Baze podataka

1. Uvod
Moderne kompanije i institucije poseduju razliite elektronske (raunarske, informacione) sisteme koje koriste kao podrku u procesu prikupljanja, obrade, uvanja i distribucije podataka (informacija), koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljai, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa razliitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Informacioni sistemi imaju jedan neizostavan deo - sistem baza podataka, koja uva sve informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim informacijama. Baze podataka su kljuna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-trgovine, e-bankarstva, i drugih Web aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzea od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika. Microsoft Access je deo integrisanog softverskog paketa Microsoft Office. Osnovna uloga ove aplikacije je upravljanje relacionim bazama podataka, a omoguava izradu obinih i klijent-server aplikacija baza podataka.

2. Pojam podataka i informacija

Entitet je objekat posmatranja, proces ili dogaaj znaajan sa odreenog stanovita (ovek, auto, kua, grad, drava, molekul, hemiski proces, kretanje automobila). Podatak opis svojstva nekog entiteta, registrovana injenica ili zapaanje tokom nekog procesa ili dogaaja (auto: marka, tip, boja, godite.). Informacija skup logiki povezanih podataka, obraenih i organizovanih injenica koje predstavljaju neko obavetenje. Podaci su izolovane injenice koje postaju informacije u momentu njihovog korienja i samo ako su pravovremeo

date.

3. Informacioni sistem (IS)

Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponeneti (sistem) za sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje informacija. Dananje drutvo je informaciono drutvo. Poto su informacioni sistemi omoguili razliite ljudske aktivnosti, samim tim su izvrili uticaj na drutvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmjenili naine ponude i potranje proizvoda na tritu, kao i naine i shvatanje rada. Informacije i saznanje, danas ine vitalni ekonomski resurs. Komponente informacionih sistema Osnovne komponente informacionih sistema su:

hardver raunara softver raunara baze podataka telekomunikacioni sistemi i tehnologije ljudski resursi i procedure, odnosno metodologije procesovanja i prenoenja informacija.

Hardver Danas, ak i najmanja firma, poseduje ili iznajmljuje raunare. Obino se radi o personalnim raunarima (PC). Vee organizacije koriste vie raunarskih sistema, poev od monih radnih stanica, miniraunara pa do efikasno umreenih personalnih raunara. Ujedno sa perifernim ureajima, kao to su ulazni i izlazni ureaji (monitori i tampai, na primjer), i telekomunikacije, ine hardver informacionih sistema. Softver Softver se obino dieli na operativni, sistemski softver i aplikacije. Operativni sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema, obezbjeujui sistematsko, konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu raunara, najee preko grafikog korisnikog interfejsa. Aplikacije su programi dizajnirani za obavljanje specijalizovanih zadataka od kojih se mnogi nude na tritu kao paketi pripremljeni za korienje odmah posle instaliranja. Baze podataka Baza podataka je kolekcija meusobno povezanih podataka, organizovanih na najpogodniji nain za korienje, ili vaenje podataka po zadatim kriterijumima. Tipian primer baza podataka u jednom preduzeu su podaci o radnicima i katalozi proizvoda.
2

Telekomunikacioni sistemi Telekomunikacioni sistemi se koriste za povezivanje, ili umreavanje raunarskih sistema, kao i za prenoenje informacija. Lokalne mree (LAN) povezuju raunare odreenog mesta, kao to su poslovne zgrade ili akademski kampus. Mree irokog opsega (WAN) povezuju raunare koji se nalaze na razliitim mestima i esto iz razliitih organizacija. Internet je mrea koja povezuje milione raunara. Preko umreavanja, korisnici personalnih raunara dobijaju pristup razliitim resursima informacija, velikim bazama podataka i ljudskim resursima, mogunost obavljanja istih poslova u saradnji sa kolegama. Ljudski resursi i procedure Kvalifikovani strunjaci su vitalna komponenta svakog informacionog sistema. Tehniko osoblje se sastoji od razvojnih i menadera operacija, analista i dizajnera sistema, programera softvera i administratora sistema. Kao dodatak, radnici u jednoj organizaciji moraju biti osposobljeni za korienje kapaciteta informacionog sistema.

4. Sistem baza podataka

Sistem baza podataka je neizostavni deo informacionog sistema, uva sve informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim informacijama. Sistem baza podataka sastoji od 4 osnovne komponente (slika 1): korisnika, aplikacija nad bazom podataka, sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System DBMS), i baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

5. ta je baza podataka (BP)?

Baza podataka predstavlja kolekciju (skladiste) meusobno povezanih podataka koji su na odreen nain (organizovani u tabele ili druge strukture podataka), a koriste za jednu ili vie aplikacija. Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladite) za podatke. Podaci mogu biti razliitog tipa, tekstualni, numeriki, slike, audio i video zapisi i sl. Podaci u bazi podataka se uvaju tako da je unos novih podataka, kao i itanje i pretraivanje postojeih, je jednostavno, efikasno i ako je mogue, bez greaka. Iz definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija meusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj definiciji" dve su injenice od znaaja - organizacija podataka u tabele i njihova meusobna povezanost. Podaci u bazama podataka su organizovani (uvaju se) u dvodimenzionalne tabele. Tabela moe da ima vie kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste (redovi) tabele ine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta. Na primer, jedna tabela moe da sadri informacije o uenicima. Kolone tabele mogu da definiu ime, prezime, godinu roenja uenika, i sl. Vrste (redovi) u takvoj tabeli su uenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog uenika. Koje e tabele da sadri baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se moe odnosti na kolu, pa e u tom sluaju tabele biti o uenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka. Meusobna povezanost podataka je ono po emu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izraunavanja kao to je Excel. Povezanost podataka obezbeuje znaajne prednosti kod pretraivanja kada korisnik moe da na osnovu veza izvue mnogo vie podataka. Na primer, ako postoji tabela koja uva podatke o uenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza izmeu uenika i odeljenja moe da obezbedi da odgovarajuim zahtevom (SQL upitom) izvuete sve uenike eljenog odeljenja. Baza podataka sadri i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomonim strukturama koje obezbeuju brz prstup podacima (indeksi).

6. Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)

4

Softverski sistem koji omoguava definisanje (modeliranje, kreiranje), umetanje, auriranje, pretraivanje, brisanje podataka i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obino nudi: Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omoguava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ogranienja nad podacima memorisanim u bazi podataka. Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language DML), koji omoguava korisnicima umetanje, auriranje, brisanje i pretraivanje podataka iz baze podataka. Jezik za definisanje naina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne eme baze podataka. Kontrolisani pristup bazi podataka, to ukljuuje razliite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

7. Vrste baza podataka

Postoje etiri logike strukture baze podataka: Hijerarhijska Mrena Relaciona Objektna (novijeg je datuma i nije u iroj primeni) 7.1. Hijerarhijske baze podataka Hijerarhijske baze podataka zasnovaju se na hijerarhijskim strukturama podataka koje imaju oblik stabla (slika2).

Slika 2. Hijerarhijska baza podataka

Na prvom nivou je osnovni ili koreni segment. Ostali segmenti niih nivoa su podreeni segmentima viih nivoa. Od kljua nadreenog segmenta moe da zavisi jedan, nijedan ili vie podreenih segmenata, a podreeni segment moe da ima samo jedan nadreeni segment. Kada se iz strukture brie nadreeni segment onda se sa njime briu i svi podreeni segmenti. Ova struktura omoguava da se korisnicima prikae samo deo hijerarhije. Hijerarhijskom strukturom dobro se moe prikazati odnos tipa (n:1). Meutim prikazivanje odnosa (n:n) hijerarhijskom strukturom ima nedostatke. Nedostatak unoenja ogleda se u tome to nije mogue uneti neki segment ukoliko nije pozanat njegov nadreeni segment. Nedostatak brisanja ogleda se u tome to se brisanjem nadreenih segmenata gube podatci o podreenim segmentima. Nedostatak auriranja ogleda se u tome to u nekim sluajevima auriranje nekog podatka zavisi od auriranja drugih podataka. Auriranje predstavlja izmenu ili brisanje sadraja zapisa ili polja, ili upisivanje novog zapisa. 7.2. Mrene baze podataka Za razliku od hijerarhijske baze podataka i hijerarhijske strukture podataka, mrena baza podataka zasniva se na mrei podataka povezanih tako da ne postoje ni osnovni ni podraeni segmenti. Mrena struktura sloenija je od hijerarhijske i u praksi se baze podataka mogu prevesti iz hijerarhijskog oblika u mreni i obrnuto. U mrenoj strukturi ne postoje nedostatci koje ima hijerarhijska struktura i odnos (n:n) moe se uspeno predstaviti. Mrena struktura moe se dobiti kombinacijom hijerarhijskih struktura i javlja se kada dva nadreena segmenta razliite vrste imaju isti segment kao podreeni.

Slika 3. Mrena baza podataka

7.3. Objektne i relacione baze podataka Kod objektnih baza podataka podaci su predstavljeni i organizovani kao sistem objekate koji imaju odredjena svojstva i mogu medjusobno da interaguju i deluju jedni na druge. Kod relacionih baza podataka podaci su smeteni u sistem meusobno povezanih tabela.

Slika 4. Relaciona i objektna baza podataka

8. Relacione baze podataka

Kod relacionih baza podataka podaci su smeteni u dvodimenzionale tabele koje su na odreeni nain povezane. Sve veze koje se prikazuju hijerarhijskom ili mrenom strukturom mogu se prikazati i tabelama. Relacione baze podaka sastoje se od relacija. Relacioni pristup zasnovan je na relacionoj matematici. Veina rezultata relacione matematike moe se neposredno primeniti na relacione baze podataka. Ukoliko red sadri n kolona onda je relacija n-tog stepena. Relaciona baza podataka se sastoji od vie tabela koje su meusobno povezane relacijama. Za povezovanje se koriste odgovarajua polja u tabelama (polje primarkog kljua i polje sekundarnog kljua). Polje primarnog kljua je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost (vrednost ne moe da se ponavlja). Polje sekundarnog kljua je polje u tabeli koje moe da ima vrednost koja se ponavlja ali je podatak istog tipa kao u polju primarnog kljua.
7

Podaci mogu biti: Numeriki tip - (brojevi, valute, procenti...) Znakovni tip koji obuhvata velika i mala slova azbuke, cifre, specijalne znake sa tastature. Logiki tip obuhvata samo vrednosti tano i netano. Datum/vreme tip je podskup znakovnog tipa, a datum i vreme se unose u uvek precizno definisanom formatu. Memo tip je podskup znakovnog tipa i namenjen je za pisanje komentara (vee koliine teksta). Objekti - (slika, video, zvuk...) 8.1. Organizacija podataka u relacionoj BP Postoje sledei nivoi logikih jedinica podataka: To je najmanja logika jedinica podataka koja je okarakterisana nazivom i vrednou (kolona tabele). Vrednost polja je podatak. 2. Slog. To je skup polja koje se odnose na atribute istog entiteta (jedan red u tabeli). 3. Datoteka predstavlja skup slogova i moe biti i fizika i logika (tabela). 4. Baza podataka je skup meusobno povezanih logikih datoteka (povezanih tabela).
Primer.1 (Tabela.1)
polje

1. Polje.

slog
Entitet Svojstva Podatak Slog

Redni broj 1. 2. 3.

Ime i prezime Jovana Dimi Suza Jovi Dule Mati Osoba (Jovana Dimi)

Likovno 4 5 3

Istorija 5 5 4

Sociologija 4 2 4

Redni broj 1.

Ime i prezime Jovana Dimi 4

Likovno

Istorija 5

Socijologija 4

1.

Jovana Dimi

Baza podataka Cela Tabela broj 1. 8

8.2. Relacije u relacionim BP

Relaciona baza podataka se sastoji od vie tabela koje su meusobno povezane relacijama. Za povezovanje tabela koriste se odgovarajua polja u tabelama (polje primarkog kljua i polje sekundarnog kljua). Polje primarnog kljua je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost (vrednost ne moe da se ponavlja). Sve tabele koje ine bazu moraju da imaju polje primarnog kljua. Polje primarnog kljua je najee jedno polje tabele, a u retkim sliajevima moe biti kombinacija dva polja. Polje sekundarnog kljua moe da ima vrednost koja se ponavlja ali je podatak istog tipa kao u polju primarnog kljua. Podaci u polju primarnog i polju sekundarnog kljua moraju biti istog tipa (najee Numerikog tipa). Relacije (veze) izmeu tabela (entiteta) kod relacionih baza podataka mogu biti: 1:1 (jedan : jedan) to je veza kod koje je jedan slog primarne tabele povezan sa samo jednim slogom sekundarne tabele. 1:M (jedan : vie) jedan slog primarne tabele povezan je sa vie slogova sekundarne tabele. M:M (vie : vie) to je veza gde jedan entitet jednog skupa se pridruuje veem broju entiteta drugog skupa i obrnuto. 8.3. Primeri ema realacionih BP
Primer 1- Telefonski imenik: baza treba da sadri podatke o osobama i njihovim brojevima telefona. ponavljanje podataka

R. br. osobe
1 2 3 4 5 6 . .

Ime i prezime
Petar Petrovi Petar Petrovi Petar Petrovi Jovan Jovanovic Jovan Jovanovic Ivana Ivanovi

Adresa
Toplika 1235 Toplika 1235 Toplika 1235 Kosovska 25a Kosovska 25a Vuka Brankovia 123

Telefon
027/456-2 063/123 061/523 011/538 064/538 021/234..

Kod ovako kreirane baze podataka odreeni broj podataka se ponavlja vie puta. Kod relacionih BP treba smanjiti ponavljanje podataka (redudansu) na minimum, ili izbei ako je to mogue, pa predhodni primer nije dobar i treba ga popraviti. Da bi se smanjilo ponavljanje podataka, podatke traba rasporediti u dve povezane tabele. Prva tabela bi sadrala podatke o osobama a druga tabela o
9

brojevima telefona. Veza izmeu ovih tabela je 1:M (jedan prema vie), ostvaruje se ponavljanjem polja primarnog kljua (primarne tabele) u sekundarnoj tabeli (polje sekundarnog kljua):
Primarna tabela:

Polje primarnog kljua R. br. osobe

1 2 3 . .

Ime i prezime
Petar Petrovi Jovan Jovanovic Ivana Ivanovi

Adresa
Toplika 1235 Kosovska 25a Vuka Brankovia 123

Sekundarna tabela:

Polje primarnog kljua R. br. telefona

1 2 3 4 5 6 . .

Polje sekundarnog kljua Telefon

027/456-2 063/123 061/523 011/538 064/538 021/234..

Relacija 1:vie jedan slog primarne tabele povezan je sa vie slogova sekundarne tabele

R. br. osobe
1 1 1 2 2 3 . .

Veza ove dve tabele moe se predstaviti emom relacije na ovaj nain:
primarna tabela primarni klju sekundarni klju sekundarna tabela

10

Primer 2- kola1: baza treba da sadri podatke o uenicima i njihovim uspehu po razredima.

Primer 3- Fabrika: baza treba da sadri podatke o fabrikci, radnicima i proizvodima te fabrike.

Primer 4- Biblioteka: baza treba da sadri podatke o biblioteci, itaocima, knjigama i pozajmicama te biblioteke.

11

Primer 5- Bolnica: baza treba da sadri podatke o bolnici, lekarima, pacijentima i pregledima pacijenata te bolnice.

Primer 6- Aerodrom:

12

8.4. Objekti relacione BP u MS Access-u

TABELE (Tables) Tabela je osnovni tip objekta u bazi i predstavlja direktan (primarni) izvor podataka. U tabelama se, po osmiljenim principima i vezama, uvaju podatci kojima raspolae korisnik i one su prvi objekti koje treba kreirati. Podatci u tabeli su smeteni u polja (eng.Fields), a sva definisana polja ine slog (zapis, red, eng.Record). Kvalitet baze podataka lei u kvalitetnoj organizaciji podataka u tabelama baze, kao i njihovim dobrim vezama. UPITI (Queries) Upit je tip objekta za postavljanje pitanja o podatcima iz tabela (ili drugih upita), a u cilju njihovog auriranja kroz obrasce ili pregleda kroz izvetaje (na ekranu ili tampau), pa se mogu definisati kao posredni izvor podataka. Na primer, upiti mogu da daju informacije (odgovore na pitanja) kao to su koliko kupaca je iz Novog Sada, koja su njihova imena i brojevi telefona. Upiti se mogu koristiti za spajanje kolona iz vie (relacijama povezanih) tabela. Jedan upit bi mogao, na primer, da spoji tabele kupaca, porudbina, stavki porudbina i proizvoda da bi odgovorio na pitanje koji su kupci naruili koje proizvode i koja je vrednost njihovih porudbina. Upiti su, takoe, korisni prilikom izmene, brisanja, filtriranja, sortiranja ili unoenja velike koliine podataka u jednom prolazu. Svaki dalji rad u upravljanju bazom se zasniva na kreiranju objekata forme i izvetaja koji ne mogu bez upita ili tabela, pa se njihovo kreiranje moe znatno ubrzati samo pod uslovom da su izvori podataka (tabele i upiti) dobro kreirani. OBRASCI (Forms) Obrazac omoguava unos i prikazivanje podataka u prikladnom formatu koji lii na tampane obrasce u kojima treba popuniti prazna mesta. Obrasci mogu biti jednostavni ili prilino sloeni sa grafikom, linijama, mogunostima automatskog pretraivanja, koje unos podataka ine brzim i lakim. Obrasci mogu da sadre i druge obrasce (nazvane podobrasci, eng. subforms) to omoguuje istovremeni unos podataka u vie tabela. IZVETAJI (Reports) Izvetaj daje mogunosti pregleda i tampanja podataka. Kao i obrasci, izvetaji mogu da budu jednostavni, ali i veoma kompleksni. Primeri izvetaja su: spiskovi, hronoloki pregled poslovanja, nalepnice sa adresama, fakture i drugo. Izvetaji se za podatke obraaju tabelama, ali jo ee upitima, a njihov osnovni
13

zadatak je da te podatke predstave u obliku koji je lak za pregled, razumljiv i gde se mogu brzo uoiti greke. Na primer, izvetajem se moe dobiti prodaja po mestima , broj porudbina u nekom periodu i druge informacijekoje se koriste za donoenje vanih poslovnih odluka. MAKROI (Macros) Makro je objekat koji omoguava izvrenje niza komandi, a koristi se u sluajevima kada nekoliko komandi (odreenim redosledom) treba pozvati na vie mesta u MS Access aplikaciji (uglavnom iz forme). Kada se pokrene makro, Access izvrava sve naredbe makroa u redosledu u kom su akcije navedene. Bez pisanja programskog koda, mogu se definisati makroi koji automatski otvaraju obrasce za bazu podataka, tampaju nalepnice sa adresama, obrauju porudbine i drugo. MODULI (Moduls) Omoguavaju programiranu kontrolu operacija koje se ne mogu kontrolisati preko makroa. Tako se moe napraviti aplikacija baze podataka sa sopstvenim menijima, linijama alata i ostalim osobinama. Pitanja za test:
1. ta je entitet? 2. ta je podatak? 3. ta je informacija? 4. ta je informacioni sistem? 5. Komponente informacionog sistem? 6. ta ini sistem baza podataka? 7. ta je baza podataka? 8. ta je sistem za upravljanje bazom podataka? 9. Hijerarhijski tip BP? 10. Mreni tip BP? 11. Objektni tip BP? 12. ta su relacione BP? 13. Polje primarnog i polje sekundarnog kljua? 14. Tipovi podataka u relacionim BP? 15. Organizacija podataka u relacionoj BP (polje, slog, datoteka, baza)? 16. Tipovi relacija u relacionim BP? 17. Nabroji objekte relacione BP u MS Access-u? 18. ta su upiti? 19. ta su izvetaji? 20. ta su makroi?

14