Geometrija Za 1 Razred Matematicke Gimnazije

Milan Mitrovi Sran Ognjanovi
Mihailo Veljkovi Ljubinka Petkovi

Nenad Lazarevi

za prvi razred
Matematike
gimnazije

Milan Mitrovi Sran Ognjanovi
Mihailo Veljkovi Ljubinka Petkovi
Nenad Lazarevi
Geometrija
za I razred
Matematike gimnazije
Udbenik sa zbirkom zadataka
Drugo dopunjeno izdanje
Beograd 1998

Autori:
Milan Mitrovi, mr Sran Ognjanovi, mr Mihailo Veljkovi,
Ljubinka Petkovi, Nenad Lazarevi,
profesori Matematike gimnazije u Beogradu
GEOMETRIJA
ZA PRVI RAZRED MATEMATIKE GIMNAZIJE
Drugo dopunjeno izdanje
Izdava: "KRUG", Beograd
Za izdavaa: Marijana Ivanovi
Recenzenti:
dr Dragoslav Ljubi, docent Matematikog fakulteta u Beogradu
dr Rade Doroslovaki, profesor Tehnikog fakulteta u Novom Sadu
Obrada na raunaru: Milan Mitrovi
Korektura: autori
Korice: Milan Mitrovi

Predgovor

Ova knjiga napisana je prema nastavnom planu i programu za predmet
geometrija, za prvi razred Matematike gimnazije u Beogradu.
Formalno, gradivo je izloeno tako da se ne oslanja na prethodno
znanje iz geometrije.
Prva dva poglavlja vezana su za aksiomatsko uvoenje geometrije.
Detaljno se izuavaju posledice aksioma incidencije i paralelnosti, dok se
kod preostalih grupa aksioma posledice uglavnom ne dokazuju.
Tree i peto poglavlje odnose se na podudarnost a esto na njenu
primenu u konstruktivnim zadacima.
U etvrtom poglavlju uvede se vektori i dokazuje se Talesova
teorema.
U sedmom poglavlju razmatraju se izometrijske transformacije, i
izvrena je njihova klasifikacija.
Osmo i deveto poglavlje odnose se na slinost i inverziju, a deseto
predstavlja uvod u trigonometriju, i to samo pravouglog trougla.
Na kraju veine poglavlja dat je izvestan broj zadataka za vebu.
Meu njima ima i zadataka sa takmienja mladih matematiara, kao i
tvrenja koja imaju i svoj istorijski znaaj.
Grupa raznih zadataka nalazi se na kraju knjige. U tom poglavlju
zadaci namerno nisu poreani po oblastima, ali esto teim zadacima
prethode pomoni.
Kod odreenih poznatih teorema i problema, date su i kratke
istorijske napomene, to ini nam se, pomae uenicima da sagledaju
razvoj geometrije kroz vekove.
Posebno se zahvaljujemo recenzentima dr Dragoslavu Ljubiu i dr
Radetu Doroslovakom. Takoe se zahvaljujemo i svima koji su, na bilo
koji nain doprineli izgledu udbenika, a naroito dr Zoranu Luiu i mr
Predragu Janiiu koji su proitali delove rukopisa, i pomogli sa nizom
korisnih primedbi i sugestija.

Autori

Predgovor drugom izdanju

Drugo izdanje dopunjeno je sa dve nove glave: Reenja zadataka i
Dodatak.
Prva od tih glava sadri reenja i uputstva odreenog broja
karakteristinih zadataka. Napominjemo da ti zadaci nisu po pravilu
najtei u knjizi.
Glava Dodatak sadri teoreme i dokaze teorema, koje svojim
sadrajem ili teinom optereuju osnovni deo knjige. Na taj nain
rastereen je redovni deo udbenika, a ostavljena je mogunost da se
proitaju izostavljeni delovi.
Oznaka * u redovnom delu udbenika ukazuje na Dodatak.
Na kraju je dat i Indeks, koji moe itaocu pomoi u lakem
nalaenju uvedenih pojmova.
Takoe, ispravljene su uoene greke iz prethodnog izdanja.
Zahvaljujemo se recenzentima dr Dragoslavu Ljubiu i dr Radetu
Doroslovakom, kao i svima koji su doprineli poboljanju ovog
udbenika u odnosu na prvo izdanje.

Autori

Sadraj

I Uvod u geometriju
1

1.1 Deduktivni i induktivni metod zakljuivanja 1
1.2 Osnovni pojmovi i osnovna tvrenja u geometriji 3
1.3 Kratak istorijski pregled razvoja geometrije. Peti Euklidov
postulat
4

II Euklidska geometrija
8

2.1 Aksiome incidencije 9
2.2 Aksiome rasporeda 12
2.3 Aksiome podudarnosti 19
2.4 Aksioma neprekidnosti 20
2.5 Aksioma paralelnosti (Plejferova aksioma) 24
Zadaci 29

III Podudarnost
32

3.1 Izometrijska transformacije 32
3.2 Relacija podudarnosti figura 37
3.3 Podudarnost dui 38
3.4 Podudarnost uglova, pravi uglovi, relacija normalnosti pravih 39
3.5 Podudarnost trouglova 43
3.6 Uglovi na transverzali. Zbir uglova u trouglu 47
3.7 Nejednakost trougla 52
3.8 etvorougao, paralelogram, srednja linija trougla 54
3.9 Znaajne take trougla 59
Zadaci 66

IV Vektori
73

4.1 Definicija vektora. Sabiranje vektora 73
4.2 n-ti deo vektora. Mnoenje vektora racionalnim skalarom 78
4.3 Proizvod vektora realnim skalarom 84
4.4 Vektori u euklidskoj geometriji 87
Zadaci 91

V Daljnja primena podudarnosti
94

5.1 Primena podudarnosti na krug 94
5.2 Centralni i periferijski ugao kruga 96
5.3 Tangentni etvorougao 101
5.4 Tetivni etvorougao 102
Zadaci 105
5.5 Relacija upravnosti prave i ravni. 113
5.6 Diedar. Ortogonalnost ravni 115
5.7 Ugao prave prema ravni. Ugao dveju mimoilaznih pravih 117
Zadaci 120

VI Konstrukcija ravnih figura
122

Konstrukcija ravnih figura 122
Zadaci 129

VII Izometrijske transformacije ravni. Klasifikacija
134

7.1 Direktne i indirektne izometrijske transformacije 134
7.2 Osna refleksija 135
7.3 Predstavljanje izometrija ravni pomou osnih refleksija 140
7.4 Pramenovi pravih u ravni 142
7.5 Centralna rotacija 144
7.6 Centralna simetrija 148
7.7 Translacija 150
7.8 Klizajua refleksija 154
7.9 Klasifikacija izometrija ravni 157
Zadaci 158

VIII Slinost
165

8.1 Razmera dui. Talesova teorema 165
8.2 Homotetija 173
8.3 Transformacije slinosti. Slinost figura 176
8.4 Slinost trouglova 179
8.5 Harmonijska spregnutost parova taaka. Apolonijev krug 182
8.6 Neke karakteristine teoreme 186
8.7 Potencija take u odnosu na krug 192
Zadaci 196

IX Inverzija
204

9.1 Definicija i osnovne osobine inverzije 204
9.2 Apolonijevi problemi o dodiru krugova 209
Zadaci 212

Razni zadaci
215

Reenja zadataka
228

Indeks
267

Literatura
274

1
Glava I
Uvod u geometriju
1.1 Deduktivni i induktivni metod zakljuivanja
U niim razredima osnovne kole upoznali smo se sa mnogim
geometrijskim pojmovima kao to su npr. trougao, krug, prav ugao, itd.
Kasnije smo nauili i mnoga tvrenja: stavove o podudarnosti trouglova,
Pitagorinu i Talesovu teoremu. U poetku, tvrenja nismo dokazivali, ve
smo zakljuke izvodili na osnovu niza pojedinanih primera. Taj nain
zakljuivanja naziva se induktivni metod. Induktivni metod (lat. inductio -
uvoenje) je dakle, nain rasuivanja kod koga od pojedinanih dolazimo
do optih zakljuaka. U viim razredima sve vei broj tvrenja smo poeli
dokazivati. Kroz te dokaze prvi put smo se sreli sa tzv. deduktivnim
nainom zakljuivanja ili dedukcijom. Dedukcija (lat. deductio -
izvoenje) je nain rasuivanja u kojem se od optih dolazi do
pojedinanih zakljuaka. Dakle, ideja kod ove metode je da dokazivanjem
izvedemo opti zakljuak, pa ga zatim primenjujemo u pojedinanim
sluajevima.
Kako kod induktivnog metoda ne moemo proveriti sve sluajeve,
jer ih obino ima beskonano mnogo, on moe dovesti i do pogrenih
zakljuaka. Deduktivnom metodom dolazimo do uvek tanih zakljuaka,
ukoliko su pretpostavke koje koristimo u dokazu tane.
Na sledeem primeru analizirajmo oba pomenuta metoda. elimo da
doemo do zakljuka:
Svaki ugao nad prenikom kruga je prav.
I Uvod u geometriju 2
Ako bismo primenjivali induktivni metod, proveravali bismo da li
ova tvrdnja vai u nekim pojedinanim sluajevima, kao to je npr. sluaj
kada je teme ugla sredite polukruga, itd. Naravno, ako bismo na osnovu
tih pojedinanih primera izveli opti zakljuak, ne bismo mogli biti
sigurni da ipak, u nekom sluaju koji nismo proverili, ovo tvrenje ne
vai.
Primenimo sada deduktivni metod:
Neka je AB prenik kruga sa centrom
O, i L proizvoljna taka tog kruga
razliita od A i B. Dokaimo da je ugao
ALB prav. Kako je OAOBOL sledi
da su trouglovi AOL i BOL
jednakokraki pa je ALOLAO= i
BLOLBO=. Tada je ALB=+.
Zbir uglova u trouglu ALB je 180
o
pa je
2+2=180
o
. Iz toga sledi da je ALB=+ =90
o
.
Razmotrimo prethodni dokaz. U njemu smo koristili sledea dva
tvrenja:
Naspram podudarnih stranica u trouglu su podudarni uglovi.
Zbir uglova u trouglu je 180
o
.
Takoe, koristili smo pojmove kao to su jednakokraki trougao,
podudarnost uglova itd., a u samom iskazu tvrenja, i pojmove
periferijski ugao, prav ugao, krug i prenik kruga. Da bismo bili sigurni
da je tvrenje koje smo dokazivali tano moramo znati i da su tvrenja
koja koristimo u dokazu tana. Dakle, u ovom sluaju pretpostavljamo da
smo ve dokazali pomenuta dva tvrenja i da smo uveli sve pomenute
pojmove. Jasno je da se ovakav problem moe postaviti i kod svakog
drugog tvrenja, pa i kod ovih navedenih. To zahteva odreenu
sistematizaciju cele geometrije. Postavlja se, meutim, pitanje od ega
poeti, ako se u dokazu svakog tvrenja, moraju opet koristiti ranije
dokazana. Tako dolazimo do potrebe za polaznim tvrenjima, to emo
razmotriti u narednom odeljku.
Na osnovu svega iznetog, jasno je da emo se u daljem izlaganju
geometrije koristiti iskljuivo deduktivnim metodom. Induktivni metod
nam eventualno moe posluiti samo da naslutimo neke injenice. Ali i u

A
O
B
L
tom sluaju je neophodno da ih dokaemo tj. da primenimo deduktivni
metod.
1.2 Osnovni pojmovi i osnovna tvrenja u geometriji
U nekoj teoriji, kao to je geometrija, pri svakom uvoenju novog pojma,
to inimo definicijom, taj pojam opisujemo nekim ve poznatim
pojmovima. Ali i te poznate pojmove opet smo morali uvesti preko nekih
ranije poznatih. Dakle, neke od njih moramo prihvatiti kao osnovne ili
polazne i pri tome ih ne definiemo.
Veze meu pojmovima, kao i njihova odgovarajua svojstva, dati su
iskazima koje zovemo tvrenja teorije. U elji da ispitamo da li neko
tvrenje vai pozivamo se na neka druga tvrenja, za koja je takoe
potrebno dokazati da vae. Jasno je da se, ukoliko bismo ovako nastavili,
proces dokazivanja nikada ne bi zavrio. Zbog toga smo prinueni da
neka od tih trvrenja proglasimo za polazna (osnovna) i da ih ne
dokazujemo. Ta polazna tvrenja zovemo aksiome a ona iz njih izvedena
teoreme te teorije. Formalno, dokaz nekog tvrenja je niz tvrenja koja
logiki slede jedna iz drugih, od kojih je svako ili aksioma ili iz aksioma
izvedeno tvrenje, a poslednje ba . Iako nije jednoznano odreen,
izbor aksioma ne moe biti proizvoljan. Pri tom izboru naroito treba
voditi rauna da te aksiome ne dovode do protivrenih tvrenja. To znai
da izbor aksioma treba da bude takav, da u tako zasnovanoj teoriji ne
postoji neko tvrenje za koje su i ono i njegova negacija teoreme u toj
teoriji. Takoe, potrebno je imati dovoljan broj aksioma da bi se za svako
tvrenje, koje se moe formulisati u datoj teoriji, moglo utvrditi da li vai
ili ne vai; tj. da je za svako tvrenje ili ono ili njegova negacija teorema
u toj teoriji. Za sistem aksioma koji zadovoljava prvi zahtev kae se da je
neprotivrean, a za onaj koji zadovoljava drugi zahtev kae se da je
potpun. Pri izboru aksioma treba se rukovoditi i treim zahtevom da je
sistem aksioma minimalan, tj da se nijedna aksioma ne moe izvesti iz
ostalih, ali on za nas nee biti obavezujui.
U narednoj glavi poeemo sa strogim deduktivnim zasnivanjem
euklidske geometrije; polazei od osnovnih pojmova i aksioma
izvodiemo nove pojmove i teoreme. Naravno, zbog teine i obima, taj
posao neemo uvek dosledno do kraja sprovoditi. To, uostalom, i nije cilj
ove knjige. Na zadatak je da, osim proirivanja znanja iz geometrije,
itaoca upoznamo sa osnovnim idejama o aksiomatskom zasnivanju neke
deduktivne teorije. Takoe, veoma je vano da kroz razmatranje
aksiomatskog zasnivanja geometrije, italac stekne naviku strogosti u
dokazivanju.
Potrebno je jo istai da euklidsku geometriju neemo zasnivati
nezavisno od algebre i logike. Dakle, koristiemo pojmove kao to su npr.
skup, funkcija, relacija sa svojstvima koja za njih vae; takoe i tzv.
pravila izvoenja kao npr. metod svoenja na protivrenost. Za te
matematike discipline, pri zasnivanju geometrije, kaemo da su
pretpostavljene teorije.
1.3 Kratak istorijski pregled razvoja geometrije.
Peti Euklidov postulat
Istorijski gledano, razvoj geometrije u dobroj je meri povezan sa
prethodnim razmatranjem o induktivnoj i deduktivnoj metodi i
aksiomatskom zasnivanju geometrije.
Geometrijom su se ljudi poeli baviti jo u najranijoj istoriji. U
poetku je to bilo uoavanje karakteristinih oblika kao to su krug ili
kvadrat. Na crteima u peinama nailazimo na interesovanje ljudi iz
prvobitnih zajednica za simetriju likova.
U daljem svom razvoju ovek dolazi i do raznih svojstava
geometrijskih figura. Uglavnom je to bilo zbog praktinih potreba kao
npr. merenje povrine zemljita - od ega i potie naziv geometrije. U
tom periodu geometrija se razvijala kao induktivna nauka. Do
geometrijskih tvrenja dolazilo se merenjem i proverom na pojedinanim
primerima. U tom smislu razvijena je bila geometrija kod mnogih starih
civilizacija kao to su kineska, indijska i naroito egipatska.
Preokret u daljem razvoju geometrije i nauke uopte dogodio se u
staroj Grkoj. Tada se po prvi put u istoriji poeo primenjivati deduktivni
metod u geometriji. Prvi geometrijski dokazi vezani su za ime
starogrkog filozofa Talesa iz Mileta (VII-VI v. pre n. e.). Ovaj nain
razvoja geometrije nastavili su i drugi starogrki filozofi, meu kojima je
jedan od najznaajnijih Pitagora sa ostrva Samosa (VI v. pre n. e.). U
takvom izgraivanju geometrije, posle mnotva dokazanih teorema,
pojavila se potreba za sistematizacijom, a kasnije i za uvoenjem
aksioma. Jedan od prvih pokuaja aksiomatskog zasnivanja geometrije, i
iz tog vremena jedini sauvan, dao je starogrki matematiar Euklid iz
Aleksandrije (III v. pre n. e.) u svom poznatom delu "Elementi" koje se
sastoji od 13 knjiga. Polazna tvrenja on je podelio na aksiome i postulate
od kojih su ovi poslednji isto geometrijskog sadraja. Neki od njih,
dodue u izmenjenom obliku, zadrali su se i do dananjih dana. Ipak,
sistem aksioma koji je Euklid dao nije bio potpun, i on sam je u dokazima
nekih teorema neke delove previao kao oigledne i nije ih dokazivao.
Navedimo postulate u obliku u kom ih je Euklid dao:
I Pretpostavlja se da je mogue od svake take do svake druge
take konstruisati pravu liniju.
II Pretpostavlja se da se svaka prava, sledujui njen pravac, moe
neogranieno produavati.
III Pretpostavlja se da se u nekoj ravni oko svake njene take moe
opisati krug bilo kojeg poluprenika.
IV Pretpostavlja se da su svi pravi uglovi meu sobom podudarni.
Za dalji razvoj geometrije veoma veliki znaaj imao je peti Euklidov
postulat koji u svom originalu glasi:
V Ako neka prava presecajui druge dve
komplanarne prave obrazuje sa njima
sa iste strane dva unutranja ugla
kojima je zbir manji od zbira dva prava
ugla, tada se te dve prave,
neogranieno produene seku sa one strane seice sa koje je taj
zbir uglova manji od zbira dva prava ugla.
Zbog svoje sloenosti u iskazu a i u znaenju, mnogi matematiari u
kasnijem periodu smatrali su da ovo poslednje tvrenje ne treba uzimati
kao polazno, ve da se ono moe iz ostalih aksioma i postulata dokazati
kao teorema. Zaista, u poreenju sa drugim Euklidovim polaznim
tvrenjima peti postulat je bio znatno sloeniji i ovo pitanje zaokupilo je
mnoge matematiare u narednih dvadeset vekova, a sve do XIX veka taj
problem nije bio reen. U mnogim takvim pokuajima, u dokazu petog
postulata koriena su neka tvrenja iji je dokaz izostavljan. Kasnije se
pokazalo da se ta tvrenja ne mogu dokazati iz ostalih aksioma i postulata
ako se iz njihovog spiska izostavi peti postulat. Dakle, kao to iz njih
sledi peti postulat, tako i ona slede iz petog postulata. (Naravno uz

p
q
r
korienje preostalih polaznih tvrenja.) Zbog toga njih zovemo
ekvivalenti petog Euklidovog postulata. Naveemo neke primere tih
ekvivalenata:
1. Ako je ABCD etvorougao kod koga su uglovi pri ivici BC
pravi, a ivice AB i CD podudarne tada su uglovi kod druga dva
temena takoe pravi (. . Sakeri 1667-1733, italijanski
matematiar).
2. Prava normalna na jedan krak otrog ugla see drugi krak.
3. Oko svakog trougla moe se opisati krug.
4. Ako su kod nekog etvorougla tri ugla prava tada je i etvrti
ugao prav (J. H. Lambert 1728-1777, francuski matematiar).
5. Zbir uglova u trouglu jednak je opruenom uglu (A. M. Leandr
1752-1833, francuski matematiar).
6. Za svaku pravu i taku van nje u ravni njima odreenoj postoji
najvie jedna prava koja sadri tu taku i disjunktna je sa tom
pravom (D. Plejfer 1748-1819, engleski matematiar).
Dakle, koristei svako od ovih tvrenja moe se dokazati peti
postulat, ali vremenom se pokazalo da se ni ona ne mogu dokazati bez
petog postulata. Za nas e kasnije od velikog znaaja biti Plejferov
ekvivalent.
Sledei prelomni trenutak u razvoju geometrije bio je pojava
neeuklidskih geometrija u XIX veku. Njihovo otkrie vezuje se za ruskog
matematiara Nikolaja Ivanovia Lobaevskog (1792-1856). On je takoe
razmatrao problem petog Euklidovog postulata. Polazei od njegove
negacije, odnosno negacije Plejferovog ekvivalentnog tvrenja,
Lobaevski je krenuo od pretpostavke da kroz taku van neke prave
postoje bar dve prave koje su sa njom disjunktne i komplanarne. U elji
da doe do kontradikcije, ime bi peti postulat bio dokazan, izgradio je
itav niz novih tvrenja. Jedno od njih je npr. da je zbir uglova u trouglu
uvek manji od opruenog. Ali ni jedno od njih nije bilo u kontradikciji sa
ostalim aksiomama ako se iz spiska iskljui peti postulat. To ga je navelo
na ideju da je mogue izgraditi jednu potpuno novu geometriju koja je
neprotivrena i koja se bazira na svim Euklidovim aksiomama osim to je
peti postulat zamenjen njegovom negacijom. Po njemu danas tu
geometriju nazivamo geometrija Lobaevskog. Nezavisno od njega do
istih rezultata doao je i maarski matematiar Jano Boljaj (1802-1860).
Potpunu potvrdu ove ideje o neprotivrenosti te nove geometrije dao je
krajem prolog veka francuski matematiar Anri Poenkare (1854-1912),
tek posle smrti Lobaevskog. On je izgradio model na osnovu koga je
pokazao da bi eventualna protivrenost geometrije Lobaevskog znaila i
protivrenost euklidske geometrije. Kasnije dolazi do otkria i drugih
neeuklidskih geometrija.
Moe nam se uiniti udnim da se u matematici izuavaju dve
teorije, euklidska geometrija i geometrija Lobaevskog koje su u
suprotnosti jedna sa drugom. Za modernu matematiku je meutim od
najvee vanosti da su obe odreene sistemima aksioma koji su
neprotivreni i potpuni. Na pitanje: koja od te dve geometrije vai, nema
smisla traiti odgovor u okviru matematike. Naime, to bi se svodilo na
pitanje koje aksiome vae, ali njih prihvatamo bez dokaza. Naravno,
pitanje moe glasiti kakva je geometrija prostora u fizikom smislu i kako
nju moemo to bolje opisati aksiomama. Radi odgovora na to pitanje
potrebna je fizika interpretacija osnovnih geometrijskih pojmova. Npr.
pravu je najprirodnije interpretirati kao svetlosni zrak. U tom smislu
pokazuje se da fiziki prostor nije euklidski. On nije odreen ni
geometrijom Lobaevskog. Pojavom Ajntajnove teorije relativiteta (A.
Ajntajn (1879-1955), nemaki fiziar) poetkom ovog veka, pokazalo se
da je u kosmikom prostoru pogodnije koristiti neeuklidsku geometriju sa
promenljivom zakrivljenou. Tako moemo rei, da se geometrija
vasione lokalno menja, u zavisnosti od blizine neke mase i njene koliine.
Iako je sistem aksioma euklidske geometrije u to vreme, krajem XIX
i poetkom XX veka, bio skoro potpuno izgraen, prvi korektan potpun
sistem dao je nemaki matematiar David Hilbert (1862-1943) u svojoj
uvenoj knjizi "Osnovi geometrije" objavljenoj 1899. godine. Veoma
slian sistem aksioma i mi emo koristiti u daljnjem izlaganju.
Moramo na kraju istai da razvoj geometrije ovim nikako nije
zavren. Naprotiv, nasuprot uobiajenoj predstavi, geometrija i
matematika uopte se u ovom veku razvijaju u jo brem tempu nego
ranije. I danas su mnogi problemi u matematici, a u geometriji posebno iz
oblasti neeuklidskih geometrija, jo uvek otvoreni za reavanje.
8
Glava II
Euklidska geometrija
U ovoj glavi poeemo sa aksiomatskim zasnivanjem euklidske
geometrije. Kako smo ve ranije ustanovili, potrebno je najpre uvesti
polazne pojmove i polazna tvrenja - aksiome.
Neka je S neprazan skup ije emo elemente zvati takama i
oznaavati sa A, B, C, ... Odreene podskupove skupa S zvaemo
pravama i oznaavati sa a, b, c, ... a odreene podskupove zvaemo
ravnima i oznaavati sa , , , ... Osim ovih, polazni pojmovi bie i dve
relacije na skupu S. Prva je troelementna i naziva se relacija izmeu. Da
su take A, B, C u toj relaciji oznaavaemo sa B(A,B,C) i itati: taka B
je izmeu taaka A i C. Druga relacija je etvoroelementna i naziva se
relacija podudarnosti parova taaka; injenicu da su take A, B, C, D u
toj relaciji oznaavaemo sa (A,B)(C,D) i itati: par taaka (A,B) je
podudaran sa parom (C,D).
Pomou ovih polaznih pojmova uvodimo i naredne izvedene
pojmove:
Definicija. Za tri ili vie taaka kae se da su kolinearne ako postoji
prava koja ih sadri. Inae su one nekolinearne. Analogno za etiri i vie
taaka kae se da su komplanarne ako postoji ravan koja ih sadri. Inae
su one nekomplanarne. Za dve ili vie pravih kae se da su komplanarne
ako postoji ravan koja ih sadri. Inae su one nekomplanarne.
Definicija. Dve prave se seku ako je njihov presek jedna taka. Prava i
ravan se seku ako je njihov presek jedna taka. Dve razne ravni se seku
ako njihov presek nije prazan skup.
II Euklidska geometrija 9
Definicija. Proizvoljan neprazan podskup skupa S naziva se figura.
Figura je ravna ako postoji ravan iji je ona podskup. Ceo skup S
zvaemo prostor.
U svakoj od prethodnih definicija uveli smo po nekoliko pojmova,
radi kraeg zapisa. U daljem tekstu emo nekad izostavljati i samu re
"definicija" ali e novi izvedeni pojmovi uvek biti pisani iskoenim
slovima.
Sada emo uvesti i osnovna tvrenja - aksiome. Po svojoj prirodi
njih delimo u pet grupa:
I Aksiome incidencije. (osam aksioma)
II Aksiome rasporeda. (est aksioma)
III Aksiome podudarnosti. (sedam aksioma)
IV Aksioma neprekidnosti. (jedna aksioma)
V Aksioma paralelnosti. (jedna aksioma)
2.1 Aksiome incidencije
Kako prave i ravni, kao polazni pojmovi predstavljaju odgovarajue
skupove taaka, meu takama pravama i ravnima mogu se razmatrati
odgovarajue skupovne relacije: i . Te relacije zvaemo relacije
incidencije. Dakle u sluaju kada taka pripada nekoj pravoj ili kada je
prava podskup neke ravni, reeemo i da su taka i prava, odnosno prava
i ravan incidentne. Aksiome ove grupe opisuju osnovne karakteristike
upravo tih relacija:
I
1
Za svake dve razne take postoji tano jedna prava koja ih
sadri.
I
2
Svaka prava sadri bar dve take.
I
3
Za svake tri take postoji bar jedna ravan koja ih sadri.
I
4
Za svake tri nekolinearne take postoji tano jedna ravan koja ih
sadri.
I
5
Svaka ravan sadri bar tri take.
I
6
Ako dve razne take neke prave pripadaju nekoj ravni tada i sve
take te prave pripadaju toj ravni.
I
7
Ako su dve ravni incidentne sa nekom takom, tada su one
incidentne sa bar jo jednom takom.
I
8
Postoje etiri nekomplanarne take.
Na osnovu aksiome I
1
, svaka prava odreena je sa dve svoje razne
take. Tako emo pravu p odreenu takama A i B zvati i prava AB, a
oznaavati sa p(A,B). Analogno, ravan odreenu nekolinearnim
takama A, B, C zvaemo i ravan ABC, a oznaavati sa (A,B,C).
U sluaju kad za pravu p i ravan vai p, reiemo takoe, da
prava p pripada ravni ili da ravan sadri pravu p, iako je p skup pa
bismo morali koristiti re "podskup" umesto rei "pripada". Ali ovaj
nain izraavanja je standardan u geometriji, pa ga zato i ovde koristimo.
Izvedimo neka tvrenja kao prve posledice aksioma incidencije:
Teorema I
1
. Ako taka A ne pripada pravoj p tada postoji jedinstvena
ravan koja sadri taku A i pravu p.
Dokaz: Prema aksiomi I
2
, prava p sadri
bar dve take, oznaimo ih sa B i C. Ako bi
take A, B, C bile kolinearne one bi
pripadale jednoj pravoj. Meutim, na
osnovu aksiome I
1
, take B i C odreuju
jedinstvenu pravu i to je dakle prava p. Ali
tada bi taka A pripadala pravoj p to je
iskljueno u iskazu teoreme. Dakle, take A, B, C su nekolinearne pa, na
osnovu aksiome I
4
, postoji tano jedna ravan koja ih sadri, oznaimo je
sa . Kako take B i C prave p pripadaju ravni to, na osnovu aksiome I
6
,
i sve take prave p pripadaju toj ravni. Dakle, ravan sadri taku A i
pravu p. Dokaimo jo da je takva ravan jedinstvena. Ako neka ravan
sadri taku A i pravu p, tada ona sadri take A, B, C pa se, na osnovu
aksiome I
4
, ne moe razlikovati od .
Teorema I
2
. Ako dve razne ravni imaju zajedniku taku tada je njihov
presek prava.

C
A
B
p

Dokaz: Neka dve razne ravni i imaju
zajedniku taku K. Tada one, prema aksiomi
I
7
, imaju bar jo jednu zajedniku taku,
oznaimo je sa L. Prema aksiomi I
1
, take K i
L odreuju pravu KL, ije sve take, na
osnovu I
6
, pripadaju ravnima i pa time i
njihovom preseku. Dokaimo jo da van prave
KL nema drugih presenih taaka ravni i .
Zaista ako bi zajednika taka M ravni i bila van prave KL, tada bi na
osnovu prethodne teoreme postojala jedinstvena ravan koja sadri taku
M i pravu KL. To, meutim, nije mogue, jer su po pretpostavci i
razne ravni. Dakle, presek ravni i je prava KL.
Definicija. Prave p i q su mimoilazne ako ne postoji ravan koja ih sadri
tj. ako su nekomplanarne. *
Navedimo sada jedan jednostavan model u kome su ispunjene sve
aksiome incidencije. Skup S sastoji se od samo etiri elementa, tj. etiri
take: S={A,B,C,D}. Svi mogui trolani podskupovi predstavljaju ravni
u ovom modelu, a svi dvolani podskupovi prave. Lako je proveriti da su
sve aksiome u ovakvoj interpretaciji zadovoljene. Tako, na primer, svake
dve ravni imaju tano dve zajednike take pa je time aksioma I
7

ispunjena. Jasno je, meutim, da u ovakvoj geometriji postoje samo etiri
ravni, svaka prava ima samo po dve take itd., to ne odgovara naoj ideji
prostora, u kome ima beskonano mnogo taaka. Ali ovaj model pokazuje
da samo na osnovu aksioma incidencije i ne moemo dokazati da postoji
vie od etiri take. Takoe, jo nismo u mogunosti da uvedemo
pojmove kao to su: poluprava, trougao, kvadrat, krug, itd. Za to su
potrebne nove aksiome.
Zadaci
1. Ako su A, B, C tri nekolinearne take, dokazati da su svake dve od te
tri take razliite.
2. Dokazati da postoje bar tri nekolinearne take.

K
L

3. Ako su p, q, r tri razne prave od kojih se svake dve prave seku, ali ne
postoji taka koja pripada svim trima pravama, dokazati da su p, q, r
komplanarne.
4. Dokazati da za svake dve prave koje se seku postoji jedinstvena ravan
koja ih sadri.
5. Dokazati da mimoilazne prave nemaju zajednikih taaka.
6. Ako su p i q mimoilazne prave i A taka van njih, dokazati da ne
postoji vie od jedne prave koja sadri taku A i see prave p i q.
7. Dokazati da postoje prava i ravan koje se seku.
2.2 Aksiome rasporeda
Ove aksiome opisuju osnovne karakteristike relacije "izmeu" koju smo
ve uveli kao osnovni pojam.
II
1
Ako je B(A,B,C) tada su A, B, C tri razne kolinearne take.
II
2
Ako je B(A,B,C) tada je i B(C,B,A).
II
3
Ako je B(A,B,C) tada nije B(A,C,B).
II
4
Za svake dve take A, B na pravoj AB postoji taka C takva da je
B(A,B,C).
II
5
Ako su A, B, C tri razne kolinearne take tada vai bar jedna od
relacija: B(A,B,C), B(A,C,B), B(C,A,B).
II
6
(Paova
1
aksioma) Ako su A, B, C tri nekolinearne take i l
prava ravni ABC koja ne sadri taku A i see pravu BC u taki
P takvoj da je B(B,P,C), tada prava l see ili pravu AC u taki Q

1
M. Pa (1843-1930), nemaki matematiar, uveo je raspored taaka aksiomatski u
svojim "Predavanjima o novijoj geometriji" iz 1882. g. Kasnije su to upotpunili
italijanski matematiar . Peano (1858-1932), u "Naelima geometrije", a zatim
nemaki matematiar D. Hilbert (1862-1943) u svojoj uvenoj knizi "Osnovi
geometrije" iz 1899 g.

A B C
takvoj da je B(A,Q,C) ili pravu AB u taki R takvoj da je
B(A,R,B).
Cilj naeg izlaganja nee biti da detaljno izvedemo sve posledice
aksioma rasporeda. Za razliku od posledica prethodne grupe aksioma
ovde bi njihovo izvoenje bilo veoma sloeno. Tako emo se zadrati
samo na jednostavnijim posledicama, dok emo neke sloenije samo
navesti bez dokaza. *
Teorema II
1
. Za svake dve razne take A i B postoji taka C takva da je:
B(A,C,B).
Dokaz: Na osnovu posledice prve grupe
aksioma postoje nekolinearne take.
Postoji dakle bar jedna taka van prave
AB, oznaimo je sa D. Sada, prema
aksiomi II
4
, postoji taka E takva da je
B(B,D,E) i zatim taka F takva da je
B(A,E,F). A, B, E su nekolinearne take,
jer bi inae taka D bila na pravoj AB.
Takoe, prava FD ne sadri taku A, jer bi u suprotnom take F, D, A, E
bile kolinearne, pa time i taka B sa njima. To nije mogue jer opet vodi
zakljuku da taka D pripada pravoj AB. Dalje, take D i F pripadaju
ravni ABE pa i prava FD. Sada moemo primeniti Paovu aksiomu na
take A, B, E i pravu FD. Naime prava FD see pravu EB u taki D takvoj
da je B(B,D,E) pa ona see pravu AE u taki F takvoj da je B(A,F,E) ili
pravu AB u nekoj taki C takvoj da je B(A,C,B). Ali na osnovu prethodne
teoreme kako je B(A,E,F) ne moe biti i B(A,F,E). Dakle, prava FD see
pravu AB u nekoj taki C takvoj da je B(A,C,B).
Sada smo u mogunosti da uvedemo niz novih pojmova:
Definicija. Neka su A i B dve razne take. Skup svih taaka X takvih da je
B(A,X,B) naziva se otvorena du AB u oznaci (AB).

B
E
D
F
A C
A
B C
l
P
Definicija. Unija otvorene dui AB i taaka A i B naziva se zatvorena du
u oznaci [AB]. Take A i B su njene krajnje take.
Kako emo od sada koristiti uglavnom pojam zatvorene dui, nadalje
emo zatvorenu du nazivati krae du.
Definicija. Neka su A, B, S take neke prave p i A, B razliite od S.
Kaemo da su take A i B sa raznih strana take S u oznaci A,BS ako je
B(A,S,B) a da su inae sa iste strane take C u oznaci A,B S.
U vezi sa prethodnom relacijom, iskaimo jednu teoremu koju
neemo dokazivati.
Teorema II
2
. Relacija "sa iste strane take" je relacija ekvivalencije.
itaocu preporuujemo da dokae refleksivnost i simetrinost.
Tranzitivnost je neto sloenija za dokazivanje.
Definicija. Neka su A i B dve razne take. Skup svih taaka X takvih da
su B,X A ukljuujui i taku A naziva se poluprava AB sa poetnom
takom A i oznaava se sa (AB.
Na osnovu definicija poluprave i relacije sa iste strane take jasno je
da je poluprava podskup prave. Naime taka X iz prethodne definicije
mora biti kolinearna sa A i B. Dalje bismo mogli dokazati da je svaka
taka neke prave poetna za tano dve poluprave na toj pravoj; zatim, da
je unija te dve poluprave prava, itd. To sve, meutim, neemo ovde initi.
Napomenimo samo da bismo u dokazima koristili prethodnu teoremu.
Pokazuje se naime, da su odgovarajue dve poluprave bez poetne take
dve klase ekvivalencije relacije sa iste strane take na nekoj pravoj.
Definicija. Unija dve razliite poluprave p i q sa zajednikim poetkom O
naziva se ugaona linija, sa temenom O u oznaci pq.

A X B
A B X
A S B
p
A S B
p
Definicija. Ako su A, B, C tri nekolinearne take unija [AB][BC][CA]
naziva se trougao ABC i oznaava sa ABC. Take A, B, C su temena, a
dui AB, BC, CA ivice ili stranice tog trougla.
Sada pomou pojma trougla Paovu aksiomu moemo iskazati u
zgodnijem obliku:
Teorema II
3
. Ako prava koja je u ravni trougla ABC ne sadri ni jedno
od temena A, B, C i see jednu njegovu ivicu, tada ona see
tano jo jednu njegovu ivicu.
Dokaz: Direktno na osnovu Paove aksiome i definicije trougla.

Definicija. Ako su A
1
, A
2
, ... , A
n
take neke
ravni, od kojih nikoje tri susedne u nizu nisu
kolinearne, unija [A
1
A
2
][A
2
A
3
]... [A
n-1
A
n
]
naziva se poligonalna linija ili ravna izlomljena
linija A
1
A
2
...A
n
. Take A
1
, A
2
, ... , A
n
su temena
a dui A
1
A
2
, A
2
A
3
, ... , A
n-1
A
n
njene ivice ili stranice. A
1
i A
n
su njene
krajnje take.
Dve ivice poligonalne linije sa zajednikim temenom zovu se
susedne ivice. Ako ivice poligonalne linije nemaju drugih zajednikih
taaka, sem to susedne imaju zajedniko teme, za poligonalnu liniju
kaemo da je prosta.
Definicija. Poligonalna linija A
1
A
2
...A
n+1
(n3) kod koje susedne ivice ne
pripadaju istoj pravoj i kod koje se krajnje take poklapaju (tj. A
1
=A
n+1
)
naziva se mnogougao ili poligon. Mnogougao sa n temena A
1
, A
2
, ... , A
n

koja su sva razliita naziva se n-tougao A
1
A
2
...A
n
. Dui ije su krajnje
take A
1
, A
2
, ..., A
n
, a nisu ivice, zovu se dijagonale tog n-tougla.

A
B C
p
q
O
A
2

A
1

A
3

A
4
A
5

Jasno je da se pojam trougla uklapa u ovu optu definiciju za n=3.
Inae mnogougao je prost ako je odgovarajua poligonalna linija prosta.
Definicija. Neka su A, B dve take i p prava neke ravni pri emu A,Bp.
Kaemo da su take A i B sa raznih strana prave p u oznaci A,Bp ako
du AB see pravu p. Inae su A i B sa iste strane prave p u oznaci
A,B p.
Definicija. Neka je p prava neke ravni i A taka te ravni van prave p.
Skup svih taaka X ravni takvih da je A,X p, zajedno sa takama prave p
naziva se poluravan sa graninom (poetnom ili rubnom) pravom p u
oznaci (pA. Ako je prava p odreena takama B i C, tu poluravan
oznaavaemo i sa (BCA.
Pomou pojmova dui i poligonalne linije, moemo uvesti jo neke
pojmove:
Definicija. Figura je konveksna ako za svake dve take A i B te figure
vai: [AB] . Inae je figura nekonveksna.

A
B
p
B
A
p
p
A
X

A
1

A
2

A
3

A
4

A
5
A
6

A
1

A
2

A
3

A
4

A
5

Lako se dokazuje da su ravan, prava, poluravan konveksne figure.
Definicija. Podskup prostora S je povezan skup ili oblast ako za svake
dve take skupa postoji poligonalna linija ije su one krajnje take, a
koja je podskup skupa .
Na osnovu definicije jasno je da je svaki konveksan skup ujedno
povezan. Zaista poligonalna linije iz definicije je u tom sluaju uvek du.
Obratno naravno ne vai; povezan skup ne mora biti konveksan.
Moe se dokazati, ali ne tako jednostavno, da ugaona linija u ravni
kojoj pripada odreuje dve oblasti. Uniju svake od tih oblasti sa ugaonom
linijom zovemo ugao. Ako je pq ugaona linija sa temenom O, ugao njom
odreen zvaemo ugao pq i oznaavamo sa pOq ili pq. Ako poluprave
p i q ne pripadaju istoj pravoj konveksni ugao pq oznaavaemo i sa
AOB; gde su A i B proizvoljne take na polupravama p i q redom,
razliite od take O. Poluprave p i q zovu se kraci a taka O teme tog
ugla. Ako poluprave p i q pripadaju jednoj pravoj i pq, ugao je opruen.
Ukoliko se ne radi o opruenom uglu ugaona linija odreuje dva ugla od

A
B
A B
A B

A p
B
O
q
O
p q
O
p
q
q
'
p
'
c
b
O
a
p p
q
O
kojih je jedan konveksan a drugi nekonveksan. Dva ugla su susedna ako
imaju jedan zajedniki krak. Susedni uglovi ija druga dva kraka
odreuju oprueni ugao nazivaju se naporedni uglovi. Uglovi pOq i
p'Oq' su unakrsni ako im po dva kraka odreuju dva opruena ugla i
presek im je taka O.
Slino kao za ugaonu liniju, moe se dokazati da trougao u ravni
kojoj pripada odreuje dve oblasti. Jedna je konveksna a druga
nekonveksna. Konveksnu oblast zovemo unutranja oblast trougla a onu
drugu spoljanja oblast trougla. Trougaona povr je unija trougla i
njegove unutranje oblasti. Trougaona povr moe se definisati i kao
presek poluravni: (BCA , (ACB , (ABC. Uglovi BAC, CBA, ACB
zovu se unutranji uglovi trougla ABC.
Moe se dalje dokazati da mnogougao, ukoliko je prost, odreuje u
ravni kojoj pripada dve oblasti. Unutranja oblast mnogougla je ona koja
ne sadri nijednu pravu. Uniju mnogougla i njegove unutranje oblasti
zovemo mnogougaona povr.
Ve na ovom mestu mogue je uvesti orijentaciju ravni. Najpre,
trougao ABC kod koga su temena ureena trojka (A,B,C) zvaemo
orijentisanim. Reiemo da su orijentisani trouglovi ABC i BCA' jedne
ravni iste orijentacije ako je A,A' BC i suprotne orijentacije ako je
A,A'BC. Ubudue kada budemo razmatrali orijentaciju nekih trouglova
podrazumevaemo da su to orijentisani trouglovi. Trouglovi ABC i A'B'C'
neke ravni su isto orijentisani ako postoji niz trouglova: ABC=P
1
P
2
P
3
,
P
2
P
3
P
4
, ... , P
n-2
P
n-1
P
n
=A'B'C' te ravni, u kome je, meu susednim
lanovima, paran broj puta promenjena orijentacija.

A
A'
B C
A
B C
A'
A
C B
A
1

A
2

A
3

A
4

A
5

A
6

A'=P
A=P
C=P
B=P
P
4
B'=P

C'=P
Moe se dokazati da je relacija iste orijentacije trouglova u ravni
relacija ekvivalencije sa dve klase. Za dva trougla koji nisu u istoj klasi
kaemo da su suprotno orijentisani. Svaka od te dve klase ekvivalencije
odreuje orijentaciju ravni. Intuitivno, jedna je "u smeru kazaljke na satu"
- nju emo zvati negativna orijentacija ravni a onu drugu pozitivna
orijentacija ravni.
Moe se uvesti i orijentacija meu uglovima neke ravni. Dva ugla
pOq i p'O'q' neke ravni (Ap, Bq, A'p', B'q'), od kojih nijedan nije
opruen, su isto orijentisani ako su:
oba konveksna ili oba nekonveksna i AOB, A'O'B' isto orijentisani;
jedan konveksan i jedan nekonveksan i AOB, A'O'B' suprotno
orijentisani;
Ako je pOq opruen, on je isto orijentisan kao p'O'q' ako postoji
taka C u uglu pOq tako da su AOC i p'O'q' isto orijentisani. Slino
moemo postupiti i kada su oba ugla opruena.
Zadaci
1. Ako prava neke ravni, see dijagonalu nekog etvorougla te ravni i ne
sadri ni jedno njegovo teme, dokazati da ona see tano dve ivice tog
etvorougla.
2. Ako su P, Q, R unutranje take ivica BC, AC, AB nekog trougla,
dokazati da su one nekolinearne.

B
A O
B'
A' O'
A'
B' O'
A B
O
C B'
A' O'
A
B
O
3. Ako su A, B, C, D etiri kolinearne take i ako je B(A,B,C) i B(B,C,D)
dokazati da je tada i B(A,B,D).
4. Dokazati da je poluravan konveksna figura.
5. Dokazati da u prostoru postoji vie od etiri take.
6. Definisati unutranje uglove mnogougla.
2.3 Aksiome podudarnosti
Aksiome podudarnosti opisuju osnovne karakteristike relacije
podudarnosti parova taaka. Prisetimo se, tu relaciju smo takoe uveli
kao polazni pojam. Napomenimo da se ovde jo ne radi o podudarnosti
dui, iako nas na to intuitivno podsea. Podudarnost dui kao i
podudarnost figura uopte uveemo tek kasnije, u narednoj glavi.
III
1
Ako je (A,B)(C,D) i A=B, tada je i C=D.
III
2
Za svake dve take A i B je (A,B)(B,A).
III
3
Ako je (A,B)(C,D) i (A,B)(E,F) tada je i (C,D)(E,F).
III
4
Ako su C i C' take otvorenih dui AB i A'B', takve da je
(A,C)(A',C') i (B,C)(B',C'), tada je i (A,B)(A',B').
III
5
Ako su A i B dve take i CX poluprava tada na toj polupravoj
postoji taka D takva da je (A,B)(C,D).
III
6
Ako su A, B, C tri nekolinearne take i A'B' take ruba neke
poluravni , takve da je (A,B)(A',B'), tada u toj poluravni
postoji jedinstvena taka C' takva da je (A,C)(A',C') i
(B,C)(B',C').

B A
M B
A
B A
C
B' A'
C'
III
7
Ako su A, B, C i A', B', C' dve trojke nekolinearnih taaka i D i
D' take polupravih BC i B'C' takve da je (A,B)(A',B'),
(B,C)(B',C'), (A,C)(A',C') i (B,D)(B',D'), tada je i
(A,D)(A',D').
Navedimo neke posledice aksioma podudarnosti:
Teorema III
1
. Relacija podudarnosti parova taaka je relacija
ekvivalencije.
Dokaz: Na osnovu aksiome III
2
, za svake dve take B i A je (B,A)(A,B).
Kako je sada: (B,A)(A,B) i (B,A)(A,B) to je, na osnovu III
3
,
(A,B)(A,B). Dakle, relacija je refleksivna.
Neka je (A,B)(C,D). Na osnovu prethodnog je i (A,B)(A,B). Sada,
primenom III
3
, dobijamo (C,D)(A,B), pa je relacija i simetrina.
Dokaimo jo tranzitivnost. Neka je (A,B)(C,D) i (C,D)(E,F),
potrebno je dokazati da je (A,B)(E,F). Ali na osnovu dokazane
simetrinosti je (C,D)(A,B), pa traena relacija sledi na osnovu aksiome
III
3
.
Kao to smo ve napomenuli, relaciju podudarnosti figura uveemo
kasnije i ona e biti predmet prouavanja u narednoj glavi. Prirodno je da
emo se tom prilikom pozivati upravo na ovu grupu aksioma i njene
posledice; izmeu ostalog i na dve naredne teoreme koje emo ovde dati
bez dokaza.
Teorema III
2
. Ako su A i B dve take i CX poluprava tada na toj
polupravoj postoji jedinstvena taka D takva da je (A,B)(C,D).

B A
C
B' A'
C'

B
A
C D B' C' D'
A'
Teorema III
3
. Ako su A, B, C tri razne take prave p i A',B' dve take
prave p' takve da je (A,B)(A',B'), tada postoji jedinstvena taka C' takva
da je (A,C)(A',C') i (B,C)(B',C'). Pri tome, taka C' pripada pravoj p' i:
(i) ako je B(A,C,B), tada je B(A',C',B').
(ii) ako je B(A,B,C), tada je B(A',B',C').
(iii) ako je B(C,A,B), tada je B(C',A',B').
Naveemo jo i dve definicije:
Definicija. Kaemo da je ureena n-torka taaka (A
1
,A
2
,...,A
n
) podudarna
sa
n-torkom (A'
1
,A'
2
,...,A'
n
) u oznaci (A
1
,A
2
,...,A
n
)(A'
1
,A'
2
,...,A'
n
) ako je za
svako i,k{1,2,...,n} (A
i
,A
k
)(A'
i
,A'
k
).
Definicija. Neka su A i B dve razne take neke ravni . Skup svih taaka
X te ravni takvih da je (A,B)(A,X), naziva se krug, u oznaci k(A,AB), sa
centrom A i iji je poluprenik du AB.
Iz same definicije, na osnovu tranzitivnosti
relacije podudarnosti parova taaka, jasno je da
proizvoljna taka kruga sa njegovim centrom
odreuje poluprenik tog kruga.
Ve na ovom mestu, mogu se na
jednostavan nain uvesti pojmovi kao to su
tangenta, seica i tetiva kruga, unutranja oblast
kruga i slino, ali njih emo definisati tek u treoj i u petoj glavi.
Moe nam se uiniti da su dosadanje tri grupe aksioma dovoljne za
izvoenje svih teorema u euklidskoj geometriji. To, meutim, nije tako.
Prisetimo se na primer problema petog Euklidovog postulata. Takoe, za
sada nismo u mogunosti da dokaemo sledee tvrenje koje nam na prvi
pogled moe izgledati jednostavno: ako je p prava a k krug neke ravni i
ako je bar jedna taka prave p u unutranjosti kruga k tada p i k imaju bar
jednu zajedniku taku. Ali upravo je ta "oiglednost" razlog to su
mnogi u istoriji geometrije previali potrebu dokazivanja ovog i slinih
tvrenja.

k
B
A
X
2.4 Aksioma neprekidnosti
IV
1
(Dedekindova
2
aksioma) Neka je otvorena du AB razloena na
uniju dva disjunktna neprazna podskupa U i V. Ako nijedna taka
iz skupa U nije izmeu neke dve dve take skupa V i nijedna taka
iz skupa V nije izmeu neke dve take skupa U, tada postoji
jedinstvena taka C otvorene dui AB takva da je B(A',C,B') za
svako
A' U\{C} i svako B' V \{C}.
Neemo se zadravati na posledicama ove aksiome. Napominjemo
da su dokazi tih posledica veoma sloeni
3
. Naveemo samo dve teoreme
bez dokaza. U iskazima tih teorema pominju se pojmovi unutranjih i
spoljanjih taaka kruga koje emo, kao to smo ve istakli, uvesti
kasnije.
Teorema IV
1
. Ako su p prava i k krug neke ravni i ako je bar jedna taka
prave p u unutranjosti kruga k tada p i k imaju bar jednu
zajedniku taku.
Teorema IV
2
. Ako su k i l dva kruga neke ravni takvi da l ima i
unutranjih i spoljanjih taaka kruga k, tada krugovi k i l
imaju bar jednu zajedniku taku.

2
R. Dedekind (1831-1916), nemaki matematiar.
3
Sve do XIX veka matematiari nisu osetili potrebu dokazivanja ovih tvrenja, kao ni
potrebu uvoenja aksioma neprekidnosti. Sam Euklid iz Aleksandrije (III v. pre n. e.) u
svojim "Elementima", navodi konstrukciju pravilnog trougla, u kojoj ne dokazuje da se
odgovarajui krugovi seku.

B B' C A A'
U V
Inae, Dedekindova aksioma se koristi, u neto drugaijem obliku,
kod zasnivanja skupa realnih brojeva. To ukazuje da je mogue izvriti
poznatu obostrano jednoznanu korespondenciju izmeu skupa taaka
neke prave i skupa realnih brojeva.
2.5 Aksioma paralelnosti (Plejferova aksioma)
Postavimo sada sledee pitanje: ako prava p i taka A van te prave
odreuju ravan , koliki je broj pravih te ravni koje sadre taku A a
disjunktne su sa pravom p? Intuitivno, naravno jedna. Nas, meutim,
zanima ta moemo dokazati na osnovu dosadanjih aksioma. Na osnovu
samo prve etiri grupe aksioma moe se dokazati da postoji bar jedna
takva prava, ali da ih nema vie nije mogue dokazati. Prirodan je
zakljuak da moramo uvesti aksiomu na osnovu koje bismo se "odluili"
da li je taj broj jedan ili moda vei. Postoje dve mogunosti:
V
1
. (Plejferova
4
aksioma)
Ako taka A ne pripada pravoj
p, tada u ravni njima
odreenoj postoji tano jedna
prava koja sadri taku A i
disjunktna je sa pravom p.
V
1
'. (Aksioma Lobaevskog
5
)
Ako taka A ne pripada pravoj
p, tada u ravni njima
odreenoj postoje bar dve
prave koje sadre taku A i
disjunktne su sa pravom p.

4
D. Plejfer (1748-1819), engleski matematiar.
5
N. I. Lobaevski (1792-1856), ruski matematiar.

k
O
A
p
k
l
A
B

Tako dolazimo do dve geometrije od kojih je svaka neprotivrena.
Prvu, odreenu sa aksiomama prve etiri grupe i aksiomom V
1
, zovemo
euklidska
6
geometrija. Drugu odreenu sa aksiomama prve etiri grupe i
aksiomom V
1
'. zovemo geometrija Lobaevskog ili hiperbolika
geometrija. Iako su oigledno razliite ove dve geometrije imaju dosta
zajednikog. To je, naravno, zbog toga to obe sadre iste prve etiri
grupe aksioma, a razlikuju se samo u petoj. Dakle, posledice prve etiri
grupe aksioma, a samo njih smo do sada razmatrali, vae kako u
euklidskoj geometriji, tako i u geometriji Lobaevskog. Meutim, u
geometriji Lobaevskog, a to je posledica aksiome V
1
', zbir uglova u
trouglu uvek je manji od zbira dva prava ugla i nije konstantan; zatim ne
moe se oko svakog trougla opisati krug, itd. Naravno ovi iskazi nam se
mogu uiniti kontradiktorni, ali se oni ne mogu opovrgnuti bez uvoenja
aksiome V
1
, tj. oni ne vae tek u euklidskoj geometriji. Inae, geometrija
zasnovana samo na aksioma prve etiri grupe naziva se apsolutna
geometrija. Ona odreuje zajednika svojstva dve pomenute geometrije.
Osim ovih postoji i geometrija u kojoj se svake dve prave neke ravni
seku. To je tzv. Rimanova
7
ili eliptika geometrija. Ali ona se, to je
jasno iz prethodnog razmatranja, ne moe zasnivati na aksioma prve etiri
grupe, pa se u tom smislu razlikuje od euklidske geometrije i geometrije
Lobaevskog.
Mi emo se baviti samo euklidskom geometrijom. Stoga preimo na
razmatranje posledica aksiome V
1
. Inae, ceo skup S (skup svih taaka)
zvaemo sada euklidski prostor i oznaavati sa E
3
; sve ravni zvaemo
euklidske ravni i oznaavati E
2
, a sve prave euklidske prave u oznaci E
1
.
Uvedimo sada relaciju paralelnosti pravih:
Definicija. Prave p i q su paralelne u oznaci p||q ako su komplanarne i
disjunktne ili je p=q.

6
Euklid iz Aleksandrije (III v. pre n. e.), starogrki matematiar.
7
B. Riman (1826-1866), nemaki matematiar.

A
p
A
p
Sada Plejferovu aksiomu moemo iskazati i u sledeem obliku:
Teorema V
1
. Za svaku taku A i svaku pravu p postoji jedinstvena prava
q takva da je q||p i qA.
Dokaz: Ako taka A pripada pravoj p, tada je p jedina takva prava. Ako
taka A ne pripada pravoj p, tada na osnovu Plejferove aksiome postoji
jedinstvena prava u ravni njima odreenoj koja sadri taku A i
disjunktna je sa pravom p. Tj. jedinstvena prava koja sadri taku A i
paralelna je sa p.
Teorema V
2
. Relacija paralelnosti pravih je relacija ekvivalencije.
Dokaz: Relacija je refleksivna i simetrina direktno na osnovu definicije.
Ostaje da se dokae tranzitivnost. Neka za neke tri prave p, q, r vai p||q i
q||r. Potrebno je dokazati da je p||r. Kako je p||q i q||r to su osnovu
definicije prave p i q komplanarne i takoe prave q i r komplanarne.
Oznaimo sa ravan odreenu pravama p i q i sa ravan odreenu
pravama q i r.
Razmotrimo najpre sluaj kad je =. Ako je p=q ili q=r, tada je jasno
p||r. Neka je pq i qr. Prave p i r ne mogu se sei jer bi tada u ravni
postojale dve prave koje se seku i disjunktne su sa pravom q a to je u
suprotnosti sa Plejferovom aksiomom.
Neka je sada . U tom sluaju je
naravno pq i qr pa je pq= i qr=. Da
dokaemo da je p||r dovoljno je dokazati da
su p i r disjunktne i komplanarne. Ako bi se
prave p i r sekle u nekoj taki S, ona bi s
pravom q odreivala jedinstvenu ravan pa bi
bilo =. Dakle, pr=. Dokaimo jo da su
prave p i r komplanarne. Neka je P
proizvoljna taka prave p. Tada taka P i
prava r odreuju neku ravan, oznaimo je sa . Ravni i imaju
zajedniku taku P pa je njihov presek prava. Ako je to prava p dokaz je
zavren jer je tada p,r . Neka je =p' i pp'. Sada su p, p', q prave
ravni , prave p i p' se seku u taki P, pa prema Plejferovoj aksiomi ne
mogu biti i p i p' disjunktne sa q. Dakle, prave p' i q se seku u nekoj taki
oznaimo je sa X. Taka X sada pripada svim trima ravnima, , , tj.
X=()()=qr. To nije mogue jer je qr=. Dakle, p i
r su komplanarne.

P
p
q
r
p'

Klase ekvivalencije relacije paralelnosti zvaemo pravcima. Tako je
pravac prave p kolekcija svih pravih paralelnih pravoj p.
Uvedimo jo dva nova pojma:
Definicija. Prava p je paralelna sa ravni u oznaci p|| ako je p ili
p=.
Ako je p|| reiemo i da su prava p i ravan paralelne ili da je
ravan paralelna pravoj p, a oznaavati i sa ||p.
Definicija. Ravni i su paralelne u oznaci || ako je = ili =.
Teorema V
3
. Prava p je paralelna sa ravni akko u toj ravni postoji prava
paralelna sa pravom p; tj:
p||(q)(q i q||p)
Dokaz: Ako prava p pripada ravni tada su obe strane ekvivalencije
tane. Razmotrimo sada sluaj p.
Dokazivaemo ekvivalenciju u dva smera.
. Neka je p||. Dokaimo da u ravni
postoji prava paralelna sa pravom p. Neka
je A proizvoljna taka u ravni a koja ne
pripada pravoj p. Tada taka A i prava p
odreuju neku ravan, oznaimo je sa .
Ravni i imaju zajedniku taku A pa je njihov presek neka prava q.
Naravno, ne moe biti = jer je p a p. Sada su prave p i q
komplanarne i ne mogu se sei, jer bi njihova presena taka pripadala i
ravni . Ovo poslednje nije mogue budui da je p|| i p pa prava p i
ravan ne mogu imati zajednikih taaka. Dakle, mora biti q||p.

p

p

=

A
q
p

. Pretpostavimo sada da u ravni postoji prava q koja je paralelna sa
pravom p. Ne moe biti p=q jer je p a q. Dakle, prave p i q ne mogu
imati zajednikih taaka i one odreuju neku ravan . Odatle sledi da su i
prava p i ravan disjunktne. Ako bi se naime p i sekle njihova presena
taka pripadala bi i ravni odnosno preseku i tj pravoj q. To nije
mogue jer se p i q ne seku. Dakle, p i su paralelne.
Teorema V
4
. Relacija paralelnosti ravni je relacija ekvivalencije.
Dokaz: Relacija je refleksivna i simetrina direktno na osnovu definicije.
Ostaje da dokaemo da je tranzitivna. Neka su , , tri ravni takve da je
|| i ||, dokaimo da je ||.
Sluaj kada je = ili = je
trivijalan.
Razmotrimo zato sluaj: i .
Tada je naravno = i =.
Pretpostavimo suprotno da nije ||
tj. neka se i seku po nekoj
pravoj p. Sa K oznaimo
proizvoljnu taku prave p, sa L
taku ravni koja nije na pravoj p i sa M proizvoljnu taku ravni . Na
osnovu aksioma incidencije postoji neka ravan koja sadri te tri take.
Sa svakom od ravni , , ravan ima zajednikih taaka a kako se sa
svakom od njih razlikuje seie ih po trima pravama oznaimo ih redom
sa a, b, c. Ne moe biti a=c jer u suprotnom taka L pripadala bi i ravni
a prava p i taka L odreuju tano jednu ravan . Dakle, prave a i c seku
se u taki K. Takoe, one su disjunktne sa pravom b, jer bi u suprotnom
jedna od ravni i sekla ravan . Ali na osnovu Plejferove aksiome u
ravni ne mogu postojati dve prave koje se seku i disjunktne su sa
treom. Prema tome, mora biti ||.
Teorema V
5
. Za svaku ravan i svaku taku taku B postoji tano jedna
ravan koja sadri tu taku i paralelna je sa tom ravni; tj:
()(B)(
1
)(B||).

K
M
L
a
c
b

Dokaz: Ako taka B pripada ravni
, onda je traena ravan.
Razmotrimo sada sluaj kada je
B. Neka je A proizvoljna taka
ravni i p i q proizvoljne prave te
ravni koje se seku u toj taki. Na
osnovu teoreme V
1
, postoje
jedinstvene prave p' i q' koje
sadre taku B i paralelne su redom sa pravama p i q. Ako bi bilo p'=q'
tada bi na osnovu tranzitivnosti paralelnosti bilo i p||q to na osnovu
izbora tih pravih nije mogue. Dakle, prave p' i q' seku se u taki B pa
odreuju neku ravan, oznaimo je sa . Dokaimo da je traena ravan.
Najpre trivijalno B. Pretpostavimo da nije ||. U tom sluaju ravni i
seku se po nekoj pravoj r. Na osnovu Plejferove aksiome u ravni
jedna od pravih p' i q' mora sei pravu r. Ne umanjujui optost neka je
npr. p'r=X. Prave p i p' su dve razne paralelne prave pa odreuju neku
ravan . Taka X je u ravnima i dakle i na njihovom preseku tj. pravoj
p. Tada bi se prave p i p' sekle u taki X to nije mogue pa je zaista ||.
Ostaje nam da dokaemo jedinstvenost takve ravni. Neka je
1
ravan
koja sadri taku B i paralelna je sa ravni . Na osnovu prethodne
teoreme, zbog tranzitivnosti relacije paralelnosti ravni, kako je || i
1
||
mora biti i ||
1
. Ravni i
1
imaju zajedniku taku B pa je zbog toga
=
1
.
Zadaci
1. Neka prava p see ravan . Ako je q prava koja pripada ravni i
komlanarna je sa pravom p, dokazati da se prave p i q seku.
2. Neka je A taka van pravih p i q. Ako postoje dve razne prave koje
sadre taku A i seku prave p i q , tada su p i q komplanarne prave.
Dokazati.
3. Dokazati da za svaku pravu p postoji prava koja je sa njom
mimoilazna.
4. Dokazati da postoje bar etiri razne ravni i bar est raznih pravih.

A
B
p
q
p'
q'

5. Dokazati da se svake dve razne prave neke ravni ili seku ili nemaju
zajednikih taaka.
6. Dokazati da za svaku ravan postoji prava koja joj ne pripada.
7. Ako se svake dve prave nekog skupa pravih seku, dokazati da su one
komplanarne ili se sve seku u jednoj taki.
8. Neka su A, B, C, D, E, F, G razliite take takve da su A, B, C, D
nekomplanarne i EAB, FAC, GCD. Dokazati da su E, F, G
nekolinearne take.
9. Ako su P i Q take ivica BC i AC trougla ABC, razliite od njegovih
temena, dokazati da se dui AP i BQ seku u jednoj taki.
10. Ako su P, Q, R take ivica BC, AC, AB trougla ABC, razliite od
njegovih temena, dokazati da se dui AP i QR seku u jednoj taki.
11. Dokazati da je presek dva konveksna skupa konveksan skup.
12. Dokazati da je trougaona povr konveksan skup.
13. Ako je B(A,B,C) i B(D,A,C), dokazati da je tada i B(B,A,D)
14. Neka su A, B, C, D kolinearne take i neka (B(B,A,C), (B(B,A,D).
Dokazati da (B(C,A,D).
15. Svake dve prave neke ravni se ili seku ili su paralelne. Dokazati.
16. Ako neka prava see jednu od dve paralelne ravni, dokazati da ona
tada see i drugu ravan.
17. Ako neka ravan see jednu od dve paralelne prave, dokazati da ona
tada see i drugu pravu.
18. Ako neka ravan see jednu od dve paralelne ravni, dokazati da ona
tada see i drugu ravan.
19. Ako ravan see dve paralelne ravni i po pravama p i q dokazati
da je tada p||q.
20. Ako su i ravni i p prava pri emu je p|| i || dokazati da je p||.
21. Ako su p i q dve mimoilazne prave dokazati da postoji jedinstvena
ravan koja sadri pravu p i paralelna je sa pravom q.
22. Neka su p i q dve mimoilazne prave i S taka van njih. Dokazati da
postoji jedinstvena ravan koja sadri taku S i paralelna je sa pravama
p i q.
23. Neka se ravni i seku po pravoj t. Ako je p proizvoljna prava,
dokazati ekvivalenciju:
p||t p|| i p||
24. Dokazati da u prostoru postoje bar dve razne paralelne ravni.
25. Ako su sve take neke prave p sa iste strane ravni , dokazati da je
p||.
26. Neka su p i q dve mimoilazne prave i A taka van njih. Dokazati da
postoji prava koja sadri taku A, see jednu od pravih p i q a drugu
see ili je sa njom paralelna.
27. Ako su svake dve od pravih a, b, c komplanarne i nisu sve tri u istoj
ravni, tada se one seku u istoj taki, ili su paralelne.
28. Neka su A, B, C, D, S take od kojih nikoje etiri nisu komplanarne.
Ako prava AB see ravan CSD u taki M; prava BC see ravan ASD u
taki N; prava CD see ravan BSA u taki K; prava DA see ravan
BSC u taki L, dokazati da su take M, N, K, L komplanarne.
29. Ako su
1
,
2
, ... ,
n
(n4) konveksne figure neke ravni od kojih
svake tri imaju bar jednu zajedniku taku, dokazati da tada svih n
figura imaju bar jednu zajedniku taku. (Helijeva teorema
8
)
30. Neka su
1
,
2
,...,
n
(n>3) poluravni koje prekrivaju neku ravan .
Dokazati da postoje tri od tih poluravni, koje prekrivaju ravan .

8
E. Heli (1884-1943), austrijski matematiar, dokazao je ovo tvrenje 1913. godine.
32
Glava III
Podudarnost
U ovoj glavi razmatraemo daljnje posledice aksioma podudarnosti. Ove
aksiome omoguuju nam da definiemo relaciju podudarnosti me|u
figurama. Ali pre toga, uveemo posebnu vrstu preslikavanja prostora,
koja imaju veliku primenu u geometriji. Za veinu stavova u ovoj glavi
nee se u dokazu koristiti Plejferova aksioma, pa e stoga oni vaiti kako
u euklidskoj, tako i u geometriji Lobaevskog.
3.1 Izometrijske transformacije
italac je ve od ranije upoznat sa pojmovima funkcije, domena,
kodomena i oznakom f :AB (gde su A i B skupovi, koje zovemo domen
i kodomen). Funkciju smo tako|e zvali i preslikavanje. U sluaju kad je
A=B funkcija se naziva transformacija.
Intuitivno dve figure su podudarne ako ih nekim kretanjem
moemo dovesti do poklapanja. Naravno, ova definicija ne moe biti
zadovoljavajua, pa emo zato pokuati da formalizujemo pojam
kretanje. Njega emo uvesti kao neko preslikavanje celog prostora ili
ravni. Dakle, ideja se sastoji u tome da vrimo "kretanje" cele ravni ili
prostora a ne samo figure. Prirodno, zahtevaemo da takvo preslikavanje
uva relaciju podudarnosti parova taaka tj:
Definicija. Preslikavanje T: E
n
E
n
; n{1,2,3}, koje je bijekcija i koje
svake dve take A i B prostora E
n
preslikava u take A' i B' takve da je
(A,B)(A',B') naziva se izometrijska transformacija ili izometrija prostora

T
A
B
A'
B'
III Podudarnost 33
E
n
.
Na osnovu definicije, domen i kodomen izometrijskih transformacija
mogu biti euklidska prava, ravan i prostor. To znai da moemo govoriti
o izometrijskim transformacijama euklidske prave, ravni i prostora. Na
primer u sluaju izometrije ravni cela se ravan preslikava u istu tu ravan.
Zahtev da je takva transformacija bijektivna garantuje da se cela ravan
slika u celu ravan, a ne neki njen deo.
Odmah emo se setiti nekih primera izometrijskih transformacija
ravni kao to su: osna simetrija, rotacija i translacija. Ali njih emo
definisati i izuavati detaljnije, kada budemo izvrili klasifikaciju
izometrija, u jednoj od narednih glava. Da bismo ih sada uveli, bio bi nam
potreban pojam podudarnosti dui, uglova i figura uopte. Meutim, te
pojmove emo tek kasnije definisati, koristei se optim pojmom
izometrije. Meu izometrijama najjednostavniji je primer transformacije
koja svaku taku ostavlja na svom mestu:
Definicija. Preslikavanje E: E
n
E
n
koje svaku taku A preslikava u
samu sebe tj. (AE
n
)E(A)=A naziva se koincidencija.
Koincidencija je dakle transformacija kod koje svaka taka "miruje".
Iako je intuitivno jasno, potrebno je dokazati da je takvo preslikavanje
zaista izometrija. Uz to, naveemo i dva vana svojstva izometrijskih
transformacija:
Teorema 1.* (i) Koincidencija prostora E
n
je izometrijska transformacija
tog
prostora.
(ii) Kompozicija dve izometrije prostora E
n
je takoe
izometrija tog prostora.
(iii) Ako je T izometrija prostora E
n
tada je njena inverzna
transformacija T

-1
takoe izometrija tog prostora.
Na osnovu prethodne teoreme moemo zakljuiti da sve izometrije
prostora E
n
ine tzv. strukturu grupe
9
u odnosu na operaciju slaganja
preslikavanja. Naime, osim tri svojstva iz te teoreme (kompozicija dve
izometrije je izometrija, postojanje neutralnog i inverznog elementa), za

9
Teoriju grupa otkrio je genijalni mladi francuski matematiar E. Galoa (1811-1832).
III Podudarnost 34
strukturu grupe potrebno je da data operacija bude asocijativna, to je za
slaganje preslikavanja inae ispunjeno.
Iako za sada jo ne uvodimo konkretne primere izometrija (rotaciju,
translaciju, osnu simetriju), sa kojima je italac upoznat od ranije, nije
loe da kroz te primere ponekad utvrdimo neki uvedeni pojam ili
svojstvo. Tako emo, na primer, lako zakljuiti da inverzna
transformacija rotacije predstavlja takoe rotaciju sa istim centrom ali
suprotnim uglom. Takoe, kompozicija dve translacije sa vektorima
r r
u v ,
je translacija za vektor
r r
u v + . Naravno, ovi primeri nam za sada samo
pomau u razumevanju, ali ih nigde ne pominjemo u formalnom
izlaganju.
Sada emo dokazati oekivano svojstvo, da se kolinearne take
izometrijom preslikavaju u kolinearne take, tj. da izometrijske
transformacije "uvaju" kolinearnost. Dokazaemo i optije tvrenje: da
izometrije uvaju relaciju rasporeda taaka.
Teorema 2. Ako izometrija prostora E
n
preslikava neke tri take A, B, C
u take A', B', C' i ako je B(A,B,C), tada je i B(A',B',C').
Dokaz: Neka se tri take A, B, C izometrijom T preslikavaju u take A',
B', C' i neka je B(A,B,C). Na osnovu definicije izometrije je tada:
(A,C)(A',C'), (A,B)(A',B'), (B,C)(B',C'). Ali sada na osnovu teoreme
III
3
, kako je (A,C)(A',C'), postoji jedinstvena taka B" takva da je
(A,B)(A',B") i (B,C)(B",C'), pri emu je B(A',B",C'). Na osnovu
prethodnog, mora biti B'=B", pa je zaista B(A',B',C').
Kao direktnu posledicu prethodnog, imamo sledee tvrenje:
Posledica. (i) Izometrija preslikava kolinearne take u kolinearne take.
(ii) Izometrijska transformacija preslikava: pravu u pravu; du
u du; polupravu u polupravu; poluravan u poluravan; ugao u
ugao; n-tougao u n-tougao.
Naveemo neka svojstva izometrijskih transformacija pravih, tj.
izometrija T: E
1
E
1
.
Sledeu teoremu dajemo bez dokaza:
III Podudarnost 35
Teorema 3. Neka su A, B, A', B' take euklidske prave E
1
takve da je
(A,B)(A',B'). Tada postoji jedinstvena izometrija T: E
1
E
1

koja take A i B preslikava redom u take A' i B'.
Napomena: Dokaz ove teoreme zasniva se opet na teoremi III
3
.
Od naroitog znaaja su take koje se pri nekoj izometriji
preslikavaju u sebe. Razmatraemo broj takvih taaka koji e biti
karakteristika odreenih izometrija.
Definicija. Taka A je fiksna ili invarijantna taka neke izometrije
T: E
n
E
n
; n{1,2,3}, ako je T(A)=A.
Znaajna je sledea posledica teoreme 3:
Posledica.* Izometrija prave T: E
1
E
1
sa bar dve razne fiksne take je
koincidencija.
U iskazu ove posledice tvrdi se da izometrija prave koja nije
koincidencija ne moe imati vie od jedne fiksne take. Intuitivno je sada
jasno da na pravoj, osim koincidencije, postoje samo dve vrste izometrija.
One koje imaju tano jednu fiksnu taku predstavljale bi centralne
simetrije na pravoj, gde bi centar simetrije bio ta fiksna taka. One koje
nemaju fiksnu taku bile bi translacije na pravoj.
to se tie izometrija ravni, tj. izometrija T: E
2
E
2
, stvar je znatno
sloenija. Translacija ravni, na primer, nema fiksnih taaka; rotacija ima
samo jednu. Postavlja se pitanje koliko najvie fiksnih taaka moe imati
izometrija, koja nije koincidencija. Osna simetrija ih ima beskonano
mnogo, ali su sve kolinearne. Zamislimo sada da neka izometrija ima
tano jednu fiksnu taku. Intuitivno, jedino "kretanje" ravni koje tada
moemo izvriti je rotacija oko te take. Ako izometrija, koja nije
koincidencija, ima bar dve fiksne take, slutimo, opet intuitivno, da je
jedino mogue "kretanje" te ravni, "prevrtanje" oko prave odreene
fiksnim takama - a to je osna simetrija. U sluaju da izometrija ima tri
fiksne nekolinearne take, ravan bi njima bila cela fiksirana i ne bi bilo
mogue nikakvo "kretanje". Slutimo, dakle, da bi takva izometrija morala
biti koincidencija. Postavlja se meutim pitanje, postoje li osim
translacija jo neke izometrije bez fiksnih taaka, i uopte, ima li jo
izometrija osim ovih pomenutih. Odgovor na oba ova pitanja je potvrdan,
ali emo se time baviti tek u jednoj od narednih glava, kada emo izvriti
III Podudarnost 36
potpunu klasifikaciju izometrija. Napomenimo samo da je pojam fiksnih
taaka veoma znaajan i da e on u toj klasifikaciji odigrati glavnu ulogu.
Taj posao zapoinjemo, ustvari, ve narednom teoremom:
Teorema 4. Izometrijska transformacija ravni T: E
2
E
2
koja ima bar tri
fiksne nekolinearne take je koincidencija.
Dokaz: Neka su A, B, C E
2
tri
nekolinearne fiksne take izometrije T
tj. neka je T(A)=A, T(B)=B, T(C)=C.
Oznaimo sa T
1
izometriju prave AB
(dakle T
1
: E
1
E
1
) takvu da je
T
1
(X)=T(X), za svaku taku X prave AB.
Tada je i T
1
(A)=A, T
1
(B)=B, pa je na
osnovu prve posledice teoreme 5, izometrija T
1
koincidencija na pravoj
AB. Tada je za svaku taku X prave AB: T(X)=T
1
(X)=X. Dakle, svaka
taka prave AB je fiksna u izometriji T. Analogno su i sve take pravih
BC i AC fiksne u izometriji T. Neka je M proizvoljna taka ravni E
2
koja
nije na pravama AB, BC, AC. Sa K oznaimo proizvoljnu taku otvorene
dui BC. Na osnovu Paove aksiome prava KM ili sadri taku A ili see
jednu od ivica AB i AC u nekoj taki L. Tako na pravoj KM postoje bar
dve razne fiksne take izometrije T (K i L ili K i A). Sada na isti nain
kao za pravu AB dokazujemo da su na pravoj KM sve take fiksne pa tako
i taka M.
Naveemo jo jednu vanu teoremu bez dokaza:
Teorema 5. Neka su A, B, C i A', B', C' dve trojke nekolinearnih taaka
ravni E
2
takve da je (A,B,C)(A',B'C). Tada postoji
jedinstvena izometrija ravni T: E
2
E
2
koja take A, B, C
preslikava redom u take A', B', C'.
Na osnovu ove teoreme je dakle, svaka izometrija ravni T odreena
sa tri odgovarajua para A'=T(A), B'=T(B), C'=T(C) pri emu su A, B, C
nekolinearne take.
3.2 Relacija podudarnosti figura

A
B C K
L
M
III Podudarnost 37
Kao to smo ve nagovestili, sada emo uvesti nov pojam: relaciju
podudarnosti figura.
Definicija. Dve figure
1
i
2
su podudarne u, oznaci
1
2
, ako postoji
izometrija T koja preslikava
1
u
2
tj. T(
1
)=
2
.
Napominjemo da uopte, za neko preslikavanje f, f() predstavlja
skup slika svih taaka figure u preslikavanju f. Dakle:
f()={f(X)|X}
Lako se dokazuje oekivano svojstvo ove relacije:
Teorema 1.* Relacija podudarnosti figura je relacija ekvivalencije.
Zadaci
1. Ako neka izometrija T preslikava figure
1
i
2
u figure '
1
i '
2
,
dokazati da se tada presek
1
2
tom izometrijom preslikava u
presek '
1
'
2
.
2. Dokazati da su svake dve poluprave neke ravni meu sobom
podudarne.
3. Dokazati da su svake dve prave neke ravni meu sobom podudarne.
4. Dokazati da su svake dve take prostora meu sobom podudarne.
5. Neka su k i k' dva kruga neke ravni sa centrima O i O' i
poluprenicima AB i A'B' redom. Dokazati ekvivalenciju: kk'
(A,B)(A',B').
6. Neka je T neidentina izometrija ravni sa dve fiksne take A i B. Ako
je p prava te ravni koja je paralelna sa pravom AB i od nje razliita,
dokazati da na njoj nema fiksnih taaka izometrije T.

1

2

T
III Podudarnost 38
3.3 Podudarnost dui
Nema potrebe da posebno definiemo podudarnost dui, jer su dui
figure, pa se to uklapa u prethodnu definiciju. Kako se lako dokazuje da
su svake dve prave podudarne, ubudue emo pod oznakom ABCD
podrazumevati da su dui AB i CD podudarne.
Kada smo u poglavlju aksiomatike razmatrali pojam podudarnosti
parova taaka, imali smo intuitivnu predstavu da se radi o podudarnosti
dui. Kako smo ovaj poslednji pojam tek sada uveli, iskazaemo sledeu
teoremu:
Teorema 1. (A,B)(A',B')ABA'B'.
Neemo navoditi strogi dokaz ove teoreme. Napomenimo, da se u
dokazu koristi teorema 7, o postojanju izometrije, kao i teorema 4, na
osnovu koje izometrije uvaju raspored (obe teoreme su iz odeljka 3.1).
Na osnovu prethodne teoreme, sada smo u mogunosti da umesto
podudarnosti parova taaka govorimo o podudarnosti dui.
Definicija. Taka S je sredite dui AB ako pripada toj dui i vai ASSB.
Dokaimo sledeu znaajnu teoremu:
Teorema 2. Za svaku du postoji jedinstveno sredite.
Dokaz: Neka je AB proizvoljna du. Dokaimo da ona ima jedinstveno
sredite. Neka je C proizvoljna taka
van prave AB. Tada take A, B, C
odreuju jednu ravan i dve
poluravni sa poetnom pravom AB.
Sa
1
oznaimo onu koja sadri taku
C, a sa
2
onu drugu. Na osnovu
aksiome III
6
u poluravni
2
postoji
jedinstvena taka C' takva da je
ACBC' i BCAC'. Kako je i ABAB,
prema teoremi 7, iz odeljka 3.1, postoji jedinstvena izometrija T koja
preslikava take A, B, C redom u take B, A, C'. Zbog uvanja
podudarnosti ona preslikava i taku C' u taku C. Take C i C' su sa
raznih strana prave AB, pa du CC' see pravu AB u nekoj taki S.
Izometrija T preslikava prave AB i CC' u sebe same, pa je S kao njihova

A B S
C
C'
2

III Podudarnost 39
presena taka fiksna taka te izometrije. Tada je zbog T:A,SaB,S i
ASSB. Dokaimo da taka S pripada dui AB. Take A i B nisu fiksne
take izometrije T, pa se S od njih razlikuje. Ako bi bilo npr. B(A,B,S),
tada bi na polupravoj SA postojale dve razne take A i B takve da je
SASB, to je u kontradikciji sa teoremom III
2
. Dakle, taka S je sredite
dui AB.
Dokaimo da je to sredite jedinstveno. Pretpostavimo da je S
1

takoe sredite dui AB. U tom sluaju je AS
1
S
1
B, pa restrikcija
izometrije T na pravoj AB ima dve fiksne take S i S
1
. Tada bi ona
predstavljala koincidenciju na pravoj AB, to nije mogue jer take A i B
nisu fiksne. Dakle, mora biti S=S
1
.
Uveemo sada jo neke pojmove:
Definicija. Du AB je manja od dui CD u oznaci AB<CD ako unutar
dui CD postoji taka E takva da je ABCE. Takoe u tom sluaju
kaemo i da je du CD vea od dui AB u oznaci CD>AB.
Definicija. Du EF jednaka je zbiru dui AB i CD u oznaci EF=AB+CD
ako unutar dui EF postoji taka G takva da je ABEG i CDGF.
itaocu preputamo da uvede pojmove kao to su razlika dui i
mnoenje dui prirodnim brojem (tj. kada je AB=nCD; nN) kao i
racionalnim pozitivnim brojem. Napomenimo da je definicija mnoenja
dui realnim pozitivnim brojem sloenija, i ovde je neemo navoditi. Ona
je u vezi sa pojmom mere dui, koji emo razmatrati u osmoj glavi.
3.4 Podudarnost uglova, pravi uglovi, relacija normalnosti
pravih
U ovom odeljku neemo dokazivati veinu teorema. Detaljno izlaganje
ove teme oduzelo bi nam dosta vremena. Inae, u njihovom dokazivanju
znaajnu ulogu ima teorema 7, iz odeljka 3.1, kao i njena naredna
posledica:

A
B
C
D
E
A
B C
D
F E
G
III Podudarnost 40
Teorema 1. Dva konveksna (ili konkavna) ugla pOq i p'O'q' su podudarna
ako i samo ako na kracima p, q, p', q' redom postoje take P,
Q, P', Q' takve da je: (P,O,Q)(P',O',Q').
Napomenimo, da sada relaciju (P,O,Q)(P',O',Q') moemo iskazati i
u obliku: POP'O' i OQO'Q' i PQP'Q'.
Teorema 2. Unakrsni uglovi su meusobno podudarni.
Teorema 3. Za svaki pq i svaku polupravu p' neke ravni, postoji u
poluravni odreenoj pravom koja sadri p', jedinstvena
poluprava q' takva da je pqp'q'.
Sada emo uvesti pojam koji je analogan
pojmu sredita dui:
Definicija. Poluprava s, sa poetnom
takom O koja pripada uglu pOq i takva da
je pssq naziva se bisektrisa ugla pOq.
Prava koja sadri polupravu s naziva se simetrala tog ugla.
Iskaimo teoremu koja se odnosi na pojam bisektrise. Ona je, opet,
analogna teoremi o jedinstvenosti sredita dui.
Teorema 4. Svaki ugao ima jedinstvenu bisektrisu.
Slino kao kod dui, sada moemo uvesti relacije poreenja meu
uglovima kao i pojam zbira dva ugla:
Definicija. Ugao AOB je manji od ugla CSD u oznaci AOB<CSD ako
unutar ugla CSD postoji poluprava SE takva da je AOBCSE. U tom
sluaju kaemo i da je ugao CSD vei od ugla AOB u oznaci
CSD>AOB.
Definicija. Ugao pOq je zbir uglova aSb i a'S'b' u oznaci:
pOq =aSb+a'S'b', ako unutar ugla pOq postoji poluprava r sa
poetnom takom O tako da je pOraSb i rOqa'S'b'.

O
A
B
O
p
s
q
S
C
B
D
III Podudarnost 41
itaocu preputamo da uvede pojmove razlike dva ugla i mnoenja
ugla prirodnim i racionalnim pozitivnim brojem. Uvedene relacije
poreenja meu uglovima nam omoguuju da definiemo sledee vane
pojmove:
Definicija. Za konveksni ugao kae se da je prav, otar ili tup u
zavisnosti od toga da li je on podudaran, manji od ili vei od svog
naporednog ugla.

Definicija. Uglovi i su suplementni ako im je zbir oprueni ugao.
Definicija. Uglovi i su komplementni ako im je zbir prav ugao.
Iako izgledaju oigledna sledea dva svojstva pravih uglova moraju
se iskazati kao teoreme. Ovde ih meutim neemo dokazivati.
Teorema 5. Ugao podudaran nekom pravom uglu takoe je prav.
Teorema 6. Pravi uglovi su meu sobom podudarni.
Kako su svi pravi uglovi meu sobom podudarni, mogue je uvesti
pojam mere ugla (koji ovde uvodimo neformalno). Mi emo koristiti
meru u stepenima, u kojoj pravom uglu odgovara mera od 90 stepeni u
oznaci 90
o
. Naravno, u tom sluaju mera opruenog ugla bila bi 180
o
.
Napomenimo da inae problem uvoenja mere ugla, kao uostalom i mere
dui, nije nimalo jednostavan.
Sada, pomou pojma pravog ugla, moemo uvesti znaajnu relaciju
meu pravama. Radi se o relaciji normalnosti pravih.
Definicija. Ako prave p i q sadre redom krake OP i OQ nekog pravog
ugla POQ, tada kaemo da je prava p normalna (upravna, ortogonalna)
na pravoj q u oznaci pq.

III Podudarnost 42
Iz same definicije je jasno da je relacija normalnosti pravih
simetrina. Tako, ako je pq, moemo rei i da su prave p i q meusobno
normalne.
Dokaimo sada jednu znaajnu teoremu:
Teorema 7. Za svaku pravu p i svaku taku A neke ravni postoji
jedinstvena prava n u toj ravni koja sadri taku A i upravna je
na pravoj p.
Dokaz: Razmotrimo dva sluaja:
1) Ap. Neka su M i N dve razne take prave p. Tada na osnovu
aksiome III
6
u poluravni odreenoj pravom p, u kojoj nije taka A, postoji
jedinstvena taka B, takva da je (M,A,N)(M,B,N). Take A i B su sa
raznih strana prave p pa prava AB see pravu p u nekoj taki O. Bar jedna
od taaka M i N je razliita od take O, neka je to taka M. Tada je
(M,O)(M,O), pa je na osnovu aksiome III
7
i (O,A)(O,B). Prema tome
(M,O,A) i (M,O,B) su dve trojke podudarnih taaka, pa su na osnovu
teoreme 1, naporedni uglovi MOA i MOB podudarni i kao takvi pravi.
Stoga je ABp.
Dokaimo jedinstvenost ovakve prave. Pretpostavimo suprotno, da
osim nje postoji jo neka prava koja sadri taku A i upravna je na pravoj
p. Ako je O' presena taka te prave sa pravom p i B' taka te prave, takva
da je AO'O'B' i B(A,O',B'), tada postoji izometrija koja preslikava ugao
AO'M u ugao B'O'M. Ta izometrija take A, O', M preslikava u take B',
O', M, pa je AMB'M. Analogno se dokazuje da je i ANB'N. U tom
sluaju sa iste strane prave p postoje dve take B i B', takve da je
(M,A,N)(M,B,N) i (M,A,N)(M,B',N), to protivrei aksiomi III
6
.
2) Ap. Ako su K i L dve take prave p takve da je B(K,A,L), tada na
osnovu teoreme 4, postoji jedinstvena bisektrisa BA opruenog ugla KAL,

A
O
O'
M N
B
B'
p
B
K L A
p
III Podudarnost 43
koja taj ugao razlae na dva podudarna naporedna ugla. Stoga je prava AB
upravna na pravoj p. Jedinstvenost ove normale dokazujemo na slian
nain kao u prethodnom sluaju.
Vano je pomenuti da ni u jednom od dokaza ovih teorema nije
potrebno koristiti Plejferovu aksiomu. Sada je jasno zato je kod
Plejferove aksiome dovoljno istai jedinstvenost disjunktne prave.
Naime, samo na osnovu prve etiri grupe aksioma, mogue je dokazati da
za pravu p i taku A van nje, u ravni njima odreenoj, postoji prava koja
sadri tu taku i disjunktna je sa tom pravom. Zaista, koristei prethodnu
teoremu, zakljuujemo da postoji prava n koja sadri taku A i normalna
je na pravoj p. Takoe, postoji prava q koja sadri taku A i normalna je
na pravoj n. Prave p i q moraju biti disjunktne, jer ako bi se sekle, npr. u
taki B, postojale bi dve normale iz te take na pravoj n, a to je u
suprotnosti sa prethodnom teoremom. Naravno, bez Plejferove aksiome
nismo u mogunosti da dokaemo da je ovakva disjunktna prava
jedinstvena.
Na kraju uvedimo jo jedan vaan pojam:
Definicija. Neka je taka S sredite dui AB.
Prava koja je u taki S normalna na pravoj AB
naziva se medijatrisa ili simetrala dui AB.
Na osnovu prethodne teoreme i teoreme o
jedinstvenosti sredita dui, zakljuujemo da svaka du ima jedinstvenu
medijatrisu. Kasnije, u jednom od zadataka, italac e dokazati da
medijatrisa dui AB predstavlja skup svih taaka X ravni takvih da je
AXXB.
3.5 Podudarnost trouglova
Na osnovu opte definicije o podudarnosti figura moemo zakljuiti da su
dva trougla podudarna akko postoji izometrija koja jedan trougao

A
n
p
p
q
A
n
A B S
s
III Podudarnost 44
preslikava u drugi. esto, meutim, nije lako direktno, na ovaj nain,
dokazivati tu podudarnost. Zato emo sada uvesti jo neke potrebne i
dovoljne uslove za podudarnost dva trougla. Oni su poznati kao etiri
stava o podudarnosti trouglova.
Kako izometrije uvaju raspored, jasno je da ako su dva trougla
podudarna tada su podudarne i odgovarajue ivice i odgovarajui uglovi
ta dva trougla. Sada emo razmotriti obrnut problem: koji su od uslova
podudarnosti odgovarajuih ivica i uglova dovoljni da dva trougla budu
podudarna. Te uslove daju ve pomenuti stavovi o podudarnosti
trouglova
10
. U svim tim stavovima pretpostavljamo da trouglovi
pripadaju istoj ravni. Naravno, oni vae i u sluaju kad trouglovi nisu
komplanarni, ali bismo tada u dokazu koristili svojstva izometrija
prostora. Zbog lakeg dokazivanja, stavove navodimo drugim
redosledom.
Stav 3. (SSS) Dva trougla su podudarna ako su im odgovarajue ivice
podudarne, tj.:
ABA'B', BCB'C', ACA'C' ABCA'B'C'
Dokaz: Neka su ABC, A'B'C' dva trougla takva da je ABA'B', BCB'C',
ACA'C'. Na osnovu teoreme 2, iz odeljka 3.3, tada su i odgovarajui
parovi taaka podudarni, pa je i (A,B,C)(A',B',C'). Tada, prema poznatoj
teoremi postoji izometrija T te ravni, koja take A, B, C preslikava redom
u take A', B', C'. Ali izometrije uvaju raspored, pa se odgovarajue ivice
jednog trougla preslikavaju u odgovarajue ivice drugog trougla. Na
osnovu toga izometrija T preslikava trougao ABC u trougao A'B'C', pa je
onda ABCA'B'C'.

10
Prvi, trei i etvrti stav o podudarnosti trouglova pripisuju se starogrkom filozofu i
matematiaru Pitagori sa ostrva Samosa, (VI v. pre n. e.), dok se za drugi stav
pretpostavlja da je bio poznat jo Talesu iz Mileta (VII-VI v. pre n. e.).

A
B C
A'
B' C'
III Podudarnost 45
Stav 1. (SUS) Dva trougla su podudarna ako su dve ivice i njima
zahvaeni ugao jednog trougla podudarni sa odgovarajuim
ivicama i uglovima drugog trougla, tj:
ABA'B', ACA'C', BACB'A'C' ABCA'B'C'
Dokaz: Neka su ABC, A'B'C' dva trougla takva da je ABA'B', ACA'C',
BACB'A'C'. Tada postoji neka izometrija T koja ugao BAC
preslikava u ugao B'A'C'. Zbog uvanja rasporeda teme A prvog ugla
preslikava se tom izometrijom u teme A' drugog ugla. Take B i C
preslikavaju se u take B
1
, C
1
na kracima A'B' i A'C' takve da je ABA'B
1
i ACA'C
1
. Na osnovu teoreme III
2
(kod aksioma podudarnosti) takve
take B
1
i C
1
su jedinstvene tj. mora biti B
1
=B' i C
1
=C'. Dakle
T:A,B,CaA',B',C' pa su trouglovi ABC i A'B'C' podudarni.
Stav 2. (USU) Dva trougla su podudarna ako su jedna ivica i na njoj
nalegli uglovi jednog trougla podudarni sa odgovarajuom
ivicom i odgovarajuim uglovima drugog trougla, tj:
BCB'C', ABCA'B'C', ACBA'C'B' ABCA'B'C'
Dokaz: Neka su ABC, A'B'C' dva trougla takva da je BCB'C',
ABCA'B'C', ACBA'C'B'. Dokaimo da mora biti ABA'B'.
Pretpostavimo suprotno, neka je npr. ne umanjujui optost, AB<A'B'.
Tada postoji taka A" na ivici A'B' takva da ABA"B'. Na osnovu
prethodnog stava zakljuujemo da su trouglovi ABC i A"B'C' podudarni,
pa su onda i uglovi ACB i A"C'B' takoe podudarni. Dakle, uglovi A"C'B'
i A'C'B' su oba podudarna sa uglom ACB. Na osnovu jedne od ranijih
teorema, postoji jedinstvena takva poluprava C'A', to znai da se

A
B C
A'
B' C'
A
B C
A'
A
B' C'

' '
III Podudarnost 46
poluprave C'A' i C'A" poklapaju. Onda mora biti i A'=A", pa su trouglovi
ABC i A'B'C' zaista podudarni.
Lema 1. Naspram podudarnih ivica nekog trougla su podudarni uglovi;
i obratno, naspram podudarnih uglova trougla su podudarne
ivice.
Dokaz: Neka je ABC trougao takav da je
ABAC. Tada, kako je ABAC, ACAB,
BCCB, zakljuujemo na osnovu stava SSS
da je ABCACB. Na osnovu toga je
ABCACB. Na isti nain dokazujemo
obratno tvrenje. Tada bismo koristili stav
USU.
Trouglovi, kao iz prethodne leme, kod kojih su dve ivice podudarne
zovu se jednakokraki trouglovi. Podudarne ivice su kraci, a trea ivica je
osnovica tog trougla.
Stav 4. (SSU) Dva trougla su podudarna ako su dve ivice i ugao naspram
jedne od njih jednog trougla podudarni sa odgovarajuim
ivicama i odgovarajuim uglom drugog trougla, a uglovi
naspram drugih dveju pomenutih ivica su oba otra oba prava
ili oba tupa.
Dokaz: Neka su ABC i A'B'C' dva trougla takva da je ABA'B', BCB'C',
BACB'A'C', a ACB i A'C'B' oba otra, oba prava ili oba tupa.
Dokaimo da je tada ACA'C'. Pretpostavimo suprotno. Ne umanjujui
optost neka, je npr. AC<A'C'. Tada postoji taka C", izmeu taaka A' i
C', takva da je ACA'C". Na osnovu stava SUS, trouglovi ABC i A'B'C"
su podudarni. Prema tome i uglovi ACB i A'C"B' su takoe podudarni.
Ako iskoristimo pretpostavku, zakljuujemo da su uglovi A'C"B' i A'C'B'
oba otra oba prava ili oba tupa. Iz podudarnosti trouglova ABC i A'B'C"

A
B C
A'
B'
C'
C"
A
B C
III Podudarnost 47
moemo jo zakljuiti da je BCB'C". Na osnovu tranzitivnosti su sada i
dui B'C' i B'C" takoe podudarne. Trougao B'C'C" je jednakokraki, pa su
prema prethodnoj lemi uglovi B'C'C" i B'C"C' podudarni. Sada su i uglovi
A'C"B' i B'C"C' oba otra, oba prava ili oba tupa. Kako su naporedni
ostaje jedina mogunost da su oba prava. Ali tada bi iz take B' postojale
dve normale na pravoj A'C', to nije mogue. Dakle, pretpostavka da ivice
AC i A'C' nisu podudarne vodi u kontradikciju, pa je moramo odbaciti.
Kako je sada ABA'B', ACA'C', BACB'A'C' na osnovu stava SUS
trouglovi ABC i A'B'C' su podudarni.
Zadaci
1. Dokazati obratno tvrenje iz leme 1.
2. Medijatrisa dui AB neke ravni je skup taaka X te ravni takvih da je
AXBX. Dokazati.
3. Neka je ABC pravilan trougao (kod koga su sve ivice podudarne).
Ako su P, Q, R take takve da je B(B,C,P), B(C,A,Q), B(A,B,R) i CP,
AQ, BR tri podudarne dui, dokazati da je trougao PQR takoe
pravilan.
3.6 Uglovi na transverzali. Zbir uglova u trouglu
Sada emo razmatrati neke daljnje posledice Plejferove aksiome. Naime,
za sve to smo do sada prouavali, u poglavlju podudarnosti, ova aksioma
nam nije bila potrebna. To znai da sve do sada navedeno vai, kako u
euklidskoj, tako i u geometriji Lobaevskog.
Teorema 1. Neka su A, B, P, Q etiri take jedne ravni takve da je P,Q
AB i oprueni ugao. Tada vai ekvivalencija:
AP||BQ PAB+QBA= .
III Podudarnost 48
Dokaz: Oznaimo sa P' i Q' proizvoljne take takve da je B(P,A,P') i
B(Q,B,Q'). Uvedimo oznake:
=PAB, =QBA, '=P'AB, '=Q'BA.
. Pretpostavimo da vai +=. Tada iz +'= sledi ='. Neka je S
sredite dui AB, S' podnoje normale iz S na pravoj PA, i S" taka takva
da je S"SSS' i B(S',S,S"). Na osnovu stava SUS trouglovi SS'A i SS"B su
podudarni, pa je i ugao BS"S prav, a SBS"=SAS'='==SBQ. Dakle,
taka S" pripada pravoj BQ, pa je S'S" zajednika normala pravih PA i
QB. Prema tome je AP||BQ, jer ako bi se prave AP i BQ sekle u nekoj
taki X, iz te take postojale bi dve razne normale na pravoj S'S", to je u
suprotnosti sa teoremom 7, iz odeljka 3.4.
. Neka je AP||BQ. Dokaimo da je +=. Neka je AP
1
prava takva da
je Q,P
1
AB i P
1
AB=-. Na osnovu dokazanog u prvom delu teoreme
(.), je AP
1
||BQ. Prema posledici Plejferove aksiome, prave AP i AP
1
se
poklapaju, pa je =P
1
AB=-, odnosno +=.
Razmotrimo sada tzv. uglove na transverzali. To su uglovi koje
obrazuje prava koja see dve razne prave neke ravni. Tu njihovu
zajedniku seicu nazivamo transverzala. Da bismo precizirali o kakvim
se uglovima radi, uvedimo sledee oznake, sline onima iz prethodne
teoreme: neka prava t see dve prave PP' i QQ' u takama A i B takvim da
je B(P,A,P'), B(Q,B,Q') i P,Q AB. Sa A' i B' oznaimo take prave t takve
da je B(A',A,B,B'). Tada:

A
P' P
Q B
Q'

'
'
S
S'
S"
P' P
Q B
Q'

'
'
P
1

A
III Podudarnost 49
(i) Za uglove A'AP i ABQ kae se da
su saglasni.
(ii) Za uglove PAB i QBA kao i za
uglove PAA' i QBB' kae se da su
suprotni.
(iii) Za uglove PAB i Q'BA kao i za
uglove PAA' i Q'BB' kae se da su
naizmenini.
Inae uglovi na transverzali iji kraci sadre du AB zovu se
unutranji a oni drugi spoljanji. Dakle, prethodne pojmove moemo
uvesti i na sledei nain:
(i) Jedan spoljanji i jedan unutranji ugao sa iste strane transverzale su
saglasni uglovi.
(ii) Dva spoljanja ili dva unutranja ugla sa iste strane transverzale su
suprotni uglovi.
(iii) Dva spoljanja ili dva unutranja nesusedna ugla sa raznih strana
transverzale su naizmenini uglovi.
Za nas e od interesa biti sluaj kad su
prave PP' i QQ' paralelne
11
:
Na osnovu prethodne teoreme (smer
.) zakljuujemo da su suprotni uglovi, na
transverzali paralelnih pravih, suplementni.
Direktna posledica te teoreme je i da su saglasni uglovi na transverzali
paralelnih pravih kao i naizmenini uglovi meu sobom podudarni.
Mogue je iskazati i teoreme sline prethodnoj u kojima se umesto o
suprotnim govori o saglasnim ili naizmeninim uglovima. Dokaimo sada
sledeu znaajnu teoremu:
Teorema 2. (O uglovima sa paralelnim kracima.) Neka su pOq i p'Oq'
dva konveksna ugla neke ravni sa kracima takvim da je p||p' i q||q'. Tada:
(i) Ako su oba ugla otra ili oba tupa tada su oni podudarni.
(ii) Ako je jedan ugao otar a jedan tup tada su oni suplementni.
Dokaz: Neka su p
1
, q
1
, p'
1
, q'
1
prave odre|ene kracima p, q, p', q' datih
uglova. Kako je p
1
||p'
1
, prava q'
1
mora sei pravu p
1
u nekoj taki S. Jedan

11
O uglovima na transverzali paralelnih pravih pie Euklid iz Aleksandrije (III v. pre n.
e.), u svom uvenom delu "Elementi".

A
A'
B
P
P'
Q Q'
B'
A
B
III Podudarnost 50
od uglova koji odre|uju prave p
1
i q'
1
oznaimo sa . Sada je prava q'
1

transverzala paralelnih pravih p
1
i p'
1
, a prava p
1
transverzala paralelnih
pravih q
1
i q'
1
. Tako je svaki od uglova pOq i p'Oq' kao ugao na
odgovarajuoj transverzali podudaran ili suplementan uglu . Dakle, i
uglovi pOq i p'Oq' su podudarni ili suplementni. Naravno, ako su oba
otra ne mogu biti suplementni pa su podudarni. Slino ako je jedan ugao
otar a jedan tup tada moraju biti
suplementni.
Prethodna teorema moe se iskazati u
obliku:
* Ako su AOB, A'O'B' uglovi iste
orijentacije, tako da je AO||A'O' i BO||B'O',
tada su oni podudarni.
Sada emo razmatrati tzv. uglove trougla. Pod uglovima trougla
podrazumevamo sve konveksne uglove odreene pravama koje sadre
ivice tog trougla a iji kraci sadre bar jednu ivicu. Uglovi trougla iji
kraci sadre po dve ivice tog trougla zovu se unutranji uglovi trougla.
Ostali se zovu spoljanji uglovi trougla. Analogno se mogu definisati i
unutranji i spoljanji uglovi proizvoljnog n-tougla. Ranije smo
napomenuli da je bez Plejferove aksiome mogue dokazati da zbir
unutranjih uglova trougla nije vei od opruenog ugla tj. 180
o
. Sada,
koristei teoreme o transverzali paralelnih pravih, koje su posledica
Plejferove aksiome, moemo dokazati da u euklidskoj geometriji vai
sledee tvrenje
12
:
Teorema 3. Zbir unutranjih uglova trougla jednak je opruenom uglu.
Tj. ako su , , unutranji uglovi nekog trougla, tada je:
++=180
o
.
Dokaz: Neka su , , unutranji uglovi
trougla ABC koji odgovaraju temenima A,
B, C redom. Neka je p prava koja sadri
teme A i paralelna je sa pravom BC. Sa K i
L oznaimo take na pravoj p takve da je
K,CAB i L,BAC. Tada su uglovi KAB i

12
Pretpostavlja se da je ovo tvrenje prvi dokazao satrogrki filozof i matemetiar
Pitagora sa ostrva Samosa (VI v. pre n. e.).

B C
A L K
S
O
O'
p
q
p
q
III Podudarnost 51
i uglovi LAC i podudarni kao naizmenini na transverzali paralelnih
pravih. Dakle:
++=BAC+KAB+LAC=KAL , a KAL je oprueni ugao.
Ostaje nam da dokaemo jo dve vane posledice prethodne teoreme.
Radi se o odnosu spoljanjeg ugla trougla prema unutranjim uglovima
tog trougla.
Posledica 1. Spoljanji ugao nekog trougla jednak je zbiru dva nesusedna
unutranja ugla tog trougla.
Dokaz: Neka je ' spoljanji ugao
nekog trougla, njemu susedan
unutranji ugao i i preostala dva
unutranja ugla tog trougla. Tada je na
osnovu prethodne teoreme ++=180
o
.
Ali kako je i
+ ' =180
o
, sledi da je ' = +, to je trebalo dokazati.
Posledica 2. Spoljanji ugao nekog trougla vei je od svakog nesusednog
unutranjeg ugla tog trougla.
Dokaz: Direktno iz prethodne posledice jer je zbir dva ugla vei od
svakog od njih.
Dokaz sledee vane teoreme preputamo itaocu:
Teorema 2. (O uglovima sa normalnim kracima.) Neka su pOq i p'Oq'
dva konveksna ugla neke ravni sa kracima takvim da je pp' i qq'. Tada:
(i) ako su oba ugla otra ili oba tupa oni su podudarni;
(ii) ako je jedan ugao otar a jedan tup oni su suplementni.

Kao teorema o uglovima sa paralelnim
kracima i ova teorema se moe iskazati u
obliku:
Ako su AOB, A'O'B' uglovi iste
orijentacije, tako da je AOA'O' i
BOB'O', tada su oni podudarni.

A
B C

'
q
O
O'
p
p
q
III Podudarnost 52
Zadaci
1. Dokazati da je zbir unutranjih uglova prostog etvorougla 360
o
.
2. Dokazati da je zbir unutranjih uglova prostog n-tougla jednak (n-
2)180
o
.
3. Dokazati da je zbir spoljanjih uglova trougla 360
o
.
4. Ako dva ugla imaju paralelne krake njihove bisektrise su paralelne ili
normalne. Dokazati.
3.7 Nejednakost trougla
Dokaimo sada jo dve teoreme kao posledice stavova o podudarnosti
trouglova.
Teorema 1. Naspram vee ivice u trouglu je vei ugao tog trougla;
i obratno, naspram veeg ugla trougla je vea ivica.
Dokaz: Neka je ABC trougao kod koga je
AC>AB. Dokaimo da je tada
ABC>ACB. Kako je AC>AB, postoji
taka B' izmeu taaka A i C takva da je
ABAB'. Tada je na osnovu ranije leme
ABB'AB'B. Poluprava BB' je unutar
ugla ABC, pa je ABC>ABB'. Dalje,
ugao AB'B je spoljanji ugao trougla BCB' pa je na osnovu ranije teoreme
vei od njegovog nesusednog unutranjeg ugla B'CB. Koristei sve
dokazano sada je ABC>ABB'AB'B>B'CB=ACB. Dakle, zaista
je ABC>ACB. Na slian nain dokazujemo i obratno.
Teorema 2. (Nejednakost trougla) Zbir dve ivice trougla vei je od tree.
Dokaz: Neka je ABC proizvoljan trougao. Dokaimo da je AB+AC>BC.
Sa D oznaimo taku takvu da je B(B,A,D) i ADAC.

A
B
C
B'
III Podudarnost 53
Na osnovu dokazane leme je tada
BDCACD. Poluprava CA je
unutar ugla DCB pa je ACD<DCB.
Tada je i BDC<DCB. Primenjujui
prethodnu teoremu na trougao BCD
zakljuujemo da je:
BC<BD=AB+AD=AB+AC.
Primer 1. Dva jednakokraka trougla su podudarna ako su im
podudarne osnovice i uglovi naspram njih.
Reenje: Neka su ABC i A
1
B
1
C
1
dva jednakokraka trougla sa podudarnim
osnovicama BC i B
1
C
1
i takva da je BACB
1
A
1
C
1
. Na osnovu leme 1,
je ABCACB i A
1
B
1
C
1
A
1
C
1
B
1
. Zbir uglova u trouglu je 180
o
, pa
je:
ABCACBA
1
B
1
C
1
A
1
C
1
B
1
=
1
2
(180
o
-BAC). Trouglovi ABC i
A
1
B
1
C
1
su sada podudarni na osnovu
stava USU (BCB
1
C
1
,
ABCA
1
B
1
C
1
, ACBA
1
C
1
B
1
).
Primer 2. Neka je M proizvoljna taka bisektrise spoljanjeg
ugla kod temena C, trougla ABC. Dokazati da je: MA+MB
CA+CB.
Reenje: Neka je D taka poluprave BC,
takva da je ACCD i B(A,C,D). Tada je
BD=CA+CB. Dalje, trouglovi ACM i DCM
su podudarni na osnovu stava SUS
(ACDC, CMCM, ACMDCM), pa je
MAMD. Sada, primenjujui nejednakost
trougla zakljuujemo:
MA+MB=MD+MBBD=CA+CB.
Naravno, jednakost vai u sluaju kad su take B, M, D kolinearne tj.
M=C.

A
D
B C
A
B C
A
1

B
1
C
A
M
B C D
III Podudarnost 54
Primer 3. Ako je E presena taka
ivice BC trougla ABC sa
bisektrisom unutranjeg ugla tog
trougla u temenu A, dokazati da je
AB>BE i AC>CE.
Reenje: Kako je B(B,E,C), ugao AEB je
spoljanji ugao trougla AEC pa je: BEA>EACBAE. Naspram veeg
ugla u trouglu BAE je vea ivica tj. AB>BE. Na slian nain dokazujemo
da vai i druga relacija.
Zadaci
1. Neka su p i q dve normalne prave koje se seku u taki A. Ako su B, B'
i C, C' take na pravama p i q takve da ABAC', AB'AC i B(B,A,B'),
B(C,A,C'), dokazati da normala iz take A na pravoj BC sadri sredite
dui B'C'.
2. Neka je S taka koja pripada uglu pOq. Ako su A i B podnoja
upravnih iz take S na kracima p i q tog ugla, dokazati da je SASB
ako i samo ako je poluprava OS bisektrisa ugla pOq.
3. Dokazati da je zbir dijagonala konveksnog etvorougla vei od zbira
dve naspramne ivice.
4. Neka su ABC i A'B'C' trouglovi takvi da je ABA'B' i ACA'C'.
Dokazati ekvivalenciju:
BC>B'C' BAC>B'A'C'.
3.8 etvorougao, paralelogram, srednja linija trougla
Sada emo detaljnije prouiti neke vrste etvorouglova, figure definisane
jo u odeljku 2.2. Napomenimo da emo nadalje pod etvorouglom
podrazumevati prost etvorougao. Dve ivice etvorougla sa zajednikim
temenom zvaemo susedne ivice, a one koje nemaju zajednikih taaka
naspramne ivice. Unutranji uglovi iji kraci sadre istu ivicu etvorougla

A
B C
E
III Podudarnost 55
zovu se susedni uglovi a inae su oni naspramni uglovi. Uvedimo sada
specijalnu vrstu etvorouglova.
Definicija. etvorougao ABCD je trapez ako je AB||CD. Ivice AB i CD su
osnovice, a BC i AD kraci tog trapeza. Trapez je jednakokraki ako je
BCAD i nije BC||AD, a pravougli ako je jedan njegov unutranji ugao
prav.
Na osnovu teorema o uglovima na transverzali paralelnih pravih, dva
unutranja ugla koja odgovaraju kraku trapeza su suplementna. Takoe,
to je dovoljan uslov da bi neki etvorougao bio trapez. Sada emo uvesti
jo jednu vrstu etvorouglova, koji predstavljaju specijalnu vrstu trapeza.
Radi se o paralelogramima. Njih moemo definisati na razne naine, ali
mi emo izabrati onaj najprirodniji, a za sve ostale emo dokazati da su sa
tim ekvivalentni.
Definicija. etvorougao ABCD je paralelogram ako je AB||CD i AD||BC.
Dakle, paralelogram je etvorougao sa
dva para paralelnih naspramnih ivica. U
samoj definiciji paralelograma nije
korien pojam podudarnosti. Naime
paralelogrami (a takoe i trapezi) se mogu
razmatrati i u tzv. afinoj geometriji. To je geometrija zasnovana na svim
grupama aksioma euklidske geometrije, osim tree grupe, aksioma
podudarnosti. Pojam paralelograma e biti znaajan i kod uvoenja
vektora, u iduoj glavi. Dokaimo sada sledeu teoremu:
Teorema 1. Neka je ABCD konveksan etvorougao. Tada su sledei
iskazi
ekvivalentni:
(1) etvorougao ABCD je paralelogram.
(2) Svaka dva susedna unutranja ugla etvorougla, su suplementni
uglovi.
(3) Parovi naspramnih uglova etvorougla su parovi podudarnih
uglova.

A B
C D
A B
C D
A
A B
C D
B
C D
III Podudarnost 56
(4) AB||CD i ABCD
13
.
(5) ABCD i ADBC.
(6) Dijagonale etvorougla se uzajamno polove tj. AC i BD imaju
zajedniko sredite.
Dokaz: Oznaimo sa , , , unutranje uglove koji odgovaraju
temenima A, B, C, D redom, etvorougla ABCD. etvorougao je
konveksan pa se njegove dijagonale seku u nekoj taki S.
Potrebno je dokazati ekvivalentnost iskaza
(1)-(6). Da bismo izbegli dokazivanje svih
ekvivalencija (po dve implikacije) npr. sa (1),
dokaz emo pojednostaviti dokazujui
implikacije rukovodei se sledeom emom:
Kao to vidimo to je dovoljno jer npr. implikaciju (1)(2)
dokazujemo direktno koristei: (1)(4)(5)(3)(2).
(2) (1). Neka su uglovi i suplementni. Oni su suprotni uglovi na
transverzali AB pravih AD i BC pa je tada AD||BC. Slino, na osnovu
suplementnosti uglova i , dokazujemo da je i AB||CD, pa je
etvorougao ABCD paralelogram.
(3) (2). Neka je = i =. Kako je +++=360
o
(zbir unutranjih
uglova svakog etvorougla je 360
o
jer se dijagonalom moe podeliti na
dva trougla od kojih svaki ima zbir unutranjih uglova 180
o
), sledi da je
+=180
o
i +=180
o
.
(1) (4). Neka je etvorougao ABCD paralelogram. Tada je AB||CD i
AD||BC. Prava AC je transverzala paralelnih pravih AB i CD pa su uglovi
CAB i ACD podudarni kao naizmenini. Slino iz paralelnosti pravih AD
i BC sledi da su i uglovi ACB i CAD podudarni. Kako je ACAC na
osnovu stava USU su trouglovi ACB i CAD podudarni pa je i ABCD.
(4) (5). Neka je ABCD etvorougao takav da je AB||CD i ABCD.
Dokaimo da je i ADBC. Prava AC je transverzala paralelnih pravih AB
i CD pa su uglovi CAB i ACD podudarni kao naizmenini. Koristei
injenicu da je ACAC na osnovu stava SUS zakljuujemo da su
trouglovi ACB i CAD podudarni. Na osnovu toga je i BCAD.

13
Ovaj ekvivalent, u neto izmenjenom obliku, navodi Euklid iz Aleksandrije (III v. pre
n. e.), u svom uvenom delu "Elementi".

(4)
(1) (2) (3)

(5) (6)
III Podudarnost 57
(5) (3). Neka je ABCD etvorougao takav da je ABCD i ADBC.
Dokaimo da je = i =. Zaista kako je ACAC prema stavu SSS je
ACBCAD. Tada je i ABCCDA tj. =. Slino dokazujemo i da
je =.
(5) (6). Neka je ABCD etvorougao
takav da je ABCD i ADBC. Dokaimo
da je taka S zajedniko sredite
dijagonala AC i BD. Kako je ACAC na
osnovu stava SSS je ACBCAD. Na
osnovu toga je ACBCAD pa je i SCBSAD. Iz podudarnosti
unakrsnih uglova CSB i ASD sledi da su i uglovi SBC i SDA podudarni.
Koristei sada da je ADBC, na osnovu stava USU, zakljuujemo da je
CSBASD. Na osnovu toga je SBSD i SCSA tj. taka S je
zajedniko sredite dijagonala AC i BD.
Obratno, neka je S zajedniko sredite dijagonala AC i BD. Tada je
SBSD i SCSA. Takoe, podudarni su i unakrsni uglovi CSB i ASD pa
je na osnovu stava SUS CSBASD. Tada je ADBC. Slino
dokazujemo i da je ABCD.
itaocu preporuujemo da dokae prethodnu teoremu koristei se
nekom slinom emom. Uvedimo sada jo neke vrste etvorouglova za
koje se pokazuje da su takoe paralelogrami.
Definicija. a) etvorougao kod koga su sve ivice podudarne naziva se
romb.
b) etvorougao kod koga su svi unutranji uglovi podudarni i
jednaki 90
o
naziva se pravougaonik.
c) etvorougao kod koga su sve ivice podudarne i svi unutranji
uglovi podudarni naziva se kvadrat.

Zaista lako se dokazuje da je svaki od navedenih etvorouglova
ujedno i paralelogram. To je direktna posledica prethodne teoreme. Romb

A
B
C
D
A
D
B
C
C
A B
D
A B
S
C D
III Podudarnost 58
je paralelogram na osnovu (5)(1), a pravougaonik na osnovu (2)(1)
ili (3)(1). Za kvadrat je jasno da je ujedno pravougaonik i romb pa je
samim tim i paralelogram.
Dokaz sledee teoreme preputamo itaocu:
Teorema 2. a) Paralelogram je romb ako su mu dijagonale meusobno
normalne.
b) Paralelogram je pravougaonik ako su mu dijagonale
meusobno podudarne.
c) Paralelogram je kvadrat ako su mu dijagonale meusobno
normalne i podudarne.
Pojam kvadrata uklapa se u optu definiciju specijalne vrste
mnogouglova:
Definicija. Mnogougao je pravilan ako su mu sve ivice i svi unutranji
uglovi meusobno podudarni.
Kvadrat je dakle pravilan etvorougao. Pravilan trougao naziva se i
jednakostranian trougao. Ovo ime, opravdava injenica da je za neki
trougao dovoljno da su mu sve ivice podudarne da bi bio pravilan. To je
posledica leme iz prethodnog odeljka.
Definicija. Du ije su krajnje take sredita dveju ivica nekog trougla
naziva se srednja linija tog trougla koja odgovara njegovoj treoj ivici.
Teorema 4. (O srednjoj liniji trougla) Ako su P i Q sredita ivica AB i AC
redom tada je:
PQ=
1
2
BC i BC||PQ.

III Podudarnost 59
Dokaz: Oznaimo sa R taku takvu da je
PQQR i B(P,Q,R). Tada dui AC i PR
imaju zajedniko sredite pa je, na
osnovu teoreme 1, etvorougao APCR
paralelogram. Koristei opet istu teoremu
zakljuujemo da su dui AP i RC
podudarne i paralelne. Taka P je sredite
dui AB pa su i dui PB i RC podudarne i paralelne. Opet, na osnovu
teoreme 1, etvorougao PBCR je paralelogram. Tada su i dui BC i PR
podudarne i paralelne prema istoj teoremi. Konaan zakljuak sada sledi
iz injenice da je taka Q sredite dui PR.
Zadaci
1. Dokazati da se bisektrise unutranjih uglova pravougaonika (koji nije
kvadrat) seku u takama koje su temena jednog kvadrata.
2. Bisektrise unutranjih uglova paralelograma (koji nije romb) seku se u
takama koje su temena jednog pravougaonika, ije su dijagonale
paralelne ivicama paralelograma i jednake razlici susednih ivica tog
paralelograma. Dokazati.
3. Dokazati da sredita ivica proizvoljnog etvorougla predstavljaju
temena jednog paralelograma.
4. Ako su P i Q sredita krakova AD i BC trapeza ABCD dokazati da je:
AB+CD=2PQ. (Du PQ se naziva srednja linija trapeza.)
5. Ako su K i L presene take srednje linije trapeza ABCD sa njegovim
dijagonalama; gde je AB||CD i AB>CD, dokazati da je tada:
AB-CD=2KL.
3.9 Znaajne take trougla
Na osnovu unutranjih uglova trougla moemo razmatrati tri vrste
trouglova. Trougao je otrougli ako su mu svi unutranji uglovi otri;
tupougli je ako ima jedan unutranji tup ugao a pravougli je ako mu je
jedan unutranji ugao prav. Ivica naspram pravog ugla pravouglog trougla

A
P
Q
R
B C
III Podudarnost 60
naziva se hipotenuza a ostale dve su katete, tog trougla. Na osnovu ranije
dokazane teoreme (naspram veeg ugla trougla je vea ivica) moemo
zakljuiti da je hipotenuza pravouglog trougla vea od svake katete.
Analogno, ivica naspram tupog ugla tupouglog trougla je njegova najvea
ivica.
Iako naizgled jednostavan, trougao je figura sa neoekivano mnogo
interesantnih svojstava. Neka od njih emo sada razmotriti i ona e biti
vezana za etiri karakteristine take koje nazivamo znaajne take
trougla.
Teorema 1. (O centru opisanog kruga) Medijatrise ivica nekog trougla
seku se u jednoj taki.
Dokaz: Neka su p, q, r medijatrise ivica BC, CA, AB trougla ABC.
Dokaimo najpre da se prave p i q seku. Pretpostavimo suprotno tj. da su
one paralelne i disjunktne. Na osnovu posledica Plejferove aksiome, kako
prava AC see pravu q, mora sei i njoj paralelnu pravu p. Prema teoremi
o uglovima na transverzali je prava AC normalna i na pravoj p. Iz take C
bi tada postojale dve normale na pravoj p to nije mogue. Dakle,
medijatrise p i q seku se u nekoj taki O. Taka O je na medijatrisi dui
BC pa je OAOB (zadatak 1, odeljak 3.6.). Takoe je i na medijatrisi
dui AC pa je OAOC. Tada je i OAOB tj. taka O je i na medijatrisi r
dui AB.
Taka O iz prethodne teoreme je, dakle, podjednako "udaljena" od
temena A, B, C trougla ABC, pa, prema tome, predstavlja centar jednog
kruga koji sadri sva tri temena tog trougla. Taj krug naziva se opisani
krug trougla. Na osnovu prethodne teoreme oko svakog trougla moe se
opisati krug.

III Podudarnost 61
Teorema 2. (O centru upisanog kruga) Bisektrise unutranjih uglova
trougla seku se u jednoj taki.
Dokaz: Neka su u, v, w bisektrise unutranjih uglova , , kod temena A,
B, C redom, trougla ABC. Ako bi prave odreene polupravama v i w bile
paralelne, na osnovu teoreme o transverzali paralelnih pravih bilo bi
/2+/2=180
o
. To nije mogue, jer je ve +<180
o
, pa se bisektrise v i w
seku u nekoj taki S. Neka su K, L, M podnoja upravnih iz take S na
ivicama AB, BC, AC redom. Trouglovi BSK i BSL su podudarni na
osnovu stava USU jer su im svi uglovi podudarni, a imaju jednu
zajedniku ivicu. Tada je SKSL. Analogno, kako je taka S na pravoj w,
dokazujemo da je SLSM. Koristei tranzitivnost zakljuujemo da je
SKSM. Sada je SASA, SKSM, AKSAMS=90
o
, a uglovi KAS i
MAS su oba otra, pa su na osnovu stava SSU trouglovi AKS i AMS
podudarni. Sledi da je KASMAS, pa je poluprava AS bisektrisa ugla
. Dakle, taka S pripada i polupravoj u.
Pre nego to utvrdimo ta predstavlja taka S iz prethodne teoreme,
uvedimo sledei pojam:
Definicija. Prava p neke ravni je tangenta kruga k te ravni u taki T ako
je T njihova jedina zajednika taka. Kae se da u tom sluaju prava p
dodiruje krug k u taki T.
Dokaimo sledei potreban i dovoljan uslov da je neka prava
tangenta kruga:
Teorema 3. Neka je T taka kruga k(O,r). Prava je PT tangenta tog kruga
u taki T akko je PTTO.

A
q
r
O
B C
p
K
A
S
M
B L
C
v
u
w
III Podudarnost 62
Dokaz: . Neka je PT tangenta kruga k u taki T. Ako ugao PTO nije
prav, jedan od uglova koji odreuju prave PT i TO je otar. Neka je to
ugao OTX=<90
o
. Neka je l poluprava poluravni OTX sa poetkom u
taki O, takva da je OT,l=180
o
-2. Ako je Y presena taka polupravih
TX i l, trougao OTY je jednakokraki (OTY=OYT=), pa je OT=OY=r.
To nije mogue jer je PT tangenta kruga k, pa sa njim ima samo jednu
zajedniku taku. Dakle, ugao PTO je prav.
. Neka je PTTO. Za svaku taku T
1
PT trougao OTT
1
je pravougli sa
hipotenuzom OT
1
, pa je OT
1
>OT=r. Dakle, proizvoljna taka T
1
prave
PT ne pripada krugu k, pa je PT zaista tangenta tog kruga.
Taka S iz teoreme 2, je dakle centar kruga koji sadri take K, L, M.
Osim toga prave odreene ivicama trougla su na osnovu prethodno
dokazanog tangente tog kruga. Zbog toga se pomenuti krug zove upisani
krug trougla, a na osnovu teoreme 2, u svaki trougao se moe upisati
krug.
Pre nego to preemo na razmatranje druge dve znaajne take
uvedimo dva pojma:
Definicija. Du ija je jedna krajnja taka teme trougla a druga sredite
naspramne ivice naziva se teina du tog trougla.
Definicija. Du ija je jedna krajnja taka teme trougla a druga podnoje
upravne iz tog temena na pravoj odreenoj naspramnom ivicom naziva se
visina tog trougla.
Teorema 4. (O teitu) Teine dui trougla seku se u jednoj taki, koja ih
deli u odnosu 2:1, i to tako da je AT=2TA
1
; gde su: A teme
trougla, A
1
sredite naspramne ivice i T ta presena taka.
Dokaz: Neka su A
1
, B
1
, C
1
sredita ivica BC, CA, AB redom trougla ABC.
Primenom Paove aksiome moe se dokazati da se teine dui AA
1
i BB
1

seku u nekoj taki, oznaimo je sa T. Sa A
2
i B
2
oznaimo sredita dui
AT i BT. Du A
1
B
1
je srednja linija trougla ABC koja odgovara ivici AB

O
X
T
Y
O
T
T
1

III Podudarnost 63
pa je sa njom paralelna i A
1
B
1
=AB. Takoe je B
2
A
2
srednja linija trougla
TAB koja odgovara ivici AB pa je i ona sa njom paralelna i A
2
B
2
=AB.
Na osnovu ranije teoreme o paralelogramu, zakljuujemo da je
etvorougao A
1
B
1
A
2
B
2
paralelogram, pa mu se dijagonale polove u taki
T. Dakle, sada je AA
2
A
2
TTA
1
i BB
2
B
2
TTB
1
tj. AT:TA
1
=BT:TB
1
=2:1. Potrebno je jo dokazati i da teina du CC
1
takoe sadri taku T
i da je CT:TC
1
=2:1. Na isti nain kao u prethodnom sluaju moemo
dokazati i da se teine dui CC
1
i AA
1
seku u nekoj taki T
0
tako da je
CT
0
:T
0
C
1
=AT
0
:T
0
A
1
=2:1. Ali kako je i AT:TA
1
=2:1 to je T
0
=T
(jedinstvenost podele dui bie dokazana u odeljku 8.1), ime je dokaz
zavren.
Taka T iz prethodne teoreme naziva se teite trougla ABC.
Teorema 5. (O ortocentru) Prave odreene visinama nekog trougla seku
se u
jednoj taki.
Dokaz: Neka su p, q, r prave koje sadre temena A, B, C redom trougla
ABC, normalne na njegove odgovarajue visine AA', BB', CC'. Prava AA'
je zajednika normala pravih BC i p, pa je na osnovu teoreme o uglovima
na transverzali BC||p. Slino dokazujemo da je AC||q i AB||r. Prave p i q
ne mogu biti paralelne, jer bi tada bile paralelne i prave BC i AC, to nije
mogue. Dakle, prave p i q se seku i njihovu presenu taku oznaimo sa
R. Presenu taku pravih p i r oznaimo sa Q a pravih q i r sa P.
etvorougao BCQA je paralelogram jer je BC||QA i AB||QC. Na osnovu
teoreme o paralelogramu je BCQA. Slino dokazujemo da je i
etvorougao BCAR paralelogram pa je BCAR. Dakle, vai i QAAR tj.
taka A je sredite ivice RQ trougla PQR a prava AA' odgovarajua
medijatrisa. Analogno, i prave BB' i CC' su medijatrise ivica trougla PQR.
Na osnovu teoreme 1, prave AA', BB', CC' seku se u nekoj taki H.

A
B
T
C
A
1

A
2

B
1

B
2

H
A
B C
A'
B'
C'
R Q
P
III Podudarnost 64
Taka H iz prethodne teoreme naziva se ortocentar trougla ABC.
Centri opisanog i upisanog kruga, teite i ortocentar trougla zovu se
znaajne take trougla.

Razmotrimo jo u kakvom su poloaju znaajne take u zavisnosti
od vrste trougla. Teine dui su uvek u unutranjoj oblasti trougla. Na
osnovu toga moemo zakljuiti da je kod svakog trougla teite u
njegovoj unutranjosti. Isti zakljuak vai i za centar upisanog kruga. Kod
otrouglog trougla podnoja upravnih iz temena su na samim ivicama pa
se same visine seku. Dakle, kod otrouglog trougla ortocentar je u
njegovoj unutranjosti. Kod pravouglog trougla ortocentar je teme kod
pravog ugla. Ortocentar tupouglog trougla je u njegovoj spoljanjosti.
Centar opisanog kruga je u unutranjoj ili spoljanjoj oblasti trougla u
zavisnosti da li je on otrougli ili tupougli. To ovde neemo dokazivati.
Dokaimo samo sledee tvrenje:

B
O
A
P
C
A
B C
A
B
C
III Podudarnost 65
Teorema 6. Centar opisanog kruga pravouglog trougla je sredite njegove
hipotenuze.
Dokaz. Oznaimo sa O sredite hipotenuze AB pravouglog trougla ABC.
Neka je P sredite njegove katete AC. Tada je OP srednja linija tog
trougla koja odgovara kateti BC pa je sa njom paralelna. Iz toga sledi da
OPAC. Na osnovu stava SUS trouglovi OPC i OPA su podudarni pa je
OCOA. Kako je OBOA, sledi da je taka O kao sredite hipotenuze
centar opisanog kruga tog trougla.
Na osnovu prethodno dokazanog moemo izvesti jo dva zakljuka:
1. Teina du koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla jednaka je
njenoj polovini.
2. Ugao nad prenikom kruga je prav.
Kod pravilnog trougla sve znaajne take se poklapaju. Tu taku tada
zovemo centar tog trougla. Kod jednakokrakog trougla teina du,
visina, medijatrisa osnovice i bisektrisa unutranjeg ugla naspram nje
pripadaju jednoj pravoj. Iz toga sledi da su i znaajne take tog trougla na
toj pravoj.
Primer 1. Neka je H ortocentar trougla ABC. Ako su K, L, M, N,
sredita dui AB, AC, HC, HB, dokazati da je etvorougao
KLMN pravougaonik.
Reenje: Dui KL i MN su srednje linije trouglova ABC i HBC i
odgovaraju istoj ivici BC, pa su kao takve podudarne i paralelne
(KLMN=BC; KL,MN||BC). Dakle, etvorougao KLMN je
paralelogram. Dovoljno je dokazati jo i da mu je jedan ugao prav. Ali,
du KN je srednja linija trougla ABH, pa je paralelna sa AH tj. sa visinom
trougla iz temena A. Dakle, KN je upravna na ivici BC, odnosno njoj
paralelnoj dui KL, pa je paralelogram ABCD zaista pravougaonik.
III Podudarnost 66
Primer 2. Dokazati da sredita ivica, podnoja visina i sredita
dui odreenih ortocentrom i temenima proizvoljnog trougla
pripadaju jednom krugu. (Ojlerov
14
krug trougla ili krug devet
taaka)
Reenje: Koristiemo tvrenje dokazano u prethodnom primeru. Ako su
dakle, oznake iste kao u tom primeru, etvorougao KLMN je
pravougaonik. Slino ako je P sredite ivice BC i Q sredite dui AH tada
je i PMQK takoe pravougaonik. Kako je KM zajednika dijagonala tih
pravougaonika oko njih se moe opisati krug (nad KM kao prenikom).
Ostaje da dokaemo da i podnoja visina pripadaju tom krugu. Ali taka
A', kao podnoje visine iz temena A, pripada tom krugu jer je ugao QA'P
prav (a PQ prenik kruga). Slino se dokazuje i za preostale dve take.
Zadaci
1. Dokazati da se izometrijskom transformacijom paralelne prave
preslikavaju u paralelne prave.
2. Neka je S jedina fiksna taka izometrije T : E
2
E
2
. Ako ta
izometrija preslikava neku pravu p te ravni u samu sebe dokazati da
tada Sp.

14
L. Ojler (1707-1783), vajcarski matematiar, dokazao je da trougao odreen
podnojima visina, i trougao odreen sreditima ivica nekog trougla imaju zajedniki
opisani krug. Da pomenutih devet taaka pripada jednom krugu dokazali su 1821 g.
francuski geometriari . V. Ponsele (1788-1867) i . . Brijanon (1783-1864).

A
K L
H
M N
B
C
C'
A
Q
H
K
N
B'
B
A' P
C
L
M
III Podudarnost 67
3. Ako su p, q, r prave neke ravni takve da je p||q i rp, dokazati da je
tada rq.
4. Dokazati da su bisektrise dva naporedna ugla meu sobom normalne.
5. Ako su B' i C' podnoja visina iz temena B i C trougla ABC dokazati
ekvivalenciju: ABAC BB'CC'
6. Ako su kod nekog trougla ortocentar i centar opisanog kruga ista
taka, dokazati da je trougao pravilan. Da li slino tvrenje vai za
bilo koje dve znaajne take trougla?
7. Dokazati da su otrougli trouglovi ABC i A'B'C' podudarni ako su im
podudarne visine CD i C'D', ivice AB i A'B' i uglovi ACD i A'C'D'.
8. Ako je ABCD pravougaonik i ako su trouglovi AQB i APD pravilni i
isto orijentisani, dokazati da je du PQ podudarna dijagonali tog
pravougaonika.
9. Neka su BB', CC' visine trougla ABC (AC>AB) i D taka poluprave
AB takva da je ADAC. Ako je E presek prave BB' i prave koja je u
taki D paralelna sa AC, dokazati da je BE=CC'-BB'.
10. Neka je ABCD konveksni etvorougao kod koga je ABBCCD i
ACBD. Dokazati da je ABCD romb.
11. Neka je H ortocentar trougla ABC kod koga je CHAB. Odrediti meru
ugla ACB.
12. Neka je BC osnovica jednakokrakog trougla ABC. Ako su K i L take
takve da je B(A,K,B) i B(A,C,L) i KBLC, dokazati da osnovica BC
sadri sredite dui KL.
13. Neka je S centar kruga upisanog u trougao ABC. Ako prava koja
sadri taku S i paralelna je ivici BC tog trougla see ivice AB i AC
redom u takama M i N, dokazati da je BM+NC=NM.
14. Ako su P i Q sredita ivica BC i CD paralelograma ABCD, dokazati
da dui AP i AQ dele dijagonalu BD paralelograma na tri podudarne
dui.
15. Neka je ABCD proizvoljan etvorougao i neka su P, Q, K, L, M, N
sredita dui AB, CD, BC, AD, AC, BD redom. Dokazati da dui PQ,
KL, MN imaju zajedniko sredite.
III Podudarnost 68
16. Neka je ABCDEFG konveksan sedmougao. Izraunati zbir
konveksnih uglova koje odreuje poligonalna linija ACEGBDFA.
17. Ako je CD visina nad hipotenuzom AB pravouglog trougla ABC i M i
N sredita dui CD i BD, dokazati da je AMCN.
18. Dokazati da su sredita ivica i podnoje proizvoljne visine trougla
(kod koga nikoje dve ivice nisu podudarne), temena jednakokrakog
trapeza.
19. Neka je ABC pravougli trougao sa pravim uglom kod temena C. Ako
su E i F preseci bisektrisa unutranjih uglova kod temena A i B sa
naspramnim katetama, a K i L podnoja upravnih iz taaka E i F na
hipotenuzi tog trougla, dokazati da je LCK=45
o
.
20. Dokazati da se bisektrise unutranjeg ugla kod temena A i spoljanjih
uglova kod temena B i C trougla ABC seku u jednoj taki, koja je
centar kruga koji dodiruje ivicu BC i prave AB i AC. (tzv spolja
upisani krug trougla)
21. Ako je M unutranja taka trougla ABC, dokazati da je:
AC+BC>AM+BM.
22. Ako je M unutranja taka trougla ABC, a s njegov poluobim,
dokazati da je:
s < AM+BM+CM < 2s.
23. Dokazati da je u svakom trouglu najvie jedna ivica manja od
odgovarajue visine.
24. Ako je AA
1
teina du trougla ABC, dokazati da je od uglova koje
ona odreuje sa ivicama AB i AC vei onaj koji odreuje sa manjom
ivicom.
25. Ako su BB
1
i CC
1
teine dui trougla ABC, i AB<AC dokazati da je
BB
1
<CC
1
.
26. Ako su a, b, c ivice; t
a
, t
b
, t
c
odgovarajue teine dui i s poluobim
nekog trougla, dokazati:
(i)
b c a +
2
< t
a
<
b c +
2
; (ii) s< t
a
+t
b
+t
c
< 2s; (iii) t
a
+t
b
+t
c
>
3
4
(a+b+c).
27. Ako su M i N sredita ivica AB i CD proizvoljnog etvorougla ABCD,
dokazati da je:
III Podudarnost 69
MN
1
2
(BC+AD)
28. Dokazati da je zbir dijagonala konveksnog petougla vei od njegovog
obima.
29. Ako su h
a
, h
b
, h
c
visine koje odgovaraju ivicama a, b, c nekog trougla,
dokazati da vai:
h
b c
h
a c
h
a b
a b c
+
+
+
+
+
<
3
2
.
30. Neka je M sredite ivice CD kvadrata ABCD i P taka dijagonale AC
takva da je 3AP=PC. Dokazati da je ugao BPM prav.
31. Neka su P, Q, R sredita ivica AB, BC, CD paralelograma ABCD. Ako
prave DP i BR seku du AQ u takama K i L dokazati da je KL=
2
5
AQ.
32. Neka je D sredite hipotenuze AB pravouglog trougla ABC (AC>BC).
Ako su E i F preseci polupravih CA i CB sa pravom koja je u taki D
normalna na pravoj CD, a M sredite dui EF, dokazati da je CMAB.
33. Neka su AKLB i ACPQ kvadrati spolja konstruisani nad ivicama AB i
AC trougla ABC. Dokazati da se dui BP i CL seku u taki koja
pripada visini trougla ABC iz temena A.
34. Neka su A
1
i C
1
sredita ivica BC i AB trougla ABC. Ako bisektrisa
unutranjeg ugla kod temena A see du A
1
C
1
u taki P, dokazati da je
ugao APB prav.
35. Ako su P i Q take ivica BC i CD kvadrata ABCD, takve da je
poluprava PA bisektrisa ugla BPQ, odrediti meru ugla PAQ.
36. Neka je P sredite osnovice BC jednakokrakog trougla ABC i Q
podnoje upravne iz take P na kraku AC tog trougla. Ako je S
sredite dui PQ, dokazati da je ASBQ.
37. (i) Dokazati da je centar opisanog kruga najblii najveoj stranici
trougla.
(ii) Dokazati da je centar upisanog kruga najblii temenu najveeg ugla
trougla.
38. Dokazati da u konveksnom petouglu postoje tri dijagonale koje su
podudarne ivicama nekog trougla.
III Podudarnost 70
39. Ako je ABCD konveksan etvorougao, odrediti taku P tako da zbir
AP+BP+CP+DP bude minimalan.
40. Dijagonale AC i BD jednakokrakog trapeza ABCD, osnovice AB, seku
se u taki O i AOB=60
o
. Ako su P, Q, R sredita dui OA, OD, BC
redom, dokazati da je trougao PQR pravilan.
41. Ako su AB i A'B' dve podudarne dui i C i D sredita dui AA' i BB',
takve da je CD=
1
2
AB, odrediti meru ugla koji odreuju prave AB i
A'B'.
42. Neka je ABC trougao kod koga je ABC=15
o
i ACB=30
o
. Ako je D
taka ivice BC, takva da je ugao BAD prav, dokazati da je BD=2AC.
43. Ako je svaka taka neke ravni "plava" ili "crvena", dokazati da u toj
ravni postoji pravilan trougao ija su sva temena iste boje.
44. Ako su: a ivica i d, D najmanja i najvea dijagonala pravilnog
devetougla, dokazati da je D-d=a.
45. Neka je O proizvoljna taka u unutranjoj oblasti trougla ABC, takva
da je OBAOCA. Ako su P i Q podnoja upravnih iz te take na
ivicama AB i AC, a A
1
sredite ivice BC, dokazati da je A
1
PA
1
Q.
46. Neka je CC' visina pravouglog trougla ABC (ACB=90
o
). Ako su O i
S centri upisanih krugova trouglova ACC' i BCC', dokazati da je
bisektrisa unutranjeg ugla ACB normalna na pravoj OS.
47. Ako su a, b, c ivice i , , odgovarajui uglovi trougla, dokazati da
je:
60 90
0 0
+ +
+ +
<
a b c
a b c

.
48. Neka je K sredite ivice CD pravougaonika ABCD i L podnoje
upravne iz temena B na dijagonali AC. Ako je S sredite dui AL,
dokazati da je ugao KSB prav.
49. Dokazati da konveksan n-tougao ne moe imati vie od tri otra ugla.
50. Ako su P, Q, R sredita ivica BC, AC, AB trougla ABC (AB<AC) i D
podnoje visine iz temena A, dokazati da je:
DRPDQP=ABC-ACB.
III Podudarnost 71
51. Ako je (n,m) mrea pravilnih n-touglova kojih se po m sustie u
svakom temenu prekrivajui celu euklidsku ravan, odrediti sve
mogue vrednosti za n i m
15
.
52. Neka je AD odseak bisektrise unutranjeg ugla kod temena A trougla
ABC. Ako je E taka ivice AB takva da je BDEBAC, dokazati da
je DEDC.
53. Ako su BB' i CC' odseci bisektrisa unutranjih uglova trougla ABC
dokazati da je: ABAC BB'CC' (tajner-Lemusova
16
teorema).
54. Neka su AP, BQ, CR redom visina, teina du i odseak bisektrise
trougla ABC. Ako je trougao PQR pravilan, dokazati da je i trougao
ABC takoe pravilan.
55. Neka su ABCD, AEBK, CEFG kvadrati neke ravni istih orijentacija.
Dokazati da su B, D, F kolinearne take i da je taka B sredite dui
DF.
56. Neka je O centar kvadrata ABCD. Ako su P, Q, R take koje dele
njegov obim na tri jednaka dela, dokazati da se minimum zbira
OP+OQ+OR dostie kada je jedna od tih taaka sredite ivice kojoj
pripada.
57. Neka je P konaan skup taaka neke ravni, koje nisu sve na istoj
pravoj, a L skup svih pravih od kojih svaka sadri bar dve take skupa
P. Ako su P
0
P, l
0
L, P
0
l
0
prava i taka takve da:

15
Ovaj problem reio je znameniti starogrki filozof i matematiar Pitagora sa ostrva
Samosa, (VI v. pre n. e.). U zadatku se radi o tzv. pravilnim teselacijama ravni. Pod
teselacijama ravni uopte, podrazumevamo prekrivanje ravni proizvoljnim
mnogouglovima. Mogue je npr. prekriti ravan proizvoljnim podudarnim
etvorouglovima (v. zad. 11.111). Ukoliko dopustimo da u prekrivanju ravni uestvuje
vie (konano mnogo) vrsta pravilnih mnogouglova, tada, osim tri pravilne teselacije iz
zadatka, postoji jo osam tzv. Arhimedovih teselacija. Dokaz tog tvrenja izveo je
nemaki astronom, matematiar i fiziar J. Kepler (1571-1630).
16
D. C. L. Lemus (1780-1863), francuski matematiar, je 1840. g. poslao ovo, na prvi
pogled jednostavno, tvrenje uvenom vajcarskom geometriaru J. tajneru (1796-
1863), koji je izveo dosta sloen dokaz istog. Nakon toga, dato je vie raznih reenja
ovog problema, jedno od njih objavio je francuski matematiar A. Poenkare (1854-
1912), 1908 g.
III Podudarnost 72
(PP)(lL)(Pld(P,l)d(P
0
,l
0
)), gde je sa d(P,l) oznaeno rastojanje
take P od prave l, dokazati da prava l
0
sadri tano dve take skupa
P.
58. Neka je P konaan skup taaka neke ravni, koje nisu sve na istoj
pravoj, dokazati da postoji prava koja sadri tano dve take skupa P
(Silvesterov
17
problem).

17
J. J. Silvester (1814-1897), engleski matematiar, postavio je ovaj problem 1893. g.,
koji u to vreme nije reen i bio je zaboravljen etrdeset godina. Na matematiar J.
Karamata (1902-1967) i maarski matematiar P. Erde (1913-1996) su ga obnovili
1933. g., a maarski matematiar T. Galaj ga je iste godine reio. Posle toga, objavljeno
je vie reenja istog problema, jedno od njih je sugerisano u 57. zadatku. Godine 1961.
veliki kanadski geometriar H. S. M. Kokseter (1907) je dokazao to tvrenje bez
korienja podudarnosti, kao posledicu samo aksioma incidencije i rasporeda.
73
Glava IV
Vektori
4.1 Definicija vektora. Sabiranje vektora
Vektore emo uvesti pomou jedne relacije meu parovima taaka, i to na
osnovu aksioma I, II, IV i V grupe, dakle bez aksioma III grupe (aksioma
podudarnosti). U odeljku 3.7, geometriju zasnovanu na tim grupama
aksioma nazvali smo afina geometrija. Pri definisanju pomenute relacije
koristi se pojam paralelograma, koji smo, u tom odeljku, ve uveli bez
aksioma podudarnosti.
Definicija. Parovi taaka (A,B) i (C,D) su u relaciji ako vai:
(a) ABDC je paralelogram.
ili
(b) A, B, C, D su kolinearne i ABFE i CDFE su
paralelogrami za neke take E, F.
ili
(c) A=B i C=D.

A B
C D
A B C D
E F
A=B C=D
IV Vektori 74
Pre nego to zakljuimo da je ovako uvedena relacija relacija
ekvivalencije, dokaimo jednu pomonu teoremu:
Lema 1. Ako su ABDC i CDFE paralelogrami i A, B, E, F nekolinearne
take, tada je i etvorougao ABFE paralelogram.
Dokaz: Kako vai AB||CD i CD||EF to je, zbog tranzitivnosti relacije
paralelnosti pravih, AB||EF. Treba jo dokazati da je AE||BF.
Razlikovaemo dva sluaja:
1) Neka su ABDC i CDFE paralelogrami u raznim ravnima. Zbog
paralelnosti i razliitosti pravih AC i BD odnosno CE i DF, vai da su
ravni ACE i BDF disjunktne. Razne paralelne prave AB i EF obrazuju
ravan koja te disjunktne ravni ACE i BDF see po paralelnim i razliitim
pravama AE i BF.
2) Neka su ABDC i CDFE paralelogrami neke ravni i neka su G i H
take van ravni tako da je etvorougao ABHG paralelogram. Onda na
osnovu 1) zakljuujemo da su paralelogrami redom: CDHG, EFHG i
ABFE.
Teorema 1.* Relacija je relacija ekvivalencije.
Dakle, skup svih ureenih parova taaka prostora razbijen je na klase
ekvivalencije.
Definicija. Svaku od klasa ekvivalencije na koje je skup ureenih parova,
taaka prostora, razbijen pomou relacije nazivamo vektor.
Dakle, skup svih parova taaka koje su u relaciji sa parom (A,B)
ini jednu klasu ekvivalencije tj. jedan vektor, oznaavaemo ga sa AB .
To moemo zapisati i na sledei nain:
{ } ) , ( ) , ( ); , ( B A Y X Y X AB =

A B
C
D
E F
G H

A B
C D
E F
IV Vektori 75
Vektore emo oznaavati malim latininim slovima npr.
r r r
u v w , , . . .
ako nije potrebno istai o kom se predstavniku klase radi.
Skup svih klasa ekvivalencije, tj. skup svih vektora oznaavaemo sa
r
A.
Ako je AB neki vektor i AB onda je pravac tog vektora prava AB
ili bilo koja njoj paralelna prava. Smer tog vektora je od A ka B. Ako je
A=B, vektor AA nazivamo nula vektor i oznaavamo
r
0. Vektori istog
pravca zovu se kolinearni vektori. Posebno, vektor BA je suprotan
vektor vektora v AB
r
= i oznaava se sa -
r
v . Vektori iji su pravci
paralelni istoj ravni zovu se komplanarni vektori.
Teorema 2. Za svaku taku A i svaki vektor
r
v , postoji jedinstvena taka
B takva da je v AB
r
= .
Dokaz: Najpre ako je
r
v nula vektor tada je B=A traena taka.
Razmotrimo sluaj kada
r
v nije nula vektor. Neka je (C,D) proizvoljan
predstavnik klase
r
v tj. neka je v CD
r
= . Ako taka A ne pripada pravoj
CD tada je traena taka B teme paralelograma CDBA. Ako ACD tada
moemo iskoristiti pomoni paralelogram CDFE, pa je taka B teme
paralelograma EFBA. Na osnovu definicije relacije , u oba sluaja je
(A,B)(C,D). Tada je v CD AB
r
= = . Jedinstvenost sledi iz jedinstvenosti
etvrtog temena paralelograma.
Definicija. Neka je A proizvoljna taka i
r
u ,
r
v proizvoljni vektori. Zbir
vektora AB u =
r
i BC v =
r
je vektor CD v u = +
r r
.
Definicija je korektna ako vektor ne zavisi od izbora take A, a to je
tvrenje sledee teoreme:
Teorema 3. Ako su A, B, C, A', B', C' take, takve da je ' ' B A AB = i
' ' C B BC = tada je i ' ' C A AC = .

A B
C
r
v

r
u

r
u +
r
v
C'
A' B'
IV Vektori 76
Dakle, tvrdimo da vektori AC i ' AC predstavljaju istu klasu koju
smo ve nazvali zbirom vektora. Dokaz izostavljamo, a izvodi se
razlikovanjem sluajeva u kojima se izmeu ostalog koristi i lema 1.
Na osnovu prethodne dve teoreme moemo zakljuiti:
(A,B,C) AC BC AB = + , tzv. pravilo trougla za sabiranje vektora
(take A, B, C ne moraju biti kolinearne).
(A)(
r
v
r
A)(
1
B) v AB
r
= , tzv. pravilo nadovezivanja.
Pokazuje se da skup svih vektora u odnosu na operaciju sabiranja
vektora ini strukturu tzv. komutativne grupe ili Abelove
18
grupe (u
odeljku 3.1, spomenut je pojam grupe; grupa je komutativna ako je
zadovoljena i komutativnost). Svojstva te strukture date su u iskazu
sledee teoreme:
Teorema 4.* (i) Zbir dva vektora je vektor.
(ii) Za sabiranje vektora vai asocijativni zakon.
(iii) Postoji vektor
r
e , tako da za svaki vektor
r
v vai:
r
v +
r
e =
r
v .
(iv) Za svaki vektor
r
v postoji vektor
r
u , takav da je:
r
v +
r
u =
r
e .
(v) Za svaka dva vektora
r
v i
r
u je:
r
v +
r
u =
r
u +
r
v (komutativnost).
Ovde, kao posledicu (ii), moemo navesti tzv. pravilo poligona za
sabiranje vie vektora:
0
1 1 3 2 2 1
r
L = + + + +

A A A A A A A A
n n n
.
Takoe, kao posledicu (v), moemo navesti i tzv. pravilo
paralelograma za sabiranje dva vektora:
Ako su A,B,C nekolinearne take tada je AD AC AB = + ; gde je
ABDC paralelogram.
Posebno istaknimo sledee tvrenje:

18
N. H. Abel (1802-1829), norveki matematiar.

A B
D
C
A
3

A
1

A
2

A
n

IV Vektori 77
Teorema 5. Ako je CD AB = , tada je i BD AC = .
Dokaz: Zaista na osnovu teoreme 2 i teoreme 4 sledi:
BD CD BC AB BC BC AB AC = + = + = + = .
Primetimo da to tvrenje vai nezavisno od toga da li je ABCD
paralelogram ili ne.
Definicija. (Mnoenje vektora celim brojem.) Neka je AB vektor i n
prirodan broj. Tada:
(i) 0 0
r
= AB ;
(ii) AB AB n AB n + = ) 1 ( ;
(iii) ) ( ) ( AB n AB n = .
Dokaz naredne teoreme je neposredan i preputamo ga itaocu.
Teorema 6. Ako je AB proizvoljan vektor i m, n celi brojevi, tada je:
(i) AB AB = 1 ;
(ii) AB n AB m AB n m + = + ) ( ;
(iii) ) ( ) ( AB n m AB mn = .
Zadaci
1. Dokazati:
(i) Za bilo koje tri take je 0
r
= + + CA BC AB .
(ii) Zbir zatvorenog sistema nadovezanih vektora:

1 1 3 2 2 1
A A A A A A A A
n n n
+ + + +

L je nula vektor.
2. Odrediti neke vektore
r
r
r
r
a b c d , , , iji je zbir jednak:
(i) jednom od njih; (ii) razlici neka dva.
3. Neka su A, B, C, D proizvoljne take prostora. Da li vai:
(i) BC AD BD AB + = + ?
(ii) BC BD AC DC AB = + = 2 ?
4. Neka je ABCDE petougao neke ravni. Dokazati da u toj ravni postoji
petougao, ije ivice odreuju vektore, jednake redom vektorima
odreenim dijagonalama petougla ABCDE.
IV Vektori 78
5. Neka je ABCD etvorougao i O proizvoljna taka prostora. U funkciji
vektora a OA
r
= , b OB
r
= , c OC
r
= , d OD
r
= izraziti vektore ivica i
dijagonala datog etvorougla.
6. Neka je O proizvoljna taka i ABCD neki etvorougao. Da li vai
ekvivalencija: ABCD je paralelogram akko je OD OB OC OA + = + ?
7. Neka je ABCD paralelogram i M proizvoljna taka prostora. Ako je O
presena taka dijagonala tog etvorougla, dokazati da je:
MD MC MB MA MO + + + = 4 .
8. Ako su nad ivicama trougla ABC konstruisani paralelogrami ABB
1
A
2
,
BCC
1
B
2
, CAA
1
C
2
, dokazati da vai:
0
2 1 2 1 2 1
r
= + + C C B B A A .
Da li rezultat vai bez obzira da li su konstruisani paralelogrami:
(i) U ili van ravni trougla?
(ii) U oblasti ili van oblasti trougla?
9. Neka su A, B, C, D etiri nekomplanarne take. Da li se dui odreene
tim takama mogu orijentisati tako da zbir dobijenih vektora bude
nula vektor? Pod kojim uslovima se projekcije tih dui na proizvoljnu
ravan mogu orijentisati tako da zbir dobijenih vektora bude nula
vektor?
4.2 n-ti deo vektora. Mnoenje vektora racionalnim
skalarom
Sada emo proiriti operaciju mnoenja vektora celim brojem do
operacije mnoenja vektora racionalnim
brojem. I u ovom odeljku sva tvrenja
mogu se dokazati bez korienja
aksioma podudarnosti. Tako se npr.
naredna teorema moe dokazati u afinoj
geometriji.* U euklidskoj geometriji, u
jednom od sluajeva, ona je direktna
posledica teoreme o srednjoj liniji iz odeljka 3.7.

O
A
1
B
1

A B
IV Vektori 79
Teorema 1.* (i) Ako je A A OA
1 1
= i B B OB
1 1
= tada je
1 1
2 B A AB = .
(ii) Ako je A A OA
1 1
= , A
1
O i ako su B
1
i B take neke prave
koja sadri taku O i razliita je od prave OA
1
onda vai:
B B OB
1 1
= A
1
B
1
|| AB
1 1
2 B A AB = .
Sada emo dokazati da se tzv. paralelnim projektovanjem jednaki
vektori projektuju u jednake vektore.
Teorema 2. (i) Neka su A, B, C, D take neke prave p i A', B', C', D'
take preseka paralelnih pravih, koje sadre take A, B, C, D, i
neke prave p'. Ako je CD AB = tada je ' ' ' ' D C B A = .
Dokaz: (i) Neka su X i Y take takve da je AB X A = ' i CD Y C = ' . Dakle
vai Y C X A ' ' = odnosno, zbog teoreme 5. iz prethodnog odeljka, vai
XY C A = ' ' (1). Takoe je i BX A A = ' i DY CC = ' . Ako su take X i Y
razliite, one se, dakle, nalaze na razliitim paralelnim pravama kroz B
odnosno D, koje pravu p' seku u takama B' i D'

; s druge strane iz (1)
zakljuujemo da su prave XY i A'C'=B'D'=p' paralelne. Dakle, XYD'B' je
paralelogram, tj. vai XY D B = ' ' . Tada je A'C'=B'D' (jer su oba vektora
jednaka sa XY ), pa je, opet na osnovu pomenute teoreme, ' ' ' ' D C B A = ,
to je trebalo dokazati.
Ako je X=Y tada zbog (1), na osnovu definicije vektora zakljuujemo, da
je A'=C' (2). Odatle sledi A=C odnosno B=D (iz CD AB = ), odnosno
B'=D' (3). Traeni zakljuak sledi iz (1) i (3).
Teorema 3. Neka paralelne prave c
0
, c
1
,...,c
n
seku prave a i b u takama
A
0
, A
1
,...,A
n
i B
0
, B
1
,...,B
n
redom. Ako je
n n
A A A A A A
1 2 1 1 0
= + = = L tada
je
n n
B B B B B B
1 2 1 1 0
= + = = L .

A
1
A
0
A
2
A
n-1
A
n

a
B
1

B
0

B
2

B
n-1

B
n
b
...
A B C D
A'
B'
C'
D'
X
Y
p
p
'
IV Vektori 80
Ako je, uz prethodno, i A
0
=B
0
=O tada vai
1 1
B A n B A
n n
= .
Prvi deo je jednostavno uoptenje prethodne teoreme. Drugi deo bismo
dokazivali pomou principa matematike indukcije. Za n=2 tvrenje vai
na osnovu teoreme 1(i). Dalji deo dokaza izostavljamo.
Teorema 4. Neka razne komplanarne prave c
0
, c
1
,...,c
n
seku prave a i b u
takama A
0
, A
1
,...,A
n
i B
0
, B
1
,...,B
n
redom. Ako je
n n
A A A A A A
1 2 1 1 0
= + = = L i
n n
B B B B B B
1 2 1 1 0
= + = = L

i
ako je c
1
||c
0
tada je c
1
paralelna sa svim pravama c
2
,...,c
n
.
Posebno ako je A
0
=B
0
=O onda se iz formulacije moe izbaciti
prava c
0
i uslov c
1
||c
0
.
Napomenimo da se dokaz teoreme 4 svodi na teoremu 3.
Teorema 5.* Za vektore O A u
1
=
r
i
1
OB v =
r
i proizvoljan prirodan broj n
vai:
n(
r
u +
r
v )=n
r
u +n
r
v .

A
1
B
1

A
2
B
2
C
O
A
1

B
1

O
A
n-1

B
n-1

...
B
n

C
A
n

B
1
A
1

O
A
n

B
n

r
v
r
u +
r
v
n
r
u
r
u
n
r
v
n
r
u +n
r
v =n(
r
u +
r
v )
B
1
A
1

A
n

C B
n

O
C
r
u
r
v
r
b
r
a
IV Vektori 81
Konano, moemo definisati i vektor AB
n
1
kao n-ti deo vektora i
vektor AB
n
m
(mZ, nN tj.
m
n
Q), s tim to je naredna teorema 6,
neophodna za obrazloenje korektnosti takve definicije.
Definicija. (i) Vektor AB
n
1
(nN) je vektor CD takav da je AB CD n = .
(ii) Vektor AB
n
m
(mZ, nN) je jednak vektoru
|
|
\
|
AB
n
m
1
1
1
;
pri emu je
m
n
1
1
redukovan razlomak.
Vektor AB
n
1
zovemo n-ti deo vektora AB. Vektor AB
n
m
je
proizvod vektora AB racionalnim brojem, ee kaemo racionalnim
skalarom
m
n
. Lako se dokazuje da je n-ti deo nula vektora nula vektor, pa
je na osnovu toga i proizvod nula vektora racionalnim skalarom takoe
nula vektor.
Posebno AB
2
1
je polovina vektora AB . Ako je AB AC
2
1
= i AB
tada je, u euklidskoj geometriji, taka C sredite dui AB. Sada je jasno,
da se pojam sredita dui moe uvesti i u afinoj geometriji, bez aksioma
podudarnosti.
esto vezu CD k AB = = , kQ zapisujemo u obliku k
CD
AB
= ili
k CD AB = : .
Teorema 6. n-ti deo vektora je jednoznano odreeni vektor.
IV Vektori 82
Dokaz: Odredimo n-ti deo vektora OA;
OA. Oznaimo A=A
n
i oznaimo sa b
neku pravu koja sadri taku O a ne sadri
taku A
n
. Neka su B
1
, B
2
, ...,B
n
take na
pravoj b takve da je:

n n
B B B B OB
1 2 1 1
= + = = L .
Sa A
1
oznaimo presenu taku prave OA
n

sa pravom kroz taku B
1
, koja je paralelna sa A
n
B
n
. Prema prethodnoj
teoremi i definiciji je OA
1
n-ti deo vektora OA
n
tj. OA. Dokaimo
jedinstvenost. Ako bi vailo i
n
OA OA n = '
1
za neku taku A'
1
, tada bi
zbog prethodne teoreme vailo A'
1
B
1
||A
n
B
n
, pa po Plejferovoj aksiomi
sledi A
1
=A'
1
.
Rezultate teoreme 6, iz prethodnog odeljka, i teoreme 5, ovog
odeljka, proirujemo na proizvod vektora racionalnim skalarom:
Teorema 7. Ako su p, q racionalni brojevi i
r
u ,
r
v , AB proizvoljni vektori,
tada vai:
(i) AB q AB p AB q p + = + ) ( ;
(ii) ) ( ) ( AB q p AB pq = ;
(iii) AB AB = 1 ;
(iv) p(
r
u +
r
v )=p
r
u +p
r
v .
Dokaz je neposredan (primena mnoenja vektora i n-tog dela vektora...).

Ako uzmemo u obzir da pored rezultata prethodne teoreme (i)-(iv),
vai i da skup svih vektora ini komutativnu grupu u odnosu na sabiranje
vektora, onda po definiciji kaemo da taj skup ini tzv. vektorski prostor
nad poljem Q.
Teorema 8. (Talesova
19
teorema - specijalni sluaj)
(i) Ako razne komplanarne prave c, b i a||b seku razne prave p i p' u
takama C, B, A i C', B', A' redom i ako za neko kQ vai AB:AC =k, tada
vai ekvivalencija:
b||c ' ' : ' ' C A B A =k

19
Starogrki filozof i matematiar Tales iz Mileta (VII-VI v. pre n. e.).

A
1

B
1

B
n

A=A O
IV Vektori 83
(ii) Ako je A=A' tada iz bilo kojeg od ekvivalentnih iskaza b||c ili
' ' : ' ' C A B A =k sledi ' : ' CC BB =k.
Dokaz: Neka je k=
m
n
redukovan razlomak; mZ, nN, i neka su:
A
1
, A
2
,...,A
|m|-1
, odnosno C
1
,C
2
,...,C
n-1
takve da vai
B A A A AA
m 1 2 1 1
= + = = L i
n n
C C C C AC
1 2 1 1
= + = = L (tj. podelili smo
vektore AB i AC na |m| odnosno n delova). Tvrenje sada sledi na osnovu
teoreme 2 (ii).
Zadaci
1. Neka je ABC trougao i A
1
, B
1
, C
1
sredita ivica BC, CA, AB. Dokazati:
(i) 0
1 1 1
r
= + + CC BB AA ;
(ii)
1 1 1
MC MB MA MC MB MA + + = + + , ako je M proizvoljna taka;
(iii) Postoji trougao PQR takav da za take P, Q, R vai:

1
CC PQ = ,
1
BB PR = ,
1
AA RQ = .
2. Ako su M i N sredita dui AC i BD dokazati da je: MN CD AB 2 = + .
3. U svakom etvorouglu dui odreene sreditima naspramnih ivica i
du odreena sreditima dijagonala seku se u jednoj taki koja je
sredite sve tri dui. Da li rezultat vai i ako je etvorougao:
(i) prostorni ? (ii) nije prost ?
4. Ako su M, N, P, Q, R, S sredita ivica redom, proizvoljnog estougla,
dokazati da je 0
r
= + + RS PQ MN .

C
B
C'
B'
A=A'
A
B
a
b
C
c
p
p
B'
A'
C'
IV Vektori 84
5. Neka su K i L take ivice AD i dijagonale AC paralelograma ABCD,
takve da je
3
1
: = KD AK i
4
1
: = LC AL . Dokazati da su take K, L, B
kolinearne.
6. Neka su A, B, C, D proizvoljne take. Ako je E sredite dui AB i F i
G takve da vai BC EF = i AD EG = , dokazati da su take G, S, F
kolinearne pri emu je taka S sredite dui CD.
7. Take M, N, P, Q su sredita ivica AB, BC, CD, DE petougla ABCDE.
Dokazati da je du XY koja je odreena sreditima dui MP i NQ
paralelna sa pravom AE i odrediti: AE XY : .
8. Taka T je teite figure {A
i
iI} ako vai :
=
I i
i
TA 0
r
. Ako se figura
sastoji od konanog broja taaka A
1
, A
2
,...,A
n
, dokazati da vai:
(i) teite je jedinstveno;
(ii) ako je T teite i O proizvoljna taka prostora tada je:
( )
n
OA OA OA
n
OT + + + = L
2 1
1
.
9. Ako su T i T' teita n-torki (A
1
,A
2
,...,A
n
) i (A'
1
,A'
2
,...,A'
n
), izraunati:
' ' '
2 2 1 1 n n
A A A A A A + + + L .
10. etvorke (A,B,C,D) i (A',B',C',D') imaju zajedniko teite akko je
0 ' ' ' '
r
= + + + DD CC BB AA . Dokazati.
4.3 Proizvod vektora realnim skalarom
Uveli smo vektore i operacije sabiranja vektora i mnoenja vektora
racionalnim skalarom. Sada emo to proiriti na mnoenje vektora
realnim skalarom.
Koristei aksiomu neprekidnosti, moe se uvesti mera vektora istog
pravca (a samim tim i mera dui, za dui istog pravca), na osnovu ega
uvodimo operaciju mnoenja vektora realnim skalarom.
IV Vektori 85
Definicija. Za svaku du AB (AB), svaki
realan broj >0, i svaku taku C neke prave p,
koja je paralelna sa AB, postoje tano dve
take D
1
i D
2
te prave, za koje vai
AB CD CD = =
2 1
gde su
1
CD ,
2
CD ,
AB oznake za mere odgovarajuih vektora odnosno dui.
AB bie onaj od vektora
1
CD i
2
CD koji je istog smera kao AB , a
AB je onaj preostali.
Kao i u sluaju mnoenja vektora racionalnim skalarom, vezu
CD=AB zapiasivaemo i u obliku
AB
CD
= odnosno = AB CD: .
Sledeu teoremu dajemo bez dokaza:
Teorema 1. Skup svih vektora ini vektorski prostor nad poljem R.
Svojstva (i), (ii), (iii) (v. teoremu 7, iz odeljka 4.2) slede iz svojstava
merenja dui na paralelnim pravcima, a (iv) tj. Talesova teorema u polju
R se izvodi iz Talesove teoreme u polju Q (teorema 8, iz odeljka 4.2) i
aksiome neprekidnosti. Napominjemo da dokaz nije sloen, ali zahteva
znanje o graninim vrednostima.
Teorema 2. (Talesova teorema - direktna i obratna)
(i) Ako razne komplanarne prave c, b i a||b seku razne prave p i p' u
takama
C, B, A i C', B', A' tada vai ekvivalencija:
b||c
' '
' '
D C
B A
CD
AB
=
(ii) Ako je, uz prethodno, i A=A'=O tada:
b||c
'
'
OC
OB
OC
OB
= ,
a iz oba ekvivalentna uslova sledi:
'
'
CC
BB
OC
OB
= .

A B
C
D

D
IV Vektori 86
Neposredno se dokazuju sledea svojstva u kojima se algebarski
karakteriu ranije definisani pojmovi (ne)kolinearnosti i
(ne)komplanarnosti vektora:
Vektori
r
u i
r
v su kolinearni akko se bar jedan od njih moe prikazati
pomou drugog. Vektori
r
u i
r
v su nekolinearni akko se nijedan od
njih ne moe prikazati pomou drugog.
Vektori
r
u i
r
v su nekolinearni (kolinearni) akko jednaina
r
u +
r
v =
r
0
po , R ima (nema) tano jedno (tzv. trivijalno) reenje ==0.
Ako je vektor
r
v komplanaran sa
nekolinearnim vektorima
r
a i
r
b , tada se
r
v
moe na jedinstven nain izraziti:
r
v =
r
a +
r
b ,
preko vektora
r
a i
r
b .
Vektori
r
u ,
r
v ,
r
w su komplanarni akko se bar
jedan od njih moe izraziti preko ostala dva.
Vektori
r
u ,
r
v ,
r
w su nekomplanarni akko se
nijedan od njih ne moe izraziti preko ostala
dva.
Vektori
r
u ,
r
v ,
r
w su nekomplanarni
(komplanarni) akko jednaina
r
u +
r
v +
r
w=
r
0 po , , R ima (nema)
samo jedno reenje ===0.
Svaki vektor
r
v moe se na jedinstven nain prikazati pomou tri
nekomplanarna vektora
r
a ,
r
b ,
r
c :
r
v =
r
a +
r
b +
r
c .

Napomena: Za kolinearne, odnosno komplanarne vektore, kasnije emo
koristiti optiji naziv: linearno zavisni vektori u prostoru, a dva
nekolinearna odnosno tri nekomplanarna vektora nazivaemo linearno
nezavisni vektori.

A
B
b a
C
c
p
p
B'
A'
C'
r
b
r
b

r
a
r
a

r
v

C
B
C'
B'
A=A'=
p
p'
b
c
IV Vektori 87
Definicija. Ako je = CB AC : (R i -1), kae se da taka C razlae
ili deli du AB u odnosu .
Primer. Neka su O, A, B, C proizvoljne take. Tada vai:
(i) A, B, C su kolinearne akko OB OA OC ) 1 ( + = , za neko R;
(ii) Ako taka C razlae du AB u odnosu R (-1), tada je:
OB OA OC
1 1
1
+
+
+
=

.
Reenje: (i) OB OA OC ) 1 ( + =
OB OB OA OC + =
) ( OB OA OB OC =
BA BC = .
(ii) Ekvivalentno transformiimo dobijenu
vezu BA BC = :
) ( CA BC BC + = AC CB CB =
AC CB = ) 1 (

=
1
CB
AC
.
Po definiciji je = CB AC : . Iz
1
= sledi =
1
1 +
i
-1 tj.
OB OA OC
1 1
1
+
+
+
=

(-1).
Zadaci
1. Ako je ABCD etvorougao ije su ivice AB i CD paralelne, dokazati
MN DC AB 2 = + , gde su M i N sredita ivica AD i BC. (Stav o
srednjoj liniji trapeza.)
2. Neka su M, N, P, Q sredita ivica AB, BC, CD, DA etvorougla
ABCD. Da li vai da je ABCD paralelogram akko je:
(i) AD BC MP + = 2 i CD BA NQ + = 2 ?
(ii) DA CD BC AB NQ MP + + + = + 2 2 ?

A B C
O
IV Vektori 88
3. Neka su E, F, G sredita ivica AB, BC, CD paralelograma ABCD i
neka prave BG i DE seku AF u takama N i M. Izraziti AF, AM, AN u
funkciji vektora AB i AD. Dokazati zatim da take M i N razlau
du AF u odnosu 2:2:1.
4. Dokazati da se teine dui AA
1
, BB
1
, CC
1
trougla ABC ravni seku u
jednoj taki T za koju vai:
(i)
1
2TA AT = ,
1
2TB BT = ,
1
2TC CT = ;
(ii) ( ) XC XB XA XT + + =
3
1
, za proizvoljnu taku X.
5. Neka su A, B, C, D etiri nekomplanarne take. Ako su A
T
, B
T
, C
T
, D
T

teita trouglova BCD, ACD, ABD, ABC dokazati da se dui AA
T
,
BB
T
, CC
T
, DD
T
seku u jednoj taki T. U kom odnosu ta taka razlae
te dui?
6. Neka su P, Q, R, S teita trouglova ABD, BCA, CDB, DAC. Dokazati
da se poklapaju teita etvorki taaka (P,Q,R,S) i (A,B,C,D).
7. Ako su A, B, C teita trouglova OMN, ONP, OMP dokazati da su
teite trougla MNP, teite trougla ABC i taka O - tri kolinearne
take.
8. Neka je A
1
A
2
A
3
A
4
A
5
A
6
estougao i B
1
, B
2
, B
3
, B
4
, B
5
, B
6
teita
trouglova ija su temena tri uzastopna temena estougla
A
1
A
2
A
3
A
4
A
5
A
6
. (Smatra se da iza A
6
sledi A
1
.) Dokazati da ta teita
odreuju estougao sa tri para paralelnih ivica. Da li tvrenje vai ako
estougao:
(i) nije komplanaran; (ii) nije prost?
9. Neka su O, A, B, C, D proizvoljne take. Dokazati ekvivalenciju: A,
B, C, D su komplanarne akko OC OB OA OD + + = ) 1 ( za
neke , R.
10. Neka je CC
1
teina du trougla ABC i P proizvoljna taka na ivici
AB tog trougla. Ako je l prava koja sadri taku P, paralelna je sa CC
1

i see prave AC i BC u takama M i N, dokazati da je:
BC AC PN PM + = + .
IV Vektori 89
11. Neka je O taka u ravni trougla ABC i D, E take ivica AB odnosno
BC takve da je
n
m
EC
BE
DB
AD
= = . Ako je F presena taka dui AE i
CD, izraziti OF u funkciji OA, OB , OC , m, n.
12. Neka su K, L, M, N take koje pripadaju ivicama AB, BC, CD, DA
etvorougla ABCD. Ako vai:
= = = = NA DN MD CM LC BL KB AK : : : : (1) i ako je
etvorougao KLMN paralelogram, onda je i etvorougao ABCD
paralelogram. Dokazati.
13. Odrediti skup sredita dui PQ ako su P i Q proizvoljne take datih
mimoilaznih pravih p i q.
4.4 Vektori u euklidskoj geometriji
Uveli smo merenje vektora odnosno dui na meusobno paralelnim
pravcima. Ako ukljuimo i preostale aksiome III grupe, prelazimo na
euklidsku geometriju. Dui se onda, kao to smo videli u prethodnoj
glavi, porede bez obzira na pravac, uporeuju se uglovi, definie se
normalnost. U tom sluaju lako se dokazuje:
CD AB = ABCD.
To tvrenje je posledica teoreme o paralelogramu, iz odeljka 3.8.
Kao primer primene vektora u euklidskoj geometriji navodimo
sledeu teoremu:
IV Vektori 90
Teorema. Neka su O i H centar opisanog kruga i ortocentar trougla ABC i
A
1
, B
1
, C
1
sredita njegovih ivica BC, CA, AB. Vai:
(i) AH OA =
1
2
(ii) OH OC OB OA = + + (Hamiltonova
20
teorema)
(iii) ( ) CH BH AH OC OB OA + + = + + 2 .
Dokaz: (i) Vektori
1
OA i AH su kolinearni, pa je AH OA =
1
i
analogno BH OB =
1
za neke ,R, koje treba odrediti. Kako je:
HB AH AB A B
2
1
2
1
2
1
1 1
+ = =
i s druge strane AH HB OA O B A B + = + =
1 1 1 1
, zakljuujemo da je
0
2
1
2
1
r
=
|
\
|
+
|
\
|
AH HB .
Zbog linearne nezavisnosti vektora HB i AH sledi = = tj.
1
2OA AH = .
(ii) OH AH OA OA OA ) OC OB ( OA = + = + = + +
1
2 .
(iii)
1 1 1
2 2 2 OC OB OA CH BH AH + + = + +

) ( 2
) ( ) ( 2
)) ( ) ( ) (( 2
1 1 1
OC OB OA
AB CA BC OA OC OB
AC OA CB OC BA OB
+ + =
+ + + + + =
+ + + + + =

20
V.R. Hamilton (1805-1865), irski matematiar.

A
O
B
1

H
B C
A
1

A
B
H
T
O
C
IV Vektori 91
Primer. Dokazati da su centar opisanog kruga O, teite T i
ortocentar H trougla ABC kolinearne take i da vai HT=2TO.
(Prava koja sadri te tri take zove se Ojlerova prava
21
.)
Reenje: Sa A
1
oznaimo sredite ivice BC. Kako je AT:TA
1
=2:1 na
osnovu primera iz prethodnog odeljka vai:
) (
3
1
3
2
3
1
3
2
3
1
1
OC OB OA OA OA OT + + = + = .
Dakle: ) (
3
1
OC OB OA OT + + = .
Ali na osnovu Hamiltonove teoreme je OC OB OA OH + + = . Tada je
OT OH 3 = , na osnovu ega sledi tvrenje.
Zadaci
1. Neka je taka M sredite ivice DE pravilnog estougla ABCDEF. Ako
je N sredite dui AM i P sredite ivice BC, izraziti NP u funkciji
AB i AF .
2. Dve normalne prave p i q koje se seku u taki M, seku dati krug sa
centrom O u takama A, B, C, D. Dokazati da je:
OM OD OC OB OA 2 = + + + .
3. Odrediti ugao izmeu vektora OA, OB , OC ako take A, B, C
pripadaju krugu sa centrom u taki O i ako vai 0
r
= + + OC OB OA .
4. Neka je O centar pravilnog n-tougla A
1
A
2
...A
n
. Dokazati:
(i) 0
2 1
r
L = + + +
n
OA OA OA ,
(ii)
n
MA MA MA MO n + + + = L
2 1
, ako je M proizvoljna taka
euklidskog prostora.
5. Neka je ABCDEF konveksni estougao kod koga je AB||DE. Ako su K
i L sredita dui odreenih sreditima preostalih parova naspramnih
ivica, dokazati da je K=L ako i samo ako je ABDE.

21
Svojstvo koje je 1765. g. dokazao vajcarski matematiar L. Ojler (1707-1783).
IV Vektori 92
6. Neka su A
1
,A
2
,...,A
n
take prave p i B
1
,B
2
,...B
n
take prave q takve da
vai:
n n n n
B B B B B B A A A A A A
1 3 2 2 1 1 3 2 2 1
: : : :

= L L (n3). Dokazati
da sredita dui A
1
B
1
, A
2
B
2
, ..., A
n
B
n
pripadaju jednoj pravoj.
7. Dokazati da za proizvoljne take A, B, C vai:
(i) BC AB AC + ; (ii) BC AB AC .
Pod kojim uslovima vai "=" u (i) ?
8. Dokazati da za proizvoljne vektore
r
u i
r
v vai: |
r
u +
r
v ||
r
u |+|
r
v |.

9. Neka su A, B, C, D proizvoljne take u prostoru i M i N take na
duima AD odnosno BC takve da je 1 =
NB
CN
MD
AM
. Dokazati da je
tada du MN manja ili jednaka veoj od dui AB i CD.
10. Neka je ABC trougao i Q, K, L, M, N, P take polupravih AB, AC, BC,
BA, CA, CB takve da je AQCPAC; AKBLAB; BMCNBC.
Dokazati da su prave MN, PQ, LK paralelne.
11. Neka je P sredite teine dui AA
1
trougla ABC. Ako je Q presena
taka ivice AC sa pravom BP odrediti AQ:QC i BP:PQ.
12. Neka su X
n
i Y
n
(nN) take ivica AB i AC trougla ABC takve da je
AB
n
AX
n
1
1
+
= i AC
n
AY
n
1
= . Dokazati da postoji taka koja
pripada svim pravama X
n
Y
n
.
13. Neka su P i Q take ivica BC i CD paralelograma ABCD, takve da je
BP:PC=2:3 i CQ:QD=2:5. Ako je X presena taka dui AP i BQ
odrediti odnose u kojima ona razlae te dui.
14. Ako su P i Q take ivica AB i AC trougla ABC, takve da je
1 = +
AQ
QC
AP
PB
, dokazati da teite tog trougla pripada dui PQ.
15. Odrediti teite proizvoljnog etvorougla.
16. Neka su A, B, C take ravni sa iste strane prave p. Ako za neku
taku O prave p vai da je 1 = = = OC OB OA , tada je
1 + + OC OB OA .
IV Vektori 93
17. Ako su
r
u ,
r
v ,
r
w komplanarni vektori takvi da je |
r
u |=|
r
v |=|
r
w|=x,
ispitati u kom sluaju je |
r
u +
r
v +
r
w|=x.
18. Ako su A, B, C, D take kruga sa centrom O, takve da je
0
r
= + + + OD OC OB OA , dokazati da je etvorougao ABCD
pravougaonik.
19. Neka su H i O ortocentar i centar opisanog kruga trougla ABC. Ako je
AHAO, dokazati da je BAC=60
o
.
20. Ako je E presena taka bisektrise unutranjeg ugla trougla ABC kod
temena A sa njegovom ivicom BC, dokazati da je:
AC AB AE
AC AB
AB
AC AB
AC
| | | |
| |
| | | |
| |
+
+
+
= .

94
Glava V
Daljnja primena podudarnosti
5.1 Primena podudarnosti na krug
Krug sa centrom O i poluprenikom AB, gde je AB du, smo definisali
kao skup svih taaka X neke ravni, koja sadri taku O, takvih da je
(O,X)(A,B). Oznaavali smo ga sa k(O,AB). Na osnovu teoreme 1, iz
odeljka 3.3, umesto pomenute relacije moemo pisati i OXAB.
Reiemo nekad i da je krug sa centrom O skup svih taaka neke ravni
koje su na istom odstojanju od take O. Pri tome pod odstojanjem take X
od take O podrazumevamo pozitivan realan broj koji je duina ili mera
dui OX (o meri dui bie vie rei u osmoj glavi). Sada za krug moemo
koristiti i oznaku k(O,r), gde r moe predstavljati du ili meru te dui.
Taaka X u ravni kruga k(O,r), za koju je OX<r, naziva se unutranja
taka kruga. Skup svih unutranjih taaka kruga je unutranja oblast
kruga. Unija kruga i njegove unutranje oblasti naziva se kruna povr.
Taka u ravni kruga, koja ne pripada odgovarajuoj krunoj povri,
naziva se spoljna taka kruga, a skup svih takvih taaka spoljanja oblast
kruga.
Napomenimo da se esto u literaturi umesto termina krug koristi
termin krunica ili kruna linija, a za krunu
povr termin krug.
Jedan od najvanijih pojmova povezanih
sa krugom je pojam tetive. Tetiva nekog kruga
je du AB pri emu su A i B proizvoljne take
na tom krugu. Ako je C podnoje upravne iz

A
B
O
C
IV Vektori 95
centra O tog kruga na tetivi AB, tada se duina dui OC naziva centralno
odstojanje tetive AB. Lako se dokazuje da su dve tetive nekog kruga
podudarne ako i samo ako imaju jednaka centralna odstojanja. Najdua
tetiva nekog kruga naziva se prenik ili dijametar tog kruga. Prenik
kruga sadri centar kruga.
U zavisnosti od odstojanja centra kruga od neke date prave moemo
razmatrati razne poloaje prave
prema krugu. Ako je odstojanje
manje od poluprenika (OC
1
<r) tada
se kae da prava see krug i takva
prava se naziva seica kruga. Seica i
krug imaju dve zajednike take.
Ako je centralno odstojanje jednako
polupreniku (OC
2
=r), kae se da
prava dodiruje krug. Takvu pravu
zvali smo tangentom kruga. Tangenta
kruga ima sa krugom tano jednu zajedniku taku. Vano je primetiti da
je odgovarajui poluprenik normalan na tangentu. U sluaju kada je
odstojanje prave od centra kruga vee od poluprenika kruga (OC
3
>r)
tada prava i krug nemaju zajednikih taaka. Da bi se dali strogi dokazi
iznetih injenica koriste se aksiome neprekidnosti.
Slino razmatranje moemo primeniti i kada se radi o meusobnom
odnosu dva kruga u istoj ravni. Ako su k(O,r
1
) i l(S,r
2
) (r
1
>r
2
) pomenuti
krugovi, mogui su sledei sluajevi:
1. Ako je OS>r
1
+r
2
, tada ni krugovi ni odgovarajue krune povri
nemaju zajednikih taaka.

A
B p
1

C
O
C

p
3

p
2

C
O
S
O S O
S
(1) OS>r
1
+r
2
(2)
OS=r +r
(3) OS=r
1
-r
2

(4) r
1
-
(5) OS<r
1
-r
2

O
S O S
IV Vektori 96
2. Ako je OS=r
1
+r
2
, tada krugovi i odgovarajue krune povri imaju
tano jednu zajedniku taku; u tom sluaju kaemo da se krugovi
spolja dodiruju.
3. Ako je OS=r
1
-r
2
, tada krugovi imaju tano jednu zajedniku taku, ali
je l u krunoj povri k; u tom sluaju kaemo da se krugovi iznutra
dodiruju.
4. Ako je r
1
-r
2
<OS< r
1
+r
2
, tada krugovi imaju tano dve zajednike
take i kaemo da se oni seku.
5. Ako je OS< r
1 -r
2
, tada krugovi nemaju zajednikih taaka, ali je l u
unutranjosti kruga k.
Krugovi neke ravni su koncentrini ili ekscentrini u zavisnosti od
toga da li im se centri poklapaju ili ne.
Ugao izmeu dva kruga koji se seku je ugao izmeu njegovih
tangenti u presenoj taki. Ako je taj ugao prav, krugovi su ortogonalni
(normalni).
5.2 Centralni i periferijski ugao kruga
Neka je k(O,r) krug. Centralni ugao kruga je svaki ugao u ravni kruga
ije je teme taka O. Periferijski ugao kruga je ugao ije je teme neka
taka kruga, a kraci sadre tetive kruga. Tetiva kruga ije su krajnje take
na kracima periferijskog ili centralnog ugla je njihova odgovarajua
tetiva. U tom sluaju kaemo da su ti uglovi nad tom tetivom. Centralni i
periferijski uglovi nekog kruga su jedan drugom odgovarajui ako su nad
istom tetivom i iste orijentacije. Npr. ako su centar kruga i teme
periferijskog ugla sa iste strane prave odreene tetivom, odgovarajui

A
O

M
N
A
M N

O

A,OMN
A,O MN
IV Vektori 97
centralni ugao je konveksan. Ako su te take sa raznih strana te prave,
odgovarajui centralni ugao je nekonveksan.
Veoma je znaajna relacija koja povezuje odgovarajue centralne i
periferijske uglove jednog kruga
22
:
Teorema 1. Centralni ugao je dva puta vei od odgovarajueg
periferijskog ugla kruga tj. ako su A, M, N proizvoljne take
kruga k(O,r) tada je: MON=2MAN.
Dokaz. Razmotrimo sledee sluajeve:
1) Centar kruga pripada kraku AN periferijskog ugla MAN. Tada je
trougao MOA jednakokraki (OM=OA=r) pa su uglovi OMA i MAO
podudarni. U trouglu MOA spoljanji ugao MON jednak je zbiru
nesusednih unutranjih uglova:
MON=OMA+MAO=2MAO=2MAN.
2) Centar kruga pripada unutranjosti periferijskog ugla. Neka je P
druga presena taka kruga sa pravom OA. Tada je (primenjujemo
rezultat sluaja 1):
MON=MOP+PON=2MAO+2NAO=2(MAO+NAO)=2MAN
.
3) Centar kruga je van periferijskog ugla. Ponovo na isti nain
uvedimo taku P i primenimo rezultat prvog sluaja:
MON=PON -POM=2PAN -2PAM=2(PAN -PAM)=2MAN.

Dokaz prethodne teoreme je isti bez obzira da li su take A i O sa iste
ili sa raznih strana prave MN.

22
Pretpostavlja se da je ovo tvrenje prvi dokazao Tales iz Mileta (VII-VI v. pre n. e.).

O
A

2
M
N
A
O

2
2
M N
P
P A
N
M
O
IV Vektori 98
Najznaajnije posledice teoreme 1 su:
Posledica 1. Periferijski ugao nad prenikom kruga je prav.
Dokaz: zasniva se na prethodnoj teoremi i injenici da je centralni ugao
nad prenikom opruen.
Posledica 2. a) Periferijski uglovi kruga nad istom tetivom, ija su
temena sa iste strane prave odreene tom tetivom, su
meusobno podudarni.
b) Periferijski uglovi kruga nad istom tetivom, ija su temena sa
raznih strana prave odreene tom tetivom, su suplementni.
Dokaz: Ovi uglovi odgovaraju istom centralnom uglu, ili centralnim
uglovima iji je zbir jednak 360
o
, u zavisnosti od poloaja temena. U oba
sluaja tvrenje je direktna posledica teoreme 1.
Posledica 3. Ugao odreen tetivom i tangentom u jednoj krajnjoj taki
tetive nekog kruga podudaran je periferijskom uglu nad tom
tetivom.
Dokaz: Neka je MAN periferijski ugao
nekog kruga nad tetivom MN, LM
tangenta tog kruga u taki M tako da je
L,A MN i MB prenik tog kruga. Tada
je BMML i BNMN (posledica 1), pa
su uglovi LMN i MBN podudarni kao
uglovi sa normalnim kracima. Ali na
osnovu posledice 2 su i uglovi MAN i
MBN podudarni, iz ega sledi tvrenje.

Poslednji rezultati omoguuju da

N
O
M N
M
O
O
A

N
M

L
B
IV Vektori 99
se realizuje jedna izuzetno znaajna konstrukcija - konstrukcija
geometrijskog mesta taaka u ravni iz kojih se data du "vidi" pod datim
uglom (o konstrukcijama bie vie rei u narednoj glavi). Radi se zapravo
o sledeem problemu:
Ako je AB du i ugao neke ravni, odrediti skup svih taaka M te
ravni takvih da je AMB.
Neka je p poluprava sa poetnom takom
B takva da je p,BA, n normala u taki
B na polupravoj p i s medijatrisa dui.
Presenu taku pravih n i s oznaimo sa
O. Ako je k krug sa centrom O i
poluprenikom OA, sa L oznaimo presek
tog kruga i poluravni sa rubom AB a kojoj
ne pripada poluprava p. Skup L inae
naziva se luk AB. U drugoj poluravni na
slian nain moemo odrediti luk L'
(simetrian luku L). Dokaimo da je
traeno geometrijsko mesto taaka
(LL')\{A,B}. Da se iz svake take luka L (ili L'), razliite od A i B, du
AB vidi pod uglom sledi iz posledice 3. Pretpostavimo da taka M ne
pripada (LL')\{A,B}. U sluaju kada je M taka A ili B, ugao AMB ne
postoji. Neka je MA,B i AML={N}. Ako je B(A,M,N) u trouglu NMB je
spoljanji ugao AMB vei od nesusednog unutranjeg ugla MNB ().
Ako je B(A,N,M) slinim razmatranjem zakljuujemo da je AMB<, pa
ne moe biti AMB.
Primer 1. Dokazati da se medijatrisa ivice BC i medijatrisa
unutranjeg ugla kod temena A trougla ABC (ABAC) seku u
taki koja pripada krugu opisanom oko tog trougla. Pritom je ta
taka sredite luka BC tog kruga, na kome nije teme A.
Reenje: Neka je N jedna od presenih taaka kruga opisanog oko trougla
ABC i medijatrise ivice BC (takva da je A,NBC). Kako je N na
medijatrisi ivice BC, mora biti NBNC. Dakle, trougao BNC je
jednakokraki, pa su i uglovi NBC i NCB podudarni. Tada je:
BANBCN (periferijski uglovi nad tetivom BN)
NBCNAC (periferijski uglovi nad tetivom CN).

A B
M
n
O
L
s
p
L'
IV Vektori 100
Prema tome, poluprava AN je bisektrisa ugla BAC, ime je tvrenje
dokazano.
Napomenimo da smo izostavili dokaz da je A,B NC i A,C NB.
Dokazivanje rasporeda u ovakvim zadacima esto nije tako jednostavno,
pa ga zbog toga najee ne izvodimo.
Primer 2. Neka su p, q, r prave neke ravni koje se seku u
jednoj taki i dele tu ravan na est podudarnih uglova. Ako su
P, Q, R podnoja upravnih iz proizvoljne take X te ravni
redom na tim pravama, dokazati da je trougao PQR pravilan.
Reenje: Neka je O presena taka pravih p, q, r. Kako je
XPOXQOXRO=90
o
, take O, X, P, Q, R pripadaju krugu k nad OX
kao prenikom. Tada je: PRQPOQ=60
o
; QPRQOR=60
o
(kao
periferijski uglovi kruga k nad tetivama QP i QR), pa je trougao PQR
pravilan.
Zadaci
1. Neka je k krug sa prenikom AB i C taka u ravni tog kruga.
Dokazati:
(i) Ako je C unutranja taka kruga k, tada je ugao ACB tup.
(ii) Ako C pripada krugu k, tada je ugao ACB prav.
(iii) Ako je C spoljanja taka kruga tada je ugao ACB otar.
2. Svi periferijski uglovi nad podudarnim tetivama, u jednom krugu ili u
podudarnim krugovima su podudarni. Dokazati.

A
B C
N
r
q
p
O
P
R
X
Q
IV Vektori 101
3. Ugao izmeu dve seice, koje se seku van kruga, jednak je polovini
razlike centralnih uglova nad tetivama izmeu krakova tog ugla.
Dokazati.
4. Ugao izmeu dve tangente jednog kruga jednak je polovini razlike
centralnih uglova nad lukovima izmeu krakova tog ugla. Dokazati.
5. Ako su krugovi k i l ortogonalni, tangenta ma kojeg od njih sadri
centar drugog. Dokazati.
5.3. Tangentni etvorougao
etvorougao ije su sve ivice tangente jednog
kruga tj. etvorougao u koji se moe upisati
krug, naziva se tangentni etvorougao. Postoji, i
veoma je operativan, kriterijum za utvrivanje da
li je neki etvorougao tangentni. Za dokazivanje
tog kriterijuma koristi se teorema o podudarnosti
tangentnih dui, tj. odseaka tangente od take iz
koje je ona konstruisana na dati krug do take dodira.
Teorema 1. Tangentne dui konstruisane iz iste take van datog kruga su
meusobno podudarne.
Dokaz: Neka su AT
1
i AT
2
tangente nekog kruga k, sa centrom O, u
dodirnim takama T
1
i T
2
. Tada su pravougli trouglovi AT
1
O i AT
2
O
podudarni jer im je hipotenuza AO zajednika, a katete OT
1
i OT
2

podudarne sa poluprenikom kruga. Dakle AT
1
AT
2
.
Sada dokazujemo osnovnu teoremu o tangentnim etvorouglovima:
Teorema 2. etvorougao ABCD je tangentni ako i samo ako je:
AB+CD=BC+AD.

A B
D
C
A O
T
1

T
2

IV Vektori 102
Dokaz: . Pretpostavimo da je etvorougao ABCD tangentni. Neka su P,
Q, R, S dodirne take ivica AB, BC, CD, DA sa upisanim krugom k. Kako
su tangentne dui podudarne, to je: APAS; BPBQ; CQCR; DRDS.
Na osnovu toga je: AP+PB+CR+RD=AS+SD+BQ+QC tj.
AB+CD=AD+BC.
. Sada dokazujemo obratno tvrenje. Neka su u etvorouglu ABCD
zbirovi naspramnih ivica jednaki. Postoji krug k koji dodiruje ivice AB,
BC, i DA tog etvorougla (njegov centar je presek bisektrisa unutranjih
uglova kod temena A i B etvorougla).
Neka je D' presek druge tangente iz take C kruga k i prave AD.
Pretpostavimo da je D'D. i B(A,D',D). Prema ve dokazanom delu
teoreme vai AB+CD=BC+D'A, pa kako je po pretpostavci
AB+CD=BC+DA, to je CD'-CD=D'A-DA, tj. CD'=D'A-DA+CD. Ako je
taka D izmeu taaka D' i A ova relacija postaje CD'=CD+DD' a to je
nemogue na osnovu nejednakosti trougla. Na slian nain dolazimo do
kontradikcije i u sluaju kada D nije izmeu taaka D' i A. Dakle, D'=D,
tj. krug k dodiruje i etvrtu ivicu etvorougla ABCD.
Neposredna posledica ove teoreme je da se u kvadrat, romb i deltoid
(v. zad. 6.11) mogu upisati krugovi.

5.4 Tetivni etvorougao
etvorougao oko koga se moe opisati krug, tj. ije su sve ivice tetive
nekog kruga naziva se tetivni etvorougao. Kao to postoji kriterijum za
utvrivanje da li je etvorougao tangentni, postoji i vana teorema koja
daje neophodan i dovoljan uslov da etvorougao bude tetivni.

A B
P
Q
S
R
C
D
A B
C
D
D'
IV Vektori 103
Teorema 1. Konveksni etvorougao je tetivni ako i samo ako su njegovi
naspramni uglovi suplementni.
Dokaz: . Pretpostavimo, najpre da je etvorougao ABCD tetivni. Kako
je etvorougao konveksan, temena A i C su sa raznih strana prave
odreene dijagonalom BD. Na osnovu posledice 2, iz odeljka 5.2, uglovi
BAD i BCD etvorougla su suplementni.
. Pretpostavimo sada da su naspramni uglovi etvorougla ABCD
suplementni. Neka je k krug opisan oko trougla ABD. Tada se iz etvrtog
temena C tetiva BD vidi pod uglom koji je suplementan uglu kod temena
A, pa i taka C pripada krugu.
esto se pri dokazivanju pojedinih tvrenja koristi i sledea teorema:
Teorema 2. Ako je ABCD konveksan etvorougao i ACBADB tada
je on tetivni etvorougao.
Dokaz ove teoreme vrlo je jednostavan - koristi se injenica da je
geometrijsko mesto taaka iz kojih se du AB vidi pod istim uglom, u
poluravni (ABC - kruni luk.
Vai i obratno tvrenje ali je ono od manjeg znaaja.
Primer 1. Neka su P, Q, R proizvoljne take ivica BC, AC, AB
trougla ABC. Dokazati da se krugovi opisani oko trouglova
AQR, PBR, PQC seku u jednoj taki (tzv. Mikelova taka
23
).
Reenje: Oznaimo krugove opisane oko trouglova AQR, PBR i PQC sa
k
A
, k
B
, k
C
, i unutranje uglove trougla ABC redom sa , , .
Neka je S druga presena taka krugova k
B
i k
C
(slian je dokaz i u
sluaju S=P). Tada su etvorouglovi BPSR i PCQS tetivni, pa je

23
A. Mikel dokazao je ovo tvrenje 1838 g.

A B
C
D

2
A
C
D

2
B
IV Vektori 104
RSP=180
o
- i QSP=180
o
-. Sledi da je RSQ=+, a zatim i
RAQ+RSQ= ++=180
o
. Dakle i etvorougao ARSQ je tetivan, pa se
oko njega moe opisati krug. Ali to je ba krug k
A
, opisan oko trougla
AQR, pa se dati krugovi seku u taki S.
Primer 2. Neka je P proizvoljna taka na kraem luku AB
kruga k opisanog oko pravougaonika ABCD, a L i M podnoja
upravnih iz take P na dijagonalama AC i BD. Dokazati da
duina dui LM ne zavisi od poloaja take P.
Reenje: Neka je taka O centar kruga k. etvorougao PMOL je tetivan
jer je OLP+OMP=180
o
. Kako su uglovi OLP i OMP pravi, prenik
kruga l, opisanog oko etvorougla PMOL je OP tj. poluprenik kruga k.
Dalje, LM je tetiva kruga l koja odgovara periferijskom uglu AOB. Dakle,
bez obzira na izbor take P, du LM je tetiva kruga sa prenikom OA,
koja odgovara periferijskom uglu AOB (odnosno odgovarajuem
konstantnom centralnom uglu). Tetive koje odgovaraju podudarnim
centralnim uglovima podudarnih krugova su meu sobom podudarne, pa
duina dui LM ne zavisi od poloaja take P.
Primer 3. Neka je ABCD konveksan etvorougao. Dokazati da
se krugovi upisani u trouglove ABC i ACD dodiruju ako i samo
ako je etvorougao ABCD
tangentan.
Reenje: U ovom zadatku
ekvivalenciju neemo dokazivati u
dva smera ve direktno. Pre toga
izvedimo neke relacije koje vae kod
proizvoljnog konveksnog etvorougla
ABCD. Neka su P, Q, X dodirne take

A
R
S
Q
D k
A

k
B

k
C

B C
P
A
L
B
C
O
M
P
A
B
P
Q
C
X
Y
D
R
S
IV Vektori 105
upisanog kruga k trougla ABC sa njegovim ivicama AB, BC, CA i R, S, Y
dodirne take upisanog kruga l trougla ACD sa njegovim ivicama CD,
DA, AC. Najpre je:
AX=AP=
1
2
(AX+AP)=
1
2
(AC-CX+AB-BP)=
1
2
(AC-CQ+AB-BQ)
=
1
2
(AC+AB-BC). (1)
Na isti nain dokazujemo i da je AY=
1
2
(AC+AD-DC). (2)
Sada moemo poeti sa dokazivanjem ekvivalencije:
Krugovi k i l se dodiruju akko je X=Y, tj. akko AX=AY. Na osnovu (1) i
(2) je: AX=AY akko AC+AB-BC=AC+AD-DC, odnosno akko
AB+DC=AD+BC. Poslednja jednakost vai akko je etvorougao ABCD
tangentan.
Zadaci
1. Dokazati da dodirne take upisanog kruga dele ivice trougla ABC na
odseke duina: s-a, s-b, s-c, (a, b, c -duine ivica; s -poluobim
trougla).
2. U pravouglom trouglu ABC nad katetom AC kao prenikom
konstruisan je krug, koji see hipotenuzu AB u taki E. Ako tangenta
kruga u taki E see katetu BC u taki D, dokazati da je trougao BDE
jednakokraki.
3. U prav ugao sa temenom A upisan je krug koji dodiruje krake ugla u
takama B i C. Proizvoljna tangenta kruga see prave AB i AC, redom,
u takama M i N (gde je B(A,M,B)). Dokazati da je:
1
3
(AB+AC) < MB+NC <
1
2
(AB+AC).
4. Dokazati da je kod pravouglog trougla zbir kateta jednak zbiru
prenika opisanog i upisanog kruga.
5. Dokazati da etiri od est taaka, u kojima se seku bisektrise
unutranjih uglova konveksnog etvorougla, ukoliko su razliite,
predstavljaju temena tetivnog etvorougla.
IV Vektori 106
6. Neka je u pravouglom trouglu c duina hipotenuze, a i b duine
kateta, a r poluprenik upisanog kruga. Dokazati da je:
(i) 2 2 r c ab + (ii) a b c r + + > 8
7. Ako su P i Q sredita kraih lukova AB i AC kruga opisanog oko
pravilnog tougla ABC, dokazati da ivice AB i AC tog trougla dele
tetivu PQ na tri podudarne dui.
8. etiri kruga sa centrima O
1
, O
2
, O
3
, O
4
dodiruju se spolja dva po dva.
Dokazati:
(i) da je etvorougao O
1
O
2
O
3
O
4
tangentni;
(ii) da su dodirne take ovih krugova temena tetivnog etvorougla.
9. Neka su k
1
, k
2
, k
3
, k
4
etiri kruga od kojih svaki spolja dodiruje jednu
ivicu i po dve poluprave odreene ivicama proizvoljnog konveksnog
etvorougla. Dokazati da su centri tih krugova koncikline take
(pripadaju jednom krugu).
10. Krugovi k i l dodiruju se spolja u taki A. Ako su B i C dodirne take
zajednike spoljanje tangente ovih krugova, dokazati da je ugao BAC
prav.
11. Neka je u konveksnom etvorouglu ABCD ABAD i CBCD (tzv.
deltoid). Dokazati:
(i) u etvorougao ABCD se moe upisati krug;
(ii) oko etvorougla ABCD se moe opisati krug akko je ABBC.
12. Krugovi k i k
1
se spolja dodiruju u taki T. Ako su P i P
1
odnosno Q i
Q
1
presene take pravih p i q koje sadre taku T, sa tim krugovima
redom, dokazati da je PQ||P
1
Q
1
.
13. Neka je MN zajednika tangenta krugova k i l (M i N su dodirne
take) koji se se seku u takama A i B. Izraunati zbir MAN +
MBN.
14. Take simetrine ortocentru trougla u odnosu na njegove ivice
pripadaju krugu opisanom oko tog trougla. Dokazati.
15. Krugovi odreeni sa dva temena trougla i njegovim ortocentrom
podudarni su krugu opisanom oko tog trougla. Dokazati.
IV Vektori 107
16. Neka je t tangenta kruga opisanog oko trougla ABC u temenu A. Ako
prava koja je paralelna sa t, see ivice AB i AC u takama D i E,
dokazati da take B, C, D, E pripadaju jednom krugu.
17. Neka su D i E proizvoljne take polukruga konstruisanog nad dui
AB. Ako je F presek pravih AD i BE, a G presek pravih AE i BD,
dokazati da je FGAB.
18. Neka je M taka kruga k(O,r). Odrediti geometrijsko mesto sredita
svih tetiva kruga ija je jedna krajnja taka M.
19. Dokazati da su podnoja upravnih iz proizvoljne take opisanog
kruga trougla na pravama odreenim njegovim ivicama, tri kolinearne
take. (Prava koja ih sadri naziva se Simsonova
24
prava.)
20. Teme ugla je spoljanja taka kruga k. Kraci tog ugla odreuju na
krugu dva luka, koji su u razmeri 3:10. Vei od tih lukova odgovara
centralnom uglu od 40
o
. Kolika je mera ugla .
21. Dokazati da je ortocentar otrouglog trougla, centar upisanog kruga
ija su temena podnoja visina polaznog trougla.
22. Neka su M i N take simetrine podnoju A' visine AA' trougla ABC u
odnosu na ivice AB i AC i neka je K presek pravih AB i MN. Dokazati
da take A, K, A', C, N pripadaju jednom krugu.
23. Neka je D podnoje visine iz temena A otrouglog trougla ABC i O
centar opisanog kruga tog trougla. Dokazati da je CADBAO.
24. Oko trougla ABC opisan je krug. Ako je taka D dijametralno
suprotna taki A u odnosu na taj krug, dokazati da je ona simetrina
ortocentru trougla u odnosu na sredite ivice BC.
25. Ako je ABCD tetivni etvorougao, E ortocentar trougla ABD i F
ortocentar trougla ABC, dokazati da je etvorougao CDEF
paralelogram.
26. Krugovi sa centrima O
1
i O
2
imaju zajednike take A i B. Prava p,
koja sadri taku A see te krugove u takama M
1
i M
2
. Dokazati da je
O
1
M
1
BO
2
M
2
B.
27. Tri podudarna kruga k
1
, k
2
, k
3
sa centrima O
1
, O
2
, O
3
seku se u taki
B. Neka su A
3
, A
2
, A
1
druge presene take prvog i drugog, prvog i

24
R. Simson (1687-1768), engleski matematiar.
IV Vektori 108
treeg, odnosno drugog i treeg kruga. Dokazati da se prave O
1
A
1
,
O
2
A
2
, O
3
A
3
seku u jednoj taki.
28. Nad dui AB, kao prenikom konstruisan je polukrug sa centrom O.
Neka su C i D take dui AB takve da je COOD. Dve paralelne
prave koje sadre take C i D seku polukrug u takama E i F.
Dokazati da su dui CE i DF normalne na EF.
29. Neka je C taka tetive AB kruga k sa centrom O i D drugi presek
kruga k sa krugom opisanim oko trougla ACO. Dokazati da je
CDCB.
30. Ako je C sredite luka AB i D bilo koja druga taka tog luka, razliita
od C, dokazati da je:
AC+BC > AD+BD.
31. Neka su A i B take van kruga k i prava AB ne see k. Ako su C i D
dodirne take tangenti tog kruga koje sadre take A i B redom,
dokazati da je:
|AC-BD|< AB < AC+BD.
32. Ako je S taka u kojoj se seku prave odreene kracima AD i BC
trapeza ABCD, dokazati da se krugovi opisani oko trouglova SAB i
SCD dodiruju u taki S.
33. Neka su PB i PD tangente kruga k(O,r) u dodirnim takama B i D.
Ako prava PO see krug k u takama A i C (B(P,A,C)), dokazati da je
poluprava BA bisektrisa ugla PBD.
34. etvorougao ABCD upisan je u krug sa centrom O. Dijagonale AC i
BD meusobno su normalne. Ako je M podnoje upravne iz centra O
na pravoj AD, dokazati da je OM=
1
2
BC.
35. Ako je S centar upisanog kruga trougla ABC i N presena taka
poluprave AS sa krugom opisanim oko tog trougla, dokazati da je
NBNSNC. ta predstavlja taka simetrina taki S u odnosu na N ?
36. Neka su P, Q, R sredita lukova BC, AC, AB kruga opisanog oko
trougla ABC, na kojima nisu temena A, B, C. Ako su E i F preseci
prave QR sa ivicama AB i AC, a S centar upisanog kruga tog trougla,
dokazati da je:
(i) APQR;
IV Vektori 109
(ii) etvorougao AESF romb.
37. Neka su AB i BC dve susedne ivice pravilnog devetougla upisanog u
krug, iji je centar taka O. Ako je M sredite ivice AB i N sredite
poluprenika OX, koji je normalan na pravoj BC, dokazati da je
OMN=30
o
.
38. Krugovi k
1
i k
2
seku se u takama A i B. Neka je p prava koja sadri
taku A i krug k
1
see u taki C a krug k
2
u taki D i q prava koja
sadri taku B i krug k
1
see u taki E a krug k
2
u taki F. Dokazati da
je CBDEAF.
39. Krugovi k
1
i k
2
seku se u takama A i B. Odrediti pravu p, koja prolazi
kroz taku A tako da du MN, gde su M i N take u kojima prava p
see krugove k
1
i k
2
bude maksimalne duine.
40. Neka je L podnoje upravne iz bilo koje take K kruga k na njenu
tangentu u taki Tk i X taka simetrina taki L u odnosu na pravu
KT. Odrediti geometrijsko mesto taaka X.
41. U krug je upisan poligon sa neparnim brojem ivica, takav da su mu
svi uglovi podudarni. Dokazati da je taj poligon pravilan.
42. Ako su dijagonale tetivnog etvorougla ABCD upravne u taki S,
dokazati da normala iz take S na pravoj AB sadri sredite dui CD
25
.
43. Duine ivica trougla su 6, 7, 9. Neka su k
1
, k
2
, k
3
krugovi, iji su
centri temena tog trougla i koji se meusobno dodiruju, pri emu
krug, iji je centar teme najmanjeg ugla trougla, ima sa ostalim
krugovima unutranji dodir, a dva preostala kruga se dodiruju spolja.
Izraunati duine poluprenika ta tri kruga.
44. Dva kruga dodiruju se iznutra u taki A. Ako je AB prenik veeg
kruga i tetiva BK veeg kruga dodiruje manji krug u taki C, dokazati
da je poluprava AC bisektrisa ugla BAK.
45. Neka su A
1
, A
2
, A
3
, A
4
proizvoljne take na krugu i B
1
, B
2
, B
3
, B
4

sredita lukova A
1
A
2
, A
2
A
3
, A
3
A
4
, A
4
A
1
redom. Dokazati da meu
duima odreenim krajnjim takama B
1
, B
2
, B
3
, B
4
postoje dve
meusobno upravne.

25
Brahmagupta (598-660), indijski matematiar, prouavao je tetivne etvorouglove.
IV Vektori 110
46. Neka je BC tetiva kruga k. Odrediti geometrijsko mesto ortocentara
svih trouglova ABC pri emu je A proizvoljna taka kruga.
47. Ako u nekom etvorouglu postoje tri tupa ugla, dokazati da je vea
dijagonala ona koja je odreena temenom koje odgovara otrom uglu.
48. estougao ABCDEF upisan je u krug. Ako je ABDE i BCEF,
dokazati da je CD||AF.
49. Neka je ABCD konveksan etvorougao, kod koga je ABD=50
o
,
ADB=80
o
, ACB=40
o
, DBC=BDC+30
o
. Izraunati meru ugla
DBC.
50. Neka je M proizvoljna taka koja pripada uglu sa temenom A. Ako su
su P i Q podnoja upravnih iz take M, na krake tog ugla, a K
podnoje upravne iz temena A na pravoj PQ, dokazati da je
MAPQAK.
51. Osmougao A
1
A
2
...A
8
je upisan u krug i vai A
1
A
2
||A
5
A
6
, A
2
A
3
||A
6
A
7
,
A
3
A
4
||A
7
A
8
. Dokazati da je A
8
A
1
A
4
A
5
.
52. Ako neki krug odseca na ivicama etvorougla podudarne odseke,
dokazati da je taj etvorougao tangentni.
53. Oko kruga opisan je petougao ABCDE ije su duine ivica prirodni
brojevi i kod koga je AB=CD=1. Krug dodiruje ivicu BC u taki K.
Odrediti duinu dui BK.
54. Ako se od tri kruga neke ravni po dva spolja dodiruju, dokazati da je
krug odreen dodirnim takama tih krugova ortogonalan na svakom
od njih.
55. Ako je AE bisektrisa unutranjeg ugla kod temena A otrouglog
trougla ABC (AB<AC, EBC), O centar opisanog kruga, A
1
sredite
ivice BC i A' podnoje visine iz temena A tog trougla, dokazati da je:
(i) B(A',E,A
1
);
(ii) A'AEEAO=
1
2
(ABC-ACB).
56. Dokazati da krug koji sadri dva susedna temena A i B pravilnog
petougla ABCDE i centar O tog petougla, sadri i taku preseka
njegovih dijagonala AD i BE.
IV Vektori 111
57. Neka je H ortocentar trougla ABC, l krug nad dui AH kao prenikom
i P, Q presene take tog kruga sa ivicama AB i AC. Dokazati da se
tangente kruga k u takama P i Q seku na ivici BC.
58. Krug l dodiruje iznutra krug k u taki C. Neka je M proizvoljna taka
kruga l razliita od C. Tangenta kruga l u taki M see krug k u
takama A i B. Dokazati da je ACM MCB.
59. Tri kruga jednakih poluprenika r seku se u taki O i, osim toga, dva
po dva od njih seku se u takama A, B, C. Dokazati da je krug opisan
oko trougla ABC, takoe poluprenika r.
60. Neka je k krug opisan oko trougla ABC i R sredite luka AB tog kruga
na kome nije taka C. Ako su RP i RQ tetive od kojih je prva
paralelna a druga upravna na bisektrisi unutranjeg ugla kod temena A
trougla ABC, dokazati da je:
(i) poluprava BQ bisektrisa unutranjeg ugla kod temena B trougla
ABC;
(ii) trougao koji odreuju prave AB, AC, PR jednakokraki.
61. Nad ivicama trougla ABC sa spoljne strane konstruisani su pravilni
trouglovi ADB, BEC, CFA.
(i) Dokazati da su dui AE, BF, CD meu sobom podudarne.
(ii) Dokazati da se prave AE, BF, CD seku u jednoj taki (tzv.
Torielijevoj
26
taki tog trougla), pod uglom 60
o
.
62. Neka je X unutranja taka trougla ABC takva da je:
BXCBAC+60
o
, AXCABC+60
o
, AXBACB+60
o
. Ako su
P, Q, R druge presne take pravih AX, BX, CX sa krugom opisanim
oko trougla ABC, dokazati da je trougao PQR pravilan.
63. Neka su P, Q, R dodirne take upisanog kruga k(S,r) trougla ABC sa
njegovim ivicama BC=a, AC=b, AB=c (b>c) i P
i
, Q
i
, R
i
; i{a,b,c}
dodirne take spolja upisanih krugova k
i
(S
i
,r
i
) sa pravama BC, AC,
AB. Neka je dalje: l(O,R) krug opisan oko tog trougla, s poluobim, A
1

sredite ivice BC, M i N presene take prave OA
1
sa krugom l
(N,ABC) i M, N podnoja upravnih iz tih taaka na pravoj AB.
Dokazati da je:
(i) AQ
a
=AR
a
=s; (ii) AQ=AR=s-a; (iii) QQ
a
=RR
a
=a;

26
E. Torieli (1608-1647), italijanski matematiar i fiziar.
IV Vektori 112
(iv) PP
a
=b-c; (v) P
b
P
c
=b+c; (vi) A
1
sredite dui PP
a
i P
b
P
c
;
(vii) A
1
N=
r r
a

2
; (viii) A
1
M=
r r
b c
+
2
; (ix) r
a
+r
b
+r
c
=4R+r;
27

(x) NN=
r r
a
+
2
; (xi) MM=
r r
b c
2
; (xii) NB=AM=
b c
2
;
(xiii) AN=BM=
b c +
2
; (xiv) MN=b.

27
Ovo svojstvo trougla otkrio je francuski matematiar S. A. . Luilie (1750-1840),
1790. g.
IV Vektori 113
5.5 Relacija upravnosti prave i ravni
Ve smo videli da kada je u pitanju meusobni poloaj prave p i ravni
postoje dve mogunosti:
prava p pripada ravni ili nema sa njom zajednikih taaka; tada je
p||,
prava p ima sa ravni tano jednu zajedniku taku; tada prava p see
ili prodire ravan .
Sada emo upoznati jedan specijalan sluaj prodiranja:
Definicija. Prava n je upravna (normalna, ortogonalna) na ravni u
oznaci n ako prava n prodire ravan i upravna je na svakoj pravoj
ravni , koja sadri prodornu taku. Tada se, takoe, kae i da je ravan
upravna (normalna, ortogonalna) na pravoj n u oznaci n.
Dokazujemo jednu znaajnu teoremu:
Teorema 1. Ako prava n prodire ravan u taki P i pri tome je upravna
na dvema raznim pravama a i b, koje pripadaju ravni i
sadre taku P, tada je n.
Dokaz (Koi
28
): Dovoljno je dokazati da je prava n upravna na nekoj
pravoj c ravni , koja sadri taku P.
Neka je l (Pl) proizvoljna prava koja
see prave a, b, c redom u takama A, B,
C i E, F take prave n sa raznih strana
take P, takve da je PEPF. Tada su
podudarni pravougli trouglovi EPA i
FPA (PAPA, EPFP) i EPB, FPB
(PBPB, EPFP), pa sledi da je AEAF i
BEBF. Na osnovu toga zakljuujemo da
su podudarni trouglovi EAB i FAB, pa je EBAFBA, a onda i
EBCFBC. Sledi da su trouglovi EBC i FBC podudarni i na osnovu
toga je CECF. Na kraju podudarni su trouglovi EPC i FPC (stav SSS),
pa su suplementni uglovi EPC i FPC podudarni, dakle pravi, to znai da
je nc.

28
A. L. Koi (1789-1853), francuski matematiar izveo je ovaj dokaz 1813. g.

A B C
E
n
P

a b c
F
l
IV Vektori 114
Teorema 2. Postoji tano jedna prava koja sadri datu taku A i upravna
je na datoj ravni .
Dokaz: Najpre emo dokazati da takva prava postoji. Razmotrimo dva
sluaja:
1) A. Neka je p proizvoljna prava ravni , B podnoje upravne iz
take A na pravoj p (jedinstvena takva prava postoji na osnovu teoreme 7,
iz odeljka 3.4), q prava ravni , koja sadri taku B i normalna je na
pravoj p i taka C podnoje upravne iz take A na pravoj q. Dokazaemo
da je prava AC upravna na ravni . Neka je D taka prave p, takva da je
ACBD. Tada su pravougli trouglovi ABC i DCB podudarni (BCCB,
ACDB), pa je i ABDC, odakle sledi da su podudarni i trouglovi ABD i
DCA (ABDC, ADDA, BDCA). Prema tome ABDACD, znai da
je prava AC upravna na pravama DC i q, pa je po teoremi 1, AC.
2) A. Neka su p i q dve prave ravni , koje se seku u taki A i
takve da je pq i neka je r prava koja ne pripada ravni , sadri taku A i
upravna je na pravoj p. Prave q i r se seku (u taki A), pa odreuju neku
ravan . Neka je n prava ravni upravna na q u taki A. Dokazaemo da
je prava n upravna na ravni . Kako je p (pq, pr), to je pn a,
uzimajui u obzir da je qn, po teoremi 1, sledi n.
Sada dokazujemo jedinstvenost pomenute normale. Pretpostavimo
suprotno, da postoje dve prave n i n
1
, koje sadre taku A i obe su
upravne na ravni . Prave n i n
1
se seku, pa odreuju neku ravan koja

A
B C
p
q

D
A
b
n n
1

A
p
r
n
q

IV Vektori 115
see po pravoj b. Tada bi u ravni postojale, kroz taku A, dve normale
n i n
1
na pravu b, a to je nemogue na osnovu pomenute teoreme, iz
odeljka 3.4.
Teorema 3. (O tri normale) Neka je prava AB upravna na ravan u taki
B i prava BC upravna na pravoj p ravni u taki C. Tada je
prava AC upravna na pravoj p.
Dokaz: Neka je D taka prave p takva da
je ABCD. Tada su pravougli trouglovi
ABC i DCB podudarni, odakle
zakljuujemo da je ACBD, pa su
podudarni i trouglovi ABD i DCA
(ADDA, BDCA, ABDC). Dakle
ABDACD, tj. ACp.
Zadaci
1. Dokazati da postoji tano jedna ravan koja sadri datu taku i upravna
je na datoj pravoj.
2. Ako su dve ravni upravne na istoj pravoj, dokazati da su meu sobom
paralelne.
3. Ako su prave m i n paralelne i m, tada je n. Dokazati.
4. Ako su prave m i n upravne na istoj ravni, dokazati da su meu sobom
paralelne.
5. Neka prava AC ne pripada ravni i nije upravna na njoj, ali je
upravna na jednoj pravoj p ravni , koja sadri taku C i neka je B
podnoje normale iz A u ravni . Dokazati da je BCp.
5.6 Diedar. Ortogonalnost ravni
Na slian nain, kao to se u ravni definiu pojmovi ugaone linije i ugla, u
prostoru definiemo diedarsku povr i diedar:

A
B C
D

p
IV Vektori 116
Definicija. Diedarska povr
1
p
2
je unija dve poluravni p
1
i p
2
sa
zajednikom poetnom pravom p. Prava p se naziva ivica, a poluravni p
1

i p
2
strane te diedarske povri.
Moe se dokazati (dokaz nije jednostavan) da svaka diedarska povr
1
p
2
(p
1
p
2
) deli prostor na dva disjunktna skupa, koji se nazivaju
diedarske oblasti.
Definicija. Unija diedarske povri i jedne od diedarskih oblasti, koje su
odreene tom diedarskom povri, naziva se diedar.
Analogno situaciji u ravni - kako jedna ugaona linija odreuje dva
ugla, tako i jedna diedarska povr odreuje dva diedra. I ostali pojmovi su
povezani, pa se tako definiu oprueni diedri, susedni diedri, unakrsni
diedri itd...
Od posebnog znaaja je pojam nagibnog ugla
diedra:
Definicija. Ugao, po kome neka ravan , upravna na
ivici p diedra
1
p
2
, see taj diedar, naziva se nagibni
ugao diedra ili krae ugao diedra.
Moe se dokazati, a to je potrebno zbog
korektnosti definicije, da nagibni ugao diedra ne zavisi od izbora ravni .
Dokazuje se da su diedri podudarni ako i samo ako su im podudarni
nagibni uglovi.
Takoe, moe se uvesti relacija ">" izmeu diedara, pa se za jedan
diedar kae da je vei od drugog, ako mu je vei nagibni ugao.
Za konveksni diedar se kae da je otar, prav ili tup u zavisnosti da li
mu je nagibni ugao otar, prav ili tup. Ovi pojmovi omoguuju da se
definie relacija ortogonalnosti ravni.
Definicija. Neka se ravni i seku po pravoj p. Ugao manjeg od diedara,
koje te ravni odreuju, naziva se ugao izmeu tih ravni. U specijalnom
sluaju, kada je taj ugao prav, kaemo da je ravan normalna na ravni
u oznaci .
Od posebnog znaaja je sledea teorema:
Teorema 1. Ako je prava n normalna na ravni , svaka ravan , koja
sadri pravu n, normalna je na ravni .

p

2

IV Vektori 117
Dokaz: Neka je a =p. Kako je n,
to je prava n upravna na pravoj p u
nekoj taki N. Oznaimo sa s pravu
ravni upravnu na pravoj p u taki N.
Kako je pn i ps, prava p je upravna i
na ravni odreenoj pravama n i s, dakle
nNs je nagibni ugao diedra p. Iz n
sledi ns, pa je nagibni ugao prav i po
prethodnoj definiciji ravan je upravna na ravni .
Zadaci
1. Neka je i A. Ako je n prava koja sadri taku A i upravna je na
ravni , dokazati da n.
2. Ako je jedna ravan upravna na dvema ravnima, koje se seku, dokazati
da je ta ravan upravna i na presenoj pravoj ovih ravni.
3. Ako je ravan normalna na presenoj pravoj ravni i , dokazati da
je i .
4. Ako su iz take P u unutranjosti diedra konstruisane normale na
strane diedra, one tada odreuju ugao suplementan nagibnom uglu
diedra. Dokazati.
5. Da li je je tano tvrenje: Ako je i , tada je ||.
5.7 Ugao prave prema ravni. Ugao dveju mimoilaznih
pravih.
Upoznaemo najpre pojam ortogonalne projekcije neke figure na neku
ravan.
Definicija. Ortogonalna (normalna) projekcija neke take na neku ravan
je podnoje normale, koja sadri tu taku, na tu ravan. Skup ortogonalnih
projekcija svih taaka neke figure na neku ravan naziva se ortogonalna
(normalna) projekcija te figure na tu ravan.

N
n
s
p

IV Vektori 118
Teorema 1. Ortogonalna projekcija prave p na neku ravan , na koju nije
normalna, je prava p'.
Dokaz: Neka je ravan odreena pravom p
i takom A' (ortogonalnom projekcijom
take A prave p na ravan ) Kako ravan
sadri pravu AA', upravnu na , to je, po
teoremi iz prethodnog odeljka . Ali tada
ravan sadri i sve prave XX'; gde Xp
(videti zadatak 1, iz prethodnog odeljka).
Ako sa p' oznaimo , na osnovu
prethodnog zakljuujemo da je svaka taka ortogonalne projekcije prave
p na ravan na pravoj p'. Na slian nain zakljuujemo i da je svaka
taka prave p' ortogonalna projekcija neke take prave p na ravan .
Dakle, traena ortogonalna projekcija je zaista prava p'.
Definicija. Otar ugao koji prava p obrazuje sa svojom ortogonalnom
projekcijom p' u ravni naziva se ugao prave p prema ravni . Specijalno
u sluaju kada je p, taj ugao je prav.
Dve mimoilazne prave nemaju zajednikih taaka, pa i ne odreuju
nijedan ugao. Meutim, moe se definisati ugao dveju mimoilaznih
pravih. Posebno e biti znaajan sluaj kada je taj ugao prav.
Definicija. Ugao dveju mimoilaznih pravih je ugao koji odreuju njima
paralelne prave p
1
i q
1
, koje se seku u nekoj taki S.
Moe se dokazati da taj ugao ne zavisi od izbora take S.
Korienjem ovog pojma, moemo uoptiti neka, od ranije poznata,
tvrenja.
Teorema 2. Neka je p prava upravna na dve prave a i b, ravni , koje se
seku. Tada je p.
Dokaz: Dokaimo najpre da ne moe biti p||. Neka je q prava koja sadri
presenu taku pravih a i b, i paralelna je sa pravom p. U tom sluaju iz
relacija p||q i a||a, na osnovu definicije ugla mimoilaznih pravih, sledi da
je qa. Na isti nain se dokazuje i da je qb. Tada je na osnovu Koijeve
teoreme q. Dakle, ne moe biti p|| jer bi u tom sluaju bilo i q||.

p
p'

IV Vektori 119
Neka je p={A}. i neka su a' i b' prave ravni , koje sadre taku A i
paralelne su redom sa pravama a i b. Kako je pa i pb, to je, po
definiciji ugla mimoilaznih pravih, pa' i pb', odnosno po Koijevoj
teoremi p.
Teorema 3. Ako je prava n upravna na ravni , tada je n upravna na svim
pravama ravni .
Dokaz: Neka je l prava ravni i neka je n={A}. Ako Al tvrenje
sledi neposredno. Pretpostavimo sada da Al. Neka je l' prava ravni
koja sadri taku A i paralelna je pravoj l. Tada je nl', pa je i nl.

Zadaci
1. Dokazati da postoji tano jedna prava koja see svaku od dve date
mimoilazne prave pod pravim uglom (tzv. zajednika normala
mimoilaznih pravih).
2. Ugao prave prema ravni, na koju nije upravna, manji je od ugla koji
ova prava obrazuje sa ma kojom drugom pravom te ravni. Dokazati.
3. Ako su dve prave paralelne, onda su i njihove projekcije na istu ravan
takoe paralelne. Dokazati.
4. Neka su A, B, C, D etiri nekomplanarne take takve da je ABCD,
ADBC, ACBD. Ako je BAC prav ugao, dokazati da su i uglovi
CAD i BAD pravi.

p
q
a
b
A

a
b
p
a
b
A
n
l
l'

IV Vektori 120
Razni zadaci (normalnost pravih i ravni)
1. Ako su dve ravni upravne na istoj pravoj, one su meu sobom
paralelne. Dokazati.
2. Ako je prava n upravna na jednoj od dveju paralelnih ravni, upravna
je i na drugoj. Dokazati.
3. Ako je prava AA' upravna na ravan (A'), i B proizvoljna taka te
ravni, dokazati da je AA'<AB.
4. Neka se prave m i n seku. Ako je mn i n paralelna sa nekom ravni ,
da li je m||?
5. Odrediti geometrijsko mesto taaka u ravni ija su odstojanja od
date take P meu sobom jednaka.
6. Tri nekolinearne poluprave OA, OB, OC ravni p imaju zajedniku
poetnu taku O. Ako poluprava OP gradi sa svakom od polupravih
OA, OB, OC podudarne uglove dokazati da je OP.
7. Neka je ABC jednakokrakopravougli trougao ravni sa pravim uglom
kod temena A. Ako je a prava takva da Aa, a i M proizvoljna
taka prave a, odrediti geometrijsko mesto taaka:
(i) teita trouglova BMC;
(ii) podnoja visina BB' i CC' trouglova BMC;
(iii) ortocentara trouglova BMC.
8. Neka su A i B sa iste strane ravni . Odrediti u ravni taku M tako
da je zbir dui AM i MB najmanji.
9. Neka se dve meu sobom upravne ravni i seku po pravoj s.
Dokazati da je svaka prava ravni koja je upravna na pravoj s,
upravna i na ravni .
10. Ako je za neke ravni , , : || i , dokazati da je .
11. Neka su prave a, b, c upravne na pravoj p u istoj taki N. Dokazati da
su prave a, b, c komplanarne.
12. Neka je PQ zajednika normala dveju mimoilaznih pravih p i q (Pp,
Qq). Ako prava c see prave p i q redom u takama A i B, takvim da
je APBQ, Dokazati da je PABQBA.
IV Vektori 121
13. Neka su A, B, C, D etiri nekomplanarne take takve da je prava AD
upravna na ravni odreenoj takama B, C, D. Ako je DE visina
trougla DBC, dokazati da je ravan odreena takama A, D, E upravna
na ravan odreenu takama A, B, C.
14. Neka su A, B, C, D etiri nekomplanarne take takve da je prava AD
upravna na ravni odreenoj takama B, C, D. Ako je BF visina trougla
ABC i BK visina trougla DBC, dokazati da je ravan odreena takama
B, F, K upravna na ravan odreenu takama A, B, C.
15. Neka su i dve ravni i p i q dve prave takve da je p i q.
Dokazati ekvivalenciju: || p||q
16. Neka su p i q mimoilazne, meu sobom upravne prave. Ako je ravan
upravna na pravoj p, dokazati da je q||.
17. Neka su M, N, P, Q take ravni takve da je MNPQ={S} i MSNS i
PSQS. Neka je A taka van ravni takva da je AMAN i APAQ.
Dokazati da je AS.

122
Glava VI
Konstrukcija ravnih figura
Konstruktivni zadaci u geometriji su posebna vrsta zadataka, koji
zahtevaju naroitu preciznost i podrazumevaju odreenu formu reavanja.
U zadatku se zahteva da se primenom lenjira i estara tj. koristei neke
osnovne konstrukcije, konstruiu odreene geometrijske figure (trougao,
etvorougao, krug, prava, taka,...) koje zadovoljavaju postavljene
zahteve. Ti zahtevi mogu biti razliiti, bilo da neka du ili ugao treba da
budu podudarni datoj dui ili uglu, bilo da traena figura bude u nekom
karakteristinom poloaju prema nekim datim figurama.
Vano je istai da se ovde ne radi o crtanju, ve konstrukciji koja
predstavlja niz koraka od kojih je svaki neka osnovna konstrukcija. Osim
toga, u zadatku je potrebno da se obrazloi kako se konstrukcija moe
izvesti, dokae tanost reenja i diskutuje broj reenja. Zadatak se smatra
reenim, ako je ukazano na nain konstrukcije figure i ako je dokazano da
se kao rezultat naznaenih konstrukcija dobija ba figura koja
zadovoljava sve postavljene uslove.
Osnovne konstrukcije, delimo u dve grupe. Prve zovemo: osnovne
konstrukcije koje se mogu realizovati lenjirom, a druge: osnovne
konstrukcije koje se mogu realizovati estarom.
Osnovne konstrukcije koje se mogu realizovati lenjirom su:
1. konstrukcija prave koja sadri dve date take;
2. konstrukcija poluprave sa datom poetnom i jo jednom
svojom takom;
3. konstrukcija dui ije su krajnje take dve date take.
Osnovne konstrukcije koje se mogu realizovati estarom su:
VI Konstrukcija ravnih figura 123
4. konstrukcija kruga iji je centar data taka i poluprenik data
du;
5. konstrukcija krunog luka kome su centar, dve krajnje take i
jedna taka, etiri date take.
Koristei samo prvu grupu osnovnih konstrukcija ne mogu se izvriti
sve konstrukcije koje se mogu dobiti primenom obe grupe. Primer za to je
konstrukcija sredita date dui. U tom sluaju kaemo da nije mogua
konstrukcija sredita dui samo pomou lenjira. Ali ima konstruktivnih
zadataka koji se ne mogu reiti ni primenom obe grupe osnovnih
konstrukcija. Najpoznatiji meu njima su problem trisekcije ugla i
problem kvadrature kruga. Prvi glasi: konstruisati dve poluprave koje
dati ugao dele na tri podudarna, a drugi: konstruisati kvadrat jednake
povrine kao dati krug
29
. U oba sluaja kaemo da zadatak nije mogue
reiti primenom lenjira i estara. Osim ovih, postoji jo mnogo slinih
problema za koje je dokazano da se ne mogu reiti samo pomou lenjira i
estara
30
.
Pri reavanju zadataka neemo konstrukciju uvek svoditi na
osnovne, ve emo koristiti neke jednostavne iz njih izvedene. Te
najjednostavnije konstrukcije, izvedene iz osnovnih, nazivaju se
elementarne konstrukcije. U toku rada njih emo smatrati poznatim i
neemo ih objanjavati niti dokazivati njihovu ispravnost. Navedimo
sledee elementarne konstrukcije:
konstrukcija medijatrise dui;
konstrukcija bisektrise ugla;
konstrukcija paralelnih pravih (polupravih, dui);

29
Ovi problemi javlili su se jo u Staroj Grkoj. Osim njih tada je postavljen i tzv.
problem udvostruenja kocke: konstruisati ivicu kocke ija je zapremina dva puta vea
od kocke date ivice. Nemogunost konstrukcije samo pomou lenjira i estara, za sva tri
prethodna problema, dokazana je u XIX veku, nakon razvitka teorije grupa koju je otkrio
francuski matemetiar E. Galoa (1811-1832). Dokaz, za problem udvostruenja kocke,
izveo je francuski matematiar P. L. Vancel (1814-1848), 1837. g.
30
uveni nemaki matematiar C. F. Gaus (1777-1855) je 1796. g. dokazao, da je
pravilan n-tougao mogue konstruisati pomou lenjira i estara ako i samo ako je
n=2
k
p , gde je p ili 1 ili prost broj koji se moe napisati u obliku 2 1
2
l
+ , za
l = 0 1 2 , , , . . . (Fermaovi brojevi). Dakle, pravilan n-tougao je mogue konstruisati
pomou lenjira i estara za n = 3 4 5 6 8 10 12 16 17 , , , , , , , , , . . ., a nije mogue konstruisati za
n = 7 9 11 13 14 15 18 19 , , , , , , , , . . . . Inae, Fermaovi brojevi nisu svi prosti (npr. za l=5).
konstrukcija normalnih pravih (polupravih, dui);
konstrukcija dui podudarne datoj dui;
konstrukcija ugla podudarnog datom uglu;
konstrukcija sredita dui;
konstrukcija tangente datog kruga iz date take;
konstrukcija trougla ije su ivice podudarne trima datim
duima;
konstrukcija trougla kome su odgovarajua ivica i dva ugla
podudarni datoj dui i datim uglovima;
konstrukcija trougla kome su dve ivice i njima zahvaeni ugao
podudarni datim duima i datom uglu;
konstrukcija trougla kome su dve ivice i ugao naspram jedne
od njih podudarni datim duima i datom uglu, pri emu je
poznato da je ugao naspram druge ivice otar, prav ili tup;
konstrukcija geometrijskog mesta taaka iz kojih se data du
vidi pod datim uglom.
Reavanje konstruktivnog zadatka (konstruisati figuru koja
zadovoljava uslove A) sastoji se iz etiri etape:
(I) Analiza je razmatranje mogunosti da se doe do reenja. U ovoj
etapi pretpostavljamo da je zadatak reen tj. da figura zadovoljava
uslove A. Zatim razmatramo odnose izmeu datih i traenih
elemenata i dolazimo do uslova B koje figura zadovoljava, a
pomou kojih se moe lake konstruisati. Na kraju dokazujemo
AB.
(II) Konstrukcija se sastoji od toga da se polazei od zadatih elemenata,
primenom konanog broja osnovnih i elementarnih konstrukcija,
doe do traene figure , tako da zadovoljava uslove B. Pri tome je
obavezno da se svaki od koraka opie.
(III) Dokaz je etapa u kojoj treba dokazati da ovako konstruisana figura
zadovoljava uslove zadatka tj. uslove A. Zapravo dokazujemo
BA. Pri tome su neki delovi dokaza neposredni, pa kaemo da je
taj deo ispravan "po konstrukciji".
(IV) Diskusija se sastoji u ispitivanju egzistencije i broja reenja u
zavisnosti od datih uslova A.
Na kraju napomenimo da se u ovoj glavi izvode konstrukcije
primenom podudarnosti. U narednim glavama reavaemo konstruktivne
zadatke primenom drugih metoda (primenom izometrije, homotetije,
slinosti, itd.). Takoe, na slian nain se mogu reavati i konstruktivni
zadaci u prostoru.
Ceo tok reavanja konstruktivnih zadataka pokazaemo na nekoliko
primera:
Primer 1. Konstruisati krug k koji sadri dve date take M i N i
iji centar pripada datom krugu k
1
(O
1
,r
1
).
Reenje:
Analiza. Centar traenog kruga je jednako
udaljen od taaka M i N, pa taka O pripada
medijatrisi dui MN i bie presek te
medijatrise i kruga k
1
.
Konstrukcija. Konstruiimo medijatrisu
dui MN. Ona see krug k
1
u nekoj taki O.
Konstruiimo krug k sa centrom O koji
sadri taku M. Dokaimo da je k traeni
krug.
Dokaz. Treba dokazati da:
(1) krug sadri take M i N;
(2) centar kruga k pripada krugu k
1
.
(1) Krug k sadri taku M po konstrukciji, a taku N jer je ONOM (taka
O pripada medijatrisi dui MN, pa je jednako udaljena od njenih krajnjih
taaka).
(2) Centar kruga k, taka O, pripada krugu k
1
po konstrukciji.
Diskusija. Zadatak ima dva, jedno ili nijedno reenje u zavisnosti od toga
da li konstruisana medijatrisa see, dodiruje ili nema zajednikih taaka
sa krugom k
1
.
Primer 2. Konstruisati trougao ABC kome su ivice AB, AC i
visina iz temena B podudarni trima datim duima c, b, h
b
.

O
O'
M N
k
k
1

Reenje:
Analiza. Neka je D podnoje visine iz
temena B. U pravouglom trouglu ABD
poznate su hipotenuza ABc i kateta
BDh
b
; prema tome, taj trougao se moe
konstruisati. Tree teme traenog trougla
pripada pravoj AD.
Konstrukcija. Konstruiimo najpre trougao
ADB (ABc, ADB=90
o
, BDh
b
). Na pravoj AD odredimo, zatim taku C
tako da je ACb. Dokaimo da je ABC traeni trougao.
Dokaz. U dobijenom trouglu je ABc i ACb, po konstrukciji. Kako je
ADB=90
o
, to je du BD visina trougla, a ona je podudarna dui h
b
po
konstrukciji.
Diskusija. Reenje zadatka je mogue ako i samo ako je mogue
konstruisati trougao ABD, tj. ako je h
b
c. Prilikom konstrukcije take C,
postoje dve mogunosti - sa raznih strana take A, dakle, dobijaju se dva
reenja. U sluaju kad je h
b
c ta dva trougla su pravougli i podudarni.
Primer 3. Konstruisati trougao ABC ako su unutranji uglovi
kod temena B, C podudarni datim uglovima i , a zbir ivica
AB i AC podudaran datoj
dui d.
Napomena: Ubudue emo ovakav
zadatak, konstrukcije trougla iskazivati
u obliku: konstruisati trougao ABC ako
je dato:
, , b+c.
Reenje:
Analiza. Neka je D taka prave takva da je ADAC i B(B,A,D). Tada je
BD=BA+AD=BA+AC=d, pa je BDd. Kako je trougao ADC jednakokraki,
to je ADCACD=
1
2
90
2
0
=
+
BAC

. Dakle, moe se konstruisati
trougao BCD.
Konstrukcija. Konstruiimo trougao BCD (BDd, CBD, BCD=90
o
-
+
2
). Medijatrisa s dui DC see pravu BD u taki A. Dokaimo da je
ABC traeni trougao.

B C
A
s

D
A
D
c b
B C
h
b

b
C'
d
Dokaz. Medijatrisa ivice DC sadri teme A trougla ACD; dakle taj
trougao je jednakokraki. Odatle zakljuujemo da je:
AB+AC=AB+AD=BD, a BDd, po konstrukciji. Takoe, sledi i da je
ADCACD, pa je ACB=180
o
--2ADC=180
o
--2(90
o
-
+
2
)=.
Najzad je ABC, po konstrukciji.
Diskusija. Neophodno je da bude +<180
o
. U protivnom nema reenja.
Inae, reenje je jedinstveno. Napominjemo da vai i +90
o
-
+
2
<180
o

(ovaj uslov se svodi na -<180
o
i uvek vai jer je +<180
o
) tako da se
DBC moe konstruisati.
Primer 4. Konstruisati trougao ABC ako je dato: a, , h
a
.
Reenje:
Analiza. Taka A pripada
geometrijskom mestu taaka iz kojih
se du BC vidi pod uglom , a isto
tako i pravoj paralelnoj pravoj BC na
odstojanju h
a
. Znai, teme A je presek
prave i odgovarajueg krunog luka.
Konstrukcija. Konstruiimo geometrijsko mesto taaka iz kojih se du
BCa vidi pod uglom . (videti odeljak 5.2.) i pravu p||BC na odstojanju
h
a
. Sa A oznaimo presek prave i pomenutog geometrijskog mesta taaka.
Dokaimo da je ABC traeni trougao.
Dokaz. BCa, po konstrukciji. Taka A, po konstrukciji, pripada
odgovarajuem geometrijskom mestu taaka iz kojih se du BC vidi pod
uglom , pa je BAC. Visina trougla ABC iz temena A podudarna je
dui h
a
, jer taka A pripada pravoj koja je na odstojanju h
a
paralelna sa
BC.
Diskusija. Neophodno je da bude <180
o
. Broj reenja zadatka jednak je
broju presenih taaka prave p i krunog luka (pomenutog geometrijskog
mesta taaka).
Primer 5. Konstruisati trapez ABCD ako su kraci BC, AD,
srednja linija i razlika osnovica AB i CD podudarni etirima
datim duima c, d, m, a-b.

B C
A A'
p
a

h
a

Reenje:
Analiza. Neka je E presena taka
prave AB sa pravom koja je u taki C
paralelna sa pravom AD. Tada je
etvorougao AECD paralelogram, pa je
CEADd; EB=AB-CD=a-b. Dakle,
trougao EBC se moe konstruisati.
Konstrukcija. Konstruiimo trougao EBC (BCc, ECd, EBa-b). Neka
je N sredite dui BC. Konstruiimo pravu p, pN i p||EB. Odredimo taku
M tako da Mp, MNm i taka M je sa one strane prave BC sa koje je i
taka E. Konstruiimo zatim pravu q, qC i q||p i rM i r||EC. Prava r see
pravu EB u taki A, a pravu q u taki D. Dokaimo da je etvorougao
ABCD traeni trapez.
Dokaz. etvorougao ABCD je trapez, jer je q||EB po konstrukciji; BCc,
takoe po konstrukciji. etvorougao AECD je paralelogram, pa je
ADECd; du MN je srednja linija trapeza, jer je N sredite dui BC i
MN||AB a MNm, po konstrukciji.
Diskusija. Da bi reenje postojalo, potrebno je i dovoljno da bude:
|c-d|<a-b<c+d i m>
a b
2
.
Primer 6. Neka su: l du, p i q paralelne prave i M taka van
njih. Konstruisati pravu koja sadri taku M tako da ona see
prave p i q u takama koje odreuju du podudarnu dui l.

A B E
C D
M N p m
d d c
a-b
Reenje:
Analiza. Neka su P, Q i Q' take
pravih p, odnosno q, takve da je
PQPQ'l. Tada je traena
prava paralelna pravoj PQ ili
PQ', jer je jedan od
odgovarajuih etvorouglova
paralelogram.
Konstrukcija. Neka je P
proizvoljna taka prave p. Konstruiimo krug k(P,l). Neka je Q jedna od
presenih taaka tog kruga sa pravom q. Konstruiimo pravu a, aM i
a||PQ. Dokaimo da je a traena prava.
Dokaz. Kako je p||q i PQ||a etvorougao odreen pravama p, q, a, PQ je
paralelogram, pa je odseak prave a izmeu pravih p i q podudaran dui l.
Diskusija. Broj reenja jednak je broju presenih taaka kruga k i prave q.
Oznaimo sa d odstojanje pravih paralelnih p i q. Ako je d<l, postoje dva
reenja; ako je d=l postoji jedno reenje; ako je d>l zadatak nema reenja.
Zadaci
Uobiajene oznake za elemente trougla ABC su:
a, b, c - ivice;
, , - odgovarajui uglovi;
h
a
, h
b
, h
c
- visine;
t
a
, t
b
, t
c
- teine dui;
l
a
, l
b
, l
c
- odseci bisektrisa unutranjih uglova (dui odreene
temenima i presecima bisektrisa sa naspramnim ivicama);
s - poluobim;
R, r, r
a
, r
b
, r
c
- poluprenici opisanog, upisanog i spolja upisanih
krugova.

1. Konstruisati trougao ABC ako je dato:
(i) , , s; (ii) a-b, c, ; (iii) a, , b+c; (iv) a, -, b-c;
(v) a, -, b+c; (vi) b, c, h
a
; (vii) b, h
a
, h
b
; (viii) , h
b
, h
c
;

P
Q Q'
M
p
q
a a
k
l
(ix) h
a
, , ; (x) b, a+c, h
c
; (xi) b-c, h
b
, ; (xii) a, t
b
, t
c
;
(xiii) b, c, t
a
; (xiv) t
a
, t
b
, t
c
; (xv) c, h
a
, l
a
; (xvi) c, h
a
, t
b
;
(xvii) b, l
a
, ; (xviii) h
a
, h
b
, t
a
; (xix) t
a
, h
b
, b+c; (xx) a, b, -.
2. Konstruisati jednakokraki trougao ABC ako je dato:
(i) osnovica i zbir kraka i visine koja odgovara osnovici;
(ii) obim i visina koja odgovara osnovici;
(iii) visine;
(iv) ugao na osnovici i odseak njegove bisektrise;
(v) krak AC i na njemu taka B' podnoje visine iz temena B;
(vi) krak i visina koja mu odgovara.
3. Konstruisati pravougli trougao ABC (C=90
o
) ako je dato:
(i) , a+b; (ii) , a-b; (iii) a, b+c; (iv) c, a+b; (v) t
a
, t
c
;
(vi) a, c-b; (vii) a+h
c
, ; (viii) t
c
, h
c
; (ix) a, t
a
.
4. Konstruisati pravougaonik ako je dato:
(i) dijagonala i razlika susednih ivica;
(ii) dijagonala i obim;
(iii) obim i ugao izmeu dijagonala.
5. Konstruisati romb ako je dato:
(i) ivica i zbir dijagonala;
(ii) ugao i zbir dijagonala;
(iii) ugao i razlika dijagonala.
6. Konstruisati paralelogram ABCD ako je dato:
(i) ivica i obe visine;
(ii) dijagonala i obe visine;
(iii) ivica AB, ugao kod temena A i zbir BC+AC.
7. Konstruisati trapez ako je dato:
(i) sve etiri ivice;
(ii) osnovice i dijagonale;
(iii) obe osnovice i uglovi na manjoj osnovici;
(iv) zbir osnovica, visina i uglovi na veoj osnovici.
8. Konstruisati deltoid ABCD ako su dati: dijagonala AC (koja je osa
simetrije deltoida), ugao izmeu nje i ivice AD i zbir dve nejednake
ivice AD+DC.
9. Konstruisati etvorougao ABCD ako je dato:
(i) sve etiri ivice i ugao izmeu dve naspramne ivice;
(ii) tri ivice i uglovi nalegli na etvrtoj ivici;
(iii) sredita triju ivica i jedna du paralelna i podudarna etvrtoj
ivici.
(i) a, , r; (ii) a, , r
a
; (iii) a, h
b
, h
c
;
(iv) , h
a
, s; (v) h
a
, l
a
, r; (vi) , l
a
, h
a
;
(vii) , , R; (viii) a, R, r; (ix) a, h
b
, R.
11. Konstruisati krug tako da:
(i) dodiruje dve date neparalelne prave p i q, dodirna tetiva
podudarna je datoj dui t;
(ii) centar tog kruga bude data taka, a na datoj pravoj odseca
tetivu podudarnu datoj dui t;
(iii) sadri dve date take, a centar mu pripada datom krugu k
1
;
(iv) ima dati poluprenik r i dodiruje dva data kruga - jedan spolja
a jedan iznutra.
12. Koristei samo lenjir, konstruisati normalu iz date take M, koja ne
pripada datom krugu k, na dati prenik tog kruga (ili na pravu njime
odreenu).
13. Dat je kvadrat ABCD. Na ivicama BC i CD date su take M i N takve
da je MAN=45
o
. Koristei samo lenjir, konstruisati normalu iz take
A na pravu MN.
14. Konstruisati kvadrat ABCD ako je dato teme B i dve take, E i F, koje
pripadaju ivicama AD i DC ili pravama njima odreenim.
15. Data je prava CD i dve take A i B van te prave. Konstruisati na
pravoj CD taku M takvu da je AMC=2BMD.
16. Konstruisati trougao ako su centri opisanog, upisanog i spolja
upisanog kruga tog trougla tri date take.
17. Konstruisati trougao ABC ako su teme A, ortocentar H i centar
opisanog kruga O, tog trougla tri date take.
18. Na pravoj odreenoj ivicom AB pravougaonika ABCD odrediti takvu
taku E iz koje se ivice AD i DC vide pod jednakim uglovima. Kada
zadatak ima reenja?
19. U dati krug upisati trougao ABC ako su dati: teme A, pravac visine
AA' i taka preseka prave odreene visinom BB' sa tim krugom.
20. U konveksnom etvorouglu ABCD vai BCCD. Date su ivice AB i
AD i uglovi kod temena B i D. Konstruisati etvorougao.
21. Konstruisati pravilan trougao ABC, ako je njegova ivica podudarna
datoj dui a i ako dve ivice AB i AC i bisektrisa unutranjeg ugla AE
(ili prave njima odreene), sadre redom tri date kolinearne take M,
N, P.
(i) h
a
, l
a
, t
a
; (ii) R, -, t
a
; (iii) R, -, h
a
; (iv) a, , -.
(i) temena B i C i prava kojoj pripada bisektrisa unutranjeg ugla
kod temena A;
(ii) take A, O, E, gde je O centar opisanog kruga, a E presek ivice
BC sa bisektrisom unutranjeg ugla kod temena A;
(iii) take M, N, P u kojima prave odreene visinom h
a
,
bisektrisom l
a
i teinom dui t
a
, seku krug opisan oko tog
trougla;
(iv) jedno teme i centri upisanog i opisanog kruga;
(v) take A, O, N, gde je O centar opisanog kruga, N presek tog
kruga sa bisektrisom unutranjeg ugla kod temena A i ivica BC
podudarna datoj dui a.
24. Konstruisati kvadrat ABCD, ako su date take P, Q, R, S koje
pripadaju ivicama AB, BC, CD, DA tog kvadrata.
25. Konstruisati trougao ABC ako su date ivice a i b i vai:
CAB=3ABC.
26. Kroz taku M unutar datog kruga konstruisati tetivu, tako da razlika
njenih odseaka bude jednaka datoj dui a.
27. Neka je A taka kruga k. Koristei samo estar, konstruisati kvadrat
ABCD upisan u dati krug
31
.
28. Konstruisati zajednike tangente data dva kruga.
29. Neka su A, B, C tri nekolinearne take. Konstruisati taku D, takvu da
je etvorougao ABCD tetivni i tangentni.
(i) b-c, r, r
a
; (ii) a, b-c, r; (iii) a, r, r
a
; (iv) b-c, r, h
b
;
(v) a, b+c, r; (vi) a, r
b
+r
c
, h
a
; (vii) b+c, r
b
, r
c
; (viii) , b+c, r;
(ix) R, r, r
a
; (x) R, r
b
, r
c
; (xi) b, R, r+r
a
; (xii) a, h
a
, r
a
-r.
31. Neka je AB data du. Koristei samo lenjir, uz mogunost
konstrukcije paralelnih pravih (konstrukcije u afinoj geometriji),
konstruisati taku C, tako da je:
(i) AB AC 5 = ; (ii) AB AC
7
3
= .

31
Konstrukcije samo pomou estara, prouavali su italijanski matematiar L. Maskeroni
(1750-1800) i, jo sto godina pre njega, danski matematiar G. Mor (1640-1697) u
svojoj knjizi "Danski Euklid" iz 1672. g. Teorijsku osnovu ovih konstrukcija dao je
austrijski matematiar A. Adler, koji je 1890. g. dokazao da svaki zadatak koji se moe
reiti pomou lenjira i estara, moe biti reen i samo pomou estara.
134
Glava VII
Izometrijske transformacije
ravni. Klasifikacija
U treoj glavi uveli smo izometrijske transformacije kao bijektivna
preslikavanja koja uvaju relaciju podudarnosti parova taaka. Tada su
nam one bila potrebne zbog definisanja relacije podudarnosti figura
uopte. Sada emo detaljnije izuiti izometrije euklidske ravni, njihova
svojstva, uvesti specijalne vrste izometrija i na kraju izvriti njihovu
klasifikaciju.
7.1 Direktne i indirektne izometrijske transformacije
U treoj glavi dokazali smo, da izometrija ravni koja nije koincidencija ne
moe imati tri fiksne nekolinearne take. Istakli smo, tada, da je broj
fiksnih taaka veoma znaajan za klasifikaciju izometrija. Osim toga,
vanu ulogu u toj klasifikaciji ima pojam koji emo sada uvesti:
Definicija. Izometrijska transformacija T : E
2
E
2
je direktna ako
"uva" orijentaciju ravni E
2
tj. svaki trougao te ravni preslikava u trougao
iste orijentacije. Izometrijska transformacija je T : E
2
E
2
indirektna

A A A'
B B C B' C' C
A'
B' C'
T T
VII Izometrijske transformacije ravni. Klasifikacija 135
ako svaki trougao te ravni preslikava u trougao suprotne orijentacije.
Moe se dokazati da je za neku izometriju dovoljno da jedan trougao
preslikava u trougao iste odnosno suprotne orijentacije da bi ona bila
direktna odnosno indirektna. To znai da je svaka izometrija ili direktna
ili indirektna.
Kako koincidencija svaki trougao preslikava u sebe, ona je direktna
izometrija.
Na osnovu definicije, jasno je, da je proizvod dve direktne izometrije
takoe direktna izometrija, a proizvod jedne direktne i jedne indirektne
izometrije indirektna izometrija. Kako u ravni postoje tano dve
orijentacije, to proizvod dve indirektne izometrije predstavlja direktnu
izometriju.
Navedimo sada dve znaajne teoreme:
Teorema 1.* Neka su AB i A'B' dve podudarne dui ravni E
2
. Tada
postoje tano dve izometrije te ravni koje take A i B
preslikavaju redom u take A' i B', od kojih je jedna direktna a
druga indirektna.
Teorema 2.* Direktna izometrija ravni E
2
sa bar dve razne fiksne take
je koincidencija.
Teorema 2 je, zapravo, prvi korak u najavljenoj klasifikaciji
izometrija. Ostaje nam jo da izuimo direktne izometrije sa jednom i bez
fiksnih taaka, kao i indirektne izometrije koje nemaju nekolinearnih
fiksnih taaka.
7.2 Osna refleksija
Sada emo se upoznati sa vrstom izometrija koja ima iroku primenu u
geometriji. Uveemo je na neto drugaiji nain, u odnosu na onaj koji
smo sreli u osnovnoj koli.
Definicija. Neka je p prava ravni E
2
. Izometrijska transformacija te ravni
koja nije koincidencija i za koju je svaka taka prave p fiksna naziva se
osna refleksija (simetrija) te ravni u oznaci S
p
. Prava p naziva se osa te
refleksije.
Dokaimo neka svojstva osne refleksije:
Teorema 1. Sve fiksne take osne refleksije su na osi te refleksije.
Dokaz: Neka je A fiksna taka osne refleksije S
p
,
sa osom p. Pretpostavimo suprotno da Ap. Neka
su B i C dve proizvoljne razne take prave p. Na
osnovu definicije su i B, C fiksne take te osne
refleksije, pa bi ona, sa tri fiksne nekolinearne
take, bila koincidencija (teorema 6, iz odeljka
3.1). Dakle, dolazimo do kontradikcije, pa mora biti Ap.
Teorema 2. Osna refleksija je indirektna izometrija.
Dokaz: Pretpostavimo suprotno, neka je osna refleksija direktna
izometrijska transformacija. Ona ima bar dve fiksne take (na osi) pa bi
na osnovu teoreme 2, iz prethodnog odeljka, bila koincidencija. To
meutim, nije mogue pa sledi da je osna refleksija indirektna izometrija.

Dokaimo sada da osna refleksija ima svojstvo, koje nam je
intuitivno od ranije poznato.
Teorema 3. Ako je S
p
osna refleksija neke ravni i za neku taku te ravni
vai S
p
(X)=X'X, tada je osa p te refleksije medijatrisa dui
XX'.
Dokaz: Neka su A i B proizvoljne take
ose p. Tada S
p
:A,B,XaA,B,X'. Kako je
S
p
izometrija mora biti AXAX' i
BXBX' pa take A i B pripadaju
medijatrisi dui XX'. Kako svaka du
ima jedinstvenu medijatrisu,
medijatrisa dui XX' je prava AB tj. osa
p.
Teorema 4.* Jedine prave koje se osnom refleksijom ravni preslikavaju u
sebe su osa te refleksije i sve prave te ravni koje su normalne
na osu.

C B
p
A
B A
p
X
X'
Intuitivno je itaocu jasno od ranije da ako dva puta primenimo istu
osnu refleksiju, svaku taku "vraamo" na svoje mesto. To znai da je
kompozicija osne refleksije sa sobom koincidencija odnosno da je
inverzna transformacija osne refleksije ista ta refleksija, to moemo
zapisati u obliku: S
p
2
=S
p
S
p
=E; S
p
-1
=S
p
. Transformacije koje imaju ovo
svojstvo zovu se involutivne transformacije ili involucije.
Nije teko i formalno dokazati:
Teorema 5.* Osna refleksija je involucija.
Narednom teoremom nastavljamo klasifikaciju izometrija na osnovu
broja fiksnih taaka i toga da li je izometrija direktna ili indirektna.
Teorema 6. Ako indirektna izometrija ravni ima bar jednu fiksnu taku
tada ona predstavlja osnu refleksiju ija osa sadri tu taku.
Dokaz: Neka je A fiksna taka indirektne
izometrije T. Kako je T indirektna ona nije
koincidencija pa postoji neka taka B te ravni
takva da je T(B)=B'B. Neka je p medijatrisa
dui BB'. T je izometrija koja take A i B
preslikava u take A i B', pa mora biti ABAB'.
Dakle, taka A pripada medijatrisi p dui BB'.
Dokaimo da izometrija T predstavlja osnu
refleksiju sa osom p tj. da je T=S
p
. Kompozicija S
p
T je direktna
izometrija sa dve fiksne take A i B pa prema ve pomenutoj teoremi
predstavlja koincidenciju. Dakle S
p
T=E, pa je S
p
S
p
T=S
p
E, tj. T=S
p
.

Teorema 7. Neka je T izometrija neke ravni i p proizvoljna prava te ravni
koja se tom izometrijom preslikava u pravu p'. Ako je S
p
osna
refleksija te ravni sa osom p, tada je: TS
p
T

-1
= S
p'
.
Dokaz: Neka je Y proizvoljna taka prave p' i X=T
-1
(Y). Tada taka X
pripada pravoj p pa je S
p
(X)=X. Dakle vai: TS
p
T
-1
(Y)= TS
p
(X)=
T(X)=Y. Izometrija TS
p
T
-1
je indirektna sa bar jednom fiksnom

A
B B'
p
X
p
p
Y
T
T
-1

A A'
p
A
1

A'
1

p
'
T
A
A
1

A'
A'
1

S
S
p'

T T
-1

takom pa, na osnovu prethodne teoreme, predstavlja osnu refleksiju.
Taka Y je proizvoljna taka prave p', pa kako su u toj osnoj refleksiji sve
take prave p' fiksne, osa je ba p'.
Inae transformacija TS
p
T
-1
naziva se transmutacija osne
refleksije S
p
izometrijom T. Prethodna teorema koja je vezana za tu
transmutaciju ima iroku primenu. Navedimo jednu njenu posledicu:
Teorema 8.* Dve osne refleksije neke ravni komutiraju akko su im ose
upravne ili jednake, tj.
S
q
S
p
= S
p
S
q
(pq p=q).
Kompozicija dve osne refleksije bie veoma znaajna u daljnjem
razmatranju izometrija. Odmah moemo zakljuiti da je ona, kao
kompozicija dve indirektne izometrije, direktna izometrija. Ukoliko su
ose tih refleksija jednake, ve smo utvrdili da ta kompozicija predstavlja
koincidenciju. Naravno, interesantno je pitanje ta ona predstavlja u
optem sluaju, kada su ose razliite i komplanarne. Odgovor na to
pitanje daemo uskoro, ali za sada utvrdimo broj moguih fiksnih taaka
te izometrije.
Teorema 9. Neka su p i q dve razne komplanarne prave. Tada je jedina
mogua fiksna taka kompozicije S
q
S
p
zajednika taka
pravih p i q (ukoliko se seku), tj.
S
q
S
p
(X)=X X=pq.
Dokaz: . Trivijalno, jer ako Xp i Xq, tada je S
p
(X)= S
q
(X)=X, pa je i
S
q
S
p
(X)=X.
. Neka je S
q
S
p
(X)=X i S
p
(X)=X'. Tada je S
q
(X')=X. Pretpostavimo da je
XX'. U tom sluaju su, na osnovu teoreme 3, p i q medijatrise dui XX'.
To nije mogue jer du ne moe imati dve razne medijatrise pa mora biti
X=X'. Tada je S
p
(X)=S
q
(X)=X, pa taka X pripada pravama p i q. Kako su
one razliite, to je njihova presena taka.
Na osnovu prethodne teoreme ako se p i q seku kompozicija S
q
S
p

ima samo jednu fiksnu taku - to je njihova presena taka. Ako su prave
p i q paralelne kompozicija S
q
S
p
nema fiksnih taaka. Postavlja se
pitanje, da li se svaka direktna izometrija T ravni moe predstaviti kao
kompozicija dve osne refleksije i to: ije se ose seku ako izometrija T
ima fiksnu taku, ili su paralelne ako nema fiksnih taaka. To pitanje
razmatraemo u narednom odeljku.
Definicija. Prava s je osa simetrije figura i ' ako je S
s
()='.
Specijalno ako je =' tj. S
s
()=, kae se da je figura osnosimetrina
i da je s njena osa simetrije.
Primer. Neka su k i l dva kruga sa iste strane prave p neke
ravni. Konstruisati taku A na pravoj p takvu da razliite
tangente iz te take na krugovima k i l sa pravom p odreuju
podudarne uglove.
Reenje: Izostaviemo detaljno
reenje ovog zadatka, koje ukljuuje
sve etape konstrukcije (glava VI).
Neka su q i r tangente krugova k i l
redom, koje se seku na pravoj p i sa
njom odreuju podudarne uglove.
Tada je p bisektrisa ugla koji one
odreuju pa je S
p
(r)=q. Dakle, prava
q je tangenta i kruga S
p
(l), pa je
moemo konstruisati kao zajedniku
tangentu krugova k i S
p
(l).

Zadaci
1. Dokazati da je osna refleksija jednoznano odreena sa parom X, X'
odgovarajuih razliitih taaka.

s
'

s
A
p
q
r
k
l
S
p
(l
2. Neka su A i B dve take sa iste strane prave p. Odrediti taku X na
pravoj p takvu da je zbir AX+XB minimalan
32
.
3. Ako se prave p
1
, p
2
,..., p
n
prave neke ravni koje se izometrijom T te
ravni preslikavaju u prave p'
1
, p'
2
, ... , p'
n
, dokazati da je:
1 2 1 2
' ' '
1
... ...
p p p p p p
n n
S S S T S S S T o o o o o o o o =
.
4. Ako je T indirektna izometrija ravni koja take A, B preslikava redom
u take B, A dokazati da je T osna refleksija.
5. Neka su K i L take simetrine temenu A trougla ABC u odnosu na
bisektrise unutranjih uglova kod temena B i C. Ako je P dodirna
taka upisanog kruga tog trougla sa ivicom BC, dokazati da je P
sredite dui KL.
6. Neka su k i l krugovi sa raznih strana prave p. Konstruisati pravilan
trougao ABC ija visina AA' pripada pravoj p a druga dva temena B i
C su redom na krugovima k i l.
7.3 Predstavljanje izometrija ravni pomou osnih refleksija
U ovom odeljku dokazaemo znaajno tvrenje, da se svaka izometrija
ravni moe predstaviti kao kompozicija konanog broja osnih refleksija.
U tom smislu kae se da osne refleksije generiu grupu svih izometrija
neke ravni. Jasno je, da je broj osnih refleksija koji generiu neku
izometriju paran ako je izometrija direktna, odnosno neparan ako je ona
indirektna.
Teorema. Svaka izometrijska transformacija ravni moe se predstaviti
kao kompozicija konanog broja osnih refleksija, pri emu se
te osne refleksije uvek mogu tako izabrati, da njihov broj u
kompoziciji ne bude vei od tri.
Dokaz: Neka je T : E
2
E
2
izometrija ravni. Dokaz emo izvesti
razmatrajui sluajeve po broju fiksnih taaka.

32
Heron iz Aleksandrije (II vek) formulisao je zakon: zrak emitovan iz take A, koji se
odbija od p i stie u taku B, prelazi najkrai mogui put.
1) Ako izometrija T ima bar tri nekolinearne fiksne take, tada je
ona koincidencija, pa je T = E =S
p
2
; gde je p proizvoljna prava te ravni.
2) Neka izometrija T ima bar dve fiksne take. Ako je T direktna
tada je na osnovu teoreme 2, odeljka 7.1, T koincidencija pa se to svodi
na sluaj 1). Ako je T indirektna, tada ona na osnovu teoreme 6, iz
prethodnog odeljka, predstavlja osnu refleksiju.
3) Neka izometrija T ima tano jednu fiksnu taku A. T ne moe biti
indirektna jer bi u tom sluaju predstavlja osnu refleksiju, koja ima vie
od jedne fiksne take. Neka je T direktna. Oznaimo sa p proizvoljnu
pravu koja sadri taku A i neka je S
p
osna refleksija sa osom p.
Izometrija S
p
T je indirektna sa fiksnom takom A, pa predstavlja neku
osnu refleksiju S
q
ija osa q sadri taku A. Dakle S
p
T =S
q
, tj. T =S
p
S
q
.
4) Neka izometrija T nema fiksnih taaka. Tada je za proizvoljnu
taku A te ravni T(A)=A'A. Neka je p medijatrisa dui AA' i S
p
osna
refleksija sa osom p. Tada je S
p
T(A)=S
p
(A')=A. Dakle, izometrija S
p
T
ima bar jednu fiksnu taku A, pa se na osnovu prethodnih sluajeva S
p
T
moe predstaviti kao kompozicija najvie dve osne refleksije, tj. S
p
T=S
q

ili S
p
T=S
q
S
r
. Odatle sledi da se izometrija T moe predstaviti kao
kompozicija najvie tri osne refleksije, tj. T=S
p
S
q
ili T=S
p
S
q
S
r
.
Naravno, neka izometrija se moe predstaviti i kao proizvod vie od
tri osne refleksije, ali se, na osnovu prethodne teoreme, uvek mogu
izabrati neke druge ose tako da njihov broj u kompoziciji ne bude vei od
tri. Dalje, iz dokaza prethodne teoreme, moemo zakljuiti da se svaka
direktna izometrija T moe predstaviti kao kompozicija dve osne
refleksije, tj. T=S
q
S
p
. Ako je T koincidencija, tada je p=q. Ako T ima
fiksnih taaka, tada se p i q seku u toj fiksnoj taki, i ako nema fiksnih
taaka tada su p i q paralelne (teorema 9, iz prethodnog odeljka). Ako je

A
p
q 3)
A
p
4)
A'=T(A
T indirektna izometrija, tada je ona ili osna refleksija ili se moe
predstaviti kao kompozicija tri osne refleksije. Ako pri tom T ima
fiksnih taaka tada ona mora biti osna refleksija. U narednom odeljku
razmatraemo pitanje kada kompozicija tri osne refleksije predstavlja
osnu refleksiju.
7.4 Pramenovi pravih u ravni
Uvedimo pojam pramenova pravih u ravni, za koji e se pokazati da je
veoma znaajan u klasifikaciji izometrija:
Definicija. Skup svih pravih neke ravni koje se seku u nekoj taki S
naziva se pramen konkurentnih pravih sa sreditem S i oznaava sa X
S
.
Skup svih pravih neke ravni koje su paralelne sa nekom pravom s te ravni
naziva se pramen paralelnih pravih i oznaava sa X
s
.
Jasno je, da je svaki pramen konkurentnih pravih neke ravni odreen
sreditem S, a svaki pramen paralelnih pravih jednom svojom pravom.
Takoe je jasno da je svaki pramen odreen sa neke svoje dve prave p, q,
pa emo ga u tom sluaju oznaavati sa X(p,q).
Navedimo sada znaajnu teoremu koja povezuje pojmove pramenova
i izometrijskih transformacija:
Teorema 1.* Neka su p, q, r tri prave neke ravni. Kompozicija S
r
S
q
S
p

predstavlja osnu refleksiju ako i samo ako prave p, q, r
pripadaju jednom pramenu. Pri tome osa te refleksije pripada
tom pramenu.
Navedimo i direktnu posledicu prethodne teoreme:

S
X
S

X
s

s
Posledica.* Ako su p, q, r prave nekog pramena tada je
S
r
S
q
S
p
=S
p
S
q
S
r
.
Primer. Neka su p, q, r tri prave neke ravni. Konstruisati
trougao ABC ija temena B, C pripadaju pravoj p, takav da su
prave q i r medijatrise ivica AB i AC.
Reenje (prvi nain): Neka su q i r medijatrise ivica AB i AC. Tada je
S
q
(B)=A i S
r
(C)=A. Take B i C pripadaju pravoj p, pa taka A pripada
slikama te prave u odnosu na refleksije S
q
i S
r
. Dakle, teme A moemo
konstruisati kao presenu taku pravih S
q
(p) i S
r
(p).
Reenje (drugi nain): Presek pravih q i r je centar opisanog kruga, taka
O. Dakle, moemo konstruisati i treu medijatrisu s ivice BC, kao
normalu u taki O na pravoj p. Kompozicija S
q
S
r
S
s
predstavlja neku
osnu refleksiju S
l
(jer q, r, sX
O
). Fiksne take te kompozicije su O i B
pa je S
q
S
r
S
s
=S
OB
. Pravu OB=l dakle moemo konstruisati, kao
medijatrisu dui XX', gde je X proizvoljna taka i X'=S
q
S
r
S
s
(X). U
sluaju da je X=X' bie l=OX. Konano B je presena taka pravih p i l.
Zadaci
1. Neka je k krug i a, b, c prave neke ravni. Konstruisati trougao ABC
upisan u taj krug ije su ivice BC, AC, AB paralelne pravama a, b, c
redom.
2. Neka je ABCDE tetivan petougao, takav da je BC||DE i CD||EA.
Dokazati da teme D pripada medijatrisi ivice AB.
3. Ako za prave p, q, r neke ravni vai S
r
S
q
S
p
=S
p
S
q
S
r
, dokazati da
one pripadaju jednom pramenu.
4. Dokazati da se medijatrise ivica trougla seku u jednoj taki.

A
B C
p
q
r
S
q
(p
S
r
(p)
A
O
B C
s
q
l
p
r
5. Dokazati da se bisektrise unutranjih uglova trougla seku u jednoj
taki.
6. Neka je ABC trougao neke ravni. Dokazati da izometrija S
AB
S
AC
S
BC

nema fiksnih taaka.

7.5 Centralna rotacija
U prethodnim odeljcima zakljuili smo da se svaka direktna izometrija
ravni moe predstaviti kao kompozicija dve osne refleksije. Ukoliko se te
ose poklapaju, ta kompozicija predstavlja koincidenciju. Preostaju nam
jo dva sluaja; da se ose seku, odnosno da su paralelne. To nam daje
ideju da uvedemo novu vrstu izometrija:
Definicija. Neka su p i q dve prave neke ravni koje se seku u taki S i
ugao jednak dvostrukom orijentisanom uglu pSq, tj. =2 pSq.
Kompozicija S
q
S
p
naziva se centralna rotacija ili krae rotacija te ravni,
u oznaci R
S,
, sa centrom S, za ugao .
U oznaci rotacije R
S,
mogue je umesto samog ugla pisati njegovu
meru, s tim to je, u sluaju da je orijentacija ugla pozitivna, mera
pozitivan realan broj, a u sluaju da je orijentacija negativna, mera
negativan broj. U drugoj glavi, negativnu orijentaciju uveli smo intuitivno
kao onu u "smeru kazaljke na satu". Kako orijentacija ugla, u tom
poglavlju, nije do kraja strogo uvedena, ni dokazi vezani za tu orijentaciju
ne mogu biti u potpunosti strogi.
Dokaimo neka osnovna svojstva rotacije:
Teorema 1. Jedina fiksna taka rotacije je centar te rotacije.

X
X'
X
1

p
q
S
X'
S
X
Z
p
X
1

Z'
Z
1

q
Y
Y'
Y
1

Dokaz: Neka je R
S,
=S
q
S
p
, i S=pq. Tada je S jedina fiksna taka
kompozicije S
q
S
p
(teorema 9, odeljak 7.2).
Teorema 2. Rotacija je direktna izometrijska transformacija.
Dokaz: Zaista, rotacija je direktna izometrija, kao kompozicija dve osne
refleksije, koje su indirektne izometrije.
Dokaimo sada, kao kod osne refleksije, da rotacija ima svojstvo
koje smo u osnovnoj koli koristili kao njenu definiciju. Naravno, takavu
definiciju rotacije smo mogli i ovde uvesti, ali ovaj nain njenog
definisanja vie odgovara ideji klasifikacije izometrija.
Teorema 3. Neka je R
S,
=S
q
S
p
, i S=pq, XSX'. rotacija neke ravni i
X taka te ravni, razliita od centra S. Tada je R
S,
(X)=X', ako i
samo ako je XSX' i SXSX'. Tj:
XS ( R
S,
(X)=X' ( XSX' SXSX') )
Dokaz: . Neka je R
S,
=S
q
S
p
i R
S,
(X)=X', za neku taku XS. Tada
R
S,
:S,XaS,X', pa kako je R
S,
izometrija, mora biti SXSX'.
Dokaimo da su uglovi XSX' i podudarni i iste orijentacije. Neka je
S
p
(X)=X
1
. Tada je S
q
(X
1
)=X'. Razmatraemo samo sluaj kad taka X
1

pripada odgovarajuem orijentisanom uglu odreenom pravama p i q
(koji je polovina orijentisanog ugla ). U tom sluaju je:
XSX'= XSX
1
+ X
1
SX'
=2 p,SX
1
+2 SX
1
,q
=2( p,SX
1
+ SX
1
,q)
=2 pq=.

p
q
X
S
X
1

X'
S

'
. Neka su uglovi XSX' i podudarni i iste orijentacije i SXSX'. Neka je
dalje, X"=R
S,
(X). Na osnovu prvog dela dokaza su uglovi XSX" i
podudarni i iste orijentacije i SXSX". Dakle, take X' i X" pripadaju
krugu k(S,SX) i odgovarajuoj polupravoj l takvoj da je XS,l. Odatle
zakljuujemo da je X'=X" tj. R
S,
(X)=X'.
Direktna posledica prethodne teoreme je sledee znaajno tvrenje:
Teorema 4. Rotacija R
S,
je jednoznano odreena svojim centrom S i
uglom , i moe se predstaviti kao kompozicija proizvoljnih
osnih refleksija ije se ose p i q seku u taki S i odreuju
orijentisani ugao jednak uglu /2.
Dokazali smo da je rotacija direktna izometrija i da ima tano jednu
fiksnu taku. Sada emo dokazati i obratno tvrenje:
Teorema 5. Direktna izometrija ravni sa tano jednom fiksnom takom je
rotacija.
Dokaz: Neka je T direktna izometrija sa jedinstvenom fiksnom takom S.
Na osnovu teoreme o predstavljanju izometrija, svaka direktna izometrija
moe se predstaviti kao kompozicija dve osne refleksije tj. T=S
q
S
p
. Ne
moe biti p=q, jer bi T predstavljala koincidenciju, a ona nema samo
jednu fiksnu taku. Prema teoremi 9, odeljka 7.2, jedina fiksna taaka
kompozicije S
q
S
p
je presena taka pravih p i q. Dakle, p i q se seku u
taki S pa je T po definiciji rotacija sa centrom S.
Na taj nain smo ispitali koje su sve izometrije sa fiksnim takama.
U narednim odeljcima ostaje nam da razmotrimo izometrije koje nemaju
fiksnih taaka.
Teorema 6.* Neka je T izometrija, i R
S,
rotacija iste ravni. Ako je
S'=T(S), tada je:
TR
S,
T

-1
= R
S','
;
gde je '=, ako je T direktna i '= -, ako je T indirektna.
Lako se dokazuje da inverzna transformacija rotacije predstavlja
takoe rotaciju sa istim centrom, za podudaran ugao suprotne orijentacije.
U primeni rotacija, od velikog znaaja je kompozicija dve rotacije. U
vezi sa tim vano je naredno tvrenje:
Teorema 8. Neka su R
A,
, R
B,
dve rotacije neke ravni, takve da je +0
o

i +360
o
. Tada kompozicija R
B,
R
A,
predstavlja rotaciju
za ugao + sa centrom C; gde je CAB=/2 i ABC=/2.
Dokaz: Pretpostavimo da su centri A
i B razliiti (sluaj kada je A=B je
trivijalan). Neka su p i q prave te
ravni, takve da je p,AB=/2 i
AB,q=/2. Iz uslova teoreme je
+180
o
, pa se prave p i q seku u
nekoj taki C. Rastavljajui svaku
od rotacija pomou osnih refleksija
dobijamo:
R
B,
R
A,
= S
q
S
AB
S
AB
S
p
= S
q
S
p
= R
C,
, gde je C=pq i =2 pCq.
Ugao pCq je spoljanji ugao trougla ABC pa je jednak zbiru uglova
p,AB i AB,q. Odatle sledi =+.
Primer. Neka je ABCD romb kod koga je unutranji ugao kod
temena A jednak 60
o
. Ako prava l see ivice AB i BC, tog
romba, u takama P i Q takvim da je BP+BQ=AB, dokazati da
je trougao PQD pravilan.
Reenje: Najpre iz uslova zadatka,
kako je ABBC, sledi i APBQ (1).
Rotacija R
D,60
o
preslikava take A, B
redom u take B i C. Dakle, ta rotacija
preslikava polupravu AB u polupravu
BC, i konano na osnovu uslova (1), taku P u taku Q. Sada iz
R
D,60
o
(P)=Q direktno sledi da je trougao APQ pravilan.
Zadaci
1. Ako su R
S,
rotacija i S
p
osna refleksija neke ravni, takve da Sp,
dokazati da svaka od kompozicija R
S,
S
p
, S
p
R
S,
predstavlja osnu
refleksiju te ravni.
2. Ako neka izometrija ravni ima tano jednu fiksnu taku, dokazati da
ona predstavlja rotaciju.

A B
P
Q
C D
l
p
q
C
A B
/2 /2
/2
3. Neka su p i q prave neke ravni i A taka te ravni van pravih p i q.
Konstruisati take B i C na pravama p i q tako da je trougao ABC
pravilan.
4. Konstruisati kvadrat kome je jedno teme data taka A a krajnje take
dijagonale, koja ne sadri to teme, pripadaju datom krugu k.
5. Neka je ABC trougao neke ravni i = CAB, = ABC, = BCA,
dokazati da je: R R R E
C B A ,
2
,
2
,
2

o o = .
7.6 Centralna simetrija
Specijalan sluaj rotacije za ugao 180
o
razmatraemo kao posebnu vrstu
izometrija:
Definicija. Centralna rotacija R
O,
ravni za ugao =180
o
naziva se
centralna simetrija sa centrom O, u oznaci S
O
. Dakle S
O
= R
O,180
o
.
Kako je po definiciji centralna simetrija
vrsta rotacije, za nju vae sva opta svojstva
rotacije dokazana u prethodnom odeljku.
Sada emo istai neka specifina svojstva
centralne simetrije. Najpre na osnovu
teoreme 3, iz prethodnog odeljka vai: za
taku XO je S
O
(X)=X' akko je O sredite
dui XX'.
Zatim, centralna simetrija S
O
se moe
predstaviti kao kompozicija dve osne
refleksije ije su ose meusobno upravne. Prema teoremi 8, poglavlja 7.2,
te osne refleksije komutiraju, tj. S
O
=S
q
S
p
=S
p
S
q
, gde je pq i pq=O.
Posledica toga je sledee tvrenje:

S

'
O
X
X'
O
p
q
X
X' S
p
(X)
S
q
(X)
Teorema 1. Centralna simetrija ravni je involucija.
Prethodno tvrenje je i intuitivno jasno jer je rotacija za ugao 180
o

isto to i rotacija za ugao -180
o
.
Teorema 2. Kompozicija tri centralne simetrije ravni predstavlja
centralnu simetriju. U sluaju da su centri tih simetrija
nekolinearne take, centar dobijene simetrije je etvrto teme
paralelograma.
Dokaz: Neka su S
A
, S
B
, S
C
tri osne
refleksije sa centrima A, B, C.
Oznaimo sa p pravu AB; sa a, b, c
redom prave koje sadre take A, B,
C i normalne su na pravoj p, i sa c'
pravu koja je u taki C normalna na
pravoj c. Tada je:
S
C
S
B
S
A
=S
c'
S
c
S
b
S
p
S
p
S
a
=S
c'
S
c
S
b
S
a
.
Ose a, b, c su u istom pramenu paralelnih pravih X
a
, jer su sve normalne
ne pravoj p. Dakle, kompozicija S
c
S
b
S
a
predstavlja osnu refleksiju S
d

ija osa d pripada tom pramenu. Tada su prave c', d normalne pa je:
S
C
S
B
S
A
=S
c'
S
d
=S
D
,
gde je D=dc'. Pri tome, paralelne prave a i c i paralelne prave b i d
imaju zajedniku osu simetrije pa je, u sluaju da su take A, B, C
nekolinearne, etvorougao ABCD paralelogram.
Definicija. Taka S je centar simetrije figure ako je S
S
()=. Ako neka
figura ima centar simetrije kae se da je ona centralnosimetrina.

S

A B
D C
p
c d
a b
c
Primer. Neka su P, Q, R tri nekolinearne take. Konstruisati
trougao ABC, takav da su trouglovi ARB, BPC, CQA pravilni i
jednako orijentisani.
Reenje: Ako su P, Q, R take koje
ispunjavaju uslove zadatka, tada je:
R R R
R P Q ,60 ,60 ,60
o o o
o o ( ) A A = .
Ali ta kompozicija predstavlja centralnu
simetriju (60
o
+60
o
+60
o
=180
o
) ija je
taka A fiksna, pa je:
R R R S
R P Q
A
,60 ,60 ,60
o o o
o o = .
Teme A moemo sada konstruisati kao
sredite dui XX', gde je X' slika
proizvoljne take X u toj kompoziciji.
Zadaci
1. Dokazati da kompozicija osne refleksije i centralne simetrije, iji
centar pripada osi te refleksije, predstavlja osnu refleksiju.
2. Neka je T izometrija i S
O
centralna simetrija neke ravni. Ako je
T(O)=O', dokazati da je:
TS
O
T
-1
=S
O'
.
3. Neka je A jedna od presenih taaka krugova k i l. Konstruisati pravu
koja sadri taku A i krugove k i l see u takama B i C takvim da je
BAAC.
4. Dokazati da take simetrine ortocentru trougla, u odnosu na sredita
njegovih ivica, pripadaju krugu opisanom oko tog trougla.
5. Neka su O, P, Q tri nekolinearne take neke ravni. Konstruisati
kvadrat ABCD u toj ravni, iji je centar taka O i takav da take P i Q
pripadaju pravama AB i CD.
6. Ako neka figura ravni ima tano dve ose simetrije tada je ona i
centralno-simetrina.

B C
R
A
Q
P
7.7 Translacija
Dokazali smo da se sve direktne izometrije mogu predstaviti kao
kompozicija dve osne refleksije. Razmotrili smo sluajeve kada se ose tih
refleksija poklapaju i kad se seku. Ostaje nam jo mogunost da su ose
paralelne i razliite:
Definicija. Neka su p i q dve razne paralelne prave neke ravni i P, Q
take tih pravih redom, takve da je PQp. Kompozicija S
q
S
p
naziva se
translacija te ravni za vektor PQ v 2 =
r
, u oznaci
r
v
.
Jasno je da je translacija direktna izometrija, kao kompozicija dve
osne refleksije. Na osnovu teoreme 9, iz odeljka 7.2, translacija nema
fiksnih taaka. Kao kod ranije uvedenih izometrija i ovde emo dokazati
da translacija odgovara naoj ranijoj predstavi, tj:
Teorema 1. Neka je
r
v
=S
q
S
p
translacija neke ravni za vektor PQ v 2 =
r

(Pp, Qq, PQp) i X proizvoljna taka te ravni. Tada:

r
v
(X)=X' v XX
r
= ' .
Dokaz: . Neka je S
p
(X)=X
1
. Kako je
S
q
S
p
(X)=X', mora biti S
q
(X
1
)=X'. Prave
p i q su po definiciji paralelne, pa su to i
prave XX
1
i X
1
X'. Odatle sledi da su
take X, X
1
, X' kolinearne.
Razmotriemo samo sluaj kad je
B(X,X
1
,X'). Neka prava XX' see prave p
i q u takama K i L. Tada je
etvorougao PQLK pravougaonik.

p q
P Q
X
K L
X
X
1

r
v

X
1

P Q
X
Y
X
Y Y
1

p q
r
v

'
r
v

p
q
Takoe je zbog osobina osne refleksije XKKX
1
i X
1
LLX', pa je
v PQ KL XX
r
= = = 2 2 ' .
. Neka je v XX
r
= ' i
r
v
(X)=X", tada je na osnovu prethodno dokazanog
v XX
r
= ' ' . Dakle ' ' ' XX XX = , pa je
r
v
(X)=X"=X'.
Na osnovu toga vai:
Teorema 2. Translacija
r
v
je jednoznano odreena svojim vektorom
r
v ,
i moe se predstaviti kao kompozicija proizvoljne osne
refleksije ije su ose dve paralelne prave p i q, takve da za
neke dve take Pp, Qq, PQp, vai: v PQ
r
= 2 .
Analogno teoremama iz prethodnih glava, dokaimo teoremu o
klasifikaciji izometrija koja se odnosi na translaciju.
Teorema 3. Direktna izometrija ravni bez fiksnih taaka je translacija.
Dokaz: Svaka direktna izometrija moe se predstaviti kao kompozicija
dve osne refleksije. Ta kompozicija nema fiksnih taaka jedino u sluaju
kad su ose paralelne i razliite (teorema 9, odeljak 7.2), pa na osnovu
definicije predstavlja translaciju.
Sada emo dokazati da se translacija moe predstaviti kao
kompozicija centralnih simetrija, to e kasnije biti od velikog znaaja.
Teorema 4. Neka je
r
v
translacija ravni za vektor PQ v 2 =
r
. Tada je:

r
v
= S
Q
S
P
.
Dokaz: Neka su p i q prave normalne na pravoj PQ u takama P i Q.
Tada je:
S
Q
S
P
= S
q
S
PQ
S
PQ
S
p
=S
q
S
p
=
r
v
.

P
X X
p q
Q
S
P
(X)
Intuitivno je jasno, da je inverzna transformacija translacije takoe
translacija za suprotan vektor; kao i da je kompozicija dve translacije
translacija za zbirni vektor. Formuliimo ta tvrenja:
Teorema 5.* Neka su
r
v
,
r
u
, translacije iste ravni za vektore
r
v i
r
u .
Tada:
(i)
r
v
-1
=
r
v
;
(ii)
r
u

r
v
=
r r
v u +
;
(iii)
r
u

r
v
=
r
v

r
u
.
Primer. Neka su M i N zajednike take dva podudarna kruga k
i l poluprenika r. Ako su P i Q presene take ta dva kruga sa
pravom odreenom centrima tih krugova, takve da je
P,Q MN, dokazati da je tada MN PQ r
2 2 2
4 + = .
Reenje: Neka su O i S centri tih
krugova i v OS
r
= . Tada translacija

r
v
preslikava krug k u krug l i taku
M u neku taku M'. Kako taka M
pripada krugu k, njena slika, M'
pripada krugu l. Iz istih razloga je

r
v
(P)=Q. Dalje je
PQ OS v MM = = =
r
' , pa su prave
MM' i OS paralelne i MM'OSPQ. Kako je prava MN upravna na pravu
OS, mora biti upravna i na MM'. Dakle, ugao NMM' je prav pa je NM'
prenik kruga l. Primenjujui Pitagorinu teoremu (koju emo dokazati u
glavi VIII, a sa kojom je italac od ranije upoznat), moemo izvesti:
MN PQ MN MM NM r
2 2 2 2 2 2
4 + = + = = ' ' .
Zadaci
1. Neka je T izometrija i
r
v
translacija neke ravni za vektor
r
v =AB.
Tada:
T
r
v
T
-1
=
r
u
, gde je ' ' B A u =
r
i A'=T(A), B'=T(B).
2. Ispitati ta predstavlja kompozicija translacije i centralne simetrije
neke ravni.

k
l
O
M
N
P
S
Q
M
3. Neka su A, B dve take i k, l dva kruga neke ravni. Konstruisati take
Ck i Dl takve da je etvorougao ABCD paralelogram.
4. Neka je p prava i k, l krugovi neke ravni. Konstruisati pravu paralelnu
pravoj p koja see te krugove u takama koje odreuju podudarne
tetive.
5. Neka su a i b dve paralelne prave, c prava koja ih see i l du neke
ravni. Konstruisati pravilan trougao ABC ija su temena redom na
datim pravama i ija je ivica podudarna datoj dui l.
7.8 Klizajua refleksija
U prethodnim odeljcima ispitali smo sve vrste izometrija ravni koje se
mogu predstaviti kao kompozicija dve osne refleksije. Kako se svaka
izometrija ravni moe predstaviti kao kompozicija ne vie od tri osne
refleksije, ostaje nam da ispitamo ta predstavlja kompozicija tri osne
refleksije. Dokazali smo da je ta kompozicija takoe osna refleksija akko
ose tih refleksija pripadaju jednom pramenu. U svim ostalim sluajevima,
to emo kasnije utvrditi, ta kompozicija predstavlja sledeu vrstu
izometrija:
Definicija. Neka je translacija
r
v
za vektor PQ v 2 =
r
i S
PQ
osna refleksija
sa osom PQ. Kompozicija
r
v
S
PQ
naziva se klizajua refleksija ravni u
oznaci
PQ 2
G sa osom PQ i za vektor PQ 2 .
Na osnovu definicije je jasno da je klizajua refleksija odreena
svojom osom i vektorom. Takoe, osna refleksija i translacija u
kompoziciji, koje generiu tu klizajuu refleksiju komutiraju. Zaista:

'
r
v

Q
X
X X
1

X
2

p q
P

PQ 2
G =
r
v
S
PQ
= S
q
S
p
S
PQ
= S
PQ
S
q
S
p
= S
PQ

r
v
;
gde su p i q prave upravne na pravoj PQ u takama P i Q, pa zbog toga
odgovarajue osne refleksije komutiraju.
Iz tih relacija zakljuujemo da se klizajua refleksija moe
predstaviti kao kompozicija tri osne refleksije pri emu je osa jedne
upravna na ose druge dve. Dalje klizajua refleksija je indirektna
izometrija kao kompozicija jedne indirektne i jedne direktne izometrije
(ili kao kompozicija tri osne refleksije).
Teorema 1. Klizajua refleksija nema fiksnih taaka.
Dokaz: Ve smo zakljuili da se klizajua refleksija moe predstaviti kao
kompozicija tri osne refleksije od kojih je osa jedne upravna na ose druge
dve refleksije. Ako bi ta kompozicija imala fiksnu taku, ona bi kao
indirektna izometrija predstavljala osnu refleksiju. Tada bi pomenute tri
ose bile iz istog pramena (teorema 1, odeljak 7.4), pa dolazimo do
kontradikcije. Dakle, klizajua refleksija nema fiksnih taaka.
Dokaimo dva tvrenja znaajna za klasifikaciju izometrija:
Teorema 2. Neka su p, q, r tri prave neke ravni koje ne pripadaju istom
pramenu. Tada kompozicija S
r
S
q
S
p
predstavlja klizajuu
refleksiju te ravni.
Dokaz: Prava q see ili pravu p ili
pravu r, jer bi inae sve tri prave
pripadale jednom pramenu paralelnih
pravih. Ne umanjujui optost neka je
qr=A. Prave p, q, r nisu iz istog
pramena pa Ap. Neka je s prava koja
sadri taku A i upravna je na pravoj p
u taki B (BA). Tada prave s, q, r
pripadaju istom pramenu X
A
, pa je S
r
S
q
S
s
=S
t
, gde tX
A
. Odatle sledi
S
r
S
q
=S
t
S
s
, odnosno:
S
r
S
q
S
p
=S
t
S
s
S
p
=S
t
S
B
.
Oznaimo sa C podnoje upravne iz take B na pravoj t (BC, jer bi se u
suprotnom prave s i t a onda i prave r i q poklapale), i sa b pravu koja je u
taki B upravna na pravoj BC. Tada je:

A
C
B
p
s
b
r
q
t
S
r
S
q
S
p
=S
t
S
B
=S
t
S
b
S
BC
=
BC 2
S
BC
=
BC 2
G

.
Teorema 3. Svaka indirektna izometrija ravni bez fiksnih taaka
predstavlja
klizajuu refleksiju te ravni.
Dokaz: Na osnovu teoreme o predstavljanju izometrije, svaka indirektna
izometrija je ili osna refleksija ili se moe predstaviti kao kompozicija tri
osne refleksije. Ako su te tri ose iz istog pramena izometrija opet
predstavlja osnu refleksiju. U naem sluaju, kako izometrija nema
fiksnih taaka, ona ne moe biti osna refleksija pa predstavlja
kompoziciju tri osne refleksije ije ose nisu iz istog pramena. Na osnovu
prethodne teoreme ta kompozicija je klizajua refleksija.

Zadaci
1. Dokazati da kompozicija rotacije i osne refleksije neke ravni
predstavlja klizajuu refleksiju ako i samo ako centar te rotacije ne
pripada osi refleksije.
2. Neka je ABC pravilan trougao. Dokazati da kompozicija S
AB
S
CA
S
BC

predstavlja klizajuu refleksiju i odrediti njen vektor i osu.
3. Neka je p prava, A, B take sa iste strane te prave i l du neke ravni.
Konstruisati take X i Y na toj pravoj tako da je XYl i zbir
AX+XY+YB minimalan.

4. Neka je ABC jednakokrako-pravougli trougao sa pravim uglom kod
temena A. ta predstavlja kompozicija:
CA AB
G G = ?

7.9 Klasifikacija izometrija ravni
U prethodnim odeljcima smo praktino ve izvrili klasifikaciju
izometrija ravni. Dokazali smo da je svaka direktna izometrija
koincidencija, rotacija odnosno translacija u zavisnosti da li ima bar dve,
tano jednu, odnosno nema fiksnih taaka. Takoe, indirektna izometrija
je osna, odnosno klizajua refleksija u zavisnosti da li ima bar jednu,
odnosno nema fiksnih taaka. Na osnovu toga moemo zakljuiti da su to
jedine vrste izometrija. Time smo dokazali sledeu teoremu:
Teorema 1. (al
33
) Neka je T : E
2
E
2
izometrijska transformacija
ravni. Tada ona predstavlja jednu od sledeih izometrija:
koincidencija, osna refleksija, rotacija, translacija, klizajua
refleksija. Takoe vai:
(i) ako je T direktna i ima bar dve fiksne take ona je koincidencija;
(ii) ako je T direktna i ima tano jednu fiksnu taku ona je rotacija
(spec. centralna simetrija);
(iii) ako je T direktna i nema fiksnih taaka ona je translacija;
(iv) ako je T indirektna i ima bar jednu fiksnu taku ona je osna
refleksija;
(v) ako je T indirektna i nema fiksnih taaka ona je klizajua
refleksija.

Osim toga, utvrdili smo u svakom od sluajeva kako se odgovarajua
izometrija moe predstaviti kao kompozicija osnih refleksija. Sve te
injenice vezane za klasifikaciju izometrija moemo ilustrovati sledeom
tabelom:

33
M. al (1793-1880), francuski geometriar, izveo je ovu klasifikaciju 1831. g.

Izometrijske transformacije ravni T : E
2
E
2

direktne izometrije indirektne izometrije
broj
fiksnih
taaka
bar dve tano jedna nijedna bar jedna nijedna

vrsta
izometrije

koinci-
dencija
E
centralna
rotacija R
S,

(spec. centr.
simetrija S
S
)

translacija

r
v

osna
refleksija
S
p

klizajua
refleksija
PQ 2
G
predstav-
ljanje
izometrije
osnim
refleksija-
ma

E=S
p
S
p

R
S,
=S
q
S
p

r
v
=S
q
S
p

S
p

PQ 2
G
=S
r
S
q
S
p

Zadaci
1. Neka su a, b, c tri prave neke ravni. Konstruisati take Aa i Bb
takve da je S
c
(A)=B.
2. Neka su p i q dve prave i A taka neke ravni. Konstruisati take B i C,
takve da prave p i q sadre bisektrise unutranjih uglova kod temena
B i C trougla ABC.
3. Neka su p, q, r tri prave i K i L dve take neke ravni. Konstruisati
prave s i s' koje sadre redom take K i L, takve da je S
r
S
q
S
p
(s)=s'.
4. Neka su A i B dve take sa raznih strana prave p. Odrediti taku X na
pravoj p takvu da je razlika dui AX i XB maksimalna.
5. Neka prava s sadri bisektrisu jednog od uglova koji odreuju prave p
i q. Dokazati da je tada: S
s
S
p
= S
q
S
s
.
p=q
q p
p
r
q
p
p
q
6. Neka je S centar upisanog kruga trougla ABC i P dodirna taka tog
kruga sa ivicom BC. Dokazati da je tada: S
SC
S
SA
S
SB
=S
SP
.
7. Neka su p, q, r prave neke ravni koje se seku u centru S kruga k.
Konstruisati trougao ABC opisan oko tog kruga, tako da prave p, q, r
sadre bisektrise unutranjih uglova kod temena A, B, C tog trougla.
8. Prave p, q, r, s, t neke ravni seku se u taki O a M je taka prave p.
Konstruisati petougao takav da je M sredite jedne njegove ivice, a
prave p, q, r, s, t medijatrise ivica.
9. Neka je ABCDE petougao sa pravim uglom kod temena A i neka se
medijatrise ivica AE, BC, CD (prave p, q, r) seku u taki O, a
medijatrise ivica AB i DE (prave x i y) seku u taki S. Dokazati da
jedno teme trougla KLM kome su p, q, r medijatrise ivica, pripada
pravoj OS.
10. Taka P pripada ravni trougla ABC. Dokazati da prave simetrine
pravama AP, BP, CP u odnosu na simetrale unutranjih uglova kod
temena A, B, C tog trougla redom, pripadaju jednom pramenu.
11. Odrediti ugao izmeu pravih p i q neke ravni ako je:
S
p
S
q
S
p
= S
q
S
p
S
q
.
12. Neka je ABCD pravougaonik kod koga je AB=3BC i E, F take ivice
AB takve da je AEEFFB. Dokazati da je:
AED+AFD+ABD=90
o
.
13. Koliko osa simetrija ima: pravilan trougao; kvadrat; deltoid; krug.
14. Neka su p i q prave i A taka van njih neke ravni. Konstruisati take B
i C na pravama p i q redom, tako da obim trougla ABC bude
minimalan.
15. U dati trougao ABC upisati trougao najmanjeg obima (Fagnanov
problem
34
).
16. Ako su R
A,
i R
B,
dve rotacije neke ravni odrediti sve take X te ravni
za koje je R
A,
(X)=R
B,
(X).

34
D. F. T. Fagnan je postavio ovaj problem 1775. g., i reio ga metodama
diferencijalnog rauna. Elementarno reenje ovog problema dao je tek kasnije maarski
matematiar L. Fejer (1880-1959).
17. Prave p i q seku se u centru O pravilnog trougla ABC i odreuju ugao
od 60
o
. Dokazati da su odseci na tim pravama, odreeni ivicama
trougla ABC, meusobno podudarni.
18. Ako je S centar pravilnog petougla ABCDE, dokazati da vai:
0
r
= + + + + SE CD SC SB SA .
19. Dokazati da se dijagonale pravilnog petougla seku u takama koje su
takoe temena pravilnog petougla.
20. Neka su ABP i BCQ dva pravilna trougla iste orijentacije, pri emu je
B(A,B,C). Ako su K i L sredita dui AQ i PC, dokazati da je trougao
BLK takoe pravilan.
21. Konstruisati pravilan trougao ija temena pripadaju redom trima
datim koncentrinim krugovima a jedna ivica paralelna datoj pravoj.
22. Ako se prava p rotacijom za ugao preslikava u pravu p', dokazati da
je jedan od uglova koji odreuju prave p i p' jednak .
23. Neka su P i Q take van kruga k i d du neke ravni. Konstruisati take
X i Y na krugu k, takve da je XP||YQ i XYd.
24. Taka P je unutranja taka pravilnog trougla ABC, takva da je
APB=113
o
i BPC=123
o
. Izraunati mere uglova trougla ije su
ivice podudarne duima PA, PB, PC.
25. Date su nekolinearne take P, Q, R. Konstruisati trougao ABC, tako
da P, Q, R budu sredita kvadrata konstruisana nad ivicama BC, CA,
AB tog trougla.
26. Neka su A, B dve take i p prava neke ravni. Dokazati da je
kompozicija S
B
S
p
S
A
osna refleksija ako i samo ako je ABp.
27. Neka su p, q, r tangente kruga upisanog u trougao ABC paralelne
redom njegovim ivicama BC, AC, AB ali koje ih ne sadre. Dokazati
da prave p, q, r, BC, AC, AB odreuju estougao ije su naspramne
ivice meu sobom podudarne.
28. Konstruisati trougao ABC ako je dat ugao i teine dui t
b
, t
c
.
29. Neka su BALK i ACPQ kvadrati spolja konstruisani nad ivicama AB i
AC trougla ABC. Ako je taka Z sredite dui PK, dokazati da je
trougao BZC jednakokrako-pravougli.
30. Neka su A
1
, B
1
, C
1
centri kvadrata spolja konstruisanih nad ivicama
BC, AC, AB trougla ABC i taka P sredite ivice AC dokazati:
(i) trougao C
1
PA
1
je jednakokrako-pravougli;
(ii) dui A
1
B
1
i C
1
C su upravne i podudarne;
(iii) dui AA
1
, BB
1
, CC
1
seku se u jednoj taki
35
.
31. Neka su ALKB, ACPQ kvadrati spolja konstruisani nad ivicama AB i
AC trougla ABC i X sredite ivice BC. Dokazati da je:
(i) AXLQ;
(ii) AX= QL.
32. Ispitati ta predstavlja kompozicija dve rotacije neke ravni pri emu je
zbir uglova tih rotacija jednak 360
o
.
33. Neka su P, Q, R centri pravilnih trouglova spolja konstruisanih nad
ivicama proizvoljnog trougla ABC. Dokazati da je trougao PQR
pravilan (tzv. Napoleonov trougao
36
).
34. Neka je O centar pravilnog trougla ABC i D i E take ivica CA i CB
takve da je CDCE i F etvrto teme paralelograma BODF. Dokazati
da je trougao OEF pravilan.
35. Neka je L dodirna taka kruga upisanog u trougao ABC sa ivicom BC.
Ako je = BAC, = CBA, = ACB, dokazati: R
C,
R
A,
R
B,
=S
L
.
36. Ako su P, Q i M, N centri kvadrata spolja konstruisanim nad
naspramnim ivicama proizvoljnog etvorougla, dokazati da je
PQMN i PQMN.
37. Neka su APB i ACQ pravilni trouglovi spolja konstruisani nad
ivicama AB i AC trougla ABC. Ako je S sredite ivice BC i O centar
trougla ACQ, dokazati da je OP=2OS.
38. Dokazati da je kompozicija neparnog broja centralnih simetrija,
centralna simetrija.

35
Drugo od tri planimetrijska tvrenja koje je, na kongresu u Milanu 1844. g., objavio
italijanski matematiar . Belati.
36
Ovo tvrenje pripisano je Napoleonu Bonaparti (1769-1821), francuskom caru i
vojskovoi, koji je imao interesovanja za elementarnu geometriju, iako je pitanje da li je
njegovo znanje bilo dovoljno da bi isto tvrenje dokazao.
39. Neka su P, Q, R, S, T take jedne ravni. Konstruisati petougao
ABCDE takav da su sredita njegovih ivica AB, BC, CD, DE, EA
redom take P, Q, R, S, T.
40. Odrediti skup svih izometrija, a zatim skup svih direktnih izometrija,
koje pravilan n-tougao preslikavaju u sebe samog (prvi skup odreuje
tzv. diedarsku grupu D
n
a drugi Ciklinu grupu C
n
).
41. Odrediti grupu simetrija pravougaonika (grupa simetrija neke figure
odreena je skupom svih izometrija koje tu figuru preslikavaju u
sebe).
42. Dokazati da osna refleksija i translacija neke ravni komutiraju ako i
samo ako je osa te refleksije paralelna sa vektorom translacije.
43. Neka su k i l dva kruga, p prava i d du neke ravni. Konstruisati romb
ABCD ivice podudarne datoj dui d ija ivica AB pripada pravoj p, a
take C i D krugovima k i l.
44. Neka su A, B take sa iste strane prave p i d du neke ravni.
Konstruisati take X i Y na pravoj p takve da je AXBY i XYd.
45. Neka je H ortocentar trougla ABC i R poluprenik opisanog kruga tog
trougla. Dokazati da je AB
2
+CH
2
=4R
2
.
46. Neka su p i q dve razne paralelne prave neke ravni i A i B take te
ravni takve da su A i q sa raznih strana prave p, a B i p sa raznih strana
prave q. Konstruisati take P i Q na pravama p i q takve da je PQp i
zbir AP+PQ+QB minimalan.
47. Neka su AB i CD dve tetive kruga k (A,B CD) i l du neke ravni.
Konstruisati taku M na krugu k, tako da dui AM i BM seku tetivu
CD u takama koje odreuju du podudarnu datoj dui l.
48. Neka je EAB trougao konstruisan nad ivicom AB pravougaonika
ABCD. Ako su M i N podnoja upravnih iz taaka C i D na pravama
AE i BE, i P presena taka pravih CM i DN, dokazati da je PEAB.
49. Konstruisati pravilan trougao ABC, ija temena pripadaju redom trima
datim paralelnim pravama a, b, c neke ravni, a centar tog trougla
pripada datoj pravoj s koja see prave a, b, c.
50. Dokazati da ograniena figura ravni (za koju postoji du d takva da
za svake dve take X,Y, vai XY<d) ne moe imati dva razliita
centra simetrije.
51. Ako petougao ima bar dve ose simetrije, dokazati da je on pravilan.
52. Neka su A, B, C tri kolinearne take. Ispitati ta predstavlja
kompozicija:
BC
G S
A
.
53. Neka je t tangenta kruga opisanog oko trougla ABC u temenu A.
Dokazati da je:
AB BC CA
G G G o o =S
t
.
54. Neka su p, q, r tri prave koje nisu iz istog pramena i A taka neke
ravni. Konstruisati pravu s koja sadri taku A i takvu da je
S
r
S
q
S
p
(s)=s' i s||s'.
55. Ako neka ograniena figura ima tri ose refleksije dokazati da se one
seku u jednoj taki.
56. Dokazati da sredita dui, ije su krajnje take odgovarajui parovi
neke indirektne izometrije, pripadaju jednoj pravoj. (Teorema al-
Hjelmsleva
37
)
57. Neka su ABC i A'B'C' dva podudarna suprotno orijentisana trougla.
Dokazati da sredita dui AA', BB', CC' pripadaju jednoj pravoj.
58. Neka je A taka i p prava neke ravni. Dokazati da sredita svih dui
X
i
Y
i
, gde su X
i
take prave p a trouglovi AX
i
Y
i
su pravilni i isto
orijentisani, pripadaju jednoj pravoj.
59. Ako je ograniena figura ravni dokazati da ne moe imati dva
razliita centra rotacija, tj. ako je R
A,
()=R
B,
()=, mora biti A=B.
60. Jedine mogue izometrije koje ogranienu figuru preslikavaju u
sebe su:
rotacije sa istim centrom S,
osne refleksije ije ose sadre taku S.
38

37
M. al (1793-1880), francuski geometriar; J. T. Hjelmslev (1873-1950) finski pesnik
i matematiar.
38
uveni italijanski slikar, arhitekta i pronalaza Leonardo da Vini (1452-1519),
prouavao je mogue simetrije centralne graevine i mogui raspored kapela oko nje,
tako da se ta simetrija ne narui. U dananjim terminima taj rezultat iskazujemo kao

teoremu Leonarda da Vinija: Jedine konane grupe izometrija ravni su ciklina grupa
C
n
i diedarska grupa D
n
. Napomenimo jo da grupa simetrija ogranienih figura ne mora
biti konana; npr. grupa simetrija kruga.
165
Glava VIII
Slinost
8.1 Razmera dui. Talesova teorema
U etvrtoj glavi razmatrali smo kolinike kolinearnih vektora. Pri tom
smo pomenuli i meru u skupu kolinearnih vektora, odnosno dui na
meusobno paralelnim pravcima.
Sada emo definisati meru dui, na skupu D dui itavog prostora.
Definicija. Neka je D skup svih dui i R
+
skup pozitivnih realnih brojeva.
Preslikavanje m: D R
+
sa svojstvima:
(i) (A
0
B
0
D) m(A
0
B
0
)=1,
(ii) (AB,CDD) (ABCD m(AB)=m(CD) ),
(iii) (AB,CD,EFD) (AB+CD=EF m(AB)+m(CD)=m(EF)),
naziva se mera ili duina dui, a M=(D,R
+
,m) je sistem merenja.
Du A
0
B
0
je jedinica mere ili jedinina du.
Intuitivno je jasno da postoji beskonano mnogo sistema merenja,
kao i to da je sistem merenja jednoznano odreen sa jedininom dui. U
tom smislu, mera neke dui AB, u odreenom sistemu merenja, bie
prikazana brojem x, koliko se puta jedinina du e "sadri" u dui AB, tj.
m(AB)=x; ako taj broj nije prirodan, onda se ostatak "meri" redom sa
e e
10 100
, , L jer meru zapisujemo u dekadnom sistemu
39
.

39
Stari Grci su meru, u tom smislu, zamiljali kao uvek racionalan broj, pa su zato ivicu
i dijagonalu kvadrata nazivali nesamerljivim veliinama.
VIII Slinost 166
Naredne dve teoreme navodimo bez dokaza:
Teorema 1. Za proizvoljne dve dui AB i CD vai:
(i) AB<CD m(AB)<m(CD);
(ii) m(AB)=m(CD) ABCD.
Teorema 2. Neka je m: D R
+
mera dui. Tada je funkcija m
1
: D R
+

takoe mera, ako i samo ako postoji realan broj 0, takav da
za svaku du AB vai m
1
(AB)=m(AB).
Sada smo u mogunosti da uvedemo sledei vaan pojam:
Definicija. Ako je x=m(AB) i y=m(CD) u nekom sistemu merenja M,
kolinik x:y naziva se razmera dui AB i CD, u oznaci AB:CD ili
AB
CD
.
Naredna teorema je direktna posledica teoreme 2.
Teorema 3. Razmera dui ne zavisi od sistema merenja.
Definicija. Jednakost dve razmere naziva se proporcija ili srazmera.
Dui a, b i c, d tim redom su proporcionalne ili srazmerne ako vai
a:b=c:d.
Proporcija figurie u ve navedenoj i dokazanoj Talesovoj teoremi,
direktnoj i obratnoj (glava 4). Napomenimo opet da su u takvoj
formulaciji Talesove teoreme mere na neparalelnim pravcima mogle biti i
razliite. Ako prihvatimo zajedniku meru za skup D svih dui, moemo
preformulisati Talesovu teoremu, time to emo izostaviti vektorske
oznake. Naime, tada e za kolinearne vektore AB i CD biti
CD
AB
CD
AB
= ,
pa iz
' '
' '
D C
B A
CD
AB
= sledi
' '
' '
D C
B A
CD
AB
= , ali ne vai i obratno. Tako, iz
vektorskog oblika Talesove teoreme (direktne i obratne) zadravamo
samo direktni smer.
Teorema 3. (Talesova teorema) Ako se prave a i b seku u taki O i prave
p
1
i p
2
seku pravu a u takama A
1
i A
2
, odnosno pravu b u
takama B
1
i B
2
, tada vai:
VIII Slinost 167
p
1
||p
2

OA
OA
OB
OB
AB
A B
1
2
1
2
1 1
2 2
= = .
Navedimo neke neposredne posledice Talesove teoreme:
Posledica 1. Ako vae sve pretpostavke Talesove teoreme (u istim
oznakama) tada je:
OA
OB
OA
OB
AA
BB
1
1
2
2
1 2
1 2
= = .
Prethodna posledica ne moe se iskazati u vektorskom obliku, jer
vektori
1
OA i
1
OB nisu kolinearni.
Napomenimo jo, da razmere iz prethodne posledice nisu u optem
sluaju jednake razmeri
AB
A B
1 1
2 2
.
Posledica 2. Ako paralelne prave p
1
, p
2
, p
3
seku pravu a u takama A
1
, A
2
,
A
3
i pravu b u takama B
1
, B
2
, B
3
, tada je
AA
A A
BB
B B
1 2
2 3
1 2
2 3
= i
AA
BB
A A
B B
1 2
1 2
2 3
2 3
= .

A
1

p
1

A
2

B
1

B
2

p
2

O
a
b
A
1

A
2

A
3

B
1
B
2
B
3

x
1

x
2

y
1
y
2

a
b
x
1

x
2

y
1
y
2

x
n

y
n

a
b
...
x
1
:x
2
=y
1
:
x
1
:y
1
=x
2
:
y
x
1
:y
1
=x
2
:y
2
=...=x
n
:
x
1
:x
2
: ... :x
n
= y
1
:y
2
: ... :y
n

VIII Slinost 168
Posledica 3. Ako paralelne prave p
1
, p
2
,..., p
n
seku pravu a u takama
A
1
,A
2
,...,A
n
i pravu b u takama B
1
,B
2
,...,B
n
, tada je:

AA
BB
A A
B B
A A
B B
n n
n n
1 2
1 2
2 3
2 3
1
1
= = =

L i
AA A A A A BB B B B B
n n n n 1 2 2 3 1 1 2 2 3 1
: : : : : : L L

= .

Posledica 4. Ako se prave p
1
, p
2
, p
3
seku u taki O i paralelne prave a i b
seku p
1
u A
1
i B
1
, p
2
u A
2
i B
2
, p
3
u A
3
i B
3
tada vai:

AA
BB
A A
B B
1 2
1 2
2 3
2 3
= i
AA
A A
BB
B B
1 2
2 3
1 2
2 3
= .
Posledica 5. Ako su p
1
, p
2
, ..., p
n
prave pramena X
O
, koje seku paralelne
prave a i b redom u takama A
1
i B
1
, A
2
i B
2
, ..., A
n
i B
n
, tada
vai:

AA
BB
A A
B B
A A
B B
n n
n n
1 2
1 2
2 3
2 3
1
1
= = =

L i
AA A A A A BB B B B B
n n n n 1 2 2 3 1 1 2 2 3 1
: : : : : : L L

= .

Posledica 6. Ako su a, b, c prave pramena X
O
, p
1
i p
2
paralelne prave
koje seku prave b i c u takama B
1
, C
1
odnosno B
2
i C
2
, a q
1
i
q
2
paralelne prave koje seku prave a i c u takama A
1
, C
1

odnosno A
2
i C
2
, tada je A
1
B
1
||A
2
B
2
.

x
1
:y
1
=x
2
:
y
x
1
:x
2
=y
1
:
x
1
:y
1
=x
2
:y
2
=...=x
n
:
x
1
:x
2
: ... :x
n
= y
1
:y
2
: ... :y
n

x
1
x
2

y
1
y
2

A
1
A
2
A
3

B
1
B
2
B
3

a
b
O
x
1
x
2

y
1
y
2

x
n

y
n

O
a
b
...
VIII Slinost 169
Prethodna posledica moe se uoptiti i za sluaj n-touglova A
1
A
2
...A
n

i A'
1
A'
2
...A'
n
.
Dokazi posledica 1-5 su neposredni. U dokazu posledice 6, koristi se
obratna Talesova teorema.
Teorema 4. Ako su A i B dve razne take prave p i -1 realan broj, tada
postoji jedinstvena taka L prave p za koju je =
LB
AL
.
Dokaz: U sluaju =0, dokaz je neposredan. Neka je >0. Jasno je da za
traenu taku L mora biti B(A,L,B). Konstruiimo dve proizvoljne
paralelne prave a i b koje sadre take A i B i na njima, u raznim
poluravnima sa rubom AB, take A
1
i B
1
takve da je m(AA
1
)= i m(BB
1
)=1.
Sa L
1
oznaimo presenu taku pravih AB i A
1
B
1
. Na osnovu Talesove
teoreme je:
= =
B B
AA
B L
AL
1
1
1
1
, odnosno m(AL
1
)=k i m(L
1
B) =k, za neko k>0.
Dokaz da je da je taka L
1
jedinstvena ovde izostavljamo.*
Na osnovu prethodne teoreme moemo zakljuiti da za >1 i 1
postoje tano dve take L takve da je
AL
LB
= . (U sluaju =1 to je

1
1
B
1

A
1

A
B
B
2

L
1
L
2

c
A
1

B
1
B
2

C
A
2

C
p
1
q
1

p
2
q
2

a
b O
VIII Slinost 170
sredite dui.) Takoe, ako je poznata jedna od te dve take, mogue je
konstruisati drugu.
Definicija. Taka L deli du AB u odnosu (razmeri) -1 ako je =
LB
AL
.
Ta podela je unutranja ako je >0 (tada je taka L unutar dui AB),
odnosno spoljanja ako je <0 (tada je taka L van dui AB). U oba
sluaja koristi se oznaka =R(A,B;L).
Ako su L
1
i L
2
take definisane u dokazu teoreme 4, moemo
zakljuiti da je tada: R(A,B;L
1
):R(A,B;L
2
)= 1 :
2
2
1
1
=
B L
AL
B L
AL
. Sada je
prirodno uvesti sledee pojmove:
Dvorazmera ili sloena razmera u oznaci R(A,B;C,D) je kolinik dve
odgovarajue razmere tj. R(A,B;C,D)=R(A,B;C):R(A,B;D)=
DB
AD
CB
AC
: .
Ako je R(A,B;C,D)=-1, dvorazmera se naziva harmonijska. U tom
sluaju kaemo da take A,B,C,D ine harmonijsku etvorku ili da je par
taaka A,B harmonijski spregnut sa parom taaka C,D, u oznaci
H(A,B;C,D).
Dakle za etiri razne kolinearne take A,B,C,D je H(A,B;C,D) akko je
1 : =
DB
AD
CB
AC
. Uvedimo jo jedan pojam koji emo koristiti kasnije.
Definicija. Neka su S, A, B kolinearne take. Izraz SB SA jednak je
SASB (proizvod duina) odnosno -SASB u zavisnosti da li nije ili jeste
B(A,S,B).
Primer. Dokazati da neparalelne ivice i dijagonale trapeza
odreuju na pravoj koja je paralelna osnovicama tri dui, od
kojih su krajnje dve podudarne. Konstruisati takvu paralelu uz
dodatni uslov da tri pomenute dui budu podudarne.
VIII Slinost 171
Reenje: Neka prava l, paralelna
osnovici AB trapeza ABCD, see
ivice AD,BC i dijagonale AC,BD
redom u takama M,Q,N,P. Na
osnovu Talesove teoreme je
MN:DC=MA:DA, odnosno
PQ:DC=BQ:BC. Kako je prema
posledici 2, MA:AD=BQ:BC, mora
biti i MN:DC=PQ:DC tj. MN=PQ.
Ako je E sredite osnovice AB i N
0
presena taka pravih DE i AC traenu
pravu l
0
moemo konstruisati kao pravu koja sadri taku N
0
i paralelna je
sa pravom AB. Zaista, ako su M
0
, P
0
, Q
0
preseci prave l
0
sa pravama AD,
BD, CB, tada je M
0
N
0
N
0
P
0
, na osnovu etvrte posledice Talesove
teoreme.
Zadaci
1. Datu du AB podeliti na:
(i) pet podudarnih dui;
(ii) delove koji su u odnosu 2:3;
(iii) delove koji su u odnosu 2:
1
2
:1.
2. Date su tri dui a, b, c. Konstruisati du x ako vai:
(i) a:b=c:x; (ii) x=
a
b
2
; (iii) (x+c):(x-c)=7:2.
3. Neka su M i N dve take na kraku OX i P taka na kraku OY ugla
XOY. Ako je NQ||MP i PN||QS (QOY, SOX), dokazati da je
ON
2
=OMOS (takva du ON naziva se geometrijska sredina dui OM
i OS).
4. Neka su a, b, c tri poluprave sa zajednikom poetnom takom S i M
taka na polupravoj a. Ako se taka M kree po polupravoj a,
dokazati da je odnos rastojanja ove take od pravih b i c stalan. Da li
tvrenje vai i ako su poluprave:
(i) nekomplanarne; (ii) nekonkurentne.

P
0
Q N l
0
M
0

A
E
B
M N P
Q
C D
l
VIII Slinost 172
5. Neka su F i G take u kojima prava koja sadri taku D, ivice BC
trougla ABC, i paralelna je teinoj dui AA
1
, see prave AB i AC.
Dokazati da zbir DF+DG ostaje stalan ako se taka D kree po ivici
BC.
8.2 Homotetija
Definicija. Neka je O taka i k realan broj razliit od nule. Transformacija
kojom se proizvoljna taka X preslikava u taku X' takvu da je
OX k OX = ' , naziva se homotetija ili perspektivna slinost, u oznaci H
O,k

sa centrom O i koeficijentom k. Dve figure su homotetine ako postoji
homotetija koja jednu figuru preslikava u drugu.
Neposredno sleduju prva svojstva ove nove geometrijske
transformacije. Najpre, lako se dokazuje da je homotetija bijekcija i da je
jednoznano odreena svojim centrom i koeficijentom. Dokazi naredne
dve teoreme su takoe jednostavni i preputamo ih itaocu.
Teorema 1. H
O,1
=E , H
O,-1
=S
O
.

Teorema 2. Ako je k1, jedina fiksna taka homotetije H
O,k
je njen centar.

Teorema 3. Za du AB i njenu sliku A'B' pri homotetiji H
O,k
vai:
AB k B A = ' ' .

X O X
O
VIII Slinost 173
Dokaz: Iz OA k OA = ' i OB k OB = ' ,
oduzimanjem prve jednakosti od
druge dobijamo
OA k OB k OA OB = ' ' , odatle je na
osnovu Talesove teoreme
) ( ' ' OA OB k B A = , tj. AB k B A = ' ' .

Teorema 4. (i) Homotetija svaku pravu preslikava u njoj paralelnu pravu.
(ii) Svake dve paralelne prave su homotetine.
(iii) Jedine invarijantne prave homotetije H
O,k
(za k1) su one koje
sadre centar homotetije.
Dokaz: (i) je direktna posledica prethodne teoreme. (ii), (iii) preputamo
itaocu.
Teorema 5. Homotetina slika ugla je ugao, i to njemu podudaran ugao.
Dokaz: Posledica prethodne teoreme i teoreme o uglovima sa paralelnim
kracima.
Narednu teoremu dajemo bez dokaza.
Teorema 6. Homotetija H
O,k
u ravni je direktna transformacija
Napomenimo da se ovde pojam direktne i indirektne transformacije
moe uvesti kao kod izometrija.
Teorema 7.* Homotetija preslikava krug u krug, i obratno svaka dva
kruga su homotetina.
Lako se dokazuje da zajednike tangente krugova iz prethodne
teoreme sadre centre pomenutih homotetija.

O
A A
M
M
l
l'
O
A A
B
B
S
1

S
2

l
1

l
2

O
O
VIII Slinost 174
Primer 1. Neka su S, A dve take ravni. Konstruisati H
S,k
(A)
ako je
k jednako: (i) 3; (ii)
1
4
; (iii) -2; (iv)
2
5
.
Reenje: Sluajevi (i) i (iii) su jednostavni. U sluajevima (ii), (iv)
konstrukciju izvodimo koristei Talesovu teoremu.
Primer 2. Konstruisati sliku petougla ABCDE u homotetiji H
S,k
.
Reenje: Najpre konstruiemo A', sliku take A, na isti nain kao u
prethodnom primeru. Zatim koristei teoremu 4, konstruiemo slike
preostalih temena. Npr. B'=SBl, gde je l prava koja sadri taku A' i
paralelna je pravoj AB.
Teorema 8.* Neka su H
O,k
, H
O,k'
dve homotetije sa istim centrom. Tada je:
(i) H
O,k'
H
O,k
= H
O,kk'
.
(ii) (H
O,k
)
-1
= H
O,1/k
.
(iii) H
O,k'
H
O,k
= H
O,k
H
O,k'
.

A
H
S,-2
(A) H
S,3
(A)
S
H
S,2/5
(A H
S,- A S
H
S,1/4
(A
A S
A
S
B D
E
D

C
B
E
A

C
VIII Slinost 175
U prethodnoj teoremi dokazali smo zapravo da sve homotetije sa
istim centrom ine komutativnu grupu u odnosu na slaganje
preslikavanja.
Primer 3. Dokazati da je poluprenik Ojlerovog kruga trougla
jednak polovini poluprenika opisanog kruga tog trougla, i da
je njegov centar sredite dui ije su krajnje take ortocentar i
centar opisanog kruga tog trougla
40
.
Reenje: Neka je T teite
trougla ABC i AA
1
, BB
1
, CC
1

njegove teine dui. Ojlerov
krug opisan je oko trougla
A
1
B
1
C
1
(primer 2, odeljak 3.8).
Ako je k=
1
2
, homotetijom H
T,k

se trougao ABC preslikava u
trougao A
1
B
1
C
1
. Dakle, tom
homotetijom se krug opisan oko
trougla ABC preslikava u Ojlerov krug, pa je poluprenik Ojlerovog dva
puta manji od poluprenika prvog kruga. Centar Ojlerovog kruga je taka
O
1
= H
T,k
(O), za koju je dakle O
1
T:TO=1:2. Na osnovu primera iz odeljka
4.4 (Ojlerova prava), je HT:TO=2:1. Na osnovu prethodne dve relacije
izvodimo krajnji zakljuak.
Zadaci
1. Neka je S taka van pravih p i q i m, n dui neke ravni. Konstruisati
pravu s koja sadri taku S i see prave p i q u takama P i Q takvim
da je SP:SQ=m:n.
2. Neka su p, q, r tri konkurentne prave, S taka van njih i m, n dui
neke ravni. Konstruisati pravu s koja sadri taku S i see prave p, q, r
u takama P, Q, R takvim da je PQ:QR=m:n.
3. Konstruisati :

40
Ojlerov krug naziva se u literaturi i Ponseleov krug po francuskom geometriaru . V.
Ponseleu (1788-1867), koji je 1821. g. dokazao navedeno tvrenje.

A
B C
O
T
H
A
1

B
1

C
O
VIII Slinost 176
(i) romb, ako je data ivica i odnos dijagonala;
(ii) trapez, ako su data dva ugla na jednoj osnovici, odnos osnovice i
visine, a druga osnovica podudarna datoj dui.
4. Neka je A taka u uglu pOq, l prava i ugao neke ravni. Konstruisati
trougao APQ, ija temena P i Q pripadaju kracima p i q, PAQ i
PQ||l.
5. Konstruisati krug l koji dodiruje dati krug k i datu pravu p ako je data
taka dodira: (i) l i p; (ii) l i k.
6. Konstruisati krug koji dodiruje krake ugla pOq i:
(i) sadri datu taku;
(ii) dodiruje dati krug.
8.3 Transformacije slinosti. Slinost figura
Na isti nain, kao to su nam izometrijske transformacije bile potrebne za
uvoenje podudarnosti, tako emo sada najpre definisati transformacije
slinosti radi uvoenja pojma slinosti figura.
Definicija. Neka je k realan pozitivan broj. Transformacija slinosti sa
koeficijentom k prostora E
n
je bijektivna transformacija P: E
n
E
n
;
n{1,2,3}, takva da svake dve take A, BE
n
preslikava u take A', B'
takve da vai A'B'=kAB.
Izometrijske transformacije prostora E
n
su specijalan sluaj
transformacija slinosti za k=1.
Teorema 1.* Neka je P transformacija slinosti prostora E
n
i neka su
A',B',C' odgovarajue slike taaka A,B,C prostora E
n
. Tada
vai:
B(A,B,C)B(A',B',C').
Na osnovu prethodne teoreme, moemo zakljuiti da transformacije
slinosti uvaju kolinearnost taaka, kao i da preslikavaju pravu u
pravu, du u du, ugao u ugao itd.
Dokaz sledee teoreme je neposredan.
VIII Slinost 177
Teorema 2. Neka je P transformacija slinosti prostora E
n
i A',B',C',D'
slike taaka A,B,C,D, redom:
(i) Ako je ABCD, tada je i A'B'C'D'.
(ii) AB:CD=A'B':C'D'.
Lako se dokazuje da je kompozicija dve transformacije slinosti sa
koeficijentima k i k
1
, transformacija slinosti sa koeficijentom slinosti
kk
1
. Takoe je inverzna transformacija transformacije slinosti sa
koeficijentom k, transformacija slinosti sa koeficijentom 1/k.
Moe se dokazati da kao kod izometrija postoje dve vrste
transformacija slinosti: direktne i indirektne transformacije slinosti.
Direktne transformacije slinosti su one koje preslikavaju figure u
jednako orjentisane figure. Indirektne transformacije slinosti su one koje
prevode figure u suprotno orjentisane figure. Jasno je da kompozicija dve
direktne ili dve indirektne transformacije slinosti predstavlja direktnu
transformaciju slinosti. Kompozicija direktne i indirektne transformacije
slinosti je indirektna transformacija slinosti.
Teorema 3. Homotetija H
S.k
je transformacija slinosti sa koeficijentom
|k|.
Dokaz: Neka su A' i B' slike proizvoljnih taaka A i B u homotetiji H
S.k
.
Tada je na osnovu teoreme 3, iz odeljka 8.2, A'B'=kAB. Stoga je
A'B':AB=|k|.
Na osnovu prethodne teoreme, sledi da kompozicija homotetije i
izometrije predstavlja transformaciju slinosti. Vai meutim i sledee
tvrenje.
Teorema 4. Svaka transformacija slinosti moe se predstaviti kao
kompozicija
jedne homotetije i jedne izometrije.
Dokaz: Neka je P proizvoljna transformacija slinosti sa koeficijentom k.
Ako sa H
S.1/k
oznaimo homotetiju sa proizvoljnim centrom S i
koeficijentom 1/k, tada kompozicija H
S.1/k
P predstavlja takoe
transformaciju slinosti sa koeficijentom k1/k=1. Dakle, to je neka
izometrija T za koju je H
S.1/k
P=T. Na osnovu prethodne relacije i
teoreme 8, iz odeljka 8.2, je P=H
S.k
T.
VIII Slinost 178
Kako homotetija i izometrija svaki ugao preslikavaju u njemu
podudaran, na osnovu prethodne teoreme, sledi da to vai i za proizvoljnu
transformaciju slinosti.
Definicija. Kaemo da je u prostoru E
n
; n{1,2,3} figura slina figuri
', u oznaci ', ako postoji transformacija slinosti P tog prostora
takva da je P()='. Koeficijent slinosti transformacije P je koeficijent
slinosti figura i '.
Teorema 5.* Relacija slinosti figura je relacija ekvivalencije.
U narednim odeljcima razmatraemo samo slinost figura u ravni, pa
emo to podrazumevati uvek kada to nije precizirano.
8.4 Slinost trouglova
Kao i kod podudarnosti, slinost trouglova
41
esto nije jednostavno
dokazati direktno na osnovu definicije. Tako, analogno stavovima o
podudarnosti trouglova, postoje i stavovi o slinosti trouglova.
Na osnovu razmatranja iz prethodne glave, ako su dva trougla slina
tada su im uglovi podudarni i odgovarajue ivice proporcionalne. Naredni
stavovi su u vezi sa time koji od tih uslova su dovoljni za njihovu
slinost.
Stav 1. Dva trougla su slina ako su dve ivice jednog trougla srazmerne sa
odgovarajuim ivicama drugog trougla, a uglovi zahvaeni tim
ivicama podudarni.

41
Koristei slinost jednakokrako-pravouglih trouglova, Tales iz Mileta (VII-VI v. pre n.
e.) izraunao je visinu Keopsove piramide.

P

'
VIII Slinost 179
Dokaz: Neka su trouglovi ABC i
A'BC' takvi da vae uslovi:
A'B':AB=A'C':AC(=k) i AA'.
Neka su B" i C" take polupravih
AB i AC takve da je AB"A'B' i
AC"A'C'. Tada je
AB"C"A'B'C' (SUS). Dakle,
postoji izometrija T takva da je
T(AB"C")=A'B'C'. Kako za homotetiju H
A,k
vai H
A,k
(ABC)=AB"C",
zakljuujemo da transformacija slinosti TH
A,k
preslikava trougao ABC u
trougao A'B'C', pa je ABCA'B'C'.
Stav 2. Dva trougla su slina ako su dva ugla jednog trougla podudarna sa
odgovarajuim uglovima drugog trougla.
Dokaz: Neka su ABC i A'B'C'
trouglovi sa dva para
odgovarajuih podudarnih uglova.
Tada su i uglovi treeg para me|u
sobom podudarni. Neka je
k=A'B':AB i neka su B" i C" take
polupravih AB i AC takve da je
AB"A'B' i AC"A'C'. Tada je
k=AB":AB. Takoe, trouglovi A'B'C' i AB"C" su podudarni (SUS), pa je
C"B"AC'B'A'CBA. Na osnovu toga je B"C"||BC. Tada homotetija
H
A,k
slika trougao ABC u trougao AB''C'' i trougao AB''C'' nekom
izometrijom T u trougao A'B'C'. Dakle, transformacija slinosti TH
A,k

slika trougao ABC u trougao A'B'C', pa su oni slini.
Stav 3. Dva trougla su slina ako su sve ivice jednog trougla srazmerne sa
odgovarajuim ivicama drugog trougla.

A'
C' B'
B
C"
A
B C
A
B C
A'
B' C'
B
"
C"
VIII Slinost 180
Dokaz: Neka su ABC i A'B'C'
trouglovi takvi da je:
A'B':AB=A'C':AC=B'C':BC=k i neka
su B" i C" take polupravih AB i
AC takve da je AB"A'B' i
AC"A'C'. Tada je
k=AB":AB=AC":AC. Na osnovu
obratne Talesove teoreme je tada
B"C"||BC, pa je dalji deo dokaza slian kao u prethodnoj teoremi.
Dokaz poslednjeg stava emo izostaviti.
Stav 4. Dva trougla su slina ako su dve ivice jednog trougla srazmerne
odgovarajuim ivicama drugog trougla, uglovi naspram dveju od
tih odgovarajuih ivica podudarni, a naspram drugih dveju ivica
uglovi su ili oba otra, ili oba tupa, ili oba prava.
Primer. Neka je k krug opisan oko trougla ABC Ako su B', C'
podnoja upravnih iz temena B i C na tangenti kruga k u
temenu A, dokazati da je visina AD tog trougla geometrijska
sredina dui BB' i CC' tj. AD BB = ' CC' .
Reenje: Ugao BAB' podudaran je
periferijskom uglu nad tetivom AB tj.
BAB'ACD. Kako su i uglovi AB'B
i CDA podudarni kao pravi, na osnovu
stava 2, je AB'BCDA. Tada je
AD:BB'=AC:BA (1). Na isti nain
dokazujemo i da je AC'CBDA i
zatim CC':AD=AC:BA (2). Iz relacija
(1) i (2) sledi AD:BB'=CC':AD,
odnosno AD BB = ' CC' .
Zadaci
1. Ako je N sredite luka BC kruga opisanog oko trougla ABC, na kojem
nije taka A, a E presena taka prave AN sa ivicom BC, dokazati da
je: ABNBEN.

B'
C'
A
B C
D
A
B C
A'
B' C'
B
C"
VIII Slinost 181
2. Neka je ABCD paralelogram. Ako su E i F take u kojima krug opisan
oko trougla ABC see prave AD i CD, dokazati da je EBCEFD.
3. Ako su AA' i BB' visine otrouglog trougla ABC, dokazati da je
ABCB'A'C.
4. Ako prava odreena visinom AD trougla ABC dodiruje opisani krug
tog trougla, dokazati da je AD
2
=BDCD.
5. Ako je kod trougla ABC unutranji ugao kod temena A dva puta vea
od unutranjeg ugla kod temena B, dokazati da meu ivicama tog
trougla vai relacija BC
2
= AC
2
+ACAB.
6. Dokazati da su kod slinih trouglova poluprenici upisanih krugova
proporcionalni odgovarajuim ivicama.
8.5 Harmonijska spregnutost parova taaka. Apolonijev krug
U odeljku 8.1 uveli smo pojam harmonijske etvorke taaka: ako su
A,B,C,D etiri razne kolinearne take i
1 : =
DB
AD
CB
AC
,
kaemo da je par taaka A,B harmonijski spregnut sa parom taaka C,D u
oznaci H(A,B;C,D). Harmonijska spregnutost ima veliki znaaj, ne samo u
tzv. projektivnoj geometriji, gde joj je uloga jedna od osnovnih, ve i u
elementarnoj euklidskoj geometriji.
Dokaimo neka osnovna svojstva ove relacije:
Teorema 1. Ako taka C prave AB nije sredite dui AB, tada postoji
jedinstvena taka D takva da je H(A,B;C,D).
Dokaz: Direktna posledica teoreme 4, iz odeljka 8.1.
Teorema 2. Ako su A,B,C,D etiri take pri emu je H(A,B;C,D), tada je i:
H(A,B;D,C), H(C,D;A,B).
VIII Slinost 182
Dokaz: Iz H(A,B;C,D), sledi
DB
AD
CB
AC
= , tj.
CB
AC
DB
AD
= , pa vai
H(A,B;D,C). S druge strane iz
DB
AD
CB
AC
= sledi i
BD
CB
AD
CA
= , tj.
H(C,D;A,B).
Teorema 3. Ako su A,B,C,D etiri razne kolinearne take neke prave p, O
taka van te prave, a E i F take u kojima prava kroz taku B
paralelna sa pravom OA see prave OC i OD, tada je:
H(A,B;C,D) S
B
(E)=F.
Dokaz: . Ako je H(A,B;C,D), tada je prema Talesovoj teoremi:

FB
AO
DB
AD
CB
AC
EB
AO
= = = , pa je BE EB FB = = , tj. S
B
(E)=F.
. Neka je S
B
(E)=F, tada je:

DB
AD
FB
AO
EB
AO
CB
AC
= = = , pa je po definiciji H(A,B;C,D).
Ustanovili smo da na pravoj AB postoje tano dve take koje du AB
dele u odnosu m:n, gde su m i n dve nepodudarne dui. One predstavljaju
unutranju i spoljanju podelu dui u tom odnosu i definisali smo ih kao
take harmonijski spregnute sa takama A i B. Postavlja se pitanje, a i od
velikog je praktinog znaaja, ta predstavlja skup svih taaka X ravni,
takvih da je AX:XB=m:n. Odgovor daje sledea teorema:

A B C
O
F
E
D
VIII Slinost 183
Teorema 4. (O Apolonijevom
42
krugu) Neka su A i B dve take i m i n dve
nepodudarne dui neke ravni. Ako su C i D take prave AB
takve da je
n
m
DB
AD
CB
AC
= = tada je skup svih taaka X te
ravni takvih da je
n
m
XB
AX
= , krug nad prenikom CD.
Dokaz: Neka je k krug nad prenikom CD. Neka je dalje, X proizvoljna
taka te ravni, p prava koja sadri taku B i paralelna je sa AX i E i F
presene take pravih XC i XD sa pravom p. Na osnovu prethodne
teoreme, je taka B sredite dui EF, jer je H(A,B;C,D). Potrebno je
dokazati da je:
AX:XB=m:n akko Xk.
. Neka je Xk. Tada je ugao EXD prav, kao ugao nad prenikom CD,
pa je BEBXBF. Tada je na osnovu Talesove teoreme:
AX
XB
AX
EB
AC
CB
m
n
= = = .
. Neka je AX:XB=m:n. Tada je
AX
XB
m
n
AC
CB
AX
BE
= = = , pa je
XBBEBF. Dakle, trougao EXB je pravougli. Odatle sledi, da je ugao
CXD prav, tj. taka X je na krugu k nad prenikom CD.
Krug iz prethodne teoreme naziva se Apolonijev krug.
Primer. Ako su E i F take u kojima bisektrise unutranjeg i
spoljanjeg ugla kod temena A trougla ABC seku pravu BC,
dokazati da je:
(i) BE:CE=BF:CF=AB:AC,

42
Starogrki matematiar Apolonije iz Perge (III-II v. pre n. e.)

A B
C
X
E
F
D
k
VIII Slinost 184
(ii) H(B,C;E,F)
Reenje: Oznaimo sa M i N take u kojima paralelna prava iz take C sa
AB see bisektrise unutranjeg i spoljanjeg ugla redom. Trouglovi AMC i
ANC su jednakokraki (odgovarajui uglovi su podudarni, kao uglovi na
transverzali). Iz toga i slinosti trouglova ABE i MCE sledi:

AB
AC
AB
MC
BE
EC
= = .
Kako je trougao ABF homotetian trouglu NCF vai:

AB
AC
AB
CN
BF
CF
= = .
(ii) Direktno na osnovu definicije harmonijske spregnutosti.
Zadaci
1. Neka su A, C, B take na pravoj p takve da C nije sredite dui AB.
Konstruisati taku D na toj pravoj, koja je sa takom C harmonijski
spregnuta u odnosu na take A i B.
2. Konstruisati taku M iz koje se dui AC, CB, BD, koje pripadaju istoj
pravoj, vide pod istim uglom, ako je H(A,B;C,D).
3. Konstruisati trougao:
(i) a, l
a
, b:c, (ii) a, , b:c, (iii) a, h
a
, b:c.
4. Neka su A i B take van prave p neke ravni. Konstruisati taku L na
pravoj p takvu da je AL:LB=2:3.

F
A
N
C
E
B
M
VIII Slinost 185
8.6 Neke karakteristine teoreme
Dokazaemo nekoliko znaajnih teorema, koje su posledica stavova o
slinosti trouglova, i imaju iroku primenu.
Teorema 1. (. eva
43
) Neka su P, Q, R take pravih odreenih ivicama
BC, CA, AB trougla ABC. Tada vai ekvivalencija:
Prave AP, BQ, CR pripadaju jednom pramenu akko je
1 =
RB
AR
QA
CQ
PC
BP
.
Dokaz: . Neka se prave AP, BQ, CR seku u nekoj taki S (itaocu
preputamo sluaj kada su paralelne). Pravu koja sadri taku A,
paralelnu sa pravom BC oznaimo sa p, a njene presene take sa
pravama BQ i CR oznaimo sa K i L. Tada je na osnovu Talesove teoreme
(i njenih posledica):
AL
KA
PC
BP
= ,
KA
CB
QA
CQ
= ,
CB
AL
RB
AR
= . Iz tih jednakosti sledi:
RB
AR
QA
CQ
PC
BP
=1.
. Neka je
RB
AR
QA
CQ
PC
BP
=1, i S presena taka pravih BQ i CR (sluaj
kad su BQ i CR paralelne, opet preputamo itaocu). Tada, ako je P
1

presek prave AS sa pravom BC, u odnosu na prave AP
1
, BQ, CR moemo
primeniti prvi deo dokaza (), pa je
BP
PC
CQ
QA
AR
RB
1
1
=1. Na osnovu

43
. eva (1648-1734), italijanski matematiar, dokazao je ovo tvrenje 1678. g.

B
P C
S
Q R
p
A K L
S
A
R Q
B
P
C
P
1

VIII Slinost 186
pretpostavke je onda
PC
BP
C P
BP
=
1
1
tj. P=P
1
, pa se prave AP, BQ, CR seku u
taki S.
Teorema 2. (Menelaj
44
) Neka su P, Q, R take pravih odreenih ivicama
BC, CA, AB trougla ABC. Tada vai ekvivalencija:
Take P, Q, R su kolinearne akko je 1 =
RB
AR
QA
CQ
PC
BP
.
Dokaz: . Neka su P, Q, R take neke prave l. Sa A', B', C' oznaimo
podnoja upravnih iz temena A, B, C tog trougla na pravoj l. Primenom
Talesove teoreme izvodimo:
RB
AR
QA
CQ
PC
BP
= 1
'
'
'
'
'
'
=
B B
AA
A A
CC
C C
BB
.
.
. Neka je sada 1 =
RB
AR
QA
CQ
PC
BP
. Sa P
1
oznaimo presenu taku
pravih QR i BC. Tada su take P
1
, Q, R kolinearne pa u odnosu na njih
moemo primeniti dokazani deo teoreme (), pa je 1 =
RB
AR
QA
CQ
PC
BP
.
Na osnovu prethodne i polazne relacije je
C P
BP
PC
BP
1
1
= , tj. P=P
1
. Dakle,
take P, Q, R su kolinearne.

44
Menelaj Aleksandrijski (I vek), u svom delu "Sferika", dokazao je ovo tvrenje za
sluaj sfernih trouglova, a tvrenje za sluaj trouglova u ravni navodi kao ve poznato.
Meutim, kako nijedan raniji izvor nije sauvan, i u tom sluaju tvrenje nazivamo
Menelajeva teorema. Zbog svoje slinosti evaova i Menelajeva teorema nazivaju se
teoreme blizanci. 1500 godina, koje razdvajaju njihova otkria, pokazuju da se
geometrija u tom periodu veoma sporo razvijala.

A
B
R
Q
P C
C'
A'
B'
VIII Slinost 187
Teorema 3. (Ptolomej
45
) Neka je ABCD tetivan etvorougao. Tada je
proizvod njegovih dijagonala jednak zbiru proizvoda njegovih
naspramnih ivica, tj: ACBD=ABCD+BCAD
Dokaz: Neka je L taka dijagonale AC
takva da je ABLCBD. Tada je
ABLDBC (BALBDC), pa je
AB:DB=AL:DC tj. ABCD=ALBD (1).
Takoe je BCLBDA (BCLBDA,
LBCABD), na osnovu ega je
BC:BD=CL:DA tj. BCAD=CLBD (2).
Sabirajui (1) i (2) dobijamo traenu
jednakost.
Dokaimo sada znamenitu Pitagorinu teoremu:
Teorema 4. Za svaki pravougli trougao vai:
(i) Kateta je geometrijska sredina hipotenuze i svoje ortogonalne
projekcije na hipotenuzu.
(ii) Visina koja odgovara hipotenuzi je geometrijska sredina
ortogonalnih projekcija kateta na hipotenuzu.
(iii) (Pitagora
46
) Kvadrat hipotenuze jednak je zbiru kvadrata
kateta.
Dokaz: (i) U pravouglom trouglu ABC,
sa pravim uglom kod temena C,
oznaimo podnoje visine iz temena C
sa D a projekcije kateta AC i BC sa p i
q respektivno. Trouglovi ADC i ACB su
slini jer su pravougli sa zajednikim
uglom kod temena A. Tada je:
AC
AB
AD
AC
= , tj. AC
2
=ABAD.

45
Ptolomej Aleksandrijski (II vek) dokazao je ovu teoremu u svom delu "Veliki
zbornik".
46
Pretpostavlja se da je ovo tvrenje, bilo poznato jo Egipanima (oko 3000 g. pre n.
e.) i Vaviloncima (oko 2000 g. pre n. e.), ali ga je Pitagora, starogrki filozof i
matematiar sa ostrva Samosa (VI v. pre n. e.), prvi dokazao. Pomou njega, Pitagora (ili
neki od njegovih uenika) je ustanovio nesamerljivost ivice i dijagonale kvadrata.
Meutim, kod Starih grka Pitagorina teorema izraavala je odnos izmeu povrina
odgovarajua tri kvadrata, a ne izmeu duina tri ivice.

D C
L
B
A
A B
C
h
D p q
VIII Slinost 188
(ii) Iz slinosti trouglova CAD i BCD sledi:
CD
DB
AD
CD
= . Dakle h
2
=pq, gde
je
h=CD.
(iii) Kako je AC
2
=pAB i BC
2
=qAB, vai:
AC
2
+BC
2
=pc+qc=(p+q)AB=AB
2
.
Lako se dokazuje i obratna Pitagorina teorema:
Teorema 5. Ako je AC
2
+BC
2
=AB
2
, tada je trougao ABC pravougli, sa
pravim uglom kod temena C.
Dokaz: Neka je A'B'C' pravougli trougao, sa pravim uglom kod temena
C', takav da je A'C'AC i B'C'BC. Na osnovu Pitagorine teoreme je
A'C'
2
+B'C'
2
=A'B'
2
, pa je A'B'AB. Dakle, trouglovi ABC i A'B'C' su
podudarni, prema stavu SSS, pa je ugao kod temena C, trougla ABC, prav.

Teorema 6. (Stjuart
47
) Ako je X proizvoljna taka ivice BC trougla ABC,
tada je: AX
CX
BC
AB
BX
BC
AC BX CX
2 2 2
= + .
Dokaz: Sa a, b, c oznaimo odgovarajue ivice, sa p, q, x redom dui BX,
CX, AX i sa A' podnoje visine h
a
iz temena A. Pretpostavimo da je
B(B,A',C).

47
M. Stjuart (1717-1785), engleski matematiar, je dokazao i objavio ovu teoremu 1746.
g. Tvrenje je Stjuartu saoptio njegov uitelj, engleski matematiar R. Simson (1687-
1768), koji ga je objavio tek 1749. g. Mogue je meutim, da je ono bilo poznato jo
Arhimedu iz Sirakuze (III v. pre n. e.).

A
B
X C A'
x
h
a

q y
b
c
p
A
B
C
c b
X=A
p q
VIII Slinost 189
Dokaimo najpre tvrenje u sluaju kad je X=A'. Primenom Pitagorine
teoreme bie: h b q
a
2 2 2
= i h c p
a
2 2 2
= . Mnoenjem prve jednakosti sa
p a druge sa q i zatim sabiranjem zaista dobijamo h
p
a
b
q
a
c pq
a
2 2 2
= + .
Neka je XA'. Du h
a
je visina u trouglovima ABX i ABC.
Pretpostavimo, ne umanjujui optost, da je B(B,A',X). Ako sa y oznaimo
BA', primenjujui prethodno dokazano dobijamo:
h
y
p
x
p y
p
c y p y
a
2 2 2
= +

( ) i h
y
a
b
a y
a
c y a y
a
2 2 2
= +

( ).
Izjednaavanjem desnih strana jednakosti i sreivanjem dobijamo
x
p
a
b
q
a
c pq
2 2 2
= + , to je trebalo dokazati. Dokaz je slian i u sluaju
kada nije B(B,A',C) s tim to je tada h
p
a
b
q
a
c pq
a
2 2 2
= + + .
Primer 1. Dokazati da se prave odreene temenima i dodirnim
takama naspramnih ivica sa upisanim krugom trougla ABC
seku u jednoj taki (tzv. ergonovoj
48
taki).
Reenje: Neka su P, Q, R, dodirne take kruga upisanog u trougao ABC
sa njegovim ivicama BC, CA, AB, redom. Tada su podudarne
odgovarajue tangentne dui: BPBR, CPCQ, AQAR. Tada je
BP
PC
CQ
QA
AR
RB
=1. Kako je B(B,P,C), B(C,Q,A), B(A,R,B), mora biti
0 >
RB
AR
QA
CQ
PC
BP
, pa je na osnovu prethodnog 1 =
RB
AR
QA
CQ
PC
BP
.
Dakle, prave AP, BQ, CR pripadaju jednom pramenu prema evaovoj
teoremi. To je pramen konkurentnih pravih, jer se AP i BQ seku na
osnovu Paove aksiome (zad 2.8)

48
Ovo tvrenje dokazao je J. D. ergon (1771-1859), francuski matematiar. U XIX
veku posveena je posebna panja metrikim svojstvima trougla, pa su otkrivene i druge
take karakteristine za trougao (v. zad. 8.46, 8.47).
VIII Slinost 190
Primer 2. Neka je P proizvoljna taka kruga, opisanog oko
pravilnog trougla ABC. Dokazati da najvea od dui PA, PB,
PC jednaka sumi ostale dve.
Reenje: Neka je P,ABC. Tada je etvorougao ABPC tetivan, pa na
osnovu Ptolomejeve teoreme vai: PABC=ABPC+ACPB. Ali kako je
ABBCCA, sledi: PA=PC+PB. Dokaz je isti i u sluajevima kada je
taka P Na nekom drugom luku kruga opisanog oko trougla ABC.
Zadaci
1. Primenom evaove teoreme dokazati da se prave odreene visinama
trougla seku u jednoj taki.
2. Dokazati da kod proizvoljnog trougla simetrale spoljanjih uglova
seku prave odreene naspramnim ivicama u kolinearnim takama.
3. Ako je a ivica i d dijagonala pravilnog petougla, dokazati da je:
d ad a
2 2
0 = .
4. Ako su a, b, c date dui, konstruisati du x ako je:
(i) x a b
2 2 2
= +

; (ii) x a b
2 2 2
= ; (iii) x ab
2
= ; (iv) x ab c
2 2
3 = .
5. Ako su a, b, c ivice i t
a
odgovarajua teina du trougla, dokazati:
t b c a
a
2 2 2 2
1
2
1
2
1
4
= +

A
Q
R
B
P
C
A
B C
P
VIII Slinost 191
8.7 Potencija take u odnosu na krug
Meu najinteresantnijim svojstvima kruga, koja naglaavaju neke njegove
metrike osobine je i potencija take
49
. Pre prelaska na samu definiciju
pojma potencije, dokaimo sledeu teoremu:
Teorema 1. Ako je P taka u ravni kruga k(O,r), tada je za svaku pravu te
ravni koja sadri taku P i see krug u takama A i B izraz
PB PA konstantan i PB PA =PO
2
-r
2
. Ako je P spoljanja
taka kruga k i PT njegova tangenta u taki T, tada je
PAPB=PT
2
.
Dokaz: Razmotrimo tri sluaja:
1) Taka P je spoljanja taka kruga. Tada nije B(A,P,B) pa je
PB PA >0 (1). Neka je npr. B(P,A,B). Trouglovi PAT i PTB su slini
(jedan zajedniki ugao i PTAPBT), pa je PA:PT=PT:PB tj.
PAPB=PT
2
=PO
2
-r
2
. Tada je zbog relacije (1) i PB PA =PT
2
=PO
2
-r
2
.
2) Ako je P na krugu k, tada je PB PA =0=PO
2
-r
2
.
3) Taka P je unutranja taka kruga. Tada je B(A,P,B) pa je
PB PA <0 (2). Neka su A
1
i B
1
presene take prave OP sa krugom k (i
neka je B(A
1
,P,O)). Zbog podudarnosti odgovarajuih periferijskih uglova
trouglovi APB
1
i A
1
PB su slini, pa je AP:A
1
P=PB
1
:PB, odnosno:
PAPB=PA
1
PB
1
=(r-PO)(r+PO)=r
2
-PO
2
. Na osnovu relacije (2) je:
PB PA =PO
2
-r
2
.
Sada moemo dati definiciju potencije take u odnosu na krug.

49
Re potencija prvi je u tom znaenju upotrebio vajcarski geometriar J. tajner
(1769-1863).

P=A
B
A
A
1

O
P
B
B
1

A
B
T
P
VIII Slinost 192
Definicija. Konstantan proizvod PB PA uveden prethodnom teoremom
nazivamo potencija take P u odnosu na krug, k u oznaci p(P,k).
Na osnovu prethodne teoreme potencija take P u odnosu na krug
k(O,r) je broj PO
2
-r
2
. Taj broj je pozitivan, nula ili negativan, ve prema
tome da li je P spoljanja taka kruga k, taka kruga k ili unutranja taka
tog kruga.
p( , )
ako je
ako je
ako je
P k
OP r
OP r
OP r
< <
= =
> >
0
0
0

U narednom izlaganju cilj nam je da utvrdimo ta predstavljaju sve
take neke ravni za koje su potencije u odnosu na dva data kruga jednake.
Najpre dokaimo sledee pomono tvrenje:
Lema. Ako su A i B take i d du neke ravni, skup taaka X te ravni takvi
da je AX
2
-BX
2
=d
2
je prava upravna na pravoj AB.
Dokaz: Neka je D taka te ravni
takva da je DBBA i DBd. Sa X
0

oznaimo presenu taku prave AB i
medijatrise dui AD. Tada je za
taku X
0
:
AX
0
2
-BX
0
2
=DX
0
2
-BX
0
2
=DB
2
=d
2
.
Traeni skup taaka je upravna
prava na pravoj AB u taki X
0
, to
sledi iz direktne i obratne Pitagorine teoreme.
Teorema 2. Skup svih taaka ravni kojima su potencije u odnosu na dva
data nekoncentrina kruga meu sobom jednake, predstavlja
pravu normalnu na pravoj odreenoj centrima tih krugova.
Dokaz: Neka su k
1
(O
1
,r
1
) i k
2
(O
2
,r
2
) (r
1
>r
2
) ta dva kruga. Taka P pripada
traenom skupu akko je p(P,k
1
)=p(P,k
2
) tj. akko je O
1
P
2
-r
1
2
=O
2
P
2
-r
2
2
,
odnosno akko je O
1
P
2
-O
2
P
2
=r
1
2
-r
2
2
. Na osnovu prethodne leme traeni
skup je zaista prava upravna na pravoj O
1
O
2
.
Na osnovu prethodne teoreme uvodimo sledei pojam:

A
X
B
x
D
d
X
0

VIII Slinost 193
Definicija. Skup svih taaka ravni kojima su potencije u odnosu na dva
data nekoncentrina kruga meu sobom jednake, naziva se potencijalna
osa ili radikalna osa tih krugova.
U specijalnom sluaju, kada se ta dva kruga seku u takama A i B,
svaka od tih taaka ima potenciju nula u odnosu na oba kruga, pa je zbog
toga njihova potencijalna osa prava AB. Analogno, kada se dva kruga
dodiruju, njihova potencijalna osa je zajednika tangenta u taki dodira.
Ostaje nam da konstruiemo potencijalnu osu kad krugovi nemaju
zajednikih taaka. To je mogue uraditi koristei dokazanu lemu. Neto
krai postupak je vezan za konstrukciju pomonog kruga koji see oba
zadata u takama npr. A,B odnosno C,D. Presena taka pravih AB i CD
tada pripada traenoj potencijalnoj osi.
Na kraju ovog odeljka, pomenimo jo neke pojmove vezane za
potenciju take u odnosu na krug.
Definicija. Skup svih krugova ravni od kojih svaka dva imaju za
potencijalnu osu istu pravu s, naziva se pramen krugova a prava s
potencijalna osa tog pramena krugova.
Pretpostavimo da tri kruga ne pripadaju istom pramenu i da nikoja
dva nisu koncentrina. Tada, posmatrajui ih par po par, moemo odrediti
tri potencijalne ose. Bilo koja taka koja ima istu potenciju u odnosu na
sva tri kruga mora pripadati svakoj od tih pravih.

A
k
l
B
p
T
p
k
l
p
k
l
VIII Slinost 194
Obratno, bilo koja taka preseka dve od te tri potencijalne ose, ima istu
potenciju u odnosu na sva tri kruga, pa mora pripadati i treoj osi. Taka
u kojoj se te tri ose seku naziva se potencijalno sredite ta tri kruga. Ako
su dve od tih triju osa paralelne, onda je i trea paralelna njima. Time smo
dokazali sledee tvrenje:
Teorema 3. Potencijalne ose triju krugova neke ravni pripadaju jednom
pramenu.
Primer. Za datu du AB konstruisati taku Z koja je deli po
zlatnom preseku. (Taka Z dui AB deli tu du po zlatnom
preseku
50
ako je
AZ:ZB=AB:AZ.)
Reenje: Neka je k(S,SB) krug
poluprenika SB=
1
2
AB=
1
2
a, koji
dodiruje pravu AB u taki B. Taj krug
moemo konstruisati, a zatim i njegove
presene take sa pravom AS. Oznaimo
ih sa X i Y tako da je B(A,X,S). Tada je
traenu taku Z moemo konstruisati
kao presek dui AB i kruga l(A,AX). Zaista:
a
2
=AB
2
=AXAY=AX(AX+a)=AZ(AZ+a), tj.
AB
AZ
AZ
AB
= + 1. Odatle sledi
AB AZ
AZ
AZ
AB
= , odnosno
AZ
BZ
AB
AZ
= .

50
Ovakvu podelu razmatrao je Pitagora sa ostrva Samosa, starogrki filozof i
matematiar (VI v. pre n. e.), i nazvao zlatnim deljenjem. Termin koji danas koristimo
uveo je Leonardo da Vini (1452-1519), italijanski slikar, arhitekta i pronalaza.

k
j
l
k
l
j
k
l
S
Y
A B
X
Z
VIII Slinost 195
Zadaci
1. Koju najmanju vrednost moe imati potencija take u odnosu na krug
poluprenika R? Koja taka ima tu ekstremnu vrednost?
2. Odrediti skup taaka koji ima konstantnu potenciju u odnosu na dati
krug.
3. Ako su PT i PU tangente iz take P na dve koncentrina kruga, pri
emu taka T pripada manjem od tih krugova a U pripada veem, i
ako prava PT see vei krug u taki Q, onda je PT
2
-PU
2
=QT
2
.
4. Neka su A, B zajednike take, a PQ zajednika tangenta dva kruga u
dodirnim takama P i Q. Dokazati da sredite dui PQ pripada pravoj
AB.
5. Ako su k(S,r), l(O,R) opisani i upisani krug nekog trougla dokazati da
je OS
2
=R
2
-2Rr. (Ojlerova formula
51
)
6. Neka su k, l, j krugovi iji centri su nekolinearne take i takvi da su:
A,B zajednike take krugova k i l, C,D zajednike take krugova l i j,
E,F zajednike take krugova j i k. Dokazati da se prave AB, CD, EF
seku u jednoj taki.
Razni zadaci (slinost)
1. Ako su M i N take u kojima prava kroz presek O dijagonala AC i BD
paralelna sa osnovicama AB i CD trapeza ABCD, see njegove krake,
dokazati da je taka O sredite dui MN.
2. Neka je ABCD trapez osnovice AB. Ako je O presena taka
dijagonala trapeza, E presena taka pravih BC i AD, dokazati da
prava EO sadri sredita osnova AB i CD.
3. Ako su P, Q, R take u kojima proizvoljna prava kroz taku A see
prave odreene ivicama BC, CD i dijagonalom BD, paralelograma
ABCD, dokazati da je AR
2
=PRQR.

51
L. Ojler (1707-1783), vajcarski matematiar.
VIII Slinost 196
4. Take D i K pripadaju ivicama BC i AC trougla ABC pri emu je
BD:DC=2:5 i AK:KC=3:2. U kom odnosu prava BK deli odseak
AD?
5. Ako je P taka ivice AD paralelograma ABCD, takva da je AP=
1
n
AD,
i Q taka preseka pravih AC i BP, dokazati da je AQ=
1
1 n +
AC.
6. Neka je p prava i B, C take kruga k neke ravni. Konstruisati taku A
na krugu k takvu da je teite trougla ABC na pravoj p.
7. Neka je ABC trougao neke ravni. Konstruisati kvadrat ija dva
susedna temena pripadaju ivici BC a preostala dva temena ivicama AB
i AC.
8. Neka je k krug sa prenikom AB. Konstruisati kvadrat ija dva
susedna temena pripadaju preniku AB a preostala dva temena krugu
k.
9. Neka su p i q prave A taka i m i n dve dui neke ravni. Konstruisati
pravougaonik ABCD, ija temena B i D pripadaju redom pravama p i
q, i tako da je AB:AD=m:n.
10. Ako su Pp i Qq poluprave neke ravni, konstruisati na njima take A i
B takve da je PA:AB:BQ=1:2:1.
11. U dati trougao ABC upisati trougao ije su ivice paralelne datim
pravama p, q, r.
12. Ako su p, q, r tri prave neke ravni, konstruisati pravu t, koja je
upravna na pravoj p, i see date prave redom u takama P, Q, R
takvim da je PQQR.
13. U krug sa centrom O upisan je etvorougao ABCD ije su dijagonale
uzajamno normalne i seku se u taki E. Prava koja je u taki E
upravna na pravoj AD see ivicu BC u taki M.
(i) dokazati da je M sredite dui BC;
(ii) odrediti skup taaka M, kada se dijagonala BD menja ostajui
upravna na AC.
14. Ako je H
S,k
homotetija, T izometrija neke ravni i T(S)=S', dokazati da
je tada: T H
S,k
T
-1
= H
S',k
.
VIII Slinost 197
15. Dokazati da transformacija slinosti koja nije izometrija ne moe
imati vie od jedne fiksne take.
16. Neka je t tangenta kruga l opisanog oko trougla ABC, u temenu A.
Ako je D taka prave AC takva da je BD||t, dokazati da je
AB
2
=ACAD.
17. Ako ortocentar otrouglog trougla deli dve visine u jednakom odnosu,
raunajui od temena trougla, dokazati da je taj trougao jednakokraki.
18. U trouglu ABC visina BD dodiruje krug opisan oko tog trougla.
Dokazati da je :
(i) razlika uglova na osnovici AC jednaka 90
o
.
(ii) BD
2
=ADCD.
19. Krug sa centrom na osnovi BC jednakokrakog trougla ABC dodiruje
krake AB i AC. Ako su P i Q presene take tih kraka sa nekom
tangentom tog kruga, dokazati da je 4PBCQ=BC
2
.
20. Neka je H ortocentar otrouglog trougla ABC. Ako je H sredite visine
AD, a visinu BE deli u odnosu 3:2, u kom odnosu H deli visinu CF.
21. Neka je k krug i S taka van tog kruga neke ravni. Ako su P i Q
dodirne take tangenti iz S na krugu k, a X i Y presene take neke
prave s kroz S sa krugom k, dokazati da je XP:YP=XQ:YQ.
22. Neka je D taka ivice BC trougla ABC. Ako su O
1
i O
2
centri krugova
opisanih oko trouglova ABD i ACD, dokazati ABCAO
1
O
2
.
23. Neka je ABC trougao kome je ugao kod temena A prav. Ako upravna
kroz proizvoljnu unutranju taku P hipotenuze BC see prave AC i
AB u takama Q i R, a opisani krug tog trougla u taki S, dokazati da
je PS
2
=PQPR.
24. Neka je A proizvoljna taka kraka OP pravog ugla POQ. Ako su
B,C,D take kraka OQ takve da je B(O,B,C), B(B,C,D) i
OAOBBCCD, dokazati da je ABCDBA.
25. Ako su a, b, c ivice, R poluprenik opisanog kruga trougla i h
a

odgovarajua visina, dokazati da je bc=2Rh
a
.
(i) , , R+r; (ii) , b:c, t
c
-h
c
; (iii) h
a
, h
b
, h
c
.
VIII Slinost 198
27. Ako su AB i CD osnovice jednakokrakog trapeza ABCD opisanog oko
kruga poluprenika r, dokazati da je ABCD=4r
2
.
28. Neka je AE (EBC) bisektrisa unutranjeg ugla kod temena A trougla
ABC. Ako je BC=a, AC=b, AB=c, dokazati da je:
(i) BE=
ac
b c +
; (ii) CE=
ab
b c +
.
29. Neka su AE (EBC) i BF (FAC) dve bisektrise unutranjih uglova i
S centar upisanog kruga trougla trougla ABC. Ako je AS:SE=BS:SF,
dokazati da je taj trougao jednakokraki.
30. Konstruisati paralelogram kod koga su ivice podudarne dvema datim
duima, a dijagonale su u odnosu 2:3.
31. Neka su M i N presene take ivica AB i AC trougla ABC, sa pravom
koja je kroz centar upisanog kruga tog trougla paralelna sa njegovom
ivicom BC. Izraunati duinu MN u funkciji duina ivica trougla
ABC.
32. Neka je AA
1
teina du trougla ABC. Ako su P i Q presene take
bisektrisa uglova AA
1
B i AA
1
C sa ivicama AB i AC, dokazati da je
PQ||BC.
33. Ako je kod trougla ABC, zbir ili razlika unutranjih uglova B i C prav
ugao i ako je r poluprenik kruga opisanog oko tog trougla, dokazati
da je AB
2
+AC
2
=4r
2
.
34. Ako su a, b, c tri date dui, konstruisati du x
a ab c
b c
=
+
+
2
.
35. Ako je D podnoje visine iz temena A trougla ABC, dokazati da je
zbir ili razlika unutranjih uglova B i C prav ugao ako i samo ako je

1 1 1
2 2 2
AB AC AD
+ = .
36. Ako je su a, b, c ivice, s poluobim i l
a
odseak bisektrise unutranjeg
ugla naspram ivice a trougla ABC, dokazati da je:
l
bc
b c
s s a
a
=
+

2
( ) .
37. Ako je T teite i X proizvoljna taka u ravni trougla ABC, dokazati
da je:
VIII Slinost 199
XA XB XC TA TB TC XT
2 2 2 2 2 2 2
3 + + = + + + . (Lajbnicova
52
teorema)
Odrediti zatim, taku u ravni trougla ABC, za koju je zbir kvadrata
rastojanja od temena tog trougla minimalan.
38. Izraunati rastojanje izmeu teita i centra opisanog kruga trougla, u
funkciji njegovih ivica i poluprenika opisanog kruga.
39. Dokazati da kod trougla ABC simetrala spoljanjeg ugla A i simetrale
unutranjih uglova B i C seku prave odreene naspramnim ivicama u
kolinearnim takama.
40. Dokazati da kod raznostranog trougla ABC tangente opisanog kruga u
temenima A,B,C seku prave odreene naspramnim ivicama u
kolinearnim takama.
41. Dokazati da su kod trougla ABC sredite visine AD, centar upisanog
kruga i dodirna taka ivice BC sa spolja upisanim krugom tri
kolinearne take.
42. Primenom Menelajeve, dokazati Simpsonovu teoremu (v. zad. 5.19).
43. Kroz taku M ivice AB trougla ABC konstruisana je prava koja see
pravu AC u taki K. Odrediti u kom odnosu prava MK deli ivicu BC,
ako AM:MB=1:2 i AK:AC=3:2.
44. Neka je A
1
sredite ivice BC trougla ABC. Ako su P i Q take ivica
AB i AC takve da je BP:PA=2:5 i AQ:AC=6:1, odrediti u kom odnosu
prava PQ deli teinu du AA
1
.
45. Dokazati da se kod proizvoljnog trougla prave odreene temenima i
dodirnim takama spolja upisanog kruga sa pravama koje sadre
naspramne ivice seku u jednoj taki.
46. Dokazati da se prave, koje sadre temena i dele suprotne ivice na
delove proporcionalne kvadratima susednih ivica, seku u jednoj taki
(tzv. Lemoanovoj
53
taki tog trougla).
47. Dokazati da se kod proizvoljnog trougla prave odreene temenima i
dodirnim takama spolja upisanih krugova sa naspramnim ivicama
seku u jednoj taki (tzv. Nagelovoj
54
taki tog trougla).

52
G. V. Lajbnic (1646-1716), nemaki matematiar.
53
E. Lemoan (1751-1816), francuski matematiar.
VIII Slinost 200
48. Ako je a ivica, a D i d dua i kraa dijagonala pravilnog sedmougla,
dokazati da je:
1 1 1
a D d
= + .
49. ta predstavlja skup taaka iz koje su tangentne dui u odnosu na dva
data kruga podudarne.
50. Dokazati da sredita dui na zajednikim tangentama dva kruga koja
se ne seku, odreene dodirnim takama, predstavljaju kolinearne
take.
51. Konstruisati krug koji sadri dve date take i dodiruje datu pravu.
52. Konstruisati krug koji sadri dve date take i dodiruje dati krug.
53. Neka je E presek bisektrise unutranjeg ugla kod temena A trougla
ABC sa njegovom ivicom BC i A
1
sredite te ivice. Ako su P i Q
preseci kruga opisanog oko trougla AEA
1
sa ivicama AB i AC trougla
ABC, dokazati da je BPCQ.
54. Dokazati da poluprenik kruga opisanog oko nekog trougla nije manji
od dvostrukog poluprenika kruga upisanog u taj trougao.
55. Neka su PP
1
i QQ
1
spoljanje tangente krugova k(O,r) i k
1
(O
1
,r
1
), u
dodirnim takama P, P
1
, Q, Q
1
respektivno. Ako je S presena taka
tih tangenti, A jedna od presenih taaka tih krugova i L i L
1
preseci
prave SO sa pravama PQ i P
1
Q
1
, dokazati da je LAOL
1
AO
1
.
56. Ako su k
a
(S
a
,r
a
), l(O,R) spolja upisani krug i opisani krug nekog
trougla, dokazati da je S
a
O
2
=R
2
+2r
a
R.
57. Konstruisati krug normalan na tri data kruga.
58. Ako je d dijagonala, a a ivica pravilnog petougla dokazati da je:
d a =
+ 1 5
2
.
59. Konstruisati pravilan petougao:
(i) ivice podudarne datoj dui;
(ii) upisan u dati krug.

54
K. H. Nagel (1803-1882), nemaki matematiar, objavio je ovo tvrenje 1836. g.
Inae, svaka od pravih o kojima je re dele obim trougla na dva jednaka dela, pa se ovo
tvrenje naziva i teorema o poluobimu trougla.
VIII Slinost 201
60. Dokazati da je ivica pravilnog desetougla, upisanog u krug, jednaka
veem delu poluprenika tog kruga, podeljenog po zlatnom preseku.
61. Dokazati da je kvadrat ivice pravilnog petougla, upisanog u krug,
jednak zbiru kvadrata ivica pravilnog estougla i pravilnog desetougla
upisanog u taj krug.
62. Konstruisati tetivni etvorougao ije su ivice podudarne etirima
datim duima a, b, c, d.
63. Neka su k i l dva kruga i P taka neke ravni. Konstruisati pravu koja
sadri taku P i na krugovima k i l odreuje podudarne tetive.
64. Neka su ABC i A
1
B
1
C
1
dva trougla neke ravni, takva da se prave AA
1
,
BB
1
, CC
1
seku u taki S. Ako se prave BC i B
1
C
1
, AC i A
1
C
1
, AB i
A
1
B
1
seku redom u takama P, Q, R, dokazati da su one kolinearne
(Dezargova
55
teorema).
65. Ako su A', B', C' podnoja visina iz temena A, B, C trougla ABC i P,
Q, R presene take redom pravih BC i B'C', AC i A'C', AB i A'B',
dokazati da su P, Q, R kolinearne take.
66. Neka su p, q, r tri prave neke ravni koje se seku u taki S, i A, B, C
take van tih pravih. Konstruisati trougao PQR ija temena pripadaju
pravama p, q, r a ivice sadre take A, B, C. Moe li se ova
konstrukcija izvriti samo pomou lenjira?
56

67. Ako Neka su A, B, C, D, E, F proizvoljne take nekog kruga k. Tada
su take X=AEBD, Y=AFCD, Z=BFCE kolinearne.
(Paskalova teorema
57
)

55
. Dezarg (1591-1661), francuski arhitekta. Dezargova teorema moe se dokazati i
bez primene aksioma podudarnosti, dakle u afinoj geometriji. Tvrenje vai i u tzv.
projektivnoj geometriji za koju je Dezarg jedan od utemeljivaa.
56
Konstrukcije samo pomou lenjira izuavali su, najpre francuski matematiar J. H.
Lambert (1728-1777), a zatim francuski geometriari . . Brijanon (1783-1864) i V.
Ponsele (1788-1867). Ove konstrukcije karakteristine su za projektivnu geometriju, u
kojoj se ne definie pojam podudarnosti.
57
Teorema, koju je B. Paskal (1623-1662), francuski filozof i matematiar, dokazao jo
kao esnaestogodinjak, takoe je jedna od fundamentalnih teorema projektivne
geometrije. Inae, ovo tvrenje vai uopte za krive drugog reda - elipsu, parabolu i
hiperbolu.
202
Glava IX
Inverzija
9.1 Definicija i osnovna svojstva inverzije
U ovoj glavi definisaemo jedno preslikavanje koje e, na neki nain,
predstavljati "refleksiju" u odnosu na krug. Prirodno je da takvo
preslikavanje ima neka ista svojstva kao i osna refleksija. Naravno, ono
nee biti izometrija, ali istai emo sledea eljena zajednika svojstva:
1. Osna refleksija je bijektivno preslikavanje.
2. Osna refleksija je involucija.
3. Osna refleksija preslikava jednu od oblasti na koju osa te
refleksije deli ravan u drugu.
4. Sve invarijantne take osne refleksije su na osi te refleksije.
5. Ako je X' slika take X u osnoj refleksiji tada je prava XX'
normalna na osu te refleksije.
Dakle, preslikavanje koje sada uvodimo trebalo bi da zadovoljava
sva ova svojstva gde bi samo re osa bila zamenjena sa rei krug.
Uvedimo najpre oznaku: E
*
2

= E
2
\{O}, gde je O taka ravni E
2
.

X X'
p
X O X'
k
IX Inverzija

203
Definicija. Neka je k(O,r) krug ravni E
2
. Preslikavanje
k
: E
*
2
E
*
2

definisano sa:
k
(X)=X' X' pripada polupravoj OX i OXOX'=r
2
,
naziva se inverzija
58
u odnosu na krug k. Krug k, taka O i poluprenik r
su redom: krug, centar i poluprenik inverzije.
Razlog to smo za domen i kodomen izabrali E
*
2
upravo je vezan za
svojstvo 1. Najpre, centar O nema svoju sliku jer bi bilo OOOO'=r
2
, to
nije mogue. S druge strane O nije slika nijedne take pa, kako elimo da
je preslikavanje bijektivno, biramo i za kodomen E
*
2
.
Konstruiimo sliku proizvoljne
take X u inverziji
k
u odnosu na krug
k(O,r). Pretpostavimo da je X
spoljanja taka kruga k. Neka je T
dodirna taka tangente iz take X na
krug k, i X' podnoje upravne iz te
take na pravoj OX. Dokaimo da je
taka X' slika take X u inverziji
k
.
Pravougli trouglovi OTX i OX'T su slini (TOXX'OT), na osnovu
ega je OT:OX'=OX:OT. Dakle, OXOX'=OT
2
=r
2
, pa je zaista
k
(X)=X'.
Sluajeve kada je taka X na krugu k ili u njegovoj unutranjosti
razmotriemo kasnije.
Sada emo iskazati neka svojstva inverzije; najpre ona analogna
pomenutim 1-5, a zatim jo neka.
Teorema 1.* Inverzija je bijektivno preslikavanje.
Teorema 2.* Inverzija je je involucija.
Na osnovu prethodne teoreme, zakljuujemo da se konstrukcija slike
unutranje take kruga k, u inverziji
k
, moe izvriti obrnutim
postupkom u odnosu na onaj kada je u pitanju bila spoljanja taka.
Teorema 3. Inverzija u odnosu na krug k(O,r) preslikava unutranju
oblast tog kruga bez centra O u njegovu spoljanju oblast; i
obratno, spoljanja oblast se tom inverzijom preslikava u
unutranju oblast bez centra O.

58
Ovakvo preslikavanje prvi je uveo L. Magnus 1831. g.

X X'
T
O
k
IX Inverzija 204
Dokaz: Neka je X proizvoljna taka u unutranjosti kruga inverzije,
razliita od O, i X' njena slika u toj inverziji. Tada je OXOX'=r
2
, pa kako
je OX<r sledi OX'>r tj. X' je spoljanja taka tog kruga. Slino se
dokazuje i drugi deo tvrenja.
Na osnovu relacije OXOX'=r
2
, intuitivno je jasno da ako se taka X
"pribliava" centru O, njena slika X' se "udaljava ka beskonanosti".
Takoe, ako je taka X "blizu" kruga k i njena slika e biti "blizu" kruga
k, samo sa njegove druge strane. Te zakljuke moemo iskazati i u
formalnijem obliku:
Ako
k
:A,BaA',B' i B(O,A,B) tada je B(O,B',A').
Teorema 4. Sve invarijantne take inverzije su na krugu te inverzije.
Dokaz: Taka X je invarijantna ako i samo ako je OXOX=r
2
odnosno ako
i samo ako taka X pripada krugu inverzije.
Teorema 5. Ako su X i X' parovi odgovarajuih taaka neke inverzije tada
je
prava XX' normalna na krug te inverzije.
Dokaz: Tvrenje neposredno sledi, jer su po definiciji X, X' i centar kruga
tri kolinearne take.
Lema 1. Neka su O, A, B tri nekolinearne take i
k
inverzija u odnosu na
krug k(O,r). Ako su A' i B' slike taaka A i B u toj inverziji, tada
je OABOB'A'.
Dokaz: Kako
k
:A,BaA',B', to je
OAOA'=OBOB'=r
2
. Na osnovu toga
je OA:OB'=OB:OA', pa je zbog
AOBB'OA' zaista OABOB'A'.

Jasno je da inverzija nije
izometrijska transformacija. Sada emo dokazati da inverzija ne uva
kolinearnost, tj. da se inverzijom prava ne slika u pravu. Pre toga
uvedimo oznaku: ako je neka figura ravni E
2
i O taka te ravni, tada je
O
= \{O}.

A
A'
O
B
B'
k
IX Inverzija

205
Teorema 6. Neka je
k
inverzija u odnosu na krug k(O,r) ravni E
2
. Ako
je p prava a l krug te ravni, tada:
(i) ako Op, tada je
k
(p
O
)=p
O
;
(ii) ako Op, tada je
k
(p)=j
O
; gde je j krug koji sadri taku O;
(iii) ako Ol, tada je
k
(l
O
)=q; gde je q prava koja ne sadri taku O;
(iv) ako Ol, tada je
k
(l)=l' gde je l' krug koji ne sadri taku O.
Dokaz: (i) Ako Xp
O
, tada X'(OX pa je X'p
O
.
(ii) Neka je P podnoje upravne iz take O na pravoj p. Kako Op, to je
PO, pa taka P ima svoju sliku u inverziji
k
, oznaimo je sa P'. Neka je
X proizvoljna taka prave p razliita od P i X'=
k
(X). Na osnovu
prethodne leme je OPXOX'P', pa je OX'POPX=90
o
. Dakle, taka
X' pripada krugu nad prenikom OP', oznaimo ga sa j. Kako je X'O,
sledi da X'j
O
. Obrnutim postupkom dokazujemo da je svaka taka skupa
j
O
slika neke take prave p, pa je zaista
k
(p)=j
O
.
(iii) Direktna posledica (ii) jer je
k
involucija.
(iv)*

k
p
O
O
p
k
j
O

O
(i) (ii)
O
k
q
l
O

O
k
l
l'
(iii) (iv)
IX Inverzija 206
Konstrukciju slika prave i kruga u nekoj inverziji moemo izvriti na
osnovu prethodne teoreme, ako najpre konstruiemo slike dve odnosno tri
odgovarajue take. Naravno, postupak je mogue skratiti ako prava ili
krug seku krug inverzije, jer su u tom sluaju presene take fiksne.
Vano je napomenuti da se centar kruga inverzijom ne slika u centar (u
sluaju (iv) prethodne teoreme).
Sledeu teoremu navodimo bez dokaza:
Teorema 7. Neka je
k
inverzija u odnosu na krug k(O,r) ravni E
2
i
1
,
2
figure koje nisu disjunktne i od kojih je svaka prava ili
krug te ravni. Ako je '
1
=(
1
O
) i '
2
=(
2
O
), tada je ugao koji
odreuju '
1
, '
2
podudaran uglu koji odreuju
1
,
2
.
Prethodna teorema moe se iskazati u optijem obliku pri emu
1
,
2
mogu predstavljati bilo koje dve glatke krive ravni E
2
(ugao izmeu
dve glatke krive definie se kao ugao izmeu tangenti tih krivih u
njihovoj presenoj taki). Za takva preslikavanja, koja "uvaju uglove",
kaemo da su konformna preslikavanja. Inverzija je dakle jedno
konformno preslikavanje.
Primer. Neka je
k
inverzija u odnosu na krug k(O,r) i A' i B'
slike nekih taaka A i B u toj inverziji. Dokazati da je tada:

p
X'
P'
X
P
O
k
j
O

2

'
1

'
2

k

B'
B O
A
X
X'
k
l
l'
A'
IX Inverzija

207
A B
r
OA OB
AB ' ' =
2
.
Reenje: Razmotrimo dva sluaja:
1) Neka su take O, A, B
nekolinearne. Tada je, na osnovu leme
1, OABOB'A', pa je
A'B':AB=OB':OA. Kako je B' slika
take B u inverziji
k
vai:
OBOB'=r
2
, tj. OB'=
r
OB
2
iz ega sledi
traena relacija.
2) Neka su O, A, B kolinearne i neka je npr. B(O,A,B). Tada je
B(O,B',A') pa je:
A'B'=OA'-OB'=
r
OA
r
OB
2 2
=
( ) OB OA r
OA OB
2
=
AB r
OA OB
2
.
Naravno, u sluaju (1) du AB iz prethodnog primera ne preslikava
se u du A'B', ve u luk A'B'. Dokazana relacija samo daje vezu meu
duinama dui AB i A'B'.
9.2 Apolonijevi problemi o dodiru krugova
U ovom odeljku razmatraemo tzv. Apolonijeve
59
probleme o dodiru
krugova koji se mogu na elegantan nain reiti primenom inverzije. Radi
se o problemima koji su sledeeg oblika:
Konstruisati krug k koji zadovoljava tri uslova od kojih je svaki
jednog od oblika:
(i) sadri datu taku;
(ii) dodiruje datu pravu;
(iii) dodiruje dati krug.
Pretpostavlja se da su sve take, prave i krugovi iz pomenutih uslova
u istoj ravni. Neke od tih problema sretali smo ranije. Npr: konstruisati
krug koji sadri dve date take i dodiruje datu pravu. Lako je zakljuiti da
ima deset Apolonijevih problema. Oni se obino navode sledeim redom:

59
Starogrki matematiar Apolonije iz Perge (III-II v. pre n. e.).

A A'
O
B
B'
k
IX Inverzija 208
1. Konstruisati krug koji sadri tri date take. (A,B,C)
2. Konstruisati krug koji sadri dve date take i dodiruje datu
pravu. (A,B,p)
3. Konstruisati krug koji sadri dve date take i dodiruje dati
krug. (A,B,k)
4. Konstruisati krug koji sadri datu taku i dodiruje date dve
prave. (A,p,q)
5. Konstruisati krug koji sadri datu taku i dodiruje datu pravu i
dati krug. (A,p,k)
6. Konstruisati krug koji sadri datu taku i dodiruje data dva
kruga. (A,k
1
,k
2
)
7. Konstruisati krug koji dodiruje date tri prave. (p,q,r)
8. Konstruisati krug koji dodiruje date dve prave i dati krug.
(p,q,k)
9. Konstruisati krug koji dodiruje datu pravu i data dva kruga.
(p,k
1
,k
2
)
10. Konstruisati krug koji dodiruje data tri kruga. (k
1
,k
2
,k
3
)
Primetimo odmah da su prvi i sedmi problem trivijalni. I svi ostali
problemi mogu se reiti i bez primene inverzije. Inverzija, meutim, daje
opti metod za njihovo reavanje. On se zasniva na injenici da se u
odreenom sluaju krug inverzijom preslikava u pravu (teorema 6.(iii), iz
prethodnog odeljka). Taj metod ilustrujmo na primeru petog
Apolonijevog problema:

i
A
k
x
'
k
'
x
p
p
IX Inverzija

209
Neka su dakle, A taka, p prava i k krug neke ravni i neka je x krug
koji sadri taku A i dodiruje pravu p i krug k. Razmotrimo opti sluaj
kada ni p ni k ne sadre taku A. Sa i oznaimo krug sa centrom A i
proizvoljnim poluprenikom r. Neka je
i
inverzija u odnosu na taj krug i
p', k', x' slike prave p i krugova k i x u toj inverziji. Kako Ap,k i Ax, na
osnovu teoreme 6, iz prethodnog odeljka, p' i k' su krugovi a x' je prava.
prava p i krug x imaju jednu zajedniku taku pa to vai i za figure p' i x'
tj. prava x' je tangenta kruga p'. Analogno, prava x' je tangenta kruga k'.
Dakle, zadatak se svodi na konstrukciju prave x' kao zajednike tangente
krugova p' i k'. Dalje je x=
i
-1
(x')=
i
(x'). Interesantno je odrediti broj
reenja u zavisnosti od poloaja krugova p' i k'. To, kao i razmatranje
sluaja kada Ap ili Ak, preputamo itaocu.
Odmah moemo zakljuiti, da u reavanju ovog problema nije bilo
od znaaja da su p i k ba prava i krug, ve da su p' i k' krugovi. Ali p' i k'
bi bili krugovi i u sluaju kada su npr. p i k dve prave, a Ap,k. Dakle,
etvrti i esti Apolonijev problem reavaju se na potpuno isti nain kao i
peti. Drugi i trei problem reavaju se takoe primenom inverzije u
odnosu na neki krug sa centrom A. Oba problema svode se na
konstrukciju tangente iz take B na krug p' odnosno k'. Problemi 8, 9, 10
svode se redom na probleme 4, 5, 6. Ideja se sastoji u tome, da najpre
konstruiemo koncentrian krug u odnosu na traeni, i to takav da sadri
centar datog kruga sa najmanjim poluprenikom.
IX Inverzija 210
Zadaci
1. Neka je k krug opisan oko trougla ABC. Ako su P i Q take u kojima
medijatrisa ivice BC see prave AB i AC, i
k
inverzija u odnosu na
krug k, dokazati da je:
k
(P)=Q.
2. Neka je A, A' par odgovarajuih taaka inverzije
k
u odnosu na krug
k. Dokazati da je odnos XA:XA' konstantan za svaku taku Xk.
3. Neka je
k
inverzija u odnosu na krug k. Ako se taka Xk slika u
taku X' tom inverzijom, dokazati da je svaki krug koji sadri take X
i X' ortogonalan na krugu k.
4. Neka su k i l dva kruga neke ravni. Dokazati:
k
(l)=l kl k=l.
5. Neka su A, B, C, D etiri razne kolinearne take i k krug nad
prenikom AB. dokazati ekvivalenciju:
k
(C)=D H(A,B;C,D).
6. Ako su krug l i prava p inverzne figure u odnosu na neki krug k (tj.
k
(l
O
)=p), dokazati da je prava p potencijalna osa krugova k i l.
7. Neka su A, B, O tri nekolinearne take i
k
inverzija u odnosu na krug
k(O,r). Ako su A' i B' slike taaka A i B u toj inverziji, dokazati da
take A, B, A', B' pripadaju krugu koji je ortogonalan na krugu k.
8. Neka su l(O,R) i k(S,r) opisani i upisani krug trougla ABC i l' slika
kruga l u inverziji u odnosu na krug k. Dokazati da je poluprenik
kruga l' jednak r/2.
9. Neka je O centar kruga opisanog oko trougla ABC. Ako su B', C' take
polupravih AB i AC takve da je ABAB'=ACAC', dokazati da je
B'C'AO.
10. Neka su P, Q, R take u kojima krug upisan u trougao ABC dodiruje
njegove ivice BC, AC, AB. Ako su Q' i R' take polupravih PQ i PR
takve da je PQPQ'=PRPR', dokazati da je BC||Q'R'.
11. Dokazati uoptenu Ptolomejevu teoremu: Ako su A, B, C, D etiri
komplanarne take, tada je ABCD+BCADACBD. Jednakost vai
ako i samo ako je ABCD konveksan tetivan etvorougao.
IX Inverzija

211
12. Neka su c i p dui i ugao euklidske ravni. Konstruisati trougao ABC
ija je visina AA', tako da je ABc, BCA i BA'BC=p
2
.
13. Konstruisati krug koji sadri date take A i B i dodiruje dati krug k.
14. Konstruisati krug koji sadri datu taku A i dodiruje date krugove k i
l.
15. Konstruisati krug koji dodiruje datu pravu p i date krugove k i l.
16. Konstruisati krug koji dodiruje tri data kruga k
1
, k
2
, k
3
.
17. Konstruisati krug koji sadri date take A i B i normalan je na dati
krug k.
18. Konstruisati krug koji sadri datu taku A i normalan je na date
krugove k i l.
19. Neka su: A taka, p prava, k krug i ugao euklidske ravni.
Konstruisati krug koji sadri taku A, dodiruje pravu p, a sa krugom k
gradi ugao .
20. Neka je k krug opisan oko pravilnog trougla ABC. Ako je P
proizvoljna taka u ravni tog trougla, dokazati ekvivalenciju: taka P
ne pripada krugu k ako i samo ako postoji trougao ije su ivice
podudarne duima PA, PB, PC.
21. Ako su k
1
, k
2
, k
3
, k
4
krugovi jedne ravni takvi da se: k
1
i k
2
dodiruju u
taki A; k
2
i k
3
dodiruju u taki B; k
3
i k
4
dodiruju u taki C; k
4
i k
1

dodiruju u taki D; dokazati da su take A, B, C, D kolinearne ili
koncikline.
22. Neka su k
1
, k
2
, k
3
, k
4
krugovi jedne ravni takvi da se: k
1
i k
2
seku u
takama A i A'; k
2
i k
3
seku u takama B i B'; k
3
i k
4
seku u takama C
i C'; k
4
i k
1
seku u takama D i D'. Ako su take A, B, C, D
koncikline dokazati da su take A', B', C', D' koncikline ili
kolinearne. (Mikelova teorema o est krugova.)
23. Neka su a, b, c
0
krugovi sa prenicima PQ, PR, RQ, pri emu je
B(P,R,Q). Ako je c
0
, c
1
, c
2
, ... niz krugova sa iste strane prave PQ, koji
dodiruju krugove a, b i svaki u nizu dodiruje prethodni, dokazati da je
IX Inverzija 212
rastojanje centra kruga c
n
od prave PQ, n puta vee od prenika tog
kruga.
60

24. Neka su P i P
a
dodirne take upisanog i spolja upisanog kruga trougla
ABC sa njegovom ivicom BC. Ako je A
1
sredite te ivice, odrediti
slike tih krugova pri inverziji u odnosu na krug k(A
1
,A
1
P).
25. Dokazati da Ojlerov krug trougla dodiruje upisani krug i spolja
upisane krugove tog trougla u tzv. Fojerbahovim
61
takama tog
trougla.
26. Dokazati da je taka za koju je zbir rastojanja od temena nekog
trougla minimalan, Torielijeva taka tog trougla.
62
(v. zad. 61. kod
odeljka 5.4.)

60
Ovaj problem razmatrao je Papos iz Aleksandrije (IV vek). Figuru odreenu
polukrugovima a, b, c
0
, prouavao je Arhimed iz Sirakuze (III v. pre n. e.).
61
K. V. Fojerbah (1800-1834), nemaki matematiar, dokazao je ovo tvrenje 1822. g.
62
Svojstvo koje je dokazao francuski matematiar P. Ferma (1601-1665), zbog ega se
ova taka naziva i Fermaova taka.
213

Razni zadaci
1. Izraunati uglove trougla ABC, kod koga su centri opisanog i
upisanog kruga simetrini u odnosu na ivicu BC.
2. Neka su BPC, CQA, ARB trouglovi spolja konstruisani nad ivicama
trougla ABC. Ako je zbir uglova, kod temena P, Q, R tih trouglova
jednak 180
o
, dokazati da se krugovi opisani oko trouglova BPC, CQA,
ARB seku u jednoj taki.
3. Neka je AA
1
teina du trougla ABC (AB<AC), P taka ivice AC i Q
taka poluprave BA takve da je B(B,A,Q) i APAQ. Ako je S presena
taka pravih AA
1
i PQ, dokazati da je: SP:SQ=AB:AC.
4. Krugovi k i l, l i j, j i k dodiruju se spolja u nekolinearnim takama A,
B, C. Dokazati da prave AB i AC seku krug j u dijametralno suprotnim
takama.
5. Neka su: p prava, k i l krugovi i d du neke ravni. Konstruisati pravu
paralelnu pravoj p, koja see date krugove redom u takama A, B i C,
D takvim da je:
(i) AB+CD=d;
(ii) AB-CD=d.
6. Neka su: k(O,r) krug, P i Q take i d du neke ravni. Konstruisati
tetivu XY tog kruga podudarnu dui d, takvu da je XPOYQO.
7. Neka su: k(O,r) krug, P i Q take, d du i ugao neke ravni.
Konstruisati tetivu XY tog kruga podudarnu dui d, takvu da je:
XPO-YQO= .
Razni zadaci

214
8. Neka su AEFB, BKLC, CMNA kvadrati spolja konstruisani nad
ivicama trougla ABC. Ako su P i Q temena paralelograma BFPK i
CLQM, dokazati da je trougao PAQ jednakokrako-pravougli.
9. Dokazati da je zbir kvadrata svih ivica paralelograma jednak zbiru
kvadrata njegovih dijagonala.
10. (i) Neka je ABCDE pravilan petougao ivice a. Izraunati duinu ivice
petougla, ija su temena odreena presecima dijagonala petougla
ABCDE.
(ii) Dokazati da se dijagonale pravilnog petougla seku po zlatnom
preseku.
11. Izraunati rastojanja centra upisanog kruga trougla od temena, u
funkciji njegovih ivica.
12. Ako je P proizvoljna taka u ravni trougla ABC, i A', B', C' take
simetrine taki P u odnosu na sredita ivica BC, AC, AB tog trougla,
dokazati da su prave AA', BB', CC' konkurentne.
13. Neka je ABCD konveksan etvorougao kod koga je ADBC i P i Q
sredita ivica AB i CD. Dokazati da su:
(i) uglovi koje odreuje prava PQ sa pravama AD i BC podudarni;
(ii) normalne projekcije ivica AD i BC na pravoj PQ podudarne sa
dui MN.
14. Neka je ABCD tetivan etvorougao. Ako su H
A
, H
B
, H
C
, H
D
ortocentri
trouglova BCD, ACD, ABD, ABC, dokazati da dui AH
A
, BH
B
, CH
C
,
DH
D
imaju zajedniko sredite.
15. Neka je P unutranja taka trougla ABC i A
1
, B
1
, C
1
podnoja
upravnih iz te take na njegovim ivicama BC, AC, AB. Analogno,
take A
2
, B
2
, C
2
odreene su takom P i trouglom A
1
B
1
C
1
, i tako
redom; take A
n+1
, B
n+1
, C
n+1
odreene takom P i trouglom A
n
B
n
C
n
.
Koji su od trouglova A
1
B
1
C
1
, A
2
B
2
C
2
, ... slini sa trouglom ABC ?
16. Neka su A, B, C i A
1
, B
1
, C
1
trojke kolinearnih taaka neke ravni, koje
nisu sve na istoj pravoj. Dokazati da su tada i take Z=AB
1
A
1
B,
Y=AC
1
A
1
C, X=CB
1
C
1
B takoe kolinearne. (Paposova
63
teorema)

63
Papos iz Aleksandrije (IV vek) dokazao je ovo tvrenje u euklidskoj geometriji,
koristei podudarnost. Ta teorema moe se, meutim, dokazati i bez korienja metrike.
Ona je jedna od fundamentalnih teorema projektivne geometrije - teorije koja se razvila
Razni zadaci

215
17. Neka su A, B, C i A
1
, B
1
, C
1
trojke kolinearnih taaka neke ravni, koje
nisu sve na istoj pravoj. Ako je AB
1
||A
1
B i AC
1
||A
1
C dokazati da je
CB
1
||C
1
B.
18. Neka su A, B, C, D etiri razne kolinearne take. Dokazati da je
H(A,B;C,D) akko su krugovi nad prenicima AB i CD ortogonalni.
19. Neka su A i B take a l du neke ravni. Konstruisati take C i D takve
da je H(A,B;C,D) i CDl.
20. Konstruisati pravu koja see dva data koncentrina kruga u tetivama
iji je odnos 2:1.
21. Neka su: S, S
a
centri upisanog i spolja upisanog kruga koji dodiruje
ivicu BC trougla ABC; P, P
a
dodirne take tih krugova sa tom ivicom;
A' podnoje visine; E presek bisektrise unutranjeg ugla kod temena A
sa ivicom BC; L, L
a
podnoja upravnih iz taaka S i S
a
na pravoj AA'.
Dokazati:
(i) H(A,E;S,S
a
); (ii) H(A,A';L,L
a
); (iii) H(A',E;P,P
a
).
22. Ako su P, P
a
dodirne take upisanog i spolja upisanog kruga koji
dodiruje ivicu BC trougla ABC, sa tom ivicom i P' dijametralno
suprotna taka, taki P upisanog kruga, dokazati da su take A, P', P
a

kolinearne.
(i) h
a
, r, ; (ii) h
a
, t
a
, b-c; (iii) r, b-c, h
a
; (iv) r, b-c, t
a
;
(v) h
a
, r, a; (vi) h
a
, l
a
, b-c; (vii) h
a
, r+r
a
, a.
24. Ako su k i l dva kruga neke ravni sa centrima O i S, konstruisati krug
sa centrom na pravoj OS, koji je upravan na tim krugovima.
25. Ako su A, B, C, D etiri razne kolinearne take, konstruisati take X i
Y takve da je H(X,Y;A,B) i H(X,Y;C,D).
26. Ako je k krug u unutranjosti kruga l, dokazati da postoji inverzija
koja preslikava krugove k i l u dva koncentrina kruga.
27. Neka je k krug u unutranjosti kruga l takav da postoji niz krugova a
1
,
a
2
, ... , a
n
koji dodiruju krugove k i l, i od kojih se svaka dva susedna,

u XIX veku. Na taj nain, u projektivnoj geometriji, dokazao ju je francuski geometriar
. V Ponsele (1788-1867). U narednom zadatku dat je njen specijalni sluaj, kad su X, Y,
Z tzv. beskonano daleke take.
Razni zadaci

216
ukljuujui a
n
i a
1
, dodiruju. Ako je b
1
proizvoljni krug koji dodiruje
k i l, i b
2
, ... , b
n
krugovi od kojih svaki dodiruje krugove k, l i
prethodni u nizu, dokazati da se i b
n
i b
1
dodiruju. (tajnerova
teorema)
28. Konstruisati trougao b, c, l
a
.
29. Neka su k, l, j podudarni krugovi od kojih svaki dodiruje po dve ivice
trougla ABC i koji se seku u taki P. Dokazati da su taka P i centari
opisanog i upisanog kruga tog trougla tri kolinearne take.
30. Neka su p i q dve prave, S taka van njih i m i n dve dui neke ravni.
Konstruisati krugove k i l koji se spolja dodiruju u taki S, od kojih
prvi dodiruje pravu p a drugi pravu q i iji se poluprenici odnose kao
dui m i n.
31. Dokazati da kompozicija dve inverzije u odnosu na dva koncentrina
kruga predstavlja homotetiju.
32. Neka su O i S centri opisanog i upisanog kruga trougla ABC, kod koga
je BAC=60
0
. Dokazati da su take B, C, O, S koncikline.
33. Dokazati da kompozicija neparnog broja osnih refleksija ije su ose iz
jednog pramena predstavlja osnu refleksiju. Vai li obratno, tj. ako je
kompozicija neparnog broja osnih refleksija osna refleksija, moraju li
ose biti iz jednog pramena.
34. Ako su L i M take ivice AC i K taka ivice AB trougla ABC, takve da
je: BK:KA=3:2 i AM:ML:LC=3:2:1, odrediti odnos u kome prava BM
deli du KL.
35. Neka su X
1
i X
2
take ivica AB i AD, a Y
1
, Y
2
take ivice CD
paralelograma ABCD, takve da je: AX
1
:X
1
B=5:1, AX
2
:X
2
D=3:2,
CY
1
:Y
1
Y
2
:Y
2
D=2:1:2. Neka su dalje, Z
1
i Z
2
take na duima X
1
Y
1
i
X
2
Y
2
, takve da je X
1
Z
1
:Z
1
Y
1
=1:5 i X
2
Z
2
:Z
2
Y
2
=1:1.
Izraziti vektor
2 1
Z Z kao linearnu kombinaciju vektora AB i BC .
(i) t
a
, , a:b; (ii) t
a
, t
c
, a:b; (iii) t
a
, h
b
, a:b.
37. Konstruisati paralelogram:
(i) d
1
, d
2
, a:b; (ii) d
1
, , a:b;
Razni zadaci

217
38. Neka su P i Q unutranje take ugla AOB. Konstruisati taku X na
kraku AO tog ugla, takvu da poluprave XP i XQ seku krak OB u
takama Y i Z pri emu je XYXZ.
39. Ako za svake tri od n (n>3) taaka neke ravni postoji krug
poluprenika r takav da su sve tri u njegovoj unutranjosti, dokazati
da postoji krug istog poluprenika takav da je svih n taaka u njegovoj
unutranjosti.
40. U ravni je dato n taaka, tako da najvee rastojanje izmeu po dve od
njih ne premauje a. Dokazati da postoji krug poluprenika
a
3
koji
pokriva sve date take. (Jungova teorema)
41. Dokazati da se prave upravne na ivicama trougla i koje sadre dodirne
take spolja upisanih krugova sa tim ivicama, seku u jednoj taki.
42. Ako su S
a
, S
b
, S
c
centri spolja upisanih krugova trougla ABC, dokazati
da je krug opisan oko trougla ABC, Ojlerov krug trougla S
a
S
b
S
c
.
43. Ako su ABCD i AB
1
C
1
D
1
kvadrati iste orijentacije neke ravni, take P
i Q sredita dui BD
1
i B
1
D a O i S centri tih kvadrata, dokazati da je
etvorougao POQS takoe kvadrat.
44. Ako su k(S,r) i k
a
(S
a
,r
a
) upisani i odgovarajui spolja upisani krug
trougla ABC, ivica a=BC, b=AC, c=AB i poluobima s, a E taka
preseka prave AS sa ivicom BC, dokazati:
(i)
AS
SE
AS
S E
b c
a
a
a
= =
+
; (ii)
r
r
s a
s
a
=

.
45. Ako su r, r
a
, r
b
, r
c
poluprenici upisanog i spolja upisanih krugova
nekog trougla, dokazati da je:

1 1 1 1
r r r r
a b c
+ + = .
46. Neka su k(A,a), l(B,b), j(C,c) krugovi od kojih se svaka dva dodiruju i
koji dodiruju pravu p u takama A', B', C', pri emu je B(A',C',B').
Dokazati da je tada:

1 1 1
a b c
+ = .
Razni zadaci

218
47. Ako su A i B dve take i m, n, l tri dui neke ravni, odrediti skup svih
taaka te ravni takvih da je mAX nBX l
2 2 2
+ = .
48. Konstruisati etvorougao kome su ivice podudarne etirima datim
duima a, b, c, d i:
(i) zbir dva naspramna ugla jednak uglu ;
(ii) du odreena sreditima dve naspramne strane podudarna dui l.
49. Neka je P taka kraeg luka A
1
A
2n+1
kruga opisanog oko pravilnog
poligona A
1
A
2
...A
2n+1
. Ako je d
i
=PA
i
, dokazati da je:
d
1
+d
3
+...+d
2n+1
=d
2
+d
4
+...+d
2n
.
50. Ako su t
a
, t
b
, t
c
teine dui i s poluobim trougla, dokazati da je:
t t t s
a b c
2 2 2 2
+ + .
51. Neka je ABCD etvorougao i neka je ABCD=P, BCAD=Q,
ACPQ=R, BDPQ=S. Dokazati da je H(P,Q;R,S).
52. Neka je O taka van pravih p i q i d du neke ravni. Konstruisati krug
sa centrom O na kome prave p i q odreuju tetive iji je zbir du d.
53. Neka je AB=2r prenik kruga k. Dokazati da je za proizvoljnu pravu
p, koja see taj prenik pod uglom 45
o
u taki X i krug k u takama Y i
Z, izraz XY XZ
2 2
+ konstantan.
54. Ako su a i b katete, a c i h
c
hipotenuza i odgovarajua visina
pravouglog trougla, dokazati da je: c+h
c
>a+b.
55. Konstruisati kvadrat ABCD, ako su teme A i sredite E ivice BC, dve
date take.
56. Neka su P i Q take na kracima p i q, ugla pOq i m i n dve dui neke
ravni. Konstruisati pravu l koja see krake p i q u takama X i Y tako
da je XP:YQ=m:n i:
(i) l paralelna datoj pravoj s;
(ii) XY podudarna datoj dui d.
57. Ako je P proizvoljna taka u ravni pravougaonika ABCD, dokazati da
je PA PC PB PD
2 2 2 2
+ = + .
58. Ako je ABCD tetivan etvorougao kod koga je BC+AD=CD, dokazati
da se bisektrise unutranjih uglova kod temena A i B seku u taki koja
pripada ivici CD.
Razni zadaci

219
59. Dokazati da je zbir rastojanja centra opisanog kruga otrouglog
trougla od njegovih ivica, jednak zbiru poluprenika opisanog i
upisanog kruga tog trougla.
60. Dokazati da je zbir rastojanja ortocentra otrouglog trougla od
njegovih temena, jednak zbiru prenika opisanog i upisanog kruga tog
trougla.
61. Ako je S presena taka dijagonala tetivnog etvorougla ABCD,
dokazati da podnoja upravnih iz take S na ivicama tog etvorougla
odreuju temena tangentnog etvorougla.
62. Ako su P, Q, S, R sredita lukova AB, BC, CD, DA kruga opisanog
oko tetivnog etvorougla ABCD, na kojima nisu njegova temena,
dokazati da je PRQS.
63. Neka je ABCD tetivan etvorougao. Ako su S
A
, S
B
, S
C
, S
D
centri
upisanih krugova trouglova BCD, ACD, ABD, ABC dokazati da je
etvorougao S
A
S
B
S
C
S
D
pravougaonik.
64. Ako ja H ortocentar trougla ABC, dokazati da trouglovi ABC, HBC,
AHC, ABH imaju zajedniki Ojlerov krug, koji dodiruje upisane
krugove tih trouglova.
65. Konstruisati kvadrat ABCD, ako je dato teme A, a temena B i C
pripadaju datim pravama b i c.
66. Ako prava koja sadri teme B pravilnog estougla ABCDEF, see
njegove dijagonale AC i CE u takama M i N takvim da je AMCN,
dokazati da su dui AM i CN podudarne ivici tog estougla.
67. Ako su E i N presene take bisektrise unutranjeg ugla kod temena A
trougla ABC sa ivicom BC i krugom opisanim oko tog trougla,
dokazati da je:
AN
AB AC
AE
=

.
68. Dokazati da je za proizvoljnu taku kruga opisanog oko pravilnog
trougla ABC, izraz PA PB PC
2 2 2
+ + konstantan.
69. Neka su Y', Z, Y, Z' take jedne ravni takve da je Y'ZZYYZ' i
Y'ZYZYZ'=180
o
-2>60
o
. Ako je A taka te ravni za koju je
A,ZY'Z' i Y'AZ'=3, dokazati da take A, Y', Z, Y, Z' pripadaju istom
krugu i da je Y'AZZAYYAZ'=.
Razni zadaci

220
70. Ako su X, Y, Z take u kojima se seku trisektrise (poluprave koje dele
ugao na tri podudarna) uglova trougla ABC, dokazati da je trougao
XYZ pravilan. (Morlejeva teorema
64
)
71. Neka su APB, CQD, ADR pravilni trouglovi spolja konstruisani nad
ivicama paralelograma ABCD. Ako su O i S centri trouglova APB i
CQD, dokazati da je trougao OSR pravilan.
72. Neka su A, B, C tri nekolinearne take neke ravni. Odrediti centar i
poluprenik inverzije koja te take preslikava u take A', B', C' takve
da je trougao A'B'C':
(i) pravilan, ivice podudarne datoj dui x;
(ii) podudaran datom trouglu PQR.
73. Dokazati da centri kvadrata spolja konstruisanih nad ivicama
proizvoljnog paralelograma, predstavljaju temena novog kvadrata.
74. Dokazati da podnoja upravnih iz temena konveksnog etvorougla na
njegovim dijagonalama predstavljaju temena etvorougla slinog
polaznom.
75. Ako su A', B', C' podnoja visina trougla ABC, dokazati da se prave
koje sadre take A, B, C a upravne su na pravama B'C', A'C', A'B'
seku u centru opisanog kruga trougla ABC.
76. Neka su M, K, N, L sredita ivica AB, BC, CD, DA etvorougla
ABCD. Dokazati da je:
(i) ACBD MNKL;
(ii) ACBD MNKL.
77. Ako su B', D', C' preseci ivica AB, AD i dijagonale AC paralelograma
ABCD, sa proizvoljnim krugom koji sadri taku A, dokazati da je:
AC AC AB AB AD AD = + ' ' ' .
78. Ako su P i Q sredita dijagonala e i f proizvoljnog etvorougla ivica
a, b, c, d, dokazati da je:
4
2 2 2 2 2 2 2
PQ a b c d e f = + + + . (Ojlerova teorema)

64
F. Morlej (1860-1937), engleski matematiar, je otkrio ovo tvrenje 1904 g., ali ga je
publikovao dvadesetak godina kasnije. U to vreme, ta teorema je, kao zadatak,
objavljena u asopisu "Educational Times". Jedno od tada predloenih reenja bazira se
na lemi iz 69. zadatka.
Razni zadaci

221
79. Neka su P, Q, R take pravih odreenih ivicama BC, CA, AB trougla
ABC. Dokazati da se prave upravne na pravama BC, CA, AB u
takama P, Q, R, seku u jednoj taki ako i samo ako je:
BP PC CQ QA AR RB
2 2 2 2 2 2
0 + + = . (Karnoova
65
teorema)
80. Ako su ABC, A'B'C' dva trougla neke ravni takva da se upravne iz
taaka A, B, C na pravama B'C', A'C', A'B' seku u jednoj taki,
dokazati da se tada i upravne iz taaka A', B', C' na pravama BC, AC,
AB seku u jednoj taki. (Takvi trouglovi zovu se ortologiki
trouglovi.)
81. Neka je S sredite tetive PQ kruga k. Ako su AB i CD dve tetive tog
kruga koje sadre taku S i X, Y preseci tetiva AD i BC sa tetivom PQ,
dokazati da je S sredite dui XY. (Teorema o leptiru
66
)
82. Neka su a i b dva kruga poluprenika r=1, koji se spolja dodiruju i t
njihova zajednika tangenta. Ako je c
0
, c
1
,... c
n
,... niz krugova koji
dodiruju krugove a i b, prvi dodiruje pravu t, a svaki u nizu dodiruje
prethodni. Izraunati prenik kruga c
n
.
83. Ako je S centar upisanog kruga trougla ABC, P dodirna taka tog
kruga sa ivicom BC i A
1
sredite te ivice, dokazati da prava SA
1
deli
du AP na dve podudarne dui.
84. Neka je visina h
a
trougla ABC iz temena A, najdua visina tog trougla
i t
b
teina du koja odgovara temenu B takva da je h
a
t
b
. Dokazati da
je ABC60
o
.
85. Ako su a, b, c ivice nekog trougla takve da je a
2
+b
2
=5c
2
, dokazati da
su teine dui koje odgovaraju ivicama a i b meusobno upravne.
86. Ako su APB i ACQ pravilni trouglovi spolja konstruisani nad ivicama
trougla ABC a S sredite pravilnog trougla iznutra konstruisanog nad
ivicom BC, dokazati da je rastojanje take S od prave PQ dva puta
manje od duine dui PS.
87. Neka su k i l dva kruga neke ravni sa centrima O i S. Ako su t
i

tangente kruga k, koje seku krug l u takama A
i
i B
i
, dokazati da
postoji krug koji dodiruje sve krugove opisane oko trouglova SA
i
B
i
.

65
L. Karno (1753-1823), francuski matematiar.
66
Jedan od dokaza ove teoreme objavio je engleski matematiar V. D. Horner (1786-
1837), 1815 g.
Razni zadaci

222
88. Ako su a, b, c ivice nekog trougla, dokazati da je rastojanje sredita
ivice a od podnoja visine na toj ivici jednako:
| | b c
a
2 2
2
.
89. Neka su A', B', C' podnoja visina trougla ABC. Dokazati da podnoja
upravnih iz taaka A', B', C' na po dve prave odreene ivicama
trougla, koje ne sadre te take, pripadaju jednom krugu, tzv.
Tejlorovom krugu
67
tog trougla.
90. Neka je P proizvoljna taka kruga opisanog oko trougla ABC i P
A

presena taka prave upravne na pravoj BC kroz tu taku sa tim
krugom. Dokazati da je prava AP
A
paralelna sa Simsonovom pravom
tog trougla u odnosu na taku P. (v. zad. 19. kod odeljka 5.4)
91. Ako su P i Q dve take kruga k(O,r) opisanog oko trougla ABC i p, q
Simsonove prave tog trougla u odnosu na te take, dokazati da je:
pq=
1
2
POQ.
92. Ako je P proizvoljna taka kruga opisanog oko trougla ABC, p
Simsonova prava tog trougla u odnosu na taku P i H ortocentar tog
trougla, dokazati da prava p sadri sredite dui PH.
93. Ako su P i Q dve dijametralno suprotne take kruga opisanog oko
trougla ABC i p, q Simsonove prave tog trougla u odnosu na te take,
dokazati da su te prave upravne i da se seku na Ojlerovom krugu tog
trougla.
94. Neka je ABCD tetivan etvorougao. Ako su a, b, c, d Simsonove
prave taaka A, B, C, D u odnosu na trouglove BCD, ACD, ABD, ABC
redom, dokazati da se one seku u jednoj taki.
95. Neka je ABCDE petougao sa pravim uglovima kod temena A i D. Ako
se medijatrise ivica EA, BC, DE (prave p, q, r) seku u taki O, a
medijatrise ivica AB i CD (prave x i y) seku u taki S, pri emu take
O, S, E pripadaju pravoj l, dokazati da je ta prava simetrala ugla xSy.
96. Ako je P unutranja taka kvadrata ABCD takva da je
PA:PB:PC=1:2:3, izraunati meru ugla APB.
97. Dokazati da ne postoje rotacije sa raznim centrima, koje preslikavaju
neku ogranienu figuru u sebe.

67
B. Tejlor (1685-1731), engleski matematiar.
Razni zadaci

223
98. Neka je ograniena fugura. Dokazati da su jedine mogue
izometrije koje preslikavaju figuru u sebe: koincidencija, rotacije sa
istim centrom i osne refleksije ije ose sadre taj centar.
99. Neka su O i H centar opisanog kruga i ortocentar trougla ABC. Ako je
H'=S
O
(H), a T
1
teite trougla H'BC, dokazati da su take A, O, T
1

kolinearne i odrediti AO:OT
1
.
100. Ako su A, B, C, D take neke ravni koje nisu sve na istom krugu, niti
sve na istoj pravoj, dokazati da postoje krugovi k i l koji nemaju
zajednikih taaka, i od kojih prvi sadri take A i B a drugi take C i
D.
101. Neka su ABC i A'B'C' jednakokraki trouglovi iste orijentacije sa
osnovama BC i B'C' i neka je BACB'A'C'. Ako su A
0
, B
0
, C
0

sredita dui AA', BB', CC', dokazati da je trougao A
0
B
0
C
0
slian sa
trouglovima ABC i A'B'C'.
102. Neka su A
1
A
2
...A
n
i B
1
B
2
...B
n
pravilni isto orijentisani n-touglovi
neke ravni. Ako su S
1
, S
2
, ..., S
n
sredita dui A
1
B
1
, A
2
B
2
, ..., A
n
B
n
,
dokazati da je n-tougao S
1
S
2
...S
n
takoe pravilan.
103. Konstruisati krug koji je normalan na dva data kruga, a trei dati
krug see u dijametralno suprotnim takama.
104. Neka su k(O,R) i l(S,r) krugovi koji se iznutra dodiruju, pri emu je
R=2r, i P taka kruga l. Odrediti "putanju" take P ako se krug l
"kree" po krugu k, bez "klizanja"
68
.
105. Neka je ST prenik kruga k, t tangenta tog kruga u taki T i PQ i PR
tangente tog kruga u takama Q i R. Ako su P', Q', R' preseci
polupravih SP, SQ, SR sa pravom t, dokazati da je P' sredite dui
Q'R'.
106. Neka su A, B, C tri take za koje je B(A,B,C) i k, l, j krugovi nad
prenicima AB, BC, AC. Ako proizvoljna prava, koja sadri taku B,
see krugove k i l u takama K i L, a krug j u takama P i Q, pri emu
je B(P,K,B), dokazati da je PKLQ.
107. Ako je S presena taka dijagonala AC i BD konveksnog etvorougla
ABCD, a P i Q centri opisanih krugova oko trouglova ASB i CSD,
dokazati da je AB CD PQ + 4 .
Razni zadaci

224
108. Neka je ABCD kvadrat i P i Q presene take tangente kruga
k(A,AB), u dodirnoj taki T, sa njegovim ivicama BC i CD. Ako prave
AP i AQ seku dijagonalu BD u takama R i S, dokazati:
(i) da se prave PS, QR, AT seku u jednoj taki;
(ii) da su take P, C, Q, S, R koncikline.
109. Neka su P, Q, R centri spolja konstruisanih pravilnih trouglova nad
ivicama BC, AC, AB trougla ABC, a P', Q', R' analogno, centri iznutra
konstruisanih pravilnih trouglova i take Y i A
1
sredita dui PR i BC.
Dokazati:
(i) trouglovi PQR i P'Q'R' su pravilni (tzv. spoljanji i unutranji
Napoleonovi trouglovi, v. zad. 32. glava VII) ili se specijalno neke od
taaka P', Q', R' poklapaju;
(ii) trouglovi QP'C i RBP' slini su sa trouglom ABC;
(iii) etvorouglovi ARP'Q i CP'RQ' su paralelogrami;
(iv) AQ YA
2
1
1
= .
110. Dokazati da spoljanji i unutranji Napoleonov trougao nekog
trougla ABC imaju isti centar, koji je ujedno teite trougla ABC.
111. Neka je ABCD proizvoljan etvorougao. Dokazati da se ravan moe
"prekriti" etvorouglovima, podudarnim sa datim etvorouglom
ABCD, tako da se u svakom temenu sustie njih etiri.
112. Neka je t zajednika spoljanja tangenta krugova k i l koji se
dodiruju u taki A, i c
0
, c
1
, c
2
, ..., c
n
, ... niz krugova koji dodiruju
krugove k i l, ako svaki u nizu dodiruje prethodni, a c
0
dodiruje i
pravu t. Dokazati da postoji krug (ili prava) koji je normalan na svaki
od krugova u datom nizu.
113. Neka je ABCD tangentni i tetivan etvorougao. Ako su P, Q, R, S
dodirne take ivica AB, BC, CD, DA redom sa krugom upisanim u taj
etvorougao, dokazati da je PRQS.
114. Ako su a, b, c, d ivice, e i f dijagonale nekog etvorougla, a x du
odreena sreditima ivica b i d, dokazati da je:
x a c b d e f
2 2 2 2 2 2 2
1
4
= + + + ( ).

68
Ovaj problem reio je poljski astronom N. Kopernik (1473-1543).
225
Reenja zadataka
Glava II
2.29. Dokaz emo izvriti indukcijom
po n. Neka je najpre n=4, i:
P
4
1

2

3
; P
3
1

2

4
;
P
2
1

3

4
; P
1
2

3

4
.
Razmotriemo samo dva, od vie
moguih sluajeva (dokaz u ostalim
sluajevima je slian):
1) etvorougao koji odreuju take P
1
,
P
2
, P
3
, P
4
je nekonveksan; tada je neka od taaka P
1
, P
2
, P
3
, P
4
unutranja
taka trougla koje odreuju preostale tri take. Ne umanjujui optost
neka je P
4
unutranja taka trougla P
1
P
2
P
3
. Temena tog trougla pripadaju
figuri
4
, pa kako je ona konveksna, njoj pripadaju i sve ivice i unutranje
take tog trougla, pa i taka P
4
. Dakle, u ovom sluaju taka P
4
pripada
figurama
1
,
2
,
3
,
4
.
2) etvorougao koji odreuju take P
1
, P
2
, P
3
, P
4
je konveksan. Ne
umanjujui optost neka su njegove dijagonale P
1
P
3
i P
2
P
4
. Date figure su
konveksne, pa [P
1
P
3
]
2
,
4
i [P
2
P
4
]
1
,
3
. Kako je etvorougao
konveksan, njegove dijagonale se seku u nekoj taki S koja pripada
figurama
1
,
2
,
3
,
4
.
Pretpostavimo sada da tvrenje vai za n=k. Dokaimo da ono tada vai i
za n=k+1. Neka su figure
1
,
2
, ... ,
k-1
,
k
,
k+1
takve da svake tri od
njih imaju bar jednu zajedniku taku. Neka je '=
k
k+1
. Dokaimo
najpre da svake tri od k figura
1
,
2
, ... ,
k-1
, ' imaju zajedniku taku.
Za trojke meu figurama
1
,
2
, ... ,
k-1
to je jasno po pretpostavci. Ne

P
1

P
4

4

P
P
3

zad. 2.29
Reenja zadataka

226
umanjujui optost, dovoljno je jo dokazati da figure
1
,
2
, '=
k
k+1

imaju zajedniku taku. To vai, na osnovu dokazanog sluaja za n=4, jer
svake tri od figura
1
,
2
,
k
,
k+1
imaju zajedniku taku. Sada, na
osnovu indukcijske hipoteze, zakljuujemo da figure
1
,
2
, ... ,
k-1
, '
imaju zajedniku taku, pa ta taka pripada i figurama
1
,
2
, ... ,
k-
1
,
k
,
k+1
.
2.30. Neka su
1
,
2
, ...
n
poluravni, odreene poluravnima
1
,
2
, ...
n
,
kao njihove dopune do ravni . Pretpostavimo suprotno, da nikoje tri od
poluravni
1
,
2
, ...
n
ne prekrivaju ravan . To bi znailo da za svake tri
od njih postoji taka ravni , koja im ne pripada; odnosno da za svake tri
od poluravni
1
,
2
, ...
n
postoji taka ravni , koja im pripada. Kako su
poluravni konveksne figure, na osnovu Helijeve teoreme (v. zad. 2.29),
postoji neka taka X koja pripada svim poluravnima
1
,
2
, ...
n
. Ta taka
pripada ravni , a ne pripada ni jednoj od poluravni
1
,
2
, ...
n
. To je
kontradikcija sa pretpostavkom, pa zaista postoje tri od poluravni
1
,
2
,
...
n
, koje prekrivaju ravan .
Glava III
3.7.4. . Neka je
BAC>B'A'C'. Tada postoji
poluprava l, unutar ugla BAC,
tako da je BA,lB'A'C'. Sa
C" oznaimo taku poluprave l,
za koju je AC"A'C'. Tada su,
na osnovu stava SUS, trouglovi
ABC" i A'B'C' podudarni, pa je
BC"B'C'. Dovoljno je, dakle, dokazati da je BC>BC". Ako je C" taka
ivice BC, to je trivijalno ispunjeno. Pretpostavimo da taka C" ne pripada
ivici BC. Neka je E presena taka bisektrise ugla CAC" sa ivicom BC.
Na osnovu stava SUS, podudarni su i trouglovi ACE i AC"E, pa je
CEC"E. Sada je:
BC=BE+EC=BE+EC">BC"=B'C'.
. Neka je BC>B'C'. Ne moe biti BACB'A'C', jer bi tada, na
osnovu stava SUS, trouglovi ABC i A'B'C' bili podudarni, pa i BCB'C'.

zad. 3.7.4
B A'
C'
B A
C"
E
C
l
Reenja zadataka

227
Ako bi bilo BAC<B'A'C', na osnovu prethodno dokazanog sledilo bi
B'C'>BC. Dakle, mora biti BAC>B'A'C'.
3.11. ACB=45.
3.21. Neka je N presena taka pravih AM i BC. Kako je M unutranja
taka trougla ABC, mora biti B(A,M,N) i B(C,N,B). Tada, koristei
teoremu o nejednakosti trougla, dobijamo:
AM+MB<AM+MN+NB=AN+NB<AC+CN+NB=AC+CB.
3.22. Za drugu nejednakost koristiti zad. 3.21.
3.27. Neka je S sredite dijagonale AC etvorougla ABCD. Tada koristei
teoreme o srednjoj liniji i nejednakosti trougla dobijamo:
BC+AD=2MS+2SN=2(MS+SN)2MN.
Jednakost vai u sluaju kada su take M, S, N kolinearne, odnosno kada
je etvorougao ABCD trapez, sa osnovicom BC.
3.29. Koristiti nejednakosti: h
a
b, h
a
c, h
b
a, h
b
c, h
c
a, h
c
b.
3.33. Neka su X i Y preseci prave AA', sa normalama na prave CL i BP iz
taaka B i C redom. Dokaimo da je X=Y. Trouglovi BLC i ABX su
podudarni jer je: BLAB i BLCABX, BCLAXB, kao uglovi sa
normalnim kracima. Na osnovu toga je AXBC. Analogno su i trouglovi
CPB i ACY podudarni pa je i AYBC. Dakle vai AXAY, odnosno X=Y.
Sada prave AA', BP, CL sadre visine trougla XBC, pa se seku u jednoj
taki.

B A
M
N
C
A
B C
M
D
N
S
zad. 3.21 zad. 3.27
Reenja zadataka

228
3.38 Neka je AD najdua dijagonala petougla ABCD. Dokaimo da su
AD, AC, BD traene dijagonale, tj. one za koje postoji trougao ije su
ivice sa njima podudarne. Kako je AD vee od AC i BD dovoljno je
dokazati da je AC+BD>AD. Petougao ABCD je konveksan, pa se njegove
dijagonale AC i BD seku u nekoj taki S. Tada je:
AC+BD>AS+SD>AD.
3.41 Neka je taka S sredite dui A'B. Tada su CS i DS srednje linije
trouglova A'AB i BA'B', pa je CS=
1
2
AB=CD=
1
2
A'B'=DS, odnosno trougao
SCD je pravilan. Dakle, AB,A'B'CSD, kao uglovi sa paralelnim
kracima, pa je AB,A'B'=60
o
.
3.48 Neka je taka P podnoje upravne iz take S na ivici BC
pravougaonika ABCD. Tada je taka H=BLSP ortocentar trougla CSB.
Zbog toga je CHSB. Dalje, SH je srednja linija trougla LAB, pa je:

B
A
S
E
D
C
Q
P
C
A
B
K
L
A'
X=Y
C
B
D
K
S
A
L
P
Q
H
zad. 3.33 zad. 3.38
A
B
C
A'
D
S
B
zad. 3.41 zad. 3.48
Reenja zadataka

229
SH=
1
2
AB=KC; SH||AB||KC.
Prema tome, etvorougao SHCK je paralelogram pa, kako je CHSB,
mora biti i KSSB.
3.51. Neka je O centar i AB jedna ivica jednog od pravilnih n-touglova,
kojih se po m sustie u svakom temenu. Sa P oznaimo sredite ivice AB.
Kako je polazni n-tougao pravilan, uglovi kod temena O i P trougla OPB
su redom
360
2

n
i 90. Po pretpostavci se oko temena B sustie m takvih n-
touglova, pa je ugao kod temena B, trougla OPB jednak
360
2

m
. Tada je:

180 180
90
+

=
n m
, odnosno
1 1 1
2 n m
+ = , tj. nm n m = 2 2 0 ili:
( )( ) n m = 2 2 4.
Kako su n i m prirodni brojevi vei od 2, jedina takva reenja prethodne
jednaine su: (4,4), (3,6), (6,3).
3.53. . Iz ABAC, sledi ABCACB,
zatim B'BCC'CB, pa, na osnovu stava
SUS, B'BCC'CB, i konano BB'CC'.
. Pretpostavimo suprotno, tj. da nije
ABAC. Ne umanjujui optost neka je
AB<AC. Tada je ACB<ABC, odnosno
ACC'<ABB', pa unutar ugla ABB'
postoji poluprava p, sa poetnom takom
B, koja ivicu AC see u taki D, takvoj da je B(A,D,B') i DBB'ACC'.
U trouglu BCD je ACB<DBC, a odatle i BD<CD. Dakle, postoji taka
E, izmeu taaka C i D, takva da je BDCE. Prema stavu SUS, podudarni

zad. 3.53
P A
B
O
(4,4)
(3,6)
A
B
C
C'
p
B'
S
E
D
(6,3)
zad. 3.51
Reenja zadataka

230
su trouglovi BDB' i CEC', a na osnovu toga i uglovi BDB' i CEC'. Na
osnovu Paove aksiome, primenjene na trougao AC'E i pravu BD, prava
BD see du C'E u nekoj taki S. U trouglu SDE, ugao SEC je spoljanji
pa ne moe biti podudaran nesusednom unutranjem uglu SDE. Dakle, ne
moe biti AB<AC.
3.54. Neka je trougao PQR pravilan. Taka Q je sredite hipotenuze AC
pravouglog trougla APC, pa je QAQCQP. Kako je tada i QRQAQC,
i ugao ARC je prav, pa iz podudarnosti trouglova ACR i BCR,
zakljuujemo da je taka R sredite ivice AB, kao i da je ACBC. I
konano, taka R je sredite hipotenuze AB, pravouglog trougla APB, pa
je:
AB=2PR=2PQ=2AQ=AC.

3.55. Trouglovi CAE i FBE su podudarni (CEFE, AEBE,
AECBEF), pa je ugao EBF prav, odnosno take D, B, F su
kolinearne. Iz podudarnosti trouglova sledi i BFACBD.
3.57 Pretpostavimo suprotno, da prava l
0
sadri bar tri razne take A, B,
C iz skupa P. Tada prava q=P
0
C (ql
0
jer P
0
l
0
) pripada skupu L.
Oznaimo sa P'
0
podnoje upravne iz take P
0
, na pravoj l
0
. Ukoliko se
taka P'
0
razlikuje od taaka A, B, C, tada su bar dve od tih triju taaka
(neka su to B i C) sa iste strane take P'
0
. Ne umanjujui optost neka je
B(P
0
,B,C). Neka je B' podnoje upravne iz take B, na pravoj q. Lako se
dokazuje da bi tada vailo:
d(B,q)=BB'<P
0
P'
0
=d(P
0
,l
0
).

A
B
C
R
P
Q
B
C D
F
A
E
G
K
zad. 3.54 zad. 3.55
Reenja zadataka

231
Poslednja relacija je u suprotnosti sa pretpostavkom, pa prava l
0
sadri
tano dve take. U sluaju da je npr. B=P
0
, dokaz izvodimo na isti nain.
3.58 Formirajmo skup pravih L kao u prethodnom primeru (v. zad 3.57),
kao skup svih pravih od kojih svaka sadri bar dve take skupa P. Kako je
skup P konaan, to je i skup L konaan, pa onda i skup rastojanja:
D={d(P,l) | P P, lL, Pl}
Kako je konaan, skup D ima svoj minimalni element d(P
0
,l
0
) (od kojeg
nijedan iz D nije manji), koji se dostie za neku taku P
0
P i neku pravu
L
0
L. Na osnovu zad. 3.57, prava l
0
sadri tano dve take skupa P.
Glava IV
4.2.7. Na osnovu zad. 4.2.2 je:
) (
2
1
PN MQ XY + =
)
2
1
) (
2
1
(
2
1
DB BD AE + + = AE
4
1
= .

4.3.7. Neka su T i T
1
teita trouglova
MNP i ABC. Tada, na osnovu zad. 4.3.4,
sledi:
) (
3
1
1
OC OB OA OT + + =

A
B
M
C
D
E
Q
N
P
X Y
zad. 4.2.7
P
0

l
0
A B C P'
0

P
0

l
0

q
B'
zad. 3.57 zad. 3.58
Reenja zadataka

232
)) (
3
1
) (
3
1
) (
3
1
(
3
1
OM OP OP ON ON OM + + + + + =
OT OP ON OM
3
2
) (
9
2
= + + = ,
pa su take O, T
1
, T kolinearne, a vai i
1
2
1
1
=
T T
OT
.
4.3.11. Dovoljno je vektor BF izraziti pomou vektora BA i BC jer je:
BF OB OF + = . Na osnovu primera, iz odeljka 4.3, je:
BC BA
m n
n
BC BD BF ) 1 ( ) 1 ( +
+
= + = i
BC
m m
m
BA BE BA BF ) 1 ( ) 1 (
+
+ = + = ;
za neke realne i , koje, izjednaavajui desne strane prethodnih
jednakosti, moemo izraunati (dovoljno je izraunati npr. ).

C B
D
E
A
F
O
B
A
M
N
C
O
P
T
T
zad. 4.3.7 zad. 4.3.11
Reenja zadataka

233
4.3.13. Neka su
r
u i
r
v proizvoljni
vektori paralelni pravama p i q i neka je
S
0
sredite dui P
0
Q
0
, gde su P
0
i Q
0

redom neke take pravih p i q. Traeni
skup taaka je ravan koja sadri taku
S
0
, i paralelna je pravama p i q. Zaista,
ako je S sredite dui PQ, gde su P i Q
proizvoljne take pravih p i q, tada je
(prema zad. 4.2.2):
) (
2
1
) (
2
1
0 0 0
v u Q Q P P S S
r r
+ = + = ,
pa je vektor S S
0
paralelan sa vektorima
r
u i
r
v , tj. taka S pripada ravni .
Analogno svaka taka X ravni je odgovarajua kombinacija vektora
r
u i
r
v , pa je X sredite neke dui ije su krajnje take na pravama p i q.
4.4.4. (i) Dokazati da zbirni vektor u isto vreme mora biti pravca npr.
OA
1
i OA
2
.
4.4.6. Dovoljno je dokazati da su tri uzastopna sredita kolinearne take.
Ne umanjujui optost, dokaimo da su take S
1
, S
2
, S
3
kolinearne. Neka
je:
= =
3 2
2 1
3 2
2 1
B B
B B
A A
A A

Tada je:
) (
2
1
3 2 3 2 3 2
B B A A S S + =

2 1 2 1 2 1
2
) (
2
1
S S B B A A

= + =
pa su take S
1
, S
2
, S
3
zaista kolinearne.
4.4.11. Ako je taka R sredite dui QC, dokazati da je
AQ:QR:RC=1:1:1.

S
0

S
p
Q
q
P
0

Q
P
r
v
r
u
S
1

S
3

p
q
A
1

B
1

A
2

S
2

A
3

B
3

B
2

zad. 4.3.13
zad. 4.4.6
Reenja zadataka

234
4.4.16. Primeniti Hamiltonovu teoremu
na trougao ABC.
4.4.19. Neka je A
1
sredite ivice BC
trougla ABC. Na osnovu teoreme iz
odeljka 4.4, je AH=2OA
1
. Kako je OA=OC
sledi da je u pravouglom trouglu OA
1
C,
OC=2OA
1
, pa je A
1
OC=60
o
, a onda i
BAC=60
o
.
4.4.20. Pomou Talesove teoreme
odrediti najpre BE:EC, a zatim koristiti
primer iz odeljka 4.3.
Glava V
5.14. Neka je H ortocentar trougla ABC, k krug opisan oko trougla ABC i
H' druga presena taka kruga k sa pravom odreenom visinom AA'.
Dokaimo da je H' simetrina taka, taki H, u odnosu na pravu BC.
Dovoljno je dokazati da je HA'H'A'. Uglovi BH'A i BCA su podudarni
kao periferijski uglovi nad tetivom AB, a uglovi BCA i BHA' podudarni
kao uglovi sa normalnim kracima. Dakle, podudarni su i uglovi BH'A' i
BHA', a na osnovu toga i trouglovi BH'A' i BHA', pa je zaista H'A'HA'.

H
C
B
A
H
A'
B'
H
C B
A
H
k'
k
B
A
O
k
H
C
A
zad. 4.4.19
zad. 5.15 zad. 5.14
Reenja zadataka

235
5.15. Neka je H ortocentar trougla ABC. Na osnovu zad. 5.14, taka H',
koja je simetrina taki H u odnosu na pravu BC, pripada krugu k,
opisanom oko trougla ABC. Tada je k krug opisan i oko trougla BH'C, pa
je simetrian krugu opisanom oko trougla BHC, i njemu podudaran.
5.19. Neka je S proizvoljna taka kruga
k opisanog oko trougla ABC, i P, Q, R
podnoja upravnih iz te take na
pravama BC, AC, AB. Ne umanjujui
optost pretpostavimo da je B(B,P,C),
B(A,Q,C), B(A,B,R). Tada su take Q i R
sa raznih strana prave BC, pa je dovoljno
dokazati da je BPRCPQ.
etvorouglovi BRSP, ABSC, ARSQ,
SPQC su tetivni pa je:
BPR=BSR=RSC-BSC
=RSC-(180
o
-BAC)
= RSC-RSQ=CSQ=CPQ.
5.20. =14.
5.27. Dokazati da dui O
1
A
1
, O
2
A
2
, O
3
A
3
imaju zajedniko sredite, tj. da
su odgovarajui etvorouglovi paralelogrami.
5.30. Neka su C' i D' take na polupravama
AC i AD, takve da je CC'CBCA, DD'DB i
B(A,C,C'), B(A,D,D'). Trouglovi C'CB i D'DB
su jednakokraki, pa koristei odnos spoljanjeg
ugla prema nesusednim unutranjim uglovima
tih trouglova, dobijamo:
CC'BCBC'=
1
2
ACB,
DD'BDBD'=
1
2
ADB.
Kako su uglovi ACB i ADB podudarni, kao periferijski uglovi, podudarni
su i uglovi AC'B i AD'B, pa take C' i D' pripadaju odgovarajuem luku l',
nad tetivom AB. Kako je CC'CBCA, AC' je prenik kruga koji sadri

zad. 5.30

S
C
B
A
P
R
Q
zad. 5.19
l
C
B
A
D
C'
D'
l'
Reenja zadataka

236
luk l', pa je ugao AD'C' prav. Du AC' je, dakle, hipotenuza pravouglog
trougla AD'C', pa je:
AC+CB=AC'>AD'=AD+DB.
5.34. Neka je H ortocentar trougla ACD.
Kako je ACBD, taka H pripada
dijagonali BD. Na osnovu teoreme iz
odeljka 4.4 je OM HC =
1
2
. Kako je,
meutim:
CBHCADCHB,
sledi HCBC, odnosno OM BC =
1
2
.
5.35. Trougao BNS je jednakokraki, jer
su uglovi kod temena B i S podudarni.
Zaista:
BSN=ABS+BAS=/2+/2
SBN=SBC+CBN
=SBC+CAN= /2+/2
Dakle, NBNS, a analogno je i NCNS.
Iz poslednjeg je taka N centar kruga
koji sadri take S, B, C. Ako je X taka
simetrina taki S u odnosu na N, tada je
ugao SBX prav, pa je BX bisektrisa spoljanjeg ugla kod temena B, trougla
ABC, iz ega sledi da je X centar spolja upisanog kruga tog trougla, koji
dodiruje ivicu BC.

B
O
A
C
M
D
H
/2
S
/2
C B
A
N
zad. 5.34
zad. 6.35
Reenja zadataka

237
5.36. (i) Neka je L presena taka pravih
AP i QR. Na osnovu primera 1 iz odeljka
5.2, take P, Q, R pripadaju bisektrisama
AS, BS, CS unutranjih uglova trougla
ABC. Ako sa , , oznaimo uglove
trougla ABC, tada, koristei podudarnost
odgovarajuih periferijskih uglova,
dobijamo:
RPL=RPA=RCA=/2,
PRL=PRQ=PRC+CRQ
=PAC+CBQ=/2+/2.
Dakle zbir uglova u trouglu PRL je:
/2+/2+ /2+RLP=90+RPL, pa je RPL=90, odnosno APQR.
(ii) Na osnovu zad. 5.35, je RARS, pa, iz podudarnosti trouglova ALR i
SLR, sledi da je taka L sredite dijagonale AS. Iz podudarnosti trouglova
AEL i AFL, zakljuujemo da je taka L sredite i dijagonale EF, pa je
AESF paralelogram. Kako su te dijagonale upravne, taj etvorougao je
romb.
5.40. Ako je O centar kruga k, dokazati da je ugao OXT prav.
5.43. Duine poluprenika su 4, 2, 11.
5.45. Vidi reenje zad. 11.62.
5.54. Dokazati da je taj krug upisan u trougao, ija su temena centri data
tri kruga.

zad. 6.36
S
C B
A
P
L
Q
R
E
F
Reenja zadataka

238
5.59. Oznaimo sa k, l, j, o krugove
opisane oko trouglova OBC, OAC, OAB,
ABC i P proizvoljna taka kruga k za
koju je O,PBC. Po pretpostavci krugovi
k, l, j su istog poluprenika r. Uglovi
BAO i BCO su podudarni jer su
periferijski uglovi podudarnih krugova k
i j, za tetivu BO. Analogno, podudarni su
i uglovi CAO, CBO. Na osnovu toga je:
BAC=BAO+CAO
=BCO+CBO=180
o
-BOC=BPC.
Dakle krugovi k i o imaju podudarne periferijske uglove za zajedniku
tetivu BC, pa su meusobno podudarni.
5.61. (i) Trouglovi AEC i FBC su
podudarni (ACFC, CECB,
ACEFCB=ACB+60
o
), pa je
AEBF. Analogno je i AECD.
(ii) Neka su k, l, j krugovi opisani
oko trouglova BCE, ACF, ABD.
Dokaimo da se ti krugovi seku u
jednoj taki. Sa P oznaimo
drugu presenu taku (PC)
krugova k i l. Tada uglovi BPC i
APC imaju meru 120
o
, pa onda i
ugao APB. Dakle, etvorougao
ADBP je tetivan, pa taka P
pripada i krugu j.
Dokaimo da svaka od dui AE, BF, CD sadri taku P. Iz jednakosti
odgovarajuih periferijskih uglova imamo:
APE=APF+FPC+CPE=ACF+FAC+CBE=360
o
=180
o
.
Prema tome take A, P, E su kolinearne take, pa taka P pripada dui
AE, a analogno i duima BF i CD. Takoe je:

B
A
P
O
k
j
l
C
o
zad. 5.59
A
B
C
F
D
E
j
k
l P
zad. 5.61
Reenja zadataka

239
AE,BFAPFACF=60
o
.
5.63. (i) Koristei jednakost tangentih dui dobijamo:
AQ
a
=AR
a
=
1
2
(AQ
a
+AR
a
)=
1
2
(AB+BR
a
+AC+CQ
a
)
=
1
2
(AB+BP
a
+AC+CP
a
)=
1
2
(AB+BC+AC)=s.
(ii) Analogno kao u prethodnom sluaju.
(iii) QQ
a
=AQ
a
-AQ=a.
(iv) Izraunati najpre BP i CP
a
=CQ
a
.
(v) P
b
P
c
=CP
c
+BP
b
-a=2s-a=b+c.
(vi) Sledi iz BP=CP
a
=s-b.
(vii) Take A
1
i N su sredita dijagonala trapeza SPS
a
P
a
sa osnovama
SP=r i
S
a
P
a
=r
a
.
(viii) Prave NA i S
c
S
b
su upravne kao simetrale unutranjeg i spoljanjeg
ugla kod temena A, pa taka M pripada pravoj S
c
S
b
. Sada traena

zad. 5.63
A
B
S
S
c

S
b

P
c
P
b

Q

Q
M
N
M
N'
A
1
P
R
b

Q

R
a

S
c

C
O
P
a

Q
R
R
c

Reenja zadataka

240
jednakost sledi iz injenice da je du A
1
M je srednja linija trapeza
S
c
R
c
R
b
S
b
.
(ix) Sledi direktno iz 2R=NM=NA
1
+A
1
M i (vii), (viii).
(x) NN' je srednja linija trapeza SRR
a
S
a
.
(xi) Take M i M' su sredita dijagonala trapeza R
c
S
c
R
b
S
b
sa osnovama
R
c
S
c
=r
c
i R
b
R
b
=r
b
.
(xii) Taka N je sredite dui RR
a
, pa je:
N'B=AN'-AB=
1
2
(AR
a
+AR)-c=
1
2
(s+(s-a))-c=
1
2
(b-c).
(xiii), (xiv) Direktno iz prethodno dokazane jednakosti.
Glava VI
6.20. Konstrukciju etvorougla ABCD svesti na konstrukciju trougla
ABD, a zatim koristiti zad. 6.1 (xx).
6.22. Koristiti zad. 5.55.
6.24. Kako su uglovi PAS i QCR pravi, temena A i B pripadaju
krugovima k i l nad prenicima PS i QR redom. Dijagonala AC, kvadrata
ABCD, je simetrala pomenutih uglova, pa sadri sredita N i M
odgovarajuih polukrugova odreenih sa k i l (v. primer 1 iz odeljka 5.2).

B
A
D
k
l
C
B A
C D
Q
P
R
S
M
N
l
k
zad. 6.29 zad. 6.24
Reenja zadataka

241
Konstrukcija se, dakle, svodi najpre na konstrukciju krugova k i l, a zatim
prave NM i temena A i B.
6.29. Neka je AB<BC. Iz tetivnosti traenog etvorougla ABCD
zakljuujemo da je: ADC=180
o
-ABC, a iz njegove tangentnosti da je:
AD+BC=AB+CD, odnosno: CD-AD=BC-AB.
Sada se konstrukcija etvorougla ABCD svodi na konstrukciju
trougla ADC, koji je mogue konstruisati (v. zad 6.1 (ii)).
Glava VII
7.6.6. Neka su p i q te dve ose simetrija figure .
Dokaimo da je pq. Zaista kako je S
p
()=S
q
()=,
na osnovu teoreme o transmutaciji mora biti i:
S S S S
S
p
q q q p ( )
( ) ( ) = =
o o
1
.
Meutim, p i q su jedine ose simetrije figure , pa
prava S
p
(q) mora biti jedna od njih. U oba sluaja
sledi da je p=q ili pq, ali prva mogunost otpada jer
su p i q po pretpostavci razliite. Dakle, prave p i q su
upravne i seku se u nekoj taki S, pa je:
S
S
()=S S
q p
o ()=S
q
(S
p
())=.
7.9. Neka je
p x q r y
S S S S S T o o o o = . Izometrija T je indirektna, i ima
fiksnu taku E, pa predstavlja neku osnu refleksiju S
l
. Kako je ugao EAB
prav, medijatrise p i x su upravne, pa osne refleksije S
p
i S
x
komutiraju.
Dakle, vai:

p x q r y l
S S S S S S T o o o o = = = S S S S S
y r q p x
o o o o ( ) .
Prave p, q, r pripadaju jednom pramenu (sadre taku O), pa kompozicija
S S S
r q p
o o predstavlja neku osnu refleksiju S
t
, pri emu osa t takoe
sadri taku O. Prema tome, vai S S S S
l y t x
= o o , pa prave x, t, y
pripadaju jednom pramenu, odnosno prava t sadri i taku S, pa je t=OS.
Dakle, vai:

S p
q

zad. 7.6.6
Reenja zadataka

242
S S S S S
OS t r q p
= = o o .
Neka su p, q, r medijatrise ivica KL, LM, MK trougla KLM. Tada je:
S S S S
OS r q p
K K K ( ) = ( = o o ) , pa taka K, zaista, pripada pravoj OS.
7.12. Neka je F'=S
CD
(F) i B'=S
CD
(B). Tada je DF'DF i DF'FDFF'.
Iz podudarnosti trouglova DAF i F'B'B je DFF'B i DFAB'BF', a
takoe vai i FF'BB'BF'. Sada je:
DF'B=DF'F+FF'B=DFF'+DFA=AFF'=90
o
.
Kako je DF'F'B, trougao DF'B je jednakokrako-pravougli pa je:
DBF'=45
o
=AED. Dakle:
AED+AFD+ABD=DBF'+F'BB'+ABD=ABC=90
o
.
7.14. Neka je A'=S
p
(A), A"=S
q
(A) i B i C presene take prave A'A" sa
pravama p i q. Tada je ABC traeni trougao. Zaista ako su B
1
i C
1

proizvoljne take na pravama p i q, obim trougla AB
1
C
1
jednak je duini
poligonalne linije A'B
1
C
1
A" a obim trougla ABC jednak je duini dui
A'A", pa je obim trougla ABC manji od obima trougla AB
1
C
1
.

A
"
C
q
B
A
p
C
B
1

A'
X
C
Y
B
A
X P
X'
Z
Q
R
C
B
D
B'
F'
A
F E
zad. 7.15 zad. 7.14
zad. 7.12
B
A E
O
K
C
S
y
t
q
M
x
r
p
L
zad. 7.9
Reenja zadataka

243
7.15. Ako je X proizvoljna taka ivice BC. Tada se minimalan obim
trougla XYZ ija su temena Y, Z na ivicama AC i AB dobija na nain koji
je opisan u prethodnom zad. 7.14; take Y i Z se konstruiu kao presene
take ivica AC i AB sa pravom X'X", gde je X'=S
AB
(X), X"=S
AC
(X). Pri
tome je obim trougla XYZ jednak duini dui X'X". Dakle, ostaje da se
utvrdi za koju taku X na ivici BC je obim trougla XYZ minimalan,
odnosno za koju du X'X" ima najmanju duinu. Iz osobina simetrije
zakljuujemo da je AX'AXAX" i X'AX"=2BAC. Ugao X'AX" je
konstantan, pa je na osnovu toga X'X" minimalno za sluaj kada je
minimalno AX'AX, odnosno kada je X=P podnoje visine iz temena A.
Lako se dokazuje da tada odgovarajue take Q i R na ivicama AC i AB
predstavljaju takoe podnoja odgovarajuih visina.
7.24. Ako je P'=R
A
o
P
,
( )
60
, trougao PP'C ima ivice podudarne duima PA,
PB, PC, a mere uglova tog trougla moemo izraunati.
7.29. Neka je: T =

R R
B C , , 90 90
o . Kako je 90 90 180 + = , izometrija
T predstavlja centralnu simetriju S
Y
gde je taka Y, na osnovu teoreme 8
iz odeljka 7.5 , teme jednakokrako-pravouglog trougla BYC. Meutim
kako je:
S
Y
(P)=T(P)=K, mora biti Y=Z.
7.30. (i) Neka je:

=
, ,
0 0
A B A C
R S R S T o o o . Kako je 90 90 180 + = ,
izometrija T predstavlja centralnu simetriju S
Q
gde je taka Q, na osnovu
teoreme 8 iz odeljka 7.5 , teme jednakokrako-pravouglog trougla C
1
QA
1
.
Meutim kako je:

A
P
C
A
B
C

B
1

Q
P
C
A
B
L
K
Z
c b
zad. 7.30 zad. 7.29
Reenja zadataka

244
S
Q
(A)=T(A)=C, mora biti Q=P.
(ii) Rotacijom R
P,90
, du C
1
C preslikava se u du A
1
B
1
.
(iii) Na osnovu prethodnog, prave AA
1
, BB
1
, CC
1
sadre visine trougla
A
1
B
1
C
1
.
7.33. Neka je:
0 0 0
120 , 120 , 120 , R P Q
R R R T o o = .
Kako je 120
o
+120
o
+120
o
=360
o
, izometrija T je koincidencija ili
translacija, ali na osnovu T(A)=A, mora biti T=E. Dakle vai:
R R R E
Q P R ,120 ,120 ,120
o o o
o o = , odnosno:
R R R R
P R Q ,120 ,120 ,240
o o o
o = =
Q
o
,120
1
.
Pretpostavimo da je Q' tree teme pravilnog trougla PQ'R. Dokaimo da
je tada Q=Q'. Zaista, tada je, na osnovu teoreme 8, iz odeljka 7.5:
R R R
P R Q' ,120 ,120 ,240
o o o
o = , pa je R R
Q Q' ,240 ,240
o o
= , odnosno Q=Q'.
7.39. Neka je ABCDE traeni petougao i:
P Q R S T
S S S S S T o o o o = .
Na osnovu zad. 7.38, izometrija T predstavlja centralnu simetriju S
O
.
Kako je S
O
(A)=T(A)=A, mora biti O=A, pa je, dakle, T=S
A
. Taku A sada
moemo konstruisati kao sredite dui XX', gde je X proizvoljna taka, a
X'= T(X).

B
A
X
1

E
D
C
S
R
Q
T
P
X
X
2

X
3

X
4

X'
A
B
C
Q
R
P
zad. 7.39 zad. 7.33
Reenja zadataka

245
7.49. Neka su A, B dva centra simetrije figure . Tada je
S
A
()=S
B
()=, pa i
r
v
()=S
B
(S
A
())=, gde je
r
v =2AB. Na osnovu toga
je i
r
v
n
()=, gde je n proizvoljan prirodan broj, pa bi za proizvoljnu
taku P figure i taka P'=
r
v
n
(P) pripadala toj figuri. To, meutim, nije
mogue jer je ograniena a PP'=n
r
v , pa ona moe imati najvie jedan
centar simetrije.
7.55 Prema alovoj teoremi (iz odeljka 7.9) jedine indirektne izometrije
su osne i klizajue refleksije. U oba sluaja traena prava je osa
odgovarajue osne odnosno klizajue refleksije.
7.56. Iz uslova tvrenja iz zadatka sledi da postoji indirektna izometrija
koja preslikava trougao ABC u trougao A'B'C'. Tada su A, A'; B, B'; C, C'
parovi te izometrije, pa prema teoremi al-Hjelmsleva (v. zad. 7.55)
sredita dui AA', BB', CC' pripadaju jednoj pravoj.
7.57. Neka je
o
A
p
60 ,
R S T o = . Izometrija T je indirektna, a take X
i

preslikava u take Y
i
, pa, prema teoremi al-Hjelmsleva (v. zad. 7.55),
sredita dui X
i
Y
i
pripadaju jednoj pravoj.

B
B'
C
A
s
C'
A'
s
A
p
X
i

Y
i

zad. 7.57 zad. 7.56
Reenja zadataka

246
Glava VIII
8.7.5. Oznaimo sa A, B, C temena
trougla, NM prenik kruga l koji je
upravan na ivici BC (A,NBC). Tada
taka N pripada bisektrisi unutranjeg
ugla kod temena A, tj. polupravoj AS (v.
primer 1 iz 5.2). Koristei potenciju, a
zatim zad. 5.35:
p(S,l)=SO R SA SN SA SN
2 2
= =
= SA CN.
Ako je Q dodirna taka kruga k sa
ivicom AC, pravougli trouglovi AQS i MCN su slini (SAQNMC), pa
je:
AS
MN
SQ
NC
= , pa je SO R SA CN R MN SQ R Rr
2 2 2 2
2 = = = .
8.10. Sa A' i B" oznaimo take
polupravih Pp i Qq, takve da je
PA'QB"x, gde je x proizvoljna du.
Neka je B' jedna od presenih taka kruga
k(A',2x) i prave koja sadri taku B" i
paralelna je sa pravom PQ, a Q' etvrto
teme paralelograma QB"B'Q'. Dakle, taka
Q' pripada pravoj PQ i vai Q'B'QB"x, A'B'2x. Sa H oznaimo
homotetiju sa centrom P i koeficijentom
PQ
PQ'
; tada je H(Q')=Q. Ako je
H(A')=A, H(B')=B, tada po definiciji homotetije take A i B pripadaju
polupravama Pp i Qq (Bq jer je Q'B'||Qq). Takoe je i PA:AB:BQ=
PA':A'B':B'Q'=x:2x:x=1:2:1.
8.30. Neka je S presek dijagonala etvorougla ABCD koji treba
konstruisati. Primeniti Apolonijev krug i konstruisati najpre trougao ASB.
8.36. Primeniti Stjuartovu teoremu i primer 1 iz odeljka 8.5.

S
C
B
A
N
O
l
r
k
M
Q
q
P
p
B'
Q'
Q
A
B
A
'
B"
k
zad. 8.7.5
zad. 8.10
Reenja zadataka

247
8.37. Iskoristiti nekoliko puta Stjuartovu teoremu.
8.40. Neka su X, Y, Z presene take
pravih BC, AC, AB sa odgovarajuim
tangentama u takama A, B, C, kruga k,
opisanog oko trougla ABC. Tada je:
p(X,k)=XB XC XA =
2
, odnosno:

BX
XC
AX
XC
=
2
2
.
Iz slinosti trouglova AXB i CXA je:

AX
XC
BA
AC
= , pa vai i
BX
XC
BA
AC
=
2
2
.
Koristei prethodnu i analogne relacije dobijamo:

ZB
AZ
YA
CY
XC
BX
ZB
AZ
YA
CY
XC
BX
= = =
BA
AC
CB
BA
AC
CB
2
2
2
2
2
2
1,
pa su, na osnovu Menelajeve teoreme, take X, Y, Z kolinearne.
8.48. Primeniti Ptolomejevu teoremu.
8.51. Ako je t data prava i A, B date take, koristiti potenciju take
P=ABt u odnosu na traeni krug.
8.53. Koristei potenciju u odnosu na
krug k:
p(B,k)=BPBA=BEBA
1
,
p(C,k)=CQCA=CECA
1
,
odatle je:
BP BA
CQ CA
BE
CE
= , odnosno,
koristei primer iz odeljka 8.5, BP=CQ.
8.56. Slino kao zad. 8.7.6.
8.57. Ako su centri datih krugova nekolinearne take, centar traenog
kruga predstavlja potencijalno sredite tih krugova. Ako su centri datih
krugova kolinearne take, takav krug ne postoji (on je u tom sluaju
"degerisani krug" tj. prava odreena tim centrima).

X
C B
A
Y
Z
k
Q
A
B
C
A
1

P
E
k
zad. 8.40
zad. 8.53
Reenja zadataka

248
8.58. v. zad. 8.6.3.
8.59. (i) Ako je ABCDE traeni pravilan petougao, na osnovu zad. 8.57
moemo konstruisati najpre trougao ABC.
8.62. Neka je ABCD tetivan
etvorougao sa ivicama
podudarnim datim duima a, b, c,
d; H homotetija sa centrom A i
koeficijentom k
AD
AB
= , a R rotacija
sa centrom A za orijentisani ugao
=BAD i P transformacija
slinosti:
P R H = o .
Sa B' i C' oznaimo slike taaka B i C u homotetiji H. Kako je AB'AD i
B'AD= , vai R(B')=D, odnosno P(B)=D. Neka je E=R(C'), odnosno
E=P(C). Tada je trougao ADE slika trougla ABC u transformaciji P, pa su
ti trouglovi slini sa koeficijentom slinosti k. Na osnovu toga je:
EDC=EDA+ADC=CBA+ADC=180,
pa su take E, D, C kolinearne. Du ED moemo konstruisati jer je:
ED=C B
CB AB
AB
CB AD
AB
b d
a
' '
'
=

=

=

.
Nakon konstrukcije taaka C, D, E moe se konstruisati i taka A, jer je:

AE
AC
AC
AC
k = =
'
,
pa taka A pripada odgovarajuem Apolonijevom krugu za take E i C,
kao i krugu k(D,a).
8.63 Neka je p prava koja sadri taku P i see krugove k i l u takama A,
B i C, D pri emu je ABCD. Neka je
r
v vektor odreen sreditima dui
AB i CD. Tada se krug k translacijom
r
v
preslikava u krug k' koji sadri
take C i D. Dakle krugovi k' i l seku se u takama C i D. Jasno je da se
konstrukcija prave p svodi na konstrukciju vektora
r
v , odnosno take
O'=
r
v
(O), centra kruga k'. Prava odreena centrima S i O' krugova l i k'

B'
C
D
E
A B
C'
zad. 8.62
Reenja zadataka

249
upravna je na njihovoj zajednikoj tetivi CD. Tada iz OO'=
r
v ||p sledi
OO'S=90. Dakle, taka O' pripada krugu nad prenikom OS. Taka P
pripada potencijalnoj osi p, krugova k' i l. Na osnovu toga je PLPK, gde
su PL i PK tangente krugova l i k' u takama L i K. Ako sa r oznaimo
poluprenik kruga k bie:
PO PK KO PL r ' '
2 2 2 2 2
= + = + .
Dakle, moemo konstruisati du d, podudarnu dui PO', pa taka O'
pripada preseku kruga sa centrom P, poluprenika d, i kruga nad
prenikom OS.
8.64. Primenimo Menelajevu teoremu u odnosu na trouglove SA'B',
SA'C', SB'C'. Tada je:
1
'
'
'
'
=
BS
B B
RB
R A
AA
SA
, 1
'
'
'
'
=
CS
C C
QC
Q A
AA
SA
, 1
'
'
'
'
=
BS
B B
PB
P C
CC
SC
.
Iz prethodne tri relacije sledi 1
'
'
'
'
'
'
=
RA
R B
PB
P C
QC
Q A
, pa su prema obratnoj
Menelajevoj teoremi u odnosu na trougao A'B'C' take P, Q, R
kolinearne.
8.65. Primeniti Dezargovu teoremu (v. zad 8.64) na trouglove ABC i
A'B'C'.

R
A
B
C
B'
A'
Q P
S
C'
zad. 8.64
S
C D
P
A B
l
k
k'
O
O'
L
K
p
zad. 8.63
Reenja zadataka

250
8.66. Neka je PQR trougao ija
temena P, Q, R pripadaju pravama p,
q, r a strane QR, PR, PQ sadre take
A, B, C redom. Sa S oznaimo
zajedniku taku pravih p, q, r.
Ako je P'Q'R' proizvoljan
trougao ija temena pripadaju
pravama p, q, r, i ije strane R'Q' i
R'P' sadre take A i B (dakle
"zaboravljen" je uslov vezan za taku
C), tada su, prema Dezargovoj
teoremi (v. zad. 8.64), take A, B, Z=PQP'Q' kolinearne i pripadaju
nekoj pravoj s.
Trougao PQR sada moemo konstruisati, ako najpre konstruiemo
pomoni trougao P'Q'R', kod koga je taka R' proizvoljna. Zatim
konstruiemo taku Z kao presenu taku pravih AB i P'Q', ime je
odreena prava PQ.
8.67. Neka je L=AEBF, M=AECD, N=CDBF. Primenimo tri puta
Menelajevu teoremu na trougao LMN i prave BD, AF, CE. Tada je:
1 =
BL
NB
DN
MD
XM
LX
,
1 =
FL
NF
YN
MY
AM
LA
,
1 =
ZL
NZ
CN
MC
EM
LE
.
Na osnovu potencije taaka M, N, L u
odnosu na krug k je dalje:
ME MA MD MC = ,
NB NF ND NC = , LF LB LE LA = .
Iz prethodnih est relacija sledi da je i 1 =
ZL
NZ
YN
MY
XM
LX
, pa su prema
obratnoj Menelajevoj teoremi take X, Y, Z kolinearne.

k
A
B
C
D
E
F
X
Y Z
L
M
p
N
p
Q
q
R
s
S
P
r
R'
P'
Q'
C
A
B
Z
zad. 8.66
zad. 8.67
Reenja zadataka

251
Glava IX
9.4. Sa O oznaimo centar a sa r
poluprenik kruga k.
. Ako je k=l, tvrenje je trivijalno. Neka
su k i l upravni; sa T oznaimo jednu
njihovu presenu taku. Tada je prava OT
tangenta kruga l. Neka je X proizvoljna
taka kruga l i X' druga presena taka tog kruga sa polupravom OX. Tada
je:
p(O,l)=OX OX OT r = = '
2 2
, pa je
k
(X)=X'l. Analogno je svaka taka
Y, kruga l, slika neke take tog kruga, pa vai
k
(l)=l.
. Neka je
k
(l)=l. Ako je lk, tada postoji taka X na krugu l koja ne
pripada krugu k. Neka je X'=
k
(X)l. Na osnovu definicije inverzije,
take X i X' su na polupravoj sa poetnom takom O, pa je O spoljanja
taka kruga l. Dakle, postoji tangenta iz take O na krug l; sa T oznaimo
dodirnu taku te tangente sa tim krugom. Tada je:
p(O,l)=OT OX OX r
2 2
= = ' ,
pa taka T pripada krugu k. Na osnovu toga su krugovi k i l upravni.
9.5. Dokazati pomono tvrenje: ako su A, B, C, D etiri razne
kolinearne take i O sredite dui AB, tada je H(A,B;C,D) akko je
OC OD OB =
2
.
9.11. Primeniti inverziju u odnosu na krug sa centrom u taki A i primer
1 iz odeljka 9.1.
9.12. Koristiti inverziju
k
, u odnosu na krug k(B,p) kojom se taka A'
preslikava u taku C.
9.19. Koristiti inverziju
i
, gde je i proizvoljan krug sa centrom A.
Konstrukcija traenog kruga x svodi se tada na konstrukciju prave
x'=
i
(x) koja dodiruje krug p'=
i
(p), a krug k'=
i
(k) see pod uglom .
9.20. Neka je i krug sa centrom u P, proizvoljnog poluprenika r, i
i

inverzija u odnosu na taj krug koja take A, B, C preslikava u take A', B',
C'. Tada je, na osnovu primera iz odeljka 9.1:

T
O
X
X'
l
k
zad. 9.4
Reenja zadataka

252
A B
r
PA PB
AB ' ' =
2

B C
r
PB PC
BC ' ' =
2

A C
r
PA PC
AC ' ' =
2

Kako je trougao ABC pravilan,
iz prethodne tri relacije
zakljuujemo da je:
A'B':B'C':A'C'=PC:PA:PB.
Sada moemo prei na dokaz traene ekvivalencije:
Pk akko
i
(k) predstavlja krug
akko su take A', B', C' nekolinearne
akko dui A'B', B'C', A'C' predstavljaju ivice nekog trougla
akko dui PC, PA, PB predstavljaju ivice nekog trougla.
9.22. Primeniti inverziju u odnosu na krug sa centrom u taki A. Tada se
zadatak svodi na primer 1 iz odeljka 5.4.
9.23. Neka je i krug
sa centrom u taki P,
koji je upravan na
krugu c
n
(krug i
sadri dodirne take
tangenti iz take P na
krug c
n
). Inverzijom
i
u odnosu na taj
krug se prava l=PQ i
krugovi a i b preslikavaju u prave l', a', b'; pri emu su prave a' i b'
upravne na pravoj l', budui da je inverzija konformno preslikavanje.
Krugovi c
0
, c
1
, c
2
, ..., c
n
, ... preslikavaju se u podudarne krugove c'
0
, c'
1
,
c'
2
, ..., c'
n
, ... , koji dodiruju paralelne prave a', b', a svi su podudarni
krugu c
n
, jer je c'
n
=c
n
. Dalje centar kruga c
0
pripada pravoj l, pa je
rastojanje centra kruga c
n
=c'
n
od te prave n puta vee od poluprenika tog
kruga.

P
A
B
C
k
i
A'
C'
B'
c'
1

c
n

P R Q Q'
R'
b
c
0

a
a' b'
l
i
c
1

c
2

c'
0

zad. 9.20
zad. 9.23
Reenja zadataka

253
9.25. Neka su P i Pa dodirne
take upisanog kruga k i spolja
upisanog kruga k
a
trougla ABC
sa ivicom BC. Ojlerov krug e
tog trougla sadri sredita A
1
,
B
1
, C
1
odgovarajuih ivica i
podnoje visine A' iz temena
A. Taka A
1
je sredite dui
PPa (v. zad. 5.63 (vi)).
Inverzijom
i
u odnosu na
krug i(A
1
,A
1
P), krugovi k i k
a

se preslikavaju u sebe jer su
normalni na krug i (v. zad.
9.4). Krug l sadri centar
inverzije, pa se tom inverzijom preslikava u neku pravu e'. Ostaje nam da
dokaemo da prava e' dodiruje krugove k i k
a
. Prava e' sadri taku
i
(A')=E, koja predstavlja presek bisektrise unutranjeg ugla kod temena
A sa ivicom BC trougla ABC (v. zad. 9.5 i zad. 11.21 (iii)), a takoe i
take
i
(B
1
)=B'
1
i
i
(C
1
)=C'
1
. Trougao A
1
B
1
C
1
je slian sa trouglom
A
1
C'
1
B'
1
. Na osnovu toga prava e' sa pravom AB odreuje ugao ACB, pa,
kako pravu BC see u taki E koja pripada bisektrisi ugla BAC,
predstavlja drugu zajedniku tangentu krugova k i k
a
.
9.26. Koristiti primer 2 iz odeljka 8.6 i zad. 9.20.
Glava XI
11.14. Iskoristiti teoremu (i) iz odeljka 4.4.
11.15. Trouglovi A B C
k k k 3 3 3
, gde kN su slini sa trouglom ABC.
11.16. Neka je L=AB
1
BC
1
, M=AB
1
CA
1
, N=CA
1
BC
1
. Primenimo pet
puta Menelajevu teoremu na trougao LMN i prave BA
1
, AC
1
, CB
1
, AB,
A
1
B
1
:

k
a

A
B
C
P
a

P
A
1

B
1
C
A'
k
e
e'
E
i
zad. 9.25
Reenja zadataka

254
1
1
1
=
BL
NB
N A
MA
ZM
LZ
,
1
1
1
=
L C
NC
YN
MY
AM
LA
,
1
1
1
=
XL
NX
CN
MC
M B
LB
,
1 =
BL
NB
CN
MC
AM
LA
,
1
1
1
1
1
1
1
=
L C
NC
N A
MA
M B
LB
.
Iz prethodnih pet relacija (mnoei prve tri, a zatim zamenjujui etvrtu i
petu) sledi da je i:
1 =
XL
NX
YN
MY
ZM
LZ
,
pa su prema obratnoj Menelajevoj teoremi take X, Y, Z kolinearne.
Napomena: Uporediti iskaz i dokaz prethodne teoreme sa Paskalovom
teoremom (v. zad. 8.67)
11.17. U sluaju kada se prave AB i A
1
B
1
seku primeniti dva puta
Talesovu teoremu i jednom obratnu Talesovu teoremu. Sluaj kada su
prave AB i A
1
B
1
paralelne je jednostavan.
11.21. Koristiti primer iz odeljka 8.5, kao i injenicu da se normalnim
projektovanjem "uva" relacija harmonijske spregnutosti parova taaka.
11.23. Koristiti zad.: 5.63, 11.21, 11.19 i 11.22.
11.24. U sluaju kada ima reenja, centar traenog kruga pripada
potencijalnoj osi datih krugova.

p
A
B
C
A
1

B
1

C
1

Z
Y
X
L
M
N
p
1

zad.
Reenja zadataka

255
11.26. Neka je p prava odreena centrima krugova k i l; ta prava je tada
upravna na tim krugovima. Na osnovu zad. 11.24, postoji krug n sa
centrom na pravoj p koji je upravan na krugovima k i l. Kako je centar
kruga n na pravoj p, to je i krug n normalan na pravoj p. Sa I i J,
oznaimo preseke kruga n, sa pravom p. Neka je i proizvoljan krug sa
centrom I i
i
inverzija u odnosu na taj krug. Kako inverzija "uva"
uglove, sa
i
se prava p i krug n (bez take I) slikaju u dve upravne prave
p'=p i n' a krugovi k i l u krugove k' i l' koji su upravni na tim pravama,
pa su krugovi k' i l' koncetrini.
11.27. Primeniti zad. 11.26, i svesti tvrenje na trivijalan sluaj kada su
krugovi k i l koncentrini.
11.30. Koristiti homotetiju sa centrom S i koeficijentom
n
m
.
11.38. Ako je P'=S
OA
(P), izraunati ugao P'XQ.
11.39. Neka su A
1
, A
2
, ... , A
n
take sa datim svojstvima. Sa k
i

(i{1,2,...,n}) oznaimo krugove sa centrima A
i
, poluprenika r. Neka su
A
p
, A
q
, A
l
proizvoljne take iz skupa taaka {A
1
, A
2
, ..., A
n
}. Tada, po
pretpostavci, postoji krug sa centrom O poluprenika r, takav da su A
p
,
A
q
, A
l
take odgovarajue krune povri. Na osnovu toga je OA
p
, OA
q
,

J
p
i
n
A
B
l
k
C D
I
zad.
a
1

k
a
2

a
n

l
a
1
k'
a
2
a
n
'
l'
zad.
n'
A' C'
p'=p J'
l'
k'
Reenja zadataka

256
OA
l
r, pa taka O pripada krunim povrima k
p
, k
q
, k
l
. Dakle, svake tri
od krunih povri k
1
, k
2
, ..., k
n
se seku. Kako su krune povri konveksne
figure, na osnovu Helijeve teoreme (v. zad. 2.29), postoji taka S koja
pripada svim krunim povrima k
1
, k
2
, ..., k
n
. Tada je k(S,r) traeni krug,
jer je SA
1
, SA
2
, ..., SA
n
r.
11.40. Na osnovu zad. 11.39, dovoljno je dokazati da za svake tri take,
od tih n taaka, postoji odgovarajui krug.
11.47. U sluaju kada je m=-n traeni skup taaka je prava (v. lemu iz
odeljka 8.7). U sluaju mn, primeniti Stjuartovu teoremu, na trougao
AXB. Traeni skup taaka je tada krug, sa centrom S, gde je S taka za
koju je m n SB AS : : = .
11.48. (i) Videti reenje zad. 8.62.
(ii) Neka su P i Q sredita ivica BC=b i
AD=d etvorougla ABCD, pri emu je
PQ=l, AB=a, CD=c. Sa S oznaimo
sredite dijagonale AC. Trougao PSQ
mogue je konstruisati, jer je:
2
,
2
a
QS
c
PS = = .
Kako je C=S
S
(A), taka C pripada krugu k Q
b
b
( , )
2
, i slici k
d
' kruga k P
d
d
( , )
2

u centralnoj simetriji S
S
.
11.49. Primeniti Ptolomejevu teoremu, vie puta. Uporediti zadatak sa
primerom 2 iz odeljka 8.6.
11.51. Na osnovu Menelajeve
teoreme, primenjene na trougao ABP
i pravu QS, moemo zakljuiti da je:
1 =
QA
PQ
SP
BS
DB
AD
.
Analogno, primenom evaove
teoreme na isti trougao i taku R dobijamo:

P
A C B D
Q
R
S
k
d

l
D S
Q
C
A
B
P
k
b

k
d
zad.
zad.
Reenja zadataka

257
1 =
QA
PQ
SP
BS
CB
AC
.
Iz prethodne dve relacije sledi
DB
AD
CB
AC
= , tj. H(A,B;C,D).
11.62. Neka je L presena taka pravih PR i SQ. Luk PQ (na kome je
taka B) je odgovarajui za periferijski ugao PSL, pa je taj ugao jednak
polovini centralnog ugla koji odreuje taj luk, odnosno etvrtini
centralnog ugla koji odreuje luk AC na kome je taka B. Analogno,
periferijski ugao SPL jednak je etvrtini centralnog ugla koji odreuje luk
AC na kome je taka D. Dakle, zbir uglova PSL i SPL jednak je etvrtini
centralnog ugla od 360
o
, pa je, u trouglu SPL, ugao kod temena L prav.
11.63. Neka su M, Q, N, P sredita lukova AB, BC, CD, DA kruga
opisanog oko etvorougla ABCD, na kojima nisu preostala temena tog
etvorougla. Tada poluprave AN, CP, BN, DQ bisektrise odgovarajuih
periferijskih uglova (v. primer 1 iz odeljka 5.2). Na osnovu toga je
S
B
=ANCP i S
A
=BNDQ Takoe je iz trouglova ACD i BCD
ND=NS
B
=NC i ND=NS
A
=NC (v. zad. 5.35), pa je NS
B
=NS
A
, a kako je NM
bisektrisa ugla ANB (jer je M sredite luka AB) odnosno ugla S
B
NS
A
, NM
je ujedno simetrala dui S
B
S
A
. Analogno, prava NM je simetrala i dui
S
C
S
D
, a prava PQ zajednika simetrala i dui S
C
S
B
, i S
A
S
D
. Prave MN i PQ
su upravne (v. zad. 11.62), pa je etvorougao S
A
S
B
S
C
S
D
zaista
pravougaonik.

C
A
B
D
S
C

M
S
A

S
B

S
D

Q
P
N
C
A
B
D
S
Q
P
R
L
zad. zad.
Reenja zadataka

258
11.65. Ako je P transformacija
slinosti koja predstavlja kompoziciju
rotacije i homotetije: P H R =
A k A , ,
o
45
,
gde je k= 2, tada vai P(B)=C, pa
CcP(b).
11.66. Kako je po pretpostavci
AMCN, iz podudarnosti
odgovarajuih dijagonala sledi CMEN. Tada, na osnovu BCDE i
BCMDEN=30, sledi podudarnost trouglova BCM i DEN a zatim:
BCMDEN=. Tada je:
BND=CND+BNC
=(180-)+(-60)=120.
Neka je O centar pravilnog estougla ABCDEF, i k krug k(C,CB). Tada
take O i D pripadaju tom krugu i vai BOD=120. Dakle, sada je
BODBOD, pa i taka N pripada krugu k, na osnovu ega sledi
CNCB.
11.70. Neka su X i V preseci odgovarajuih trisektrisa uglova kod
temena B i C trougla ABC, pri emu je X unutranja taka trougla BVC.
Neka su dalje, Z
1
i Y
1
take trisektrisa BV i CV, takve da je
Z
1
XV=VXY
1
=30. Taka X je centar upisanog kruga trougla BVC, pa je
poluprava VX bisektrisa ugla BVC. Sada iz podudarnosti trouglova VXZ
1
i
VXY
1
sledi XZ
1
XY
1
, pa kako je Z
1
XY
1
=60, trougao XY
1
Z
1
je pravilan.
Ostaje nam da dokaemo da je Y=Y
1
i Z=Z
1
, odnosno da take Y
1
i Z
1

pripadaju trisektrisama ugla kod temena A. Neka su Z' i Y' take na

zad.
c
A B
C=B'
D
b
b
B
1

b
1

Y
1

X
V
C
A
B
Z
1

Z'
Y'
zad. zad.
B
O
A
C
N
E
D
F
M

Reenja zadataka

259
ivicama AB i AC trougla ABC, takve da je BZ'BX i CY'CX. Trouglovi
BZ'Z
1
i BXZ
1
su podudarni, pa je Z'Z
1
XZ
1
. Analogno je i Y'Y
1
XY
1
, pa na
osnovu toga vai Z'Z
1
Z
1
Y
1
Y
1
Y'. Oznaimo sa 3, 3, 3 uglove kod
temena A, B, C trougla ABC. Posle izraunavanja dobijamo da je:
Z'Z
1
Y
1
=Z'Z
1
U+UZ
1
Y
1
=...=60+2UZ
1
Y
1
=...=180-2.
analogno je i Y'Y
1
Z
1
=180-2, pa, na osnovu zad. 11.69, sledi:
Z'AZ
1
=Z
1
AY
1
=Y
1
A Y'= , to je trebalo dokazati.
11.81. Neka su X', X" i Y', Y" podnoja upravnih iz taaka X i Y na
tetivama AB i CD. Sa x i y oznaimo dui SX i SY. Primenom Talesove
teoreme je:

x
y
XX
YY
XX
YY
= =
'
'
"
"
.
Koristei poslednje jednakosti, a zatim slinost trouglova AXX' i CYY",
kao i trouglova DXX" i BYY' i konano potencije taaka X i Y u odnosu na
krug k dobijamo:

x
y
XX
YY
XX
YY
XX
YY
XX
YY
AX
CY
DX
BY
2
2
= = =
'
'
"
"
'
"
"
'

=

=
+
+
=

XP XQ
YP YQ
PS x PS x
PS y PS y
PS x
PS y
( )( )
( )( )
2 2
2 2
.
Sada iz
x
y
PS x
PS y
2
2
2 2
2 2
=

sledi x=y.

t
i

T
i

l
O
S
A
i

B
i

k
k'
t
i
'
T
i
zad.
X"
" Q
S
k
B
P
X
A
C
D
Y
X'
Y'
Y"
x
y
zad.
11.81
Reenja zadataka

260
11.82. Prenik kruga c
n
je duine
1
1 2 ( )( ) n n + +
.
11.85. Primeniti Stjuartovu teoremu (ili direktno zad. 8.7.5).
11.87. Neka je
l
inverzija u odnosu na krug l. Tada se prave t
i
tom
inverzijom preslikavaju u krugove t
i
' opisane oko trouglova SA
i
B
i
(bez
take S). Kako prave t
i
dodiruju krug k, krugovi t
i
' dodiruju krug k'=
l
(k).
11.90. Neka su X, Y, Z podnoja upravnih iz te take na pravama BC,
AC, AB. etvorougao PYXC je tetivan, pa je YXPACP. Kao uglovi
nad tetivom AP, podudarni su i uglovi ACP i AP
A
P, pa je na osnovu toga
YXPAP
A
P, odnosno XY||AP
A
.
11.91. Neka su X i Y podnoja normala iz taaka P i Q na pravoj BC, i
P
A
, Q
A
presene take tih normala sa krugom k. Simpsonove prave p i q
paralelne su redom sa pravama AP
A
i AQ
A
(v. zad. 11.90). Dakle, ugao
koji odreuju prave p i q podudaran je periferijskom uglu Q
A
AP
A
, a
poslednji je jednak polovini centralnog ugla Q
A
OP
A
, odnosno ugla QOP
(jer je trapez PP
A
Q
A
Q jednakokraki, pa je PQP
A
Q
A
).
11.92. Neka su P
A
i X take definisane kao u prethodnom zadatku (v.
zad. 11.91). Neka su H', P' take simetrine takama H i P u odnosu na
pravu BC. Taka H' pripada krugu k opisanom oko trougla ABC (v. zad.
5.14). Tada je:
HP'PH'PP'AH'PAP
A
Pp,P'P

X
C
B
A
P
Z
Y
P
A

X
C
B
A
P
Q
P
A

Q
A

O
Y
p
q
zad. zad.
Reenja zadataka

261
Poslednja podudarnost sledi na osnovu zad. 11.90. Dakle,
HP'Pp,P'P, pa su prave HP' i p paralelne. Kako je taka X sredite
dui PP', prava p sadri srednju liniju trougla PHP', pa onda i sredite
ivice PH.
11.93. Prve p i q su upravne na osnovu zad. 11.91. Neka je k(O,R) krug
opisan oko trougla ABC, H ortocentar i P
1
, Q
1
sredita dui HP i HQ.
Take P
1
i Q
1
pripadaju redom pravama p i q (v. zad. 11.92). Dakle, P
1
Q
1

je srednja linija trougla PHQ, a O je sredite prenika PQ, pa presena
taka pravih P
1
Q
1
i HO, taka E, predstavlja zajedniko sredite dui HO
i P
1
Q
1
. Tada je taka E centar Ojlerovog kruga e sa prenikom R (v.
primer 3. iz 8.3). Dalje je P
1
Q
1
prenik kruga e, jer je E sredite dui
P
1
Q
1
, a P
1
Q
1
=PQ/2=R. Prave p i q su upravne, pa njihova presena taka
pripada krugu e.
11.94. Iskoristiti zad. 11.14.
11.100. Neka su m i n medijatrise dui AB i CD. Razmotriemo dva
sluaja:
1) Ako se prave m i n seku u taki O, traeni krugovi su k(O,OA) i
l(O,OC); oni su koncetrini i po pretpostavci razliiti.

X
C
B
A
P
H
P
A

P'
p H
'
S
E
C
B
A
P
H
p
Q
O
P
1

Q
1

q
e
k
zad.
11.92
zad.
11.93
Reenja zadataka

262
2) Ako su prave m i n
paralelne, tada su paralelne i
prave AB i CD (i po
pretpostavci razliite). Sa p
oznaimo pravu paralelnu sa
AB i CD takvu da su AB i
CD sa raznih strana prave p.
Ako su M i N (MN)
presene take pravih m i n
sa pravom p, traeni krugovi
su opisani oko trouglova
ABM i CDN, jer su sa raznih strana prave p. Ako je M=N tj. m=n, traeni
krugovi su su k(M,MA) i l(M,MC).
11.101. Neka je:

=
, ',
0 0
A B A C
S R S S T o o o .
Kako je zbir odgovarajuih uglova rotacija jednak 360, a T(C)=C,
mora biti T=E. Koristei to, kao i teoremu o transmutaciji, dobijamo:
E S S R S S R =
C A A A B A
0 0 0 0
o o o o o ( )
, ,
, a zatim:
E R R =

2 2
0 0 0 0
A C A B A A
o o o
, ,
, odnosno:

2 2 2
1
2
0 0 0 0 0 0 0 0
A C A A B A A A B A A B
= = =

R R R R
, , , , ' '
o o o o ,
gde je A
0
'=R
A,
(A
0
), B
0
'=R
A,
(B
0
). Dakle ' ' 2 2
0 0 0 0
B A C A = , a rotacijom
R
A,
se vektor
0 0
B A preslikava u vektor ' '
0 0
B A , pa je A
0
B
0
A
0
'B
0
'A
0
C
0
i
B
0
A
0
C
0
=A
0
B
0
,A
0
C
0
=A
0
B
0
,A
0
'B
0
'=.
11.102. Iskoristiti zad. 11.101.

l
O
A
k
C
B
D
m
n
p
k
l
A
C
B
D
m
n
N
M
A
B'
A
C
A'
B
0

C
B
C'
A
0
'
B
0
'
zad.
11.101
zad.
Reenja zadataka

263
11.103. Konstruisati centar traenog kruga u preseku dva odgovarajua
geometrijska mesta taaka ("zaboravljajui" po jedan uslov). Prvo
geometrijsko mesto taaka odreeno je iz uslova da je traeni krug
normalan na dva data kruga, a drugo iz uslova da je traeni krug normalan
na jedan dati krug, a drugi see u dijametrelno suprotnim takama.
11.104. Neka je P
0
poloaj take P u
trenutku kada ona pripada krugu k. U trenutku
kada je taka P u poloaju P
i
, krug l (u
poloaju l
i
) dodiruje krug k u taki T
i
. Kako
se radi o "kretanju bez klizanja", duine
lukova P
0
T
i
i P
i
T
i
su jednake. Poluprenik
kruga k je dva puta vei od poluprenika
kruga l pa, zbog prethodnog, mora biti:
T
i
S
i
P
i
=2T
i
OP
0
.
Meutim, T
i
OP
i
je odgovarajui periferijski ugao kruga l, pa je:
2T
i
OP
i
=T
i
S
i
P
i
=2T
i
OP
0
.
Dakle, taka P
i
je kolinearna sa takama O i P
0
, pa je traena putanja
take P, prenik P
0
P
0
' (P
0
'=S
O
(P
0
)) kruga k.
11.105. Koristiti inverziju u odnosu na krug sa centrom S i
poluprenikom ST.
11.109. (i) Na slian nain kao
u zad. 7.33 dokazujemo da je i
trougao P'Q'R' pravilan.
(ii) Iz BCP'ACQ=30
o
,
sledi: BCAP'CQ.
Takoe je CQ:CA=CP':CB=
3
3

pa su trouglovi ABC i QP'C
zaista slini sa koeficijentom
slinosti
3
3
. Analogno
dokazujemo i da su trouglovi
ABC i RBP' slini sa istim

O
P
i

S
i

P
0
'
P
T
i

l
i

k
A
B
C
Q
R
P
P'
R'
Y
A
1

Q'
zad.
zad.
Reenja zadataka

264
koeficijentom slinosti, pa su trouglovi QP'C i RBP' podudarni.
(iii) Iz podudarnosti trouglova QP'C i RBP' sledi:
QP'RBRA i P'RCQQA, pa je etvorougao ARP'Q paralelogram.
Analogno dokazujemo i da je etvorougao CP'RQ' paralelogram.
(iv) YA
1
je srednja linija trougla RPP', pa je:
AQ RP YA
2
1
'
2
1
1
= = .
11.110. Teina du AA
1
trougla ABC i QY teina du trougla PQR
seku se u taki koja ih deli u odnosu 2:1 (v. zad. 11.109 (iv)), pa ta taka
predstavlja zajedniko teite trouglova ABC i PQR. Analogno se
dokazuje i da trouglovi ABC i P'Q'R' imaju zajedniko teite.
11.111. Neka je ABCD
proizvoljni etvorougao
neke ravni sa unutranjim
uglovima , , , i neka
su O, S sredita njegovih
ivica AB i BC. Centralnim
simetrijama S
O
i S
S
, taj
etvorougao preslikava se
u etvorouglove BAC'D' i
A"CBD", pri emu je
ABD' i CBD". Na osnovu toga je D'BD", pa, kako je
BD'AD i BD"CD, postoji taka E, takva da su etvorouglovi D'ED"B i
ABCD podudarni. Dakle, oko take B sustie se etiri etvorougla, od
kojih je svaki podudaran etvorouglu ABCD. Sada se postupak
"prekrivanja" ravni moe nastaviti, tako to koristimo centralne simetrije
u odnosu na sredita ivica novonastalih etvorouglova.
11.112. Primeniti inverziju u odnosu na proizvoljan krug sa centrom u
taki A.
11.114. Primeniti zad. 11.9. i 11.79.

B
zad.
D
A
O
E
C'
D"
C
A"
D'
S

265
Indeks
Adler, A. 133
Ajntajn, A. 7
aksioma 3
- Dedekindova 23
- Lobaevskog 24
- Paova 12
- Plejferova 24
Apolonijev krug 181
Apolonijevi problemi o dodiru
krugova 208
Arhimed 71, 188, 213

Belati, . 161
bisektrisa ugla 40
Boljaj, J. 6
Brahmagupta 109
Brijanon, . . 66, 201

centar
- homotetije 172
- kruga 22
- opisanog kruga trougla 54
- upisanog kruga trougla 54,
56
- pravilnog trougla 58
- rotacije 128
- simetrije 132
centralna simetrija 132
centralno odstojanje tetive 83

etvorougao
- tangentni 89
- tetivni 91
- Lambertov 5
- Sakerijev 5
evaova teorema 165

deduktivni metod 1
definicija 2
deltoid 90
Dezargova teorema 179
diedar 102
dijagonala 13
dokaz 3
du 12
dvorazmera dui 152

ekscentrini krugovi 85
elementarne konstrukcije 110
Erde, P. 64
Euklid 4, 20, 21, 44, 50
euklidski(a) prostor, ravan,
prava 22

Indeks

266
Fagnanov problem 142
Fejer, L. 142
Ferma, P. 110, 189
figura 7
- konveksna 14
- ograniena 145
- osnosimetrina 123
- centralnosimetrina 133
fiksne take 31
Fojerbahove take 189

Galaj, T. 64
Galoa, E. 30, 110
Gaus, C. F. 110
geometrija
- afina 49, 65
- apsolutna 22
- euklidska 5, 6, 21
- Lobaevskog
(hiperbolika) 5, 6, 21
- projektivna 179, 220
- Rimanova (eliptika) 22
geometrijska sredina dve dui
153
grupa 30, 110
- izometrija 30, 213
- simetrija 144, 146
- diedarska 144, 146
- ciklina 144, 146
- Abelova 67
- Klajnova 214
- translacija 214
- homotetija sa istim
centrom 156

Hamiltonova teorema 80
harmonijska etvorka
taaka 152, 161
Helijeva teorema 27
Heron 124
Hilbert, D. 6, 11
Hiparh 191
hipotenuza 53
Hjelmslev, J. T. 146
homotetija 153
Horner, V. D. 226

incidencija 8
induktivni metod 1
invarijantne take 31
inverzija 182
inverzna
- izometrija 30
- transformacija slinosti 158
inverzivna ravan 217
involucija 121
ivice
- mnogougla 13
- trougla 13
izmeu 7, 10
izometrija 29, 119
- direktna 119
- indirektna 119

jedinina du 147
Jungova teorema 222

Karamata, J. 64
Karnoova teorema 226
Indeks

267
kateta 53
Kepler, J. 63
koeficijent
- homotetije 153
- transformacije slinosti 157
- slinosti 158
koincidencija 30
Kokseter, H. S. M. 64
kolinearne(i)
- take 7
- vektori 66
komplanarne(i)
- take 7
- vektori 67
- prave 7
kompozicija
- izometrija 30
- transformacija slinosti 158
koncentrini krugovi 85
koncikline take 94
konformna preslikavanja 185
konstrukcije
- lenjirom i estarom 109
- samo lenjirom
(u projektivnoj
geometriji) 179
- samo estarom 118
- u afinoj geometriji 118
Kopernik, N. 228
kosinusna teorema 200
Koijeva teorema 100
kraci
- ugla 15
- jednakokrakog trougla 41
- trapeza 49
krajnja taka dui 12
krug 19, 83
- opisan oko trougla 54
- Ojlerov (Ponseleov) 59, 156
- upisan u trougao 56
- spolja upisan 61
- inverzije 182
- Tejlorov 227
krunica 83
kvadrat 51
kvadratura kruga 110

Lajbnicova teorema 177
Lambert, J. H. 179
Lemoanova taka 177
Lemus, D. K. L. 63
Leonardo da Vini 146, 173
Leandr, A. M. 5
linearna zavisnost vektora 77
Lobaevski, N. I. 5, 6, 21
Luilie, S. A. . 99
luk 87
Magnus, L. 182
Maskeronijeve konstrukcije 118
medijatrisa dui 39
Menelaj 165, 191
Menelajeva teorema 165
mera
- dui 147
- ugla 37
- vektora 75
Mikelova taka 92

Mikelova teorema
Indeks

268
o est krugova 189
mimoilazne prave 9
mnogougao 13
mnoenje vektora
- celim brojem 68
- racionalnim skalarom 72
- realnim skalarom 76
Mor, G. 118
Morlijeva teorema 225

Nagelova taka 178
Napoleonov trougao 144, 229
naspramne ivice etvorougla 49
naspramni uglovi etvorougla 49
nejednakost trougla 47
normalna projekcija 104
normalnost
- pravih 37
- krugova 85
- ravni 103
- prave i ravni 100
n-tougao 13
nula vektor 66

oblast 14
Ojler, L. 59, 156
Ojlerova formula 173
Ojlerova prava 80
Ojlerova teorema 226
orijentacija
- trougla 16
- ravni 16
- ugla 16
orijentisani
- trougao 16
- ugao 16
ortocentar 57
ortogonalnost
- pravih 37
- krugova 85
- ravni 103
- prave i ravni 100
ortologiki trouglovi 226
osa simetrije
- figure 123
- osne refleksije 120
- klizajue refleksije 138
osnova
- jednakokrakog trougla 41
- trapeza 49
osnovne konstrukcije 109

Paskalova teorema 179
Papos 189, 220
Paposova teorema 220
paralelnost
- pravih 22
- ravni 23
- prave i ravni 23
paralelogram 49
Peano, . 11
peti Euklidov postulat 4
Pitagora 4, 39, 45, 63, 173
Pitagorina teorema 167
podela dui 77, 152
podudarnost
- parova taaka 7, 17
- n-torki taaka 19
- figura 33
Indeks

269
- trouglova 39
Poenkare, A. 6, 63
pojmovi
- osnovni 2
- izvedeni 2
poligon 13
poligonalna linija 13
poluprava 12
poluprenik kruga 19
poluravan 14
Ponsele, . V. 59, 156, 179, 220
potencija take 171
potencijalna osa 171
potencijalno sredite 172
povr
- trougaona 15
- kruna 83
- mnogougaona 16
povrina trougla 199
pramen
- pravih 126
- krugova 172
prava 7
pravac 23
pravac vektora 66
prave
- paralelne 22
- mimoilazne 9
pravilan
- n-tougao 52
- trougao 42, 52
pravilo
- paralelograma 68
- nadovezivanja 67
- trougla 67
- poligona 68
pravougaonik 51
prenik kruga 83
pretpostavljene teorije 3
proporcija dui 148
prostor 7
Ptolomej 166, 191
Ptolomejeva teorema 166

ravan 7
razmera
- dui 148
- kolinearnih vektora 72, 76
refleksija
- klizajua 138
- osna 120
romb 51
rotacija 128

sa iste strane
- take 12
- prave 14
sa raznih strana
- take 12
- prave 14
seica kruga 84
Silvesterov problem 64
simetrala
- dui 39
- ugla 36
Simson, R. 95, 167
Simsonova prava 95, 227
sistem aksioma
- neprotivrean 3
Indeks

270
- potpun 3
- minimalan 3
sistem merenja dui 147
slinost
- figura 158
- trouglova 159
sredite dui
- u euklidskoj geometriji 34
- u afinoj geometriji 72
srednja linija
- trougla 52
- trapeza 53
stavovi o
- podudarnosti trouglova 39
- slinosti trouglova 159
Stjuartova teorema 167
suprotni vektor 66
susedne ivice etvorougla 49
susedni uglovi etvorougla 49

alova teorema 140
al-Hjelmsleva teorema 146
tajner, J. 63, 170
tajnerova teorema 221
tajner-Lamusova lema 63

taka 7
Tales 4, 39, 85, 159
Talesova teorema
- spec. sluaj, u polju Q 73
- u vektorskom obliku,
direktna i obratna 76
- u obliku razmere dui 148
tangenta kruga 55, 84
tangentne dui 89
teme
- ugla 15
- trougla 13
- mnogougla 13
teorema
- o srednjoj liniji trougla 52
- o paralelogramu 50
- o tri normale 101
- Leonarda da Vinija 146
- o leptiru 226
teselacija 63
tetiva kruga 83
teina du 56
teite
- trougla 56
- figure 75
Torielijeva taka 99, 189
transformacija 29
- izometrijska 29
- slinosti 157
translacija 135
transmutacija 122
trapez 49
trisekcija ugla 110
trisektrisa 225
trougao 13
- pravilan
(jednakostranian) 42, 52
- jednakokraki 41
- pravougli, otrougli,
tupougli 53
tvrenja 2
- osnovna 3
- izvedena 3

Indeks

271
udvostruenje kocke 110
ugao 15
- opruen 15
- prav, otar, tup 37
- centralni, periferijski 85
- diedra 103
- prave prema ravni 104
- mimoilaznih pravih 104
- izmeu dve ravni 103
- izmeu dva kruga 85
- rotacije 128
ugaona linija 12
uglovi
- susedni 15
- naporedni 15
- unakrsni 15
- komplementni 37
- suplementni 37
- trougla 15, 45
- unutranji 45
- spoljanji 45
- na transverzali 43
- suprotni, saglasni,
naizmenini 44
- sa normalnim kracima 46
- sa paralelnim kracima 44

Vancel, P. L. 110
vektor 66
- translacije 135
- klizajue refleksije 138
vektorski prostor
- nad poljem Q 73
- nad poljem R 76
visina trougla 56

zajednika normala mimoilaznih
pravih 106
zatvoreni sistem nadovezanih
vektora 69
zbir
- dui 35
- uglova 36
- vektora 67
- uglova trougla 45
zlatni presek 173
znaajne take trougla 57

ergonova taka 168
Indeks

272
272
Literatura

[1] D. Lopandi, Geometrija za trei razred usmerenog obrazovanja,
Nauna
kjniga, Beograd 1979.
[2] D. Lopandi, Zbirka zadataka iz osnova geometrije, PMF, Beograd
1971.
[3] Z. Lui, Euklidska i hiperbolika geometrija, Grafitti i Matematiki
fakultet, Beograd 1994.
[4] H. S. M. Coxeter, S. L. Greitzer, Geometry Revisited, Random House,
New York, 1967.
[5] E. Stipani, Putevima razvitka matematike, Vuk Karadi, Beograd
1988.
[6] J. Cofman, What to Solve?, Oxford University Press, Oxford, 1990.
[7] R. Toi, V. Petrovi, Zbirka zadataka iz osnova geometrije,
Graevinska
knjiga, Novi Sad 1982.
[8] V. Stojanovi, Matematiskop III, Nauka, Beograd, 1988.
[9] D. Hilbert, Osnove geometrije, Nauno delo, Beograd, 1957.
[10] Euklid, Elementi, Nauna knjiga, Beograd, 1949.
[11] V. V. Prasalov, Zadai po geometriji, Nauka, Moskva, 1986.
[12] N. epinac, D. Janoevi, Zbirka zadataka iz planimetrije, Znanje,
Beograd, 1952.
[13] M. Prvanovi, Osnove geometrije, Graevinska knjiga, Beograd,
1987.
[14] G. Martin, Transformation Geometry, Springer-Verlang, New York,
1982.
[15] Dirk J. Struik, Kratak pregled istorije matematike, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1991.

Geometrija Za 1 Razred Matematicke Gimnazije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Geometrija Za 1 Razred Matematicke Gimnazije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milan Mitrovi Sran Ognjanovi

Mihailo Veljkovi Ljubinka Petkovi

You might also like