DEPARTMAN ZA URBANIZAM ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Urbana struktura kolska 2012/13. godina.

realizatori nastave: Prof. dr Nada Lazarevi Bajec predmetni nastavnik i rukovodilac predmeta dr Marija Maruna, docent dr Vladimir Mihajlov, asistent Milica Milojevi, asistent Tatjana Mrenovi, asistent Ivan Simi, asistent Ana Peri, asistent Ivica Nikoli, asistent studenti saradnici: Kristina Petkovi Jelena Petrovi Blagica Petrievi Katarina Petrovi Milo Nikoli Maja Nikoli

UVODNE NAPOMENE Predmet Urbana struktura koji je u stalnoj transformaciji od 1989. godine predstavlja pokuaj osavremenjivanja tradicionalnog strunog pristupa urbanom fenomenu. Nasuprot opisivanju grada i fokusiranja na standardne obrasce fizike strukture uz usvajanje strunih kriterijuma i modela, uinjen je pokuaj da se kroz razdvajanje aktivnosti, aktera i prostora studenti uvode u detaljnu analizu naina na koji se urbani obrasci proizvode i koriste. Urbana struktura se posmatra kao kompromis, kao odnos ljudi i prilagoenih prostora u kojima se pokuavaju zadovoljiti konfliktni interesi i ciljevi razliitih uesnika, pojedinaca i grupa: stanovnika, investitora, strunjaka, uprave, politike itd. Naglasak je na proceni kvaliteta urbanih aktivnosti (stanovanje, trgovina, rekreacija, rad, komuniciranje itd.) u svim svojim posebnim oblicima i prostora u odnosu na promenljive vrednosne stavove i interese aktera. Studenti se upuuju na uoavanje posebnih kriterijuma aktera u odnosu na njihove akcije i aktivnosti u prostoru. Otkrivanje osnovnih oblika urbane strukture se povezuje sa upoznavanjem najznaajnijih drutvenih, ekonomskih, ekolokih i tehnolokih faktora koji utiu na njihovu genezu i transformaciju. Predmet obuhvata elementarne tehnike i metode analize i procene kvaliteta urbane strukture uz ukljuivanje razliitih vrednosti i interesa. Jedan od vanih zadataka koje predmet pred sebe postavlja je i podsticanje kreativnog miljenja koje omoguava ukljuivanje u struno delovanje na koncipiranju alternativnih puteva razvoja gradova u budunosti. Organizacija nastave: III semestar / 2 asa nedeljno predavanja / 1 as nedeljno vebanja CILJEVI KURSA Predmet predstavlja uvod u istraivaki rad i obuhvata upoznavanje studenata sa osnovnim iniocima urbane strukture kao i sa osnovnim metodama i tehnikama vezanim za analizu i planiranje prostorne organizacije grada. Nakon zavrenog kursa studenti e biti osposobljeni da: Razumeju osnovne procese koji oblikuju savremene gradove, inioce i aktere urbanog razvoja i izgradnje; Uoavaju i definiu urbane probleme; Saznaju koje su im informacije neophodne da bi odgovorili na postavljena pitanja, kako da ih analiziraju, gde da pronau neophodne informacije; Upotrebljavaju urbanistike parametre u komunikaciji i istraivanju; Razumeju osnove planske kontrole razvoja gradova: odreivanja upotrebe namene zemljita, zoniranja aktivnosti, regulative, standarda i normativa; Koriste osnovne metode u istraivanju urbane strukture; Rade u manjim grupama I potuju zadate rokove.

PROGRAM PREDAVANJA 1. Grad kao proizvod i proces. Snage koje utiu na unutranju strukturu savremenog grada: akteri u produkciji izgraene sredine, privatni i javni. Okvir za istraivanje: model. 2. Urbane aktivnosti u prostoru: tip, karakter, obrasci 3. Proizvodnja izgraenog prostora graevinsko zemljite i izgraene strukture. 4. Nain korienja gradskog zemljita: razmetaj aktivnosti u gradu, konfliktne i komplementarne aktivnosti. 5. Obrasci urbane strukture, naslee i savremeni trendovi. Urbane promene: problemi u razvoju. 6. Vrednosti i vrednovanja. 7. Kriterijumi i indikatori kvalitete urbane strukture. Ciljevi u formiranju urbane strukture. 8. Kriterijumi za lociranje aktivnosti i kontrolu izgradnje: trini zahtevi, socijalne politike. Novi kriterijumi: ljudska prava, ekologija, tednja energije, konkurencija, identitet, estetski kvaliteti, prilagoavanje klimatskim promenama,... 9. Regulisanje razmetaja aktivnosti u trinim uslovima: stabilnost i dinamika procesa. Zoniranje: oblici, karakteristike, prednosti i nedostaci. 10. Lociranje aktivnosti, namena povrina, mogunosti i ogranienja. 11. Preference urbanih aktivnosti i njihovo lociranje: stanovanje, komercijalne aktivnosti, rekreacija, servisi i usluge. 12. Procena kvaliteta urbane strukture u odnosu na razliite zahteve. 13. Usklaivanje urbane strukture s razliitim javnim i privatnim ciljevima. Dinamika procesa 14. Parametri, regulativa u izgradnji. 15. Transformacija strukture grada: savremeni oblici javne intervencije.

PROGRAM VEBI 1. Upoznavanje sa metodom i organizacijom rada na predmetu. Podela na grupe. Odreivanje podruja rada - Ada Ciganlija. 2. Faza 1: Upoznavanje sa segmentom urbane strukture u Beogradu. Utvrivanje stanja u okviru zadate urbane situacije. Prikupljanje i ureivanje podataka: lokacija, zemljite, prirodne i izgraene strukture, saobraajne veze, geomorfoloke, biofizike, klimatoloke karakteristrike ... 3. Faza 1: Prepoznavanje klimatskih uticaja na podruju; prepoznavanje osetljivih, izloenih i neotpornih mesta. Opis stanja urbane strukture kroz upotrebu urbanistikih parametara. 4. Faza 1: Identifikacija problema u prostoru. 5. Faza 2: Analiza stanja prilagoenosti u razvoju urbane strukture. Prepoznavanje trendova u prostornoj transformaciji. Uoavanje naina prilagoavanja. Naini prilagoavanja mogu biti dominantno ekoloki, ekonomski, socijalni, fiziki, organizacioni, estetski ... 6. Faza 2: Prikaz prostornih aspekata prepoznatih oblika prilagoavanja. Analiza preduzetih akcija. 7. Faza 2: Prepoznavanje dominantnih aktera u prostoru povezanih s izabranim problemom: korisnika, uesnika u izgradnji, zatiti, odravanju i kontroli prostora. Identifikacija uzrono posledinih veza izmeu aktera, aktivnosti i prostora, sa teitem na posmatranju aspekta prilagoavanja klimatskim promenama. 8. Faza 2: Kolokvijum 1 prikaz rezultata rada u fazi 1 i 2. 9. Faza 3: Identifikacija problema izazvanih klimatskim promenama (problemi u odvijanju aktivnosti, sukobljeni interesi, ugroene grupe aktera, itd.) - dijagnoza. Procena postojeih urbanih struktura u odnosu na uoene probleme, sa naglaskom na uticaju klimatskih faktora. Uoavanje i definisanje osnovnih interesa aktera - mrea. 10. Faza 3: Identifikacija kriterijuma (osobina) koje utiu na razmetaj aktivnosti, izgradnju, ouvanje, odravanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata. Izbor kriterijuma za procenu problema vezanih za osetljivost na klimatske promene (ekoloki, ekonomski, socijalni, kulturni). 11. Faza 3: Okvirna procena efekata klimatskih promena na razliite aktere i njihove akcije (prirodni uslovi, akteri, aktivnosti, akcije, rizici). Uspostavljanje modela, osnove za predloge promena u urbanoj strukturi - pejzau. 12. Faza 3: Kolokvijum 2 prikaz rezultata rada u fazi 3. 13. Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture. Utvrivanje prioritetnih problema. 14. Faza 4: Matrica: povezivanje problema s ciljevima, akterima, aktivnostima i podrujima regulacije.

15. Faza 4: Uspostavljanje detaljnih pravila regulacije za odvijanje aktivnosti, korienje zemljita i graenje objekata, pravila i standarda za izgradnju, ouvanje i odravanje prirodnih i izgraenih struktura u budunosti, smanjenje osetljivosti na izmenjene klimatske faktore, akcije u pravcu uveanja otpornosti na klimatske promene. Istraivanje primera sa kreativnim reenjima problema u vezi sa klimatskim promenama. Izrada praktinih i tehnikih uputstava u formi ilustracija - skica. Sutina zadatka je da se na izabranom podruju grada (Ada Ciganlija) uoe i istrae znaajni problemi (posebno u kontekstu izmenjenih ekolokih faktora - klimatskih promena), i da se predloe pravci njihovog reavanja prilagoavanja novonastalim promenama. Prepoznaju se i socioekonomske komponente koje se menjaju prema novonastalim uslovima: promene u ekonomskim aktivnostima i tokovima, upotrebi zemljita, infrastrukturnoj opremljenosti, nainu angaovanja institucija, grupa i pojedinaca. Identifikuju se akteri na koje klimatske promene utiu, nadlenosti u izgradnji, ouvanju, odravanju i kontroli prirodnih i stvorenih struktura i procenjuju mogunosti intervencija u smeru razreavanja problema. Problemi se vezuju za prostor posmatranjem i analizom stanja mikrolokacija, ali se vezuju i za ciljeve/kriterijume prilagoavanja segmenata pejzaa u smislu razmetaja aktivnosti, izgradnje, ouvanja i odravanja prirodnih i stvorenih prostora i objekata. Kao rezultat, oekuje se uspostavljanje predloga i pravila za odvijanje aktivnosti, i pravila za upotrebu zemljita. U cilju pravovremenog reagovanja i reavanja problema koje donose klimatske promene potrebno je dati predloge u odnosu na regulaciju aktivnosti i usmeravanje konkretnih privatnih i javnih akcija. Od studenata se oekuju pravila u vezi sa korienjem zemljita i graenjem objekata (namena parcela i objekata, parcelacija, parkiranje i snabdevanje objekata, poloaj graevinske i regulacione linije, vertikalne regulacije, volumena objekata, poloaj objekata na parceli i prema obali reke i jezera, odnos prema susednim objektima, parametri oblikovanja fizike strukture, .) predlozi u vezi materijalizacije (predlog materijala za izgradnju i zavrnu obradu, boje i teksture, osvetljenje, ureenje okolnog prostora,). Izrada praktinih i tehnikih uputstava u formi ilustracija skica. OPTE UPUTSTVO ZA VEBE Osnovna svrha vebi na predmetu je osposobljavanje za struni i istraivaki rad u oblasti urbanizma, i to kroz: upoznavanje sa nainom proizvodnje i korienja prostora u gradu upoznavanje sa metodama istraivanja i regulisanja urbane strukture. Vebe su programirane tako da studenti tokom nastave, postepeno otkrivaju osnovne karakteristike urbane strukture, istrauju na terenu i istovremeno oblikuju svoje predloge ureivanja izabranog urbanog podruja. Vebanja se sastoje iz dva tipa zadataka: istraivanje segmenta urbane strukture organizacija i uee u debati na predloenu temu (za izabranu grupu studenata).

Istraivanje segmenta urbane strukture Beograda se sprovodi u kontinuitetu tokom semestra kroz etiri faze. Istraivaki rad studenata se prati i belei na vebama i deo je predispitnih obaveza. Druga i trea faza se predaju u vidu kolokvijuma. Prisustvo i aktivno uee studenata na predavanjima je kljuna komponenta kursa koji ima oblik seminara. Oekuje se da studenti prisustvuju svakom asu. Nain ocenjivanja: kolokvijumi I kolokvijum 25 poena/ II kolokvijum 25 poena (50%) organizacija i uee u debati - 10 poena (opciono) seminarski rad: Istraivanje segmenta urbane strukture Beograda (50%)

Kriterijumi za ocenjivanje kolokvijuma: Celovitost pregleda stanja urbane strukture 20% Logika organizacija celine 10% Razumevanje zadatka 20% Ureenost i jasnoa prikaza 20% Komunikativnost prikaza rezultata rada 10% Analitinost rada 20%

Kriterijumi za ocenjivanje debate: Odgovarajui izbor vrednosti 20% Jasnoa i ubedljivost argumenata 20% Obrazloenost i konzistentnost argumenata 10% Izbor kontraargumenata 10% Razumljivost i ubedljivost izlaganja 10% Kvalitet komunikacije, odgovarajui vizuelni prikaz 30%

Kriterijumi za ocenjivanje seminarskog rada: Razumevanje logike urbanih aktivnosti u prostoru 20% Prepoznavanje dominantnih interesa aktera 20% Izbor odgovarajuih pravila za odvijanje aktivnosti i izgradnju 20% Logika organizacija celine 10% Odgovarajui prikaz podataka 10% Ureenost i jasnoa prikaza 10% Analitinost rada 10%

ORGANIZACIJA VEBI Grupe studenata (od 4-6 studenta) istrauju mikrolokacije i segmente pejzaa na prostonoj celini Ade Ciganlije u Beogradu. Na zadatoj temi segmentu pejzaa studenti rade u kontinuitetu tokom itavog semestra, kroz programirana vebanja u salama. Prvi deo istraivanja studenti rade timski, a drugi individualno. Rezultate pojedinih faza istraivanja studenti predaju u vidu kolokvijuma tokom semestra. Rezultate istraivanja je potrebno dokumentovati posmatranjima sa terena, podacima iz strune literature, javnih glasila, razliitih dokumenata (planova, studija, istraivanja) ili iz razgovora sa izabranim autoritetima i prikazati kroz odgovarajuu formu: karte, tabele, skice, fotografije, ilustracije, tekst, dijagrame, grafikone, crtee u adekvatnoj razmeri. Svi izvori istraivanja moraju biti evidentirani i pravilno navedeni. Istraivanje urbane strukture se sprovodi kroz etiri faze: Faza 1: Opis strukture itanje segmenta pejzaa Faza 2: Analiza strukture pejzaa u odnosu na klimatske promene Faza 3: Dijagnoza problema izazvanih klimatskim promenama: promene strukture Ade Ciganlije Faza 4: Predlozi za prevazilaenje problema: preporuke za prilagoavanje strukture pejzaa Ade Ciganlije u uslovima klimatskih promena Prve dve faze istraivanja se sprovode kroz grupni rad, a druge dve faze kroz individualni rad. Nakon druge i tree faze studenti ureuju istraivaki materijal prema traenoj formi i predaju u vidu kolokvijuma u predvienim terminima. Termini kolokvijuma: 1. Kolokvijum: 08. vebanje - 08.11.2012. (grupni rad) - do 10 listova A3 formata 2. Kolokvijum: 12. vebanje - 06.12.2011. (individualni rad) - 1 A3 format dvostrano

ISTRAIVAKA PITANJA I SMERNICE ZA ISTRAIVANJE Faza 1: Opis urbane strukture itanje segmenta pejzaa Grupni rad. Na osnovu podataka kroz snimanje terena, pretraivanje interneta i dnevne tampe, napraviti pregled (opis) stanja na datom podruju istraivanja. Teino se posmatra dodeljena tema/mikrolokacija urbana situacija. Potrebno je prikazati injenice i detalje koji opisuju stanje urbane strukture, kroz upotrebu graevinskih, urbanistikih, ekolokih i mikroklimatskih parametara i indikatora. Srha ovog koraka je posmatranje, prikupljanje i ureivanje podataka. Potrebno je prikupiti informacije i urediti ih po navedenim takama: MIKROLOKACIJA prostori: Prikazati prisutne obrasce fizike strukture na mikrolokacijama, dati dimenzije i nain gradnje, materijalizacije i organizovanja objekata. Obratiti panju na sledee: Prikazati poloaj objek(a)ta na parceli, meusobni odnos objekata i volumena, meusobnu udaljenost objekata, orijentaciju objekata i otvora na fasadama u odnosu na strane sveta. Povrinu i spratnost objekata, visinu objekata, indeks izgraenosti, procenat iskorienosti, BRGP, poloaj graevinske i regulacione linije, vertikalnu regulaciju, nagibe krovnih ravni, povrine i dispozicija prozorskih otvora na fasadama... Tip izgradnje objekata (izbor materijala u zavisnosti od mesta gradnje-u priobalnom delu ili zaleu, naini izgradnje- tradicionalni, poluprefabrikovani, prefabrikovani...). Tehniki detalji (na pr.naini vezivanja splavova, plovila u odnosu na promene u vodostaju...) Kapacitet stacionarnog saobraaja (ukupan broj vezova za plovila, broj parking mesta, otvorene parking povrine, parking mesta u obeleenim parking zonama ...) aktivnosti: Odgovoriti na sledea pitanja: kako se prostor koristi? identifikovati broj i vrstu aktivnosti koje su prisutne u prostoru, prikazati osnovne pokazatelje, kada se prostor koristi? prepoznati specifinosti u karakteru odvijanja pojedinih aktivnosti u toku godine. Zatim opisati kakav je kvalitet tih aktivnosti identifikovati nivo aktivnosti kroz razliite pokazatelje: Prikaz aktivnosti (npr. korienje jezera i plaa za kupanje, splavova, parkiralita, bicklistikih i peakih staza obalnih etalita, marina i mesta za vezivanje plovila). Radno vreme aktivnosti, sezona... Obim aktivnosti, kapacitet prostora (m2/korisniku, m2/zaposlenom) Pristupanost aktivnosti peakim kretanjem (irina trotoara, veza sa sadrajima, autobuskim stajalitima, parking prostorima...) Pristupanost aktivnosti automobilom (broj prilaza parkinzima, broj parkinga, razmetaj, broj parking mesta,...). Pristupanost javnim saobraajem (broj linija, uestalost vozila,...), biciklom, peice... u razliitim godinjim dobima i razliitim vremenskim i klimatskim situacijama.

akteri: Odgovoriti na sledea pitanja: ko koristi prostore, ko ih proizvodi i gradi, a ko ih odrava? Ko su vlasnici prostora, ko vri kontrolu izgradnje, odravanja povrina i kvaliteta ivotne sredine? Kako se prostor koristi putanje kretanja i mesta zadravanja? SEGMENT PEJZAA Utvrditi segment pejzaa kojem pripada mikrolokacija (odrediti granice segmenta). Teite je na prirodnom, ekolokom i klimatskom aspektu. Prepoznati vizuelne komponente (linije, take, podruja, volumeni...), organizaciju (formalne linije, ograde, topografsko-katastarski plan, regulaciju, prostornu ureenost, pravila), promenljive veliine (pozicija, orjentacija, raznolikost, boje, osvetljenje). Perceptivne komponente: take posmatranja i vizuelne reference, ulne komponente (vizuelne, taktilne, auditivne). Ekoloke komponente na ovome je teite rada (struktura pejzaa, jedinice, habitati, biotopi, parcele...). Posebno obratiti panju na sledee: geomorfoloke karakteristike: struktura reljefa, hidrologija, topografija. Faktori koji utiu na stvaranje mikroklimatskog okruenja: konfiguracija terena, blizina povrinske vode, podzemni vodotokovi, poloaji prirodnih prepreka (nasipi i visoko rastinje, vei objekti...) Osunanost objekata i prostora, provetrenost prostora biofizike komponente: tlo, klima, vegetacija, ekosistem. Klimatsko-meteoroloki pokazatelji (osunanje, uticaj kopnenih i vodenih povrina, temperature vazduha i njihov opseg, vlanost vazduha, oblanost, koliina padavina, vetar i elektricitet u vazduhu, nadmorska visina). Specifinost mikroekosistema u okviru urbane strukture flora i fauna. Prirodna dobra od posebne vrednosti (zatiene i endemske ivotinjske i biljne vrste...). izvori i nivo zagaenja u okruenju izduvni gasovi, buka, nepovoljno zraenje, podzemne vode, otpadne materije ... KLIMATSKI UTICAJI Prepoznavanje, opis i prikaz dominantnih klimatskih uticaja. Teite rada je na posmatranju kako klimatske promene utiu na prostore, aktivnosti i aktere u okviru prostornih celina segmenata pejzaa (jake kie i cikloni, poveani incidenti od poplava, olujni udari, poveanje ekstremnih temperatura, smanjenje pitke vode, erozije tla i obala, sue). Identifikovati osetljiva, izloena i neotporna mesta u odnosu na klimatske uticaje (preveliko osunanje i zagrevanje, poplave, osetljivost materijala). Uoiti posledice klimatskih uticaja ugroena bezbednost, ugroeno zdravlje, ugroena imovina, ugroena ivotna sredina, promene u biljnom i ivotinjskom svetu, ugroeno nesmetano odvijanje aktivnosti i naina ivota, ugroene investicije Evidentirati nadlenosti za odravanje plaa, nasipa, vodoustava, vodoizvorita, zelenih povrina, staza, sportskih terena javni i privatni (javna komunalna preduzea, gradska uprava, instituti, zavodi, planerske agencije, inspekcije za proveru kvaliteta, ...). Uoiti probleme u sprovoenju nadlenosti.

Oekivani rezultati iz I faze: Prikaz stanja u okviru segmenta urbane strukture sa teitem na fenomenu klimatskih promena. Opis mikrolokacija i segmenata pejzaa kroz upotrebu urbanistikih parametara (lina karta mikrolokacije i lina karta segmenta pejzaa). Prepoznavanje nadlenosti za proizvodnju, odravanje i kontrolu korienja prostornih celinasegmenata pejzaa. Prikaz klimatskih uticaja na podruju i to kroz sagledavanje osetljivih, izloenih i neotpornih mesta karta klimatskih uticaja. Faza 2: Analiza strukture pejzaa i prilagoenosti obrazaca u odnosu na klimatske promene Grupni rad. U okviru identifikovanih podruja osetljivih na klimatske uticaje analizirati stanje prilagoenosti urbane strukture. Potrebno je prepoznati trendove u prostornoj transformaciji i uoiti naine prilagoavanja. Identifikovati preduzete akcije prilagoavanja. Posebno analizirati oblike autonomnog prilagoavanja (prilagoavanja pojedinih aktera van stratekog, planskog okvira). Svrha ovog koraka je analiziranje procesa, oblika i naina prilagoavanja urbane strukture klimatskim uticajima. Potrebno je prikupiti informacije i urediti ih po navedenim takama: MIKROLOKACIJA prostori: Prikazati promene obrazaca fizikih struktura na mikrolokacijama u odnosu na klimatske faktore (meteoroloke, ekoloke, geomorfoloke, bioklimatske i mikroekosistemske promene). Obratiti panju na sledee: Prilagoavanje poloaja objek(a)ta na parceli prema insolaciji, poplavama, zagaenju, buci, zagrevanju tla i vazduha. Prikazati eventualne transformacije oblika osnova objek(a)ta (pravougaoni, kvadratni, izdueni, razueni), meusobni odnos objekata i volumena, meusobna udaljenost objekata, orijentacija objekata i otvora na fasadama u odnosu na insolaciju - strane sveta i pravce strujanja vazduha kao i olujnih vetrov; kao i promene u regulaciji (nagib krovnih ravni, nagib i nain odvodnjavanja poploanih povrina, veliina i dispozicija prozorskih otvora na fasadama...) Tip izgradnje objekata (prilagoavanje izbora materijala u zavisnosti od mesta gradnje), tehniki detalji (na pr.naini vezivanja splavova, plovila u odnosu na promene u vodostaju...) Organizacija povrina: rekreativnih, javnih, individualnih,...zelenilo, nadstrenice... . odvodi atmosferskih voda...nagibi, kanali...materijali poploavanja Promene dispozicije i kapaciteta stacionarnog saobraaja (ukupan broj vezova za plovila, broj parking mesta, otvorene parking povrine, parking mesta u obeleenim parking zonama) aktivnosti: Obratiti panju na prilagoavanja u nainu korienja prostora identifikovati promene broja i vrste aktivnosti koje su prisutne u prostoru, prikazati osnovne pokazatelje, promene u vremenskom okviru odvijanja aktivnosti prepoznati specifinosti u karakteru odvijanja pojedinih aktivnosti u zavisnosti od klimatskih promena u toku godine. Zatim opisati kakav je

kvalitet tih aktivnosti identifikovati promene u nivou aktivnosti, osetljivost aktivnosti na klimatske uticaje kroz razliite pokazatelje: Reim aktivnosti u zavisnosti od vremenskih prilika. Dnevna, nedeljna ili sezonska promena u toku godine u korienju aktivnosti (npr. korienje jezera i plaa za kupanje, splavova, parkiralita, bicklistikih i peakih staza obalnih etalita, marina i mesta za vezivanje plovila). Radno vreme aktivnosti Promena kapaciteta aktivnosti u toku sezone, u odnosu na bioklimatske inioce (m2/korisniku, m2/zaposlenom prema uestalosti padavina, prisutnosti insekata, ptica avio koridori, preletne trase...olujni vetrovi...) Pristupanost aktivnosti peakim kretanjem u zavisnosti od doba godine (irina trotoara, veza sa sadrajima, autobuskim stajalistima, parking prostorima...) Pristupanost aktivnosti automobilom (broj prilaza parkinzima, broj parkinga, razmetaj, broj parking mesta,...) Pristupanost javnim saobraajem leti i zimi (broj linija, uestalost vozila,...) akteri: Odgovoriti na sledea pitanja: kako klimatske promene utiu na korisnike prostora, na nain kontrole i odravanja? Da li osetljivost na klimatske faktore izaziva akcije prilagoavanja od strane aktera (organizovane ili individualne akcije)? Da li klimatske promene utiu na promenu interesa aktera (organizacije graana-klubovi, trei sektor, javna preduzea ...). SEGMENT PEJZAA prostori: Prepoznati promene i prilagoavanja u prostornom redu i pravilima u svetlu klimatskih promena (pozicija, orjentacija, raznolikost, boje, osvetljenje, regulacija.) Posebno obratiti panju na sledee: Prilagoavanje reima upotrebe povrina, prostora za komunikaciju, pripadajuih javnih prostora, zelenila (takasto, linijsko i povrinsko zelenilo), obalnih prostora, vodenih povrina i zona zatite (nasipi, vodoizvorita) odnos prema susedima, itd. Prilagoavanje kapaciteta i dispozicije saobraajnih povrina (marine, interne saobraajnice, manevarski prostori, platoi za istovar robe, pristupne rampe za vozila za snabdevanje, parkiranje). Uslovljenost oblikovanja objekata zatitom od izvora zagaenja izduvni gasovi, buka, nepovoljno zraenje, podzemne vode, otpadne materije, zvuno i svetlosno zagaenje... aktivnosti: Opisati prilagoavanja urbane strukture u upotrebi zemljita, infrastrukturnoj opremljenosti, ekonomskim aktivnostima i tokovima (ekonomija, energija, roba, oprema...) Prilagoavanje intenziteta aktrivnosti (korienja prostora) gustina stanovanja, poslovanja, usluga (broj korisnika usluga i broj stanovnika/korisnika po ha) u zavisnosti od doba godine, temperatura, padavina..., gustina ostalih delatnosti, poseenost aktivnosti (broj i frekvencija kupaa u letnjem periodu, broj korisnika rekreativnih sadraja),... Promene i uslovljenosti u nivou kvaliteta aktivnosti (promene u cenama zakupa, prosene cene usluga, itd., u zavisnosti od meteorolokih prilika, sezone).

akteri: Evidentirati preduzete aktivnosti prilagoavanja klimatskim uticajima. Prepoznati uesnike i institucije. Oekivani rezultati iz II faze: Prikaz stanja prilagoenosti urbane strukture (strukture, pejzaa, aktera i aktivnosti) na uticaje klimatskih promena. Prikaz akcija prilagoavanja - prepoznavanje i prikaz promene reima funkcionisanja segmenata pejzaa u odnosu na fenomen klimatskih promena (na geomorfoloke, bioklimatske i mikroekosistemske osobenosti). Prepoznavanje trendova u prostornoj transformaciji. Navesti oblike i naine autonomnog prilagoavanja. Identifikovati uesnike i institucije. Za segment pejzaa treba navesti promene osnovnih urbanistikih parametara (promene organizacije aktivnosti, promene parcelacije, osobina na objektima, promenu vrsta aktivnosti, promena reima aktivnosti...). Dokumentovati veze izmeu klimatskih promena i promena u urbanoj strukturi (fotografijama, ilustracijama, dijagramima, shemama - obavezno navesti izvore).

Faza 3: Dijagnoza problema izazvanih klimatskim promenama: promene u strukturi Ade Ciganlije Individualni rad. U okviru predmetnog podruja (mikrolokacija i segment pejzaa) izvriti procenu kvaliteta urbane strukture u odnosu na klimatske aspekte. Uoiti dominantne konflikte u prostoru i proceniti interese koji stoje iza njih. Prepoznati vrednosti koji stoje iza razliitih interesa i u odnosu na njih definisati kriterijume za procenu kvaliteta urbane strukture. Navesti strune standarde kvaliteta urbane strukture (ekoloke, ekonomske, socijalne, kulturne). Proceniti stanje ugroenosti urbane strukture od klimatskih uticaja. Definisati odgovornosti za obezbeenje kvalitetne urbane strukture. Prepoznavanje dominantnih aktera u prostoru povezanih s izabranim problemom: uesnika u izgradnji, odvijanju aktivnosti, zatiti, odravanju i kontroli. Uoavanje i definisanje osnovnih interesa aktera. Prepoznavanje suprotstavljenih interesa aktera (ako ih ima) identifikacija konflikata: privatni interes (profit od aktivnosti, povoljna orjentacija objekata, mobilnost, pristupanost, ...) javni interes (zatita prirodnih celina, vodoizvorita, visok kvalitet ivotne sredine, vode i vazduha, zatita ugroenih grupa aktera, zatita zdravlja, ...).

Prikaz prostorne distribucije konflikata. Procena ugroenosti urbane strukture u odnosu na sledee aspekte:

Promene u mikroklimatskom i makroklimatskom reimu Vazduna strujanja i promene (rue vetrova, pravci strujanja vazduha u mikroklimatskom okruenju, periodinost strujanja, trendovi) Temperature i temperaturne promene vazduha, trendovi. Kretanje vlanosti vazduha, padavine (koliine, vrsta, trendovi, periodinost, uestalost) Ekoloki problemi Zagaenje voda (distribucija izvora zagaenja i udaljenost od toeih mesta, renibunara, zona vodoizvorita i vodosnabdevanja. Klase voda prema mestu uzorkovanjadistribucija na karti, fiziko hemijski parametri- mutnoa, kiselost, hloridi...) Zagaenje vazduha (distribucija izvora zagaenja. Prisustvo hemijskih agenasa, estica i suspendovanih estica tokom dana, dnevno, sezonski, godinje, aerosedimenti). Identifikacija znaajnih izvora-zagaivaa vazduha Zagaenost zemljita prema zonama i blizina prema predmetu istraivanja Zagaenje bukom (podruja dominantnih izvora, odstupanja izmerenih nivoa buke od dozvoljenih vrednosti, periodinost emitovanja u toku dana i godine) Hazardi i elementarne nepogode Oluje, neumerene padavine, grad, poplave, poviene temperature i uticaj na okruenje (opasnost od poputanja vezova za splavove i plovila, opasnost od plavljenja, opasnost od obruavanja drvea (prema vrsti drvea i rastinja)...) Identifikacija industrija-zagaivaa kao potencijalnih hazardnih mesta (trase transporta opasnih materija, distribucija izvora opasnog otpada, poloaj trasa preletanja insekata i ptica, u odnosu na sletno poletne koridore na aerodromu. Prikazati grupe ljudi, ivotinja, biljnih vrsta,... posebno ugroene pojedinim vrstama zagaenja ili klimatskim hazardima. Prepoznavanje dominantnih vrednosti koje stoje iza pojedinih grupa interesa koje proizvode nepoeljne efekte. Utvrivanje kriterijuma koji utiu na razmetaj aktivnosti, izgradnju, ouvanje, odravanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata, u zavisnosti od klimatskih uticaja. Utvrivanje strunih standarda za obezbeenje kvaliteta urbane strukture. Utvrivanje nadlenosti za obezbeenje kvaliteta urbane strukture. Oekivani rezultati iz III faze: A4 flajer koji se upuuje Upravi Ade Ciganlije. Flajer obuhvata: a) Identifikaciju ranjivosti, osetljivosti podruja/aktivnosti na klimatske promene (rizici - okvirno, u odnosu na kategorije problema...) b) Formulisane ciljeve/kriterijume za smanjivanje ranjivosti i rizika u odnosu na klimu odn. nesmetano odvijanje aktivnosti. c) Opis problema u urbanoj strukturi koje izazivaju klimatske promene (sukobljeni interesi, problemi u odvijanju aktivnosti itd.) d) Opis i prikaz konkretnih, pozitivnih i negativnih (kako za koga!) EFEKATA uoenih konflikata. Prikaz moguih posledica ovih problema na kvalitet urbane strukture u podruju. e) Prikaz, opis i ilustracija problema i njihov razmetaj na karti

Faza 4: Predlozi za prevazilaenje problema: preporuke za prilagoavanje urbane strukture u uslovima klimatskih promena Mere za smanjivanje osetljivosti/ranjivosti, korigovanje izloenosti i uveanje otpornosti podruja na klimatske promene. Preporuke za dalji razvoj urbane strukture. Utvrivanje prioriteta sa ciljem ublaavanja uticaja klimatskih promena i prilagoavanja urbane strukture na promenu envajronmentalnih uslova. Matrica: povezivanje problema s ciljevima, akterima, aktivnostima i podrujima regulacije. Uspostavljanje detaljnih pravila za odvijanje aktivnosti, korienje zemljita i graenje objekata. UPUTSTVA ZA PRILAGOAVANJE FIZIKIH STRUKTURA (grafiki prikaz regulacije): Definisanje pravila graenja, ureenja i zatite (vrste i raspored vegetacije, orjentacija, materijalizacija, regulacija, parcelacija, nivelacija i grupisanje objekata prema bioklimatskim principima, poveavanje nasipa...). Namena parcela i objekata. UPUTSTVA ZA PRILAGOAVANJE, RAZMETAJ I ZASTUPLJENOST AKTIVNOSTI (grafiki prikaz regulacije): Lociranje aktivnosti: Izbor lokacije (prilagoavanje postojeim i buduim objektima i aktivnostima koje se aktivnosti mogu obavljati, ta se moe i ta ne moe graditi..., konfiguraciji terena, prilagoavanje kvalitetu zemljita i vodenih povrina, ekonomskim parametrima, propisima i standardima, bioklimatskim principima...) Reim korienja: Promene reima korienja javnih prostora. Promene u organizovanju i korienju privatnih objekata i parcela. Promene u nadlenostima i procedurama odluivanja. Ouvanje ivotne sredine i zatita: Redukcija otpada, klasifikacija, reciklaa. Tretiranje (prerada, reciklaa, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija. Mere za potovanje i ouvanje biotopa biljnih i ivotinjskih vrsta. Predloge treba davati u vidu preporuka tekstualno i grafiki (karte, skice, parametri, sheme, grafikoni,...). Obuhvatiti iri kontekst urbane situacije. Preporuke dati uvidu varijantnih reenja. PRIMERI DOBRE PRAKSE Izabrati do 3 pozitivna primera iz domae ili strane urbanistike prakse. Navesti osnovne podatke o primeru. Objasniti pozitivne i negativne karakteristike primera - samo one od znaaja za konkretnu urbanu situaciju. Sumirati pozitivne elemente u vidu preporuka za unapreenje date urbane strukture. Proceniti isplativost reenja. Oekivani rezultati iz IV faze: Odreivanje regulative, pravila i standarda za odvijanje aktivnosti, izgradnju, ouvanje i odravanje prirodnih i izgraenih struktura u budunosti. Izrada praktinih i tehnikih uputstava u formi ilustracija skica. Preporuke proveriti kroz varijantna reenja. Dati primere iz sveta za reavanje slinih situacija.

SEMINARSKI RAD - Istraivanje segmenta urbane strukture Seminarski rad predstavlja ureen elaborat istraivanja urbane situacije raene tokom semestra - sve 4 istraivake faze: Faza 1: Opis strukture itanje segmenta pejzaa Faza 2: Analiza strukture pejzaa u odnosu na klimatske promene Faza 3: Dijagnoza problema izazvanih klimatskim promenama: promene strukture Ade Ciganlije Faza 4: Predlozi za prevazilaenje problema: preporuke za adaptaciju strukture pejzaa Ade Ciganlije u uslovima klimatskih promena Seminarski rad spada u ispitnu obavezu studenta. Seminarski rad (elaborat istraivanja) predati u formi plakata. Plakat je vizuelna forma kojom se promovie sprovedeno istraivanje. Plakat uraditi na formatu 50x70cm putem raunara i predati u tampanoj formi. PREDAJA SEMINARSKOG RADA: januarski, aprilski ili junski ispitni rok Napomena kriterijumi za formiranje ispitne ocene Faza 1,2 i 3 - 30% Faza 4 (primeri dobre prakse 20% i preporuke - 50%)

DEBATA Debata ima za cilj osposobljavanje studenata za kritiko miljenje, izgradnju argumenata, ureeno izlaganje, ubeivanje i pronalaenje naina za prevazilaenje konflikata. Debata predstavlja aktivnost usmerenu ka traenju odgovora na znaajna drutvena pitanja. Debata spada u vane aktivnosti demokratskih drutava. Putem debate se dolazi do odluka o najboljim reenjima za pojedince i drutvo, oblikuju se zakoni i politike i usmerava generalno delovanje. U situacijama kada odluke zavise od dogovora velikog broja razliitih uesnika, est je sluaj meusobne nesaglasnosti koja proistie iz razliitih interesa, prioriteta i razliitog shvatanja razmatranog problema. Debata se ne tie sukoba dobra i zla, istine i lai, niti sukoba injenica i miljenja. Debata se tie sukoba vrednosti i principa. Svaka od tih vrednosti, posmatrana sama za sebe, poseduje svoj znaaj i svoju opravdanost i zasluuje podrku. Vrednosti i principi su povezani sa pojmom dobra. Kada tvrdimo da je neto vredno, priznajemo to kao neko dobro. To moe biti neko stanje koje je dobro postii, akcija koju je dobro preduzeti ili ideal kojem je dobro teiti. Vrednosti su subjektivne, individualne ili grupne. Meutim, kada se sukobe dva valjana principa, mora se doneti odluka o tome koji je od njih vaniji. Razlike u vrednostima i principima su legitimni stavovi racionalnih ljudi o kojima se moe raspravljati. U tom smislu, debata predstavalja svojevrstan oblik ubeivanja koji moe da dovede do konsenzusa. Debata nije samo oblik izraavanja miljenja ve je pre oblik nagovaranja. Cilj uesnika u debati je da, putem iznoenja argumenata, injenica, primera, analogija, uvaavajui miljenje suprotne strane ali u isto vreme osporavajui ih, pokuaju da se izbore za svoje stavove. Od uesnika u debati se oekuje kritiko razmiljanje o vanim pitanjima, shvatanje principa koji lee u osnovi sukobljenih miljenja, kao i upotreba racionalnih i svrsishodnih argumenata. Pri izgradnji argumenata u debati neophodno je imati jasnu predstavu o tome koju primarnu vrednost e argument podravati. Na poetku debate je neophodno obrazloiti vanost podravane vrednosti. Svaka vrednost se, potom, obrazlae kroz kriterijume. Kriterijumi ujedno predstavljaju i standard na osnovu kojeg se na kraju prosuuje debata. Svi argumenti izneseni u debati moraju imati povratnu vezu sa izabranim kriterijumima. Iako postoje brojni naini za izgradnju argumenata, neki od najeih su: indukcija, dedukcija, analogija, injenice, pozivanje na primere, pozivanje na autoritete, itd. Organizacija debatnih timova U debati uestvuju dva tima sa suprotstavljenim stavovima. Svaki tim ima etiri lana (ukupno 8 studenata po debati). Timovi se formiraju slobodno. U debati uestvuju svi lanovi tima (jedan lan tima-za i jedan lan tima-protiv). U pripremi izlaganja kontraargumenata, koja prethodi treem koraku debate, uestvuju svi lanovi jednog tima. U okviru svakog tima, lanovi moraju tesno saraivati na pripremi izlaganja tokom radnih sastanaka i vebi koje prethode samoj debati.

Teme za debatu Teme za debatu su zadate i prate rad na vebama. Teme se biraju prema aktuelnosti u okviru strune javnosti, gradske uprave ili zainteresovnih graana, kao i prema zainteresovanosti uesnika debate. U svakoj debati mora biti jasno i eksplicitno definisana tvrdnja o kojoj se debatuje, odnosno tvrdnja sa kojom se uesnici debate slau ili ne. Tvrdnja predstavlja iskaz o vrednosti ili akciji koji meu razumnim ljudima moe izazvati neslaganje. Tvrdnja nije iznoenje neijeg miljenja (npr. "Pariz je najlepi grad u Evropi"), niti iskaz o injenicama u najuem smislu. Da bi tvrdnja bila pogodna za debatu, mora ukljuivati sukob vrednosti ili predloenih akcija, uz uvaavanje zahteva da svaka od strana ima prihvatljive razloge. Teme za debatu su povezane sa radom na vebama. Cilj je sagledavanje razliitih aspekata problema, dilema koje se postavljaju pred sve uesnike u odluivanju i zauzimanje argumentovanih stavova. Ukupno e se odrati pet debata u semestru na zadate teme (ukupno 40 studenata). Za uee u debati studenti se kvalifikuju predajom pismenog predloga za debatovanje na 3 asu (04.oktobra.2012.). UPUTSTVO ZA ODVIJANJE PROCESA DEBATE KORACI U DEBATI (ukupno 40 min): 1.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) - Izlaganje poetnih stavova 2.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) - Iznoenje argumenata u korist svojih stavova 8 minuta za pripremu pobijanja argumenata suprotne strane 3.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) - Pobijanje argumenata 4.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) - Zavrna izlaganja glasanje publike za bolji tim 1 KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta) - IZLAGANJE POETNIH STAVOVA Izlaganje treba poeti iznoenjem jasnog stava u odnosu na zadati problem (potvrda ili opovrgavanje teze). Potrebno je navoditi vie razloga kao podrku izabranom stavu. Vano je istai da svaki stav u pozadini sadri neku vrednost. Vrednost se mora dodatno pojasniti i obrazloiti njena vanost. Ti razlozi su ujedno nain da se odbrani pozicija. Treba naglasiti kako e usvojen stav u debati unaprediti ili podrati izabranu vrednost. Vano je znati da kada se zastupa neka vrednost navode se koji rezultati proizlaze iz delovanja u okviru tog sistema vrednosti. Debata se ne tie sukoba dobra i zla, istine i lai, niti sukoba injenica i miljenja. Debata se tie sukoba vrednosti, principa i stavova! Vrednosti i principi su povezani sa pojmom dobra. Kada

tvrdimo da je neto vredno, priznajemo to kao neko dobro. Pod pojmom dobra se podrazumeva neko stanje koje je dobro postii, akcija koju je dobro preduzeti ili ideal kojem je dobro teiti. Vrednosti mogu biti subjektivne, individualne ili grupne. Vrednosti, takoe, nisu apsolutne, one se moraju razumeti u kontekstu same tvrdnje: npr. pravo na privatnost je vanije od javne sigurnosti tvrdimo da drava ne treba da ima pravo da rutinski pretresa stanove iako bi takvi pretresi mogli da otkriju pretnje javnoj sigurnosti vanija je privatnost od javne bezbednosti; u drugom kontekstu npr. detektor metala na aerodromu predstavlja napad na privatnost u ime javne sigurnosti vanija je javna bezbednost od privatnosti.

Svaka od tih vrednosti, posmatrana sama za sebe, poseduje svoj znaaj i svoju opravdanost i zasluuje podrku. Vrednost moe biti npr. vrednost pojedinca, drutveni poredak, opte dobro, vladavina prava, pravda ili opta dobrobit stanovnitva,.... ta je ispravno? ta je poteno? ta je dobro? Svaka vrednost se mora obrazloiti kroz kriterijume. Kriterijum je standard pomou kojeg se neto procenjuje. Npr, kriterijum za procenu vrednosti stambenog komfora je veliina stana ili veliina porodice; kriterijum za procenu vrednosti saobraajne bezbednosti je opremljenost saobraajnica signalizacijom. Kriterijumi moraju biti precizno formulisani da se ne bi dopustila razliita tumaenja kriterijuma. 2 KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta) - IZNOENJE ARGUMENATA U KORIST SVOJIH STAVOVA Tokom iznoenja argumenata mora biti jasno koju primarnu vrednost e argument podravati. Argument je sredstvo, nain za dokazivanje odn. obrazloenje stava - osnovno "oruje " u raspravi (argumentovati stav znai: dokazivati, zakljuivati, obrazlagati). Vano je znati da kriterijum lei u sreditu dobrog argumenta. Kriterijum predstavlja centralnu ideju prema kojoj se usmeravaju sve take argumenta. Svi argumenti izneseni u debati moraju imati povratnu vezu sa izabranim kriterijumima. Standardna formulacija argumenta: Slaem se sa tvrdnjom zbog (kriterijum) jer verujem da je najvie dobro u ovom kontekstu (vrednost), a podravanje tvrdnje e poveati (vrednost). Treba izneti nekoliko kljunih argumenata uz obrazloenje - Formulacija: Slaem se sa tvrdnjom zbog x, zbog y i zbog z. Iako postoje brojni naini za izgradnju argumenata, neki od najeih su: indukcija, dedukcija, analogija, injenice, pozivanje na primere, pozivanje na autoritete, statistika, direktno opaanje, studije, planovi, itd. 3 KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta) - POBIJANJE ARGUMENATA Kada se osporavaju neiji argumenti, potrebno ih je prvo jasno izneti. Sa razliitim stavovima moemo praviti kompomis, u potpunosti se ne slagati ili rei da su argumenti irelevantni za posmatrani problem. Takoe, vano je predvideti mogue kontraargumente suprotne strane.

Tokom ovog koraka treba uvesti nove argumente koji bi podrali poziciju tima. Voditi rauna o mestu uvoenja novih argumenata . 4 KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta) ZAVRNA IZLAGANJA Tokom zavrnog izlaganja se ponovo iznosi svoja tvrdnja i sumiraju rezultati debate. Rezultati debate istovremeno objedinjuju vrednosti, kriterijume i efekte. Takoe se sumiraju najvaniji argumenti u korist svoje tvrdnje. Vaan je redosled navoenja argumenata treba ii od slabijih ka jaim. Zavrna izlaganja treba da tee pravljenju razlika meu ispoljenim neslaganjima. Na kraju treba zavriti efektno isticanjem osnovnih razlika u stavovima i njihovom znaaju.

LITERATURA Obavezna literatura Lazarevi Bajec Nada (2000) Urbana struktura i zoniranje. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu (skripta)

Preporuena literatura Gali Rista (1980) Urbano zoniranje. Skopje: Makedonska knjiga Gidens Entoni (2003) Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet u Beogradu Grupa autora, (1975) Saobraaj u gradovima. Beograd: Graevinska knjiga Grupa autora (2010) Klimatske promene, studije i analize. Beograd: Evropski pokret i Fondacija Fridrih Ebert. IPCC (2007) Fourth Assessment Report Synthesis Report http://www.ipcc.ch/pdf/assessment-report/ar4/syr/ar4_syr.pdf Maletin Mihailo (1996) Gradske saobraajnice. Beograd: Graevinska knjiga Marinovi Uzelac Ante (1989) Teorija namjene povrina u urbanizmu. Zagreb: Tehnika knjiga McHarg, Ian ( 1969) Design with Nature. Garden City, NY: Natural History Press

Korisni linkovi Gradski zavod za javno zdravlje ekoloki atlas Beograda http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/indexsb.htm Gradski zavod za javno zdravlje merenje stepena zagaenja ivotne sredine http://www.beoeko.com/ Sekretarijat za zatitu ivotne sredine - nadlenosti http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=2036 Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda pretraga urbanistikih p http://gisapl.beoland.com/direkcijaSpoljni/map_full.jsf?width=1260&height=573 Srpski meteoroloki portal presek vanijih deavanja (nepogode), uz objanjenja http://www.serbianmeteo.com/portal/meteo-presek IPPC - Internacionalni panel za klimatske promene - adaptacija gradova (gazdovanje zemljitem) http://www.ipcc.ch/ipccreports/sres/land_use/index.php?idp=203 Dnevni list Politika o klimatskim promenama http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Klimatske-promene-dizu-cenu-hrane.lt.html Veernje novosti o klimatskim promenama http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-206-Klimatske-promene Agencija za zatitu ivotne sredine - o klimatskim promenama http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=8&id=210&akcija=showXlinked Agencija za zatitu ivotne sredine podaci o zagaenju http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=6&id=8006&akcija=showExternal Agencija za zatitu ivotne sredine - Indikatori za zatitu ivotne sredine http://www.sepa.gov.rs/download/Indikatori.pdf Grad Beograd - gradska uprava i nadlenosti

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1900 Grad Beograd - Generalni urbanistiki plan http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1124 Grad Beograd - Regionalni prostorni plan http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=3585 Urbanistiki zavod Beograda plan postavljanja plovnih objekata http://www.urbel.com/default.aspx?ID=uzb_ProjektiAnalize&LN=SRL Urbanistiki zavod Beograda Program za izradu urbanistikog plana za Adu Ciganliju http://www.urbel.com/documents/info21_tema.pdf Stanita ptica na Adi Ciganliji http://www.ptica.org/engl/birds/belgrade.htm www.birdwatchserbia.rs/birdingserbia.html Identifikacija sletno poletnih koridora aviona sa aerodroma Nikola Tesla http://www.flightradar24.com Graanske inicijative http://www.gradjanske.org/page/home/sr.html Javna komunalna preduzea http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=2140 Regionalni ekoloki centar Srbije http://www.rec.rs/ Federacija nevladinih organizacija Srbije lanice http://www.fens.org.rs/clanice.htm