OBLIKOVANJE PROCESA

Meu najvanijim odlukama koje donose menaderi proizvodnje i vii menadment su odluke u vezi sa oblikovanjem fizikog proseca za proizvodnju roba i usluga. Te odluke obuhvataju: izbor procesa izbor tehnologije analiza toka procesa prostorni raspored sredstava za rad Pri oblikovanju procesa potrebno je da se pored tehnikih zahteva uvae i drutveni, ekonomski zahtevi vezani za radno okruenje. Iz eme procesa oblikovanja proizvoda vidi se da je i prethodno izvreno oblikovanje procesa visokointeraktivno sa oblikovanjem poizvoda to znai da je neophodna teka saradnja proizvodne funkcije i funkcije razvoja. Pored toga sve odluke o oblikovanju procesa imaju interaktivno dejstvo na odluke iz ostala etiri podruja odluivanja a to su kvalitet, kapaciteti, zalihe radne snage.

IZBOR PROCESA
Ova odluka se donosi na makronivou upravljanja jer je po svojoj prirodi dugorono tj. Od strateke vanosti za organizaciju. Kao takva zahteva znaajne resurse, koji su nepromenljivi za dui vremenski period. Spada u nadlenost vieg menadmenta koji je zaduen za strateko planiranje. Na izbor procesa ponekad se gleda kao na problem prostornog rasporeda sredstava za rad ili kao na grupu odlukakoje se donose na visokom nivou upravljanja. To je pogreno jer odluka o izboru procesa deluje na: trokove, rok isporuke, kvalitet i fleksibilnost proizvodnje. to znai da utiu na sva etiri kljuna cilja proizvodnje te je od strateke vanosti za svaku organizaciju. Odluke o izboru proseca treba da uspostave vezu organizacije sa opremom i odredjenom vrstom radne snage, tako da kada se donesu predstavljaju odredjeno ogranienje za budui izbor odluka koje se donose za ostala etiri podruja odluivanja. Preduslov za izbor proseca je poznavanje proizvodnog programa pi-qj pi-vrste proizvoda qj-predvidjene koliine na godinjem nivou

to znai pre nego se izvri izbor procesa treba da im prethodi predvidjanje potranje i donoenje odluke u vezi sa fizikim kapacitetima proizvodnje. Odluke o fizikim kapacitetima mogu da budu dugorone, srednjorone i kratkorone i kao takve u vezi su sa planiranjem kapaciteta i njihovim korienjem. Za potrebu izbora procesa pretpostaviemo da su prothodno dugorone odluke o kapacitetima ve donesene. Izbor procesa treba da uvai dva dimenzije problema: -vrstu toka procesa -vrstu porudbine-za koga se radi VRSTE TOKA PROCESA Kod industriske proizvodnje tok procesa odredjen je tokom materijala i redosledom operacija izvodjenja procesa. Operacija predstavlja deo procesa radi kojih se izvodi na jednom radnom mestu od strane jednog ili vie izvrilaca posla. Kod uslune delatnosti tok procesa je odredjen redosledom izvodjenja operacija. U praksi su u primeni tri tipa toka procesa: 1. projektni 2. prekidni 3. neprekidni ili linijski 1.Linijski tok procesa-masovna i velikoserijska kontinuirana proizvodnja Samo ima kae karakterie ga linijski tok materijala i redno izvodjenje operacija (raspored opreme po redosledu izvodjenja operacija) na jednom ili vie predmeta (jedno-predmetne ili viepredmetne linije); primer je montana traka, restoran sa samoposluivanjem. Proizvodnja koja je organizovana tako da ima nepredidan tok, omoguava da na izlazu posle prvog gotovog poizvoda svi ostali proizvodi dolaze nakon istog vremena. Preduslova za linijsku proizvodnju je da proizvod mora da bude visokostandardizovan i da moe ostvariti predmetni raspored, opremu prati operacija koje imaju priblino vreme trajanja (tii), kako se nebi stvorilo usko grlo proizvodnje i da su planirane velike koliine proizvoda.
1 2 i n

sl: ema linijskog toka strelice oznaavaju tok materijala operacije (i-n)

Mogu postojati i boni tokovi, ali moraju da budu uklopljeni u glavni tok vie predmetne linije. Karakteristike linijskig toka su: -velika podela rada (specijalizacija) -mala fleksibilnost -velika efikasnost zbog maksimalnog stepena iskorienosti i opreme i radnika -linijski (predmetni) raspored opreme -veliki trokovi za specijalizovanu opremu (namenska) -niska strunost radne snage -predvidjeno za grupe slinih proizvoda -olakano upravljanje Nedostaci: -dovodi do zastarelosti programa (zbog male fleksibilnosti) -dovodi do nezadovoljstva radnika -tekoe sa motivisanjem Primeri ovog tipa proizvodnje su: masovna(montana traka) i automobilska industrija, kontimirana industrija (hemijska industrija, industrija papira, elika ...)

2.Prekidni tok: Procesi sa prekidnim tokovima karakteriu serisku proizvodnju. Karakteristika ove proizvodnje za ograniene koliine velikog broja raznovranih proizvoda jeste da su oprema i izvrioci posla rasporedjivani na radnim mestima po slinostima (prostorni raspored opreme) Materijal pri izradi prolazi samo ona radna mesta ( nisu rasporedjena redosledno ) koja prate postupak odnosno redosled izvodjenja operacija.
t 13

t 21 t 11 t 22

t 14 t 15

t 23

- operacije - tok materijala za 1 proizvod - tok materijala za 2 proizvod tij - vreme trajanja operacije i - oznaka vrste priozvoda j - oznaka operacije Ima opravdanu primenu, ako su u pitanju: -nestandardizovani delovi-manje koliine Karakteristike prekidnog toka su: -koristi se oprema opte namene -visoko kvalifikovana radna snaga -predvidjena za manje koliina ( mada i tu postoji raspon: maloserijska, srednjeserijske, velikoserijska proizvodnja) -zbog izmeanosti tokova razliitih proizvoda nastaju problemi sa upravljanjem zaliha i ispunjenjem terminskih planova ( rokova) i planiranog kvaliteta -mali stepen iskorienosti opreme -teko upravljanje Problemi naroito nastaju ukoliko se oprema koristi sa graninim kapacitetima, pa zbog preklapanja poslova koji trae istu opremu i radnikeu isto vreme dolazi do uskig grla proizvodnje i kanjenja u ispunjenju planiranih rokova.

Ukupno radno vreme angaoanja (rada) Stepen iskorienja opreme ili radnika = --------------------------------------------Tcp ( vreme ciklusa proizvodnje) Zahteva prostorni raspored opreme ( posebno strugovi, glodalice itd). Zbog zahteva za grupisanjem slinih poslova ( opreme i ljudi). 3.Projektni tok: odnosi se na pojedinanu proizvodnju: umetnika dela, zgrade, organizacija koncerta... Ovde nema toka materijala ve samo redosled izvodjenja pojedinih operacija. Pri emu da bi se ispunijo planirani rok zavretka projekta vano je da se sve pojedinane operacije ( aktivnosti ) odvijaju ( na vreme). Za potrebe upravljanja projektima koriste se razne metode kao to su: Gant metoda i tehnika mrenog planiranja.
1 D 0 E B(0-2) 2 4 G 5 C 3

A(0-1)

Karakteristike projektnog toka su: -visoki trokovi -tekoa u planiranju i kontrolisanju ( zbog velikih izmena koje nastaju tokom izvodjenja projekta) Primenjuje se kad postoji potreba za velikom kreativnou i jedinstvenou, pa zbog toga izostaje automatizacija. Problemi sa kojima se suoavaju menaderi koji se bave planiranjem, odnosno upravljanjem projektima su u vezi sa utvrdjivanjem najranijih i najkasnijih vremena poetka i zavretka dogadjaja, odnosno optimistikog i pesimistikog trajanja neke aktivnosti.

IZBOR PROCESA PREMA VRSTI PORUDBINE ( strategiji uvodjenja proizvoda) U zavisnosti od izabrane strategije uvodjenja proizvoda, da li je u pitanju trino povlaenje ili tehnoloko guranje, proizvodi se mogu izradjivati prema porudbini kupaca ili internoj porudbini tj. za skladite. U procesu proizvodnje prema porudbini procesne aktivnosti uskladjene su prema pojedinanim porudbinama kupaca. Ciklus naruivanja poinje kad kupac specificira proizvod koji eli. U okviru zahteva kupac e naroito navesti cenu i rok isporuke. Ponuda se moe odmah poslati ukoliko je deo standardan, ukoliko je nestandardan to zahteva izvesno vreme. Ako kupac prihvati ponuku tada e se proizvod sastaviti od gotovih komponenti ili konstruisati prema specifikacijama. Kljuni parametar za merenje performansi uspenosti ovog procesa je vreme isporuke i procenat porudbine isporuenih na vreme. Ako je kupac prihvatio rok isporuke, proizvodnja da bi ispotovala rok isporuke treba da kontrolie tok ostvarivanja porudbine. Pored toga proces treba da bude fleksibilan tako da mogu da se zadovolje razliite porudbine. Organizacija koja proizvodi za skladite odnosno koristi prednosti postojee tehnologije i kapacitete ima drugaije probleme. Mora da ima standardnu proizvodnju liniju. Cilj proizvodnje pri tom je da se kupci snadbevaju standardnim proizvodima sa skladita na nekom zadovoljavajuem nivou pruanja usluga ( npr. 95%). Obezbedjuje brzu uslugu ukoliko je ono to trae kupci ba na skladitu. Da bi se to ostvarilo organizacija e akumulirati zalih unapred, pre stvarne potranje. Zalihe e se pri tom koristiti u uslovima nesigurne potranje i to koliko omoguavaju postojei kapaciteti. Zbog toga proizvodnja koja radi za skladite suoava se sa problemima u vezi sa predvidjanjem i upravljanjem zaliha i planiranjem kapaciteta i okrenuta je standardnim delovima. Najbolji proces bi bio kombinacija oba ova pristupa. Taj novi proces odvijao bi se tako da se sklopom proizvode za skladite, a gotovi proizvodi ( smontirani) prema porudbini. Takav pristup omoguio bi dovoljno velike raznolikosti proizvoda za kupca i proizvodnju sa ogranienim zalihama na skladitu uobiajenih ( standardnih ) sklopova. U tabeli na slici prikazane su proizvodnja za skladite i proizvodnja prema porudbini kupaca i njihove karakteristike. S obzirom da je objanjeno da se procesi mogu klasifikovati prema: 2 razliite dimenzije -tipu toka procesa -tipu porudbine, moemo rei da imamo 6 razliitih vrsta procesa. Tako da je svaki proizvod izradjen po jednom od ovih 6 procesa. U praksi zbog izrade razliitih proizvoda i njihovog meanja dolazi do meanja tipova procesa ( u jednoj organizaciji).

Za linijske tokove uobiajeno je proizvoditi za skladite, ali jedna linija se moe koristiti i za proizvodnju prema porudbini kupaca. Na primer: to je pokretna traka za montau automobila sastavljenu od spesificiranih opcija koje zahtevaju kupci. Proizvod je standardizovan i izradjen prema porudbini. Druga krajnost-projekti se obino izradjuju prema porudbini ali projektni vid proizvodnje omoguava i proizvodnju za skladite. Na primer gradjevinski preduzetik koji gradi nekoliko kua za koje nema unapred kupca pa to radi za skladite, a koristi projektni tip procesa. Odluka o izboru procesa od onih 6 karakteristinih treba doneti razmatranjem sledeih 6 faktora koji su posledica sistemskog prilaza razmatranja razlika u ulazima, primenjene tehnologije i izlaza: uslovi trita potrebe za kapitalom radna snaga menaderske vetine upravljanja polazni materijal tehnologije Dobra odluka o izboru procesa zahteva paljivu analizu svakog od ovih faktora. Pored njih kod donoenja odluke mogu se uzeti u obzir i ekonomski faktori, tj. sprovesti ekonomsku analizu alternativnih procesa, kao moguih reenja posmatranog proglema. U tom smislu alternativa sa najveom sadanjom vrednou ili kapitalom (rentabilnou) ima prednost sa ekonomskog stanovita. Koristi je prilikom uvaavanja ekonomskog aspekta pri izboru procesa razmotriti fiksne i varijabilne (promenjive) trokove. Na slici su dati trokovi za tri tipa toka procesa ( projektni, prekidni i neprekidni). Trokovi (Tu) Projektni Prekidni proces Neprekidni (linijski) proces

Fiziki obim proizvoda Q

U prednost projektni tip (Q < Q1)

Q1

Q2 U prednosti linijski proces (Q > Q2)

U prednosti prekidni proces (Q1 < Q < Q2) Procena ovih rizika je sastavni deo donoenja odluke o izboru procesa. Uopte govorei ako se ide od najveeg do najmanjeg rizika on je najvei kod linijskog pristupa, pa prekidnog a najmanji kod projektnog procesa. Razmatranje ovih faktora treba da prati i analiza procesa sa ekonomskog stanovita. Sa slike se vidi da bi projektni tip proizvodnje imao najmanje trokove za male koliine ( ima najnie fiksne trokove i najvie promenljive trokove). Za razliku od ovog tipa linijski tip ima njnie promenljive trokove i najvie fiksne trokove tako da se isplati samo kod velikih koliina proizvoda. Kako su zavrene marketinke studije vezane za potranju i ekonomske studije uticaj subjektnih faktora pri izboru procesa bie minimiziran. Pri odluivanju e se odmeravati trokovi i rizici za pojedine varijante procesa ( od 6 alternativnih). ANALIZA TOKA PROCESA
Do sada su razmatrane odluke u vezi sa oblikovanjem procesa koje se donose na makronivou. To su odluke koje se odnose na izbor vrste procesa i izbor vrste tehnologije. Da bi se odluke koje se donose na makro nivou upotpunile potrebno je da ih prate i odgovarajue odluke koje se donose na mikro nivou upravljanja organizacijom. U tom smislu sastavni deo oblikovanja procesa jeste i analiza toka procesa i prostorni raspored sredstava za rad, a odluke u vezi sa tim treba da pomognu menamentu da se doe do optimalnih procesa. Karta toka procesa i Dijagram toka koriste se za opisivanje postojeeg stanja procesa i za poboljanje stanja procesa u proizvodnim sistemima, gde se u okviru njih podrazumeva i sistemi usluivanja. Da bi se izvrila analiza toka procesa potrebno je predhodno da se opie izabran proizvodni sistem ukljuujui: njegove kupce (potroae, klijente), izlazne veliine, ulazne veliine, snabdevae, ogranienja i naravno procese transformacija ulaznih u izlazne veliine. Postupak analize toka procesa primenom Karte toka procesa i Dijagrama toka izvodi se u sledeih osam faza [ ]. 1. Sastaviti tim ili odrediti pojedinca koji e raditi analizu i poboljanje procesa; 2. Odrediti ciljeve analize toka procesa koji mogu biti: poveanje delotvornosti i efikasnosti procesa, poveanje motivisanosti izvrilaca, smanjenje vremena ciklusa proizvodnje, bolji raspored sredstava za rad itd.; 3. Izabrati proizvodni proces za analiziranje, to moe biti cela proizvodnja tj. svi procesi, ili samo neki kritini proces proizvodnje; 4. Utvrditi sa kojim se kupcima i snabdevaima se moe raunati; 5. Opisati postojei proces transformacije koji se odvija u sistemu pomou Karte toka procesa ili Dijagramom toka i karakteristika parametara procesa; 6. Oblikovati poboljani proces promenom toka procesa ili korienih ulaznih veliina (Opisati ga Kartom toka procesa ili Dijagramom toka; 7. Dobiti odobrenje za poboljani proces od strane menadmenta i 8. Sprovesti novooblikovani proces. U sluaju da proces ne postoji potrebno je opisati eljeni proces.

Analiza toka procesa se koristi za opis transformacije ulaznih veliina proizvodnog sistema u izlazne pri emu se analiza moe da vri na osnovu opisa toka materijala ili opisa toka informacija. Analiza procesa praenjem toka materijala svojstvena je uglavnom inenjerima koji prate fabriku proizvodnju, mada ima znaajnu primenu za analizu procesa u uslunoj delatnosti. Analizu procesa praenjem toka informacija koriste uglavnom sistem analitiari (na primer u informacionim sistemima). Obe analize koriste se istim postupkom mada se misli da su one sasvim razliite.

Analiza toka materijala

Osim to su na Karti toka ucrtane sve operacije (redosledno) u njoj za pojedine operacije unete i veliine kao to su: mere kretanja (m), optereenja transportnih puteva (kgm) i elementi vremena rada, pa iako nisu prostorno oznaeni kao kod Dijagrama toka, korisni su za uporeenje poboljanog i postojeeg stanja toka procesa i procenu efekata poboljanja. Dijagram toka ima naroit znaaj zbog prostornog prikaza tokova materijala tokom izvoenja procesa za pojedine proizvode. Pored toga na osnovu vidljivog prostornog rasporeda sredstava za rad i svih putanja moe se doi do optimalnog rasporeda. Moe se sa pravom rei da su Dijagram toka i Karta toka ako se zajedno koriste, kljuno sredstvo analitiaru procesa za unapreenje tokova materijala. Sagledavanjem postojeeg stanja analitiar ili tim u svrhu poboljanja procesa mogu objediniti, izbaciti ili pojednostaviti neke operacije, pa time delovati i na izmenu postupka, a ona utie na promenu prostornog rasporeda sredstava za rad. U odreenom sluaju potreban je i redizajn proizvoda. U cilju poboljanja protoka materijala potrebno je ne samo da se sveobuhvatno sagleda postojee stanje ve da se analizom tog stanja nau i odgovori na sledea pitanja [ ]: 1. TA kupac zahteva i koje su operacije potrebne da bi se odgovorilo zahtevima? Da li je potrebna i mogua izmena postupka ili izmena oblika proizvoda kako bi se poveala njegova tehnologinost? 2. KO je zaduen za izvoenje svake operacije? Da li bi promenom sadraja radnog zadatka i preoblikovanjem operacija i izmenom postupka postiglo smanjenje strunog rada i umanjenje radnih sati? Da li bi se neke operacije mogle objediniti i time obogatio sadraj radnog zadatka kako bi se postigla vea produktivnost sa poveanjem motivacije rada? Ko su snabdevai i da li ih treba promeniti ili na njih prebaciti jo neke operacije? 3. GDE (na kom radnom mestu) se izvodi svaka operacija? Da li se prostorni raspored sredstava za rad moe poboljati, tako da se znaajno skrate udaljenosti pri kretanju materijala? 4. KADA se izvodi svaka operacija? Da li postoje veliki gubici vremena i gomilanje zaliha, tj. da li neke operacije predstavljaju usko grlo u proizvodnji?

5. KAKO se operacije izvode i da li postoje efikasnije metode, postupci i oprema? Da li se izmenom operacija u postupku rada moe olakati rad i skratiti vreme izvoenja operacija i ciklusa proizvodnje? Primena analize toka materijala nije ograniena samo fabriku proizvodnju. Znaajnu primenu nalazi i u uslunoj delatnosti kao to su: restorani, perionice, potanske i bankarske usluge, robne kue, trgovine na malo itd.. S obzirom da je napomenuto da se na slian nain vri analiza toka procesa praenjem toka informacija u ovom delu se nee posebno razmatrati.

ZAKLJUCI
U ovom poglavlju naglasak je dat na sistemski prilaz pri analizi procesa i posebno je istaknuta opisna analiza korienjem Karte toka procesa i Dijagrama toka, pomenuto je da se koristi ianaliza primenom modela toka procesa. Oba ova oblika analize mogu se koristiti za poboljanje isporuivanja i isporuke (skraenje roka isporuke, kvaliteta rezultata procesa, poveanje fleksibilnosti proizvodnih procesa i snienje trokova proizvodnje. Pored ovog istaknuto je sledee: Preduslov za analizu toka procesa je definisanje proizvodnog sistema, ukljuujui, ogranienja, kupce, ulazne i izlazne veliine, snabdevae i tokove procesa. Bilo da se tok procesa analizira preko protoka materijala ili protoka informacija koristi se isti postupak koji obuhvata: opis tokova u sistemu primenom Karte toka i Dijagrama toka i nalaenje odgovora na karakteristina pitanja (ta se radi, ko to izvrava, gde i kako radi). Kao rezultat sprovedene analize i poboljanja moe da bude izmena u pojedinim ili svim elementimaili procesa (izlazi, sirovine, alati, oprema, poslovi, metode i informacije) Pri analiziranju toka procesa koriste se etri vrste dokumenata: crtei montae, planovi montae, postupci i karta i dijagram toka procesa. Oni opisuju kako se proizvod izrauje i kako materijal protie kroz proizvodni proces. Oblikovanje procesa treba da bude voeno zahtevima i potrebama kupaca i biljim nainima za njihovo zadovoljenje. Socio-tehniki pristup je imperativ da bi se pri oblikovanju procesa pored oblikovanja fizikog toka materijala oblikovao sadraj radnih zadataka izvrioca. Angaovanjem projektantskih timova takvi procesi e zadovoljiti ne samo ekonomske zahteve, ve i humane. Klasina primena oblikovanja procesa kroz modeliranje toka procesa odnose se na simulaciju u pogonu i tokove kroz sredstva za pruanje usluga kao to su u bolnicama, restoranima, robnim kuama itd.