Arhitektonski fakultet Doktorske studije, mart 2010 godina Blok: Socio-politiki diskurs istraivanja

12. mart 2010

Tema: Normativni aspekti kvaliteta gradskog prostora - Prof. dr. Ksenija

Petovar Civilizacijski i kulturoloki kontekst artikulacije pojmova javno dobro i javni interes u gradskom/naseljskom prostoru Svojinski status javnog dobra. Privatizacija javnih dobara. Kontrola korienja privatnog dobra u zatiti kvaliteta ivljenja i vrednosti javnih i privatnih dobara Drutvene vrednosti i znaaj za razvoj zajednice. Ljudska prava i drutvene vrednosti Drutvene institucije, nastanak i znaaj.Izgradnja institucija Urbanistika norma kao osnova urbanosti i urbanog kontinuiteta. Drutvena uslovljenost potovanja norme i odnosa prema normi Komentar razvijenosti i stanja instutucija u Srbiji

Javno dobro i javni interes

Javna dobra su doskora bila najveim delom predmet interesovanja ekonomista i, po pravilu, su smetana u domen ekonomskih teorija i istraivanja. U politikim naukama i sociologiji, kao i u oblasti urbanistikog i prostornog planiranja, pojam javnog dobra je bio skrajnut i u senci jednog drugog pojma javni interes, mada se znaenje oba pojma, u literaturi, ne retko izjednaava. U periodu uspona drave blagostanja (drave sa socijalnim staranjem), pojam javnog interesa je bio opte prihvaen, i sluio je kao osnovni legitimizacioni osnov planiranja, kako u evropskim pluralistikim demokratskim dravama sa trinom ekonomijom, tako i u politiki monistikim planskim ekonomijama u Istonoj Evropi (Vujoevi, Petovar, 2006). Osamdesetih godina 20 veka, ovaj samorazumevajui koncept dovodi se u pitanje, izmeu ostalog i zbog prevage neoliberalnog koncepta drutvenog razvoja. Dihotomija javno / privatno se ponovo vraa/preputa trinoj regulaciji. Pojam privatnog (privatni interes, privatna svojina) se apsolutizuje, naroito u pravno neureenim zemljama kao i u postkomunistikim tranzicionim dravama, a pojmovi javni interes i javno dobro oznaavaju se kao recidivi neuspelog socijalistikog projekta, s jedne strane, i propale drave sa socijalnim staranjem, s druge. Nakon nekoliko decenija dominacije neoliberalnog diskursa, posledice su postale ne samo oigledne, nego i vrlo dramatine, kako u tradicionalnim demokratskim dravama sa razvijenim skupom vrednosti zasnovanih na socijalnoj pravdi, drutvenoj odgovornosti, solidarnosti i toleranciji, a jo vie u pravno neureenim i korupciji sklonim dravama u tranziciji. Meutim, poslednjih nekoliko godina pojam javno dobro/javna dobra sve vie se koristi, kako u svakodnevnom govoru, tako i u strunim i naunim raspravama. U okviru Ujedinjenih nacija ve nekoliko godina jedna grupa strunjaka aktivno se bavi temom globalnih javnih dobara (Providing Global Public Goods. Managing Globalization, 2003). Koncept globalnih javnih dobara se vezuje za procese kooperacije demokratskih drava i graana radi umanjenja patolokih trendova globalizacije (P. Samuelson), ili za smanjenje 1

demokratskih deficita koji karakteriu globalizaciju (Jose Antonio Ocampo), ili ...u naporima da se kontrolie globalizacija (James K. Galbraith). U dananjoj globalnoj ekonomiji proizvodnja privatnih dobara je dobila prevagu nad stvaranjem (isporukom) javnih dobara (Georg Soros) (Providing Global Public Goods. 2003). U ovom radu koncept javnog dobra razmatraemo u odnosu na kljune pojmove savremene demokratske pluralistike drave, a naroito pojmova graanin i ljudska prava. Polazimo od hipoteze da se redefinisanje i rekonceptualizcija obima i sadraja pojma javno dobro odigrava u kontekstu procesa globalizacije, jaanja meunarodnih normi i institucija, naroito u sferi ljudskih prava, politike demokratizacije i irenja drutvenih vrednosti zasnovanih na naelima socijalne pravinosti, drutvene inkluzije, borbe protiv siromatva i solidarnosti.

Pojam javno dobro

Sledei tradiciju anglo-amerikih ekonomista, javna dobra mogu biti jednostavno opisana kao ona dobra koja su i nerivalska i neiskljuujua. Ne-rivalnost se odnosi na injenicu da potronja dobra od strane jedne osobe ne liava drugu osobu istog tog dobra (gradski trg, ulina rasveta, semafor....). Ne-ekskluzivost oznaava da svako ima pristup tom dobru. Nasuprot tome, privatna dobra su rivalska i iskljuujua. Sledei ovakvo odreenje, moe se rei da su javna dobra artefakti koje zajedniki koristi veliki broj potroaa/korisnika. Razlog tome su, kako je napomenuto, dva njihova bitna svojstva: (1) Nerivalski odnos potronja od strane jedne osobe ne smanjuje koliinu dobra za druge potroae. (2) Neekskluzivnost jednom kada je dobro na raspolaganju nije mogue ograniiti/zaustaviti njegovo korienje, bilo zato to je to nemogue ili, pak suvie skupo. U (lokalna) javna dobra ubrajaju se i namenski izgraena/postavljena/uraena dobra/artefakti, koji po definiciji treba da budu dostupni svim graanima, odnosno pripadnicima ciljne grupe, pod jednakim uslovima. Ovo je izvorna, ekonomska definicija javnog dobra (Samuelson, 1954; Begovi, 1995; Providing Global Public Goods, 2003; http://en. Wikipedia,org/wiki/public good). Nastanak/proizvodnja javnih dobara kao artefakata vezuje se za nove aktivnosti drave tokom 19 veka. Industrijska revolucija i politike revolucije u Francuskoj i Severnoj Americi promenili su prirodu drave (Desai, 2003: 67). Industrijski kapitalizam koncentrisao je velike mase stanovnitva u gradskim naseljima industrijskim centrima, koji su iveli u substandardnim uslovima, esto bez osnovnih sanitarnih i higijenskih uslova. Jedna od najpoznatijih sociolokih studija trajne vrednosti, Poloaj radnike klase u Engleskoj, F. Engelsa, bavi se, izmeu ostalog uslovim ivota radnitva u Manesteru, tadanoj industrijskoj prestonici Engleske. S druge strane, politike revolucije u Francuskoj i Severnoj Americi iznedrile su pojam graanina koji postaje kljuni inilac u potvrdi legitimiteta bilo kog politikog poretka odnosno vladavine. Veliko poveanje gradskog stanovnitva tokom 19 veka u Evropi pogoravalo je uslove ivota, koji ionako nisu bili na zavidnom nivou. Eksternalije, ili javne tete prouzorkovane nagomilavanjem stanovnitva postale su suvie velike i skupe, odnosno neprihvatljive za religiozne ustanove, kapitaliste, imune slojeve i druge koji su do tada

bili osnovni izvor za finansiranje aktivnosti od javnog interesa (sirotita, bolnice, ureenje javnih prostora, komunalna infrastruktura...). U Engleskoj uestane gladi i pobune zbog hrane dovode do usvajanja Zakona o siromanima (Randall and Charlesworth 2000; navedeneo prema Desai, 2003: 67). Drava sve vie razvija svoje aktivnosti u oblasti urbane infrastrukture, u prvoj fazi minimalistike programe snabdevanja vodom, odvoenja otpadnih voda i osnovnih higijenskih uslova, irei kasnije aktivnosti na stanovanje, saobaaj i druge. Vrlo rano poinju aktivnosti javnog sektora u oblasti obrazovanja i profesionalne obuke. irenje aktivnosti u javnom sektoru bilo je dugo i tegobno. Radniki pokret, revolucije iz 1948 godine, reformatorski programi i aktivnosti, politiki pokreti, sindikalno organizovanje, profesionalne organizacije i pojedinci su se uporno zalagali za irenje aktivnosti javnog sektora u poboljanju uslova ivota, naroito siromanih slojeva, radnitva, nemonih i bolesnih. Kljune su bile zakonodavne reforme, koje su tokom 19 veka usvajanje u narodnim skuptinama/parlamentima Velike Britanije, Francuske, Nemake i drugih evropskih drava. esto se navodi primer Bizmarkove Nemake u kojoj je stvarana drava sa socijalnim staranjem (welfare state) u totalitarnom i nedemokratskom politikom sistemu (Desai, 2003). Na zakonodavnom planu, u pogledu definisanja i irenja koncepta javnog sektora, u 19 veku je najvie uinjeno u Velikoj Britaniji. U 20 veku, pod uticajem Kejnzove doktrine o dravi blagostanja (welfare state), dolazi do razvoja javnih usluga i uopte javnog sektora u industrializovanim drava Evrope i Severne Amerike. Znatna izdvajanja i finansiranje javnog sektora omogueno je rastom uea drave/javnog sektora u BDP u pojedinim dravama i preko 40% (Skandinavske zemlje, Francuska, Nemaka, Velika Britanija) (Desai, 2003:68). Javne aktivnosti (provision) usmerene su u tri pravca: 1. Dobra i usluge u kojima je ve postojao javni sektor, kao to su putevi/komunikacije i obrazovanje, se znaajno iri; 2. irenje javnih provizija na nove oblsti, kao to je zdravstvena zatita, stanovanje, visoko obrazovanje i socijalne slube; 3. Novani transferi i podrke penzije, socijalno osiguranje, pomo siromanima. Bez obzira na potonje krize drave sa socijalnim staranjem, njene rekonstrukcije, osporavanja, neoliberalnih talasa i sl., koncept javnog dobra koji je legitimiran u ideologiji drave sa socijalnim staranjem je opstao. Mnoge stvari/usluge/dobra koja se danas naprosto podrazumevaju kao javna dobra ili javno dostupna privatna dobra (publicly provided private goods), ranije (do 19 odnosno 20 veka) nisu ni postojala (lokalne biblioteke, obdanita, socijalne slube i usluge, komunalna higijena i sl.). Ono to je bilo dostupno kao pomo siromanim i nemonim (sirotita, privatne bolnice, prihvatilita za siromane, javne kuhinje i sl.), ili pak kao nastojanje da se obezbede odreene pogodnosti za svakodnevni ivot (snabdevanje vodom, odvoenje otpadnih voda i sl.), bilo je rezultat privatne akcije ili karitativnih udruenja i pojedinaca. Motivi za ove aktivnosti su bili razliiti od dobroiniteljskih poriva do nastojanja da se preduprede infekcije, zaraze, epidemije, kriminal, socijalni buntovi i sl. (Cippola 1973;

Molat 1986, pp. 119-57). Ovakve aktivnosi bile su organizovane na lokalnom nivou, u njima su uestvovale lokalne vlasti i razliita udruenja graana.

Ljudska prava kao generator javnog dobra

U istoriji teorija o dutvu koncept javnog dobra nalazimo u razliitim formama i iskazima. Okvirno, javno dobro je rezultat zajednikog odluivanja, donoenja zajednikih odluka kojima se izraavaju/iskazuju interesi i vrednosti jedne zajednice ili veeg dela te zajednice, a cilj je ostvarivanje dobrobiti graana. Dobar primer za takvo stanovite je koncept opte volje kod an ak Rusoa. Za razliku od volje sviju, koja je zbir pojedinanih volja, opta volje je zasnovana na zajednikim interesima i vrednostima i ima za cilj da donese zajedniku dobrobit. Svaki pojedinac moe, doista, kao ovek da ima svoju linu volju, suprotnu ili razliitu od opte volje u ijem stvaranju uestvuje kao graanin: njegov posebni interes moe mu traiti sasvim drugo nego to trai opti interes; njegova bezuslovna i prirodno nezavisna egzistencija moe uiniti da ono to duguje zajednikoj stvari shvati kao doprinos bez protivnaknade, iji e gubitak biti od manje tete za druge nego to bi njegova isplata bila za njega .... (Drutveni ugovor, str. 19-20). Pod ovim treba razumeti da ono to volju ini optom lei manje u broju glasova nego u zajednikom interesu koji ove spaja ( isto, str. 29). Opta volja ('volonte generale') je sinteza, kumulativ razmiljanja o optem dobru, to ukazuje na uticaj drutvenih vrednosti i istorijskog karaktera ovog pojma i njegovog znaenja. Iz opte volje Ruso izvodi koncept opteg/javnog dobra, koji se obezbeuje drutvenim ugovorom. Svaki akt suvereniteta, tj. svaki pravi akt opte volje, podjednako obavezuje ili daje podjednaka prava svim graanima, (...) sporazum je legitiman, jer mu je osnova drutveni ugovor; pravian, jer je zajedniki svima; koristan jer ne moe da ima za predmet drugo do opte dobro, ... (isto, str.29). Ruso kao primere javnog dobra navodi bezbednost i dobrobit graana (bolji i sigurniji ivot, str.30). Dakle, opta volja je volja veine i do javnog dobra se dolazi voljom veine u definisanom demokratskom procesu. Volja manjine, naroito kada su u pitanju interesi i ciljevi koji ugroavaju ili poriu javno dobro (iza koga stoji interes veine) i koji se nameu silom ili drugim nelegitimnim sredstvima, mogu da se definiu kao uzurpacija javnog dobra i javnog interesa. Ruso vidi zatitu ljudskih prava kroz proviziju irokog spektra javnih dobara, kao to su zakoni, javne finansije, porezi i stvaranje osnova za jednak pristup obrazovanju. Literatura o javnim dobrima koja prati Rusoovsku tradiciju tvrdi da ne samo da su ljudska prava javno dobro, nego su javna dobra neophodna za ostvarivanje ljudskih prava. Pojam ljudskih prava su noviji pojam, koji postaje istorijski znaajan tek kada se ljudi izjednaavaju u politikom smislu. Jedan od osnovnih zahteva u buroaskim revolucijama u 18. i 19. veku je da se prizna da su ljudi roeni jednaki i da postoji odreeni broj prava na koja svi ljudi imaju pravo, to im daje karakteristiku univerzalnosti (Pihler, 1999; Dimitrijevi, Paunovi, 1997). Moralno poreklo ljudskih prava obavezuje dravu da ih mora potovati i da ih ne moe oduzeti graanima. U drugoj polovini 20. veka usvojeni su brojni meunarodni ugovori, pod okriljem Ujedinjenih nacija i drugih meunarodnih organizacija (Meunarodna organizacija rada

MOR/ILO, Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu UNESKO/UNESCO i druge), koji se odnose na razliite aspekte ljudskih prava, pa se ve sada moe govoriti o svetskom reimu ljudskih prava (Pihler, 1999). Od izuzetne vanosti su i regionalni sistemi zatite ljudskih prava za evropske zemlje to je Evropska konvencija o ljudskim pravima (1950), Evropska socijalna povelja, Evropska povelja o gradovima i dr.

Ko proizvodi javna dobra Ko obezbeuje/stvara javno dobro? Ovakva definicija

javnog dobra namee pitanje ko obezbeuje/stvara javna dobra. Kada proizvoa proizvede jedinicu javnog dobra, ne postoji mogunost da sprei/iskljui korisnike/potroae iz njegovog korienja. Za privatnog aktera je najracionalnija strategija da saeka da neko stvori javno dobro pa da ga koristi. To je dilema sa kojom se suoava kategorija javnog dobra. Bez odgovarajueg oblika/mehanizma kolektivne akcije mali su izgledi da e javno dobro biti stvoreno/ponueno. I obrnuto, bez kolektivne akcije, javni problemi kao to su zagaenje, buka, ulini kriminal i sl. javie se u velikom obimu. U literaturi se pored pojma javno dobro (public good), susree i pojam javna teta/gubitak (public bad). Javne tete su posledica nedostatka odgovarajueg znanja ili zbog propusta u politici. Kao primer se navodi zagaenje vazduha, ili pak kriminal (propusti u politici), ili emisija HloroFluorKarbona (CFC), emisije kojeg su dovele do oteenja ozonskog omotaa.

Promene u drugoj polovini 20 veka, naroito irenje koncepta ljudskih prava (graanska i politika, ekonomska, socijalna i kulturna, envajronmentalna i druga) i njihova meunarodna zatita i monitoring, razvoj civilnog drutva, globalizacija, partnerski odnos izmeu dravnog/javnog, komercijalnog i civilnog sektora u mnogim oblastima ivota itd., modifikovale su razumevanje pojma javno dobro, kako u pogledu znaenja tako i u pogledu odgovora na pitanje ko obezbeuje/stvara javna dobra i ko utvruje status i reime korienja javnih dobara. Mnoga javna dobra nisu plod dravne intervencije niti, pak, pojedinane akcije. Takoe, mnoga javna dobra ne mogu biti omeena kao pojedinani proizvodi/artefakti. Javno dobro se javlja (u gradskom, lokalnom, nacionalnom prostoru) i kao skup/rezultat razliitih aktivnosti koje ga (javno dobro) formiraju u zajednikoj interakciji. Javno dobro moe biti i proizvod prirode, u kojem je iz razliitih razloga prepoznat javni interes (prirodna dobra, resursi i sl.). S druge strane, bez kolektivne akcije, javni problemi kao to su zagaenje, buka, ulini kriminal i sl., ne mogu biti reeni. U literaturi se pored pojma javno dobro (''public good''), raspravlja i o pojmu javna teta/gubitak (''public bad/public ill'') (Providing Global Public Goods, 2003; Kaul, 2003). Javne tete su posledica nedostatka odgovarajueg znanja, propusta u politici ili krenja uspostavljenih propisa i regulacija. Mnoga privatni interesi doprinose javnim tetama (negativne trine eksternalije), naroito u oblasti ivotne sredine. Etimologija termina ''javno'' ('public') ukazuje na znaenje koje se odnosi na zajednike, univerzalno pristupane dimenzije zajednikog ivota graana, kao i na sve one stvari koje imaju opti uticaj na interese svih ljudi (Kuper, 1991: 661-2), odnosno pojedinih grupa stanovnitva koje definiemo kao ciljne grupe (deca i omladina, lica sa posebnim

potrebama i sl.). Kuper navodi i dva grka ekvivalenta iz ranijeg doba: ''koinos'' i ''demosios'' (Kuper, ibid., 662). Oba se odnose na ono to je zajedniko, i na sve ono to je od javnog ili opteg interesa, to se zajedniki koristi i to je opte pristupano. Kuper pokazuje kako su se tokom istorije smenjivale dominacije privatnosti i javnosti i kao dobar primer navodi Vornerovu analizu evolucije ovih pojmova u amerikom gradu Filadelfiji. Od jedinstvene zajednice sa aktivnom sferom javnog u 18 veku, Filadelfija je krajem 19. veka postala grad u kojem je privatnost i tenja ka jaanju privatnosti zadobila dominantnu ulogu. (Kuper, 1991: 666). Zaokupljenost i jaanje ''carstva privatnog'' tokom celog 19. veka i socijalnih trauma koje je tadanji kapitalizam nosio doveo je do suprotstavljanja sfere javnog i sfere privatnog, uz jasan prioritet privatnih, odnosno individualnih interesa. Umnoavanjem funkcija drave, pojam privatnog povezuje se sa poslovnim (biznisom) i tritem, a pojam javnog sa vlau, odnosno intervencijom javnog sektora/drave (Kuper, 1991: 667). Kako primeuje Gidens (Giddens, 2004/2001: 20), ''..trite ne moe da obezbedi javni sektor. Trite ne moe da stvori sigurno susedstvo ili iste ulice i trotoare''. Razvoj kulture i civilizacije donosi nove sadraje pojma javno dobro. Mnogi artefakti koji su rezultat privatnih aktivnosti i privatnih interesa, vremenom zbog svog znaaja i znaenja (kulturnog, estetskog, socijalnog, istorijskog, ambijentalnog i dr.) mogu postati i postaju javno dobro. Slian je proces i sa mnogim prirodnim dobrima, koja odgovarajuim procedurama i formalno bivaju proglaena za javna dobra (zatieni parkovi prirode, nacionalni parkovi, rezervati, pojedinana stabla itd.). Nesumnjiv je uticaj drutvenih vrednosti na formiranje koncepta, sadraja i obima pojma javno dobro. Ulino svetlo, biblioteke, obavezna/javna zdravstvena zatita, nezavisno sudstvo, obavezno obrazovanje, obezbeenje zdravstveno ispravne vode, danas se uzimaju kao javno dobro koje se podrazumeva. U velikom broju evropskih gradova koncept gradskog prostora kao javnog dobra (peake zone, trotoari, javne zelene povrine, prioritet javnog prevoza, ograniavanje korienja privatnih automobila u centralnim gradskim zonama i sl.) zasniva se na vrednostima koje polaze od korpusa osnovnih ljudskih prava, odnosno od prava graanina na kvalitetnu i bezbednu socijalnu i ivotnu sredinu. Nema sumnje da je u savremenim demokratskim dravama (i gradovima) ogromna lista kako artefakata, tako i nematerijalnih vrednosti, koje se razumevaju kao javno dobro, iako takav njihov status nije formalizovan, to je posledica odgovarajuih drutvenih, kulturnih i civilizacijskih vrednosti koje se uspostavljaju i neguju u konkretnoj zajednici. Na primer, bezbednost graana (od kriminala, ulinih bandi, saobraajnih udesa i sl.) je javno dobro par exellence. Meu najviim prioritetima gradova u modernim demokratskim pravno ureenim dravama je bezbednost dece na javnim prostorima (children friendly city). U klasinoj, ekonomskoj definiciji, javna dobra su rezultat dravne intervencije. Budui da privatna ponuda javnog dobra nije verovatna, ponuda javnih dobara se finansira iz javnih prihoda drave, tj, iz prihoda po osnovu oporezivanja graana (Begovi, 1995, str. 148). Meutim, procesi demokratizacije, globalizacije i pluralizacije donose nove interese i nove aktere u domenu javnog dobra i javnog interesa. ''Proizvodnja'' mnogih javnih dobara u savremenom svetu je multiakterska aktivnost, u koju su ukljueni drava i njene slube, civilni sektor, privatni preduzetnici i drugi akteri. Partnerski odnos, kao i javnost i transparentnost donoenja odluka, su glavni naini da se unapredi javno dobro i zatite

(legitimni) interesi pojedinanih aktera u prostoru, koji su kompatibilni i usklaeni sa konceptom javnog dobra (Edwards and Zadek, 2003; Barrett, 2003). Pokuaj da se definie i kontrolie javno dobro, kao i javni interes, od strane samo jednog aktera, na primer, drave, na nain kako je to praktikovano u socijalistikoj dravi ili liberalnom kapitalizmu, oigledno je doiveo neuspeh.1 U izdvajanju drave kao jednog od aktera treba imati na umu da drava nije vrednosno niti ideoloki neutralan konstrukt. U socijalistikoj/komunistikoj dravi, pojam javnog dobra bio je izjednaen sa dravnom akcijom samo je drava mogla biti protagonist javnog dobra i javnog interesa, i samo su objekti u svojini drave mogli imati status javnog dobra, i kao takvi biti zatieni (Petovar, 1998). Takav pristup je umnogome osakatio sadraj javnog dobra i javnog interesa u socijalistikoj dravi, jer su javna dobra redukovana na objekte u vlasnitvu drave i na aktivnosti od interesa za dravu, odnosno njenu politiku nomenklaturu i administrativno-upravni aparat. U savremenim demokratskim, pluralistikim dravama, sa jakim civilnim sektorom i graanstvom, koncept javnog dobra je kategorija koja se podrazumeva, budui da je direktno povezana sa nivoom kvaliteta ivljenja. Bezbrojni su primeri podsticanja aktivnosti kojima se unapreuju i tite javna dobra, ak i po cenu ograniavanja mnogih prava i aktivnosti koja su koliko do jue smatrana neotuivim pravom pojedinaca ili grupa (reimi korienja i odravanja objekata u privatnoj svojini graana, na primer i sl.). U savremenom, politiki i kulturno pluralnom drutvu, graanin i korpus ljudskih prava (graanska i politika, ekonomska, socijalna i kulturna, envajronmentalna i dr.) ine osnovu irenja koncepta javno dobro i njegovo razumevanje kao opteprihvaene i neupitne drutvene vrednosti. irenje korpusa ljudskih prava neposredno utie na redefinisanje obima i sadraja pojma javno dobro, naroito u pogledu dostupnosti javnih dobara (prostorne, socijalne) i prava korienja pod jednakim uslovima, bez diskriminacije i socijalnog iskljuivanja. irenje koncepta javnog dobra u poslednjim decenijama 20. veka dodatno je podstaknuto problemima nastalim ugroavanjem ivotne sredine i pretnjama po kvalitet ivljenja, pa ak i ugroavanja ivota na planeti.

Materijalna i nematerijalna javna dobra

Status javnog dobra i odnos javnog i privatnog u gradskom prostoru posredovan je osobenostima grada kao ljudskog, drutvenog i istorijskog artefakta. Zbog toga pojmovi javno i privatno dobro nemaju samo materijalizovanu dimenziju niti mogu biti svedeni samo na predmete i objekte. Ambijentalne karakteristike gradskih zona, na primer, nisu prost zbir fizikih karakteristika jedne prostorne celine. Svi pojedinani objekti u Knez Mihailovoj ulici, na primer, mogu biti u privatnoj svojini ali je ambijentalna vrednost celog potesa Knez Mihailove ulice javno dobro, iji reim korienja, ukljuiv i reime odravanja i rekonstrukcije privatnih zgrada, se utvruju na osnovu odreene procedure. U pogledu svojinskog statusa, javno dobro moe biti u javnom i/ili u privatnom vlasnitvu (zatiena kulturna dobra, privatne galerije, privatni parkovi itd.), zadrunom i drugom vlasnitvu. Javni interes u dobrima koja su u privatnom vlasnitvu utvruje se putem uspostavljanja statusa javnog dobra i reima njegovog korienja, koji propisuje nadlena
1 Ovde samo usput spominjemo da su u ogromnoj veini zemalja tek akcije meunarodnih organizacija poele da daju prve dobre rezultate u ovim oblastima.

institucija, na osnovu zakonskih propisa. Privatizacija spomenika kulture u Italiji (na primer, galerija Ufii u Firenci, Koloseum u Rimu i mnogi drugi objekti kulturnog naslea najvieg ranga.), pokazuje kako se koncept javnog dobra uspostavlja kao norma jaa od vlasnitva, u smislu slobode raspolaganja ili korienja. Nadleni zavod za spomenike kulture utvruje reim korienja ovih objekata, koji je obavezujui za vlasnike, akcionare i lokalnu upravu. Nacionalna i lokalna uprava imaju pravo da propisuju reime korienja javnih i privatnih dobara, sa ciljem da se zatiti javni interes i javno dobro, s jedne strane, i da se zatite privatna dobra, s druge. Primera radi, u mnogim dravama i njihovim lokalnim zajednicama na snazi su rigorozni propisi o korienju i odravanju stanova i stambenih zgrada, koji ponegde idu dotle da se kod prodaje odnosno izdavanja stana u zakup mora pribaviti saglasnost vlasnika svih ostalih stanova. Slian smisao imaju rigorozni propisi u pogledu odravanja i rekonstrukcije objekata u zatienim gradskim zonama, graevinski, tehniki i urbanistiki standardi i propisi za graenje itd. Pored materijalnih dobara, u prostoru grada postoje i nematerijalna javna dobra, pa se prethodna razmatranja odnose i na takva dobra. Na primer, urbanistika norma je javno dobro kojim se obezbeuju odgovarajui standardi i kvalitet ivljenja. Urbanistikom normom se tite razliiti interesi, kako pojedinani interesi graana, tako i javni interesi grada kao zajednice. Nematerijalne vrednosti koje gradu daju odgovarajui nivo urbanosti i posebnosti, na primer, ambijentalne vrednosti i ambijentalne celine, urbana matrica, memorija grada, gradski simboli, slika grada, siluete grada, itd., takoe su javna dobra jednog grada, koja zahtevaju definisanje statusa i zatitu na isti nain kao i materijalna dobra.

Kriterijumi definisanja javnih dobara

M. Langford razlikuje dva pristupa u razumevanju i korienju koncepta javno dobro u literaturi. Pozitivistiki pristup je usredsreen na identifikovanje i podravanje javnih dobara koja su u globalnom samointeresu, odnosno u interesu svih drava, ili na nacionalnom i lokalnom nivou u interesu svih ili veine interesnih grupa. Pozitivistiki koncept je primarno usredsreen na striktno definisanje globalnog u globalnim javnim dobrima, odnosno opteg u nacionalnim i lokalnim javnim dobrima. Drugim reima, svako je potencijalni dobitnik/korisnik (benefits) tog dobra. Konstruktivistiki pristup zastupa da je javno dobro predmet socijalnog pregovaranja/borbe (contestation) i da je neophodan usklaen i ujednaen pristup u definisanju i distribuciji javnih dobara (Langford, 170-171). Kako primeuje Langford, jedan od sutinskih doprinosa I. Kaul raspravi o javnom dobru je prevazilaenje Samjuelsonove teze da su proizvedena javna dobra (human-made) nuna za maksimizovanje koristi (isto). Kaul i Mendoza naglaavaju da su aktualna dostupnost i distribucija javnih dobara predmet drutvenog pregovaranja i saglasnosti. Da li e umska povrina biti definisana kao javno dobro je rezultat borbe, pregovora i dogovora izmeu razliitih interesnih grupa u drutvenoj zajednici. Meutim, drave i lokalne zajednice su na razliite naine povezane i sa globalnim promenama i definisanjem globalnih javnih dobara. Naroito zbog toga to se sve vie i na globalnom nivou nazire veza izmeu, na primer, stanja/kvaliteta ivotne sredine i potovanja ljudskih prava. Klimatske promene koje se danas dogaaju znatno

vie pogaaju siromane zajednice. Istovremeno, i odreene inicijative usmerene na kontrolu klimatskih promena, kao to su proizvodnja biogoriva, zatita uma putem iseljavanja stanovnitva ili privatizacija poljoprivrednog zemljita u zajednikoj svojini seoskih zajednica, ugroavaju siromane seoske zajednice. Odgard i Yirgen (u Andersen and Lindsnaes) istrauju povezanost statusa (poljoprivrednog) zemljita i prava na rad u kontekstu definisanja statusa globalnog javnog dobra, koje se operacionalizuje na regionalnom nivou. Kao primer se komentariu posledice privatizacije zemljita u Africi (tradicionalno zajedniko zemljite seoskih zajednica), u kojima je pravi gubitnik ovog javnog dobra siromano stanovnitvo, farmeri i ene. Zajedniko zemljite je bilo primer tzv. nepotpunog (impure, neistog) javnog dobra (zbog ogranienosti pristupa). Meutim, Svetska banka i Meunarodni monetarni fond, kao i njihovi donori su podravali privatizaciju i liberalizaciju zemljita. Poruka ovih komentara je da treba pomno istraivati da li i u kom obimu uspostavljanje odreenih zahteva u pogledu kontrole klimtskih promena moe da pogora ivotne situacije, ukljuiv i odreena prava, siromanih grupa i domicilnog stanaovnitva. Ovi primeri su navedeni da bi se pokazala sloenost u utvrivanju krtierijuma na osnovu kojih se definiu javna dobra, kao i interesa i uticaja/moi razliitih interesnih grupa. Desai smatra da se ovaj proces artikulie kroz reprezentativnu demokratiju, ali da je u tome nuno imati u vidu preferencije malih grupa i manjina (Desai, 2003). Komentarisaemo neka merila i faktore za koje smatramo da su relevantni u izboru i uspostavljanju kriterijuma za definisanje javnih dobara. U tome, polazimo od stanovita da postoji veza izmeu javnog interesa i javnog dobra, odnosno da se javno dobro uslovno me odrediti kao operacionalizovan javni interes. Ovako uspostavljena veza izmeu javnog interesa i javnog dobra, dakako, nije dovoljna da bi se dolo do kriterijuma za definisanje javnih dobara (ire o problemima definisanja javnog interesa i javnog dobra videti u Vujoevi i Petovar, 2006; Sociologija, Sociologija i prostor ). Merila u izboru kriterijuma za definisanje javnih dobara mogu biti: (1) Istorijske i kulturne vrednosti artefakta. Ovaj kriterijum se najee koristi u utvrivanju statusa artefakata kao javnog dobra. U osnovi ovog kriterijuma stoji (globalni, nacionalni, lokalni) interes da se odreeni artefakt zatiti i uini dostupnim javnosti. Na primer, dobra na UNESKO-voj listi zatiene prirodne i kulturne batine. Reim korienja, odravanja i kontrole potovanja uslova zatite su jasno definisani, a krenje tih uslova moe za posledicu da ima ukidanje statusa javnog dobra (primeri sa reakcijom UNESKO-a na planove da se grade brane u kanjonu Tare, ili najnovije upozorenje UNESKO-a o moguem ukidanju statusa zatienog kulturnog dobra grada Sent Petersburga zbog planova da se u njegovom zatienom prodruju izgradi najvia zgrada u Evropi. Veina drava ima utvrene liste zatienih kulturnih i prirodnih dobara sa statusom javnog dobra. (2) Prirodne vrednosti i kvalitet ivotne sredine (zatita bodiverziteta, kontrola klimatskih uslova, zatita i unapreenje umskih povrina....). I ovde je bazini interes da se ostvari zatita i unapreenje prirodnih vrednosti i kvaliteta ivotne

sredine, koja se moe ostvariti davanjem statusa javnog dobra. Ouvanje i zatita prirode su osnov za proglaavanje mnogih povrina za javno dobro. Na primer, preporuke Evropske unije da drave pojedinano nastoje da u reim zatite stave odreeni procenat svoje teritorije (izmeu 15 i 20 procenata teritorije). Na teritoriji Stokholma je pre nekoliko godina proglaen Nacionalni park, na zemljitu koje je delom u svojini grada Stokholma, delom u svojini kraljevske porodice, a delom u privatnoj svojini (oko 3% teritorije Nacionalnog parka). U Nacionalnom parku se, izmeu ostalih, nalazi i nekoliko objekata dravnog Univerziteta. Reim korienja prostora je utvren za sve korisnike, ukljuiv i vlasnike objekata i zemljita. (3) Dobra i usluge kojima se obezbeuje funkcionisanje naselja i graene sredine. To su dobra koja se u standardnoj ekonomskoj definiciji odreuju kao (lokalna) javna dobra, tj. dobra iji se efekti oseaju na odreenom (manjem) podruju (Begovi, 1995, str.147)2. Drutveni i ekonomski razvoj neprekidno uveavaju spektar objekata, usluga i artefakata koji se obuhvaeni ovim kriterijumom. (4) Postignua koja su rezultat drutvenog razvoja i drutvenih vrednosti koje se smatraju civilizacijskim tekovinama. Ova postignua i vrednosti moemo blie opisati kao nematerijalna javna dobra i odnose se na razliite propise, zakone, norme, vrednosna opredeljenja (zdravstvena dobrobit graana, bezbedno i kvalitetno odrastanje dece). Zdravstvena dobrobit graana je drutvena vrednost koja se operacionalizuje putem uspostavljanja zdravstvene zatite kao javnog dobra. Istovremeno, unapreenjem zdravstvene dobrobiti graana ostvaruju se druge drutvene vrednosti i opte prihvaeni ciljevi, kao to su pravinost, jednakost ansi, socijalno odgovorna drava i sl. Bezbednost dece i njihovo kvalitetno odrastanje je takoe jedna od drutvenih vrednosti koja se uspostavlja kao civilizacijska tekovina i kao javni interes najvieg prioriteta. (5) Artefakti, aktivnosti, usluge i sl. kojima se obezbeuje ostvarivanje ljudskih prava. Jedna od odlika ljudskih prava je njihova univerzalnost. Ljudska prava drava je obavezna da garantuje svim graanima jedne dravne zajednice, odnosno pripadnicima ciljne grupe na koje se odnose odreene kategorije ljudskih prava. Aktivnosti i artefakti koji su namenjeni ostvarivanju ljudskih prava jesu javna dobra jedne zajednice. Ovde emo navesti dva primera. Jedan je obrazovanje kao javno dobro. Obrazovanje se svrstava meu bazina socijalna odnosno kulturna prava. Ekonomska, socijalna i kulturna prava se odnose na zadovoljavanje potreba bitnih za ljudsku egzistenciju i za postizanje ivotnih uslova koji e ljudima omoguiti uivanje graanskih i politikih prava. Samo obrazovan ovek moe koristiti mnoga ljudska prava i biti u poziciji da obezbedi pristojnu egzistenciju za sebe i svoju porodicu. Socijalna i kulturna prava zasnivaju se na naelina jednakosti i solidarnosti , kao i na naelima pribliavanja i ujednaavanja ansi u individualnom razvoju i socijalnom napredovanju. U tom kontekstu, uspostavljanje kvalitetnog obrazovanja dostupnog za sve graane je
2

Kako navodi Begovi, u lokalna javna dobra spadaju objekti tzv. kolektivne komunalne potronje javne povrine (putevi, ulice, trotoari, staze itd.), javno zelenilo, javne rekreativne povrine, javna rasveta, saobraajni znaci i signalizacija, komunalna infrastruktura, rene i morske obale i dr., kao i razliite vrste javnih usluga kojima se obezbeuje funkcionisanje naselja (Begovi, isto, str.263-4).

10

javno dobro najvieg ranga. Dakle nisu samo obrazovne ustanove i objekti u kojima se organizuju obazovne aktivnosti javna dobra, nego je i sam sistem obrazovanja javno dobro, a njegova uspenost se meri indikatorima dostupnosti za lanove zajednice (ciljne grupe). Drugi primer je stanovanje. Koncept pristupanog i kalitetnog stanovanja i razliiti vidovi podrke javnog sektora podizanju kvaliteta stanovanja i njegove dostupnosti za graane sa slabijim ekonomskim mogunostima predstavlja takoe vrstu javnog dobra jedne drutvene zajednice. U takvom konceptualom okviru, na primer, sistem javnog/public/social stanovanja u Beu nije samo politika stanovanja, nego javno dobro te drutvene zajednice.

Klasifikacije javnih dobara

Klasifikacija prema optosti: 1. Globalna javna dobra - javna dobra koja imaju gotovo univerzalni znaaj za veliki broj zemalja (pokrivajui vie od jedne grupe zemalja ili regiona), ljudi (utiui na veliki broj a u nekim sluajevima i na sve drutvene grupe), i generacija (sadanjih i buduih). Ukratko, to su dobra koja se definiu na globalnom, svetskom nivou3. Prirodno stvoreni fenomeni (vazduh, voda ....), kao i artefakti nastali ljudskom aktivnou (envajronmentalna odrivost, svetski mir, potovanje ljudskih prava, zatiena kulturna i priodna batina). 2. Regionalna javna dobra javna dobra koja se definiu na nivou regionalnih organizacija i imaju regionalnu dimenziju. Na primer, reka Dunav i reim korienja voda i priobalja Dunava. 3. Nacionalna javna dobra - Na nacionalnom nivou drave podstiu ili organizuju aktivnosti kojima se unapreuju odreene vrednosti (istorijsko i kulturno naslee, prirodne vrednosti i resursi, kvalitet ivljenja...) i produkcija javnih dobara, na jednoj strani, i minimizuje javna teta (kriminal, loi uslovi stanovanja, siromatvo, nepismenost i neobrazovanost, epidemije i loe zdravstveno stanje stanovnitva itd...) na drugoj strani. 4. Lokalna javna dobra. U lokalna javna dobra,izmeu ostalog, spadaju objekti koji se u domaoj urbanistikoj praksi nazivaju objektima kolektivne potronje. To su javne povrine (putevi, ulice, trotoari, peake zone, etalita), javne zelene povrine (parkovi, drvoredi, ume), javne rekreativne povrine, komunalna
3

Da li postoji lista globalnih javnih dobara o kojima postoji saglasnost? Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija sa deset globalnih javnih dobara na koje se fokusira meunarodna zajednica: (1) Osnovno dostojanstvo svakog oveka, ukljuujui dostupnost osnovnom obrazovanju i zdravstvenoj zatiti; (2) Potovanje nacionalnog suvereniteta; (3) Javno zdravlje ukljuujui kontrolu zaraznih bolesti; (4) Globalna sigurnost, odnosno zatita od kriminala i nasilja; (5) Svetski mir; (6) Harmonizovan prekogranini komunikacioni i transportni sistem; (7) Harmonizacija institucionalne infrastrukture radi poboljanja trine efikasnosti, univerzalnih ljudskih prava, transparentne i odgovorne javne uprave, harmonizacija tehnikih standarda; (8) Upravljanje znanjem ukljuujui zatitu intelektualne svojine; (9) Zatita globalnih prirodnih dobara i njihova odriva upotreba; (10) Stvaranje meunarodne arene za multilateralne pregovore izmeu drava kao i izmeu nedravnih aktera. Primeri: UNESCO-ova lista kulturne batine....

11

infrastruktura (vodovodna mrea, kanalizaciona mrea, aatmosferska kanalaizacija), morska i rene obale i priobalje itd. Urbanistiko planiranje stvara uslove za ponudu javnih dobara u naseljima tako to definie zone (putem namene povrina) za lokaciju javnog dobra. Urbanistiko planiranje stvara preduslove za ponudu javnog dobra, a drugi oblici dravne intervencije obezbeuju realizaciju javnog dobra (direktna investicija ili davanje koncesionog prava). Klasifikacija u odnosu na klasinu definiciju (potpuna i nepotpuna javna dobra) Potpuna dobra (Pure goods) koja zadovoljavaju oba uslova definicije: (1) ne javlja se rivalitet u potronji/korienju korienje jedne jednice javnog dobra ne spreava sve ostale korisnike da koriste tu istu jedinicu javnog dobra, i (2) Gotovo je nemogue iskljuiti potroae iz uivanja javnih dobara. Nepotpuna (Impure goods) javna dobra kod kojih nije ispunjen drugi uslov mogunost iskljuenja odnosno ograniavanja korienja javnog dobra. To su javna dobra kod kojih postoji mogunost naplate korienja/usluge, ili su pak ograniena za korienje odreenih ciljnih grupa. Atribut javnog zadravaju zato to dostupna za sve korisnike pod definisanim uslovima korienja. Na primer, naplata mostarine ili putarine po propisanim odredbama. Postoje razliite podgrupe neistih javnih dobara: 1. Kvazi javna dobra (obrazovanje, zdravstvo...) 2. Kolektivna javna dobra (udruena grupa koja ima zajednike interese iz korienja odreenih dobara, teorija kooperativnog interesa...). 3. Merit/demerit goods (dobra koja su dostupna pojedinim drutvenim grupama na osnovu njihove osobene situacije - pomo starima i siromanima, izgradnja socijalnih stanova, izgradnja i finansiranje rehabilitacionih i zdravstvenih centara za stare, bolnice za mentalno obolele.... 4. Komunalna dobra (gas, snabdevanje vodom, kablovska televizija, putevi ...) 5. Prirodni resursi i njihovo korienje (koncesija, po osnovu mesta stanovanja i teritorijalne pripadnosti) 6. Nepotpuna privatna dobra. Klasifikacija prema prirodi javnih dobara (materijalna i nematerijalna javna dobra) Pored materijalnih javnih dobara, postoje i nematerijalna javna dobra: urbanistike norme i standardi, tehnike norme i propisi, tradicija, norme ponaanja. U gradskom prostoru, na primer, tu spadaju i odreene vrednosti koje takoe moemo da definiemo kao javno dobro, koje gradu daju odgovarajui nivo urbanosti i osobenosti: ambijentalne vrednosti, ambijentalne celine, memorija grada, krajolik, gradski simboli, slike grada, tradicionalna, graditeljska, simbolika, istorijska, kulturoloka obeleja i odlike pojedinih gradskih krajeva, idr. Klasifikacija prema svojinskom statusu javnog dobra. Javno dobro moe biti u javnom (optinsko, dravno), zadrunom, privatnom vlasnitvu i meovitom vlasnitvu. Ne mali broj dobara u privatnom vlasnitvu je u statusu javnog dobra (zatiene zgrade kao kulturna dobra ili delovi ambijentalnih celina, privatne galerije, privatni parkovi...). Javni interes se utvruje putem uspostavljanja reima korienja, koji propisuje nadlena

12

institucija (zakonski propisi i sl.). Regulisanje statusa javnog dobra putem definisanja reima korienja jeste nain da se obezbedi zatita dobra i javni interes sadran u javnom dobru. Javna uprava ima pravo da propisuje reime korienja javnih i privatnih dobara, u cilju zatite javnog interesa i javnog dobra na jednoj strani, kao i zatite privatnih dobara na drugoj strani (primer: rigorozni propisi o korienju i odravanju stanova i stambenih zgrada, koji u pojedinim dravama/lokalnim zajednicama idu do toga da se kod prodaje odnosno izdavanja stana u zakup mora pribaviti saglasnost vlasnika svih ostalih stanova u zgradi). U nekadanjim socijalistikim zemljama javna dobra su mogla biti samo artefakti u dravnoj svojini. Klasifikacija prema prioritetima. je povezana sa kriterijumom razvojnih prioriteta. Kako smo napomenuli, kod ovog kriterijuma se najvidljivije pokazuje povezanost javnog interesa i javnog dobra. Zdravstvena dobrobit graana, bezbednost i zatita dece, smanjenje siromatva su u svakoj zajednici nesumnjivo uvek naznaeni kao prioritetan javni interes. Ostvarivanje ovih javnih interesa podrazumeva politike koje obezneuju visoko nivo javnog dobra u ovim sektorima. (elite li dravi da date snage, pribliite krajnje take to vie moete; ne trpite ni bogatae ni uboge siromahe. Ova dva stanja, prirodno nerazdvojna, podjednako su kobna za opte dobro; iz jednog proistiu uzronici tiranije, a iz drugog sami tirani; oni su ti koji uvek trguju slobodom zajednice: jedan je kupuje, drugi je prodaje, Drutveni ugovor, (str. 39).

Akteri stvaranja i odravanja javnog dobra

Iskustva privatizacije nekih slubi u SAD (javni prevoz): kada se dodaju trokovi odgovarajue zatite javnog interesa, privatni sektor nije tako efikasan. Primer sa privatizacijom school bas slubi u nekim SAD gradovima. Takve slube su stvarane godinama, vozai su bili kvalifikovana lica sa dugogodinjim staom, koji su znali rute, poznavali uenike idr. Privatizacija je razorila te slube, a nove nisu uspele da obezbede kvalitetnu uslugu.

Bibliografija
Andersen, E.A. and B. Lindsnaes (eds.)(2007), Toward New Global Strategies: Public Goods and Human Rights. Brill, Leiden Langford, M. (2009), Keeping Up with the Fashion: Human Rights and Global Public Goods. International Journal on Minority and Group Rightsd, 16 (2009), 165-179. (www.brill.nl/ijgr) Rao, J. (....) Equity in Global Public Goods Framework, in Kaul et al., Global Public Goods: International Assistance, spra note 2., p.68 Ruso, .. (1759/1761; 1949), Drutveni ugovor. Beograd: Prosveta

13

Zanetti, V. (2005), Egalitarian Global Distributive Justice od Minimal Standards? Pogges Position, in A.Follesdal and T. Pogge, Real World Justice. Berlin: Springer, p.199. Porter, B. (2005), The Crisis of ESC Rights and Strategies for Addresing It, in: J. Squires, M. Langford and B.Thiele (eds.), Road to Remedy: Current Issuses in Litigation of Economic, Social and Cultural Rights. Sydney: Australian Human Rights Centre and University of NSW Press. P. 48 Bilchitz, D., (2007), Poverty and Fundamental Rights: The Justification and Enforcement of Socio-economic Rights. Oxford University Press.
Barrett, S. (2003), ''Creating Incentives for Cooperation''. In: Providing Global Public Goods. Managing Globalization (2003). Ed. by: I. Kaul, P. Conceicao, K. Le Goulven, R. Mendoza. The United Nations Development Programme. Oxford: Oxford University Press (308-328) Begovi, B (1995), Ekonomika urbanistikog planiranja. Beograd: CesMecon Convention on Access to Information, Public Participation in Secision-Making and Access to Justice in Environmental Matters. UN ECE. Fourth Ministerial Conference ''Environment for Europe'', Arrhus, Denmark, 23-25 June 1998 Dahl, R.A. (1989), Democracy and Its Critics, Yale University Press, New Haven and London Desai, M. (2003), ''Public Goods: A Historical Perspective''. In: Providing Global Public Goods. Managing Globalization (2003). Ed. by: I. Kaul, P. Conceicao, K. Le Goulven, R. Mendoza. The United Nations Development Programme. Oxford: Oxford University Press (63-77) Dimitrijevi, V. i M. Paunovi (1997), Ljudska prava. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava. Edwards, M. And S. Zadek (2003), ''Governing the provision of Global Public Goods: The Tole and Legitimacy of Nonstate Actors''. In: Providing Global Public Goods. Managing Globalization (2003). Ed. by: I. Kaul, P. Conceicao, K. Le Goulven, R. Mendoza. The United Nations Development Programme. Oxford: Oxford University Press (200-224) Gams, A. (1990), Drutvena norma. Pojava, nastanak i znaaj. Beograd: Savremena administracija Giddens, A. (2004/2001), The Third Way and its Critics. Oxford: Polity Press Evropska socijalna povelja/ European Social Charter (Revised) (1996). Savet Evrope Habermas, J. (1982), Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu. Zagreb: Naprijed Held,V. (1970), Public Interests and Individual Interests. New York: Basic Books Kaul, I. (2003), Introductory statement on The UNDP Forum on Global Public Goods for the Millenium Development Goals Kaul, I. (2001), ''Global Public Goods: What Role for the Civil Society?''. Nonprofit and Voluntary Sector Quarterly, vol. 30, no.3, September 2001. Sage Publications (588-602)

Kuper, T. (1995), ''Javne obeveze javnog administratora: Kontinuum javno-privatno u demokratskom drutvu''. U: M. Damjanovi i S. orevi, Izazovi modernoj upravi i modernom upravljanju. Hrestomatija. Beograd: TIMIT, Beograd (str. 661-688) Petovar, K. i M. Vujoevi (2008), ''Koncept javnog dobra i javnog interesa u urbanistikom i prostornom planiranju''. Sociologija i prostor, 179 (1) 2008, god. 46., Zagreb. Petovar, K. (2005), ''Urbanizacija bez urbanosti bilanca rasta gradova u Srbiji''. Sociologija sela. Godina 43, Zagreb srpanj-rujan 2005,br. 169 (3) (str. 725-750)
Petovar, K. (2004), ''Graanska inicijativa i koncept javnog dobra u planiranju i korienju prostora''. II nauno-struni skup Lokalna samouprava u planiranju i ureenju naselja. Zlatibor, 13-15 maj 2004. godine

14

Petovar, K. (1998), Usklaivanje javnih i pojedinanih interesa u Generalnom urbanistikom planu Beograda. U: Socioekonomski i ekoloko-prostorni aspekti u generalnom urbanistikom planiranju (ur. M. Vujoevi). Beograd: Urbanistiki zavod (29-29) Pihler, S. (1999): ''Pretpostavke uspostavljanja pravne drave i vladavine prava. U: Graanin u pravnom sistemu Jugoslavije. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava. Providing Global Public Goods. Managing Globalization (2003). Ed. by: I. Kaul, P. Conceicao, K. Le Goulven, R. Mendoza. The United Nations Development Programme. Oxford: Oxford University Press Pusi, E. (1989), Drutvena regulacija. Zagreb: Globus, Zagreb Samuelson, P.A. (1954), ''The Pure Theory of Public Expenditure''. Review of Economics and Statistics 36: 387-89. Sennet, R. (1974), The Fall of Public Man: On the Psychology of Capitalism. New York: Vintage Books

Vujoevi, M. i K. Petovar (2006) Javni interes i strategije aktera u urbanistikom i prostornom planiranju. Sociologija, Vol.XLVIII, No.4, Beograd, Oktobar-Decembar 2006, str. 357-382).
Vujoevi, M. (2004), ''Otvorena pitanja rekonstituisanja javnih interesa u Srbiji: narueni legitimizacioni osnov i obnova proaktivnog planiranja''. U: Komunikacije 2004., Javno dobro, CEP, Beograd, novembra 2004. Vujoevi, M. (2003), Planiranje u postsocijalistikoj politikoj i ekonomskoj tranziciji, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd Warner, S.B. (1968), The Private City. Philadelphia: University of Pennsylvania Press

Pitanja: Na koji nain vrednujemo javno dobro? Ko su drutveni akteri koji stvaraju i odravaju javna dobra? Proizvodnja mnogih javnih dobara u savremenom svetu je multiakterska aktivnost, u koju su ukljueni drava i njene slube, civilni sektor, privatni preduzetnici, trite....Partnerski odnos i tranparentnost kao naini da se unapredi javno dobro i zatite legitimni interesi graana u odnosu na nelegitimne. Ko su drutveni akteri koji ugroavaju ili zlouptrebljavaju javna dobra? Kakav je odnos izmeu interesa i odnosa prema javnom dobru? Ko i kako promovie, zastupa i podrava ostvarivanje interesa koji ugroavaju javno dobro?

15