UZEMLJENJE

Definicija: Uzemljenje je celokupnost mera i sredstava u vezi sa uzemljivanjem. Osnovni elementi:

Uzemljiva

Uzemljiva je jedan ili vie provodnika koji su poloeni u tlo i s njim su u neposrednom kontaktu ili uzemljiva predstavlja jedan ili vie provodnika koji su poloeni u beton koji je po velikoj povrini u dodiru s tlom (temeljni uzemljiva). Zemljovod je provodnik koji spaja ureaj koji treba uzemljiti sa uzemljivaem ili sa sabirnim zemljovodom. Zemlja je ist aktivni otpor, dok celo uzemljenje sa zemljovodnim provodnikom i uzemljivaem ima vrlo malu induktivnost za uestanost od 50Hz, ali za atmosferska pranjenja induktivnost uzemljenja je uticajna. Sabirni zemljovod je provodnik na koji je prikljueno vie zemljovoda.

Zemljovod

Geoloki provodnik (zemlja)

Sabirni zemljovod

PODELA UZEMLJENJA Vrste uzemljenja po funkciji su:

zatitno uzemljenje, radno (pogonsko) uzemljenje, gromobransko uzemljenje, zdrueno Sistem uzemljenja (uzemljivaki sistem) je sistem koji ine meusobno galvanski povezani uzemljivai, temeljni uzemljivai, zatitni provodnici nadzemnih vodova, platevi kablova i druge metalne instalacije koje su u kontaktu sa tlom. Sistem uzemljenja ima svoju Zu-impedansu uzemljenja (impedansa koju pri uestanosti od 50 Hz sistem uzemljenja suprotstavlja odvoenju struje ka referentnoj zemlji).
04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

Sistem uzemljenja

2 od 27

OTPORNOST SISTEMA UZEMLJENJA

Uzemljiva kao celina sa zemljovodnim i geolokim provodnikom ima otpor koji se sastoji od: otpora zemljovodnog provodnika, otpora samog uzemljivaa, prelazni otpor uzemljivaa,
Onaj otpor na koji nailazi struja pri prelazu sa uzemljivaa na geoloki provodnik. Njegov se uticaj smanjuje dobrim nabijanjem zemlje oko uzemljivaa, u koju se svrhu zemlja zaliva pri nabijanju

otpor irenju struje

Otpor irenju struje u zemlji je omski otpor na koji nailazi struja 2 PCu rotora = Ra I a prolaskom kroz geoloki provodnik

Otpornost rasprostiranja uzemljivaa Ru se definie kao otpornost kojom se tlo suprotstavlja odvoenju struje sa uzemljivaa. Ukupan otpor rasprostiranja uzemljivaa sastoji se od

prelaznog otpora uzemljivaa i otpora irenju struje u zemlji. oblika i dimenzija uzemljivaa podataka o udarnom atmosferskom naponu specifinog otpora zemlje.

Vrednost otpora rasprostiranja uzemljivaa zavisi od

3 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

GEOLOKI PROVODNIK - ZEMLJA

Za utvrivanje vrednosti otpora zemlje potrebno je znati njen specifini otpor (). Specifini otpor zemlje je elektrini otpor koji ima zemlja izmeu dve elektrode povrine po 1m2 meusobno udaljene 1m. Specifini elektrini otpor zemlje se meri u ommetrima ( m).
Vrsta tla [m] 0,2 50 20 20 40 40 100 300 500 700 3000 10 000

morska voda rena voda treset humus batenska zemlja ilovaa glinasta zemlja peskulja pesak krenjak ljunkovita zemlja kamenito tlo

Vrednosti specifinog otpora zemlje zavise od mnogih faktora: geolokog sastava zemlje, krupnoe i sabijenosti zemlje, koliine vlage, koliine rastvorljivih materijala u zemlji, temperature, atmosferskih uslova.

4 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

PODELA UZEMLJENJA PO FUNKCIJI:

Zatitno uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji ne pripadaju strujnim kolima niti su posredno u elektrinom kontaktu sa njima, ali u sluaju kvara mogu da dou pod napon. Radno (pogonsko) uzemljenje je uzemljenje dela strujnog kola kojim se obezbeuje eljena funkcija i/ili radne karakteristike tog kola.
direktno radno uz. neposrednim vezivanjem na sistem uzemljenja indirektno radno uz.- vezivanjem na sistem uzemljenja preko impedanse

Gromobransko uzemljenje je uzemljenje gromobranske instalacije koja slui za odvoenje struje atmosferskog pranjenja u tlo. Zdrueno uzemljenje. Meusobno povezano zatitno, radno i gromobransko uzemljenje daju zdrueno uzemljenje. Dimenzionisanje uzemljivaa radnog i zatitnog uzemljenja zavisi od toga da li e se koristiti zdrueno uzemljenje, kao i od sistema zatite od indirektnog dodira u NN mrei i instalacijama potroaa.
5 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

PODELA UZEMLJIVAA prema:

materijalu,

bakar bez ili sa spoljanjim slojem cinka, kalaja ili olova, pocinkovani elik sa slojem cinka bar 70 m, kombinacija prethodna dva materijala meusobno ili sa olovom ili sa nekim drugim metalima. horizontalne (povrinske ili plitke) uzemljivae vertikalne (dubinske) uzemljivae kose uzemljivae (tapni uzemljivai koso pobijeni u tlo)

nainu polaganja (izvoenju),

obliku, sredini u koju se polau,

uzemljivai u tlu temeljni uzemljiva

nameni uzemljivaa, nainu nastajanja.

6 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

TAPNI UZEMLJIVAI
L - duina tapa (cevi) d - spoljanji prenik cevi

(d << L)

4L R= ln 2L d

okrugli puni profil - toplo pocinkovani elik 78mm2 ( 10 mm), a za Cu 35 mm2

TRAKASTI UZEMLJIVAI
2 d = (a + b )
b a

L R= ln L H d

7 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

Najmanji doputeni presek za trakaste uzemljivae

Materijal Pocinkovano gvoe sa najmanjim slojem cinka od 70 m Toplo pocinkovan elik Bakar Bakar Vrsta uzemljivaa Traka Traka Traka Ue Najmanji presek [mm2] 100 100 50 35 Najmanja debljina 3 4 2 -

8 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

TEMELJNI UZEMLJIVAI
Temeljni uzemljiva je uzemljiva poloen u beton, koji je po velikoj povrini u dodiru sa tlom, ili armiranobetonska konstrukcija u tlu. Prednosti temeljnog uzemljivaa: ne zahtevaju slobodan prostor, gvozdeni delovi u betonu su zatieni od korozije, pa je vek trajanja ovog uzemljivaa praktino neogranien, manje su podloni atmosferskim uticajima. Uslovi za izvoenje temeljnog uzemljivaa:

koristi se vrue pocinkovano okruglo gvoe prenika najmanje 10 mm, ili elina traka preseka najmanje 100 mm2, ali ne tanja od 3 mm. temeljni uzemljiva se ugrauje u spoljanje zidove temelja objekta u obliku zatvorene konture (prstena). temeljni uzemljiva mora da ima direktan kontakt (preko betona) sa tlom. Zato izmeu temeljnog uzemljivaa i tla ne sme da bude izolacija objekta od vlage. Temeljni uzemljiva se ugrauje u sloj betona tako da izmeu uzemljivaa i tla ovaj sloj bude debljine najmanje 10 cm, to se obezbeuje korienjem posebnih nosaa ili polaganjem uzemljivaa pri vrhu temeljne eline konstrukcije. Traka se mora postaviti "na kant" i zaliti u donji sloj betona sa najmanje 300 kg cementa po m3 betona, za vee objekte, kod kojih preovlauje armiranobetonska konstrukcija, kao temeljni uzemljiva moe se koristiti metalna konstrukcija objekta

9 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

Otpornost rasprostiranja temeljnog uzemljivaa

S - povrina uzemljivaa zgrade (m2) D - prenik ploe (m) iste povrine kao povrina (S) uzemljivaa zgrade
1 - spoljanji zid; 2 - bitumenska zaptivka; 3 - izolacija objekta; 4 - temeljni uzemljiva; 5 -prikljuak za glavni prikljuak za uzemljenje; 6 - nivo podruma; 7 - temelj od nabijenog betona; 8 - nosa uzemljivaa; 9 - izolacioni premaz ili plastina cev
10 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

0,44 R = 2 D S

IZVOENJE TEMELJNOG UZEMLJIVAA

11 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

GROMOBRANSKA ZATITA

12 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

Atmosferski elektricitet se javlja kao posledica meusobnog trenja delova atmosfere, koji se nalaze u neprekidnom kretanju. Kada jaina polja pree vrednost dielektrine vrstoe atmosfere (30 kV/cm) dolazi do pranjenja probojem (varnicom), koje se naziva grom. Empirijski je dokazano da se ak 90% pranjenja vri prema takama koje su vie od okolnog prostora. Na takvim saznanjima se zasniva organizovanje zatite objekata na zemlji. Zbog velike jaine struje atmosferskog pranjenja, na objektima na zemlji mogu nastupati razne neeljene posledice, kao to su:

paljenje zbog toplotnog efekta, mehaniko razaranje zbog elektrodinamikog efekta, hemijski procesi zbog elektrohemijskih efekata, smetnje na drugim instalacijama zbog indukovanih napona. Posebno je opasno pranjenje na iva bia.

Atmosfersko pranjenje moe i posredno da izazove sve napred opisane neeljene posledice, jer se zbog jake elektromagnetske indukcije struje velikih jaina mogu javiti i u sekundarnim kolima. I na takav nain se mogu ugroziti i iva bia.
13 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

Nastanak groma

Karakteristine faze udara groma: (a) silazni traser (b) formiranje povezujuih trasera (c) glavni udar
14 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

NAINI ZATITE OBJEKATA NA ZEMLJI

S obzirom da se ne mogu spreiti naelektrisanje atmosfere i njen elektroindukcioni uticaj na zemlji, zatita objekata mora biti organizovana na neki drugi nain. Kao najefikasniji se pokazao nain da se poboljanjem elektroprovodnih osobina delova na zemlji, ili poboljanjem elektroprovodnih osobina dela atmosfere u poslednjih sto metara od zemlje, predodredi taka pranjenja. Naini zatite objekata na zemlji:
Faradejev kavez, Frenklinov iljak, radioaktivni gromobrani (izbaeni su iz upotrebe).

15 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

1 - naelektrisana atmosfera, 2 - Faradejev kavez, 3 - objekti

Zatita objekata

1 - naelektrisana atmosfera, 2 - Frenklinov iljak, 3 - objekti

16 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

Gromobranska instalacija predstavlja kompletnu instalaciju koja omoguava da se jedan objekat zatiti od dejstva atmosferskog pranjenja. Gromobranska instalacija se sastoji od
spoljanje gromobranske instalacije unutranje gromobranske instalacije. Spoljanja gromobranska instalacija se sastoji od:

prihvatnog sistema, spusnih provodnika, sistema uzemljenja. obuhvata sve dodatke spoljanjoj gromobranskoj instalaciji koji e smanjiti elektromagnetna dejstva struje atmosferskog pranjenja. To su pridrueni metalni delovi u tienom prostoru kroz koje moe protei struja atmosferskog pranjenja. Povezivanje gromobranske instalacije sa metalnim masama izvodi se pomou ina za izjednaavanje potencijala.

Unutranja gromobranska instalacija

17 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

SPOLJANJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

PRIHVATNI SISTEM

Prihvatni sistem je deo spoljanje gromobranske instalacije namenjen za prihvatanje atmosferskog pranjenja. Prihvatni sistemi mogu biti sastavljeni od bilo koje kombinacije sledeih elemenata:

tapnih hvataljki, razapetih ica, mree provodnika.

Delovi objekta mogu se smatrati kao prirodni prihvatni sistem ako ispunjavaju odreene uslove.

18 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

SPUSNI PROVODNICI

Spusni provodnici su delovi spoljanje gromobranske instalacije namenjeni za provod struje atmosferskog pranjenja od prihvatnog sistema do sistema uzemljenja. spusni provodnici moraju biti postavljeni tako da od mesta udara groma do zemlje:
postoji nekoliko paralelnih strujnih staza, duine strujnih staza budu minimalne. da predstavljaju, to je vie mogue, direktno produenje provodnika prihvatnog sistema.

Spusni provodnici moraju biti postavljeni pravolinijski i vertikalno, sledei najkrai i najdirektniji put do zemlje. Delovi objekta mogu se smatrati kao prirodni spusni provodnici ako ispunjavaju odreene uslove.

19 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

SISTEM UZEMLJENJA

Sistem uzemljenja je deo spoljanje gromobranske instalacije namenjen za odvoenje struje atmosferskog pranjenja u zemlji. U pogledu zatite od atmosferskog pranjenja integrisana sjedinjena struktura raznih sistema uzemljenja predstavlja najbolju soluciju, i obezbeuje kompletnu zatitu. Sledei tipovi uzemljivaa se mogu upotrebiti:
jedan ili vie prstenastih uzemljivaa, vertikalni ili iskoeni uzemljivai, horizontalni ili radijalni uzemljivai, temeljni uzemljivai.

20 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

PRORAUN GROMOBRANSKE ZATITE

ODREIVANJE NIVOA ZATITE uestanost direktnih udara u objekat Nd, kao proizvod lokalne godinje gustine pranjenja Ng i ekvivalentne prihvatne povrine objekta Ae, usvojena uestanost udara groma Nc koje treba proceniti ili proraunati. Vrednost usvojenih uestanosti udara groma Nc, uporeuje se sa izraunatom vrednou uestanosti direktnih udara u objekat Nd. Ovo uporeenje daje odgovor da li je gromobranska instalacija neophodna i kojeg je nivoa zatite. Ako je Nc Nd gromobranska instalacija nije potrebna. Ako je Nd>Nc raunska efikasnost gromobranske instalacije je: Nc Er 1 Nd gromobranska instalacija je potrebna, a nivo zatite se odreuje prema tabeli:
21 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

Raunska efikasnost gromobranske instalacije i izbor nivoa zatite Raunska efikasnost Odgovarajui nivo zatite Er > 0,98 Nivo I sa dodatnim merama Nivo I 0,98 Er 0,95 Nivo II 0,95 Er 0,90 Nivo III 0,90 Er 0,80 Nivo IV 0,80 Er 0

mesto Novi Sad Beograd Kruevac, Sm. Palanka Ni, Kraljevo, Vrac Valjevo, Poega

Td 31 32 34 36 37

N g = 0,04 Td 1, 25
Td

(udara / km 2 god )

- broj grmljavinskih dana u toku godine uzet sa izokeraunike karte prema standardu JUS.N.B4.803:1996

NC

C = C1 C 2 gde je : C1 - koeficijent konstrukcije objekta, C2 - koeficijent sadraja objekta, C3 - koeficijent namene objekta, C4 - koeficijent posledice udara groma u objekat.
22 od 27 04.05.2009.

3 10 3 C

(broj udara / god )

C3 C 4

Tabela rastojanja spusn.vodova Nivo zatite Rastojanje [m] 10 I 15 II 20 III 25 IV

Elektrine instalacije i osvetljenje

Vrednost faktora C1 u zavisnosti o tipu konstrukcije objekta Konstrukcija Vrsta krova objekta Metalni Meani Zapaljiv Metalna konstrukcija 0,5 1 2 Meana 1 1 2,5 Zapaljiva 2,0 2,5 3
Vrednost faktora C2 u zavisnosti o sadraju objekta Opis C2 Bez vrednosti i nezapaljiv 0,5 Mala vrednost ili uglavnom zapaljiv 1 Vea vrednost ili naroito lako zapaljiv 2 Izvanredno velika vrednost, nenadoknadive 3 tete, vrlo zapaljiv ili eksplozivan
23 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

Vrednost faktora C3 u zavisnosti o nameni objekta Opis C3 Nezaposednut 0,5 Uglavnom nezaposednut 1 Teka evakuacija ili opasnost od panike 3

Vrednost faktora C4 u zavisnosti o posedicama od udara groma u objekat Opis C4 Nije obavezna neprekidnost pogona i bez 1 uticaja (posledica) na okolinu Obaveza neprekidnosti pogona ali bez uticaja 5 (posledica) na okolinu Uticaj (posledice) na okolinu 10

24 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

Odreivanje uestanosti direktnog udara groma u objekat Srednja godinja vrijednost Nd moe se izraunati iz izraza: gde je: N d = N g Ae 10 6 [broj udara / god ] Ae - ekvivalentna prihvatna povrina objekta u m2. Ekvivalentna prihvatna povrina objekta definie se kao povrina tla koja ima istu uestanost direktnih udara groma kao i objekat. Za usamljene objekte ekvivalentna povrina objekta je povrina ograniena linijom dobijenom presekom povine tla i ravni nagnute u odnosu na horizontalnu ravan pod nagibom 1:3, povuenom sa vrha objekta u krug oko objekta, tako da se rauna : Ae = a b + 6 h (a + b) + 9 h 2 gde su: a - duina jedne osnovice objekta (m), b - duina druge osnovice objekta (m), h - visina objekta.
25 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje

26 od 27

04.05.2009.

Elektrine instalacije i osvetljenje

Gromobranska zatitna instalacija na manjem objektu sa krovom na dve vode: 1-gromobranske hvataljke na 9-horizontalni metalni oluk povezan krovnim potporama (6 i 7), sa hvataljkama i odvodom, 2-odvodi na zidnim potporama (8), 10-vertikalni metalni oluk koji je 3-cevni uzemljiva (nije obavezan), iskorien za pomoni odvod, 4-trakasti uzemljiva kao prsten oko 11-metalna opivka koja se objekta, povezuje sa hvataljkom i olukom, 5-merni spoj, 12-elektroprovodne veze
27 od 27 04.05.2009. Elektrine instalacije i osvetljenje