200 324.810 290.532 268.830 307.770 325.253 320.210 360.587 266.466 273.226 363.681 230.735 255.334 248.550 200.197 292.941 258.871 332.787 409.653 324.642 357.781 277.529 Ponjevene povrine (ha) 82.722 69.489 62.035 63.537 67.300 50.128 51.258 38.333 58.738 49.463 43.568 46.047 65.496 55.326 75.503 100.712 133.868 80.936 93.044 123.639 109.687 123.054 146.291 136.639 Biljne vrste Soja Prosean prinos (kg/ha) 1.983 1.672 2.335 2.337 1.607 2.295 1.524 2.688 1.310 1.377 1.674 2.079 2.112 2.522 1.970 2.753 1.219 2.394 2.470 1.711 2.723 2.828 2.771 2.010 Ukupna proizvodnja zrna (t) 164.010 116.172 144.840 148.480 108.180 115.040 78.100 103.030 76.921 68.111 72.938 95.749 138.302 139.549 148.756 277.248 163.223 193.795 229.864 211.571 298.695 347.958 405.349 274.644 Ponjevene povrine (ha) 16.194 19.851 17.364 4.552 2.964 4.246 4.807 855 1.036 561 2.156 4.566 13.667 5.405 625 4.075 4.605 2.380 3.685 2.707 1.504 1.398 3.361 16.194 Uljana repica Prosean prinos (kg/ha) 2.705 2.203 2.510 2.252 2.473 2.421 2.344 2.234 1.380 1.889 1.831 1.758 1.371 1.331 1.834 1.834 1.717 1.732 1.335 1.094 2.444 2.006 1.986 2.705 Ukupna proizvodnja zrna (t) 43.810 43.740 43.590 10.250 7.330 10.280 11.270 1.910 1.430 1.060 3.947 8.029 18.741 7.193 1.146 7.476 7.907 4.123 4.922 2.964 3.676 2.804 6.674 43.810
1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.
Izvor: Privredna komora Vojvodine, 2007.
41
Svaki genotip (hibrid ili sorta) predstavlja bioloku tvorevinu sa odreenom konstelacijom gena. Ta konstelacija ne moe da se menja, ve mora da se ispuni zahtev svakog genotipa. Usaglaavanje ekolokih inilaca sa biolokim svojstvima pojedinih genotipova nije jednostavno. Proizvodnja moe biti veoma uspena ako su obezbeena tri osnovna uslova: zemljite, toplota i voda. U uslovima AP Vojvodine u proizvodnji navedenih uljanih biljaka u nekim godinama i rejonima limitirajui faktor moe biti samo voda. AP Vojvodina poseduje kvalitetno zemljite, a i toplote ima u izobilju. U proizvodnji uljane repice voda moe biti limitirajui faktor u vreme setve, a u proizvodnji suncokreta i soje u vreme setve, cvetanja i nalivanja zrna. Prinos semena uljane repice, s obzirom da se faze cvetanja, nalivanja i dozrevanja odvijaju u periodu april-juni, ne zavisi mnogo od vode. Obino u to vreme u uslovima AP Vojvodine ima dovoljno padavina. U proizvodnji suncokreta i soje esto puta su prinosi zrna nii, ako nema dovoljno padavina u periodu cvetanja i nalivanja, a to je u naim uslovima u julu mesecu. Isto tako, treba imati na umu da se suncokret i soja znaajno razlikuju u pogledu tolerantnosti prema sui. Suncokret je znatno tolerantniji. Ovu svoju tolerantnost duguje monom i aktivnom korenovom sistemu koji prodire duboko u zemljite (i preko 3 metra) i ima veliku povrinu. Pored toga, biljke suncokreta podnose znaajnu obezvodnjenost i prema Vasiljev-u (1990) brzo uspostavljaju asimilacionu delatnost lia u toku noi. Zbog toga se suncokret gaji u regionima, gde je izraena sua u veem delu vegetacije (aridni i semi aridni uslovi). Prema Vui-u i Bonjak-u (1988) u klimatskim uslovima AP Vojvodine navodnjavanje nema pozitivnog efekta na prinos suncokreta jer on uspeno koristi zemljine rezerve vlage koje su se akumulirale u predvegetacionom periodu. Zahvaljujui dobro razvijenom korenovom sistemu suncokret gajen u suvom ratarenju na ernozemu AP Vojvodine uzima 213 mm rezervne zemljine vode u sloju 0-2 m to predstavlja 40% od ukupno potrebne koliine za vegetacionu sezonu. Nedovoljne ili neujednaene padavine znatno vie utiu na smanjenje prinosa kod soje. Usled nedostatka vode dolazi do redukcije broja cvetova i mahuna po biljci, broja zrna u mahunama, mase 1.000 zrna i dr. to se u krajnjoj meri odraava na smanjenje prinosa. Istraivanja Bonjaka i sar. (1991) su pokazala da je u petogodinjem periodu na veem broju sorata soje navodnjavanje povealo prinos zrna za 44,1-55,5%, a u izrazito sunoj 1990. godini za oko etiri puta. U kombinacijama sa navodnjavanjem masa 1000 zrna je bila vea za 20.5-23.0 g. sadraj proteina vei za 1,0-1,2%, a ulja manji za 1,4-1,9%, u odnosu na nenavodnjavane parcele. U Vojvodini navodnjavanje je zastupljeno ispod realnih mogunosti i stvarnih potreba. Mogunosti su daleko vee. Ali nedostatak tradicije i iskustva irih razmera usporavaju njegovu realizaciju. Posebno je poraavajui podatak da je u Vojvodini u 2000. ekstremno sunoj godini navodnjavanje obavljeno, u zavisnosti od izvora, na 15.000 do 30.000 ha. Poznato je da u Vojvodini ima oko 120.000 ha izgraenih sistema za navodnjavanje, kojima treba dodati jo izvesne povrine u privatnom posedu koje nisu registrovane.
42
5.1.2 Sekundarne sirovine za biodizel Pored sveeg biljnog ulja i ivotinjske masti, kao sirovina za proizvodnju biodizela mogu posluiti i otpadna jestiva ulja iz domainstava i restorana.64 Pozitivna iskustva upotrebe preraenihotpadnih jestivih ulja u gradskom saobraaju u Grazu, navode na razmiljanje o iznalaenju reenja za njihovo sakupljanje. Prema navodima Mittelbacha (2002)65, realno se moe sakupiti oko 3 litara otpadnih jestivih ulja i masti po stanovniku u Austriji. S obzirom da je potronja jestivog ulja u Austriji oko 30 litara po stanovniku, a u Srbiji oko 16 litara, procenjuje se da bi se u Srbiji moglo sakupiti oko 1,5 litara otpadnih jestivih ulja po stanovniku. Po popisu stanovnitva iz 2002. godine, Srbija ima oko 7,5 miliona stanovnika. To znai da bi se u Srbiji godinje moglo sakupiti oko 10.000 tona otpadnih jestivih ulja. Pored toga, veliki broj ugostiteljskih objekata (2.840 klasinih restorana, 1.249 evabdinica, 503 picerije i 2.584 ostalih objekata koji spremaju hranu)66 moe da predstavlja znaajnu sirovinsku bazu za proizvodnju biodizel goriva. Cena korienog kuhinjskog ulja je dva do tri puta nia u odnosu na cenu svee ceenog ulja.67 Otpadna ulja iz ishrane u maloj meri (ispod 1%) su zastupljena u ukupnoj proizvodnji biodizel goriva, za ta postoji nekoliko razloga:71 zbog znatno veeg sadraja slobodnih masnih kiselina u odnosu na svee ulje, prerada korienog ulja u biodizel, zahteva dodatna investiciona ulaganja u izgradnju postrojenja za predtretman sirovine, pre izgradnje pogona veeg kapaciteta za proizvodnju biodizela, potrebno je ispitati mogunost sakupljanja potrebnih koliina ulja iz domainstava i restorana, za sakupljanje manjih koliina korienih ulja iz velikog broja domainstava i restorana, po pravilu je teko nai ekonomski opravdano reenje, zbog visokih trokova transporta.
Reenje navedenih problema bi bilo, da se po Austrijskom modelu, i u naoj zemlji organizuje, selektivno prikupljanje korienih ulja, u manjem broju sabirnih centara. Na taj nain bi se znatno jednostavnije i jeftinije mogao organizovati transport sirovine u fabriku biodizela. Meutim, bez zakonske regulative i ekonomske stimulacije organizovanog sakupljanja kuhinjskih ulja, nerealno je oekivati da e se sakupiti znaajnija koliina sirovine iz domainstava i restorana. Stoga, dok se ne ree problemi vezani za sakupljanje i distribuciju otpadnih kuhinjskih ulja, kao jedina sirovina za proizvodnju biodizela ostaju svea ulja dobijena ceenjem uljarica.
64 65 66 67
Felizardo, P. et al.: Production of biodiesel from waste frying oils, Waste Management 26, Elsevier, 2005. p. 493. Mittelbach, M.: Experience with Biodiesel from Used Frying Oil in Austria, Institute for Chemistry, Working Group Renewable Resources, Karl-Franzens-University Graz, Graz, 2002. Tomi, M. i sar.: Potencijalna sirovinska baza za proizvodnju biodizela u Srbiji, Traktori i pogonske maine, Godina 11, Br. 1., Novi Sad, 2006. str. 31. Zhang, Y. et al.: Biodiesel production from waste cooking oil: 2. Economic assessment and sensitivity analysis, Bioresource Technology 90, Elsevier, 2003. p. 239.
43
5.1.3 Izbor sirovine za biodizel Biodizel se, u svetu, proizvodi od visoko kvalitetnih biljnih ulja, ukljuujui ulje repice, suncokreta i soje. Podaci pokazuju da se najvei deo biodizela dobija od repiinog ulja sa niskim sadrajem eruka kiseline (Canola ulje) i suncokretovog ulja. Kad se razmilja o vrsti ulja koje bi se koristilo za proizvodnju biodizela treba uzeti u obzir sledee faktore: strateko-ekonomske, funkcionalne karakteristike novog goriva, tehnoloko-ekonomske aspekte (cena sirovine, trokovi prerade, mogunost valorizacije nusproizvoda i dr.), ekoloke aspekte i poresku politiku. Strateko-ekonomski faktori ukazuju na uljaricu ija je proizvodnja najrentabilnija na datom geografskom podruju. Dosadanji rezultati pokazuju da su klimatski uslovi u Vojvodini/Srbiji veoma pogodni za gajenje suncokreta koji je svojevremeno potisnuo repicu. U 2006. g. preko 90% ukupne proizvodnje suncokretovog ulja u Vojvodini/Srbiji potie od standardnih linolnih tipova suncokreta, jer ovo ulje u sastavu ima oko 65% linolne (C18:2) nezasiene masne kiseline. Ujedno treba naglasiti da je prinos ulja od suncokreta vei nego prinos ulja od repice. Mora se, takoe, napomenuti da seme repice ima antinutritivne materije, pa je veliki problem dobiti kvalitetnu i ekonomski visokovrednu samu za ishranu ivotinja. Drugi faktor koji je takoe veoma vaan jeste da funkcionalne osobine biodizela budu to priblinije, a u pojedinim elementima i bolje od klasinog dizel goriva. Tu se prvenstveno misli na energetsku efikasnost pri sagorevanju, kao i na sve posledice koje prate korienje ovog goriva. Naime, dokazano je da su metilestri po hemijskoj strukturi homogenija smea nego ugljovodonici prisutni u dizel gorivu. To je i razlog to metilestri relativno bre sagorevaju u odnosu na dizel gorivo. Dosadanji rezultati ukazuju da se promenom stepena nezasienosti metilestara u biodizelu menjaju funkcionalne osobine ovog goriva. ak i standard EN 14214 ograniava stepen nezasienosti (jodni broj max. 120). Istraivanja pokazuju da metilestri dobijeni iz ulja sa niim jodnim brojem imaju i vei cetanski broj. Iz toga sledi da standardni linolni tip suncokretovog ulja, s jodnim brojem iznad 130 (koji je na naim prostorima u masovnoj proizvodnji), nije ba najpogodniji za proizvodnju biodizela. injenica da postoji i oleinski tip suncokreta, koji ima jodni broj oko 80, upuuje na zakljuak da taj tip suncokreta treba koristiti za proizvodnju biodizela. Ako se uzme u obzir da je emisija tetnih gasova biodizela manja kod ulja s niim jodnim brojem moe se oekivati da ono zadovolji i sve otrije ekoloke kriterijume. Posebna prednost oleinskog tipa suncokreta u odnosu na repicu jeste to dobijeno ulje i sama ne sadre antinutritivne materije. Od velikog znaaja je i injenica da je proizvoaima i preraivaima uljarica u Vojvodini tehnologija proizvodnje i prerade suncokreta dobro poznata. Valorizacija nusproizvoda prerade suncokreta, tj. same i ljuske, je takoe reena u fabrikama u Vojvodini/Srbiji.
44
Promena kvaliteta ulja suncokreta U prolosti, na tritu suncokreta je irom sveta bio zastupljen uglavnom linolni tip suncokreta. Danas je situacija sasvim razliita. Ulje suncokreta standardnog (linolnog) tipa karakterie visok sadraj nezasienih masnih kiselina: linolne (C18:2) i oleinske (C18:1), kao i nizak sadraj zasienih masnih kiselina: palmitinske (C16:0) i stearinske (C18:0). Ovaj tip ulja je jo uvek dominantan, posmatrajui ukupnu proizvodnju u svetu. Meutim u mnogim zemljama sa znaajnim proizvodnim reonima suncokreta visoko ili srednje oleinski tip suncokreta je postao preovladavajui (Francuska, SAD, panija), a u mnogim drugim reonima je u znaajnom porastu (Maarska, Ukrajina, Rumunija, Argentina). U 2007. godini priblino 70% francuskog trita suncokreta je visoko oleinski tip. Proizvodnja visoko oleinskog tipa suncokreta se u Maarskoj poveala sa 8.000 ha 2004. god. na 70.000 ha u 2007. god., a pri tom se ukupna povrina pod suncokretom znatno smanjila. Slina je situacija i u Rumuniji, gde se proizvodnja visoko oleinskog suncokreta poveala sa 15.000 na 70.000 ha. Koji je osnovni razlog ovom trendu? Postoje, zapravo, dva razloga za poveanje proizvodnje oleinskog suncokreta: nutritivni znaaj ulja, povoljne karakteristike ulja za proizvodnju biodizela. Visoko oleinsko ulje je nutritivno veoma atraktivno, s obzirom na dobar odnos masnih kiselina i pozitivnu ulogu u metabolizmu holesterola. Ishrana u kojoj su masti bogate oleinskom kiselinom (danas veoma poznata kao mediteranski tip ishrane) je povezana sa manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja. Udeo slobodnih radikala (uzronika ateroskleroze) je znatno vei kod ulja u ijem sastavu dominiraju polinezasiene masne kiseline nego kod ulja sa mononezasienim masnim kiselinama, kao to je oleinska kiselina. Ulje sa viim sadrajem oleinske kiseline u ovom sluaju je proizvedeno bez procesa hidrogenacije, a poznato je i to da proces hidrogenacije dovodi i do pojave trans-masnih kiselina, koje poveavaju nivo loeg holesterola (LDL), a smanjuju sadraj dobrog holesterola (HDL) u krvnoj plazmi. Osim nutritivnih prednosti, ulje oleinskog suncokreta je znatno vee oksidativne stabilnosti, tj. bolje odrivosti to je podjednako vano, kako sa aspekta prehrambene primene, tako i proizvodnje biodizela. Premija za proizvodnju visoko oleinskog suncokreta Odgovarajua premija bi mogla da ubrza razvoj oleinskog tipa suncokreta. Logino je da se plaa premija odnosno stimulie proizvodnja neke kulture dokle god nje nema dovoljno u ponudi na tritu. Kod proizvodnje oleinskog suncokreta veoma je vano da se odrava tzv. istoa proizvodnje, da se koristi kvalitetno seme, da proizvodnja bude u predvienoj izolaciji, da se posebno skladiti i transportuje. Uveanjem proizvodnje ili potpunim prelaskom na proizvodnju visoko oleinskog tipa ovakvi zahtevi se smanjuju pa najee premija opada i na kraju potpuno nestaje. Drugi razlog postojanja premije je razlika u nivou potencijala hibrida visoko oleinskog tipa i linolnog tipa. Naime, investicije kompanija u istraivanja i stvaranje novih proizvoda veoma zavisi od potranje samog trita. Poto je potranja za oleinskim suncokretom bila minorna 80 i 90.-ih godina, te je i razvoj selekcije vie iao u pravcu standardnih linolnih tipova. U poslednje 3 godine znaajno vea novana sredstva se izdvajaju za razvoj visoko oleinskih proizvoda, posebno u korienju markera. Oekuje se da e se u svetu povrine pod oleinskim suncokretom i dalje poveavati.
45
Tendecije proizvodnje oleinskog suncokreta u Srbiji Industrija ulja u Srbiji i dalje ne pokazuje ozbiljnije interesovanje za visokooleinski tip suncokreta. Istovremeno zemlje u okruenju ve uveliko uvode u proizvodnju hibride sa visokim sadrajem oleinske kiseline. Primarni uslovi su delom zadovoljeni s obzirom da se u Srbiji sortiment visoko oleinskih hibrida znaajno poboljao i za oekivati je da industrija preuzme inicijativu i zapone ozbiljnije irenje visoko oleinskog suncokreta u narednom periodu. Znaajnu ulogu bi trebale da imaju i naune institucije koje mogu signifikantno da utiu na industriju ali i proizvoae. U najgorem sluaju taj proces e pokrenuti trite ali e tada zbog izgubljenog vremena biti oteana pozicija na svetskom tritu ulja. Jednostavno pravilo vai, ko se prvi ukljui u svetske trendove uspeva da najbolje materijalizuje svoju dobru i pravovremenu reakciju. 5.2 Mogunosti proizvodnje uljarica u Vojvodini/Srbiji Republika Srbija sa 4.839.000 ha obradive zemlje od kojih je u AP Vojvodini 1.789.841 ha, od ega 1.579.597 ha oranica, ima znaajni klimatski i zemljini potencijal za proizvodnju uljanih biljaka. U Srbiji, odnosno AP Vojvodini se tradicionalno gaje dve uljane biljke: suncokret i soja. Od 2005. god. sve vee povrine u AP Vojvodini se nalaze pod treom uljanom biljkom, a to je uljana repica. Iskoriavanje genetskog potencijala neke sorte ili hibrida iskljuivo zavisi od toga da li su tehnologijom proizvodnje usaglaeni ekoloki inioci sa biolokim svojstvima biljke. U ekoloke inioce spadaju klima i zemljite. Svaki region ima svoj klimat. Zemljite predstavlja najvaniji prirodni resurs u gajenju biljaka, a i ovek danas moe teko da ga menja. Mehaniki sastav se praktino ne moe promeniti, a plodnost se menja veoma sporo. Jedino se fizika svojstva menjaju svakog dana. Vodni, vazduni i toplotni reim e biti onakvi kakve ih napravi ovek agronom. Zemljini pokriva AP Vojvodine nije velik po povrini ali se karakterie velikim brojem sistematskih jedinica. Prema ranijim ispitivanjima, prema bonitetu se moe izdvojiti 18 tipova zemljta (kori i sar., 1985). Posmatrajui podatke o setvenim povrinama suncokreta, soje i uljane repice u AP Vojvodini moe se zapaziti da je u setvenoj strukturi najmanja zastupljenost ovih uljanih biljaka bila 1984. godine 8,71%. Uee uljanih biljaka u setvenoj strukturi se u narednom periodu poveavalo da bi 2003. bilo najvee 19,77%. To je na granici biolokog maksimuma imajui na umu meusobnu nepodnoljivost ovih uljanih biljaka. Govoriti o odnosima setvenih povrina meu uljanim biljkama (suncokret, soja, uljana repica) u AP Vojvodini za neki dui period, recimo 15 godina, je veoma teko i nezahvalno. Pre svega zato to jo uvek kod nas nema planske proizvodnje. Suncokret i soja su i ranije, a uljana repica sada, pripadale politikim biljnim vrstama. Otkupna cena im je esto puta odreivana prema potrebama drutvene zajednice, a to se onda reflektovalo i na zasejane povrine. U 1984. i 1985. su povrine pod suncokretom su bile smanjene zbog pojave gljivinog oboljenja Phomopsis Diaporthe. Zasejane povrine su zavisile i od zainteresovanosti uljarske industrije koja je u nekim godinama u znaajnoj meri finansirala proizvodnju. Slino je i sa sojom. U AP Vojvodini odnosno u Beeju nalazi se najvea fabrika na Balkanu za preradu soje Sojaprotein, koja moe da preradi oko 260.000 tona zrna soje za godinu dana. Verujui da e vlasnik fabrike biti ubudue zainteresovan da zaposli instalisane kapacitete za preradu i imajui u vidu da su proseni prinosi soje u P
46
Vojvodini bili 2,2-2,5 t/ha moe se oekivati da e se ugovaranje setvenih povrina pod sojom u narednom periodu zadrati na dosadanjem nivou - 130.000-160.000 ha godinje. Slino se u ovom trenutku deava sa uljanom repicom. Poveanje setvenih povrina pod ovom uljanom biljkom nije rezultat iznenadne zaljubljenosti proizvoaa u nju ve zbog visoke otkupne cene koja se u 2007. godini kretala od 220 do 250 /t. U oktobru mesecu cena 1 tone zrna uljane repice na berzi u Hamburgu je bila 530 $. Meutim, daljnje poveanje setvenih povrina pod uljanom repicom zavisie od toga da li e Srbija ui ili nee ui u Evropsku uniju. Ako ne uemo onda e setvene povrine zavisiti od dravnih struktura i vlasnika fabrika za preradu zrna uljanih biljaka. Ako uemo u EU onda e se povrine sigurno poveati jer prema trgovinskom dogovoru izmeu Amerike i Evropske unije 10% obradivih povrine se ne sme sejati za proizvodnju hrane. Znai moraju se sejati biljne vrste za tehnike svrhe meu kojima je na prvom mestu uljana repica namenjena za proizvodnju biodizela. S obzirom da u AP Vojvodini ima 1.789.800 ha obradive zemlje od ega 1.579.600 ha oranica znai da e za proizvodnju tehnikih biljnih vrsta biti namenjeno oko 158.000 ha. Ukoliko ovo moranje bude propraeno sa pomoi od strane Drave, kao to je sada sluaj u zemljama Evropske unije, naroito kada je u pitanju uljana repica za proizvodnju biodizela, onda e se povrine pod njom moda poveati i do 100.000 ha. U tom sluaju setvene povrine pod suncokretom i sojom se moraju smanjiti. Zato? Pa zato to se mora ispotovati plodored koji dozvoljava da se uljane biljke gaje na 20% povrina, a to je u AP Vojvodini oko 320.000 ha. Koliko e biti smanjenje setvenih povrina pod suncokretom i sojom zavisi i od toga kolike e se povrine zasejati sa nekom drugom tehnikom biljkom. Na primer sa konopljom ili sirkom eercem koji moe da se koristi za proizvodnju alkohola. Ovakva setvena struktura se najverovatnije nee odmah primeniti po naem ulasku u Evropske uniju jer postoji verovatnoa da emo dobiti neki period za preorijentaciju proizvodnje. Postoji jo jedna nedoumica. Prema ranijem dogovoru izmeu SAD i Evropske unije, EU je imala odreenu kvotu u pogledu gajenja soje. Povrine su se uglavnom nalazile u Italiji. Pitanje koje za sada ostaje bez odgovora je: Da li e Srbija kada ue u Evropsku uniju moi da zadri proizvodnju soje i koliko? Zbog svega toga treba paljivo razmotriti potencijale Srbije, posebno Centralne Srbije i posebno AP Vojvodine. Logino je da se AP Vojvodina fokusira na proizvodnju hrane (naa ansa je GMO-free soja, to se mora i odbraniti), a industrijske/tehnike kulture da se uzgajaju u ostalim podrujima. 5.3 Mogunosti proizvodnje biodizel goriva u Srbiji Nedovoljna zastupljenost biodizela u ukupnoj potronji motornih goriva, najee se objanjava visokim trokovima njegove proizvodnje. Cena biodizela jeste jedna od vanijih prepreka njegove rairenije upotrebe, ali ne i najvanija. Naime, sa poveanjem cene fosilnog dizela realno je oekivati da e biodizel vremenom postati i po ceni konkurentan mineralnim gorivima. Zato, imajui u vidu sirovine iz kojih se biodizel proizvodi, treba proveriti da li je poljoprivreda sposobna da obezbedi dovoljnu koliinu sirovina za preradu u biodizel. Analiza mogunosti proizvodnje biodizel goriva koja sledi, ima za cilj da se utvrdi potencijal poljoprivrede Srbije za proizvodnju sirovina za biodizel, kao i da se
47
ispita znaaj koji postojei preraivaki kapaciteti u industriji ulja mogu imati u proizvodnji sirovog ulja namenjenog preradi u biodizel gorivo. U okviru analize, najpre se daje kratka analiza poetih povrina, prosenih prinosa i obima proizvedenih koliina vanijih uljarica u desetogodinjem periodu od 1996. do 2005. godine, sa ciljem da se ukae na ukupne kapacitete pojedinih vrsta uljanih biljaka i mogunosti njihove upotrebe u proizvodnji biodizel goriva. Zatim, da bi se sagledala mogunost proizvodnje biodizel goriva u Vojvodini/Srbiji, te ukazalo na znaaj koji biodizel moe imati u supstituciji mineralnog dizela, utvrdie se ukupni potencijal poljoprivrede za proizvodnju uljarica namenjenih preradi u biodizel gorivo. 5.3.1 Proizvodnja uljarica u Srbiji Pri analizi poetih povrina, prosenih prinosa i proizvedenih koliina uljarica, korieni su podaci Republikog zavoda za statistiku za posmatrani desetogodinji period od 1996. do 2005. godine.68 Pri tome analiza se ograniava na uljarice koje su relevantne za nae podneblje, a to su suncokret, soja i uljana repica. Proizvodnja uljarica najvie je zastupljena u Vojvodini gde se usevi iz ove grupe u 2005. godini gaje na povrini od 307.986 ha, to ini oko 93% povrina pod uljaricama u Srbiji (330.500 ha). U organizovanju proizvodnje uljanih biljaka u Vojvodini neto veu ulogu imaju poljoprivredna preduzea (52%) u odnosu na seljaka gazdinstva. Kada se posmatraju pojedini usevi poljoprivredna preduzea imaju vei doprinos u proizvodnji uljane repice (86%) i soje (65%), dok seljaka gazdinstva imaju neto znaajnije prosene povrine pod suncokretom (56%) u periodu od 1993. do 2002. godine.69 Suncokret je najznaajnija uljana biljka u naoj zemlji. Suncokret se u Srbiji gaji na prosenoj povrini od 174.643 ha (tab. 17), to ini oko 60% ukupnih povrina pod uljaricama. Suncokret se uglavnom gaji u Vojvodini (93%). Proizvodnja suncokreta na ovim prostorima ostvaruje dugogodinje relativno stabilne prinose. U posmatranom desetogodinjem periodu proseni prinos iznosio je 1.795 kg/ha. Prinos suncokreta na podruju Vojvodine raste po prosenoj godinjoj stopi od 1,64%. Povoljni vremenski uslovi u 2004. god. doprineli su ostvarivanju znaajnog nivoa prinosa od 2.319 kg/ha. Jedan deo suncokreta poljoprivredni proizvoai zadravaju za sopstvene potrebe, te su ukupno otkupljene koliine za preradu manje od ukupno proizvedenih koliina. Na podruju Vojvodine u 2004. godini uljare su otkupile 87% suncokreta od ukupno proizvedene koliine.70
68 69
Republiki zavod za statistiku: www.statserb.sr.gov.yu Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. str. 158. 70 Milanovi, T. i sar.: Preraivaki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine, Studija, Tehnoloki Fakultet, Novi Sad, 2006. str. 46.
48
Tab. 17. Povrine, prinosi i proizvodnja suncokreta u Vojvodini i Srbiji u periodu 1996-2005.71 Pokazatelj Ponjevena povrina (ha) Prinos (kg/ha) Proizvodnja (t)
x - prosena vrednost
Srbija
x
174.643 1.795 315.176
C.V. 12,46 13,67 21,26
S.P. 1,08 1,67 2,77
Vojvodina C.V. x 160.009 13,56 1.814 13,98 291.739 22,34
S.P. 1,30 1,64 2,96
C.V. koeficijent varijacije (%)
S.P. stopa promene (%)
Soja je druga po znaaju uljarica u Vojvodini/Srbiji. Prosene poete povrine u Srbiji u periodu 1996-2005. god. su 103.294 ha (tab. 18). Na podruju Vojvodine se gaji na prosenoj povrini od 96.124 ha, to ini oko 94% ukupnih povrina pod ovim usevom u Srbiji. Vee otkupne cene u odnosu na druge uljarice, te mogunost njene trine realizacije uticali su da u periodu od 1996. do 2005. godine povrine pod sojom rastu po prosenoj godinjoj stopi od 7,21%. Prosean prinos u posmatranom periodu iznosi 2.252 kg/ha. Proizvodnju soje na ovim prostorima karakterie velika varijabilnost to pokazuju visoke vrednosti koeficijenata varijacije. Na podruju Vojvodine u 2004. najvei deo proizvedene koliine soje (69%) otkupio je Sojaprotein, dok su sve uljare zajedno otkupile svega 35.590 tona.72 Tab. 18. Povrine, prinosi i proizvodnja soje u Vojvodini i Srbiji periodu 19962005.73 Pokazatelj Ponjevena povrina (ha) Prinos (kg/ha) Proizvodnja (t)
Srbija
x
103.294 2.252 229.341
C.V. 26,33 22,69 33,12
S.P. 7,21 1,79 9,11
Vojvodina C.V. x 96.127 27,70 2.270 22,75 214.896 33,94
S.P. 7,67 1,71 9,52
Uljana repica je pored suncokreta i soje znaajna uljana biljka. U Srbiji se gaji na prosenoj povrini od 4.859 ha (tab. 19). U Vojvodini se proizvodi na prosenoj povrini od 4.005 ha, to ini oko 80% ukupnih povrina pod uljanom repicom u Srbiji. U odnosu na druge ratarske useve povrine pod uljanom repicom su sa izraenim oscilacijama. Za razliku od povrina koje izrazito variraju, prinosi uljane repice su stabilniji od soje, a u poreenju sa suncokretom varijabilnost je vie izraena. U posmatranom periodu naroito se izdvaja 1996. godina kada je uljana repice zasejana na preko 15.000 ha. Znaajno poveanje povrina se poklapa sa vremenom nestaice dizel goriva, i tadanjim planom drave u vezi sa proizvodnjom biodizel goriva. Prosean prinos uljane repice je 1.694 kg/ha, i znaajno je nii od prosenog prinosa u Evropskoj uniji (3,1-3,3 t/ha)74.
71 72 73 74
Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 37. Milanovi, T. et al: Preraivaki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine, Studija, Tehnoloki Fakultet, Novi Sad, 2006. str. 48. Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 38. Enguidanos Marina et al.: Techno-economic analysis of Bio-diesel production in the EU: a short summary for decision- makers, European Commission, Report EUR 20279 EN, 2002. p. 3.
49
Tab. 19. Povrine, prinosi i proizvodnja uljane repice u Vojvodini i Srbiji u periodu 1996- 2005.75 Pokazatelj Ponjevena povrina (ha) Prinos (kg/ha) Proizvodnja (t)
Srbija
x
4.859 1.694 7.619
C.V. 83,69 20,90 73,08
S.P. -13,44 1,96 -11,74
Vojvodina C.V. S.P. x 4.005 92,90 -13,06 1.670 23,79 2,55 6.095 81,59 -10,85
Na temelju prethodno utvrenih prosenih prinosa pristupa se proceni mogue proizvodnje ulja iz pojedinih uljarica. Mogua proizvodnja ulja iz pojedinih uljanih biljaka moe se izraziti prinosom ulja po jedinici povrine, i zavisi od ostvarenih prosenih prinosa i sadraja ulja u zrnu. U Evropskoj uniji jedan hektar uljane repice obezbeuje dovoljnu koliinu zrna za proizvodnju 1.090 litara biodizel goriva.76 Meutim, u naim uslovima uljana repica ostvaruje znatno nie prinose u odnosu na evropski prosek. Pri prosenom prinosu semena od 1,69 t/ha, i sadraju ulja u semenu od 36%, 1 ha uljane repice obezbeuje 608 kg ulja ili oko 690 l biodizel goriva. Pri prosenom prinosu zrna od 1,79 t/ha, i sadraju ulja u semenu od 40%, 1 ha suncokreta obezbeuje 716 kg ulja ili 816 l biodizel goriva. Od ispitivanih uljarica u posmatranom desetogodinjem periodu, soja ostvaruje najvei prinos. Meutim, zbog niskog sadraja ulja u semenu (18%), 1 ha soje obezbeuje dovoljno sirovine za dobijanje svega 405 kg ulja ili oko 460 l biodizel goriva. Tab. 20. Proseno mogu prinos biodizela po 1 ha uljarica u Srbiji77 Uljarica Suncokret Soja Uljana repica Prosean prinos zrna (t/ha) 1,79 2,25 1,69 Sadraj ulja u zrnu (%) 40 18 36 Prinos biodizela kg/ha 716 405 608 l/ha 816 460 690
75 76 77
Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 39. Enguidanos Marina et al.: Techno-economic analysis of Bio-diesel production in the EU: a short summary for decision- makers, European Commission, Report EUR 20279 EN, 2002. p. 4. Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 39.
50
5.3.2 Zemljini potencijal Vojvodine/Srbije za proizvodnju sirovina za biodizel Procena zemljinog potencijala za proizvodnju biodizela, ima za cilj da se ukae na udeo koji biodizel moe imati u supstituciji dizela fosilnog porekla u domaoj privredi. Pri razmatranju potencijalne povrine za proizvodnju sirovina za biodizel, potrebno je uzeti u obzir sledee injenice:

da su poljoprivredne povrine svake drave ograniene; da je primarni cilj poljoprivrede prehrana stanovnitva; da je proizvodnja uljarica uslovljena biolokim ogranienjima, odnosno plodoredom.
U skladu sa postavljenim ciljem i definisanim ogranienjima usvojen je metod procene. Pri proceni potencijala poljoprivrede za proizvodnju sirovina za biodizel, najpre je utvrena veliina oranine povrine koja se moe iskoristiti za gajenje uljarica. Zatim je izraunato koliko se od te povrine mora rezervisati za proizvodnju zrna uljarica namenjenih prehrani stanovnitva i za potrebe stoarstva i proizvodnje semena za reprodukciju. Preostali deo ukupne povrine predstavlja potencijalnu povrinu za gajenje uljarica namenjenih preradi u biodizel. Mogui udeo povrina pod uljaricama u ukupnim oraninim povrinama uslovljen je plodoredom. Uljarice kao to su suncokret, soja i uljana repica ne podnose gajenje u monokulturi. U plodosmeni se na istu povrinu vraaju svake pete godine. Zbog specifinih bolesti i zajednikih tetoina isti razmak se mora potovati i izmeu dve uljarice. Stoga, se uzima da je maksimalno uee uljarica u setvenoj strukturi 20%. Potencijalna povrina za gajenje uljarica u Srbiji iznosi 668.800 ha, to ini 20% ukupnih oraninih povrina (tab. 21). Tab. 21. Potencijali povrina za proizvodnju uljarica (ha) 78 Pokazatelj 1. Oranina povrina Potencijalna povrina za 2. gajenje uljarica (20% od oranine povrine) Centralna Srbija 1.762.000 352.400 Vojvodina 1.582.000 316.400 Republika Srbija 3.344.000 668.800
Od ukupne povrine namenjene za gajenje uljarica, najpre treba izdvojiti deo koji je potrebno rezervisati za proizvodnju sirovine za preradu u jestivo ulje, margarin i vrste masnoe. Veliina povrine koju treba izdvojiti za ove namene zavisi od godinje potronje navedenih prehrambenih proizvoda. U Srbiji je 2005. utroeno 119.968 t jestivog ulja, 23.994 t margarina, i 20.994 t vrstih biljnih masnoa (tab. 22).
78
Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 40.
51
Tab. 22. Godinja potronja jestivog ulja, margarina i vrstih masnoa u 2005.79 Potronja po Broj stanovniku stanovnika (kg) Jestivo ulje 16,0 7.498.000 Margarin 3,2 vrste biljne masnoe 2,8 Potrebna koliina sirovog ulja (t/god.) Proizvod Ukupne potrebe (t) 119.968 23.994 20.994 Koeficijent prevoenja80 1,04 0,94 1,04 Sirovo ulje (t) 124.767 22.554 21.834 169.155
Za proizvodnju definisanih koliina jestivog ulja, margarina i vrstih biljnih masnoa potrebno je preraditi oko 170.000 t sirovog ulja. Pod pretpostavkom da se 75% sirovog ulja dobija preradom suncokreta, a preostalih 25% preradom soje, za proizvodnju definisane koliine sirovog ulja neophodno je rezervisati 271.722 ha oranine povrine. Procenjuje se, da je za proizvodnju semenskog materijala i potrebe stoarstva, neophodno izuzeti dodatnih 8% povrina, odnosno oko 54.000 ha. Potencijalna povrina za gajenje uljarica namenjenih preradi u biodizel utvrena je kao razlika izmeu potencijalne povrine za gajenje uljarica i povrine koju je neophodno rezervisati za uljarice namenjene preradi u jestivo ulje, margarin, vrste biljne masti, te za zadovoljenje potreba stoarstva i proizvodnje semena. Povrina za gajenje uljarica namenjenih preradi u biodizel se procenjuje na priblino 350.000 ha (668.800-(271.722+54.000)). Ova povrina se moe iskoristiti za gajenje razliitih uljanih biljaka. S obzirom na visok prinos ulja koji ostvaruju po jedinici povrine, pretpostavlja se da e se ova povrina koristiti za gajenje suncokreta i uljane repice. U zavisnosti od naina iskoriavanja sa potencijalne setvene povrine od 350.000 ha mogue je obezbediti sirovinu za proizvodnju od 212.800 t do 250.600 t biodizela (tab. 23). Tab. 23. Potencijalna proizvodnja biodizela na povrini 350.000 ha u zavisnosti od setvene strukture uljarica Mogua proizvodnja biodizela (t) 212.800 224.140 231.700 239.260 250.600 Varijante Mogua supstitucija fosilnog dizela biodizelom Ukupno privreda (%) 13,49 14,21 14,69 15,16 15,88 U poljoprivredi (%) 46,67 49,16 50,81 52,47 54,96
Struktura setve
I II III IV V
79 80
100 % Uljana repica 70 % Uljana repica 30 % Suncokret 50 % Uljana repica 50 % Suncokret 70 % Suncokret 30 % Uljana repica 100 % Suncokret
Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 41. Pri rafinaciji sirovog ulja nastaju gubici, koji su kod suncokretovog ulja u proseku za oko 1% vii od sadraja slobodnih masnih kiselina u ulju, odnosno ukupni gubici su oko 4%. Pri utvrivanju sadraja sirovog ulja u margarinu, uzet je u obzir klasini margarin sa sadrajem jestivog ulja od 90%.
52
Imajui u vidu ukupnu potronju dizel goriva u Srbiji, koja je 2006. iznosila 1.384.000 t godinje, biodizelom je mogue supstituisati od 13,49 do 15,88% ukupne domae potronje dizel goriva (raunato na energetskoj osnovi). Proizvodnja biodizela je vezana za poljoprivredu pa je za oekivati da e biodizel upravo u poljoprivredi pronai svoju najraireniju primenu. Za realizaciju mehanizovanih operacija u poljoprivredi Srbije, godinje je potrebno obezbediti oko 400.000 t dizel goriva.81 Biodizel bi mogao da zameni oko 45-55% ukupne potronje dizela u poljoprivredi. Na ovaj nain poljoprivredni proizvoai bili bi manje zavisni od proizvoaa i snabdevaa dizel goriva. Pri utvrenim prosenim prinosima, i zemljinim fondom od 350.000 ha za proizvodnju sirovina za biodizel, u Srbiji je mogue proizvesti godinje od 212.800 t do 250.600 t biodizela. Ovo predstavlja samo teorijski potencijal proizvodnje biodizela u Srbiji dok je realni potencijal znatno nii. Naime, posmatrajui regionalni razmetaj proizvodnje uljarica u Srbiji, moe se zakljuiti da se preko 90% uljarica proizvodi u Vojvodini. Uee uljarica u setvenoj strukturi Vojvodine u periodu 20012005. je blizu 20%, to je na granici biolokog maksimuma. Sa druge strane, uee uljarica u setvenoj strukturi Centralne Srbije je oko 1%. Ovo znai da se u Vojvodini ne moe oekivati znaajnije poveanje povrina pod uljaricama, odnosno, da se najvei deo (oko 90%) potencijalnih povrina za gajenje sirovina za biodizel nalazi u Centralnoj Srbiji. Teko je proceniti koji deo potencijalne povrine za proizvodnju sirovina za biodizel e se ubudue iskoristiti u Centralnoj Srbiji, ali sigurno je da to nee biti veliki deo. Najvee prepreke znaajnije proizvodnje sirovina za biodizel u Centralnoj Srbiji predstavalja usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava i velika udaljenost izmeu njih. Ovo ne predstavlja samo logistiki problem organizovanja proizvodnje i prikupljanja uljarica u Centralnoj Srbiji, nego bi izazvalo i velike trokove, naroito usled potrebe investiranja u nove sabirne centre (silose) i visokih trokova transporta. 5.4 Preraivaki kapaciteti u industriji ulja Malo je grana prehrambene industrije, kao to je industrija ulja, koja je izdrala mnogobrojne trine transformacije, ukljuujui i privatizaciju. Iako je u agraru retkost poslovna, dohodovna i finansijska stabilnost, industrija ulja je sve vreme uredno snabdevala trite i ostale potroae jestivim uljem i drugim vitalnim proizvodima na bazi ulja i masti. Industrijska prerada uljanih kultura u Srbiji odvija se u devet fabrika, iji je ukupan godinji instalisani kapacitet prerade oko 950.000 tona za suncokret, ili oko 750.000 tona za soju ili oko 600.000 tona za repicu, na bazi 280 radnih dana godinje. Tehnologija proizvodnje ulja uglavnom je zasnovana na kombinovanom postupku: ceenju ulja sa presama i ekstrakciji ulja iz pogaa. U sojari se obavlja ekstrakcija ulja iz zrna bez prethodnog mehanikog ceenja ulja. Ove fabrike su, takoe, glavni nosioci i proizvodnje sirovine sa primarnim poljoprivrednim proizvoaima, s obzirom na to da se preko 90% sirovine otkupljuje i prerauje u njihovim kapacitetima. U proteklom periodu dolo je do vlasnike transformacije i u industriji ulja, pri emu je situacija u 2006. bila sledea:
81
U ukupnoj potronji dizel goriva u Srbiji, poljoprivreda uestvuje sa 28,9% (vidi tab. 8)
53
Industrija ulja ''Dijamant'' Zrenjanin veinski vlasnik je kompanija Agrokor iz Hrvatske Fabrika ulja i biljnih masti ''Vital'' Vrbas veinski vlasnik je kompanija INVEJ- Beograd Fabrika ulja i biljnih masti ''Sunce'' Sombor veinski vlasnik je kompanija INVEJ Fabrika ulja ''Banat'' Nova Crnja je u vlasnitvu ''Mirotin''-a iz Vrbasa Fabrika za preradu soje ''Sojaprotein'' Beej je u vlasnitvu firme ZS DOO ''Viktorija'' iz apca Fabrika ulja Victoria Oil (ranije '"Mladost'') id je postala vlasnitvo ''Victoria Group''- Novi Sad. Izvrene su ozbiljne rekonstrukcije postojee opreme i proirenje kapaciteta, te 2007. pokrenuta proizvodnja biodizela. Fabrika ulja Plima M - Kruevac Fabrika ulja Dunavka - Veliko Gradite Aureus invest Hrvatska Fabrika ulja i proteina Bioprotein - Obrenovac je u sastavu Bankom grupe.
Pregled instalisanih kapaciteta prerade uljarica na teritoriji Srbije dat je u tab. 24. Tab. 24. Instalisani godinji kapaciteti fabrika za preradu uljarica Uljara 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Bioprotein, Obrenovac Plima M, Kruevac Dunavka, Vel. Gradite Vital, Vrbas Dijamant, Zrenjanin Sunce, Sombor Banat, Nova Crnja Sojaprotein, id Sojaprotein, Beej UKUPNO Instalisani godinji kapaciteti (tona zrna/280 radnih dana) Suncokret Soja Repica 25.000 28.000 14.000 16.800 85.000 56.000 47.600 196.000 100.000 156.800 200.000 140.000 156.800 100.000 50.000 70.000 150.000 50.000 70.000 200.000 50.000 70.000 260.000 959.000 745.000 588.000
Pogoni za sirova ulja imaju kontinualnu opremu koja je u upotrebi 20 i vie godina. U pojedinim pogonima se uporedo sa poveanjem kapaciteta obnavlja i oprema. U odnosu na instalisane kapacitete prerade moe se rei da pogoni za dobijanje sirovog ulja, poslednjih nekoliko godina, koriste od 65 do 90% kapaciteta. Iskorienje kapaciteta u velikoj meri zavisi od otkupljene koliine sirovine, mogunosti plasmana proizvoda, kao i poslovne politike preduzea. U 2005. godini uljare su preradile 392.976 t suncokreta i 286.661 t soje i ostvarile proizvodnju sirovog ulja od 210.241 t. U toj godini prosean stepen iskorienja kapaciteta uljara je bio 65,1% (tab. 25).
54
Tab. 25. Iskorienje kapaciteta uljara u 2005. god.82 Naziv fabrike 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Dijamant Zrenjanin Vital Vrbas Sunce Sombor Dunavka Veliko Gradite Plima M Kruevac Banat Nova Crnja Sojaprotein Beej** Bioprotein Obrenovac** Mladost id* Ukupno: Instalisani kapacitet prerade zrna suncokreta (t/280 dana) 200.000 196.000 100.000 85.000 28.000 150.000 260.000 25.000 1.044.000 Prerada zrna (t/god.) 123.587 63.433 83.324 71.047 15.386 88.322 222.978 11.560 679.637 Iskorienje kapaciteta (%) 61,79 32,36 83,32 83,58 54,95 58,88 85,76 46,24 65,10
* u periodu od 2002. do 2004. godine nije bilo prerade. ** prerada sojinog zrna
S obzirom na domau potrebu sirovog biljnog ulja, koja se procenjuje na oko 160.000 tona godinje, moe se konstatovati da je 2005. iskazan viak proizvodnje ulja u iznosu od oko 50.000 tona. Tada su se uljare odluile za izvoz vika sirovog ulja, emu je pored visoke cene sirovog ulja na svetskom tritu, svakako doprinela i Uredba Vlade, doneta u drugom kvartalu 2004. godine, kojom se stimulie izvoz ulja sa 10 dinara po litri. Tako je u 2005, od izvoza vika sirovog ulja, ostvaren devizni priliv od 42 miliona US dolara.83 Prerada sirovog u rafinisano jestivo ulje u AP Vojvodini se odvija u pet fabrika. Za neposrednu iroku potronju rafinie se iskljuivo suncokretovo ulje. Instalisani ukupni dnevni kapaciteti rafinerija su oko 700 tona, odnosno oko 200.000 tona godinje. Stvarna proizvodnja je od oko 80.000 do oko 150.000 tona godinje. Prosek starosti ovih pogona je 15-20 godina. Svi ureaji su kontinualni i omoguavaju sprovoenje savremene tehnologije. Meutim, utroak energije, odnosno energetska efikasnost kao i ekoloko zagaenje mogli bi biti mnogo povoljniji. Najnovija i najsavremenija linija za rafinaciju ulja tzv. fizika rafinacija, koja obezbeuje visok kvalitet ulja uz manje zagaenje ivotne sredine, putena je u pogon 1999. godine u fabrici ulja "Banat" - Nova Crnja, a 2007. g. je krenula sa radom i fabrika Victoria Oil u idu, sa planiranim kapacitetom fizike rafinacije od 320 t/dan (raunajui na suncokret). Iskorienje instalisanih kapaciteta rafinerija u pojedinim uljarama se kree od oko 65 do 80%. Iskorienje je vee u pogonima Vital-a i Dijamant-a zbog rafinacije biljnih masti. Sve uljare koje se nalaze na teritoriji AP Vojvodine raspolau linijama na kojima je mogue sprovesti i deliminu rafinaciju ulja, npr. predrafinaciju, neutralizaciju i suenje ili samo neutralizaciju i suenje. Ovo je posebno vano
82
Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. str. 43. 83 urovi, Olga: Proizvodnja i prerada industrijskog bilja 2005. godine, D.O.O. Industrijsko bilje, Novi Sad, 2006. str. 52.
55
ukoliko je ulje namenjeno proizvodnji biodizela, radi obezbeenja odgovarajueg kvaliteta polaznog ulja za esterifikaciju (uklanjanje sluznih materija, fosfatida, slobodnih masnih kiselina i vlage). Na osnovu svega iznetog, moe se zakljuiti da su preraivaki kapaciteti uljara u Srbiji predimenzionirani u odnosu na domae potrebe u sirovom ulju. Da li e se ostvareni viak proizvodnje rafinisati u jestivo ulje, izvesti ili pak preraditi u biodizel, odredie vladajui trino-ekonomski, kao i politiki uslovi. Oigledno je, meutim, da domae uljare imaju potencijala da odigraju kljunu ulogu u snabdevanju sirovinom buduih pogona za proizvodnju biodizela. 5.5 Proizvodnja ulja u "mini-uljarama" Posebno interesantan segment, u svetlu najnovijih drutveno-ekonomskih deavanja, je pitanje osnivanja tzv. "mini-uljara". U ovim pogonima se sa znatno jednostavnijom tehnologijom mogu proizvoditi sirova-nerafinisana ulja. Asortiman ovih ulja moe biti izuzetno irok, budui da kao sirovina mogu posluiti raznovrsne uljarice i drugi plodovi (npr. kotunjavo voe). Osnivanje mini-uljara u Srbiji je znaajno zbog vie aspekata: sa relativno malim ulaganjima moe da se pokrene proizvodnja ulja, primenjuje se prilino jednostavna tehnologija, prua mogunost proirenja asortimana ulja, omoguuje preradu nekih nusproizvoda iz drugih industrijskih grana, npr. kotice kajsije, ljive, groa, seme paprike, penine klice i dr., omoguuje upoljavanje nove radne snage. U nekim zemljama Evrope, a i u svetu postoji i tendencija osnivanja miniuljara. Na pitanje da li je kod u Vojvodini opravdano osnivati mini-uljare, odgovor je pozitivan, ali uz odreene specifine uslove. Treba jasno naglasiti da e mini-uljara imati perspektive samo ukoliko se bude uklopila u sve stroije evropske normative. Osim toga, mini-uljara bi trebalo da deluje na prostoru koji veliki industrijski pogoni nisu u stanju da popune i pokriju. Na naim prostorima ve postoje mini-uljare, meutim, relevantnih statistikih podataka o njihovom broju i o proizvedenim koliinama ulja, za sada, prema naem saznanju nema. U ovim pogonima se najee i u najveim koliinama prerauje suncokret. Veina pogona radi sa punim presama, jer se pomou njih odvija kontinualan proces rada i proizvode tzv. hladno ceena ulja. Sa aspekta proizvodnje biodizela svakako da bi mogle biti od interesa i miniuljare. Naime, hladno ceeno ulje proizvedeno od kvalitetne sirovine (npr. seme suncokreta ili repice) ima veoma mali sadraj fosfatida (sluznih materija), malu kiselost i vlagu, kao i nizak peroksidni broj. Ovakva sirova-presovana ulja, ne zahtevaju posebnu rafinaciju, ve se direktno mogu koristiti za proizvodnju biodizela.
56
5.6 Literatura 1. Crnobarac, J., Marinkovi, R.: Sirovine za proizvodnju biodizela. U studiji: Proizvodnja i korienje biodizela Alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, 2004. str. 37-67. 2. urovi, Olga: Proizvodnja i prerada industrijskog bilja 2005. godine, D.O.O. Industrijsko bilje, Novi Sad, 2006. 3. Enguidanos Marina et al.: Techno-economic analysis of Bio-diesel production in the EU: a short summary for decision- makers, European Commission, Report EUR 20279 EN, 2002. 4. FAO STAT (2003-2007): Statistics database, Agriculture, Agriculture production, Crops primary, web address: http/apps.fao.org 5. Felizardo, P. et al.: Production of biodiesel from waste frying oils, Waste Management 26, Elsevier, 2005. 6. Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. 7. Ki, F: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. 8. Kovaevi, Branislava: Proizvodnja i primena biodizela u Evropi, YUNG, Godina XI, Broj 51, ARAK, Beograd, 2004. 9. Milanovi, T. i sar.: Preraivaki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine, Studija, Tehnoloki Fakultet, Novi Sad, 2006. 10. Mittelbach, M.: Experience with Biodiesel from Used Frying Oil in Austria, Institute for Chemistry, Working Group Renewable Resources, Karl-FranzensUniversity Graz, Graz, 2002. 11. Nikoli R. i sar.: Potrebe za tenim gorivima u Srbiji, Traktori i pogonske maine, Godina 11, Br. 1., Novi Sad, 2006. 12. Republiki zavod za statistiku: www.statserb.sr.gov.yu 13. kori, A., Filipovski, G., iri, M.: Klasifikacija zemljita Jugoslavije, Akademija nauke i umetnosti Bosne i Hercegovine, posebna izdanja, Knjiga LXXVIII, Sarajevo, 1985. 14. Tomi, M. i sar.: Potencijalna sirovinska baza za proizvodnju biodizela u Srbiji, Traktori i pogonske maine, Godina 11, Br. 1., Novi Sad, 2006. 15. Zhang, Y. et al.: Biodiesel production from waste cooking oil: 2. Economic assessment and sensitivity analysis, Bioresource Technology 90, Elsevier, 2003. p. 239.
57
Poglavlje 6 Ekonomska obeleja proizvodnje biodizela
58
6 EKONOMSKA OBELEJA PROIZVODNJE BIODIZELA Pri razmatranju mogunosti proizvodnje biodizela u AP Vojvodini neophodno je ispitati dva kljuna aspekta proizvodnje biodizela. Prvi se tie mogunosti poljoprivrede da obezbedi dovoljne koliine sirovina za proizvodnju, dok se drugi odnosi na ekonomski aspekt, odnosno isplativost proizvodnje. Oba ova aspekta mogu biti limitirajui faktori vee proizvodnje i rairenije primene biodizela u Vojvodini. Analiza zemljinog potencijala je pokazala (vidi Poglavlje 5) da Srbija raspolae znaajnim zemljinim potencijalom za proizvodnju uljarica namenjenih preradi u biodizel. Takoe, poznato je da su i preraivaki kapaciteti uljara u Srbiji znaajno predimenzionisani u odnosu na domae potrebe u sirovom ulju. Meutim, da li e se ostvareni viak proizvodnje zrna uljarica rafinisati u jestivo ulje, izvesti ili pak preraditi u biodizel odredie vladajui trino-ekonomski uslovi. U svetlu iznetog namee se zakljuak, po kojem e ekonomski aspekt, imati vanu ulogu u kreiranju i usmeravanju neke budue proizvodnje biodizela. Ekonomski aspekt proizvodnje i primene biodizela moe se posmatrati sa mikroekonomskog i makroekonomskog stanovita. Sa mikroekonomskog aspekta treba imati u vidu potencijalne proizvoae i investitore, ija ulaganja su motivisana profitom koji bi mogli ostvariti od proizvodnje biodizela. Ali isto toliko je bitan i makroekonomski i socijalni aspekt proizvodnje biodizela koji se ogledavaju u koristima koje drutvo i drava mogu ostvariti proizvodnjom biodizela. U ovom poglavlju dae se pregled osnovnih obeleja, oekivanih koristi i slabosti proizvodnje i primene biodizela sa mikro i makroekonomskog gledita. 6.1 Cene ulazne sirovine Rezultati ranijih istraivanja su pokazali da u ukupnim trokovima proizvodnje biodizela trokovi ulazne sirovine (zrna uljarica) predstavljaju najznaajniji deo. U zavisnosti od vrste sirovine i kapaciteta pogona njihovo uee se kree u intervalu od 50-60%. 84 Zbog znaaja otkupnih cena uljarica na formiranje cene kotanja biodizela posebnu panju treba posvetiti analizi trenutnog i predvianju buduih kretanja na tritu sirovina. Otkupne cene uljarica se formiraju na tritu. Naime, zatitne cene za soju, suncokret i uljanu repicu se ne odreuju, niti propisuju od strane dravnih ograna. Vlada Republike Srbije je uvela premije za suncokret i soju u 2003. godini. Te godine premija za suncokret je iznosila po hektaru 4.000 dinara, da bi 2004. godine ona bila 2 dinara po kilogramu, a u 2005. godini 1,5 dinara po kilogramu s tim da se premija isplaivala samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Tih godina, proizvodnja soje, kao i suncokreta, bila je stimulativna, zbog uvoenja premije koja je 2004. i 2005. godine iznosila 2 dinara po kilogramu za proizvoae koja imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva. U 2006. godini drava je ukinula ovaj vid stimulacije uljarica, iako je bilo nagovetaja od strane Ministarstva za poljoprivredu da e se uvesti premija za uljanu repicu. Ova odluka Ministarstva se negativno odrazila na zasejane povrine pod uljaricama, pre svega suncokretom. U posmatranom periodu od 2001. do 2006. godine prosene otkupne cene uljarica, izraenim u dinarima, rastu po godinjoj procentualnoj stopi od 3,91 za suncokret, 3,75 za soju i 6,40 za uljanu repicu. Ovaj rast ne prati inflatorna kretanja, pa se u posmatranom periodu belei stagnacija, pa ak i opadanje realne otkupne cene
84
Ki, F.: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, 2006.
59
uljarica (sl. 7). U tom periodu prosene otkupne cene uljarica su se formirale u visini od 179 /t za suncokret, 198 /t za soju i 173 /t za uljanu repicu.
220
Soja
Prosene otkupne cene, /t
200
Suncokret
180
160
Uljana repica
140 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Sl. 7. Prosene otkupne cene uljarica u Srbiji u periodu 2001-2006.

Izvor: Prema podacima Republikog zavoda za statistiku
Imajui u vidu sadraj ulja u zrnu i prosenu otkupnu cenu u posmatranom periodu, kao najpovoljnija sirovina za biodizel namee se uljana repica. Meutim, postojee povrine pod ovim usevom (manje od 3.000 ha) ne mogu predstavljati sirovinsku osnovu za znaajniju proizvodnju biodizela. Reenje bi bilo u poveanju otkupnih cena, ili uvoenju raznih vidova dravnih stimulacija. Ovaj stav potkrepljuju i rezultati nekih ranijih istraivanja koja ukazuju na nerentabilnost ove proizvodnje,85 86 usled ega se otkupne cene ne mogu zadrati na postojeem nivou. U poslednje dve godine dolo je do naglog rasta otkupne cene uljane repice, koji je diktiran pre svega poveanom tranjom od strane proizvoaa biodizela. Poveanje otkupnih cena e svakako pozitivno uticati na ekonomski poloaj proizvoaa uljarica, kao i na poveanje povrina pod ovim usevom ali i ugroziti rentabilnost proizvodnje biodizela. Naroito, ako se imaju u vidu rezultati senzitivne analize koja pokazuje visoku osetljivost ostvarenog finansijskog rezultata proizvodnje biodizela od cene zrna uljarica.87 Kada je re o upotrebi suncokretovog ulja za proizvodnju biodizel goriva, onda to neki autori osporavaju injenicom da jestivo ulje suncokreta na svetskom tritu moe da ostvari visoku cenu. S obzirom na znaaj koji zauzima u ukupno zasejanim povrinama pod uljaricama, kao i visoki sadraj ulja u semenu, suncokret se mora posmatrati kao ozbiljna sirovina za biodizel. Ovo potkrepljuje i injenica da u poslednjim godinama realna otkupna cena suncokretovog zrna stagnira ili ak opada.
85
ivkovi, D.: Organizaciono- ekonomska obeleja proizvodnje uljarica, Proizvodnja i prerada uljarica, 45. Savetovanje sa meunarodnim ueem, Petrovac na moru, 06- 11. 06. 2004. 86 Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. 87 Ki, F.: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, 2006. str. 91.
60
A to je takoe bitno, za proizvodnju suncokreta raspolaemo potrebnim iskustvom, kvalitetnim visokoprinosnim hibridima, agrotehnikom i tehnologijom. 6.2 Cena kotanja biodizela Pri razmatranju konkurentnosti dva ili vie proizvoda, visina cene kotanja se javlja kao jedno od znaajnijih kriterijuma ekonomske opravdanosti proizvodnje. Cena kotanja se utvruje kao zbir svih trokova koji nastaju u procesu proizvodnje konkretnog proizvoda. esto se zbog nemogunosti da se sagledaju svi pojedinani trokovi proizvodnje, cenom kotanja obuhvataju zapravo samo relevantni trokovi, to se smatra dovoljnim za potrebe ove studije. Pri utvrivanju cene kotanja biodizel goriva najpre je potrebno proceniti visinu investicionih ulaganja u pogon za proizvodnju biodizela. Visina investicionih ulaganja je odreena, pre svega tehnologijom proizvodnje i veliinom projektovanog kapaciteta pogona. Za potrebe ove analize se pretpostavlja da je pogon za proizvodnju biodizela izgraen u okviru postojee uljare koja preradom zrna uljarica (suncokret, soja i uljana repica) snabdeva fabriku biodizela potrebnom koliinom sirovog ulja. Proizvodnja biodizela obavlja se kontinuiranim postupkom primenom alkalne transesterifikacije triglicerida biljnih ulja. Za proraun cene kotanja biodizela, pri razliitim trino-finansijskim uslovima i tehnologijama proizvodnje, korien je raunarski model za ocenu ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva (Ki, 2007). Ukupna investiciona ulaganja odreena su visinom potrebnog ulaganja u fiksnu imovinu i neto obrtni kapital. Procena ulaganja u fiksnu imovinu se vri na temelju definisane specifikacije potrebnih zgrada, ureaja i druge opreme za obavljanje proizvodno- poslovnih operacija dok je visina potrebnog neto obrtnog fonda utvrena u zavisnosti od obima proizvodnje, duine perioda skladitenja vanijih sirovina i njihove cene. U zavisnosti od proizvodnog kapaciteta pogona ukupna investiciona ulaganja se kreu u rasponu od priblino 4,5 i 8,9 miliona (sl. 8). Najvaniji deo pogona za proizvodnju biodizela je oprema za transesterifikaciju koja ini 57-72% ukupnih sredstva uloenih u fiksnu imovinu. Cena opreme za transesterifikaciju austrijskog proizvoaa ENERGEA GmbH88 varira u zavisnosti od kapaciteta proizvodnje i kree se u intervalu od 3.200.000 , za pogon kapaciteta od 10.000 tona biodizela godinje, do 5.100.000 za pogon godinjeg kapaciteta od 60.000 t.89
88 89
Svetski lideri u proizvodnji postrojenja za biodizel (Lurgi, DeSmet Balestra) su znaajno skuplji. Duncan, J.: Costs of Biodiesel Production, Prepared for: Energy Efficiency Conservation Authority, 2003, p. 11.
61
12.000 Vrednost investicije (u hilj. ) 10.000 8.000 6.000 4.000 2.000 0 10.000 20.000 40.000 60.000 Kapacitet pogona (t/a)
Neto obrtni kapital Ostala ulaganja Projektovanje i inenjering Rezervoari za skladitenje Oprema za transesterifikaciju
Sl. 8. Vrednost i struktura ukupnih investicionih ulaganja u pogone za proizvodnju biodizela90 Pri proceni ukupnih trokova potrebno je sabrati sve trokove koji nastaju u proizvodnom lancu biodizela. Trokovi po proizvodnim fazama se mogu podeliti na: a) trokove ulazne sirovine, b) trokove prerade zrna u sirovo ulje, c) trokove transesterifikacije biljnog ulja u biodizel. Vrsta trokova i prihoda proizvodnje biodizela prikazanii su na sl. 9. Za potrebe kalkulacije trokovi ulazne sirovine (zrna) utvruju se kao proizvod potrebne koliine uljarica i njihove nabavne cene. Imajui u vidu sadraj ulja u zrnu uljarica (suncokret 40%; uljana repica 36%; soja 17%), za proizvodnju jedne tone biodizela potrebno je preraditi 2,5 tona suncokreta, 2,7 tona uljane repice ili 5,5 tona soje. Dobijanje ulja iz zrna uljarica predstavlja drugu fazu u proizvodnom lancu biodizela. U naim uljarama tehnologija proizvodnje ulja uglavnom je zasnovana na kombinovanom postupku: ceenju ulja sa presama i ekstrakciji ulja iz pogaa.91 Pri tome pored sirovog ulja kao glavnog proizvoda nastaju i znaajne koliine uljane same kao nusproizvod. Ukupni trokovi prerade zrna obuhvataju trokove zrna do fabrike, trokove skladitenja i trokove prerade. U prvu grupu trokova spadaju trokovi prevoza, suenja i trokovi manipulacije. Ovi trokovi uestvuju sa oko 36% u ukupnim trokovima. Visoko uee ovih trokova je pre svega posledica visokih transportnih trokova. Do izvesne mere mogue je uticati na smanjenje veliine ovih trokova, pre svega, organizacijom setve uljarica u bliem okruenju fabrike. Trokovi skladitenja i prerade odreeni su kapacitetom i primenjenim tehnolokim postupkom. Ovi trokovi ine preostalih oko 63% u ukupnim trokovima prerade. Procena trokova prerade zrna uljarica u sirovo ulje uraena je na temelju analitikih
90
Ki, F.: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, 2006. str. 63. 91 Furman, T. i sar.: Biodizel- proizvodnja i korienje, Monografija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Novi Sad, 1995.
62
kalkulacija cene dorade uljarica jedne uljare u Srbiji. Ukupni trokovi prerade su utvreni u visini od oko 55 po toni zrna uljane repice. 92
Sl. 9. ematski prikaz trokova i prihoda proizvodnje biodizela Trokovi transesterifikacije, osim od cena ulaznih sirovina i kapaciteta pogona, u velikoj meri zavise i od primenjene tehnologije proizvodnje. U industrijskoj proizvodnji najee primenjivan postupak dobijanja metilestara masnih kiselina je transesterifikacija biljnih ulja metanolom u prisustvu baznih katalizatora (KOH, NaOH). U zavisnosti od kapaciteta pogona trokovi transesterifikacije se kreu u rasponu od 147-96 po toni preraenog sirovog ulja.93 Primetno je opadanje ovih trokova sa poveanjem kapaciteta prerade, to je posledica relativnog opadanja fiksnih trokova po jedinici proizvoda pri poveanju kapaciteta pogona. Sabiranjem trokova prerade zrna u ulje i trokova transesterifikacije, dolazi se do ukupnih trokova prerade. Ovako utvreni trokovi prerade se umanjuju za prihod ostvaren prodajom nusproizvoda (same, glicerola, ubriva). Ukoliko se ovako izraunata vrednost povea za trokove ulazne sirovine (zrna uljarica) dolazi se do cene kotanja biodizela (tab. 26). Dakle, cena kotanja biodizela (Ck) dobija se kada se od zbira trokova zrna i trokova prerade oduzme iznos prihoda od nusproizvoda. U tab. 26 su prikazani trokovi prerade zrna uljarica u biodizel (trokovi ceenja i trokovi
92
Ki, F.: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, 2006. str. 53. 93 Ki, F.: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, 2006. str. 66.
63
transesterifikacije) i prihodi ostvareni od prodaje nusproizvoda. Trokovi zrna su ukalkulisani u cenu kotanja biodizela, kao proizvod potrebne koliine zrna uljarica za proizvodnju 1 litra biodizela i nabavne cene zrna. Pri prosenim otkupnim cenama uljarica u 2006. godini (uljana repica: 200 /t, soja: 195 /t, suncokret: 175 /t), izraunata cena kotanja biodizela u pogonu godinjeg kapaciteta 10.000 tona iznosi 0,50 /l za soju, 0,52 /l za suncokret i 0,65 /l za uljanu repicu. Tab. 26. Cena kotanja biodizela u pogonu kapaciteta 10.000 t/god (/l biodizela) Vrsta sirovine Soja Suncokret Uljana repica 1. Ukupni trokovi prerade (2+3) 0,465 0,310 0,328 2. Trokovi prerade zrna u ulje 0,335 0,180 0,198 3. Trokovi transesterifikacije 0,130 0,130 0,130 4. Prihodi od nusproizvoda (5+6) 0,926 0,179 0,168 5. Sama 0,911 0,164 0,154 6. Glicerol i ubrivo 0,015 0,015 0,015 7. Cena kotanja biodizela 4,92CSO - 0,461 2,21CSU + 0,131 2,46CUR + 0,160 * CSU cena suncokreta (/kg); CSO cena soje (/kg); CUR cena uljane repice (/kg) Pokazatelj Implementacijom aktuelnih trinih cena osnovnih utroaka i krajnjih proizvoda kroz raunarski model za ocenu ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizela,94 izraunata je cena kotanja biodizela za 12 pretpostavljenih varijanti proizvodnje biodizel goriva u Vojvodini. Rezultati analize pokazuju da proizvodnja biodizela na bazi sojinog zrna ostvaruje povoljnije ekonomske rezultate u odnosu na proizvodnju biodizela na bazi suncokretovog zrna (sl. 10). Pri aktuelnim cenama zrna i sami ekonomski najmanje je povoljna proizvodnja biodizela od uljane repice. Bez obzira na vrstu sirovine koja se koristi uoljiv je pad u jedininoj ceni kotanja biodizela sa rastom proizvodnog kapaciteta. Ova tendencija je posledica pada fiksnih trokova po jedinici biodizela sa poveanjem obima proizvodnje.
94
Ki, F., Jovanovi, M.: Raunarski model za ocenu ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizela, PTEP, Vol. 11(2007), Nacionalno drutvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, 2007. str. 109-112.
64
0,70 Uljana repica 0,60 Cena kotanja (/l) 0,50 0,40 Suncokret Soja
0,50
0,47
0,46
0,20 0,10 0,00
10.000
20.000
0,49
40.000
60.000
Kapacitet pogona (t/a)
Sl. 10. Cena kotanja biodizela u zavisnosti od vrste sirovine i kapaciteta pogona 6.3 Cene fosilnih goriva Imajui u vidu sline fiziko-hemijske karakteristike mineralnog dizela i biodizela, biodizel kao gorivo predstavlja kvalitetnu alternativu fosilnim gorivima- D2 i Evrodizelu. Ipak, na raireniju primenu biodizela moe se raunati samo pod pretpostavkom i cenovne konkurentnosti ovog goriva u odnosu na odgovarajue dizel gorivo fosilnog porekla. Namee se pitanje, da li pri planiranju prodajne cene biodizela treba vriti poreenje sa cenom D2 goriva ili nekog skupljeg goriva iz grupe dizel goriva, recimo sa Evrodizelom? Za razliku od zemalja Evropske unije u Srbiji, na tritu dizel goriva, dominantno je uee D2 goriva, koje je jeftinije u odnosu na ekoloki podobnije Evrodizel gorivo. Imajui u vidu trenutnu trinu situaciju, kao i injenicu da najvei deo poljoprivrednih maina koristi D2 kao pogonsko gorivo, te da je biodizel pre svega namenjen poljoprivrednim proizvoaima, prognoza buduih kretanja cene biodizel goriva treba da se zasniva na oekivanoj dinamici promene i veliini cene D2 goriva. U analiziranom etvorogodinjem periodu od 2004. do 2007. godine, maloprodajna cena D2 goriva je promenljiva sa izraenom tendencijom rasta (sl. 11). U posmatranom periodu cena dizela je rasla sa 38,9 d/l (0,56 /l), poetkom 2004. godine, i dostigla svoj maksimum od 76,1 d/l (0,92 /l) u septembru 2006. U tom periodu zabeleen je realni rast cene po prosenoj mesenoj stopi od 2,05%. Iako je u poslednjem kvartalu 2006. godine dolo do pada maloprodajne cene, u budunosti se moe oekivati nastavak tendencije rasta cene dizel goriva, koja je diktirana pre svega rastom cene sirove nafte na svetskom tritu i oekivanim merama dravne politike na polju oporezivanja nafte i njenih derivata.
0,45
0,52
0,65
0,61
0,30
0,61
0,63
0,48
0,47
65
1,10 1,00 Cene D2 i Evrodizela, /l 0,90 0,80 0,70 0,60 0,50 0,40
4 0 6 2 4 8 1 7 1 8 2 6 /0 /1 /0 /0 /1 /0 /0 /0 /0 /0 3 07 20 /0 20 /0 04 04 04 04 05 05 05 05 06 06 06 /0 06 07 /0 6
D2 Cena dizela u EU
Evrodizel
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
Sl. 11. Maloprodajne cene mineralnog dizela (Evrodizel i D2) u Srbiji i cena dizela u EU
Izvor: Podaci Naftne industrije Srbije
U posmatranom periodu prosena maloprodajna cena dizel goriva u Evropskoj uniji bila je za 0,16 /l i 0,10 /l vea od prosene cene D2 i Evrodizela u istom periodu u Srbiji. Ova razlika u ceni ukazuje na potencijalnu opravdanost izvoza biodizela na trite Evropske unije. Ovaj stav potkrepljuje i injenica da neke zemlje EU ve sada imaju potekoa da iz sopstvene proizvodnje zadovolje zahteve propisane direktivom Evropske Komisije (Directive 2003/30/EC) o neophodnosti zamene odreenog dela fosilnog dizela biodizelom. 6.4 Konkurentnost biodizela na domaem tritu tenih goriva U zemljama Evropske unije biodizel se koristi u istom obliku, koji se u promet stavlja pod oznakom B100, ali i kao meavina biodizela i fosilnog goriva u razliitim koncentracijama (B5, B10, B20).95 U malim odnosima biodizel poboljava mazivost, filtrabilnost i cetanski broj, znatno smanjuje emisije ugljenmonoksida, vrstih estica i ugljovodonika u izduvnim gasovima, uz smanjenje energetske vrednosti i neznatno poveanje emisije azotnih oksida. isti biodizel (B100) Na raireniju upotrebu biodizela moe se raunati jedino ako je on po ceni konkurentan fosilnom dizelu, a to znai da je njegova cena nia od cene dizela za 58%. Ova razlika u ceni se obrazlae manjom energetskom vrednou biodizela u
95
Biodizel se moe meati u bilo kojem odnosu sa dizel gorivom, kada se dobija tzv. blend. Meavine se oznaavaju sa B-XX, gde XX oznaava udeo biodizela u meavini. Na primer, B-20 oznaava meavinu sa 20% biodizela i 80% dizel goriva, a B-100 je oznaka za ist biodizel.
66
20
odnosu na mineralni dizel (oko 5-8%), usled ega dolazi do proporcionalnog rasta potronje goriva. Analiza maloprodajne cene D2 goriva ukazuje na znaaj dravnih mera poreske i akcizne politike, na formiranje prodajne cene. U strukturi maloprodajne cene D2 goriva fabrika cena uestvuje sa 52%, dok ostatak ini rabat (5 d/l) koji se isplauje distributerima goriva, akciza (16,27 d/l) i porez na dodatnu vrednost od 18% (10,19 d/l). U Srbiji oblast proizvodnje i primene biodizela jo nije zakonski regulisana, pa proizvoai jo ne znaju da li e biodizel biti optereen akcizom i porezom na dodatu vrednost, a ako e biti onda u kojoj meri. Polazei od iskustva razvijenijih zemalja, kao i injenice da sadanjim Zakonom o posebnom porezu na naftne derivate, u Srbiji nije obuhvaeno biodizel gorivo, realno je pretpostaviti da biodizel nee biti optereen akcizom, ali da e se na vrednost biodizela plaati porez na dodatnu vrednost (PDV) po uobiajenoj stopi za goriva od 18%. U sluaju da se biodizel prodaje po istoj ceni kao i D2 gorivo, a uzimajui u obzir navedene pretpostavke i aktuelnu cenu D2 goriva od 66,8 d/l (0,84 /l) moe se zakljuiti da pri utvrenoj ceni kotanja biodizela na bazi suncokreta od 0,52 /l, proizvoai mogu raunati na dobit na nivou od 0,15 po litri biodizela. Dobit je utvrena kao razlika izmeu trino prihvatljive cene biodizela (koja je jednaka maloprodajnoj ceni D2 goriva), i zbiru cene kotanja biodizela, rabata i PDV-a (sl. 12). Pri aktuelnim cenama fosilnog dizela i sirovina za biodizela, i pod pretpostavkom njenog optereivanja sa punom akcizom, proizvodnja biodizela ne moe biti ekonomski odriva. Naime, ukoliko bi se na cenu biodizela uraunala i puna akciza u visini od 16,27 d/l cena biodizela bi bila 0,92 /l, odnosno za 0,08 vea u odnosu na maloprodajnu cenu D2 goriva.
1,00 0,90 Formiranje cene goriva, /l 0,80 0,70 0,60 0,50 0,40 0,30 0,20 0,10 0,00 Dizel D2 Biodizel (bez akcize) Biodizel (sa akcizom) Fabrika cena Rabat Akciza Porez Trino prihvatljiva cena biodizela
Dobit Gubitak
Sl. 12. Formiranje cene D2 goriva i biodizela u zavisnosti od primene akcize Konkurentnost biodizela je odreena, pre svega, sa dva faktora: maloprodajnom cenom D2 goriva i cenom kotanja biodizela, koji pak u najveoj meri zavisi od cene ulazne sirovine, odnosno cene uljarica. Sl. 13 pokazuje formiranje cene kotanja biodizela u zavisnosti od visine nabavne cene uljarica. Analiza je uraena za varijabilne vrednosti nabavnih cena uljarica i pod pretpostavkom fiksnih veliina ostalih ulaznih parametara (prodajne cene uljanih same, cene energenata, ostalog materijala, zarada). Uoljivo je da je cena kotanja biodizela na bazi 67
suncokreta i uljane repice vea od cene kotanja D2 goriva ak i pod pretpostavkom relativno skromnih otkupnih cena zrna ovih uljarica. Pri ceni soje od 170-175 /t biodizel moe biti cenovno konkurentan fosilnom dizelu ak i pod pretpostavkom pune akcize i PDV-a. Meutim u svim ostalim sluajevima biodizel ostvaruje veu prodajnu cenu. U ovim okolnostima evidentno je da u narednom periodu proizvodnja biodizela moe biti konkurentna jedino pod pretpostavkom punog ili deliminog oslobaanja od akciza. Dok je cena kotanja biodizela relativno rezistentna na promene u otkupnoj ceni suncokreta ona je veoma osetljiva na promene otkupne cene soje.
0,750 0,700 Cena kotanja biodizela (/l) 0,650 0,600 0,550 0,500 0,450 0,400 0,350 0,300 170 175 180 185 190 195 200 205 210 215 220 Otkupne cene uljarica (/t)
D2- Fabrika cena D2- Fabrika cena uveana za akcizu
Uljana repica Suncokret Soja
Sl. 13. Formiranje cene kotanja biodizela u zavisnosti od cene uljarica Blendirani biodizel (B5,B10,B20) Tab. 27 daje poreenje cene fosilnog dizela i cene blendiranog (meanog) fosilnog dizela sa biodizelom u razliitim odnosima. Pri tome, posmatraju se dva mogua scenarija: a) u cenu biodizela uraunata je puna akciza u visini od 16,27 d/l, b) u cenu biodizela nije uraunata akciza (tab. 27). Tab. 27. Poreenje prodajne cene fosilnog dizela i cene blendiranog dizela sa biodizelom* Gorivo Dizel D2 B5 B10 B20 B100 Cena goriva (c/l) Puna akciza Bez akcize na na biodizel biodizel 83,50 83,50 83,95 82,75 84,40 82,00 85,29 80,49 92,45 68,45 Razlike u ceni goriva (c/l) Puna akciza Bez akcize na na biodizel biodizel 0 0 + 0,45 -0,75 + 0,90 -1,51 + 1,79 -3,01 + 8,95 -15,05
* Biodizel na bazi suncokretovog zrna, kapacitet pogona 10.000 tona biodizela godinje
68
Analiza dobijenih rezultata pokazuje da blendiranje fosilnog dizela u malim koncentracijama (B5, B10, B20) izaziva mali porast u prodajnoj ceni goriva. Ako bi Srbija, vodei se praksom nekih evropskih zemalja, oslobodila akcize biodizel onda bi prodajna cena biodizela bila konkurentna fosilnom dizelu, ta vie u ovom sluaju cena blendiranog dizela bi bila nia od cene istog dizela na bazi nafte. Potpuno oslobaanje biodizela od akcize bi osiguralo konkurentnost biodizela na domaem tritu. Ova mera je kljuna za podsticaj vee proizvodnje a samim tim i ire upotrebe biodizela. Ujedno usvajanje ove mere e znaiti smanjenje planiranih naplata od akciza na mineralno gorivo. Imajui u vidu veliinu planirane supstitucije mineralnog dizela biodizelom 2007. godine od 29.100 t (vidi tab. 7), i visinu nenaplaene akcize na gorivo od 16,27 d/l, procenjuje se da e 2007. republiki budet ostvariti manjak prihoda od akcize od oko 6,7 miliona (sl. 14). Ovaj iznos od 6,7 miliona ini oko 0,65% ostvarenih prihoda od akciza u 2006. godini, odnosno oko 0,1% ukupnih budetskih primanje Republike Srbije u 2006. U periodu od 20072010. visina nenaplaene-izgubljene akcize na gorivo iznosie oko 52 miliona kumulativno (sl. 14).
Visina za budet izgubljene akcize na mineralni dizel (u mil. )
60 50 40 30 20 10 0 2007 2008 2009 2010 Pojedinana godina Kumulativno od 2007.
Sl. 14. Smanjenje budetskih primanja Srbije od nenaplaene akcize na mineralni dizel 6.5 Uticaj proizvodnje i korienja biodizela na socioekonomske pokazatelje U Srbiji u poljoprivredi je angaovano oko 30% radno sposobnog stanovnitva. Uvoenjem visoko produktivnih maina i novih tehnologija u visoko razvijenim zemljama broj radnika u poljoprivredi je sveden ispod 10% zaposlenih, a u nekima i ispod 5%. Ovakav trend treba oekivati i kod nas. Proizvodnja biodizela predstavlja novo ili dodatno angaovanje poljoprivrednih povrina, preraivakih kapaciteta u tehnikom i tehnolokom smislu. Proizvodni kapaciteti u hemijskim fabrikama i uljarama u najveem broju sluajeva nisu dovoljno uposleni ili su pak potpuno van pogona. Pokretanje ovih pogona ili usmeravanje na intenzivnu proizvodnju biodizela svakako zahteva angaovanje novih radnika. Za svaki novi pogon za proizvodnju biodizela treba angaovati odreeni broj radnika. ta vie, pokretanje proizvodnje biodizela imalo bi i pozitivan efekat na
69
razvoj drugih privrednih grana. To je posledica sloenih meuzavisnih veza koje postoje u privrednom sistemu. Najee se pozitivni efekti manifestuju u vidu poveanog prihoda i poveane zaposlenosti u drugim privrednim granama. Oekivani uticaj proizvodnje biodizela na zaposlenost i ekonomske efekte prikazae se na primeru jednog pogona za proizvodnju biodizela godinjeg kapaciteta od 125.000 tona biodizela. Procene ukazuju da bi za potrebe poslovanja pogona ovog kapaciteta bilo neophodno angaovati 43 radnika.96 Pokretanje proizvodnje biodizela bi svakako imalo i uticaja na zaposlenost i izvan samog pogona, odnosno preraivake industrije. Naime, da bi se proizveo 125.000 tona biodizela bilo bi potrebno preraditi 347.000 tona uljane repice. Imajui u vidu prinose uljane repice od 3 t/ha za proizvodnju ove koliine bi bilo potrebno oko 115.000 ha oraninih povrina. Pod pretpostavkom da e se proizvodnja uljarica za biodizel obavljati na dotle nekorienoj poljoprivrednoj povrini, za pripremu i obradu tih povrina potrebno bi bilo angaovanje dodatne radne snage u poljoprivredi. Pored poljoprivrede, pokretanje proizvodnje biodizela bi se odrazilo i na zaposlenost u ostalim granama privrede koje su na neki nain povezane sa ovom proizvodnjom. Istraivajui iri uticaj proizvodnje biodizela na zaposlenost u nekim evropskim zemljama, dolo se do zakljuka da proizvodnja biodizela stimulie 7 do 10 novih radnih mesta po proizvedenoj 1.000 tona biodizela u ruralnim sredinama, u preraivakoj industriji i trgovini.97 Bez obzira na znatnu varijaciju dobijenih rezultata, evidentno je da bi proizvodnja biodizela mogla imati znaajniji uticaj na formiranje zaposlenosti. Pored uticaja na zapoljavanje, uvoenje biodizela bi se odrazilo i na formiranje ukupnih prihoda u poljoprivredi i izvan nje. Ostvarena dobit od proizvodnje sirovina za biodizel moe se lokalno potroiti i time direktno uticati na ruralni razvoj. Sa druge strane, rast u ruralnom sektoru e svakako imati i pozitivan efekat na razvoj drugih, sa poljoprivredom povezanih sektora. Ovo je posledica meusobne povezanosti privrednih grana. Na primer, poveana proizvodnja uljane repice imala bi uticaj na vezane industrije (ubriva, pesticidi, uljare) poveavajui proizvodnju, ostvarene prihode i zaposlenost u ovim sektorima. Ostvareni neto prihod koji se ostvari u poljoprivredi indukovao bi i dodatni prihod u drugim sektorima privrede. Za procenu veliine prihoda koju bi jedna aktivnost u odreenoj privrednoj grani izazvala u drugim privrednim granama, i samim tim u ukupnoj privredi, koriste se tkz. multiplikatori ekonomskih efekata. Trenutno ne postoje precizne procene koliko bi se prihoda ostvarilo u ostalim granama privrede zbog poveanog prihoda u poljoprivredi ostvarene kao posledica poveane proizvodnje uljane repice i drugih uljarica za proizvodnju biodizela. Ali kao merodavan pokazatelj se mogu uzeti multiplikatori koji se koriste za ita. Njihova vrednost je utvrena na nivou od 2,22 ili 2,67.98 Ovo znai da ukoliko bi se u poljoprivredi ostvarila bruto dobit od proizvodnje uljane repice i drugih uljarica za proizvodnju biodizela od 250 /ha, to bi za privredu u celini znailo 555 - 667 novostvorene dobiti. Prema proceni Vlade Srbije iz januara 2007. zahvaljujui projektovanju i korienju obnovljivih izvora energije do 2012. godine, otvorie se 24.000 novih radinih mesta. Od tog broja 18.000 radnika e biti angaovano na projektovanju i proizvodnji u postrojenjima obnovljivih izvora energije (OIE), 4.000 radnika na
96
Turley, D.B. et al: Liquid biofuels prospects and potential impacts on UK agriculture, the farmed environment, landscape and rural economy, Central Science Laboratory, Sand Hutton, York, 2006. p. 37. 97 ibidem, p. 39. 98 ibidem, p. 43.
70
odravanju novoizgraenih postrojenja OIE, te 2.000 radnika u prateim delatnostima. Ako je samo 10% od toga broja na poslovima u vezi proizvodnje, korienja i upravljanja biodizelom to je znaajan doprinos razvoju zemlje. U Vojvodini e biti bar 60% toga broja, dakle oko 1.500 novih radnih mesta zahvaljujui opredeljenju za korienje biodizela. Koristi od uvoenja biodizela na makro nivou su brojne. Na makroekonomskom nivou direktne i indirektne ekonomske koristi se mogu oekivati usled: smanjenja zavisnosti drave od izvoznika sirove nafte, smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, poveanja zaposlenosti, poveanja industrijske proizvodnje, prelivanja sredstava ka poljoprivredi. 6.6 Literatura 1. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council, 8. maj 2003. 2. Duncan, J.: Costs of Biodiesel Production, Prepared for: Energy Efficiency Conservation Authority, 2003, p. 11. 3. Furman, T. i sar.: Biodizel- proizvodnja i korienje, Monografija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Novi Sad, 1995. 4. Furman, T. i sar.: Proizvodnja i korienje biodizela- alternativnog i ekolokog goriva za dizel motore, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj republike Srbije, 2004. 5. Jovanovi, M i sar.: Ekonomska analiza proizvodnje biodizel goriva od ulja uljane repice u Srbiji, PTEP Vol. 9(2005), Novi Sad, 2005. str. 112- 115. 6. Ki, F., Jovanovi, M.: Raunarski model za ocenu ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizela, PTEP, Vol. 11(2007), Nacionalno drutvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, 2007. str. 109-112. 7. Ki, F.: Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji, Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, 2006. 8. Turley, D.B. et al: Liquid biofuels prospects and potential impacts on UK agriculture, the farmed environment, landscape and rural economy, Report prepared for DEFRA, Organics, Forestry and Industrial Crops Division, Central Science Laboratory, Sand Hutton, York, 2006. pp. 34- 43. 9. ivkovi, D.: Organizaciono- ekonomska obeleja proizvodnje uljarica, Proizvodnja i prerada uljarica, 45. Savetovanje sa meunarodnim ueem, Petrovac na moru, 06- 11. 06. 2004.
71
Poglavlje 7 Pravni okvir proizvodnje i primene biodizela
72
PRAVNI OKVIR PROIZVODNJE I PRIMENE BIODIZELA
7.1 Energetska politika EU Nova energetska politika Evropske unije se zasniva i na znatnoj proizvodnji i korienju obnovljivih izvora energije, meu njima i energije iz biomase. Komisija Evropske unije je pre tano jedne decenije, 1997. godine, potpisala Kjoto protokol, koji je stupio na snagu 2005. godine. Ovim inom Evropska unija se obavezala da e do 2010. godine smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bate (GHG-Green House Gases) za 8% u odnosu na baznu 1990. godinu. Sa ciljem da promovie upotrebu obnovljivih izvora energije (OIE), 1997. godine EU je usvojila Strateki akcioni plan za energetski sektor pod nazivom Energija za budunost: Obnovljivi izvori energije (Energy for the Future: Renewable Sources of Energy). U ovom dokumentu bioenergetski i transportni sektori su naznaeni kao glavni sektori u kojima je potrebno preduzeti aktivnosti kako bi se spreile neeljene posledice koje mogu izazvati klimatske promene globalnih razmera. Usvajanjem ovog dokumenta EU je sebi postavila ambiciozni cilj da do 2010. godine povea udeo obnovljivih energetskih izvora u EU na 12% ukupne potronje energije. U istom dokumentu definisana je i namera da potronja biogoriva do 2003. godine bude na nivou od 5 miliona tona ekvivalenta nafte, a do 2010. godine 18 miliona tona. Evropska komisija 2000. godine publikuje Zelenu knjigu, dokumenat od znaaja za energetski sektor, pod nazivom Prema evropskoj strategiji za odrivost snabdevanja energijom (Towards a European Strategy for the Security of Energy Supply). Bitno u vezi ovog dokumenta je da je Evropska komisija uvidela da i pored injenice da u kratkim rokovima ne postoji mogunost da se znatnije utie na proizvoaku efikasnost energetskog sektora, treba investirati znatna sredstva u ovaj sektor kako bi se smanjila velika energetska zavisnost EU od spoljnih dobavljaa. Uvidevi usku vezu izmeu energetske (ne)zavisnosti i transportnog sektora, 2001. godine Komisija objavljuje tkz. Belu knjigu pod nazivom Evropska transportna politika za 2010: vreme je za odluku (European Transport Policy for 2010: Time to Decide). Ovim aktom Komisija ima za cilj da direktno intervenie u oblast transporta. Od tada je koncept sigurnosti u oblasti proizvodnje goriva implementiran u politiku EU u oblasti transporta. Istim dokumentom rizik poremeaja proizvoake strane energetskog sektora je definisan kao jedna od veih opasnosti za budunost transportnog sektora. Predlog u okviru Bele knjige je da se rast transportnog sektora uravnotei poboljanjem energetske efikasnosti i veim iskoriavanjem lokalnih oblika OIE, kao to je gorivo iz biomase. Evropski Parlament i Savet usvojili su 2003. godine Direktivu 2003/3O/EC o podsticanju korienja biogoriva i drugih obnovljivih goriva u saobraaju. Direktiva ima namenu da podstie korienje biogoriva i drugih obnovljivih goriva, kojima bi se zamenilo korienje dizelskih goriva i benzina u saobraaju. Direktiva 2003/3O/EC je predstavljala prvi konkretni pokuaj da se preduzmu mere koje e omoguiti poboljavanje pouzdanosti snabdevanja energijom, smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate, i ostvarivanje novih mogunosti odrivog razvoja ruralnih sredina. Direktiva zahteva od drava lanica EU da obezbede minimalni udeo korienja biogoriva i drugih obnovljivih goriva u saobraaju; i da za tu namenu, prilikom davanja goriva na trite, odrede za svoja podruja dravne ciljne vrednosti udela biogoriva. Na toj osnovi su za drave lanice EU odreene i referentne vrednosti, kao dravne ciljne vrednosti udela biogoriva u saobraaju, i to: 2% do kraja 2005. godine, a 5,75% do kraja 2010. godine. Pri tome zemljama lanicama je
73
ostavljena mogunost da same procene koji nain je najbolji da se u svakom od njih ostvare ovi ciljevi. U paketu sa Direktivom 2003/3O/EC iste godine usvojena je i Direktiva 2003/96/EC poznatija pod nazivom Energetska poreska direktiva (Energy Taxation Directive). Osnovni cilj ove direktive jeste modifikacija minimalnih nivoa poreza za energetske proizvode propisanih 1992. godine Direktivom 92/80/EEC. Energetska poreska direktiva omoguava dravama lanicama EU da odobre smanjivanje poreza u korist biogoriva. Svakako da za to moraju biti ostvareni posebni uslovi, jer se ta mera svrstava u dravnu pomo; pa i drava lanica mora za to da dobije saglasnost Komisije. Usvojene direktive ne spreavaju zemlju lanicu da uvozi biogoriva ili sirovine za proizvodnju biogoriva. Teorijski biogoriva i sirovine se mogu uvoziti kako iz zemalja u okviru EU tako i iz zemalja izvan EU. U sluaju trgovine izmeu drava lanica EU zabranjuje se uvoenje uvoznih dabina i carina i odreivanje uvoznih kontingenata i kvota. U sluaju trgovine neke lanice EU sa nekom zemljom izvan EU vai uvozna i tarifna politika EU. Na primer u sluaju bioetanola carine iznose 0,102 0,192 po litri goriva u zavisnosti od toga da li je etanol denaturisan ili nije denaturisan. Cilj ovih mera je zatita domaeg trita i domaih proizvoaa od cenovno konkurentnijih proizvoda poreklom iz zemalja izvan EU. Zajednika poljoprivredna politika EU (The European Common Agriculture Policy-CAP) je veoma vana za proizvodnju biogoriva. Generalni ciljevi Zajednike poljoprivredne politike su poveanje produktivnosti u poljoprivredi, obezbeivanje primerenog ivotnog standarda farmerima, stabilizacija trita, osiguranje ponude i garantovanje prihvatljive cene potroaima. Ipak, sve do nedavno proizvodnja energetskih useva nije bila predmet CAP-a. Tek nakon to je Direktivom iz 2003. godine kao jedan od vanijih ciljeva vee proizvodnje biogoriva naznaen i njegov pozitivan uticaj na ruralni razvoj, CAP poinje ozbiljnije da se bavi ovom temom. Sada, u skladu sa pravilima CAP-a a u vezi sa proizvodnjom sirovina za biogoriva, farmeri u EU imaju dve mogunosti:99 energetski usevi se mogu gajiti na oraninim povrinama. U ovom sluaju proizvoai imaju pravo na tkz. jednokratnu isplatu (Single Payment) ali i na dodatnu premiju na energetske useve, koja je odreena u visini od 45 /ha, usevi se mogu gajiti na povrinama koje su izdvojene iz plodoreda- na kojima je obustavljena proizvodnja (set-a-side land). Ta povrina predstavlja odreeni procenat ukupnih poljoprivrednih povrina koje je svake godine potrebno izdvojiti iz proizvodnje. Ovo se radi sa ciljem da se ublai problem hiperprodukcije hrane u EU. Ta povrina se ne sme koristiti za proizvodnju useva namenjenih preradi u hranu. Sa druge strane, ove povrine se mogu iskoristiti za gajenje energetskih useva, i pritom bi farmeri ostvarili dodatni prihod u vidu subvencije ija visina je odreena visinom ostvarene zarade od useva koji se gajio na toj povrini pre nego to je ta teritorija izdvojena iz proizvodnje hrane.
Napori EU da stimulie proizvodnju energetskih useva urodili su plodom. Za proizvodnju bioetanola u EU je 2004. godine upotrebljeno oko 1,2 miliona tona itarica i 1 milion tona eerne repe. Za proizvodnju biodizela u 2004. godini u EU je upotrebljeno 4,1 miliona tona uljane repice. Priblino 0,9 miliona hektara povrina na
99
Di Lucia, L.: Greening the European Union with Biofuels: Policy Opportunities and Dilemmas, Unpublished Masters thesis. International Environmental Science, Lund University, Lund, Sweden, 2005.
74
kojima je obustavljena proizvodnja bilo je upotrebljeno za proizvodnju neprehrambenih poljoprivrednih proizvoda. O poveanom korienju obnovljivih energetskih izvora, 2005. godine, ponovo su raspravljali u Evropskom Parlamentu i Veu za obnovljive izvore energije, pobornici zatite ivotne sredine; zatim u Savezu evropskih privrednih komora i Udruenju evropskih proizvoaa elektrine energije. Svi podravaju poveavanje udela obnovljivih izvora u energetskoj potronji EU na 20% do 2020. godine. Meutim, upozoravaju da e put do ostvarivanja postavljenog cilja biti teak; jer su 2005. godine samo etiri drave lanice EU (Nemaka, Danska, Finska i panija) razradile i usvojile nacionalne programe za postizanje tih ciljeva. Istovremeno sa merama za poveanu potronju obnovljivih energetskih izvori Komisija je predloila i niz inicijativa, koje bi omoguile Evropskoj uniji da smanji potronju energije za 20% do 2020. godine. lanice EU konstatovale su da su za postizanje tog cilja najprimereniji sektori stambene gradnje i transporta. Od Komisije se oekuje da predloi niz konkretnih mera i reenja. Odbor za poljoprivredu je prvi put u februaru 2006. godine raspravljao o strategiji sa stanovita biogoriva i biomase, kao i predvienih potreba drava EU za uvoz iz drava izvan EU. U septembru 2006. godine Komisija je objavila Akcioni plan za efikasnije korienje energije. Ujedno je predlagala da se prihvati direktiva o energetskoj efikasnosti u graevinarstvu, direktiva za podsticanje kombinovane proizvodnje energije za grejanje i elektrine energije, kao i direktiva o efikasnom korienju energije i usluga u energetskom sektoru. U januaru 2007. godine Komisija EU je dala na odluivanje predlog nove Energetske politike za Evropu (Energy Policy for Europe). Ovaj predlog sadri smernice za buduu proizvodnju i upotrebu OIE, prema kojima:100 a) uee obnovljivih izvora energije u ukupnoj potronji energije treba da bude 20% do 2020. godine, b) uee biogoriva u dizelu i benzinu treba da bude 10% u svakoj zemlji lanici EU, c) ukupna potronja energije 2020. treba da bude 20% manja nego 2000. g. Trenutno, Komisija EU radi na inkorporaciji ovih predlogu u zakonsku formu. 7.2 Pregled mera za podsticaj proizvodnje i upotrebe biogoriva u EU U ovom delu opisane su mere koje pojedine zemlje lanice EU preduzimaju radi podsticaja proizvodnje i korienja obnovljivih izvora energije, posebno biodizela (tab. 28).101 1. Delimino ili potpuno oslobaanje od akcize. Ova mera ima za cilj da smanji cenu biogoriva na pumpi i samim tim da povea njegovu cenovnu konkurentnost na tritu tenih goriva. 2. Oslobaanje od plaanja poreza na emisiju CO2. Ova mera ima za cilj da smanji cenu biogoriva na pumpi, imajui u vidu njegove povoljnije ekoloke karakteristike u pogledu emisije CO2 u odnosu na mineralni dizel.
100 101
ALTRAN Brings Forward a Way to a Sound European Biofuel Strategy: web address: http://cordis.europa.eu/wire/index.cfm?fuseaction=article.Detail&rcn=14789 Di Lucia, L.: Greening the European Union with Biofuels: Policy Opportunities and Dilemmas, Unpublished Masters thesis. International Environmental Science, Lund University, Lund, Sweden, 2005. p. 64.
75
3. Smanjene dabina za Flexi-Fuel Vehicles (FFV).102 Zemlje lanice mogu koristiti odreene olakice, na primer, smanjiti trokove registracije takvih vozila ili saobraajnih dabina. Ova mera ima za cilj da podstie uvoenje Flexy- Fuel vozila na trite. 4. Subvencionisanje proizvodnje sirovina. Pored mera propisanih Zajednikom poljoprivrednom politikom EU postoji iroka mogunost subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje, a propisuju ih dravni organi zemalja lanica EU. 5. Olakice za kapital. Sa ciljem da se poveaju investicije u proizvodnju, distribuciju i potronju biogoriva zemlje lanice EU su usvojile planove olakice za kapital. 6. Sredstva za istraivake i razvojne programe. Zemlje lanice EU daju finansijsku pomo za istraivake projekte razliitog tipa, sa ciljem da se smanje trokovi proizvodnje biogoriva, razvoj naprednijih oblika biogoriva, poboljanje karakteristika blendiranih goriva. 7. Obavezna upotreba biogoriva. Distributeri su obavezni da trite snabdevaju odreenom koliinom biogoriva ili pak da sva goriva koja se prodaju na nacionalnom tritu moraju da sadre odreeni procenat biogoriva. 8. Standardi kvaliteta biogoriva. Standardi kvaliteta se uvode da bi se poveala pouzdanost u korienju biogoriva. 9. Samoinicijativne akcije vlade. Vlade na lokalnom i dravnom nivou volonterski prihvataju da kao prikaz svoga opredeljenja za korienje biogoriva koristi biogoriva u sopstvenom auto parku. 10. Izuzimanje od naplaivanja parking usluga. U ovom sluaju vozai se podstiu kombinacijom ekonomskih i praktinih podsticaja. Naravno, ovakva mera zahteva odreen stepen uestvovanja vlade u finansiranju ovakvoga podsticaja. 11. Brojnost i dostupnost pumpi za biogoriva. Brojnost i dostupnost pumpi za biogoriva su od fundamentalnog znaaja da bi se obezbedila rairenija upotreba biogoriva. 12. Oslobaanje od poreza za tetne emisije. Imajui u vidu njihove povoljne ekoloke karakteristike, biogoriva se oslobaaju od plaanja poreza, koji su uvedeni za odreene aktivnosti sa ciljem da bi se smanji negativni uticaj na zdravlje i ivotnu sredinu kao posledica tih aktivnosti. 13. Prilagoavanje ekolokih poreza. Uvode se porezi na aktivnosti i emisije koje uveavaju oteenje ivotne sredine. Biogoriva su izuzeta iz poveanja poreza zahvaljujui povoljnim ekolokim karakteristikama, ime se poveava njihova konkurentnost na tritu. Uvoenjem novih poreza poveavaju se budetski prihodi, to otvara mogunost smanjenja drugih poreza (na primer, porezi na zarade). 14. Informacije i aktivnosti u oblasti odnosa sa javnou. Obezbediti javnost i masovnost informacija o dostupnosti i prednostima korienja biogoriva.
102
Flexy-Fuel Vehicle je vozilo koje moe koristiti meavinu razliitih goriva.
76
Tab. 28. Preduzete mere za podsticaj proizvodnje i korienja biogoriva u zemljama EU

Zemlja lanica Austrija Belgija Kipar eka Danska Estonija Finska Francuska Nemaka Grka Maarska Irska Italija Letonija Litvanija Luksemburg Malta Holandija Poljska Portugal Slovaka Slovenija panija vedska Vel.Britanija Ukupno 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Mera 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.
19
11
Izvor: Podaci su preuzeti iz izvetaja zemalja lanica EU objavljenih na WEB stranici Evropske Komisije. Podaci su dostupni na: http://www.eu.int/comm/energy/res/legislation/biofuels_members_states_en.htm.
77
7.3 Situacija i perspektive proizvodnje i primene biodizela u Vojvodini/Srbiji Poslednjih godina na savetovanjima poljoprivrednika i energetiara sve ee se ukazuje na potrebu veeg korienja biomase kao obnovljivog energenta u Srbiji, po uzoru na praksu u zemljama okruenja. Zakon o energetici Skuptina Srbije usvojila je jula 2004. godine. Od oekivanog velikog broja prateih zakona, pravilnika i drugih dokumenata nakon skoro tri godine nije donet ni jedan. Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, na sastancima u Privrednoj komori Srbije decembra 2005, te na sajmovima energetike u Beogradu 2005. i 2006, optimistiki su prikazivali situaciju u oblasti zakonskih podrki za korienje OIE, kao da je u toj oblasti uinjeno mnogo, ali ih naalost ni novembra 2007, u Slubenom glasniku jo uvek nema. Poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini sa velikim interesovanjem oekuju da vide kako e izgledati podsticajno okruenje za korienje biomase u Srbiji, jer pamte pozitivna iskustva o korienju biomase kao energenta, pre dve i po decenije u Vojvodini, a na tadanjem tehnikom i tehnolokom nivou. U to vreme, Vojvodina je imala vee ingerencije autonomije nego sada, pa je iz poreza na prodaju derivata nafte i uglja formirala fond iz koga je podsticano korienje OIE. Ima vie razloga to se biomasa, pa i biodizel, 2006. u Vojvodini nije koristila kao energent ili je to raeno u zanemarljivim koliinama: niska cena elektrine energije (najnia meu 35 zemalja Evrope), odsustvo odgovarajuih pravnih i tehnikih propisa koji bi ostvarili ambijent podsticajan za korienje obnovljivih izvora energije i investicije u takva postrojenja, neiskren i nedovren odnos prema evropskim integracijama, odnosno poslovima koje treba uraditi pre no to do njih eventualno moe da doe, veina stanovnitva nema dovoljno odgovoran odnos prema zatiti ivotne sredine i osea se bespomonom, bez inicijative je i preduzimljivosti, u Vojvodini/Srbiji je zanemarljiv broj strunjaka svih profila i kvalifikacija koji su osposobljeni za uvoenje u korienje razliitih vidova obnovljivih izvora energije (OIE). U Vojvodini za to treba osposobiti bar 140 ljudi sa fakultetskom diplomom. Bie to samo 1% od 14.000 radnika na novim radnim mestima u oblasti korienja OIE u Vojvodini 2012. godine, a to predvia Program osvarivanja strategije razvoja energetike u Srbiji iz 2007. g. Srbija je 2003. i 2005. potpisala meunarodne ugovore o pristupanju Evropskom tritu energije. Time se obavezala da u toku 2005. i 2006. izradi jasan, precizan i strog pravni okvir za gazdovanje energijom, energentima, zagaivaima i zagaujuim materijama, pa time i obnovljivim izvorima energije. Prema tome, aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi stvaranja povoljne klime za proizvodnju energije iz OIE u Vojvodini/Srbiji, su sledee: donoenje potrebne legislative; donoenje i sprovoenje finansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korienja OIE; donoenje i sprovoenje nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korienja OIE; realizacija investicionih projekata u oblasti korienja OIE;
78
stvaranje strunjaka za planiranje projektovanje, izgradnju i eksploataciju postrojenja za korienje OIE-biomase; praenje i kontrola realizacije razvoja strategije u oblasti OIE. Konkretne mere koje, prema odluci Vlade Srbije iz januara 2007, u narednim mesecima treba preduzeti i dati rokovi su prikazani u tab. 29. Tab. 29. Mere koje prema odluci Vlade Srbije iz januara 2007. treba preduzeti radi ostvarenja sigurnog i podsticajnog okruenja za investicije i korienje obnovljivih izvora energije u Srbiji 103
1.1 1.1.1 Dokumenti/Rokovi Izmene i dopune vaeih zakona
(poetak 01.03.2007, rok 9 meseci)
Novosti, izmene, ciljevi Vre se radi implementacije finansijskih i drugih olakica i podsticaja koji su detaljno opisani u Programu realizacije strategije razvoja energetike u Srbiji do 2015. Ciljevi: 1) Uspostavljanje Dravnog fonda za finansijsko podsticanje nacionalnog programa energetske efikasnosti i proizvodnje energije iz OIE. Sredstva za Dravni fond e se obezbeivati sa rauna za potroenu elektrinu energiju, od prodaje nafte i naftnih derivata, uglja, registracije motornih vozila, poreza, od dobrotvora, meunarodnih donacija, fondova i sl; 2) Definisanje procedura i uslova za dobijanje saglasnosti za izgradnju objekata namenjenih korienju OIE. Cilj: U l. 10. dodati novi stav koji glasi: Ako je predmet koncesije izgradnja novog, ili rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija postojeeg objekta namenjenog korienju OIE. Vlada RS odobrava koncesionu naknadu utvrenu u toku tenderskog postupka za izbor najpovoljnijeg koncesionara. Cilj: U l. 9, posle stava 1. dodaje se stav 2a. koji glasi: 2a. Fond je duan da za svaku budetdku godinu predvidi najmanje 10% svoga kapitala za izdavanje garancija i supergarancija za kredite koje banke i druge finansijske organizacije u Republici Srbiji odobravaju privrednim subjektima za realizaciju projekata za korienje OIE. Cilj: U l. 193. menja se taka 9) i glasi: 9) lica, osim fizikih na opremu koja se ne proizvodi u zemlji, a slui neposredno za zatitu ivotne sredine, podizanje energetske efikasnosti ili korienje OIE.
1.1.2
Zakon o energetici
(poetak 01.03.2007, rok 3 meseca)
1.1.3
Zakon o koncesijama
1.1.4
Zakon o garancijskom fondu

1.1.5
Carinski zakon o garancijskom fondu

103
Tei, M., Babi, M Martinov, M.: Predstojei podsticaji za korienje biomase kao energenta, Savremena poljoprivredna tehnika, 33 (1-2), 2007. str. 53-59.
79
1.1.6
Zakon o porezu na dobit preduzea

Cilj: U l. 48. menja se stav 1. i glasi: Obvezniku koji izvri ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti ili u projekte za unapreenje korienja OIE ili u poveanje sopstvene ili uopte energetske efikasnosti, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% izvrenog ulaganja, s tim to ne moe biti vei od 50% obraunatog poreza u godini u kojoj je izvreno ulaganje. Cilj: U l. 79. menja se stav 1. i glasi: Obveznik koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 60 dana od dana prodaje, uloi u reavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja lanova svoje porodice, odnosno domainstva, ili u izgradnju objekata za korienje OIE, oslobaa se poreza na kapitalni dobitak. Cilj: U l.9 dodaje se taka 4) koja glasi 4) na meavine biogoriva sa derivatima nafte iz take 1), 2) i 3) ovog lana primenjivae se akcizne stope odreene u tim takama umanjene srazmerno procentu sa kojim uestvuje biogorivo u toj meavini. Cilj: U l. 7 posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi: Pored uslova iz stava 2. ovog lana korienje obradivog poljoprivrednog zemljita u nepoljoprivredne svrhe moe da se vri ako se na njemu grade objekti za korienje OIE. Cilj: U l. 10, posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: Od 2010. godine javni prevoz putnika i stvari mogu vriti prevoznici ija potronja tenih i gasovitih biogoriva u ukupnoj potronji naftnih derivata u prethodnoj godini iznosi najmanje 15%. Ciljevi: 1) U l. 18, posle take 7) dodaje se taka 7a) koja glasi: 7a) Donosi planove i programe korienja OIE i poveanja energetske efikasnosti u tesnoj saradnji sa nadlenim regionalnim centrom za energetsku efikasnost i naelnikom okruga i ureuje i obezbeuje sprovoenje tih programa na svojoj teritoriji. 2) Menja se l. 82. i glasi: Lokalne komunalne takse ne plaaju se za korienje prava, predmeta i usluga od strane dravnih organa i organizacija teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, niti na korienje prava, predmeta i usluga u oblasti korienja OIE i poveanja energetske efikasnosti. 3) U l. 83, posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi: Takse iz take 5), 11) i 14) ovog lana umanjuju se za 25% za drumska motorna vozila i plovna postrojenja koja koriste goriva dobijena iz biomase, ili meavine tih goriva i naftnih derivata.
1.1.7
Zakon o porezu na dohodak graana

1.1.8
Zakon o akcizama
1.1.9
Zakon o poljoprivrednom zemljitu

1.1.10
Zakon o prevozu i drumskom saobraaju

1.1.11
Zakon o lokalnoj samoupravi

80
1.1.12
Zakon o proizvodnji, preradi, prometu i energetskom korienju biomase

Cilj: Ovaj zakon je neophodno doneti da bi se na najracionalniji nain uredila oblast proizvodnje, prerade, prometa i energetskog korienja biomase i stvorili uslovi za proizvodnju energije iz biomase koja predstavlja na najvei energetski potencijal meu OIE. Cilj: Ratifikacija je neophodna jer omoguava izradu nacionalnog Izvetaja o klimatskim promenama, razradu metodologije CDM projekata za lociranje objekata za korienje OIE i uspostavljanje saradnje sa finansijskim institucijama i partnerima u domenu primene CDM projekata. Ciljevi: 1) Da minimalni udeo OIE u proizvodnji elektrine/toplotne energije u Srbiji do 2010. god bude najmanje 3%; 2) Da udeo elektrine/toplotne energije dobijene iz OIE i biogoriva za motorna vozila u ukupno potroenoj energiji optina, gradova i grada Beograda tokom godina bude najmanje 2,5%. Ciljevi: 1) Ovaj pravilnik treba da definie: tehnike i druge uslove i trokove prikljuenja objekata koji koriste OIE za proizvodnju elektrine i toplotne energije na komunalne (javne) sisteme za distribuciju elektrine i toplotne energije, sa tarifnim sistemom za pristup i korienje distributivnog sistema; tarifni sistem i garantovane otkupne cene elektrine i toplotne energije proizvedene iz OIE i komunalnog otpada uz uvaavanje sistema fiksnih cena i podsticaja definisanih ovim POS-OIE. 2) Poto u skladu sa Zakonom o energetici ovaj dokument donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, nuno je uraditi ugledni primerak pravilnika i koordinirano sprovesti postupak njegovog donoenja na celoj teritoriji Republike Srbije.
1.1.13
Ratifikovanje protokola iz Kjota

1.1.14
Uredba o povlaenim proizvoaima elektrine i toplotne energije iz biogoriva

1.1.15
Pravilnik o tarifnom sistemu u uslovima prikljuenja povlaenih proizvoaa elektrine energije na sistem za prenos i distribuciju elektrine energije
1.2 1.2.1
Finansijske mere za podsticanje Uspostavljanje subvencija za istraivanje i razvoj tehnologija i konkretnih proizvoda i edukacije u oblasti OIE
Cilj: Dravni fond za podsticanje proizvodnje energije iz OIE e svaki dinar koji neki privredni subjekat uloi u istraivanje i razvoj tehnologija i konkretnih proizvoda u oblasti OIE subvencionisati sa 0,5 dinara, a na porez na dobit preduzea zakonom e se obezbediti poreski kredit od 20% sume uloene u projekte (istraivanje, razvoj i edukaciju) u oblasti OIE. Cilj: Garancijski fond RS davae garancije na kreditna zaduenja po ovom osnovu , a na porez na dobit preduzea zakonom e se obezbediti poreski kredit od 20% sume uloene u projekte (transfer znanja) u oblasti OIE.
1.2.2
Uspostavljanje finansijske pomoi za transfer znanja i tehnologija iz oblasti OIE koja ve postoje u naem okruenju
81
Poglavlje 7 Pravni okvir proizvodnje i primene biodizela 1.2.3 Uspostavljanje finansijskih olakica za podsticanje razvoja domae proizvodnje i razvoja opreme za korienje OIE, i podsticanje domaih preduzetnika i lokalnih zajednica za ulaganje i korienje OIE
Cilj: Garancijski fond RS davae garancije na kreditna zaduenja po ovom osnovu, a na porez na dobit preduzea zakonom e se obezbediti poreski kredit od 20% sume uloene u projekte (izgradnja objekata za korienje OIE), s tim to e lokalne zajednice biti subvencionisane iz Dravnog fonda za OIE sa 10% sume uloene u izgradnju objekata za korienje OIE.
1.2.4
Uspostavljanje subvencija za opremanje i akreditaciju laboratorija i stvaranje uslova za primenu sprovoenja mera kontrole
Cilj: Dravni fond za OIE e svojim budetom obezbeivati svake godine odgovarajua sredstva za subvencionisanje opremanja i modernizaciju mernoistraivake opreme.
1.2.5
Uspostavljanje carinskih olakica za uvoz neophodne opreme i sirovina za objekte koji koriste energiju OIE
Cilj: Osloboditi od plaanja uvoznih dabina lica, osim fizikih na opremu koja se ne proizvodi u zemlji, a slui neposredno za zatitu ivotne sredine, ili podizanje energetske efikasnosti, ili korienje OIE.
1.2.6
Uspostavljanje dugorono garantovanih proizvoakih cena energije dobijene iz OIE

Ciljevi: 1) Dravni fond e subvencionisati sa po 2 cent cenu svakog kWh elektrine energije proizvedene iz OIE i isporuene potroaima preko prenosne/distributivne mree. 2) Dravni fond i nadleni organ lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, po principu polapola, subvencionisae sa 1,0 cent cenu svakog kWh toplotne energije dobijene korienjem OIE i isporuene potroaima preko komunalnog sistema za distribuciju toplotne energije. 3) Dravni fond i nadleni organ lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, po principu polapola, subvencionisae sa 6,0 cent cenu svakog litra 100%-nog biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE koja se preko registrovane prodajne mree proda na teritoriji lokalne samouprave. 4) Dravni fond i nadleni organ lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, po principu polapola, subvencionisae sa 6,0 cent svaku procentualnu koliinu biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE koja se preko registrovane prodajne mree proda u okviru meavine dizel goriva, odnosno benzina, fosilnog porekla na teritoriji lokalne samouprave. Cilj: Dravni fond OIE subvencionisae se sa po 2,5 cent cenu svakog litra tenog ili gasovitog biogoriva koje se posredstvom distributivne mree isporui za pogon motornih vozila.
1.2.7
Uspostavljanje subvencija za biogoriva koja koriste motorna vozila

82
1.3 1.3.1
Nefinansijske mere za podsticanje Stvaranje strunjaka za upravljanje projektima u oblasti OIE

(poetak 01.01.2007, kontinualno)
Cilj: Negovati studijske grupe na univerzitetima i istraivako-razvojne projekte u Ministarstvu nauke i zatite ivotne sredine u oblasti energetske efikasnosti i OIE, kao delova nacionalnog programa, za stvaranje strunjaka u oblasti korienja OIE.
1.4
Realizacija investicionih projekata u oblasti korienja OIE Izraditi odgovarajui broj studija izvodljivosti
(poetak 01.06.2007, kontinualno)
1.4.1
Ciljevi: 1) Ove studije treba da u svome finansijskom delu sadre potpunu cost-benefit analizu kako bi se sagledale sve koristi potencijalne realizacije projekta, a ne samo vidljivi trokovi koji nastaju gradnjom i eksploatacijom objekata za korienje OIE; 2) Dravni fond za OIE subvencionisae ovakve studije sa 40% njihove cene. Cilj: Finansiranje ove aktivnosti obezbediti iz dravnog fonda, preko Agencije za energetsku efikasnost, meunarodnih agencija i fondova, Svetske banke, Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine i sl.
1.4.2
Realizovanje odgovarajueg broja demonstraciono/oglednih OIE-objekata i pilot projekata

(poetak 01.09.2007, rok 3 godine)
83
7.4 Pravni dokumenti EU u vezi sa obnovljivim izvorima energije 1. European Commission, 1997. Energy for the future: Renewable sources of energy, COM 599, Brussels. 2. European Commission, 2000. Green Paper: Towards a European strategy for the security of energy supply, COM 769, Brussels. 3. European Commission, 2001. White Paper: European transport policy for 2010: time to decide, COM 370, Brussels. 4. Directive 2003/96/EC restructuring the Community framework for the taxation of energy products and electricity of 27 October 2003. Official Journal L 283 of 31.10.2003. 5. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council of 8 May 2003 on the promotion of the use of biofuels or other renewable fuels for transport. Official Journal L 123 of 17.5.2003. 6. European Commission, 1997. Energy for the future: Renewable sources of energy, COM 599, Brussels. 7. European Commission, 2000. Green Paper: Towards a European strategy for the security of energy supply, COM 769, Brussels. 8. European Commission, 2001. White Paper: European transport policy for 2010: time to decide, COM 370, Brussels. 9. European Commission, 2001. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the Economic and Social Committee, and the Committee of the Regions on alternative fuels for road transportation and on a set of measures to promote the use of biofuels, COM 547, Brussels. 10. European Commission, 2003. European energy and transport trends to 2030, DG for Energy and Transport, 11. European Commission, 2003. CAP Reform Summary, DG for Agriculture, Newsletter Special Edition, July 2003. 12. European Commission, 2004. Promoting biofuels in Europe; securing a cleaner future for transport, DG for energy and transport. Available at http://europa.eu.int/comm/dgs/energy_transport/index_en.html (24/10/2005). 13. European Commission, 2004. Energy and Transport: report 2000-2004, DG for Energy and Transport, Luxemburg. 14. Treaty Establishing the European Community, Consolidated Versions of the Treaty on European Union and of the Treaty Establishing the European Community. Official Journal C 325 of 24.12.2002. 15. Directive 2003/17/EC of the European Parliament and of the Council of 3 March 2003 amending Directive 98/70/EC relating to the quality of petrol and diesel fuels. Official Journal L 76 of 22.03.2003. 7.5 Literatura 1. Di Lucia, L.: Greening the European Union with Biofuels: Policy Opportunities and Dilemmas, Unpublished Masters thesis. International Environmental Science, Lund University, Lund, Sweden, 2005. 2. ALTRAN Brings Forward a Way to a Sound European Biofuel Strategy: http://cordis.europa.eu/wire/index.cfm?fuseaction=article.Detail&rcn=14789 3. Tei, M., Babi, M Martinov, M.: Predstojei podsticaji za korienje biomase kao energenta, Savremena poljoprivredna tehnika, 33 (1-2), 2007.
84
Poglavlje 8 Uloga dravnog i privatnog sektora u realizaciji proizvodnje i korienja biodizela
8 ULOGA DRAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U REALIZACIJI PROIZVODNJE I KORIENJA BIODIZELA 8.1 Mere podsticaja proizvodnje i potronje biodizela Mere za podsticaj proizvodnje i potronje biodizela se mogu podeliti na ekonomske mere, mere fiskalne politike, obavezujue i preporuene mere, te na mere informisanja i unapreenja i jaanja saradnje izmeu interesnih grupa (drutvenih i poslovnih). Sve ove mere se mogu primeniti u svim fazama ivotnog lanca biodizela, koji ine: proizvodnja sirovine, proizvodnja biodizela, distribucija biodizela, trite biodizela i potroai (sl. 15).
Sl. 15. Vrste mera i njihova veza sa pojedinim fazama ivotnog lanca biodizela U EU se meu navedenim merama najvei znaaj pridaje ekonomskim merama koje se preduzimaju radi pokria veih trokova proizvodnje biodizela u odnosu na mineralni dizel. Do nedavno, trokovi proizvodnje biogoriva su bili za 2 do 4 puta vei u odnosu na trokove proizvodnje fosilnih goriva. Pri ceni sirove nafte od 65 $/bbl procenjuje se da su trokovi proizvodnje biodizela bili za 50% vei u odnosu na trokove proizvodnje mineralnog dizela.104 U novembru 2007. cena nafte je ve dostigla 90-95 $/bbl, pa se raunice i ekonomski efekti brzo menjaju. 8.1.1 Proizvodnja sirovina Za proizvodnju biodizela u Srbiji pre svega treba obezbediti potrebne sirovine. Najznaajnije uljane kulture u Srbiji su suncokret i soja, a u novije vreme poinje da se seje i uljana repica. Kako bi se poljoprivrednicima koji uzgajaju uljane kulture dao podsticaj i podrka u daljoj proizvodnji soje, suncokreta i uljane repice potrebno je osigurati podrku drave merama o kojima je poetkom 2007. godine bilo puno rei, a koje su standardno reenje u poljoprivrednoj politici EU.
104
Pelkmans, L, Denys T, Govaerts, L: Biofuel Policies and World-Wide Examples, VITO, Flemish Institute for Technological Research, Boeretang 200, 2400 Mol, Belgium, 2006. p. 6.
85
Mere podrke proizvodnji uljarica treba da ukljue: podsticaj za namensku proizvodnju uljarica, dodatna posebna premija za oleinski tip suncokreta, siguran otkup tokom viegodinjeg perioda u budunosti, garantovane cene za vie godina unapred, zabranu nenamenske potronje otpadnih biogenih masnoa za stonu hranu, proizvodnja i korienje uljarica u proizvodnom procesu koje daju najbolji odnos cene i sadraja ulja. - Podsticaji za namensku proizvodnju uljarica za korienje kao energenta Prihod za poljoprivredne proizvoae zavisi od prinosa po hektaru i od trine cene koja se moe dobiti za usev kada se proda. Ove cene treba da budu bazirane na cenama za konkurentna fosilna goriva i poljoprivrednicima nisu nimalo primamljive ukoliko ne postoji neka podrka sa strane (npr. od drave). Prvi koraci su uinjeni, Uredbom o subvencioniranju proizvodnje industrijskog bilja (hmelja, uljane tikve, uljane repice i duvana u listu), roda 2006. godine ("Slubeni glasnik RS", br. 106/05 i 108/05-ispravka) propisano je da pravna i fizika lica koja se bave proizvodnjom industrijskog bilja imaju pravo na odreena sredstva po hektaru zasada. Ova uredba se donosi svake godine na predlog Ministarstva poljoprivrede. U 2006. g. subvencija po hektaru zasejane uljane repice iznosila je 7.000 dinara. Treba poveati iznos regresa za ubrivo, gorivo i seme, kako bi se poljoprivrednicima olakale pripreme za setvu. Trebalo bi, moda, reprogramirati kredite i otpisati kamate i poreze na katastarski prihod, a poljoprivrednici su posebno zainteresovani za otpis naknade za vodni doprinos. Poljoprivrednici koji prijave proizvodnju moraju da imaju mogunost ostvarivanja prava na regresiranje repromaterijala, odnosno goriva, mineralnog ubriva i deklarisanog semena. Vladinom Uredbom o uslovima i nainu korienja sredstava za regresiranje repromaterijala za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura u 2007. godini predvieno je da registrovana poljoprivredna gazdinstva koja su prijavila proizvodnju na povrini do deset hektara imaju pravo na regresiranje repromaterijala u iznosu od 8.000 dinara po hektaru zasejane povrine. Gazdinstva koja su prijavila proizvodnju na povrini od 11 do 100 hektara imaju pravo na tri regresa - 3.500 dinara po hektaru za dizel gorivo ili Evrodizel, 2.500 dinara po hektaru za mineralno ubrivo i 2.000 dinara po hektaru za deklarisano seme. Ona gazdinstva koja umesto dizel goriva i Evrodizela koriste biodizel imaju pravo na 3.850 dinara po hektaru prijavljene povrine. Ovi regresi, u jesen 2007, za sezonu 2007/2008, su se pokazali kako efikasan podsticaj. - Siguran otkup i garantovane cene uljarica Da bi se obezbedila dugorona stabilna planirana proizvodnja i podsticanje rasta korienja uljarica za proizvodnju biodizela, treba uvesti minimalne garantovane cene i obavezni otkup trinih vikova uljarica u Srbiji. U Srbiji, 2006. godine, prvi put se primenjuje evropski model podsticaja poljoprivrede premijama, pa tako i proizvodnje uljarica. Po hektaru uljane repice je
86
isplaivano 7.000 din (oko 90 ), meutim to je izuzetno malo, ak i kada se uzmu u obzir samo zemlje u okruenju gde podsticaji iznose od 250 do 310 po hektaru. Da bi poveali konkurentnost na EU tritu za nae proizvode potrebno je od sledee godine poveati iznos podsticaja. - Zabrana nenamenske potronje otpadnih biogenih masnoa za stonu hranu U rezervoarima za ulja u fabrikama jestivih ulja godinje se izdvaja vie hiljada tona uljnih taloga. Uklanjanjem i ceenjem ovih taloga oslobaa se oko 2.000 tona biljnog ulja godinje. Ova ulja su godinama zavravala u cisternama fosilnog dizela. U poslednje vreme koriste se u oleohemijskoj industriji. Racionalnija namena ove sirovine je proizvodnja metilestera masnih kiselina. Ovo tim pre to cena i kvalitet ovih ulja odgovaraju zahtevima koje treba da ispune sirovine za proizvodnju kvalitetnog biodizela. Visoke temperature korienja dovode do degradacije biljnih ulja (u fritezama, prionicama i sl.), do stvaranja opasnih aldehida, ketona i drugih otrova, kancerogenih materija. Ubacivanje ovih materija u lanac ishrane, primena ovih ulja u proizvodnji koncentrata za stonu hranu, ili, prostije, njihovo meanje sa otpacima hrane radi ishrane stoke u zemljama EU propisima nije dozvoljeno. Isto tako, nedozvoljivo je bacanje ovih ulja u vodotokove. Organizovano prikupljanje otpadnih masnoa biljnog i ivotinjskog porekla je preduslov uspenosti ove akcije. Procena je da u Srbiji svake godine ima par hiljada tona korienih biljnih ulja. To ukazuje na velike dimenzije opasnosti i tete. Koliina od vie stotina litara biljnih ulja baenih u reku minorna je u odnosu na koliine rene vode. Meutim, troak za uklanjanje ulja u fabrikama vode je neuporedivo vei od vrednosti ulja. Jedino racionalno reenje za ovaj hemijski opasan otpad, za koriena biljna ulja, je hemijska destrukcija, odnosno proizvodnja biodizela. U naoj zemlji su reeni tehnikotehnoloki problemi alkoholize ovih ulja. Ostali su gotovo nereivi problemi vezani za prikupljanje korienih ulja. Po inerciji tradicije koriena ulja se bacaju u pomije, kanalizaciju ili vodotokove. Kao primer reenja mogu posluiti neke zemlje zapadne Evrope koje su uspele organizovano da pristupe prikupljanju otpadnih masnoa i time doprinesu ouvanju ivotne sredine ne zagaujui vodotokove, ne trujui hranu za domae ivotinje i smanjujui emisiju tetnih materija korienjem biodizela umesto fosilnog dizela za pogon vozila za gradski prevoz u gusto naseljenim gradskim sredinama. Treba doneti propis kojim e se u Srbiji zabraniti nenamensko odlaganje i korienje otpadnih biogenih masnoa za stonu hranu ili isputanje u kanalizaciju ili vodotokove. 8.1.2 Proizvodnja biodizela - Investicije U Evropskoj uniji, u prvoj fazi tehnolokog razvoja biodizela, poetkom devedesetih godina XX veka, istraivanje i razvoj tehnologija proizvodnje kao i izgradnja prvih pogona za proizvodnju biodizela bili su finansirani delom ili u potpunosti iz evropskih, nacionalnih i regionalnih investicionih fondova. Ovaj vid stimulacije proizvodnje biodizela imao je za cilj da se pokrene proizvodnja biodizela u EU, te da se stvori trite za plasman i kupovinu biodizela. Nakon usavravanja
87
tehnologije proizvodnje i uhodavanja prvih pogona za proizvodnju biodizela evropski i nacionalni fondovi su se postepeno povukli, prepustivi investiranje u pogone za proizvodnju biodizela uglavnom privatnom sektoru. Investiciona ulaganja u pogone kapaciteta oko 100.000 tona godinje proizvodnje biodizela se kreu u rasponu 15-20 miliona . ak iako bi se izgradnja takvog pogona potpomogla sa 10 miliona nepovratnih sredstava, to bi imalo samo skroman uticaj na smanjenje cene kotanja biodizela, od oko 0,01 /l. Dravni podsticaj izgradnji fabrike biodizela predstavalja podstrek za uvoenje biodizela na trite, ali ima relativno mali uticaj na cenu kotanja. Dravni podsticaj ima smisla samo kod podrke razvijanja novih tehnologija i izgradnje pilot postrojenja (aktuelni sluaj biodizela druge generacije). U cilju lakeg i efikasnijeg investiranja u industriju biodizela, izmeu ostalog potrebno je: promovisati proizvodnju i upotrebu biodizela (propisi, dozvole, stvarati trite), uvesti izvozne podsticaje za biodizel i subvencioniranje proizvodnje biodizela, osloboditi opremu za proizvodnju biogoriva od uvoznih carina, podsticati investicije stvaranjem atraktivnog konkurentnog privrednog okruenja, kontrolisati kvalitet proizvedenog biodizela, da bude u skladu sa vaeim standardom ne samo u fabrici neposredno nakon proizvodnje, nego i na pumpama prilikom prodaje korisnicima. - Podsticaj proizvoaa U cilju da se smanji cena kotanja biodizela mogu se dati podsticaji proizvoaima biodizela. To se moe uiniti u vidu direktnih subvencija proizvoaima u celom proizvodom lancu biodizela (poljoprivedni proizvoai, privredni subjekti u industrija ulja i biodizela). S obzirom da u ceni kotanja biodizela, trokovi sirovine (zrna uljarica) uestvuju sa oko 55%, subvencionisanje bi imalo najvei efekat ako bi bilo usmereno ka proizvoaima uljarica. Potrebno je, meutim, razlikovati proizvoae koji proizvode uljarice u prehrambene svrhe od onih koji to ine sa namerom prerade u biodizel. - Sistem dozvoljenih koliina - kvota za proizvoae biodizela Sistem dozvoljenih koliina, odnosno kvota, u primeni je u Francuskoj i Italiji od 2000. U ovim zemljama, drava odreuje kvotu (koliinu biodizela) do koje se proizvodnja biodizela ne tereti porezima. Za razliku od poreskih olakica, ovaj sistem iziskuje vee administrativne trokove, ali oni su ipak znaajno nii u odnosu na visinu izostavljenog poreza. Sistem kvota ima sledee prednosti: garantuje stabilno trite biogoriva, mogunost dugoronog planiranja uz manje neizvesnosti na tritu biodizela (kvote se uvek odreuju unapred, najee za 6 godina), uspostavlja se budetska kontrola. Lake je praenje i planiranje budetskih kretanja,
88
Vlada moe odrediti uslove za dobijanje odreene koliine dozvola (kvota) (na primer dobijanje dozvola je uslovljeno energetskom efikasnou pogona, emisijom gasova sa efektom staklene bate, ekonominosti proizvodnje...).
Francuski sistem kvota ima i odreene sporedne - nepoeljne aspekte: veliina kvote u velikoj meri zavisi od politike spremnosti. Tako na primer u periodu izmeu 2000-2004. Vlada Francuske je bila protiv poveanja kvota iz budetskih razloga, ne postoji trini podsticaj za proizvodnju biodizela iznad veliine koja je odreena kvotom, izostale su inicijative privatnih preduzetnika. U Francuskoj su proizvodnja i trite biodizela bili pod dravnom kontrolom, to je obeshrabrilo privatne preduzetnike da investiraju u ovaj sektor, dozvoljene koliine kvota su davane samo pojedinim pogonima, to je dovelo do njihovog monopolskog ponaanja na tritu. Drava je nametnula administrativne terete eventualnim novim proizvoaima koji su nameravali da se pridrue tritu. 8.1.3 Distribucija biogoriva - Standardi za goriva Standardi za biodizel i ostala goriva stvaraju smernice za sve zainteresovane strane u ivotnom lancu biodizela. Proizvoai goriva prilagoavaju tehnologiju proizvodnje zahtevima Standarda o kvalitetu goriva. Proizvoai motora razvijaju motore i opremu motora prema specifikacijama goriva navedenim u standardu. Zahvaljujui standardizovanom kvalitetu biodizela potroai znaju da koriste kvalitetno gorivo. Devedesetih godina XX veka zemlje lanice EU su imale svoje verzije standarda za biodizel. Nakon uspostavljanja meunarodnog trita biodizela postalo je jasno da je neophodno imati jedinstveni standard na nivou Evrope, ili ak sveta. EU je 2003. usvojila jedinstveni standard za biodizel gorivo (EN14214). U Srbiji je 2004. usvojen Standard o kvalitetu biodizela (SRPS (JUS) EN 14214), ime je ispunjen osnovni tehniki preduslov za raireniju upotrebu biodizela u Srbiji. - Delimino ili potpuno oslobaanje biodizela od akcize Jedna od opte rasprostranjenih mera za stimulaciju proizvodnje i korienja biodizela u EU je delimino ili potpuno oslobaanje biodizela od poreza (akcize i PDV-a), odnosno davanje poreskih olakica. U zemljama EU oslobaanje od poreza (akciza i PDV) je dozvoljeno do visine poreza na mineralni dizel. U EU 2005. porez na mineralni dizel se kretao u rasponu od 0,224 do 0,680 /l. Veliina poreza na mineralno gorivo je predstavljala gornju granicu pri odreivanju visine poreskih olakica na biodizel u veini zemalja EU. Pored toga kao kriterijumi pri odreivanju veliine poreskih olakica uzeti su u obzir i trokovi proizvodnje biodizela kao i situacija u susednim zemljama. Mnoge zemlje su uvele poreske olakice, meutim izostala je oekivana reakcija trita. Uticaj visine poreskih olakica na kretanje proizvodnje biodizela je veoma oigledan u Nemakoj, gde je potronja biodizela u 2005. inila 6,05% ukupne potronje dizel goriva. Najvee poreske olakice na biodizel daje Nemaka, a ona iznosi 0,47 /l. Ovo veliko smanjenje poreza na biodizel je bilo jedino mogue nakon
89
uvoenja novih poreskih optereenje na mineralni dizel. U Nemakoj je 1999. godine na ve postojee poreze na mineralni dizel dodat i tzv. ekoloki porez (Ecotax). Uvoenjem dodatnog poreskog optereenja stvorena je mogunost za dalje relativno smanjenje cene biodizela. Ipak, pri uvoenju dodatnih poreskih optereenja na mineralna goriva treba voditi rauna i o eventualnim nepoeljnim efektima, koji se tiu pre svega konkurentnosti domaeg transportnog sektora. Tab. 30 pokazuje veliine poreskih olakica (akciza i PDV) primenjenih u zemljama lanicama EU 2005. godine. Tab. 30. Poreske olakice za biogoriva u nekim zemljama EU u 2005.105 Zemlja lanica EU Nemaka Francuska Austrija vedska panija eka Poljska Velika Britanija Poreske olakice za biodizel (/l) 0,47 0,33 0,31 0,395 0,30 0,329 0,29 0,30 Potronja biodizela u odnosu na ukupnu potronju dizela (%) 6,05 1,22 0,24 0,28 0,11 0,08 0,32 0,14 Poreske olakice za bioetanol (/l) 0,65 0,38 0,52 0,34 0,375 0,30 Potronja bioetanola u odnosu na ukupnu potronju benzina (%) 0,55 0,54 3,52 1,39 0,63 0,21
Na osnovu podataka navedenih u tab. 30 moglo bi se zakljuiti da zemlje koje daju vee poreske olakice imaju vee uee biogoriva u ukupnoj potronji goriva. Ipak to ne znai, da su poreske olakice same po sebi dovoljne da izazovu nagli rast proizvodnje biodizela. To se moe pokazati na primeru Nemake. I pored znaajnih poreskih olakica koje uiva bioetanol u Nemakoj, u 2005. u ukupnoj potronji benzina bioetanol uestvuje sa skromnih 0,55%. Poreska olakica nije sama po sebi dovoljna, ve je potrebno da ova mera bude propraena i drugim stimulativnim merama. Rezultati ekonomske analize proizvodnje biodizela u Srbiji pokazuju da pri aktuelnim cenama ulaznih sirovina i cene fosilnog dizela, biodizel moe biti konkurentan fosilnom dizelu jedino pod pretpostavkom, potpunog ili deliminog oslobaanja biodizela od akcize. Kljuni uslov rairenije upotrebe biodizela u Srbiji bie uvoenje ekonomskih mera, a najvanija meu njima je potpuno ili delimino izuzimanje biodizela od akciza.
105
Pelkmans, L, Denys T, Govaerts, L: Biofuel Policies and World-Wide Examples, VITO, Flemish Institute for Technological Research, Boeretang 200, 2400 Mol, Belgium, 2006.
90
- Obaveze za distributere goriva Neke zemlje EU su odredile obavezu umeavanja biodizela u mineralni dizel u odreenom procentu. Obaveza supstituisanja odreenog dela mineralnog dizela biodizelom se moe izvesti na nekoliko naina: 1. obaveza umeavanja biodizela u mineralni dizel u odreenom procentu, 2. obaveza distributera da plasira odreenu koliinu biodizela na tritu goriva (odreuje se u odreenom procentu od ukupne koliine prodatog goriva), 3. obaveza distributera da u saradnji sa drugim distributerom plasira odreenu koliinu biodizela na tritu goriva (ovaj scenario ukljuuje i sistem trgovine sa tkz. prenosivim sertifikatima goriva iz obnovljivih izvora). Prvi scenario podrazumeva da se na tritu ne moe prodavati isti mineralni dizel, nego samo u meavini sa biodizelom. Drugi scenario podrazumeva obavezu svih snabdevaa gorivom (rafinerije, uvoznici dizel goriva) da prue dokaze da je odreena koliina biodizela u datom periodu plasirana na tritu. Ovaj scenario je fleksibilniji u odnosu na prvi, s obzirom da ostavlja mogunost distributerima da u zavisnosti od raspoloivosti biodizela, u odreenom periodu umeavaju veu koliinu biodizela, dok u nekom drugom periodu manju, pa ak i da uopte ne umeavaju biodizel u mineralni dizel. Trei scenario podrazumeva uvoenje tkz. prenosivih sertifikata obnovljivih goriva (Renewable Fuel Certificate). Ovi sertifikati potvruju da je odreena koliina biodizela bila isporuena od strane odreenog distributera goriva. Ovi sertifikati su prenosivi, to znai da ukoliko jedan distributer nije u mogunosti da ispuni svoje obaveze, drugi distributer moe preuzeti delom ili u potpunosti njegove obaveze. Navedeni sistem obaveza ve funkcionie u nekim zemljama EU, kao to su Nemaka, Austrija, Holandija i Velika Britanija. U Austriji distributeri goriva su obavezni da u mineralni dizel umeavaju najmanje 2,5% biodizela. S obzirom da su u Austriji pored obaveze umeavanja biodizela date i znaajne poreske olakice za proizvonju biodizela, ve u 2006. cela koliina mineralnog dizela bila je blendirana sa 4,4% biodizela. U Velikoj Britaniji je u pripremi dokument o obavezi primene goriva iz obnovljivih izvora (Renewable Transport Fuels Obligation-RTFO) koji zahteva da do 2010. godine 5%vol svih dizel goriva u maloj prodaji treba da potie iz obnovljivih izvora. Da bi se osiguralo ostvarivanje ciljeva, u Velikoj Britaniji se planira uvoenje tkz. prenosivih sertifikata. Naftna kompanija dobija od nadlene dravne institucije onu koliinu sertifikata koja odgovara ostvarenoj prodaji biogoriva. Ukoliko je naftna kompanija posmatrane godine distribuirala veu koliinu goriva iz obnovljivih izvora od propisane (recimo 7%vol umesto popisanih 5%vol), ona bi bila u mogunosti da viak sertifikata proda drugoj naftnoj kompaniji kojoj su potrebni dodatni sertifikati kako bi ostvarila obaveze. Iako je sistem obaveznog umeavanja biodizela u mineralni dizel tek od nedavno u primeni, mogue je izvesti odreene zakljuke: Ukoliko ne postoje i druge stimulativne mere (kao u Austriji) distributeri goriva verovatno e oklevati da primene sistem obaveza. Usledie rasprave o ispravnosti sistema. Stoga je vano da se sistem oslanja na vrsto utemeljene principe. Cena kotanja biodizela je ugraena u prodajnu cenu goriva. Potroai e kroz veu cenu goriva pokriti poveane trokove proizvodnje biodizela pa samim
91
tim ova mera nee izazvati dodatni pritisak na dravni budet (kao u sluaju primene poreskih olakica, kada se kroz poreska odricanja nastoji odrati niska cena biodizela). Sigurno je da e doi do pojavljivanja administrativnih trokova oko manipulacije sa sertifikatima, izricanja kazni, odreivanja cene sertifikata ali jo nije sasvim jasno kakve e dodatne budetske rashode izazvati uvoenje ovog sistema Ukoliko ne postoje i druge stimulacije distributeri nee biti motivisani da poveaju udeo biodizela u mineralnim gorivima iznad propisanog nivoa. Zato je neophodno da ciljni udeo biogoriva u mineralnim gorivima bude realistian. Ovakav sistem odgovara principu prodaje biogoriva preko niskoprocentnih meavina biodizela i mineralnog dizela. Ukoliko se drava odlui i za prodaju visoko procentnih meavina i istog biodizela neophodno je razraditi poseban sistem. - Distribucija biodizela
Do kraja 2007. oekuje se usvajanje Uredbe o sadraju biogoriva u gorivu za motorna vozila (iji je nacrt teksta dat u Prilogu), kojom se odreuje najmanji sadraj biogoriva u svim dizel gorivima koja se distribuiraju na teritoriji Srbije. Odlukom Vlade Srbije iz januara 2007. predvieni su podsticaji iz dravnog fonda, za izgradnju pumpi za prodaju biodizela. Standardi kvaliteta za biogoriva u Srbiji postoje. Obaveza je distributera goriva da umeavaju propisanu koliinu biodizela u mineralni dizel. Treba dozvoliti delimino ili potpuno oslobaanje biodizela od poreza (akciza i PDV). Posebnu panju treba posvetiti kontroli kvaliteta biodizela na prodajnim mestima, i to putem Ministarstva i trinih inspekcija. Taj veoma vaan segment proizvodnje i upotrebe biodizela mora sadrati rigorozne kaznene mere, a one se u praksi moraju sprovoditi. - Pumpe za goriva
U zemljama EU postoje dva sistema za stimulaciju otvaranja pumpi za biodizel: Subvencionisanje pumpi (Nemaka, vedska), Distributeri goriva su u obavezi da u svojoj ponudi imaju bar jedno gorivo iz obnovljivih izvora (vedska) Subvencije mogu biti korisne, ali postojanje benzinskih pumpi koje nude biodizel je prvenstveno odreeno potranjom na tritu. Iako su razni vidovi subvencija postojali u Nemakoj,u periodu 2000-2005. je samo 54 benzinskih pumpi, specijalizovanih za prodaju biodizela, bilo finansirano iz dravnih fondova. Finansiranje se sastojalo od preuzimanja dela trokova izgradnje pumpi za biodizel ili adaptaciju postojeih pumpi za biodizel. U Nemakoj se do 40% trokova vezanih za izgradnju novih pumpi za biodizel ili adaptaciju ve postojeih benzinskih pumpi,
92
finansiralo iz dravnih fondova. U tom periodu broj benzinskih pumpi u Nemakoj koje su biodizel nudile zajedno sa ostalim gorivima, porastao sa 1.000 na 1.900. Obaveza distributera da u svojoj ponudi imaju bar jedno gorivo iz obnovljivih izvora je dovela do rasta broja pumpi na biogoriva u vedskoj. Ipak nije ostvaren planirani rast. U avgustu 2006, bilo je 450 pumpi za biogoriva (preteno bioetanol) u vedskoj, to je ispod planiranih 700 za taj period. U vedskoj je uvoenje ove obaveze izazvalo estoke diskusije, vee naftne kompanije su zahtevale brojne ustupke pa ak i izuzee iz zakona. - Kontrola kvaliteta Srbija mora mnogo vie da uradi u oblasti energetske efikasnosti, a za to je prvo potrebno stvoriti zakonski okvir. Vlada Republike Srbije moe da se pohvali da je donela Strategiju razvoja energetike do 2015. kao i programe za njenu realizaciju. Od 2004. imamo i Zakon o energetici, ali ne i podzakonske akte koji e garantovati potencijalnim investitorima sigurnost za uloena sredstva. Do sada je usvojen standard SRPS (JUS) EN 14214 koji propisuje karakteristike metil-estra masnih kiselina koji se mogu koristititi za dizel motore. Osim toga, u maju 2006. godine usvojen je Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva bioporekla kojim su propisani tehniki i drugi zahtevi koje ova goriva moraju da ispune. 8.1.4 Trite i potroai Primena niskokoncentrovanih meavina ima prednost da se takvo gorivo moe koristiti u bilo kom vozilu bez ikakve prepravke motora i opreme motora. Stoga, u sluaju ovih goriva nije potrebno uiniti dodatni marketinki napor. Sa druge strane ukoliko se drava odlui za uvoenje istog biodizela ili visoko koncentrovane meavine mineralnog dizela i biodizela, onda je potrebno da se stvore uslovi za prodaju ovog goriva i da se povea tranja za ovim gorivima. Kljunu ulogu bi imali proizvoai motora. Neki proizvoai motora u svojoj ponudi ve imaju modele koji bez problema mogu koristiti isti biodizel kao gorivo, to su tkz. FFV (Flexy-FuelVehicle - vozila koja mogu da korise vie vrsta goriva). Ipak, prisustvo ovih modela na tritu je jo uvek minimalno. Sa namerom da povea udeo ovih vozila u saobraaju, zemlje lanice EU uvele su razne vidove stimulacije korienja ekolokih vozila. Na nivou EU razraen je predlog Direktive o promovisanju ekolokih vozila (Directive on te promotion of clean road transport vehicles), koji e zahtevati da najmanje 25% novonabavljenih vozila, teih od 3,5 t, u javnom sektoru budu ekoloka vozila. vedska je prva zemlja u EU koja je uvela obavezu upotrebe ekolokih vozila u javnom sektoru. U 2005. najmanje 25% novonabavljenih vozila dravnog voznog parka treba da ine ekoloka vozila, a u 2006. 35%. Samo rasprostranjena primena ovih vozila na putevima bi opravdala prodaju istog biodizela na benzinskim pumpama. Prodajna cena FFV vozila koja kao gorivo koriste 85% meavinu bioetanola i benzina je za 400-1.000 skuplja u odnosu na vozila iste kategorije, koja koriste benzin kao pogonsko gorivo. U prvoj fazi uvoenja drava bi trebala da potpomogne uvoenje ovih vozila u iru upotrebu. U vedskoj, na primer, vlasnici ovih vozila su osloboeni plaanja parking usluga. Prosenom stanovniku tokholma ovo znai utedu od 500 godinje. Predvia se da e se nakon poveane tranje za
93
ovim vozilima, usled delovanja zakonitosti ekonomije, prodajne cene ovih vozila pribliiti ceni konvencionalnih vozila. 8.2 Strategija uvoenja biodizela u iru upotrebu Postoji odreena formula za izraunavanje cene nafte na domaem tritu u odnosu na rast cene sirove nafte na svetskom tritu. Prilikom izraunavanja vodi se rauna o tome da se maloprodajna cena benzina i dizela u Srbiji formira u odnosu na promenu kursa dolara i cene sirove nafte. Takoe, na tu cenu utie i rast cena na malo. Kako se akciza na benzin i dizel gorivo usklauje tromeseno i poveava u odnosu na rast cena, tako i njeno poveanje uvek utie na cenu benzina i dizela. Do polovine novembra 2007. je bila relativno stabilna cena benzina jer je dolar padao, tako da porast cene sirove nafte nije uticao na cenu benzina. Sirova nafta se uvek plaala dolarima to je uticalo na to da u vreme dok je dolar padao svi utede. Kada dolar raste zajedno sa rastom sirove nafte onda je neminovno da doe i do poveanja cena benzina i dizela. Posle ukidanja Odluke o zabrani uvoza derivata sirove nafte ilo se na to da se cena benzina i dizela u Srbiji ustanovljava u odnosu na cene derivata u okruenju, odnosno Evropi. Ubrzo je, meutim, konstatovano da se taj princip ne moe u potpunosti primeniti na nae prilike i da je loginije da se cena ustanovi prema ceni sirove nafte na tritu u prethodnom mesecu i prema kursu dolara. Do poskupljenja benzina i dizela kod privatnika dolazi u skladu sa opredeljenjem cele grane ali cena derivata je ipak pod kontrolom drave i u velikoj meri zavisi od dozvole da se cena promeni. U celini gledano stanovnitvo i privreda Srbije ne poznaju biodizel, zanemarljiva su iskustva iz njegovog korienja, ne prepoznaju se prednosti njegove upotrebe i ne postoje ni znaajnije inicijative, van akademskih krugova i potencijalnih investitora u postrojenja za proizvodnju biodizela, o irenju svesti o pozitivnim efektima njegove proizvodnje primene. Ekonomska isplativost svakako igra kljunu ulogu u celokupnoj problemtici. Da bi itav sistem ulaganja u biogoriva (biodizel) bio u privredi prihvaen, te time doveo do veeg korienja biodizela u Vojvodini/Sriji potrebno je i: Lobiranje radi koordinacije aktivnosti u Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zatite ivotne sredine, Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu finansija i Ministarstvu nauke, u cilju donoenja potrebnih pravnih i tehnikih propisa koji se tiu proizvodnje, distribucije, prodaje i upotrebe biodizela u Srbiji. Krajnji cilj je uspostavljanje pravnog i finansijskog sistema u Srbiji koje biodizel ini jeftinijim od fosilnog dizela u maloprodaji, inei celokupan poduhvat isplativim. Prednosti koje nudi biodizel posmatrati po nivoima, ne samo sa aspekta poljoprivrednog, transportnog i energetskog sektora, ve i kao pitanje od javnog znaaja, gde se moraju primeniti kompleksni regulativni instrumenti. Moraju se sagledati i vrednovati i efekti iskazani kroz smanjenje zagaenja ivotne sredine, mogunost trgovine sa CO2 sertifikatima, zapoljavanje lokalnog stanovnitva i otvaranje novih radnih mesta, te time doprinos privrednom i finansijskom razvoju zemlje. Prepoznati kljune subjekte koji su spremni da u najkraem moguem roku po pokretanju proizvodnje prihvate upotrebu biodizela. Izabrati distributivne kanale koji odgovaraju projektovanim kapacitetima fabrika biodizela.
94
Promovisati sve prednosti biodizela kako privredi tako i stanovnitvu (javni marketing, okrugli stolovi, putem privrednih komora i udruenja, sajmovi, kole) radi poveanja svesti o postojanju biodizela i njegovoj dostupnosti na tritu u Srbiji, te ekolokim prednostima i povoljnim ekonomskim efektima njegove primene. Za poetak prodaje preporuuje se plasman meavine biodizela i mineralnog dizela, dajui odgovarajuu zaradu poljoprivrednicima i konkurentne cene konanim potroaima goriva. Obezbediti da proizvodnja sirovina za biodizel bude za poljoprivredu finansijski interesantna, a za korisnike ist biodizel treba da bude 0,15 do 0,20 c/l jeftiniji od evrodizela. U prvom talasu promocije i prodaje biodizela, pored direktne upotrebe u sopstvenom voznom parku dravnih organa, aktivnosti treba usmeriti na autoprevoznike, peditere, transportna preduzea i gradska saobraajna preduzea. Do ovih subjekata najbolje je doi direktnim kontaktom i promovisanjem putem Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, Regionalnih privrednih komora, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, Regionalnog centra za energetsku efikasnost u Novom Sadu. Kod potroaa koji mogu biti posebno zainteresovani za ekoloki aspekt korienja biodizela (nacionalni parkovi, poljoprivreda, banje, vlasti veih gradskih jezgara u Srbiji Beograd, Novi Sad, Ni) usmeriti panju na promociju ekolokih koristi od upotrebe biodizela. Direktna prodaja istog biodizela stanovnitvu je malo verovatna. Pre svega zbog potrebe da postoji iroka mrea biodizel pumpi. Mogue je koristiti neke od ve postojeih mrea (Beopetrol, NIS-Jugopetrol, OMW i pojedinane pumpe u privatnom vlasnitvu). Ipak, sugeriemo plasman kroz meavinu mineralnog dizela i 5 % biodizela, a isti biodizel za poljoprivredu. kolovanje - obrazovanje strunjaka za proizvodnju biodizela (biogoriva) i promociju njegovog korienja, a naroito za sagledavanje ekonomskih efekata korienja biodizela i trgovine sa CO2 sertifikatima steenim proizvodnjom i plasmanom biodizela. Vojvodina treba da sagleda kakvi e biti efekti najavljenih mera Vlade Srbije u oblasti korienja obnovljivih izvora energije na proizvoae sirovina za biodizel i ostale uesnike u lancu proizvodnje, distribucije i korienja biodizela, ali i ostalih obnovljivih izvora energije u Vojvodini. Prolo je 11 meseci od najave tih mera, a u Vojvodini nita nije uinjeno na sagledavanju njihovih efekata na privredu i finansije Vojvodine. Izvrno vee Vojvodine treba da osnuje strunu savetodavnu instituciju za oblast proizvodnje i korienja obnovljivih izvora energije, pa meu njima i biodizela. Program ostvarivanja Strategije energetike koji je usvojen januara 297, predvia da e do 2012. u Srbiji biti otvoreno 24.000 novih radnih mesta u oblasti obnovljivih izvora energije. S obzirom na stepen razvoja i znaajnu poljoprivrednu proizvodnju procenjuje se da e se bar 60 % od toga broja ostvariti u Vojvodini. Znai da e u Vojvodini biti 14.000 novih radnih mesta u oblasti korienja obnovljivih izvora energije. Moramo imati bar 1 % od toga broja, dakle 140 ljudi, osposobljenih za kompetentno rasuivanje i kvalitetnu diseminaciju informacija koje e dovesti do zapoljavanja novih 12.600 radnika. Izvrno vee AP Vojvodine mora uiniti napor da se stvori tih 140 eksperata za korienje obnovljivih izvora energije u Vojvodini.
95
96
Poglavlje 9 Zakljuci
9 ZAKLJUCI Proizvodnja i korienje biodizela Biodizel je definisan Evropskim standardom EN 14214 iz 2003. g. U Srbiji je definisan 2006.g. standardom SRPS (JUS) EN 14214 Goriva za motorna vozila. Metilestri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore, Zahtevi i metode ispitivanja, (koji je identian evropskom standardu EN 14214). On propisuje karakteristike metilestra masnih kiselina koji se mogu koristiti za dizel motore i procedure njihovog odreivanja. Osim toga, u maju 2006. godine usvojen je Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva bioporekla kojim su propisani tehniki i drugi zahtevi koje ova goriva moraju da ispune. S obzirom na veoma loa iskustva sa biodizelom u Vojvodini devedesetih godina XX veka naglaavamo potrebu striktnog potovanja svih odredbi ova dva propisa. Biodizel se najee proizvodi transesterifikacijom triglicerida biljnih ulja ili ivotinjskih masti, metanolom u prisustvu alkalnog ili kiselog katalizatora. Od 2005. smatra se da su u biodizelu proizvedenom prema EN 14214 tokom razvoja devedesetih godina XX veka prevaziene sve problematine pojave korienja biodizela prethodnih generacija standarda. Zato je biodizel prema EN 14214 pouzdano, kvalitetno gorivo za dizel motore, proizvedeno iz obnovljivih sirovina, koje se bez ogranienja moe koristiti isto ili u meavini svakoga odnosa sa mineralnim dizelom u svim savremenim dizel motorima u skladu sa preporukama proizvoaa, a iji produkti sagorevanja ne utiu na poveanje efekta staklene bate u atmosferi. U Srbiji je 2006. potroeno oko 1,4 miliona tona dizel goriva. Podataka o proizvodnji biodizela u Srbiji 2006. nema; a nema ni podataka o potronji biodizela. Procenjuje se da potronja biodizela ini manje od 0,5% potronje dizela u Srbiji 2007. Benzinska pumpa Vjetica u Novom Sadu novembra 2007. na svojoj pumpi prodaje biodizel (B100) za automobile po ceni od 72,6 din/l (0,91 /l). U Nemakoj biodizel se na pumpama prodaje za 1,025 /l a dizel za 1,144 /l. Pravim poetkom proizvodnje biodizela u Srbiji smatra se 2007. godina, kada je fabrika Victoria Oil u idu proizvela prve koliine biodizela koji ispunjava zahteve standarda EN 14214. Victoria Oil je 2007. g. u fabrici u idu proizvela je oko 25.000 t biodizela. U Evropskoj uniji jedan hektar uljane repice obezbeuje dovoljnu koliinu zrna za proizvodnju 1.090 litara biodizel goriva. Meutim, u Vojvodini uljana repica, a i suncokret i soja, ostvaruje znatno nie prinose nego to je evropski prosek. Pri prosenom prinosu semena od 1,69 t/ha, i sadraju ulja u semenu od 36%, 1 ha uljane repice u Srbiji obezbeuje 608 kg ulja ili oko 690 l biodizel goriva. Prosean prinos zrna suncokreta u Srbiji je 1,79 t/ha, pa je pri sadraju ulja 40% prinos biodizela iz suncokreta 716 kg/ha odnosno 816 l/ha. Prosean prinos soje u Srbiji je 2,25 t/ha, pa pri sadraju ulja u zrnu 18% proizilazi prinos biodizela od 405 kg/ha, odnosno 460 l/ha. Plasman biodizela kroz meavine dizela i biodizela je prava prilika da se promovie korienje biodizela, dajui odgovarajuu zaradu poljoprivrednicima i konkurentne cene konanim potroaima goriva. isti biodizel moe nai svoju primenu prvenstveno u poljoprivrednoj proizvodnji. Za to postoje bar dva razloga: a) mnogi proizvoai motora poljoprivrednih maina dozvoljavaju upotrebu istog i/ili visoko koncentrovanih meavina biodizela, b) poljoprivredni proizvoai bi kroz razmenu sirovina za biodizel doli do pogonskog goriva. Da bi ovaj vid saradnje
97
izmeu proizvoaa sirovina za biodizel i fabrike biodizela opstao neophodno je utvrditi realne, pravedne, paritete zrna i biodizela U Vojvodini se proizvede oko 93% uljarica, a u centralnoj Srbiji preostalih 7%. Za proizvodnju sirovina za jestiva ulja, margarine i vrste biljne masnoe u Srbiji potrebno je 272.000 ha oranica. Za proizvodnju semena uljarica i za stoarstsvo za sledeu setvu treba 54.000 ha. Znai da za proizvodnju u prehranbene svrhe u Srbiji treba angaovati 326.000 oranica. U Vojvodini se za gajenje uljarica moe izdvojiti 20% oranica, a to je 316.000 ha. To pokazuje da pri sadanjoj strukturi setve, odnosno sadanjim odnosima poljoprivrednih useva, u Vojvodini nema slobodnih oranica za proizvodnju uljarica namenjenih preradi u biodizel. Najznaajnija rezerva za obezbeenje veih koliina sirovina za biodizel je poveanje prinosa uljarica u Vojvodini. Oni su znatno ispod evropskog proseka i biolokog potencijala semena. Treba posebno podsticati proizvodnju oleinskog tipa suncokreta. Potencijalna povrina u Srbiji za gajenje uljarica namenjenih preradi u biodizel se procenjuje na priblino 350.000 ha. Sa nje bi se moglo obezbediti 212.800 do 250.600 t biodizela. Teoretski domaim biodizelom bi bilo mogue supstituisati 13 do 15% domae potronje dizel goriva (raunato na energetskoj osnovi). Realno te brojke su znatno manje, zbog nemogunosti organizovanja ekonomine proizvodnje na usitnjenim i meusobno udaljenim poljoprivrednim gazdinstvima u Centralnoj Srbiji. Proizvodnja biodizela je vezana za poljoprivredu pa je za oekivati da e biodizel upravo u poljoprivredi pronai svoju najraireniju primenu. Biodizel bi mogao da zameni oko 45-50% ukupne potronje dizela u poljoprivredi. Na ovaj nain poljoprivredni proizvoai bili bi manje zavisni od proizvoaa i snabdevaa dizel goriva. Ekonominost proizvodnje biodizela lake je dostii u velikim pogonima. U njima se sigurnije postie i potrebni kvalitet biodizela. Ipak, opravdana je i ideja o postojanju nekoliko malih pogona za ceenje ulja iz kojih bi se sirovo ulje dopremalo do fabrika biodizela koje mogu da garantuju kvalitet biodizela predvien standardom. Ekonomika biodizela U ukupnim trokovima proizvodnje biodizela, najznaajniji su trokovi ulazne sirovine, koji u zavisnosti od koriene sirovine (uljana repica, suncokret, soja) ine 55-65% ukupnih trokova. Preostali deo ukupnih trokova ine trokovi prerade zrna u sirovo ulje i trokovi transesterifikacije biljnog ulja u biodizel. Prihodi ostvareni prodajom nusproizvoda umanjuju cenu kotanja biodizela proizvedenog od uljane repice i suncokreta za 20-25%. Pri prosenim otkupnim cenama uljarica u 2006. godini (uljana repica: 200 /t, soja: 195 /t, suncokret: 175 /t), izraunata cena kotanja biodizela u pogonu godinjeg kapaciteta 10.000 tona biodizela, iznosi 0,50 /l za soju, 0,52 /l za suncokret i 0,65 /l za uljanu repicu. Drugi bitan faktor koji odreuje profitabilnost proizvodnje biodizela u Srbiji je cena dizel goriva. Iskustvo evropskih zemalja pokazuje, da se biodizel moe prodati jedino ako je njegova maloprodajna cena nia od cene mineralnog dizela. Bez obzira na vrstu sirovine koja se koristi, cena kotanja biodizela u Srbiji 2006. g. je u svim sluajevima bila vea od cene kotanja mineralnog dizela. Po ovome bi se moglo zakljuiti da biodizel ne moe biti konkurentan mineralnom dizelu na domaem tritu tenih goriva. Ipak, analiza maloprodajne cene D2 goriva ukazuje na znaaj dravnih mera - poreske i akcizne politike, na formiranje prodajne cene goriva. U strukturi maloprodajne cene D2 goriva fabrika cena uestvuje sa 52%, dok
98
ostatak ini rabat (5 din/l) koji se isplauje distributerima goriva, akciza (16,27 din/l) i porez na dodatnu vrednost od 18% (10,19 din/l). Upravo tu, znai u oblasti dravne poreske politike, nalaze se najvee rezerve za poveanje konkurentnosti biodizela. Naime, u sluaju primene pune akcize na cenu biodizela, maloprodajna cena jednog litra biodizela, bila bi za 8,95 centi vea od maloprodajne cene mineralnog dizela. Sa druge strane, u sluaju potpunog oslobaanja biodizela od akcize, maloprodajna cena biodizela bi bila nia za 15,05 centi po litri od cene dizel goriva. Potpuno oslobaanje biodizela od akcize bi obezbedilo konkurentnost biodizela na domaem tritu. Konkurentnost biodizela treba pratiti svake godine i preduzimati adekvatne mere da ona stalno bude obezbeena. Mere za podsticanje proizvodnje i korienja biodizela u Vojvodini/Srbiji Poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini sa velikim interesovanjem oekuju da vide kako e izgledati podsticajno okruenje za korienje biomase u Srbiji, jer pamte pozitivna iskustva o korienju biomase kao energenta, pre dve i po decenije u Vojvodini, a na tadanjem tehnikom i tehnolokom nivou. Programom realizacije strategije razvoja energetike u Srbiji do 2015. koji je vlada Srbije usvojila januara 2007. predviena je izmena 14 zakona, uvoenje 12 finansijskih mera podsticaja i 23 nefinansijske mere podsticaja, iji je zajedniki cilj ostvarenje privrednog ambijenta pogodnog za savremeno korienje obnovljivih izvora energije u Srbiji. Rok za njihovu implementaciju je kraj 2007. Bie to znaajan iskorak Srbije u cilju savremenog odrivog gazdovanja prirodnim resursima u podsticajnom ambijentu za proizvoae i korisnike biodizela. Dravni sektor treba da radi na stvaranju atraktivnog privrednog okruenja za proizvodnju sirovina za biodizel i investicije u pogone za proizvodnju biodizela kroz stvaranje i podsticanje trita biodizela. Privatni sektor e svojim odzivom na uslove koje e propisati drava pokazati u kojoj meri je privredni ambijent za biodizel finansijski u skladu sa reenjima i tendencijama u zemljama Evropske unije. Mere podrke proizvodnji uljarica treba da ukljue: podsticaj za namensku proizvodnju uljarica, dodatna posebna premija za oleinski tip suncokreta, siguran otkup za viegodinji period u budunosti, garantovane cene za vie godina unapred, zabranu nenamenske potronje otpadnih biogenih masnoa za stonu hranu
U oblasti proizvodnje biodizela treba: podsticati investicije stvaranjem atraktivnog konkurentnog privrednog okruenja, kontrolisati kvalitet proizvedenog biodizela, da bude u skladu sa vaeim sa standardom, ne samo u fabrici neposredno nakon proizvodnje, nego i na pumpama prilikom prodaje korisnicima. Oblast distribucije biodizela: Najvanije je da se usvoji Uredbe o obaveznom sadraju biogoriva u gorivu za motorna vozila, kojom e se odrediti najmanji sadraj biogoriva u svim dizel gorivima koja se distribuiraju na teritoriji Srbije, a to se oekuje do kraja 2007. Odlukom Vlade Srbije iz januara 2007. predvieni su podsticaji iz dravnog fonda, za izgradnju pumpi za prodaju biodizela. 99
Standardi kvaliteta za biogoriva u Srbiji postoje. Posebnu panju treba posvetiti kontroli kvaliteta biodizela na prodajnim mestima, i to putem Ministarstva i trinih inspekcija. Taj veoma vaan segment proizvodnje i upotrebe biodizela mora sadrati rigorozne kaznene mere, a one se u praksi moraju sprovoditi. Obaveza je distributera goriva da umeavaju propisanu koliinu biodizela u mineralni dizel. Treba dozvoliti delimino ili potpuno oslobaanje biodizela od akcize. Trite i potroai Kljuni uslov ire upotrebe biodizela u Srbiji bie uvoenje ekonomskih mera koje e omoguiti da biodizel bude konkurentan mineralnom dizelu, a najvanija meu njima je potpuno ili delimino oslobaanje biodizela od akcize.
Struni kadrovi i strune institucije za diseminaciju informacija o mogunostima i prednostima savremenog korienja obnovljivih izvora energije Neophodno je dopunsko obrazovanje kadrova - strunjaka za proizvodnju biodizela (biogoriva) i promociju njegovog korienja, a naroito za sagledavanje ekonomskih efekata korienja biodizela i trgovine sa CO2 sertifikatima steenim proizvodnjom i plasmanom biodizela. Vojvodina treba da sagleda kakvi e biti efekti najavljenih mera Vlade Srbije u oblasti korienja obnovljivih izvora energije na proizvoae sirovina za biodizel i ostale uesnike u lancu proizvodnje, distribucije i korienja biodizela, ali i ostalih obnovljivih izvora energije u Vojvodini. Prolo je 11 meseci od najave tih mera, a u Vojvodini nita nije uinjeno na sagledavanju njihovih efekata na privredu i finansije Vojvodine. Izvrno vee Vojvodine treba da osnuje strunu savetodavnu instituciju za oblast proizvodnje i korienja obnovljivih izvora energije, pa meu njima i biodizela. Program ostvarivanja Strategije energetike u Srbiji do 2015. g. koji je usvojen januara 2007, predvia da e do 2012. u Srbiji biti otvoreno 24.000 novih radnih mesta u oblasti obnovljivih izvora energije. S obzirom na stepen razvoja i znaajnu poljoprivrednu proizvodnju procenjuje se da e se bar 60% od toga broja ostvariti u Vojvodini. Znai da e u Vojvodini biti 14.000 novih radnih mesta u oblasti korienja obnovljivih izvora energije. Moramo to pre imati bar 1% od toga broja, dakle 140 ljudi, osposobljenih za kompetentno rasuivanje i kvalitetnu diseminaciju informacija koje e dovesti do zapoljavanja novih 12.600 radnika. Izvrno vee AP Vojvodine mora uiniti napor da se stvori tih 140 eksperata za korienje obnovljivih izvora energije u Vojvodini.
100
Prilog 1 Agrotehnika uljarica
10. PRILOZI
SADRAJ
Prilog 1 Prilog 2 Prilog 3 Prilog 4 Prilog 5 Prilog 6 Prilog 7 Prilog 8
Agrotehnika uljarica Proizvodnja zrna i ulja uljarica Proizvodno-preraivaki potencijal industrije ulja Srbije Automobili koji mogu da koriste biodizel Biodizel stavovi proizvoaa poljoprivrednih traktora Predlog uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila Strategija Evropske unije u vezi sa biogorivima od 2006. god. Drutvo za razvoj i korienje biogoriva BIGO Novi Sad
1 13 19 23 25 45 51 55
Prilog 1 AGROTEHNIKA ULJARICA

Plodored Uljane biljke treba obavezno gajiti u plodoredu, odnosno u plodosmeni. Sa poveanjem zasejanih povrina pod uljanim biljkama i sa intenziviranjem procesa proizvodnje poveava se i uloga plodoreda, jer poveanje zasejanih povrina dovodi do nagomilavanja insekata kao i bolesti, a posebno onih koje se prenose preko zemljita (Phomopsis ssp i Scleratina ssp). Da bi se pravilno odredilo mesto pojedinoj uljanoj biljci u plodoredu neophodno je znati koji joj predusevi najbolje odgovaraju, a zatim koje njivske biljke najbolje uspevaju posle nje. Zbog specifinih tetoina i bolesti koje se zadravaju u zemljita, a na koje je suncokret dosta osetljiv, on se na istoj parceli sme sejati svake etvrte godina. Ne treba ga gajiti ni iza soje i uljane repice. Dobri predusevi za suncokret su penica i druga strna ita i kukuruz. Doza atrozina za kukuruz iza koga se planira setva suncokreta ne bi smela da prelazi 0,5 kg/ha aktivne materije. U sunijim predelima suncokret ne bi trebalo gajiti posle eerne repe, lucerke i viegodinjih trava jer su i ove kulture veliki potroai vode iz dubljih slojeva kao i suncokret. Suncokret je dobar predusev za penicu i kukuruz Prema Vrebalovu (1969) penica i suncokret su predusevi jednake vrednosti za kukuruz. U plodoredu soja moe doi posle razliitih useva: strnih ita, okopavina, nekih uljanih i predivnih biljaka itd. I pored toga to se smatra da soja nije toliko osetljiva prema predusevu, kao druge njivske biljke, njoj ipak najvie odgovaraju predusevi posle kojih zemljite ostaje nezakorovljeno, nezaraeno biljnim bolestima i tetoinama, plodno i u dobrom fizikom stanju. Osim toga, dobri predusevi za soju su oni koji rano naputaju parcele (rano sazrevaju), kako bi se obrada zemljita mogla na vreme i kvalitativno obaviti. (Nenadi i sar., 1995). Prema tome, najbolji predusevi za soju su strna ita (penica, jeam), krompir, duvan, konoplja i kukuruz (ukoliko nije tretiran velikim dozama atrazina), dok je eerna repa osrednji ili ta vie lo predusev. Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. U sluaju gajenja u monokulturi ili estog vraanja na istu povrinu postoji opasnost od nagomilavanja insekata (buvai, ose listarice, razne pipe, sjajnik, podgrizajue sovice) kao i bolesti (alternaria, kupusna hernija, sclerotinia itd). Ne treba je gajiti ni iza goruice, suncokreta, soje, graka, mahunjaa i deteline jer je podlona bolestima i insektima koji prezimljavaju u ostacima tih kultura. Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljita, zemlju bez korova i omoguuju dobro odsecanje plastice pri osnovnoj obradi. S obzirom da se uljana repica seje rano s jeseni izbor preduseva nije veliki. Najbolji predusevi su rani krompir i rano povre, a zatim dolaze strnina. U naim rejonima gajenja penica je najei predusev. Sama uljana repica je, s obzirom da rano naputa zemljite, dobar predusev za mnoge ratarske biljke. Veoma je dobra za strnine, a naroito ozimi jeam koji se seje neto ranije.
Izbor zemljita Suncokret stvara ogromnu koliinu organske materije, 10-12 t/ha. Za stvaranje ove mase utroi se velika koliina vode i hrane. Zbog toga mu najvie odgovaraju zemljita velike plodnosti sa dubokim humusnim slojem. Inae se moe gajiti i na zemljitima slabije produktivnosti, ali uz upotrebu veih doza ubriva. Suncokret se zahvaljujui svojim biolokim osobinama moe gajiti i na slabo zaslanjenim i kiselim zemljitima na kojima u odnosu na druge ratarske kulture daje znatno vee i stabilnije prinose. Veoma dobre prinose daje na ritskim zemljitima sa visokom podzemnom vodom, a isto tako daje zadovoljavajue rezultate i na peskovitim zemljitima. Jedino mu neodgovaraju zemljita plitkog oraninog i podorninog sloja tvz. skeletna zemljita. Soja se moe uspeno gajiti na razliitim tipovima zemljita, pod uslovom da su duboka, strukturna, dobre aeracije i neutralne reakcije, podesnih vazduno vodnih i drugih osobina. Sva zemljita koja su podesna za uspeno gajenje kukuruza, odgovaraju i soji. Prema tome, ona se moe uspeno gajiti na zemljitima tipa ernozem svih varijeteta, zatim na lakim (rastresetim) smonicama i gajnjaama, aluvijalnim i drugim strukturnim zemljitima. Na ritskim crnicama kad nisu previe vlane, kada su sa iole zadovoljavajuim vazdunim reimom, na kojima je mogua kvalitetna obrada zemljita soja moe postii vrlo visok prinos semena. Na ovakvim, tekim zemljitima, kada su pored reka i kanala, u sunim godinama soja daje uvek vei prinos nego na zemljitima boljih fizikih osobina. (Nenadi i sar., 1995) U pogledu reakcije (pH) za najbolja zemljita smatraju se neutralna (pH=6,57,0). Ako su u pitanju alkalna ili kisela zemljita za gajenje soje, onda alkalnost ne bi smela da bude vea od pH=9,6, a kiselost vea od pH=3,9 (Leenko, 1978). Na zemljitima sa pH=3,4 i 5,0 soja je uginjavala posle 40 dana od nicanja. Meutim, prema istraivanjima Nenadi i sar. (1986) na veoma siromanim zemljitima sa pH u Kcl=4,20 soja ne samo da nije uginula ve je na 9 varijanti ubrenja dala prosean prinos semena od 1,22t/ha. Na varijanti ubrenja sa 120kg/ha azota, 70kg/ha fosfora i 50kg/ha kalijuma prosean prinos semena iznosio je 1,86t/ha, a na kontroli (bez ubrenja) 0,89t/ha. Na soju, odnosno ivotnu aktivnost bakterija azotofiksatora, veliki uticaj imaju uslovi zemljita. Preterano zbijena, peskovita, kisela i alkalna zemljita nisu podesna za razvie azotofiksotora. Na ovakim zemljitima formira se ne samo manji broj kvrica, ve su one i sitne, sa smanjenom aktivnou fiksacije azota. Uljana repica je tolerantna na mnoge tipove zemljita u regionima gajenja irom Sveta. Najvie joj odgovaraju duboka dobro kultivisana zemljita, dobre strukture, sa dovoljnom koliinom osnovnih hranljivih elemenata, sposobna da uvaju vlagu, da nisu zakorovljena i da se nalaze u rejonima sa dovoljnim koliinama padavina ili u sistemima za navodnjavanje. Najbolje povrine su ravni platoi ili zemljita okrenuta istoku ili zapadu. Zemljita okrenuta jugu nisu pogodna zbog otrih kolebanja temperature. Za gajenje uljane repice nisu pogodna peskovita i plitka sa vodom siromana zemljita. Isto tako, neodgovaraju joj i suvie vlana, movarna i kisela zemljita, a takoe ni teka i neureena zemljita sklona zabarivanju i sa visokim nivoom podzemne vode. Repica dosta dobro podnosi zaslanjena zemljita. Na siromanim zemljitima ozima uljana repica razvija se loe i daje niske prinose, ali pri unoenju u njih organskih i mineralnih ubriva i na takvim zemljitima formira veliku masu. Na kiselim zemljitima treba uraditi kalcifikaciju. Mada pH nije veliki ograniavajui
faktor u proizvodnji uljane repice, jer je ona tolerantna u rasponu od 5,5 do 8,0 ipak pri ekstremnim vrednostima mogu da se jave neki problemi u ishrani. Najvie joj odgovara neutralna do slabo alkalna reakcija 6,5 7,0. Poto se na teritoriji AP Vojvodine uljana repica moe uspeno gajiti na razliitim tipovima i podtipovima zemljita (ernozem, aluvijalna i dealuvijalna zemljita, smonica, ritska crnica, gajnjaa, podzol, parapodzol) neophodno je upoznati njihova osnovna i ekoloka-proizvodnja svojstva kako bi se tokom vegetacije primenile odgovarajue agrotehnike mere. Zaoravanje strnjike Kao to je ve istaknuto strnine su dobri predusevi za sve tri pomenute uljane biljke. Kada uljane biljke dolaze u plodoredu posle strnina, osnovna obrada zemljita zapoinje zaoravanjem etvenih ostataka (strnjike). Zbog toga zaoravanju strnjike treba pokloniti punu panju. Posle etve penice ili druge strnine povrina zemljita ostaje direktno izloena vetru i suncu koji ga isuuju i povrinski i dubinski. Zato je veoma poeljno da se odmah posle etve a najkasnije 2-3 dana posle etve obavi zaoravanje strnjike. Ova agromera je opravdana i sa ekonomskog stanovnitva. Pre svega, ono pozitivno utie na sadraj vlage u zemljitu. Sadraj vlage je uvek vei na onim parcelama na kojima je izvreno zaoravanje strnjike. Sa ovom agromerom se postie stvaranje izolacionog sloja na povrini koji uva vlagu u dubljim horizontima. Seme korovskih biljaka se natera da proklija, da bi se dubokom obradom unitila. etveni ostaci se unose u zemljite. Podstie se mikrobioloka aktivnost. Ako se sa izvoenjem ove mere zakasni, zemljite se osui, zaorani etveni ostaci se nee razlagati dok kia ne padne, aktivnost mikroorganizama se takoe smanjuje, seme korova e se i u zemljitu uvati kao u magacinu-ekae kiu da proklija (Vrebalov, 1969). Svi pozitivni efekti koji se postiu zaoravanjem strnjita plugovima, posebno e doi do izraaja oko se odmah posle ove agrotenike mere izvri grubo ravnanje i drobljenje brazda diskosnim ili nekim drugim oruima (Nenadi, 1995). Ovu agromeru treba izvoditi na dubinu od 13-15cm, odnosno na onu dubinu na kojoj e etveni ostaci biti prekriveni zemljom. Plia dubina od 12cm nije preporuljiva jer taj sloj je nedovoljan kao izolacija za vlagu. Zaoravanje strnjike moe se obaviti i tekim tanjiraama i to samo na rastresitim zemljitima, meutim prema miljenju Vrebalova (1969) daleko bolji kvalitet se postie ako se obavlja plugovima specijalnim za tu namenu. Plugovi koji imaju uske brazde. Treba obavezno izbegavati spaljivanje etvenih ostataka jer to dovodi do naruavanja zemljine flore i faune u gornjim slojevima zemljita 20-25cm. Pored toga zagauje se ivotna sredina, a postoji mogunost oteenja na biljkama komijskih parcela. Redovno obraivanje zemljita Sve kulturne biljke rastu i razvijaju se u dvema sredinama. Koren je u zemljitu, a nadzemni deo je u vazduhu. Svaka od ovih sredina na svoj nain deluje na biljke. Uticaj zemljita na biljku je daleko sloeniji od dejstva atmosfere. U zemljitu istovremeno dejstvuje veliki broj faktora i uloga je oveka da te procese uskladi prema zahtevima biljke. Upravo se itava filozofija osnovne obrade (oranja) i sastoji u tome da se faktori koji deluju u zemljitu meusobno tako usklade i usmere u pravcu
dobijanja visokih prinosa. Zemljite je izvor mineralne biljne hrane, zemljite regulie vodni, vazduni i toplotni reim, u njemu se nalazi poseban svet mikroorganizmi, koji priprema hranu za biljke, i najzad, zemljite slui kao oslonac za biljke. Sve nam ovo pokazuje da su kulturne biljke nerazdvojno vezane za zemljitem (Vrebalov 1969). Pri redovnom obraivanju zemljita za uljane biljke razlikuju se osnovno obraivanje i dopunsko (predsetvena priprema zemljita). Pri izvoenju redovnog obraivanja zemljita sve operacije treba izvoditi u momentu kada je zemljite umereno vlano. Osnovna obrada zemljita. Zadatak osnovne obrade zemljita sastoji se u tome da se obezbedi dubok, izdrobljen i isitnjen oranini sloj zemljita, sa dobrim fizikim, hemijskim i biolokim osobinama. Znai, osnovna obrada zemljita ima zadatak da obezbedi maksimalno povoljan supstrat za normalne procese rasta i razvia uljanih biljaka od poetne faze klijanja do potpunog razvia korena i nadzemnih delova biljaka kao i da zatiti zemljite od pogoravanja njegovih fizikih, hemijskih i biolokih osobina (Sommer i sar., 1987; Foerster, 1988). Na koji nain e se obaviti obrada zemljita, koji sistem e se primeniti, zavisi od klimatskih faktora, tipa zemljita, preduseva, dubine osnovne obrade preduseva, opremljenosti mehanizacije itd. Kvalitetna osnovna obrada zemljita podrazumeva da se oranini sloj do dubine 20-25cm razdrobi, isitni i izmea, a onaj dublji (jo 10-15cm) samo izdrobi. U oraninom sloju zemljita treba da se postavi skladan odnos izmeu sitnih i krupnih estica. Da se obezbedi to povoljniji toplotni, vazduni i vodni reim (Nenadi, 1995). Pri osnovnom obraivanju zemljita treba obraditi panju na vreme, dubinu i nain obraivanja. Za suncokret je najbolje da se osnovna obrada zemljita obavi tokom leta u julu ili avgustu, a najkasnije u septembru. Ako su u pitanju tea zemljita smonice, gajnjae, ritska crnica, slatinasta zemljita oranje obaviti to ranije (u julu) da bi oranini sloj vremenski to due bio izloen prirodnim faktorima suncu, kii, vetru i mrazu. Osnovnu obradu treba obavljati pri vlanosti zemljita nioj od 20%. Nadobni materijal posle oranja, deluje sunce, kia i mraz i postepeno se sa povrine grudava odvajaju estice zemljita (strukturni agregati) tako da se u prolee dobija sloen, rastresit oranini sloj po itavoj dubini. Ako se na ovim tekim zemljita obrada obavi tokom jeseni, pri vlanosti vioj od 20% ogromne grudve e se isitniti samo u povrinskom sloju od 0-20 cm, a u dubinskom delu e i dalje ostati velike grudve, koje smetaju biljkama i pri ishrani i regulisanju vodnog reima. Ako su u pitanju rastresita zemljita ernozem, peskue i drugo, oranje na njima obavljati posle tekih zemljita, s tim da bude obavljeno najkasnije u septembru. U sluaju da se suncokret seje posle kukuruza, obradu obaviti to je mogue ranije tokom jeseni. Danas je ei sluaj da se zaoravaju organski ostaci kukuruzovina (stablo i list) ali pri tome treba rasturiti 100 150 kg/ha KAN-a, pored ubriva predvienih za kulturu. Ovaj KAN se unosi radi razlaganja stabla, lista i korena kukuruza (Vrebalov, 1969). Osnovno obradu zemljita i za soju treba obavezno izvoditi u toku leta, a najdalje u poetku jeseni. Izvoenje osnovne obrade zemljita u jesen zavisi od preduseva, odnosno vremena etve predhodnog useva i od agroekolokih uslova rejona. U godinama i reonima u kojima se javlja nedostatak vlage obradu zemljita treba zapoeti odmah posle etve predhodnih useva. Ako se osnovna obrada nije
mogla obaviti tokom jeseni onda u toku zime treba iskoristiti svaki pogodan trenutak za obavljanje dubokog oranja. Izvoenje dubokog oranja za soju u rano prolee ima opravdano samo u onim sluajevima kada su u pitanju zemljita koja se nalaze na nagnutim terenima pa su podlona eroziji kao i plavna zemljita. Kvalitetnu osnovnu obradu u prolee je teko obezbediti naroito na tekim, zbijenim i podvodnim zemljitima. Kod ozime uljane repice za redovno obraivanje zemljita nema mnogo kombinacija u pogledu vremena izvoenja. Sve operacije obrade (ljutenje strinjike, duboko oranje, predsetvena priprema) moraju da se urade u toku dva meseca. Razlog za ovo lei u injenici da je optimalan rok za setvu ove uljane biljke od 01.do 20. septembra. Osnovna obrada zemljita za uljanu repicu obavlja se na dubini od 20 30 cm, u zavisnosti od tipa zemljita. Uljana repica je veoma osetljiva na plitko obraeno zemljite jer ima vretenast nerazgranat koren koji duboko prodire u zemljite, a ne formira ni odventivne korenove. Duboko oranje treba izvriti naj kasnije tri nedelje pre setve da bi se zemljite sleglo. Kasna ili prekasna osnovna obrada na tekim zemljitima to onemoguuje. Nakon oranja obavezno treba zatvoriti brazde i poravnati povrinu jer se time olakava predsetvena priprema. Ukoliko se brazde ostave otvorene na teim zemljitima se mogu stvoriti grudve koje je nemogue bez veih padavina razbiti pa je kvalitetna predsetvena priprema na takvim zemljitima nemogua (Marinkovi i sar., 2007). Predsetvena priprema zemljita Ovom agromerom treba obezbediti ravan, rastresit sloj zemljita koji treba da omogui kako kvalitetnu setvu tako i brzo i ujednaeno klijanje i nicanje mladih biljica. Ova agromera treba da izravna zemljite da bi se setva obavila na istoj dubini, da gornji sloj od 5 do 6cm dubine usitni, rastrese, da bi se zemljite bre zagrejalo i da bolje uva vlagu. Predsetvenu pripremu zemljita za setvu suncokreta treba obaviti kada je vlaga u zemljitu 16-20%. Ako se obavlja pri veoj vlanosti, doi e do slepljivanja strukturnih agregata. Priprema zemljita je jednostavna ako su brazde pri osnovnoj obradi dobro sloene. Ukoliko nisu dobro slagane, predsetvenu pripremu treba obavljati na veoj dubini 6-8cm, tako da se dobije potpuno ravno zemljite. Priprema zemljita za setvu na ritskim, slatinastim i kiselim zemljitima sloenija je od pripreme na ostalim tipovima zemljita. Ako je zemljite previe zbijeno, treba proceniti da li e predsetvena priprema biti kvalitetnija ako se obavlja kombinacijom tanjiraa setvosprema, ili samo setvosprema. Pripremu treba obavljati neposredno pred setvu, da se ne bi gubila vlaga. Meutim, priprema se moe obaviti 4-5 dana pre setve da bi se povrinski sloj prosuio i zagrejao (Vrebalov, 1989). Predsetvena priprema zemljita za soju ima vei znaaj nego kod suncokreta jer povrinski sloj treba da je ravniji kako bi gubici pri etvi bili to manji s obzirom da biljke soje prve mahune na stablu formiraju blizu povrine zemlje te ih kombajn ne moe zahvatiti ako povrina nije ravna, Ovi gubici mogu biti 20-30 pa i vie procenata. Kao i kod predsetvene pripreme zemljita za setvu suncokreta i kod soje primena odreenih mera (kultivacija, tanjiranje, drljanje, valjanje, setvospremiranje) zavisi od osobina zemljita, kvaliteta osnovne obrade, zakorovljenosti parcele, klimatski uslova rejona itd. Najvanije je da se kvalitetna priprema zemljite za setvu obavi uz to manji broj prohoda mainama.
Najvee potekoe javljaju se u predsetvenoj pripremi zemljita za setvu ozime uljane repice. esto puta ova mera se obavlja na zemljitu gde nema dovoljno vlage ili je proputena agrotehnika mera- zaoravanje strnjike. Predsetvena priprema zemljita za uljanu repicu treba pre svega da uniti mlade korovske biljke i klijala semena. Gornji sloj zemlje u koji se polae seme na dubina od 2 cm, iji je prenik 2-3mm, a masa 1000 semena 3,7-8g mora biti mrviaste strukture. Veliina grudvine bi trebalo da je vea od 3cm. Treba izbegavati setvu u svee poorano i pripremljeno zemljite. Setva u takvo zemljite je oteano i nekvalitetno pa su nicanje i raspored biljaka u redu neujednaeni. Pre setve navedenih uljanih biljaka unose se odreene koliine insekticida, herbicida ili mineralnih ubriva. Vreme obavljanja inkoporacije zavisi od sredstava koji se koristi. Smatra se da je najbolje da se ovaj posao obavi agregatiranim mainama sastavljenih od setvospremaa, prskalice i odgovarajueg traktora. Mineralna ishrana Suncokret, soja i uljana repica u toku svog vegetacionog perioda imaju potrebe za elementima ishrane. Biljkama su potrebni razliiti elementi: azot, fosfor, kalijum, sumpor, magnezijum, gvoe, bor itd. Svaki elemenat ispunjava odreenu fizioloku funkciju i ne moe biti zamenjen drugim. Oni uestvuju u izgradnji organskih jedinjenja, kontroliu brojne biohemijske procese i imaju vanu ulogu u regulisanju vrednosti pH i osmotskog potencijala elija, hidrataciji koloida protoplazme i dr. (Nenadi, 1995). Blagovremena, pravilna i optimalna primena ubriva su osnovni preduslovi za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Uljane biljke se razlikuju od penice, kukuruza, jema ili eerne repe po hranjivim materijama koje stvaraju. Prve stvaraju skrob ili eer a uljane biljke ulje i belanevine. U 100kg apsolutno suvog zrna suncokreta ili uljane repice ima 40 49 kilograma sirovog ulja i 18 24 kilograma sirovih proteina. Kod soje je situacija obrnuta. Prema tome bilo bi veoma pogreno da se ubre kao ostale kulture. Suncokret zbog relativno malog etvenog indeksa (20 30%) i bioloke osobine iskoriavanja hraniva iz zemljinih rezervi iz veih dubina, znatno slabije reaguje na mineralna ubriva od drugih useva, a osim toga osetljiv je na suviak Nubriva (Crnobarac i sar. 2003). Za stvaranje 100kg semena i odgovarajue koliine organske materije suncokretu je potrebno 4,0 4,5kg N, 1,5 1,8kg P2O5 i 8 10kg K2O. Meutim, od ukupno potrebnih koliina sa parcele se odnese 50 60% N, 70 80% P2O5 i 10% K2O. Za srednje plodna zemljita preporuuje se 50 60kg/ha N, P2O5 i K2O. Ova koliina osim od plodnosti zemljita zavisi i od preduseva i njegovog ubrenja. Celokupnu koliinu fosfora i kalijuma i polovinu azota treba zaorati, a drugu polovinu azota treba upotrebiti za prihranjivanje u fazi 6 7 listova. injenica je da soja ima relativno visoke zahteve za hranivima. Za 1t/ha zrna i odgovarajuu vegetativnu masu potrebno joj je oko 70kg N, 16kg P2O5 i 36kg K2O. Pri dobroj nadulaciji, dve treine potrebnog azota obezbeuju kvrine bakterije koje se nalaze na korenu soje. Azot iz ubriva biljkama soje je neophodan samo u poetnim fazama razvoja, dok se ne formiraju kvrice. Prema Crnobarac i sar 1999 za prinos od 3t/ha na srednje plodnim zemljitima (sa 10 20mg fosfora i kalijuma na 100g zemljita, po Al metodi) preporuuje se: 50 60kg/ha P2O5 i 40 50kg/ K2O.
Uljana repica dobro reaguje na primenu i organskih i mineralnih ubriva. Za stvaranje 100kg semena repici treba obezbediti 7kg N, 2,5kg fosfora i 10kg kalijuma. Ukupne koliine fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pre dubokog oranja, a pola u predsetvenoj pripremi zemljita. Primena azota je jedna od najvanijih tehnolokih mera od koje u mnogome zavisi prinos i stabilnost proizvodnje uljane repice. Od ukupne koliine azota 1/3 treba primeniti predsetveno, a 2/3 u vreme prolenog porasta (krajem februara). Primena prevelikih koliina azota u jesen utie na prebujan rast pa se biljke slabije kale (pripremaju za zimu), internodije epikotila se izduuju i vegetativna kupa je esto smetena 10 20cm iznad zemlje. Biljno tkivo je u tom sluaju veoma neno i pri jaim i dugotrajnijim golomrazicama strada. Setva U proizvodnji bilo koje biljne vrste setva ima najvaniju ulogu. Neuspesi u proizvodnji deavaju se najee u setvi. Pre svega, ako nita ne posejemo neemo imati ta da anjemo. Ova agrotehnika mera sa svim svojim elementima (izbor sorte, priprema semena za setvu, vreme setve, koliina semena, dubina setve) odreuje prvu komponentu prinosa broj biljaka po jedinici povrine. Setvu suncokreta treba obaviti kada se temperatura zemljita na 5cm dubine nekoliko dana kree oko optimalne od 8 do 10C. Kalendarski u naim uslovima to je najee ok 1. do 10. aprila, ali u toplijim proleima moe biti i krajem marta. Hibridi krae vegetacije mogu se sejati i u junu. Dubina setve zavisi od krupnoe semena i mehanikog sastava zemljita. Krupnija i tea zrna treba sejati dublje, i obrnuto. Na teim zemljitima (sa 70 80% gline i koloida) setvu treba obaviti neto plie nego na ernozemu i peskovitom zemljitu. Hibride sa teinom 1000 zrna 50-55 grama treba sejati na 4cm dubine. Hibride ije seme ima teinu 55 65 grama treba sejati na dubinu 4 6cm. Dubina setve na teim zemljitima je 4 5cm a na rastresitijim 5 6cm. Ako se setva obavi na veoj dubini od 8cm, prinosi se smanjuju (Vrebalov, 1989). Nain setve i broj biljaka najdirektnije utiu na prinos. Mogu da umanje prinos i do 32%. Zavise od genotipa, godine, odnosno ekolokih uslova. Rastojanje izmeu redova je 70cm, a u redu, u zavisnosti od hibrida od 22 30cm. Soja se seje priblino u isto vreme kada i kukuruz. Meutim, prema Nenadiu (1995) najpodesnije vreme za setvu soje smatra se, kada se povrinski sloj zemljita zagreje na oko 10C, i kada proe opasnost od poznih mrazeva. Prema tome, optimalni rok setve soje zavisi od klimatskih uslova, i prosene pada u naim proizvodnim podrujima polovinom aprila. Sorte kraeg vegetacionog perioda mogu se sejati i u maju. U zavisnosti od plodnosti zemljita, vlanosti zemljita, biolokih osobina sorata soja se moe uspeno gajiti, kako u irokoredoj, tako i u uskoredoj setvi. U naoj zemlji soja se seje irokoredo, sa rastojanjem izmeu redova 45 50cm. Rastojanje izmeu biljaka u redu je 4 5cm. Dubina setve kod soje kree se 3 5cm, to zavisi od vremena setve i osobenosti zemljita, pre svega njegove vlanosti. Kod uljane repice vremenom setve se podeava stepen razvijenosti biljke u kojem e najbolje prezimiti. Kod prerane setve razvije se u toku jeseni prebujan usev kod kojeg se izdie epikotil stabljike i takve biljke su neotporne na zimske nedae. Meutim, jo negativniji uticaj ima prekasna setva. Tada biljke ulaze u zimu
nedovoljno razvijene, s malo rezervnih materija u stabljici i korenu pa lake izmrzavaju, sporije se regeneriu u prolee, kasne u porastu, a to se sve odraava na smanjenje prinosa. Repica se seje u redove s meurednim razmakom 20 30cm, najee 25cm jer se koriste sejaice za setvu penice gde se zatvara svaka druga lula. Potrebna koliina semena zavisi od sorte i kree se 2,5 - 3,5kg/ha i treba da obezbedi 60 70 biljaka/m2 posle nicanja ili 50 55 biljaka/m2 u etvi. Dubina setve se kree 1,5 - 2,5cm. U praksi je vie problema sa predubokom setvom nego sa preplitkom s tim to se i jedna i druga negativno odraavaju na razvoj biljke, a time i na prinos. Izbor sorte je najproblematiniji kod uljane repice. Treba obavezno gajiti sorte iz grupe 00 jer se one odlikavaju niskim sadrajem eruka kiseline i glukozinolata. Zatita uljanih biljaka Primena herbicida posle setve, a pre nicanja suncokreta ima za cilj da smanji tetu od korova na nivo kada prisustvo korova priinjava tete koje ne prevazilaze trokove njihovog suzbijanja.Znaajnu ulogu u smanjenju zakorovljenosti parcele, pored herbicida imaju svi vidovi obrade zemljita, pravilna plodosmena useva i opta higijena parcele, puteva, kanala, mea i drugih bliih nepoljoprivrednih povrina. Naalost za suncokret postoji mali izbor herbicida koji se mogu primeniti posle nicanja useva i uglavnom su za suzbijanje irokolisnih korova. Preparatu Modown 4-F prestala je da vai dozvola za promet. Na tritu se nalazi samo preparat Sumisoya, koji je u svetu jedino u naoj zemlji registrovan za primenu posle nicanja u suncokretu. Ipak, ne preporuujemo primenu ovog preparata posle nicanja u suncokretu, zbog nedovoljne efikasnosti u suzbijanju korova i slabije selektivnosti prema usevu. Preporuuje se korienje kombinacija dva ili tri herbicida, koje e omoguiti istovremeno suzbijanje jednogodinjih uskolisnih (travnih) i sitnosemenih irokolisnih korova. Za suzbijanje uskolisnih korova mogu se koristiti prethodno pomenuti herbicidi koji se inkorporiraju pre setve, a posle setve a pre nicanja koristiti jedan od herbicida za suzbijanje prvenstveno irokolisnih korova. Za suzbijanje divljeg sirka u suncokretu i soji koriste se specifini translokacioni herbicidi koji se sa lista premetaju u podzemne viegodinje delove uskolisnih (travnih) korova koje tako uspeno unitavaju. Kod nas se uglavnom koriste za suzbijanje divljeg sirka iz rizoma, a primenjuju se posle nicanja suncokreta ili soje i korova, kada su izdanci divljeg sirka u fazi 3-6 listova (20-30 cm) zbog boljeg usvajanja herbicida. Zato se optimalni uslovi primene ovih herbicida poklapaju sa optimalnim uslovima rasta korova (Crnobarac i sar., 2004). Suzbijanje lisnih vaiju se vri u drugoj polovini maja i tokom juna meseca. Ukoliko nije obavljena setva tretiranog semena onda se suzbijanje vaiju obavlja kada je na rubovima parcela napadnuto 20-30% biljaka (kritian broj). Tokom vegetacije soje, hemijska zatita prvenstveno se odnosi na suzbijanje korova tj.primenu herbicida posle nicanja. Sreom za razliku od suncokreta posle nicanja soje moe se koristiti vei broj herbicida koji uspeno reavaju problem ovih korova. U pogledu insekata, njihovo suzbijanje odgovarajuim insektima nije takoe redovna mera jer se ne pojavljuju svake godine istim intenzitetom. Od tetoina najredovniji pratioci u proizvodnji soje su grinje. Grinje su najvanije tetoine soje. Na smanjenje brojnosti grinja preventivno se utie pravovremenom obrada, unitavanjem korova i navodnjavanjem. Kritian
broj za hemijsko suzbijanje je kada na jednom listu nae 5-10 jedinki ili ako je zahvaeno 50 % biljka Tretiranje vriti samo na ivinom delu parcela u poetku formiranja kolonija, a irina tog pojasa se odreuje pregledom parcele (Crnobarac i sar., 2004). Mada je soja prirodni domain velikog broja patogena oni u Srbiji do sada nisu bili limitirajui faktor u proizvodnji iste. Neke bolesti se javljaju svake godine u slabijem ili jaem intenzitetu, a manji broj samo u nekim godinama i na nekim lokalitetima. Od gljivinih oboljenja na soji najznaajnije su: plamenjaa soje (Perenospora manshurica), bela trule soje (Sclerotinia sclerotiorum), crna pegavost stabljike (Diaporthe phaseolorum var. caulivora) itd. Zatita od korova S obzirom da se uljana repica seje krajem avgusta poetkom septembra, primena herbicida moe i da izostane, jer veina korovskih biljaka propada tokom jeseni usled izmrzavanja. Meutim, u zavisnosti od predkulture moe tokom septembra ipak doi do klijanja i nicanja korovskih biljaka. U takvim uslovima gajena biljka moe da zaostane u porastu i da tokom zimskog perioda izmrzne zbog nedovoljne razvijenosti. Preparati na bazi klomazona (Gamit) i Trifluralina (Trefgal, Treflan, Trikepin itd.) se mogu meati i primenjivati na parcelama gde ima korovskih biljaka koje ne mogu suzbiti preparati na bazi Trifluralina npr kao to je obina konica ili u narodu poznata kao divlja paprika Galinsoga parviflora. Pored navedenih preparata za suzbijanje jednogodinjih uskolisnih i irokolisnih korova mogu se koristiti i preparati na bazi alahlora. Ako je predkultura penica ili jeam, zbog rastura prilikom kombajniranja, obino odreena koliina semena ostaje na njivi. Ovo seme klija i nie tokom septembra te moe izazvati zakorovljenost useva. U takvim sluajevima za suzbijanje samonikle penice i jema i drugih jednogodinjih i viegodinjih travnih korova mogu se koristiti: Targa super u koliini 0,5 l/ha za suzbijanje divljeg prosa, 1 l/ha za suzbijanje muhara, samonikle penice i jema, 1,5 l/ha za suzbijanje sirka iz semena, 1,5-2,5 l/ha za suzbijanje sirka iz rizoma, 3-4 l/ha za suzbijanje zubae kada je visine do 30 cm, Fusilade super: za jednogodinje 1-2 l/ha i viegodinje korove u koliini 24 l/ha; i Leopard 5 EC za jednogodinje 0,5-1,5 l/ha, za viegodinje 1,5-2,5 l/ha, za pirevinu visine 30 cm 2,5-3 l/ha, odnosno za zubau 3-4 l/ha. Zatita od tetoina Uljanu repicu napada veliki broj tetoina. Meu njima najvanije su sledee: repiina lisna osa (Athalia rosae), repiin sjajnik (Meligethes aeneus), repiin crvenoglavi buva (Psylliodes chrysocephala), velika repiina pipa (Ceutorrhynchus napi), mala repiina pipa (C. pallidactylus), crna repiina pipa (C. picitarsis),rila kupusne mahune (C. assimilis) i muva kupusne mahune (Dasyneura brassicae).One, svojom aktivnou, u zavisnosti od vrste, napadaju sve nadzemne biljne delove (tek ponikle biljke, stabljiku, lisne drke, lie, pupoljke, otvorene cvetove i ljuske sa semenom) i prinosi mogu biti umanjeni i do 80%. U jesenjem delu vegetacije osobito su ekonomski znaajne repiina lisna osa, crna repiina pipa, crvenoglavi repiin buva i razne druge vrste buvaa. One oteuju tek ponikle biljke i kasnije razvijenu lisnu masu, te esto dovode do proreivanja useva, a nekada i do potpunog unitavanja. Preostale napadnute biljke podlone su i
intenzivnijem izmrzavanju usled niskih temperatura tokom zime. Smanjenje brojnosti ove grupe tetoina, pa i potpuno suzbijanje se izvodi setvom tretiranog semena sa insekticidima. Najopasnije tetoine u prolenom delu vegetacije su repiin sjajnik kao i neke vrste pipa. Repiin sjajnik oteuje pupoljke, a pipe stabljiku, lisne drke i ljuske. Prskanja treba usmeriti u cilju suzbijanja sjajnika, pri emu se umanjuje i brojnost ostalih tetoina. Tretiranje se izvodi kada se u fazi butonizacije utvrdi u proseku najmanje 3 sjajnika po biljci. Pored pomenutih tetoina, na uljanoj repici, povremeno mogu priiniti tete jo gusenice podgrizajuih sovica u jesenjem periodu, i razne vrste glodara (hrak, voluharice i dr.) tokom itave vegetacije. Suzbijanje glodara treba obavljati kasno u jesen ili rano u prolee. Zadnjih godina sve se uestalije javljaju, kao tetoine pupoljaka i cveta, i rutave bube (Tropinota hirta i Oxythyrea funesta). Ako postoji potreba za njihovo suzbijanje je veoma efikasan preparat na bazi tau-fluvalinata (Mavrik EW, 0,04%), koji se smatra bezopasnim za pele. Smanjenju znaaja tetoina uljane repice, takoe, doprinose i neke agrotehnike mere kao to su plodored (gajenje na istom polju tek svake 4-te godine), prostorna izolacija, optimalne koliine azota, izbor sorata sa to kraim periodom cvetanja, mere koje obezbeuju ujednaeno i brzo nicanje i dr. Zatita od bolesti Na biljkama uljane repice prema literarnim podacima evidentirane su sledea bolesti: plamenjaa pr. Peronospora parasitica sin. P. brassicae, mrka pegavost pr. Alternaria brassicae, suva trule pr. Phoma lingam, bela trule pr. Sclerotinia sclerotiorum, pepelnica pr. Erysiphe cruciferarum, kila (hernia) korena uljane repice pr. Plasmodiophora brassicae, siva trule pr. Botrytis cinerea, bela ra pr Albugo candida. Meutim, za sada su kod nas konstatovane sledee fitopatogene gljive: Plamenjaa uljane repice pr. Peronospora parasitica sin. P. brassicae. Parazit se javlja uglavnom na kotiledonima i listovima u vidu hlorotinih pega na licu lista. Sa nalija se moe zapaziti bela navlaka u okviru hlorotinih pega. Vei broj pega dovodi do izumiranja lista. Parazit moe biti destruktivan u fazi kotiledona i prvog stalnog listia. Mrka pegavost pr. Alternaria brassicae. Mrka pegavost se javlja na svim nadzemnim delovima biljke od setve do etve. Na hipokotilu tokom jeseni mogu se zapaziti sitne crne pege. Na listovima tokom jeseni i prolea gljiva prouzrokuje mrke pege sa hlorotinim oreolom. Vei broj pega dovodi do suenja i propadanja lista. Mrke pege se javljaju i na stablu i ljuskama. U sluaju da pege zahvate ljuske prstenasto, cela ljuska se sui i propada. Ovo je naroito izraeno ako se pege jave na drkama ljuski. Ako doe do pojave pegavosti na mladim ljuskama, one su obino bez semena, a ako se pegavost javi gde je ve dolo do formiranja semena, takvo seme je sitno i turo. Suva trule pr. Phoma lingam. Parazit se javlja na svim delovima biljke. Na vratu korena i korenu se javlja u vidu sivih pega. Na uzdunom preseku se moe zapaziti da micelija gljive prodire duboko u tkivo. U okviru ovih pega se mogu zapaziti crna telaca gljive (piknidi). Na listovima i stablu se javljaju sive pege oiviene jednim tamnijim rubom od ostalog dela. I u okviru ovih pega gljiva obrazuje brojne piknide. Parazit se javlja i na ljuskama i semenu. Najtetnija je korenska forma kada dolazi do propadanja i suenja biljaka tokom vegetacije.
10
Bela trule pr. Sclerotinia sclerotiorum. Parazit se javlja na svim biljnim delovima: stablu, listovima, bonim granama i ljuskama. Na listovima se javljaju krupne hlorotine, poluvlane pege. U pazuhu lista, zbog vode u jutarnjim asovima i zadravanja za vreme kinog perioda pege su izrazito vlane i svetlo mrke boje. Napadnuti listovi se veoma brzo sue i otpadaju. Najkarakteristiniji simptomi mogu se videti na prizemnom delu stabla kada ista dobiju belu do mleno belu boju. Na uzdunom preseku ovakvih biljaka moe se zapaziti bela micelija sa crnim telacima sklerocije gljive. Napadnute biljke veoma brzo uginjavaju i ne daju prinos. etva uljanih biljaka etva je zavrna etapa u gajenju neke biljne vrste. Predstavlja veoma odgovoran posao jer moe da prouzrokuje velike gubitke. Izvoenje etve uslonjava neravnomerno sazrevanje semena uslovljeno kako vremenskim uslovima krajem avgusta i poetkom septembra. Ovo je veoma znaajno za etvu suncokreta i soje. Odreivanje pravog momenta etve je veoma delikatno jer od njega u velikoj meri zavisi koliina prikupljenog semena kao i njegov kvalitet. Kod suncokreta etvu treba poeti kada se vlaga u zrnu kree izmeu 12 i 14%. Zrna sa ovom vlagom se obavezno sue aktivnom ventilacijom, sve dok se vlaga ne smanji na 8%. etva se moe obaviti i pri veoj vlanosti 20%, ali u tom sluaju suenje se obavlja toplim vazduhom. Za etvu suncokreta koristi se kombajn za penicu, s tim to se promeni adapter. Sa bubnja se skinu sve rebraste ine i 4 leita, tako da ostanu samo 4 leita na koja se stave 4 drvene letve. Na podbubnju se izvlae svaka druga ica. Broj obrtaja bubnja se menja prema vlanosti zrna. Ako je vlaga zrna 10 12%, broj obrtaja se smanjuje na 450. Ako je vlaga zrna 6 7%, broj obrtaja se smanjuje na 250. Pri ovako adaptiranom kombajnu procenat oteenja i oljutenih zrna je nii od 1% (Vrebalov, 1989). I etva soje se obavlja uglavnom itnim kombajnima koji se moraju takoe podesiti. Normalan broj obrtaja bubnja treba da se kree od 500 do 700 puta u minuti, to zavisi od zakorovljenosti useva i vlanosti zrna. Pri etvi nezakorovljenog useva i useva normalne vlanosti zrna (13 14%) postie se odlian efekat pri obrtaju bubnja od 500 550 puta u minuti. Obrtaj vitla treba da iznosi 20 30 puta u minuti. Regulacijom razmaka izmeu bubnja i podbubnja izbegava se lomljenje zrna, a regulacijom jaine vazdune struje i otvora na sitima postie se bolje ienje semena i smanjenje gubitaka u vralici kombajna (Nenadi, 1995). Najtee je odrediti momenat etve kod uljane repice jer kod nje plodovi sazrevaju neravnomerno i sukcesivno. Prema Todoriu i Mustapiu (1975) uljanu repicu je najbolje eti u fazi tehnoloke zrelosti. Usev u ovoj fazi je ukastosmee boje, lie je skoro osueno, plodovi na bonim granama veim delom utosmee boje, a manjim delom utozelenkaste boje. Pri laganom udaru rukom po stabljici plodovi na centralnoj grani pucaju. Seme u ljuskama je uglavnom smee boje i tvrdo. U naim uslovima najbolje je etvu obavljati jednofazno kombajnima u fazi tehnoloke zrelosti kada je sadraj vlage u semenu od 10 do 13%. Na kombajnima za etvu uljane repice se moraju uraditi odreene adaptacije. S obzirom da najvei gubici nastaju na hederu zbog udara vitla ono se moe i skinuti, odnosno moe mu se smanjiti broj obrtaja ili da se elini prsti poskidaju. Minimalni gubici se ostvare pri poloaju vitla u poziciji C (maksimalno nazad) i kinetikom koeficijentu 0,85 (Malinovi i sar., 2002). Preporuuje se produenje stola hedera da bi se sakupilo to vie prosutog zrna. Broj obrtaja bubnja treba da bude to je mogue
11
manji, ispod 500 o/min., a sita bi trebalo da budu promera 3,5-5,0mm. Petersonovo sito treba potpuno otvoriti, a produetak podii do kraja. Korpa se otvara do kraja, a jaina vetra se regulie tokom etve i zavisi od vlanosti useva.
12
Prilog 2 Proizvodnja zrna i ulja uljarica
Prilog 2
PROIZVODNJA ZRNA I ULJA ULJARICA Tab. 2.1. Proizvodnja suncokreta i jestivog ulja od suncokreta u periodu 2000-2006. g. u Srbiji Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Povrina (ha) 134.899 161.145 157.685 225.000 221.523 206.769 189.651 Prinos (t/ha) 1,60 1,95 1,94 1,99 2,11 1,80 2,06 Ukupna proizvodnja suncokreta (t) 215.838 314.232 305.910 447.750 468.379 371.200 391.630 Otkup suncokreta (t) 189.023 294.600 273.040 410.000 465.879 361.580 386.630 Ukupna proizvodnja ulja (t) 71.828 111.948 103.755 164.000 187.352 137.400 154.652
500 450 400 Proizvodnja zrna i ulja suncokreta [u hilj. t] 350 300 250 200 150 100 50 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Sl. 2.1. Proizvodnja zrna suncokreta i jestivog ulja od suncokreta u Srbiji u periodu 2000-2006.
Suncokretovo zrno Suncokretovo ulje
13
Tab. 2.2. Proizvodnja zrna i ulja soje u periodu 2000-2006. g. u Srbiji Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Povrina (ha) 162.769 96.890 118.610 145.000 122.864 130.920 156.680 Prinos (t/ha) 1,20 2,35 2,50 1,74 2,60 2,88 2,76 Ukupna proizvodnja (t) 195.322 222.847 296.252 252.300 321.398 377.049 482.867 Otkup (t) 147.056 199.028 257.810 238.710 307.398 375.210 432.867 Ukupna proizvodnja ulja (t) 29.431 33.835 43.828 40.580 52.258 67.537 75.769
500 Sojino zrno Sojino ulje 400 Proizvodnja zrna i ulja soje [u hilj. t]
300
200
100
0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
Sl. 2.2. Proizvodnja soje i jestivog ulja od soje u Srbiji u periodu 2000-2006.
14
Tab. 2.3. Proizvodnja uljarica u Evropskoj uniji (25 zemalja) i drugim zemljama izvan EU
19. mart 2007. Nemaka 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 ULJANA REPICA povrina proizvodnja prinos 100 kg/ha 1.000 t 1.000 ha 1.540 38,0 5.852 1.429 37,3 5.336 1.344 37,5 5.046 1.505 33,0 4.967 1.397 29,3 4.093 1.231 36,8 4.534 6 17,0 10 4 18,5 7 4 17,8 7 18 39,0 70 10 36,0 35 6 41,4 24 610 33,0 2.013 584 32,6 1.904 592 32,1 1.900 180 33,0 594 125 34,4 430 112 30,6 343 7 14,0 10 6 15,8 9 5 11,2 5 34 33,5 114 43 29,6 127 35 29,6 104 87 26,5 231 84 26,5 222 73 27,0 198 95 15,0 143 92 15,2 140 77 14,3 110 4.095 34,3 14.043 3,781 32,6 12.328 3,482 35,3 12.281 SUNCOKRET prinos povrina proizvodnja 100 kg/ha 1.000 t 1.000 ha 26 24,0 62 28 23,5 65 28 23,8 66 555 23,5 1.304 638 21,4 1.364 644 23,3 1.501 125 24,0 300 130 23,8 309 101 25,4 257 povrina 1.000 ha SOJA prinos 100 kg/ha proizvodnja 1.000 t SVE TRI UKUPNO povrina proizvodnja 1.000 t 1.000 ha 1.566 5.914 1.457 5.402 1.372 5.112 2.101 6.377 2.081 5.580 1.931 6.175 301 888 313 931 272 845 18 70 10 35 6 24 610 2.013 584 1.904 592 1.900 180 594 125 430 112 343 638 611 636 618 523 369 88 261 103 289 86 244 87 231 84 222 73 198 95 143 92 140 77 110 5.724 17.177 5.517 15.608 5.072 15.360
Francuska
Italija
41 46 56 170 179 167
26,0 26,8 25,0 34.0 34,3 34,8
107 123 140 578 614 581
Belgija / Luxemburg
Velika Britanija
Danska
panija
Austrija
630 630 517 32 35 30
9,5 9,6 7,0 27,0 26,9 26,8
599 607 361 86 94 80
1 1 1 22 25 21
23,0 20,0 27,0 27,5 27,0 28,3
2 1 3 61 68 60
vedska
Finska
Evropska petnaestorica
1.395 1.485 1.345
17,1 16,7 17,1
2.387 2.474 2.295
234 251 245
31,9 32,2 32,0
747 806 784
15
Tab. 2.4. Proizvodnja uljarice u zemljama novim lanicama EU

19. mart 2007. Poljska 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 ULJANA REPICA prinos povrina proizvodnja 100 kg/ha 1.000 ha 1.000 t 690 27,3 1.884 623 26,1 1.629 550 26,3 1.447 325 292 267 127 116 106 234 139 120 48 45 43 78 48 76 115 75 109 30,2 30,2 28,8 23,0 23,0 22,1 24,0 24,0 23,4 19,0 17,8 18,1 17,0 14,5 17,0 18,8 18,8 18,4 982 883 769 292 267 235 562 334 281 91 80 78 133 70 129 216 141 201 Proizvodnja u zemljama evropske dvadesetpetorice ULJANA REPICA SUNCOKRET povrina prinos proizvodnja povrina prinos proizvodnja povrina 1.000 ha 100 kg/ha 1.000 t 1.000 ha 1.000 ha 100 kg/ha 1.000 t 5.715 31,9 18.209 1.996 18,7 3.725 277 5.122 4.756 30,7 32,4 15.737 15.426 2.163 1.992 18,5 18,9 3.995 3.761 296 290 SOJA prinos proizvodnja 100 kg/ha 1.000 t 30,1 835 30,4 30,2 898 877 SVE TRI UKUPNO povrina proizvodnja 1.000 ha 1.000 t 7.988 22.769 7.581 7.038 20.631 20.063 povrina 1.000 ha 4 5 4 38 47 35 89 91 91 470 535 517 SUNCOKRET prinos proizvodnja 100 kg/ha 1.000 t 14,0 6 14,0 7 15,0 6 22,0 23,0 21,5 21,5 23,1 21,4 22,5 22,4 23,0 84 108 75 191 210 195 1.058 1.195 1.189 povrina 1.000 ha SOJA prinos 100 kg/ha proizvodnja 1.000 t SVE TRI UKUPNO proizvodnja povrina 1.000 t 1.000 ha 694 1.889 628 1.636 554 1.143 366 342 306 226 218 208 734 705 667 48 45 43 78 48 76 115 75 109 1.070 995 851 500 496 450 1.685 1.597 1.536 91 80 78 133 70 129 216 141 201
eka
3 3 4 10 11 11 30 31 30
16,0 15,5 15,7 17,0 17,5 19,0 22,0 22,0 22,0
5 5 6 17 19 21 66 68 66
Slovaka
Maarska
Estonija
Letonija
Litvanija
2007 Evropska dvadesetpetorica 2006 2005
16
Tab. 2.5. Proizvodnja uljarica u zemljama Istone Evrope koje nisu u EU

19. mart 2007. Rumunija 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 ULJANA REPICA prinos povrina proizvodnja 100 kg/ha 1.000 ha 1.000t 310 17,5 543 100 18,0 180 90 18,0 162 45 17,5 79 17 19,5 33 12 15,5 19 12 19,0 23 7 16,0 11 4 17,0 7 30 12,0 36 20 11,5 23 18 12,0 22 povrina 1.000 ha 910 990 1.100 550 620 553 140 185 210 29 31 29 SUNCOKRET prinos proizvodnja 100 kg/ha 1.000 t 12,0 1.092 14,5 1.436 10,5 1.155 14,0 770 14,2 880 13,8 763 21,5 300 20,5 380 17,2 360 16,0 46 16,0 50 16,0 46 povrina 1.000 ha 110 170 143 SOJA prinos proizvodnja 100 kg/ha 1.000t 23,0 253 22,1 376 21,9 313 SVE TRI UKUPNO povrina proizvodnja 1.000 ha 1.000t 1.330 1.888 1.260 1.991 1.333 1.630 595 849 637 914 565 782 282 633 357 871 349 697 104 188 101 193 95 187 4 8 5 11 4 8 2.393 3.629 2.414 3.930 2.377 3.267
Bugarska
Srbija
Hrvatska
Bosna
Ostale CEEC
385 137 120
17,1 17,2 16,9
657 236 202
1.689 1.873 1.922
13,4 15,0 12,1
2.261 2.808 2.325
130 165 135 45 50 48 4 5 4 319 404 335
24,0 29,1 24,5 23,5 24,0 24,8 20,0 21,0 20,0 22,3 21,9 22,1
310 480 330 106 120 119 8 11 8 711 886 740
17
Tab. 2.6. Potencijalne povrine pod uljaricama u zemljama Zajednice nezavisnih drava 19. mart 2007. Suncokret povrina 1.000 ha prinos 100 kg/h proizvodnja 1.000 t Uljana repica povrina 1.000 ha prinos 100 kg/h proizvodnja 1.000 t Soja povrina 1.000 ha prinos 100 kg/h proizvodnja 1.000 t Sve tri ukupno povrina 1.000 ha prinos 100 kg/h proizvodnja 1.000 t Ukrajina 2007 2006 2005 2007 Rusija Kazahstan Moldavija 2006 2005 2007 2006 2005 2007 2006 2005 2007 370 7,4 274 115 8,0 92 30 14,5 44 360 7,2 259 83 7,2 59 30 15,0 45 340 7,2 245 75 7,0 53 32 14,6 47 260 13,3 346 10 13,0 13 45 13,0 59 290 13,1 380 8 14,0 11 35 13,0 46 ZND 2006 2005
3.800 3.900 3.900 4.900 5.700 5.100 12,5 13,0 12,8 11,4 11,7 12,6 4.750 5.070 4.992 5.586 6.669 6.441 930 15,8 1.469 720 13,5 972 405 15,6 632 736 12,0 883 197 14,5 285 422 14,5 612 630 12,4 781 860 11,4 980 525 11,0 578 760 11,3 859 251 12,4 311 645 11,0 710
260 9.330 10.250 9.600 14,0 11,7 12,1 12,5 364 10.956 12.378 12.042 7 1.685 1.021 12,0 14,0 12,5 8 2.356 1.280 530 12,4 658
28 1.655 1.561 1.127 13,0 12,4 11,7 12,5 36 2.054 1.833 1.405
5.450 5.041 4.519 6.390 6.985 5.996 13,2 13,1 13,0 11,5 11,6 12,4 7.191 6.585 5.889 7.348 8.105 7.462
515 7,9 409
473 7,7 364
447 7,7 344
315 13,2 417
333 13,1 437
295 12.67 12.83 11.257 13,9 12,1 12,1 12,5 409 15.36 15.490 14.104
18
Prilog 3 Proizvodno-preraivaki potencijal industrije ulja Srbije
Prilog 3
PROIZVODNO-PRERAIVAKI POTENCIJAL INDUSTRIJE ULJA SRBIJE Tab. 3.1. Instalisani godinji kapaciteti fabrika za preradu uljarica Uljara 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Bioprotein, Obrenovac Plima M, Kruevac Dunavka, Vel. Gradite Vital, Vrbas Dijamant, Zrenjanin Sunce, Sombor Banat, Nova Crnja Sojaprotein, id Sojaprotein, Beej UKUPNO Instalisani godinji kapaciteti (tona zrna/280 radnih dana) Suncokret Soja Repica 25.000 28.000 14.000 16.800 85.000 56.000 47.600 196.000 100.000 156.800 200.000 140.000 156.800 100.000 50.000 70.000 150.000 50.000 70.000 200.000 50.000 70.000 260.000 959.000 745.000 588.000
25
Udeli u godinjim kapacitetima pri preradi suncokreta [%]
20
15
10
0 Plima M Dunavka Vital Dijamant Uljara Sunce Banat Sojap. id
Sl. 3.1. Udeli pojedinih uljara u godinjim ukupnim kapacitetima pri preradi suncokreta
19
40 35 Udeli u godinjim kapacitetima pri preradi soje [%] 30 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 5 Uljare 6 7 8 9 Dunavka Bioprotein Plima M Vital Sunce Banat Sojap.id Dijamant Sojap.Beej
Sl. 3.2. Udeli pojedinih uljara u godinjim ukupnim kapacitetima pri preradi soje
30 Udeli u godinjim kapacitetima pri preradi uljane repice [%] 25 20 15 10 5 0 Plima M Dunavka Vital Dijamant Uljare Sunce Banat Sojap. id
Sl. 3.3. Udeli pojedinih uljara u godinjim ukupnim kapacitetima pri preradi uljane repice
20
Tab. 3.2. Otkup suncokreta u Srbiji u periodu 2000-2006. g. (t) Industrija ulja "Dijamant" A.D. Zrenjanin "Vital" A.D. Vrbas "Sunce" A.D. Sombor "Banat" A.D. Nova Crnja "Dunavka" A.D. V. Gradite "Plima M" Kruevac "Sojaprotein" Beej "Victoria Oil" id Mali proizvoai Ukupno: 2000 50.032 43.810 37.243 16.663 23.759 11.612 5.904 2001 74.583 61.940 53.125 42.470 32.250 16.050 14.182 2002 77.500 45.700 55.700 41.600 33.500 15.100 3.900 2003 2004 2005 2006
130.500 143.365 115.370 120.240 73.800 67.100 76.500 40.550 18.760 3.580 90.108 84.800 86.545 49.530 11.531 2.500 22.180 73.260 50.100 32.910 15.510 48.500 3.750 32.000 84.490 33.500 35.000 27.350 54.050 5000
189.023 294.600 273.000 410.790 468.379 361.580 391.630
35 Udeo u ukupnom otkupu suncokreta [%] 30 25
Dijamant
Sunce 20 15 Banat 10 5 0 1 2 3 4 Uljare 5 6 7 8 Vital Dunavka Plima M

Mali proizvoai
Sojaprotein
Sl. 3.4. Udeo pojedinih uljara u ukupnom otkupu suncokreta u 2006. g. u Srbiji
21
Tab. 3.3. Otkup soje u Srbiji u periodu 2000-2006. g. (t) Industrija ulja "Sojaprotein" A.D. Beej "Dijamant" A.D. Zrenjanin "Dunavka" V. Gradite ''Vital' AD Vrbas "Victoria Oil" A.D. id ''Sunce'' AD Sombor ''Banat'' Nova Crnja "Bioprotein" Obrenovac ''Plima M'' Ostali ugovarai setve soje Ukupno:
50 45 Udeo u ukupnom otkupu soje [%] 40 35 30 25 20 15 10 5 0 1 2 3 4 5 Uljare 6 7 8 9 Vital Sunce Dunavka Bioprotein Plima M Banat Ostali Dijamant Sojaprotein
2000 98.353 27.274 9.067
2001 111.954 34.945 8.979
2002 125.000 5.0000 25.000
2003 154.240 34.100 17.560 11.900
2004 212.425 21.350 22.239 6.130 5.530 2.580 9.399 375 27.370 307.398
2005 181.500 62.750 54.240 6.200 16.900 2.150 14.170 6.050 31.250 375.210
2006 228.900 100.000 58.000 6.630 13.257 3.000 14.880 8.300 50.000 482.967
7.768 3.225 4.469 147.156
8.500 3.400 31.250 199.028
3.700 8.000 5.000 31110 257.810
6.300 4.650 4.500 3.200 2.260 238.710
Sl. 3.5. Udeo pojedinih uljara u ukupnom otkupu soje u 2006. g. u Srbiji
22
Prilog 4 Automobili koji mogu da koriste biodizel
Prilog 4
AUTOMOBILI KOJI MOGU DA KORISTE BIODIZEL Izvor: SAT plus, Revija o saobraaju, automobilizmu i turizma, Izdava: SAT Media Group, broj 163, god. VII, 12. jul 2007. Biodizel u Srbiji, str. 13-15. Proizvoai automobila imaju pozitivan stav o upotrebi biodizela. Recimo, Volkswagen koda, Audi i Seat dozvoljavaju upotrebu stopostotnog biodizela u svojim vozilima proizvedenih od 1996. do 2004. god, a veina proizvoaa dozvoljava korienje do 5 % biodizela u novim automobilima. Da bismo pomogli vlasnicima i potencijalnim kupcima polovnih vozila sa dizel motorom, dajemo spisak automobila koji bez prepravke mogu da koriste biodizel u 100, 30, i 5 %-nom odnosu. Podaci se odnose na modele prodate na nemakom tritu, a napominjemo da se uz prepravke (zamena gumenih creva, zaptivaa i filtera goriva) gotovo svaki automobil sa dizel motorom moe preraditi za korienje biodizel goriva. Proizvoa Audi BMW Mercedes Modeli koji fabriki mogu da koriste 100% biodizel Model Napomena A2, A4, A4 Cabrio modeli proizvedeni od septembra 1995 do novembra 2004. godine A3, A6 modeli proizvedeni od septembra 1995. do marta 2003. godine Serija 3 (E46 1999-2005), samo uz doplatu, kao paket priprema Serija 5 (E39 1996-2004) za biodizel C klasa (C 200 CDI, C220 samo uz doplatu, kao paket priprema CDI) za biodizel, samo Euro 3 modeli E klasa samo uz doplatu, kao paket priprema (E200 CDI, E 220 CDI) za biodizel, samo Euro 3 modeli Alhambra (tip 7M), Arosa (tip od lansiranja modela do 2004 (Euro 3 6H), Leon (tip 1M), Inca (tip verzije). 9K) Cordoba (tip 6L), Ibiza (tip modeli proizvedeni od 2002. do 2004 6L) (Euro 3 verzije) Toledo (tip 1M, tip 5P), Aleta modeli proizvedeni od 1999. do 2004 (tip 5P) (Euro 3 verzije) modeli proizvedeni do 2004 (Euro 3 Fabia (oznake motor: ASY, verzije) AMF, ATD, ASZ), Superb (oznake motora: AVB, AWX/AVF, AYM) modeli proizvedeni do 2003 (Euro 3 Octavia I (oznake motora: AGR/ALH, ATD, AHF/ASV, verzije). Za Oktaviju 2 samo uz doplatu kao paket pripreme za ASZ), Octavia II (oznake biodizel. motora: BKC, BKD)
Seat
koda
23
Prilog 4 Automobili koji mogu da koriste biodizel
Volvo
850 (845/855) (oznaka motora 72) S70 (874), V70 (875) (oznaka motora 72) S80 (184) Beetle, Bora, Lupo Phaetonm Touareg Golf IV, Vento Passat Polo Sharan Golf V. Caddy Life
samo uz doplatu, kao paket priprema za biodizel modeli proizvedeni od 2000. modelu proizvedeni od 1999. modeli proizvedeni od 2000. modeli proizvedeni od 1996. modeli proizvedeni od septembra 1995. do 2004 (Euro 3 verzije) modeli proizvedeni od septembra 1995. do 2001. (Euro 3 verzija) modeli proizvedeni od 1997. do 2004. samo uz doplatu, kao paket priprema za biodizel
Volkswagen
Modeli koji fabriki mogu da koriste 30% biodizel Proizvoa Model Napomena svi modeli sem varijanti sa proizvoa preporuuje filterom estica zamenu filtere goriva posle Peugeut prvih 1.000-2.000 km vonje na biodizel Modeli koji fabriki mogu da koriste 5%biodizel Proizvoa Model Napomena Saxo, Berlingo, Xsara, ne vai za HDI dizele Citroen Xantia, XM Chrysler, Jeep svi modeli Suzuki svi modeli V40 varijanta sa Renault-ovim Volvo dizel agregatom od 1,9 litara
Prema podacima Nemake unije za promociju uzgoja uljnog i proteinskog bilja
24
Prilog 5 Stavovi proizvoaa poljoprivrednih traktora
Prilog 5
BIODIZEL STAVOVI PROIZVOAA POLJOPRIVREDNIH TRAKTORA sa instrukcijama koje se odnose na povraaj poreza na gorivo, na tehnike zahteve koji se postavljaju pred motore i na nabavku biodizela
Ova broura ne oslobaa korisnika biodizel goriva obaveze, da se infor-mie o uslovima primene.
2. aktuelizovano izdanje (stanje 10/2006)
25
Biodizel u poljoprivredi i umarstvu

Zahtevi i instrukcije
Uvod Propisi u oblasti primene biodizela u poljoprivredi Izmena propisa u vezi primene biodizela u oblasti poljoprivrede, koja je stupila na snagu 1. januara 2005. godine, ograniila je naknadu poreza za dizel gorivo mineralnog porekla u visini od 21,5 centi po litru na maksimalnu koliinu od 8.400 litara po preduzeu. Na bazi sopstvenog uea u visini od 350 (odgovara utroenoj koliini od 1.600 litara), koje je takoe uvedeno, sa dodatkom minimalne granice od 50 , preduzee moe podneti zahtev za naknadu poreza plaenog za dizel gorivo tek iznad sume od 400 .
Zakon o porezu na energiju/goriva biljnog porekla Stupanjem na snagu zakona o porezu na energiju, 1. avgusta 2006. godine, biogoriva, koja se primenjuju u poljoprivredi i umarstvu, osloboena su poreza bez ogranienja utroene koliine. Ogranienje koliine se dobija na bazi veliine preduzea odnosno potronje goriva. Postepeno poveanje poreskih stopa, utvreno u zakonu o porezu na energiju, dovodi do avansnog plaanja poreza na energiju, koji se nadoknauje na bazi postupka koji se odnosi na primenu biodizela u oblasti poljoprivrede. Treba imati u vidu, da je meanje biodizela sa dizel gorivom mineralnog porekla mogue bez poreskih konsekvenci, pod uslovom da su nabavljeni biodizel, odnosno odgovarajue meavine istog sa dizel gorivom, namenjeni iskljuivo za unutranju upotrebu u okviru firme, dakle da se ne vri dalja prodaja ak ni u ogranienim koliinama. Sa ciljem da se smanje trokovi goriva, moe da bude svrsishodan prelazak preduzea na biodizel gorivo. Meutim, pre prelaska na upotrebu biodizel goriva, trebalo bi razmotriti nekoliko faktora: Odobrenja proizvoaa maina Radi spreavanja pojave tehnikih problema kod motora i teta koje iz ovoga mogu proizai, neizostavno treba pribaviti obavezujue izjave proizvoaa mehanizacije u vezi odobrenja upotrebe biodizela kod odreenih modela maina kao i sa tim povezane instrukcije za odravanje za pribavljanje potrebnih informacija odgovoran je iskljuivo korisnik maine! 26
U sluaju kupovine nove maine, dobijanje odobrenja za upotrebu biodizela trebalo bi da bude sastavni deo ugovora o kupovini. Prepravka maina, koje nemaju odobrenje za upotrebu biodizela, za rad na biodizel, dovodi kod novih maina do gubitka prava na garanciju. Treba imati u vidu, da su proizvoai pumpi za ubrizgavanje goriva dali odobrenje za dodavanje max. 5% biodizela dizel gorivu mineralnog porekla. Filteri za gorivo Kada se maine, posle dugotrajnog korienja dizel goriva, prebace na upotrebu biodizela, postoji mogunost, da doe do rastvaranja (pokretanja) neistoa istaloenih iz dizel goriva i do njihovog dospea u filter za gorivo. Stoga strunjaci preporuuju, da se nakon prelaska na upotrebu biodizela, nakon to budu utroena dva do tri rezervoara goriva, izvri zamena filtera za gorivo, kako bi se spreilo zaepljenje filtera ranije istaloenim neistoama iz sistema za gorivo. Biodizel gorivo, koje odgovara standardima, ne dovodi kao takvo do prevremenog zaepljenja filtera za gorivo. Do sada esto diskutovani mikrobioloki procesi u crevovodima kroz koje protie gorivo, uzeti su, dodue, u obzir, ali do danas nije poznato da je dolo ni do jednog sluaja oteenja motora na bazi toga (ak ni u oblasti motoristikog sporta). Za odvijanje mikrobiolokih procesa bi, u svakom sluaju, bilo potrebno i prisustvo vodene faze, kao graninog sloja koji bi pruio mikroorganizmima povoljne uslove za razvoj. Ovo, meutim, u sluaju primene biodizel goriva (koje odgovara standardima!) nikada ne moe da se pojavi. Pad snage motora Usled manjeg specifinog energetskog sadraja biodizel goriva, moe se oekivati poveanje potronje goriva. Meutim, ovo poveanje se u praksi pokazalo kao znatno manje od onog to pokazuju formalni prorauni, jer druge pozitivne osobine biodizela omoguavaju efikasniji rad motora. Mora se konstatovati, da za poljoprivredne maine i maine koriene u umarstvu, usled raznolikih profila optereenja motora u toku rada, za sada ne stoje na raspolaganju nikakvi podaci o ovome od strane proizvoaa maina. Pumpe za ubrizgavanje goriva Naalost, u radionicama na terenu je kvalifikovanje primene biodizel goriva jako razliito. Ponekad se stie utisak, da se tehniki problemi ili problemi sa habanjem pumpi iz opreza prebacuju na primenu biodizela, bez da se zaista dokae postojanje meuzavisnosti. Korisnik je uvek dobro posavetovan, ako mu se savetuje da vodi evidenciju o tome, da je stalno nabavljao i koristio biodizel gorivo sa visokim (sigurnim) kvalitetom.
27
Nabavka i obezbeenje kvaliteta biodizel goriva Proizvoai traktora su odobrili iskljuivo upotrebu biodizel goriva na bazi evropske norme koja se odnosi na goriva DIN EN 14214. Na bazi razliitih uslova skladitenja, prisutnih na terenu, i intervala vremena za nabavku i upotrebu biodizel goriva, trebalo bi imati u vidu sledee dodatne uslove: Traite garanciju da je u nabavljeni biodizel, jo u fabrici gde je proizveden, izvreno dodavanje stabilizatota oksidacionih procesa (ova osobina proizvoda mora biti naznaena na certifikatu proizvoaa ili na otpremnici). Uz svaku isporuku goriva zahtevajte aktuelni certifikat proizvoaa. Prekontroliite, da li na bazi dobijene dokumentacije u svakom trenutku moe da se izvri praenje proizvodnje i isporuke robe. Pazite na to, da roba bude oznaena u skladu sa DIN EN 14214. Obezbedite, da pre pristupanja nalivanju goriva za zimski period, rezervoar, koji je dotle sadrao gorivo za letnji period, bude ispranjen u to je mogue veoj meri. Dodavanje stabilizatora oksidacionih procesa preporuuje se posebno kod onih maina, koje imaju motore sa visokim pritiskom ubrizgavanja goriva (sklop pumpa/brizgaljka, Common-Rail sistem). Tu se gorivo izlae visokim pritiscima i time i visokim temperaturama. Veoma je preporuljivo, da se nabavka goriva vri iz kruga lanica udruenja Arbeitsgemeinsachaft Qualittsmanagement Biodiesel e.V. (AGQM). Udruenje AGQM je razvilo viestepeni sistem obezbeenja kvaliteta, koji vri praenje kvaliteta biodizel goriva od proizvodnje do benzinskih pumpi. Koncept upravljanja kvalitetom je, u toku proteklih godina, u koracima prilagoavan rastuim zahtevima u pogledu minimalnog kvaliteta shodno evropskoj normi DIN EN 14214, odnosno dopunjavan je na bazi sopstvenih zahteva. Vie informacija u vezi toga nai ete na adresi www.agqm-biodiesel.de . Iskustva potvruju, da je radi ostvarivanja prava na garanciju od strane isporuioca biodizel goriva ili proizvoaa maine u sluaju pojave oteenja motora, potrebna mogunost praenja porekla biodizel goriva. Isporuilac biodizel goriva bi, u sluaju potrebe, trebalo da bude u stanju da stavi na raspolaganje certifikate proizvoaa, koji se odnose na odreene are goriva. U sluaju da postoji dilema, preporuuje se uzimanje kvalifikovanog uzorka goriva pri isporuci. Ekonominost Kod pojedinanih preduzea, ostaje atraktivno iskorienje prava na maksimalno mogu povraaj poreza. Kapacitet proizvodnje biodizela e u nemakoj, u toku 2007. godine, porasti na oko 3,7 miliona tona. Kretanje cena biodizel goriva e se i u budunosti, u velikoj meri orijentisati prema kretanju cena dizel goriva mineralnog porekla. Kao rezultat izmena podsticajnih mera na bazi poreske politike, moe se 28
sasvim izvesno oekivati pritisak trita u pogledu koliina i cena goriva. Biodizel gorivo se, i u sluaju izmena odnosa cene prema dizel gorivu mineralnog porekla, to se ne moe iskljuiti kao mogunost, moe smatrati interesantnim alternativnim reenjem, na koje se uvek moe prei, i od kojeg se uvek moe odustati. Primena biodizel goriva ne zahteva prepravku ili nabavku novog tanka za skladitenje goriva. Uz to, kod maina koje poseduju odobrenje proizvoaa za upotrebu biodizel goriva, vai uobiajena garancija, koja je spregnuta sa pridravanjem uslova odravanja, definisanih od strane proizvoaa (npr skraenje intervala sa kojim se vri zamena ulja motora). Ekonominost prelaska na rad sa upotrebom biodizel goriva nije odreena samo razlikom cene biodizela i dizel goriva mineralnog porekla, ve i dodatnim faktorima, navedenim u daljem tekstu: Slika: Chemowerk GmbH eventualnim poveanjem potronje goriva, uslovima odravanja, koje propisuje proizvoa maine (skraenje intervala izmeu uzastopnih zamena ulja motora, kao i druge periodine mere odravanja), investicionim trokovima, odnosno merama prepravke kod traktora i tankova za skladitenje goriva. Eventualno, zavisno od uslova davanja odobrenja za upotrebu biodizela, moe da bude potrebna nabavka dodatnog rezervoara za skladitenje biodizela. UFOP je na svom internet-sajtu postavio podloge za vrenje kalkulacija (www.ufop.de). Podsticajni program BMELV BMELV subvencionira mere za prelazak na biodizel gorivo kao i formiranje benzinskih pumpi za sopstvene potrebe do 40%, a u zaostalijim podrujima do 50% od investicionih trokova. Uslove dobijanja subvencija moete nai na www.bio-kraftstoffe.info. Dodatne informacije UFOP-broure/prospekti pod www.ufop.de: 10 godina iskustva u primeni biodizela i hidraulinih ulja biljnog porekla u jednom umskom gazdinstvu Biodizel najvanije injenice i argumenti ukratko Pod www.agqm-biodiesel.de : Podsetnik za rukovanje biodizelom u okviru sopstvenih benzinskih pumpi preduzea Podsetnik za transportovanje biodizela Informacije u vezi ponude na tritu opreme za benzinske pumpe, otporne na biodizel Preporuke u vezi uzimanja uzoraka goriva
29
Pod www.fnr.de: Benzinske pumpe za sopstvenu upotrebu Biogoriva u oblasti poljoprivrede Stavovi proizvoaa traktora Ovde navedeni stavovi proizvoaa traktora, u vezi pitanja biodizela, zasnovani su na anketi koja je realizovana od strane UFOP-a, u leto 2004. godine. Uprkos savesno izvrenom istraivanju, ne moe biti preuzeta nikakva odgovornost za tanost navedenih podataka. Sadraj Strana 32 32 32 32 34 35 35 35 37 38 39 39 41 42
Traktori Case ........................................................................................................................... Fendt........................................................................................................................... Claas........................................................................................................................... Deutz-Fahr.................................................................................................................. Holder......................................................................................................................... Hrlimann................................................................................................................... John Deere ................................................................................................................. Lamborghini............................................................................................................... Lindner....................................................................................................................... Massey-Ferguson........................................................................................................ New Holland ............................................................................................................. Same........................................................................................................................... Steyr............................................................................................................................ Zetor............................................................................................................................
Motori Deutz........................................................................................................................... 42 Ova broura ne oslobaa korisnika biodizel-goriva obaveze, da se informie o uslovima primene. Stoga u osnovi preporuujemo, da se od relevantnog proizvoaa traktora trai potvrda, odnosno da se pribave od njega sertifikat o odobrenju za upotrebu biodizela i eventualno potrebne instrukcije u vezi odravanja. UFOP preporuuje, da se koristi iskljuivo biodizel gorivo, nabavljeno od kruga lanica udruenja Arbeitsgemeinsachaft Qualittsmanagement Biodiesel e.V. (AGQM).
30
Proizvoai traktora CASE 071 31/106-0 CNH Deutschland GmbH
U osnovi ne postoje problemi to se tie primene RME-goriva. Meutim, moraju se potovati instrukcije proizvoaa za konkretni sluaj primene. Kvaliteti goriva moraju odgovarati DIN E 14214, OENORM C 1191 ili EN 590. Za traktore tipskog niza Case Steyr kao i CS- i CVX/T- vai bez izmena RME-odobrenje poev od godine proizvodnje 1990. Stariji modeli traktora se mogu preraditi za upotrebu ovih goriva. Od ovog odobrenja su za sada izuzeti svi traktori sa pumpama za ubrizgavanje goriva proizvodnje Lucas, kao i motori proizvodnje Cummins M11, NTA855 i N14, na tipovima traktora 9280, 9370, Quadtrac i STX, i svi kombajni sa motorima Volvo i KHD 1015. Fendt AGCO GmbH & Co. OHG, Fendt Division 083 42/77-0 Celokupni program proizvodnje traktora firme Fendt, od 50 KS pa do 310 KS, ima odobrenje za upotrebu biodizela. U sluaju primene RME-goriva mora se prepoloviti interval izmeu uzastopnih zamena ulja motora, naveden u Uputstvima za rukovanje i odravanje. Dodatni ureaji za grejanje (Vebasto) se eventualno moraju napajati klasinim dizel gorivom iz posebnog rezervoara. U jednoj specijalnoj servisnoj informaciji, koju moete nai u predstavnitvima firme Fendt, korisnici biodizela mogu nai specijalne instrukcije koje vae za sluaj rada traktora uz upotrebu RME-goriva. Ove instrukcije se mogu nai i u Uputstvima za rukovanje i odravanje novijih traktora, pod naslovom Pogonske materije. Napomena za Fendt-traktore sa motorima proizvodnje Deutz: creva za gorivo kao i membranska pumpa za gorivo nisu postojani u odnosu na biodizel gorivo i moraju se zameniti jednom godinje. Kod kombajna ne postoji zajedniko odobrenje za upotrebu biodizela. Mogue je dobijanje pojedinanih odobrenja, u pojedinanim sluajevima, kod odreenih tipova kombajna i uz potovanje posebnih propisa. CLAAS 052 47/12-0 Kombajni i silani kombajni imaju odobrenje proizvoaa. DEUTZ-FAHR 090 72/997-0 Same Deutz-Fahr Deutschland GmbH CLAAS KGaA mbH
Primena (BIO-dizel goriva) metil-estara masnih kiselina (FAME) specificiranih prema EN 14214 (dosadanja pred-norma DIN 51606) za traktore DEUTZ-FAHR firme SAME DEUTZ-FAHR DEUTSCHLAND GmbH, koji su namenjeni za nemako trite. Rad uz primenu biodizela zahteva potovanje relevantnih odredbi i graninih uslova proizvoaa. Zadravamo pravo izmena odobrenja i uslova.
31
Prilog 5 Stavovi proizvoaa poljoprivrednih traktora Tip traktora DEUTZ-FAHR AGROKID 30-50 AGROKID 30 26 kW AGROKID 40 30 kW AGROKID 50 35 Kw DEUTZ-FAHR AGROCOMPACT 60-90 AGROCOMPACT 60 F uski 44 kW proizvodnja do 12/2004 AGROCOMPACT 70 F uski 52 kW proizvodnja do 12/2004 AGROCOMPACT 80 F uski 59 kW proizvodnja do 12/2004 AGROCOMPACT 90 F uski 65 kW proizvodnja do 12/2004 AGROCOMPACT 60 F iroki 44 kW proizvodnja do 12/2004 DEUTZ-FAHR AGROLUX 60-70 AGROLUX 60, pogon na sve tokove 44 kW AGROLUX 70, pogon na sve tokove 52 kW DEUTZ-FAHR AGROPLUS 60-80 AGROPLUS 60, pogon na sve tokove 41 kW AGROPLUS 70, pogon na sve tokove 52 kW Motor Mitsubishi S4L 61 ST EURO II Mitsubishi S4L T61 ST EURO II Mitsubishi S4L2 T61 ST EURO II 1000.3-WT Odobrenje Nema odobrenje Nema odobrenje Nema odobrenje
Za sada nema odobrenje
1000.4-W
1000.4-W
1000.4-WT
1000.3-WT
F 3 L 913 F 4 L 913
Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima
F 3 L 914 EURO II F 4 L 914 EURO II
32
Tip traktora AGROPLUS 80, pogon na sve tokove 56,5 kW DEUTZ-FAHR AGROPLUS 75-100 AGROPLUS 75, pogon na sve tokove 56 kW AGROPLUS 85, pogon na sve tokove 63 kW AGROPLUS 95, pogon na sve tokove 69 kW AGROPLUS 100, pogon na sve tokove 74 kW DEUTZ-FAHR AGROTRON 80-105 AGROTRON 80, pogon na sve tokove 58 kW AGROTRON 90, pogon na sve tokove 66 kW AGROTRON 100, pogon na sve tokove 74 kW AGROTRON 105, pogon na sve tokove 81 kW DEUTZ-FAHR AGROTRON 108-128 AGROTRON 108, pogon na sve tokove 87 kW AGROTRON 118, pogon na sve tokove 94 kW AGROTRON 128, pogon na sve tokove 102 kW DEUTZ-FAHR AGROTRON 130-165 AGROTRON 130, pogon na sve tokove 99 kW
Motor F 4 L 914 EURO II
Odobrenje Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima
BF 4 M 1012 E BF 4 M 1012 EC BF 4 M 1012 EC BF 6 M 1012 E
BF4M 2012 B EURO II BF4M 2012 C EURO II BF4M 2012 C EURO II BF6M 2012 C EURO II
BF6M 2012 C EURO II BF6M 2012 C EURO II BF6M 2012 C EURO II
BF6M 1013 EC EURO II
33
Tip traktora AGROTRON 140, pogon na sve tokove 110 kW AGROTRON 155, pogon na sve tokove 116 kW AGROTRON 165, pogon na sve tokove 125 kW DEUTZ-FAHR AGROTRON 175-200 izvedba za 40 km/h AGROTRON 175, pogon na sve tokove 129 kW AGROTRON 200, pogon na sve tokove 147 kW DEUTZ-FAHR AGROTRON 210-265 AGROTRON 210, pogon na sve tokove 155 kW AGROTRON 235, pogon na sve tokove 174 kW AGROTRON 265, pogon na sve tokove 192 kW HOLDER 071 23/966-0
Motor BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II
Odobrenje Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima
BF6M 1013 EC EURO II BF4M 1013 EC EURO II
Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Ima odobrenje Voditi rauna o tehnikim uslovima Gebrder HOLDER GmbH
BF6M 1013 FC EURO II BF6M 1013 FC EURO II BF6M 1013 FC EURO II
Traktori sa pogonom na sve tokove, sa Deutz motorima F3L 1011, BF3L 1011 F, BF4 M 1011 F, F4L 1011 i BF4L 1011. Motori su ugraeni kod traktora tipa A 440 / A 550 / A 558 / A 560, C 440 / C 550 / C 560, A 650 / A 660 / C 660, C 5000, C 6000, A 750 / A 760 / C 760, C 860, C 870 H, C 9600, C 9700 H, C 9800 Dual. Tipski niz motora 1011 moe bez problema da bude korien uz upotrebu RME-goriva. Traktori sa pogonom na sve tokove, sa Deutz motorima BF3L 2011 F, BF4L 2011, BF4M 2011. Motori su ugraeni kod traktora tipa A 5.58, A 5.58P, A 7.72, A 7.72C/H, A 8.72, A 8.72C/H, C 9.78, C 9.78H, C 9.88H. Tipski niz motora 2011 moe bez problema da bude korien uz upotrebu RME-goriva. Traktori sa pogonom na sve tokove i traktori za komunalnu upotrebu sa Kubota motorima D 850 B, D 950-5B, V 1200-B, D 1302-B, V 1702-B, V 1902-B. Motori su ugraeni kod traktora tipa P 20, P 22 HA, P 30 / P70 / P 70 A, C 20, C 30, D1005 E, V 1505 E, V 1505-TE, motori su ugraeni kod vozila C 220, C 230, C 240, C 330, C 340. Motori Kubota mogu da budu korieni uz upotrebu RME34
goriva. Oteenja pumpi za ubrizgavanje goriva ne potpadaju pod garanciju, ukoliko se svode na oteenja vodova za gorivo ili drugih delova usled primene RME-goriva. Traktori sa pogonom na sve tokove i traktori za komunalnu upotrebu sa Hatz motorom E 950. Ugraen je kod traktora tipa A 18, B 18 i B 19. Ne postoji odobrenje za upotrebu RME-goriva. Traktori sa pogonom na sve tokove, sa dizel motorima Holder tipa VD 2, VD 3, 6001-2, 6001-3, 6001-4, za traktore tipa A 30, A 45, P 60, B 41, A 40, A 50, A 60, A 62, A 65, C 40, C 50, C 60, C 65, C 400, C 500. Upotreba RME-goriva moe da se vri na sopstveni rizik. Hrlimann 090 72/997-0 Same Deutz-Fahr Deutschland GmbH
Hrlimann traktori se prodaju u Nemakoj u vrlo ogranienom broju. Odobrenje za primenu biodizela se dobija na upit, nakon tehnikog ispitivanja. John Deere 06 21/829-01 John Deere
Kod traktora serije 7000, 8000 i 9000 nije potrebna nikakva prepravka traktora radi upotrebe RME-goriva. Da bi se biodizel mogao koristiti na traktorima serije 6010, sa Delphi-pumpom za ubrizgavanje goriva serije DP200, potrebno je da od strane ovlaenog servisa firme Delphi budu izvrene sledee prepravke u zoni pumpe za ubrizgavanje goriva: ugradnja seta specijalnih zaptivaa. Za traktore 6010, 6110, 6210, 6510, 6610 i 6810 potreban je sledei set delova: LSN Fabriki broj Komada po traktoru Opis 106 7185-816 1 Set zaptivaa Za traktore 6310, 6410 i 6910 potrebne su sledee komponente: LSN Fabriki broj Komada po traktoru Opis 106 7185-816 1 Set zaptivaa 732 7185-781A 1 Set delova 802 5855-30GG 1 O-ring zaptiva Ispitivanja sa biodizel gorivom jo nisu zavrena za sve traktore serije 20 (5020 / 6020 / 7020 / 8020 / 9020). Stoga jo uvek ne moe da bude dato odobrenje za upotrebu. Lamborghini 090 72/977-0 Same Deutz-Fahr Deutschland GmbH
Postoji odobrenje za upotrebu RME-goriva za sve Lamborghini traktore novijih tipskih nizova kao i za sve Lamborghini motore novije proizvodnje, osim za 1000.6 WTI3V, WT3V.
35
Primena (BIO-dizel goriva) metil-estara masnih kiselina (FAME), specificiranih prema EN 14214 (dosadanja pred-norma DIN 51606) za Lamborghini-traktore firme SAME DEUTZ-FAHR DEUTSCHLAND GmbH, koji su namenjeni za nemako trite. Rad uz primenu biodizela zahteva potovanje relevantnih odredbi i graninih uslova proizvoaa. Zadravamo pravo izmena odobrenja i uslova vaenja odobrenja.
36
Tip traktora LAMBORGHINI F PLUS F PLUS 25 F PLUS F PLUS 70 F PLUS F PLUS 75 LAMBORGHINI RS iroki RS 70 RS iroki RS 75 RS iroki RS 90 RS iroki RS 100 R2 standardni R 2.56 R2 standardni R 2.66 R2 standardni R 2.76 R2 standardni R 2.86 LAMBORGHINI R3 R 3.85 R3 R 3.95 LAMBORGHINI R4 R 4.85 R4 R 4.95 R4 R 4.105 R4 R 4.110 R5 R 5.115 R5 R 5.130 LAMBORGHINI R6 R 6.130 S R6 R 6.140 S
Motor 1000.3-W EURO II 1000.3-WT EURO II 1000.4-W EURO II 1000.3-WT EURO II 1000.4-W EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.3-W EURO II 1000.3-WT EURO II 1000.4-W EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.6-WT EURO II 1000.4-WTI EURO II 1000.6-WT EURO II 1000.6-WT EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II
Odobrenje Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima
o o
tehn. tehn.
37
Tip traktora R6 R 6.150 S R6 R 6.165 S LAMBORGHINI R7 R 7.175 S R7 R 7.190 S R7 R 7.200 LAMBORGHINI R8 R 8.215 R8 R 8.235 R8 R 8.265
Motor BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 FC EURO II BF6M 1013 FC EURO II BF6M 1013 FC EURO II
Odobrenje Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima
o o
tehn. tehn.
o o o
tehn. tehn. tehn.
o o o
tehn. tehn. tehn.
Lindner 053 38/74 20-0
Traktorenwerk Lindner GesmbH
Davanje odobrenja za primenu RME-goriva mogue je poev od godine proizvodnje 1985. Zavisno od pogonskih uslova, potrebni su skraeni intervali izmeu uzastopnih servisiranja (videti Uputstvo za rukovanje i odravanje odnosno servisnu knjiicu). U vezi pojedinih modela, treba se raspitati kod proizvoaa. Massey-Ferguson 055 42/60 03-5 Do sada vaee odobrenje za sve traktore proizvedene posle 1976. godine ostaje na snazi uz sledea ogranienja: 1. Obavezno je potrebno prepoloviti intervale izmeu uzastopnih zamena ulja (najmanje jedna zamena ulja motora godinje). Massey-Ferguson GmbH (AGCO VertriebsGmbH)
38
2. U sluaju maina sa jako malim brojem radnih sati godinje i stoga sa dugim periodima mirovanja maine, savetujemo da se ne primenjuju RME-goriva. 3. Kod maina sa elektronskom regulacijom sistema za ubrizgavanje goriva dozvoljeno je dodavanje max. 5% biodizela u dizel gorivo mineralnog porekla. 4. Korisnik maine se mora uveriti, da kvalitet korienog goriva i posle skladitenja odgovara vaeem standardu (EN 14214). New Holland 071 31/106-0 CNH Deutschland GmbH
U vezi odobrenja treba se raspitati kod proizvoaa. Same Same Deutz-Fahr Deutschland GmbH 090 72/997-0 Postoji odobrenje za primenu RME-goriva za sve novije traktore proizvodnje firme Same. Primena (BIO-dizel goriva) metil-estara masnih kiselina (FAME), specificiranih prema EN 14214 (dosadanja pred-norma DIN 51606) za SAME traktore firme SAME DEUTZ-FAHR DEUTSCHLAND GmbH, koji su namenjeni za nemako trite. Rad uz primenu biodizela zahteva potovanje relevantnih odredbi i graninih uslova proizvoaa. Zadravamo pravo izmena odobrenja i uslova vaenja odobrenja.
39
Tip traktora SAME FRUTTETO II FRUTTETO 55 FRUTTETO II FRUTTETO 70 FRUTTETO II FRUTTETO 75 SAME DORADO S, iroki Dorado S 70 DORADO S, iroki Dorado S 75 DORADO S, iroki Dorado S 90 DORADO S, iroki Dorado S 100 DORADO standardni Dorado 56 DORADO standardni Dorado 66 DORADO standardni Dorado 76 DORADO standardni Dorado 86 SAME EXPLORER Explorer 85 EXPLORER Explorer 95 SAME SILVER Silver 85 SILVER Silver 95 SILVER Silver 105
Motor 1000.3-W EURO II 1000.3-WT EURO II 1000.4-W EURO II 1000.3-WT EURO II 1000.4-W EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.3-W EURO II 1000.3-WT EURO II 1000.4-W EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.4-WT EURO II 1000.6-WT EURO II
Odobrenje Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Odobrenje je u pripremi Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje
40
Tip traktora SILVER Silver 110 SILVER Silver 115 SILVER Silver 130 SAME IRON Iron 130 S IRON Iron 140 S IRON Iron 150 S IRON Iron 165 S SAME IRON Iron 175 S IRON Iron 190 S IRON Iron 200 SAME DIAMOND Diamond 215 DIAMOND Diamond 235 DIAMOND Diamond 265
Motor 1000.4-WTI EURO II 1000.6-WT EURO II 1000.6-WT EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 EC EURO II BF6M 1013 FC EURO II BF6M 1013 FC EURO II BF6M 1013 FC EURO II
Odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Za sada nema odobrenje Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima Ima odobrenje Voditi rauna uslovima
o o o o
tehn. tehn. tehn. tehn.
o o o
tehn. tehn. tehn.
o o o
tehn. tehn. tehn.
Steyr 071 31/106-0
CNH Deutschland GmbH
Odobrenje postoji za traktore proizvedene poev od 1990. godine, dok kod ostalih traktora postoji mogunost prepravke. Izuzetak su traktori za profesionalnu upotrebu. Kod njih se u vezi odobrenja za upotrebu biodizela morate raspitati kod proizvoaa.
41
Zetor 099 73/80 46-0
Zetor Deutschland GmbH
ZETOR i ZTS motori UR I, UR II, UR III i UR IV: biodizel se moe primenjivati pod sledeim uslovima, koji se bezuslovno moraju ispotovati. 1. Biodizel mora imati kvalitet u skladu sa DIN E 51606* (MEMK). 2. Kod primene biodizela nije potrebno vriti nikakve izmene u pogledu izvedbe i podeenosti sistema za ubrizgavanje goriva na motoru. 3. Kod motora, kod kojih se pojavila poveana potronja ulja (pohabanost klipova) ne sme se primenjivati biodizel gorivo. 4. Interval, sa kojim se vri zamena ulja motora, mora se skratiti u skladu sa sledeom preporukom: kod atmosferskih motora na 120 Mh (moto-asova) kod TURBO-motora na 160 Mh 5. Svi lakirani (obojeni) delovi i svi gumeni delovi moraju biti zatieni od biodizel goriva. U sluaju kontakta sa biodizelom, svi delovi tela i svi delovi traktora moraju odmah biti oieni. 6. Pre prve upotrebe biodizela moraju se sva gumena creva, u sastavu sistema za gorivo, zameniti preporuenom vrstom creva. Ova creva treba kontrolisati na svakih 6-8 meseci i po potrebi ih treba zameniti. 7. Biodizel gorivo se sme koristiti tek nakon razraivanja motora. 8. U sluaju primene biodizela u skladu sa standardima iz take 1 je obezbeeno, da motor traktora moe da upali do temperature od -5oC. - U sluaju niskog optereenja traktora, nije prikladna primena biodizela, jer pri tome sagorevanje biodizela nije sasvim dobro, pa dolazi do velikog razreivanja ulja za podmazivanje motora. - Kod rada uz primenu biodizela, izduvni gasovi imaju specifian, otar miris, po kojem se razlikuju od izduvnih gasova klasinog dizel goriva. - Parametri snage motora se neznatno razlikuju (snaga je nia za oko 35%, a potronja goriva se poveava za 10-14%). Izduvnih gasova ima za 30-50% manje. ??? * Napomena redakcije: Skreemo panju na to, da je norma DIN E 51606, citirana od strane proizvoaa, zamenjena evropskom normom DIN EN 14214, koja je u nekim parametrima ak stroa od koncepta nacionalnog standarda. Sa aspekta UFOP je teko razumeti zato se proizvoai, uprkos tome to su informisani od strane UFOP, i dalje pozivaju na staru normu.
Proizvoai motora Deutz 02 21/822-0 DEUTZ AG
Tipski nizovi motora 913, 914, 1011, 2011, 1012, 2012, 1013, 2013, 413 i 513 odobreni su za upotrebu biodizela poev od godine proizvodnje 1993. pod 42
uslovom da se ispotuju u daljem tekstu navedeni granini uslovi. Nisu potrebne nikakve prepravke motora. Tipski nizovi 909, 910, 1015 i 2015 nisu serijski odobreni za primenu biodizela. U pripremi je opte odobrenje za tipske nizove 1015 i 2015. U sluaju potrebe, postoji mogunost podnoenja zahteva za dobijanje pojedinanih odobrenja. Dozvoljena je upotreba iskljuivo biodizel goriva u skladu sa EN 14214 (FAME = metil-estar masnih kiselina) ili u skladu sa dosadanjom nemakom pred-normom DIN V 51606-FAME ili sa EN 14213 (bio-dizel za grejanje). Prehranjivani motori su izuzeti od odobrenja u sluajevima primene koji uobiajeno angauju veliku snagu motora, sa preko 80% od nominalne snage. To su, na primer: - motori u blok-elektranama / toplanama, - motori u sastavu agregata za struju, koji rade paralelno sa mreom, - motori na kombajnima (mainama za etvu). U pripremi je odobrenje za maine za etvu, bez ogranienja u pogledu optereenja motora. Usled nie toplotne moi biodizela, moe doi do opadanja snage motora do 5%. Nije dozvoljeno skidanje blokade sa pumpe za ubrizgavanje goriva. Kvalitet ulja za podmazivanje motora mora odgovarati TR 0199-99-3002. Interval sa kojim se vre zamene ulja motora treba prepoloviti u odnosu na rad sa dizel gorivom mineralnog porekla prema EN 590. Kod motora koji je radio sa biodizelom, treba spreiti mirovanje due od 4-6 nedelja. U sluaju da je due mirovanje neophodno, motor treba upaliti, a zatim ugasiti, uz primenu dizel goriva mineralnog porekla. Kod serijskih motora creva za gorivo, membranska pumpa za gorivo i LDAmembrane (tipski nizovi 1012, 1013 i 2012) nisu postojani na biodizel gorivo i moraju se zameniti jednom godinje. Preporuuje se primena creva za gorivo koja su otporna na RME-goriva (Viton). U tom sluaju nije potrebno menjati creva jednom godinje. Biodizel goriva mogu se meati sa normalnim dizel gorivom. Meutim, prilikom meanja uvek vae specifine instrukcije zbog upotrebe biodizela (kvalitet ulja za podmazivanje motora, intervali zamene ulja motora). Izuzete su meavine sa masenim udelom biodizela do 5%, kakve u poslednje vreme mogu da se kupe na benzinskim pumpama u Nemakoj. Ovakva goriva se tretiraju kao normalna dizelgoriva. Otprilike 30-50 radnih sati nakon prelaska sa dizel goriva na biodizel, trebalo bi iz razloga opreznosti izvriti zamenu filtera za gorivo, kako bi se spreila pojava opadanja snage motora usled zaepljenosti filtera. Naime, biodizel oslobaa i rastvara produkte nastale starenjem i taloenjem iz normalnog dizel goriva, tako da oni bivaju transportovani do filtera za gorivo. Zamenu filtera ne treba vriti odmah, ve nakon otprilike 30-50 sati, jer je za oslobaanje istaloenih neistoa potrebno odreeno vreme. Partner za specifina pitanja i za pitanja biodizel goriva: Dr. Hans-Walter Knuth, Deutz AG, Ottostr. 1, 51149 Kln
Vonja uz primenu biodizela Ovde navedeni stavovi proizvoaa traktora, u vezi pitanja biodizela, zasnovani su na anketi koja je realizovana od strane UFOP-a u leto 2004. godine. Uprkos savesno
43
izvrenom istraivanju, ne moe biti preuzeta nikakva odgovornost navedenih podataka.
za tanost
Stoga u osnovi preporuujemo, da se od relevantnog proizvoaa traktora trai potvrda, odnosno da se pribave od njega certifikat o odobrenju za upotrebu biodizela i eventualno potrebne instrukcije u vezi odravanja. UFOP preporuuje, da se koristi iskljuivo biodizel nabavljen od kruga lanica udruenja Arbeitsgemeinsachaft Qualittsmanagement Biodiesel e.V. (AGQM). Dodatne informacije na temu biodizela, spisak benzinskih pumpi u Nemakoj i druge interesantne aspekte vezane za temu repicinog ulja, nai ete na internet-adresama www.ufop.de i www.agqm-biodiesel.de . Ovu brouru koristi Agencija za obnovljive sirovine (FNR), za prenoenje informacija u okviru podsticajne mere Biogoriva u poljoprivredi. Detalji u vezi ovoga mogu se nai na www.bio-kraftstoff.info i www.biokraftstoff-portal.de ili na broju 038 43/69 30-199.
UNION ZUR FRDERUNG VON OEL- UND PROTEINPFLANZEN E. V. Claire-Waldorf Strasse 7 10117 Berlin info@ufop.de - www.ufop.de
44
Prilog 6 Predlog uredbe o sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila
Prilog 6
PREDLOG UREDBE O SADRAJU BIOGORIVA U GORIVIMA ZA MOTORNA VOZILA I OPTE ODREDBE lan 1 Sadraj Pravilnika U skladu sa Direktivom 2003/30/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 08.05.2003 o promociji upotrebe bio-goriva ili drugih obnovljivih goriva za transport (Slubeni Glasnik Evropske unije, L 123, 17.05.2003, str. 42), Ugovorom o Osnivanju Energetske Zajednice Jugoistone Evrope, potpisan 25. oktobra 2005. godine, ratifikovan Zakonom o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske Zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Slubeni glasnik RS, br. 62/2006) i Zakonom o energetici (Slubeni glasnik RS br 84/04) ova Uredba propisuje minimalni sadraj biogoriva u gorivima za motorna vozila, obaveze distributera u vezi sa sadrajem biogoriva u gorivima, prijave i praenje sadraja biogoriva u gorivima za motorna vozila, kao i praenje implementacije ovog Pravilnika. lan 2 Definicije Izrazi koji se koriste u Uredbi imaju sledee znaenje: 1. gorivo - je teno gorivo za pogon motornih vozila, u skladu sa regulativama koje pokrivaju fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva; 2. biogorivo - je teno ili gasovito gorivo za pogon motornih vozila, koje se proizvodi iz biomase; 3. biomasa - je bioloki razgradljiva frakcija proizvoda, otpada ili ostataka iz poljoprivrede, ukljuujui materije biljnog i ivotinjskog porekla, umarstva i slinih proizvodnih aktivnosti, kao i bioloki razgradljivu frakciju industrijskog otpada i otpada sa gradskih deponija; 4. drugi obnovljivi izvori energije - izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimino, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana suneva energija, geotermalna energija; 5. promet na tritu - znai snabdevanje krajnjeg korisnika sa gorivom, uz naknadu ili besplatno, sa svrhom njegovog korienja kao goriva; 6. energetska vrednost - je donja kalorijska vrednost goriva; 7. distributer goriva - (u daljem tekstu: distributer) je pravno ili fiziko lice koje vri promet goriva na tritu, ako ga sam proizvodi, ili ga uvozi iz druge zemlje. Kategorija distributera takoe obuhvata i uvoznike, ekstraktore i proizvoae goriva, u sluaju da uveenim, ekstrahovanim ili proizvedenim gorivom vri snabdevanje drugog lica radi prometa na tritu ili ako su oni sami krajnji korisnici uveenog, ekstrahovanog ili proizvedenog goriva;
45
8. fiziko-hemijske karakteristike goriva - su svojstva goriva u skladu sa regulativama koje pokrivaju fiziko-hemijske karakteristike tenih goriva; 9. praenje fiziko-hemijskih karakteristika tenog goriva (u daljem tekstu: praenje kvaliteta tenih goriva) - je praenje fiziko-hemijskih karakteristika tenog goriva u skladu sa regulativama koje pokrivaju fiziko-hemijska svojstva tenih goriva; 10. praenje sadraja biogoriva u gorivu - podrazumeva procedure za odreivanje sadraja biogoriva u gorivima, koje obuhvataju direktnu proveru tehnikog procesa koji se koristi za dodavanje biogoriva u goriva, inspekciju sertifikata kojima proizvoai goriva garantuju sadraj biogoriva u gorivu i merenje sadraja biogoriva u gorivu u pojedinanim isporukama ili inspekciju pratee dokumentacije, u skladu sa procedurom navedenom u programu praenja sadraja biogoriva u gorivu. 11. derivati nafte - tena ili gasovita goriva dobijena preradom, doradom nafte, odnosno degazolinaom (motorni benzini, dizel goriva, sve vrste ulja za loenje, gorivo za mlazne motore, sve vrste petroleja, naftni koks, teni naftni gas i dr.); 12. transport goriva - transport goriva, odnosno derivata nafte svim oblicima transporta osim naftovodom, odnosno produktovodom; 13. kupac - pravno ili fiziko lice koje kupuje gorivo 14. meanje (blendiranje) postupak umeavanja biogoriva sa derivatima nafte lan 3 Vrste biogoriva (1) Odredbe ove Uredbe primenjuju se na sledea biogoriva, kao obavezni minimum: 1. metil estri masnih kiselina, proizvedeni iz biljnih ulja ili ivotinjskih masti, i koriste se kao biogorivo (u daljem tekstu: biodizel); (2) Odredbe ove Uredbe ne primenjuju se na sledea biogoriva, kao obavezni minimum: 1. etanol, proizveden iz biomase i/ili biorazgradljive frakcije otpada, ako se koristi kao biogorivo (u daljem tekstu: bioetanol); 2. gas, proizveden kao gasoviti derivat iz drveta ili biomase ili iz biorazgradljive frakcije otpada, ako se moe preistiti do kvaliteta prirodnog gasa i ako se koristi kao biogorivo (u daljem tekstu: biogas); 3. metanol, proizveden iz biomase, ako se koristi kao biogorivo (u daljem tekstu: biometanol); 4. dimetiletar, proizveden iz biomase, ako se koristi kao biogorivo (u daljem tekstu: biodimetiletar); 5. etil tercijarni butil etar (u daljem tekstu: ETBE), proizveden na bazi bioetanola, ako sadri najmanje 47% (zap.) ETBE i smatra se za biogorivo (u daljem tekstu: ETBE); 6. metil tercijarni butil etar (u daljem tekstu: MTBE), proizveden na bazi biometanola, ako sadri najmanje 36% (zap.) MTBE i smatra se za biogorivo (u daljem tekstu: MTBE); 7. vodonik, proizveden iz biomase i/ili biorazgradljive frakcije otpada, ako se koristi kao biogorivo (u daljem tekstu: biovodonik); II POSEBNE ODREDBE
46
lan 4 Najmanji godinji sadraj biogoriva (1) Najmanji sadraj biogoriva u svim dizel gorivima (D2, EKO dizel, Euro dizel, ...) koja se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije je: 1. U kalendarskoj 2007. god. min 2% v/v 2. U kalendarskoj 2008. god. min 3% v/v 3. U kalendarskoj 2009. god. min 4% v/v 4. U kalendarskoj 2010. god. i kasnije min 5% v/v Ovo se odnosi kako na sva goriva proizvedena u Republici Srbiji, tako i na ona iz uvoza. (2) Sadraj biogoriva koji je dat u prethodnom stavu izraen je kao procenat zapremine biogoriva u zapremini goriva koje se stavlja u promet na tritu Republike Srbije. lan 5 Obaveze distributera Za propisani minimalni sadraj biogoriva u gorivu, kako je propisano lanom 4. ove Uredbe, se ne obraunava i ne plaa akciza na naftne derivate. lan 6 Obaveze distributera (1) Ako sadraj biogoriva, koje se blendira sa naftnim derivatima, prevazilazi 5% v/v distributer mora obezbediti da krajnji kupac bude informisan o toj injenici u vreme naruivanja ili isporuke goriva. (2) Obavezu umeavanja biogoriva sa gorivom imaju distributeri koji sami proizvode gorivo, uvoznici u sluaju da je sadraj biogoriva u gorivu manji od propisanog sadraja ovom uredbom i svaki distributer koji puta gorivo u promet na trite. Biogorivo koje se koristi za umeavanje moe biti domae porekla ili iz uvoza pod uslovom da zadovoljava standarde SRS EN 228 i SRS EN 590 za kvalitet goriva za motorna vozila i standard SRS EN 14214 za kvalitet metil estara masnih kiselina za dizel motore. (3) Distributer mora obezbediti da sadraj biogoriva u svim dizel gorivima koja plasira na tritu, na teritoriji Republike Srbije, u pojedinoj kalendarskoj godini bude najmanje ekvivalentan sadraju koji je odreen u lanu 4 ove Uredbe. lan 7 Praenje sadraja biogoriva u gorivu Distributer ima obavezu da redovno prati sadraj biogoriva u gorivu koje stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Ovo praenje obavlja se na samom mestu umeavanja biogoriva u gorivo, i mora se vriti prilikom svakog umeavanja biogoriva u dizel gorivo. Dokaz o praenju predstavlja laboratorijski izvetaj akreditovane laboratorije. lan 8
47
Inspekcija Implementaciju ove Uredbe i praenje sadraja biogoriva u gorivu koje se stavlja u promet na tritu Republike Srbije nadgledae inspektori Ministarstva zatite ivotne sredine kao i Republika trina inspekcija nadlena za nadzor prometa goriva i biogoriva, kontrolu kvaliteta goriva i biogoriva u skladu sa ovim Pravilnikom i kontrolu u cilju zatite potroaa goriva i biogoriva. lan 9 Sankcije Ukoliko se inspekcijom Ministarstva zatite ivotne sredine ili inspektora Republike trine inspekcije utvrdi da je distributer stavio u promet gorivo sa manjim sadrajem biogoriva od propisanog lanom 4, primenie se sledee sankcije: 1. Odgovorno lice distributera e se kazniti kaznom od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara 2. Distributer e se kazniti sa novanom kaznom od 1.000.000 do 10.000.000 dinara 3. Za ponovljeni prekraj distributer e se kazniti oduzimanjem dozvole za promet goriva III ZAVRNE ODREDBE lan 10. Zavrne odredbe Ova Uredba stupa na snagu 30-60 dana od njegovog objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.
48
Aneks 1 Prosene energetske vrednosti i prosene gustine goriva i biogoriva Energetska vrednost Gustina Vrsta goriva Vrednost Jedinica Vrednost Jedinica Dizel 42,60 MJ/kg 0,845 kg/l Biodizel 36,90 MJ/kg 0,883 kg/l Benzin 43,85 MJ/kg 0,785 kg/l ETBE 36,29 MJ/kg 0,744 kg/l MTBE 34,92 MJ/kg 0,744 kg/l Etanol 26,67 MJ/kg 0,794 kg/l Metanol 18,86 MJ/kg 0,797 kg/l Prirodni gas* 34,08 MJ/Nm3 0,680 kg/Nm3 Biogas* 32,64 MJ/Nm3 0,680 kg/Nm3 o * na temperaturi 288,15 K i pritisku vazduha 101,325 KPa
49
50
Prilog 7 Strategija Evropske unije u vezi sa biogorivima od 2006. god.
Prilog 7
STRATEGIJA EVROPSKE UNIJE U VEZI SA BIOGORIVIMA OD 2006. GOD. - Izvod Originalni naslov: An EU Strategy for Biofuels Izvor: Council of the European Union: Communication from the Commission, An EU Strategy for Biofuels, COM(2006) 34 final, Brussels, podaci dostupni online http://ec.europa.eu/agriculture/biomass/biofuel/com2006_34_en.pdf Ova strategija predstavlja dopunu Akcionog plana u vezi sa biomasom (Biomas Action Plan1) i sadri mere i preporuke za dalji razvoj proizvodnje i primene biogoriva. Strategija EU u vezi sa biogoriva ima tri cilja: dalje promovisanje biogoriva u zemljama EU i zemljama u razvoju, osigurati da proizvodnja i primena biogoriva bude ekoloki pozitivna na globalnom nivou, te da doprinosi ostvarivanju ciljeva zacrtanih u okviru Lisbon strategije2 (Lisbon Strategy); pripremu za primenu biogoriva u veim razmerama unapreujui njihovu cenovnu konkurentnost preko optimiziranja gajenja odgovarajuih sirovina, istraivanja u oblasti biogoriva druge generacija3, i potpomaganja trinog uvoenja biogoriva preko veih ulaganja u demonstracione projekte i uklanjanja ne-tehnikih barijera; da ispita mogunosti zemalja u razvoju za proizvodnju sirovina za biogoriva i biogoriva, i odredi ulogu koju EU moe imati u podravanju razvoja odrive proizvodnje biogoriva. Mere i preporuke koje e Komisija preduzeti radi promovisanja proizvodnje i primene biogoriva svrstane su u sedam grupa stratekih mera. 1. Stimulisati potronju biogoriva S tim u vezi Komisija e: ve u 2006. godini staviti na razmatranje izvetaj u vezi sa moguom revizijom Direktive za biogoriva4. Ovaj izvetaj e se, izmeu ostalog, baviti sledeim oblastima: postavljanje nacionalnih ciljeva za udeo
COM(2005) 628, usvojen 7. decembra 2005. Lisbon strategija (The Lisbon Strategy), isto poznata kao Lisbon agenda ili Lisbon proces, je akcioni i razvojni plan Evropske unije. Predstavljen od strane Evropskog Vea u Lisbonu marta 2000. godine (prim. KF). 3 Jedna od obeavajuih tehnologija za proizvodnju biogoriva druge generacije je proizvodnje biogoriva na bazi celuloze i lignina sadranih u poljoprivrednim i umskim otpadcima (stabljike, koren, lie...). Tri pilot pogona ve funkcioniu u EU, u paniji, vedskoj i Danskoj. 4 Direktiva 2003/30/EC o promociji upotrebe biogoriva i drugih obnovljivih goriva u transportu
2 1
51
biogoriva na tritu; uvoenja obaveza za biogoriva,5 obezbeenje odrive proizvodnje,6 ohrabrivati (podstai) zemlje lanice da daju privilegovani tretman za biogoriva druge generacije; ohrabriti Vee i Evropski parlament da ubrzanim postupkom odobre nedavno usvojene zakonske predloge u vezi sa promocijom i rairenijom upotrebom istih goriva i efikasnih vozila, ukljuujui i ona koja koriste goriva sa visokim sadrajem biogoriva. 2. Ukljuiti ekoloke koristi (obuhvatiti) S tim u vezi Komisija e: ispitati kako primena biogoriva utie na redukciju emisije CO2 u transportu; istraiti, i tamo gde je to mogue, predloiti mere da bi se optimalno iskoristile prednosti biogoriva sa aspekta emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate; raditi na obezbeivanju odrivosti sirovinske proizvodnje za biogoriva u EU i treim zemljama; ispitati pitanja u vezi sa ogranienjima sadraja etanola, etra i ostalih jedinjenja sa kiseonikom (oxygenates) u benzinu, kao i ogranienja sadraja pare u benzinu, i ogranienja sadraja biodizela u dizelu. 3. Razvijati proizvodnju i distribuciju biogoriva S tim u vezi Komisija e: ohrabriti Zemlje lanica i regione da uzmu u obzir koristi od biogoriva i ostalih vrsta bioenergije kada sastavljaju referentne (ciljne) okvire i operativne planove u okviru kohezione politike7 i politike ruralnog razvoja; predloiti formiranje specijalizovanih ad hoc grupa strunjaka koji bi ispitali mogunosti koje biomasa, ukljuujui i biogoriva, moe imati u okviru nacionalnih programa ruralnog razvoja; traiti od relevantnih privrednih subjekata da opravdaju one svoje odluke i postupke koji predstavljaju barijeru za uvoenje biogoriva, te pratiti ponaanje ovih privrednih subjekata kako ne bi dolo da diskriminacija biogoriva.
5 Direktiva 2003/30/EC je postavila referentnu vrednost trinog udela biogoriva od 2% za 2005. godinu. Ovaj udeo nije postignut (proseni udeo biogoriva u 2005. je 1,4%). Stoga, Komisija smatra da su mere koje je preporuila Direktiva 2003/30/EC nisu dovoljno stimulativne. Te mere su se pre svega odnosile na pravo drava lanica EU i regiona da delimino ili u potpunosti oslobode biogoriva od poreza. Pored postojeih mera Komisija predlae da se uvedu obaveze za proizvoae i distributere goriva koje e odrediti obavezne koliine ili udela biogoriva u fosilnim gorivima ili u ukupnoj potronji goriva (prim. FK). 6 samo goriva proizvedena u EU i treim zemljama u skladu sa zahtevima (standardima) odrivosti mogu se uzeti u obzir pri ocenjivanju uspenosti ostvarivanje zacrtanih ciljeva. 7 U EU su osnovani tkz. kohezioni fondovi koji imaju za cilj razvoj manje razvijenih delova EU, kroz razvijanje infrastrukture, modernizacije sistema zapoljavanja i obrazovanja. Ruralni razvoj i zapoljavanje seoskog stanovnitva predstavljaju bitne elemente kohezione politike EU (prim. FK).
52
4. Proiriti ponudu sirovina S tim u vezi Komisija e: omoguiti proizvoaima eera namenjenog preradi u bioetanol dve premije (premija za neprehrambenu proizvodnju na izdvojenim povrinama i premija koja se isplauje za energetske useve); ispitati mogunosti za preradu cerealija (ita) iz postojeih interventnih rezervi u biogoriva; oceniti implementaciju eme energetskih useva do kraja 2006; pratiti kako e poveana tranja za biogorivima uticati na cene roba, sirovina i nusproizvoda, pratiti njihovu dostupnost konkurentnim industrijskim granama, i pratiti uticaj poveane tranje biogoriva na kretanje ponude prehrambenih proizvoda i kretanje promena njihove cene u EU i zemljama u razvoju; staviti na razmatranja Akcioni plan umarstva (Forestry Action Plan) u kojem e energetsko korienje umskog materijala imati vanu ulogu; ispitati naine koji bi imali za cilj da se zakonska regulativa u vezi sa ivotinjskim nusproizvodima unapredi/dopuni, sa ciljem da se olaka odobravanje izvoenja alternativnih procesa za proizvodnju biogoriva; implementirati mehanizme koji imaju za cilj da razjasne standarde u vezi sa sekundarnom upotrebom otpadnih materija. 5. Poveati trgovinske mogunosti S tim u vezi Komisija e: proceniti prednosti, nedostatke i zakonske implikacije stavljanja na razmatranje predloga za usvajanje nove nomenklature sa razdvojenim kodovima za biogoriva8; obezbediti takvu pristupanost tritu uvoznicima bioetanola koja nije manje podobna od one koja je propisan vaeim trgovinskim ugovorima; teiti izbalansiranom pristupu u postojeim i buduim trgovinskim pregovorima sa zemljama i regionima proizvoaima etanola. U kontekstu poveanja tranje za biogorivima, EU e uvaavati interese obe strane, a to znai i domaih proizvoaa i trgovinskih partnera EU; predloiti amandman na biodizel standard kako bi se omoguila upotreba ireg spektra biljnih ulja za proizvodnju biodizela, i dozvolila supstitucija metanola u proizvodnji biodizela etanolom. 6. Podrati zemlje u razvoju S tim u vezi Komisija e: osigurati da pratee mere i posledice koje e izazvati planirana reforma u politici eera EU (EU sugar reform) u zemljama u kojima vai
U EU ne postoji takva carinska klasifikacija za biogoriva, koja bi omoguila da se tano utvrdi ona koliina uvoenog etanola, uljarica i biljnog ulja koja e se iskoristiti u saobraaju (npr. preradom u biodizel).
53
Protokol o eeru (Sugar Protocol) mogu da se iskoriste kao podrka razvoju industrije bioetanola; 9 razviti dosledan Biofuels Assistance Package10 koji bi se mogao koristiti u zemljama u razvoju koje imaju potencijal za biogoriva; ispitati kako EU moe biti od najvee pomoi pri izradi nacionalnih platformi za biogoriva i regionalnih akcionih planova koji su ekoloki i ekonomski odrivi. 7. Podrati istraivanje i razvoj S tim u vezi Komisija e: u 7. Okvirnom programu (7th Framework Programme) nastaviti sa podrkom razvoju biogoriva i jaanju konkurentnosti industrije biogoriva; dati visoki prioritete istraivanjima u oblasti koncepta bio-rafinerijeiznalaenju boljih naina iskorienja svih delova - i razvoju biogoriva druge generacije; nastaviti ohrabrivanje razvoja Tehnoloke platforme za biogoriva11 (Biofuel Technology Platform) i mobilisati ostale relevantne tehnoloke platforme; podrati implementaciju Agenda stratekih istraivanja (Strategic Research Agendas) pripremljenih od strane tehnolokih platformi.
9 1975. godine EU je potpisala Sugar Protocol sa 18 zemalja bivih kolonija. Ovim protokolom se garantuje da e EU u narednom periodu preuzimati dogovorene koliine eera po zagarantovanoj i stimulativnoj ceni. Reformom u oblasti politike eere EU predvia smanjenje subvencija za eer za 40%. Ova mera EU e svakako uticati na privredu zemalja izvoznika eera. Za EU e ovo znaiti nove izvore za finansiranje projekata u proizvodnje etanola (prim. KF). 10 Da bi se dalje jaala sinergija izmeu razliitih instrumenata dostupnih za promociju biogoriva u politici razvoja, Komisija e razviti dosledni Biofuels Assistance Package koji e koristiti postojee instrumente za podrku raznih aspekata razvoja biogoriva u zemljama gde vea proizvodnja biogoriva predstavlja dobru opciju za smanjenje siromatva. U tom cilju, Komisija e ispitati kako se mali proizvoai mogu ukljuiti u proizvodni lanac biogoriva, iriti informacije, razmenjivati iskustva. 11 Evropska platforma za industriju biogoriva ima za cilj da stvori i implementira jednu zajedniku evropsku viziju i strategiju za proizvodnju i primenu biogriva. U ovoj Platformi prisutne su sve znaajnije interesne strane, ukljuujui i poljoprivredu i umarstvo, prehrambenu industriju, industriju biogoriva, naftne kompanije, distributere goriva, proizvoae automobila i istraivake institucije. Osim ove platform postoje i neke druge poput platformi: Biljke za budunost (Plants for the Future), Odriva hemija (Sustainable Chemistry).
54
Prilog 8 Drutvo za razvoj i korienje biogoriva BIGO Novi Sad
Prilog 8
DRUTVO ZA RAZVOJ I KORIENJE BIOGORIVA BIGO NOVI SAD Drutvo je formirano 21.12.2006. god, sa osnovnim ciljem promovisanja obnovljivih izvora energije, unapreenja zatite ivotne sredine, Informisanja i edukacije lanstva i svih zainteresovanih graana o prednostima obnovljivih izvora energije, popularizacija ekoloki odrivog ekonomskog razvoja i saradnja, povezivanju i podrke drugim organizacijama i pojedincima koji se bave istom problematikom. Glavni razlozi za poveano interesovanje za biogorivom na dravnom nivou ukljuuju njegov potencijal da: Smanji zavisnost zemlje od uvoza naftnih derivata; Znaajno umanji emisiju tetnog ugljen-dioksida; Doprinese ekonomskom razvoju ruralnih sredina; Povea potranju za poljoprivrednim proizvodima. U skladu sa politikom EU i Srbija radi na strategiji razvoja alternativnih izvora energije radi smanjenja zavisnosti od uvoza nafte, poboljanja energetskog bilansa i pozitivnih ekolokih efekata. Poreenje sa stanjem u drugim zemljama Interes za proizvodnjom biodizela i bioetanola je naglo porastao u poslednjih 5 godina. Rad na masovnoj primeni biogoriva zapoeo je posle naftne krize 1973, kada je Brazil uvozio preko 80% goriva. Ve sledei talas naftne krize 79/80 uz pomo etanola Brazil je doekao sa uvozom od oko 46%, a prole (2006.) godine je objavljena potpuna energetska nezavisnost ove zemlje. Prve koliine komercijalno napravljenog biodizela su se pojavile u EU poetkom 1990- tih godina. Rast proizvodnje biodizela u EU poslednjih nekoliko godina dostigao ak 35% godinje. Ovo je rezultat, pre svega delovanja odgovarajuih direktiva EU, sa jedne strane i svesti o neophodnosti oslobaanja zavisnosti od zemalja izvoznica nafte, sa druge strane. Nije zanemarljiva ni svest o negativnom ekolokom uticaju fosilnih goriva, pogotovo u transportu, na ivotnu okolinu. Evropa proizvodi 75% biodizela, uglavnom iz semena uljane repice i suncokreta. SAD naglo poveavaju proizvodnju biodizela i od 1,9 miliona litara 1999. godine poveana je proizvodnja na 95 miliona litara 2004. godine i 1350 miliona litara u 2006. I druge zemlje su krenule za tim primerom. Kina je u februaru 2005. godine donela zakon po kome e do 2020. godine 10% energije poticati iz obnovljivih izvora. Za ostvarenje tog cilja neophodno je unaprediti proizvodnju sirovina pri emu se posebno podstie gajenje uljanih biljaka. Slina je situacija u Meleziji i Indoneziji ije sve vee potrebe za gorivom uveliko nadmauju njihove proizvodne kapacitete, istovremeno su oni i dva najvea proizvoaa palminog ulja. Obe zemlje ubrzavaju proizvodnju biodizela sa ciljem da podmire sopstvene potrebe za gorivom, ali i da zadovolje sve vee evropsko trite. Oktobra 2005. godine malezijska vlada je predloila da do 2007, sva goriva sadre 5% biodizela koji se zasniva na palminom ulju. Indija oekuje znatne prihode od investiranja u proizvodnju biodizela. Podstaknuta je proizvodnja biodizela u 100 sela na bazi semena indijske bukve. Po svojim potencijalima sirovina Indija bi mogla da bude ozbiljni snabdeva biodizelom, imajui u vidu da je cena prerade biodizela u Indiji 1/3 cene prerade u Evropi.
55
Biogoriva mogu da potpomognu mnogim zemljama u razvoju da preskoe brojne ekonomske, ekoloke i socijalne trokove naftnih goriva s kojima se suoavaju industrijalizovane zemlje. Veina tropskih zemalja nije bogata nalazitima nafte ali imaju prednost u potencijalima za proizvodnju biogoriva zahvaljujui klimatskim uslovima koji pogoduju veoj produkciji tropskih biljaka bogatih uljima, skrobom i eerom, kao i relativno velikim slobodnim povrinama i jeftinijoj radnoj snazi. Analiza pravnog okvira Pokretai znaajnog investiranja u poveanje proizvodnih kapaciteta biodizela u EU, a posebno u Nemakoj, koji su prouzrokovali razvoj trita biodizela u EU se mogu definisati kroz sledee tenje i dogaaje: Inicijalna tenja da se smanji zavisnost od uvoza fosilnih goriva u momentu kada cena nafte na svetskom tritu raste; Svesnost poveane emisije CO2 koja dovodi do efekta staklene bate, i oteenja omotaa Zemlje i moe imati kao posledicu promenu celokupnih klimatskih uslova; Ratifikacija Kyoto Protokola na nivou EU u 2001. godini, to znai da se EU obavezala da smanji emisiju CO2 za 8% u odnosu na nivo iz 1990. do 2010. godine; Uspostavljanje zakonske regulative tj. usvajanje direktiva na nivou EU koje nalau zamenu odreene koliine ukupno potroenih goriva obnovljivim gorivima kao to su biodizel ili etanol; Agrarne reforme poetkom 1990-tih godina, kao i obaveza zemalja EU da bar 10% poljoprivrednih povrina ne iskoriste za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda za prehrambenu industriju (Blair House Agreement iz 1992. godine); Fiskalna podrka drave uspostavljena kroz poreske olakice za proizvodnju biogoriva na nivou drava u EU. Pravni okviri treba da se obezbede proizvodnju, distribuciju i upotrebu biogoriva uz ostvarenje profita. Stanje u Srbiji U Srbiji je usvojen Standard kojim se definie kvalitet biodizela (SCSEN 14214) u decembru 2005. godine ime je jasno definisano ta je biodizel. Drugi dokument je Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva bioporekla u kome se regulie mogunost proizvodnje i distribucije biodizela i biolo ulja u koncentracijama od 100%, objavljen u SL SCG maja, 2006. godine. Ostala zakonska regulativa nije definisana, a posebno ona koja se odnosi na podsticajne mere u pravcu proizvodnje, kako sirovina, opreme i proizvodnje biogoriva Pregled mera i mehanizama u EU Evropska Unija je donela Direktivu kojom se dugorono regulie program supstitucije fosilnog goriva biogorivima. Zvanino je pomenuta Direktiva objavljena 08.05.2003. godine i nosi naziv DIREKTIVA 2003-30-EC EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA o promociji upotrebe biogoriva i ostalih obnovljivih vrsta goriva za transportni sektor. Ovaj dokument je znaajan podstrek za dalji razvoj korienja biogoriva u Evropi.
56
Predlog Po uzoru na EU potrebno je doneti jasne strateke ciljeve u pogledu supstitucije fosilnog goriva biogorivom. U momentu pristupanja Srbije EU pomenuta Direktiva e biti obavezujua. Treba napomenuti da postoje i odgovarajue kaznene mere u sluaju neispunjavanja kvota definisanih Direktivom, to je jo jedan od razloga da se ovom problemu mora pristupiti odgovorno. Ratifikovani Ugovor o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, potpisan 25. oktobra 2005. godine u Atini, u lanu 20 obavezuje zemlje potpisnice da uvedu Direktivu EC 2003/30 u roku od godinu dana. Regulisati u skladu sa Direktivom, Pravilnik o minimalnom sadraju bio-goriva u gorivima za motorna vozila, obaveze distributera u vezi sa sadrajem bio-goriva u gorivima, prijave za prometovanje biogoriva na tritu i registraciju distributera biogoriva, praenje sadraja biogoriva u gorivima za motorna vozila i praenje implementacije ovog Pravilnika. Mere za realizaciju Za realizaciju plana proizvodnje biogoriva na prvom mestu je obezbeenost sirovinama. U segmentu poljoprivredne proizvodnje neophodno je obezbediti podsticajne mere u vidu premija za proizvodnju poljoprivrednih kultura namenjenih proizvodnji biogoriva. Promocija upotrebe biogoriva u poljoprivrednoj proizvodnji je preduslov za pravilno upravljanje zajednikom poljoprivrednom politikom (CAP). Oekivani efekti Supstitucija uvoza nafte za koliinu koja odgovara koliini proizvedenog biogoriva. Upoljavanje domae mainogradnje za potrebe izrade opreme za proizvodnju biogoriva. Otvaranje novih radnih mesta u procesu proizvodnje sirovina, prikupljanja sirovina (i otpadnih) za proizvodnju biogoriva, proizvodnju i distribuciju biogoriva. Razvoj industrije bi bio omoguen progresivnim stavom drave u pogledu: Politike subvencija; Poreske politike; Dugorone strategije o upravljanju energetskim resursima. Potrebna finansijska sredstva Finansijska sredstva potrebna za realizaciju ovog programa se mogu ostvariti iz vie izvora. Predhodno je potrebno omoguiti podlogu u smislu sigurnih investiranja, povoljnih kreditnih linija i odgovarajuih poreskih olakica, kao i pristup odgovarajuim Fondovima po osnovu ekolokog uticaja primene obnovljivih energenata biodizela na globalnu emisiju tetnih gasova u atmosferu (posebno CO2). Izgradnja pogona za proizvodnju biogoriva iznosi oko 200 300 /t godinje produkcije. Veliina ulaganja zavisi u velikoj meri od koncepta proizvodnje i organizacije celog ciklusa od sirovine do gotovog proizvoda, kao i valorizacije 57
nusproizvoda. Za potpuno korienje potencijala Srbije potrebne su investicije od oko 300 miliona , od ega za biodizel oko 60, bioetanol oko 80 i za biogoriva druge generacije oko 160 miliona. Dinamika realizacije Imajui u vidu sloenost organizacije obezbeenja sirovina, kao i potrebu znaajnih investicija u preraivake kapacitete, dinamika realizacije programa zavisi od dinamike ulaganja sredstava u isti. Predlog mera za prevazilaenje barijera 1. Usvajanje direktive 2003/30 EC i postavljanje nacionalnih ciljeva u skladu sa direktivom, 2. Formiranje meu ministarske (meusektorske) radne grupe radi definisanja nadlenosti kod zakonskog okvira s obzirom na zainteresovanost vie strana (Min. rudarstva i energetike, Ministarstvo kapitalnih investicija (transport i saobraaj), Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo nauke, Ministarstvo zatite ivotne sredine, Ministarstvo trgovine (promet)... 3. Definisanje podsticajnih mehanizama, pre svega OBAVEZE umeavanja, poraskih/akciznih olakica (ve postoji) i refakcije za poljoprivrednike identino kao za dizel gorivo, 4. Definisanje mehanizama kontrole i praenja prometa i ispunjavanja obaveze umeavanja te usaglaenosti sa standardima kvaliteta EN 14214, EN 590, EN 228 i posledica za rafinerije i prometnike, 5. Uvoenje sistema obeleavanja za meavine vee od 5%. U mere koje je neophodno primeniti spada svakako uvoenje podsticaja za proizvodnju sirovina za proizvodnju biogoriva. Ukidanje ili smanjenje poreza i akciza na biogoriva bi doprinelo popularizaciji ove vrste goriva i pospeilo interes za proizvodnjom. Dogradnja Pravilnika o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva bioporekla u smislu definisanja distribucije i plasmana definisanih meavina biodizela sa fosilnim dizelom bi svakako uticalo na fleksibilniji pristup ovom gorivu i lake prihvatanje. Drutvo za razvoj i korienje biogoriva (Predsednik) Novi Sad, 23.06.2007. ______________________ Prof. dr Timofej Furman
58

Studija Biodizel FTN Dec

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija Biodizel FTN Dec

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Novi Sad, decembar 2007.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Ugovor broj: Autori studije:

Prof. dr ore Bai Rukovodilac izrade studije Prof. dr Milo Tei

Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Rezime studije: Mogunost proizvodnje i korienja biodizela u AP Vojvodini

Summary of study: The possibility of biodiesel production and usage in Vojvodina

Summary of study: The possibility of biodiesel production and usage in Vojvodina

Summary of study: The possibility of biodiesel production and usage in Vojvodina

Summary of study: The possibility of biodiesel production and usage in Vojvodina

Upotreba biljnih ulja kao goriva za motore

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Klasa 1 EN ISO 2160

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

% (m/m) % (m/m) mg/kg mg/kg Ocena g/m

m mm2/s % (V/V) % (V/V) o C % (V/V)

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Metode EN ISO 3675 vizuelno JUS B.H8.028

C % (m/m) % (m/m) mg/kg Ocena (klasa) mg/kg

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

RME -5,0 >

REE -1,8 +8,9

RME -5,0 +4,0

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

*utvrena metodom LCA (Life Cycle Assessment), NP- nema podataka

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Pojedinana godina Kumulativno od 2007.

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Poglavlje 2 Karakteristike biodizela kao goriva

Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom

Izvor. Podaci Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine

Koliine dizela (t) 1.320.000 555.155 22.950 21.250 1.919.355

Struktura (%) 68,8 28,9 1,2 1,1 100,0

Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom

Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom

Potronja dizel goriva u Srbiji (u hilj. t)

Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom

Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom

Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom

Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom

Sl. 3. Postojei/zahtevani kapaciteti proizvodnje biodizela u EU (u hilj. t)

Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom

Poglavlje 3 Potrebe za dizel i biodizel gorivom

Poglavlje 4 Tehnologije proizvodnje biodizela

Poglavlje 4 Tehnologije proizvodnje biodizela

Poglavlje 4 Tehnologije proizvodnje biodizela

Poglavlje 4 Tehnologije proizvodnje biodizela

Sl. 4. ematski prikaz proizvodnje biodizela45