Milojevievo vienje linosti i dela Stevana Mokranjca

IME I PREZIME: Aleksandar arovi ODSEK:Saksofon PREDMET: Nacionalna istorija muzike 2 NASTAVNIK: Prof. dr Dragana Jeremi-Molnar GODINA: 2012

- Miloje Milojevi je zasigurno dao jedan zanimljiv a sigurno i veoma bitan dokument Stevanu Stojanoviu Mokranjcu. Taj dokument obiluje divljenju, hvalama i zasniva se na dubokom potovanju jedne nae velike muzike linosti, koja je toliko toga uradila za nau muziku kulturu da bi bilo teta da nije neko odluio da izdvoji deo svoje ivotne energije i pretoi je u ovako bitan dokument, a jo je pri tom bolje to je to uradila ba jedna tako velika linost kao to je bio Miloje Milojevi. - Milojevi je na jedan veoma delikatan, slobodan nain izrazio svoja miljenja i stavove o Mokranjcu i sroio ih u jednu adekvatnu celinu koja se protee od subjektivnih do objektivnih inilaca koji grade jednu knjievnu celinu, kojom je pokazao da ima i dara za pisanje. Milojevi vidi Mokranjca kao jednu posebnu linost u svakom moguem pogledu, od psiholokih pa i do fiziolokih inilaca, opisivajui njegove crte lica, stav i samu pojavu veoma ubedljivom. Primeujem da se Milojevi nije ni najmanje stideo da upotrebaljava bilo kakve metafore ili poreenja da bi ljudima na veoma suptilan nain pribliio kako je on Mokranjca posmatrao, ili kakv je Mokranjac bio uopteno, to mi ne moemo znati jer su ovakvi delovi Milojevievog miljenja duboko subjektivni. Ne smatram da je Milojevi greio u svom stavu, moda i zanosu, ali u ipak zadrati distancu kod ovakvih tvrdnji s obzirom da nisam, niti sam imao prilike da upoznam niti Milojevia, niti Mokranjca! Neke od takvih poredjenja primeujem u stavljanju njegovog genija pored nekih od najveih kompozitora u evropskoj muzici i u istoriji muzike uopteno, kao to su Ludvig van Betoven, Rihard Vagner, Hektor Berlioz ili Antonin Dvorak. Milojevi je dodue naveo da dri distancu u tom poreenju i da razlike naravno postoje (bilo bi i udno da ne postoje), to naravno opet stavlja njegov oprezan stav da stoji vrsto na tlu. Svakako, autor je takva poreenja pravio mislei i posmatrajui celokupne linosti navedenih kompozitora i Mokranjca, mislei na nekakav sklad due i tela i intuicije uopteno, koja zajedno sa pomenutim pridevima gradi vrstu i stabilnu linost koja zna ta hoe, zna kuda ide, i zna ta joj je zadatak. Linost koja je u tom smislu dalekovida. Koja pored svih prilika i neprilika u vremenu i zemlji u kojoj se nalazi vidi, zna i veruje da moe da postigne i ostvari naizgled neostvarivo. Kada takva razmiljanja uzmemo u obzir moemo povui paralelu i dobiti objanjenje za Milojevieve tvrdnje i poreenje sa evropskim,

proslavljenim kompozitorima. Milojevi je svog uitelja kako kae ocenjivao na svim poljima, jer Mokranjac i jeste delovao na vie polja i ba zbog toga sa moje take gledita je i zasluio takvo bitno mesto u naoj istoriji muzike kulture. Primeujem nekake kontradiktornosti u Milojevievom tekstu oko odabira koja mu je grana delovanja najbitnija. Izmeu ostalog, podelio ga je na tri grane, koje ine njegov muzikoorganizatorski rad, muziko-kompozitorski i muziko-pedagoki. Milojevi je prvenstveno izdvojio njegov muziko-kompoziorski plan i delovanje smatrajui ga i stavljajui ga na prvo mesto po kojem Mokranjac treba da se pamti i velia, a potom to pokosio svojim izlaganjem sa idejom da je ipak pored njegovog kompozitorskog rada najznaajniji muziko-organizatorski rad, ali o tome u rei neto kasnije. On spominje veliki znaaj koji je Mokranjac dao na kompozitorskom planu jer je Mokranjac ceo svoj kompozitorski rad posvetio naoj naciji, naem narodu i stvarao kompozicije koje su ideal naeg mantaliteta. Milojevi to smatra izuzetnim znaajem jer je Mokranjac ba zbog toga udario temelj u na muziki nacionalizam. Milojevi pie o Mokranjcu kao oveku koji je odrastao na selu kao pravo seosko dete koje je svojim okruenjem i obiajima koji odlikuju takvu sredinu izrastao u merodavnog mladia a kasnije i u oveka koji je celu svoju linost dao kroz svoj rad i dela. Milojevi ga jo opisuje kao oveka koji imao jasnu viziju, i to mu pridodaje kao jednu od najbitnijih karakteristika koje je Mokranjac posedovao. ovek sa vizijom je ovek koji nije promaen, ovek koji zna kuda ide, koji zna zbog ega radi to to radi, a to je Mokranjac upravo i bio, tvrdi Milojevi. Kad je govorio o njegovoj linosti koja je pokretala njegov duh i duu koja je tako eznula za tim istim patriotizmom, Milojevi je to objanjavao ba tim njegovim odrastanjem u tako specifinoj sredini. Opisuje ga kao momka, istoga srca, pravog seoskog mladia koji je oboavao seoske obiaje, pesme, igre... Mokranjac je na kompozitorskom planu bio prvenstveno vokalni i horski kompozitor, to je razumljivo sa obzirom na njegovu gore pomenutu strast prema seoskoj pesmi. Autor, naravno, izdvaja Mokranjeve rukoveti kao njegova najznaajnija dela, opisujui ih i piui o njima sa velikim potovanjem. Uviam da je Milojevi duboko i veoma precizno analizirao svaki najmanji deli i detalj Mokranjevih rukoveti, to primeujem iz veoma suptilnih opisa istih. S obzirom da to nisu originalne kompozicije, ve prikupljene narodne pesme i napevi, Milojevi dri distancu u tom kontekstu. Ali bez obzira na tu injenicu, on objanjava veliinu rukoveti u paljivo protumaenom odabiru i

dubokom psiholokom tumaenju tekstova i melodija, koje je Mokranjac onda isto tako i duboko i paljivo harmonizovao i nainio ih takvim kakve one i jesu, vredan umetniki dokument naeg tadanjeg vremena, i muzikog nacionalizma. Autor je u jednom delu paradigmatizirajui Mokranjev doprinos u domenu muzikog nacionalizma omalovaavao rad njegovih prethodnika u istom polju. On rad Kornelija Stankovia naziva anacionalnim npr, opravdavajui to time to je Kornelije linost koja je odrastala i kolovala se u sasvim drugaijim prilikama i mestima, tvrdei da Mokranjac jedini koje u stvari razumeo kako da sprovede u isto muziko delo svoju ljubav prema domovini i patrotizam koji je gajio, ne kitei ga tuim perjem. Milojevi je tu u stvari ciljao na Kornelijevo kolovanje i ivot u Beu. Sve u svemu, lino ne vidim potrebu za omalovaavanjem rada Kornelija Stankovia jer bez obzira koliko je njegov rad vredan u umetnikom pogledu, ili nije, sigurno je veoma bitan za nau istoriju, jer ono to je on pokrenuo Mokranjac je nastavio, a da je Stankovi postigao svojim radom ono to Milojevi smatra da je Mokranjac postigao, Mokranjac ne bi imao ta da nastavi! Dakle sve u svoje vreme i sve sa razlogom! Autor pominje pored rukoveti i veliki doprinos u polju duhovne horske muzike izdvajajui njegovu Liturgiju Sv. Jovanu Zlatoustom kao jednu od najlepih liturgija u slovensko-duhovnoj muzikoknjievnoj literaturi. Pored ovih horskih komppozicija, Milojevi spominje da je Mokranjac imao nekoliko neuspelih pokuaja da napie i instrumentalna dela ali bezuspeno. Milojevi je povukao crtu o Mokranjcu kao kompozitoru,kao najbitnijom granom njegovog rada, a onda pokosio svoj stav izlaganjem da je njegov organizatorski rad ipak bitniji. Lino mogu to posmatrati tako to je autor u svom zanosu i seanjima i naletima emocija hteo da prikae Mokranjca u to boljem svetlu da nije znao da se odlui ta je bitnije u njegovom radu. Milojevi ba njegovu neverovatnu viziju za budunost povezuje najvie sa organizatrskim radom. Navodi da je Mokranjac bio zadovoljan svojim kompozitorskim ostvarenjem, i da je davao na tom polju ba onoliko koliko treba i koliko eli, ali usled svih neprilika koje je uviao sa razvoj muzike kulture kod nas, nije ba mirno spavao dok nije ostvario ta je eleo. Uvideo je da izlaganje umetnikog dela publici nema nikakvu vrednost dok publika ne uvidi njenu vrednost, a za to je potrebno kolovanje u upuenost u samu materiju. Sa tim idejama, ne marei za svoj obraz i ime, kako navodi Milojevi, Mokranjac je bio jedan od osnivaa prve srpske muzike kole! Tim ostvarenjem je znao da e budui narataji na naem podneblju rasti u muzikom smilu

mnogo vie nego to su imali prilike bez tog ostvarenja. Kao organizator Mokranjac je ostvario i zapaene rezltate kao horovoa Beogradskog pevakog drutva, i na elu sa njim stekao ime i ire od granica nae tadanje drave. Milojevi istie nastupe BPD u Solunu i Moskvi, kao i u dravama irom Evrope, a i nastupima po skoro celoj Srbiji. Lino smatram da njegov muziko-kompozitorski i muziko-organizatorski rad imaju jednake znaaje, jer su povezani jedan sa drugim i nepotrebno je izdvajati bilo ta od toga. S druge strane (ili tree) njegov muziko-pedagoki rad Milojevi je najmanje zapazio ili izdvojio. Ali oigledno je bio izuzeta paradigma jer ne bi stvorio takvu sliku u oima svog uenika Milojevia kao i mnogih drugih koji mu se dive. - Sve u svemu, Umetnika linost Stevana Mokranjca je jedan veoma zanimljiv dokument, koji predpostavljam je bio i jedan od veoma retkih ako ne i prvih dokumenata u to vreme. Objektivna slika Milojevievog teksta jeste sigurno u tome to Stevan Mokranjac sigurno jeste jedna od najbitnijih linost u istoriji nae muzike zbog sveg doprinosa koji smo spomenuli, i pitanje je da li bi naa muzika kultura izgledala i dogurala do ovde gde je sada, da neko nije uradio posao koji je Mokranjac uradio, a moda je mogao biti i ranije uraen, no to nikad neemo saznati.