Pokret za slobodu Matini broj organizacije: 17686097 www.pokret.net info@pokret.net Br. tel: 062/234.251 i 063/83.83.

882

Predsednitvo Srbije,
Andriev Venac br. 1

Gospodinu OLIVERU ANTIU,

savetniku predsednika Srbije za pravna pitanja

Predmet: Obnova proizvodnje u domaim preduzeima kao osnova suverene ekonomije [sluaj preduzea ''Rafinerija nafte Beograd]
Potovani gospodine Antiu, Prema dogovoru postignutom tokom naeg protesta ispred Predsednitva 14. septembra, u ovom dopisu aljemo Vam, za poetak, informacije o jednom od preduzea iju proizvodnju treba to pre zatititi od neodgovornog rukovoenja - to je jedini nain da ono na vreme izbegne sudbinu brojnih drugih firmi u kojima je proizvodnja unitena nezakonitim delatnostima vlasnika. Iako je jasno da su upravo prethodne vlasti odgovorne za propast pomenutih firmi, narod je glasao za novu vlast oekujui da e uinjena nepravda biti ispravljena. Na protest od 14. septembra, kao i na prethodni protest od 17. aprila, nije hteo da istakne samo zahtev da se ispitaju i kazne odgovorni za korupciju i kriminal u privatizaciji, ve i da ukae na neophodnost da se u oteenim preduzeima ponovo uspostavi proizvodnja.
1

Kako su zaposleni najzainteresovaniji za ouvanje proizvodnje, od koje zavisi njihova mogunost da zarauju i izdravaju svoje porodice, smatramo da je vano, pre svega, omoguiti im da kontroliu poslovanje i zajedno sa nadlenim organima rade na ouvanju i obnavljanju proizvodnje. Podseamo vas da je upravo suprotna praksa dovela do dosadanje masovne propasti privatizovanih firmi vlasnike nije zanimala proizvodnja, ve rasprodaja maina i atraktivnih graevinskih lokacija, podizanje hipoteka, i druge finansijske pekulacije u cilju postizanja line koristi. Takve delatnosti novih vlasnika bile su protivne odredbama kupoprodajnih ugovora, a naroito odredbi o obaveznom ouvanju kontinuiteta proizvodnje, ali su korumpirane dravne agencije, vrlo esto usled direktne naredbe iz nadlenih ministarstava, ignorisale sva radnika ukazivanja na nelegalne radnje koje vode u steaj. Radnici su najee bili jedini koji su se protivili neodgovornom poslovanju i unitavanju preduzea, ali bez ikakve moi da to spree. Naa organizacija takoe godinama ukazuje i bori se protiv korupcije u privatizaciji i smatramo da je sada situacija u kojoj se naa zemlja nalazi toliko loa, da ukoliko ne doe do korenitih sistemskih promena, nama ne preostaje nita drugo osim da nastavimo sa protestima na ulici sve dok ne ostvarimo svoje zahteve. Vaa reakcija na na protest 14. septembra prepoznata je od strane radnika kao ispravan korak u smeru reavanja problema na koje ukazujemo. Pred nama je zadatak reavanja problema koje nam je napravila vlast koja e biti zapamena po neodgovornosti, bahatosti i korupciji. S obzirom na ishod izbora, verujemo da se danas gorko kaju to se prema zahtevima naroda nisu odnosili odgovornije i njihove greke nikako ne treba ponavljati. Kanjavanjem odgovornih, zaplenom imovine steene kriminalnim radnjama, i Uredbama - nalik onoj po kojoj strane
2

kompanije dobijaju od 4-10.000 evra po radnom mestu1 - moe se pokrenuti, oporaviti i sauvati proizvodnja u domaim preduzeima koja su se nala u rukama neodgovornih vlasnika i rukovodstva. Kako se iz realnog sektora, iz poreza i doprinosa na plate, finansira javni sektor, pokretanje privrede od opteg je drutvenog interesa i spasava Srbiju od potrebe da se dodatno zaduuje i tako doivi sudbinu jedne Grke. Kao to vam je poznato, osiromaeni narod irom Evrope i sveta organizuje se oko pitanja pokretanja proizvodnje i podsticanja poljoprivrede, radi stvaranja nove Evrope u kojoj bi ljudi iveli u skladu sa principima samoodrivosti i suvereniteta. Ekonomsku krizu moemo prevladati stvaranjem ravnopravnijeg drutva u kojem e narod biti zatien od interesa krupnog i pekulativnog kapitala. U ovom dopisu aljemo Vam informacije o Rafineriji nafte Beograd, ijih je 87 radnika kolektivno pristupilo naoj organizaciji, izgubivi poverenje u sindikate usled njihove inertnosti. Oni su u strahu da e doiveti sudbinu drugih privatizovanih preduzea i ostati bez posla a samim tim i bez prihoda. Rafinerija je, pre privatizacije, sa tradicijom duom od sedamdeset godina, bila lider na tritu motornih i industrijskih ulja. Preduzee je najpre 2007. godine na tenderu prodato grkoj kompaniji ''Neochimiki'', koja nije bila zainteresovana za proizvodnju ulja, ve se bavila berzanskim pekulacijama. Takvom prodajom prenebregnuta je osnovna svrha tendera, a to je da se preduzee proda onoj kompaniji koja se proceni kao najadekvatnija za ouvanje i unapreenje osnovne proizvodne delatnosti. Po kupovini preduzea, ''Neochmiki osnovnu delatnost preduzea, proizvodnju ulja, ugovorom ustupa bugarskoj kompaniji ''Prista Oil'', treeplasiranoj na tenderu, to je jo jedan pokazatelj da je
1

Uredba o privlaenju direktnih investicija.

3

Rafinerija nafte Beograd prodata pogrenoj kompaniji. Posledica dvogodinje saradnje sa ''Prista oil-om i proizvodnje ulja pod njihovim brendom bio je gubitak Rafinerijine liderske pozicije, dok je ''Prista oil kroz ovu saradnju upravo ula na trite Srbije. Ugovor o prodaji "Rafinerije nafte Beograd" raskinut je tek u januaru ove godine, u petoj godini privatizacije, kad je ve naneta neprocenjiva teta poslovanju, a preduzee ostalo sa dugovima i bez sirovina i obrtnih sredstava. Zatim je istog meseca doneta Odluka o restrukturiranju preduzea bez prethodne analize poslovanja, dok je Privremeni zastupnik kapitala (PZK) zadrao rukovodstvo lojalno grkoj kompaniji, iako su radnici bili za smenu rukovodstva. To isto rukovodstvo i danas radi netransparentno i radnici ni od njega ni od privremenog zastupnika kapitala ne mogu dobiti nikakve informacije o poslovanju preduzea i planovima za budunost 2 Rafinerije . Propadanje Rafinerije nafte Beograd, pod okriljem Agencije za privatizaciju, predstavljeno je i u dokumentu Hronologija propadanja RNB, koji vam aljemo u prilogu ovog pisma, i ne razlikuje se mnogo od modela propadanja ostalih srpskih preduzea. Dokazi o propadanju Rafinerije sastoje se od oiglednih fizikih dokaza (desetkovana proizvodnja, porueni objekti, loa infrastruktura, nemodernizovani proizvodni objekti) i pogubnog finansijskog izvetaja. Radnici su zabrinuti za opstanak firme i radnih mesta, jer im je nepoznato da li Privremeni zastupnik kapitala (PZK) rukovodi firmom na odgovoran nain. Nepoznato je: da li je PZK utvrdio postojanje nesavesnog poslovanja Privremeni zastupnik kapitala je u obavezi da odgovara i izvetaje dostavlja Agenciji za privatizaciju, prema Uredbi i pravilniku o postupanju lica koji obavljaju poslove privremenog zastupnika kapitala u subjektu privatizacije.
2

biveg kupca i rukovodstva; da li je PZK sainio izvetaj o finansijsko-ekonomskom stanju ''Rafinerije nafte Beograd'' pre donoenja Odluke o restrukturiranju, na ta ga obavezuje Uredba o postupku i nainu restrukturiranja subjekta privatizacije (Sl.gl.br.52/2005, 96/2008 i 98/2009); da li je sainjen program restrukturiranja; da li su novi zaposleni primljeni po zakonskoj proceduri i iz stvarne potrebe; da li se radi na novom prospektu firme, tj. da li se preduzimaju mere u vezi sa daljom privatizacijom, ili drava smatra da joj je u interesu da podstakne dalju proizvodnju i Rafineriju zadri u svom vlasnitvu.

Od dravnih institucija koje e biti odgovorne za proces predstojee privatizacije (Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo energetike) radnici zahtevaju: 1. da se potuju interesi radnika, a ne raznih interesnih grupa; 2. da se uvede stroga kontrola investicionog kapitala i da postoji javna kontrola procesa privatizacije; 3. da radnici uzmu privatizacije; uea u kontroli procesa

4. da se zatititi pravo na rad, a da svi kojima to pravo bude uskraeno budu obeteeni. Problemi sa kojima se suoava privreda u Srbiji svojom kompleksnou prevazilaze dobre namere pojedinaca u novoj vlasti. Zato je vano napraviti radne grupe koje e raditi na obnavljanju proizvodnje u kojima bi bio zastupljen glas radnika. Jedno obnovljeno i sauvano preduzee moe da stvori obrazac i primer za obnavljanje ostalih. Zajednikim snagama moemo da stvorimo pravednije drutvo. Ukoliko se
5

dozvoli propadanje Rafinerije nafte Beograd i ostalih preduzea, graani e izgubiti poverenje i u novu vlast. Molimo Vas da nas va tim informie o podacima koje prikupi o ovom sluaju i nadamo se da ete ignorisati dravne slubenike raznih agencija i ministarstva koji e vam davati brojne izgovore za trenutnu situaciju i obrazlagati kako je upropaavanje privrede u Srbiji obavljeno u skladu sa zakonom. Jo jednom vas u prilogu podseamo na nae zahteve iznete na protestu 14. septembra. Ovaj dopis emo vam poslati faksom i imejlom, i dostaviti na pisarnici Predsednitva. Srdaan pozdrav i elimo Vam puno uspeha u radu. POKRET ZA SLOBODU i radnici RAFINERIJE NAFTE BEOGRAD Milenko Srekovi ___________________ (potpis i peat)

27. septembar 2012, Beograd

Prilog br. 1
Zahtevi radnikog protesta 14. septembra 2012.
1) Zahtevamo da se omogui aktivno uee radnikih predstavnika u najavljenom dravnom preispitivanju spornih privatizacija. Radnika i javna kontrola nad procesom preispitivanja privatizacija potrebna je kako taj proces ne bi bio lairan. Formiranjem radnih grupa u kojima bi bili i predstavnici radnika, javnost bi mogla da bude informisana i o stavu radnika prema istranim radnjama koje se sprovode, ali i o merama preduzetim na saniranju problema u funkcionisanju pojedinanih preduzea. 2) Zahtevamo da se odteta sastoji u obnavljanju ili ouvanju proizvodnje u preduzeima unitenim nepravilnostima u privatizaciji na koje nadlene dravne agencije nisu pravovremeno reagovale, iako je to bila njihova obaveza prema Zakonu o privatizaciji. Kao to postoji Uredba Vlade Srbije o privlaenju direktnih investicija, koja omoguava stranim kompanijama da dobiju 5-10.000 evra po radnom mestu, takoe se uredbom novac moe kanalisati u obnovu proizvodnje koja je unitena tokom procesa privatizacije dok su fabrikom imovinom upravljali neodgovorni vlasnici. Pokretanjem proizvodnje, taj novac bi se preko poreza i doprinosa vratio u dravni budet. 3) Zahtevamo proirenje spiska spornih privatizacija na vei broj preduzea. Privatizacija u Srbiji je bila sistemska i nije dovoljno izdvojiti samo nekoliko sluajeva privatizacije, ve treba preispitati sve one u kojima radnici godinama ukazuju na postojanje nelegalnih radnji, namerno guranje preduzea u steaj, kao i na poslovanje koje je tetilo preduzeu. 4) Zahtevamo poboljanje optih prava radnika, kao na primer spreavanje otputanja radnica na trudnikom bolovanju koje se vri neproduavanjem Ugovora na odreeno.

Prilog br. 2 Hronologija propadanja RNB:

2005, zajedno sa FAM Kruevac, izdvajaju nas iz NIS-a, a deo radnika uz otpremninu naputa firmu 2007. raspisan je tender i sprovodi se proces privatizacije (www.priv.rs/upload/company/document/teaser_20703.pdf) Tendersko nadmetanje je u jednom trenutku bilo osporeno. Postojale su indicije da se prvoplasirani ponua, grka firma Neochimiki, bavi berzanskim pekulacijama, to se kasnije ispostavilo kao tano. Ipak, Neochimiki otkupljuje 70% kapitala za 16.350.000, uz najavljene investicije u prve dve godine u vrednosti od 15.000.000 drugi put aktuelan je socijalni program, radnici bez Po selekcije potreban/nepotreban odlaze iz firme, to je ukazivalo da poslodavca ne zanima unapreenje delatnosti. Osnovnu delatnost, proizvodnju ulja, Grci preputaju bugarskoj firmi Prista oil, treeplasiranoj na tenderu, sklopivi Ugovor koji e trajati do 2009. kada se raskida i ocenjuje kao nepovoljan. Deo radnika, uglavnom slube razvoja i primene, prelazi u Prista oil i nezakonito odnosi Tehniku dokumentaciju proizvoda. toku prve i druge godine privatizacije, Neochimiki investira u U nekoliko rekonstrukcija bez predhodne analize (meu kojima ima nedovrenih i neuspelih) kako bi pravdao bavljenje delatnou i ulaganja. Uvozi se oprema i projektuje nova fabrike emulzija kao posebna investicija, koja nema nikakve veze, a nije ni kompatibilna, sa osnovnom delatnou. Zbog potreba izgradnje nove fabrike, jedan deo objekata i
8

skladinog prostora RNB-a je poruen. Raskid Ugovora o zajednikom nastupu na tritu, sa bugarskom firmom Prista oil, poklapa se sa prodajom kompletne kompanije Neochimiki amerikom investicinom fondu Carlyle Group. O ovoj finanskijskoj aferi, i tome kako je odjeknula u finansijskim krugovima, izvetavali su mediji irom sveta (sporno je bilo 500.000.000) Posledica dvogodinje saradnje sa Prista oil-om i proizvodnja ulja pod njihovim brendom bio je gubitak pozicije lidera na tritu za RNB, dok je Prista oil kroz ovu saradnju ula na trite Srbije. 2009. Grci odustaju od I investicije - izgradnje fabrike U emulzija i prijavljuju Agenciji za privatizaciju II investiciju tankvanu rastvaraa, koja takoe nije realizovana Tek posle etiri godine Agencija reaguje na neispunjenje Ugovornih obaveza i znaajan pad proizvodnje i raskida Ugovor u petoj godini privatizacije (19-01-2012) Sindikat je ukazivao na nepravilnosti kroz izvetaje koje je upuivao Agenciji (npr. provera vrednosti uvezene opreme za novu fabriku), ali nikad nije istrajao, ve je balansirao izmeu Agencije i Kupca Grci odlaze, RNB ostaje bez sirovina, u dugovima (navodno 9 miliona evra) i bez obrtnih sredstava Odluka o restrukturiranju doneta je 24-01-2012, bez prethodne analize poslovanja drutva, to je definisano Uredbom o postupku i nainu restrukturiranja subjekata privatizacije, pa se postavlja pitanje da li je odluka o restrukturiranju pravno validna Agencija postavlja za PZK Andreja Popova Prodaja pokretne imovine RNB (auto i vagon cisterne) i hipotekarni kredit od Fonda za razvoj od 500.000, samo privremeno amortizuju gubitke koje RNB pravi iz meseca u mesec Uvedene su mere tednje kroz smanjenje zarada zaposlenih i prinudne odmore PZK, oigledno nije pronaao dokaze o nesavesnom poslovanju biveg rukovodstva i zadrao je rukovodstvo koje
9

je bilo lojalno grkoj kompaniji, iako su radnici bili za smenu PZK je na mesto generalnog direktora doveo oveka koga je, zbog utvrenih nepravilnosti u radu, poslao na prinudni odmor?! Sem generalnog direktora, RNB je dobio nekoliko novih zaposlenih radnika, neki su na rukovodeim pozicijama (Neboja Stojanovi, bivi PZK Farmakos-a), koji su primljeni u toku restrukturiranja, mimo procedura, pri emu je teko uoiti njihove kvalitete i na koji nain doprinose poslovanju. elu RNB u proteklih pet godina smenjivalo se 8 Generalnih Na direktora, sprovodei politiku svojih nalogodavaca (vlasnika ili politikih stranaka)

10