Pokret za slobodu Matični broj organizacije: 17686097 www.pokret.net info@pokret.net Br. tel: 062/234.

251 i 063/83.83.882

Predsedništvo Srbije,
Andrićev Venac br. 1

Gospodinu OLIVERU ANTIĆU,
savetniku predsednika Srbije za pravna pitanja

Predmet: Obnova proizvodnje u domaćim preduzećima kao osnova suverene ekonomije [slučaj preduzeća ''Rafinerija nafte Beograd’’]
Poštovani gospodine Antiću, Prema dogovoru postignutom tokom našeg protesta ispred Predsedništva 14. septembra, u ovom dopisu šaljemo Vam, za početak, informacije o jednom od preduzeća čiju proizvodnju treba što pre zaštititi od neodgovornog rukovođenja - što je jedini način da ono na vreme izbegne sudbinu brojnih drugih firmi u kojima je proizvodnja uništena nezakonitim delatnostima vlasnika. Iako je jasno da su upravo prethodne vlasti odgovorne za propast pomenutih firmi, narod je glasao za novu vlast očekujući da će učinjena nepravda biti ispravljena. Naš protest od 14. septembra, kao i naš prethodni protest od 17. aprila, nije hteo da istakne samo zahtev da se ispitaju i kazne odgovorni za korupciju i kriminal u privatizaciji, već i da ukaže na neophodnost da se u oštećenim preduzećima ponovo uspostavi proizvodnja.
1

omogućiti im da kontrolišu poslovanje i zajedno sa nadležnim organima rade na očuvanju i obnavljanju proizvodnje. S obzirom na ishod izbora. smatramo da je važno. nama ne preostaje ništa drugo osim da nastavimo sa protestima na ulici sve dok ne ostvarimo svoje zahteve. da ukoliko ne dođe do korenitih sistemskih promena. Takve delatnosti novih vlasnika bile su protivne odredbama kupoprodajnih ugovora. Kažnjavanjem odgovornih. vrlo često usled direktne naredbe iz nadležnih ministarstava. septembra prepoznata je od strane radnika kao ispravan korak u smeru rešavanja problema na koje ukazujemo. verujemo da se danas gorko kaju što se prema zahtevima naroda nisu odnosili odgovornije i njihove greške nikako ne treba ponavljati. Podsećamo vas da je upravo suprotna praksa dovela do dosadašnje masovne propasti privatizovanih firmi – vlasnike nije zanimala proizvodnja. i Uredbama . već rasprodaja mašina i atraktivnih građevinskih lokacija. Vaša reakcija na naš protest 14. zaplenom imovine stečene kriminalnim radnjama.nalik onoj po kojoj strane 2 . ali su korumpirane državne agencije. Pred nama je zadatak rešavanja problema koje nam je napravila vlast koja će biti zapamćena po neodgovornosti. ignorisale sva radnička ukazivanja na nelegalne radnje koje vode u stečaj. bahatosti i korupciji.Kako su zaposleni najzainteresovaniji za očuvanje proizvodnje. Radnici su najčešće bili jedini koji su se protivili neodgovornom poslovanju i uništavanju preduzeća. i druge finansijske špekulacije u cilju postizanja lične koristi. pre svega. ali bez ikakve moći da to spreče. Naša organizacija takođe godinama ukazuje i bori se protiv korupcije u privatizaciji i smatramo da je sada situacija u kojoj se naša zemlja nalazi toliko loša. od koje zavisi njihova mogućnost da zarađuju i izdržavaju svoje porodice. a naročito odredbi o obaveznom očuvanju kontinuiteta proizvodnje. podizanje hipoteka.

već se bavila berzanskim špekulacijama. čijih je 87 radnika kolektivno pristupilo našoj organizaciji. Takvom prodajom prenebregnuta je osnovna svrha tendera. Po kupovini preduzeća.000 evra po radnom mestu1 . osiromašeni narod širom Evrope i sveta organizuje se oko pitanja pokretanja proizvodnje i podsticanja poljoprivrede.kompanije dobijaju od 4-10. oporaviti i sačuvati proizvodnja u domaćim preduzećima koja su se našla u rukama neodgovornih vlasnika i rukovodstva. pokretanje privrede od opšteg je društvenog interesa i spasava Srbiju od potrebe da se dodatno zadužuje i tako doživi sudbinu jedne Grčke. radi stvaranja nove Evrope u kojoj bi ljudi živeli u skladu sa principima samoodrživosti i suvereniteta. koja nije bila zainteresovana za proizvodnju ulja. Kako se iz realnog sektora. finansira javni sektor. proizvodnju ulja. a to je da se preduzeće proda onoj kompaniji koja se proceni kao najadekvatnija za očuvanje i unapređenje osnovne proizvodne delatnosti. U ovom dopisu šaljemo Vam informacije o ’’Rafineriji nafte Beograd’’. Rafinerija je. Ekonomsku krizu možemo prevladati stvaranjem ravnopravnijeg društva u kojem će narod biti zaštićen od interesa krupnog i špekulativnog kapitala. sa tradicijom dužom od sedamdeset godina. ''Neochmiki’’ osnovnu delatnost preduzeća. iz poreza i doprinosa na plate. Preduzeće je najpre 2007. ugovorom ustupa bugarskoj kompaniji ''Prista Oil''. što je još jedan pokazatelj da je 1 Uredba o privlačenju direktnih investicija. 3 . trećeplasiranoj na tenderu.može se pokrenuti. pre privatizacije. Kao što vam je poznato. bila lider na tržištu motornih i industrijskih ulja. Oni su u strahu da će doživeti sudbinu drugih privatizovanih preduzeća i ostati bez posla a samim tim i bez prihoda. izgubivši poverenje u sindikate usled njihove inertnosti. godine na tenderu prodato grčkoj kompaniji ''Neochimiki''.

Propadanje ‘‘Rafinerije nafte Beograd‘‘.’’Rafinerija nafte Beograd’’ prodata pogrešnoj kompaniji. pod okriljem Agencije za privatizaciju. prema Uredbi i pravilniku o postupanju lica koji obavljaju poslove privremenog zastupnika kapitala u subjektu privatizacije. Posledica dvogodišnje saradnje sa ''Prista oil’’-om i proizvodnje ulja pod njihovim brendom bio je gubitak Rafinerijine liderske pozicije. a preduzeće ostalo sa dugovima i bez sirovina i obrtnih sredstava. i ne razlikuje se mnogo od modela propadanja ostalih srpskih preduzeća. Nepoznato je:  da li je PZK utvrdio postojanje nesavesnog poslovanja Privremeni zastupnik kapitala je u obavezi da odgovara i izveštaje dostavlja Agenciji za privatizaciju. koji vam šaljemo u prilogu ovog pisma. jer im je nepoznato da li Privremeni zastupnik kapitala (PZK) rukovodi firmom na odgovoran način. dok je ''Prista oil’’ kroz ovu saradnju upravo ušla na tržište Srbije. dok je Privremeni zastupnik kapitala (PZK) zadržao rukovodstvo lojalno grčkoj kompaniji. loša infrastruktura. iako su radnici bili za smenu rukovodstva. Zatim je istog meseca doneta Odluka o restrukturiranju preduzeća bez prethodne analize poslovanja. Dokazi o propadanju Rafinerije sastoje se od očiglednih fizičkih dokaza (desetkovana proizvodnja. predstavljeno je i u dokumentu Hronologija propadanja RNB. To isto rukovodstvo i danas radi netransparentno i radnici ni od njega ni od privremenog zastupnika kapitala ne mogu dobiti nikakve informacije o poslovanju preduzeća i planovima za budućnost 2 Rafinerije . 2 4 . kad je već naneta neprocenjiva šteta poslovanju. porušeni objekti. u petoj godini privatizacije. Ugovor o prodaji "Rafinerije nafte Beograd" raskinut je tek u januaru ove godine. nemodernizovani proizvodni objekti) i pogubnog finansijskog izveštaja. Radnici su zabrinuti za opstanak firme i radnih mesta.

a da svi kojima to pravo bude uskraćeno budu obeštećeni. Zato je važno napraviti radne grupe koje će raditi na obnavljanju proizvodnje u kojima bi bio zastupljen glas radnika. da se zaštititi pravo na rad. učešća u kontroli procesa 4. da li je PZK sačinio izveštaj o finansijsko-ekonomskom stanju ''Rafinerije nafte Beograd'' pre donošenja Odluke o restrukturiranju. da radnici uzmu privatizacije. da se poštuju interesi radnika. Zajedničkim snagama možemo da stvorimo pravednije društvo. a ne raznih interesnih grupa.gl. Ministarstvo energetike) radnici zahtevaju: 1. da se uvede stroga kontrola investicionog kapitala i da postoji javna kontrola procesa privatizacije. Od državnih institucija koje će biti odgovorne za proces predstojeće privatizacije (Ministarstvo finansija i privrede. tj.    bivšeg kupca i rukovodstva.br. Jedno obnovljeno i sačuvano preduzeće može da stvori obrazac i primer za obnavljanje ostalih. Ukoliko se 5 . da li se preduzimaju mere u vezi sa daljom privatizacijom. Problemi sa kojima se suočava privreda u Srbiji svojom kompleksnošću prevazilaze dobre namere pojedinaca u novoj vlasti. na šta ga obavezuje Uredba o postupku i načinu restrukturiranja subjekta privatizacije (Sl. 3. 96/2008 i 98/2009). da li su novi zaposleni primljeni po zakonskoj proceduri i iz stvarne potrebe. da li se radi na novom prospektu firme. da li je sačinjen program restrukturiranja.52/2005. ili država smatra da joj je u interesu da podstakne dalju proizvodnju i Rafineriju zadrži u svom vlasništvu. 2.

Srdačan pozdrav i želimo Vam puno uspeha u radu. septembra. Beograd 6 . građani će izgubiti poverenje i u novu vlast. i dostaviti na pisarnici Predsedništva. POKRET ZA SLOBODU i radnici ‘‘RAFINERIJE NAFTE BEOGRAD‘‘ Milenko Srećković ___________________ (potpis i pečat) 27. Molimo Vas da nas vaš tim informiše o podacima koje prikupi o ovom slučaju i nadamo se da ćete ignorisati državne službenike raznih agencija i ministarstva koji će vam davati brojne izgovore za trenutnu situaciju i obrazlagati kako je upropašćavanje privrede u Srbiji ‘‘obavljeno u skladu sa zakonom‘‘.dozvoli propadanje ‘‘Rafinerije nafte Beograd‘‘ i ostalih preduzeća. Još jednom vas u prilogu podsećamo na naše zahteve iznete na protestu 14. septembar 2012. Ovaj dopis ćemo vam poslati faksom i imejlom.

1) Zahtevamo da se omogući aktivno učešće radničkih predstavnika u najavljenom državnom preispitivanju spornih privatizacija. Kao što postoji Uredba Vlade Srbije o privlačenju direktnih investicija.000 evra po radnom mestu. već treba preispitati sve one u kojima radnici godinama ukazuju na postojanje nelegalnih radnji. 7 . Privatizacija u Srbiji je bila sistemska i nije dovoljno izdvojiti samo nekoliko slučajeva privatizacije. 3) Zahtevamo proširenje spiska spornih privatizacija na veći broj preduzeća. 2) Zahtevamo da se odšteta sastoji u obnavljanju ili očuvanju proizvodnje u preduzećima uništenim nepravilnostima u privatizaciji na koje nadležne državne agencije nisu pravovremeno reagovale. ali i o merama preduzetim na saniranju problema u funkcionisanju pojedinačnih preduzeća. kao na primer sprečavanje otpuštanja radnica na trudničkom bolovanju koje se vrši neprodužavanjem Ugovora na određeno. septembra 2012. iako je to bila njihova obaveza prema Zakonu o privatizaciji. Pokretanjem proizvodnje. javnost bi mogla da bude informisana i o stavu radnika prema istražnim radnjama koje se sprovode. namerno guranje preduzeća u stečaj. koja omogućava stranim kompanijama da dobiju 5-10.Prilog br. taj novac bi se preko poreza i doprinosa vratio u državni budžet. Radnička i javna kontrola nad procesom preispitivanja privatizacija potrebna je kako taj proces ne bi bio lažiran. kao i na poslovanje koje je štetilo preduzeću. takođe se uredbom novac može kanalisati u obnovu proizvodnje koja je uništena tokom procesa privatizacije dok su fabričkom imovinom upravljali neodgovorni vlasnici. 1 Zahtevi radničkog protesta 14. 4) Zahtevamo poboljšanje opštih prava radnika. Formiranjem radnih grupa u kojima bi bili i predstavnici radnika.

000€.  Osnovnu delatnost. bavi berzanskim špekulacijama. Neochimiki otkupljuje 70% kapitala za 16.  toku prve i druge godine privatizacije. koja nema nikakve veze. kada se raskida i ocenjuje kao nepovoljan. uz najavljene investicije u prve dve godine u vrednosti od 15. 2 Hronologija propadanja RNB:  2005. sklopivši Ugovor koji će trajati do 2009. Neochimiki investira u U nekoliko rekonstrukcija bez predhodne analize (među kojima ima nedovršenih i neuspelih) kako bi pravdao bavljenje delatnošću i ulaganja. grčka firma Neochimiki.  Ipak.rs/upload/company/document/teaser_20703. a deo radnika uz otpremninu napušta firmu  2007.pdf)  Tendersko nadmetanje je u jednom trenutku bilo osporeno. a nije ni kompatibilna.  Zbog potreba izgradnje nove fabrike. radnici bez Po selekcije potreban/nepotreban odlaze iz firme.priv. prelazi u Prista oil i nezakonito odnosi Tehničku dokumentaciju proizvoda. jedan deo objekata i 8 . izdvajaju nas iz NIS-a. sa osnovnom delatnošću. Grci prepuštaju bugarskoj firmi Prista oil.Prilog br. proizvodnju ulja. trećeplasiranoj na tenderu.  Uvozi se oprema i projektuje nova fabrike emulzija kao posebna investicija.000€  drugi put aktuelan je socijalni program. što se kasnije ispostavilo kao tačno. raspisan je tender i sprovodi se proces privatizacije (www.350. uglavnom službe razvoja i primene.  Deo radnika. Postojale su indicije da se prvoplasirani ponuđač. što je ukazivalo da poslodavca ne zanima unapređenje delatnosti.000. zajedno sa FAM Kruševac.

već je „balansirao” između Agencije i Kupca  Grci odlaze.skladišnog prostora RNB-a je porušen. poklapa se sa prodajom kompletne kompanije Neochimiki američkom investicinom fondu Carlyle Group. provera vrednosti uvezene opreme za novu fabriku).  Raskid Ugovora o zajedničkom nastupu na tržištu. izveštavali su mediji širom sveta (sporno je bilo 500. očigledno nije pronašao dokaze o nesavesnom poslovanju bivšeg rukovodstva i zadržao je rukovodstvo koje 9 . bez prethodne analize poslovanja društva. O ovoj finanskijskoj aferi. dok je Prista oil kroz ovu saradnju ušla na tržište Srbije. i tome kako je odjeknula u finansijskim krugovima.000€)  Posledica dvogodišnje saradnje sa Prista oil-om i proizvodnja ulja pod njihovim brendom bio je gubitak pozicije lidera na tržištu za RNB. koja takođe nije realizovana  Tek posle četiri godine Agencija reaguje na neispunjenje Ugovornih obaveza i značajan pad proizvodnje i raskida Ugovor u petoj godini privatizacije (19-01-2012)  Sindikat je ukazivao na nepravilnosti kroz izveštaje koje je upućivao Agenciji (npr.000€.  2009. sa bugarskom firmom Prista oil.izgradnje fabrike U emulzija i prijavljuju Agenciji za privatizaciju II investiciju tankvanu rastvarača. RNB ostaje bez sirovina. samo privremeno amortizuju gubitke koje RNB pravi iz meseca u mesec  Uvedene su mere štednje kroz smanjenje zarada zaposlenih i prinudne odmore  PZK. u dugovima (navodno 9 miliona evra) i bez obrtnih sredstava  Odluka o restrukturiranju doneta je 24-01-2012.000. Grci odustaju od I investicije . što je definisano Uredbom o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije. pa se postavlja pitanje da li je odluka o restrukturiranju pravno validna  Agencija postavlja za PZK Andreja Popova  Prodaja pokretne imovine RNB (auto i vagon cisterne) i hipotekarni kredit od Fonda za razvoj od 500. ali nikad nije istrajao.

 čelu RNB u proteklih pet godina smenjivalo se 8 Generalnih Na direktora. iako su radnici bili za smenu  PZK je na mesto generalnog direktora doveo čoveka koga je.je bilo lojalno grčkoj kompaniji. poslao na prinudni odmor?!  Sem generalnog direktora. koji su primljeni u toku restrukturiranja. neki su na rukovodećim pozicijama (Nebojša Stojanović. RNB je dobio nekoliko novih zaposlenih radnika. pri čemu je teško uočiti njihove kvalitete i na koji način doprinose poslovanju. zbog utvrđenih nepravilnosti u radu. bivši PZK Farmakos-a). mimo procedura. sprovodeći politiku svojih nalogodavaca (vlasnika ili političkih stranaka) 10 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful