NOVI ALATI KVALITETA Pored sedam osnovnih alata kvaliteta, postoje i tzv. NOVI ALATI KVALITETA. To su: 1.

PDCA Ciklus- Plan-Do-Chek-Act 2. QFD Quality Function Deployment (planiranje kvaliteta usmerenog ka potrebama kupaca) 3. FMEA- Failure Mode and Effects Analisys (analiza vrste efekata otkaza) 4. Brainstorming (sakupljanje ideja) 5. Dijagram afiniteta Affinity diagram 6. Relacioni dijagram Interrelationship diagram 7. Dijagram stabla Tree diagram 8. Dijagram matrice Matrix diagram 9. Metoda analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka- HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Point) method 10.Ostali alati: Analiza za i protiv Pro et Contra Analysis, Dijagram veza.....

1. PDCA ciklus
Predstavlja model stalnog unapreenja i on je jedan od najprihvadenijih alata kvaliteta. Ovaj alat kvaliteta je poznat i kao Demingov ciklus. Smatra se da je ovaj alat prvi osmislio uhart, ali je zbog njegove primene od sgtrane Deminga, tokom njegovog boravka u Japanu tokom 1950-tih, u literaturi prihvaden kao Demingov ciklus. PDCA ciklus je ugraen u novu verziju meunarodnih standarda ISO 9000:2000. Ciklus se sastoji iz 4 osnovna koraka: 1. Planiranje (Plan) 3. Provera (Chek) 2. Izvoenje (Do) 4. Delovanje (Act) PDCA je model stalnog unapreenja upravljanja organizacijom. Njega treba da primenjuju svi zaposleni u funkciji ostvarivanja stalnog poboljanja. On podrava osnovni upravljaki model planiranje, organizovanje, kontrola sa povratnom spregom (informacije iz faze kontrole su ulazi u naredni ciklus planiranja)

2. QFD metoda
Ovo je nain planiranja kvaliteta proizvoda usmerenog ka potrebama korisnika. Ovaj alat je razvijen u Japanu a koristili su ga Toyota, Mitsubishi, Sharp, Nissan, Nec... Cilj ovog alata kvaliteta je poboljanje osobina proizvoda i usluga na bazi unapreenja proizvodnih procesa i sniavanja trokova u funkciji ponude visoko kvalitetnog proizvoda ili usluge korisnicimaa koji zadovoljavaju sve njihove zahteve. QFD metodologija je zasnovana na sistemskom inenjering pristupu i odvija se u nekoliko uobiajenih faza: 1 Definisanje zahteva za proizvod ili tehnikih karakteristika, na osnovu istraenih potreba korisnika 2 Razvoj koncepcija proizvoda koji zadovoljavaju sve postavljene zahteve 3 Ocena (evaluacija) koncepta proizvoda da bi se izabralo optimalno reenje 4 Podela sistemskog koncepta na podsisteme ili sklopove, i distribucija zahteva ili tehnikih karakteristika, sa najvieg nivoa na nie elemente 5 Izvoenje zahteva za podsisteme ili sklopove i specifinosti na ovom nivou 6 Pronalaenje kritinih zahteva za podsisteme idelove, i primena u planiranju procesa 7 Odreivanje koraka u proizvodnom procesu da bi se postigle karakteristike (zahtevi) odreeni za podsisteme i podsklopove 8 Na bazi ovako definisanih faza u procesu, definisanje podeavanja, kontrole procesa i kvaliteta da bi se postigli definisani kritini zahtevi za podsisteme i sklopove

3. FMEA metoda
Ova metoda predstavlja analizu uticaja i posledica potencijalnih greada. U pitanju je metodologija koja se bazira na sistemskom pristupu analizi parametara jednog procesa i identifikaciji slabih mesta otkriva se rizik od pojave greaka. Metoda analizira potencijalnu greku, posledicu greke i uzrok greke. Tako se vri analiza svih relevantnih informacija koje utiu na pojavu greke, pa samim tim i na kvalitet poslovanja. Metoda je bitna za otkrivanje uzroka greaka u projektovanju i razvoju. FMEA kao disciplinu je razvila vojska SAD, procedura MIL-P-1629, i datira iz 1949. Koridena je kao tehnika za ocenu pouzdanosti da bi odrfedila efekte otkaza sistema i opreme. Otkazi su klasifikovani po uticaju na uspenost misije i bezbednost personala/opreme. Proizvoai okrenuti tritu modifikovali su set prioriteta, ukljuujudi zadovoljenje korisnika i bezbednost Potencijalni vidovi otkaza, ili kategorije otkaza, mogu se identifikovati opisujudi nain na koji objekti otkazuju: - Potpuni otkaz - Delimini otkaz - Otkaz na mahove - Otkazi tokom vremena - Otkazi nad funkcijama

Tanost, verovatnoda , mogudnost detekcije i proces realizacije u FMEA metodi

4. Brainstorming
Brainstorming (prikupljanje ideja) predstavlja tehniku sakupljanja ideja na zadatu temu. Ova metoda nije poistekla iz samog koncepta upravljanja kvalitetom, ali je svoju punu potvrdu upravo nala u ovoj oblasti, prilikom analize mogudnosti za unapreenje kvaliteta poslovanja. Tehnika podrazumeva da se u okviru kreativne radionice i radnih grupa zaposleni ukljue u proes generisanja ideja u funkciji reavanja konkretnog problema. Voa grupe stimulie uesnike da keiraju ideje koje se zapisuju iz kvantiteta ponuenih mogudnosti proizilazi uspenost reenja. Ideje se kasnije klasifikuju i odreuju se prioriteti delovanja. Postupak se odvija u dve faze: 1. Faza generisanja - voa tima prezentira uputstva za brainstorming i cilj sesije, zatim lanovi tima kreiraju listu ideja. Cilj je stvoriti to je mogude vie ideja (kvantitet) a ne njihov kvalitet. 2. Faza razjanjavanja- tim pregleda i diskutuje listu ideja da bi se uverili da su svi razumenli sve ideje. Vrednovanje ideja dolazi na kraju sesije brainstorming-a

Za primenu ove metode karkteristino je nekoliko pravila:

1. 2. 3. 4. 5. Voa grupe je unapred odreen Predmet (problem) je jasno utvren Svaki lan tima redom iznosi po jednu ideju lanovi tima nadograuju (dopunjuju) ideje drugih kada je to mogude Iskljuivo prikupljanje, ideje se ne kritikuju niti se o njima raspravlja (izuzev pojanjavanja) 6. Ideje se zapisuju tako da ih svaki lan tima moe videti 7. Proces traje sve dok se javljaju nove ideje 8. Sve prikupljene ideje se pregledaju radi razjanjavanja Vrednovanje ideja podrazumeva pregled liste i izdvajanje svih dupliranja, netanosti ili predloga koji su izvan zadatih granica posmatranja

5. Dijagram afiniteta (dijagram slinosti)

Predstavlja tehniku koja slui za dalju klasifikaciju ideja koje su generisane u okviru brainstorming-a. Postupak izrade dijagrama afiniteta jeste nastavak brainstorminga i sastoji se iz slededih koraka:

Prikupiti sve ideje Definisati kategorije za grupisanje ideja Grupisati ideje po kategorijama Izvesti zakljuke

6. Relacioni dijagram (dijagram meusobnih veza)

Predstavlja dalju razradu prethodna dva alata brainstorming-a i dijagrama afiniteta.
On analizira vanost odreenih uzroka i odnos izmeu odreenih inilaca. Postupak izrade ovog alata se sastoji iz slededih koraka: - Odrediti predmet - Odrediti glavne inioce - Definisati meusobne odnose, uz definisanje prioriteta - Nacrtati dijagram - ovo se postie tako to se inioci stavljaju u pravougaonike koji se povezuju putem strelica koje imaju samo jedan pravac od jednog do drugog inioca - Sabrati kod svakog inioca koliko strelica izvire iz njega i koliko uvire u njega - Analizirati dijagram Vedi broj strelica koje izviru iz nekog inioca odreuju njegovu relativnu vanost, dok vedi broj strelica koje uviru u neki inilac namedu relativnu vanost posledice.

7. Dijagram stabla
Prikazuje meusobne veze izmeu celina koje ga sainjavaju. Postupak izrade ovog alata kvaliteta se sastoji iz slededih koraka: 1 definisti oblast koja se analizira 2 definisati glavne inioce (uzroke, kategorije, grupe) 3 nacrtati dijagram stabla (svaki inilac ima svoj pravougaonik) 4 izvriti grananje dijagrama sa leva na desno za glavne inioce 5 glavne inioce granati u desno 6 izvriti analizu dijagrama

8. Dijagram matrica
Predstavlja alat koji definie odnose izmeu odreenih inioca tako to ih ukrta i stavlja u formu matrice. Matrica se koristi za analizu dva, tri, etiri inioca. Postupak realizacije: - Odrediti predmet komparacije - Odrediti (primenom brainstorming-a) detalje i karakteristike koji se mogu uporeivati - Identifikovati karakteristike ije odnose treba istraiti, uneti ih u matricu po vertikalnoj i horizontalnoj osi - odrediti simbole/rei koji de biti upotrebljeni da pokau vrednosti/norme povezivanja izmeu karakteristika. Na primer: + jaka veza slaba veza, ili 1= slaba veza, 5= jaka veza.... U skladu sa tim treba kreirati legendu - Uneti odgovarajude simbole na mestima ukrtanja

9. HACCP metoda
Ovo je specifina metoda, namenjena identifikaciji, ocenjivanju i upravljanju opasnostima, koje mogu nastati tokom proizvodnje ili pripreme hrane. HACCP se zasniva na preventivnom, dokumentovanom postupku kontrole, razliitom od tradicionalnog naina usmerenog na povremeno uzorkovanje koje sprovode inspekcijski organi ili vlasti.
HACCP je razvijena i prvi put primenjena 1969.g u kompaniji US Pillsbury Co., za potrebe NASA, kako bi se proizvoela bezbedna hrana za astronaute. Codex Alimentarius je nastao iste godine, usvojen je i preporuen za primenu od strane Ujedinjenih nacija, a HACCP metoda je njegov obavezujudi sastavni deo od 1993.g. Ova metoda se odnosi na sve organizacije koje se bave hranom: proizvoae primarnih poljoprivrednih proizvoda, prehrambenu industriju, transport, proizvoae ambalae, trgovinu, organizacije koje se bave pripremom i preradom hrane, restorane, hotele

HACCP se bazira na sedam principa: 1. Identifikacija opasnosti- sve potencijalne opasnosti, bioloke, hemijske ili fizike, koje se mogu javiti u bilo kojoj fazi procesa proizvodnje hrane, moraju biti identifikovane (dokumentovane, zapisane) i ocenjene u skladu sa teinom, verovatnodom i uestalodu 2. Definisanje i dokumentovanje kritinih kontrolnih taaka (CCP) - sve relevantne opasnosti moraju biti kontrolisane (merene) na jednoj ili vie kontrolnih taaka 3. Uspostavljanje kritinih grnica za svaku CCP- za svaku kontrolnu taku moraju biti definisane (dokumentovane) granice unutar kojih svaki parametar koji se prati treba da se nalazi 4. Uspostavljanje sistema praenja (monitoringa) za svaku CCP- koji mora da se sastoji od niza planiranih merenja/posmatranja. Posebno se definiu: metode pradenja, uestalost pradenja ukoliko nije kontinualno, osoblje odgovorno za pradenje, ososblje odgovorno za ocenu rezultata pradenja, nain dokumentovanja rezultata pradenja 5. Uspostavljanje dokumentovanih mera korekcije za svaku CCP- koje de biti primenjene u sluaju kada rezultati pradenja pokau da neki od parametara odstupa izvan kontrolnih granica 6. Verifikacija- kojom treba da se utvrdi usaglaenost HACCP sistema sa planiranim 7. Upravljanje dokumentima i zapisima

Najedi hemijski i mehaniki rizici u proizvodnji hrane (uzroci, posledice, uestalost)

10. Ostali alati

Analiza za i protiv- ima za cilj da se identifikuju argumenti za i protiv usvajanja nekog predloga. Obino se prikazuje u obliku tabele, gde se daju se leve strane argumenti za a sa desne strane argumenti protiv usvajanja odreenog predloga ili reenja. Dijagram veza- predstalja alat kvaliteta koji ima za cilj da iskae povezanost odreenih aktivnosti i da iz vedeg broja kategorija odredi principe meuzavisnosti.