1

septembar / rujan

9/2012

BHSC
Inicijativa za REKOM

IMPRESSUM !Glas je publikacija Incijative za REKOM koja izlazi jednom meseno. Svi brojevi dostupni su na veb sajtu ZaREKOM.org. Vesti o Incijativi za REKOM se mogu pratiti i na Facebook profilu: http://www.facebook.com/ZaREKOM. PerKOMRA.ForRECOM, kao i na Twitteru: @ZaREKOMPerKOMRA Kontakt: email: regional@zarekom.org; Tel: +381 (0)11 3349 766; Fax: +381 (0)11 3232 460; Mob: +381 (0)63 393 048 ISBN 978-86-7932-048-3 Inicijativa za REKOM

SADRAJ UVODNIK !Daliborka Uljarevi: REKOM za budunost..................2 AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u !Koalicija za REKOM poziva na prekid utnje o tajnim grobnicama i sudbini nestalih..................4 !Adriatik Kelmendi novi zagovara za osnivanje REKOM-a..................5 AKTUELNO !Nataa Kandi: Pristup eksperata UNDP-a prema kazivanju istine ima ozbiljne nedostatke..................6 !Zajednike manifestacije u tri drave regiona..................12 TRANZICIONA PRAVDA U REGIONU !FHP Kosovo: Sluaj Kleka - Pobedila zakonitost ali ne i pravda..................15 !FHP: Prvostepena presuda za ratne zloine u Lovasu je rezultat profesionalnog rada sudskog vea..................18 TRAZICIONA PRAVDA U SVETU !Presuda za reparacije rtvama Lubanginog reima..................21 INTERVJU !Mirsad Tokaa: injenicama se borimo protiv kulture negiranja..................22 GLAS RTAVA !Svedoenje: Sudbin Musi..................25 1

Evropska komisija. Ovaj dokument je izdat uz finansijsku podrku Evropske unije. Sadraj ovog dokumenta iskljuiva je odgovornost Fonda za humanitarno pravo i ne moe se ni pod kojim okolnostima smatrati da odraava stav Evropske unije. Europska komisija. Ovaj dokument je izdat uz financijsku podrku Europske unije. Sadraj ovog dokumenta iskljuiva je odgovornost Fonda za humanitarno pravo i ne moe se ni pod kojim okolnostima smatrati da odraava stav Europske unije. Inicijativa za REKOM

UVODNIK

za
2

!REKOM
budunost
Daliborka Uljarevi Photo: Vijesti Suoavanje sa prolou je klju razvoja funkcionalne demokratije u dravama zapadnog Balkana, odnosno jedini nain da se djelotvorno suoimo sa sopstvenom budunou. Sistem socijalistike Jugoslavije je integriui sve i svata u ideologiju partije, lika i djela voe (ne)svjesno doprinio da istina o II svjetskom ratu bude segmentirana i nedostupna za naune, pa i pravosudne organe. Posljedice toga bile su brutalne. Jugoslavija se rastavljala na dijelove gutajui rtve koje je teko ko mogao da zamisli i samo par godina prije poetka oruanih sukoba. Broj onih koji su izgubili ivote je vei od broja stanovnika nekadanjeg Titograda, glavnog grada tadanje SR Crne Gore, a milioni graana i graanki su i dalje oko nas sa bolnim oiljcima na dui i tijelu. Devedesete e ostati upamene po zlu nacionalistikog divljanja, zloupotrijebljenog od strane politiko-kriminalnih struktura koje su ratno stradanje pretvorile u svoje karijere i finansijsku mo. Ratni vihor je donio ivopisne politike, poslovne i kriminalne elite, koje isprepletane u svojim interesima kohabitiraju i danas u svim naim drutvima. Evropske integracije e donekle osvjetliti mrani balkanski sokak i politiari e osjetiti da nema vie prostora za ignorisanje ove vane teme, odnosno da nuno moraju saraivati, ako misle da ostanu u igri koja je njihovo ivotno opredjeljenje. Ovo je, donekle, popravilo situaciju, ali problemi su i dalje tu. Prije svega, politiari jo nevoljno i najee nedovoljno iskreno priaju o suoavanju sa prolou. Jo tee pokazuju dosljednost, odlunost i spremnost da preuzmu konkretne obaveze kojima e doprinijeti uspostavljanju regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i drugim tekim krenjima ljudskih prava na podruju bive Jugoslavije od 1991. do 2001. godine (REKOM). Njihove politike karijere u mnogome zavise od karaktera ovog suoavanja, nebitno da li ih neko (in)direktno moe optuiti za (sa)uesnitvo u strahotama devedesetih. Brazda nacionalizma je i dalje duboka, a tendencija uspostavljanja selektivne istine i pravde
Inicijativa za REKOM

jaka. Tim prije nam je neophodan sveobuhvatan istorijski zapis o zloinima koji su poinjeni, o ulozi nacionalnih elita, institucija i pojedinaca u ovim traginim dogaajima, to REKOM nudi. Ksenofobini nacionalizam i potreba da se genocid nazove stranim zloinom je zapravo ogledalo toga koliko smo daleko od saosjeanja za rtve, koliko ne poznajemo injenice i koliko se i zloini i rtve kontinuirano zloupotrebljavaju. Da bi se suoili sa istinom, moramo nauiti da se suoavamo sa samima sobom, na linoj i drutvenoj ravni. Pojedinac to moe raditi na razne naine, a drutvo primarno kroz sudske postupke za poinjene zloine, obrazovanje, izgradnju kulture ljudskih prava i tolerancije. Bitno je da svi izaemo pred sud, u razliitim kapacitetima, kao i da suenja budu javna. Svi moramo imati ansu da svojim oima gledamo i sudimo koliko smo kao pojedinci i kao drutvo sposobni da se suoimo sa zloinima poinjenim nad nedunim ljudima. Da shvatimo da je rtva mogao i moe biti bilo ko od nas. Javni interes je da svaki zloin dobije svog izvrioca osuenog po slovu zakona za to to je uradio i da se uje glas rtve. Da se isto ne ponovi. Inicijativa za REKOM pokrenula je nezaustavljive drutveno-politike procese. Suenje za deportaciju u Crnoj Gori su pratili brojni mediji, iz njega je proizalo sijaset kontraverzi, od optunice do presude sve se pretvorilo u farsu. Od buke gomile pravovjernih otvarale su se nove rane rtvama, a slabani glasovi da se suenje uprilii za javnost, na nain to e biti prenoeno preko javnog servisa, nijesu se uli. Zato se moramo zalagati da se suenja za ratne zloine poinjene na teritoriji Crne Gore ili u ime Crne Gore (ali i svih drugih drava u regionu) izvedu do kraja, gdje je potrebno obnove i sva budu prenoena na javnom servisu kako bi i na taj nain dobili mogunost direktnog suoavanja sa prolou i sa djeliem patnji rtvi. REKOM u ovim i slinim naporima mnogo moe pomoi i ve je i sama Inicijativa za REKOM pokrenula nezaustavljive drutveno-politike procese. Zato je vano da REKOM postane i naa bliska budunost, a da mi svi pojedinano doprinesemo da nai politiari donesu pravu odluku i uine naredni korak. Daliborka Uljarevi Autorka je izvrna direktorka Centra za graansko obrazovanje i lanica Koordinacijskog vijea Inicijative za REKOM

Inicijativa za REKOM

AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u

!Koalicija za REKOM
i sudbini nestalih

poziva na prekid

utnje o tajnim grobnicama

Povodom Meunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva vlade iz post-jugoslovenskih zemalja da prekinu utnju o tajnim grobnicama, jer ona najvie doprinosi odranju javne kulture utnje o tome ta se dogodilo u prolosti. 4 Koalicija upozorava da nepostojanje tela rtava ima poguban uinak na stvaranje koherentne kulture seanja na rtve. Kada nema fizikog prisustva mrtvih, posmrtnih ostataka, sahrane, tradicionalnih posmrtnih obreda i grobnih mesta, kako pamtiti mrtve? Nepostojanje tela uskrauje porodicama i drutvu fiziki simbol seanja na rtve. To je onda kamen temeljac za odranje javne kulture utnje o tekom nasleu prolosti, odgovornosti i pravdi za rtve. Zbog toga, Koalicija za REKOM zahteva da prioritet u regionalnoj saradnji budu obelodanjivanje lokacija masovnih grobnica, ekshumacije, identifikacije i predavanje posmrtnih ostataka porodicama rtava. injenice Prema podacima Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), tokom ratova na prostoru SFRJ nestalo je 34.883 osoba. Jo uvek se traga za posmrtnim ostacima 12.656 osoba koje se vode kao nestale. Za 1.762 nestalih poznati su podaci o lokaciji grobnice, dok je sudbina 10.894 osoba i dalje nepoznata. U Bosni i Hercegovini 8.603 osobe se i dalje vode kao nestale.1 Republika Hrvatska jo uvek traga za 2.282 osobe, nestale u periodu 19911995. godine.2 Ukupan broj nestalih Koalicija za REKOM poziva vlade iz post-jugoslovenskih zemalja da prekinu utnju o tajnim grobnicama.

1 Od tog broja, prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, 96 osoba su dravljani Srbije, a prema podacima FHP-a 131 osoba su dravljani Srbije i Crne Gore. 2 Prema podacima FHP-a, 66 osoba su u vreme nestanka bili dravljani Srbije i Crne Gore.
Inicijativa za REKOM

tokom sukoba na Kosovu je 1.771, prema MKCK, odnosno 1.842 prema podacima Fonda za humanitarno pravo. Podaci FHP-a pokazuju da je meu nestalima Albanaca 1.326, a nestalih Srba, Roma i pripadnika drugih ne-albanskih etnikih zajednica 516. Saoptenje Koalicije za REKOM, 30.08.2012.

!Adriatik Kelmendi

novi

zagovara
REKOM-a

za osnivanje
5 Adriatik Kelmendi Photo: lina arhiva Glavni i odgovorni urednik privatne televizije Kohavision na Kosovu, Adriatik Kelmendi (1978), novi je lan Regionalnog tima zagovaraa za osnivanje REKOM-a. Kelmendi je na Kosovu i veoma poznato TV lice, budui da je voditelj najuticajnije politike TV emisije, Rubikon. Bio je na poziciji urednika vesti u Kohi Ditore, najitanijim novinama na Kosovu, a u periodu 1998-2004. radio je i kao dopisnik brojnih regionalnih i meunarodnih medija. Osim karijere u medijima, Kelmendi se u Pritini bavi i akademskim radom: predaje na Fakultetu za masovne komunikacije pri AAB Riinvest University (TV novinarstvo i medijsku praksu), a predavao je i na Fakultetu za novinarstvo Faik Konica. Diplomirao je novinarstvo na Univerzitetu u Pritini, a master studije iz masovnih medija i komunikacije zavrio je na Goldsmiths University u Londonu, Velika Britanija. Dobitnik je brojnih nagrada, meu kojima su i nagrada za novinara godine na Kosovu, koju dodeljuje Asocijacija profesionalnih novinara Kosova, i nagrade The DuPont Columbia Gold Baton Award u SAD.
Inicijativa za REKOM

AKTUELNO

!Pristup
eksperata
nedostatke

UNDP-a prema kazivanju istine ima ozbiljne

U junu 2012. godine, Ministarstvo pravde i Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH objavili su radni tekst Strategija tranzicijske pravde u BiH, 2012-2016 (u daljem tekstu Strategija), a UNDP pratei dokument, izvetaj Pogled u prolost kao put prema budunosti: promoviranje dijaloga u BiH kroz traenje istine - stanje i perspektive (u daljem tekstu Izvetaj). Strategija je sveobuhvatan dokumenat u pogledu ocene procesa suoavanja s prolou u BiH, dragocena studija za dravne institucije, nevladine organizacije za ljudska prava, istoriare i istraivae tranzicione pravde. Predlozi reenja u oblasti reparacija, memorijala i institucionalnih reformi usklaeni su sa potrebama i usmereni na menjanje negativne prakse. Dravne institucije su dobile jasne obaveze i zadatke. Finansijska konstrukcija za uspostavljanje tranzicijske pravde u BiH, najblae reeno, ne korespondira sa mogunostima BiH, i nije napravljena na proceni spremnosti i mogunosti meunarodnih donatora da pomognu BiH vie nego drugim tranzicijskim drutvima u svetu. Sa ovom Strategijom, iji sastavni deo ini i Dravna strategija za rad na predmetima ratnih zloina3, BiH je napravila veliki politiki pomak u suoavanju s prolou. Regionalni aspekt je zaobien u Strategiji, dok je u izvetaju UNDP-a spomenut u delu o moguim nainima ukljuivanja u postojee inicijative za otkrivanje i kazivanje istine u BiH, i potpuno odbaen u predlogu instrumenta za traenje istine u BiH. Autori izvetaja UNDP-a hipotetiki razmatraju etiri naina ukljuivanja regionalne dimenzije u inicijative za kazivanje istine u BiH: prvo, kao poseban segment u kojem e se sukob u BiH smestiti u iri istorijski i geografski kontekst; drugo, preko partnerstva sa slinim inicijativama u Srbiji i Hrvatskoj (saradnja FHP, IDC i Documente); tree, kao razvijanje regionalne inicijative za kazivanje istine (zbog regionalnog karaktera sukoba), i etvrti nain nalaze u ukljuivanju inicijativa iz BiH u reciprone odnose sa drugim inicijativama koje streme ka utvrivanju celovitije istine o tome ta se desilo tokom sukoba, kao npr. Inicijativa REKOM.
3 Parlament BiH je usvojio Strategiju rada na predmetima ratnih zloina krajem decembra 2008.
Inicijativa za REKOM

Ipak, autori zakljuuju da u ovom trenutku nije dobro osnivati bilo kakvu zvaninu komisiju za istinu, te predlau osnivanje dravnog Foruma za traenje istine [u BiH], koji, kako smatraju autori, moe da prevazie ogranienja koja bi bi bilo kakva komisija za istinu verovatno imala. Forum treba da ima primarnu odgovornost za razvijanje i promociju dijaloga o prolosti, posebno u vezi sa protivrenim verzijama dogaaja ili rezultatima traenja istine koji se ne podudaraju. U njegovoj nadlenosti bi bilo da jaa kazivanje istine odozdo na gore. Meu razlozima zbog kojih predlau Forum umesto Komisije za istinu, autori, na prvom mestu, navode ispolitizovanost i podeljenost udruenja rtava. Pozivaju se na sagovornike koji ukazuju da su udruenja rtava duboko ispolitizovana i podeljena, etniki i politiki, da su posveena politikim zahtevima svoje etnike i politike zajednice za tumaenje prolosti, umesto da ih patnja i nepravda povezuju. Autori smatraju da bi zvanina Komisija produbila etnike i politike podele. Zatim, istiu da vostva udruenja ne govore u ime rtava, da se lako uvlae u politiku etnikih podela. Pozivaju se na sagovornika koji kae: Ne moemo biti previe naivni, prie koje priaju rtve mogu biti drugi nain ratovanja To moe predstavljati organizirani revizionizam drugim sredstvima. Meu ostalim razlozima navode i rizik da zvanina komisija dodatno uvrsti uvreene narative, podupirui perspektivu prema kojoj jedna verzija istine o prolosti mora da prevlada. U tom sluaju komisija bi uutkala dijalog o prolosti, smatraju autori. Zadrau se na preispitivanju pomenutih razloga, s obzirom da ostala etiri, koje autori navode, pripadaju vie tehnikim a manje sutinskim pitanjima. Slika vostva udruenja rtava, koju daju autori izvetaja, nije netana kada su u pitanju neka od velikih, koje finansiraju dravne institucije ili odreene politike partije, i to ne samo u BiH, nego i u ostalim post-jugoslovenskim zemljama. Meutim, za razliku od autora izvetaja, ja duboko verujem da zvanina komisija za istinu, nacionalna, i daleko vie regionalna, moe uticati na smanjenje a ne na poveanje etnikih i politikih podela meu udruenjima rtava. Glas rtava, pred zvaninom komisijom, vie nego pred sudom, ima potencijal da smanji neprijateljstvo meu etnikim udruenjima rtava i da podstakne saoseanje i solidarnost prema drugima. U prilog tome, izmeu drugih iskustava, govore osam sesija Glasa rtava koje je organizovala Koalicija za REKOM tokom etvorogodinjeg regionalnog konsultativnog procesa. Sluanje ispovesti rtava razliite nacionalnosti je trajalo i due od tri sata, bez prekida. Simboliku mo javnog svedoenja vrlo je precizno opisala aktivna lanica udruenja srpskih rtava sa Kosova, obraajui se lanovima Koalicije za REKOM4: Hvala vam, nauila sam da sluam i saoseam sa drugima. U regionalnom okruenju, humanizacija drugih civilizacijski postaje prioritet u odnosima u susedstvu, deo evropskih integracija i put prema budunosti. Nasuprot tome, direktno sueljavanje razliitih tumaenja dogaaja iz prolosti, kako autori vide sutinu Foruma za istinu, moe da ugrozi dobre rezultate postojeih civilnih inicijativa i da vrati proces unazad. Bojim se
4 Konsultativni sastanak sa udruenjima rtava, Beograd, 25. april 2009.
Inicijativa za REKOM

da bi davanje prostora razliitim verzijama istine o Srebrenici moglo da ugrozi, ne samo suenja optuenima za genocid, nego uopte domaa suenja za ratne zloine. Pozivanjem na sagovornika koji u linim ispovestima rtava prepoznaje opasnost od revizionizma istorije i prolosti autori izvetaja su izneli ozbiljnu sumnju u pogledu uloge rtava u procesu kazivanja istine. Potpuno se slaem da vostva udruenja rtava ne treba poistovetiti sa rtvama. Zalaem se da nevladine organizacije i ira kritika javnost otvoreno ukazuju na zloupotrebe udruenja, koje su najvidljivije kada politike partije ili dravne institucije organizuju njihova vostva da javno tumae istoriju i prolost iz ugla rtava. Meutim, stav eksperata UNDP-a prema rtvama je neprihvatljiv u moralnom, politikom i istorijskom smislu. Zaboravili su da nam je Haki tribunal ostavio [ostavie] naslee injenica i zakljuaka, koje spreava svaki pokuaj istorijskog revizionizma, koji, naravno, uvek iniciraju dravni akteri. rtve imaju pravo na svoje line istine i oseanja u pogledu nepravde i nasilja koje su doivele, osim u sudu, koji ih poziva da odgovore na pitanja koja se tiu odgovornosti optuenih, a ne da svedoe o svojim patnjama i oseanjima. Druga moja ozbiljna primedba odnosi se na stav autora izvetaja da bi zvanina komisija [na nivou BiH] mogla da se opredeli za jednu verziju istine, ime bi uutkala dijalog o prolosti. Prema mom miljenju, nema argumenata koji podravaju stav eksperata UNDP-a. Komisija na nivou BiH [kao i Regionalna komisija] pola bi u svom radu od injenica na kojima se temelje presude Hakog tribunala i domaih sudova, ali bi istraila i stotine sluajeva ratnih zloina koji nisu procesuirani, a mogue je i da ustanovi nove injenice u odnosu na presuene predmete. Zapis o svim zloinima i svim rtvama ima potencijal da priblii rtve iz razliitih etnikih zajednica, jer obezbeuje seanje na sve rtve, to je vea drutvena potreba nego jedna istina. Najmanje rizika od jedne istine nosi inicijativa koja ima regionalnu dimenziju. Regionalni karakter REKOM-a, s glasovima iz svih delova nekadanje SFRJ, je najjaa garancija za izgradnju injeninog zapisa o prolosti, koji potuje pravo rtava na njihove line istine. U vezi sa predlogom inicijative za kazivanje istine u BiH, imam u vidu i injenicu da dva lana Ekspertne radne grupe za izradu Strategije tranzicijske pravde iz nevladinih organizacija, od osnivanje te radne grupe, u januaru 2010. godine, javno istupaju protiv osnivanja Regionalne komisije za kazivanje istine (REKOM). Ta okolnost namee pitanje da li je Ekspertna grupa bila objektivna u sagledavanju drutvenih potreba u pogledu i inicijativa za kazivanje istine. Dobra vest je i da je Vlada Kosova formirala Radnu grupu za izradu Strategije tranzicione pravde na Kosovu.5 I ona, kao i Strategija tranzicione pravde u BiH ima strogo nacionalnu dimenziju. Zbog toga, konsultativni proces, predvien pomenutom Odlukom, vidim kao priliku da se argumentovano razgovara o instrumentima koji mogu dati dobre rezultate na
5 Republika Kosovo, Vlada, zasedanje od 4. juna 2012.
Inicijativa za REKOM

nacionalnom nivou i o instrumentima koji imaju jau snagu u regionalnom kontekstu.Pritom, treba imati u vidu da je veina srpskih, romskih i crnogorskih rtava van Kosova, to upuuje na oprez u izgradnji nacionalnih inicijativa za kazivanje istina. Takoe, notorna je injenica da je rat u BiH bio regionalnog karaktera, to je potvreno u niz presuda Hakog tribunala, te sadrano u optem narativu o odgovornosti za poinjene ratne zloine. U Srbiji i na Kosovu, nacionalne inicijative za kazivanje istine mogu imati nepremostive tekoe u bavljenju drugima. Utoliko bi regionalni okvir post-ratnog dijaloga o prolosti i pomirenju bio primeren svim dravama koje su na bilo koji nain bile ukljuene u ratove na podruju nekadanje SFRJ 1992-1999. Nataa Kandi Autorka je izvrna direktorka Fonda za humanitarno pravo i lanica regionalnog tima zagovaraa za osnivanje REKOM-a

!Struktura strategije tranzicijske

pravde u Bosni

i Hercegovini

Ministarstvo pravde BiH i Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH, uz podrku UNDPa, pripremili su Radni dokument strategije tranzicijske pravde u BiH, koji je 19. juna ove godine predstavljen javnosti, i sada se nalazi u fazi javne rasprave. Strategiju je izradila ekspertska radna grupa koju je imenovalo Vijee ministara BiH. Naredni korak je rasprava u Parlamentu BiH. U Radnom dokumentu strategije tranzicijske pravde se navodi da je vizija strategije tranzicijske pravde da u svim segmentima drutva uspostavi otvoren, funkcionalan i produktivan dijalog o prolosti BiH, s ciljem spreavanja buduih manipulacija, postizanja satisfakcije za rtve i uspostave efikasnih, profesionalnih, reprezentativnih i kredibilnih javnih institucija.
Inicijativa za REKOM

Strategija je strukturirana u tri osnovne cjeline: 1) Utvrivanje injenica i kazivanje istine, 2) Reparacije i memorijali, i 3) Institucionalne reforme. Izostavljen je etvrti mehanizam tranzicijske pravde suenja za ratne zloine, kojima se u BiH bavi Dravna strategija za procesuiranje predmeta ratnih zloina. U oblasti Utvrivanje injenica i kazivanje istine definira se vizija, da svi vansudski mehanizmi iz ove oblasti u zemlji djeluju kao integrirani sistem, tako da ine platformu za javni dijalog o deavanjima iz prolosti s ciljem odavanja poasti rtvama, spreavanja kulture poricanja i jaanja povjerenja meu graanima. Prvi strateki cilj ovog mehanizma predvia jaanje vansudskih mehanizama i inicijativa civilnog drutva, i to: - unapreenjem procesa traenja nestalih osoba; - razvijanjem sistema prikupljanja podataka o svim rtvama tekih krenja ljudskih prava i humanitarnog prava; - osnaivanjem postojeih i pruanjem podrke novim inicijativama civilnog drutva koje se bave utvrivanjem injenica i kazivanjem istine. 10 Drugi strateki cilj predvia uspostavljanje institucionalnog mehanizma za utvrivanje injenica i kazivanje istine o krenjima ljudskih prava u periodu od 1992. do 1995. godine, koji e biti komplementaran s ve postojeim sudskim i vansudskim mehanizmima. U tom cilju treba: - usvojiti pravni okvir za formiranje novog institucionalnog mehanizma; i - osigurati podrku javnosti za uspostavljanje i rad tog mehanizma. U oblasti Reparacije i memorijali vizija je da se osigura pravo na reparacije i ouva kolektivno sjeanje na dogaaje iz perioda 1992.1995, da bi se prevazile posljedice tekih krenja ljudskih prava i meunarodnog humanitarnog prava, vratilo dostojanstvo rtvama i osigurala njihova resocijalizacija. Strategija ima najvei akcent upravo na ovom mehanizmu, i on je detaljno razvijen. Sadri tri cjeline: obeteenja, rehabilitacija, memorijali. Svaka cjelina ima poseban strateki cilj, i potciljeve. Obeteenja postavljaju za cilj osiguranje potpune zatite prava na obeteenje svih rtava, i to: - unapreenjem postojeeg sistema za osiguranje prava na obeteenje; i - uspostavljanjem koherentnog sistema podataka svih korisnika prava, bez obzira na novanu naknadu i vrstu obeteenja. Rehabilitacija definira plan za unapreenje mehanizama rehabilitacije s ciljem prevazilaenja posljedica rata, i to: Radni dokument strategije - unapreenjem institucionalnih standarda za pruanje adekvatne psihosocijalne zatite rtvama rata; tranzicijske pravde u BiH predstavljen je javnosti 19. - unapreenjem mehanizama zapoljavanja i samozapoljavanja rtava juna ove godine.
Inicijativa za REKOM

rata i osoba sa invaliditetom; i - osiguravanjem sistemskog pristupa ukljuivanju rtava rata i osoba sa invaliditetom u razliite vidove kreativnih i sportskih aktivnosti kao specifinih vidova rehabilitacije. Memorijali predviaju izradu spomen-obiljeja i pokretanje dijaloga o prolosti da bi se izgradilo i ouvalo kolektivno sjeanje i pokrenuo dijalog o prolosti, ne bi li se sprijeilo ponavljanje zloina. Taj cilj moe se ostvariti: - ustanovljavanjem standarda i kriterija za podizanje memorijala i odravanje komemorativnih sveanosti; i - pokretanjem dijaloga o prolosti adekvatnom memorijalizacijom i komemorijalizacijom, ne bi li se izgradila kultura sjeanja. U oblasti Institucionalne reforme definirana je vizija unapreenja profesionalnosti, reprezentativnosti i kredibilnosti javnih institucija u kontekstu njihovog razvijanja u garante potivanja najviih standarda ljudskih prava. Prvi strateki cilj ove oblasti je uspostavljanje pravnog okvira za sprovoenje kontinuirane provjere zaposlenih u javnim institucijama na svim nivoima vlasti, i osiguranje djelovanja javnih institucija u skladu s principima profesionalnosti, transparentnosti i pune odgovornosti. To se, po planu Strategije, moe postii: - donoenjem zakona za sprovoenje provjere u javnim institucijama i unapreenjem postojeih zakona iz te oblasti; i - unapreenjem unutranjih i vanjskih kontrolnih mehanizama funkcioniranja javnih institucija i sprovoenjem procesa provjere. Drugi strateki cilj ove oblasti je podizanje nivoa informiranosti i razumijevanja graana i institucija o znaaju procesa tranzicijske pravde i institucionalnih reformi u postkonfliktnim drutvima, kao i o radu samih institucija. To treba postii: - razvijanjem mehanizma informiranosti i razumijevanja graana i institucija; i - unapreenjem postojeih programa edukacije zaposlenika u institucijama koje e biti obuhvaene procesom provjere u cilju podizanja njihovih strunih kapaciteta, senzibilnosti prema ranjivim grupama graana, i osiguranjem uvaavanja najviih standarda potivanja ljudskih prava u postupanju zaposlenika. Prijedlog nacionalne strategije za tranzicijsku pravdu predstavljen je javnosti zajedno s prateim izvjetajem Pogled u prolost kao put prema budunosti: Promoviranje dijaloga u BiH kroz traenje istine stanje i perspektive, koji su pripremili eksperti UNDP-a. Izvjetaj nudi pregled teorijskih pristupa kazivanju istine, i razmatra mogunosti primjene odreenih modela na Bosnu i Hercegovinu. Autori izvjetaja Graeme Simpson, Edin Hodi i Louis Bickford kao adekvatan model za BiH predlau osnivanje Foruma za traenje istine, koji bi imao nacionalni karakter (vidjeti analizu Natae Kandi).
Inicijativa za REKOM

11

Obeleavanje Dana nestalih lica

!Zajednike manifestacije

u tri drave

regiona

Povodom Meunarodnog dana nestalih osoba saoptenje je izdao i Amnesty International (AI), koji je apelovao na vlasti na Zapadnom Balkanu da istrae sluajeve nestalih.

12

Meunarodni dan nestalih lica, koji se irom sveta obeleava svakog 30. avgusta, u regionu bive Jugoslavije obeleen je po prvi put istovremenim centralnim manifestacijama koje su odrane u Beogradu, Mostaru i Vinkovcima, u organizaciji Regionalne koordinacije udruenja porodica nestalih i uz podrku Meunarodne komisije za nestale osobe (ICMP). U Srbiji, Hrvatskoj i BiH Dan nestalih je obeleen pod zajednikim sloganom Nestanak nije zaborav! Pronaimo nae najmilije, a ista poruka je ispisana i na zajednikoj spomen karti i uz otvoreno pismo ove Koalicije upuena meunarodnim institucijama, EU i izvrnim organima zemalja regiona. Porodice nestalih su u otvorenom pismu zatraile od Evropske unije da uslovi prijem zemalja regiona razmenom informacija i dokumentacije o nestalima, sprovoenjem ekshumacija i identifikacijom svih posmrtnih ostataka. Takoe, porodice zahtevaju da meunarodna zajednica izvri finansijski i politiki pritisak na sve drave regiona dok se proces traenja nestalih ne zavri. Koalicija udruenja porodica nestalih, koja okuplja udruenja iz svih zemalja regiona, zatraila je i od izvrnih vlasti i politikih partija svih zemalja da sprovode zakone, sporazume i strategiju za reavanje pitanja nestalih i prihvate Deklaraciju o nestalim osobama. Na centralnoj manifestaciji u BiH koja je odrana u Mostaru, generalna direktorka Meunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) Kathryne Bomberger je podsetila da je na podruju BiH nestalo oko 30.000 osoba, od ega je do danas pronaeno i identifikovano preko 70 posto lica, to se prema svetskim standardima smatra veoma uspenim. Ona je rekla da je klju uspeha u procesu pronalaska i identifikacije nestalih osoba angaovanje civilnog drutva, pre svega lanova porodica nestalih. Pomonica ministra za ljudska prava i izbeglice Saliha uderija pozvala je lanove porodica nestalih da istraju u svojim nastojanjima. Na dananji dan ne moemo vam ponuditi nikakve nove odgovore niti informacije koje e onima koji do sada nisu pronali svoje najmilije, olakati dananji, sutranji i svaki drugi dan. Ostaje nada da e ovi mladi ljudi, kojih ima poprilian broj, nauiti lekciju iz nae prolosti i da e sve ono to smo u ovih dvadeset godina istrajno radili rezultirati time da to manji broj
Inicijativa za REKOM

osoba ostane nepronaen, rekla je uderija na ovom skupu. Predstavnici udruenja i porodica nestalih iz BiH i regiona su se nakon programa na panskom trgu u Mostaru uputili u etnju mira do Starog mosta. Na skupu u Beogradu, Koordinacija srpskih udruenja porodica nestalih lica sa prostora bive Jugoslavije apelovala je na vlade zemalja u regionu da uine sve u cilju pronalaenja nestalih i procesuiranja zloinaca. U ime svih njih i nas njihovih porodica, istine i pravde apelujemo po ko zna koji put na sve nadlene, domae i meunarodne institucije koji mogu da pomognu u cilju pronalaenja naih najmilijih i ostvarivanju prava njihovih porodica, jer pitanje nestalih je pre svega civilizacijsko i humanitarno pitanje i u tom ga kontekstu treba i reavati, rekla je tom prilikom predsednica Koordinacije Nataa epanovi. Dragan Pjeva je istom prilikom podsetio prisutne na Inicijativu REKOM, koja je, kako je rekao, pokrenuta da bi se utvrdile injenice i okolnosti o stradanjima tokom 90-tih, istakavi da je utvrivanje sudbine nestalih lica jedan od najvanijih ciljeva. Centralna manifestacija u Hrvatskoj je odrana u Vinkovcima, a od dravnih funkcionera prisustvovali su joj Ivan Gruji, ef Uprave za zatoene i nestale, i ministar branitelja Predrag Mati. Ljiljana Alvir, predsednica Saveza udrugaobitelji zatoenih i nestalih hrvatskih branitelja, rekla je na skupu da je politika [...] glavni razlog zato sudbina nestalih jo nije razrijeena,politika deklarativno iskazuje dobru volju, no rjeavanje problema nestalihstalno opstruira, i dodala da je Srbijanebrojeno puta opstruirala rjeavanje pitanja nestalih, iako su u Srbijiodgovori gdje su nestali. Imena nestalih lica sa Kosova Photo: RFE

13

Inicijativa za REKOM

Organizacija Veritas saoptila je istog dana da u Hrvatskoj ima 516 registrovanih grobnih mesta koja jo nisu ekshumirana. Prema njihovim podacima, na podruju Zadra ima 59 grobnih mesta na gradskom groblju, a na lokaciji Donje Selite kod Gline (Banija) najmanje 80, u kojima bi se moglo nai i vie od 200 srpskih rtava. Meunarodni dan nestalih obeleen je i u Pritini, gde su porodice stotina kosovskih Albanaca nakon sedam i po godina skinule fotografije svojih nestalih koje su bile okaene na ogradu ispred kosovskog parlamenta. Kako je najavljeno, na tom mestu e biti podignut Memorijalni centar za nestale. Sa puno bola uklanjamo fotografije naih voljenih, uz nadu da e se one postaviti na nekom drugom boljem mestu. elimo otvoriti vrata domaim i stranim institucijama da trae 1770 graana, meu kojima je i Albion, moj sin jedinac. Postaviemo fotografije na nekom drugom mestu, gde e se dostojanstveno tretirati. Proklete da su domae i strane institucije koje ne vre nimalo pritiska jer oni ne zasluuju da su na srpskoj zemlji, ve zasluuju da su na kosovskoj, poruila je predstavnica porodica nestalih Nesrete Kumnova. Udruenje porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije obeleilo je Meunarodni dan nestalih protestom u Graanici, sa kojeg je zatrailo rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i nestalih Srba sa prostora Kosova i Metohije. Meunarodni dan nestalih obeleen je i u Crnoj Gori. Crveni krst Crne Gore podsetio je u saoptenju da porodice imaju pravo da saznaju sudbinu svojih najbliih a da je u Crnoj Gori danas 66 sluajeva nestalih za kojima se i dalje traga. Povodom Meunarodnog dana nestalih osoba saoptenje je izdao i Amnesty International (AI), koji je apelovao na vlasti na Zapadnom Balkanu da istrae sluajeve nestalih. Vlade moraju da obezbede da sve rtve i njihove porodice imaju pristup pravdi i dobiju, bez daljeg odlaganja, odgovarajuu i efektivnu odtetu za pretrpljenu tetu, reeno je u saoptenju AI. Ova organizacija podsetila je da ima nestalih i u Makedoniji, i da tamonje vlasti nisu uspele efikasno da istrae sluajeve est Albanaca za iji nestanak se veruje da su odgovorni pripadnici makedonskog Ministarstva unutranjih poslova. U Novom Sadu, Vojvoanski graanski centar je povodom Dana nestalih organizovao tribinu Odgovornost (ne) nestaje, a sa ciljem podrke Inicijativi za formiranje Regionalne komisije za rtve (REKOM). lanica Udruenja porodica poginulih i nestalih za vreme Oluje iz Hrvatske Nada Bodiroga izjavila je da se uzda u REKOM kako bi pronala svoje roditelje koji su nestali tokom akcije Oluja u selu Klin na Kordunu u Hrvatskoj. Od 1995. godine do danas, ja stiem utisak da odgovorni ele da zatakaju celu priu o nestalim osobama, rekla je Bodiroga i ocenila da bi formiranjem REKOM-a rtvama konano bilo vraeno dostojanstvo. Ne elim osvetu nikome, ali ne elim ni da se to zaboravi. Volela bih da doivim da pronaem ostatke mojih roditelja i da ih sahranim dostojanstveno. Da se zna da su moji roditelji nekada hodali ovom zemljom, rekla je Bodiroga. Jelena Gruji
Inicijativa za REKOM

14

TRANZICIONA PRAVDA U REGIONU

!Sluaj Kleka:
zakonitost ali

Pobedila
ne i pravda
Fatmir Limaj na suenju u Tribunalu u Hagu Photo: ICTY.org Okruni sud u Pritini/Prishtin u meovitom veu kojim je predsedavao meunarodni sudija Jonathan Wilford-Carroll, dana 2.05.2012. godine objavio je presudu kojom su bivi pripadnici OVK Fatmir Limaj, Naser Krasniqi, Nexhmi Krasniqi i Naser Shala osloboeni svih optubi za ratne zloine kojima ih je teretila optunica Specijalnog Tuilatva Republike Kosova (STRK) od 25.07.2011. godine. Ovom optunicom Limaju i saoptuenima stavljeno je na teret izvrenje krivinih dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva i ratni zloin protiv ratnih zarobljenika, po vie taaka: da su u svojstvu pripadnika ili komandnih lica u OVK u pritvorskom centru u selu Kleka/Klek, optina Lipljan/ Lipjan, uestvovali u batinanju, maltretiranju, ugroavanju fizikog integriteta i zdravlja jednog broja zatvorenika; da su uestvovali u ubistvu zatvorenika, meu kojima policajaca urii Neboje i civila Markovi Veljka, Arbena Avdyli, Cvetkovi Bojana, Filipovi arka, Todorovi ivote i jo jednog neidentifikovanog broja civila Srba i Albanaca, vojnih pritvorenika i zatvorenika. Posmrtni ostaci pojedinih rtava pronaeni su u masovnoj grobnici u blizini sela Kleka/Klek. Suenje je formalno voeno pod imenom Tuilac protiv Arbena Krasniqi i drugi, ali je u iroj javnosti bilo poznatije kao sluaj Kleka ili sluaj Limaj i drugi. Oslobaajua presuda je logian ishod nakon odluke suda tokom glavne rasprave, od 21.03.2012. godine, da proglasi neprihvatljivim dokaze svedoka saradnika pod pseudonimom Svedok X6. Tuilac EULEKS-a Maurizio Salustro je u celosti zasnovao optunicu na izjavama i materijalnim dokazima koje je tuilatvu bio obezbedio Svedok X.
6 Identitet svedoka saradnika bio je dugo uvan od javnosti i u spisima predmeta bio je predstavljan kao Svedok X. Meutim, nakon to ovaj svedok vie nije u ivotu, otkriveno je da se radi o nekadanjem pripadniku OVK Agimu Zogaju, koji je delovao u pritvorskom centru u selu Kleka/Klek. Izvetaj se referie ovom svedoku po imenu kojim je on bio predstavljen u optunici.
Inicijativa za REKOM

15

Stav FHP Kosovo o proglaavanju neprihvatljivim dokaza Svedoka X 1. Odluka suda da proglasi neprihvatljivim materijalne dokaze koje je pribavio Svedok X i njegovo svedoenje je zasnovana na zakonu. Ovom odlukom Krivino vee na elu sa sudijom EULEKS-a Jonathanom Welfordom Carrollom je demonstriralo potovanje jednog od vrhunskih principa meunarodnog krivinog prava koji obezbeuje pravino suenje i ravnopravnost stranaka tokom celog postupka, kako krivinog procesa tako i predkrivinih radnji. Stanovite suda da je pravo na fer suenje, odnosno pravo na punu i nesmetanu odbranu bilo limitirano proceduralnim propustima tuilatva tokom predkrivinog postupka moe da poslui kao dragoceno iskustvo za kosovske sudije u ravnopravnom tretmanu svih strana u postupku, bez obzira na teinu krivinog dela. Odluka suda sa formalno pravnog stanovita ima ak znaaj precedenta za Kosovo ona treba da slui kosovskom pravosuu kao obrazac za potovanje pravila ravnopravnosti stranaka i fer suenja bez obzira ko se nalazi na optuenikoj a ko na klupi tuioca. Znaaj ove odluke posebno dobija na teini kada se ima u vidu da se ona odnosi na propuste u predkrivinoj proceduri u kojoj tradicionalno glavni ritam daje tuilac odnosno u kojoj odbrana igra pasivnu ulogu. FHP Kosovo eli da naglasi da sud ni u jednom trenutku nije ulazio u ocenjivanje osnovanosti tvrdnji iz izjava i pismenih dokaza Svedoka X zbog proceduralnih propusta prilikom njihovog obezbeivanja. Na taj nain one nisu bile proglaene ni istinitim ni neistinitim, ve je neprihvatljivim proglaen nain na koji se do njih dolo. Nakon zavretka prvoste2. Nakon zavretka prvostepenog suenja ovaj sluaj ni za korak nije penog suenja ovaj sluaj ni za korak nije blie blie utvrivanju istine o onome to se dogaalo u pritvorskom cenutvrivanju istine o onome tru u selu Kleka/Klek tokom aprila 1999. godine, kao i rasvetljato se dogaalo u pritvorvanju odgovornosti za ove dogaaje. Ostali dokazi, posebno oni koji skom centru. se odnose na ekshumaciju koju je u septembru 2009. godine obavila ekipa strunjaka EULEKS-a potvrdili su nasilnu smrt najmanje 8 lica, ije se ubistvo dovodi u vezu sa pritvorskim centrom u Kleki/Klek. Iz tih razloga FHP Kosovo smatra da je u dosadanjem suenju u predmetu Kleka pobedila zakonitost ali nije pravda. Da bi se ona zadovoljila, da bi porodice rtava nale mir a kosovsko pravosue posvedoilo da do kraja moe da istera odgovornost i za najtee zloine poinjene tokom rata, sluaj Kleka zahteva rasvetljavanje do kraja, utvrivanje poinilaca i njihovu krivinu odgovornost na osnovu zakona. Sveobuhvatna analiza sluaja Kleka moe se nai na web strani FHP Kosovo: http://www.hlc-kosovo.org/index.php?option=com_content&view=article&id=126%3Aanalys es-of-klecka-case-legality-won-but-not-the-justice&catid=36%3Ahome&Itemid=505&lang=sr Anka Kurteshi Hajdari Autorka je koordinatorka projekta Praenje suenja za ratne zloine
Inicijativa za REKOM

16

!Zastraivanje

svedoka u procesu

protiv Limaja

Sluaj Kleka pratili su pritisci na kljunog svedoka Agima Zogaja, koji je u ovom procesu protiv biveg ministra Kosova Fatmira Limaja svedoio pod zatienim imenom Svedok X. Agim Zogaj je pronaen obeen na drvetu u nemakom gradu Duisburgu, gde je bio u programu zatite svedoka. Samoubistvo se dogodilo pod nerazjanjenim okolnostima. Tokom suenja, Agim Zogaj je bio pod izuzetnim pritiskom - bio je ak i ranjen, a napadai nikada nisu pronaeni. lanovi Zogajeve porodice su za medije svedoili o pritiscima koje su smatrali i uzrokom njegove iznenadne smrti. Zbog neadekvatne zatite svedoka Zogaja EULEX se naao na udaru kritike medija. Smrt kljunog svedoka u Nemakoj u suenju za ratne zloine jednom od najmonijih politiara Kosova, bacilo je sumnje na efikasnost u procesuiranju sluajeva i preti da ugrozi lokalne i meunarodne napore u uspostavljanju vladavine zakona, izvestio je povodom tog suenja New York Times. Analitiari kau da su zastraivanje, strah, klanovska lojalnost i kultura preutkivanja dugo ometali razvoj pravnog sistema na Kosovu, pa se [ova] smrt ocenjuje kao veliki korak unazad, pisao je New York Times povodom Zogajevog samoubistva. Brat Agima Zogaja Afrim Zogaj je izjavio da je njegov brat bio pod velikim psiholokim pritiskom, dok je njegova supruga Ganimeti Zogaj rekla da je za Agimovu smrt odgovoran EULEX. New York Times podsea da je i tokom suenja nekadanjem premijeru Kosova Ramushu Haradinaju, prvobitno osloboenom optubi 2008. godine da bi proces kasnije delimino ponovo bio otvoren upravo zbog ubistava i zastraivanja vie svedoka. ak 34 od 100 svedoka tada je dobilo pravo da prikrije svoj identitet (to je najvei broj zatienih svedoka u nekom procesu voenom pred ICTY), 18 svedoka kanjeno je jer se nisu pojavili na roitu, dok su ostali svedoci, koji su se pojavili u sudnici, izjavili da ne ele da svedoe. I. M.

17

Inicijativa za REKOM

!Prvostepena

presuda za

ratne zloine u

Lovasu je rezultat

profesionalnog

rada sudskog

vea

Sud je besprekorno vodio krivini postupak, ali nije mogao da otkloni nedostatke koji su rezultat selektivne optunice.

18

Sudsko vee Odeljenja za ratne zloine Vieg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anelkovi, izreklo je 26.06.2012. godine osuujuu presudu etrnaestorici optuenih zbog toga to su tokom oktobra i novembra 1991. godine, nareivali ili izvravali napad na civilno stanovnitvo hrvatske nacionalnosti u selu Lovas, na teritoriji Republike Hrvatske, vrili neoveno postupanje, muenje i povrede telesnog integriteta i ubistva civilnih lica, to je imalo za posledicu ubistvo 40, a lake i tee ranjavanje 11 hrvatskih civila. Na kaznu zatvora osueni su: Ljuban Devetak, u vreme dogaaja faktiki komandant sela Lovas, na zatvorsku kaznu od 20 godina, Milan Radoji, u svojstvu komandanta Teritorijalne odbrane Lovas, na zatvorsku kaznu od 13 godina, Milan Devi, u svojstvu komandira novouspostavljene stanice milicije Lovas, na 10 godina zatvora, eljko Krnjaji, u svojstvu komandanta oruane grupe i komandira novouspostavljene stanice milicije u Tovarniku, na 10 godina zatvora, Miodrag Dimitrijevi, potpukovnik JNA, u svojstvu koordinatora dejstava jedinice etvrte operativne zone i Druge proleterske motorizovane brigade JNA na teritoriji RH, na 10 godina zatvora, Darko Peri, rezervni kapetan, u svojstvu komandanta protivdiverzantskog odreda TO Valjevo, na pet godina zatvora, Radovan Vlajkovi, rezervni porunik, u svojstvu komandira protivdiverzantske ete Valjevo, na pet godina zatvora, Radisav Josipovi, rezervni porunik, u svojstvu komandira prvog voda iste ete, na etiri godine zatvora, pripadnici dobrovoljake grupe Duan Silni u sastavu TO Lovas, i to Petronije Stevanovi na kaznu zatvora od 14 godina, Zoran Kosijer na devet godina zatvora, Saa Stojanovi na osam godina zatvora, Jovan Dimitrijevi na osam godina zatvora, Dragan Bai na est godina zatvora, i Aleksandar Nikolaidis na kaznu zatvora u trajanju od est godina. Sudsko vee je ustanovilo da je komanda Druge proleterske gardijske mehanizovane brigade JNA, u koji je ukljuila i TO i miliciju Tovarnika i dobrovoljaku grupu Duan Silni, 9.10.1991. godine izdala nareenje za napad na nebranjeno selo Lovas, sa zadatkom da se
Inicijativa za REKOM

izvri ienje sela od pripadnika ZNG-i, MUP-a, kao i od stanovnitva koje je neprijateljski raspoloeno. Od dejstva artiljerije Druge brigade stradao je jedan civil a jedan je ranjen, dok je u akciji ienja sela ubijeno oko 20 hrvatskih civila. Nalazi FHP-a: 1. Sud je besprekorno vodio krivini postupak, ali nije mogao da otkloni nedostatke koji su rezultat selektivne optunice. Sud je utvrdio da su optueni odgovorni za ubistvo 40 hrvatskih civila iako je u prvobitnoj optunici navedeno da je tokom oktobra i novembra 1991. godine ubijeno 69 civila. U sudnici su se ula svedoenja i imena oficira JNA i dobrovoljaca iz Srbije, koji su bili akteri kritinih dogaaja a nisu obuhvaeni optunicom, to je odluujue doprinelo izostanku pravde za najmanje 30 rtava. FHP se u potpunosti slae sa ocenom suda da je za stradanje civila u Lovasu najodgovornija komanda Druge proleterske gardijske brigade JNA. Optunicom nije obuhvaen nijedan pripadnik te brigade. Iseljavanje hrvatskog stanovnitva iz Lovasa odvijalo se po naredbi uspostavljene vlasti u Lovasu, kao i iz podruja pod kontrolom JNA (Lovas, Ilok), ali je to pitanje ostalo van optunice, to je dovelo do nepotpunog utvrivanja injeninog stanja, stepena krivine odgovornosti optuenih i zatite od krivine odgovornosti oficira JNA koji su doneli odluku o iseljavanju hrvatskog stanovnitva. 2. Usmeno obrazloenje prvostepene presude ostae upameno po oceni da faktika komandna pozicija poveava stepen krivine odgovornosti i obavezu zatite civila, to je sud cenio kao oteavajuu okolnost u sluaju optuenih Devetaka, Radojia, Devia, Krnjajia i Miodraga Dimitrijevia, koji su, prema pravilnom zakljuivanju suda, imali obavezu da spreavaju krivina dela i da zatite civilno stanovnitvo. Sud je osudio optuenog Devetaka na maksimalnu zatvorsku kaznu jer je imao najvei autoritet, faktiku vlast i uticaj u Lovasu u vreme izvrenja zloina, te time i uticaj na druge optuene da ine nedela. U sluaju optuenog Milana Radojia, sud je zakljuio kako injenica da je bio faktiki komandant TO poveava stepen njegove krivine odgovornosti. Sud je kao oteavajuu okolnost cenio injenicu da je optueni Milan Devi u vreme izvrenja dela bio profesionalni policajac, faktiki komandir milicije, to ga je obavezivalo da spreava krivina dela, a ne da postupa suprotno. Komandnu poziciju kao oteavajuu okolnost, sud je ustanovio i kod optuenog Krnjajia, istiui da je on kao komandir milicije i komandir grupe u napadu, bio duan da spreava napade na civile i da ih zatiti, a ne da svojim primerom negativno utie na ostale pripadnike njegove grupe. Od oteavajuih okolnosti kod optuenog Dimitrijevia, sud je uzeo u obzir da je on u to vreme bio potpukovnik JNA, najvii po rangu i inu vojni stareina u Lovasu, ija je obaveza bila da ne dozvoli krenje pravila meunarodnog humanitarnog prava. Po zakljuku suda, on je sve radio suprotno, ukljuujui angaovanje pripadnika
Inicijativa za REKOM

19

protivdiverzantskog odreda za pretres terena, uz korienje civila, to je dovelo do stradanja 17 civila i 11 tee i lake povreenih. 3. Sud je imao hrabrosti da ukae na sramno svedoenje oficira JNA i jo sramnije njihovo ponaanje u vreme kritinih dogaaja, jer oni koji su bili najpozvaniji da ovde u sudu objasne ta se deavalo u Lovasu i zato je u tako kratkom periodu stradalo ovoliko ljudi, patili su u ovoj sudnici od amnezije, a u vreme kritinih dogaaja nisu se ak udostojili ni da izbroje broj smrtno stradalih ljudi na minskom polju, niti da ih popiu, a dozvolili su da se pobacaju u rov iskopan na groblju kao da su ivotinje. 4. Vredna je i konstatacija suda da je Vojno tuilatvo JNA prikrilo krivinu prijavu povodom dogaaja u Lovasu, podnetu 1991. godine. 5. Primena krivinog zakonodavstva SRJ, koje propisuje maksimalnu zatvorsku kaznu za ratne zloine u trajanju od 20 godina a najniu u trajanju od pet godina, jo jednom se pokazuje kao glavni uzrok nezadovoljstva porodica rtava. Zatvorske kazne optuenima u predmetu Lovas, u trajanju od pet i est godina, kao i izricanje kazne ispod zakonskog minimuma, nisu primerene u odnosu na teinu krivinih dela, koja su imala za posledicu smrt velikog broja zatienih lica. 20 Sud je optuenog Vlajkovia, komandira ete TO Valjevo, kaznio sa pet godina zatvora, iako je u obrazloenju kazne naveo teinu nastale posledice, stradanje 17 civila i 11 ranjenih, te da je nastavio da uestvuje u izvrenju krivinog dela i u trenutku kada je bilo potpuno jasno da je cilj dovoenja civila u vinograd bio razminiranje minskog polja. Sud je pokazao razumevanje za optuenog Josipovia, komandira voda ete TO Valjevo, kanjavajui ga sa etiri godine zatvora. Obrazloenje, da je postupao po nareenju stareine, da je prilikom izvrenja krivinog dela bio prisutan njegov nadreeni, te da je njegova odgovornost beznaajno vea od obinog vojnika, teko se dovodi u vezu sa obavezom suda da uinioce ratnih zloina kazni primerenom kaznom koja obeshrabruje, a ne da umanjuje odgovornost za izvrenje ratnih zloina.

Inicijativa za REKOM

TRAZICIONA PRAVDA U SVETU

!Presuda za

reparacije

rtvama reima

Lubanginog
Meunarodni krivini sud Photo: MKS

Meunarodni krivini sud (MKS) je 7. avgusta 2012. godine doneo svoju prvu, istorijsku odluku da Fond za rtve obeteti sve rtve osuenog ratnog zloinca Thomasa Lubange. Bivi voa pobunjenika iz Demokratske Republike Kongo, prvi osuenik pred MKS, osuen je na 14 godina zatvora zbog korienja dece vojnika u graanskom ratu u DR Kongo. Mesec dana nakon presude koja mu je izreena 10. jula ove godine, i njegove rtve su dobile sudom garantovano pravo na obeteenje. Sud je u svojoj presudi u korist rtava preporuio izbor reparativnih mera, i njihovu primenu poverio Fondu za rtve, koji e taj zadatak obaviti u saradnji sa udruenjima rtava i lokalnim zajednicama. Preporuke Suda su da reparacije za rtve Lubanginog terora treba da obuhvate restituciju, materijalna obeteenja, rehabilitaciju, izdavanje potvrda o pretrpljenom nasilju, a potom i predstavljanje sudskih injenica iz procesa protiv Lubange iroj javnosti, i pogotovo zajednici iz koje potiu rtve. Pravo na obeteenje Sud je dodelio svim rtvama terora, i to direktnim i indirektnim rtvama onima koji su direktno stradali i lanovima njihovih porodica, kao i lanovima zajednice iz koje su rtve potekle a koji su esto pomagali rtvama i pokuavali da spree zloine i stradanja. Meunarodni krivini sud (MKS) je prvi stalni sud za ratne zloine i genocid, i ustanovljen je radi suenja za zloine poinjene nakon 1. jula 2002. Skuptina MKS formirala je Fond za rtve 2005. godine, koji od tada obrauje zahteve za odtetu rtava genocida i ratnih zloina. Zahtevi za reparacije e biti isplaivani iz meunarodnog fonda u koji sredstva prilau zemlje lanice i privatne organizacije. Presuda MKS za reparacije rtvama Lubange predstavlja istorijski presedan, i procenjuje se da e imati ogroman uticaj na promenu odnosa prema rtvama i prema njihovim pravima. Jelena Gruji
Inicijativa za REKOM

21

INTERVJU

Mirsad Tokaa

!injenicama

se borimo

protiv kulture

negiranja

Mirsad Tokaa Photo: Dani Direktor i osniva Istraivako-dokumentacionog centra (IDC) iz Sarajeva, Mirsad Tokaa, pokrenuo je i sainio registar ljudskih gubitaka u Bosni i Hercegovini, pionirski projekt na ijem uzoru su Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda i Documenta iz Zagreba razvili svoje projekte poimeninog popisa rtava na Kosovu, u Srbiji, Crnoj Gori i u Hrvatskoj. IDC je, zajedno sa spomenutim organizacijama, bio i pokreta ideje o osnivanju REKOM-a. Sada je u planu izdavanje i promocija IDC-ove Bosanske knjige mrtvih u saradnji sa FHP-om. , Projekt Ljudski gubici u Bosni i Hercegovini je praktino zavren. Kakvi su konani rezultati tog popisa? Imamo 96.000 imena za koja znamo da nee biti nikakvih promjena i da su konana. Imamo jo jedan broj takozvanih spornih imena, kojih je oko 5.100, i to su osobe za koje nemamo dovoljno elemenata da bismo ih svrstali u odreenu kategoriju ljudskih gubitaka ne znamo da li je njihova smrt bila nasilna, ili se radi o indirektnim rtvama, prirodnoj smrti ili tome slino. To su sluajevi u vezi s kojima ima kontradiktornih informacija, i u daljnjem procesu emo ustanoviti o emu je rije. Ali, bez obzira na taj broj spornih sluajeva, i dalje moemo tvrditi da se radi o priblino 100.000 graana BiH koji su ubijeni ili nestali tokom rata od 1992. do 1995. godine. U registar smo uvrstili i stradale iz 1991. godine, budui da je bilo graana BiH koji su stradali u Sloveniji i u Hrvatskoj. Popis obuhvata sve rtve rata, i sve rtve ratnog zloina, i civile i vojnike. Civili su, s par rijetkih izuzetaka, u najveoj mjeri bili rtve ratnih zloina. Odnos civilnih i vojnih rtava za cijelu BiH je otprilike 60 naprema 40 posto. Meutim, kada se taj odnos pogleda po nacionalnostima, onda su brojevi potpuno drugaiji. Kod Bonjaka, odnos stradalih civila i vojnika je 48,3 prema 51,6 posto. Kod Srba, taj odnos je 16,3 stradalih civila prema 83,6 posto vojnika. ta je bio va kljuni motiv da zaponete posao na popisu stradalih?
Inicijativa za REKOM

22

Ono to smo htjeli da postignemo jeste da prestanu takve grube procjene o broju stradalih, koje su se, u trenutku kad smo zapoeli popis, kretale od 25.000 stradalih, kod onih koji su negirali stradanja, do 400.000, kod onih koji su pretjerivali. Taj prostor manipulacije brojevima smo sada sveli na minimum. Promijenili smo i pristup problemu. Nije broj bio vaan, nego da utvrdimo identitet svake rtve, okolnosti pod kojima su ubijeni, i da vratimo njihove osobnosti njima. Samim takvim konceptom istraivanja eljeli smo izbjei sve zloupotrebe. Time to smo popisali i civilne i vojne rtve, pokuali smo pokazati ta je rat proizveo. Neki reim je tog vojnika regrutirao, podigao ga je i rekao mu: Idi ratuj za neto tamo, utvrdio mu neke ciljeve na osnovu kojih je on znao ta treba da radi i kako da se ponaa. Neko je pobio 20.000 civila odreene nacionalne pripadnosti u jednom vremenskom periodu. Ne govorimo tu o incidentu, nego o planskom dogaaju, o ratnom zloinu. Ali isto tako govorimo i o rtvama rata. Jedno su rtve rata, a drugo su rtve ratnih zloina. Povlaim vrlo preciznu liniju izmeu toga. Dakle, govorimo i o civilima i o vojnicima, koji su skupa svi rtve rata. ta biste mogli izdvojiti kao najvei problem s kojim ste se suoavali tokom rada na ovom projektu? Prihvatanje injenica je mnogo kompliciraniji proces od njihovog sakupljanja.

Kljuni izazov je kako dugorono odrati nevladinu organizaciju, pogotovo onu koja ide suprotno od glavnih tokova, kako sauvati tu instituciju koju ini ogromno iskustvo i ogromna dokumentacija. Kako objasniti svima koliko su ti podaci vani, koliko su kljuni za transformaciju jednog konflikta u odrivi mir. Kako objasniti da je to to sada imamo u naim rukama, oruje kojim se moe djelovati preventivno, kojim se moe boriti protiv kulture negiranja. Prihvatanje injenica je mnogo kompliciraniji proces od njihovog sakupljanja. Ja to zovem nekom vrstom demonopoliziranja historijskog sjeanja. Od Drugog svjetskog rata naovamo, historija je bila vlasnitvo historiara, a historijske injenice iskljuivo monopol profesionalaca. Na cilj je da ono to su utvrene injenice do kojih smo doli mi, Haki tribunal i druge nevladine organizacije da se to uini javnim. Mnogi su ve prihvatili nae rezultate. Ne ba zvanino, ali ipak vie ne moete uti nekoga da govori o ljudskim gubicima a da ne koristi nae podatke. I do toga je dolo upravo zahvaljujui naoj otvorenosti. Podaci o ljudskim gubicima su bili dostupni svakome ko je to elio, sve vrijeme trajanja projekta, kao to su i sada. Svako je mogao provjeriti podatke popisanih rtava na naem siteu, da zahtijeva korekciju ili dopunu. Prije nekoliko dana javila se osoba iz Kragujevca iji su roditelji ubijeni u Foi, pa smo tako korigirali ime oca jedne od rtava. Kakvi su planovi u vezi s predstavljanjem rezultata popisa stradanja u regionu, izvan granica BiH? Projekt je preao u region onog trenutka kad su FHP i Documenta preuzeli da rade po slinoj, gotovo istoj metodologiji, ljudske gubitke na Kosovu, u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Potpisali smo protokol o dokumentiranju ratnih zloina jo 2004. godine, i tako su ova tri centra zapoela saradnju, koja nije bila zasnovana ni na kakvoj apstrakciji, ve sa vrlo utvrenim, jasnim ciljevima. Neki od kljunih ciljeva su sakupljanje injenica o ratnim zloinima i dokumentiranje ljudskih gubitaka, stvaranje respektabilne dokumentacije koja
Inicijativa za REKOM

23

e, ne samo u mom bosanskom ambijentu nego i u drugim dravama u regionu, omoguiti da se generacijama koje dolaze objasni u kakvim okolnostima se sve to dogodilo, ta je proizvela nesposobnost da se drutvo transformira i kakvu tragediju za sve mogu proizvesti retrogradne, nacionalistike, ovinistike i neofaistike ideje. Bili ste na predstavljanju Nacrta nacionalne strategije tranzicijske pravde u BiH. Kako ocjenjujete taj dokument i ta oekujete od njega? Nisam odustao od ideje o REKOM-u, ve sam izaao iz jednog procesa za koji smatram da me iscrpljuje. Strategija je napravljena na nain da ima jako puno teorije. Mogla je biti mnogo kraa, mnogo efektivnija. Moemo davati primjedbe, ovakve ili onakve, ali ve sama injenica da je jedna strategija tranzicijske pravde u naoj zemlji sada u javnoj raspravi, i da e neka budua vlada to mogue usvojiti, to je veliki uspjeh. Teko je u kompliciranom ambijentu napraviti bilo kakav iskorak. Moete napraviti genijalnu strategiju, i da to bude samo slovo na papiru, a da nemate nikakvih rezultata. Postavlja se pitanje i ta smo mi svi radili. Iako nije postojala strategija tranzicijske pravde, bili smo pioniri tog posla. Strategija koja je sada predloena ignorira dosadanje rezultate civilnog drutva. To je na kraju i nebitno, jer mi nismo to sve radili da bi nas sad neko u toj strategiji pohvalio. Pri tome, radili smo poslove koje je drava trebala uraditi popis rtava, praenje suenja, saradnja s Tribunalom u Haagu, usmena historija, atlas ratnih zloina, i tako dalje. Mene brine nain na koji e se ta strategija praktino realizirati. Praktini rad je taj koji je vrlo kompliciran, istraivanja i komplicirana i skupa, i upravo je to klju uspjeha tranzicijskog procesa, a ne papir. Moete li nam rei kako e sve to se postigli, pogotovo kada je u pitanju popis ljudskih gubitaka, imati uticaja na REKOM kad jednog dana bude bio osnovan? Mi ve jesmo REKOM, ako se pod REKOM-om podrazumijeva sve ono to smo do sada radili, i to nije nita sporno. Moje odsustvo iz REKOM-a nije bilo motivirano time to se ne slaem s tom idejom (IDC je izaao iz Incijative za REKOM 2009. godine; prim. aut.). Jer ja i danas branim ideju regionalne saradnje, i to u kontekstu toga da nas eka posao na prihvatanju injenica, koji je mnogo tei od njihovog utvrivanja. REKOM je ideja da drave formiraju konstitutivno tijelo koje bi imalo regionalni karakter. Dakle, imate koncept na jednoj strani, i proceduru da se to ostvari na drugoj. Nijedna vlada iz regiona nije pitanje REKOM-a stavila na dnevni red, i pored svih napora koji traju godinama. Na drugoj strani, Kosovo je drava nepriznata od Srbije i BiH. Kako ete napraviti regionalno tijelo ako dvije od tri drave kljune za REKOM ne priznaju Kosovo? A da bi se osnovao REKOM, bie neophodno napraviti meunarodni ugovor, da se potpiu ugovori izmeu drava. Ne postoji politika volja, i ona jo dugo nee postojati. Je li nedavno predsjednik Srbije negirao genocid u Srebrenici? Je li to doprinos REKOM-u? Ne mogu da preuzmem odgovorost za sve to, ne pada mi na pamet. Da li ja mogu otii u parlament i nekome narediti da osnuje REKOM? Ako jednog dana drave odlue da to urade, dobro dole, stojim im na raspolaganju. Da ponovim, budui da je to vie puta bilo potpuno pogreno shvaeno i interpretirano nisam odustao od ideje o REKOM-u,
Inicijativa za REKOM

24

ve sam izaao iz jednog procesa za koji smatram da me iscrpljuje. Znate, organizacije koje su pokrenule Incijativu za REKOM nastavile su saraivati na popisu ljudskih gubitaka, i upravo je u tome naa snaga. Nataa (Kandi) i ja se nismo slagali u mnogim stvarima i vodili smo une rasprave, ali smo uvijek znali u emu se moramo sloiti. I to moe biti primjer za mnoge. Postoji nekoliko taaka gdje znamo da se potpuno slaemo i da moramo nastaviti da radimo, na regionalnom nivou. I to je upravo doprinos onome to treba biti REKOM. Jelena Gruji

GLAS RTAVA

Svedoenje:

Sudbin Musi

!Za mene

je to bio kraj svijeta

Sudbin Musi iz arakova kod Prijedora je sa 18 godina bio u logoru u Trnopolju pod kontrolom Vojske Republike Srpske. O svom iskustvu svedoio je na Treem regionalnom forumu o mehanizmima za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u bivoj Jugoslaviji, odranom u Beogradu, 11-12.02.2008. godine. ivio sam, dakle, sa svojim roditeljima, ocem, majkom i mlaim bratom i mlaim dvjema sestrama. Ve par dana poslije prestanka kole i poetka kolskog raspusta, deava se da se u Prijedoru starta sa nekakvim ofanzivama, paljevinama, ruenjima i odjednom se moje arakovo sa mjestom Zecovima nalo u nekom okruenju i faktiki pretvoreno doslovce u jedan geto. Nedugo zatim su dola tri vojnika i onaj to [je] bio izuzetno drzak je dobio zadatak da odradi posao u toj kui koja je dola na red. Opsovao nam je majku balijsku i rekao da izlazimo napolje. Ja sam uspio obuti patike. Moj brat obuo cipele na bose noge. Imali smo neke dempere oko pasa, u kratkim majicama i farmericama, krenuli smo polako prema kapiji. Ja sam u jednom momentu osjetio tako stravian udarac u lea i iznad moje glave se prosuo rafal uz povik: ta ekate, majku vam milu! Mi smo poeli trati. Morali smo
Inicijativa za REKOM

25

Logor u Trnopolju je bio kombinacija Jasenovca i onih Potoara, onaj dan, 11. jula. 26

Sudbin Musi Photo: Bonjaci.net

trati 200 metara, najduih 200 metara u mom ivotu, kroz masu od nekoliko stotina vojnika. Oni su nas tukli. Mi smo padali. Oni su nas tjerali da se dignemo, pa [su] nas ponovo tukli. Posebno mog brata. Znate, on je tada bio esnaestogodinjak. Ve sam vidio da vodom plutaju leevi mojih komija, onih to sam ih prethodno vidio da su ih proveli i poeo sam da se molim, znate. I molio sam Boga da to kratko... to krae traje. Onda smo otrali prema autobusima i vidio sam da je ofer Dronji Ranko, radni kolega od mog oca, koji nije mogao u tom momentu sebi dozvoliti da gleda kako mi ginemo, rizikujui sopstveni ivot. Plakao je i pomogao mi je u smislu da mi je rekao: Djete, nemoj u taj autobus. Ulazi u ovaj. Kasnije u uti da svi ljudi koji su otili tim autobusom gornjim, da su tu no u hali tri, u jednom od najzloglasnijih logora u Bosni i Hercegovini, u Keratermu, doslovce svi pobijeni. Nekih petnaestak minuta poslije, dakle 23. juli je, uasne su temperature ljeti, odjednom se pojavila neka kolona ena i djece. Djevojke su bile zavijene, zamotale se, kamuflirale se, vjerovatno bojei se silovanja - upali su nama u autobus. Odjednom sam primjetio da mi prilazi moja kolska kolegica Dervia i da mi kae: Pa ovjee, sakrite se, gore su sve pobili. One su nas sakrile na srednja vrata tog autobusa. A jedan jadnik je otiao dole nie, na donji dio autobusa i stajao je. I onda je neki tip izveo tog mladia, Ismeta Hopovca, i doveo ga doslovce tako da sam ja kroz to staklo vidio kako on u njega ispuca sedam metaka. Dakle, prvo jedan, pa onda jo est, onako likujui. Tada sam osjetio prvi put kad vas oblije leden znoj. Osim mene i brata, tu su jo samo bila dva etrnaestogodinja djeaka i dva sedamdesetogodinja starca, koje ja poznajem. Ostalo su sve bile ene i mala djeca. Krenuli smo. Stigli smo na nekakvo odredite, izili iz autobusa i odjednom se pred vama ukae prizor... To vam je kombinacija Jasenovca i onih Potoara, onaj dan, 11. jula. Masa svijeta, hiljade mukaraca, ena i djece, izgladnjelih, mravih, isprepadanih, prljavih, bradatih, u uasnim higijenskim uslovima, opkoljeni mitraljeskim gnjezdima i icom. Za mene je to bio kraj svijeta. Neko na ulazu nas je tamo evidentirao, uli smo i boravili tako tu nekako, tumarajui pet dana od grupe do grupe. Znate, u tim uslovima se ljudi pretvore u zvijeri, bez obzira to su to sve bili Bonjaci.
Inicijativa za REKOM

Hrane nije bilo uopte. Odnekud se pojavila jedna moja prijateljica koja mi je rekla da je moj otac i svi ti ljudi, da su pobijeni. Stresli rafal u njih petoricu i ostatak te grupe je uzeo za shodno i naao da njihove leeve, njih petorice, baci u bunar u dvoritu te kue. Par dana poslije opet smo uli [za] nekakvo strano ubistvo ena i djece gore, odakle sam ja, i ovi nai to su nas znali, nekako su nas udno posmatrali. Ja i brat smo... mi smo pretpostavljali da su to moda naa mama i sestre. Dali smo sebi zadatak da iziemo i da se provlaimo kroz tu masu ena i djece i kad doe sljedei konvoj, mi emo bjeati, jer mi smo sebi dali zadatak da preivimo. Meutim, na tom glavnom izlazu od logora se desila panika. Opet je jedan vojnik podivljao i poeo udarati mog brata. Otjerao ga je, vratio ga je nazad, dole meu onu masu mukaraca logoraa. A ja i on, poto smo se dogovorili da se ne razdvajamo, i ja sam. Ovaj je repetirao puku i rekao: Ti se vraaj nazad! Moj je brat u tom momentu meni mahnuo i ta njegova ruka je meni u tom trenutku u stvari upalila svjetlo i ja sam shvatio ta se sve oko mene deava. Ne znam za mamu i sestre. uo sam da mi je otac ubijen i otimaju mi to esnaestogodinje djete, mog brata. Ja sam u tom momentu doivio nekakav ok, jer zamislite situaciju da ne jedete nekih pet dana, vode uzimate sasvim malo i doivite takav stres. Ja sam se sruio u nesvjest. Doao sam sebi posle par trenutaka i jedna ena je dovela meni brata. Ja nisam plakao, samo sam se uasno tresao. Sedam dana poslije toga dolazi jedna ena da mi kae da je u logor dola moja mama. Ja vam taj susret ne mogu opisati. Zamislite jednu skrhanu majku, kada poslije toliko vremena, gazei preko leeva, dolazi do Prijedora, krije se i onda uspije ipak pronai svoju ivu djecu. 27

Pristupanje Koaliciji za REKOM

Ime i prezime Organizacija Drava Adresa Email Website Telefon Potpii. Zbog sebe. Da se zna. Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Inicijativa za REKOM Da krenemo dalje.

Ja sam joj odmah rekao da je otac ubijen. Znate, etniko ienje izgleda tako da ta vojska ue u selo, pobije svo muko stanovnitvo, doivite tu, pod navodnim znacima, i grubu rije, moram upotrebiti, kolateralnu tetu, pa onda siluju odreeni broj ena, popale sve kue i popljakaju i stradaju itave porodice i tako dalje, i onda to selo ostane prazno i zove se teritorija, u ovom mom sluaju, srpska, osloboena teritorija od nekoga. Nedugo zatim pojavio se odnekud opet nekakav konvoj za nekud, ne znamo ni mi ta se deava. Opet one iste slike. Desio se sluaj da taj dan se naao u logoru neki bolji, ovaj, srpski oficir, koji se naao u nekakvoj bezizlaznoj situaciji. Dakle, stvorila se jedna vea grupa ena koje su imale otprilike muku djecu naeg uzrasta, koje su insistirale da djeca idu s njima ili da nas sve pobiju. On je popustio, dakle obezbjedio je dva autobusa i za nas. No, autobusi su bili premali i odjednom se opet desila nekakva selekcija, pa eto, i moj brat opet nije mogao ui, meutim on je iskoristio to to vojnici nisu vidjeli - on je otiao sa jo jednim djeakom na donja vrata od autobusa i oni su uli u autobus. Kasnije smo istovareni posle odreenih desetak sati puta na nekakvoj planini. Odatle smo pjeke sili u Travnik. U Travniku sam boravio nekih dva i po mjeseca, opet u izuzetno loim uslovima. Putem Crvenog krsta i Crvenog polumjeseca uspjeo sam se prebaciti u ehoslovaku zajedno sa svojom mamom i sestrama. Kada sam iziao, imao sam svega 45 i po kila. Iz Slovake smo se onda kasnije prebacili u Njemaku. 1998. godine smo se mi morali vratiti. Ali moj brat nije mogao podnjeti psihiki da se vrati. On je nas napustio. Otiao od nas. Prebacio se u Holandiju. Mi smo doli u Sanski Most. Iz Sanskog Mosta ja sam se vratio u Prijedor. Dakle, na ono isto mjesto odakle sam protjeran.

28

Potpis podrke za osnivanje REKOM

Ime i prezime Drava Adresa Email Matini broj/Osobni identikacijski broj Broj line karte/Broj osobne iskaznice Broj pasoa/Broj putovnice Broj vozake dozvole Potpii. Zbog sebe. Da se zna. Inicijativa za REKOM Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Da krenemo dalje.

PROCES REKOM Debata o instrumentima za otkrivanje i kazivanje injenica o prolosti pokrenuta je u maju 2006. godine na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija), Istraivako-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta (Hrvatska). Uesnici, predstavnici nevladinih organizacija i udruenja porodica nestalih i rtava iz post-jugoslovenskih zemalja, zauzeli su se za regionalni pristup u utvrivanju injenica o ratnim zloinima, s obrazloenjem da se rat odvijao na podruju vie drava i da rtve i poinioci, u veini sluajeva, ne ive u istoj dravi. Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u ratovima u bivoj Jugoslaviji (REKOM) osnovana je na etvrtom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28.10.2008. godine u Pritini. Inicijativa REKOM je tokom preko tri godine intenzivnih konsultacija u celom regionu nekadanje SFRJ, sa preko 6000 razliitih uesnika, podstakla najobimniju drutvenu debatu ikada organizovanu na ovim prostorima. Na osnovu predloga, zahteva, potreba i stavova uesnika tog konsultativnog procesa za osnivanje REKOM, napisan je i 26.03.2011. godine javnosti predoen predlog Statuta REKOM, koji je, zajedno sa vie od pola miliona potpisa podrke, upuen najviim institucijama drava u regionu. U oktobru 2011. godine formiran je regionalni tim zagovaraa za REKOM, koji predvode finalnu fazu procesa REKOM. Od drava regiona se trai osnivanje nezavisne, meudravne Regionalne komisije za utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na teritoriji bive SFRJ u periodu 1991-2001. Stav Koalicije za REKOM je da osnovni zadatak REKOM-a treba da bude utvrivanje injenica o ratnim zloinima i imenovanje stradalih, ubijenih i nestalih, a o ostalim ciljevima i zadacima konanu odluku bi trebalo da donesu vlade, koje e zajedniki osnovati REKOM. !Glas je publikacija iji je osnovni cilj da informie lanove i lanice Koalicije za REKOM, brojne podravaoce Inicijative i svu zainteresovanu javnost o procesu REKOM. Publikacija se bavi i progresom tranzicione pravde u regionu. Izdanja su na bosansko/hrvatsko/srpsko/crnogorskom, kao i albanskom, engleskom, makedonskom i slovenakom jeziku.
Inicijativa za REKOM

29

30

Inicijativa za REKOM