METODI PROCENE VREDNOSTI PREDUZEA

(Ekonomika tranzicije)

ta prodajemo kada prodajemo preduzee ?

Da li se prodaje imovina ili Kapital ili Neto drugo ? Zato neko kupuje tj. prodaje preduzee ili akcije ?

Kada prodajemo preduzee prodajemo prihode od preduzea tj. posao Preduzee, kapital, imovina samo su u funkciji stvaranja prihoda tj. voenja posla

Kako formiramo cenu preduzea ?

Ako postoji promet kapitala postoji i trite kapitala koje formira cene akcija Ako nema prometa nema ni trine cene Zato se vri procena vrednosti preduzea na poetku privatizacije ta procenjujemo ? Velika familija metoda koja polazi od novanih tokova (cash-flow)

Platna sposobnost
Pripada cash flow analizi Jednostavan metod Posmatramo performanse preduzea u buduem periodu posredstvom prosenih novanih tokova po godinama Osnovna ideja: odrediti prosene iznose raspoloivih novanih sredstava (RNS)... ... pomou kojih preduzee moe da servisira dug (glavnica + kamate) Dug potie od kredita koji kupac uzima radi kupovine preduzea

Platna sposobnost
sadraj
Polazna pretpostavka: kombinacija zajmova radi kupovine Pitanje: koju cenu kupac moe da plati? Pretpostavljamo dati period (npr. 8-10 god.) Istraujemo novane prilive i umanjujemo za neophodne izdatke (u proseku) Prilivi: profiti (PF), amortizacija (AM), kamate (KAM) Izdaci: porezi (POR), kapitalna ulaganja (INV)

Platna sposobnost
model PF POR + AM + KAM = RNS1
RNS Raspoloiva novana sredstva

RNS1 REZ = RNS1 (1-x) = RNS

uz uslov: 0.2 < x < 0.5 Ako kupac finansira 80% kupovine kreditom (10 god)

CENA = 10 RNS / 0.8

Platna sposobnost
problemi

Obim zajma (RNS nije garancija ve imovina da li je dovoljno velika) Nepouzdanost metoda (proseci, ipak korisno i za kupca i za prodavca koliko kupac moe da plati) Na poetku privatizacije korisna informacija zbog jednostavnosti Preporuka: primeniti jo neki metod

Diskontovani novani tok

iroko rasprostranjen model Kupac ne ostaje nuno trajni vlasnik ( npr.

kupuje radi restrukturisanja i dalje prodaje po vioj ceni)

Ideja koliki novani priliv za dato vreme Zbog vremenske distance diskontovanje tj. Svoenje na sadanju vrednost Podsetnik: kasniji prihod vredi manje od sadanjeg (mogunost investiranja i zarade tokom
vremena)

Diskontovani novani tok

elementi Diskontna stopa (D) D = 1 / (1 + i) i = kamatna stopa Sadanja vrednost priliva u vremenu t (SVPt) SVPt = Dt Pt

Ukupna (kapitalizovana) sadanja vrednost (C)

C = P0+DP1+D2P2+D3P3 +...+DnPn

Diskontovani novani tok

1. 2. 3. 4.

5. 6.

postupak Za svaku godinu perioda utvruje se RNS1 Svako RNS1t se diskontuje tako to se, prvo... ...oduzimaju sredstva za servisiranje duga (SD) Dobijamo sredstva koja ostaju (REZ), gde je x neto vee (0.3<x<0.5) zbog veeg rizika Dobijeni iznosi se diskontuju i sabiraju Zbiru se dodaje diskontovana vrednost aktive (IMV) i oduzmu preostale obaveze (OBAV)

PROCENJENA CENA PREDUZEA (3 god) = = (RNS1 SD)0 + D(RNS1 SD)1 + D2(RNS1 SD)2 + D3(RNS1 SD)3 + D3IMV3 OBAV

Diskontovani novani tok

problemi Mogu se razlikovati pozicije kupca i prodavca Kupac vidi mogua poboljanja (uzima u obzir njihove efekte kada odluuje o ceni) Prodavac vidi postojee stanje i okruenje Ako se kupuje radi restrukturisanja procena IMV po trinim cenama Ako je rizik veliki procena IMV po likvidacionoj vrednosti Ekspertski posao (tim eksperata) Pogodan za tranziciju (rizinost, kreditiranje kupovine, restrukturisanje i nova prodaja...)

Ekonomska vrednost imovine

Dosadanji metodi valorizuju buduu zaradu ta ako je taj prihod neizvestan ili opadajui ? U tom sluaju vri se prodaja imovine (K) Ako se ostvari neka dobit od imovine nije efekat postojeeg stanja preduzea Zato procenjujemo realnu vrednost imovine Metodologija zavisi od naina prodaje:
a) Imovina u celini (preduzee) ili b) Kao fiziki predmeti (komad po komad)

Ekonomska vrednost imovine

postupak 1. Utvrditi nain prodaje 2. Ako sluaj (b):
Likvidaciona vrednost elemenata imovine (elementi: zgrade, maine, prava, sirovine itd) Likvidacija = brza prodaja = niske cene

3. Ako sluaj (a):

Trina vrednost imovine (ukupne) Najverovatnija (ne najpovoljnija) cena

4. Bez obzira na metod oduzimamo obaveze 5. Mogunost prodaje i cele imovine preduzea prema likvidacionoj vrednosti (po pravilu minimalna)

Neto vrednost imovine

knjigovodstvena Ne tretiramo kao poseban metod Knjigovodstvena vrednost IMV knjigovodstvena vrednost OBAV = NV IMV Dodatna informacija u pregovorima uz primenu metoda EV IMV
Korist za kupca ako KNJV<EV, a za prodavca ako je re o zavisnom preduzeu da bi povukao ulog po KNJV

Neprimenjivo kod velike razlike KNJV i EV Primeri:

(a) KNJV>EV: nova oprema loa investicija; (b) EV raste tokom vremena: zemljite; (c) KNJV blizu EV: novi posao neizvestan ishod itd.

Kapitalizacija dohotka
Blizak DNT ali se ispituje samo dohodak (profit) a ne sve NT samo tok profita Investitor koliko donosi investicija u kupovinu firme u odnosu na alternative (poreenje) Pretpostavka 1: razvijeno trite kapitala (izbor INV) Pretpostavka 2: postojanje goodwill-a Goodwill: deo vrednosti preduzea preko vrednosti raznih oblika imovine Posledica prihoda veih od uobiajenih na osnovu poverenja kupaca i reputacije

Kapitalizacija dohotka
postupak

Procena kapitalizovanog profita na bazi iskustva proseni neto-profiti (NPF) NPF = PF POR Kapitalizacija pomou stopom povraaja (1/); = uobiajena (prosena) stopa profita CENA: (NPF * 1/) - OBAV

Viak prihoda ekstra profit

Pretpostavka: postojanje goodwill-a Preporuka: za visoko profitabilna preduzea Ideja: odrediti viak prihoda/profita preko:
a) Iznosa kamate na kredit za kupovinu b) Uobiajenog (prosenog) profita

Viak prihoda ekstra profit

postupak (a)
Varijanta (a) 1. Odrediti vrednost fiksnog kapitala i dodati 2. Potreban obrtni kapital za dalje poslovanje 3. Primeniti kamatnu stopu i (koju zahteva kredit) 4. Dobijeni iznos = troak finansiranja kupovine (TF) 5. Od oekivanog profita (PF) oduzeti TF 6. Rezultat = viak prihoda (V) 7. Kapitalizacija V odgovarajuom stopom - sadanja vrednost vika (SVV) ili (i) (FK + OK) * i = TF (ii) PF TF = V (iii) V * 1/ = SVV CENA (a) FK + OK + SVV - OBAV

Viak prihoda ekstra profit

postupak (b)
Varijanta (b) 1. Trina vrednost FK mnoi se uobiajenom (prosenom) stopom o za datu delatnost 2. Od izraunatog PF, na bazi iskustva, oduzimamo dobijeni iznos prosenog profita PFo 3. Dobijamo ekstra profit EP 4. Izraunavamo sadanju vrednost EP (SVEP) tj. kapitalizujemo EP ili

(i) FK * o = PFo (ii) PF PFo = EP (iii) EP * 1/ = SVEP

CENA (b)
FK + SVEP

RETKO U TRANZICIJI NEMA NI GOODWILL-a NI EP

Jo neki pristupi proceni

INTERNI SERVIS: kapitalizacija vika prihoda (razlika naeg proseka i oekivanog proseka) na opredmeenu imovinu korisno za poreske rasprave GARANCIJA KREDITA: imovina/kapital firme kao garancija kredita za kupovinu; ako mala IMV, cena pada i izjednaava se sa odobrenim kreditom TROKOVI ZAMENE: koliko kota pokretanje slinog posla (obnavljanje imovine)

MULTIPLIKATOR PRIHODA (profita): metod poreenja sa slinim preduzeem izrazito neprecizan i ne preporuljiv; umnoavanje nije zamena za kapitalizaciju

Procena i cena
Metodi procene = predlog cene Stvarna cena zavisi od raznih faktora:
Proces pregovaranja Nain plaanja (novac ili vrednosni papiri) Vrsta vrednosnih papira (pouzdanost, perspektiva, kod akcija i prioritetne/obine itd.) ta se kupuje (kontrolni paket ili manji udeo) Da li dodatna plaanja i/ili obaveze u ugovoru Stanje na tritu, privredi i okruenju Konkurentska sposobnost firme i finansijska struktura Da li su potrebna velika dodatna ulaganja itd.