UVOD

Dioda je elektronska komponenta koja dozvoljava protok elektri ne struje u jednom smeru bez otpora (ili uz veoma mali otpor) dok u suprotnom smeru predstavlja beskona an (ili bar veoma veliki) otpor. Zato se za diodu ka e da postoji provodni i neprovodni smer. Mo e se smatrati da za proticanje struje u provodnom smeru dioda ima otpornost koliko i ica provodnika (nula), a za neprovodni smer se mo e posmatrati kao prekid provodnika (beskona no). Diode se proizvode, uglavnom, od poluprovodni kih materijala kao to su silicijum ili germanijum. Me utim, jo uvek postoje i diode sa termojonskom emisijom, nekada popularne elektronske cevi.

Svetle a dioda (LED) svetli odnosno emituje fotone kada elektroni prolaze kroz spoj, tj kada se stavi pod napon. Ve ina dioda emituje zra enje, ali ono ne napu ta poluprovodnik i nalazi se u frekventnom opsegu infracrvenog zra enja. Me utim, izborom odgovaraju eg materijala i geometrije svetlost postaje vidljiva. Izbor poluprovodni kog materijala dioda odre uje boju svetlosti. Razli iti materijali ili neuobi ajeni poluprovodnici se koriste u tu svrhu, i imaju razli it napon potencijalne barijere. Crvenoj boji odgovara napon od 1.2 V, a napon od 2.4 odgovara ljubi astoj. Danas postoje diode i za ultraljubi astu svetlost. Prve svetle e diode su bile crvene i ute, a druge su nastale kasnije. Sve svetle e diode su jednobojne; bele diode su u stvari kombinacija tri diode razli itih boja ili plava oblo ena utom. to je ni a frekvencija diode ve a je efikasnost pa je za efekat jednake ja ine svetla raznih dioda potrebno pove avati ja inu struje kod dioda vi ih frekvencija. Ovo se jo vi e komplikuje injenicom da je ljudsko oko najosetljivije na svetlost koja je negde izme u plave i zelene.

PRIMENA LED DIODA

Led Rasveta Sama ekonomska situacija i sve ve i nedostatak energije, navodi nas da sve vi e razmi ljamo o u tedama koje mo emo ostvariti u na im domovima. Svi su izgledi da e svetle a dioda (ili LED, Light Emitting Diode) postati izvor svetla budu nosti. Ono to je LED rasvetu u inilo izuzetno privla nom ,to su svakako njene karakteristike koje joj daju primat u sveri rasvete objekata. Pre svega visoka efikasnost u pretvaranju elektri ne energije u svetlosnu Znatno manje zagrevanje (radna temparatura ispod 50 c),sto joj omogu ava monta u u svim materijalima Veoma dug radni vek led sijalica i do 50000 sati Otpornost na udarce i vibracije Nesmetana esta uklju enja i isklju enja Veoma brz odziv prilikom paljenja, tj. momentalno sija punom snagom Led svetlosni izvori su malih dimezija i zbog toga su prilagodljive za monta u Zaliveni modeli (IP67)mogu bezbedno da rade u vodi jer rade na 12V i maloj miliampera i Ekolo ki su potpuno prihvatljive jer ne sadr e ni jedan toksi an materijal Tako e ne sadr e u svom opsegu infracrveni spektar i ultraljubi asti spektar

Ekvivalentna potro nja LED sijalica u odnosu na klasi nu rasvetu -3W---25 w -6w---40w -10w---80w -20w---160w

Primer upotrebe LED dioda u doma instvu

Upore ivanje veka trajanja odre enih sijalica -Sijalice sa u arenim vlaknom do 1000 radnih sati -Halogene sijalice do 3000 -Fluo kompakti ( tedljive) do 8000 -LED sijalice do 50000 Ljudsko oko razaznaje tri osnovne boje: crvenu, zelenu i plavu. Sve ostale boje su izvedene iz ove tri osnovne njihovim me anjem. Tako i u LED tehnologiji imamo Toplo belu (do 3500 K),Neutralno belu(od 3500 K do 5000 K) i Hladno belu (od 5000 K do 6500 K) i RGB koja pomo u kontrolera osim osnovnih boja daje i sve ostale nijanse Dekorativno osvetljenje Led rasveta odnosno sijalice i diode razlicitih oblika, dimenzija kao i svetlosnog spektra ( boje ) koje emituju, omogucavaju gotovo neogranicene mogucnosti na polju dekorativnog osvetljenja. Prednost led rasvete je u tome sto led sijalica emituje samo boju koja je potrebna, za razliku od sijalice sa vlaknima koja sija punim spektrom, pa se nakon toga vrsi filtriranje svetla za zeljenu boju, pri cemu se stvaraju veliki gubitci energuje, kao sto se skracuje i sam radni vek opreme. Koriscenjem led sijalica se izbegavaju nepotrebni gubitci, sto cini led rasvetu najadekvatnijim resenjem za dekorativno osvetljenje

Most na Adi u Beogradu LED diode u automobilkoj industriji Primena svetlecih dioda (LED) umesto sijalica sa usijanim vlaknom jo uvek je novost, jer takav vid osvetljenja jo uvek je dostupan samo na skupljim vozilima. Prve svetlece diode pojavile su se na takozvanom trecem stop svetlu, a danas su dostupne kao zamena za sijalice u pozicionim, stop svetlima i pokazivacima pravca. Prednosti upotrebe svetlecih dioda su visoka energetska efikasnost i ekstremno dug rok trajanja. 3

KARAKTERISTIKE LED DIODA

LED rasveta svojim karakteristikama zadovoljava sve ekolo ke standarde jer ne sadr i nijedan toksi ni materijal. elja nam je da ubrzamo i razvijamo ovaj sektor, jer pratimo svetske trendove u ovoj oblasti koji galopiraju u razvoju LED tehnologije, a to emo uspeti zahvaljuju i svojim dobrim klijentima, bez kojih sve ovo ne bi ni imalo smisla, kao i savremenom shvatanju logistike, usluga i komunikacije. LED r svet je zn tno sm njen potro nj energije bez rtvov nj funkcion lne efik snosti i vizuelne perform nse. Obi ne sij lic je jedino u st nju d tr nsformi e 20% elektri ne energije koj je potrebn u svetlosnu energiju, s drugim 80% se od je u vidu toplote. Z LED l mpe je obrnuto - 80% elektri ne energije se emituje k o svetlosnu energiju, s mo 20% je obj vljen u vidu toplote. LED se t ko e koriste z kontrolu osvetljenj tehnologiju koj zn jno doprinosi u tedi energije. LED diode su u potpunosti Z t mnjen i l ko inkorporir ti u kol s r zli itim senzorim , uklju uju i i svetlost etvu senzor . LED r svet je i izbor osvetljenje re enje z ud ljenim podru jim . Zbog niske koli ine elektri ne energije z htev LED efik sno funkcioni e, ini kori enj sol rne p nele izvodljivo. D kle, oni koji ive u obl stim koje je te ko d se postigne nudi bolje opcije nego r di elektronski liniju ili koriste i gener tor z osvetljenje. Ekolo ki su potpuno prihvatljive jer ne sadr e ni jedan toksi an materijal LED je trenutno omiljeni re enje z odr ivi ili zeleno svetlo. On ne s dr i toksi ne m terij l (npr. iv ), to g ini ekolo ki i l k e d r spol e od fluorescentno osvetljenje. To je s mo t ko e emituje izuzetno m l koli in ugljen-dioksid , to um njuje njegov neg tiv n utic j n tmosferu. Po to LED im veom dugu oper tivni vek (postiz nje 22 godin n 50% koristi), on sm njuje r sip nje jer ne z htev redovnu z menu sij lic . LED osvetljenje t ko e poseduje neuporedivu sposobnost z u tedu energije, to je veliki problem z odr ivi diz jn. Zbog ove kombin cije primer n k r kteristik , LED diode post ju prvi izbor z one koji se odlu e z odr ivi diz jn i zeleno svetlo. LED osvetljenje pru ju m ksim lnu efik snost i efektivnost, bez tetnih nusproduk t koje dol ze s drugih re enj z osvetljenje. Vi e i vi e preduze se opredeljuju z odr ivi diz jn i zeleno svetlo, k o prednosti je t ko e post ju sve o iglednij . Odr ivi diz jn im z cilj d sm nji prekomerno kori enje resurs , to zn i stv r nje diz jn koji su ispl tivo. Velik p nj je posve en pit njim ivotne sredine d n s. to je potrebno z odr ivi diz jn r ste, sve vi e i vi e koristi se nude zgr de i firme koje ine n pore d stvore odr ivu ivotnu sredinu. Akredit cije k o LEED ili liderstvo u obl sti energetike i z tite ivotne sredine diz jn s d pru ju zgr d s strukturis n okvir z t je potrebno z stv r nje odr ivog i ekolo ki zgr de. Zgr de i komp nije koje ispunj v ju uslove z kredit ciju LEED se ond nude sve ve i broj dr vnih i lok lnih dr vnih podstic j koji se uklju uju poreske ol k ice. Z LEED kredit cije, potro nj energije je gl vn k tegorij koje treb r zmotriti. 4

LED je me un rodno prizn t zelen zgr d certifik ciju sistem , obezbe uje verifik ciju tre ih lic koj zgr d ili z jednic je projektov n i izgr en kori enjem str tegij iji je cilj pobolj nje perform nsi u svim metrike koj n jv nije: u ted energije, vode efik snosti, sm njenje emisije CO2, bolje u z tvorenom prostoru kv litet ivotne sredine, k o i upr vlj nj resurs i osetljivost n njihov utic j. Osvetljenje je posebno ist k o k d je u pit nju odr ivog diz jn , jer potro nj energije od osvetljenje mo e dosti i i do 50% od ukupne potro nje energije u zgr di. Ovo ne uklju uje tro kove odr v nj d osvetljenje t ko e z htev . D biste efik sno stvoriti jeftin diz jn osvetljenj mo e l ko prevesti n zn j n iznos tednje z izgr dnju. D kle, zeleno svetlo dobij n popul rnosti dnevno. U centru je zeleno svetlo LED ili svetle e diode. LED osvetljenje je ide lno re enje, s visokim osvetljenj efik snost, nisk potro nj energije, tr jnost, pril godljivost, i dugove nost sve u jednom tehnologiji osvetljenj . S LED impresiv n broj opcij z diz jn su post li dostupni osvetljenje in enjere i progr mere. LED se s n zeleno re enje. On ne s dr i toksi ne m terij le, to g ini ekolo ki i bezbedno reciklir ti. On t ko e im gotovo nepostoje e otis k ugljenik . U stv ri, gr d s 10.000 inst lir nim LED svetiljke je u st nju d sm nji koli inu emisije ugljen dioksid z 11.000 ton godi nje. Otpornost na udarce i vibracije LED diode su veom izdr ljiv i otporn , izbor re enj z upotrebu. Z to to nem ju krhk obl g nje st klo i ne z mo e d potr je dost neskl dn i Bumping i d lje odr vrhuncu efik snosti. Oni su pozn ti po tome to otporne n osvetljenje z obl sti koje z htev ju izdr ljiv htev ju vl knom d funkcioni e, LED diode v ju njihovu sposobnost d funkcioni u n toplotu, hl dno u i ok.

Zbog ovog posebnog LER funkciju, LED diode su r zvijene z upotrebu u ner v n podvodni okru enjim , i z spoljnu i spoljno osvetljenje. Ove post vke bi l mp koj e biti izlo en elementim , li e biti potrebn z odr v nje visokih perform nsi vizuelnog okru enj .

Veoma dug radni vek led sijalica i do 50000 sati LED sijalice su t ko e pozn t zbog tog to veom dugo o ekiv ni ivotni vek, n ro ito u odnosu n obi ne i fluorescentno osvetljenje. LED l mp mo e tr j ti i do 100.000 s ti u potpunosti iskoriste, koji dod je do 11 godin 100% upotrebe. S 50% upotrebe, LED l mp mo e tr j ti 22 godin . To je ogromn pobolj nje r dni vek sij lic , to je oko 5.000 s ti.

Bel svetlost K d se svetlost iz svih delov vidljivog spektr prekl p ju jedn drugu, ditivn me vin boj poj vi bel . Me utim, oko ne z htev me vin svih boj spektr bele svetlosti d s gled . Osnovn boj iz gornjeg, srednji i donji deo spektr (crven , zelen i pl v ), k d se kombinuju, poj vljuju beli. D bi se ovo postiglo kombin ciji s LED z htev sofisticir ni elektro-opti kog diz jn z kontrolu i irenje me vin boj . V rij cije u LED boj i intenzitet dod tno komplikuje ov j proces. Trenutno je mogu e proizvoditi belo svetlo s jednim LED koriste i fosfor sloj (Itrijum luminijum gr n t ) n povr ini pl ve (G lijum Nitrid) ip. I ko je ov tehnologij proizvodi r zne nij nse, bel LED diode mo e biti prikl dno d se osvetli neprozirne so iv ili poz dinsko osvetljenje legende. Me utim, kori enje obojene LED diode z osvetlj v nje Sli no obojen so iv proizvodi bolju vidljivost i ukupni izgled. Intenzitet LED svetlo izl z z visi od vrste ip , enk psul cij , efik snost pojedin nih p rcel v fel i druge promenljive. Nekoliko LER proizvo i koriste termine k o to su "super svetle" i "ultr -p metni" d opi e LER intenzitet . T kv terminologij je potpuno subjektivno, jer ne postoji industrijski st nd rd z LED osvetljenje. Koli in svetlosti emituju LED kv ntifikov ti jednu t ku, n osi osvet vrednost (IV). LER intenzitet je odre en u smislu millic ndel (MCD). Ovo n -osi merenj ne mo e uporediti s sfernim zn i mer z j inu osvetljenj (MSCP) vrednosti se koriste d se kv ntifikuje svetlo koje proizvodi sij lice s u renim vl knom. J in svetlosti je pribli no proporcion ln iznosu od trenutnog ( ko) se isporu uje s LED- . to je ve struju, ve i intenzitet. N r vno, postoje ogr ni enj diz jn . Gener lno, LED diode su diz jnir ne d r de n 20 mili mper (mA). Me utim, trenutni oper tivni mor d bude sm njen u odnosu n koli inu toplote u plik ciji. N primer, 6- ip LED proizvode vi e toplote nego single-chip LED. 6- ip LED s dr e vi e obveznice ice i sp j nj t k koje su pogo ene Vi e od toplotnog stres nego single-chip LED. Sli no tome, LED diode projektov n d r di n vi im n ponim diz jn su predmet velike toplote. LED diode su diz jnir ne t ko d obezbede dugotr jne oper cije zbog optim lnog diz jn struj obzirom n r sip nje toplote i drugim degr d ciju f ktor .

ZAKLJU AK
Zbog svoje jednostavnosti i prakti nosti LED diode imaju bitnu ulogu u razvoju na ina na koji e svet funkcionisati u budu nosti. Upotrebom dioda e se posti i vrlo dobri rezultati u praksi, a zbog svoje jednostavnosti i u ekonomskom smislu. Primena led dioda svakog dana postaje sve ve a i polako dosti e nivo u kome nema ograni enja. Osnovna prednost upotrebe led dioda je bolja efikasnost a samim tim i smanjeni tro kovi kako u privredi tako i u doma instvima a i u mnogim drugim sferama ivota kao i smanjenje zaga enja ivotne sredine.

LITERATURA
1. 2. 3. 4. Osnovi organizacije, Pavlovi Novica, 2007, Novi Sad www.wikipedia.org www.ledwork.net www.ledlux-bgd.com