PRAVOPISNA PRAVILA

PAVLE PEJAK

NOVI SAD, 2006.

SADRAJ:
1. Osnovna pravopisna pravila.......................................................................... 1
1.1. Veliko slovo ............................................................................................................ 1 1.2. Rei iz potovanja ................................................................................................... 2 1.3. Malo slovo............................................................................................................... 2 1.4. Podela rei na kraju reda ......................................................................................... 3

2.

Pravopisni znaci i interpunkcija.................................................................... 4

2.1. Taka (.)................................................................................................................... 4 2.2. Zapeta ili zarez (,).................................................................................................... 4 2.3. Dve take ili dvotaka (:) ........................................................................................ 5 2.4. Taka i zapeta ili taka i zarez (;)............................................................................ 5 2.5. Navodnici ( ) ........................................................................................................ 5 2.6. Upitnik (?) ............................................................................................................... 6 2.7. Uzvinik (!) ............................................................................................................. 6 2.8. Crta () .................................................................................................................... 6 2.9. Crtica (-) .................................................................................................................. 6 2.10. Nekoliko taaka (...) ................................................................................................ 7 2.11. Zagrada ( ) ............................................................................................................. 7 2.12. Apostrof (') .............................................................................................................. 7

3.

Pravila pri unosu teksta ................................................................................. 8

1. OSNOVNA PRAVOPISNA PRAVILA

1.1. VELIKO SLOVO
Velikim poetnim slovom piu se: Prva re u reenici (Zvezdanog neba i ljudskog lica nikad se ovek ne moe nagledati. Kameni most je lep, visok i vitak.) Lina imena, prezimena i nadimci (Ratko, Petar, Ivo Andri, Sava umanovi, Duan Silni, epan Mali, Jovan Jovanovi Zmaj) Posebna imena ivotinja (arac (konj), Jablan (bik), Munja, Lesi (psi), Toa (maak) Verska i mitoloka imena (Perun, Jynumep, Zevs) Imena pripadnika pojedinih naroda (Srbin, Crnogorac, Rumun, Poljak, Ciganin) Imena stanovnika drava, pokrajina, gradova i sela (Amerikanka, Vojvoanin, Beograanin, Dobruanin) Imena kontinenata, drava, pokrajina, gradova i sela (Azija, Evropa, vedska, Kosovo, Smederevo, Trnava) Ako su imena drava i naselja vielana (ona koja se sastoje iz dve ili vie rei), svaka re se pie velikim slovom (Savezna Republika Jugoslavija, Juna Amerika, Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija, Vrnjaka Banja, Donji Mila-novac, Velika Drenova, Petrovac na Mlavi) Imena okeana, mora, jezera, reka, planina, nizija, nebeskih tela i drugih geografskih pojmova (Pacifik. Balaton, Mars, Avala, Mopaea, Dunav. Lim...) U vielanim imenima samo se prva re pie velikim slovom, ostale malim (Tihi okean, Jadransko more, Skadarsko jezero, utpa reka, Stara planina, Popovo polje, Balkansko poluostrvo, Panonska nizija, Kumova slama, Velika kola). Oba dela takvog dvolanog naziva treba pisati velikim slovom samo ako je druga re vlastita imenica (Beli Drim, Zapadna Morava, Velika Mopaea). Kada je prvi deo dvolanog naziva pridev koji ne ulazi u naziv tano odreenog geografskog pojma, taj se prndev pie malim slovom (zapadna Srbija (zapadni deo Srbije), jugoistona Azija) Imena nebeskih tela (Mesec, Sunce, Mars, Zemlja (ali: Iznad grada se pojavio mlad mesec) Gazili smo no vlanoj zemlji malim slovima kada su upotrebljeni u znaenju zajednike i gradivne imenice). U vielanim imenima nebeskih tela samo se prva re pie velikim slovom (Velika kola, Kumova slama, Mali medved, Mleni put...) Nazivi istorijskih dogaaja, ratova, pobuna, revolucija (Prvi srpski ustanak, Oktobarska revolucija, Sremski front, Mojkovaka bitka, Drugi svetski rat (samo se prva re pie velikim slovom)). Kajmakalan, Kocoeo, Hepemea, Vaterlo (misli se na bitke, a imenovane su geografski). Ali; u slobodnom opisnom kazivanju nazivi ratova piu se malim slovom tursko-austrijski rat, oba balkanska rata, doba krstakih ratova... Nazivi ustanova, preduzea, drutava, kongresa, konferencija i slino (Jugopetrol, Energogas, Kolo). Ako je naziv vielan, samo se prva re pie velikim slovom, ostale malim, sem vlastitih imenica u tom vielanom nazivu (Srpska akademija nauka i umetnosti. Matica srpska. Udruenje knjievnika Srbije, Jugoslovensko dramsko pozorite, Mesna zajednica Mihajlovac, Optina Novi Beograd, Organizacija ujedinjenih nacija ili Ujedinjene nacije) Nazivi umetnikih dela, novina i asopisa, filmova i slino (Seobe, Neven, Gorski vijenac, Orlovi rano lete, Bata sljezove boje, Knjievne novine,
PAVLE PEJAK 065/47-90-564

Male novine, Lovac na jelene (film), Majka (skulptura I. Metrovia), Suncokreti (slika Van Goga), Mislilac (Rodenova skulptura)). Ako je naziv vielan, samo se prva re pie velikim slovom, ostale malim, sem vlastitih imenica u tom viela-nom nazivu (Labudovo jezero (balet P. I. ajkovskog), Raspee Hristovo (freska), Uspenje Bogorodice (freska)). Imena ulica. U nazivima ulica i trgova samo se prva re pie velikim poetnim slovom, a od ostalih rei samo one koje su vlastita imena. Ulica poeka, Ulica Vasina (bolje: Poeka ulica, Vasina ulica), Ulica kneza Vieslava, Ulica srpskih vladara, Ulica Pere Todorovia, Ulica breza, Bulevar vojvode Punika, Trg rtava faizma, Trg osloboenja. Imena gradskih etvrti i delova naselja (Terazije. Dorol, Vraar...). Ako je naziv vielan, samo se prva re pie velikim slovom, ostale malim, sem vlastitih imenica u tom vielanom nazivu (Banovo brdo, Savski venac, Sportski centar, Pionirski grad, Novi Beograd) Imena praznika i bogomolja (Boi. Uskrs, Bajram, urevdan Studenica, ia. Sopoani). Ako je ime vielano, samo se prva re pie velikim slovom, ostale malim, sem vlastitih imenica u tom nazivu (Prvi maj, Dan pobede, Sveti vraevi (praznik), urevi stupovi (manastir), ali Visoki Deani, zato to je druga re vlastita imenica). Pridevi izvedeni od tih imena piu se malim slovom: boini, prvomajski, uskrnji Posebna imena pojedinanih graevina, objekata i kulturnih spomenika (Gazela (most), Biljarda (muzej na Cetinju), Kapetan-Miino zdanje, Spomenik neznanom junaku, Kineski zid, uveni brod Galeb" postao je turistika atrakcija). Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ov, -ev, -in (Markov, Jankov, Miloev, Ljubiin, Ankin, Avalin (vrh), Moravina (pritoka)).

1.2. REI IZ POTOVANJA

Piu se dvojako: Uobiajeno je da se i pojedinci u linom obraanju oslovljavaju sa Vi. Ovu zamenicu, kao i prisvojnu zamenicu Va, piemo velikim slovom, ali nije pogreno u poslovnoj i privatnoj prepisci ni vi i va. Isto je i sa zamenicom Ti i Tvoj, ti i tvoj. Kada piemo nekoj ustanovi ili se u pisanju obraamo veem broju lica, te zamenice piemo malim slovom (Obavetavamo vau kolu da he se knjievno vee odrati...)

1.3. MALO SLOVO

Malim poetnim slovom piu se: Pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ski, -ki, -ki, (beogradski (uenici), cetinjski (muzeji), mladenovaka (voda), nike (ulice)); Pridevi koji oznaavaju osobinu ili slinost a grade se dodavanjem nastavaka -ski prisvojnom pridevu na -ov, -ev i in (vukovska (upornost), njegoevski (stil), obrenovievski (reim), domanovievska (satira)); Nazivi kulturnih i drutveno-politikih pokreta u istoriji razvitka ljudskog drutva (humanizam, renesansa, romantizam, ilirski pokret); Imena pripadnika nekog ideolokog ili politikog pokreta, uenja ili pravca u nauci i umetnosti (marksist, vukovac, ilirac, socijalist, impresionist); Nazivi razdoblja u razvitku zemlje i drutva (stari vek, srednji vek, kameno doba);
PAVLE PEJAK 065/47-90-564

Nazivi strana sveta (istok, zapad, jug), ali kad strane sveta znae zemlje i narode koji tamo ive, piu se velikim slovom: Siromani Jug Italije i bogati Sever su u sukobu. To je sukob Istoka u Zapada (tj. drava i naroda na istoku i zapadu); Zvanja i titule (nana, vladika, vod, predsednik...); Nazivi raznih proizvoda (folksvagen, ilavka (rakija), vranac (vino), kaikara (bomba), kamanjikov (puka));

1.4. PODELA REI NA KRAJU REDA

Pri prenoenju delova jedne rei u novi red, treba se pridravati sledeih pravila: Re se moe rastaviti na onoliko delova koliko u njoj ima samoglasnika. Ako se u rei nau dva samoglasnika jedan do drugog, oni se rastavlaju: tui-oci, uionica, oslobodi-oci... Jedan glas, i kad je to samoglasnik, ne treba prenositi: ne valja: posa-o, da-o... nego: posao, dao Suglasniki deo rei se ne ostavlja sam u gornjem redu niti se prenosi u donji red: ne valja: k-olski, tr-amvaj nego: kol-ski, tram-vaj ne valja: rado-st, perfe-kt, kame-n nego: ra-dost, per-fekt, ka-men Suglasniki skupovi koji su teki za izgovor rastavljaju se: bor-ba, tram-vaj, arap-ski, ban-kar, ljud-ski Ali kada suglasnike grupe sa narednim samoglasnikom ine prirodne slogove, ne treba ih razdvajati: vo-nja, ga-zda, li-e. slu-ba. gu-sle, ko-plje, du-blji, ba-va. pi-smo U sloenim reima rastavni znak je izmeu sastavnih delova sloenice: ras-poznati, izvoditi. pot-pred-sednik Sloena latinina slova se ne rastavljaju: ne valja: pol-je, san-jati nego: po-lje, sa-njati Rastavni znak (-) pie se samo iza prvog dela rei. Pri rastavljanju polusloenica na onom delu gde su spojene crticom, ona se stavlja i na kraju prvoga i na poetku drugoga reda: Herceg- -Novi, Ivan- -planina, Radio- -aparat

PAVLE PEJAK 065/47-90-564

2. PRAVOPISNI ZNACI I INTERPUNKCIJA

2.1. TAKA (.)
Taka se stavlja: na kraju reenice, kao zavrene misaone celine: Poela je kolska godina. Milan nije doao. iza skraenica: o.m. (ovog meseca), o.g. (ove godine), itd. (i tako dalje), i sl. (i slino), u. (uenik), prof. (profesor). kada se redni brojevi piu arapskim ciframa: Petar Petrovi Njego je roen 1. XI 1813. godine. Na56. strani nitanke je odlomak iz Gorskog vijenca. Kada se iza rednih brojeva nae neki drugi pravopisni znak, taka se ne stavlja: Uradiemo zadatke na 5, 6, 7. i 8. strani. Taka se ne stavlja: iza skraenica koje oznaavaju nazive drava, ustanova, organizacija, klubova, novina, asopisa i slino: SRJ (Savezna Republika Jugoslavija), SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti), JAT (Jugoslovenski aerotransport), OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju), OUN (Organizacija ujedinjenih nacija), iza rednih brojeva koji su oznaeni rimskim ciframa: On je uenik VI razreda. skraenice koje su nastale sastavljenim pisanjem samo prvog i poslednjeg slova rei piu se bez take: dr (doktor), mr (magistar), ga (gospoa) iza naziva novanih jedinica, mera i veliina: m (metar), kg (kilogram), l (litar) iza naslova i potpisa: Urednitvu Politike" Molim vas da mi poaljete praznini broj vaeg lista. Zoran Mihajlovi, student

2.2. ZAPETA ILI ZAREZ (,)

Zapetom se odvajaju: rei u nabrajanju: Vuk Karadi je skupljao narodne pesme, pripovetke, poslovice i zagonetke. On je obiao Srbiju, Crnu Goru, Dalmaciju i Primorje. apozicije: Vuk St. Karadi, tvorac srpskog knjievnog jezika, roen je u Triu. Ivo Andri, pisac romana Na Drini uprija, dobio je Nobelovu nagradu. ako su zanimanja i zvanja napisana ispred imena lica, onda se piu kao atributi, bez zapete: Pisac romana Na Drini uprija Ivo Andri dobio je Nobelovu nagradu. vokativi: Krilati Vue, divimo ti se! Deco, itajte dobre knjige! uzvici: Gle, na sajmu ima i jevtinih knjiga! Uh, to je vruina! sve umetnute i naknadno dodate rei i izrazi: Guslar, najzad, zapeva silovito. Najposle jekne prve zvuk, rezak i neravan. On je, mislim, ve doao. delovi reenice suprotni prethodnim delovima: To ne treba njima, nego nama. Ako re nego nije suprotni, ve poredbeni veznik, zapeta se ne stavlja: Milan govori bolje nego Jovan.
PAVLE PEJAK 065/47-90-564

proste reenice u sloenoj koje nisu povezane veznicima: Vetar duva, povija grane, podie kovitlace praine, iba prolaznike po licu. suprotni odnosi u sloenoj reenici: Pokuala je, ali nije uspela. iskljuni odnosi u sloenoj reenici: Sve je bilo mirno, samo se uo um talasa. zakljuni odnosi u sloenoj reenici: Duvan je neprijatelj ovekovog zdravlja, ne treba ga puiti. reenice u inverziji, tj. kada je zavisna reenica ispred nezavisne: Kada je dola, svi smo se obradovali. Iako je bila stroga, voleli smo je. umetnute reenice: Deak je ovoga puta, bio sam sasvim siguran, govorio istinu.

2.3. DVE TAKE ILI DVOTAKA (:)

Dve take se stavljaju: iza rei koje najavljuju nabrajanje: Na Beogradskom maratonu uestvovali su takmiari iz mnogih zemalja: Italije, Belorusije, Poljske, Rumunije, Bugarske... U navedenoj reenici izraz iz mnogih zemalja najavljuje nabrajanje. Ako nedostaju rei koje najavljuju nabrajanje, dve take se ne stavljaju. Na primer: Videli su Rim, Varavu, Bukuret, Beograd. ispred reenice kojom se objanjava prethodna reenica: Shvatio je njenu nameru: elela je da mu ublai tugu. Najzad su se sloili: treba mu pomoi. ispred tuih rei u upravnom govoru: Pesnik nam poruuje: Sve to je dobro na ovom svetu, dolazi od ljubavi. pri obeleavanju brojnih odnosa u znaenju prema: Rezultat derbi utakmice je 5:2 u korist Crvene zvezde.

2.4. TAKA I ZAPETA ILI TAKA I ZAREZ (;)

Taka i zapeta predstavlja razdvojeni znak slabiji od take, a izrazitiji od zapete. Taka i zapeta se stavlja: izmeu reenica koje su tenje povezane, tako da se meusobno dopunjuju i istiu: Seljaci se sve vie zbijaju oko guslara, ali bez najmanjeg uma; dah im se ne uje. No se spustila; lepa jesenja no. pri razdvajanju reeninog niza na srodne celine: Ulice su bile tune, sive, mokre; itav svet je bio suv; bilo je klizavo; no ulicama su se skupljale i prelivale velike bare; nigde neba; sve do mokrih streha visila je siva magla. prilikom nabrajanja srodnih i bliskih pojmova: Nauila smo iz interpunkcije: upotrebu zapete izmeu delova proirene reenice: zapetu u sloenoj reenici: taku pri pisanju skraenica; taku i zapetu i nekoliko taaka kao posebne znake interpunkcije.

2.5. NAVODNICI ( )
Navodnicima se obeleava: upravni govor (doslovno navoenje tuih rei i reenica): Naa razredna nam brino ponavlja: Ko redovno ui, ne plai se ispita. Ne plai se ispita ko redovno ui. brino nam ponavlja razredna. nazivi knjiga, asopisa, listova, umetnikih dela, klubova, hotela, brodova i slino: Proitala sam Batu sljezove boje (zbirka pripovedaka B. opia). Redovno itam
PAVLE PEJAK 065/47-90-564

Politiku i Pobjedu (dnevni listovi). Zadivljeno smo gledali Belog anela (freska u manastiru Mileeva). Crvena zvezda je moj klub. rei kojima se daje suprotan, ironian smisao: Narod je bio sit demokratije. neije misli ili tue rei koje se uklapaju u vlastito izlaganje: On je svoje pesme nazvao jadnom siroadi.

2.6. UPITNIK (?)

Upitnik se stavlja: iza nezavisnih upitnih reenica: Gde ste bili? Koga ovde eka? Ko je to? upitnik se ne stavlja iza zavisnoupitnih reenica zato to druga reenica ne predstavlja direktno pitanje: Pitao sam ga koga ovde eka. Tek u tuini ovek oseti u emu su drai zaviaja.

2.7. UZVINIK (!)

Uzvinik se stavlja: iza uzvinih reenica i uzvika: Ura! Baci ga u sneg! Uh, to je vruina! Lepota! iza imperativa kada se izgovara povienim tonom: Ne daj se! Skaite! iza vokativa izgovorenog u uzbuenju, povienim glasom: Junaci! Ljudi! Neke reenice su po smislu i upitne i uzvine, pa ih obeleavamo upitnikom i uzvinikom. Obino su to kratke reenice: Tu li su, je li?! Uh, ta uinismo?!

2.8. CRTA ()
Crta se stavla: ispred onoga to elimo naroito da istaknemo: elim samo jedno ljubav. Nesta blaga nesta prijatelja. ispred reenica, izraza ili rei kojima istiemo neto neoekivano: Poimo za njima, a oni kao da su u zemlju propali. kada umetnute reenice, izraze ili rei treba istai: Pred vee uz pljusak i tutanj nevremena on se iznenada pojavi. u dijalogu umesto navodnika (u tampanom tekstu): Mostom preko Unca prolaze duge povorke izbeglica: Odakle, ljudi? pitam ih. Iz Banije. S Korduna odgovaraju oni. Koliko putujete? Neki i dvanaest dana. izmeu imena koja oznaavaju tesno povezane pojmove: Vaterpolo susret Crvena zvezda Partizan zavren je pobedom Zvezde. za obeleavanje pravca kretanja od jednog do drugog mesta: Najlepi deo na trasi BeogradBar je kanjon Morae.

2.9. CRTICA (-)

Crtica se stavlja: izmeu delova polusloenica: U Herceg-Novom ce, no tradiciji, odrava praznik mimoze. Redovno poseuje auto-trke. izmeu dvostrukih enskih prezimena: Milena Pavlovi-Barili je poznata slikarka.
PAVLE PEJAK 065/47-90-564

pri rastavljanju rei na kraju reda: bor-ba, zem-lja... u sloenicama iji je prvi deo napisan arapskom cifrom: Brzo je protekao na 2-nedeljni boravak na Tari. u obliciia pojedinih skraenica: Si-En-En, sa Si-En-Enom... Pretplaen je na sva izdanja BIGZ-a.

2.10.

NEKOLIKO TAAKA (...)

Nekolikim takama obeleavamo prekinut govor i izostavljene rei: Ja sam ... oprostite ... bolje sve da kaem. Na Beogradskom maratonu uestvovali su takmiari iz mnogih zemalja: Maroka, Poljske, Belorusije, Kenije...

2.11.

ZAGRADA ( )

Zagradom se u reenici odvaja ono to se dodaje kao naknadno objanjenje: Unicef (Meunarodni deji fond Ujedinjenih nacija) pomae deci ugroenoj ratom. Josif Pani (18141888) spada u red najveih svetskih botaniara.

2.12.

APOSTROF (')

Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova ili sloga: Ili kupi alat, il' ostavi zanat. Ti'o (tiho) noi... Man se, Ivo, vraga u mejdana! Ali, ako je neki samoglasnik nastao saimanjem dva samoglasnika, apostrof se ne stavlja: ko (kao), reko (rekao), doo (doao), oro (orao), sluo (sluao), gledo (gledao).... U knjievnom jeziku nije doputeno ovakvo saimanje samoglasnika, sem u sluajevima kada treba obeleiti osobenost narodnog govora. Apostrof se ne stavlja na kraju krnjeg infinitiva u futuru, kada se ovaj oblik pie kao dve rei: itat u, nosit u... Apostrof se ne stavlja umesto pokretnih samoglasnika: sad sada, tad tada, s sa, k ka itd. ne: s' k' i sl.

PAVLE PEJAK 065/47-90-564

3. PRAVILA PRI UNOSU TEKSTA

1) 2) Interpunkcijski znaci .:,;?! kucaju se neposredno iza poslednjeg slova u rei, a iza njih se kuca jedan razmak Razmaknica pasus ne sme da pone razmaknicom; samo jedna razmaknica moe da stoji izmeu dve rei, naglaene rei ne treba kucati sa razmaknicom izmeu slova Otvaranje navoda/zagrade ( / ispred se kuca jedan razmak, a neposredno iza se kuca slovo Zatvaranje navoda/zagrade ) / kuca se neposredno iza zadnjeg slova u rei, a neposredno iza sledi razmak ili interpunkcijski znak Aritmetiki znaci + - : x= uvek se kucaju kao samostalne rei, sa razmakom ispred i iza; izuzetak je znak dve take (:) kada se nalazi u funkciji oznake razmere tada se kuca bez razmaka, primer R 1:100 Procenat i promile % ako stoje uz broj kucaju se bez razmaka (npr. 100%); ako se u tekstu jave kao samostalni znak kuca se razmak i ispred i iza njih Merne oznake mm cm kg km m2 m3 kuca se razmak i ispred i iza njih, (npr. ... ima jo 5 km do ...) Datum 21.05.1997. ispisuje se dan, mesec, godina i odvaja se takama bez razmaknice Brojevi 1.650,00 zarez je znak koji odvaja decimalni deo od celog, taka se moe koristiti za odvajanje hiljada

3) 4)

5)

6)

7) 8) 9)

PAVLE PEJAK 065/47-90-564