UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO MATEMETIKI FAKULTET DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I UGOSTITELJSTVO

SEMINARSKI RAD

REKA GRUA I GRUANSKO JEZERO

(Terenske vebe - Zapadna Srbija) 12.04.-16.04.2008.

Student: Nikolina Carevi Vladimir Stojkov

Profesor:

Broj indeksa: 812/06 Dragan Dolinaj

Asistent:

SADRAJ:
1. Uvod .....................................................................................2 2. Geografski poloaj ................................................................2 3. Prirodno geografske turistike vrednosti 3.1. Geoloko geomorfoloke vrednosti ............................2
3.2. Klimatske vrednosti ........................................................3

3.3.Hidrografske vrednosti ...................................................3 4. Morfometrijske karakteristike jezera.....................................4 5. Oblici turizma .......................................................................5 6. Zakljuak ..............................................................................5 7. Literatura i izvori ..................................................................6

UVOD
Naziv reke Grua potie od starosrpske rei grue to znai plavi, potapa. Naziv u potpunosti odgovara, kako u prolosti tako i danas, jer korito Grue veim delom ima veoma niske obale i u vreme srednjih i visokih vodostaja reka izaziva poplave (Milovanovi et al. 1995).Reka Grua pripada jadranskom slivu. Veim delom svoga toka predstavlja manju reku, sa relativno oskudnim protokom vode. Meutim, odlika veeg dela geoloke podloge u slivu Grue je nedovoljna otpornost na delovanje padavina i ekstremnih temperatura u emu se posebno istiu delovi sliva izgradjeni od flia gde je pojava tipinih bujinih vodotoka. To je i bio jedan od razloga, uz osnovni (vodosnabdevanje Kragujevca), da se pristupi izgradnji brane na reci Grua i formiranje vienamenske akumulacije. Gruzansko jezero je akumulaciono jezero koje susednu opstinu Kragujevac napaja pijaom vodom. Sirina jezera iznosi od 300 do 2800 metara, a duzina 10 km. Povrina jezera je skoro 900 hektara, a prosecna dubina izmedu 3 i 30 metra. Kapacitet jezera 64,5 milona metara kubnih, a obim 42 km (www.kni.org.yu).

GEOGRAFSKI POLOAJ
Reka Grua je leva pritoka Zapadne Morave, dugaka 62 km, izvire na junim padinama Rudnika na 626 m nadmorske visine. Ima 87 pritoka, veinom kraih od 5 km I leti presuuju. Mada su meandri Grue proseeni na dva mesta, ona se izliva posle poplave uzvodno od Pajsijevia. U dolini Grue je tok reke pregraen zemljanom branom visine 30 m, pa je obrazovana vodna akumulacija Grua. Akumulacija je u eksploataciji od 1983. godine i ima zapreminu od 64.6 miliona kubnih metara (Gavrilovi, Duki, 2002). Sliv reke Grue se nalazi izmeu 4342' i 44 07'severne geografske irine i 2031' do 2053' istone geografske irine. U tektonskom pogledu podruje delom pripada vulkanogenom kompleksu Kotlenika (748mnm), a delom pojasu Gledikih planina. U administrativnom pogledu sliv Grue se prostire na teritorijama optina Gornji Milanovac, Kni, Kragujevac, aak i Kraljevo.

PRIRODNO GEOGRAFSKE VREDNOSTI

Geoloko geomorfoloke vrednosti
Geoloku osnovu slivnog podruja u severnom delu ine sedimenti gornje krede (peari, peskoviti laporci, glinci, peskoviti glinci, laporoviti krenjaci i krenjaci), a u sredinjem i severoistonom delu tercijarne naslage gline koje mestimino sadre ugalj, peskove, lapore, ljunkove, 3

konglomerate i pojave krenjaka. Veina eruptivnih stena je na masivu Jeevica i Kotlenika, a manje na masivu Rudnika. Deo masiva Rudnika sastavljen je uglavnom od flinih formacija. Centralni deo sliva Grue izradjen je od jezerskih naslaga, a du korita glavnog toka i veih pritoka je reni nanos. Zajednika odlika veeg dela geoloke podloge u slivu Grue je nedovoljna otpornost na delovanje padavina i ekstremnih temperatura u emu se posebno istiu delovi sliva izgradjeni od flia gde je pojava tipinih bujinih vodotoka. U pogledu vodonepropustljivosti geoloka podloga sliva ima koeficijent vodonepropustljivosti S1=0.75 (Milovanovi, 1995).

Klimatske vrednosti
Sliv reke Grue ima umereno-kontinentalnu klimu sa mogunocu manjih odstupanja. Obzirom na namenu, najznaajniji klimatski elementi za ovo slivno podruje su padavine i temperatura. Prosena suma godinjih padavina iznosi 724.2 l/m2 a prosena temperatura iznosi 10.8C to ovo podruje ini semihumidnim, ali blizu graninih vrednosti semiaridnih. Manja odstupanja su mogua posebno u koliini padavina koje izazivaju bujine padavine i poplave. Izneti pokazatelji kao i bioloki indikatori pokazuju da gornji tok reke Grue pripada vodama ritronskog tipa (sam izvorini deo ini krenon), dok donji tok odgovara potamon zoni (ori, 1996). Prema autorovom zapaanju reka Grua raspolae manjim vodostajem u odnosu na raniji period usled antropogenog uticaja.

Hidrografske vrednosti
Reka Grua je dugaka 62 km, ima sliv od 622 kvadratna kilometra, nalazi se na 626 m nadmorske visine, a prosean pad iznosi 6,3 . Inae je siromana vodom, proseni proticaj na uu iznosi samo 1,96m3/s (Gavrilovi, Duki, 2002). Brana je podignuta na 32 km od ua Grue u Zapadnu Moravu I ima povrinu sliva od 317 kvadratnih kilometara. Prosena dubina je 6,5 m. Jezerska voda se leti zagreje do 26C i pogodna je za kupanje. Providnost vode od 4 m omoguuje prodor sunevih zraka i bogatstvo kiseonika, to pogoduje razvoju vodenih biljaka I ivotinja. Obalska linija

je sitno razuena I lako pristupana. Dugaka je 42 km (Stankovi, 2002).

MORFOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE AKUMULACIONOG JEZERA GRUA

Akumulaciono jezero Grua je nastalo pregraivanjem srednjeg toka reke Grua kao vienamenska akumulacija za sledee potrebe: snabdevanje vodom stanovnitva i industrije; zatita od poplava (retenziranje talasa velikih voda u specijalno rezervisanom prostoru u akumulaciji); zadravanje nanosa; popravljanje reima malih voda na nizvodnom potezu Grue u ekstremno nepovoljnim hidrolokim situacijama. (Pantovi, Maarevi, ) Izgradnja brane je zapoeta 1979.g., a formirana je potpuno 1985.g. Nalazi se 20km jugoistono od Kragujevca, na nadmorskoj visini 238 269mnm (omi, 1989). Graevinska visina brane iznosi 51.50m, a tetiva u kruni je 207.89m. Odnos tetive u kruni i visine brane je 4.04. Duina kupole u kruni je 230.30m. Luna brana se u gornjim delovima konture na obema padinama oslanja na stenu preko oporaca. Ukupna duina brane zajedno sa oporcima je 288.05m. Kruna preliva nalazi se na 270mnm. Na brani su postavljena etiri ispusta 1300mm koji imaju osovinu na koti 245.000. Pored ova etiri ispusta postoji jo jedan 200mm. Voda iz akumulacije se zahvata sa tri nivoa: prvi, najvii je na koti 265.00, srednji na koti 257.50, a trei, najnii, na koti 250.00. Duina akumulacije iznosi oko 10 km (pri najviem vodostaju), a irina varira od 0.2 1.5km. Povrina akumulacije iznosi 934ha, a njenog sliva 318km2. Povrina zone zatite, u kojoj se nalaze i 93 domainstva, iznosi 1450ha. 5

Pri koti 269.2mnm dve treine zapremine akumulacije predstavlja plii region (2 9 m dubine) i, uglavnom, ispunjava depresiju Knikog polja. Ovaj deo akumulacije je okruen obradivim zemljitem. Treinu zapremine ini dublji deo, okruen umama i panjacima, u klisuri Grue (15 30m dubine). Maksimalna dubina je neposredno ispred brane 31m, a prosena dubina 6,3m. Oscilacija vode u akumulaciji iznosi 3 5m, u zavisnosti od godinjeg doba. Akumulacija, u odnosu na relativno malu dubinu i masu vode, ima veliku povrinu to je bitan preduslov eutrofizacije vode. Kretanje vode je minimalno. Protok kod brane iznosi 1.0m3/s, to za posledicu ima dugo zadravanje vode u punoj akumulaciji koje iznosi oko 22 meseca. Akumulaciju, uglavnom, snabdevaju vodom atmosferske padavine. U nju se uliva direktno pet manjih, desnih pritoka i uzvodni deo reke Grue, sve sa vrlo malim protocima.

OBLICI TURIZMA
SPORTSKO REKREATIVNI TURIZAM - Opstina Knic svojom ocuvanom prirodom i Gruzanskim jezerom pruza izuzetne uslove za sportsko rekreativni turizam. Treba izdvojiti mogucnosti pripreme sportista za sportove na vodi, pogotovo veslanje jer je izgradjenja kompletna infrastrukuta za prilaz jezeru i hangar za smestaj sportske opreme.Izuzetnu pogodnost predstavlja to sto je jezero dugacko oko 8 km i koje se sastoji iz dva dela, u jednom delu nalazi se veslacka staza, a u drugom delu koje je dugacko oko 5 km bez obzira koliko jak vetar duva uvek je moguce da se nesmetano vesla jer se nalazi u useku izmedju brda i ima "mirne" vode. Veslacka reprezentacija Jugoslavije na prostorima Gruzanskog jezera odrzava pripreme za svetska takmicenja (www.kni.org.yu). Takoe, postoje mogunosti za razvoj izletnikog, ekskurzionog turizma.

ZAKLJUAK
Lako pristupano, omiljeno je izletite stanovnika okolnih naselja. Zahvaljujuci svom polozaju, prostranstvu i pitomim obalama Gruzansko jezero pruza izuzetne uslove za sportski ribolov. Jezero je izuzetno bogato aranom, tukom, somom, babukom, beovicom i bandarom. Ulovljeni primerci krecu se i preko 50 kilograma. U Knicu i na samim 6

obalama Gruzanskog jezera moze se kupiti ribolovacki pribor i mamci, a i veliki broj prodavnica obezbedjuje dovoljne kolicine potrebtina ribolovcima ovog jezera (www.kni.org.yu). U periodu od 1.maja do 15. maja 1999 dolo je velikog pomora riba. Slina situacija se desila i u maju prole godine, tanije 28. maja, kada je analiza Instituta za zatitu zdravlja Srbije pokazala da je tok reke Grue kroz optinu Kni zagaen. Analiza je pokazala da je u tom delu uveana koncetracija tetnih hemijskih materija, izjavio je predsednik te optine Bratislav Nikoli. Najvea odstupanja su zabeleena u poveanoj koncentraciji kalijum-permanganata, koji je preko 200 puta vei od dozvoljenog. Prema njegovim reima, prisustvo gvoa tri puta je vee od dozvoljenog, mangana sedam puta, a poveana je i koncentracija aluminijuma i bakra (www.b92.net/info/vesti.)

LITERATURA I IZVORI:
omi Lj., (1989): Mikrobna populacija vode u slivu I akumulaciji Grua, doktorska disertacija, Univerzitet u Kragujevcu, PMF, Kragujevac Gavrilovi Lj., Duki D., (2002): Reke Srbije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd Internet: o http://www.pmf.kg.ac.yu/selar/Andreja/uvodgruza.htm o http://www.kni.org.yu/turizam/turizam.htm o http://www. b92.net/info/vesti/index.php Milovanovi D., Nikoli D., uran D., (1995): Akumulacija Grua kao izvorite za vodosnabdevanja Kragujevca. Simpozijum Akumulacije kao izvorita za snabdevanje vodom, Zbornik radova, 215-230, Leskovac

Pantovi N., Madarevi S., (Eds.) Kragujevac u borbi za vodu, Fond za finansiranje izgradnje Vodovodnog sistema Grua Kragujevac i Radna organizacija Vodovod I kanalizacija Stankovi S.,(2002): Jezera Srbije, limnoloka monografija, Srpsko geografsko drutvo, Beograd ori V., (1996): Ihtiofauna reke Grue, pritoke Zapadne Morave