OSNOVE ISHRANE PASA Oko pedeset razliitih hranljivih sastojaka se smatra neophodnim za psa u njegovoj svakodnevnoj ishrani a procena

njihovog kvaliteta je zasnovana na brzini razlaganja u organizmu. Proteini (meso, riba, jaja), vlakna (zeleno povre), masti (biljne i ivotinjske), minerali, i vitamini moraju biti ukljueni, a njihova koliina se odnosi na sledee: Veliina (oigledno, pas teine 2 kg nee imati istu dijetu kao pas teine 80 kg). Fizioloka kondicija (zahtevi ishrane su uslovljeni razvojem, fizikom aktivnou, starou, te da le je kuja gravidna ili prehranjuje tence). Zdravlje (u mnogo sluajeva, ishrana je postala glavno sredstvo u tretmanu oboljenja).

Voda - najvanija od svih Moe se pomisliti vodu nije potrebno navoditi ali vano je da se ne zaboravi da organizam moe podneti nedelje gladovanja ali ne i vie od tri dana bez vode. Pas moe preiveti ako izgubi svu masnoi i polovinu ukupne koliine proteina ale ne i 10% vode. Iz ovog,a lako je zakljuiti da je voda najvaniji sastojak u ishrani. Dnevno, u proseku, psu je potrebno 60 ml ove tenosti po kilogramu telesne teine. Proteini - graditelji tela Proteini grade miino tkivo, pomau u razvoju nervnog i kotanog sistema, itd. Postoje razlike u njihovoj prehrambenoj vrednosti. U "korisne" proteine se ubrajaju oni koji dolaze iz crvenog i belog mesa, ribe i jaja. "Loi" proteini se nalaze u vezivnom tkivu i u organizmu psa prolaze nesvareni i neiskoriteni. Hranei psa najkvalitenijim proteinima (koji se absorbuju u organizmu u obliku amino kiselina) nije garancija da e oni biti iskoriteni u metabolizmu. Za uspenu sintezu vlastitih proteina, pseem organizmu su potrebne esencijalne amino kiseline. Masti - obezbeuju energiju u obliku kalorija Glavna, ali ne i jedina, uloga masti u organizmu je da obezbede neophodnu energiju. Digestija masti kod psa je na veem nivou nego kod oveka to ne znai da je njihovo konzumiranje neogranieno. Prisustvo masnoe u obroku psa znatno pojaava apetit to moe dovesti do prejedanja tako da u ovom sluaju veliina obroka mora biti paljivo kontrolisana.

Iako psi mogu podneti visok nivo masnoe u njihovom obroku ipak je potrebno da se on limitira onima koji zahtevaju dosta kalorija a to su visokoaktivni psi te enke u laktaciji. Esencijalne masne kiseline Pas nije u stanju da ih sam stvori ve se one moraju uneti u organizam putem ishrane (odatle i naziv esencijalne). Postoje dve bitne vrste esencijalnih masnih kiselina (nazvane jo i polinezasiene): - "omega-6", zastupljene vie u biljnim nego u uljima ivotinjskog porekla (izuzev peradi). Nedostatak ove vrste masnih kiselina izaziva suhu kou, alopeciju (gubitak dlake) i slabu odlakanost. This is one of the main nutrients for a beautiful coat. - "omega-3", zastupljena uglavnom u ribljim uljima, igra vanu ulogu u ouvanju elijskih membrana i u funkciji nervnog i imunog sistema. Ove masne kiseline se koriste u tretmanu mnogih uzronika iritacije koe zbog svojih oksigenizirajuih svojstava (pospeuju tok oksigena i uestvuju u oblikovanju crvenih krvnih zrnca. Bez obzira na tip, sve esencijalne masne kiseline su nestabilne. Njihovom razgradnjom hrana postaje manje ukusna te utie na razliite fizioloke poremeaje kao to su digestivna intolerancija, oslabljen rad pankreasa, oteenja jetre, itd. U komercijaloj hrani, kao prevencija razgradnje esencijalnih masnih kiselina dodaju se antioksidanti. Ukoliko se pas hrani domaom kuhinjom najbolje je ne davati psu iskuhane masnoe. Karbohidrati Sastojci su meterije biljaka, gotovo nezastupljeni u hrani ivotinjskog porekla. Osnovne jedinice su jednostavni eeri od kojih je najzastupljenija glukoza, primarna komponenta skroba i celuloze. Drugi karbohidrati, kao to su pektini, su mnogo kompleksnije molekule koje sadre uronsku kiselinu nastalu oksidiranjem jednostavnih ecera. Skrob i eeri mogu biti svareni i asimilirani organizmom psa dok drugi ugljeni hidrati (npr. celuloza) stimuliu i reguliu promet materije u intestinalnom sistemu. Psi imaju metaboliku potrebu za glukozom, koja je primarni izvor enrgije odreenih organa, ukljuujui mozak, te sastavni element izgradnje mnogih organskih molekula. S druge strane treba spomenuti da psi, kao i nekolicina drugih ivotinjsikih vrsta, imaju jednu bitnu razliku: njihov organizam odrava glikemiju (nivo glukoze u krvi) bez karbohidrata u ishrani. Oni koriste odreene amino kiseline iz proteina u sintezi glukoze. Iz ovog razloga, psi nisu pod rizikom nedostatka glukoze. Skrob Skrob je kompleks polimera glukoze u granularnoj formi iji oblik zavisi od botanikog porekla. Organizam psa koristi amilaze, enzime pankreasa, u varenju skroba. Stepen svarljivosti se znatno pojaava kuhanjem koje elatinizira skrob. Sastojak krompira, rie, kukuruza, te zrna itarica, skrob slui kao brz izvor energije prethodno dobro iskuhan. Ria pripremljena u domacoj kuhinji treba da bude lepljiva da bi se osigurala njena svarljivost i spreila dijareja.

Biljna vlakna Iako organizam psa nije u stanju da ih asimilira, neophodan su sastojak pravilne ishrane. U ova vlakna se ubrajaju svi karbohidrati koji prolaze nesvareni kroz tanko crevo: celuloza, hemoceluloza, lignin, pektina materija, itd, te neki od proteina kao na primer keratin. Glavna funkcija u organizmu je regulacija aktivnosti digestivnog trakta te stvaranje substrata za intestinalnu floru. Svaka nagla promena u izvoru ovih dijetnih vlakana moe prouzrokovati privremeni poremeaj sa prateom nekontrolisanom fermentaciom, flatulenciom i dijarejom. Iako je ovaj sastojak neophodan u zdravoj ishrani postoje i odredeni negativni aspekti:

umanjena digestija u kombinaciji sa kompleksnim substancama poznatim kao fitati, umanjena je dostupnost odreenih minerala za vreme digestije. Nivo ovih dijetalnih vlakana je potrebno pojaati u ishrani pasa sa umanjenom aktivnou i uveanom gojaznou. U oba sluaja, osnovni cilj je smanjenje asimilacije hrane i stvaranje stepena rastvorljivosti (koji ne prelazi bolusni volumen). Vitamini Vitamini ukljuuju irok spektar organskih substanci. Dovoljan je nedostatak samo jednog od njih i organizam e pokazati klinike simptome koji mogu dovesti do ozbiljnih oboljenja. Dnevne potrebe svakog od vitamina u ishrani pasa izraavaju se u miligramima ili ak u mikrogramima. U hrani su predstavljeni kao liposolubilni (rastvorljivi u mastima) i hidrosolubilni (rastvorljivi u vodi). Organizam psa zahteva 13 razliitih vitamina od kojih svaki igra specifinu ulogu (ili uloge) poev od obezbeivanja dobrog vida, preko pravilnog rasta, do odravanja krvnih sudova i nervnog tkiva. Vano je napomenuti da viak odreenih vitamina (naroito A i D) u ishrani psa moe biti opasan. S druge strane, u primeru vitamina E, velike koliine imaju lekovit i preventivan efekt na elijske membrane i znakovi hipervitaminoze nisu registrovani kod pasa. Stoga, koliine ovog vitamina iznad fizilokih potreba organizma psa mogu poveati kvalitet specifine hrane. Na kraju, vlasnici pasa bi trebali da zapamte da je pivski kvasac bogat prirodni izvor vitamina iz B kompleksa koji su od velike pomoi u poboljanju izgleda dlake. Minerali Minerali ine malu proporciju u teini psa ali svaki od njih igra vanu ulogu. Iz ovog razloga, koliina minerala u obroku psa mora biti vrlo paljivo kontrolisana. Zatim, minerali mogu da reaguju izmeu sebe u vreme digestije i metabolizma. Iz tog razloga, neophodno je osigurati da je svaki od njih prisutan u odgovarajuem omeru. Sa take ishrane, minerali se dele u dve osnovne grupe: - Makronutrienti, gde je neophodna dnevna koliina za psa standardne veliine izraena u gramima; ukljuujui kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, kalijum, i hlorid - Minerali u tragovima, gde se neophodna koliina izraava u miligramima (ili manje); ukljuujui eljezo, baker, mangan, cink, jod, selenijum, flor, kobalt, molibden.

Zasnovano na koliini, kalcijum i fosfor spadaju u najvanije. Koriste se u izgradnji kostura i imaju vanu ulogu u metabolizmu; na primer, fosfor je ukljuen u transfer energije unutar elije. U nedostatku ovog minerala, organizam moe da crpi dodatne koliine iz kotanog tkiva koje predstavlja veliku rezervu. Ovo objanjava oboljenja kotanog tkiva koja se javljaju kada je ravnotea kalcijum i fosfora poremeena. Magnezijum je takoe ukljuen u metabolizam kostiju, ali jo vanije, zajedno sa kalijumom, neophodan je ze mnoge hemijske reakcije u meuelijskoj tenosti. Uopteno, minerali u tragovima ne samo da su neophodni u produkciji crvenih krvnih zrnaca nego i u transportu oksigena, ouvanju i pigmentaciji koe, sintezi hormona tiroidne lezde, itd.