UVOD

Zdravstvenu slubu u Republici Srbiji ine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene slube (privatna praksa), koji se osnivaju radi sprovoenja i obezbeivanja zdravstvene zatite, kao i zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, koji obavljaju zdravstvenu delatnost. Zdravstvena ustanova moe se osnovati kao: 1) dom zdravlja; 2) apoteka; 3) bolnica (opta i specijalna); 4) zavod; 5) zavod za javno zdravlje; 6) klinika; 7) institut; 8) kliniko-bolniki centar; 9) kliniki centar. Optu bolnicu, specijalnu bolnicu, kliniku, institut i kliniki centar - osniva Republika, a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina. Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava sledee uslove: 1) ako ima odreenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajueg stepena strune spreme, sa poloenim strunim ispitom, a za obavljanje odreenih poslova i sa odgovarajuom specijalizacijom, ili naunim, odnosno nastavnim zvanjem; 2) ako ima dijagnostiku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pruanje zdravstvene zatite za delatnost za koju je osnovana; 3) ako ima odgovarajue prostorije za prijem obolelih, odnosno zdravih lica, za obavljanje dijagnostikih i terapijskih postupaka leenja i smetaj pacijenata, kao i za uvanje lekova i medicinskih sredstava; 4) ako ima odgovarajue vrste i koliine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje odreene zdravstvene delatnosti za koju se zdravstvena ustanova osniva.

RAZRADA
. Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou.Bolnica obavlja zdravstvenu delatnost po pravilu kao nastavak dijagnostike, leenja i rehabilitacije u domu zdravlja, odnosno kada su zbog sloenosti i teine oboljenja potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme, smetaja i lekova.Bolnica je duna da sarauje sa domom zdravlja i prua mu strunu pomo u sprovoenju mera primarne zdravstvene zatite.Stacionarna i specijalistiko-konsultativna delatnost bolnice ine jedinstvenu funkcionalnu i organizacionu celinu.Bolnica organizuje svoj rad tako da se najvei broj bolesnika ispituje i lei u poliklinikoj slubi, a stacionarno leenje prua se obolelim i povreenim licima samo kada je to neophodno.Bolnica moe imati, odnosno organizovati posebne organizacione jedinice za produenu bolniku negu (gerijatrija), palijativno zbrinjavanje obolelih u terminalnoj fazi bolesti, kao i za leenje obolelih u toku dnevnog rada (dnevna bolnica). Bolnica moe biti opta i specijalna. Opta bolnica prua zdravstvenu zatitu licima svih uzrasta obolelih od raznih vrsta bolesti.Opta bolnica osniva se za teritoriju jedne ili vie optina.Opta bolnica mora imati organizovane slube najmanje za: 1) prijem i zbrinjavanje hitnih stanja; 2) obavljanje specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti iz interne medicine, pedijatrije, ginekologije i akuerstva i opte hirurgije; 3) laboratorijsku, rendgen i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnou; 4) anesteziologiju sa reanimacijom; 5) ambulantu za rehabilitaciju; 6) farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke. Opta bolnica mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove i: 1) sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata na tercijarni nivo; 2) snabdevanje krvlju i krvnim produktima; 3) slubu za patoloku anatomiju. Specijalna bolnica prua zdravstvenu zatitu licima odreenih dobnih grupa, odnosno obolelima od odreenih bolesti.Specijalna bolnica obavlja specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu
2

zdravstvenu delatnost za oblast za koju je osnovana, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke.Specijalna bolnica u skladu sa delatnou koju obavlja mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove, i: 1) sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata na tercijarni nivo; 2) snabdevanje krvlju i krvnim produktima; 3) slubu za patoloku anatomiju. ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE I STRUNI ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE Organi zdravstvene ustanove su: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor. Direktor organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstvenu ustanovu i odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene ustanove. Za direktora zdravstvene ustanove moe biti imenovano lice: 1) koje ima visoku kolsku spremu zdravstvene struke ili visokokolsku spremu druge struke sa zavrenom edukacijom iz oblasti zdravstvenog menadmenta; 2) koje ima najmanje pet godina radnog staa u oblasti zdravstvene zatite; 3) koje ispunjava i druge uslove predviene statutom zdravstvene ustanove. Upravni odbor zdravstvene ustanove: 1) donosi statut zdravstvene ustanove uz saglasnost osnivaa; 2) donosi druge opte akte ustanove u skladu sa zakonom; 3) odluuje o poslovanju zdravstvene ustanove; 4) donosi program rada i razvoja; 5) donosi finansijski plan i godinji obraun zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom; 6) usvaja godinji izvetaj o radu i poslovanju zdravstvene ustanove; 7) odluuje o korienju sredstava zdravstvene ustanove, u skladu sa zakonom; 8) raspisuje javni konkurs i sprovodi postupak izbora kandidata za obavljanje funkcije direktora; 9) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Nadzorni odbor zdravstvene ustanove obavlja nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene ustanove. Struni organi zdravstvene ustanove jesu: 1) struni savet; 2) struni kolegijum; 3) etiki odbor; 4) komisija za unapreenje kvaliteta rada. Struni savet jeste savetodavno telo direktora i upravnog odbora. Struni savet: 1) razmatra i odluuje o pitanjima strunog rada zdravstvene ustanove; 2) predlae program strunog rada, kao i strunog razvoja zdravstvene ustanove; 3) predlae plan strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; 4) predlae plan za unapreenje kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi; 5) prati i organizuje sprovoenje unutranje provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi; 6) obavlja i druge poslove utvrene statutom. Struni kolegijum je struno telo koje se radi razmatranja i usvajanja strunih i doktrinarnih stavova obrazuje u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju klinike i institute kao svoje organizacione jedinice, odnosno u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju vei broj organizacionih jedinica. Etiki odbor jeste struno telo koje prati pruanje i sprovoenje zdravstvene zatite na naelima profesionalne etike. Zadaci etikog odbora zdravstvene ustanove jesu da: 1) prati i analizira primenu naela profesionalne etike u obavljanju zdravstvene delatnosti; 2) daje saglasnost za sprovoenje naunih istraivanja, medicinskih ogleda, kao i klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenoj ustanovi, odnosno da prati njihovo sprovoenje;

3) donosi odluku i razmatra struna pitanja u vezi sa uzimanjem delova ljudskog tela u medicinske i nauno-nastavne svrhe, u skladu sa zakonom; 4) donosi odluku i razmatra struna pitanja u vezi sa primenom mera za leenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutim oploenjem, u skladu sa zakonom; 5) prati i analizira etinost odnosa izmeu zdravstvenih radnika i pacijenata, posebno u oblasti davanja saglasnosti pacijenta za predloenu medicinsku meru; 6) prati, analizira i daje miljenja o primeni naela profesionalne etike u prevenciji, dijagnostici, leenju, rehabilitaciji, istraivanju, kao i o uvoenju novih zdravstvenih tehnologija; 7) doprinosi stvaranju navika za potovanje i primenu naela profesionalne etike u obavljanju zdravstvene delatnosti; 8) vri stalnu savetodavnu funkciju po svim pitanjima u obavljanju zdravstvene zatite; 9) razmatra i druga etika pitanja u obavljanju delatnosti zdravstvene ustanove. Komisija za unapreenje kvaliteta rada jeste struno telo koje se stara o stalnom unapreenju kvaliteta zdravstvene zatite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi. ZDRAVSTVENI RADNICI I ZDRAVSTVENI SARADNICI Zdravstveni radnici su lica koja imaju zavren medicinski, stomatoloki, odnosno farmaceutski fakultet, kao i lica sa zavrenom drugom kolom zdravstvene struke, a koja neposredno kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Zdravstveni saradnik jeste lice sa srednjom, viom, odnosno visokom strunom spremom koje obavlja odreene poslove zdravstvene zatite u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi. Za vrenje zdravstvene delatnosti zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici moraju za odreene poslove imati i odgovarajuu specijalizaciju, odnosno uu specijalizaciju. RADNO VREME I PREKOVREMENI RAD U BOLNICI Bolnica je duna da u okviru utvrenog nedeljnog rasporeda rada i radnog vremena prua zdravstvenu zatitu radom u jednoj, dve ili vie smena, u skladu sa delatnou bolnice, o emu odluku donosi direktor zdravstvene ustanove. Deurstvo Bolnica moe da uvede deurstvo kao prekovremeni rad, ako organizacijom rada u smenama ili preraspodelom radnog vremena nije u mogunosti da obezbedi zdravstvenu zatitu.Za vreme trajanja deurstva zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi.Deurstvo moe
5

da se uvede nou, u dane dravnog praznika i nedeljom.Deurstvo koje se uvodi nou poinje posle druge smene, a zavrava se poetkom rada prve smene. Odluku o uvoenju i obimu deurstva na nivou bolnice, kao i po zdravstvenom radniku, donosi direktor bolnice.Zdravstvenom radniku deurstvo ne moe trajati due od deset asova nedeljno.Zdravstveni radnik za koga je odlukom direktora bolnice uvedeno deurstvo ima pravo na uveanu zaradu za deurstvo kao prekovremeni rad. Pripravnost i rad po pozivu u zdravstvenoj ustanovi Pripravnost je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan ubolnici, ali mora biti stalno dostupan radi pruanja hitne medicinske pomoi u istoj. Rad po pozivu je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan ubolnici, ali se mora odazvati na poziv radi pruanja zdravstvene zatite.

ZAKLJUAK

Na samom kraju treba konstatovati da je izloena unutranja struktura organizacije rada bolnice podlona spoljanjoj kontroli organa na nivou Republike Srbije poput Zdravstvene inspekcije i Farmaceutske inspekcije koje se bave zakonitou rada bolnice, a sve u cilju da se obezbedi potovanje osnovnih postulata zdravstvene zatite, kao to su: 1)Naelo pristupanosti zdravstvene zatite; 2)Naelo pravinosti zdravstvene zatite; 3)Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite; 4)Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite; 5)Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite; i najzad, 6)Naelo efikasnosti zdravstvene zatite. Treba pomenuti i to da u prilog istom cilju idu i kaznene odredbe koje sankcioniu naruavanje zakonitosti rada bolonice.

LITERATURA:

1) http://www.ius.bg.ac.rs/prof/Materijali/lubbra/nastava.htm, 2) Zakon o zdravstvenoj zatiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 72/2009), 3) www.parlament.rs .