Mihailo Proti

hemoroidi

prof. dr.med.sci. MIHAILO PROTI

HEMEROIDI
BOLEST SAVREMENOG OVEKA

Predgovor
Mnoga oboljenja nisu poznata irim narodnim masama i jedno od tih su hemoroidi. Ovo oboljenje je mnogo raireno kod svih naroda sveta pa i kod nas. Hemoroidi su bolest savremenog oveka. O hemoroidima je pisano u raznim, asopisima za popularisanje medicine, kao i u dnevnim listovima, ali do pojave ove knjige nije u nas napisano sve to se zna sakupljeno na jednom mestu kako bi italac mogao da upozna ovo esto oboljenje. Kao dugogo dinji hirurg koji se svakodnevno sretao sa ovom boleu, odluio sam da napiem ovu popularnu knjigu o hemoroidima kako bi italac, bolesnik i oni koji pate od njih naao u njoj sve to se danas zna o ovoj bolesti u medicini. Trudio sam se da knjigu napiem takvim stilom koji e da razumeju i oni ljudi koji su malo kole zavrili, pa ako u tome uspem, bie mi veliko zado voljstvo cilj e biti postignut. Knjiga ima veoma dobrih i preglednih slika koje dopunjuju tekst. One e itaocu pomoi da lak e razume probleme o kojima se u knjizi govori. Prilikom pisanja knjige medicinski struni izrazi su to je mogue manje upotrebljavani.
U Beogradu, aprila 1984. Prof, dr med. MIHAILO F. PROTl

knjizi spominju i njihovo tumaenje na naem je ziku. Zahvaljujem izdavau koji je naao razumevanja da tampa ovu knjigu. Njenim izdavanjem, iz davako preduzee na svoj nain pomae bolesnim i ugroenim od ove bolesti.
U Beogradu, aprila 1984. Prof, dr med. MIHAILO F. PROTl

Sadraj
Strana Graa zavrnog dela debelog creva (rektuma) i marnog otvora (anusa) Krvna mrea mara (rektuma) Limfni sistem mara Nervni sistem Uloga zavrnog dela debelog creva (rektuma) .. Kako se utvruje oboljenje rektuma i anusa? .. Pregled marnog otvora i mara Pregled bolesnika uljevi (hemoroidi) Istorijat Uzroci hemoroidalnih oboljenja 7 10 11 11 13 14 16 17 20 20 23 26 29 33 36 37 39

Da li ishrana utie na nastanak hemoroida? . . . . Stadijumi hemoroidalnog oboljenja Znaci hemoroidalnog oboljenja

Hemoroidi i svrbe kod prostatiara Infekcije analnog predela Komplikacije kod hemoroida Zagnojenja oko marnog otvora i oko mara (abscessi perianalis et perirectalis)

43

Strana Leenje hemoroida 62 63 64 65 68 72 73 78 78 78 79 79 79 79 79 80 80 80 80 81 81 81 82 82 83

Dijetalno-medikatmentozno leenje Upotreba medikamenata Injekciono leenje hemoroida Operativno leenje hemoroida Sredstva za ienje kod hemoroida Dijeta kod obolelih od hemoroida ta davati kod zatvora? Povre Sok od argarepe argarepa pomeana sa jogurtom . . . . Zelena salata Cvekla Fresno meano povre Svee paprike babure Tikvice Keleraba Crni luk Voe Jedan obian jelovnik bolesnika sa zatvorom (opstipacijom) Doruak Ruak Veera Leenje nadimanja i gasova kod zatvora (opstipacije) Leenje zatvora lekovitim biljem

BELEKE (nisu sastavni deo knjige) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 Faktu epii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Preparation H . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Graa zavrnog dela debelog creva (rektuma) i marnog otvora (anusa)

Da bi italac knjige bolje shvatio oboljenje hemoroida, njihove komplikacije i leenje, potrebno je da u kratkim crtama upozna anatomiju zavrnog dela debelog creva (rektuma). Duina rektuma je 12 do 13 cm. On je najiri deo debelog creva. Kad je ovek uspravan, rektum se sputa, zatim ide na zad, pa opet dole i pri kraju se zavrava pod pravim uglom na marni otvor (analni otvor). U itavom svom toku prati krsnu i trtinu kost. Njegova gor nja povrina lei u maloj karlici i pokrivena je tr bunom maramicom (peritoneumom), dok donji deo nema peritoneuma. Unutranjost rektuma ima spiralni tok. S unu tranje strane postoje izboine koje se nazivaju Haustonove valvule (zalisci). Postoje tri zaliska koja se postepeno diu i sputaju. Oni imaju zadatak da napred potiskuju fekalne mase iz creva. U donjem delu rektum prelazi u marni (analni) kanal, koji je dug 1,5 do 3 cm. Kanal je u celosti okruen mi inim stezaem (sfinkterom). Spreda se rektum granii kod mukarca mok ranom beikom a izvan trbune maramice granii se sprovodnicima semena, sprovodnicima mokrae i

prostatom. Kod ena rektum se granii matericom i zadnjim zidom vagine. Rektum je graen u tri sloja. Prvi je gladak i sjajan i sadri lezde i pojedine limfne vorie. Sluz nica analnog kanala nije glatke povrine. U kanalu se nalaze male izboine, izmeu kojih se nalaze udubljenja. Miii su veoma vani. Glatki miii debelog creva nastavljaju se u rektum. Prstenasta vlakna miia sudeluju u formiranju unutranjeg stezaa (m. sfinkter internus), i to na jedan centimetar od marnog Otvora. Ovaj mii nije podloan naoj vo lji. On je pod kontrolom nervnog sistema. Nasuprot njemu, spoljanji steza (m. sfinkter eksternus) gra en je od poprenoprugastih vlakana i pod kontro lom je nae volje. Sastoji se od tri dela.

SL. 1. Anatomija mara i anusa sa podelom

SL.2 zavrni deo debelog creva (rektum) sa hemoroidalnim venama koje ga opkoljavaju kao kakva gusta mrea.

SL.3 - uzduni presek rektuma (mara) na kome se vide Morgagnijeve lezde

SL. 4. Zavrni deo debelog creva i donji deo debelog creva I zavretak mara sa otvorom, II zavrni deo debelog creva, III zavinuti deo debelog creva

Krvna mrea mara (rektuma)

Krvni sudovi rektuma su veoma razgranati. To su hemoroidalne arterije i vene: gornja, srednja i do nja. Imaju veze sa trbunim arterijama i venama. U hemoroidalnim venama krv se lako zaustavlja u toku zatvora i prilikom vrenja nude. To se deava i u trudnoi, kada materica pritiska rektum, ili u raznim tumorima u kartici, koji takoe proizvode

pritisak suprotan, toku krvi, a vene nemaju zaliske (valvule).

Limfni sistem mara

Limfni sistem mara dobro je razvijen u mii nom slogu i u slogu ispod sluzokoe. Najjae je raz vijen u toku gornje hemoroidalne vene. lezde oko rektuma su razvijene u masnom tkivu. Limfne lez de iznad ruba marnog otvora odvode limfu u aortne lezde. (Aorta je najvei krvni sud).

Nervni sistem
sistema.
Veina nerava potie od autonomnog nervnog

Nervni sistem zavrnog dela creva. Nervni sistem rektuma (zavrnog dela debelog creva i ma ra) najveim delom potie od autonomnog (vegeta tivnog) nervnog sistema. Da bi italac mogao da shvati ta je vegetativni nervni sistem, ukratko e mo to objasniti. Vegetativni (autonomni) sistem vri radnje bez uea nae volje. Upravlja skoro svim funkcijama koje su potrebne za odravanje ovekovog ivota. Vegetativni sistem se sastoji od simpatikog i parasimpatikog dela, koji jedan na drugi deluju suprot no. Centar vegetativnog sistema se nalazi u mozgu. Simpatiki deo poinje u sivoj masi, od 7. vrat nog do 3. slabinskog segmenta. Parasimpatiki deo polazi sa dva kraja, iz mo danog stabla i iz krstanog dela kimene modine. Gornji deo daje nerve za srce, disajne puteve, probavne organe, tanko i debelo crevo, sve do njegovog prelaza kada debelo crevo, tj. njegov popreni deo

prelazi u silazni deo debelog creva. Donji, slabinski deo daje ogranke nerava za organe male karlice i donje udove. I simpatika i parasimpatika nervna vlakna alju neprestano impulse organima koje inerviu (oivavaju), ali imaju suprotan uinak je dan prema drugome. Simpatikus ubrzava rad srca, proiruje krvne sudove u koi i proiruje zenice, a parasimpatikus usporava rad srca, suava krvne sudove u koi kao i zenice. Delovanje simpatikusa i parasimpatikusa u nor malnim sluajevima je uravnoteeno. Nou preovlauje uticaj parasimpatikusa. Delovanje vegetativnog sistema usko je povezano sa delovanjem hormona. Poznato je da je predeo analnog (marnog) ot vora veoma osetljiv na bol, kako kod raznih obolje nja koja se javljaju u ovom predelu, tako i posle operacija koje se izvode zbog raznih oboljenja toga predela, pa i hemoroida. Tome je uzrok velika broj nost nerava i nervnih zavretaka kojima obiluje ovaj predeo. Mnogo ranije su operativni zahvati u ovom predelu vreni na "ivo", bez anestezije, ali se u modernoj proktologiji (nauci o oboljenjima zavrnog dela debelog creva) danas i anesteziji pridaje veliki znaaj da bi se operacija i leenje vrile bezbolno, te se u tom cilju vre anestezije na moderan i savremen nain. Veliki splet nerava i nervnih zavre taka, veliki broj vena i arterija kao i znaajni mii i marnog predela zahtevaju i od bolesnika i lekara mnogo strpljenja i panje da bi se razina oboljenja ovog predela izleila a bolesnik oslobodio nesnosnih i ponekad neizdrljivih bolova. Parasimpatiki nervni sistem. Dolazi iz II, III i IV krsnog (sakralnog) dela. Vlakna su duga 34 cm, dolaze do karlinih pleksusa i deluju suprotno simpatikim vlaknima. Donji deo analnog kanala nadrauje gornji hemoroidalni nerv, a delovi spoljnjeg miia stezaa, potkoni i duboki, nadrauju stidnjani (pudendalni) nerv. Vlakna stidnjanog unutranjeg nerva su razgranata i zato je predeo oko analnog ot vora veoma jako osetljiv na sve nadraaje.

Uloga zavrnog dela debelog creva (rektuma)

Rektum (zavrni deo debelog creva), kao i ostali deo debelog creva, uestvuje u pomicanju crevnog sadraja, upija vodu i uestvuje u izbacivanju crev nog sadraja (defekacija). Uestvuje u odravanju ravnotee elektrolita, bakterijskoj aktivnosti, a utie i na nervni sistem i krvotok. Simpatiki nervni sistem smanjuje pokrete (pe ristaltiku) creva i koi defekaciju. Parasimpatiki nervni sistem poveava pokrete creva i omoguava pranjenje rektuma. Mo zarastanja (degeneracije), tj. obnavljanja sluzokoe rektuma je velika. Sluzokoa se moe lo kalno regenerisati za etiri dana. Napon defekacije se moe spreavati jer voljni pokreti spoljnjeg miia stezaa spreavaju pra njenje pa se napon postepeno smiruje ali se moe ponoviti u jaem obliku pa tada osoba zauzima zgr en poloaj. Ako se trbuni pritisak poveava, spoljanji mii steza (m. sfinkter eksternus) poputa i fekalni sadraj se ispranjuje. Pri tom se u rektumu razvija pritisak 13,326,7 kPa (100200 mmHg); sputanjem sadraja pritisak se smanjuje. Miii se suprotstavljaju poveanju pritiska u trbuhu te one moguavaju da anus izae napolje. Uzastopnim po kretima creva moe se isprazniti levi deo debelog creva od fekalnih masa. Svakog dana se sa izmetom (fecesom) izbaci oko 150 ml tenosti. Preostala voda se upije (apsorbuje) u ostalom delu debelog creva, gde se stolica mea sa raznim sastojcima creva. Rektum sadri mnogo bakterija, aerobnih i anaerobnih. Mehanikim ienjem rektuma moe se znatno smanjiti koliina bakterija, ali mogu nas tati i poremeaji azota, pad natrijuma i kalijuma u mokrai i serumu. Usled dugotrajnog davanja an tibiotika irokog spektra moe doi do gubitaka vi tamina K, to nekad dovodi do krvarenja.

Kako se utvruje oboljenje rektuma i anusa ?

Dijagnoza je veoma vana kod oboljenja mara i anusa. Ponekad je dovoljno da se pogleda analni predeo pa da se zna o kakvom se oboljenju radi. Me utim, to je velika greka ako se tako ini. Postoje razini naini da se tano utvrdi oboljenje, pa emo o tim nainima kasnije neto vie govoriti. Sva krvarenja koja se pojavljuju na anusu nisu samo od hemoroida. Mnogobrojna su oboljenja koja daju krvarenja, pa zato treba biti veoma oprezan pri pregledu i davanju miljenja o kakvom se to obo ljenju radi, a koje dovodi do krvarenja. Bolesnik igra veliku ulogu u razgovoru sa lekaram o njegovoj bolesti, ako on zna da o bolesti de taljno prui sve podatke koji se od njega trae, kao to su: kako je bolest poela, otkada, da li je primetio krv za vreme vrenja nude, u poetku ili na kraju, da li je krv bila crvena, svea ili je bila crno obojena i pomeana sa sluzi? Kakva je bila sluz, da li je prilikom defekacije bolesnik imao bolove u maru ili nije, da li je stolica bila vrsta i brabonjasta i dr.? Svi ovi elementi su veoma vani za po stavljanje dijagnoze i ine neocenjive usluge lekaru za postavljanje dijagnoze, tj. da li je u pitanju hemoroidno oboljenje ili neko drugo tee? esto je bolesnik zaplaen i stidljiv, pa je od njega veoma teko dobiti ima kakav podatak. Kad se bolesnik raskravi i pone da govori lekaru o svojim tegobama, on e tada da pominje i eventualne bolove, krva renja, zatvor, proliv, gasove, svrbe oko mara i ispadanje hemoroida uz druge znake koje osea. Bol koji se javlja na maru ili u zavrnom delu debelog creva najee dovodi bolesnika lekaru. Obino se javlja kod bolesnika sa hemoroidima zattvor (opstipacija), pa nagomilane fekalije vre pri tisak na crevo, to u tim sluajevima dovodi do bola koji bolesnik ne moe tano da odredi zbog razgranatosti nervnih vlakana u predelu oko mara. Kod

zapaljenja donjih delova debelog creva osea se na petost i neugodnost a to se via i kod nekih hemoroidalnih komplikacija. U analnom kanalu i oko nje ga kod raznih zapaljenja osea se potmuli bol, koji je trajan a nastaje usled nadraaja osetljivih nervnih vlakana. Kod izlaska hemoroida koji se ne mogu vratiti nazad, bolesnik ima veoma jaki bol u maru, a najjai je za vreme i posle defekacije (vrenja nude). Bolovi traju nekoliko sekundi, prou, pa se ponovo javljaju i traju due. Krvarenje koje se javlja na maru oznaava da je negde u maru, tj. u debelom crevu sluzokoa oteena ili da je dolo do prskanja nekog krvnog suda. Od toga da li je vei ili manji krvni sud oteen zavisi i koliina krva renja. Ukoliko je oteen manji krvni, sud, krvare nje e biti manje, a ako je oteen vei krvni sud, krvarenje e biti vee. Boja krvi je veoma vana. Ako je crvena, onda se sa sigurnou moe rei da je dolo do povrede nekog krvnog suda ili sluzokoe u donjim delovima debelog creva, a ako je krv crna poput kafe i ako su fekalije crnkaste, to je znak da je re o krvarenju iz gornjih partija creva. Krvarenje iz unutranjih hemoroida je obino malo i nastaje posle defekacije. Krvarenja iz spoljnih hemoroida su bolna, dok su ostala krvarenja bezbolna i spon tana. Mnoge ljude uplae prolivi (dijareje). Oni nas taju iz razliitih razloga: usled infekcije crevnog zi da ili infekcije organskog porekla lumena creva. Proliv je ei znak tumora nego zatvor (opstipacija). Povremena izmena proliva i zatvora, pri emu se pojavljuje i krv i sluz, moe da bude znak veoma ozbiljnog oboljenja. Obilne pojave gasova (flatulencije) mogu biti posledica mnogobrojnih patolokih stanja bolesnika.

Pregled marnog otvora i mara

mar i njegov otvor za lekara predstavljaju, kako smo to rekli, neisto podruje, pa je zato i od lekara najmanje proueno i njime se bavi veoma mali broj lekara. Koliko je vano poznavati ovo podruje, o tome ne treba ni govoriti, a koliko je vano rano postaviti dijagnozu i pristupiti leenju bolesnika, to svi lekari dobro znaju. Nije dovoljno svui bolesnika i pogledati mu zadnjicu i rei bolesniku da je zdrav i da ne boluje. To su neoprostive greke. Da se te greke ne bi deavale, treba bolesnika pregledati na sledei nain: a) skinuti bolesnika i pregledati mu zadnjicu i njenu okolinu;

SL. 5. Poloaj bolesnika za operaciju na anusu

b) uvui kaiprst u zadnjicu i izvriti pregled celog kruga mara; c) izvriti pregled mara elektrinim aparatom zvanim rektoskop; d) uzimanje iseka tkiva sa aparatom i slanjem tkiva na mikroskopski pregled da se vidi da li ima kakvih promena; e) izvriti laboratorijske pretrage sluzi i feka lija i f) izvriti rendgenski pregled debelog creva po to se (prethodno ubrizga barijumova kaa).

Pregled bolesnika
Bolesnik se postavi da klekne na sto na oba kolena i oba lakta. Pri tome treba duboko da die i da ne stee miie mara. Lekar ulazi kaiprstom na koji je prethodno navukao gumenu rukavicu i namazao ga vazelinom. Prst uvlai polako u zadnjicu. Ovaj akt je bezbolan i bezopasan. Lekar e otkriti da li ima hemoroidalnih voria ili ne i da li ima nekih tumora, suenja ili drugih oboljenja. uveni lekar koji se bavio oboljenjima ovog predala Eton kae: "Izveban prst je sonda sa okom na vrhu", to znai da jagodica prsta izvebanog lekara lako otkri va razna oboljenja. Rektoskop. Rektoskop je optiki aparat; du ga metalna cev podeena podeocima. Ona moe da

SL. 6. Digitalni pregled anorektalne regije (7) 1 pretraga analne regije, 2 pretraga analnog kanala rotiranjem kaiprsta, 3 pipanje ampule rektuma

SL. 7. Rektoskop
1) metalni umetak za voenje rektoskopa, 2) metalna cev rektoskopa, 3) optiki deo rektoskopa sa ugraenim soivima i svetiljkom, 4) 5) i 6) instrumenti za uzimanje tkiva za pregled i 7) runa pumpa za uduvavanje vazduha u zavrni deo debelog creva.

ue i do 30 cm. Na spoljnjem vrhu ima optiki deo pomou kojeg se vidi unutranjost debelog creva, a u donjem delu cev ima sijalicu koja se upali i osvetljava debelo crevo dajui mogunost da se vide sve promene na Sluzokoi creva: da li ima hemoroidalnih voria, ranica, izraslina, suenja i dr. Biopsija. Na kraju rektoskopa nailazi se jedan instrumenat pomou koga se moe uzeti pare tkiva, to se naziva biopsija. To se pare poalje na patolokohistoloki pregled da se vidi kakve se promene odigravaju na tkivu. Poslato tkivo se na specija lan nain smrzne i na tanke krike isee i oboji, ka ko bi se pomou mikroskopa videle promene na tki vu. Laboratorijski pregled. Pregleda se sluznica i fekalije da bi se utvrdile bakterije koje izazivaju zapaljenja sluzokoe debelog creva, kako bi se dali lekovi za izljeenje zapaljenja. Rendgensko snimanje. Vri se na taj nain to se bolesniku ubrizgava bezopasna barijumova

kaa koja ne proputa rendgenske zrake, pa to omo guava da se sve promene na debelom crevu vide i otkriju (hemoroidi, rak, razni dobroudni tumori polipi, miomi, fibromi i dr.). Pre nego se da barijumova kaa bolesnik treba da se dobro proisti. Dan pre pregleda treba da po pije dve kaike ricinusova ulja. Ukoliko se rendgen ski pregled vri ujutro, bolesniku ne treba davati nita da jede, a u sluaju da se snimanje vri posle podne, onda moe da dobije olju aja, pare dvo peka i nita vie. Kod sumnje na tumor koji nije prvi put otkriven na debelom crevu, snimanje se ponavlja posle tri sedmice barijumovom kaom. Tom prilikom treba pregledati plua, prostatu i mokranu beiku.

uljevi (hemoroidi)
Istorijat
Hemoroidi su bili poznati starim Grcima i oni su ih nazivali odliv krvi. Pre mnogo vekova skoro svako krvarenje su nazivali hemoroid. Opisivani su hemoroidi u ustima (Aristotel). Na ustima, materici i mokranoj beici krvarenja su nazivana hemoroidima (Celsus). Prvi je dao naziv hemoroid za krva renje koje se javljalo iz mara, a iz njegovih vena, otac medicine Hipokrat. On je hemoroide leio usi janim gvoem, a smatra se da je prvi podvezao hemoroidalne vorie koncem. On je smatrao da hemoroidi proiavaju slezenu i jetru. Hipokrat je smatrao da ljudi koji boluju od hemoroida ne mogu da obole od zapaljenja porebrice, ireva i lepre. Galien smatra da oboleli od hemoroida ne mogu da obole od gihta i zapaljenja zglobova. Tiberije smat ra da hemoroidi proiavaju organizam. Prema Montenju koji je bio profesor u Padovi 1640. god. navodi se da hemoroidi "uklanjaju melanholinu krv iz slezene". Ambroise Pare (Ambrozije Pare) smatra ako hemoroidi krvare umereno i ako bolesniku mnogo ne kode, ne treba zaustavljati krvarenje jer ba to kr varenje spreava pojavu bolesti lepre, melanholiju, maniju, pleuritis i dr. Ako je krvarenje jako, jetra

moe da nazebe to bi dovelo do stvaranja vode u tr buhu a to dovodi do slabljenja i potitenosti. Am brozije Pare preporuuje ispeeni luk i u kod jako zapaljenih hemoroida. Sve se to ispee, istuca i stav lja na oboleli hemoroid svakih pet asova. U staroj medicini za leenje hemoroida bilo je zabranjeno: "upotreba vina, naprezanje tela, jahanje konja, nadraivanje (ne itati erotske knjige), imati seksualne odnose i dr." Hipokrat je uvek ostavljao dva tri hemoroidalna voria otvorena da bi krv iz njih mogla da curi i da bi se na taj nain organizam proi avao. U srednjem veku naziv hemoroidi se retko upo trebljavao te nije bio u granicama pristojnosti pa se traio za njega drugi naziv. Tada se hemoroid naziva "bolest svetog Fijakra". Slike ovoga sveca bile su kao ukras u parikim gostionicama. Tada su se prvi put pred parikim gostionicama pojavile konjske karuce koje su se nazivale "fijakeri". Bo lesnici su se skupljali u raznim crkvama gde su stav ljali razne sveice u anus. Njihovo je dejstvo prema legendi bilo najbolje u prvoj meseevoj etvrti. No ene su razne amajlije. Indijski kesten stavljen o vrat ili u pupak spreavao je nastanak hemoroida (Galien). Crni koren ciklame nosili su o vratu mu karci, a beli ene. Interesantan je sluaj bolesnika koji je obolio od hemoroida ve dve godine. Imao je jake bolove. etao je sa svojom damom i kad je imao najjae bolove bili su ispod indijskih kesteno va. Dama mu je rekla da stavi nekoliko kestenova u dep. On je posluao. Stavio je nekoliko kestenova; poboljanje, kao i ozdravljenje nastalo je posle ne koliko dana. Prolo je 26 godina a bolesnik nije vie imao nikakav bol. Krastava aba takoe se no sila kao amajlija za leenje hemoroida. O tome je Montegre kazao: "Ova sredstva su sram oveanstva, poto ako zbilja lee, ona potvruju nae neznanje, a ako ne lee, potvruju nae praznoverje". Feliks operie od fistule oko mara kao posledice hemoroi da Luja XIV. Operaciju je Feliks izvrio zlatnim noem koji se i danas uva u muzeju. Reformator

SL. 8. Na starom crteu vidi se poloaj boles nika za operaciju hemoroida

Martin Luter bolovao je od hemoroida kao i austrijanac Don Huan, pobednik kod Lepanta, a umro je etiri asa posle operacije hemoroida. Francuzi su izgubili bitku kod Vaterloa samo zato to se Napoleon Bonaparta zadrao u etnji zbog hemoroida do 10 asova, pa je bitku zapoeo sa prilinim zaka njenjem.

Uzroci hemoroidalnih oboljenja

Naslee. Veliku ulogu igra naslee. Slabost venskog spleta u organizmu kao i mlitavost tkiva koji se nasleuju od roditelja. Uspravni hod. Kod etvoronoaca nisu zapa eni hemoroidi, pa se uspravni hod oveka smatra kao predisponirajui za nastanak hemoroida. Zanimanje. Profesije kao to su: administra tori, krojai, oferi i oni koji dugo stoje esto obolevaju od hemoroida. Starost. Usled starosti dolazi do degeneracije tkiva koja oslabe. To se isto deava i sa krvnim su dovima pa su hemoroidi kod starijih i staraca dosta esto oboljenje. Zatvor opstipacija (neuredna stolica tvr da). Usled nagomilavanja fekalnih masa u zavr nom delu debelog creva dolazi do pritiska na venski splet oko mara to usporava kretanje krvi pa su kod ljudi sa opstipacijom esti sluajevi oboljenja od he moroida. Razni tumori u trbuhu i trudnoa. Tumori i trudnoa takoe mogu da usled pritiska budu uzrok nastanka hemoroida. Plod kao i razni tumori vre ni: Uzroci hemoroidalnog oboljenja su mnogobroj

pritisak na vee i manje krvne sudove u trbuhu to usporava krvotok, sa posledinim nastankom hemoroida. Srana oboljenja kao i oboljenja jetre takoe mogu da budu uzrok nastanka hemoroida. Razna zapaljenja mara prenose se i na vene mara to moe da dovede do hemoroida i njihovih komplikacija. Oboljenja jetre i njenih krvnih sudova. Vena porta, veliki krvni sud jetre, postaje na zadnjoj strani guterae (pankreasa). Ona postaje od slezenske, gor nje i donje crevne vene. Ulazei u jetru razgranjava se u sitne krvne kapilare od kojih se obrazuju jet rene vene koje se ulivaju u donju uplju venu. Vena porta dovodi u jetru iz organa trbune duplje na dalju preradu eere, masti i proteine. Prilikom neke prepreke u toku vene porte njena krv uzima obrnuti smer kretanja, a kako u njoj nema zalistaka (valvula), to se njena krv spu ta u hemoroidalni splet koji se nalazi oko rektuma, to za posledicu ima nastanak hemoroida. Oboljenja koja dovode do toga da se krv u v. porti kree usporeno ili da stoji takoe dovodi do hemoroidalnog oboljenja. Tu spadaju zapaljenje jet re (hepatitis), smeuranje jetre (ciroza), razini dob roudni i zloudni tumori jetre, kao i ir na dvanaestopalanom crevu. Veliki tumori koji se nalaze na desnom bubregu mogu takoe usled pritiska da do vedu do nastanka hemoroida. Kod navedenih oboljenja dolazi do stvaranja sraslina i oiljaka. Ti oiljci mogu da budu veliki i ako se nalaze uz samu venu portu ili ako prelaze preko nje, usled pritiska koji onemoguava kretanje venske krvi, dolazi veoma esto do nastanka hemo roida. Poznato je da bolesnici koji pate od oboljenja eluca i creva i ostalih trbunih bolesti takoe pate i od hemoroidalnih bolesti. Takoe se zna da kad se ta oboljenja izlee, izlei se spontano i veliki broj hemoroidalnih oboljenja i njihovih komplikacija. Prilikom defekacije, naroito ako je bolesnik dugo imao neurednu stolicu, javlja se poveani pri-

tisak u trbuhu pa i u venama trbuha to takoe do vodi do promena u venama koje okruuju rektum. Prema Bojdu postoje tri uzroka nastanka hemoroida, a to su: 1. lokalni 2. spoljni i 3. centralni Lokalni uzroci. Kao lokalni uzrok smatra se zapaljenje u samom rektumu. Kronine opstipacije kao i karcinom takoe mogu biti uzrok hemoroida. Usled pritiska karcinoma na vene rektuma dolazi do promena u cirkulaciji krvi, krv se ne kree, stva raju se tada hemoroidalni vorii koji daju sve zna ke ovog oboljenja. Spoljni uzroci. To su uzroci koji nastaju iz van rektuma, a to su: razni poloaji materice kao i trudnoa, proirenja mokrane beike, bilo da nas taju kao posledica oboljenja prostate ili tumora be ike. Centralni uzrok. Centralni uzrok nastanka hemoroida moe se videti kod raznih oboljenja srca kao i kod ciroze jetre kad koje dolazi do zastoja u cirkulaciji krvi u vani porti. Kao to se vidi postoje mnogobrojna miljenja o nastanku hemoroida. Ima i nekih miljenja koja kau da se hemoroidi stvaraju kod osoba koje dugo sede i koje se ne kreu, ije je zanimanje vezano za dugo sedenje. Meutim, poznato je da se hemoroidi javljaju i kod sportista, fudbalera, koarkaa i dr. to znai da se ovo tvrenje ne bi moglo prihvatiti kao sasvim sigurno, ve su potrebni i drugi faktori koji tome doprinose.

Da li ishrana utie na nastanak hemoroida ?

Kod sasvim male dece i novoroenadi ne vide se proirenja vena oko rektuma. Krvni sudovi arte rije i vene su veoma mali. Ove tvrdnje koje se danas smatraju kao tane idu u prilog tome da hemoroidalno oboljenje nije nasledno i da se ne nasleuje od roditelja. Moe se rei da se nasleuje dispozicija i oboljenje krvnih sudova vena. Veliki broj ljudi koji su gurmani, koji mnogo jedu masno, uz svakodnevno uzimanje alkohola u veini sluajeva su osueni da postanu bolesnici od hemoroida. Kod gurmana preterano masna a uz to kisela i paprena hrana utie na jetru tako da je ona optereenija u svom radu nego to je to normalno pa dolazi i do poremeaja cirkulacije krvi u njoj to dalje dovodi do nastanka hemoroidalnog obolje nja. Neumerenost u jelu i piu oteuje jetrene puteve, unu beiku kao i eludac pa i oni pored jetre obalevaju. Uzrok pojave hemoroida moe biti i u neredovnoj ishrani, kao i suva hrana, konzerve i mesne pre raevine. Razna sredstva za ienje mogu takoe biti uzrok nastanka hemoroida ako se dugo upotreb ljavaju. Zaini, paprike, biber, sire i senf pogoravaju hemoroidalno oboljenje pa ih treba kod ovih boles nika izbaciti iz ishrane. Prolivi kao i opstipacija deluju negativno kod hemoroidalnag oboljenja. Njih treba suzbijati kako lekovima, tako i dijetom. Hemoroidi su kesasta proirenja vena koje se nalaze oko marnog otvara i u njegovoj unutranjosti. Treba znati da ove vene nemaju svoje zaliske (valvule) koji postoje kod normalnih vena, a njihov zadatak je da zadravaju krv i da je dalje sprovode od periferije ka srcu. Postoje: spoljanji i unutranji hemoroidi.

Spoljanji hemoroidi. Javljaju se u dva ob lika, i to u akutnom i hroninom obliku. Akutni hemoroid se javlja kao nateklina na maru zahvatajui i jedan deo koe anusa. Tu se vidi jedan vori koji je veliine zrna graka, a koji je napet i jako bolan, plavkaste je boje i obino se nalazi na jednoj strani, bilo desnoj, ili levoj. Veoma se retko nalazi na obe strane analnog otvora. Obino se pojavi posle teeg rada kao to je podizanje tekog tereta. Dogodi li se da ovaj hemoroidalni vori prsne, nastaje kr varenje koje obino nije jako. Deava se da se na mestu prskanja hemoroida kasnije javi fistula, a dolazi i do svrbea. Curenje iz otvora moe dosta dugo da bude i da bolesniku priinjava velike ne prijatnosti. Dok su akutni hemoroidi jako bolni, hronini ne moraju biti bolni. Najee kod hroni-

I stepen hemoroida
Sl. 9. Popreni presek mara i marnog otvora
Ispod take se vidi hemoroidni vori u po etnoj fazi veliine zrna graka

II stepen hemoroida SL.10.--Uznapredovali hemoroid je zahvatio veu povrinu

III stepen hemoroida SL.10.-- Hemoroid je ispao kroz marni otvor, a drugi hemoroid se nalazi iznad - na suprotnoj strani

IV stepen hemoroida
SL. 12. Dva velika hemoroidalna vora su ispala kroz analni otvor.

nih hemoroida bolovi nastaju od komplikacija koje ih veoma esto prate a o kojima emo kasnije go voriti. Unutranji hemoroidi. Potiu iz unutranjih vena koje obavijaju zavrni deo debelog creva. Obino su unutranji hemoroidi bezbolni sve donde dok ne nastanu komplikacije. esto se spolja ne vi de, a najee se javljaju po tri. Unutranji hemo roidi prilikom napipavanja prstom imaju izgled ne kih venoznih guvi to ih znatno po obliku razli kuje od spoljanjih hemoroida.

Stadijumi hemoroidalnog oboljenja

Postoje etiri stadijuma bolesti. 1. Prvi stadijum. Najpre se javlja veoma blag svrab oko mara i ovaj stadijum traje ponekad ak i

SL. 13. Kroz presek miia stezaa vide se dva velika hemoroidalna voria.

510 godina. U maru se esto javlja toplina, naro ito u krevetu, nou. Bolesnik pati od neuredne sto lice, koja je dosta vrsta, ispeena, te (bolesnik ne vr i nudu po nekoliko dana, a kad to radi, ima jake bolove, to ini da izbegava vrenje nude. Zatvor je posledica postojeih hemoroida, ne obrnuto: zatvor nikako nije uzrok hemoroida. Bolesnik se u ovom stadijumu navikne na svoje tegobe, pa su veoma retki sluajevi da trai lekara za pomo, smatrajui da su sve ove promene posledica neuredne stolice, pa uzimaju razne trave i medikamente da bi na taj na in "uredili stolicu". 2. Drugi stadijum. Hemoroidi drugog stadijuma prilikom vrenja nude izlaze kroz marni otvor napolje, ali ne krvare i sami ste posle vraaju unut ra. Sluzokoa mara je nateena. Svrab postoji, kao

SL. 14. Na shemi se vidi da su najee lokalizovani hemoroidi na 3, 7 i 11 asova (rauna se analni otvor kao asovnik). Pored hemoroida vide se i ogranci arterija oko hemoroida.

i neuredna stolica, koja prati sve stadijume hemoroidalnog oboljenja. Bolovi su veoma retki, skoro da ih nema. (sl. 27). 3. Trei stadijum. U treem stadijumu hemo roidi izlaze iz marnog otvora napolje. Sami od sebe nee da uu u crevo, pa se moraju prstima i gazom premazanom vazelinom laganim utiskivanjem vra titi u crevo. U ovom stadijumu mogu se javiti kom plikacije, kao to su tromboza hemoroida, to znai da se hemoroid zapali i da se krv koja se nalazi u venoznom hemoroidalnom voru zgrua, to stvara velike balove.

SL. 15. Svojom veliinom ispali hemoroidi zatvorili su analni otvor tako da se on i ne vidi, to ometa pranjenje creva stvarajui nesnosne bolove, kompli kacije i nemir bolesniku.

4. etvrti stadijum. Hemoroidi etvrtog stadijuma izlaze iz miia stezaa (sfinktera) i ne mogu se rukom ugurati u rmar. Svaki pokuaj da se izali hemoroidi vrate izaziva veliki bol a moe lako da doe i do krvarenja koje je nekad veoma jako i zbog zapaljenja okoline hemoroida teko se zaus tavlja.

Znaci hemoroidalnog oboljenja

Mnoge osobe boluju od hamoroida, a da nikad nisu osetile nikakve tegobe. Kod nekih kao prvi znak oboljenja javi se krvarenje za vreme ispranjenja, to bolesnike jako uplai, pa uplaeni odmah trae pomo lekara, jer su itali ili uli da se rak javlja sa krvarenjem iz mara. Poneki od bolesnika je u tekom psihikom stanju, u velikom je strahu i jedva eka da sazna pravu istinu o svom zdravstve nom stanju. Drugi se ale na bolove koji su esti, naroito prilikom ispranjenja creva kao i na neu rednu stolicu. Mi emo sistematski izneti sve znake koji se javljaju kod ovog estog oboljenja, kako bi se italac mogao lake snai i kako bi svome bli njem mogao pomoi ako oboli od hemoroida, ovog veoma estog savremenog oboljenja. Znaci hemoroida su: bol, svrbe oko mara, toplota oko mara, zatvor, krvarenje, ispadanje hemoroida i dela mara, ukletenje hemoiroida i alergija.

Bol. Kod hemoroida bol nije stalan. Javlja se kod spoljanjih hemoroida ako su zapaljeni, tj. ako je okolina usled neistoe inficirana, ili ako je sluzokoa oko mara naprsla. Kod unutranjih hemoroida bol je ei, naroito prilikom pranjenja, jer vrsti i spreeni crevni sadraj povreuje ionako nadraenu sluzokou mara, pa je bol uvek pratilac prili kom ispranjenja creva. Bol traje kratko vreme i ponekad je praen pojavom malih koliina krvi. Po nekad su bolovi toliko jaki da bolesniku ometaju hod i bolesnik mora da ostane u krevetu po neko liko dana. Prilikom pregleda bolesnik osea svaki dodir prsta lekara u maru pa se ti pregledi moraju vriti veoma neno i paljivo. Svrbe. Javlja se naroito nou oko mara. usled eanja se stvaraju male ranice, iz kojih se pojavljuje krv. Istovremeno te ranice su ulazna vra ta za infekciju, kroz koja se prljavim noktima za vreme eanja unosi infekcija, pa nije retko da se predeo mara zagnoji. Toplota. Oko mara se javlja toplota, naro ito nou i kod bolesnika stvara nervozu. Bolesnici ne mogu da spavaju, nego ustaju pa se tuiraju hladnom vodom. Zatvor. Zatvor (opstipacija) javlja se kod he moroida kao jedan od znakova oboljenja. Bolesnici po nekoliko dana nemaju urednu stolicu, a kad je dobiju obavlja se veoma teko, sa velikim napinja njem i naporom, koji su vezani sa bolovima, pa esto i prskanjem hemoroidalnih voria, to ima za posledicu pojavu krvi u tvrdoj i speenoj stolici. Iako bi mogli da isprazne creva, bolesnici se plae da to uine da ne bi krvarili. Krvarenje. Ponekad je krvarenje prvi simp tomi hemoroidalnog oboljenja. On obino uplai bo lesnike jer se na kraju pranjenja na izmetu primeti da je poprskan sveom crvenom krvlju. Hemoroidalni vori prsne ponekad usled istanjenog zida, nekad usled stvorene ranice (ulceracije), a ne-

kad zbog njegovog ukletenja u marni mii, koji ga pocepa prilikom nadimanja za vreme stolice. Poz nato je da je krv koja dolazi iz gornjih delova creva crnobraonkaste boje, za razliku od one koja se jav lja iz hemoroida i koja je, kako smo rekli, crvena i svetla. U poetku je krvarenje veoma malo, ali mo e ponekad biti toliko da je potrebna hitna hirurka intervencija da bi se zatvorilo povreeno mesto prsnua vene. U nekim sluajevima potrebno je davati transfuzije krvi. Bolesnici izgube dosta krvi, slabo krvni su. Do krvarenja moe doi ne samo za vreme pranjenje creva nego i za vreme etnje u parku, na ulici i na radu, to iziskuje hitno hirurko zbrinja vanje. Ispadanje hemoroida. esto se deava da sluzokoa mara zajedno sa hemoroidom ispadne napolje. Ovo ispadanje moe da bude povremeno, ali se javlja esto onda kad bolesnik ima stolicu. Ispadnuta sluzokoa creva je jako crvena i zapaljena, sa mestiminim takastim krvarenjima, a mogu da se jave i manje ranice iz kojih se cedi ista crvena krv. Ponekad doe do infekcije na ispadnutom delu creva, kada se javlja gnoj, to prati i visoka tempe ratura. Bolesnici sami kod malih ispadanja vraaju ispalo crevo sa hemoroidima unutra. Meutim, ima sluajeva, ako je vei deo creva ispao, da ga ne mogu sami uvui unutra, pa je tada potrebna lekar ska pomo. Ukletenje hemoroida. Zapaljenje, otok i in fekcija hemoroida ine da se hemoroidi ne mogu uvui unutra ni mehaniki. To se naziva ukletenje hemoroida. Bolesnik ima jake bolove oko mara. Ne moe da se kree. Oko marnog otvora hemoroidalni vorovi u obliku venca su napeti, tvrdi i plavi usled pritiska a njihova okolina je crvena i zapaljena. Alergija. Prema nekim autorima alergija kod pojave hemoroida igra vanu ulogu. Nju neki smat raju naslednom pojavom. Kod alergijskog svrbea javlja se opti otok i koprivnjaa, uz nesnosni svrbe. Uzronici mogu da budu: mleko, jaja, okolada,

med, koka-kola, kikiriki i dr. Lekovi koji se daju za suzbijanje svrbea takoe mogu da budu uzrok alergije. Najee su to lekovi koji slue za aneste ziju (uspavljivamje, neosetljivost). im se prekine njihovo davanje, i alergija prestane. Kod debelih osoba koje imaju hemoroide svrbe moe biti nesnosan. Svrbe se poveava prilikom dueg hoda, rada i sedenja. Pri vonji autom gde postoji skaj na seditima znojenje je mnogo jae nego obino, pa je i svrbe nesnosniji. Kod debelih osoba treba mnogo vie paziti na linu higijenu ne go kod drugih, jer su infekcije veoma este i po nekad uporne.

Hemoroidi i svrbe kod prostatiara

Kod prostatiara sa zadnje strane, tj. na zad njem zidu postoje jako proiirene vene. To su utvr dili Hoff i Blond. Posle vaenja prostate (kestenjae) prostatektomije kod ovih bolesnika je svrbe mnogo manji, jer su hemoroidalne vene kestenjae (prostate) tada mnogo manje, pa time supstancije koje izazivaju svrbe u mnogo manjim koliinama prelaze iz vene porte (portalnog sistema) u spletove sistema vene kave. Potekoe koje imaju prostatiari s jedne strane dolaze od obolele pros tate, a s druge strane od postojeih hemoroida, koji kao neki venac obavijaju marni otvor. Mnoga oboljenja mogu da budu uzrok svrbea od konih bolesti oko omara, pa sve do raznih obo ljenja mara, te oboljenja prostate, vagine, mokra ne beike, kamena u mokranoj beici, zapaljenja jajnika, histerije i menopauze. Neke osobe dobijaju alergiju ako iste analni otvor posle stolice novin skim papirom. Boja kojom se tampaju novine mo e da bude uzrok alergije i svrbea, pa zato treba izbegavati novinski papir za brisanje mara posle

stolice. Znoj, odela od vune i trenja uskih gaa mo gu da prouzrokuju zapaljenja analne koe koje do vodi do svrbea. Nije retko da svribe ako anusa pree na en ske polne organe ili na monice (skrotum). Monice nateknu i bolne su na dodir, a vulva (male i velike usne) takoe natekne, crvena je i bolna. Kas nije se koa nabora i na tim mestima izgubi svoju normalnu boju. Leenje. Ponekad je leenje svrbea oko marnog otvora veoma lako. Nekad je uporno, pa i mukotrpno, i iziskuje dosta strpljenja i bolesnika i lekara. Kako postoje razni uzroci koji dovode do svrbea, prvo i najvanije je da se otkrije uzrok svrbea. Ako su uzrok svrbea paraziti, njihovo ot klanjanje e veoma brzo dovesti do prestanka svrbe a. Hemoroidi se lee na razne naine, ali je naj vanije u svemu tome da se bolesnik pridrava line higijene po svim propisima. Kupanje u hladnoj vodi e bolesniku goditi jer e marni predeo rashlai vati. Odravanjem istoe spreie se da razne klice kojih ima mnogo oko analnog otvora izazovu razna zapaljenja i gnojenja, koja mogu nekad da budu veoma teka i dugotrajna. Ne treba ekati da hirurg svojim skalpelom reava problem zagnojenja i oslo baa bolesnika od infekcije. Daju se razne masti koje u svom sastavu imaju sredstva za hlaenje i smirenje (mentol i anestezin). Najbolje bi bilo da se bolesnici obrate lekaru koji e odrediti leenje uz dijetu bolesnika sa zabranom eanja okoline mara i upotrebe alkoholnih pia.

Infekcije analnog predela

Infekcija analnog predela moe da izazove svrbe analnog predela. Takoe mogu da ga izazovu i razne naprsline sluzokoe mara kao i razni kanali (fistule), koje su veoma esta komplikacija hemero-

idnog oboljenja. Razno vlaenje iz marnog otvora zbog draenja moe da inficira okolinu pa dolazi do svrbea mara i njegove okoline. U ovom sluaju svrbe moe da bude veoma jak, bolesnik ne moe da se suzdri od eanja, eanje dovodi do krvare nja a prljavim noktima unosi se infekcija koja moe da dovede i do veih zgnojenja okoline mara, kada je potrebna hirurka intervencija. Bolesnici zadra vaju gasove (flatuse) a kad ih puste imaju oseaj da im svrbe nestane. To isto se javlja kod bolesnika koji imaju neurednu stolicu, pa kad se oslobode sto lice osete olakicu a i svrbe je manji ili nestane. Zatvor i neuredna stolica se takoe okrivljuju kod hemoroida za nastanak svrbea. Preporuuju se klizme pre spavanja, iako bolesnici imaju stolicu, jer uvek u zavrnom delu debelog creva ostaju fekalne mase koje treba putem klizme odstraniti. Crevni paraziti (mali crvii zvani oksiuris i gli ste zvane askarisi) mogu da izazovu svrbe analnog predela. Stoga treba, naroito kod dece koja imaju hemoroide pa i kod starijih, obavezno izvriti labo ratorijski pregled stolice na jaja parazita. Jaja se nalaze oko mara, te ih treba traiti pre stolice. Kod trudnih ena smatralo se da velika materi ca (uterus) vri pritisak na veliki krvni portalni sud, kada dolazi do zastoja krvi u njoj. Meutim, danas se smatra da je svrbe kod trudnih ena izazvan hormonalnim putem. Taj hormon naziva se relaksin (Relaxin). On priprema poroajne puteve. U to vreme usled njegovog dejstva javljaju se i hemoroidi.

Komplikacije kod hemoroida

Kod hemoroida postoji itavi niz komplikacija. Ovo na izgled lako oboljenje daje dosta muka bo lesnicima a jo ako doe do komplikacija, onda je stanje bolesnika znatno oteano. Nabrojiemo kom plikacije: 1 svrbe (pruritus), 2 krvarenje, 3 ispadanje hemoroidalnih voria (prolaps), 4 zagnojenje oko mara (periproktalni apsces), 4a zapaljenje vena mara, 5 kanali (fistule), 6 naprsline analne sluzokoe (fisure), 7 zapaljenje zavrnog dela debelog creva (proktitis), 7a gnojenje hemoroida, 8 hemoroidalna gangrena (raspadanje), 9 zigruavanje krvi u hemoroidima (trombozirani hemoiroidi), 10 zapaljenje (flebitis) unutranjih hemo roida, 11 poremeaj u funkciji mokrane beike,

11a zastoj mokrae (retencija), 12 poremeaj mokrenja (esti pozivi na mokrenje), 12 seksualna nemo (impotencija) kod hemoroida, 13 hemoroidi kod trudnih ena, 14 stenoze (suenja) mara kad hemoroida, 15 hemoroidi i zatvor (opstipacija), 16 hemoroidi i ekcem (eczem), 17 povrne retencije (ulceraicije), 18 sekundarna malolkrvnost (anemija). Svrbe je jedan od znakova hemoroidalnog obo ljenja. Odakle je poreklo svrbea kod hemoroida? Smatra se da je ono uzrokovano od portalnog sistema (venozni sistem jetre). Usled hemoroidnog oboljenja nastaje zastoj krvi u portalnom sistemu, to uzrokuje svrbe, a jetrena funkcija je takoe poremeena. Zastoj u portalnom sistemu mogu da izazovu: akutno zapaljenje jetre, ciroza jetre, malig ni tumori jetre, kao i razni tumori glave guterae (pankreasa), kamenje u glavnom unom kanalu i dr. Usled poremeaja u glavnoj veni porti dolazi do stvaranja tzv. sekundarnih hemoroida. Interesantna su zapaanja francuskih autora, koji su doli do zak ljuka da se kod bolesnika koji krvare a imaju hemoroide ne javlja svrbe. To tumae tako to se pu tem izbaene krvi odlivaju supstancije koje dovode do svrbea (pruritusa). Poznato je da se kod dijabetiara (eeraa) jav lja svrbe oko anusa pa ako dijabetiari jo obole od hemoroida, onda e svrbe biti mnogo jai i ei nego to se to dogaa kod ljudi koji samo boluju old hemoroida. I kod sifilisa se javlja svrbe oko anusa. Poznato je da se poremeaji u radu creva, zapaljenje mara kao i zapaljenje creva usled prisustva parazita kao i karcinomi komplikuju sa svrbeom oko mara, pa zato kod pojave svrbea treba biti jako oprezan i traiti pomo lekara. Razni lekovi mogu da izazovu svrbe oko anusa. U eri upotrebe sulfanilamida za leenje nekih ko nih oboljenja dolazilo je esto do analnih svrbea.

Posle upotrebe nekih antibiotika moe da se javi crvenilo sa peckanjem i manjim svrbeom oko anusa tako da se svrbe sve vie i vie poveava i sluzokoa analnog predela zapali te postaje crvena i jae iarana zapaljenim krvnim sudovima. Krvarenje. O krvarenju iz hemoroida ve smo se osvrnuli i rekli da ono moe biti nekad be zazleno i da tada stvara alarm kod bolesnika jer je to za bolesnika jedan od prvih znakova postojeih hemoroida. O krvarenju iz hemoroida kao kompli kaciji rei emo toliko da se ono javlja u sluaju da doe do povrede hemoroidalnog voria iz koga is to crvena svea krv izlazi kroz analni otvor napolje. To krvarenje moe ponekad da bude toliko da je bolesnik bled, bezvoljan, jedva se kree i daje sliku tekog bolesnika, a laboratorijskim pregledom krvi konstatovae se da je zbog iskrvarenja u pitanju nastala anemija. Nisu retki sluajevi da se kod upor nih krvarenja kao komplikacije kod hemoroida mora hitno hirurki intervenisati kada se pronalazi mesto gde se nalazi otvor na hemoroidalnom voriu pa se taj vori podvee i elektrokauterom ukloni, te tako prestane krvarenje. Poznati su sluajevi spontanog iskrvarenja kod hemoroida na ulici, u etnji, za vreme vonje ili jahanja konja to kod prisutnih stvara paniku. Transfuzije krvi kod iskrvarenja iz hemoroidalnih voria nisu retke. Ima sluajeva da se krvare nje spontano zaustavi, pa se posle kratkog vremena ponovi u jo jaem stepenu nego to je krvarenje bilo prethodnog puta. im se krvarenje javi u ve em stepenu, savetujemo da se bolesnik hitno javi u najblie hirurko odeljenje kako ne bi nepotrebno gubio krv. Ispadanje hemoroidalnih voria (prolaps). Deava se da hemoroidalni vorii, najee ako se nalaze oko analnog otvora kod slabih i nenih ljudi, a koji teko vre nudu ili imaju jaki kaalj, ispadnu kroz analni otvor napolje zajedno sa marnom slu-

zokoom. Hemoroidi su talda plavo obojeni, a sluzokoa mara je crvena, sa jako nabreklim krvnim sudovima, koji su usled uskog analnog otvora pri tisnuti i zato im nije normalan prolaz krvi ni is hrana. Ispali hemoroidi mogu sami od sebe da se vra te unutra, ali u veini sluajeva se ne vraaju, te zajedno sa delom marnog creva ostaju napolju stvarajui bolesniku velike bolove i nelagodnosti. Bolesnici su jako nemirni. Ne mogu da nau pogod no mesto u kojem bi se bol smanjio, trae injekcije za smirenje, a pokuaj lekara da vrati ispale hemoroide nekad ne uspe, te se mora to initi u optoj anesteziji, kad se miii analnog predela opuste, pa se ispali hemoroidi i deo debelog creva uvuku unut-

Sl. 16. Ispali deo mara sa hemoroidom

ra. Mii zvani sfinkter, koji se nalazi na analnom delu, usled svoje slabosti moe da dovede do ispa danja hemoroida i dela creva. Ispali hemoroidi treba da se ispiraju u mlakom rastvoru asepsola. Mora se drati stroga dijeta uz urednu stolicu, koja ne sme biti vrsta, kako ne bi povredila ionako zapaljene i osetljive hemoroidalne vorie. Savetuje se upotreba raznih masti za ma zanje ispalih hemoroidalnih voria, kao to su: Fak tu, Novorectol, a za umirenje bolova upotrebljavaju se razni epii (supozitorije). Kad se stanje smiri i hemoroidalni vorii splasnu, treba ih operativno ukloniti, kako bi se spreila mogunost da hemoroidi ponovo ispadaju i mue bolesnike, a postoji i mo gunost komplikacija. Zagnojenja oko marnog otvora i oko mara (abscessi perianalis et perirectalis) Zagnojenje oko anusa (abscessus perianalis). Zagnojenja oko anusa su dosta esta. Mnogobrojne naprsline sluzokoe, ulazak klica eanjem i zapu teni hemoroidi uzrok su nakupljanja gnoja oko anu sa, koji ako se na vreme ne otkrije, moe da pree u hronini oblik, mnogo tei za bolesnika i za hirurga. Hemoroid sam daje komplikacije, kao to su: gnojni kanalii, naprsline i mnogobrojna hronina zapaljenja. Postoji pet oblika zagnojenja oko mara. Zagnojenje se nalazi u najdonjim delovima marnog otvora. Postepeno se iri u dubinu i sadri gnoj jako neprijatnog mirisa. Ponekad moe spontano da se otvori kada bolesnik osea veliko olakanje. Tem peratura brzo spadne, jeza i drhtavica prestanu, san se bolesniku vrati i za kratko vreme on se oporav lja. est je sluaj da se otvor na zagnojenju dugo ne zatvori, tj. stvori se gnojni kanali iz koga se danima, mesecima pa i godinama cedi uti gnoj, nekad pomean sa sukrvicom. Ti zagnojeni kanali (fistule) predstavljaju veliki problem za bolesnike. Postoji nekad i po nekoliko zagnojenja koja su po mou kanala povezana jedan sa drugim. Ovakva zagnojenja su veoma teka i njihovo je leenje dugo

i teko. Zna se da se i po nekoliko puta operiu, a javljaju se ponovo, stvarajui bolesniku veliku nervozu pa i neopravdano nepoverenje u lekara koji ga je operisao. Zagnojenje oko mara (abscessus perirectalis). Zagnojenje oko mara je veoma teko oboljenje. Bolesnik ima stalne bolove oko mara, a naroito su bolovi jaki posle pranjenja, pa bolesnik danima ne uzima nikakvu hranu samo da ne bi imao stolicu. Predeo mara je bolan. Na mali dodir bolesnik jaukne od bola, pa ga u tom stadijumu lekar retko moe pregledati. U ovom stadijumu davanje streptomicina oko marnog otvora e bolesniku mnogo pomoi, a gnojenje e, kao i bol, za nekoliko dana biti sve deno na najmanju moguu meru. Gnojni kanalii (fistule). Gnojni kanalii spa jaju marni otvor sa tkivom koje se nalazi oko marnog predela pa i zavrnog dela debelog creva. Ovi

SI. 17. Perianalni apsces (zagnojenje oko mara), opasno oboljenje kao komplikacija hemoroidalnog oboljenja. Njegove su posledice esti nastanak fistula (kanala) oko marnog otvora koji teko zarastaju, a i ponavljaju se. Na slici je prikazano otvaranje apscesa i oslobaanje gnoja iz njega.

kanalii stvaraju itavi niz hodnika koji su isprepletani, krivudavi i mnogobrojni. Ima ih koji izlaze u debelo crevo ili kroz kou napolje, pa se nazivaju kompletne fistule, a ima ih koje se slepo zavravaju negde u tkivu, a nazivaju se inkompletne fistule. Ti kanalii su razne duine. Ponekad doseu i preko 25 cm. Bolesnik se uvek ali da mu je predeo mara vlaan. Uvek stavlja vatu, svrbi ga i pee oko ma ra. Na koi oko mara vide se kao iodina glava mali otvori, ije su ivice podrivene, crvene i zapa ljene, a ako se pritisne okolina otvora, iz njega iz lazi gnojna uta masa koja nema nikakvog mirisa, a bolesnik ima bol usled pritiska. Kod bolesnika koji su u analnom predelu kosmati treba dlake ob rijati i tek onda izvriti pregled, kako se ne bi meu kosmatim delom sakrio jo neki zagnojeni kanali, a to se veoma esto dogaa. Ponekad postoje i po tri ili vie kanalia iji su otvori jedva vidljivi. im sati. Nije prljav od stidljiv. I se dijagnoza postavi, fistulu treba operiprijatno nositi gazu i zavoje i biti stalno gnoja koga lue ti kanalii. Ne treba biti to je bolest kao i sve druge bolesti. Treba

SI. 18. m a r n e fistule Jedna koja probija u mar a druga se zavrava u tkivo oko mara. Prva se naziva kompletna a druga inkompletna fistula perianalis.

SL. 19. Dve vrste kompletnih perianalnih fistula; obe poinju u maru a izlaze na koi oko anusa.

znati da se moe na neleenoj fistuli razviti i kar cinom. Pa neka i ovo saznanje bude jedan vie razlog da se fistule rano operiu. Rekli smo da fis tule imaju mnogobrojne hodnike koji su u tkivu isprepleteni. Ubrizgavanjem kontrastnih sredstava i rendgenskim snimanjem postie se da se jasno vide ti hodnici, pa je hirurg u mogunosti da ih sve ope rativno ukloni i bolest izlei. Spontanog izleenja fistula nema. Privremeno fistula moe da se simiri, da se stvori krasta, da curenje prestane, pa se krat ko vreme posle toga ponovo otvori, kada iz otvora izlazi gnoj kao i pre. Leenje fistula. Danas postoje mnogobrojne hirurke metode za leenje fistula. Drugi nain nije za preporuku. Upotrebljavane su razne injekcije, ali to nije davalo dobre i trajne rezultate, pa je ta me toda danas u modernoj medicini odbaena. Sunanje na moru, upotreba antibiotika, uz operativno leenje, daju veoima dobre rezultate, pa treba u to verovati i poveriti se hirurzima.

SI. 20. Razne vrste analnih (marnog otvora) i perianalnih fistula (oko mara)

Hemoroidalne fistule kao komplikacija kod tu berkuloznih bolesnika. Kroz istoriju medicine na lazimo da su stari hirurzi smatrali da su sve fistule koje se javljaju na maru nastale od tuberkuloznog bacila. I ja sam kad sam bio student od mojih uitelja to isto sluao. Meutim, vremena su se izmenila. Prouavan je problem fistula, jer ih je veoma mno go, pa je ta teorija, koja je stara preko 2000 godina, danas postala neodriva i modemi je lekar i ne spo minje. O njoj se samo govori u starim knjigama. Postoje mnogi bolesnici koji boluju od plune tuberkuloze a istovremeno pate i od hemoroida. Mo gue je da se iz ispljuvka tuberkuloznog bolesnika razvije tuberkuloza creva, a isto tako krvnim i limf nim putem, kao i irenjem infekcije iz susedstva. Mi kod fistula obino nalazimo jednu klicu, ali kod tuberkuloznih fistula nalaze se tuberkulozni uzro nik i druga neka klica. Fistula kod tuberkuloznog bolesnika je spolja plava i sa uvrnutim ivicama. Fistula je crvenkastoplave boje, a otvor fistule je

obino veliine zrna graka, dok je otvor fistule netuberkuloznog bolesnika mali, najvei kao iodina glava. Fistula na dodir nije bolna, a lui zamuenu tenost. Tuberkulozna fistula se konstatuje mikros kopskim putem, pregledom unutranjosti tkiva fis tule. Treba znati da se sve fistule operiu, pa i fis tula tuberkuloznih bolesnika, u kojih je ona nastala kao komplikacija hemoroida. Uz davanje tuberkulostatika posle operacije (Rifadin i Eutizon) kao i uz dobru ishranu postiu se veoma dobri operativni rezultati kod svih fistula, pa i kod ove vrste. Treba razbiti verovanje da fistule nisu izleive. Ponekad su neke fistule uporne i operiu se dva, tri ili vie puta, ali je konani rezultat sasvim dobar. Naprslina marne sluzokoe (fissura analis). Naprsline su oteenja (defekti) sluzokoe mara. One imaju oblik elipse sa otrim rubovima. Za naprsline su karakteristini: bol, krvarenje i stezanje marnih miia. Danas se smatra da naprsline nastaju kao kom plikacija hemoroidalnog oboljenja. Francuski autori smatraju da hemoroidi uestvuju u nastanku naprslina 100%. Naprslina ne zarasta dosta dugo, jer je stalno nadraena masama izmeta koje u sebi sadre veliki broj raznih klica. Zarastanje ometaju i mi ii stezai, koji svojim stezanjem i oputanjem ome taju da se okolina naprslina smiri i da doe do za rastanja. One esto krvare, ali to krvarenje nije jako. Prilikom vrenja nude naprsline bole, a nji hov bol se naroito poveava posle pranjenja de belog creva, pa se bolesnici plae tog ina kako ne bi posle toga imali bolove. Koliko je jak bol naprs lina opisao je uveni Dupuytren (Dipitren): "kao da se usijanim gvoem bui u mar ili otrim kukama upa unaokolo ili brijaem zarezuje". Leenje. Leenje je razliito. Potrebno je urediti stolicu. Ona ne sme nikako da bude tvrda. Uzimati kompot od suvih ljiva i smokava svako ve-

e. Svako vee etnje pre spavanja. Kupanje u mla koj kamilici se takoe preporuuje. Lekari e sa svoje strane uiniti sve da se miii bezbolno raire i da se stezai razlabave, te e bolesnik na taj nain bezbolno vriti nudu, a to je veoma vano, jer mu je bol kod ovog oboljenja veliki neprijatelj. Daju se visokofrekventna zraenja. Lekar daje rastvor 5%-nog kinin-uretana i dr. u injekcijama. Zapaljenje zavrnog dela debelog creva (proktitis). Zapaljenje sluzokoe zavrnog dela debelog creva (rektuma) naziva se proktitis. Zapaljenje moe da zahvati bilo sluzokou creva ili i njene dublje delove. Postoje dve vrste proktitisa, i to: akutni i hronini proktitis. Akutno z a p a lj e nj e creva (proktitis). Kao najei uzrok zapaljenja creva mogu se smatrati hemoroidi, razne klice koje se nalaze u ma sama izmeta, razne fistule i strana tela u crevu, dizenterija, zatvor i dr. Hronina upotreba sredstava za ienje kod hroninog zatvora takoe moe da bude uzrok zapaljenja creva sluzokoe. Ishrana koja u sebi sadri mnogo jakih zaina (paprika, biber, so sovi i dr.) takoe mogu uzrokovati proktitis. Akutni proktitis ako se ne lei prelazi u hroni ni proktitis. Znaci oboljenja. Bolest poinje iznenada, sa visokom temperaturom, jezom i drhtavicom. Boles nik ima este stolice koje su u malim kolinama izmeane sa sukrvicom i sluzi. Gnoj se takoe na lazi pomean sa stolicom. Bolovi su esti i zrae ka mokranoj beici. esti su pozivi na mokrenje, ali bolesnik veoma malo mokri. Bolesnik ima oseaj punoe u crevu. Ukoliko bolest vie napreduje, iz gleda iznuren, bled i ispaen. Oko mara postoji otok i crvenilo. Leenje. Bolesnik treba da legne u krevet i da pije doista sokova. Natekli i zapaljeni hemoroidi treba da se smire, a to se postie stavljanjem na analni otvor mlakih obloga od kamilice. Zabranjena

su jela koja nadimaju: kelj, kupus, pasulj, graak, alkohol, kao i mleko. Hronino z a p a lj e nj e c r e v a (hronini proktitis). Ova vrsta zapaljenja se nadovezuje na akutni oblik, ako se akutni oblik ne lei ili se za pusti. Crevo je zapaljeno, u celositi nateeno i jako je bolno. U stolici se pored krvi i stazi pojavljuje i gnoj. Vetrovi su esti a glavobolja esto prati ovo oboljenje. Bolovi se javljaju u predelu mara i krstima za vreme i posle stolice. Stolice su este, usled ega oko mara nastaju razne pukotine sluzokoe i svrbe. Pored drugih uzroka ovog oboljenja hemoroidi se najee navode kao uzronici, pa se kod hemoroida ovo oboljenje javlja u doista velikom bro ju kao njegova komplikacija. Na sluzokoi creva javljaju se kod ovog obolje nja manje ili vee ranice (ulceracije), koje, u stvari, predstavljaju ulazna vrata za infekciju. To i uslovljava da se kod proktitisa javljaju razna gnojenja, fistule, naprsline (fisure) a usled zapaljenja creva moe da doe i do njegovog suenja koje se medi cinski naziva striktura. Hemoroidalne vene mogu se zapaliti i inficirati bakterijama, pa preko krvnih sudova infekcija dospeva i do jetre, gde se javlja zapaljenje. Leenje. Najbolje je ako se bolesnik lei u bolnici, jer je za leenje potrebno da bolesnik ima strogu dijetu, klizme i na vreme da dobija lekove, a to mali broj bolesnika moe imati kod kue. Hemoroidalna gangrena (raspadanje). Hemoroidalna gangrena spada u teku komplikaciju hemo roida. Obino se javlja tamo gde hemoroidalni vo rovi ispadnu i kad se spontano ili pritiskom prstiju ne mogu vratiti nazad u crevo. Kod analnih miia (sfinktera) koji su stegnuti njihovim pritiskom vene mara nemaju mogunosti da primaju dovoljno krvi za svoju ishranu, to za kratko vreme dovodi do to ga da hemoroidalni vorii postanu plavi, pa zatim pocrne i za kratko vreme se njihov zid istanji i

prska kada iz ukletenog gangrenoznog hemoroidalnog vora izlazi sadraj veoma neprijatnog zadaha. Ovo je stanje veoma opasno, pa ako se na vreme ne intervenie, moe proces da se dalje razvija u unu tranjosti vena mara, to moe da dovede do gan grene celog zavrnog dela debelog creva (rektuma), sa svim posledicaima koje mogu da dovedu u pitanje ivot bolesnika. im bolesnik primeti da su hemoroidalni vo rovi ispali napolje, ne treba silom da ih vraa unut ra, jer to moe da bude kobno i da veoma brzo dovede do nastanka gangrene. Tada treba to je mogue pre potraiti lekara, koji e prema nalazu koji nae za vreme pregleda najbolje postupiti. Tre ba znati da u ovakvom stanju ne pomau nikakve masti niti epii. Njihova upotreba samo produava da se vreme dragoceno za ukazivanje prave pomoi produuje, a to kako sam naveo moe da bude opas no za ivot bolesnika. Na ovek je sklon upotrebi bapskih lekova, pa ne samo u ovakvim prilikama ve i u mnogo bezazlenijim upotrebljava razne me leme i razno lie koje mu nita ne moe pomoi. Zgruavanje krvi u hemoroidima (trombozirani hemoroidi). Trombozirani hemoroidi su esta i opasna komplikacija hemoroidalnog oboljenja. Ovu komplikaciju treba na vreme otkriti, jer se ona leena raznim mastima sama od sebe nee i ne moe izleiti. Zgruana krv u hemoroidalnom voru pritiska na zidove hemoroida, te tako dolazi do zapaljenja hemoroidalnog voria i njegove okoline. Zapaljenjski proces brzo napreduje, tako da se analni otvor suava, a hemoroidni vorii se ispupe napolje. Hemoroidalna tromboza nastaje posle veih na pora. Javljaja se kod zatvora, i to kad se vri nuda sa naponima. Nastajanje hemoroidalne tromboze prate jaki bolovi. Trombozirani hemoroidi mogu biti od veliine iodine glave pa do veliine ljive. Plave su boje a na dodir bolni, dok je okolina marnog otvora zapaljena i crvena.

SI. 21. Trombozirani hemoroid veliine ljive, napet, sa leve strane vide se naprsline sluzokoe oko anusa.

Tromboza hemoroidalnog vora nastaje i kod porodilja, kao i kod osoba koje imaju prolive. Na alost, hemoroidalnu trombozu lekari esto ne otkrivaju rano, pa bolesnicima daju razne masti i epie koji im nita ne pomau, jer zgruana krv ne moe tim putem da se ukloni iz hemoroidalnog voria. Ukoliko vreme odmie, bolovi se sve vie i vie poveavaju, bolesnik ne moe da se kree a mnoge noi provede budan, neispavan je i nervozan. Bolest dalje napreduje tako to se javlja otok oko mara, hemoroidi su nateeni, a bolovi su nesnosni. Pranjenje creva je jako bolno. Bolesnik ne moe da nae pogodan poloaj za sedenje.

SI. 22. Na snimku se vide fisure (naprsline) oko mara i vaenje koaguluma iz tromboziranog hemoroida.

Zapaljenje (flebitis) unutranjih hemoroida. Hemoroidi se zapale, postaju jako osetljivi na dodir i pritisak, bolesnik ima jezu i drhtavicu. Izbegava kretanje, jer mu ono pojaava bolove, a defekaciju izbegava maksimalno da ne bi nastali jo jai bo lovi. Mokrana beika je puna. Svojom punoom pritiska na mar, te tako i ona pojaava bolove. hemoroidalni vorovi su jako napeti spolja i mogu ponekad dosei veliinu manje mandarine. Ne mogu se ugurati unutra. Uvlaenje vorova moe biti opa sno i zato to se usled pritiska mogu sitni i mali ugruci krvi rasejati po venama, te tako dovesti do embolije (zaepljenja velikih krvnih sudova i srca krvnim ugrucima), koja moe da prouzrokuje i smrt.

Bolesnici iz dana u dan pate, pa kad dou hirurgu, on utvrdi da se oko analnog otvora nalaze tvrdi, plavo obojeni hemoroidalni vorovi koji su bolni na dodir. Leenje. Rekli smo da mlaki oblozi od kami lice mogu da malo smire zapaljenje okoline anusa. Razni epii mogu neznatno da smanje bolove, ali izleenje jedino i efikasno moe da uini hirurg ot varanjem hemoroidalnog vora i uklanjanjem zgruane krvi, kad bolesnik oseti veliko olakanje. Bol naglo prestane, jer nema vie pritiska na hemoroidalni vori koga je uzrokovala zgruana krv. Zapaljenje hemoroida kao i okoline anusa se postepeno smiruje i bolesnik posle dva tri dana ve moe da se slobodno kree, pa i da radi laki posao iako ga je bo lest dosta iscrpla. Zastoj mokrae (retencija). Poznato je da do zastoja mokrae dolazi i kod lakih oblika hemoroi da, ali se najee javlja kod sluajeva kad doe do ukletenja unutranjih hemoroida. Bolesnici du e vreme ne mokre a kad imaju nagon za mokrenje, cedi se po nekoliko kapi. Ako bolesnik pored hemoroida boluje od prostate, onda due vreme ne mokri i osea nadutost u predelu mokrane beike. Obino se to deava kod l j u d i starijih preko 45 go dina. Meutim, kod bolesnika sa hemoroidima koji se due vreime voze u automobilu, dogodie se da zadravaju mokrau dugo, oseajui napetost i ne lagodnost u predelu mokrane beike. Pozivi na mokrenje e biti esti, ali e izbaciti samo po neko liko kapi mokrae, to ne olakava stanje bolesni cima. Ponekad je potrebno ovakvim bolesnicima putati mokrau gumenim kateterom. Iz nae prakse smo imali nekoliko sluajeva re tencije mokrae kod kojih je prostata bila skoro normalna, a utvrdili smo da bolesnici imaju hemoroide. Kad smo hemoroide izleili, kod bolesnika je dolo do urednog mokrenja, koje se odvijalo bez ikakve smetnje i bolova. Tada su prestali bolovi koji su do tada zraili u polne organe, u predeo

mokrane beike i u sedalni predeo. Ovakvo olak anje je veoma korisno za bolesnika, pa treba kod svake retencije mokrae pored urolokih pregleda izvriti i pregled anusa, traei ne postoje li hemoroidni vorovi koji mogu da dovedu do zastoja mokrae koja je veoma neprijatna i opasna. Mogu li i deca da obole od hemoroida? Postoje razna miljenja o tome da li deca obolevaju ili ne od hemoroida. I kad se desi da imaju hemoroide, onda je to u veoma malom broju sluajeva. Ima oboljenja mara koja se meaju sa hemoroidima, pa ako se pregledi vire na brzinu, onda se moe i pogreiti pa se i polipi (malinasti crveni izrataji) mogu proglasiti kao hemoroidno oboljenje, a jo ako krvare, to je dosta esto, onda se tu najee pogrei. ta je polip? Polip je tumor, dobroudna izras lina koja se razvija na maru. Moe biiti od veliine iodine glave do veliine oraha. Crvene je boje, visi na peteljci, ali moe biti i bez peteljke. Pokretljiv je slobodno u crevu, kree se na sve strane, ne stvara nikakve bolove, ali moe da krvari. Krv iz polipa je svee crvena i esto kad se pojavi kod dece, misli se na hemoroidalno krvarenje. Ponekad polip ispadne kroz analni otvor napolje, kada je cr vene jasne boje, a malinastog izgleda. Ovo obolje nje nekad moe da se pretvori u karcinom mara sa svim njegovim posledicama, pa zato treba kod i najmanje pojave krvi u male dece utvrditi uzrok krvarenja i ne zavoditi se da je krvarenje od he moroida, ve treba to hitnije traiti pomo hirurga, koji e veoma malim hirurkim zahvatom uklo niti polip i tako spreiti eventualnu mogunost da se polip ne pretvori u rak. Treba znati da se svaki polip ne pretvara u rak, ali bolje je biti predostroan i ukloniti polip to pre. Polna nemo (impotencija) kod hemoroida. Kod bolesnika sa hemoroidalnim oboljenjem moe da se javi impotencija koja moe da traje krae ili due vreme. Naroito kod bolesnika iji hemoroi-

dalni vorii esto ispadaju i koji se ukletavaju i oni koji krvare veoma tetno deluju na psihu bo lesnika, to ima loih posledica za seks. Kod nekih bolesnika za vreme polnog akta dolazi do jaih se vanja i bolova u analnom predelu, to za posledicu ima da ud omlitavi tako da mukarci nisu u mo gunosti da obave normalni odnos. Ovo veoma te ko pada bolesnicima koji se oseaju manje vrednim i psihiki utuenim. Kod ovakvih bolesnika, osim psiholokog delovanja od strane lekara, potrebno je da se bolesnici to pre podvrgnu leenju, bilo injekcionim metodama, bilo operativnim. Posle toga se stanje kod ovih bolesnika popravlja. Bolesnici dobijaju samo pouzdanje, bolovi u analnom predelu nestaju, te ta ko nesmetano mogu da obavljaju normalne polne odnose. Greka je ako se ovakvim bolesnicima daju sre dstva za umirenje, jer ona pre intervencije lekara jo vie pojaavaju impotenciju kod bolesnika. Hemoroidi kod trudnih ena. Neke ene do udaje nisu imale hemoroidno oboljenje. Udajom i trudnoom dobijaju hemoroide, to ih mnogo uplai i oni im stvaraju u trudnoi velike nelagodnosti. Miljenje je da plod vri pritisak na velike krvne sudove u trbuhu a kao posledica se javlja pritisak na vene koje se nalaze oko mara i koje ga kao neka vrsta mree opkoljavaju. No, ima i drugih mi ljenja, a to je da kod trudne ene hormoni deluju i to tako da dolazi do proirenja vena, i to ne samo na venama mara nego i na venama nogu, stvara jui trudnim enama proirene vene, usted kojih kod trudnica dolazi do deformacije jedne ili obe noge. Noge natiu, hod je otean, a uz to se jo i hemoroidi pojave, pa trudnica do tada iz punog zdravlja, oseti da je "postala bolesna". esto se do gaa da trudna ena ima svrbe oko mara a i kr varenje iz hemoroida, naroito ako je ena deblja. I ovo joj znatno smeta pa trai pomo lekara.

Posle poroaja se kod mnogih ena hemoroidi u velikom broju sluajeva povlae, pa ako se za vreme trudnoe ne dogode neke opasnosti, kao jae krvarenje, ukletenje ili vee ispadanje:, ne bi tre balo hirurki nita raditi. Iako je leenje hemoroida injekcijama za vreme trudnoe mogue, ipak ga tre ba izbegavati. Potrebno je za vreme trudnoe odravati urednu stolicu kako se ne bi hemoroidi za palili ili ukletili prilikom naprezanja za vreme sto lice. Suenja (stenoze) mara kod hemoroida. Suenje mara kao posledica hemoroidalnog oboljenja moguno je i smatra se kao jedina od tekih komplikacija ovog oboljenja. Uzroci suenja mogu biti mnogobrojni. Zapaljanje mara se kod hemoroida javlja esto. Usled zapaljenja se stvara oiljno tkivo, koje suzi lumen creva tako da crevni sadraj debljine olovke izlazi napolje uz velike tegobe bolesnika vezane sa napo nima i bolovima. Kod zapaljenja creva crevni zid biva zahvatan fibrnom, koji kasnije postaje vri to dovodi do suenja creva. Sluzokoa na tom mestu je vrsta i vie nema elasticiteta. Iznad suenja crevo je proireno a mase izmeta se zadravaju i veoma polako izlaze kroz sueno mesto na crevu u obliku tanke olovke. Znaci. Bolesnici sa suenjem creva oseaju nadutost u trbuhu sa grevima koji se javljaju u itavom trbuhu. Podrigivanja su esta. Bolesnici imaju oseaj punoe creva i hteli bi da isprazne creva, to se retko deava a ako to ine, onda se isprazne veoma male koliine izmeta pomeane sa krvlju i sluzi i te mase imaju veoma neprijatan za dah usled dugog zadravanja u crevu i usled pri sustva velikog broja bakterija. Treba to je mogue pre utvrditi suenja i to je mogue pre hirurki intervenisati. Ako je striktura plitka i ako se moe prstom napipati, moe veoma brzo i bez operacije da se izlei, i to upo trebom specijalnih dilatatora (gvozdenih sondi kojih

ima razne veliine i debljine i koja mesto suenja lako i brzo raire). U teim sluajevima operacije su veoma uspene. U poslednje vreme esto nam se postavlja pitanje: Da li na bazi hemoroida moe da nastane karcinom? Moje je miljenje da danas nema nijednog medicinskog strunjaka koji bi sa sto postotnom si gurnou mogao da kae da su hemoroidi uzrok karcinoma mara. Meutim, poznato je da se boles nici sa hemoroidima plae vrenja nude, pa esto po nekoliko dana imaju zatvor, i to zato to stolica izaziva nadimanje bolesnika i bol, pa oni pre trpe i zadravaju stolicu od straha od bola i ponekad kr varenja koje prati tvrdlu i speenu stolicu. Mnogi smatraju da zadrana stolica ima karcinogeni fak tor u nastanku karcinoma mara. Dugotrajno zadr ana stolica postaje vremenom tvrda i svojom tvrdo om nadrauje sluzokou debelog creva to izaziva njeno zapaljenje. Opisani su karcinomi marnog ot vora kod bolesnika sa hemoroidima. Kad smo go vorili o komplikacijama hemoroida, meu mnogim smo opisali ukratko fistule i fisure. Opisano je da se na fistulama i fisurama stvaraju karcinomi koji su podmukli i spadaju u tei oblik karcinoma. Znaci. Nadutost i poziv na stolicu sa povre menim krvarenjima. Nekad sam bolesnik otkrije iz rataj na ivici marnog otvora koji ne boli. Meu tim, ima takvih karcinoma koji brzo rastu te skoro zatvore analni otvor, te se ne moe izvriti pregled u dubinu. Veinom sporo rastu. ire se na vaginu i skrotum. U kasnijem periodu daju neuralgine bo love usled pritiska tumora na nerve. Leenje. Jedino operativno i zraenje, uz cistostatike (lekovi koji se daju kod leenja karci noma u vidu injekcija). Hemoroidi i zatvor (opstipacija). esto smo prilikom opisa hemoroida govorili o opstipaciji (zat voru, neurednoj stolici). Kad bolesnik kod hemoroi da hoe da defecira, zna da e tom prlikom imati

bolove koji e biti manje ili vee jaine, a to umno gome zavisi od stanja hemoroida, od vrste komplikacije i od toga koliko dugo bolesnik nije vrio nudu i kakva je konzistencija fekalnih masa. To ini da bolesnik izbegava vrenje nude, a to mu se itekako sveti jer se hemoroidi jo vie zapale, nateknu i postanu bolniji, jer fekalne mase vre pri tisak na krvne sudove mara a oni na proirene ve ne mara, tj. na hemoroide. Ovo nas je nateralo da itaocu ukratko objas nimo zatvor, kako bi se bolesnik bolje upoznao i kako bi se trudio da crevo to je mogue ee, tj. svakodnevno ispranjuje od izmeta. aja. Zatvor je poremeaj izbacivanja crevnog sadr

Mnogobrojni su uzroci zatvora. Nas interesuju hemoroidi i opstipacija kod koje je stolica tvrda i speena. Postoji tzv. rektalna opstipacija kod koje se na lazi velika koliina fekalnih, speenih i tvrdih masa u maru, dok je ostalo debelo crevo skoro ispra njeno od izmeta. Uzrok su hemoroidi kod kojih po stoji poremeaj normalnog refleksa pranjenja. Sto lica se kod hemoroida spusti nisko, do miia stezaia (sifinlktera ani) mara, ali bolesnik pri tome ne osea potrebu za ispranjenjem creva od izmeta. Bolesnici sa zatvorom hemoroidalnog porekla su beldi, neraspoloeni, pate od neredovnog uzimanja hrane, ne uzimaju dovoljnu koliinu tenosti, pate od nesanice i nesvestice, imaju greve u stomaku, bezvoljni su i nesposobni za svaki rad. Kod ovih bolesnika miii mara slabe. Kao posledica se jav lja ispadanje hemorodalnih vorova i njihovog ukletenja uprkos uzimanja raznih sredstava za ie nje i raznih klizmi, stolicu nikako ne mogu urediti. Kad su leeni od hemoroida, stolica se popravila, zatvor nije vie postojao, pa su se bolesnici za krat ko vreme preporodili i oporavili.

Kako postoji veliki broj bolesnika sa zatvorom, to nikad ne treba propustiti da se kod njih izvri pregled mara (anusa). U jednom velikom broju slu ajeva otkrie se da boluju od hemoroida koji su veliki, to naroito vai za unutranje hemoroide koji mogu da budu toliko veliki da lie na neko venozno klupko puno krvi. Ove i ovakve vene vre pritisak na portalni sistem, to kasnije ima odraza i na obo ljenje jetre koja natee i postane bolna. Ako je drugi uzrok zatvor, a ne hemoroidno oboljenje, onda se preduzima leenje toga uzronika, medikamentozno ili operativno kada se stolica sre uje i bolesnik ima urednu i normalnu stolicu. est je sluaj da kronino zapaljenje slepog creva bude uzrok zatvora. Uklanjanjem slepog creva i zatvor nestaje. Kod svake pojave zatvora bolesnik treba da se javi lekaru koji e sve preduzeti da se na vreme postavi dijagnoza i da se preduzme leenje. Leenje. Odrediti ishranu sa zejtinom, buterom, doista voa i povra, uzimati dosta zelene salate. Uvee kompot od suvih ljiva, mlake kupke pre spavanja. Kod slabih osoba kod kojih se radi o spadnutim crevima obavezno je noenje trbunog pojasa. Vebanje trbunih miia. Bolesnicima koji bo luju od hemoroida zabranjeno je da se za vreme pranjenja nadimaju, jer moe lako doi do ispada nja creva, nastanka naprslina sluzokoe anusa, ukletenja hemoroida i krvarenja uz jake i nesnosne bolove. Dobro je uzimati tople mineralne vode. Ra no izjutra treba uzeti punu au vode na prazan eludac. Preporuuju se etnje posle veere koja treba da bude sasvim laka. Kazali smo da slabe osobe, koje imaju pored hemoroida i spadnuta creva, treba da nose i trbuni pojas specijalno napravljen u ortopedskom zavodu sa jastuetom koji se stavlja ujutro pre ustajanja a skida uvee. Kad creva dou na svoje mesto i kad se popravi stanje bolesnika odnosno bolesnice, a hemoroidi se lee, onda e nestati zatvor, dosadna i

tetna posledica hemoroida, koji moe da nastane i iz mnogih drugih razloga. Operativno leenje zatvo ra je moguno ali se ono vri kod izuzetnih sluaje va. Hemoroidna opstipacija (zatvor) lei se injekci jama raznih sklerozantnih sredstava datim u hemoroidalni vori i tada i zatvor prestaje. Zato je mno go bolje preduzeti sve da se zatvor izlei nego bo lesnika zbog toga podvri operativnom zahvatu. Hemoroidi i ekcem (eczem). Oko analnog ot vora kao i na samom analnom otvoru moe da se kod postojeih hemoroida pojavi ekcem u narodu nazvan "mojasilj". esto ispadanje hemoroida (prolaps) kao i veliko vlaenje hemoroida mogu da budu uzroci ekcema. Pored toga hronina oboljenja debelog creva kao i promene u krvnim sudovima mara takoe mogu da budu uzroci nastanka ekcema. Razni lekovi koji se upotrebljavaju za leenje hemoroida, kao to su razne masti i epii, zatim sredstva za dezinfekciju analnog predela, razni antibiotici, kao i laksansi koje uzimaju bolesnici zbog zatvora kod hemoroida, takoe mogu da dovedu do nastanka ek cema. Kod ekcema na koi oko analnog otvora javlja se crvenilo, stvaraju se manji mehurii koji se ot varaju i iz kojih izlazi bistra ukasta tenost, tako da se na tim mestima stvaraju kraste koje svrbe i koje bolesnici eu. Pored ekcema javljaju se i naprsline sluzokoe anusa, a bolesnici su jako ner vozni i nesreeni. Nekad ne mogu da nau pogodno mesto za sedenje, jer imaju jake bolove u samom anusu i oko njega. Leenje. Stavljaju se oblozi od mlake ka milice da se ublai crvenilo i zapaljenje. Dobro deluje za smanjenje bola data injekcija 12% novokaina, mazanje kortizonskim mastima i pudranje talkom. Ako su hemoroidi uzrok ekcema, njihovo leenje putem injekcija uklanja i ekcem za veoma kratko vreme, jer se leenjem hemoroida uklanja i nadraajni inilac: esti prolaps i vlaenje za koje smatramo da su uzronici nastanka ekcema.

Leenje hemoroida
Od davnina je poznato leenje hemoroida. Lekari iz tog vremena vrili su mnoge operacije, a meu kojima i hemoroida. Naeni su mnogi instru menti kojima su ti lekari leili razna oboljenja mara. Veliki broj oboljenja mara leili su travama i melemima. Mnogo je upotrebljavan crni luk za le enje hemoroida mean sa goveom ui i ovakva se smea stavi na hemoroide. I pijavice su stavljali na hemoroide ali je to dovodilo do velikog krvarenja posle skidanja pijavica. Divlji kesten je mnogo cenjen za leenje hemoroida. Pravili su erdane od kestena koje su nosili oko vrata verujui da e ih kesten izleiti od hemoroida. Mukarci su nosili crni kesten, a ene beli. Za vreme leenja bilo je zabra njeno bolesnicima da piju alkoholna pia i da jau konje. Uzbuenja i polni odnosi za vreme leenja bili su zabranjeni. Susruta, indijski pisac koji se bavio i hirurgijom, iveo je u IV veku pre nae ere. U etvrtoj knjizi od deset napisanih pie o fistulama oko ma ra. Njegovu knjigu je preveo sa sanskritskog na la tinski Hessler 1844. god., a nazvana je Susruta Samhita. Na engleski je preveo Kaviraj 1907. godine. U doba Hipokrata, oca medicine, veoma se mnogo zna lo o hamoroidima i ostalim oboljenjima mara. Hipokrat je leio hemoroide pekui ih usijanim gvoem. On je vrio i podvezivanje hemoroida a zatim

ih je isecao. Krvarenje je zaustavljao mastima od bakra, stipse i dr. Od ovih poetnih saznanja do danas mnogo je prolo vremena. Mnoge su metode pokuavane u leenju hemoroida i njihovih komplikacija. Neke se metode primenjuju sa manjim, a neke sa boljim re zultatima. Leenje hemoroida moe biti: 1. dijetalno-medikamentozno, 2. injekciona metoda sklerozantnim sredstvima i 3. operativno leenje.

Dijetalno-medikamentozno leenje
Postoji itavi niz ljudi koji imaju hemoroide a ne znaju da ih imaju, to znai da im ne prave ni kakve smetnje pa, prema tome, ne zahtevaju nikak vo leenje. Dijetalno leenje treba bolesniku da omogui redovno pranjenje koje je veoma vano kod hemoroidalnog oboljenja, a poznato je da u ve ine hemoroidalnih bolesnika stolica nije uredna i pravi im velike smetnje. Takvim bolesnicima se pre poruuje ishrana sa dosta povra i voa. Svakodnev no treba da uzimaju dosta kompota. Najprikladniji je kompot od suvih ljiva i suvih smokava koji se uzima uvee pre spavanja. Sredstva za ienje nisu za preporuku jer se creva na njih naviknu pa ako se ne uzimaju redovno, creva se nee navii na re dovno pranjenje. Bolesnicima sa hemoroidima zab ranjena je upotreba alkoholnih pia, paprena i jaka jela. Po mogunosti smanjiti puenje na najmanju moguu meru.

Upotreba

medikamenata

Danas postoji u prodaji u apotekama itavi niz raznih masti koje se reklamiraju za leenje hemoroida kao i razini epii. I jedno i drugo mogu da deluju privremeno i da ublae bolove kao i zapaljenje ali mi nije do danas poznata nikakva mast, ni naa ni strana, koja moe da izlei hemoroide sas vim. Pored masti mogu se na hemoroide stavljati oblozi 3%-ne borne kiseline ili mlaki oblozi od ka milice. U sluajevima kad hemoroidi ispadnu (prolabiraju) treba pokuati sa istom gazom koja je pret hodno premazana vazelinom, ubaciti ih unutra, stav ljajui tzv. "T"-zavoj koji e drati gazu a sa druge strane nee dati crevu da ponovo ispadne napolje. Edematozne (nateene) hemoroide ne treba ni pokuati uvui u crevo jer mogu da prsnu i da nas tane krvarenje. Treba ih u tom sluaju namazati mau, staviti mlake obloge od kamilice i leati po mogunosti sa strane sve dok ne splasnu. Saekati dok se zapaljenje smiri, a to je 5 do 7 dana. Bolovi se smire za 2 do 3 dana. Svako drugo leenje u ovom stanju je veoma opasno a iskusni hirurg nee u ovakvom stanju nikako izvriti operaciju. Tek po sle potpunog smirenja zapaljenja odluuje se za vrstu leenja. Pored masti o kojima smo govorili, bolesniku se mogu davati razni epovi (supozitorije) koje u svom sastavu imaju sredstva za smirenje bolova. Prilikom stavljanja epova treba biti obazriv. Ruke oprati u toploj vodi sapunom da se preko prstiju ne bi unela infekcija u inae zapaljenoj sredini, pa se ep zamoi u parafinsko ili u jestivo ulje i po lako stavlja u analni otvor pazei pri tome da ne doe do povrede napetog i nekog poveanog hemoroidalnog vora.

Injekciono leenje hemoroida

Injekcije za leenje hemoroida prvi su dali en gleski nadrilekari 1853. god., a ubrizgavali su i hlor-hidrat gvoa. Prvo sklerozantno sredstvo (sredstvo za ovravanje vena suenje hemoroida) dao je 1866. god. Blackwood (Blekvud). Fenol kao prvo sklerozantno sredstvo u leenju hemoroida primenjuje 1871. god. Mitchell (Miel). Andrew (Endrju) 1878. god, mea fenol i maslinovo ulje za leenje hemoroida. Goodhart objavljuje 1914. god, svoja iskustva injekcionom metodom leenja hemoroida, iznosei veoma dobre rezultate i navodei da treba operativ ne zahvate napustiti, to je izazvalo veliko negodo vanje kod hirurga. Godine 1920. ubrizgava se kinin-uretam koji se pokaizao veoima uspenim u leenju hemoroida. U dananje vreme leenje injekcionom meto dom je veoma brzo, skoro bezbolno i bezopasno a vri se ambulantno. Bol je sasvim mali. Moe da se javi kod jako osetljivih osoba. Posle injekcije koja se daje ambulantno, bolesnik moe svoj posao da obavlja normalno. Ne treba sve hemoroide leiti injekciono. Za injekciono leenje su iskljuivo hemoroidi I i II stepena. Sluajevi kod kojih sem he moroida postoji jo neko drugo oboljenje mara ni su za injekciono leenje. U sluajevima gde su hemoroidalni vorovi ve sklerozirani injekciono le enje nee dati nikakve rezultate, pa o ovome treba lekar da ima dobar uvid prilikom pripreme i preg leda bolesnika za injekciono leenje. Mi danas upotrebljavamo za skleroziranje he moroida 5/o-ni fenol rastvoren u nekoj biljnoj mas ti ili ulju, ili 5/o-ni vodeni rastvor kinina, ureje i hidrohlorida. Za injiciranje su potrebni: brizgalica, duga igla i aparat koji se zove rektalni spekulum

(kratka metalna cev) koja se stavlja u anus i pomou koje se vidi hemoroidalni vori. Bolesnik ne treba specijalno da se sprema za davanje injekcije. Bolesnik klei na kolenima a lekar kroz metalni spekulum ubrizgava sklerozantno sredstvo. Bolesnik odmah posle ubrizgavanja usta je i sposoban je za hodanje i rad najee ne oseajui nikakav bol, ili ako postoji, veoma je slab i podnoljiv.

SL. 23. Metalni spekulum za pregled anusa i rektuma ima primenu i u leenju hemoroida injekcionom metodom, jer se kroz njega kad se uvue u rektum vri ubod iznad hemoroidalnog voria i ubriz gava se sklerozantno sredstvo.

Kratko vreme posle injekcije, hemoroidalni vor nastane, sasui se. U jedan vor se daje samo jedna injekcija, i to svake druge sedmice. Ukupno se daje etiri do est injekcija. Prednost sklerozantnog leenja hemoroida nad operativnim je u tome to se ovim nainom moe efikasno pomoi kod tekih sranih i drugih boles nika koji ne bi mogli da izdre operativno leenje. Ovaj nain dobro podnose stariji ljudi, dijabetiari, oboleli od bubrega i dr. Metoda je, kako smo rekli, ograniena samo za unutranje hemoroide I i II stepena. Kod sklerozantne metode veoma retko dolazi do krvarenja iz mesta uboda. Ako se pazi i ne vri ubod dva ili vie puta u isto mesto, nee biti nikak vog bola niti neprijatnosti kod bolesnika.

SL. 24. Na preseku spekuluma vidi se poloaj igle iji vrh dosee iznad hemoroidalnog voria. Tu e se sklero z a t n o sredstvo koje e izazvati trombozu vene ubrizgati u cilju leenja.

SL. 25. Kroz uvueni spekulum u rekt u m vidi se hemoroidalni vori. Igla e ubosti iznad hemoroidalnog voria a iz brizgalice e se ubrizgati sklerozantno sredstvo za leenje hemoroida.

Operativno leenje hemoroida

Operativno leenje moe biti: leenje kompli kacija, radikalno operativno leenje i kriohirurgija (metoda smrzavanja hemoroidalnog vora). Hemoroidalni vori se hvata specijalnim instrumentom i podvee koncem i elektrokauterom presee (op. Langenbeck). U ovu grupu spadaju otva ranje hemoroida u kome je krv zgruana (trombo-

zirana), kada se izvadi ta zgruana krv za kratko vreme nastane izleenje. Hemoroidi mogu da se podveu i elektrinom strujom uklone, a mogu se zajedno sa analnom sluzokoom ukloniti (oper. Withehauted). Jo od oca medicine Hipokrata kako smo to u poetku naveli, leenje hemoroida je bilo operativ no. Hemoroidalni vorii spaljivani su usijanim gvoem, a i podvezivani su koncem tako da su podvezivani ostavljani danima dok potpuno ne ot padnu jer podvezani nemaju dovod krvi koja je po trebna za njihovo hranjenje. Operativne metode se mogu podeliti na: palijativne (ublaavanje znakova bolesti bez uklanjanja osnovne bolesti) i radikalne (potpuno odstranjenje bolesti). Palijativno leenje. Ono se sastoji u ukla njanju ugruka koji se nalazi u hemoroidalnom voriu, otvaranja hemoroidalnog voria i podveziva nju hemoroidalnog voria lanenim ili svilenim kon cem. Otvaranje hemoiroidalnog voria kad je tromboziran (kad se zgrudvala u njemu krv) vri se kod spoljanjih hemoroida, i to u prvih 48 asova. Izleenje se postie za dva do tri dana a za to vreme bo lesnik treba da ispira zadnjicu mlakim rastvorom ka milice. U nekim sluajevima spoljnih hemoroida koa se oko njih eliptino isee tako da se hemoroid i koa zajedno odstrane a rana uije. Ovo leenje tra je nekoliko dana. Podvezivanje hemoroidalnog voria. Vri se kod onih hemoroidalnih voria koji izlaze kroz marni otvor napolje. Hemoroid se instrumentom uhvati i podvee koncem posle ega se krajevi konca prekinu a hemoroidalni vori posle nekoliko dana otpadne.

Radikalni operativni zahvati. Hemoroidektomija je potpuno uklanjanje hemoroidalnih voria. Ovom operacijom treba da se uklone svi vidljivi hemoroidalni vorii, da se izbegne da ne doe do inkontinencije alvi (nemogunost zadravanja stoli ce) i da ne doe do suenja marnog kanala. Ova vrsta operacije se vri kod onih hemoroida koji prave smetnje, kao to su: krvarenja, infekcije i vlaenje oko marnog otvora to se prvo primeti na donjem rublju. Bolesnici se operiu u optoj anesteziji. Postoji itavi niz operacija kao to je isecanje hemoroida od unutra prema spolja i isecanje hemo roida od spolja prema unutra. Postoji operativna metoda kod koje se uhvate hemoroidalni vorovi specijalnim instrumentom, povuku prema spolja, na njihovoj bazi se uiju koncem a zatim se elektrinim noem hemoroidalni vorovi spale sve do podvezanog mjesta (operacija po Langenbecku). Operacija po Buieu se sastoji u amputaciji hemoroidalnih vorova koji trajno ispadaju kroz marni otvor. To su hemoroidi III stepena kod kojih je koa jako natekla, bolna i koja je ispucala (rigidna). Metoda koja se zove po autoru W h i t e h e a d u (Vajthedu) pre desetinu godina se mnogo upotreblja vala kod operacija hemoroida. Sada se retko upotrrebljava jer je zahvat velik, a kao posledica ove operacije u velikom broju sluajeva nastaju suenja marnog otvora kao i mara, to priinjava boles nicima kasnije velike tegobe. Stoga se ova metoda danas veoma retko upotrebljava. Posle operacije kod bolesnika dolazi do zadravanja mokrenja (retencije), pa se bolesnici moraju kateterizirati (puta im se mokraa gumenim kateterom). Zatim moe doi i do krvarenja, obino peti ili esti dan posle ope racije, te se ono mora zaustaviti uivanjem mesta odakle se javlja krvarenje. Pored toga javlja se oteklina marne sluzokoe. Ona se suzbija stavlja njem obloga od mlake kamilice ili obloga 3/o-nog rastvora borne kiseline, uz upotrebu masti za hemoroide.

Treba znati da se hemoroidi mogu ponovo ja viti posle svih vrsta leenja, bilo da se lee dijetal nim reimom, injekcionom metodom ili nekom od vrsta operacija, bila ona palijativna ili radikalna. Jedini nain da se njihova pojava suzbije je da sam pacijent vodi regularan ivot i da izbegava sve eks cese koji dovode do nastanka hemoroida. Kriohirurgija. U poslednje vreme objavljeni su sluajevi leenja hemoroida primenom niskih tem peratura kriohirurgija, a to je selektivno unita vanje tkiva primenom niskih temperatura, zasnova nom na naglom hlaenju tkiva na temperaturi od minus 40C, to ima za posledicu stvaranje malih kristala leda unutar elija. Krioskopija hemoiroida je moderni nain lee nja hemoroida primenom niskih temperatura na hemoroide. Da bi se tkivo razorilo, kritina tempera tura je 20C. Za zamrzavanje se upotrebljava azotni oksidul. Polsle operacije, kad se hemoroidi uklone, okolina malo natekne, iz mesta hemoroida se cedi malo zamuene krvave tenosti, to prestaje za nekoliko dana. Primena niskih temperatura za leenije raznih bolelsti bila je poznata jo 2500 godina pre nae ere. Meutim, osnivaem, moderne kriohirurgije smatra se amerikanac White , koji je jo 1898. god. upotrebio kriohirurgiju za leenje nekih konih bo lesti. Lewis je 1969. godine prvi poeo da lei hemoroide primenom niskih temperatura. Sa kriometodom se lee kako spoljanji tako i unutranji hemoroidi. Pored azotnog oksidula za nastanak nis kih temperatura mogu jo da se upotrebe ugljen-dioksid, tekui azot i dr. Operacija hemoroida niskom temperaturom na ziva se kriohemoroidektomija. Najee se primenjuje kod hemoroidalnog krvarenja. Kroz metalnu cev se proputa azotni oksidul koji oduzima temperatu ru okolnom tkivu, te dolazi do jakog hlaenja oko line. Za dvadeset sekundi se postie temperatura od 89C. Vreme dok se postigne smrzavanje unu-

tranjeg hemoroida je 1 do 3 minuta. Kod spolja njih hemoroida daje se lokalna anestezija a kod unutranjih se moe dati ele Xylocaina koji aneste zira sluzokou mara, a to omoguava nesmetani rad. Kriohemoroidektomija se vri ambulantno i u tome je njeno preimustvo. Posle operacije se ne koliko dana pojavljuje curenje mutne tenosti, kroz anus koje prestaje posle 2 do 3 sedmice. Bolesnik posle intervencije treba dva do tri puta dnevno da ispira analni predeo u mlakom rastvoru asepsola ili mlake kamilice, to u znatnoj meri umanjuje zapaljenje oko marnog otvora. Pored klasinih opera tivnih zahvata hemoroida kojih ima nekoliko vrsta, kriohemoroidektomija je moderni nain kako rekos mo koji se mnogo upotrebljava, naroito od 1969. godine. Ovo je dokaz da se trae sve bolji i bolji naini za leenje hemoroidalne bolesti i njom uzro kovanih komplikacija, kako bi se ova bolest savremenog oveka to vie smanjila i kako bi se oboleli osposobljavali bez leanja u bolnicama kako je to do nedavno bilo. Ovim modernim nainom se hemoroidi lee ambulantno, uz male bolove i brzo ospo sobljavanje za rad i privreivanje za razliku od onih koji se operiu ili lee na neki drugi nain.

Sredstva za ienje kod hemoroida

Sredstva za ienje zovu se laksantivna. Ona imaju ire dejstvo. Poznato je da ova sredstva za ienje izazivaju jae i bre pokrete (peristaltiku) debelog creva pa i rektuma. Lekovi biljnog porekla, koji deluju istovremeno i na tanko i debelo crevo pomou svog sastojka u njima zvanog emodin, iza zivaju pranjenje 6 do 24 asa od uzimanja sred stava za ienje. Oni se uzimaju na usta a ne treba ih davati majkama koje doje, jer se preko majinog mleka prenose na dojene to moe imati posledice za malo dete u smislu velikog broja stolica i proliva.

Ricinusovo ulje deluje na tanko crevo, a zatim refleksnim putem deluje na debelo crevo pa i rektum. Ricinus se daje za ienje 3060 grama, a deluje otprilike 48 asova od momenta uzimanja. Fenolftalein je netoksina supstancija koja ras tvara u i direktno utie na pokretljivost debelog creva pa i rektuma. Daje se u koliini od 0,1 do 0,2 g. Kao laksans deluje posle 612 asova od mo menta uzimanja. Dulkolaks se moe davati u tabletama ili u e piima (supozitorijama). Deluge direktno na sluzokou rektuma. Magnezijum-sulfat i natrijum-sulfat vezuju vodu pa ih treba davati sa mnogo vode jer tada naj bre deluje laksativno. Klizme se daju u koliini old pola litra. Poto se daju, treba da se zadre 10 do 20 minuta. Najbo lje je davati mlake vodene klizme. Klizma sa sa punom nadrauije sluzokou rektuma. esto davanje klizme izaziva naviku i lenjost creva pa ih treba izbegavati i ne uzimati ih esto. Glicerinske supozitorije deluju refleksnim pu tem. Ne treba ih dugo vreme upotrebljavati kod hemoroida.

Dijeta kod obolelih od hemoroida

Poznato je da mnoge bolesti nastaju zbog upotrebe hrane koja nije dobro spravljena i koja u sebi sadri materije koje tetno utiu na pojedine organe, eludac i creva. Isti je sluaj i sa upotrebom alkoholnih pia koja kod nekih osetljivih osoba ra zaraju tkiva organa, degeneriu ih, dajui teke i nepopravive posledice. Kod bolesti koje dugo traju i koje se stalno ponavljaju u manjoj i veoj jaini potrebno je preduzeti odreenu, utvrenu dijetu ka-

ko bi se i sa te strane potpomoglo lekarima u nji hovom zauzimanju oko leenja tih bolesnika. Tano odreena dijeta umnogome pomae izleenju bolesni ka, a dijete i njihovo stalno prouavanje od strane strunjaka veoma koristi bolesnicima. Bolestan ovek, naroito kod oboljenja creva, nema one elje za jelom kakve je imao dok je bio zdrav te se veina bolesnika pridrava svih uputstava koje dobijaju od lekara u cilju poboljanja nje gove bolesti. Veoma je vano kako se spravlja jelo za bolesnike, kako se servira i da li se koriste sve potrebne namirnice koje se propiu. Dijeta treba da sadri i svee vitamine koji su itekako potrebni za bolesnike koji imaju crevne poremeaje, a meu ko jima hemoroide i njihove komplikacije. Kod nas ne postoje dijetalni restorani u kojima bi bolesnici imali solidno pripremljenu dijetalnu hra nu to je velika teta, jer je danas za pojedinca malo ko spreman da spremi dijetalno jelo solidno i zna laki, s jedne strane zbog nepoznavanja dijetalnih principa spremanja hrane, a sa druge zbog opte skupoe koju hronini bolesnici najtee podnose, jer su primorani da troe vie za svoju ishranu nego zdravi ljudi. U uvodu ove knjige o hemoroidima naveli smo kratko da su creva veoma vana za ivot oveka. U njima se sve uneseno na usta u cilju ishrane svari, a creva pomou svojih kvrica i krvnih sudova po trebne hranjive sastojke upijaju, te tako odravaju organizam u normalnom stanju. Otpadni, iskorieni delovi hrane gomilaju se u crevima, pa im se u debelom crevu oduzme voda, tu postaju tvrdi i creva svojim peristaltikim pokretima (ravnomerni pokreti stezanja i oputanja) izbacuju te delove hrane kroz analni otvor napolje. Te se mase nazivaju fekalne mase. Kod raznih oboljenja kao to su hemoroidi ovi pokreti creva nisu tako esti pa ni stolice nisu uredne i zato nastaje zatvor od koga oboleli od hemoroida imaju strah, jer usled nadimanja imaju bolove kod pranjenja a stolica je speena, tvrda i suva.

Dijeta pomae leenju, a sa druge strane tera bolesnika da u odreeno vreme uzima hranu koja mu je odreena, to takoe utie pozitivno na sani ranje hemoroidalnog oboljenja i njegovih komplika cija. I dijeta kao i lek ima za cilj da se stolica sredi, da se gasovi to bolje i vie isprazne, te se tako omo gui nestanak bola kod hemoroidalnog oboljenja koji nastaje usled pritiska izmeta i vazduha u zavrnom delu debelog creva. Oboleli od hemoroida ne treba da piju alkoholna pia pa i crnu kafu. Dozvoljena je samo jedna olja crne kafe u toku dana. Iako je poz nato da se kod crevnih oboljenja izbegava uzimanje voa i povra, obolelima od hemoroida nije zabra njeno nego je ak poeljno zbog celuloze koja je potrebna za fekalne mase. Hleb kod hemoroida tre ba jesti od prethodnog dana jer svei hleb nadima. Ruak treba da bude sa doista kalorija, ugljenih hidrata i belanevina. Mast, odnosno kuvanje na ma sti nije preporuljivo. Treba kuvati na ulju, biljnom ili maslinovom. Dijeta kod pojave zatvora (opstipacije). Kad smo govoirili o hemoroidima, rekli smo da u velikom broju sluajeva hemoroide i njegove komplikacije prati zatvor, koji bolesniku prinjava veoma velike tekoe. Prilikom pokuaja vrenja nude, usled na pona trbunih i analnih (sfinktera) miia, bolesnik ima bolove pa i pojavu krvarenja, to ini da se suzdrava od pranjenja, pa ponekad stolicu nema i po 7 i vie dana. To kod hemoroida ima za posledicu bol usled pritiska na crevo, a zbog pritiska na vene mara njihovo jo vee poveanje i zastoj krvi sa stvaranjem novih hemoroidalnih vorova i svim posledicama koje oni bolesniku donose. Iako se bolesnicima daju blaga laksantna sred stva kao i kompoti, crevna muskulatura je mlitava i oputena, pa je na cilj da se crevo to je mogue pre pokrene i isprazni. U tom cilju savetujemo ma sau trbunog zida sa cirkularniim pokretima u prav cu kazaljke na asovniku oko pupka ujutro, dok se

bolesnik nalazi u krevetu i to treba raditi najmanje petnaest minuta (kineski nain masae), treba piti mlaku obinu vodu posle masae, i to 250 grama. Doruak treba da sadri celulozne materije, rovita jaja i toplo mleko. Dobro je piti mlaki jogurt, naro ito uvee pre spavanja. Treba znati da se kod svih hroninih zatvora javlja i zapaljenje crevne sluzokoe koja u znatnoj meri komplikuje opstipaciju, pa ako postoji jo i dosta sluzi, treba u ishrani izbegavati uzimanje sredstva za ienje. Bolje je uzimati povre i voe u nekoliko perioda, a ne odjedanput. Zelena salata sa maslinovim uljem dobro deluje kod zatvora i zapaljenja creva.

ta

davati kod zatvora?

Povre
Dobro je bolesnicima sa hemoroidima davati argarepu koja se moe jesti kao salata na taj na in to se prethodino izrendie na rende a zatim se prelije maslinovim uljem (ako nema maslinovog ulja, onda se moe upotrebiti i ulje za jelo) i dodati nekoliko kapi limunovog soka. Ukoliko nema limu novog soka, moe se upotrebiti limuntos tako to se rastvori praak u malko vode, pa prema ukusu naliti vode. Sok od argarepe argarepa se moe nastrugati na rende, pa za tim staviti u runi ili elektrini mikser da bi se do bio sok od argarepe. Taj se sok moe piti pre do ruka svako jutro 15 dana. Dobro deluje kod zat vora.

argarepa pomeana sa jogurtom Svea argarepa isee se na sitne komadie, izmea sa jednom aom jogurta i sve se to dobro promea a na kraju doda nekoliko kapi maslinovog ulja. Koliina argarepe ne bi trebalo da pree 150 do 200 g. Zelena salata

Zelenu salatu treba spremati obino sa dodat kom ulja, nekoliko kapi limuna ili blagog vinskog sireta. Sprema se neposredno pre jela. Nikako ne os taviti spremljenu salatu da dugo stoji pa je onda jesti. Cvekla Cvekla se izrendie na rende. Moe joj se doda ti limunov sok i presnu je jesti. To initi po mogu nosti rano ujutro na prazan eludac. Presno meano povre Zelena salata, beli kupus, cvekla i listovi peruna sitno se iseckaju, prelije se cela meavina li munovim sokom i maslinovim uljem, malo posoli, a zatim jede. Celokupina koliina ne sme da bude ve a od 300 grama za jedan obrok. Smeu povra tre ba uvek sveu spravljati za jelo. Nikako ne upotreb ljavati ranije spravljenu. Svee paprike babure Iseku se paprike na kolutove, pomeaju sa uljem, a prethodno se izmeaju paprike sa sveim i vrstim kolutovima paradajza. Dobro je ovu meavinu jesti rano ujutro. Moe se desiti da bolesnik

koji ovu smeu upotrebljava dobije proliv, koji brzo prestaje. Tikvice Tikvice treba da su mlade i da ne budu velike. Poto se dobro operu, iseku se na kolutie dve do tri tikvice, celer se izmea sa perunom pa se u tak vu smeu stavi kiselo mleko u koje se ukapa neko liko kapi jestivog ili maslinovog ulja. itavu koli inu pojesti na pola asa pre doruka. Keleraba Kelerabu treba isei listove. Koren dobro opra ti u hladnoj vodi a zatim istrugati na rende. Dodati nekoliko kapi ulja za jelo, izmeati a zatim dodati doista perunovog sveeg lista. Koliina smee ne treba da pree 250 grama. Jesti rano ujutro pre do ruka. U poetku, dok se bolesnik ne navikne, smea je otuna, ali kasnije je prijatna i rado se jede. Ima dobro dejstvo na zatvor. Crni luk Crni luk se moe upotrebljavati prema elji bo lesnika. Moe se jesti sam ili sa raznim povrem pomean. To isto se odnosi i na beli luk koji se pre poruuje za jelo, za ruak i za veeru po dva enja.

Voe
Presno voe se mnogo preporuuje bolesnicima koji boluju od zatvora. Ima bolesnika koji presno vo e nikako ne podnose. Ako ga ti bolesnici jedu, dobijaju bolove u trbuhu, nadutost i gasove, pa im se

preporuuje da presno voe ne upotrebljavaju, ve da uzimaju kompote od raznog voa, samog ili pomeanog sa drugim voem. Kompote ne treba eeriti mnogo. Kad neikih bolesnika treba umesto ee ra upotrebiti saharin, ali to samo lekar moe da od redi. Ne sme se uzimati voe koje ima mnogo tani na: nar, mumule i dr. Dobro je piti prave doma e sokove od voa. Gazirani sokovi se ne preporuu ju. Groe treba jesti po kilogram na dan. Bolesni cima koji ga nerado jedu zbog kotica i ahure tre ba cediti groe i treba da piju svei sok, i to rano izjutra. Poeti sa jednom aom izjutra, pa ceo litar popiti u toku dana. Treba uzimati kompote od suvih smokava i suvih ljiva, i to svake veeri pre spavanja po jednu veliku olju, a druga se olja moe popiti izjutra pre doruka. Posle uzimanja ovog kompota treba saekati sa dorukom pola asa, pa tek onda dorukovati.

Jedan obian jelovnik bolesnika sa zatvorom (opstipacijom)

Doruak Za doruak treba uzeti 100 do 150 g vonog soka. Najbolje je u sezoni groa sok od groa, 10 do 15 g butera namazanog na dvopeku ili prepee nom hlebu. Hleba svega 100 g, a zatim bela kafa sa Knajp-kafom.

Ruak
Uzeti jednu od meanih salata, npr., izrendisanu argarepu, cveklu, celer, nekoliko kapi limunovog

soka i maslinovog ulja ili obinog ulja za jelo. Kuvano povre se daje koliko bolesnik eli, moe se dati peeno telee ili jagnjee meso. Zabranjeno je svinjsko meso. Treba jesti krompir-pire ili pren krompir, oko 50 grama. Dobro je ukljuiti i neslani mladi sir, oko 100 grama. Dvopek ili hleb koji je peen prethodnog dana, i to u koliini od 100 grama. Voe se uzima posle jednog asa od zavretka jela, u koliini od 150 do 200 grama. Kod sluajeva kod kojih se u stolici ne pojavljuje sluz i sukrvica, koru sa voa ne treba skidati, voe treba jesti sa korom.

Veera
Daje se gusta krompir-orba, spana sa dva jaja na oko prena na zejtinu, zelena salata ili salata od cvekle, hleba 150 g i kompot. Crno Vino ne treba piti jer ima dosta tanina. Belo vino mogu piti u veoma malim koliinama (jed na aa, pola voda, pola vino) samo oni bolesnici koji nemaju nikakve komplikacije, bolje ga je uopte ne piti. Hranu treba dobro vakati, zato treba zube kontrolisati kako bi hrana bila dobro usitnijena, to je veoma vano za varenje hrane.

Leenje nadimanja i gasova kod zatvora (opstipacije)

Zbog prevelikog stvaranja gasova u crevima do lazi do nadimanja u crevima a manje u elucu. Uz roci su mnogobrojni a meu njima je truljenje hra ne u crevima i hronini zatvor jedan od najeih. Mnogobrojne klice koje se nalaze u crevima takoe su uzrok nadimanja creva koje stvara bolesnicima sa zatvorom velike nelagodnosti. Ako pored zatvora postoji jo i nadimanje, onda leenje treba usred-

srediti na oba oboljenja, to zahteva mnogo brige i zalaganja samog bolesnika. Lekovito bilje koje se nalazi u biljnim apotekama ili ga sami ljudi beru danas se smatra kao jedno od najboljih za leenje nadimanja. U te lekovite biljke spadaju: anis (Pimpinella anisum), mora (Foeniculum vulgare), met vica (Mentha piperitta), kunica (Achilea millefolium) i kiica (Erythrea centaurium). Pored navedenih upotrebljava se korijandar (Coriandrum sativum). Od nje se koristi suva biljka (plod). Plod korijandra se upotrebljava sa kimom, i to u jednakim koliinama: plod kima (Fructus carvi) 20 g plod korijandra (Fructuls coriandri) 20 g Ovu smeu treba dobro rastrljati i pretvoriti u praak koji se uzima posle jela, na vrh noa sa a om vode. Postoji u biljnim apotekama aj protiv nadima nja koji se sastoji od nekoliko vrsta trava. Jedna smea kolja dobro deluje kod nadimanja moe se preporuiti: plod anisa (Fructus anisi) 20 g timijan, tamjanika (Thymus vulgaris) 20 g preslica, konjski rep (Equisetum arvense) 20 g pelin (Herbae absinhi) 20 g Sve se izmea a aj se pravi tako to se od smee uzme jedna velika supena kaika i zakuva se u koliini ae vode. Preko dana se uzima po jedan gutljaj.

Leenje zatvora lekovitim biljem

Konstatovali smo da se zatvor najbolje lei is hranom koja obiluje voem i povrem, a koji sadre nesvarljivu celulozu koja mehaniki deluje, a njeni

sastavni delovi poluceluloze (pektini) upijaju u sebe vodu u debelom crevu i tako stvaraju tenu stolicu u debelom crevu. Znajui ovo, bolesnici treba da se trude da urede stolicu redovnom i urednom ishra nom, po mogustvu treba da to manje upotreblja vaju sredstva za ienje, tzv. laksantna sredstva, ili purgativna sredstva kako ih neko naziva. Razne vone kiseline uzimaju se za regulisanje zatvora. Tu spadaju: vinska, jabuna i limunska i one se kombinuju sa voem i povrem. Kiseline u vou i povru imaju svojstva koja iste i teraju. Za leenje hroninog zatvora veoma dobro deluje groe. Kod zatvora dobro deluju ja gode, jabuke i ljive. Ricinusovo ulje koje se dobija od (Ricinus communis) semenki biljke, daje se kod zatvora. Ono stvara itku stolicu. Ako se due upotrebljava, iza ziva zapaljenje sluzokoe eluca. Daje se jedna veli ka supena kaika u crnoj kafi, ili u kapsulama. Kod zapaljenja slepog creva, trudnoe i zapletenih creva ne treba ga uzimati jer moe lako doi do prskanja creva, pa treba biti jako oprezan kod upotrebe. Uvek treba savetovati lekara. Nauna medicina upotrebljava kod zatvora pas ju lesku (Rhamus frangulae). On se moe dobiti u apotekama u sledeoj preskripciji: Sirupi rhamicatharici 100,0, davati jednu do tri ajne kaike dnevno do delovanja. Psea leska uzima se u vidu sirupa ujutro, do 40 grama. Po Poulsonu se daje 1 do 2 velike kaike za odrasle. Psea leska (Rhamuspurshiana), nju daje apoteka danas pod imenom Cascara sagrada. Sena je u naroda dosta poznata kao sredstvo za ienje. Dobija se u apotekama pa i u biljnim u vidu listova (Folia Senne). Od nje se pravi aj. Je dan do dva grama lista sene prelije se aom kipue vode (dva decilitra). Likviricija (Pulvis Liquiritiae comp.) Uzima se ujutro nate jedina velika kaika na au vode.

*** BELEKE (nisu sastavni deo knjige) ***

UPALE SVIH VRSTA

Za vreme trajanja procesa svih upala, bubrezi ne funkcioniu dobro, pa bi zato za period od tri nedelje trebalo piti aj za bubrege. Osim toga, na bolesno mesto trebalo bi stavljati obloge sa siretnom vodom. Veoma su delotvorni i oblozi za noge, vidi str.105 (Zujanje u uima"), naroito u sluaju upale moda ne opne (meningitis) i upale u oima. Osim toga, sva kih deset minuta valjalo bi piti po jedan gutljaj iste vode ili aja od alfije. U svakoj prii o upali treba ga siti poar". Ako jedemo supu od mesa, svinjsko ili govee meso i pijemo alkohol (naroito belo vino ili iru), to je kao kad bismo benzinom hteli da gasimo vatru. Umesto obloga sa siretnom vodom moemo pravi ti i obloge sa keljom ili kupusom. Ti oblozi moraju da naleu vrsto, dobro i toplo! Oni mogu ostati na telu 12 sati, ali nikako due!

HEMOROIDI
U sluaju ove bolesti osam dana, jedan do dva puta dnevno, praviti klizme sa hladnom vodom (oko 1/4 li tra), pa putati tenost uz nekoliko prekida. Posle to ga mesto namazati mau za hemoroide. Ako ve odlazi i krv, jedan do dva puta dnevno treba uzimati i po tri kapi tinkture trave od srca, nerazreene, na jezik. U svakom sluaju dobro je ispitati uzrok krvarenja.

- Jo jedan recept za hemoroide: epie Neretol smrviti u 96% alkoholu i onda ih pomeati sa propolisom u gustu masu smee boje. -Upotreba: Oprati se mlakom vodom a zatim namazati smeom. ---------------------------------------------------------------------

--- ako nemate nita bolje, pomae i ovo :

FAKTU epii policresulenum, cinhocainum

SASTAV: 1 epi sadrava 100 mg polikrezulena i 2,5 mg cinhokain hidroklorida. Pomone tvari su natrij-hidroksid, koloidni silicij-dioksid, mikrokristalina celuloza, vrsta mast i soja lecitin. PAKIRANJE: 10 (2 x 5) epia u strip pakiranju (PVC/PE), u kutiji FARMAKOTERAPIJSKA SKUPINA: Antihemoroidalije za lokalnu primjenu. PROIZVOA: Altana Pharma AG, Konstanz, Njemaka INDIKACIJE: Hemoroidi, naroito s krvarenjima i upalnim pojavama. Analne fisure i ragade. Analni pruritis i ekcem, ako su izazvani anorektalnim nadraajem. Obrada rana nakon proktolokih operacija. KONTRAINDIKACIJE: Faktu ne trebaju koristiti bolesnici preosjetljivi na bilo koju od sastavnih tvari. INTERAKCIJE: Nisu poznate. UPOZORENJA: Mogua je promjena boje, kao i pojava svijetlih mrlja na epiima, ali te promjene ne utjeu na uinkovitost lijeka. Trudnoa i dojenje: Faktu tijekom trudnoe treba koristiti samo kad je strogo indicirano i uz procjenu odnosa koristi i rizika po majku i dijete. Studije na ivotinjama nisu pokazale teratogeno djelovanje. Nema dostupnih studija o rizicima primjene kod trudnica.Nije poznato izluuju li se aktivni sastojci u majinom mlijeku. DOZIRANJE I NAIN UPORABE: Umetnuti 1 epi u rektum 2 do 3 puta dnevno (ujutro i naveer i, prema potrebi, tijekom dana) nakon pranjenja crijeva. Nakon poboljanja simptoma, lijeenje se moe nastaviti s jednim epiem dnevno. NUSPOJAVE: Mogua je pojava lokalne preosjetljivosti u obliku arenja i svrbea koja najee brzo nestaje. Pojedinano mogu nastupiti alergijske reakcije (eritem, papule i uporni svrbe) i u tom sluaju treba prekinuti lijee nje i obratiti se lijeniku. UVANJE: epie treba uvati na temperaturi do 25C, izvan dohvata i vidokruga djece.

*** PREPARATION - H *** epii, mast i gel ; - jedni od najboljih preparata za ublaavanje hemoroidalnih tegoba. ( naete li ih preko interneta u Engleskoj, dou Vas gotovo duplo jeftinije nego kod Slovenaca ili Italijana !)
[ u HR ih nema ! ]
Please read this leaflet carefully before using this medicine. If you have any questions or are not sure about anything, ask your doctor or pharmacist. The name of this medicine is Preparation H Suppositories WHAT IS IN THIS MEDICINE? Preparation H Suppositories contain the following active insredients: Yeast Cell Extract 1.0% w/w, Shark Liver Oil 3.0% w/w. Preparation H Suppositories also contain: Hard Fat, Hydrocarbon Wax, Polyethylene Glycol 600 Dilaurate, Cocoa Butter, Glycerin. Preparation H Suppositories work by relieving pain, irritation and itching and by helping to shrink tissues swollen by inflammation. Preparation H Suppositories also act as a lubricant to ease painful bowel movements. PACK SIZES: 12 and 24 suppositories. PRODUCT LICENCE HOLDER: Wyeth Consumer Healthcare, Huntercombe Lane South, Taplow, Maidenhead, Berkshire SL6 OPH. Preparation H Suppositories are manufactured for Wyeth Consumer Healthcare by: Haupt Pharma Livron, 1 rue Comte de Sinard, 26250 - Livron, France WHAT IS THIS MEDICINE FOR? Preparation H Suppositories are for the treatment of haemorrhoids (piles). DO NOT USE Preparation H Suppositories if you are allergic to any of the above ingredients. If you are in doubt whether any bleeding you have experienced is caused by piles, you should see your doctor as soon as possible. SPECIAL WARNINGS: If you are suffering from haemorrhoids you are advised to consult a doctor. Keep out of the sight and reach of children. TAKING THIS MEDICINE: 1. Tear down the perforation from the "V" notch to remove one suppository from the strip (Fig 1). 2. Gently peel down wrapping as shown, in order to reveal suppository (Fig 2). 3. Remove the suppository from the wrapping and insert it as far as possible into the rectum, rounded end first. This is best done in a stooping position.

Adults, the elderly and children over 12 years: Insert one suppository into the rectum round end first, morning and night and after every bowel movement. Children under 12 years: Not to be used except on the advice of a doctor. Do not stop treatment as soon as you get signs of improvement carry it on a little longer to obtain full benefit. POSSIBLE SIDE EFFECTS: Preparation H Suppositories may not suit everybody. Some patients may have side effects, although these should be temporary. If an unwanted effect is severe or lasts for more than a few days, you should tell your doctor or pharmacist. Preparation H has been used satisfactorily by a large number of pregnant women for many years without adverse or harmful effects being reported on the health of either the unborn or the newborn child. STORING YOUR MEDICINE: You should not use this medicine after the expiry date stated on the pack. Keep out of sight and reach of children. Do not store above 25C. PREVENTING PILES: The discomfort of piles can be avoided by following these simple preventative measures: R G L R BOWEL HABITS - Try not to overstrain your bowels, E UA especially if you come from a family which is prone to piles. Get into the habit of opening your bowels naturally and easily every day - if possible at the same time each morning. Avoid laxatives and purgatives. A GOOD DIET - Try to eat food high in fibre content and drink plenty of water. Piles are more common now than they were 50 years ago because of the tendency to eat too many refined foods. Suitable foods to eat on a regular basis include bran, wholemeal breads, fruit and fresh vegetables. Try to avoid foods which you know will disrupt your regular bowel movements. These vary from person to person but usually include rich and spicy foods, alcohol, tea and coffee. HYGIENE - Careful cleansing and removal of irritating matter that causes pain, swelling and itching can help to relieve symptoms of piles. Keep the affected area as dry as possible as this will encourage the healing processes. Wear cotton underwear in preference to nylon as this will keep the area drier. If you have any queries or comments about Preparation H Suppositories please contact the Careline by phone, or write to-: Careline, Wyeth Consumer Healthcare, Huntercombe Lane South, Taplow, BERKS SL6 OPH, UK. or Careline@wyeth.com.
Revision date: May 2005 *Trade Mark PL0165/5015R WP1508 PCR151

+++++++++++++ Preparation H Gel

+++++++++++++ Preparation H mast