Nadahnue je srean sluaj genija...

Zato rad jeste zamorna borba koje se boji ali koju voli lepa i mona sila koja esto u njoj propada. Jedan veliki pesnik naeg doba je govorei o tom stranom radu rekao: Pristupam mu sa oajanjem a ostavljam ga teka srca". (Onore de Balzak)

Onore de Balzak je provodio u pisanju preko 15 sati dnevno, pri tom ispijajui ogromne koliine kafe. Veini ljudi on se inio pun obilne vitalnosti, govorljivosti, razdragan i snaan, ali i egoistian, lakoveran i hvalisav. Sam je usvojio jedan od grbova drevne plemike familije sa kojom nije imao nikakve veze i simulirao je poasnu recu de" u svom imenu. Bio je gladan slave, bogatstva i ljubavi, ali je iznad svega bio svestan sopstvene genijalnosti. Imao je ljubavne afere sa pomodnim enama ili aristrokratkinjama tog doba, na kraju stekavi izvrsno poznavanje zrelih dama, koje je iskoristio u svojim romanima.

Niko ne voli enu jer je ona lepa ili runa, glupa ili pametna. Volimo je jer volimo." (Onore de Balzak)

Njega smatraju preteom knjievnog realizma, u kojem neprekidni i logiki determinisani dogaaji su praeni naracijom svevideeg posmatraa. Balzak je posedovao neverovatnu mo zapaanja i fotografsko pamenje, ali i saoseajnost i intuiciju kojom je razumevao i opisivao stavove, oseanja i motive drugih ljudi. Imao je sklonost da objanjava vezu izmeu uzroka i posledice, izmeu drutvene pozadine i lika.

1834. godine Balzak je doao na ideju da napie odvojene, pojedinane romane, koji bi bili objedinjeni pod zajednikim naslovom Ljudska komedija", a u kojima bi opisao francusko drutvo tog doba. Ova ogromna edicija na kraju je sadrala preko 90 romana, sa 2.472 imenovana i 566 neimenovana lika. Inae, u ovom periodu je doao i na ideju da koristi iste likove u vie romana. Ovi likovi su u jednom romanu glavni, u drugom se pojavljuju negde u pozadini, a u nekim romanima se tek spominju. Na ovaj nain Balzak je uspeo da svoj imaginarni svet uini realistinim, opipljivim, a itaoci mogu da sklope kompletnu sliku o nekom karakteru tek kada iitaju sve romane u kojima se on nalazi.

Postojani rad je zakon umetnosti isto kao to je i zakon ivota; jer je umetnost idealizovano stvaranje. I zato veliki umetnici i savreni pesnici ne oekuju ni porudbine ni kupce; oni stvaraju danas, sutra, uvek. Iz toga se raa ona navika za rad, ono neprekidno poznavanje tekoa koje njih dri u ljubavi sa muzom, sa njenim tvorakim snagama." (Onore de Balzak)

Pravo Balzakovo ime je Onore Balsa. Roen je u Turu. Bio je nedisciplinovan uenik u osnovnoj i srednjoj koli, a kratko je radio kao advokatski pripravnik u Parizu, ali je veinu

vremena provodio u udnom itanju knjiga o filozofiji. Svoju knjievnu karijeru poeo je romantinim mislima i mladalakom opijenou teorijama.

Obeshrabren poetnim neuspesima, Balzak se okrenuo izdavanju i tampanju knjiga drugih autora kako bi osigurao svoju finansijsku budunost, ali je uskoro zapao u dugove. Ovo je prva od nekoliko finansijskih katastrofa u njegovom ivotu. Od tada je Balzak pisao esto za magazine, na bazi plaanja po rei, kako bi se spasao dugova, ali u tome nije uspeo i ostao je dunik do kraja ivota.

1832. godine postao je prijatelj sa Eveline Hanska, poljskom groficom koja je bila udata za starijeg ukrajinskog zemljoposednika. Ona je, kao i mnoge druge ene irom Evrope, pisala Balzaku pisma u kojima se divila njegovim delima. Ubrzo su postali ljubavnici. U januaru 1842. Balzak dobija vest o smrti njenog supruga i odmah se poradovao skoroj enidbi sa Eveline, ali je pred njim bilo jo mnogo prepreka, pri emu se ena njegovog ivota pokazala kao tvrd orah, jer je uporno prolongirala venanje. U periodu 1842 do 1848. Balzak je neprestano pisao u oajnikoj nadi da e je u potpunosti osvojiti, kao i da e uspeti da se otarasi ogromnih dugova, iako se suoavao sa stalnim pogoranjem svog zdravlja.

Duina trajanja strasti je proporcionalna duini otpora ene." (Onore de Balzak)

U svim svojim delima Balzak se pokazao kao izuzetan hroniar tadanjeg francuskog drutva. Njegovi romani su nenadmani po svojoj naraciji, velikim dometima vitalnih, razliitih i zanimljivih likova koji su se opsesivno zanimali za bukvalno sve sfere drutvenog ivota. Balzak je prikazivao kontraste izmeu provincijalnih i metropolitskih manira i obiaja, komercijalne sfere bankarstva, izdavatva i industrijskih poduhvata, svet umetnosti, knjievnosti i visoke kulture, politike i partizanskih intriga, romantine ljubavi u svim njenim aspektima, kao i zamrene drutvene veze i skandale meu aristokratijom i buroazijom.

Tipina balzakovska tema je pria o ambicioznom, provincijskom mladiu koji eli da uspe u Parizu. Balzak je opisivao pojedince koji su nemilosrdni, lukavi i iznad svega uspeni u trasiranju puta unutar drutvene i finansijske lestvice. Naroito ga je zanimala tema individualca koji se bori sa drutvom: avanturista, nitkov, neskrupulozni finansijer i kriminalac. esto je njegov nitkov snaniji i zanimljiviji od protagoniste. Bio je u isto vreme fasciniran i uasnut francuskm drutvenim sistemom u kojem su materijalne vrednosti i sticanje zamenjivale, po njemu, stare, stabilne vrednosti nekadanje aristrokratije.

Balzak se odlikuje posebnom metodom kompozicije. esto poinje sa relativno prostim predmetom i kratkim prvim nacrtom, ali svee ideje nastavljaju da nadiru tokom pisanja, sve

dok se konana pria ne proiri daleko od njegovih prvobitnih namera. Nevolja lei u injenici da je on eleo da uvea i pojaa svoju originalnu priu i nakon to bi je tampao. Originalni skelet prie je otuda dopunjavan sve dok ne bi dosegao proporcije velikog romana, ali je autor zbog ovoga imao samo ogromne trokove, jer ak i kada bi roman bio tampan, on je donosio nove varijacije na temu, pa bi se pojavljivalo novo, uzastopno izdanje.

U njegovim delima ima mnogo digresija u kojima pokazuje detaljno poznavanje zakonskih procedura, finansijskih manipulacija ili industrijskih procesa, ali ono to odlikuje njegov stil jeste brz tempo, kao i jezgrovite, bogate studije pune sarkazma, duhovitosti i psiholokih obzervacija. Poznavao je francuski jezik gotovo bolje od svih a bio je i istaknuti majstor dijaloga. Njegov zloban humor spaava njegove pesimistikije prie od prevelike sumornosti.

Veliki ljudi pripadaju svojim delima. Zbog njihove udaljenosti od svih stvari, zbog njihove predanosti radu, neobaveteni ljudi smatraju ih za sebinjake... Ti ljudi, koji imaju malo sebi ravnih, i koji ih retko sreu, padaju u iskljuivost samoe; oni postaju zagonetni za veinu koja se sastoji, kao to znamo, iz glupaka, zavidljivaca, neznalica i povrnih ljudi." (Onore de Balzak)

U njegova remek-dela ubrajaju se romani: Evegenija Grande" (1833), ia Gorio" (1835), Izgubljene iluzije" (1837-43), Sjaj i beda kurtizana" (1843-47) i Roaka Beta" (1846).

U jesen 1847. Balzak je otiao u dvorac madam Hanske u Varavi i tamo ostao do februara 1848. Vratio se ponovo u oktobru i tamo ostao, smrtno bolestan, do prolea 1850. Tada je napokon Eveline popustila. Venali su se u Parizu, marta meseca, gde je Balzak sporo i u mukama, narednih nekoliko meseci umirao