Predmet: Privredno novinarstvo

Tema: Prikaz pravno ekonomskog magazina ZIP zakoni i praksa

Mentor: Dimitrije Boarov, Dragana Prodanovi Filozofski fakultet Novi Sad

Student: Jasna Stani u26/08

2012.

Uvod
Ekonomija je kako u tampanim, tako i elektronskim medijima u naoj zemlji, iako egzistencijalna veoma povrno obraivana tema. Izvetavanje o ekonomiji se svodi na puko prenoenje agencijskih vesti, a analitian pristup gotovo nikada ne daje re obinim graanima, ve se svodi na pozivanje strunjaka da oni na neke teme izraze svoje miljenje. Jezik kojim se pie i govori o ekonomiji je najee rogobatan, birokratski i napisan strunim argonom. Novinari se malo trude da ovakve teme priblie laicima, koji upravo zbog toga posmatraju ovakve tekstove (priloge) nejasnim i dalekim i malo ih itaju. to se tie specijalizovanih publikacija i emisija koje se bave privrednim temama, najzastupljenija je poljoprivreda, a na kioscima se mogu nai najvie dva do tri lista koja se bave ekonomijom sa njenih razliitih aspekata, usmerenih uglavnom strunoj publici.

Lina karta ZIP magazina

ZIP (zakoni i praksa) je, pravno ekonomski magazin u izdanju Slubenog glasnika. Prvi put je objavljen 15. marta 2005. godine kao nedeljni novinski dodatak Slubenog glasnika Republike Srbije. Veliko interesovanje publike povuklo je sa sobom objavljivanje Zip - a u formi specijalizovanog magazina koji izlazi jednom meseno. U Slubenom glasniku Republike Srbije objavljuju se po donoenju sve nove zakonske norme, preopisi i akti. ZIP magazin za svrhu ima osvrt na nove zakone (u najveoj meri iz podruja ekonomije), njihovu analizu i pojanjavanje itaocima. Autori tekstova su strunjaci iz pojedinoj oblasti, te ljudi iz same administracije koji su uestvovali u donoenju novih zakonskih normi. italaka publika se najee svodi na ljude iz sveta ekonomije i prava, slubenike, iji posao zavisi od razumevanja i usvajanja novih regulativa, u emu se i oglada znaaj ovog magazina. Upravo zbog strune publike, magazin se kupuje preko pretplate. Pretplatnici su ee firme, a ree pojedinci. Pojedinani primerci prodaju se u prodajnim objektima Slubenog glasnika i ne mogu se nai na kioscima. Do sada je objavljeno 143 brojeva ovog specijalizovanog magazina. Pojedinana cena svakog primerka je 120 dinara, a godinja pretplata je u iznosu od 980 dinara. Slubeni glasnik je javno preduzee (JP), a njegov direktor i glavni i odgovorni urednik magazina je Slobodan Gavrilovi, lan i bivi podpredsednik Demokratske stranke, po zanimanju profesor sociologije. Na mestu izvrnog direktora je Petar V. Arbutina. Urednik ZIP a je Dragan Kabadaji.

Sadraj magazina
Stalne ovog magazina su: Pitanja italaca - slubena miljenja, tema broja, prostorno planiranje i izgradnja, radni odnosi i socijalno osiguranje, javne nabavke, povodi, carine, raunovodstvo i revizija, finansijsko trite i bankarstvo, porezi, zatita potroaa, sudska praksa, knjiarski izlog i 3x3. Mnoge rubrike nisu fiksne i u zavisnosti su od noviteta u zemlji. Ono to karakterie magazin jesu jasno diferencirane rubrike, koje gotovo u svakom broju zauzimaju istu stranicu, te pored lakog snalaenja u listu, koje je redovni itaoc nekog periodinog tampanog izdanja trai, to omoguava i slubenicima iz razliitih sfera da biraju informacije koje e itati. Ovde nabrojane rubrike javile su se u u uzorku od poslednja tri broja ovog specijalizovanog magazina, budui da promene odreenih zakona iziskuju kontinuiranu analizu njihove promene u praksi, tokom dueg vremenskog perioda. Vi pitate, ZIP trai odgovore - rubrika je koja preko pisama i mejlova italaca omoguava komunikaciju izmeu italaca i najrelevantnijih strunjaka iz oblasti ekonomije i prava. U okviru rubrike tei se da se itaocima neposredno razree nedoumice iz ovih podruja. Odgovore najea daju strunjaci iz Ministarstva finansija. Tema broja - najee se bavi najnovijim zakonima, izmenama zakona, ali i nekim anomalijama u drutvu. Tema obino biva obraena lankom, sudei po analitinom pristupu, ali odstupanje od anra pokazuje jednostranost ovog medija, budui da uvek imaju samo jednog relevantnog sagovornika, koji je neko od ljudi iz ministarstava i drugih organa. Veliki nedostatak ovog magazina jeste to to pada na zadatku koji je sebi namenio: da priblii ekonomske teme itaocu - slubeniku, budui da odluuje da mu ih priblii apstraktno, zaobilazei mogunost da mu se direktno obrati i da mu ansu da on sam izloi svoje probleme u radu. Javne nabavke - ova rubrika nije stalna, i prvi put se pojavila u oktobru 2011. godine, te su u okviru nje nastavili da se bave ovom temom i u naredna dva broja. Rubrika se tie nove Strategije razvoja javnih nabavki koju je usvojila Vlada Republike Srbije. Nova strategija tei veoj kontroli javnih nabavki, te ukidanje razliitih neregularnosti. Povodi - rubrika se bavi razliitim temama a dominira aktuelnost i analitinost. Zatita potroaa - Stalna rubrika, koja se u poslednjim brojevima fokusirala na novi Zakon o zatiti potroaa, te njegovo pojanjavanje graanima. Rubriku pie Dragoljub Simonovi, "advokat u slubi potroaa". Sudska praksa - "daje re" zvaninicima iz Privrednog apelacionog suda kako bi ukazali na probleme i pojasnili nove regulative.

Knjiarski izlog - vid marketinga - recenzije i preporuke knjiga koje takoe izdaje Slubeni glasnik. Prostorno planiranje i izgradnja; carine; raunovodstvo i revizija; porezi; finansijsko trite i bankarstvo - rubrike koje se analitino bave novim regulativama na naslovljenim poljima kao i anomalijama u njihovom dotadanjem sprovoenju i nedoumicama u sprovoenju novih pravila. Radni odnosi i socijalno osiguranje - rubrika koja se obraa kako slubenicima iz ove sfere, tako i svim graanima koji se suoavaju sa razliitim problemima. Manjkavost rubrike je upravo ona koja je dominantna u celom magazinu: nedostatak druge strane. Analitinost je prisutna, struni sagovornici takoe, ali ZIP kontinuirano izbegava da neposredno iznese probleme graana i slubenika. 3x3 rubrika namenjena intervjuima sa ljudima iz razliitih instiutucija. Koncipirana je po principu 3 pitanja 3 odgovora. Ono to ovu rubriku izdvaja od ostalih rubrika magazina jeste to to suavanje intervjua na samo tri pitanja veoma dobro podstie novinara koji vodi intervju da bude to direktniji i to konkretniji. Pitanja su veoma dobra, ajsna i neposredna, te umesto da se bave praznom retorikom u vezi sa nekim zakonom i birokratskim jezikom ona direktno pitaju ta e to ovaj zakon promeniti na odreenom polju?, da li e ovaj zakon omoguiti tu i tu stvar?. Intervjue potpisuje novinar Z. Vukovi, koji zaista veto bira pitanja, tako da je ova rubrika na neki nain dobra i za itaoce koji su laici, jer su to pitanja koja bi postavio svako od nas. Ipak, tri pitanja se mogu smatrati iz drugog ugla manjkavou ovog intervjua, jer spreavaju svaku dalju komunikaciju, konkretizaciju neega to sagovornik omogui, posebno uzevi u obzir da su sagovornici dravni slubenici, navikli na bezlini birokratski govor i skloni demagokim odgovorima. Tekstovi su uglavnom dugi, opremljeni samo fotografijama sagovornika i neretko imaju antrfile. Magazin se tampa na veoma kvalitetnom papiru, a reklama nema, sem na poleini asopisa na unutranjoj i spoljanjoj strani korice. Reklamiraju se uglavnom osiguravajua drutva i kole za kurseve na temu menadmenta u razliitim oblastima.

Analiza
Analiza ovog magazina bazirae se na uzorku broja 143 ovog magazina koji je izaao u decembru 2011. godine, ali oslanjajui se i na predznanje o magazinu te poreenjem sa sadrajima u prethodna dva broja. Sve pomenute rubrike bile su prisutne i u decembarskom broju ovog magazina. Teme kojima se ZIP bavio su Zakon o komunalnoj policiji, izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, socijalno osiguranje, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, porezi na imovinu, lokalne samouprave, komunalne delatnosti, carinske procedure i povlastice, zakon o tritu kapitala, ravnopravnost polova u javnim institucijama.

U okviru prve rubrike, koja se bavi neposrednim pojanjavanjem novih i starih regulativa itaocima putem pitanja i odgovora odgovaralo je Ministarstvo finansija. Tema na koju su se u ovom broju fokusirali bila je porez na dodatnu vrednost (PDV), te razliite nejasnoe u vezi sa njim. Na osnovu pitanja itaoca ali i kasnijih odgovora, lako je zakljuiti da se radi o komunikaciji dve strune strane, te da prosean itaoc zaista mora da uloi velike napore da bi pronikao u znaenje svakog konkretnog dela. To je dobro ukoliko magazin pored te strune javnosti ne eli da proiri svoju publiku na pojedince koji nisu slubenici, a ija egzistencija takoe zavisi od istih ovih problema. Nakon toga usledio je 3x3 intervju sa profesorom dr Bogoljubom Milosavljeviem, lanom radne grupe za izradu Zakona o komunalnoj policiji. Pitanja su karakteristino za ovu rubriku bila dobra i direktna ( ta pokazuje analiza primene Zakona o komunalnoj policiji?, Kako je ocenjena saradnja izmeu komunalne policije i gradskih organa, komunalne policije i inspekcijskih slubi i komunalne policije i graana?, ta bi trebalo promeniti u ovom zakonu?). Izbor sagovornika je bio dobar, on je relevantan za temu i to je najvanije, pitanja su ga navela da odgovara pojednostavlkeno, jasno laiku. Ukazao je i na brojne probleme u radu. Ova dobro osmiljena rubrika je uspela da ostvari svoj cilj dobrim izborom sagovornika. Tema broja bio je Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama. Autorka je Mirjana Zec, a tekst naslovljen reima Stezanje obrua oko korupcije je intervju sa Goranom Radosavljeviem, dravnim sekretarom u Ministarstvu finansija. Intervju nije uraen po principu pitanja odgovori, ve je proizvod razgovora izmeu novinarke ZIP a i sekretara na javnoj raspravi organizovanoj povodom nacrta ovog zakona. Manjkavost intervjua je to to autorka nije stimulisala neko dublje pojanjavanje njegovih izjava, ve je prosto dozvolila njemu da vodi monolog, koji je naknadno pretoen u formu intervjua. Iz celokupnog teksta mogli bi se izdvojiti neki najvaniji podaci i iskoristiti kao izjava za lanak, koji bi obuhvatao i miljenja nekih drugih ljudi, te analitinu razradu teme korupcije. Nakon ovog teksta niu se kolumne, takoe o Zakonu o javnim nabavkama koje piu Saa Varinac (savetnik u Uravi za javne nabavke), Daliborka Srekov (rukovodilac Grupe za strune poslove u oblasti javnih nabavki i u Upravi za javne nabavke), kao i komentar u rubrici Porezi, mr Natae Kovaevi (pomonice ministra finansija), na temu Izmene zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, konkretno se bavei finansijskoj podrci majkama koje obavljaju samostalnu delatnost. U rubrici Porezi su i komentari Jelene Dragojlovi na temu Zakona o porezima na imovinu. Sva etiri teksta su analitina, tee da razrade temu sa svih strana i da ukau na sve pojedinosti, ali je ton kojim su pisane zvanian i okrenut usko strunim pojedincima a ne iroj javnosti. To tekstove ne ini nejasnim, ali oni od prosenog itaoca zahtevaju izvestan napor i predznanje kako bi se razumeli svi njihovi delovi. U okviru rubrike Porezi postoji tekst autorki Biljane Bogdanovi i Biljane Todorovi, savetnica u Ministarstvu finansija, konkretno u Grupi za porez na dobit na temu Zakona o porezu na dobit. Celokupan tekst je koncipiran tako da se navode pojedine take ovog zakona, te se one blie objanjavaju. Tekst je namenjen iskljuivo slubenicima upoznatim

sa ovom tematikom, napisan je birokratskim jezikom i nije novinarski. Takoe, osim praktinih objanjenja za primenu zakona, ne iznosi nikakvu iru sliku niti problematiku u njegovoj dotadanjoj primeni. Tekst u slinoj formi naaop se i u rubrici Raunovodstvo i revizija na temu primene Zakona o tritu kapitala. U rubrici Povodi nali su se jedan izvetaj i jedan intervju. Izvetaj je napisan sa konferencije Do transparentnog i modernog zakonodavstva u Srbiji, koju je organizovala Vlada Republike Srbije, Narodna skuptina i JP Slubeni glasnik. Ovaj izvetaj je zapravo jedini tekst u ZIP magazinu u kome se nalaze izjave vie od jednog sagovornika. Sa novinarske strane izvetaj je dobro napisan. Tekst je opremljen sa sve fotografije i dva antrfilea i uzete su izjave od svih vanijih aktera dogaaja. Ipak, ovaj dvostrani izvetaj celu svoju drugu stranu posveuje direktoru Javnog preduzea Slubeni glasnik, u okviru koga se izdaje ovaj magazin, te priom o njihovoj svrsi i uspesima. Osim ne tako vete promocije sopstvenog preduzea, autor D. Kabadaji nije nita preterano postigao ovakvim pristupom, budui da su mnoge teme koje su na dogaaju obraivane od veeg javnog interesa. Intervju autora Zlatije Vukovia sa doktorom Igorom Vukonjanskim, pomonikom ministra za ljudska i manjinska prava, u rubrici Porezi po formi je slian intervjuu u rubrici Tema broja, ali je u novinarskom smislu znatno vetije izveden. Novinar veto iznosi tvrdnje i tako upravlja tokom konverzacije ne dozvoljavajui sagovorniku da se raspline.Intervju se fokusira na Nacrt zakona o slubenicima u jedinicama samouprave, ali i otvara pitanje brojnih problema na ovom polju. Takoe se kao izvori navode razliita istraivanja na tu temu. Premda je sagovornik teio da se izraava krajnje strunim argonom i da na pitanja ne odgovara naroito konkretni, iz intervjua se mogu izvui vani i zanimljivi podaci sadrani u pitanjima samog novinara. U rubrike Prostorno planiranje i izgradnja, Carine, Finansijsko trite i bankarstvo kao i Zatita potroaa nale su se kolumne strunih ica svojstvene ovom magazinu, gde su se u svakoj pojanjavale pojedine take u zakonima ili novine u zakonodavnom sistemu. Sudei po ovakvim kolumnama, jedina razlika izmeu ZIP a i Slubenog glasnika Republike Srbije jeste to drugi navodi nove zakone, a ZIP poziva one koji su ih doneli da ih pojasne. To je praksa korisna slubenicima, ali takoe praksa koja ne ostavlja prostora kritikom miljenju. Obraene teme u ovoj rubrikama su komunalne delatnosti, carinske povlastice i procedure, investiciona drutva, poslovanje sa inostranstvom i ugovorima o turistikim putovanjima. U rubrici Radni odnosi pozabavili su se temom rodne ravnopravnosti pri zapoljavanju. Tekst je lanak po svojoj analitinosti, budui da razmatra sve strane teme obaveze javnih vlasti, zapoljavanje i materinstvo, stereotipe i mere poslodavaca. Manjkavost lanka je nedostatak sagovornika. Rubrika Sudska praksa koncipirana je po principu pitanja odgovori na relaciji izmeu privrednih sudova i Privrednog apelacionog suda, dok je u Knjiarskom izlogu kvalitetnim prikazom reklamirana knjiga Spomenici Valtazara Bogiia o stogodinjici njegove

smrti, prireivaa Luke Breneselovia, u izdanju Slubenog glasnika. Autor prikaza je Jovica Trkulja.

Zakljuak
Magazinu se moe zameriti pristup temama na vie aspekata. Prvo, budui da se bavi zakonima i ekonomijom, koji su od velike vanosti za svakog stanovnika, jezik kojim se pie mogao bi biti primereniji prosenom itaocu, bez obzira na to to se radi o specijalizovanom asopisu. Drugo, kako se radi o magazinu, a ne nedeljnom dodatku Slubenom glasniku Republike Srbije to je ranije bio, tekstovi bi trebali da budu napisani vie novinarski te lieni bezlinosti birokratskog govora. To nas dovodi i do treeg nedostatka, a to je nedostatak druge strane u svim tekstovima. Jedini tekst gde je bilo vie izjava bio je izvetaj, a ovakva manjkavost dovodi do toga da se nijedan tekst u anrovskom smislu ne moe okarakterisati lankom u pravom smislu te rei. ZIP se obraa slubenicima iji posao zavisi od novih regulativa, ali ni u jednom trenutku ne dozvoljava da oni dou do izraaja, da neposredno iznesu svoje probleme. Sagovornici takoe nikada nisu nezavisni strunjaci, ve iskljuivo zaposleni u vladi, ministarstvima i drugim dravnim institucijama. To se moe lako objasniti (nikako ne i opravdati) podatkom da je upravljaka struktura ujedno deo vladajue koalicije, te injenicom da je Slubeni glasnik javno preduzee, to implicira da nije nezavisan od centara moi. Takoe, sve kolumne su potpuno operisane od kritikog pristupa i svode se na prostu tvrdnju da je neki zakon doneen te iznoenje njegovih pojedinosti. Medijska inicijativa ne postoji, a izvodiva je: medij bi mogao da se pozabavi, na primer, nekom regulativom donetom prethodne godine i da istrai koliko je ona uspeno sprovedena, ukljuivi u to ne samo vlast ve i graane kojih se to tie i pojedine strunjake. Ipak, ovaj magazin je sam po sebi primer dobre inicijative, budui da uz pomo njega novi zakoni sa kojima slubenici moraju da se suoavaju prestaju da budu bezlina slova na papiru. ZIP tei da im, pored onoga to su navikli da dobijaju suve norme otuene od prakse objasni kako da primene nove regulative i moda unapred ukae na potencijalne probleme. Osnovna ideja magazina je dobra, i potrebna je samo njena dodatna razrada i unapreivanje u praksi, kako bi ZIP on postao dobar i u novinarstvu.

Sadraj

Uvod.....................................................................................................................................3 Lina karta ZIP magazina....................................................................................................3 Sadraj magazina..................................................................................................................4 Analiza .................................................................................................................................5 Zakljuak..............................................................................................................................8 Sadraj..................................................................................................................................9