Radmilo Petrovi

SLOVENI I SRBI
KULT, MIT I RELIGIJA

Beograd, 2002

Naslov ove knjige je skovan prema starom uenju S. Rajnaha koji je, pre skoro pola veka, utvrdio da su kultne radnje starije od mitova i religije. Upravo je to bilo polazite za bavljenje arheolokom graom s aspekta kultnih i drugih parareligijskih radnji koje e, posle duge upotrebe, prei u mitoloke matrice, a ove e se na kraju okruniti religijskim sistemima i okonati monoteizmom, verovanjem u samo jednog Boga i u uenje Isusa Hrista. Ova knjiga je zasnovana na arheolokoj grai kao temelju, kako bi se preko nje potraili koreni kultnih radnji (u glavi pod naslovom: "Geneza"). U drugoj glavi knjige, pod naslovom "Nastanak kalendara', slovenske kultne radnje i mitoloke matrice dovedene su u vezu sa solarnom konstelacijom ovekove vizije sveta. U treoj glavi, pod naslovom "Teriomorfna mitologija", obraene su ivotinjske predstave, u arheolokoj grai, kao boanske hipostaze. I konano, u poslednjoj glavi, pod naslovom "Vizantija i Slovenf, arheoloki dokazi mitoloke grae, paganskog karaktera, susreli su se s Vizantijskim carstvom i hrianstvom. Taj susret kristalisao je slovensko-grku simbiozu, zvanu "Komanska kultura", koja je roena u VII veku a trajala je s prekidima ak i do X veka. U periodu od X do XIII veka Komanska kultura je prela u "Belobrdsku slovensku kulturnu grupu" koja je duboko zadrla u vreme prvih slovenskih kneevina, pre svega na Balkanu, da bi omoguila stvaranje pojedinih slovenskih dravica koje su se ponekad zvale kneevinama, kraljevinama, pa ak u vreme cara Duana, i carevinama. Ova knjiga eli, preko svoje dokumentarne arheoloke baze, da ukae na injenicu da je Balkansko poluostrvo i njegovo ire zalee, tok Dunava, od Budimpete do Crnog mora i Dobrude, jedan samostalan duhovno-mitoloki areal koji je sauvao svoju osobitost od Lepenskog vira, 7000 godina pre nae ere, pa sve do XIV veka i vremena Kraljevia Marka.

I POREKLO
1. Pitanja stalnosti u arheolokoj grai kao klju za razreenje rane slovenske duhovnosti
Problemi kontinualnosti u arheolokoj grai kao da se u ovom trenutku evropske i svetske nauke nalaze negde izmeu istraivakih rezultata prof. Olge Lukovi-Pjanovi i profesora Ribakova. Jer dok Pjanovieva ponuenom graom hrli da prodre do preistorije slovenstva, sabrana dela Ribakova^ jasnije ukazuju na ovaj postupan proces koji je trajao vekovima, a definitivno je okonan poetkom VII veka (nae ere). Iz tog naunog egzegezskog fundusa koji nam je dostupan, mi iz domena arheologije, a uz pomo stratigrafije i hronologije, kreemo na put ak do preistorije, tanije do bronzanog doba, kako. bismo tamo potraili korene slovenstva, a moda i srpstva? Ovog puta zadrali smo se na jednom zanimljivom predmetu, maloj metalnoj geometrijskoj aplici, koja se uestano javlja od lokaliteta Kai-Maklinovo brdo (kod Zadra) do lokaliteta Sv. Erazmo, na Ohridskom jezeru, od VII IX veka. Ova aplika ve skoro 100 godina (od kada je jedan komad pronaen, na lokalitetu Kalaja Dalmaces u Albaniji) zadaje muke naunicima sveta jer ispod svoje geometrijske jednostavnosti krije dublji smisao koji do danas nije razreen. Da bismo resili ovaj problem iz VII veka (nae ere) vratiemo se u sredinu XVI veka pre nae ere da bismo tamo pronali funkcionalno ishodite ovog predmeta. I bez arheoloke akribi-

je, mi premoavamo 2300 godina da bismo otkrili uzrok i mesto postanka metalne aplike iz Sv. Erazma, Zvui neverovatno, ali, matricu metalne aplike nali smo na leima uvenog zemljanog idola iz Klievca, i na leima zemljanih votivnih kolica iz Dupljaje (oba predmeta naena su u blizini grada Vrca u Banatu). Ova dva prethodno navedena idola predstavljaju najznaajnije antropomorfne skulpture bronzanog doba u srpskom Podunavlju, oko 16 vekova pre nae ere. Ovi zemljani idoli po svemu sudei, predstave Apolona Hiperborejskog, bili su deo grobne imovine pokojnika i instrument kulta mrtvih. " Ali iza njihove barokne shematske stilizacije, kojoj nema ravne u svetskoj preistorijskoj umetnosti, krije se predstava dualnog boanstva, Sunca-Apolona i Magna Mater, boginje Zemlje. Naime, klievaki idol predstavlja muku figurinu s naglaenim genitalijama preko kojih je prebaena enska zvonasta suknja. I to dvojstvo Sunca-Apolona-ivota i Boginje Majke (Magna Mater) smrti i raanja injenica je od izuzetne vanosti, kako za bronzano doba, vreme kada je ona nastala, tako i za kasnije epohe. Prema tome, aplika iz Sv. Erazma nalazi se na leima idola iz Klievca, iako mi jo uvek ne znamo u kom to sve kontekstu. Kronoloki emo preskoiti oko 15 vekova i stii u najmlae gvozdeno doba La-ten; na lokalitetu Manning pronai emo nau matricu iz Sv. Erazma u istoj funkciji "Sunane lae" kako visi na pojasu pokojnika. Kao svedoanstva ove nae ideje posluie nam amuleti iz Ganana Valona i Vezona.^ Ali, sada taj oblik sunane lae dobija bogatstvo detalja i zoomorfne prolome na svojim krajevima. I sada postaje jasnije da je ovde u pitanju predstava samoga Sunca koje se svakog dana raa i umire.
8

Uspevi da pronaemo matrice za nae vane aplike iz nekropole Kai-Maklinovo brdo i Sv. Erazmo, iz Ohrida, od VII do IX veka, vratiemo se najvanijoj manifestaciji slovenstva jeziku. elimo da ukaemo na to da prehrianska duhovnost Slovena ima istu osnovu i jezik, zajedniko indo-evropsko stablo na kome je veina savremenih naroda Evrope u bliskom ili daljem srodstvu. Iz toga proizilazi: ako je jezik veine Evropljana bio zajedniki, onda su i njihova duhovna kultura, pa i samrtni ritus morali da slede istu 90 sudbinu. Teko je poverovati, ali nae geometrijske matrice iz Sv. Erazma i Kaia-Maklinovo brdo dobile su svoje pravo razreenje tek na iglama s krstastim glavama iz Litve i Letonije, od XII do XIII veka. I tek sada postaje jasno da je naa metalna aplika deo jednog sistema koji se okonava Suncem na stubu. Uz pomo itanja Tilakove egzegeze "Veda" i mitologije Indoevropljana, istumaili smo u potpunosti nae ranoslovenske aplike iz Sv. Erazma i s ostalih lokaliteta dalmatinske i albanske obale, kao i Makedonije. Usuujemo se da kaemo kako je na ovim malim metalnim aplikama, dimenzija 3 x 4 cm, predstavljen itav kosmos, ili tanije, kosmiko stablo vedskog boga Varune. 1. Tri kruga predstavljaju donju zonu kosmosa Prvobitni okean. 2. Ovu zonu odvaja jajasti tap od sledee zone; on predstavlja fiksnu granicu prvobitnog okeana Donje zone sa viom zonom sveta tame Paklom. 3. Svet tame Pakao predstavljen je s dva kruga. 4. Te otvore uokviravaju bakarni poluprstenovi koji imaju

znaenje Planine Mem. 5. Iznad ove zone je linija to predstavlja Nebesku reku, koja je i funkcionalni okvir rama aplike. 6. Iznad prethodne zone je sam vrh kosmosa Dyau Nebo, koji na aplici predstavlja gornja ivica pervaza. -> Ali da bismo dali jasnije mitoloko tumaenje ovoga kosmosa i ceo religijski kontekst, iz Tilakove egzegeze emo izdvojiti samo neka kljuna zapaanja u vezi s ovim. Kao to je reeno, naa aplika je bila okaena o iglu koja se zavrava predstavom Sunca ili, pokatkad, krsta. Ovakav centralni stub s trouglom, ili pak Suncem, ili krstom, ima znaenje sredita Zemlje, kao to se, uostalom, verovalo da je i asni krst na Golgoti bio u centru cveta. Vedska himna, po Tilaku, upravo to detaljno opisuje. Ona kae da se Sunce izdiglo s tog mesta na visokom stubu da bi moglo da razdvaja Nebo od Zemlje.
97

janja trofeja pobede visoko na tropajonu mestu pobede. Konotacija je skoro podudarna sa Kristovom rtvom za oveanstvo, s tim to je Hristov trofej samo krsno drvo. Ali, dok je u vedskoj himni visoko istaknuto Sunce, a nebeska svetlost oliena u nebeskim kravama, u hrianstvu je krst pobedonosni trofej-tropajon, a sunce pravde (pobede) je sam Isus Hristos.-^ Na ovaj nain predstavljeni, neki kljuni elementi iz bogatog ranoslovenskog fundusa vraanjem u dubine preistorije, a uz pomo vedskih tekstova, dobijaju pravo znaenje. injenica je, naime, da duhovni milje slovenstva u arheologiji, jeziku, toponomastici, narodnom stvaralatvu, uva svoju izgubljenu preistorijsku prolost.

Vedska mitologija^ nam daje jo neke detalje koji su zanimljivi za metalne aplike; a samim tim i za ranu slovensku mitologiju. Vritra, kao bog zla, predstavlja se kao upravitelj oblasti Voda^ i kao Zmijski poglavica. Vedska himna veli da je Vritra predstavljen kao Zmaj koji je opkolio i zarobio sve Vode sveta. A Indra, bog dobra, udario ga je elinim orujem u glavu, i tako oslobodio sve vode sveta, kao i svetlost koja je bila zarobljena; ta svetlost Je doarana slikom krava to u zoru kreu na pau ili pojilo. Vedska himna, dalje, objanjava posledicu ove Indrine pobede: ubivi Zmaja on je pokrenuo vode sveta za dobrobit oveka i oveanstva, pa 14 je oslobodio Sunce i postavio ga na vidno mesto, na nebu. Tu uoavamo ideju rtvovanja boga za oveanstvo i postavl-

10

11

Napomene:
1. Dr. Olga Lukovi-Pjanovi, Srbi... narod najstariji, Beograd, 1990. godine. 2. U pitanju je B. A. Ribakov najvei ruski arheolog od 1950. do 1980. godine, koji je u posebnoj Monografiji sabrao sve napisane radove o preistoriji Slovena. 3. A. Milosevic, Komanski elementi i pitanje kasnoantikog kontinuiteta u materijalnoj kulturi ranosrednjovekovne Dalmacije, Dijadora 11, Zadar, 1989. godine. 4. 5. i 6. Ibid. 7. - 14. B. Trbuhovi, Plastika vrako-utobrdske kulturne grupe, Beograd 1956-1957. M. Garaanin, Preistorija na tlu Srbije, Beograd, 1973. B. Brukner, B. Jovanovi, N. Todi, Praistorija Vojvodine, Novi Sad, 1974. 15. W. KRMER, Ein Aussergewhnlicher Laten fund aus dem Oppidum von Manching, Reinecke Fest chrift. 16. A. Stipevi, Kultni simboli kod Ilira, Sarajevo, 1981. 17. J. Dechelette, Manuel d'archeologie prehistorique IV celtique et gallo-romanie, Paris, 1927. 18. - 19. A. Milosevic, ibid. 20. A. Martine, Indoevropski jezik "Indoevropljana", Novi Sad, 1987. 21. L. A. Golubova, V. N. Mogilnikov, V. V. Sedov, R. L. Rozenfeld, Fino-Ugri i Balti u epohi Srednjeg veka, Moskva, 1987. 22. R. Cavandish, T. O. Ling, Mitologija, Ljubljana, 1982. 23. - 25. B. G. Tilak, Arktika pradomovina Veda, Beograd 1987. 26. L. Mirkovi, Ikonografske studije, Novi Sad, 1974. 27. - 34. B. G. Tilak, op. cit. 35. L. Mirkovi, op. cit.

Opis tabli: lablaJ

Slika 1 Indo-evropski jezik i njegove srodne grupe.

lablaJI

Slika 1 Votivna kolica iz Dupljaje (beogradski primerak) arheoloki lokalitet kraj Vrca, datovan u periodu od 1600. godine pre Krista.

Slika 1 (prednja strana) Zemljani idol iz Klievca (na njemu je predstava aplike prikazana na leima) oko 1600. godine pre Hrista. Slika 1 (zadnja strana) Rekonstrukcija nonje klievakog idola.

TablaJH

Slika 1 Aplika iz "ostave iz Gaja" (kraj Paneva). Bronzani trougaoni privezak s kojeg se odvajaju kruni privesci datovan u poznom bronzanom dobu (Narodni muzej Paneva). Ovaj privezak (aplika) iste je starosti kao i idol iz Klievca. Dr V. Trbuhovi je upravo nju iskoristio u rekonstrukciji idola iz Klievca (i to njegove zadnje strane). Slika l (1-3) Amuleti od bronze iz Ganana (1), Vanona (2), Vezona (3). Manhing, okrug Ingoltat. Rekonstruisani nakit s viseim ukra13

laMaJV

12

som (razmera 1:3).

Slika 1 Karta rasprostranjenosti lokaliteta s nalazima polukrunih pojasnih privezaka na istonoj jadranskoj obali. 1. Kai-Maklinovo brdo (Tabla 2, si. 6); 2. Drvenik, Makarska (Tabla l, si. 2; Tabla 2, si. 5); 3. Split (Tabla l, si. 2; Tabla 2, si. 5); 4. Ston (Tabla 2, si. 13); 5. Lje (Tabla 2, si. 12); 6. Kalaja Dalmaces (Tabla 2, si. 9-12); 7. i 9. Sv. Erazmo, Ohrid (Tabla 2, si. 1-3); 8. Radolite, Ohrid (Tabla 2, si. 12). Tahla 1 (VT) Bronzani pojasni polukruni privezak iz Arheolokog muzeja u Splitu. Bronzani pojasni polukruni privezak iz kasnoantikog groba u Drveniku.

Drvenik kraj Makarske. Slika 6 Kai (Maklinovo brdo). Slike 7,9-11 Kalaj a Dalmaces. Slika 12 Radolite kraj Ohrida. Slika 13 Ston. Tabla Vn Slika 1 Radolite, VII - VIII vek, Makedonija. Lje, VI - VIII vek, Albanija. Slika 3 Slovenska aplika iz Kaica (Maklinovo brdo), kraj Zadra s predstavom 6 regiona sveta, VIII IX vek, Hrvatska. (a: prvobitni okean; aa: granica; aaa: pakao; aaaa: planina Meru; aaaaa: nebeska reka; aaaaaa: Dyau 'nebo') Slika 4 Meote (Baltik), XII XIII vek, SSSR. Slika 5 Sv. Erazmo, VII VIII vek, Makedonija.
Tabla VITI

Slika 3 Keramika posuda iz kasnoantikog groba u Drveniku. TaMa 7. (VT) - Diadora 11, 1989. Oblici polukrunih pojasnih privezaka: Slike 1-3 Sv. Erazmo kraj Ohrida. Arheoloki muzej u Splitu. Slika .S

Slika 1 Nin (drijac), VIII - IX vek, Hrvatska. Slika 2 Kosmiko stablo vedskog boga Varune. Slika 3 Igdrasil, skandinavsko vaseljensko stablo.

14

15

The Indo-European Family of Languages

2.
Preistorijsko poreklo Slovena istina ili fatamorgana ?
Izmeu XV XII veka pre nae ere, u vremenu arheolokoistorijske odrednice "bronzano doba", medu slivovima reka Odre i Dnjepra, postojala je kompaktna teritorija sa sopstvenom materijalnom i duhovnom kulturom. Ta teritorija unutar dve navedene reke, bila je okarakterisana, po svojoj materijalnoj i duhovnoj kulturi, kao Tsinetsko-Komarovska grupa koja je trajala od XV do XII veka pre nae ere. Upravo je ta teritorija bila onaj arobni Bermudski trougao, ta matica iz koje je proistekla slovenska civilizacija. Ali da bismo bolje sagledali kompaktnost ovog prostora, recimo da su slivovi Odre i Dnjepra bili na severu zatvoreni Baltikim morem, a na jugu, cementirani nepominom pregradom planinskim masivima Karpata-Sudeta i planinom Gore koja je vezivala pomenute oromorfne konfiguracije. Ova teritorija je i po svojim prirodnim vrednostima, moda, uz Panonsku niziju, prirodno najbogatija u Evropi, jer obuhvata kvadrat stranica, 1500 x 1500 kilometara. Taj kvadrat, od zapada ka istoku, zauzima potez od Berlina ka jugu, preko grada Krakova, pokrivajui elu Poljsku s Varavom i ostalim gradovima, da bi se ka jugu spustio ka glavnom gradu najplodnije itnice sveta Ukrajine, i njenom glavnom gradu Kijevu. Preko grada Dnjepropetrovska on se prua preko poluostrva Krima i najvanijeg slovenskog grada Harsonesa, koji je bio kula straara Crnog i Azovskog mora. Severoistono, ova teritorija prelazila je preko plodnih ravnica Poljesja, Pribaltike nizije, da bi, na severu vezala najvanije gradove ovog prostora, i slovenske istorije, Kijev s Moskvom i Lenjingradom, i tako stigla u finski zaliv nadomak
20

glavnog grada Helsinkija. U vreme bronzanog doba Evrope, negde izmeu 16001200. godine pre nae ere, ova teritorija je predstavljala severnu granicu Ekumene koja je krunisala sve ono stvoreno u trouglu Sredozemnog mora i u zagrljaju Azije, Afrike i Evrope. Bilo je to vreme kristalizacije naroda indoevropskog jezikog podruja, kojim su stvarno bili obuhvaeni svi evropski i ostali narodi, a naroito Sloveni. I ovaj prostor, kao u zapeku po svojim duhovnim, materijalnim i fizikogeografskim vrednostima, bio je topionica naroda u kojoj su se pripremali svi ratni pohodi na jug, prema srcu ekumene toga vremena Balkanskom poluostrvu. Odatle, nekoliko vekova kasnije, poee uvena Dorska seoba, koja e sruiti Ahajsku civilizaciju, Ahila i Menelaja, zapoeti Trojanski rat i ubrzati naseljavanje Palestine, upravo Ahajcima, u uvenom pokretanju naroda: "S mora". I taj plodni kvadrat u kojem su smeteni delovi Nemake, Poljske, Ukrajine, Rusije i Pribaltikih zemalja, bio je prelo venski areal koji se zvao zemljom "Veneta", "Veneda" ili, kako su ve Finci zvali Ruse, jednostavno "Vene", to oivljava staro ime iz Tacitovog vremena. Ali, nesporazum oko Slovena zbio se kasnije, prilikom njihove kolonizacije, ili iseljenja iz vlastite matice. Kada su oni kretali iz zemlje svoga roenja, dobijali bi prefiks "Slo", to e rei: "Iz" zemlje "Vene". Znai, "ljudi iz zemlje Vene" su "Slo-Veni", pa je iz tih razloga i dolo do nesporazuma. Sloveni su se unutar svoje matice zvali "Vene", a kao kolonizatori dobijali su prefiks "Slo", to znai "Iz". Istorijski izvori su to pogreno preveli u etnonim "Sloveni", umesto da su se drali sasvim tanog naziva: "Venedi", "Veneti" ili "Vene". Dopunimo sve ovo time to emo rei jo neto o vezivanju ovog prostora za deltu reke Dunav, a samim tim i za teritoriju nae izvorne zemlje Srbije. Pomenuti areal slovenske civilizacije prirodno se vezuje za Srbiju preko Hersonesa, odakle je put od utoka Dnjepra u Crno more iao na zapad, preko
21

Odese, ka plodnoj Dobrudi gde je ue Dunava u Crno more. Znai, Karpatski masiv kao da se pomerio na istok da bi otvorio prirodan hodnik od Harsonesa, crnomorskom obalom, do Dobrude, a potom, idui ka zapadu, monom rekom Dunav, zapljusnuo obalu Vlake u Rumuniji i obalu nekadanje Donje Mezije u severnom delu Bugarske. I tako, idui na zapad, kao nekadanji Hiperborejci, dolazilo se do erdapa, naih sjajnih preistorijskih lokaliteta: Lepenskog Vira i Vince. Tako sagledan, ovaj prostor matinog slovenskog ukrajinskog areala, zavrava se na teritoriji nekadanje velike neolitske civilizacije koja nosi eponimni naziv Vinca. Upravo je to i bio na cilj da veemo matini slovenski prostor Ukrajine i Karpata s arealom teritorije neolitske vinanske kulture koja je, sa svojih 70% bila, najveim delom, na dananjoj teritoriji republike Srbije. Na jugu je ova mona, Vinanska civilizacija, sezala do lokaliteta Zelenikovo i Anzabegovo, na teritoriji dananje republike Makedonije. Na zapadu, ova kultura je zaposedala sliv reke Drine do reke Bosne, da bi tu premostila reku Savu, idui na sever, preko lokaliteta Odaci do lokaliteta Osentivan, na teritoriji Maarske, a onda se usmerila ka istoku. Idui ka istoku, Vinanska kultura uvek se drala reke Mori, da bi potom stigla na najistoniju taku, do lokaliteta Tartarija i Tordos, na obronke planinskog masiva Karpata, ali s njegove suprotne strane. Idui na jug, a sve se drei obronaka Karpata, Vinanska kultura je premostila reku Dunav, da bi se potom vezala za lokalitete Rudna Glava, i dalje, prema dalekom Anzabegovu, oni su svi bili u Srbiji. Vinanski lokaliteti, koji ine istonu granicu kulture, su: Rudna Glava, Supska, Drenovac, Plonik; oni su na neki nain, i sadanja istona granica nae drave, ili su njoj veoma blizu. I tako, govorei o matici slovenske civilizacije u Ukrajini i Karpatima, doosmo do naih prostora i lokaliteta. Ali, vraanja hronologije Slovena do vremena Vinanske neolitske civilizacije, a moemo rei i pre, u vreme ranijeg neolita Stareva, ima za

cilj da se nae i odri kontinuitet ovog prostora Podunavlja. Mnogi autori, pre svih Danilenko, vezali su neolitski period za poetak indoevropeizacije, tanije, za poetak internacionalnog jezika tadanje celokupne Evrope, delova Afrikog i Azijskog kontinenta. Uzgred reeno, meu arheolozima vlada ve dugogodinja tradicija da Vinansku kulturu vezuju za Anadoliju, a ne za njeno autohtono tlo: dananju teritoriju Srbije. Pre svih, tu je uvek bio dominantan lokalitet atal Hik, iz vremena od X IX milenijuma pre nae ere, u Anadoliji. Ali, novija arheoloka istraivanja kao kroz izmaglicu ukazuju na jo jednu vanu injenicu: da, sudei po arheolokim faktima, postoji mogunost transformacije upravo na tlu Srbije, u jugoistonoj Panoniji ili, tanije reeno, do bezbolnog prelaza Starevake u Vinansku kulturu, to je po uverenju nauke, mogue. Uz to valja izneti jo jednu vanu injenicu da su u ranijoj stratigrafskoj fazi znamenitog lokaliteta Lepenski vir, naeni ostaci keramikog materijala koji je veoma blizak Starevakoj kulturi. Dakle, dolazimo do vrlo vanog zakljuka: da su tri najznaajnija lokaliteta Srbije Lepenski vir, Starevo i Vinca, bili blisko meusobno povezani, i teritorijalno i hronoloki, i da su, na neki nain, genetski izranjali jedni iz drugih. Ta vana injenica upuuje na to da ovaj prostor Srbije ima ivotni kontinuitet od vremena ranog Mezolita (66156000. godine pre nae ere) pa sve do izdisaja Vinanske civilizacije, u hronolokoj fazi Vina-Plonik II-b, oko 3000 godina pre nae ere. Pre gotovo trideset godina, veoma obaveteni i iskusni arheolog Jovan Todorovi napisao je znaajan rad o nekoj vrsti pisma, koje je pronaeno u Vinanskoj kulturi (faze VinaTordos), datovan u periodu izmeu 3500-3100. godina pre nae ere. Todorovi je uoio vezu vinanskog pisma s lokalitetima Tartarija i Tordos, u Rumuniji; te s lokalitetima Karanovo,

22

23

Sitovo i Gradesnica, u Bugarskoj; i s uvenom Trojom na poluostrvu Anadolija. Iz toga je proistekla povezanost balkansko-anadolskog kompleksa, ne samo u arheolokoj grai ve i u najranijoj pismenosti, skoro 2000 godina pre Kritskog i Mikenskog linearnog pisma A i B. to je najudnije u svemu, ti Dunavski-Vinanski grafemi kao da su se delom slili u Kritsko-Mikensko linearno pismo A i B, a potom i u fragmente Etrurskog pisma. I, to je hronoloki apsurd, njihove manifestacije ulaze u Skandinavsko i Tursko runsko pismo da bi se neki Vinanski grafemi nali i u glagoljici irila i Melodija, u IX veku nae ere. Da bi se bolje sagledao problem Slovena 'en general', recimo jo i to da je sudei po rezultatima sovjetske arheoloke kole, a pre svih uglednog B. A. Ribakova, od vremena seobe Slovena u VI veku, pa sve do formiranja prvih slovenskih drava od IX do XII veka, slovenska materijalna i duhovna kultura je, po svemu sudei, bila plemenska, to e rei da su vei plemenski savezi imali svoju specifinu materijalnu i duhovnu kulturu koja, premda vezana za ostale Slovene, uvek odslikava svoju lokalnu plemensku posebnost. Od vremena Komanske kulture u VII veku, pa sve do slovenske Belobrdske kulture, od X do XII veka, ta slovenska plemenska specifinost i odlika jasno je uoljiva, to ukazuje na to da su pojedini delovi slovenskog mora ipak bili regionalizovani, tj. da su uvek imali lokalnu materijalnu i duhovnu kulturu koja je na neki nain bila opte-slovenska, a na drugi nain uvek vezana za lokalno tlo tog plemenskog saveza. Ovo je vidljivo u celokupnoj slovenskoj istoriji od VII do XII veka, koja se veoma lako uklopila u sve geografsko-etnike lokalizme, od Ostrogotske vlasti, preko vlasti Avarskog Kaganata, Vizantije, pa sve do vlasti mongolskih Maara u XI-XII veku. To sve govori da su Sloveni, u svom shvatanju materijalne i duhovne kulture, uvek s jedne strane bili pragmatini kada se radilo o predmetima za

svakodnevni ivot koji su im taj ivot olakavali, a samim tim poboljavali mesto meu susednim narodima; a s druge strane, kada se radilo o ispoljavanjima duhovne kulture, oni su uvek bili vezani za prepaganske religijske manifestacije, a potom i hrianske slojeve duhovnog ivota. I tu Sloveni pokazuju svu svoju naroitost i podvojenost. Ako se u njihovim grobovima i nau neki predmeti hrianske vere, koji se proizvode i u ostalim delovima Vizantijskog carstva, oni se ovde uvek udenu u paganski prepostojbinski konzervatizam i njegovo tkivo, ali, istine i tanosti radi, on je ovde u svojoj pravoj funkciji. Ako je to, na primer, likovna predstava boga Svantovida, ili nekog animalnog i zoomorfnog amuleta, ona je uvek veoma dobro uklopljena i povezana s hrianskom, verom. Ako to povezivanje i nije uvek u duhu kanona, onda je funkcija tih predmeta dobro utemeljena u hrianskoj veri. Ako je tu bog SvantovidIsus Hristos ili ako je tu neki ivotinjski amulet natopljen paganskim asocijacijama, on je u slovenskim grobovima uvek ovde dobro uklopljen u hrianski pogled na svet. Na kraju, recimo neto i o antropolokoj karti ovog naeg prostora Srbije, od vremena preistorijskog Stareva, pa sve do nekropole u Dobrai iz Srednjeg veka. Osam hiljada godina srpsko tlo upija u sebe sve rasne tipove sveta Evrope, Azije i Afrike. Dakle, ako elimo da objasnimo ta to stvarno znai, recimo ukratko da na ovom tlu i u ovim istorijskim okolnostima antropoloki materijal ukazuje na veliku izmeanost rasnih tipova. Ako postoji jedan odreeni, na primer poznopaleolitski dolihokrani arheoloki tip, koji je srednjoevropskog porekla, on je kroz prostor i vreme izmean s drugim antropolokim tipovima koji su poreklom iz severne Evrope, Azije i Mediterana. Recimo, istine radi, da je na teritorijama Srbije i Jugoslavije utvren i jedan autentian lokalni, tzv. dinarski antropoloki tip, koji je arheoloki i antropoloki

24

25

uvek prisutan, ali koji je uvek bio deo celine, a ne dominirajua snaga ove teritorije. Sve nam to govori da na teritoriji Srbije, tokom poslednjih 8000 godina, nije bilo antropoloke dominacije nijednog odreenog rasnog tipa. Ovaj deo sveta je stoga bio topionica naroda u kojoj su se meale civilizacije, rase i obiaji. Sve nam to govori o visoko kvalitetnom skladu domorodaca i migranata. Migranti su ve u prvoj generaciji postajali domai iako su i poreklom i verom bili ovom tlu tui. Kada je re o ispoljavanjima duhovne kulture, koja je ustanovljena, pre svega, u grobovima pokojnika i njihovim stambenim objektima, srpsko tlo pokazuje veliku raspoloivost. Ve kultura Lepenskog vira, koja nema pandan u drugim delovima sveta, pokazuje izuzetnost ovog tla. Velianstvenost verskog bia jasna je i u Starevakoj kulturi, a ovaj duhovni kontinuitet sauvao se i stigao do neolitika Vince. I tu se pokazuje snaga ovog tla u sledu, skoro 3000 godina, Umetnost Vince pokazuje sjajnu usaglaenost preistorijskih Vinana: njihovog svakodnevnog ivota i potreba njihove duhovnosti. Sve to govori o visokim dometima ovog tla u evropskom i vanevropskom okruju. iveli su u kuama od prua i zemlje opskrbljenim posuem i svim moguim predmetima koji su im ivot inili lakim i funkcionalnijim. Ali, ono to najvie karakterie jednu civilizaciju, narod i tlo jeste njen odnos prema smrti kao pripremi za budui ivot. I tu su prestanovnici ovog tla Vinani, pokazali da domete jedne civilizacije ne ine materijalna dobra, ve njeno versko uverenje i njena duhovna imaginacija. Vie od 10.000 vinanskih skulptura, najverovatnije grobnog karaktera, svedoanstvo su verske snage ovih ljudi. ivot ovog tla kree se istim tim putem poviene duhovnosti i dalje prema mlaim civilizacijama: eneolitu, bronzanom i gvozdenom dobu, sve do najezde Rimljana na ovo tlo. Njihovim upadom, pa sve do dolaska Slovena njihove

migracije u VII veku ovo tlo proizvodi predmete koji jo uvek imaju prizvuk i u saglasju su sa dubokim verskim opredeljenjem . Kao da su oni to su se ovde naseljavali bili u srodstvu s onim ovde zateenim, i veoma obaveteni o prethodnicima, nastavljali da proizvode novi vid ve proverene duhovnosti. Ali, obrasci duhovnih i kosmogonijskih konstelacija uvek su u obliku prepoznatljive ifre, koja se moe nastaviti i premostiti. Ako jedna aplika iz groba Sv. Erazma na Ohridskom jezeru, kazuje putem geometrijske stilizacije da je u nju slivena neka tajna koja je doneta ko zna odakle, ona se veoma lako razreava poput vedske planine "Meru" na leima idola s dupljanskih kolica i idola iz Klievca nainjenog oko 2000 godina pre nae ere. I kako je onda mogue da se jedno duhovno okruenje sauva na istom tlu skoro 3000 godina? Tu je onda ve re duhovnom shvatanju sakralnosti i kontinuiteta to se prenosi s naroda na narod, s jedne civilizacije na drugu. Kao arheologa, specijalistu za grobni ritus, mene uvek najvie zanima odnos oveka prema smrti, koji se prenosi s jedne civilizacije na drugu, uvek s istim htenjem: ka konzervatizmu i ouvanju sakralnosti. oveku VII veka sigurno naem pretku bilo je veoma stalo do verskog miljenja preistorijskog oveka iz Vince, iako je Vinanac iveo tu 4000 godina pre njega. Da li to znai da tu niko nije unitavao duhovno okruje svojih prethodnika, kao ni pokojnike i njihove civilizacije? I to je najhitnije narodi koji su tu iveli nikada nisu unitavali duhovni svet i milje svojih prethodnika, niti su dozvolili da se razbije sakralna matrica prethodnih civilizacija. Moda ovo nae srpsko tlo nije Troja, Rim ili Carigrad, ali ono je u neku ruku mnogo vanije, od ta tri velika grada. Nae tlo Srbija, preciznije srpsko podunavlje, ivi neprekidno skoro 10.000 godina, uvek s materijalnom i duhovnom kulturom koja

26

27

je bujala ivotom i ogromnom duhovnom snagom; nosioci te duhovne sile vodili su rauna o kontinuitetu znanja, brinuli su se o svojim precima, o duhovnim vrednostima svojih bogova, konstelaciji zvezdane kape; ljubomorno su uvali svaki komadi ovog tla, utapali ga u tradiciju i verska uverenja, nikada ne pravei hijerarhiju vrednosti prolosti i sadanjosti; i nikada ne dajui prednost antropolokim i rasnim kvalitetima pojedinaca, bili oni Huni, Avari, Rimljani ili neki drugi; beli, crni ili uti.

II NASTANAK KALENDARA
1. Crux dissimulate Swastica
Pojavljivanje zvezde Sirius na nebu, oko 19. jula, u zodijakom znaku lava u antikoj Grkoj, tumaeno je kao prelazak na drugu polovinu kalendarske godine, koja se kod Grka sastojala iz dva godinja doba. Upravo je zoomorfna predstava lava bila oznaka za tu drugu polovinu godine od meseca jula do decembra. A psea zvezda Sirius, u antici je nazivana Gerionovim psom uvarom, Ortrom; u toj mitolokoj konstelaciji ona je bila otac lava. Tako, jedna metalna aplika pronaena u Oraju, kod Poarevca, prikazuje oca i sina, psa i lava, neraskidivo povezane kao sijamske blizance. Vrlo je bitno kako je antika mitoloko-kalendarska praksa, tada jedan od vidova primitivne astronomije, tumaila letnji solsticij 22. juni kalendarsku sredinu godine, vreme kada je Sunce najjae a njegova snaga poinje da opada. Antika kalendarsko-mitoloka misao je procenjivala trokratni Sunev zastoj na nebu (u vreme letnjeg solsticija, 22. juna) kao znak smrti prve polovine godine i raanje one druge. Tako je to umiranje prirode poistoveivano s umiranjem psee zvezdeSirius, antikim Gerionovim psom Ortrom. Neto ranije smo rekli da je Ortrov sin bio lav, druga polovina atinske godine. Proces smrti psee zvezde (Siriusa) bio je zamiljen kao njegov odlazak na drugi svet, 22. juna, i ponovni povratak 19. jula. U toj kalendarsko-mitolokoj konstelaciji antike, kljuan trenutak bio je 22. jun, kada se Sunce na nebu okretalo trokratno, suprotno od svog uobiajenog hoda od zapada ka istoku.

28

29

Taj fenomen suncostaja, Sunevog letnjeg solsticija, fiksiran je u duhovnom ivotu preistorijskih ljudi ve od poetka zemljoradnje u mlaem kamenom dobu, neolitu, slikom kukastog krsta, crux dissimulatarQ. Preistorijska kultura Evrope je naroiti znaaj posvetila stvaranju grafike predstave "kukastog krsta", blisko ga vezujui za trenutak pokuaja zaustavljanja ubitanog sjaja sunca, 22. juna, u vreme tog letnjeg suncostaja. Tako je za ondanje ljude "kukasti krst", pre svega, bio likovno obeleje molitve za kiu, neka vrsta dodolske grafike tajne ifre kojom se.otvara klju neba, kie i blagoslovene vlage. Ali, problem suncostaja 22. juna nije bio tako jednostavan kao to to izgleda na prvi pogled. Prva polovina godine je bila Ortrova erka, zmija, ona je morala da umre kako bi se rodio njen brat, lav druga polovina godine. Tako je na onaj drugi svet, u podzemlju gde se kriju sve vode sveta, neko morao lino da sie i otvori vodene brane i ustave kako bi o voda nesmetano potekla prema ednim poljima. Taj oslobodilac kie bila je psea zvezda Sirius, uvar korenja bilja Ortro; on je 22. juna lino siao u podzemlje da bi se pre izlaska Suneve svetlosti, 19. jula, trijumfalno vratio da kiom prirodi omogui ivot. Poto je za preistorijskog i antikog oveka bilo veoma teko da likovno predstavi itavu religijsku metaforu zaustavljanja Sunca, umiranja psee zvezde-Siriusa, Ortra, i njegovo vaskrsenje 19. jula ta celokupna navedena ekonomija spasenja oveka, domostroja i prirode zamenjena je likovnom predstavom kukastog krsta. Ta apotropejska snaga kukastog krsta bila je istovremeno i ovekova duhovna pobeda jer je on svoje duhovne i duevne moi predavao ba njemu. Pa tako skoro 10.000 godina ovek urezuje, islikava, modeluje kukasti krst, crux dissimulata-u; isto tako, svoje mitoloke kompozicije, i uz pomo mozaine i
30

fresko dekoracije prenosi na keramike posude, nakit i mnoge predmete vezane za svakodnevni ivot, a pokatkad i na one posveene sahranjivanju pokojnika i njihovom ivotu na onom drugom svetu. 11 Sledstveno tome, i u logici pojave Kristovog krsta s Golgote, ogleda se njegova geneza iz preistorijskog "kukastog krsta". Ali, kada je u pitanju uenje i delo Isusa Hristosa, ova ideja je prefinjena. Tako je trokratni Sunev zastoj izjednaen s trodnevnom Hristovim bivanjem u grobu, od velikog petka do Uskrsa, koje je Sinu Bojem i celokupnom oveanstvu omoguilo iskupljenje grehova i vasrkrsenje posle smrti. ^

31

Literatura:
Badurina: 1979, Leksikon, Zagreb. Beker U: 1992, Astroloki Leksikon (Astrologija, Astronomija, Kosmologija), Gornji Milanovac, str. 225. Charkey J: 1989, Celtic mysteries, the ancient religion, London, si. 34-35. str. 87. ausidis N: 1994, Mitskite sliki na junite Sloveni, Skopje, zadnja korica knjige. Evsjukov V: 1988, Mitologija Kitajskog neolita, Novosibirsk, si. 36, str. 66. Garaanin M: 1975, Preistorija Srbije, Beograd. Grevs R: 1969, Grki mitovi, Beograd. Kruni et al: 1997, Antika bronza Singidunuma, Beograd, str. 149. 282, 329. Milenkovi M:-l996, Pozlaena aplikacija s lokaliteta OrajeCrkvina, SAD 11, Beograd, str. 169-172. Nehvatal B: 1978, Frumitteralterlisher reliqerkreuze aus Bhmen, Prag. Petrovi R: 1992, Kefalija i polikefalija, ZNM XIV, Beograd, str. 439- 411. Ribakov B. A: Rusali i bog Simargl-Pereplut, SA 2, Moskva, str. 91-116. Ribakov B. A: 1971, Ruskoe prikladnoe iskustvo X-XIII vekov, Leningrad, str. 97-116. Ribakov B. A: 1981, Jazistvo drevnih Slavjan, Moskva.

Napomene:
L R. Grevs, Grki mitovi, Beograd 1969, str. 111.

Z Isto. 3. M. Milenkovi, Pozlaena aplikacija sa lokaliteta OrajeCrkvina, SAD II, Beograd 1996, str. 169-172. 4 U. Beker, Astroloki Leksikon (Astrologija, Astronomija, Kosmologija) Gornji Milanovac 1992, str. 225. 5. R. Grevs, op. cit. 6, B. A. Ribakov, Jaziestvo drevnih Slovian, Moskva 1981, str. 91; A Badurina, Leksikon, Zagreb 1979. . 7. R. Grevs, op. cit. 8. B. A. Ribakov, Rusali i bog Simargl-Pereplut, SA 2, Moskva 1967, 91-116 str; B. A. Ribakov, Ruskoe prikladnoe iskustvo XXIII vekov, Lenningrad 1971, str. 97-116. 9. ak je atinska (u staroj Grkoj) Nova godina poinjala (raunala se) pojavom psee zvezde-Sirijusa. (Prema: R. Grevs, op. cit). 10. Ta ideja kukastog krsta kao pokretaa vremenskog proticanja (toka vremena) najbolje se vidi u keltskoj mitologiji. Krst je u Kelta izjednaen s trokrakom munjom "Triskelonom", iji energetski udar omoguava pokretanje

32

33

toka prirode. (Prema: J. Charkey, Celtic mysteries, the ancient religion, London 1989, slika 34-35, str. 87). 1LKukasti krst ili grafika predstava Sunca izjednaena je s idejom davaoca ivota. Dakle, u trenutku ovekove pojave na Zemlji, iz materice, izjednauje se raanje oveka s raanjem Sunca. A trenutak ovekove smrti predstavlja kako smrt' oveka, tako i smrt Sunca. 12. Hrianska eshatologija krstu daje jo vei simboliki znaaj poistoveivanjem Isusa Hristosa s drvetom krsta, kao mestom Njegove kazne. Krst je i orue iskupljenja greha: u ideji Kristove smrti otkriva se mogunost ljudskog umiranja, kao i iskupljenje praroditeljskog greha Adama i Eve.

Slika l Predmeti s urezanom svastikom iz paleolita. Predmeti s urezanom svastikom iz neolita. Slika 3 Keramika sa svastikom iz Samare, neolit 5000 g. pre n. ere. Tabla n Slika 1 Narukvica iz Drmna iz gvozdenog doba, I milenijum p. nae ere. Slika 2 Rozeta iz Manerbio sul Mela, I milenijum pre nae ere. Sv. Marta na Magdalenskim gorama, Slovenija, VI V v. p. n. e. Slika 4-6 Svastika iz rimskog perioda, Srbija, II III vek nae ere. TablaJn Slika 1 Aplika iz Oraja, VIII IX vek, Poarevac. Slika ?. Fibula s lavom i svastikom iz Volosa, Grka, VII vek n. ere.

Opis TablaJL

tabli

Krst s lavom-svastikom, XI XII vek, Podebradi, eka Republika.

34

35

2. Koej i trijada iz Sirmijuma

Mermerni sunani asovnik, pronaen u Sremskoj Mitrovici 1981. godine, sainjen je od tri figure i asovnika. Ranije objanjenje P. Miloevia, arheologa koji je otkrio ovu izuzetnu rimsku, 'rano-carsku reljefnu kompoziciju, uputilo nas je na mitoloke junake grko-rimske antike: Atlasa, Herakla i njegovog polubrata blizanca Ifikla. Ovo objanjenje zasnivalo se na veoma bliskom odnosu Herakla i Ifikla, kao polubrae i blizanaca, ali ono nije sutinski razreilo odnos ove tri figure niti otkrilo razlog zato su one grupisane oko sunanog asovnika. Ono to je bilo bitno u kompoziciji, a to je P. Milosevic uoio, jeste njena vezanost za jedanaesto Heraklovo junako delo, branje Hesperidinih jabuka, gde se pominje kako je Herakle zamenio Atlasa drei nebeski svod, da bi se ovaj domogao Hesperidinih jabuka. Dajemo sebi za pravo da sirmijumsku trijadu postavimo u drugaiji personalni odnos, drei se Grejvsa koji kae (citat): "Titan astronom, koga je Herakle zamenio, bio je Koej (odnosno Tot), a ne Atlant-Atlas." Upravo Grejvs nedvosmisleno kae da je, u navedenom jedanaestom junatvu, trei uesnik u dranju nebeskog svoda bio Koej, a da se nigde ne spominje Ifikle. Poli smo upravo od ove odreene Grejvsove izjave, da bi, kao treeg uesnika trijade iz Sirmijuma, uoili Koeja namesto Ifikla. Drei se Grejvsa saznajemo da je prvi astronom bio Atlas (Atlant), drugi je bio Koej, a trei gospodar Zodijaka postaje Herakle. Kao to je ve poznato, Zevs je bio otac Heraklov, a majka mu je bila Alkmena. Ali ko su bili Atlas i Koej u sirmijumskoj trijadi?

37

Po pelakom mitu o stvaranju sveta, boginja Eurinoma je stvorila sedam planetarnih sila: Sunce, Mesec, Mars, Jupiter, Venus (Veneru) i Saturn. Nad svakom od sedam planetarnih sila vladali su jedna Titanka i jedan Titan. Titan i Titanka, koji su vladali Mesecom, bili su Fojba i Atlant (Atlas), a planetom Merkur su vladali Metida i Koej. Titan Koej je bio sutina inteligencije, otac Lete i deda boga svetlosti Apolona. S druge strane, Atlas je bio otac Maje, Zevsove ene i majke Merkura (Hermesa). Tako je sada sasvim jasno da su Atlas, Koej i Herakle povezani krvlju. Herakle je bio Zevsov sin, a Koej i Atlas su bili tastovi boga Zevsa. Ali, sutina sirmijumske trijade nije u isticanju krvnih veza, ve u neemu psefinjenom i veoma bitnom za mitologiju i za raunanje vremena. Titan Atlas je bio gospodar Zodijaka kao deda boga Merkura koji je imao tu ast da se smatra onim to je izmislio slova prvobitne grke azbuke, najverovatnije, linearnog pisma. Koej se, kao Apolonov deda, moe smatrati blisko vezanim za boga Sunca, koji je smatran i bogom astronomije. Potpuno tumaenje sirmijumske trijade poiva na ustolienju i svrgavanju svetog kralja svake kalendarske godine. Zato se mesto gde su bile smetene Hesperidine jabuke smatra mestom smrti po kome hara vreme kad umire sveti kralj. Herakle, kao novi gospodar Zodijaka, umesto Atlasa, Apolona i Merkura, novi je sveti kralj koji se raa, umire i vaskrsava u vreme martovske ravnodnevnice, kako bi godinji krug bio ostvaren i mogu. Herakle, kao novi sveti kralj, postaje vladar velike godine od stotinu meseevih mena. Po nekim izvorima, on je stvorio novo grko pismo, ija su slova obeleevala svaki mesec u godini. Upravo sirmijumska trijada prikazuje Heraklovo preuzimanje kraljevstva nakon poinjenog XI junatva: donoenja

Hesperidinih jabuka. I upravo tada je "On na svoja plea preuzeo od svog prethodnika teret svetog kraljevstva zajedno s titulom 'Atlant, onaj koji dugo trpi' ". Prvobitno, teret verovatno, nije bio "nebeski svod ve sunani disk". Pa je tako bradati lik koji nosi nebeski svod, Herakle, "kao novi Atlant", o emu, svedoi "Heraklov vor", kojim mu je potpasana kratka suknjica subligaculum. S druge strane trijade je par bratskih Titana, kao gospodara nedelje, koja se sastojala od 52 x sedam dana. U levom uglu je Koej, na ijem se ramenu nalazi glava nemejskog lava kao simbola astronoma koji je lino predao nebeski svod Heraklu. U desnom delu je Atlant (Atlas), kao njegov brat. Tako Titan Koej simbolie sredu, etvrti dan u nedelji, poto je sedmica poinjala nedeljom kao Sunevim danom. Po naredbi novog gospodara Herakla, Koej predstavlja mesec mart, vreme Heraklovog roenja, kalendarski poetak godine kao i vreme prolene ravnodnevnice. A njegov brat Atlas-Atlant predstavlja boginju Mesec (Lunu), drugi dan u nedelji, ponedeljak, i drugi mesec u godini, januar, jer je, po svemu sudei, godina poinjala decembarskom zimskom dugodnevnicom u vreme raanja Sunca. Iz svega do sada reenog sledi da je fizika slinost Atlasa i Koeja logina, jer su oni bili braa i Titani, za razliku od Herakla koji je bio sin Zevsa.

Literatura:
1. R. Grevs, Grki mitovi, Beograd 1969. Z P. Milosevic, sunani sat iz Sirmijuma, Starinar XXXVI 1985, Beograd, s. 195-201. 3. M. Tadi, Nacrt za katalog naih sunanika, Razvoj

38

39

astronomije kod Srba, Beograd 1997, str. 31-43. 4 Isti, Old Sundials in Serbian Lands, Prossedings of the 4th Yougoslav-Romanian Astronomical Meeting, Beograd 1998, str. 218-226.

3. Narukvica iz Drmna ili o jednom kalendaru iz gvozdenog doba

Preistorijske akaste grivne, tipa "Juhor", starosti od X do IX veka pre nae ere, a posebno ona iz Drmna, svojom ikonografijom i grafikim prikazom poloaja Sunca daju veoma stari vid poloaja Sunca tokom jedne kalendarske godine. Dosadanji istraivai ovih narukvica bili su u dilemi oko mitoloko- religijskog objanjenja ovih narukvica. Poslednji koji se njima bavio, . Andreji, u svom tumaenju grafikih simbola na narukvicama, video je teoloki antropomorfizam oslanjajui svoje tumaenje na mitologiju Bliskog istoka i stara verovanja Balkanskog poluostrva. . Andreji je dao radnu pretpostavku da je narod gvozdenog doba na Balkanu Tribali" u stvari bliskoistona fenika trijada Dagon, Bal i Astarta. Ova veoma smela mitoloka konstrukcija polazila je od arheoloke grae kao osnove za verske obrede u poast bogovima naroda Tribala, ili, je po Andrejiu, fenikoj trijadi. Naime, Andreji je od sitnih znakova i istorijskih aluzija nainio jednu hipotetinu konstrukciju, koja nije uspela da razrei osnovni smisao likovnog reenja grafike dekoracije i simbolike to se nalazila na akastim grivnama tipa "Juhor". Drei se crtea, koji predstavljaju prividnu Sunevu putanju na nebu u toku jedne kalendarske godine, a preuzetih iz udbenika M. J. Andonovia, pod nazivom "Kosmografija", mi smo uz pomo grivni tipa "Juhor", pre svega, grivne iz Drmna, uspeli da dovedemo u vezu grafiku dekoraciju s narukvica s godinjim kretanjem Sunca na nebu. Naime, na akastim grivnama je najvea dilema bila kako rastumaiti krajeve narukvice koji su inili otvor; oni su, i pored jasne grafike dekoracije na narukvici, morali imati blisku vezu s funkcijom

Opis Tabla I

tabli

Slika 2 Skulpture: a) Atlas i b) Herakle i Zevs (Ifikle?) sa sirmiumskim sunevim satom na svojim ramenima.

40

41

celokupnog likovnog reenja. U stvari hijatus, koji su inili krajevi narukvice, predstavljao je ravnodnevniko kolo 21. mart i 23. septembar. Postavljena u solarnu godinju raspoloivost, s etiri stalna znaka: 21. mart, 23. septembar, 22. juni i 22. decembar, narukvica iz Drmna je pokazala razlog svog grafikog reenja; a, to je jo vanije, ova solarna raspoloivost je bila mnogo loginija od tribalske fenike trijade koja je bila bez ikakvog osnova za lokalno podruje planine Juhor. Poloaj planine Juhor je geografski odgovarao grafikom reenju akastih grivni. Stoga je sada tek postalo jasno koji je bio razlog proizvodnje ovih grivni. Planina Juhor se nalazi na obodu itnice u blizini ua Zapadne u Veliku Moravu; smatra se najplodnijim delom umadije, krajem koji je u preistoriji mogao da hrani celokupnu Srbiju.

Stoga je preistorijskim ljudima gvozdenog doba, prestanovnicima teritorije Srbije, bilo neophodno da utvrde etiri gore navedena znaka, bez kojih nije bilo mogue shvatiti ni Sunevo godinje kretanje, ni osigurati letinu. Tek kada je takvo ravnodnevniko kolo fiksirano za hijatus, kojeg ine krajevi narukvice, postalo je jasno koji je pravi smisao istaknutih krstova. Istaknuti krstovi, s jedne strane, utvruju datume u godini prema kalendaru 22. junu i 22. decembru dane umiranja i raanja mladog Sunca. A drugo, to je veoma bitno, ovde je po svemu sudei uoena geografska raspoloivost planine Juhor u letnjem i zimskom solsticiju. To je od izuzetne vanosti, jer iz svega proizilazi mogunost, na 'koju je ve ukazano velikim otkriem u Blagotinu, da je ovaj deo Srbije, kao itnice Balkana, bio veliki mitoloko-religijski centar koji je ak proizvodio akaste grivne da obelei najhitnije kalendarske oznake, letnji i zimski solsticij i ravnodnevniko kolo: 21. mart i 23. septembar. Postavljanjem ravnodnevnikog kola u hijatus krajeva narukvice, shvaeno je pravo znaenje grafiki predstavljenih krstova i trouglova u kontinualnom sistemu igre rafura. Rana Grka mitologija pelakog doba, koja odgovara i gvozdenom dobu Balkana, upravo govori da je kalendarska godina bila podeljena na dva jednaka dela na isti nain kako je to uinjeno na narukvici iz Drmna. Kada su kao na fiksnim reperima postavljeni "malteki krstovi" uobiajena grafika oznaka Sunca, utvrenim znakovima jo iz bronzanog doba, postalo je jasno da se u polukrunom titu nalaze meseci pre letnjeg i zimskog solsticija, a na dugom trakastom delu grivne', polovina godine izdeljena je rafiranim trouglovima. Narukvica iz 'Drmna, kao i sve ostale narukvice tipa "Juhor",

42

43

sagledane na ovakav, solarno-astronomski nain pronaene su unutar teritorije Srbije, ali i izvan njenih granica, predstavljaju grafiku linearnu sliku godinje Suneve putanje; ona je fiziki podeljena na dva jednaka dela, prema letnjem i zimskom solsticiju, koji su na naroit nain istaknuti na proirenim krajevima narukvice. Iz toga proistie mogunost da su ljudi kasnog' bronzanog i ranog gvozdenog doba, znai, pre vie od 3000 gedina, veoma dobro uoili godinje kretanje Sunca, njegovo prividno umiranje u vreme letnjeg solsticija (22. juna) i njegovo ponovno raanje u vreme zimskog solsticija (22. decembra). Ravnali su se upravo prema rastu i opadanju Sunca, da bi svoje poljoprivredne radove uspeno okonali. Jasno uoavanje svih aspekata godinjeg kretanja Sunca uslovilo je i stvaranje ranih preistorijskih mitologija koje su vezane za umiranje staroga Sunca kralja, 22. juna, u vreme letnjeg solsticija; i raanje mladog boga-boia, mladoga Sunca, u vreme zimskog solsticija, 22. decembra. Ovaj solarno-astronomski apsurd da Sunce umire 22. juna, a ponovo se raa 22. decembra naveo je na stvaranje mitoloke matrice godinje smrti i raanja Sunca svake godine. Na takav nain umiru i ponovo se raaju mnogi bogovi: Tamuz, Dionis, B ah i Isus Hristos. Iz takvog solarno-astronomskog apsurda, umiranja i ponovnog raanja Sunca, nastao je teoloki antropomorfizam najpre, na Bliskom istoku, i u Egiptu, koji je, oko 3000 godina' pre nae ere, povezao stvaranje ranih panteona s opustoenjem prirode "suom": pa tako bogovi Oziris i Bal, godinje umiru i ponovo se raaju, da bi se s tom injenicom povezao izlazak psee zvezde "Sirius", godinja poplava Nila i prestanak Sue. Pravi smisao ovih akastih grivni je "dodola" molitva za kiu, koja je dovedena u vezu s letnjim solsticijem, 22. junom,

kada je rast Sunca najvei i kada poinje da opada njegova snaga; tada je zapoinjao kini period godine koji je znaio opstanak celokupne godinje letine. Sagledavanjem akaste grivne iz Drmna i ostalih akastih grivni tipa "Juhor" iz ugla solarne konstelacije, ove arheoloke ^rukotvorine od neprocenjivog istorijskog znaaja, predstavljaju najraniju gvzdenodopsku konstelaciju Sunevog godinjeg kretanja s ciljem da budu molitva za dolazak kie. Istovremeno na narukvicama'je predstavljen jedan od najstarijih duhovnih centara Balkana, planina "Juhor", koja je mogla imati znaenje boanskog stanita u preistorijskom poimanju stvari, poto se ovo uzvienje nalazilo izmeu ua Velike u Zapadnu Moravu. Izvesno je da su akaste grivne i planina Juhor dovedem u vezu s godinjim izlivanjem Velike Morave, a to je bio najvaniji izvor ivota preistorijskih ljudi ovog dela Balkana. Uzimamo sebi slobodu da iznesemo jo jednu mogunost: splet tokova Velike i Zapadne Morave mogao bi biti izjednaen s Velikom Majkom, Magnom Mater, pa bi tako njen sin bio mlado Sunce, kralj koji se raa 22. XII, svake godine, a njen mu bi bio stari kralj koji umire 22. juna, svake godine. To je bila jedina mogua trijada preistorijske mitologije, jer je bila blisko povezana sa izvorom ivota, mladim Suncem zimskog solsticija, koje je znailo obnovu prirode i hranu plemenu; dok je letnji solsticij dovoen u blisku vezu s umiranjem starog Sunca kako bi Magna Mater, majka bogova, mogla da nahrani suna polja blagosiovenom vlagom i tako obnovi rast prirode, a plemenu vrati hranu (letinu) kao izvor ivota. Prema tome, akaste grivne grafiki nedvosmisleno predstavljaju taj solarno-astronomski fenomen: s jedne strane, godinji rast Sunca oba solsticija i ravnodnevniko kolo; a s druge strane, veoma jasno utvruju taj solarni mitoloki apsurd da Sunce 22. juna umire, a 22. decembra se ponovo raa.

44

45

Isto tako, ne smemo zaboraviti da su grivne bile ukras na dugim haljinama pomou kojih su se uvrivali rukavi u dodolskim igrama za dobijanje kie. Ta molitva igrom bila je neophodna da se umilostivi krug i tok prirode kako bi Sunce umrlo 22. juna, a 22. decembra se ponovo rodilo. akaste grivne su bile zatvarai rukava, jer su se dodolske igre izvodile s veoma dugim rukavima ijim se podrhtavanjem podraavalo talasanje vode i vlage; time je imitiran izlazak vode iz podzemlja, jer se verovalo da se ba 22. juna, u vreme letnjeg solsticija, vodene ustave diu, a voda iz dubina zemlje izlazi na povrinu, branei suna polja i darujui dragocenu tenost koja je krv ivota i spas ljudima i prirodi.

Z. Andreji, akaste grivne, Raca 1996. M. Garaanin, Praistorija na tlu Srbije, Beograd 1973. U. Beker, As'troloki leksikon, Gornji Milanovac 1992. B. A. Ribakov, Rusali i bog Simargl-Pereplut, Sovjetska Arheologija, 2, Moskva 1967.

Opis
labfoLl

tabli

Slika 1 Godinje kretanje Sunca i narukvica iz Drmna, I mil. pre nae 'ere.

46

4. S v e t i G r a l
U dalekoj zemlji keltskih Skordiska, nekadanjih stanovnika prostora srpskog podunavlja, naen je Sveti Gral na kojem je u 13 slika izvedena celokupna kosmogonija. Sveti Gral, u obliku srebrnog kotla (visine 70 cm), sluio je, pre svega, za krvnu rtvu da bi se tako pronala i poboljala budunost celog skordijskog plemena. Trinaest likovnih predstava kazuju: "Mi, keltski narod, nudimo tebi, majko naa prirodo, krv celog naeg plemena, koju emo sada ovde proliti zaklani od ruke druida, naeg boga sunca Cernunosa, upravo ovde iznad usta Svetog Grala. Naa e smrt, oticanjem nae krvi u Sveti Gral, biti nae vaskrsenje u buduem ivotu, u arobnim predelima gde ive vazda mladi bogovi i gde tee med i mleko". Na est ploica, sa spoljanje strane Svetog Grala, predstavljeni su Sveti kralj (zima) i Sveta kraljica (prolee). Kralj je predstavljen kao gospodar celokupne ivotinjske prirode i sva etiri godinja doba; to je simbolizovano ivotinjama koje je on epao rukama. Kao njegov pandan predstavljena je Kraljica (prolee), koja se oblai u odeu meseevih mena, uz pratnju ivotinja podzemlja. est ploica, sa spoljanje strane Svetog Grala, samo su priprema za unutranju dekoraciju. Ako zamislimo da je spoljanost Grala bila samo priprema za in rtvovanja u srebrnom kotlu, onda je on bio jedan vid inicijacijske pripreme kroz Svetu svadbu zime i prolea (kralja i kraljice). Sam in brodarenja u smrt zapoinje predstavljanjem kraljice neba (prolea), koja se vozi nebeskim koijama u predele smrti, a potom se nastavlja smru svih ivotinja u prirodi i, na kraju, umiranjem samog boga Cernunosa koji se penje iznad
48

usta Svetog Grala da bi zaklao samog sebe. Ovoj sceni je suprotstavljena scena s jelenskim vrhovnim bogom sve etiri strane sveta, Cernunosom, koji se ponovo raa u prolee. Taj trenutak prolenog raanja Cernunosa predstavljen je u prolenom ambijentu prirode s ivotinjama. Ovde je mogua smrt: ubistvo zmije u levici boga, inicijalnim krugom Torkvesom (sunce), ima znaenje osloboenja od smrti zime i raanja u novom proleu. I tako, novembarski semajn zapoinje zamiljenom povorkom koja ulazi u Gral da bi nad njegovim ustima bila zaklana, i ponovo se obnovila, vaskrsnuvi u vidu povorke konjanika. Ali, ela prisutna povorka je samo umnoen vrhovni bog Cernunos. I taj Gral u Gralu je idealan arhetip rtve. Njegovim dvostrukim uranjanjem preko smrti vrhovnog boga i bika zapoinje sem'ajn susret zime i budueg prolea koji je olien u svetom braku zime i prolea, kralja i kraljice. I to prolee je olieno u sedeem bogu s jelenskim rogovima Cernunosom, koji je stisnuo zmiju (smrt), dok samu zmiju potpuno unitava Torkves. Kolut Torkves koji Cernunos dri u desnici, znak je osloboenja prirode od zimske smrti i ponovnog njenog raanja buenjem u proleu. Ali, da bi to ponovno raanje prirode bilo mogue potrebno je rtvovati bika; ovaj ritual moe se uzeti kao smrt ele prirode (predstavljen na rozeti, na dnu Grala). I tako, pred naim oima (gledajui spolja), zapoinje velika sveanost u mesecu novembru, tzv. semajn; tada poinje svadbeni pir zime i prolea (kralja i kraljice) i njihova priprema za smrt ele prirode u zimskim mesecima. Ovoj inicijatskoj smrti bila je neophodna Taurobolija smrt bika kao olienje grdnih snaga prirode, njenih najmonijih sokova. Ali, da bi priroda u potpunosti umrla i da bi se ponovo rodila, bilo je neophodno da umre vrhovni bog Cernunos.

49

literatura:
New Larousse Encyclopedia of Mythology, London 1969. R. H. Achmann, Gunderstrup-studie. Untersuchingen zu den frgermanischen Kunst. Grundlagen der Frgermanischen Kunst. Bericht der Rmisch Germanishen Komission, Band 1971, 1990, 2, teil.

Opis
Tabla T-IT

tabli

Slika 1-U Delovi Svetog grala (kazana) iz Gundestrupa, nainjeni od srebra, iz Danske, I vek pre nae ere.

50

5. Fibula iz Vrbasa ili o problemu njenog kalendarskog objanjenja

A b s t r a k t Fibula iz Vrbasa je do sada obnarodovana nekoliko puta, ali samo u okviru arheolokog tumaenja. Ona sadri ikonografske siee, s jasnom ulogom, koje je bilo neophodno sagledati iz ugla kalendarske konotacije. Fibula iz Vrbasa je tip, tzv. "palastih fibula", a bila je i najizrazitija slovenska karakteristika, u VI i po'etkom VII veka. Ovaj rad pokazuje da je palasta fibula bila "molitva za dolazak kie" 22. juna, kada je Sunce najjae, tano u vreme letnjeg solsticija, suncostaja.

tipa, meu kojima se nalaze komadi od izuzetne umetnike i duhovne vrednosti, u vremenu od V VII veka, predstavljale su sintetizovano shvatanje slovenskog i germanskog panteona koji je do dana dananjeg ostao velika nauna nepoznanica. Iako su slovenska i germanska mitologija u vremenu od V VII veka bile na niem duhovnom nivou u odnosu na grkorimsku antropomorfnu mitologiju, one su bile bliskije povezane s ciklusom smenjivanja godinjih doba i svim bitnim prirodnim fenomenima; to je govorilo da su Sloveni narod iju je duhovnost obrazovala prirodna okolina u kojoj su iveli: ume, reke i nebeska kapa sa Sunevim i planetarnim sklopom. Polazni podstrek radu, na fibuli iz Vrbasa, bio je sledei: kako dovesti arheoloku grau u vezu sa istovremenim smenjivanjem godinjih doba? Tu su bili primarni, rast i opadanje Suneve snage, koja je, u tim vremenima bila povezivana sa ivotnim tokom prirode i uspenou letine. Kada su problemi arheoloke grae solarno-astronomski zasnovani, bilo je dalje ve lake svesti celokupni sled godinjih doba na dva pola, dva stoera: 22. decembar, zimski i letnji solsticij, 22. juni. Da je ovako utemeljena arheoloka postavka bila dobra, pokazivao je arheoloki materijal palaste fibule koje su sve bile vezane za svoja dva stoera: zimski i letnji suncostaj. Ali, na pomisao o putovanju Sunca kao koijaa u svojim kolima, s jedne strane stoera, i kao vladara podzemlja Arimana, sa suprotnog stoera, ve je ranije doao B. A. Ribakov. On je ta dva suprotna stoera povezivao vlagom, tj. kinim tokovima. Pri tom, on nije "uoio osnovno svojstvo palaste fibule da je: "molitva za dolazak kie" dodola koja se izrie 22. juna, kada je Sunce najjae i kada njegova snaga poinje da opada. Polazna taka je bilo i posmatranje crtea M. Andonovia, iz njegovog udbenika "Kosmografija", iz 1888. godine. Naime, M. Andonovi je, na navedenom crteu, postavio godinja doba

Pal a s t e fibule
Palaste fibule, koje su nalaene u nekropolama slovenskih i germanskih naroda, ukazivale su na odreeni religiozni smisao, koji su neki autori, na prvom mestu A, Ribakov, objanjavali kao raspoloivost dve krajnosti, dualizam vrhovnog solarnog boanstva dobra i boga zla Arimana likovno predstavljenog s glavom gutera. U tumaenju fibule iz Vrbasa krenuli smo iz miljea kalendarske godine, kao sleda bitnih Sunevih objava koje su bile vezane za poljoprivredne radove i svakodnevni ivot slovenske i drugih istorodnih naroda. U arhelokoj grai najosetljivija stvar je objasniti proces smenjivanja godinjih doba. Mitoloka osnova uzastopnosti godinjih doba, pre svega zime i leta, bila je, po shvatanjirrta Slovena, ne samo sklop celokupne prirode, ve i religioznosti. Fibula iz Vrbasa i ostale fibule ovakvog

54

55

u mapu koja pokazuje etiri rasta Sunca, to je ve bilo uinjeno u svim astronomskim udbenicima, da bi se obeleio zimski i letnji solsticij, 22. decembar i 22. juni, i ravnodnevniko kolo, 21. mart i 23. septembar. Ali, na nau sreu, M. Andonovi je, u svojoj navedenoj knjizi postavio ekliptiku sa Suncem na severu, na 90 , u poziciju zimskog solsticija, 22. decembra. Takva raspoloivost ekliptike bila je prava dopuna objanjenju "palastih fibula" B. A. Ribakova. Uvaeni Ribakov je celokupno mitoloko tumaenje zasnovao na stoeru sever-jug, svetlost i tama, dobro i zlo. Pri tom, on nije uzeo u obzir mogunost uvoenja u upotrebu ravnodnevnikog kola pod uglom od 90 . Upravo je umetnuto ravnodnevniko kolo, 21. marta i -23. septembra, podelilo ekliptiku, Sunevu putanju na etiri ravnomerna dela, dajui godinjem ciklusu prirode logian i prirodan sled. Sve je to, po prvi put u slovenskoj arheologiji, dalo mogunost tumaenja palastih fibula iz solarno-astronomske perspektive. Tako postavljena ekliptika, Suneva putanja, dala je mogunost razreavanja ikonografske raspoloivosti slovenskih "palastih fibula", kao i svih ostalih fibula iz vremena od V VII veka, koje su bile koriene u nonji gotskih, langobardskih, gepitskih, alanskih i alamanskih plemena u njihovim ranim dravnim oblicima, tzv. kneevinama s duxom plemenskim voom. Postavljanjem glave fibule-tita prema ekliptici na severu, u poloaju zimskog solsticija, 22. decembra; na drugoj strani, nalazila se noga fibule s antropomorfnom glavom koja je bila postavljena u vreme letnjeg suncostaja, 22. juna. Tek kada je fibula postavljena u solarnu ordinaciju 2 solsticija i 2 ravnodnevnice, bilo je mogue razreiti komplikovanu ikonografiju fibula ovakvog tipa. Direktnim oslanjanjem glave fibule o ravnodnevniko kol, u levom uglu, prema rastu paleva na glavi fibule, omoguilo je tumaenje paleva na glavi kao meseca u

godini: od marta do septembra, ili jo ire, od aprila do avgusta, ve prema broju paleva na glavi fibule 5, 7 i 9. Izjednaavanje ekliptike s likovnim planom fibule, pokazalo je celokupni kalendarsko-mitoloki smisao ovog sklopa.

Mitska sutina dispozicije

Davnanja Ribakovljeva ideja o suprotstavljanju Sunca vrhovnom Dobru, guteru Arimanu, vladaru zla i tame, pokazala se u osnovi tanom. Ali, pri svemu navedenom, Ribakov nije shvatio celokupni nalog fibule, sastavljen iz dve krajnosti; glava je imala funkciju zimskog solsticija (22. decembra) koju je simbolizovao bog dobra Ordmuzd Ahuramadze, kada se raalo novo mlado Sunce, a noga fibule je imala ulogu letnjeg solsticija (22. juna), kada je umiralo staro Sunce, koje je simbolizovao boga tame, Arimana. Po ovom sklopu, svedenom na dva godinja doba, hladnu zimu i arko leto, godina je ravnodnevnikim kolom podeljena na dva idealna estomesena dela, po vremenu izjednaavanja dana i noi ravnodnevnicom, tzv. ekvinocijem. Astronomska raspoloivost Sunca podeljenog na etiri godinja doba ravnodnevnikim letnjim kolom i zimskim solsticijemsuncostajem u vremenu od V do VIII veka nae ere, shvatana je kao odnos boga Sunca i avola Arimana, koji su se nalazili na krajevima, gornjem i donjem delu, palaste fibule u potpunoj opoziciji. Stoga je raanje mladog Sunca, 22. decembra, izjednaavano s raanjem celokupne prirode, a umiranje stare prirode, na neki nain, i starog Sunca kralja, 22. juna, izjednaavano je sa avolom Arimanom. Navedeni narodi su tako objasnili prirodni fenomen letnjeg solsticija, posle trokratnog zaustavljanja Sunca na nebu i njegovog okretanja u

56

57

suprotnom pravcu: kao umiranje starog Sunca, jer je ba u tom trenutku titanska snaga Sunca poinjala da slabi, a Sunce iz najvie take na nebu poinjalo je da umire i da se sputa ka horizontu. Gledano s mitoloko-religijske strane, ljudi toga vremena su mislili da je staro Sunce, 22. juna, kretalo u svet Arimana, boga smrti, koji je bio pretvoren u lik gutera.
l ft

Slika 1 Fibula iz Vrbasa, iz VII veka; postavljena u godinji Sunev ciklus.

Opis Tabla I

J. Kovaevi, Varvarska kolonizacija junoslovenskih oblasti, Novi Sad 1960. M. Andonovi, Kosmografija, Beograd 1888. B. A. Ribakov, Jeziestvo drevnih Slavjan, Moskva 1981. U. Beker, Astroloki Leksikon, Gornji Milanovac 1992.

tabli

58

6.

Aplika iz Oraja rani slovenski ^ffr^ft1*

6.1.

l/ vod

dovelo do logine svrsishodnosti. Tako sagledana iz ugla arheoloko-etnoloke kole, iz njenog kalendarskog miljea, aplika je stekla pravu svrhovitost predmeta koji se uivao na haljinu uesnika u kupalskim sveanostima. Ovakvo tumaenje je zahtevalo dublju stilsku i ikonografsku analizu koja je mogla da postavi likovnu predstavu primereno svojoj svrsi.

Nedavno publikovana i delimino objanjena aplika iz Oraja,* s lokaliteta Crkvine, kod Poarevca, uz struno arheoloko prepoznavanje koleginice Marine Milenkovi (Glasnik SAD, 11, Beograd 1996, str. 169-172), otvorila je niz pitanja. Objanjenje arheoloke grade mitoloko-religijskog karaktera u primeni svoje metodologije uvek se zadravalo na odgovarajuem prepoznavanju i slinostima. Proces prepoznavanja se okonavao vezivanjem za odgovarajue slinosti bez dubljeg tumaenja koje bi zadiralo u probleme stilske analize, ikonografije i dogmatike. U sluaju aplike iz Oraja, nainjenoj od pozlaene bronze, dimenzija 10 x 10 cm, na kojoj je data likovna predstava zoomorfne dvoglave ptice, sagledavanje mitolokog siea samo uz pomo slinosti bilo je praktino nemogue. Stoga je autor pokuao da ovaj likovni problem sagleda koristei rusku arheoloku-etnoloku literaturu kole Borisa Aleksandrovia Ribakova, koja je ve vie decenija nalazila naina da arheoloku grau mitolokog, a pre svega prelo venskog, paganskog karaktera, u svom prepoznavanju hronoloki spusti ak do granica neolita, ne bi li tako lake dola do geneze ruskog i svih ostalih slovenskih naroda. Temeljna istraivanja B. A. Ribakova, koja su upotpunjena i zaokruena u njegovim dvema kapitalnim knjigama sintezama: "Paganstvo Slovena" i "Paganstvo Rusa" pokuale su da arheoloku grau, etnoloki i istorijsko-umetniki materijal preslovenskog mitolokog sadraja, protumae kalendarskim smetanjem to je grau
60

62.

Sadraj kompozicije

Posmatrana u okvirima oteenog kvadrata, kompozicija se iitava na sledei nain: O Kvadrat predstavlja povrinu zemlje koja u gornjem delu ima par vrea, moda, cveta perunike, ljiljana, latice ili korena jema ili i paprati; a u donjem delu, dva zrakasto postavljena lista koje kao da presecaju zraci Sunca. O Krug u okviru kojeg se odigrava celokupna kompozicija predstavlja granicu izmeu nebeskog svoda i povrine zemlje.5 O Unutar kruga je predstavljena dvoglava zoomorfna ptica s lavljim nogama i ljudskim rukama. Dve glave su predstavljene kao sijamski blizanci psa (vuka) i lava koji su odeveni u naroito raskono naboranu koulju s poligonalnim ukrasnim okovratnikom. Ptica se zavrava velikim, monim repom nalik kito vom.

63.

Poreklo Monografskog piedloSka

Sudei po grkim izvorima, "pseom zvezdom," Siriusom poinjala je atinska Nova godina, posle pojavljivanja ove planete na horizontu, oko 19. jula. Po antikoj mitologiji, psea
61

zvezda (Sirius) zvala se Ortro. Ona je bila u obliku dvoglavog psa (grkog Janusa), a njeni roditelji su bili Ehidna i Tifon. Ali, u osnovi ove prie krije se grka zoomorfha predstava kalendara. Ortrova deca su bili lav i zmija. Grko shvatanje kalendarskog raunanja poetka godine bilo je blisko povezano s raanjem zvezde Sirius (pseom zvezdom) i raanjem Sunca pod horizontom; ili, uslovno reeno iz dubine zemlje i sveta smrti. Tako da se Siriusov izlazak na horizontu, u jutarnjem polumraku pre Sunevog izlaska, nazivao Ortus Heliacus. Odatle je i proisteklo ime Ortro. Ali, ovaj izlazak zvezde Sirius na istonom horizontu bio je posledica Zemljinog okretanja od zapada ka istoku. Tako je za stare Grke izlazak zvezde Sirius, najsjajnije zvezde' nekretnice u sazveu Velikog psa, bio likovno predstavljen u obliku psa s dve glave: i pseom i lavljom. Tako je" godinji kalendar proticao u znaku izlaska psee zvezde Sirius oko 19. jula, koja je tako postala znamenje same sredine godine; dok je druga polovina godine zapoinjala prolaskom Sunca kroz zodijaki odseak Lava, 23. jula; Lav je kao sin Ortra, postao oznaka celokupne druge polovine godine. U grkoj mitologiji Ortro se vezuje za psa uvara Gerionovog stada, kojeg je, u jednom od svojih podviga, ubio Herakle. A u daljoj analizi Gerion se poistoveuje s Kronom i bogom podzemlja. (R. Grevs, Grki mitovi, Beograd 1969, 34, 105 e; 123 B, 1; 132 a,d,3,4; M. Milankovi, Istorija astronomske nauke, Beograd 1979, 8-11; U. Beker, Astroloki leksikon, Gornji Milanovac 1992, str. 68, 97, 111, 223, 225, 220). Tek sada je jasno zato je na aplici iz Oraja glava psa okrenuta na levo da na taj nain oznai polovinu godine koja je ve prola; kao i zato je glava lava okrenuta na desno

da na taj nain oznai polovinu godine koja je ve zapoela. Ali, grko shvatanje kalendara evoluiralo je i dalje, delimino se pretaui u kalendar Sasanida, Sarmata i naih predaka, starih Slovena. Slinosti su ukazivale na to da se na aplici, s leva, 7 nalazi krilata psea zvezda, persijski Titri, koji se u sasanidskoj umetnosti nazivao Simurgom, u Sarmata Simargom, a u Slovena Simarglom. Ovaj krilati pas uvek se predstavljao kao paun-lav. Glava sijamskog blizanca, s desna, glava je lava to je po persiisko-sasanidskim slinostima moralo biti zoomorfno 19 1 "3 otelovljenje boga Mitre, sina glavnog boga Ahuramadza, koji je bio bog Sunca. U Slovena je bog sijajue Suneve kugle bio Horz, to, po Jagiu, potie od prideva horn (chorn). U Grka je bog suneve svetlosti bio Apolon. U sve tri gore navedene mitologije stalni pratioci boga Sunca bili su pas i lav. 18

64.

Uloga kompozicije

Slian materijal iz ruske literature, datovan od XII XIII veka, dao je pravi smisao kompoziciji. Ali, grko shvatanje kalendara, staro vie od dva milenijuma, negde iz vremena Trojanskog rata, selei se u meuvremenu, od jednog sredozemnog naroda do drugog, a najvie zahvaljujui Rimljanima, dobilo je svoje konano oblije i smisao. Meutim, skoro jedan milenijum posle Rimljana, Sloveni su stvorili svoje shvatanje kalendarskog proticanja godine. Tako da je aplika iz Oraja plod slovenskog kalendara, a zoomorfna predstava zodijakog znaka "blizanci" ima funkciju likovne predstave letnjeg solsticija, 22. juna, a to je bio dan poetka leta u starih Slovena. Tada na nebu dolazi do Sunevog zastoja suneva obratnica, po narodnom verovanju, Sunce se obrne tri puta na nebu

62

63

u suprotnom smerii. Ova raspoloivost Sunca predstavlja vreme njegovog najdueg podnevnog poloaja, i to u trenutku kad poinje da mu opada snaga.

65.

Mitsko obrazloenje

22. juna su se, u starih Slovena, zavravale su se vienedeljne sveanosti namenjene boginji sree, Kupali. Tada se narod u skladu s paganskim obiajima kupao u rekama "rosom Kupale," jer se verovalo da vode reka imaju mistinu snagu. Izvori i reke su, u Slovena, bili poistoveivani s boanskom majkom, te jedna staroslovenska molitva kazuje:^* "Doao sam tebi, mala vodo, majko, s glavom pognutom i pokajniki, oprosti mi i ti i svi tvoji preci". Ali, pravi cilj Kupalskih sveanosti bila je molitva za uspeno napajanje sunih polja kiom. 22. juna, kada je sua bila najvea, a Sunce najee peklo, morao je intervenisati Simargl, zvezda Sirius, krilati paun-lav; on je za Slovene bio bog koji je uvao korenje biljaka i oslobaao podzemne vode kako bi ove povratile vlagu usevima i spreile suu. I tako, Simargl, 22. juna, silazi u svet podzemlja da oslobodi vode i oznai dan Sunevog zastoja, letnji solsticij; a opet se pojavljuje 19. jula, pre izlaska Sunca, kao zvezda Sirius, da najavi kako su vode osloboene i sua spreena. U hrianstvu je, kasnije, taj trenutak, raanja Simargla-zvezde Sirius, oko 19. jula, obeleen praznikom Ivanjdanom. Podignuti palevi psee desne i lavlje leve ljudske ruke, uz sama usta, sudei po slinostima s narukvicom iz Tvera, ukazuju na to da su i pas i lav u rukama imali pehare kupe (trougaonog oblika) nalik ritonima, pa nije sluajno da se slovenski bog sunca Horz zvao rog; naime, nekada su Skiti pili

iz izdubljenog roga. in zdravice pri ispijanju grke ambrozije, iranske haome, vedske some i slovenskih medovine i piva tih pia besmrtnosti ukazuje na to da se izbegla smrt od sue. Simarglovim (Siriusovim) putem u podzemlje, i oslobaanjem podzemnih voda, bila je zaustavljena paklena snaga Suneve svetlosti. Vlaga se vratila sunim poljima, a Kupalske sveanosti su uspeno okonane. Drei se i grkih antikih slinosti i psee zvezde, Ortra, postaje jasniji celokupni smisao aplike iz Oraja. Nastupanje druge polovine kalendarske godine oznaeno je silaskom oca psee zvezde, Ortra, u svet podzemlja, i raanje njegovog sina lava u drugoj polovini kalendarske godine. Sudei po slinostima iz ruskog materijala, uesnici Kupalskih sveanosti iz Oraja, pas i lav (Simargl i Horz) ispijaju ambroziju istonih Slovena pivo. A napupele mladice jema (hmelja), koje digljaju iz osnove kvadrata uokvirujui sredini krug, pokazuju da je vraanje vlage uzrokovalo klijanje i obilan prinos jema (hmelja). Jer, Simarglovo putovanje u podzemlje jeste znak zatite jemenog (hmeljnog) korenja i obilja i vrednosti godinje letine. Dovoenjem u vezu vree jema (hmelja) s inom ispijanja piva, aludira se na uspean prinos ove itarice. Iz istorijskih izvora je poznato da je u istonih Slovena'ambrozija bila pivo koje se pravilo od prevrelog jema (hmelja).21' Konano, kada je re o hronolokoj proceni, rane sasanidske tkanine^ vezuju Senmurva za VII vek. Ali, zlatni depo iz Nad Sent-Mikloa Senmurva svrstavaju u IX vek. Srebrne narukvice iz ruskih nalazita ukazuju na period od XII XIII veka. Ortro, psea zvezda Sirius, persijski Titri, sasanidski Simurg, sarmatski Simarg i slovenski Simargl ukazuje na njegovu veoma ranu pojavu u mikenskoj mitologiji, XIII veka pre nae ere, njegovu stalnost i procvat u Slovena,

64

65

u XII i Xm veku.31 A kada je re o aplici iz Oraja, njeno poreklo se mora vezati za rad ruskih radionica i reku izbeglica, koja je preplavila Balkan i Evropu, beei pred pustonom mongolskom opasnosti, u prvoj polovini XIII veka.

14. 15. 16. 17. 18. 19.

6.6. Napomene:
L M. Milenkovi, Pozlaena aplikacija s lokaliteta OrajeCrkvina, Glasnik SAD 11, Beograd 1996, str. 169-172. 2. Isto. 3. Koja je nainila najbolju vezu arheologije s etnologijom s ciljem da to bolje sagleda genetski kod ruskog naroda i njegovo slovensko poreklo. 4. B. A. Ribakov, Rusali i bog Simargl-Pereplut, Sovjetskaja arheologija, 2, Moskva 1967, str. 91-116. 5. Zaton antike v Slovenija, Ljubljana 1976, tabla b.b. 6. Sovjetskaja arheologija, 2, Moskva 1967. 7. Mitologija stare Persije. (Prema: New Larousse Encyclopedia of Mythology, London 1969, str. 3091 i dalje). 8. D. Talbot Rie, Rani srednji vek, Beograd 1967, str. 26 sa slikom. 9. M. Gimbutas, The Slavs, London 1971. 10. B. A. Ribakov, Rusalii... , op. cit. lL G. M. Bongrad-Levin, Ancient Civilizations, Moskva 1989, str. 150 sa slikom. 12. D. Talbot Rie, op. cit. 13. Isto.
66

Isto. S. Vasiljev, Slovenska mitologija, Beograd 1986. Isto. Isto. Isto. U. Beker, Astroloki Leksikon (astrologija-astronomijakosmologija) Gornji Milanovac 1992, str. 225, odrednica "solsticijum". 20. Slovenska mitologija. (Prema: New Larousse Encyclopedia, op. cit). 21. Isto. 22. B. A. Ribakov, Russkoe prikladnoe iskusstvo X XIII vekov, Lenningrad 1971, str. 97-116. 23. Isto. 24. N. ausidis, Mitskite sliki na junite Sloveni, Kumanovo 1994, str. 374-375. 25. . Kulii, N. Panteli, Srpski mitoloki renik, Beograd, "Ivanjdan", M. S. Filipovi, Jarilo kod Srba u Banatu, Zbornik Matice Srpske, Novi Sad 1954, str. 49, ZMS 8. 26. S. Vasiljev, op. cit. 27. B. A. Ribakov, Russkoe... , op. cit. 28. W. F. Vollbach, II tessuto nell'Arte Antica, Milano 1966, str. 50. 29. Isto. 30. N. Mavrodinov, Starobugarsko iskustvo, Sofija 1959, str. 126-130. 31. B. A. Ribakov, Russkoe ... , op. cit; B. A. Ribakov, Rusalii ... , op. cit. 32. Isto.

67

6.7. Opis tabli

Tabla!
Pozlaena bronzana aplika s lokaliteta Oraje-Crkvina. Elementi aplike su: 1. Kvadratni okvir; 2. Vrea jemenog (hmeljnog) rastinja; 3. Blizanci-hibrid sainjen od tela oveka i ivotinje; 4. Noge lava; 5. Stomak i krila pauna; 6. Grudi i ruke oveka; 7. Rep kita; 8. Raskona koulja sa naborima i poligonalnim okovratnikom; 9. Glava psa i 10. Glava lava. (Prema: M. Milinkovi, op. cit).

Vollbach, II tessuto nell'Arte antica, Milano 1966, str. 124, si. 57, Brisel, Muzej za umetnost i istoriju). Slika 2 Sasanidski Simurg, iz VIVII veka, predstavljen na jednom krunom tanjim. (Prema: D. Talbot Rie, Rani srednji vek, Beograd 1976, str. 26 sa slikom).

Iranski zlatni riton, iz Hamadana, iz V veka pre nae ere, s predstavom hibrida lava i orla. Pokazuje istu obradu lavlje grive kao i na aplici iz Oraja. (Prema: G. M. Bongard-Levin, Ancient Civilizations, Moskva 1989, str. 150). Slika 4 Senmurv-sasanidski krilati pas. Sueljeni Senmurvi kraj Drveta ivota predstavljaju zatitu i preporod celokupne prirode. (Prema: B. A. Ribakov, Rusali i bog Simargl-Pereplut, Sovjetska arheologija 2, Moskva 1967, str. 91-116).

TaUaJI
Slika 1 Kasnoantika freska iz Ljubljane s predstavom kvadrata i kruga. Freska ukraena floralnom simetrinom dekoracijom. (Prema: Zaton antike v Slovenija, Ljubljana 1976, tabla b.b).

Aplika iz Oraja (idealna prepravka). Slika l Crte vuka u trku, s levog profila, pokazuje veliku fiziku slinost ove vuje glave i one s aplike iz Oraja. (Prema udbeniku: Ekologija s elementima biogeografije, Beograd 1962, str. 46, si. 28).

TaUaJV
Slika 1 Senmurv nainjen za potrebe vizantijskih kupaca u XI veku. Ovaj komad tkanine nalazi se u paniji. (Prema: W. M. Volbach, op. cit. str. 130, si. 61).

Tabkm
Slika 1 Senmurv, Sasanidska tkanina iz VIVII veka. (Prema: W. F.

Senmurv, sasanidska tkanina iz VI-VII veka. (Prema: W. F. Volbach, op. cit, str. 50, slika 21. Danas se tkanina nalazi u Viktorija i Albert muzeju u Londonu).

68

69

TaUaJV Reljef s predstavom sueljenih sasanidskih paun-zmajeva, s kraja VI i poetka VII veka. Reljef se nalazi u Muzeju Osmanlijskog carstva, u Istanbulu. (Prema: F. Serre, L'Art de la Perse Ancienne, Paris 1921, str. 102). Slika 1-2 Zlatna kupa iz Nad Sent-Mikloa, iz IX veka. Na ovoj zlatnoj kupi kao da su otac i sin ponovo postali zasebne linosti s istim telom: jednom s glavom psa, a drugi put, s glavom lava. Antiki Ortro i njegov sin lav razdeljuju godinu u jednom uzastopnom ciklusu, smenjujui se u okruglim opasujuim rozetama, u fantastinoj biljnoj vrei, na dva jednaka dela u krug bez prekida, da bi ideja uzastopnosti bila sasvim jasna, a kalendarski niz prirode nikad prekinut. (Prema: N. Mavrodinov, op. cit. str. 126, si. 124).

Tabla Vin

Reljefna dekoracija, koja se nalazila na tkanini Hozroja II, bila je deo njegove monumentalne konjanike skulpture u Taq i Bustan-u; imala je niz sueljenih Senmurva, a datovana je u 620. g. (Prema: F. Serre, op. cit. str. 94).

Slika 1 (1-1 S)

Celokupna tipologija Simargla, u trajanju od gvozdenog doba do sredine XIV veka, data je na tabli LXXXVI knjige N. ausidisa, Mitskite sliki na junite Sloveni, Skopje 1994, str. 373.

TabU
Slika 1 Zlatna patera broj 15, iz zlatne ostave Nad Sent-Miklo, iz IX veka. Sada je u Bekom istorijskom muzeju. Zlatna patera ima u svom centru Senmurva uklopljenog u vreu perunike. Patera je podeljena na 28 kanala, to govori o 28 meseevih stanica ili o smenjivanju 4 meseeve nedeljne mene. U prvoj nedelji, prve etvrti; u drugoj, punog meseca; u treoj, poslednje etvrti; i u etvrtoj nedelji, mladog meseca. 22. juni, dan Sunevog solsticija, padao je u meseevu menu, oblija mladog meseca. (Prema: N. Mavrodinov, Starobugarsko iskustvo, Sofija 1959, str. 126, s.124).

Slika 1-2 Srebrna narukvica s predstavom rusalske sveanosti; naena je 1906, u Tverskoj ostavi, a datuje se u XII vek. Tverska narukvica daje celokupni sie Kupalskih sveanosti u 12-slika: narukvica je uzdu po sredini podeljena na dve zone, na Nebo i na podzemlje, dok je linija razdelnica samo zemljino tlo. Nebo je .naglaeno arkadama koje su zenit likovne predstave. (2) 1. Kadar s leva predstavlja Drvo ivota u obliku cveta paprati ili stilizovane perunike, koja je u donjoj zoni povezana s korenjem podzemljem i smru. (2) 2. Kadar u sredini prikazuje Jarila-slovenskog boga stvaralake prirode koji se raa u obliku kentaura; on ima telo lava, a glavu mladia. Tako su stari Sloveni smatrali da se Suneva jara-Jarilo raa nakon zavretka Kupalskih sveanosti kao mlado Sunce.

Tabla IX

70

71

(2) 3. U kadru sasvim s desna, krilati pas Simargl na dan 22. juna, ponire u Zemlju, da bi umro kao Ortro, prva polovina godine; 19. jula ponovo se raa kao psea zvezda Sirius, da javi ljudima kako je voda stigla, a sua spreena.

(1) 4. U kadru sasvim sleva, nalazi se lik kupale, otelotvorenje voda i vlage koju je Simargl oslobodio. Kupala levom rukom nazdravlja, pijui iz kupastog ritona, dok joj se u desnoj ruci nalazi ve umrli Simargl u ovom sluaju, prva polovina prohujale godine. (1) 5. Kadar u sredini pokazuje mlado Sunce Jarila u punoj snazi, kao novo mlado Sunce to se rodilo oslobaajui se od svog hibridnog oblika kentaura. (1) 6. Kadar sasvim desno prikazuje hibrid Jarila-kupalu koji sedi na rascvetaloj prirodi. Desnom rukom nazdravlja kupastim ritonom s ambrozijom, radujui se to su vode sveta osloboene, a priroda ve u punom cvatu. (Prema: B. A. Ribakov, Ruskoje prikladnoje iskustvo X- XIII veka, Lenjingrad 1971, str. 104, si. 145-146).

pojavljuju u prolee kada izorana polja itu kiu. Tada vile sipaju rosu iz rogova, a klasovi tada zapoinju da se pune zrnevljima ita. Upravo je mesec juni posebno karakteristian zbog vodenih duhova-vila; one su deo svadbenih ceremonija Zemlje i Vode, pri kojima se oprauje i ozrnovljuje ito, bez ega etva ne bi bila mogua. Narukvica iz Kijeva, sa spahiluka Rakovskih, u centru svog desnog dela, na kojoj je bilo 10 metopa, imala je rastuu mladicu, Drvo ivota, spopadnuto od dve krilate devojke koje imaju tela ptice. Dekoracija na narukvici je podeljena u 5 x po 2 istovetne metope: 1. Metopa s bezvodnim Drvetom ivota i 2. S vodom napojenim Drvetom ivota, sa 2 x 2 vile devojke ptijeg tela. (4, 5, 6, 3); s korenjem bez vode i onim s vodom (7, 8), i parom metopa s grafikom predstavljenom vodom: jednom zatvorenom u lavirintu i drugom to je u proticanju. Sve je meusobno povezano: s jedne strane nalazi se usahlo Drvo ivota, iji koren ea za vodom, i voda, smetena negde u dubini zemlje gde iekuje rajsku pticu-devojku; a ona treba pusti ustave voda i tako nahrani vodom korenje Drveta ivota, koje se nalazi u podzemlju; da bi, u sledeoj metopi, ve bilo prikazano bujno Drvo ivota to stremi ka nebeskom svodu, luku-vrhu narukvice.

Tabla X Slika 1 Srebrna narukvica sa spahiluka Rakovskih, iz XII veka, prikazuje vile rusalke i Drvo ivota, naene 1889. godine. (Prema: B. A. Ribakov, Rusali, op. cit, str. 106, slika 8). Narukvica je najlepa predstava slovenskih vila, ena-ptica.One su imale ulogu da uvaju polja i na neki nain su obezbeivale vlagu i rosu. U etnologiji Bugarske ove vile se potanko opisuju kao lepe devojke, s dugim pletenicama i krilima, koje se

Slika 2-3 Kijevska narukvica sa spahiluka Trubeckog, iz XII veka. (Prema: Ibid, str. 96-97, 3). Prikazuje kompozicije u 4 metope. Obe metope kao dekoraciju imaju po dva sueljena Sunca, pre i posle Sunevog suncostaja, 22. juna. Polovina narukvice, sa dva metopska polja, ukazuje na vremensku situaciju pre 22. juna, kada je ega ubitana i Sunce u zenitu. Sunce je u pratnji svojih uvara: Simargla i Sirin-vile goluba. Centralna tema kompozicije je lav koji je personifikacija Sunca ili ani-

72

73

malna zamena Sunca: zona podzemlja predstavljena je razgranatim korenjem koje udi za kiom. U drugom delu narukvice, kao igra izranja Jarilo, u telu lava, s krilima koja imaju pseu glavu kao svoju podrku. Ideja celokupne kompozicije je u dvostrukoj prirodi Sunca u vremenu letnjeg solsticija, 22. juna. U vremenu Sunevog zenita nastupa zastoj Sunca koji omoguava prirodi da sauva vlagu korenju bilja. Tu, glavnu ulogu preuzima Simargl, kao uvar korenja bilja i Drveta ivota. Zato je na prvoj metopi predstavljena slika lava, koji se nalazi izmeu dve kvadratne predstave, s kuglama Sunca. S njegove leve strane, predstavljen je krilati lav Simargl, kao sredstvo obuzdavanja ubitane snage Sunca. On tako postaje uvar celokupnog ivota na Zemlji. Nasuprot njemu, sasvim s desne strane, nalazi se predstava goluba kao rajske ptice, Sirinptice: ene koja je olienje napajanja zemlje vlagom. Tako lava-Sunevu kuglu obuzdavaju sile Simargla i irina; prvi da bi sauvao korenje bilja od ege, a drugi da bi ih napojio vodom. U drugoj kompoziciji, koja je razreenje prve, kao i celokupne narukvice, Sunevo otelovljenje lav, pretvara se u Jarila; smrt starog Sunca raa novo mlado Sunce Jarila, uz pomo Simargla kao protoma na krilu lava-oveka. S obe strane dva Sunca i Suneve obratnice nalaze se nabujali korenovi prirode, s leve, i Sirin ptica, gospodar rose i vlage, s desne strane. Donji deo kompozicije, u zoni podzemlja, predstavljen je pletenicom koja simbolizuje bujne vodene tokove.

rajske ptice, gospodarice rose i vlage, u najvioj taki kompozicije koja se nalazi u polukrunoj zoni neba. Simargl, ovde s glavom orla u zoni podzemlja, izborio je svoju bitku: oslobodio je vode sveta i sauvao prirodu od ege uz pomo Jarila, muziara to svira u ruske gusle, citru, i oliava novu prirodu i novo mlado Sunce. enska uesnica Kupalskih sveanosti ispija slovensku ambroziju, tenost venog ivota (hmeljnu medovinu), kao znak da je roeno novo mlado Sunce i nova priroda, a umrlo staro Sunce i ubitana Suneva ega. I novo mlado Sunce, Jarilo sedi na korenju raspupele prirode drei u desnici kupu s hmeljnom ambrozijom (medovinom), a u levici, upaljenu svecu da bi pokazao da se rodilo novo mlado Sunce i tako upalilo novo svetio to simbolizuje upaljena sveca.

Srebrna narukvica iz Starog Rjazanja, iz XIIXIII veka (prema: Sovjetska arheologija 1967, 2, str. 2121, si. 2), veoma je sloene kompozicije, sastavljene od 14 metopa, koje su sve povezane tom jednom idejom i ciljem da se vodeni tokovi vrate korenju bilja, tj. celokupnoj prirodi, a to je predstavljeno u etiri metope, u donjoj zoni. Njima su suprotstavljene etiri

Jo jedna srebrna narukvica naena u Starom Rjazanju, iz XIIXIII veka, predstavlja veoma sloenu kompoziciju nainjenu iz 8 metopa. Celokupna kompozicija je svedena na 3 antiteze: Simargl i Drvo ivota; lav ot'elovljenje Sunca (kao rascvetalo bilje) i grifon (kao pomonik Sunca) koji takoe ima ulogu uvara Drveta ivota. U ovom naem sluaju, dvostruko ponovljena kompozicija Simargla s drvetom ivota pokazuje da je on poenta celokupne dekoracije. On predstavlja stanje Sunca pre i posle Sunevog solsticija, 22. juna. Njegovo udvajanje u kompoziciji je znak da su zakoni prirode uvek isti, i pre i posle, i da to garantuje Simargl, uvar Drveta ivota i gospodar vodenih ustava i vlage.

74

75

Na ovoj narukvici istovremeno je predstavljena i dvostruka priroda Sunca. Na jednoj strani nju simbolizuje grifon, kao uvar prirode; on je uvek bio otelovljenje i zoomorfna zamena Sunca i oznaka njegove snage i vreline. S druge strane, nalazi se lav, takoe zoomorfna zamena Sunca; ovde je lav predstavljen kao mlado Sunce posle 22. juna, i oznaka je druge polovine kalendarske godine. Znai, u ovom sluaju, mlado Sunce rascvetali lav, suprotstavljano je starom Suncu, grifonu tj. samoj prirodi, jer ovde grifon predstavlja i snagu Zemlje i snagu Neba, tj. uvek ima dvostruku prirodu. Ali, u ovom sluaju, grifon je jo ubedljivije predstavljen s dve palmete, koje simetrino slede jedna iz druge; mi uoavamo kao dva Sunca, jedno pre i drugo posle 22. juna i vreme Suneve obratnice (zastoja) i Sunevog solsticija.

76

TaJia LXXXVI

III TERIOMORFNA MITOLOGIJA

1. Postojanost animalne teofanije u slovenskoj poganskoj mitologiji
Sticaj sluajnih okolnosti uputio me je na rad na g0re pomenutoj temi. Naime, bavei se problemom "Drake rnitrP"Je l lokalitetom Glavenica, znanim iz ivota Klimenta Ohridskog, doao sam do nekih zapaanja. Pre svega, po moji01 najnovijim saznanjima, ovaj lokalitet je, konano postavljen posle 100 godina traenja njegovog pravog mesta, na vrh poluostrva Karaburun, na samim Otrantskim vratima Jadrana, u pokrajini Epir, na obali Albanije. To poluostrvo, koje turska r opisuje kao crni rt, u antici se zvalo Keraunia; Kliment Ohridski je podigao manastir na kruni toga poluostrva, n^ lokalitetu Glavenica. Nedaleko odatle bila je i granica bugarske drave u IX X veku, tzv. Kutmievica. U Antici, u zalivu Glosa, bila je granica dve rimske provincije Epira Vetu sa i Epira Novusa. I tako, u nauci ve davno pretpostavljeni lokalitet "Glavenica , ukazao je na antiki lokalitet Keraunia-u, koji je proistekao iz antroponima Kernunus ili Cernunos. Kada je protumaena ta 0 3 re, utvreno je da je u pitanju Galski bog gosp " *" ivotinja Kernunus; istog znaenja bio je i keltski bog Cernunos. Za mene je najvei izazov bilo pitanje: zato Je Kliment Ohridski podigao svoj uveni manastir na Acroceraumu~ Glavenicu, kultnom mestu galsko-keltskog jelenskog boga? Da e bi se utvrdio valjani razlog ove naklonosti trebalo j pogledati kompletnu dokumentaciju o kultnom znaenju "Jelena" u arhe-

85

ologiji, istoriji umetnosti i u svim vidovima religijskih shvatanja. Gore navedena dokumentacija ukazivala je na nekoliko injeni-

ca:

* jelen se uvek javljao u sklopu s pokojnicima, grobnim ritusom i sakralnim objektima rimskim i rano-vizantijskim bazilikama; * jelen je uvek, u tom smislu, predstavljao samog pokojnika; on je poistoveivan s boanstvom smrti, koji je bio znak da je pokojnik, u smrtnom asu, napustio telo i preao s onu stranu ivota, u sfere gde ive due umrlih.

Ali, radi boljeg shvatanja ove vizuelne problematike ukaimo na injenicu da se jelen, kao uostalom i druge ivotinje, u paleolitu predstavljao po peinama, tehnikom urezivanja, a potom naknadnog kolorisanja u tri osnovne boje: crnoj, utoj i crvenoj. Ovakav izbor boja nije sluajan: "crna boja" predstavlja smrt i nestanak ivotnih impulsa; "uta" predstavlja boju Sunca i ivota; a "crvena" je boja krvi i ivotnih potencija. Kuriozitet je da se jelen pojavio u Orinjaku, u starijem ledenom dobu, izveden pre oko 30.000 godina, tehnikom urezivanja u zidne kamene povrine; on e nestati kao to se i pojavio urezan na stecima, u XVI i XVII veku. Prelaskom iz paleolita u mlae hronoloke periode, halkolit, period eneolita "Kult jelena i rogova treba posmatrati kroz evolucione promene htonsko-lovakih kultova zoolatrije, preko htonsko-agrarnih kultova antropomorfnog politeizma." Da bi se jasnije shvatio cilj, gore navedenog tumaenja Vladimira ivanevia, recimo jednostavno da se uloga jelena u grobnom ritusu izmenila. U vremenu paleolita, jelen, kao uostalom i druge navedene ivotinje, ima ulogu anime due ivotinje koja preko procesa metempsihoze seobe iz mesta u mesto omoguava lovcu siguran ulov. Da bismo bolje ilustrovali na opis izmene grobnog i sakralnog ritusa pokojnika, uzeemo za primer jedan rtvenik s predstavom jelena s lokaliteta Rudna Glava, koji predstavlja najstariji rudnik bakra u Evropi, iz V-milenijuma pre nae ere. Navedeni lokalitet Rudna Glava, iz Negotinske Krajine, iz ranog je vinanskog perioda, a predstavlja dobro tehnoloki razvijen rudnik bakra. Upravo u njegovim hodnicima pronaen je keramiki oltar u obliku "figure jelena", a uz njega su naeni jelenski rogovi, od kojih je nainjen alat za skupljanje

Ali, problem pojave jelena nije bio tako jednostavan kako je to izgledalo u prvi mah. Njegov htonski karakter i sakralna namena nisu bili pod znakom sumnje; ali, primeeno je da se, od njegove pojave u paleolitu pa do kraja Srednjeg veka, njegova pojavnost menjala u sklopu s promenama grobnog ritusa, naina verovanja i, pre svega, njegovog mesta u duhovnom ivotu oveka. Jelen se po prvi -put pojavio u Evropi, u paleolitskoj peinskoj umetnosti franko-kantabrijskog kruga. Mada se njegova pojava vezuje za peinsko slikarstvo, izraavanja njegove pojavnosti vidljive su i na predmetima nainjenim od kosti, na kamenu i slino. Mada jelen, u paleolitskoj umetnosti, pre svega u peinama Altamira u paniji i Lasko u Francuskoj, nema takvu ulogu kao predstave konja i bizona; izgleda da je on trea ivotinja po svojoj zastupljenosti u tom vremenu. Upravo najblistavija paleolitska umetnost zavrie se itavom jednom civilizacijskom fazom, koja e po jelenu, dobiti svoj naziv: "kao vreme potpune dominacije jelena, tj. irvasa", u takozvanoj Magdalenijskoj epohi.

86

87

i usitnjavanje bakarne rade. Navedeni keramiki oltar je kvadratan s etiri ugaone nogestope, koje predstavljaju i noge same ivotinje, dok je jedna strana oltara okrunjena glavom jelena i rogovima koji premoavaju celokupan centralni prihvatnik oltara. itavo telo oltara prekriveno je romboidnim meandrima koji kao da sjajno dopunjavaju figuralnu stilizaciju glave, oiju i rogova jelena. Trenuci te rane eneolitske revolucije, koji su u sklopu neolitske upotrebe keramike i agrarizacije, znaili su i promenu celokupne duhovne konstelacije preistorijskog oveka. Ako je svet jelena u paleolitu bio vezan za uspean lov i ulovljenu duu ivotinje, sada, u neolitu i eneolitu, ovekov ivot se promenio, a samim tim i nain dolaenja u kontakt s ivotinjom. ivot ovekov sveden je na sintagmu: seme zemlja kia. I upravo iz tog odnosa prema posejanom zrne viju ita i rodnoj godini s dosta kie, proisteklo je verovanje, kao i odnos, prema zagrobnom ivotu, iz kojih e potom sluiti htonsko-zemljoradniki kultovi. Ali, vratimo se lokalitetu Rudna Glava, koji predstavlja vii nivo neolitske civilizacije rano bakarno doba, i pitanju kojoj nameni bi mogao da poslui jelenski rtvenik pronaen duboko sakriven u revire radnika? ini se da je nekadanja funkcija jelena, kao anime i totema gensa, u potpunosti izmenjena. Sada, on dobija funkciju psihopompa, posrednika i prenosioca pokojnika u svet zaborava i dubine smrti. Ali ovde, na naem keramikom jelenskom vrtveniku iz Rudne Glave, nije u pitanju samo odreeni pokojnik, ve, pre svega, dobrobit radnika i uspean rad radara. Upravo jedan narodni obiaj s Petrove Gore, iz jablanikog sreza, koji se odrava svake godine na dan 12. jula, daje nam sliku uloge jelena u zemljoradnikom kultu. Naime, navedenoga dana, na kamenom rtveniku se prinosila rtva; i, upravo tada rtvenik bi morao biti poprskan krvlju tek zaklane ivotinje.

U starini je cilj rtvovanja bio jelen, a danas kao njegova zamena koristi se ovca ili brav. Upravo smisao savremenog rtvovanja jelena ukazuje nam na mogue reenje uloge keramikog oltara s Rudne Glave, starog 7.000 godina. Po tumaenju Ribakova, M. Gimbutas i dragih naunika, "romboidni meandri" u preistoriji imaju znaenje "kie", "vlage", obnavljanja prirode "kapima kie". Ali, poto je u pitanju predstava jelena, on ovde ima svakako ulogu posrednika kome je upuena molba "za kiu" da je prenese boginji plodnosti Magna mater (Majci Zemlji). Ali, s obzirom na to da je, u naem sluaju, u pitanju radnik, a rtvovanje na Petrovoj Gori pokazuje da je neophodna krv rtvene ivotinje po elom oltara. Mislimo, ako je predstava "romboidnih meandara" na rtveniku znak vlanosti i kinih kapi, ovde posrednik do boanstva plodnosti postaje "rtvena krv" i to je ono to je u ovom okruju najvanije. To znai da romboidni meandri na rtveniku daju vizuelni utisak "rtvene krvi". Mehanizam neolitske religije sainjen od semena, zemlje posrednika i vlage onog koji obnavlja prirodu, ovde je povezana "krvlju posrednika" rtvenim jelenom. I tako, sada, na evropsku scenu duhovnosti stie praksa posredovanja ljudi i bogova. Ta religijska praksa nosi ime amanizam. Sve nomadske civilizacije, a i veina afrikih, azijskih i junoamerikih, do dana dananjeg imaju ovakav nain saobraanja kao uobiajen i svakodnevan. Upravo amanski obredi, putem ritualnog bubnjanja, bili su put uspostavljanja veze s boanstvom. Da bismo shvatili nain razmiljanja i verovanja oveka iz Rudne Glave, ukaimo na to da je amanska "rodovsko-plemenska religija danas ista na svim meridijanima, meu primitivnim narodima ona svet predstavlja u tri dela: nii, srednji (zemaljski) i vii. U viem svetu obavezno vlada ivotni zatitnik. U severnih naroda to je majka-jelen, u Centralnoj i Severnoj Americi majka-medved. Nii svet je carstvo tame, zemlja senki... "

88

89

Oko 2200, pa sve do 1200. godine pre nae ere, u Evropi, ve krajem neolita, javljaju se megalitska kamena svetilita. Krunu te monumentalne grobne umetnosti predstavlja svetilite u Stonhendu, u dolini Solzberi, u Engleskoj. Oblik krunog uokviravanja uspravnih kamenih kubusa predstavlja tip toloidne graevine, s ulaznim vestibilom Dromosom. Arheoloka istraivanja utvrdila su da se svetilite u Stonhendu zidalo neprestano oko 1.000 godina. Dosadanja istraivanja utvrdila su mnogobojne uloge ovog svetilita: =^> solarne i luname opservatorije, => pre svega kue neba, :=> ograene rovom valumom, koji je oteavao pristup, => predstavljalo je sakralno svetilite celoga gensa.

Kamonika; na italijanskom petroglifu predstavljen je solanu toak u koga jelen ulazi, simboliui direktno prelaenje iz nie u viu sferu postojanja. Mnogobrojni lokaliteti s petroglifima haltatskog doba, sa scenom konjanika u lovu na jelene rasprostranjeni su od Italije do Bugarske i Rumunije. U Crnoj Gori ova scena nalazi se na lokalitetu Lipci, kraj Risna; u Albaniji na lokalitetu Spile kod Trenija, u blizini Kore; u Bosni i Hercegovini na lokalitetu lijeb, kod Viegrada; u Prilepu, na vrhu Markovog grada, na najvioj koti ardak, u Makedoniji. U Bugarskoj na lokalitetima Karaguj-Meoka i Oreak. I u Rumuniji, u oblasti Oltenija. Ova scena lova, predstavljena petroglifima na najviim kotama planina, svakako predstavlja lovce-otelotvorenja smrti i jelene-otelotvorenja samih pokojnika. U mnogim evropskim religijama dobro je poznato predstavljanje konjanika kao htonskih boanstava smrti: traki konjanik, germanski Vodan, skandinavski bog Tor, i drugi. Jelen je bio znak da je pokojnik preskoio prag ivota i da se ve se nalazi u carstvu smrti. Ovaj odnos pokojnika i podzemnog boga smrti valja dopuniti bronzanim votivnim kolicima iz tretvega, u austrijskoj pokrajini tajerskoj, iz VII veka pre nae ere. Naime, da bi se bolje shvatio odnos lovaca, jahaa i jelena-pokojnika treba rei da svi oni stoje na platformi nebeskih kola samoga Sunca. Dok se kao centralna figura istie enska dinovska naga figura Nebeski svod koja dri posudu to predstavlja samu nebesku kalotu. Znai, na bronzanim kolicima u tretvegu, predstavljen je zagrobni svet oveka-smrtnika, idealnog ratnika-plemia. Keltski zagrobni ivot kazuje da je svet ratnika bio besmrtan i bezvremen; i da e svi koji budu uestvovali u bitkama izai iz njih, uprkos rana i pogibiji, ivi i nepovreeni. U svet Smrti, nazvanom Sid kod Kelta, bilo je mogue, po priama iz mitologije da ljudi dou nekim povodom sa

Dvadesetpet (25) slinih toloidnih graevina u Engleskoj, svakako ne takvog urbanistikog nivoa kao Stonhend, ukazuju na to da je cilj njihovog graenja bio susret Neba i Zemlje, nain blieg dodira s kiom i vlagom, koji su omoguile ivot. Pored nekoliko kamenih stela ukraenih meandrima koje su naene unutar njih, zanimljiv je jedan deji grob koji je u svojoj osnovi imao jelenske rogove. Iz svega ovog sledi amanska uloga jelena kao posrednika izmeu deteta i onoga drugog sveta. Nekih 500 godina kasnije, u vremenu Haltata C, svetilita posveenog Nebu, smetenog u nizini, diu se sada na vrhovima planina. A obiaj podizanja kamenih kubusa megalita, zamenjuje se urezivanjem crtea u stene petroglifima. Ovaj obiaj veoma je dobro dokumentovan u Italiji, u dolini

90

91

Zemlje i da se ponovo vrate. Ali, ini se da kolica iz tretverga, kao i sve lovake scene na navedenim petroglifima, predstavljaju keltske novogodinje zemljoradnike sveanosti, koje su se odigravale svakog l. novembra, i nazivale se Semain. Da bi se umilostivila nastupajua zima Kelti su pravili obrede s vodom i vatrom, ak i uz ljudske rtve. Ali, najznaajnija injenica ove sveanosti Semaina bio je brak mukih boanstava sa majkom bogova, Velikom Majkom. Pri tom su pravljeni obredi koji su omoguavali plodnost ele naredne godine. Ova keltska tradicija, s keltskom paganskom jelenskom mitologijom, dobro je prikazana na srebrnom kazanu naenom u Gunderstrupu, iz I veka pre nae ere. Ovaj srebrni kazan vezuje se za dunavska keltska plemena, Meze i Skordiske. Na kazanu, s prednje i unutranje strane, predstavljeno je 14 ukrasnih ploa koje predstavljaju keltskog boga Cernunosa, varijantu keltskog boga ivotinja, kojeg su poistoveivali s rimskim vrhovnim bogom Jupiterom. Najzanimljivija je ona scena koja predstavlja prinoenje ljudske rtve ubacivanjem u kazan. Ali, dok je prednja strana kazana posveena smenjivanju enskog i mukog torzoidnog boanstva s razliitim atributima i likovnim metaforama, njegova unutranja skrivena strana, prenika 69 cm, prikazuje i pravu namenu ove velike posude. Ako kazan iz Gunderstrupa shvatimo kao mesto rtvovanja Suncu, kao nebeskom kraljevskom, ratniku to se u odreenim vremenskim ciklusima kree oko Zemlje i ija kola vuku jeleni psihopompi, onda celokupno ikonografsko predstavljanje kazana ima jednu ideju. Brak mukog i enskog boanstva, koji se uvek sklapa 1. novembra, na praznik Semain, omoguava se upravo rtvovanjem ratnika u ritualu potapanja u kazan, u ijem je produetku scena s bogom Cernunosom rogatim jelenskim otelovljenjem, gospodarom svih ivotinja. Ali poenta ovog prizora je data u rozeti na dnu kazana, koja predstavlja rtvovanje

boanskog bika: " ... i tada se kralj plemena udruuje sa svojim ivotinjskim otelovljenjem boanskih sila, slikom bika, kako bi elo pleme upilo snagu i mudrost za elu narednu godinu" Grko-rimska mitoloka upotreba jelena u grobnom ritusu predstavljena je na grobnici porodice Enijevaca, u empetru, u Sloveniji, iz I veka nae ere. Na ovoj grobnici je predstavljeno antiko shvatanje smrtnog asa, prelaska na onaj svet i ivot u raju Elisijumu. Na osnovi grobnice, na donjoj sceni, predstavljena je smrt pokojnice "Scenom otmice Evrope", aluzijom na iznenadnu smrt devojke od sedamnaest godina. Upravo tako zapoinje inicijacija, priprema pokojnika za prelazak na drugi svet, na Jelisejska polja. Brodei, pokojnici (seni pokojnika) susreu se sa smru koja je personifikovana "lavom to prodire ivotinje u bekstvu"; jedna od ivotinja u begu je i na jelen koji sada, ba kao i u keltskoj mitologiji, predstavlja dopunu neizbenosti smrti. Ovde, u empeteru, i na drugim predstavama u antikoj i rimskoj mitologiji, smrt je predstavljena lovom u koji bivaju uvuene due pokojnika. I taj "lov smrti" ne moe se izbei, jer predstavlja inicijaciju ka boljem ivotu u raju Elisijumu. Vrh grobnice je edikula s kasetama cvea; a poenta je izvedena na svodu iznad prizora s pokojnicima, na kojem je lovorov venac s ruom u sredini; on ukazuje na neprolaznost i mesto boravita blaenih. U dnu empeterske grobnice prikazana je "otmica" iznenadna smrt, a nasuprot tome, na vrhu, nalazi se rajska predstava antikog oveka. Ovaj drevni ovek je Raj zamiljao kao Zemlju na dalekom zapadu, s druge strane Okeana, gde u veitbm blaenstvu borave ljubimci bogova. Tu, na ostrvu blaenih, rastu i plamte zlatni cvetovi. A sam Elisij nalazi se u Podzemlju, gde su polja s crvenim ruama i zlat-

92

93

nun narovima, nad kojim lebde oblaci tamjana. Ovde, u Elisijumu, pravednici se takmie u sportskim igrama, a sudi im pravedni Radamant. Ikona od terakote s lokaliteta Viniko kale, u Makedoniji, najstarija je ikona na svetu s hrianskim sadrajem, iz V VI veka nae ere. Njene dimenzije su 27 x 31 cm, a debljina 3,5 cm. U kvadratnom kadru predstavljen je "Jelen koji pije iz kantara"; time je doslovno opisan psalm broj 42 koji kazuje: "Kao to kouta trai potoke tako dua moja trai tebe, Gopode Boe." Mozaik u crkvi Sv. Jovana Lateranskog, u gradu Rimu, koji se pripisuje vremenu cara Konstantina I, iz IV veka, mada je pretrpeo bitnu obnovu od strane Torinija 1884. godine, sauvao je svoj ranohrianski smisao. Upravo mozaik iz Laterana psalm broj 42, s predstavom jelena uklapa se u svoj pravi okvir, Otkrovenje (Apokalipsu) Jovana Bogoslova, stavak 21, 25 u tanine opisujui budui Nebeski Jerusalim. I upravo na mozaiku, u osnovi prizora, predstavljen je taj boanski grad u obliku tvrave, koga plamenim maem uva arhanel Mihajlo; krunisan je palmom i feniksom, simbolima vaskrsenja Isusa Hristosa. Ta tvrava-grad, novi Jerusalim, natkriljena je s etiri rajske reke: Fisonom, Gihonom, Hidekalom i Eufratom. A te etiri rajske reke izviru iz podnoja Velikog krsta. S obe strane krsta prikazani su jeleni to piju vodu s izvora ivota, tj. ikonografska predstava psalma broj 42. Iznad krsta je predstava Goluba Svetog Duha koji kao da sletanjem isijava zrake ime se posveuje Isus Hristos u svoju slubu cara, svetenika i proroka. inom "Krtenja u Jordanu" Isus Hristos je osvedoen kao Mesija celokupnog oveanstva, pomazanik od Boga Oca za cara u carstvu Nebeskom. U samom trenutku "krtenja" Hristos postaje car Neba. Iznad goluba predstavljena je bista Isusa Hristosa. Ovde je data samo
n

delimina scena "Preobraenja" na ta ukazuje likovna predstava samog krsta, ispod njegovog lika u bisti. Dakle, sada ova mozaina slika, u crkvi Sv. Jovana Lateranskog u Rimu, potpuna je predstava Kristovog puta spasenja: O najvia taka s preobraenjem ukazuje na Hristovo stradanje na Raspeu, na Veliki petak; O time je ukazano i na trijumf Hristovog krsta nad smru i njegov silazak u Ad, kao i O usmrenje same smrti; tako je pobeen knez smrti Satana, i time iskupljen praroditelj ski greh Adama i Eve. Kristova bista u vrhu navedene kompozicije, u Lateranu, takoe predstavlja poslednji Strani sud Isusa Hristosa, u carstvu nebeskom, u Raju. Na to upravo ukazuje predstava Novog Jerusalima nad kojom straari maonosac arhanel Mihajlo. Ova scena iz Laterana je deo Jevanelja po Mateji, broj 24, 27, u kome se govori da je javljanje krsta znamenje i oznaka dolazeeg Stranog suda sina oveijeg na Nebu. uveni vizantijski pesnik, Roman Melod, upravo to u svom delu "De Judico Extremo" veli: "Hristos e zbog suda doi s visina, kao Sunce koje isijava munje po oblacima sa slavom ...od Njega drhu aneli kliui: (ili "Suda radi spustie se Hristos s visina, Suncu nalik to munjama eva, sa slavom na oblacima ... Pred njim drhtae aneli, kliui:) 'Slava, Ti najpravedniji sudijo Tebi, stvoritelju sveta, sudijo i care.'"
o

94

95

Nau priu o jelenu i njegovoj ulozi u zagrobnom ivotu okonaemo s opisom dva grafita: * jednim iz crkve Svetog ora, koji se nalazi na lokalitetu Bargala, kod tipa; tu je predstavljen jelen s krstom u obliku grafita (uklopljen u skoro fantastinu inscenaciju koju ine glagoljika slova), iz IX X veka. * druga predstava jelena nalazi se na krenjakom bloku koji je deo tvrave, bugarske prestonice Pliske, takoe iz IX veka. Dok se prvi grafit vezuje za bregalniku misiju Konstantina irila, drugi se odnosi na bugarskog kneza Borisa-Mihajla, koji je i doveo hriansku veru pod okrilje bugarske drave. Ovim putem sam eleo da ukazem na kontinuitet predstave jelena, od davnog paleolitskog vremena, pa sve do vremena srednjovekovnih steaka iz sredine XV i XVI veka. Naime, elim da ukazem na to da je pojava jelena u religiji i umetnosti uvek bila vezana za kultno i sakralno, i da je to ostalo nepromenjeno sve do danas. Zoomorfna idolatrija, kao neophodni element verovanja i grobnog ritusa, traje, dakle, u kontinuitetu ve 30.000 godina.

Opis Tabla I

tabli:

Slika 1 Rudna Glava, rtvenik s predstavom jelena, 5000 godina pre nae ere.

TatdaJn

Slika 1 Stonhend, izmeu 2200 1200 godina pre nae ere.

TablaJH

Slika 1 Petroglif iz Kamonike, Haltat C.

TaUaJY

Slika 1 Votivna kolica iz Stretvega, VII vek pre nae ere.

TablaJV

Slika 1 Kazan iz Gunderstrupa, I vek pre nae ere.

Slika 1 Rimska grobnica iz empetra, s jelenom, I vek nae ere. Slika 1 Ikona od terakote, s jelenom, V VI vek nae ere.

96

97

Slika-L Mozaik iz crkve sv. Jovana Lateranskog, IV vek nae ere.

lahlaJX

SJifcLl Sv. ore, tip, IX X vek, Gornji Kozjak.

TablaJX

Slika 1 Pliska, IX vek.

98

2.

Lav

agon

Tanjir iz srebrnog tezaura Seuso, iz 317327. godine,1 s Kristovim monogramom, mnogo se bolje uklapa u antiku batinu nego u novu veru. Ovde je "hrizma" sigurno znak vladarske potencije, a ne samo oznaka hrianske vere.2 Stavrografska praksa, od vremena kad se pojavila hrizma, ukazuje na to da je ona postala vladarski steg "tropajon" rimske drave koji je zamenio onaj preanji.^ Ako znak hrizme, s tanjira Seuso, uslovno prihvatimo kao ikonografski vrh celokupne kompozicije, onda je njena cirkularna kompozicija opravdana i logina. Predstava lova, koja okruuje centralnu scenu, ima "agonsko znaenje" postizanje vrline dosezanjem nekog cilja: hvatanjem ivotinje, kao i predstavom bitke4 U kasnoantikoj ikonografiji i dogmatici, lov na ivotinje, kao uostalom i smrt od lavljih eljusti, znak su neizbenosti smrti.5 Ako konj ne moe izbei da bude ulovljen od strane razjarenog lava, onda ovaj lov, koji izaziva smrt, znai prelazak u drugi oblik ivota,6 tj. "odlazak u rajske 7 predele blaenih". Lovac, predstava bitke, kao i lik lava, 8 oznaavaju neumitnost smrti; a u funararno-dogmatskom smislu oznaavaju prelazak iz zemaljskih u sfere neba i u onu drugu stvarnost "venog smiraj a" .9 Centralna kompozicija, s tanjira Seuso, "agapa" ritualni ili profani ruak za stolom u obliku sigme "stibadijum," ima uvek 10 jasno znaenje. U profano-paganskom smislu, obed moe znaiti sreu upravo u tom trenutku kao i znak prolaznosti.11 U martirskom smislu, agapa uvek znai, "pokojnika" koji 12 obeduje s bogovima u predelima blaenih. Ako dva sueljena konja, s tanjira Seuso, pripiemo Kastoru i Poluksu, bogov105

ima koji provode jedan dan na jednom a drugi na onom drugom svetu, kompozicija dobij a svoj konani smisao. Uostalom ivot, kao i ovek na Zemlji bie ulovljeni poput ivotinja u lovu; on e, kao riba upecana iz mora, biti odabran i za ivot.i za potonju smrt. Ali agapa, obed smrtnih i bogova, ima i anakreonski podsmeljiv karakter, kojim ukazuje na to da je prolaznost ivota prirodna i neophodna. A da budui ivot na onom svetu garantuje signum Isusa 17 Hrista, "hrizma steg rimskog carstva porodice Konstantina Velikog. Ta paganska klima, prve polovine IV veka, vidi se i na tanjirima iz Augsta* i na srebrnom tanjim iz ezene. Tanjir iz ezene ima samo tri ikonografska sloja koji su jasni i dogmatski itljivi: kruni prsten s vreom rua2' ima znaenje elisejskog rajskog cveta. Rua je ovde zastupljena u naizmeninoj igri smenjivanja, zatvorena unutar oboda koji podsea na koljku to je uvek znak prisustva svetlosti, nalik apsidikonhi u crkvama tog i potonjeg vremena; drugu zonu, idui ka centru, ine ptice koje, takoe, mogu da oznaavaju Raj^ a mi imamo utisak da su one pre svedoci scene to je postavljena iznad; izvoenje konja, u sceni koja se nalazi iznad prethodne, najverovatnije znai pripremanje Kastora za in prelaska u "drugi svet"; tu pokojnik ve sedi medu blaenima i obeduje za stibadijumom. Tanjir iz Augsta ima jo jednostavniju ikonografiju i dogmatsku poruku: obod kao prva zona, nainjen je uzastopnim smenjivanjem dva motiva lova, koji uvek oznaava neumitnost smrti,

dosezanje vrline i prelazak u novi ivot, meu blaene; i drugi motiv koji predstavlja nama dobro poznat geometrijski dioklecijanski elisej; * druga zona data je u centralnoj rozeti, u kojoj je poentirana celokupna ideja oboda. U donjem delu rozete nalazi se likovna predstava udesnog ribolova-^" koji oznaava boanski izbor i pripremu za smrt. A u gornjem delu rozete nalazi se kompozicija s arhitektonskom vedutom idealnog grada, po svemu sudei, Jerusalima grada Isusove smrti. Tu udesni ribolov oznaava da je vernik, kao pisces Christiana, izabran za smrt, posle ega mu sledi nagrada nebeski Jerusalim.
rtQ

Genezu mozaika Tetrarhije okonaemo onim ime smo rad i zapoeli: kasetiranom tavanicom celumom malog hrama koji se nalazio u Dioklecijanovoj palati u Splitu. Ovakav skulptoralni tip izdeljenog svodnog prostora ispunjenog cvetovima oznaava sveti predeo elisiunr^ veno mesto ao boravita blaenih -pravednika. Ovaj tip kasetirane tavanice iz Dioklecijanovog malog hrama u Splitu nije osobita novost u antikoj umetnosti (Tabla 21, si. 1). Ovakav tip- floralnogeometrijske aluzije, koji oznaava predele Raja (Tabla 21, si. 3), dobro je bio poznat i ve uveliko usvojen u antikoj umetnosti. 4 Jedan od njegovih najboljih primeraka je na grobnici Enijevaca u empetru. Stoga je sasvim logian nastavak ovakve jelisejske prakse u vreme Tetrarhije. U empetru, iz II veka nae ere, na grobnici porodice Enijevaca, ispod krovnog venca, na bonoj strani poetka svodne krivine, smetena je scena s temom "neizbenosti smrti" koja je doarana razjarenim lavom to progoni konja u trku. Ova scena ukazuje na to daje nemogue izbei neumitnost smrti. " Ona je, u antikoj funerarnoj praksi, osim prelaska, znak i da je zapoeto pribliavanje mestu boravka blaenih u predelu r -. i i dosezanja vecnog ivota. 43 v. . elisijuma; 42 sto je uvek znak j

106

107

Ideja o prelasku iz smrti u budui ivot likovno je jo bolje predstavljena na keramikoj ikoni iz Vinice, iz V VI veka nae ere. I mada obrubni latinski tekst na ikoni iz Vinice predstavlja psalm broj 79/80 sa sadrajem: "Vineam de Aegypto transtulisti" ("Iz Misira si preneo okot"), to aludira na jevrejski narod i njegov beg u Boju zemlju, Palestinu, sasvim u duhu antike funerarne prakse, "bekstvom iz eljusti smrti u predele blaenih". Nai navedeni primeri ukazuju na to da je aluzivni duh funerarnih motiva, vezanih za odnos smrti i spasenja, preiveo i trajao sve do VI veka nae ere, ne menjajui osnovnu sutinu antike upokojne prakse. Da bi se bolje shvatio znaaj tetrarhijskog shvatanja sakralnog kasetiranog svoda-celuma i podnog mozainog paradisa, nae tumaenje emo okonati s dva mozaina primera, iz V i VI veka nae ere, koji su jedni od najblistavijih dostignua mozaine dekoracije ove ve vizantijske umetnosti. Mauzolej Gala Placidije^' (Tabla 23, si. 1) erke cara Teodosija I iz V veka nae ere ima takoe predstavu celuma-svoda koji je okruavao centralnu kompoziciju u luneti s "Dobrim pastirom" i ovcama na zelenom proplanku. Ovde je celum bio pokriven istovremenim ravnomernim ponavljanjem prizora rainog polja proaranog zvezdama i Suncem u obliku nebeskog ilima, paradisa. Drugi primer je kasetirani reljefni celum, unutar kolonade u bazilici San Vitale u Raveni, iz VI veka nae ere. Ovde je kasetiranje nainjeno ponavljanjem urezanih rozeta koje predstavljaju stilizovane rae bele i crvene boje. Iznad celumasvoda smeteni su uveni mozaini biblijski paneli od neprocenjive vrednosti za ranu vizantijsku umetnost, a i znaajna istorijska kompozicija koja predstavlja cara Justinijana I i caricu Teodora.51

Vanost tetrarhijske mozaike umetnosti za potonju vizantijsku civilizaciju koja se, izgleda, tada i raala, jo nije u potpunosti izmerena i dobro vrednovana. Veliina tetrarhijskog duhovnog bunta vidi se u obnovi izmuenog antikog civilizacijskog tkiva ve skoro usahle rimske drave. Balkanski carevi, s teritorije dananje Srbije, pokazali su dovoljnu dozu drskosti da svoje vojnike pobede prevedu u jedan novi civilizacijski jezik koji e se ubudue zvati "feudalna monarhija", Oni su obukli ve umorno telo Antike u novo, ranosrednjovekovno ruho. Likovni jezik kojim su oni to uinili bio je jedno novo shvatanje funerarno-sakralnog. I mada je ova tetrarhijska funerarna praksa u svojoj osnovi bila antika i dobro uvreena u navike sahranjivanja pokojnika, bez pravih vrlina tetrarha i velike snage njihovog duhovnog uverenja ona nije mogla biti ponovo uspostavljena, niti se mogla prirodno preliti u potonju vizantijsku civilizaciju.

Timpan s predstavom lavova i Tastom na Beogradskoj tvravi

Na bonom zidu ulazne kapije, iz XIV veka, a s unutranje strane utvrenja na Kalemegdanu, pronaena je uzidana jedna spolija znatno starijeg vremena. Ova spolija je bila u obliku pravougaonog reljefa koji je bio deo timpanona, dimenzija 20 x 40 cm. Na njemu je bila predstava sueljenih lavova i sredinjeg razdelriog krsta nalik krstu s Golgote. Ovaj tesanik najverovatnije je bio funkcionalni deo oltarne kamene pregrade, koja se nalazila u blizini, pa je znatno kasnije, u vremenu Despota Stefana Lazarevia, uzidana unutar utvrenja. Ovakav tip zoomorfne kompozicije, s krstom, nije imao svoju
109

108

direktnu sliku i priliku ni u kasnoj Antici, od IV VII veka, ni u srednje- vizantijskom carstvu, od IX XI veka, tako da je za hronoloki okvir ove spolije ostalo vreme od VIII IX veka. Srodnost je pronaena na prstenju s natpisom "pax", pre svega zbog siea kao i dogmatskog reenja; ono je nalaeno u grobovima Hrvatske, Maarske, Podunavlja, Kosova: minj, Lopuka Glavica, Majs, Peuj, Golubac i Prevo. Gordana Marijanovi-Vujovi je, u jednom svom radu, sistematizovala ovo prstenje, pronaeno inae u grobnim nalazima, kao predmete", franakog porekla, to je ovaj materijal isuvie blisko vezalo za IX vek. Ali, dublje promislivi i uz pomo nekih analogija, misionarsko prstenje s natpisom "pax" svakako je kasnoantike tradicije, iz koje je potom prelo, na sever, u merovinko-karolinki krug. Upravo blizak odnos naeg timpanona s Kalemegdana i misionarskog prstenja sa lokaliteta Golubac i Prevo, u Srbiji, daje pravi smisao ovoj dubokoj baptistikoj formuli. U oba sluaja imamo sueljene lavove; dok se na timpanu u sredini nalazi krst, kod prstenja se tu nalazi natpis "pax". Da bi se u potpunosti shvatila svrha lavova, krsta, natpisa "pax", trebalo bi uzeti u obzir veoma znaajno delo Hipolita Rimskog (222233. godine), "Uskrnji kanon",54 i jo znaajnije delo Kvinta Tertulijana, "Spis o krstu". Kad se proue ova dva dela, postaju jasnije neke injenice vezane, pre svega, za baptistiku, krtavajuu praksu koja je klju obe dogmatske raspoloivosti i na kalemegdanskom timpanonu i na misionarskom prstenju iz Srbije. Ukratko rezimirajmo Hipolitov opis krtenja na Pashu, uskrnju
CO

Nedelju. Naime, on zahteva da se kandidati za krtenje na Veliki uskrnji etvrtak okupaju, na Uskrnji petak poste, a na Uskrnju subotu da se skupe oko episkopa, da se kleei mole i nad njima poine egzorcizme. ela no se provodi u ekanju, sluanju i itanju pouka. U vreme kukurikanja petlova (oko 12 asova nou), kada nastupi Uskrnja nedelja, osveuje se voda krtenja, "ulje blagodarnosti", kao i ulje egzorcizma. Zatim dolazi odricanje od Satane, pomazanje uljem egzorcizma i sam in krtenja.

Prouavanjem jo neke vane dogmatske grae, vezane za Veliki petak, uoilo se da je Satana autor greha i neposredni uzrok smrti uvek predstavljen u zoomorfnoj hipostazi lava. Sledstveno tome, Satana-lav je sam knez smrti ili njen uzrok, a i uzrok Kristovog silaska u Ad, na Veliki petak. Jer ubistvom smrti, lava, omoguava se ponitenje Adamovog greha i budue vaskrsenje to se domaa svetom tajnom krenja. Sudei po Tertulijanu, obred krtenja sastojao se od krtenja, pomazanja, polaganja ruke na glavu krtenog i molitve na njegovom kraju. A postupci u vezi s krtenjem bili su, po Tertulijanu polaganje u vodu, priprema katihumena za krtenje i izgovaranje propisanog teksta koji ima znaenje samog ina krtenja. Potom se pristupa obredu pomazanja, to podsea na prezime Hristosa (koji je pomazan) i ima direktno znaenje kraljevskog i svetenikog dostojanstva, koje novokrteni dobija na isti ovakav nain, nalik svim radnjama vezanim za ivot Isusov. U trenutku polaganja ruku episkopa ili svetenika na tek krtenog, trebalo bi prepoznati zakonski in potvrde obreda, tj. da je on uinjen po svim pravilima i uz odgovarajue radnje koje su u sklopu njega nezaobilazne. Potom se pretpostavilo, sudei po

110

111

mnogim izvorima, da se u tom trenutku spustio blagoslov s Neba u vidu golubice koja je uvek olienje Svetog Duha. Tertulijan prua i celokupan smisao ina polaganja ruku, koji je uzrokovao krsnu dogmatsku formulaciju "pax", na misionarskom prstenju. Starozavetni opis iz knjige Postanja (8, 10-11; 13, 20) smatra da je potapanje katikumena u vodu krtenja omoguilo oienje grehova i smirenje nebeske srdbe; kao i da se, u tom trenutku, pojavila golubica s maslinovom granicom kao znakom mira. Golubica, Sveti Duh, tako dolee naem tek krtenom telu koje je izronilo iz vode krtenja, oistivi se od praroditeljskog greha da bi donelo mir Boji "pax" poslan s Neba, iji je simbol Crkva, ili metaforinije reeno, barka praoca Noja (l Pt. 3, 20-21).60 Prve slike Hristovog krtenja, u III i IV veku nae ere, u reci Jordan, saeto su predstavljale celokupni obred krtenja. Isus Hristos, na tim slikama, svojom donjom polovinom tela, stoji u vodi krtenja reci Jordanu dok mu sv. Jovan Krstitelj, iz male posude (patere), na glavu izliva pomazujue ulje; a iznad, u vrhu scene, nalazila se golubica Sveti Duh kao kruna kompozicije,-koja je uvek oznaavala da je obred "polaganja ruku" okonan, i da Sveti Duh golubica, donosi Boji mir "pax" smirenje nebeske srdbe. Ako se uzme u obzir gore reeno, par sueljenih lavova na kalemegdanskom timpanonu, kao i na misionarskom prstenju iz Srbije, imaju znaenje smrti stare ljudske prirode ukazujui na obred polaganja katikumena u vodu, koji je kljuni deo svete tajne "Krtenja". Na to upuuje i krst koji se uzdie sa brega Golgote, u sredini kompozicije. Na misionarskom prstenju iz Srbije, krst je zamenjen krsnom porukom "pax", koja je deo ina "polaganja ruku", sakrament potvrde katikumena i znak da je onaj koji taj prsten nosi ve hrianin, tj. ima udela

u Hristosu, uspevi se svim onim stepenicama hrianske inicijacije, kao i Isus Hristos, sin Boji lino, i sin Bogorodice po ljudskom telu.

Napomene
1. O tezauru Seuso poslednja je pisala dr Ivana Popovi u: Observations sur le plat d'argent a'scenes de chasse du tresor de Seuso, Latomus, Tom 51, fasc. 3, Bruxelles 1992, str. 611-623, s 6 tabli ilustracija. Z Svetozar Duani u radu pod naslovom: Rani vesnici hrianstva na rimskoj moneti carskog perioda, u Glasniku SPC, godina LXIX, Beograd, 8. avgusta 1988, broj 8, str. 138-142, izneo je sutinu problema poentirajui "hrizmu" kao orue Hristosa-Salusa, pri emu je car gospodar i Spasitelj carevine. Za "Hrizmu" koja se javlja na balkanskim monetama, kae da je orue carske pobede "tropajon-trofej" s im se u potpunosti slaemo, jer u ideologiji hrianstva IVVI veka, hrizma i "krst" su orua koja donose pobedu. 3. Prema Katalogu Age of Spirituality, op. cit, str. 83, 90. 4 J. Maglovski, op. cit, str. 30: "Lov kao dokaz megalo psychie blisko je vezan s filosofijom smrti" prema: F. Gerke, Kasna antika i rano hrianstvo, Novi Sad 1973, str. 12.

112

113

5. F. Gerke, navedeno mesto. 6. J. Maglovski, op. cit, str. 30-31. 7. Isto. 8. F. Gerke, op. cit, str. 12. 9. J. Maglovski, op. cit, str. 29. 10. I. Popovi, op. cit. 1L Katalog "Antiki mozaici i umetniko blago Tunisa", Beograd 1973, str. 32-33. 12. F. Gerke, op. cit, kae na strani 24: "Evharistiki obed u raznim varijantama, obed Sedmorice za stolom u obliku sigme, obed predstavlja obed blaenih u Raju." 13. F. Gerke, op. cit, na strani 12: Dopunjuje ideju o ulozi Dioskura kao okvira da bi se jo vie naglasila uloga "lova" kao dokaza megalo psychia (velikodunosti). 14. J. Maglovski, op. cit, str. 30. 15. Isto. 16. Katalog: "Antiki mozaici i umetniko blago Tunisa", str. 32-33. 17. S. Duani, navedeno delo. 18. Katalog izlobe kasnoantike umetnosti, odrane u

Londonu "Wealth of the Roman World", ad 300-700, London 1977, str. 40, si. 81. 19. Prema Katalogu, Age of ... , str. 275-276. 20. Elisij-zemlja blaenih nalazi se u Podzemlju; tu se nalaze polja "crvenih rua i zlatnih narova". (Prema: A. Cermanovi-Kuzmanovi, D. Srejovi, Leksikon Religija i Mitova drevne Evrope, Beograd 1992. str. 127). 21. koljka je uvek povezana s epifanijom Boijeg nevidljivog carstva. (Prema: F. Gerke, op. cit, str. 142). 22. Ptica koja je sletela na okot i zoba to je znak da je seme (vernik) dospelo u smrt, tj. zapoelo prelaz iz smrti tela u onaj svet. Stoga je ptija utroba mesto gde se odigrava prelazak iz "zemaljskog ivota preko prividne tame smrti ptiije utrobe u ivot budui, veni". (Prema: J. Maglovski, op. cit, str. 23). 23. Besmrtni par Dioskura uvek stoje kao okvir-tafaa glavnog dogaaja; Mada, u osnovi, simboliu plodnost, od sada, oni postaju uvari grobnih vrata i paradigma naela: "postanka i nestanka" "oni postaju dva pola krajnosti: s jedne strane, telesne smrti, a s druge budueg venog ivota". (Prema: F. Gerke, op. cit, str. 12). 24. Aluzija na to da je pokojnik u svojoj kultnoj zajednici, preko ekstaza i inicijacija, dostigao misteriju besmrtnosti i postajanje Bogom najbolje se oituje evharistinim obedom agapom koji ve uveliko sugerie da je pokojnik za stolom s blaenima u Raju. (Prema: F. Gerke, op. cit, str. 22, 24).

1.14

115

25. Prema Katalogu, Age of ... , op. cit, str. 274-275.

26. J. Maglovski, op. cit, str. 30. (Prema Katalogu, Age of... op. cit, str. 83, 90). 27. J. i T. Marasovi, op. cit, str. 18, si. 37-38. 28. Poenta udesnog ribolova je ideja transcedentalnosti kojoj je cilj besmrtnost. Ako su mali amoreti-ribari u ulozi ribara u barkama, oni su aluzija na Hristosa koji peca neofite za budue hriane i tako im omoguava besmrtnost. (Prema: F. Gerke, op. cit, str. 26). 29. Koji je najbolje predstavljen u apsidi crkve Santa Pudencijana, u mozaiku, iz IV veka nae ere. (Prema: F. Gerke, op. cit, str. 81-82).

predstavljena kao beskonana vrpca s pletenicama. (Prema: D. Basler, Kranska arheologija, Mostar 1986, str. 16, si. 3). 35. J. Maglovski, navedeno delo. 36. Ve od vremena Flavijevaca, krajem I veka nae ere, antiko shvatanje Elisija dopunjuje se, pre svega, u katakombama jednim opsenijim shvatanjem koje se moe formulisati kao Pax aeterna in paradiso. (F. Gerke, op. cit, str. 26). Moe se rei da je shvatanje onog drugog sveta, u slubenim krugovima rimske drave, palo pod uticaj filosofskog shvatanja smrti, napr. cara Marka Aurelija. (F. Gerke, op. cit, str. 22). Paradis je u osnovi raskoni vrt s zverima hrianskog karaktera, tj. iz persijsko-jevrejske tradicije, kao i mestom prebivanja prvih ljudi. (Prema: L. Vujaklija, op. cit, str. 678). 37. J. Maglovski, navedeno delo. 38. Isto, str. 30. 39. Isto. 40. Isto. 41. Tako shvaeno smrt nije passio humana (ljudsko stradanje) ve zaetak prelaska u nov, veni nain bitisanja. (Prema: J. Maglovski, nav. mesto). 42. Isto, str. 29. 43. Isto, str. 23.

30. Tu je ecclesia caelestis (triumphans) bila mozaina tema apsida, u vreme Konstantina Velikog, kao oznaka samoga Raja kao ideje raspea u Jerusalimu, budui da je Raj u tom gradu uzrokovao telesnu smrt. (Prema: F. Gerke, op. cit, str. 81). 31. T. Marasovi, op.cit. str. 116, sa slikom. 32. A. Cermanovi-Kuzmanovi, D. Srejovi, op. cit. 33. Isto. 34. Oratorij iz Stolca, iz III veka, imao je u centralnom oktagonu sliku Orfeja. U medaljonima raznih oblika prikazana su etiri elementa Kosmosa. Carstvo Neba dato je u oktagonu, Raj je predstavljen pticama na grani, Zemlja je simbolizovana etvorononim ivotinjama, dok je Voda

116

117

44. E. Dimitrova, Ikone od terakote iz Vinice (IVVI), magistarski rad u rukopisu, Beograd 1992, str. 118. 45. BIBLIA SACRA juxta VULGATAE, Paris 1887. godine, str. 607, psalm broj LXXIX, 9. 46. J. Maglovski, op. cit, str. 30. 47. A. Grabar, L'Age D'Or de Justinien, Paris 1966, str. 124125, slika broj 133-134. 48. Isto; i P. B. Hetherington, La Mosa'ique, Paris 1967, str. 35, si. 26. 49. Guida souvenir RA VENA e la sua storia, edizione salera, str. 78-79, slika broj 58. 50. Isto. 51. A. Grabar, op. cit, str. 159-163, si. broj 171-172. 52. Hadi-Pei M. B, 1992, Unutranje utvrenje Beogradskog grada II, period ranog Srednjeg veka, Godinjak grada Beograda, knj. XXXIX, str. 29-58.

57. L. Mirkovi, 1964, op. cit. 58. Ibid. 59. Tertulijan K. C. F, op. cit. 60. Ibid.

Opis TahlaJL
Slika l

tabli

Srebrni tanjir s hrizmom i imenom vlasnika, Seuso, iz IV veka nae ere. (Prema: I. Popovi, Observations sur le Plat d'argent a'scenes de chasse du Tresor de Seuso, Latomus, tom 51, fasc. 3, Bruxelles 1992, od stranice 611-623, sa 6 tabli ilustracija).

TaUa_2
Slika 1 Srebrni tanjir iz ezena, iz IV veka nae ere. (Prema: Katalogu Age of Spirytuality, New York 1979, str. 275-276, sa slikom).

53. Marjanovi-Vujovi G, 1986, Prsten s natpisom Pax, MNM XII-1, arheologija, str. 221-227. 54. Mirkovi L, 1961, Heortologija, Beograd, str. 184. 55. Tertulijan K. S. F, 1981, Spis o krstu, Zagreb, str. 29-30, 59-61, 103. 56. Mirkovi L, 1961, op. cit; Tertulijan, op. cit.

TaHa_3
Slika 1 Srebrni tanjir iz Augsta, iz IV veka. (Prema: Katalogu Age of... , str. 274-275, sa slikom).

labial
Skica ikonografije svoda edikule Elisijum; grobnica naena u em-petru u Sloveniji, iz II veka nae ere. (Prema: J.

118

119

Maglovski, Grobnica Enijevaca, Sveske 11-12, 1981-1982, str. 29 sa slikom). Slika 2 Mermerna grobna edikula Enijevaca u empetru, II v. n. e. (prema: . Mano-Zisi, Antika, Beograd 1982, kolor fotografija na slici broj 63).

Slika 1 Ikona od terakote s predstavom plodova obeane zemlje, iz Vinice u Makedoniji, V VI vek nae ere. (Prema: K. Balabanov, C. Krstevski, Keramike ikone iz Vinice, Katalog izlobe odrane u Galeriji SANU, Beograd 1991, str. 22, k, b, 83).

Tabla 6

Slika 1 Mozaina predstava dobrog pastira u luneti mauzoleja Gala Placidije, u Raveni, iz 425. g. (Prema: P. B. Hetherington, La Mosaique, Paris 1967, str. 35, si. 26).

SlikaJ_ Reljefna tavanica unutar kolonade u bazilici San Vitale, u Raveni, iz VI veka nae ere. (Prema: Guida souvenir Ravena e la sua storia, edizione salera, str. 78-79, slika broj 58).

Tabla 8
Timpan s lavovima VIIIIX vek. (Prema: Hadi-Pei M. B, 1992, op. cit). Slika 2 Prstenje s natpisom "pax". (Prema: Marijanovi G, 1986, op. cit.)

120

3. Kefalija i polflcefalija
Uestalo predstavljanje ljudskih glava, bez trupa, krajem seobe naroda, od VII IX veka, jasno je ukazalo na problem isticanja odseene ljudske glave ili, preciznije reeno, na "kadriranje ljudske glave". Ovaj obiaj kefalije ili mono kefalije ustanovili smo na lokalitetima: arevci (kraj Novog Slankamena)* i Bargala,^ mestu Goren Kozjak kraj tipa. Na ovima lokalitetima, predstavljeni su stariji, bradati i jedan mlai mukarac; ovi visuljci pripisuju se Avarima i datiraju u VIII IX vek (Tabla I, slika l i 2). Sline kefalne oblike s gore navedenim visuljcima nalazimo u vreme Skandinavske seobe naroda, na lokalitetima Gerete (Gotland) i lokalitetu sum (Skane u vedskoj)4 (Tabla II, slika l i 2). Ova dva slina primera zanimljiva su i stoga to predstavljaju odseene glave koje jau, viene iz profila, ime se navedene brakteate neposredno vezuju za konjski amulet iz sela Bradarca, kod Poarevca, iz VIII IX veka (Tabla III, slika
1).

Ovako predstavljena monokefalija, dolaskom i uvoenjem postepene hristijanizacije, prelazi u stavrografsku tetrakefaliju, povezujui tako langobardski materijal s materijalnom kulturom Slovena. Tako se langobardski krstovi, s predstavljene etiri glave iz Calvisana i Milana, iz VII veka, vezuju za materijal sa slovenskog tla, i to, pre svega, za onaj iz Budea^ i s lokaliteta Mikulice, oba iz ekoslovake, iz VIIIIX veka; a potom i s lokaliteta Nin-drijac, u Hrvatskoj, iz IX veka

125

(Tabla IV, slika 1-6). Ikonografski i religijski ova "tetrakefalija" ukazuje na blisku povezanost htonskih bogova s onim solarnim; pre svega, to proistie iz njihove likovne sklonosti da metaforiki pokua predstaviti ciklus smene godinjih doba i kult potovanja bezgraninog vremena. " Pomenuta "tetrakefalija" ukazuje, preko jednog kandelabra iz panije, iz I milenijuma pre nae ere, da su konj ili jelen pokretai tokova vremena; jer on je upravo izmeu njih i postavljen, oslonjen na stub sveta, u centru same Zemljine ose kretanja12 (Tabla HI, slika 2). Ovu sklonost "tokova vremena"* valja dopuniti zlatnom aplikom iz Vajskirhena, iz oblasti Sar, u Nemakoj, iz V IV veka pre nae ere1 (Tabla IV, slika 5). Ovde, u Vajskirhenu, etiri odseene glave oslonjene su na "solanu toak" koji naroito naroito pada u oi jer je premazan zelenom pastom. Ovu kefalnu i polikefalnu praksu, zapoetu jo od preistorije, u prvom milenijumu pre nae ere, kao da kruniu Sloveni, za koje istorijski izvori kau da su predstavljali svoje bogove s jednom, tri ili vie glava. 16 Ali nas, u ovom kontekstu, naroito zanima uzrok estog javljanja kefalije u Slovena. Sagledavajui sve dostupne slinosti iz vremena preistorije, s nadgrobnih spomenika i sa sitnog arheolokog materijala, naroitu panju nam je privukao kameni stub s 12 glava, iz keltskog svetilita Antremon, podignut 124. godine pre nae ere, kada je direktno bio uniten najezdom Rimljana 1 ' (Tabla V, slika 1).

pre nae ere, dolaze nam etiri metalne rozete - koje imaju 8, 9, 11 i 18 odseenih glava 18 (Tabla VI, slika l, 2, 3 i broj 4). I dok se na tri rozete iz Manerbio sui Mella u centru venca od odseenih glava uvek nalazi ispupeno Sunce, na etvrtoj rozeti - onoj na kojoj je predstavljeno 18 glava - umesto Sunca, prikazan je Triskelon* - trokraka munja, simbolina zamena za konjske glave u kovitlacu, nalik onima s lokaliteta Sveta Marija, na Magdalenskim gorama, u Sloveniji, iz V IV veka pre nae ere. Ovaj knJski teriomorfni okov iz Slovenije predstava je samog "pokretaa vremena" (Tabla V, slika 2). Ali, ela naa pria o jednoglavlju i vieglavlju ima nameru da ukae, pre svega, na bogove "ratg, koji su predstavljeni na svim gore navedenim predmetimaZanimljivost naih predstava s odseenim glavama jeste u tome to upravo bogovi rata istovremeno povezuju i prikazuju i solarne bogove ukrtene s htonskim bogovima. Keltski materijal iz vremena preistorije, a potom i onaj germanski, grki, rimski, skandinavski i slovenski, ukazuje na to da su ti prikazani bogovi sauvali svoja amanistika svojstva "rastakanja i ponovnog spajanja sopstvenog tela." Ta amanistika svojstva rastakanja i ponovnog spajanja sopstvenog tela, u germanskih naroda je imao bog Tivaz; u Grka, to je bio bog Zevs (njegovo otelovljenje Dionis 26 2 Zagreus); ^ u Rimljana, Mars Tingsus; ' u Nemaca, strani 28 bog Votan; u Skandinavaca, bog Odin;zy a u Slovena, bog 30 Volos ili Veles.

Kephalia and pokephaa

The process of human heads appearing without a body, seems to have commenced by the end of the first millenium B. C. and has expired by the end of the X cent. A. D. This process of the presentation of one or more human heads we observe

S lokaliteta Manerbio sul Mella, u Italiji, iz prvog milenijuma

126

127

on the localities Manerbio sul Mella, Italy, in the first millenium B.C; that seems to have terminated in Scandinavia, on localities Gerete and Asum, by the end of the X cent. A.D. The treatise with the above mentioned theme wishes to point that a cut off human head represents the solar war gods that are contaminated by the chotonic gods on the religious plane. But the reasons the framed human heads appear is to represent pictorially the Sun as a heavenly royal warrior that, in a quadriga, cyclically goes about the earth. With the Celts, the encounter of the solar divinities warriors with the female chotonic goddesses of the heavenly dome, took place every November the first, the Semain holiday in order to procure a less strenuous surviving of the oncoming winter, also to enable fertility for the following calendar year.

Napomene:
L Carevci-Novi Slankamen, katalog izlobe ilustracija je preuzeta sa slike naslovne strane kataloga. Izloba o ovoj nekropoli odrana je u Vojvoanskom muzeju, u Novom Sadu, u Dunavskoj ulici br. 35, od 14. I 2. III 1986. godine. Ona je, potom, prenesena u Radniki univerzitet u Indiji, u ulici ure akovia br. 3; od 7. III do 10. IV 1986. godine. 2. Lj. Mandi, Raniot sreen vek vo Makedonija (V VIII veka). Prilep 1991, (Rukopis godinjih materijala Insituta u Prilepu). 3. M. Todd, Everyday life of the Barbarians (Goths, Franks and Vandals), London 1972, str. 164, si. 76. 4 Isto, str. 163, si. 75. 5. Objavljen amulet iz sela Bradarca, kod Poarevca; o njegovom otkriu govorio sam u svome radu proitanom na

XII godinjem skupu arheologa Srbije, koji se odravao od 18. do 20. maja 1990. godine, u Poarevcu, pod naslovom "Amuleti s predstavom konjanika iz Poarevca". 5. M. Solle, Objev Mikulicko-Blatnickeho kriku na Budi, a jeho vyznam, Arheologick Rozgledu-XXXII, 3, Prag 1980, str. 269, si. 3. 7. Isto, str. 265-266, T. II. 8. J. Poulik, Mikulice, Academia Praha 1975, str. 95-96, obr. 23/2; J. Dekan, Vel'ka Morava, Bratislava 1976, str. 213, 247, si. 123. 9. J. Beloevi, Materijalna kultura Hrvata od 7. do 9. stolea, Zagreb 1980, str. 97-98, T. XLIV, T. LXXIX, si. 1. 10. M. Gimbutas, The Slaves, London 1971, str. 161. 1L R.Cook, The Tree of life, image for the Comsos, London 1988,-slika 54. 12. Isto. 13. M. Gimbutas, nav. mesto. 14. Paul-Marie Duval, Les Celtes, Paris 1977, str. 49, si. br. 26. 15. Isto. 16. M. Gimbutas, nav. delo, str. 158, si. 61. 17. T. G. E. Powell, Umetnost preistorije, Beograd 1970, str. 230, slika 231. 18. J. Charkey, Celtic Mysteries, The Ancient Religion, London 1989, slika 34; str. 87 si. 35. 19. Isto, slika 34. 20. Isto. str. 86, si. 35. 21. M. Gimbutas, nav. delo, str. 161; Umjetnost u slici Nastajanje Evrope, I deo, W. Torbrugge, Pradavna Evropa, Rijeka 1978, str. 182. 22. M. Todd, nav. delo, str. 125. 23. M. Garaanin, Preistorija na tlu SR Srbije, Beograd 1973. tom I, str. 348. 24. I ak fizikog pretvaranja u razne vidove ivotinja.

128

129

(Prema: New Larosse Encyclopedia of Mythology, London 1969, str. 380). 25. M. Todd, nav. delo, str. 125. 26. Isto, str. 125; V. ajkanovi, Mit i religija u Srba, Beograd 1973, str. 380. 27. M. Todd, nav. delo, str.125. 28. Isto. str. 126-127. 29. Donar, Thor ili Thunar. (Prema: M. Todd, nav. delo, str. 127). 3D. M. Gimbutas, nav. delo, str. 167-168; V. ajkanovi, nav. delo, str.323, 327-328, 585.

Tabla JV Slika 1 Milano, VIII vek. Slika 2 Calvisano, VII vek. Slika 3 Mikulice, ehoslovaka, IX vek. Slika 4 Bude, ehoslovaka, IX vek. Slika 5 Vajskirhen, Nemaka VIV vek p. n. e. Slika 6 Nin drijac, IX vek. Slika 1 Antremon, 124 p. n. e. Slikah Sv. Marija na Magdalenskim gorama, Slovenija, VIV pre n. ere.

Opis lahLaJ

tabli:

Slika_L Cerevci, Novi Slankamen, VIIIIX vek. Slika 2 Goren Kozjak, kod tipa, VIIIIX vek.

TablaJ?

Tabla H

Slika l Gerete, Gotland, VIII-IX vek. Asum, Skane, vedska VIIIIV vek. lablaJODL Bradarac, Poarevac, VIIIIX vek. Slika_2 panija, I milemjum pre n. ere.
130

TabJaJM

Slika 1-4 Marebio sul Mella, Italija, I mil. p. n. e.

131

4. Amuieti s predstavom konjanika, iz Poarevea

Dva amuleta s predstavom konjanika iz okoline Poarevea, malih dimenzija, jedan iz sela Bradarac, a drugi (Tabla IV, si. 3; Tabla III, si. 5) iz sela irikovca, razliite likovne predstave i sklopa kao da su bacila novo svetio inicirajui na novo pretresanje grae. Poslednji rad na ovu temu rad Ljubinke Didrove^ kao da se u svojim sudovima odluila za bugarski religijski stratum i turski uranski kult boga Tengri. Ovaj kult je jasno podran hramom i dravnim kultom prvih bugarskih hanova, s kraja VIII i s poetka IX veka, u njihovoj prestonici Pliski. Ali, nepotpuna preciznost drevno-turske mitologije koja poznaje dva Jol Tengrija. jednog na pegavom, a drugog na crnom konju, koji kao mlai roaci vrhovnog boga Tengrija" imaju zadatak da povezu gornji i srednji deo sveta, ini se da su odveli Didrovu s pravog puta reenja. I mada je dobro kartirala ove nalaze, ukazujui na to da je njihova zgusnutost najvea u Bugarskoj 9 nalaza (Tabla I-II) 2 se nalaze u 12 13 Makedoniji (Tabla I) i jedan u Maarskoj (Tabla II, si. 4) ona kao da nije uspela da pokrije celokupnu teritoriju bugarske drave VIII i poetka IX veka. Ovaj problem amuleta s konjanikom mi bismo ponovo pokrenuli tumaenjem 13 amuleta iz okoline Poarevea, iz sela 1 Bradarca (Tabla IV, si. 3). Ali, ini nam se da je najzanimljiviji ipak onaj 14-konjaniki amulet iz okoline Poarevea, iz sela irikovca (Tabla III, si. 5), sa sedlom u koje je utisnut krst. Ovaj komad je iz mnogo ranijeg perioda, iz VI VII veka, dok je onaj iz Bradarca (Tabla IV, si. 3), iz VIII IX veka, pokazao je pravi nain obrade ovog religijskog proble-

133

ma.
Upravo amulet iz irikovca (Tabla III, si. 5) ulazi u krug jedne kasnoantike teriomorfne posejdonske tradicije koja se duboko povezala sa slovenskim mitskim verovanjima, prilikom njihovog doseljavanja na Balkan. Nalazi iz Martinovke, Biskupije Pliskov*" i Tesanje*" (Tabla III, si. 6-9), po miljenju mnogih istraivaa slovenskog etnosa, bili su u dodiru s kasnoantikom htonskom tradicijom Balkana, koju pokazujemo na amuletima naenim na lokalite2 21 22 tima: Doniko brdo, " (Tabla III, s. 1-4) Suica i Korint; ini se da su ovakvi amuleti dali nov soterioloki milje, koji se dvesta godina kasnije, lako uklopio u nov mongolsko-turski panteon. Ali, osnov ove trijumfalne konjanike predstave svakako potie iz rimske carske ikonografije, koju je, po svemu sudei, car Konstantin I obnovio, pridavi joj hrianske atribute. Tokom V veka, u carskoj ikonografiji konjanika predstava Konstantina I zamenjena je likom Isusa Hristosa. Ali sada, ova konjanika trijumfalna sklonost postala je ilustracija starozavetnog psalma 90, 13, a Isus Hristos pobednik nad smru2 (Tabla O, si. 1). Vratimo se ponovo amuletu iz Bradarca (Tabla IV, si. 3), s glavom-sedlom, to ga je Lj. Didrova pripisala Jol Tengriju, drevnom turskom bogu puteva koji jae na pegavom konju, a u direktnoj je vezi s dravnim i vladarskim kultom. Ta glava u ulozi sedla, po miljenju nekih autora predstavlja lik amana, posrednika jedne i druge sfere ivota, Neba i Zemlje.30 Dovodei u vezu amulet iz Bradarca (Tabla IV, si. 3) s rezul-

tatima rada najveeg znalca amanizma, Mire Elijadea, uloge 31 i glave i konja postale su jasnije. Naime, M. Elijade fiksira konja kao rtvu nebeskog bia, koju aman polae da bi mogao odvesti pokojnika u svet mrtvih, Erklihagana. Takoe, po M. Elijadeu: "Maska istie ovaploenje nekog mitskog bia (pretka, mitske ivotinje, boga). A odea-maska, koja preobraava amana u nadljudsko bie ... takoe se koristi tokom pogreba da oveka ne bi prepoznale due mrtvaca." U sluaju amuleta Iz irikovca (Tabla III, si. 5), ako krst na sedlu zamenimo predstavom htonskog boga, onda bi se valja31 lo osloniti na kapitalno delo: "O srpskom vrhovnom bogu", * iz pera Veselina ajkanovia koji, ini se, daje pravi smisao ovom smeru. Naime, veliki srpski etnolog, izmeu dva rata, u navedenom delu je najvie vremena posvetio povezivanju indoevropskih htonskih bogova: Triglava, Hermesa, Volana i Merkura. Iz toga je izvukao zakljuak da je konj u vezi s donjim svetom, tanije, bogom smrti ili demonom, a najpre s likom samog pokojnika. M. Elijade, u jednom svom drugom radu, obraujui germansku mitologiju, uoio je jo neke injenice u vezi s konjem. 37 ' L enidbeni i ritual ulaska u tajno drutvo mukaraca, on je povezao s obredom potkivanja konja, tj. smrti i vaskrsenja konja, ime se raskida s -10 neim ovetalo starim i blie ukazuje na neku inicijaciju, 2. Iz ovoga je sledilo i drugaije tretiranje germanskog boga Votana-Odina, koji je takoe bio i aman i arobnjak." On je bio gospodar vatre i smrtnog besa: unosei svetu mo vatre u svoje ratnike, omoguio je njihovu inicijaciju; i tek
33

134

135

tada su oni mogli postati lanovi besne vojske, Votanove druine nonih jahaa, koja donose smrt ljudima (Tabla O, si. 2-6). 3. U tu, poslednju grupu potkivaa i "gospodara vatre" spada i linost Isusa Hristosa, koga M. Elijade takoe smeta u ovaj "mitski obredni scenarij". Ovde su uvek u pitanju krajnosti, da bi se to bolje istakao in inicijacije buduih vernika. Svetom tajnom krtenja neofit umire u telu, ponovo se potom raajui kao vernik, kao Isus Hristos putem vode krtenja. I ta boanska vatra koja plamti pod Hristovim prestolom, na slian nain kao u kovanici, zavrava se inicijacijom u svetoj tajni krtenja: u GeheniAdu nekrteni bivaju saeeni u utrobi pakla, na isti nain kao to se komad gvozda u kovanici izlae plamenu dok ga kova ne preoblikuje u neki upotrebni predmet. elimo da ukaemo na to kako se bugarski dravni panteon, Omurtaga i Kruma, krajem VIII i s poetka IX veka, samo prilagodio postojeoj religijskoj situaciji. Bugari su iskoristili indoevropsku i izgleda iroku azijsku tradiciju verovanja u konja i jahaa. Konani in spajanja ovih razliitih religijskih tradicija, je nastupio upravo na Balkanu, u Donjoj Meziji, u kojoj je vladao ja kult Irakog konjanika, to je ve, krajem antike, uklopljen u hriansku soteriologoju i eshatologiju. Ali, u naem sluaju, mnogo je znaajnija grana sa slovenskom indoevropskom religijskom tradicijom, o kojoj veoma jasno govori Marija Gimbutas u svom znaajnom radu o Slovenima. Upravo rezultati njenog rada kao da objanjavaju ulogu i naeg konja i jahaa. Kumira od drveta iz Staraje Ladoge, koji je pronaen u sloju zemlje na kojoj poiva grad, ona jasno pripisuje slovenskom bogu, Perunu (Tabla IV, si. 2), koji je likom i kapom-krestom nalik naem amuletu iz sela Bradarca (Tabla IV, si. 3). A na kamenoj steli iz Stavana

(Tabla IV, si. 1-1 a), naenog u gornjem toku reke Dnjestar, Gimbutasova vidi sliku boga sa iljatom kapom i rogom u ruci, koji u svojoj osnovi na poleini ima urezanu predstavu konja. Ona ovu stelu vezuje za vrlo ranu ernjahovsku kulturu, od IV do V veka, pokazavi tako jednu veoma staru pojavu slovenske religioznosti. Svedoanstvo arapskog putopisca Ibn Fadlana, iz X veka, o jednoj pogrebnoj sveanosti istonih Slovena ukazuje, to je veoma karakteristino, na rtvovanje konja. Naime, Ibn Fadlan potanko opisuje potpunu pripremu pokojnika za sahranu; poto se obavi ljudska rtva, pokojnik se zajedno s darovima, stavi u amac i spali. Ali, u ovom znaajnom opisu arapskog putopisca, nama pada u oi jedan detalj: o nainu rtvovanja dva konja. Ibn Fadlan kazuje: " Zatim dovedoe dva konja, pa su ih ganjali dok se nisu oblili znojem, a onda su ih zaklali maevima i meso bacili u amac (s pokojnikom)". Ova rtva konja, u Istonih Slovena, moe se povezati s religioznom praksom na Altaju, gde rtva ove ivotinje omoguava amanu da se uspne s pokojnikom na nebo. Ne bismo dublje ulazili u ovaj amanski let i odvoenje pokojnika na nebo, ali ovom prilikom, elimo da ukaemo na kultne radnje koje se izvode s konjem. Naime, u tom obredu: "aman osine brezovom granom konja po leima, da bi naterao duu da izae i pripremio je za let ka vrhovnom uranskom bogu, Bai' Ulgn-u." Karakteristino je da se prilikom ovog obreda "konj ubija na okrutan nain, lomljenjem kime, a da pri tom ne padne niti kap krvi na zemlju i prisutne svetenike.'58 U naem tumaenju rtvovanja konja, obraamo naroitu

136

137

panju na jedan zakljuak Mire Elijadea, koji direktno ukazuje na religijsku situaciju meu Slovenima i Bugarima, u VIII i IX veku. Prema njemu, u panteonu mongolskih i indoevropskih naroda, dolo je do zamene uranskih kosmogonijskih bogova s bogovima "atmosfere i plodnosti", koji su tek sada, prvi put, postali bliski ljudima. Otada su se sve rtve prinosile samo tim bogovima plodnosti i bogovima smrti; znai, samo bogovima raanja i umiranja. Ovaj proces je doveo do agrarizacije rtve konja i injenice da je seosko rtvovanje konja, u oktobru mesecu svake godine, poelo da ima znaenje Smrti i poetka novog krunog raanja prirode. Istraivanje arheolokog materijala, u irem istorijskom okviru, govori da je, kada je o ljudskoj glavi re, dolo do proimanja u predstavljanju solarnih i htonskih bogova. Ali, ova injenica, koja je u arheolokoj grai bila vidjiva ve od keltskog vremena, nije bila jasna u svojoj religijskoj raspoloivosti. A onda nas je neki sticaj okolnosti uputio na tradicije boga Serapisa, sinkretistiko boanstvo Egipta, koje je za Aleksandra Velikog i elu Aziju postalo univerzalno. Prouavanja profesora B. Gavele, jo davnih pedesetih godina, ukazala su da je bog Serapis, u vreme naslednika Aleksandra Velikog, bio u narodu smatran za boga mrtvih, a da je za dravu bio vrhovni univerzalni bog.66 Nae vezivanje za Serapisa proisteklo je iz injenice da je amulet s konjem i ljudskom glavom nosio kalatos-antiki modius, mericu svetih tajni. Po tumaenju profesora Gavele, bilo je to privilegija Serapisa, kao htonskog boanstva od koga je poticala "vena i neiscrpna plodnost zemlje." Ali, ovde bi taj njegov odnos prema zemlji, u svakom sluaju, bio ambivalentan on je taj koji omoguava plodnost i raanje zemlje i, istovremeno, onaj u ijim se mranim zemaljskim regionima

ljudski ivot i zavrava. Gavelino tumaenje Serapisa kao gospodara vremena u prolosti, sadanjosti i budunosti, ukazivalo je na jo jednu injenicu. Ovde je to univerzalno boanstvo znailo i prevazilazilo boanski antropomorfizam, prelazei u metaforu samog vremena, njegove trajnosti a, istovremeno, i njegove stalne prolaznosti/* Krajem III veka nae ere, Serapis se ukrta s osobinama vrhovnog boga rimskog carstva, Sola Invictusa dobijajui sasvim precizno obeleje gospodara neba i venog ivota/^ Da bi se shvatila situacija u kojoj su iveli Sloveni, u svojoj staroj postojbini a i u vremenu njihovog doseljavanja na Balkan, poetkom VII veka, recimo jo i to: > nepereciznost istorijskih izvora, pre svega, o onim univerzalnim bogovima pojedinih slovenskih plemena, tj. nejasnoe oko njihovog tumaenja i domena moi ukazuje na jedan duhovni proces u kojem su se oni nali. Nasledivi tradicije helenistikog doba, oni su tako preuzeli jasnu povezanost solarnih bogova s htonskim u jednoj jedinoj linosti. Stigavi u nove ivotne predele, oni kao da ranije potencije univerzalnog boga-Serapisa svode samo na pojedine, gubei onaj predhodni veoma jasni i precizni okvir.75 Dakle, susrevi se s analistima i istoriarima, koji su beleili odlike, i duhovne radnje i praksu njihovih bogova, dolo je do velike nedoumice i nejasnoe. Tako sada imamo stanje u kome vrhovni bogovi postaju: Perun, Triglav, Svaroi i Radigast, vezani za neko jelensko boanstvo lokalne tradicije. U ovoj religijskoj nepreciznoj i nejasnoj situaciji, sitni arheoloki nalazi, kao na primer, na amulet s konjem i ljudskom glavom, a pokatkad i neki lokalitet na terenu, s imenom koje se moe vezati za neku religijsku situaciju, daju vie materi-

138

139

jala od istorijskih izvora, koji su ve poslednjih sto godina nepromenljivi. Nalaenje amuleta na Markovim Kulama, lokaliteta Ceranus, u Prilepu, u blizini jednog kultnog svetilita vezanog za Kerunosa, keltskog jelenskog boga, " a i postavljanje uvenog lokaliteta Glavenice na vrh jelenskog keltskog svetilita Acrocerauniae nekako kao da je dovelo sve u vezu. Pri 89 svemu tome, i lokalitet Radhima, u blizini ve navedene Glavenice, kao da je uputio na slovenskog boga Radigasta. Upravo taj bog, o kome govori Adam Bremenski, Radigast, za koga se govorilo, i sa strahom i s nepoznavanjem, da pripada Satani - avolu ukazao je na jednu skasku kod Iranaca prema kojoj se taj bog zla i smrti, Ariman, pretvorio u oblije i lik konja. A, upravo za tog boga Radigasta, koji je s obzirom na svoju religijsku praksu konjskog gatanja svake godine, direktno povezao s istoznanim slovenskim bogovima Svaroiem, Svantovidom i Triglavom dalo je jednu drugu sliku o slovenskom vrhovnom bogu, koji se, sada ponovo nalik helenistikom Serapisu, rairio po svojim boanskim potencijama, na nebeske i na zemaljske sfere tanije, mesta odreena za pokojnike i umrle. ' I tek sada ono, ve od davnina dobro poznato, konjsko gatanje^ pre proricanje o uspenosti letine i moguim ratnim uspesima ima nekog dubljeg smisla u vezi s religijskom praksom iz koje su Sloveni proistekli, koju su sami stvorili i nasledili je. Slovensko proricanje dobre i zle "kobi""0 udesa ili pre sudbine svake godine ili svake mogue potrebe u njihovim hramovima vrhovnih bogova Neba i Zemlje povezuje njihov religijski svet s duhovnim svetom od Persije

do koptskog Egipta i govori da u svemu reenom Sloveni predstavljaju deo tog duhovnog sveta tri kontinenta Azije, Afrike i Evrope a istovremeno kao da oni sami svojom duhovnom praksom i lino povezuju tradicije ovog prostora. Na kraju nae prie, recimo jo i to: > pronaeni amuleti s konjem, se uvek vezuju za bugarsku dravu Borisa-Simeona, IX X veka;91 oni odslikavaju ne samo neku religijsku praksu, ve istovremeno ukazuju na vrhovnog boga teritorije, plemena i celoga univerzuma. U tom okruju, trebalo bi ove nae, ve uestane amulete s konjima, posmatrati, i kao oznaku potencija vladarske moi lokalne samouprave, uostalom, i kolanje novca ima, ini se, uz neki slian poloaj. Ovi nai amuleti pokazuju da su oni peat lokalne bugarske vlasti, a istovremeno i ono o emu govori Makrobije, opisijui Serapisa kao vrhovnog boga:92 " Ko sam ja? Ja sam Bog, to e rei: Nebeski svod je moja glava; More je moj trbuh; Zemlja moje noge; Region! etera, moje ui, A oko mi je sjajna buktinja Sunca Koje upire svoj pogled na sve strane."^

140

141

Napomene
L Prvo upoznavanje s amuletom iz Poarevca, s krstom, i. b. 2346, bilo je preko dnevnog lista Politika, od petka 17. novembar 1989, na strani broj 23. Tom prilikom Politika je izvestila da je ovaj amulet ukraden iz Narodnog muzeja u Poarevcu. 2. Nakon toga, posle telefonskog razgovora s kustosom M. Pindiem, ugovorio sam posetu i posmatranje u muzeju. Marta 1990, posetio sam muzej u Poarevcu, i tom prilikom sam obaveten da su tu u pitanju dva amuleta s konjanikom. Veliko otkrie za mene bio je amulet s konjanikom, s jauom glavom, koji je nosio i. b. 2238, iz sela Bradarca. Opis: Taj amulet je naen na Starom groblju, 1,5 km severo-zapadno od sela, od mogile Mlave 0,5 km, na dubini od 2 m. Aplikacija je u obliku reljefne iste kompozicije stilizovanog konja, sa polupodignutim prednjim nogama. Na leima mu 'je muka glava s trouglom kapom, koja je probuena. Amulet je nainjen od bronze, postupkom livenja. Dimenzija: 2,9 x 2,6 x 0,1 cm. 3. Aplika je objavljena u Politici, sa i. b. 2346. Opis: Po inventarskoj knjizi muzeja, utvreno je da je ona iz sela irikovca, sa seoskog groblja, iskopana prilikom pravljenja nove rake. Grobnica je otkrivena na dubini od 2,5 m, orijentacija skeleta je bila istok-zapad, s dve ljudske lobanje ukopane u kamen pear, nainjena od grobara Stevi Svetislava. Po inventarskoj knjizi muzeja, aplika je bila u obliku stilizovanog konja, s jednim pravouglim ukrasom u predelu sedla, i s rupicom za veanje. U sedlo je bio urezan krst, s glavom pod donjim krakom na dnu krsta. Aplika je izlivena od bronze, s dimenzijama: 2,9 x 3,8 cm.

4. Lj. Didrova, Tolkuvanje na eden specifien tip na amuleti od sredniot vek na Balkanot, str. 247-257, sa 9-ilustracija. Macedoniae Acta Archaeologica br. 10 za 1985-1986, Skopje 1989. S Lj. Didrova, nav. delo, str. 249 (Didrova je u potpunosti preuzela postavku o kultu boga Tengri od: S. G. Klatornija, Prabugarski Tangra u drevneturski panteon, Sbornik v pamet na profesora Stano Vaklinova, Sofija 1984, str. 1822; na njoj ona dalje zasniva tumaenje. 6. S. G. Klatornija, nav. delo, str. 20; N. Mavodrinov, Staroblgarskoto iskustvo, Sofija 1959, str. 70. 7. F. Kont, Sloveni, Tom 2, Beograd 1989, str. 315. a Lj. Didrova, nav. delo. str. 251; delo, str. 19. 9. S. Klatornija, nav. delo, str. 20. 10. Ona se, u svom tumaenju, vrsto drala azijskog prostora_zaboravljajui injenicu da su ovi amuleti nastali na Balkanu u dodiru azijskog elementa sa slovenskim i kasnoantikim. 1L Po Lj. Didrovoj, nav. delo, str. 247, u Bugarskoj su to lokaliteti: I Belogradik (l nalaz); II Vidin (l nalaz); III Vraca-Love (2 nalaza); IV Ostrov (l nalaz); V ino brdoVraa (l nalaz); VI Plovdiv (l nalaz); VII Varna (2 nalaza, nepoznatog mesta ubikacije). Podelu koju daje Lj. Didrova preuzela je od: D. Ovarov, "Za smisla i znaieto na edin vid rannosrednovekovni amuleti", Sbornik v pamet na i S. Klatornija, nav.

142

143

profesor Stano Vaklinov, Sofija 1984, str. 136, ija je podela neto malo drugaija: I Vidin (s. Vraa); II Loveko; III Plovdiv; IV Vraa; V Belogradik-Ostrov (2 nalaza); VI Vraansko; VII Varna (2 nalaza bez mesta lociranja). U oba sluaja je ukupno 9 nalaza. 12. U Makedoniji je naeno 2 amuleta, po Lj. Didrovoj, n. m: I selo Zovi, optina Bitolj. Dimenzija: 3,3 x 2,8 cm. Ovaj komad je danas izloen u ranosrednjovekovnoj arheolokoj zbirci nalaza iz Muzeja Makedonije; i II iz Prilepa, Gornjeg grada prilepske Varoi; u stvari, s Markovih kula. Ovaj komad se sada nalazi u privatnoj kolekciji Boevski Dimeta. 13. Amulet od bronze, iz Maarske, iz IX X veka, u posedu Britanskog muzeja u Londonu. (Prema: katalogu Britanskog muzeja: R. Loverance, Byzantium, London 1988, str. 39, si. 50). 14. Na teritoriji dananje Republike Srbije, koja je pokrivala delove rimskih provincija: Moesiae Superior, Dardaniae i Daciae Mediteraneae. 15. Amulet iz Bradarca je karika koja je nedostajala, da bi koliko-toliko pokrila teritoriju veeg dela Balkana; naravno, dananjih teritorija Albanije, Grke, i sve juno od reke Dunava. 16. B. Bogdanovi, Urbs & Logos, Ni 1976, str. 63. 17. Sjaj Ukrajinskih riznica, grupa autora, Zagreb 1989. Katalog izlobe odrane u muzejsko-galerijskom Centru Muzejski prostor, Jezuitski trg 4, Zagreb od 14.9 1.12.1989, str. 141, kat. 135-136, str. 172. Kod nas, na tabli III, slika 9, dat je prizor dva konja iz Martinovke. Radi

poreenja s dimenzijama i to bliim upoznavanjem s predmetom, dajemo opis po gornjem katalogu: ukrasne ploice (2), iz VI veka, od srebra, izlivene, gravirane, s pozlatom. Vis: 7,6 x 7,5 cm; sir: 4,5 cm. Iz ostave naene kraj sela Martinovka, Kanenski rejon, erkasska oblast, 1909. godine. MIDU, inv. br. AZS-84-85. Ukrasne ploice u obliku stilizovanih konja u trku. Kopita, u obliku polumeseca, podseaju na kande. Griva poput irokog luka s poprenim rubnim linijama. Na kopitima i grivi pozlata. Na svakoj ploici po tri otvora za uvrivanje. Ploice su, verovatno, sluile kao ukras za sedlo. Literatura: B. A. Ribaakov, Drevnie Rusi, A M, 1953, -BIN. XVII. -C. 8687. 18. J. Koroec, Ostava bronanih matrica za utiskivanje u Biskupiji kod Knina, Starohrvatska Prosvjeta, serija III sveska 6, Zagreb 1958, str. 30, T. I, 3; T. I-a, 3. Prepis celog opisa: "Bronana livena matrica, zeleno patinirana. Matrica predstavlja stiliziranu, vie fantastinu ivotinju u obliku konja. Dok je telo predstavljeno u profilu, glava je predstavljena en face. Dok je cijelo telo ornamentirano nizovima sitnih plastinih ispupenja ili njihovom imitacijom, dotle je glava predstavljena posve glatko. Na samoj glavi su predstavljene plastine oi u obliku kruia sa plastinom enicom na sredim, dalje plastine ui i plastine nozdrve. Dve predstavljene noge su isto tako stilizirane i savijene pod telo, tako da figura daje utisak mirovanja ili je, moda, pak zamiljen i skok. Na nogama su predstavljeni prsti, tako da bi se vie inilo da pripadaju ivotinji iz roda maaka. Rep je predstavljen u obliku spiralnog zavijutka. Figura je ve nekada bila nekoliko puta nalomljena. Izlivena je bila sa svim detaljima u kalupu, no izgleda, da su pojedina plastina ispupenja bila kasnije napravljena s poprenim urezima na uskim plastinim rebrima. Visina: 5,3

144

145

cm; duina: 7,3 cm; debljina: 0,35 cm; a debljina glave do 0,5 cm." 19. J. Koroec, Arheoloki sledovi Slovanske naselitve na Balkanu, Zgodovinski asopis VIII, 1954 Ljubljana, str. 19, si. 6/1-2. (Koroec je preuzeo materijal iz Tesalije od: J. Werner, "Slawische bronzefiguren aus Nordgriechenland", Berlin 1953, str. 4, si. 3. 20. Amulet s Donikog brda, uzet od: D. Jankovi, "Stanovnitvo Balkana u VI VII stoleu", Beograd 1986, str. 466, br. 1091 (doktorska disertacija u rukopisu).

26. Upravo sada taj pobednik nad neprijateljem (debellator hostium) postaje pobednik nad smru, kao ilustracija psalma: 91 (90), 13: "Poto Ti pobeuje, Tvojim nogama zgaeni zauvek lee (pobeeni) ljuti (strani) uzroci sopstvene smrti." Latinski: psalm 91 (90), 13: "Te vincente Tuis predibus calcata per aevum germanae mortis crimina saeva iacent" (Prema: L. Mirkovi, Ikonografske studije, Novi Sad, 1974, str. 92-93). Isto. S. G. Klatornij, isto, str. 19. Isto, str. 20. Isto, str. 20. M. Elijade, amanizam, Novi Sad 1985, str. 154-161. Isto, str. 162-164. Isto, str. 140. V. ajkanovi, "O srpskom vrhovnom bogu", Beograd 1941, str. 61. 35. Isto. 36. M. Elijade, "Kovai i alkemiari", Zagreb 1982. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34.

2L Amulet iz doline Suice, uzet od: . Jankovi, isto, str. 466, br. 1093. 22. Amuleti iz Korinta, uzeti od: . Jankovi, isto, str. 466, br. 1105-1106. 23. S. G. Klatornij, navedeno delo. 24. Jo preciznije konjanike kompozicije s Aleksandrom Velikim, u ulozi velikog lovca-nepobedivog ratnika i vladara. Rimski car Hadrijan, u II veku, razvija dalje kompoziciju carskog lova sa svojim likom kao likom velikog lovca, da bi to bolje izrazio i predstavio muevnost i hrabrost Rimljana (virtus). Dva veka kasnije, u vreme cara Konstantina I i njegovih sinova, nekadanje slubeno predstavljanje careva kao rimske vrline (virtus), dobija ulogu debellator hostium, pobednika nad svim neprijateljima carstva. (Prema: E. Weitzmann, Age of Spirituality, New York 1979, str. 63, si. 12; str. 83, k. b. 71; str. 526, k. b. 471 sa slikom).

37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45.

Isto, str. 112. Isto. Isto, str. 114. Isto. Isto, str. 115-117. Isto, str. 116. Isto. Isto. Isto.

25. Isto, str. 526.

46. A. Jovanovi, Neki aspekti problema skupnog nalaza skulptura s Medijane kod Nia, Starinar XXIV-XXV, Beograd 1973-1974, str. 57-65; i K. Weitzmann, nav. delo, str. 526.

146

147

47. 48. 49. 50. 51.

M. Gimbutas, The Slavs, London 1971. Isto, str. 156-157, Tabla 67. Isto, str. 158, slika 61. Isto. M. Elijade, amanizam, str. 284, fusnota 13; i M. Smiljani-Spasi, Predanja slovenskih naroda, Beograd 1964, str. 20-21, 212. 52. Isto. 53. Isto. 54. Isto. 55. M. Elijade, amanizam, str. 160-161.

71. Isto.

72. Isto, str. 50. Dr Aleksandar Jovanovi, v. prof. Filozofskog fakulteta, ukazao mi je na numizmatiku praksu Aurelijanovog doba gde se vrhovni bog rimskog carstva Sol Invictus- predstavljao s glavom boga Serapisa, u levoj ruci, a desnom rukom u pozi "en bush" tako podignutom, da palac i kaiprst oblikuju otvor u obliku ljudskih usta.

73. Analisti tog vremena: Helmold, Saks Gramatik, Herbord i monah Herbertus.
i

56. 57. 58. 59. 63. 61. 62.

63. Isto, str. 160: "gde se konj rtvuje pri punom mesecu, iza letnje dugodnevnice" cilj obreda je zemljoradniki: "Da raste ivot". 64. M. Garaanin, Preistorija na tlu Srbije, Beograd 1973, Tom I, str. 348. 65. B. Gavela, Antiki spomenici grko-egipatskog sinkretizma u naoj zemlji, I. Serapis, Starinar, N. S. knj. VVI/1954-5, Beograd 1956, str. 48-49.

Isto. Isto, str. 155. Isto, str. 156. Isto, str. 160-161. Isto. Isto. Isto.

74. U Rimu je uveden 220. godine pre nae ere. A veliko svetilite Serapisa, u Aleksandriji, srueno je 391. godine nae ere, to sve govori da je kult boga Serapisa bio stalno u praksi vie od 600-godina. (Prema: B. Gavela, nav. delo, str. 49-50). 75. Taj proces .koji je prirodno zapoeo uklanjanjem Serapisovog kulta iz centra u Aleksandriji, svakako da je doveo do izjednaavanja s lokalnim vrhovnim bogovima pojedinih slovenskih plemena u prepostojbini.

76. Ve ranije spomenuti Helmold, Saks Gramatik, Herbord; i monah Herbertus. (Prema: S. Vasiljev, Slovenska mitologija, Beograd 1986; L. Leger, Slovenska mitologija, Beograd 1904; M. Gimbutas, The Slavs, London 1971). 77. Isto. 78. Isto. 79. Ceranus (Ceramia). (Prema: Tabula Imperii Romani, sekcija Naissus /Dyrrachion-Scupi-Serdica-Thessalonica/ K-34Sofija, Ljubljana). 80. Tvrdinata Markovi Kuli, Izvetai od rabotite na misijata,

66. 67. 63. 69. 70.

Isto. Isto, str. 47. Isto. Isto. Isto.

148

149

1977-1983, Varava 1985, str. 17, slika 7. 81. TIR, op. cit; M. Divkovi, Latinsko-hrvatski renik, Zagreb 1900-1987, str. 508. 82. TIR, op. cit. 83. L. Leger, op. cit, str. 152-153. 84. Isto, str. 151. 85. D. Kosti, Staroverski Boanstveni konj, Glasnik Jugoslovenskog profesorskog drutva, Beograd 1931, str. 112. 86. Isto, str. 111-112; i ela naa fusnota br. 76. 87. B. Gavela, op. cit, str. 47. 88. Naa fusnota pod br. 86. 89. Isto; i S. Zogovi, Kade ne vodat tragite na kultot, obredot i funkciite na Sventovit (Svetovit), rukopis, str. 1-17. (Gospoica je nauni saradnik Instituta za istraivanje staroslovenske kulture, u Prilepu). 90. D. Kosti, op. cit, str. 111. 91. M. Ljubinkovi, Na problemu slovenizacije Beograda i severne Srbije, GGB, knj. XXV, 1978, str. 21-22. 92. /Macrob, Saturn. I, 20, 17/. (Prema: B. Gavela, op. cit, str. 48). 93. Isto, str. 48 i fusnota br. 35. 94. Rad dr Radmila Petrovia, tada zaposlenog u Institutu za istraivanje staroslovenske kulture, u Prilepu, pod naslovom: Amuleti s predstavom konjanika iz Poarevca, itan je na XII godinjem skupu arheologa Srbije, koji je odran 1820. maja 1990. godine. 95. Na gore navedenom skupu arheologa Srbije, u Poarevcu, arheolog dr Ivanisevic imao je referat pod naslovom:

Amuleti u obliku konja iz okoline Branieva. Ovaj rad je, potom, objavljen u zborniku radova Viminacium 6, Poarevac 1991, str. 97-103. Kolega Ivanisevic je, tom prilikom, vezao ove amulete za Alansku kulturu IX veka, koja se rairila u Bugarskoj u IX-X veku.

ABSTRAKT

Amulet s konjem i predstavom ljudske glave koja jae, nedavno otkriven u Poarevcu, centru nekadanje prestonice dunavske (branievske) Moravske, kao da ponovo otvara neka pitanja vezana za naseljavanje, hronologiju i religijska shvatanja naroda, koji su iveli na Balkanu u IX i X veku.

Opis Tabla O
Slikaj

tabli

Justinijan na konju, slonovaa, VI vek. Medaljon, IX X vek, Curko, Blekinge, vedska. Slika 3 Medaljon, IX X vek, Neglemose, Seland, Danska. Slika 4 Medaljon, IX X vek, Asum onen, vedska.
151

150

Slika S-6 Medaljon, IX X vek, Esrum Seland, Danska.

Matrica iz Biskupije-Pliskov, VII vek. Aplika od srebra, Martinovka, VI vek.

Tabla I

Slika 1, 2, 5 Privezak od metala, Slikah Privezak od metala, Slikah Privezak od metala, .Slika 6 Privezak od metala,

VIII IX vek, Bugarska. Zovi, Bitolj. Gornji grad u Prilepu. Vidin, VIII IX vek.

Slika 1-1 a Kameni idol iz Stavana, Ukrajina, IV Staroja Ladoga, X vek. Amulet iz Bradarca, VIII IX vek.

V vek.

TaHaJU
Privezak od metala, Vraa, Bugarska, VIII IX vek. Privezak od metala, Vidin, Bugarska, IX X vek. Slika 3, 5 Privesci od metala iz Bugarske, VIII IX vek. Privezak od metala, IX X vek. Tabk m Slika 1-2 Amuleti iz Korinta, VI VII vek. Amulet iz doline Suice, VI VII vek. Slika 4 Amulet iz Donikog brda, VI VII vek. Slika 5 Aplika od bronze, irikovac, VI VII vek. Slika 6-7 Amuleti od metala, Tesalija, VI VII vek.
152

153

IV YIZANTEFA I SLOVENI
1. Komanska kultura, kao osnov materijalne i duhovne kulture Slovena, od Vn do Xu veka 1.1. Uvod
Najnoviji radovi profesora V. Popovia, ini se, da u potpunosti odslikavaju ivot na Balkanu, krajem VII veka, u geografskim odrednicama Mijele Vir-Pazar, na albanskim lokalitetima Bukel, Sarda, Lje i Kalaja Dalmaces, ohridskim lokalitetima Sv. Erazmo i Radolite, prilepskim Babama i lokalitetu Viniani kod Stobija. Njegovo povezivanje ovog kultnog stratuma, s kraja VII veka, sa Sermezijanima Kuvera, polupokrtenim nomadima Panonije, u osnovi je injenica koja se veoma precizno odslikava na arheolokom materijalu. Dolazak ove povee grupe na teritoriju Crne Gore, Albanije i Makedonije, kako je to precizno zakljuio profesor V. Popovi, u vezi je s teritorijom Drake Arhontije i Drake Mitropolije, iz ega proizilazi i poluhrianski karakter ovog naroda. Naime, arheoloki pregled njihovih grobova jasno ukazuje na tri paralelna stratuma u grobovima ove, tzv. Komani-Kruje civilizacije. Jasan kasnoantiki stratum [krstovi, okrugle aplike, lira (omega) fibule, velike ploaste fibule s posu vraenom nogom i posude od zemlje]; vizantijsko-nomadski stratum (koji ine lunulaste fibule, razne vrste bobaca od staklene paste to su raeni za potrebe nomada, ali jasno odslikavaju vizantijske radionice, potom i torkves s okcima, koji se uklapa u lu nomadsko-vizantijsku simbiozu) i trei stratum (ini ga oruje

od gvozda, kresiva i raznih vrsta okova antropomorfnog i zoomorfnog karaktera) ini se da je plod nomadskih radionica Panonije, ali ne bez uticaja savremenih vizantijskih, i jo pre, kasnoantikih predloaka iz vremena Justinijana I. Ovaj splet i proimanje kasnoantikog, nomadskog i vizantijskog odslikava i pravo stanje u Balkanskom basenu i na elom poluostrvu. Moni trougao, koji na severu ini reka Dunav, na zapadu Jadransko more, a na istoku Crno more uvek je predstavljao kotao raznih civilizacija, stalno meajui staro s novim, ali nikad ne prekidajui tradiciju i tafetu balkanskih kultura i balkanskih predloaka. To je, ini se, i ovde najvei problem. Naime, ta ve izumrla keltsko-ilirska ifra, koja se osea u Komanskoj kulturi na raznim vrstama okova, kao da se povezala i probudila podstaknuta nomadskim, amanistikim, religijskim izazovom. Zato je i najvei problem sledei: kako je arheloloki mogue, da se predloci stari po hiljadu godina ponovo pojave na istom mestu, uzrokovani linim htenjima i istim religijskim kljuevima smrti, mada su doneseni iz june Rusije, iz Prako-Penkovskih kultura i s lokaliteta Pastirsko Gradite. Ali, ini se, da je jedno sigurno, kako je profesor V. Popovi tano uoio: hrianski karakter kulture Komani-Kruje nije sporan i ne moe se dovesti u pitanje. A poto su, u veini sluajeva, nekropole smetane u blizini crkava, a nekad i na samim osnovama crkava, u pitanju je po svemu sudei, stanovnitvo koje dobro poznaje obred, iako ga, moda, redovno ne upranjava. Jer, na to ukazuje, pre svega, avarski ritus komanskih grobova, koji je sasvim nomadski i nije hrianski. Ali, kao to izvori kau, ovaj panonski narod svakako je bio pokrten jo ranije, na mestu odakle je i krenuo na jug, na elu s Kuverom. Nas, prevashodno, ovde ne zanima etniki doprinos, kao ni politiki problemi ovog naroda; mi samo elimo da ukaemo

156

157

na naredna etiri stalna arheoloka problema (antropomorfne aplike, pentagram, menoru i vedski kosmos), ali i kako je kasnoantiki poluhrianski narod preneo svoju materijalnu i duhovnu kulturu na Slovene celog Balkanskog basena, tokom narednih 500 godina, i kako je uspeo da ne razbije to kasnoantiko tkivo, koje je postalo sastavni deo materijalne i duhovne kulture na Balkanu?

V. Popovi, Aux origines de la slavisation des Balkans: la constitution des premiers sklavinies Macedoniennes vers la fin du VIe Siecle, Paris, 1980. V. Popovi, Villes et peuplement dans L'lllyricum protobyzantin, Rome, 1984. V. Popovi, Kuvrat, Kuver i Asparuh, Starinar, Beograd, 1986.

12.

Neid poganski spomenici iz VH u Makedoniju i Albani

vefca,

Odslikavanje religijskog ivota na predmetima pogrebnog kulta, kao u sluaju reljefnih rozeta s ohridske nekropole sv. Erazmo i nekropole Mati u Albaniji, bitna je injenica koja ukazuje na duhovnu klimu balkanskih prostora u VII i VIII veku. Balkanski religijski krug se neposredno vezuje, u VII i VIII veku, za Mediteran, a na severu, blisko se usklauje s drugim avarskim kaganatom i amanistiko-sasanidskom religijskom situacijom.

Takva elastinost balkanskih prostora prema Mediteranu, na jugu, i stalni priliv uticaja iz drugog avarskog kaganata, najbolje se odslikava na ovom izboru predmeta pogrebnog kulta, u vremenu VIT VIII veka, od Rusije do koptskog Egipta. Na tabli I, slika l, predstavljena je Marija kao gnostiko-manihejski Demijurg, s ve jasnim hrianskim vaskrsnim svojstvom: "Krstom u stefanosu", koji ukazuje na vaskrsenje pomou krsne Hristove smrti. Na tabli II, slika l, prikazana je sinkretistika Nika, koja palmom i stefanosom takoe slavi "vaskrsenje krstom" na sasvim paganski nain. Na tabli III, slika l, predstavljena je skoro ista igraica sa sistrumom, ali bez izrazito naglaenog krsta. On je skriven u ogrlici-stefanosu.- Ovde je Menada iz Dionisovog tijasosa nosilac krsta u slubi raspetog i vaskrslog Hristosa, ime se on izjednauje s Dionisom Soterom, koji takoe spaava oveanstvo od naslednog titanskog greha. Poznata je tvrdnja Zaleske, da je na ruki, s table I, slika l, predstavljena majka svega postojeeg: kao to smo ve rekli, Marija Demijurg. Mi tu tezu irimo dalje. Na tabli II, slika l, naena je skoro podjednaka enska predstava , ali s dodatnim oznakama: palmom i stefanosom u rukama. Iz toga sledi, ako se drimo gnostikih tajnih Jevanelja, da je tu predstavljeno naelo boanske Trijade, Magna Mater, koja ima svojstva oba pola; tako su je i predstavljali rani gnostiki izvori, kao "trimorfnu Protoneju" prvobitnu misao u tri oblika. Ovaj gnostiki izvor kae dalje: "Ja sam dvopolna priroda. Ja sam i mati i otac, jer ja se parim sa sobom". Na tabli IV, slika l i 2, predstavljene su pojasne rozete iz grobova na kojima je predstavljena ista enska figura u orantnom stavu: tela okrenutog s lica, a nogama u zakoraaju. Ako po veemo sve etiri predstave jednu iz Rusije, drugu iz muzeja Benaki, treu iz sv. Erazma i etvrtu iz nekropole

158

159

Mati u Albaniji" onda bi mogunosti gnostike Marije bile jo vie proirene odlijima: "Da je ona izvor ivota, genezida majka boga svetlosti, mati svega postojeeg, pre svih; da bi sve opet poentirali: ona je mati otac (Matropater)."' Ali, iako je ovaj gnostiki obrazac Marije Demijurga sinkretistika formula, II i III veka, sutina sve ove etiri predstave je sledea: "Spremanje za ivot posle smrti". Zato se u starih Helena, umesto izraza "smrt", upotrebljavao izraz "okretanje" ("katastrofi"), a umesto reci "umiranje," izraz "menjanje ivota" ("metalasin ton bion"). Dok se na prve dve skulptoralne predstave, iz Rusije i Atine, smrt poentira krstom, razapinjanjem Hristosa oveka na krstu, i njegovim boanskim vaskrsenjem, na privescima iz Sv. Erazma i iz nekropole u Matiju, ova vaskrsna poruka je skrivenija, upravo zato to nisu dati jasni znaci koji bi ukazali na smisao predstava. Ali, i pored toga, moe se naslutiti ideja predstave. Rairene ruke odmah ukazuju na hrianske muenike iz katakombi, iz II i III veka, koji su smru za hriansku veru postali martiri-svedoci Kristovog postojanja. Na jednom sarkofagu iz II veka nae ere, kod nas (Tabla V, si. 1), iz Tebe, predstavljena je, na poklopcu, egipatska boginja Nut, sa skoro istim rairenim rukama i golim grudima; ona kao da grli pokojnicu to je predstavljena pri dnu sarkofaga. U Egipatskoj religiji, u fazi matrijarhata, boginja Nut se potovala kao majka samog Sunca i ele vasione. O tome govore tekstovi u piramidama: "Silno je srce Tvoje... O velika, koja si postala nebo... Ti ispunjava svako mesto svojom lepotom.

Sva zemlja lei pred tobom Ti si je obujmila, Obuhvatila si Ti i zemlju i sve stvari svojim rukama. Uzela si Ti k sebi svakoga boga s njegovom laom, Uinila si ih Ti besmrtnim slino nebeskim svetlima, Ne udaljuju se oni od Tebe, jer su oni zvezde. Nut, ti sija kao carica Donjeg Egipta I monija si Ti od bogova, Njihove due su Tvoje njihovo nasledstvo je Tvoje, Njihove rtve su Tvoje, sva njihova imovina je Tvoja."

Ako je u pitanju poloaj ruku i nogu, predstava na rozeti, iz Sv. Erazma (Tabla IV, si. 1), ukazuje na egipatskog boga ua, sina Amona Ra, za koga se govorilo da je odvojio Nebo (boginju Nut) od Zemlje (boginju Geb), po nareenju svog oca, te je tako bilo stvoreno svetio Dana i prostor na Zemlji, kao nebesa i zemlja pod njime. S druge strane, mnogo je bolji dokaz "kalatos" to ga ima predstava ene na privesku iz Sv. Erazma; on neposredno ukazuje na Demetru (Cereru). A ona, Apulejevim "Metamorfozama", za sebe kae: "Ja sam priroda, majka stvari, gospodarica svih elemenata, poetak i naelo vekova, vrhovno boanstvo... "^ Na tablama VI, VII i VIII predstavljena je Demetra s kalatosom: u orantnom stavu sa svojim obelejima, kao Velika boginja, pramajka Skita i Potnia theron. Mit o Demetri i Persefoni je u sutini isti kao sirijski mit o Afroditi-Astarti i Adonisu, kao frigijski mit o Kibeli i Atisu i egipatski o Izidi i Ozirisu. U sluaju nae predstave ene koja je naena u grobu, kalatos sigurno ukazuje na Demetru i njene Eleusinske misterije, iji

160

161

je cilj nada u sreu na onom svetu.

15

Napomene:
L D. Dragojlovi, Bogumilstvo i orfika tradicija, Z. F. F. X1, Beograd 1968, str. 204. Z Isskustvo Vizantii v sobranijah SSSR, Iskusstvo Hristijanskogo Egipta IV VII vekov, Moskva 1977, Tom l, citira: B. N. Zalesskasa, Gnostieskie predstavlenia v Rannevizantijskom iskusstve, Kultura i Iskustvo Vizantii, 1975. 3. E. Pejgles, Gnostika jevanelja, Beograd, 1981. 4 Ibid, str. 93. 5. Od arheolokoto bogatstvo na SR Makedonija, Skopje 1980, str. 111, k-b. 597. 6. D. Kurti, Gjurme te kultures se hershme Shqiptarene Mat, Iliria l, str. 269-273, str. 272 sa slikom br. 1. 7. E. Pejgels, op. cit, str. 89. 8. M. uri, Istorija helenske etike, Beograd 1961, str. 5. 9. E. Pejgels, op. cit, str. 119. 10. K. Jung, ovjek i njegovi simboli, Zagreb, 1973, str. 132. 1L M. Matje, Staroegipatski mitovi, Sarajevo, 1968, str. 33. 12. B. 14. A. C. Mercatane, Who's who in Egyption Mythology, New York 1978, str. 158.

Na tabli IX, slika 1,2 i 4 prikazana je varvarizacija predstave s rozete iz Sv. Erazma: ali bez onih istih stilskih odlika, koje su naene duboko na severu, u srcu kaganata, na nekropoli Tiszafred, u sutonu avarske moi, krajem VIII i poetkom IX veka. Pojasne rozete, na tabli X i XI, iz nekropole bukel u Albaniji, i rozete iz Verhnog ahova*" blisko se vezuju za keltsku reljefnu ikonicu, iz muzeja Benaki (kod nas tabla II, si. 1), koja ima etiri, licem u lice, postavljena goluba; oni ukazuju, s jedne strane, na persijsku boginju vegetacije 1 Anahitu ^ (kod nas na tabli XII), a s druge, na Afroditu Genezidu,^ ija svojstva preuzima gnostika Marija Demijurg.
1
1 *7

91 Na kraju, rezimirajmo recima profesora Miloa Duria. "Mitske predstave ukazuju na svest za koju je svet bio slika i koja je ono to je bilo u osnovi slike doivljavala kao viu stvarnost, kao smisao koji se izraava posredstvom slike."

L. Henry, Porijeklo Religije, Zagreb 1947, str. 112. D. D. Frejzer, Zlatna grana, tom 2, Beograd, 1977, str. 72. 15. M. Duri, op. cit, str. 12.

162

163

16.

E. sz. Garam, Sptawaren zeitliche durchbrochene bronzescheiben, Acta Academiae Scientiarum Hungaricae, Tomus XXXII, 1980, F. 1-4, str. 162. S, Anamali, Nje varreze se mesjetes se hershrne ne Bukel te mirdites, Iliria, I, str. 209-224, T. XIV. Etnokulturna? karta teritorii Ukrainsko? SSR, v. I tbis, n. e, Kijev 1985, str. 139. V. Lukonin, Iran II, Otokar Kerovani, 1973, str. 80. D. Dragojlovi, op. cit, str. 203. M. Duri, op. cit, str. 17.

17.

Ali, zato uopte spominjemo u naslovu albansku kulturu Komani-Kruje, i kakve ona ima neposredne veze s avarskohazarskom nekropolom u elarevu? Pre nego to preemo na isto religijska pitanja, ukaimo na to da je sadraj avarskih nekropola skoro isti kao Komanskih; ovde mislim, pre svega, na nekropolu u Ljeu, iz VI VII veka, sa sledeim rukotvorinama: obe nekropole imaju u grobu no; kremen i ocilo (postoji u veini avarskih nekropola); od pojasnih garnitura imaju pojedine okove sa zoomorfnim i antropomorfnim predstavama; od nakita, im je pokatkad, zajednika ogrlica od staklene paste; i, moda kao najvanija, injenica, zajedniko im je obilje kasnoantike keramike fine strukture, razliitih oblika, koje su sve izraene na brzo-rotirajuem nonom vitlu (toku). Ali, nas ovde prevashodno zanimaju "menore" i njihova veza s hrianstvom, kao i s nomadskim amanizmom. Delimini judaizam, olien u "menorama" u elarevu, sasvim je jasno u ulozi stepenica za uspenje pokojnika na Nebo nomadsko-amanistike tradicije. Ali, ono to povezuje amanizam s judaizmom i hrianstvom jeste injenica da je menora podseanje na raspetog Hristosa i njegovu krsnu rtvu s druge strane, ove nebeske lestvice su mimezis Jakovljevih lestvica, u znaenju, najpre, rajskih radosti, tj. "Raja".5 Taj, ve dobro znani, Jakovljev san o stepenicama, koje povezuju zemlju s vrhom Neba i s Boijim prestolom, kao sreditem Raja, veoma se dobro i jasno uklapa sa: "nomadskom konotacijom Kosmikog drveta, izvora ivota i gospodara

18.

19. 20. 21.

13. Menore iz elareva, kao veza Avara i slovensko-vizantijske kulture Komaai-Kruje, od Vn IX veka
Vana napomena R. Bunardia, na poslednjem Jugoslovenskom Kongresu arheologa na Bledu, o smetaju "menora" iz elareva na vrh grobne humke, a ne i u sam grob, pokrenula je rad na naslovnoj temi. Iz Bunardievih reci proistekla je injenica da, i pored "menore" pokojnik nije bio potpuno judaizovan, ve samo delimino. Znai, ovaj elarevski hazarsko-avarski narod, iako dotaknut judaizmom, sauvao je u potpunosti, avarski grobni ritus.

164

165

sudbine". To Kosraiko drvo je i "stecite-dua", koje je i uvek ivo i istovremeno "ivotodavac". ire posmatrano, u to se uklapa i skandinavsko Vaseljensko drvo Igdrasil, a jo dublja i preciznija veza je mesopotamsko Kosmiko sedmokrako drvo svetlosti, koje oliava sedam planetarnih nebesa. Avarska kosmogonija je jo preciznija i jasnija. Ona je delila svet na dva dela, Zemlju i Nebo, a "veza izmeu Zemlje i Neba je Nebesko drvo, Drvo ivota, ili amansko drvo. I to drvo je raslo na najvioj planini, na kojoj je i pupak sveta, omfalos". Sama zemlja podeljena je na sedam teritorijalnih zona, koje sve ine Nebesko drvo, preko kojeg se moe stii do Neba (Tabla XIII, si. 1,2). Ove nebeske stepenice vezuju se za lestve sa sedam preki iz Mitrinih misterija, kao i za grku mitologiju i Herine stepenice. Znai, iz svega reenog sledi da je ideja o stepenicama koje "slue mrtvacu da se uspne na Nebo" veoma stara, duge je tradicije, jer je kao eshatoloki simbol bila ukorenjena ne samo u Evro-Aziji i Africi, ve i irom celoga sveta. Meutim, na cilj nije da govorimo o tome, ve da dublje proniknemo u elarevske menore i njihovu vezu s hrianskim izraavanjima Komani-Kruje kulture. etiri minijature, koje ilustruju Bibliju Solomona ben Rafaela, iz Perpinjana u Aragonu, iz 1299. godine (Tabla XIV, si. 1-4), prikazuju potpunu opremu I i II hrama u Jerusalimu, a pravljene su za "umrle pravednike koji se nalaze u utrobi gore Maslinske, na obroncima Jerusalima". Ova oprema au da nainjena je i za III hram u Jerusalimu, kao i za dan vaskrsenja tela pravednika. "Rabinska tradicija kae da su ove sasudi potrebne umrlim pravednicima, koji e se pojaviti iz utrobe gore Maslinske, da bi znali da je Mesija stigao i obnovio hram

u Jerusalimu, po trei put." Nau priu bismo zainili neim preciznijim i kultno-eshatoloki jasnijim. Posle veoma preciznog sagledavanja "menora" iz elareva, nama se ini da je na njima predstavljen judaistiki kosmos kao slika i prilika nomadsko-amanskom Drvetu ivota, a i kao dopuna i podseanje na raspetog Isusa Hristosa.

I ta naa, u prvi mah nestvarna ideja, je veoma precizno potkrepljena jevrejskim tekstom: "Mesto za trubljenje i pozivanje na subotu-abat"* (Tabla XV, si. 6), u potpunosti je sauvan na vencu hrama u Jerusalimu, iz I veka pre nae ere. Isti takav tekst, naravno, uz izvesnu stilizaciju i izostavljanja, pronaen je s bone strane menore iz elareva, koji nosi kataloki broj 18917 (Tabla XV, si. 5). S jedne strane menore predstavljena je sasvim uproena palmina grana (lulav), a s druge, rog ovna (sofar) (Tabla XV, si. 1-4). Mnogi autori se slau da je sabatom simbolizovano Jahveovo estodnevne stvaranje sveta i odmaranje sedmog dana, uz potpuno predavanje religioznim sadrajima. "Taj propis o nedeljnom poinku nije vaio samo za Jevreje, nego i za sve koji su iveli u jevrejskoj zajednici, za robove i strance. Subota je poinjala u petak predvee i zavravala se u subotu predvee, kada su se mogle videu zvezde. Poetak i svretak praznika oglaavao se u Jerusalimu trubljenjem svetenika u trube."1^ (Tabla XV, si. 6). Toga dana je goreo sedmokraki svenjak-menora, i upravo tada na sto je stavljano 12 novih hlebova-predloga (Tabla XIV, si. 1-4). Ali, slavljenje sabata uz elarevsku menoru valja ipak

166

167

shvatiti eshatoloki, a u ulozi lestvica kojim se pristupa Bogu. Naveemo znaajan citat iz Jezdrine knjige; on daje jo neke detalje o judejskoj eshatologiji. "... Mesija e vladati 400 godina, pa e umreti kao i svi koji ljudskim duhom diu. Kada eli svet bude proveo sedam dana u utanju prevremena, mrtvi e ustati i odrae se Poslednji sud. Vreme Mesije na zemlji predstavlja tako samo predstepenicu slave, koja e nastupiti posle kraja starog Eona (vremena). Trajanje Meucarstva razliito je navoeno u judejskoj apokaliptici. Gde god se nalazi broj 1000, on je shvatan u smislu svetske nedelje, prema kojoj istorija sveta traje 6000 godina, a poslednjih hiljadu godina vladae svetska subota." "Etiopska Enohova apokalipsa, vizija Jezdrine apokalipse i sirijska Varuhova apokalipsa pretpostavljaju opte vaskrsenje svih mrtvih. Kada se posle smrti telo poloi u grob, dua ovekova se dovodi na jedno nebesko mesto, u kojem obitava u meuodaji. Ali, na Poslednjem sudu izvadie se tela iz groboOO va i due e se s njima ponovo sjediniti r Meutim, ono to je najbitnije u naem radu, jeste injenica, da je jevrejska dijaspora Sirije, Palestine, Male Azije, Severne Afrike, pa ak i aice Jevreja u Hazarskom kaganatu ouvala jevrejski identitet slavljenjem sabata i obrezivanjem muke dece. Istovremeno, menora je iz mediteranskih, vizantijsko-arapskih prostora ula u elu vaseljenu, kao prefiguracija Hristove krsne rtve; iz mesopotamske dijaspore, menora se uvukla u Hazarski kaganat, dobivi ovde amanistiko vaseljenski prizvuk. Ali, oba menorina puta, i Mediteran i Mesopotamija, nali su svoje pravo eshatoloko tumaenje u Vizantijskom carstvu, Arapskom kalifatu, Hazarskom kaganatu, i ak u Avarskom kaganatu.

Napomene:
L Bled, 25-29. X 1988, referat o nekropoli u elarevu, iznet usmeno, nezabeleen u materijalima Kongresa. 2 F. Prendi, Nje kultures Arberore ne Leshe, Iliria, IX-X, 1979-1980, str. 123-143, T. I-XXIV. 3. Ibid; i R. Bunardi, elarevo, Roma, 1985, s tablama. 4 R. Bunardi, op. cit, kataloki brojevi: 135, 136, 137, 138, 140, 141, 142, 146, 147, 148, 151, 157, 158, 160, 162, 164, 184, 185, 187, 188, 202. Bunardi je, prilikom arheolokih iskopavanja, postavljao keramiku ploicu s menorom na vrh humke, tj. kada je sahranjivanje ve zavreno, na zemlju iznad groba; i to je bio najbolji dokaz da su ove keramike ploice tu u ulozi stepenica za Nebo, i pored svog oiglednog "judaistikog prizvuka." d P. Mijovi, Menolog, Beograd, 1973, str. 134, fusnota br 30. 6. Stari Zavet, I knjiga Mojsijeva: 28, 12-14. 7. S. Elijade, amanizam, Novi Sad, 1985, str. 209. 8. Ibid. 9. C. K. Kuper, Ilustrovana Enciklopedija tradicionalnih simbola, Beograd, 1982, str. 53-54. 10. 1L 12. 13. M. Elijade, op. cit, str. 210. J. Kovaevi, Avarski kaganat, Beograd, 1977 M. Elijade, op. cit, str. 354. Ibid.

199.

str

168

169

J. Gutmann, Hebrew Manuscript painting, London 1979, 54, T. 9. 15. Ibid. 16. Treasures of the Holy Land, New York 1986, str. 210211. 17. R. Bunardi, op. cit, kataloki broj 189, tabla u koloru. 18. D. Glumac, Biblijska arheologija, Beograd, 1985. str. 102. 19. Ibid, str. 103. 20. E. Loze, Svet Novog Zaveta, Beograd, 1986, str. 100. 21. Ibid, str. 127. 22. Ibid.

14.

Teritorijalno pruanje od vizantijskih dalmatinskih gradova do Albanije, preko Makedonije i Srbije u Bugarsku i Rumuniju , samo je jo vie potvrdilo injenicu o nastavljanju vizantijske kulture, na ovim prostorima, i onda kada je ova oblast bila etniki isto slovenska. To je uzrokovalo postavku o neprekinutoj niti gradskog ivlja na Balkanu, shvatila se injenica o postojanosti hrianske religije i onda kada crkvena organizacija nije bila jaka i skoro prestajala s radom.

Moja skoranja zapaanja o stalnosti balkanskih prostora, od V XII veka, i u religijskom i u arheolokom smislu, ovim je jo vie potvrena i osnaena. Naime, ako ukratko poentiram svoju postavku o nastavljanju, onda se namee injenica da je arheoloka objava VII VIII veka Komani-Kruje tezaurus vizantijske civilizacije na Balkanu, a istovremeno i njen rasadnik, s pravom se moe rei, i temelj slovenskih materijalnih kultura od IX XI veka. Saimanjem arheoloke grae ovih nekropola na isto religijski izraz: prsten s pentagramom, krstoliki prsten, agrafu s orlom ili paunom i keramiku i metalnu posudu "kanu" nametnula se injenica da su sve ovo delovi grobnog ritusa hrianskog 4 znaenja (Tabla XVII do Tabla XXIX). Osnovne geografsko-hronoloke odrednice su sledee: albanska kultura Komani-Kruje nosi VI VIII vek kao svoj vremenski okvir, a ovaj bi raspon u vizantijskoj hrvatskoj Dalmaciji bio od VIII do IX veka,5 u Makedoniji od VII - IX veka,6 u Srbiji od IX X veka/ a u Bugarskoj od IX XI veka^ (Tabla XVII Tabla XX). Ovo skromno naseljavanje Balkana upravo se i sagledava kroz putanju navedenog prostiranja. Jer, ako je Vizantija od VII VIII veka bila primorska, od IX

14.

Pentagram iz VMana, kao most slovensko-vizantijske kulture, odVndoXH veka

Naroita uestalost motiva s pentagramom, posebno na grobnom, prstenju, uzrokovala je potrebu da se taj problem, pre svega, geografski zaokrui, a potom i arheoloki povee s propratnim materijalom. Zbog nekoliko sluajno naenih primeraka prstenova s pentagramom, u nekropoli Viniani (Tabla XVI), uz skoranje nalaze iz ove godine, koji su taj broj komada povisili na zavidnu meru, dolo je do je pretresanja celokupne problematike. Namah se uoilo da to nije lokalni proizvod, vezan samo za navedenu nekropolu i grad Stobi, koji je u neposrednoj blizini, ve da je to problem irih balkanskih prostora, vizantijsko-slovenskog etnosa, a iroke lepeze vremena od VII do XII veka (Tabla VII do table XX).

170

171

XI veka ona postaje i religijski i arheoloki prisutna unutar poluostrva, s okosnicama koje ine Via Egnatia, Via Militaris i reka Dunav, od Sirmiuma do Belgoroda Dnjestarskog, neto istonije od Dobrude i ua Dunava u Crno more^ (Tabla XXI).

Iz svega sledi da su posledice svega ovog bile dvojake: s jedne strane, neprekinuto trajanje religijskog ivota, od Justinijana I do Vasilija II; a s druge, u materijalnoj kulturi, ovaj prostor karakterie vizantijsko poreklo arheolokog materijala, uz isto slovenske, osobenosti.

svete vatre. U Pitagorejaca, pentagram postaje tajna lozinka i oznaka njihovog bratstva. Za posveene ovom bratstvu, on je zamenjivao re zdravlje YGEIA. I taj znak mikrokosmosa, simbol savrene ideje i jedna matematiko-filosofska misaonost, u filosofa-gnostika, postaje oznaka Hermesa Trimegistosa, da bi se iz gnostike podloge preobrazio u judejski He-in-Vau-He (Jehoshuah) Isusa Hristosa i hrianstvo. I to, uvek prisutno, religijsko znaenje, proistekla je iz obredne magije i konano je sublimisana u geometrijski znak inkarnacije. Kao plod takvih kretanja i razvoja, pentagram ostaje potpuno za sva vremena uoblien u Solomonov peat, koji je dobijen direktno od Boga, u svrhu magije, tajnih sila i demona. Ovo jevrejsko-gnostiko jedinjenje antike II III veka, direktno se pretae u hrianstvo. Iz te gnostike podloge, kralj Solomon postaje bez ikakvog retua Isus Hristos, pobednik nad avolom i zlom. Kroivi na tlo hrianstva, uloga pentagrama se proiruje i obogauje, ali uvek ostaje u odajama skrivenog i presudnog. Njegov astralni oblik neposredno se mesa s rimskom osvajakom fiolosofijom astralnog ivota i oboavanja umrlog cara. Ta funerarna (pogrebna) osnova pentagrama postala je temelj hrianskog tumaenja i arheolokih nalaza. Astralni prizvuk odveo je pentagram, neposredno u hrianskom tumaenju, u znak boanske prisutnosti. U simbiozi s pticama Raja paunom, orlom i feniksom pentagram je postao deo rajske kultne slike, deo zvezdanog dvora, carstva nebeskog i cilj svih hrianskih vemika. Ali, ta poetna jednostavna rajska slika buduih hriana od IVVI veka, znatno je obogaena od VII do IX veka, a jo vie od IX do XI veka. U trenucima kada je bilo potrebno masovno pokrtavati one koji nisu hriani i kada je to carstvu bilo

Pentagram kao arheolold i teoloki problem

Velika zgusnutost pentagrama na nekropolama i iroka lepeza rasprostiranja od Jadranskog do Crnog mora, s graninom rekom Dunav, upravo je i centar uticajne sfere Vizantijskog carstva, a nae dosadanje miljenje o slabljenju tog uticaja obezvreeno je, jer se shvatilo da, to nije nikakav stvarni uticaj, niti arheoloki predmet, ve da je to itav milje i jedna izvorna civilizacija na Balkanu, to traje od VII do XII veka, a zasigurno je slovenskog etnosa a vizantijskog porekla. Iz toga se nametnula potreba i za religijskim tumaenjem ovoga znaka, jer se shvatilo da on nije ni slovenskog porekla, a ne pripada ni samo rimskoj tradiciji, ve da je to ipak plod Mediterana i preanjih prohujalih civilizacija. Pentagram kao simbol i geometrijski znak uvek u sebi skriva religijski karakter i matematiku osnovu. U Egipana je nazivan, "plamenom zvezdom", Izidinom slikom, odrazom Horusa, nepresunim izvorom ivota i iskrom

172

173

pitanje golog opstanka, vizantijski dogmatiari ovu rajsku astralnu konstrukciju pentagrama vezuju, pre svega, za obred hrianske inicijacije i in krtenja. I tako je sada, inom krtenja, povezan astralni ivot pentagrama. Znai, ako je na nekom mestu bio postavljen pentagram, onda je in krtenja donosio spasenje i otvarao vrata carstva nebesnog. Pentagram dobija jedan soterioloki prizvuk. Na tu baptistiku oznaku pentagrama nadovezuje se i uloga vode krtenja. Jer, uz varijante raznih posuda, naeni su i grki natpisi, koji preko psalma 29, 3 i formulacije "Glas je Gospodnji nad vodom" ukazuju na ulogu vode u inu krtenja. Poznata je maksima da ko se ne krsti, ne moe ui u carstvo Boije. I to ponovno roenje kroz in krtenja (prethodno je ovek morao da umre), zbivalo se delovanjem Sv. Duha na praznik Epifaniju, preko spoljanjeg sredstva, vode. Metaforino, krtenje se zvalo kupkom ponovnog roenja. I ako je to krtenje spasonosno i omoguava Raj, ono je, znai, i izvor ivota, ono obliva zemaljski krug i izvire iz Kristovih rana s golgotskog raspea. Ta bogojavljenska voda (praznik Kristovog krtenja, 6. januara), koja se uzimala u vreme priprema za sveto priee, postala je voda za oprotaj greho* ~^o va. Ali, poenta svega reenog je, ipak, bila u neemu drugom. Putem svakodnevne liturgijske prakse priea odvijalo se priseanje na celokupni Kristov ivot i od Roenja, preko Raspea, trodnevne smrti, Vaznesenja i Vaskrsenja to je bio uput i svim vernicima za nauk, ali pre svega nada u budui ivot i posle telesne smrti. Da bi se shvatila prava sutina krtenja i priea, trebalo bi ukazati na to kako su se ove radnje sprovodile i kada. L. 2 Mirkovi je jasno objasnio da se nekada, u starini krtenje obavljalo na Veliku subotu, u 12 asova u pono. Katekumeni su se upravo tada krstili, u vreme dok se budio trei dan i Hristos ustajao iz groba. To krtenje, da ponovimo, obavljalo

se trostrukim uranjanjem u vodu, to je znailo smrt u gresima prema Svetoj Trojici. A tri puta izdizanje iz vode, znailo je ivot u Svetom Trojstvu: Ocu, sinu i Sv. Duhu. U trenutku krtavanja, od katekumena se trai: odricanje od Satane, pokajanje grehova i pravo ispovedanje vere (simbol vere). A potom, svetenik pomazuje pojedine delove tela, uz reci: "Peat dara Duha Svetoga, amin. in krtenja oznaava oienje, a miropomazanje, osveenje Svetim Duhom. Ovaj praznik krtenja zvao se u starini, po L. Mirkoviu, i Dan svetla, Dan posveenja, jer su se pokrteni duhovno prosvetljavali svetlou Isusa Hristosa, to se simbolizovalo zapaljenom sveom prilikom ina krtenja. Ali, potpuna svrsishodnost ljudskog spasenja postie se u svetoj tajni Evharistije, koja je poslednja sveta tajna i u kojoj dolazi do potpunog priseanja na celokupnu Kristovu delatnost, a s njom se dobija boravite u domu Oca Nebeskog. Jer, upravo ona otvara vrata nebeskog Jerusalima.2' Jevanelist Jovan, u stavu 6, 55, upravo parafrazira Kristove reci na Tajnoj veeri, kada za Evharistiju kae: "Jer je telo moje pravo jelo, a krv moja pravo pie." Ove Jovanove reci su veoma dobro ilustrovane na krstu iz Belgoroda Dnjestarskog, iz X XII veka, gde je predstavljen Jevanelista Jovan u episkopskoj odedi, s kandilom u desnoj i priesnom kaikom u levoj ruci29 (Tabla XXI). Drugi primer je jedan reljef iz Bola na ostrvu Brau, (Tabla XIX, si. 10), iz XI veka, koji na trougaonom zabatu predstavlja krst-pletenicu. Ovaj krst deli zabat na etiri dela. U donjem delu su predstavljena dva pauna kako dre grozd u kljunovima. To, svakako, simbolizuje refrigerijum ili rajsku fontanu^ koja se postie preko asnog krsta u centru i dva pentagrama u gornjem levom i desnom uglu. I na ovom bolskom zabatu, levi pentagram ima znaenje Vitlejema mesta Kristovog
or\

174

175

roenja kao oveka, dok desni pentagram ima znaenje mesta njegovog groba u Novom Jerusalimu; on se nalazio de facto izvan zidina starog Jerusalima, dok je do njega bio izgraen martirijum s golgotskim uzdignutim krstom, koji se zvao crkva vaskrsenja. Poenta je jednostavna. Levi pentagram kae da se Hrist rodio u svojoj oveanskoj prirodi u Vitlejemu, a da je u toj istoj svojoj prirodi umro u Jerusalimu, raspet na asnom krstu, koji je ovde instrumentom martin, ali i trofej pobede. Kristovom smru na krstu, u starom Jerusalimu, ponitena je smrt, i time se postigao desni pentagram, carstvo nebesko u Novom Jerusalimu, koji je oznaen crkvom Sv. Groba. Na tom mestu je sahranjena Kristova ljudska priroda, koja je leala mrtva tri dana, da bi se, potom, uznela. To je sve bio deo boanskog plana, da bi se iskupili gresi oveanstva, i Kristovom ljudskom smru ponitila smrt i njen zakon o ljudskom umiranju. Ovim putem zakon smrti je uniten, a krtenjem i krstom omoguen je vean ivot ljudi u Raju i njihovo vaskrsenje. ^

Oltama pregrada cara Samufla, iz 986990. godine, i novo vienje problema pentagrama (Tabla XXX, si. 2)
Deveto-rozetna mermerna oltama Samuilove prestonice na Sv. Ailu, za tumaenje pentagrama. pregrada, iz prvobitne ini se da je pravi klju

tagrama," povezao s golgotskim krstom, oni su ovde u ulozi budueg stana Boijeg, u "Nebeskom Jerusalimu"; oni su znak da je golgotska krsna rtva omoguila stan u Nebeskom Jerusalimu, to je ovde simbolizovano "pentagramom". Ali, u ovom reenju ailske oltarne pregrade, vaan je i poloaj "jerusalimske estolatine" zvezde, koja je, ovde, u ulozi mesta ljudskog roenja mesije-Isusa Hristosa Vitlejemu. To se opet vezuje za pentagram, s jedne strane preko namenskog kontakta, golgotskog krsta, mesta "Kristove telesne ljudske smrti"; dok krst kontaktom "s orlom" omoguava to vaskrsenje, i odlazak u dvorce Nebeskog Jerusalima, jer se linija razgranienja neposredno poentira "pentagramom". Ali, ova duboka vaskrsno iskupiteljska uloga Vitlejema mesta Kristovog roenja (estolatina zvezda), pa oslanjanje na golgotski "krst" i "iskupljenje oveanskih grehova na golgotskom krstu" moguava vaskrsenje, ovde simbolizovano "pticom vaskrsenja orlom." A sve to omoguava boravite u dvorcima Nebeskog Jerusalima, u Raju. Znai, ova dvostruka ukrtanja Vitlejem-Golgota-Vaskrsenje u starom Jerusalimu, omoguava "pentagram" Novi Jerusalim ili Raj. Drugo vienje je pentagram-krst-orao sunce pravde, Hristos, tj. opet Raj. Naime, 12-latina statist-rozeta, koja ini zvezdu, ovde takoe ima ulogu Raja, tj. Isusa Hristosa, sunca pravde. Meutim, poenta ove duboko skrivene dogmatike je, ipak, u seanju na Kristov ivot pre Anafore, kada se priesnici privode celokupnom Kristovom ivotu i njegovom rtvovanju. Naime, to je najsveaniji deo liturgije pre silaska Sv. Duha na priloene darove. Daje ovo upravo tako, svedoi i putir iz Antiohije, iz VI veka, za koji se, ne bez razloga, tvrdi da je bio prisutan na "poslednjoj Kristovoj Tajnoj veeri, na Veliki etvrtak," kada je liturgija i zakonski uspostavljena od samog Hristosa u seanje na njegovo rtvovanje i sauestvovanje kroz njegovo telo i krv. Na spomenutom antiohijskom putiru,

Centralnu rozetu nosi orao vaskrsenja, kao znak da je Kristova ljudska priroda umrla na krstu, na Golgoti, a potom i vaskrsla na 40-dnevnicu, na Maslinskoj gori. Devet fantastinih Ailskih rozeta, sa svojim meandrinim lavirintima, pokuavaju da sakriju pravu istinu, mada su te slikovne ifre jasne i itke. Ako je orla vaskrsenja dogmatiar, s dva svoja vienja "pen-

176

177

predstavljen je Hristos kao uitelj koji poduava svojih 12 apostola jevaneljskoj nauci, preko Evharistije liturgije. Trinaest rozeta antiohijskog putira okrueno je sa po etiri orla koji: zobaju groe: ukupno ih je, dakle, oko 50. Iz toga sledi, da se centralni ailski orao koji takoe ima grozd u kljunu, osim svoje osobito vane vaskrsne uloge, ovde se javlja kao euharistina ptica; ili, preciznije reeno, orao ovde simbolie vaskrsenje svojim rairenim krilima i grozdom u kljunu ali, preko Euharistije hlebom i vinom, tj. telom Isusa Hristosa i Njegovom krvlju (Tabla XXX, si. br. 2). Naime, dogmatiareva namena bila je da Hristos, preko svete tajne Evharistije, da poduku o svojoj ljudskoj inkaranciji i ljudskom golgotskom rtvovanju na krstu, da bi, tim putem, najavio uspostavljanje Evharistije. Preciznije reeno, da prui zakonsku osnovu svetoj tajni Evharistije, odnosno, da je uvede u svakodnevnu crkyenu upotrebu jednim zakonskim putem svojim svedoenjem o njoj, svojom krvlju i telom.

na Jugoslovenskom Kongresu arheologa, oktobra meseca 1988, na Bledu. 4 Potpuna arheoloka dokumentacija o ovoj kulturi, mada s dosta nacionalistikog stava u tumaenju, nalazi se u alanskom asopisu "Ilirija", koji izlazi vie od dvadeset godina i ima preko dvadeset brojeva. Eponimni lokalitet je Kalaj a Dalmaces (Ilirija I), od VI VII veka. Znaajniji lokaliteti su jo: Sarda, Bukel i Lje. Vremenski okvir ove kulture je od VI VIII veka, jo preciznije od VII VIII veka, na veini lokaliteta. 5. J. Beloevi, Materijalna kultura Hrvata od VII do IX veka, Zagreb, 1980. 6. VII IX vek, lokalitet Viniani, pre svega zbog rasparane palaste fibule, pentagrama i kane. Ipak je, ini se, period od VIII IX veka, za lokalitet u Makedoniji precizniji. Jer, V. Malenko smeta Sv. Erazma, jednu od najznaajnijih nekropola Balkana, u VIIIIX vek. 7. U Katalogu "Nakit na tlu Srbije", Beograd, 1982. - Na lokalitetu Grobnica (Karaula), od IX X veka, naena je skoro ista naunica kao u Burlatici kod Viniana, a na lokalitetu Beograd (Donji Grad), od IX XI veka, pronaen je prsten s pentagramom. 8. Slian arheoloki materijal se, po Z. Varovoj: Sloveni i Prebugari, Sofija 1976: datuje dosta iroko. Ima ga i neto ranije: nekropola Vojvoda VI XI vek; Bdinci VIII IX vek; Jakimovo II, VIII XI vek. Ali se materijal preteno datuje u IX XI vek; lokaliteti Mievsko IX XI vek; Galice IX XI vek; Lukovit IX X vek; i Ablanica IX - XI vek. 9. V. A. Kunickij, "Predmeti hudoestvenoj plastiki iz
179

Napomene:
L Podaci su dobijeni od M. Mandia i dr B. Babica, s arheolokih iskopavanja 1988, u selu Burlatica kod Viniana. 2. Na pregled na tablama belei najraniju pojavu pentagrama u V veku, u Albaniji i crnogorskim gradovima. To je znak da je njegova prva pojava na Balkanu krenula s propadanjem gradskog tkiva Balkana. Njegova pojava je znak religijske nesigurnosti i bekstva u simboliku eshatologiju. 3. Referat o "Vedskoj osnovi slovenske mitologije", itan je

178

Belgoroda Dnjestrovskog", Zbornik naunih radova zemlji June Rusije, v. IX - XIV vek, Kiev, 1985, str. 124, si. l, br. 1. 10. J. Chevalier, A. Gheerbrant, Rjenik simbola, Zagreb 1985, odrednica "pentagram", str. 495. 1L M. Gika, Filozofija i mistika broja, Novi Sad, 1987, str. 13. 12. J. Chevalier, A. Gheerbrant, op. cit, str. 294. 13. M. Gika, op. cit, str. 75. 14. Ibid, str. 81. 15. M. Panteli, Hrvatskoglagoljski amulet tipa Sisin, Mihael, Slovo 23, Zagreb, 1973, str. 173. 16. Ibid. 17. Fiziolog, prevod D. Trifunovia, Poarevac, 1973, odrednica br. 4; L. Mirkovi, Ikonografske studije, Novi Sad, 1974, str. 60, kae: "Orao je, pored pauna i feniksa, simbol vaskrsenja i srenog obnavljanja vremena, dakle venosti" (Psalm 102, 5-6). 18. L. Mirkovi, op. cit, str. 48, 62, 63. 18.a L. Mirkovi, op. cit, str. 62. 15. Ibid. 20. Ibid. 21. Ibid. 22. L. Mirkovi, Heortologija, Beograd, 1961, str. 108. 23. Ibid, str. 106. 24. "Krtenje", Kaleni-Banatski Vesnik, Prirunik za krtenje, prevod s grkog jezika dr Emilijana ernia, Beograd, 1982. 25. Ibid. 26. L. Mirkovi, op. cit, str. 106. 27. L. Mirkovi, Ikonografske studije, op. cit, str. 62.

28. Iz Jevanelja po Jovanu, iz Novog Zavela. 29. V. A. Kunickij, op. cit. 30. N. Jaki, Predromaniki reljef sa spomenom blaenog Teodora, u Bolu na Brau. Prilozi povijesti umjetnosti u Dalmaciji 25, Split, 1985, str. 49-62. 31. L. Mirkovi, Ikonografske studije, op. cit, str. 62, 63; citat: "Fontana-refrigerium ukazuje na stan u domu Oca Nebeskog, na Nebeski Jerusalim, to su vrata Nebeskog Jerusalima, kroz koja umrli mora da ue." 32. L. Mirkovi, op. cit, str. 95. 33. P. Miljkovi-Pepek, Srednovekovnata dekorativna plastika, Umetniko bogatstvo na Makedonija, Skopje 1984, str. 202. 33.a Otkrovenje Jovanovo (Apokalipsa Jovanova), deo Novog Zaveta, stav 22, 16: "Ja, Isus poslah anela svojega, Jovana da vam ovo posvedoi u crkvama; Ja sam koren i rod Davidov i sjajna zvezda Danica." 34. P. Miljkovi-Pepek, Ibid. 35. L. Mirkovi, Ikonografske ... , op. cit, str. 60. 36. Ibid, str. 66. 36.a Ibid, str. 138 citat: "Bog koji je stanovao u Jerusalimskom hramu, napustie zajedno s Mesijom i hram i grad. Mesto judejskog Jerusalima, zauzeli su Novi Jerusalim i hrianski hram Groba Kristova i Vaskrsenja Hristova." 37. Ibid, str. 122. 38. M. E. Frazer: Age of Spirituality, New York, 1979, str. 606. Najbolji katalog sa svim vaeim odrednicama za kasnoantiku i ranovizantijsku umetnost. Frejzerov lanak je samo jedan od mnogih. 39. L. Mirkovi, Ikonografske ... , op. cit, str. 117 citat: "Krv Hristova otvara vrata Nebeskog Jerusalima", ibid. str. 14, citat "...prieem Euharistijom dobijaju se stanovi u domu oca Nebeskog, u Carstvu Nebeskom; Nebeskom Jerusalimu Raju."

180

181

40.

L. Mirkovi, Ikonografske ... , op. cit, str. 117 citat: "Krv Kristova (Evharistija), otvara vrata Nebeskog Jerusalima."

je izvorna meunarodna Belobrdska kultura, u narednih dve stotine godina, kao kulturno-duhovni derivat slovenskog etnosa u celoj Evropi. Rastisavljeva Velika Moravska IX veka; Simeonova Velika Bugarska IX X veka; i Samuilovo Makedonsko carstvo X XI veka; a potom i Vizantijsko carstvo Vasilija II, X XI veka samo su potpomogli razvoj materijalne, duhovne i jezike kulture Slovena, zauvek ih spojivi, na ovim prostorima, u neraskidivu materijalno-duhovnu gromadu. Ali, vratimo se jeziku koji je najizvorniji ostatak slovenskog etnosa. Prehrianska mitologija Slovena, od VII do IX veka, ima isto znaenje kao i slovenski jezik. Dobro je poznato da je slovenski jezik indoevropskog porekla; iz toga sledi da je i religija Indoevropljana morala biti u istom kljuu smrti, kao i slovenska mitologija. I tu je, ini se, reenje ovog problema. Naime, lingvinisti su, u indoevropsku grupu jezika, ukljuili sledee jezike, persijski, tevtonski, keltski, grki, latinski i slovenski. Tu je objanjenje i Jingvistiko-religijskog miljea, i slovenskog jezika i mitologije. 10 Sada se, ponovo, vratimo materijalnoj osnovi, naslovne teme: arheologiji. Suprotstavljajui albansku kulturu Komani-Kruje arheolokom materijalu: hrvatskim grobovima od VIII IX 19 f ^ veka, slovenakim grobovima od IX X veka, ehoslovakim grobovima od VIII IX veka, langobardskim grobovima VII veka, makedonskim grobovima od VII VIII veka, srpskim grobovima od X XI veka, ugro-finskim, litvanskim i letonskim grobovima od IX XII veka, dolazi se do jednog bitnog zakljuka. Svi oni nemaju uoblieno hrianstvo, u arheolokoj potpunosti, a ni itak paganski milje u njegovom kultnom samrtnom predstavljanju.

15.

Nain sabranvapja u srednjovekovnim nekropolama Jugoslavije, od IX Xu veka

Nain sahranjivanja pokojnika u Jugoslaviji, od IX XII veka, bio je neposredno uzrokovan vizantijskom rekonkvistom na Balkanu i ponovnim uspostavljanjem i utvrivanjem tematskog upravnog sistema i crkvene eparhijske organizacije na ovoj teritoriji. Slovenski ivalj bio je pod stalnim uticajem samrtnog avarskoamanistikog ritusa, strogih religioznih normi drave Karla Velikog, vizantijske stalne hristijanizacije i sada, ini mi se, s pravom kaemo svoje indoevropske religijske osnove. Sloveni ovoga tla kao da uspostavljaju duhovno-materijalni spoj ova etiri razliita izvora, uzimajui od svakog ono to im se inilo najboljim i duhovno najneophodnijim. Od avarskog grobnog ritusa, Sloveni preuzimaju: oruje, grubu keramiku posudu za poputninu, kremen i ognjilo-ocilo. Od pogrebnih tradicija "Karlove Marke": dvosekli ma, koplje, strelice, okove, vedra i ostruge. Ali, krunske elemente, ini se, daje Vizantijsko carstvo, preko kasnoantike objave VII VIII veka Komani-Kruje: grozdoliku naunicu, lunulastu iskucanu naunicu, kariicu s tordiranim zavretkom i liveno prstenje s urezanim pentagramom.
O

Nekom nevidljivom silom, skoro potpune grobne zalihe Komani-Kruje ulivaju se u Ketlaku kulturu, od IX X veka, i nakon jake maarske komponente iz X veka, to osta-

182

183

Naime, poimo redom: od arheoloke grae, istakao bih neke komade nakita. Meu njima, veoma su karakteristini okovi tradicije Komani-Kruje, koje se teritorijalno prostire irom Balkana, do Skandinavije, tanije Baltika. Ali, osobitu panju poklanjamo okovu iz groba, broj 54, s nekropole Kai Maklinovo Brdo,18 (Tabla XXXIII, si. 1), koji je podjednak grobu broj 32, sa nekropole u albanskom Ljeu, a delimino slian i onom sa Ciganskog groblja iz Radolita, kao i paru okova s nekropole Sv. Erazmo u Ohridu. Sve to nalik je okovima igala s krstastim glavama, iz Litve i Letonije (Tabla XXXIII si. 4), koje se datuju u XII - XIII vek. Ovih krstastih igala ima jo ranije, u IX i X veku, ali bez sauvanog okova. :Tek sada se shvata uloga tog komansko-dalmatinskog okova:^ on je bio okaen pod krstom i, naravno, dopunjavao ga. To je bio jedan problem. Drugi izraziti problem su krstovi aplike; jedna s nekropole iz Nin-drijca, iz groba broj 324, to se tipoloki vezuje za jednu apliku iz Budea, u SSR-u; i jedna s poznatog eko? lokaliteta Mikulice. Ove aplike su stilski bliske s '9r jednim antropomorfnim krstiem iz Ptuja, i langobardskim antropomorfnim krstovima iz Calvisana i Milana^' (Tabla XXXIV, si. 1-6). Trei arheoloki problem je jedan zanimljivi kotani slanik iz groba broj 161, s nekropole Nin-drijac, iz VIII IX veka (Tabla XXXV, si. 1), a koji autor iskopavanja, profesor Beloevi, vezuje za avarsku nekropolu Sopronkohidi, u Maarskoj. Bavei se problemima hristijanizacije Slovena, ve dui niz godina, vremenski opseg mog rada bio je od VII XII veka.
/}o

Uoio sam tri stratuma: => isto hrianski religijski stratum; :=> prehriansko paganski stratum i => indoevropski amanistiki stratum i tevtonsko-ugrofinske primese. Sistematizujui ove probleme, doao sam do nekoliko znakova, koji su me doveli blizu reenja, tj. do uzajamne veze sva tri gore navedena problema: krstaste aplike, bronzanog okova i kotanog slanika; kao i do jednog jedinog indoevropskog mitolokog kljua smrti i vaskrsenja. Klju udesne krstaste aplike iz groba 324, 9 iz ninskog driT jca, jeste uetverostrueni Votan,^D Odin ji1 i Svantovid,"39 a istovremeno je to mimezis na Kristovo vaskrsenje osmog dana. Znai, ovde Hristov krst ima znaenje skandinavskog Vaseljenskog drveta, Igdrasifa33 (Tabla XXXV, si. 3). Druga predstava na slaniku, iz groba broj 161 (Tabla XXXV, si. 1), u ninskom drijcu, isto je sjedinjenje krsta i Varuninog kosmikog stabla, po vertikali; s tim to je krst, u osnovi, a Varunino stablo na gornjem dehr (Tabla XXXV, si. 2). I na trei problem, a prvi u gornjem navodu - okov iz groba broj 54, iz nekropole Kai-Maklinovo brdo treba shvatiti kao predstavu kompletnog kosmosa, (Tabla XXXIII, si. 3) 3 ili tanije, kao Kosmiko stablo vedskog boga Varuna (Tabla XXXV, si. 2): L Tri kruga predstavljaju najniu zonu kosmosa prvobitni okean; Z Ovu zonu odvaja jajasti tap od sledee zone; ovaj jajasti tap predstavlja vrstu granicu prvobitnog okeana najnie zone sa viim zonama sveta tame Pakla;

184

185

3. Taj svet tame Pakao predstavljen je s dva kruga; 4 Te otvore uokviravaju bakarni poluprstenovi koji imaju znaenje planine Meru, 5. Iznad ove zone je jedna stalna linija, linija nebeske reke, koja je i funkcionalni okvir rama okova; 6. Iznad ove zone je sam vrh kosmosa Dyau Nebo, koju na okovu predstavlja gornja ivica pervaza (Tabla XXXV, si. 2). Da bismo u svojim opisima i tumaenjima bili jasniji, moramo izneti na videlo i neto od tevtonske, skandinavske, vedske i hrianske religije i mitologije. Poimo od Tevtonaca: ko je i ta je Voden, ili Wte, etimoloki bog pomame i besa?; koje su njegove funkcije i ime se on dovodi u vezu s Isusom Hristosom? Voden je, po tevtonskoj mitologiji, bio glavni bog tevtonskih naroda, dananjih Nemaca, ili starih Germana, a' od V veka i Angla i Saksa. Postavljanje njegovog imena za etvrti dan u nedelji (subota je bila poslednji dan u nedelji). Wednesday, njegova latinska transkripcija je Mercuri dies, i vezivan je za rimskog boga Merkura. Mada je u poetku bio nii demon, on je predvodnik jahaa, svetih poginulih ratnika, besne vojske: svih onih koji su u olujnim, gromovitim noima kretali u divlji lov. Taj njihov voa Wten Voden, u Skandinavaca je bio Odin. " Votan je na raznim spomenicima bio predstavljen kao jaha u lepravom ogrtau sa eirom irokog oboda, kako jae na belom ili crnom konju, a nalazi se u fantastinom lovu. Kasnije, on postaje bog koji je jamio junatvo i pobedu, i koji je odluivao o ljudskoj sudbini. Stoga je on, s pravom, uporeivan s bogom Merkurom u Latina. Ta uloga se u potpunosti slae s njegovom ulogom arobnja-

ka podzemnog sveta. On, kao bog besa, oznaavao je vrhovnog gospodara koji oslobaa sve ivotinjske sile sveta. Kao vedski bog Varuna, o kome e biti reci kasnije, on vlada uz pomo magije, i to ne samo ivim ljudima ve i "podzemnim svetom". Ali, zanimljivo je njegovo amanistiko poreklo koje proizilazi .iz njegovog delovanja: slui se magijom, nadzire bitke a da u njima lino ne uestvuje, koristi svoje najjae oruje "herfjpetur" -*- paniku koja sve paralie. Svoj ivotinjski bes usmerava na poslove rata, a samim tim, i postaje bog rata. On je kao bog-arobnjak, vrhovni gospodar najmonijeg oruja magije. Skandinavska varijanta Votana bio je Odin. bog rata i umetnosti. Pored 'svojih umetnikih izvoakih kvaliteta, Odin je imao mo fizikog preobraavanja u razne vidove ivotinja. Pri njegovoj fizikoj pojavi, neprijatelji bi mu, u tom trenutku, slepeli, ogluveli i onemoali. Odin je bio bog koji je darivao ljudima zakone ivota i zakone smrti. Po njegovoj naredbi, spaljivani su na lomai mrtvi ratnici sa svim onim to su u ivotu posedovali. Taj ukop ele imovine jamio Je ponovno sticanje ba tih stvari u raju Skandinavaca, Valhali. " On je znao magine formule za izleenje, onesposobljavanje neprijatelja, kao i recept za oivljavanje mrtvih. On je bio gospodar runa, koje su imale magino znaenje. Uspeo je da se doepa medovine od pesnika i od divova. I ta meavina vode i meda (zvala se hidromel), bila je boanskog porekla; njenim ispijanjem postajalo se pesnikom i mudracem. Ali, najznaajnija epizoda iz Odinovog ivota je njegovo dragovoljno rtvovanje i, potom, ponovno oivljavanje. Devet noi je on proveo kao rtva samog sebe, visei na Vaseljenskom drvetu Igdrasilu, skandinavskom Drvetu ivota. Na njemu je poinio obred podmlaivanja. Na domaku smrti, uz pomo runa i hidromela, spasao se smrti i ponovo vaskr-

186

187

sao. U ovome nalikuje Hristosu rtvovanom na krstu, a i njegovom vaskrsenju, posle trodnevne grobne smrti. Ali, ini se da je likovno reenje etvoroglavog boga baltikih Slovena, svevideeg Svantovida, najbliskije glavama s krstaste aplike iz drijca. Njegove glave okrenute su na etiri strane sveta. U desnoj ruci ima bivolji rog pun vina, a tim rogom on je odreivao plodnost tekue godine. Kraj njega su uvek bili ma, sedlo i dem konjske vale. On je bio opremljen kao bog rata. A kao "bog bogova," bio je otac Sunca i vatre, kao i bog blagostanja. Krajnje tumaenje urezane predstave na kotanom slaniku iz groba broj 161, iz nekropole Nin-drijac, jeste do u tanine opisana vedska borba Indre boga dobra, i Vritre boga zla, za nebeske krave, koje su zoomorfna zamena za nebesku svetlost ivota. Na naem slaniku, te nebeske krave su zavezane za oba kraja izbadarenog tapa. Centralni stub s trouglom na v-rhu moe imati znaenje sredita Zemlje, kao to je, po verovanju, i krst na Golgoti bio takoe u centru sveta. Vedska himna detaljno to opisuje. Ona kae da se Sunce uzdiglo s tog mesta na visokom stubu da bi moglo da dri odvojeno Nebo od Zemlje. Prema tome, na stub s trouglom sigurno mora da predstavlja osovinu sveta, sa Suncem na vrhu u obliku trougla. Vritra, kao bog zla, predstavlja se i kao oblast voda i kao zmijski poglavica. Ako to detaljnije protumaimo, vedska himna kae da je Vritr 'predstavljen kao zmaj koji je opkolio i zarobio sve vode sveta; njega je Indra udario elinim orujem u glavu i tako oslobodio sve vode sveta, oslobodivi i svetlost koja je bila zarobljena; a za nju smo rekli da Je predstavljena kravama koje u zoru kreu na pau ili pojilo. ' Vedska himna,
188

dalje, objanjava posledicu ove Indrine pobede. Ubivi zmaja, Indra je pokrenuo vode sveta; za oveka, tj. oveanstvo, tada je oslobodio Sunce i postavio ga je na vidnom mestu neba. Tu uoavamo ideju rtvovanja Boga za oveanstvo i postavljanja trofeja pobede visoko na tropajonu. Znaenje je skoro jednako Kristovoj ljubavi prema oveanstvu, s tim io je Kristov trofej samo krsno drvo. Ali, dok je u vedskoj himni visoko uzdignuto Sunce, nebeska svetlost, preko nebeskih krava, koje su zamena za tu svetlost, u hrianstvu je krst pobedni znak tropajon, a Sunce pobede je sam Isus Hristos.

N a p o m e.n e:
L J. Kovaevi, Avarski kaganat, Beograd, 1977; Prilikom mog uea na arheolokim iskopavanjima u Malom Idou (1969), Bakom Petrovom selu (1970, 1972) i Beeju (1975), a kojima je rukovodio profesor dr Jovan Kovaevi, na oko 40 grobova, istraenih arheolokim putem, u rasponu od VII IX veka, pronaene su sledee rukotvorine: klanska pojasna garnitura; gruba crna posuda za poputninu, runo izraena; i gvozdeno lunulasto ocilo s malim otrim kamikom za iskrenje. Ovaj materijal govori o ratnikom karakteru naroda, jer su pored pobrojanih predmeta, naeni i gvozdeni noevi. 2 J. Beloevi, Materijalna kultura Hrvata od 7-9. stoljea, Zagreb, 1980, str. 99-101, 106-109, 115-116 i 137-138.
189

3. H. Spahiu, Gjet t vjetra nga varreza mesjetar e Kalae s Dalmaces, str. 227-262, T. IV, V, Iliria I, Tirane, 1971; N. Spahiu, La Ville ' Haute-medievale Albanaise de Shurdhah (Sarda), str. 151-159, T. T. II, VI, Iliria V, Tirana, 1976; D. Kornata, Varreza Abrore e Shurhahut, str. 105-114, T. IV-, V, VII; i ;F. Prendi, Nj varrez e kulturs Arbrore n Lezh, str. 123-146, T. VII, IX, XIII, XV; oba lanka i H. Spahiu i F. Prendi-ja su publikovani u Iliria IXX, 1979-1980, Tirane. 4 J. Koroec, Staroslovenska grobia v Severn! Sloveniji, Celje, 1974. Ketlaka arheoloka grupa datira se u IX X vek. Koroec je dao podelu na stariju Karantansku i mlau Ketlaku grupu. Ketlah u svojim zalihama ima iskucanu limenu lunulastu ' naunicu i grozdoliku livenu naunicu. Ova dva komada nakita javljaju se i u kulturi Bjelo Brdo. 5. J. Hampel, Alterthmer des Frhen Mittelalters in Ungarn, I-III, Braunsheirg, 905. Hampel daje potpuni pregled arheoloke grae u Maarskoj, iz koje se stie uvid u stalnost kasnoantikih kultura na teritoriji Maarske, koje ine osnovicu njene materijalne kulture IX X veka. A retki stilski elementi, kao to su to okovi s kneevskih torbi i tezaurus iz Nad Sent-Mikloa, samo su persijsko-sasanidska podseanja,, O. afarik M. ulman, Hinga, Rad Vojvoanskih muzeja br. 3, Novi Sad, 1954, str. 5-55. Nekropola u Hingi je mlaa, zahvata XII XIII vek, i pokazuje vo jednu razvijenu feudalnu kulturu Srednje Evrope. 6. W. Hensel,-The acting of Bijelo Brdo culture on Poland Land. Dobio sam samo lanak, ali po recima autora

objavljen je meu materijalom Kongresa u Varavi. U ovom radu, profesor Henzl je, na samo 5 stranica, poentirao internacionalnu optiku Belobrdske kulture. On je utvrdio, da ona, kao jedinstvena gromada pokriva teritoriju: Slovenije, Maarske, Rumunije, Slavonije, Hrvatske, Srbije i severne Bugarske. On vezuje za Belobrdsku kulturu i poznate lokalitete u Poljskoj, Gnezno i Krakov, jer smatra da je poljski vladar Boleslav Hrabri drao neke posede na teritorijama gde je.ivela Belobrdska kultura. 7. A. Martine, Indoevropski jezik "Indoevropljana", Novi Sad, 1987. 8. Mythology of Ancient Persia, New Larousse Encyclopedia of Mythology, London 1969, str. 309. 9. Ibid. 10. Ibid. 1L Naa fusnota br. 2, op. cit, emu treba dodati objavljenu grau iz ostalih objavljenih brojeva Iliria-e. 12. J. Beloevi, op. cit. Ovde, se, pre svega, misli na tri hrvatske nekropole: Nin-drijac, Kai-Maklinovo brdo i Stankovci-Benkovci, koje su, po nekim elementima, veoma bliske kulturi Komani-Kruje. 23. J. Koroec, op. cit. Ovde se misli na Ketlaku grupu, za koju verujemo da treba vezati za Komani-Kruje. 14. Velk Morava, Prag, 1980. U navedenom radu se jasno izdvaja Avarski klanski stratum (ratnika i konjska oprema); potom, Vizantijsko-Mediteranski stratum (iskazan na nakitu); i Antiko-Mediteranski stratum (s keramikom fine fakture) koji se moe vezati za Komani-Kruje. Za navedenu albansku kulturu mogu se vezati i sledei predmeti naeni u Velikoj Moravskoj: bronzani okov iz Devinske Nove Vezi, pozlaeni bronzani krst s etiri glave iz Mikulica,

190

191

kao i slian krst iz Budea. Ova tri krsta iz Mikulica, Budea i Nin-drijca, koja su skoro ista, zatvaraju zamiljeni trougao koji ukazuje na kretanje moguih uticaja u oba smera. (Krst iz Budea je objavio M. Solle, Objev Mikulicko-Blatnickeho kriku na Budi, a jeho vUznam, str. 265-273, Archeologicke Rozgledy, XXXII, 3, Prag, 1980). 14.a M. Sole, op. cit, str. 269, si. 1 , 5 ovde mislim, pre svega, na dva Langobardska krsta iz VII veka, iz Calvisana i Milana. Treba ukazati na to da se na etrdesetak naenih langobardskih krstova jasno uoava stapanje Germanskog ivotinjskog stila II i Vizantijsko-Mediteranske kulture. 15. Ovde, pre svega, mislim na: Babe (fibule s posuvraenom nogom), J. Kovae.vi, u Zborniku Boka Babica, Viniane (Katalog nalaza) palasta fibula. I Sv. Erazmo i Radolite, iji je kompletan materijal objavio V. Malenko, Ranosrednovekovna materijalna kultura vo Ohrid i Ohridsko, str. 269-315, T. "I-XXIII, Ohrid i Ohridsko niz istorijata, Skopje, 1985. 16. Nakit na tlu Srbije, Katalog izlobe, Beograd, 1982. Nekropole: Grobnica IX X vek; Kostol IX X vek; Beograd IX XI vek; Bogojevo X vek; Jazovo X vek; iroko X XI vek; Badovac X XI vek; Matiane X - XI vek; Bela Crkva X - XI vek; Senta X - XI vek; Feketi X XI vek; Prevo X XII vek. Srpske nekropole ulaze dosta rano u Belobrdsku kulturu, jo u IX veku, da bi u njoj ostale do kraja njenog trajanja, od XI XII veka. U arheolokom smislu ovde je jasan sled kasnoantikog stratuma, s nekim uplivima Vizantije, naroito u religijskom smislu. Dr M. Ljubinkovi, u svom radu: "Na problemu slovenizacije Beograda i severne Srbije"; GGB,

knj. XXXV, 1978, str. 21-22: veoma je lepo uoila ovaj problem, povezujui postmoravsku ostavu iz Tokaja s naunicama Branievsko-Moravskog tipa, s tri jagode. Iz toga sledi jasna i organska veza Velike Moravske i Branievske Moravske, u IX X veku. Tu se, i u crkvenom smislu, namee ta veza. ini se da je Metodijeva arhiepiskopi)'a progutala Branievsku episkopiju, ukljuivi je tako u ovaj crkveni opseg. Iz toga bi proizlazila i materijalna i duhovna veza. 17. L. A. Golubova, V. N. Mogilnikov, V. V. Sedov, R. L. Rozenfeld, Fino-Ugri i Balti u epohi Srednjeg veka, Moskva, 1987, T. X, si. 5; T. XV, si. 9; T. LXIV, si. 22; T. XCI, si. 33; T. CXV, si. 9, 10; T. CXVI, si. 9; T. CXIX, si. 1,3; T. CXXXVII, si. 30. Autori veoma jasno ukazuju na arheoloku specifinost Baltika. Iz gore navedene grae, tek sada je jasna veza: s jedne strane Maarskom, a s druge strane, sa Skandinavijom. 18. J. Beloevi, op. cit, T. XXXV, si. 10; T. LXXVII, si. 7, str. 92-93. Beloevi je lepo osetio i objasnio ovaj okov, ali mu nije bio sasvim jasan problem ovde naenih ara, koje je on vezao za Veliku Moravsku i Rumuniju. Iz svega sledi da Sloveni donose u novu postojbinu predmete od keramike i oruje; a nove duhovne i druge razvijenije izraze svog ivota povezuju i razreavaju na licu mesta, i pokatkad bez predloaka iz prepostojbine. 13. F. Prendi, op. cit, T. XII, v. 32, l, Iliria IX-X. 20. V. Malenko, op. cit, str. 334, T. XVIII, si. 4. 21. Ibid, str. 325, si. 3-4. 22. Fino-Ugri i Balti u eposi Srednjeg veka, op. cit, str. 434, T. S. XV, si. 9. 23. Stilsku osnovu ovih krstastih aplika pronali su N. Aberg i J. Verner, kod Langobarda, u Severnoj Italiji. Oni sma193

192

traju da je to simbioza Germanskog Animalnog stila II i Vizantijsko-Mediteranske kulture (G. Lasi, L'art des Nomades, Budapest, 1972). 23.a J. Beloevi, op. cit, str. 97-98, T. LIV, 11; T. LXXIX, 1. 24. M. Solle, op. cit, str. 265-266, T. II. 25. J. Poulik, Mikulice, Academ, Praha, 1975, str. 95-96, obr. 23/2; J. Dekan, Vel'ka Morava, Bratislava, 1976, str. 123, 247, si. 123. 26. J. Koroec, op. cit, T. IV. 27. M. Solle, op. cit, si. 3. 28. J. Beloevi, op. cit, str. 127; J. Kovaevi, op. cit, str. 184, si. 122 gore. 29.J. Beloevi, op. cit, str. 97-98, T. XLIV, T. LXXIX, si. 1. 30. Mythology ... , op. cit, str. 252-254. 31. Ibid, str. 252-258. 32. Ibid, str. 293-294. 33. . K. Kuper, Ilustrovana Enciklopedija tradicionalnih simbola, Beograd, 1982, str. 53-54, s ilustracijom. 34. J. Beloevi, op. cit, str. 125-127, T. XXI, si. 1; T. XXX, si. 19. 35. R. Cavendish, T. O. Ling, Mitologija, Ljubljana 1982, str. 15-16. 36. B. G. Tilak, Arktika pradomovina Veda, Beograd, 1987, str. 136 sa slikom. 37. J. Beloevi, op. cit, str. 92-93; T. XXXV, si. 10; i T. LXXVII, si. 7.

45. Mythology ... , op. cit, str. 252. 46. Ibid, str. 253. 47. Ibid. 48. Ibid, str. 252. 49. Ibid. 50. Ibid. 51. Ibid, str. 254. 52. Ibid. 53. Ibid. 54. Ibid. 55. Ibid. 56. Ibid, str. 255. 57. Ibid. 58. Ibid, str. 257.
59. Ibid, s tim to je, za razliku od Hristosa, Odin, dobrovoljno se rtvujui, visio devet dana i noi na jasenovom Drvetu ivota, Igdrasilu. 60. Ibid, str. 293-294. 61. Ibid, str. 293. 62. Ibid, str. 294. 63. B. G. Tilak, op. cit, str. 234-236. 64. J. Beloevi, op. cit, str. 125-127, T. XXI, si. 1; T. XXX, si. 19; B. G. Tilak, op. cit, str. 238. 65. R. Cavendish, T. O. Ling, op. cit, str. 16. 65. B. G. Tilak, op. cit, str. 238. 67. Ibid, str. 235, 238. 68. Ibid, str. 235, 238, 239. 69. L. Mirkovi, Ikonografske studije, Novi Sad, 1974, str. 95. 70. Ibid.

33. 39. 40. 41. 42. 43. 44.

B. G. Tilak, op. cit, str. 236. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid.

194

195

1.6. Z a k l j u a k Naa razmatranja bismo okonali lokalitetom koji predstavlja istonu taku puta naeg "pentagrama", a istovremeno predstavlja okvir gornjeg datovanja pentagrama. Ako se pentagram, u Komanskoj kulturi Albanije i Makedonije, javlja u VII VIII veku, ovde, tik uz Dunav, u nekadanjoj Mesii Inferior, na lokalitetu Stirmen (Styrmen), na reci Jantri javlja se od X XIII veka. Ovde se on pokazuje kao ve uveden i neposredno se vezuje za arheoloki materijal istog vremena u Bugarskoj (ostalom delu), Rumuniji, Maarskoj i Jugoslaviji. Ali, ovaj lokalitet nije nastao migracijom i sticajem sluajnih istorijskih okolnosti, ve je on duge i stalne stratigrafije. Njegovu ranu fazu karakteriu lunulaste fibule sa zvezdastim zavretkom (u VII VIII veku, ona je rad vizantijskih radionica, a ima je i u Slovena u to rano vreme); kasniju, drugu fazu, od IX X veka (od vizantijskog cara Vasilija I do bugarskog cara Simeona, karakteristina je veoma jaka hristijanizacija, koja se ovde odslikava s pet razliitih krstova, i po tematici i po ikonografsko-teolokom sadraju. Oni pokazuju ve razvijenu kristijanizaciju koja jo uvek ima i simboline oznake u svom predstavljanju); i trea faza nekropole u Stirmenu je iz X XIII veka, koju svakako karakterie osvajanje Vasilija II, kao i vizantijsko osvajanje dunavske delte, u XI XII veku. Znai, ako rezimiramo ono to je reeno o Komanskoj kulturi i njenom odnosu prema kasnoantikim duhovnim tradicijama, a i prema savremenim vizantijskim, onda je tu arheoloka situacija sasvim jasna. Balkanske migracije uzrokovane su slovenskim pljakanjima, u VI i VII veku, kao da su poremetile etniki raspored balkanskog stanovnitva. Ali, iz toga je izvuena velika korist za doseljena slovenska plemena, koja su se na to neposredno nadogradila, uzimajui taj mater196

ijalno-duhovni materijal kao osnov sopstvene kulture. Meutim, predloci iz stare postojbine uvek se provlae ili na nekom komadu nakita ili na predmetima religijskog karaktera. Mi ovde elimo da ukaemo na to da hristijanizacija Slovena na Balkanu nije bio jednostavan, hronoloki ogranien ili kratak proces. To je bio postupan proces, koji se odvijao i s promenom njihovih dubokih duhovnih navika. Njihovim uvoenjem u red ravnopravnih stanovnika carstva, oni automatski postaju Vizantinci, koji moraju da se prilagoavaju zateenoj religijskoj situaciji. Njihova prirodna prilagodljivost i otvorenost za viu i bogatiju civilizaciju, omoguila im je brz i duhovno skokovit napredak. Tako su oni iz forme razvijenog neolita, tokom tri veka, uspevali da oblikuju svoje samostalne kneevine, pa ak i carevine. To sve, u materijalnom i duhovnom smislu, ukazuje na brze generacijske promene navika i duhovnih vrednosti prethodnih generacija. Ali, ponekad, i pored toga to su prihvatili nove duhovne vrednosti, u grobu se zatekne ostatak starog, da podseti na pretke i religijsku osnovu prepostojbine (Tabla XXXVI).

Styrmen nad Jantra (Bulgaria), badania archeologiczne W latach 1961-1964 i 1967-1968, pod rukovodstvo profesora W. Hensla, Vroclav, Varava, Krakov, Gdanjsk 1980.

197

Skiti, IV vek pre nae ere, SSSR.

Opis
lablaJ

tabli

Potnia Theron, Grka.V vek pre nae ere. Tabla IX Slikal Maarska, VIII - IX vek. Slika 2-3 Tiszafured, VIII - IX vek. TabULX Slika 1 Bukel, VI - VIII vek, Albanija.
Tabla XT

SSSR, I vek.

TablaJI Nika, IV VI vek, Kop ti, Muzej Benaki u Atini. Tabla m Kopti, IV - VI vek. TablaK Slika 1 Sv. Erazmo, VII VIII vek. Slika 2 Matj, VII - VIII vek, Albanija.

Slikal Verhni Saltov, VII - IX vek, SSSR. Tabla Xu Slikal Anahita, VI VII vek, Persija.
Tflhla XTTT

TablaJV

SlikaJL Boginja Nut, II vek, Teba.

TahliLVI

Slika 1 Eleusina, V vek pre nae ere.

Slikal Mokrin.VIII IX vek, Avari. Slika 2 Sibir, XIX vek, SSSR.

TaUaJVn

TaMaJOV

Slika 1 Rim, I vek.

Slika 1, 2, 3, 4 Biblija Solomona, Ben Rafaela, Perpinjan, 1299. god.

TabtoLMn
SJikal
198

Tabla XV SlikaJL

199

Slikah

Askelon, VI VII vek, Izrael.

Betika, panija, VIII IX vek. Tabla XVm Slika 13 Dolni Lukovit I, IX X vek. Slika 14 Galice, IX - X vek. Slika 15 Ablanica I, IX - XI vek. Slika 16, 17, 18 Mievsko, IX - XI vek. Slika 19 Hisar, X - XI vek. Slika 20 Garvan, IX X vek. Slika 21 Sultana, IX X vek. Slika 22, 25, 26 Beroe, X XII vek. Slika 23 Sarda, VI - VIII vek. Slika 24 Beograd, IX - XI vek. Slika 27 Tomis, V VI vek. Slika 28 Demir Kapija, IX X vek. Slika 29 Nin-drijac, VIII-IX vek. Slikahu Vinca, X vek. Slika 31

Rim, IV vek. Slika 3 Hamat Tiberjas 300 godina, Izrael.

Bet San, VI vek, Izrael. Slika 5 elarevo, VIII IX vek. Slika 6 Jerusalimski hram, I vek pre nae ere.

TaHaJSM

Slika 1 Burlatica, selo Viniani u Makedoniji, VII IX vek.

Tabu* xyn

Slika 1 Ritopek, IX vek. Slika 2, 3, 6, 9 Viniani (Burlatica), VII IX vek.

Slika 4, 10, 11

Sarda, VI - VIII vek. Beograd, IX - XI vek. Nin (drijac),VIII - IX vek. Slika 8 Sarda, XI - XII vek. Slika 12 Lje, Kruje, Kalaja Dalmaces, VI VIII vek. Slika 13 Teulada, Sardinija, VI VII vek.
Slika 14

200

201

Jakimovo II, Vffl-XI vek. Slika 32

Cariin Grad, VII vek.

Albanija, VII - VIII vek. Slika 2, 4, 5, 6, 7, 8 Mievsko, IX XI vek, Bugarska. Beroe, X XII vek, Rumunija. Slika 9 Mogorjelo, IX X vek, Bosna i Hercegovina. Slika 10 Beograd, XII - XIK vek. Slika 11 Lje, VI VII vek, Albanija. Slika 12 Kalaja Dalmaces, VI VIII vek, Albanija. TablaJOflL Belgorod Dnjestarski, X - XII vek, SSSR. TaHaJXXn Slika 1 Garam, 567829. godina, Maarska. Slika 2 Fontes, VI - VIII vek. Slika 3 Malaja Pereepina, 508-602. godine, SSSR. Slikah Novgorod, IX - X vek, SSSR. XXTTT Slika 1 Vrap (Peklin), 641 668. godina, Albanija. Slikah Avaro-slovensko, VI VII vek, Albanija,

Slikali

Gamzigrad, IX XI vek. Slika 34, 35 Bukel, VI - VIII vek. Slika 36 Kalaja Dalmaces, VI VIII vek. Slika 37 Sloveni, IX - XI vek.

laHaJOX
Koman VI VIII vek, Albanija. Rehova (Kolonija), VIII IX vek, Albanija. Sarda, VI - VIII vek. Slika 4 Sarda, VI vek, Albanija. Slika 5 Pentagram kao azbuni znak u I fazi irilice i glagoljice, od 893-927. godine. Slika 6, 7, R, 9 Gornji tok reke Vojue, VI XI vek, Albanija. SlikaJ

Bol na Brau, XI vek.

labljLXX
Slika_L

202

203

Bukel, VI - VIII vek, Albanija. Nin (drijac), VIII - IX vek, Hrvatska.

Bdinci, VIII IX vek, Bugarska. laHaLXXX Uzdolje (Knin), 882 910. godina, zabat s imenom hrvatskog kneza Mucimira. Slika 2 Sv. Ahil, na Prespanskom jezera, 986 990. godine. Oltarna pregrada cara Samuila, Grka.

Slika 1 Nove Zamky, VIII vek, SSR. Slika 2 Garvan, XI vek, Rumunija. Gamzigrad, XI vek.

labla_XXXI
Putir iz Antiohije, VI vek.

Slika 1 , 2 Kjuleva, VIII vek, Bugarska. Slika 3 Vojvoda, VI XI vek, Bugarska. Slika 4 Bdinci, VIII IX vek, Bugarska.

Slika 1 Antiohija, VI vek, Sirija. Kopti, IV VI vek, Atina. Slika 3 Split, XI vek, Hrvatska. Slika 4 Lalibela, IX vek, Etiopija.

TaldaJDCVI

Slika 1, 9.3 3, 4

Kjuleva, VIII vek, Bugarska.

Slika 1, 2, 3, 4 Kjuleva, VIII vek, Bugarska.

TaMaJXXVm
Slika 1, ?., 3, 4 Kjuleva VIII vek, Bugarska. laUiLXXIX ^? 3. 4

Slika 1 Radolite, VII VIII vek, Makedonija. Lje, VI - VIII vek, Albanija. Kai (Maklinovo Brdo), VIII IX vek, Hrvatska. Slika 4 Meote (Baltik), XII - XIII vek, SSSR.

204

205

Slika S

Sv. Erazmo, VII VIII vek, Makedonija. labliLXXXiy

Slika 1

Nin (drijac), VIII - IX vek, Hrvatska.

Sllka_2 Bude, IX vek, SSR. Kalvisano, VII vek, Italija. Mikulice, VIII - IX vek, SSR. Milano, VII vek, Italija. Ptuj, IX X vek, Slovenija. Slikaj. Nin (drijac), VIII - IX vek, Hrvatska. Kosmiko stablo vedskog boga Varune. Igdrasil, skandinavsko Vaseljensko stablo. Slikaj. Starmen, IX XIII vek, Bugarska.

206

2. Draka mitropolija a svetiu arheolokih nalaza

Dispozicija grada Draa kao mostobrana Otrantskih vrata dobro je poznata i znaajna. Taj uveni jadranski tesnac ine kalabrijski grad Otrant i poluostrvo Karaburun na albanskoj obali. Kasnije emo videti da je to poluostrvo od izuzetnog znaaja za istoriju ranog Srednjeg veka Albanije, Vizantije, Makedonije, pa ak i Srbije. Grad Dra je izuzetan po tome to je povezivao obalu Crne Gore, negdanju rimsku provinciju Prevali, s glavnim gradom Doclea-om (Dukljom), i najjuniji deo Albanije rimsku provinciju Stari Epir. Da jedan grad Albanije povezuje obalu Crne Gore s obalom severne Grke, ma koliko to, u prvi mah, zvualo hipotetino i apsurdno u stvari je posledica doseljavanja slovenskih plemena, poetkom VII veka. Tako se vizantijski carski grad Dra naao okruen Slovenima, sa severa prema jugu Dukljanima, Verzitima, Draguvitima, Saguditima, Velegizitima i Vajunitima, koji e neposredno uticati na njegovu politiku i crkvenu organizaciju. Sudei po istorijskim izvorima, grad Dra, kao centar rimske provincije Novi Epir, u vreme cara Justinijana I (527-565. g), imao je sledee gradove pod svojim okriljem: Amantia (Ploa), Apolonija (Apoloni), Aulon (Valona, Vlora, Aulona), Bulis (Byllis, Hekali), Dioklecijanopolis (Kostur, Kastoriju), Lychnidos (Ohrid), Scampa (Elbasan, Elbasani) i Pulcheriopolis (Antipatra, Berat, Belegrad). Istorijski izvori dopunjuju ovu situaciju grada Draa tvrdnjom da je, u VII veku, Dra imao petnaest sufraganskih episkopija. Ovaj podatak odsjaj je vremena prolog, dok je pravo stanje ele Ilirske prefekture stvarno svedeno na vizantijsku vlast

213

unutar tvrdih zidina grada Soluna. Ali, kako je Vizantija od vladarke kopna postala, u meuvremenu, kraljica mora, crkveni ivot je jo nekoliko desetina godina VII veka pulsirao, gasei se polako. Upravo vaseljenski sabori od 680692. g, svedoe o odumiranju gradskog i crkvenog ivota na Balkanu, jer se zastupljenost balkanskih episkopija svodi samo na gradove: Edesu (Voden), Stobi (Titov Veles) i grad Dirahion (Dra).7 Ali, naroiti peat ovom vremenu daje seoba Sermezijana, stanovnika panonskog grada Sirmiuma, pod Kuverom, 680. godine. Ova mirna seoba naroda dobila je oblik drave na Keramesijskom polju, u okolini grada Prilepa, trajui skoro deset godina. Blie smetena u trouglu Sv. Erazma (Ohrid) Kerameia (Prilep) Mijele (Vir Pazar), nju je inilo romansko stanovnitvo svih provincija Balkana, koje je vie od ezdeset godina bilo pod okupacijom avarskog kagana, u sirmijumskoj Panoniji. Ovo stanovnitvo ponelo je peat avarske materijalne i duhovne kulture u zalee grada Draa. Tako je osnovni hrianski element bio vulgarizovan avarskim azijskim elementom, ak s jakim slovenskim i izvornim obelejima, iznosei na svetio dana jednu sasvim novu kulturu Komani-Kruje po eponimnom lokalitetu Kalaja Dalmaces. Granice ove kulture daju lokaliteti na severu Mijele (kod VirPazara), na severo-istoku do linije Sv. Erazma (Ohrid) Burlatica (Stobi). Da bi na najdaljem jugozapadu granica bila na lokalitetu Afion, na ostrvu Krfu. Hriansko-azijska arolikost ove kulture jasno e ukazati i na najraniju materijalnu kulturu Slovena palaste fibule i zvezdolike naunice; one e biti temelj i inspiracija materijalne i duhovne kulture balkanskih Slovena. Skoro desetogodinja vlast Kuvera nad ovom teritorijom i nad ovim stanovnitvom kao da je, za razliku od avarske i vizantijske vlasti, dopustila potpuni, slobodni razvoj u svim pravcima. S jedne strane, reliktna kultura Balkana (koja se ogleda u

ilirskim livenim okovima), nerazluivo je uklopljena u hazarsku Saltovo-majacku kulturu, povezujui tako nomadski amanizam "~)f\ s justinijanskim tradicijama stanovnitva Balkana. Sticaj srenih istorijskih okolnosti, koji je okupio romanizovano stanovnitvo Balkana u novo ivotno okruenje unutar kompaktnog slovenskog tkiva, kao da je pomogao i jednima i drugima; prvima, da preive i opstanu; a drugima, da uoblie i svoju materijalnu osobitost i duhovnu svest, a potom i da zaponu postupan razvoj od poloaja plemenskih organizacija, preko etnogeneze, k-a pojedinim slovenskim narodima. Okruen takvom vrstom stanovnitva i obilnim istorijskim i duhovnim procesima, krajem IX veka, grad i mitropolija Dra sveden je na samo etiri episkopije: Ijeku (Lissus, Lezha koja je obnovljena posle tristagodinje pauze), potpuno novu episkopiju u gradu Kroji (Kruja), novu episkopiju na mestu Stephaniakon (Stefanijaka, Shtjefni juno od Ljea, u blizini Ijekog zaliva) i episkopiju Chunabia koja je bila smetena u dolini reke Mat-Mae, ispod planinskog vrha Maja e Dervenit, na lokalitetu Derjan.

U X veku, grad Dra i njegova mitropolija ponovo stiu svoj najiri opseg i broj od petnaest episkopija.^ Znameniti Vizantinac, car i pisac, Konstantin VII Porfirogenit, sasvim jasno ukazuje na irenje prema severu Drake mitropolije, tvrdei da su vizantijski kateli na toj strani sveta bili u gradovima Ljeu, Ulcinju i Baru. Upravo je tih severnih pet episkopija, iz nekadanjeg rimskog Prevalisa, progutano od strane grada Draa i pridodalo spisku od gore navedene etiri episkopije. To su episkopije u gradovima: Duklji (Dioclea), Skadru (Scutari, Shkoder), Drivastu (Drivastum, Drisht), Pulatu (Pilotu, Polatum) i Baru (Antibariju, nasuprot italijanskog grada

214

215

Banja, najznaajnijeg vizantrjskog grada june Italije i s kulturnim centrom Sv. Nikola). " Izvesni autori ukazuju na to da je pod mitropolijom Novog Epira, gradom Draom, za vreme isavrijske Amorijske dinastije (od 820867. g), bilo osam sufraganskih episkopija. Pored ve sasvim poznatih justinijanskih episkopija u gradovima Amantiji, Bulisu, Aulonu, Lychnidosu i Scampa tu su navedene i jo dve nepoznate. Ali, za nas je najzanimljivija ona osma, potpuno nova, smetena u Acrocerauniai. Veina autora ovaj latinsko-grki naziv prevodi slovenskim sa Glavinica, povezujui se za uputstvom Teofilakta Ohridskog 0 granici na krajnjem zapadu drave Bugara, a u vezi s radom 1 misionarskom delatnou Klimenta Ohridskog. U nauci je, dugi niz godina, vladala dilema oko pravilnog postavljanja slovenskog toponima Glavica, granice na krajnjem zapadu bugarske drave Borisa-Simeona, iz sredine IX veka. Poslednji obrazloen poloaj bio je grad-Bals, juno od grada Berata, po obnovljenoj staroj ideji velikog bugarskog istoriara Zlatarskog. Nama se ini, posle nekoliko godina razmiljanja o ovom problemu, da je ipak u pitanju veoma jasno reenje. Za nas je Glavinica rt Glosa, za koji profesor Ferluga kae da je bio najjunija granica vizantijske teme Dirahion (grad Dra), ve od 842843. godine. Da bi se shvatio znaaj, ovog rta Glosa, Ceraunii-je, turski Karaburuna, crnog rta, treba rei da on geografski polazi od znaajnog grada Himare (Chimaire). Da bi, potom, duboko zadro u Jadransko more, okrunivi se svojom prirodnom akropolom na lokalitetu Akrokeraunia samom Glavenicom (to sama latinska re kae: iznad (acr) Keraunii-of poznatim iz ivota Klimenta Ohridskog. Rt Glosa kao rukom da zatvara Valonski zaliv, u kojem su se nalazila jo tri veoma znaajna epirska grada, Oreja (Oricum, Oriku), Kanina i Aulon (Valona, Vlora). Upravo u tom Valonskom zalivu bila je i slubena

granica dve rimske provincije, dva Epira: Epirus-a Nov-a i Epirus-a Vetus-a 42 A i kasnije, u IX veku, tu je bila granica bugarske drave cara Simeona sa Vizantijskim carstvom ,4^ Spisku Drake mitropolije, od devet navedenih episkopija, trebalo bi pridodati jo est novih episkopija Grke crkve i bugarske drave Borisa-Simeona,44 od IX X veka; to su episkopija u Glavenici (Acroceraunini), tri episkopije jo iz justinijanskih dana: Lychnidos (Ohrid), Pulcheriopolis (Antipatrea, Beligrad, Berat) i Aulon (Valona, Vlora, Aulona), i dve potpuno nove episkopije, na lokalitetima sa slovenskim toponimima, u Graditu i erniku.4^ Lokalitet Gradite Graditzios, predstavljao je veliki problem za postavljanje, kao, uostalom, i kod mnogih autora. Ali, drei se arheoloke grae, pre svega, stavrografske, dolo se do zakljuka da je to, po svoj prilici, lokalitet na krajnje junom obodu Ohridskog jezera, Pogradec (Pogradeci).^

Odreivanje poloaja ernika Tsernikos-a, bila je jo tea i, ini se, ni sada, u potpunosti razreena. Ali, za sadanje stanje istorijskih i arheolokih izvora, mi predlaemo lokalitet Herseg, danas u blizini Palokastra, nekadanjeg znaajnog grada antike Kolonia-e (Kplonija).^^ Kasnije, ovaj grad e, poveljom vizantijskog cara Vasilija II, poetkom XI veka, ui 2 u Kostursku eparhiju, .zajedno s gradovima Kosturom (Kastorijom, Diocletianopolis-om), Devolom (Diabolis-om, Bilishti-jem); ovde reka Devol meandrira oko planine Tomor, u blizini mesta Vortep, a to je ime koje je ovom mestu, najverovatnije, nadenuo sam. Kliment Ohridski, da ga podsea na jaslice Isusa Hristosa, u Nazaretu (mestu njegovog roenja), gradu na lokalitetu Vojua (Vovusa) i blizu grada Morave (Borija).

216

217

17.

Napomene:
L J. Ferluga, Dra i njegova oblast, od VII do poetka XIII veka, Glas CCCXLIII, Odeljenje istorijskih nauka, knjiga 5, Beograd 1986, str.75. Z Isto. 3t Z. Kurnatowska, Slowianszczyzna Poludniowa, Wrclaw, 1977, crt. 1. 4 ICTOPIA TOY ELLHNIKOY ETNOYC, Atina, 1971, knj. (324-565). 4.a Istorija Crne Gore, Titograd 1967, grupa autora, str. 317. 5. G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1969, str. 146. 6. Isto. 7. V. Popovi, Kuvrat, Kuver i Asparuh, Starinar 1986, str. 123. 8. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, (VIINJ) Tom I, Beograd 1955, str. 211. 9. Isto, str. 213. 10. V. Malenko, Ranosrednovekovna materijalna kultura vo Ohrid i Ohridsko, str. 269-315, T. I-XXXII, Skopje 1985. 1L TABULA IMPERI ROMANI, Naissus (DyrrhachionScupi-Serdica-Thessalonike) K-34-SOFIA, Ljubljana. 12. O. Velimirovi-ii, Epoque prethistorique et protohistorique en Yougoslavie, Beograd 1971, pi. 12, str. 153. 13. VIINJ, Tom I, str. 211. 14. O. Velimirovi-ii, isto. 15. V. Malenko, isto. 16. M. orovi-Ljubinkovi, Melange, Boko Babi, Prilep 1986, str. 133-137.

H. Bulle, Ausgrabungen bei Aphiona auf Korfu, Mitteilungen des Deutschen Archologischen Instituts (Athenishe abteilung) BAND 59, 1934, str. 213-240, ATHEN (Archologisches Institut).

18. M. Garaanin J. Kovaevi, Pregled materijalne kulture junih Slovena u ranom Srednjem veku, Beograd 1950, str. 31. 19. Na sadanjem nivou istraivanja ini se da je kultura Komani-Kruje bila paralelna s Kestheljskom kulturom, a jednim svojim, delom ula je u Ketlaku kulturu alpskih Slovena. Kasnije, krajem IX veka, s veim delom svoga fundusa, ui e u kulturu Bijelog brda, koja je prava Slovenska kultura s primesama ugro-finskih elemenata. V. Popovi, Villes et Peuplement Protobyzantin, Rome 1984, str. 241. 21. Isto, str. 214. 20. dans L'lllyricum

22. J. Kovaevi, Arheoloki prilog preciziranju hronologije slovenskog naseljavanja Balkana, Sarajevo 1969, str. 76; prema Generaltabnoj karti srpske vojske, sekcija LJE (Skadar), Dra razmer 1:100 000. 23. D. Kurti, Gjurme te kultures se hershme schqiptare ne Mat, liria I, Tirana 1971. 24. J. Ferluga, Dra... , str. 75. 25. Istorija Crne Gore, J. Kovaevi, str. 331. 26. Mosti Sv. Nikole su, iz likijskog grada Mire, gde je on umro 343. g, prenete 1087. g. u apulijski grad Bari. (Prema: D. Bogdanovi, Likovi svetitelja, Beograd 1972, str. 191-

218

219

192). 27. V. Popovi, Villes ... , str. 213. 28. Isto. 29. Isto. 30. VIINJ, Tom I, str. 300. 31. Isto; V. Popovi, Albanija u kasnoj antici, Beograd 1988, str. 229, SANU - Iliri i Albanci. 32. J. Ferluga, Dra... , str. 73. 33. Isto, str. 75. 34. TABULA IMPERII ROMANI, isto. 35. Kara crn, buran nos, greben, rt. (Prema: A. kalji, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo 1979, str. 394).
36. TIR, isto; M. Divkovi, latinsko-hrvatski RJENIK, Zagreb 1900, reprint 1987, odrednica "acroceraunia"; Keraunia, visoka gora du epirske obale, sada Kimara (Chimaira). (Prema: S. Senc, Grko-hrvatski rjenik, Zagreb 1910, reprint 1988, odrednica "Keraunia", str. 508). 37. Acro iznad, vie, Keraunia-e, isto. 38. Isto. 39. Isto. 40. VIINJ, Tom I, str. 300. 4L TIR, isto. 42. TIR, isto; G. Ostrogorski, isto; karta "Prvo bugarsko carstvo", br. 3; po svemu sudei, granica je bila na stanici: Ad Acroceraunia, iznad-na sever od grada Chimaira, za vreme bugarske vlasti, u IX veku. Dok je, u rimsko doba, granica izmeu dva Epira bila severno od grada Orikon (Oreje), neto severnije od stanice Rradhima (Radhima). 43. Isto. 44. F. Dvornik, Byzantine Missions among The Slavs, New Brunswick, New Jersey, 1970, str. 35-36.

46. Isto. 47. Isto.

48. 5. Anamali, Keashtjella e Pogradecit, Iliria IX-X, Tirana 1979-1980, str. 230, T. VIII, si. 5. 49. Prema "Kosturskoj eparhiji," sa spiska episkopija Vizantijskog cara Vasilija II, s poetka XII veka. (Prema: S. Novakovi, Ohridska arhiepiskopi]a, poetkom XI veka, Glas SKA 76, Beograd, 1908. godine).

50. 51. 52. 53. 54.

Isto. Isto. Isto. Isto. Isto.

45. Isto.

220

221

3. Krst iz Paneva i problemi vizantijske stavrografije

Krst iz Paneva, naen u okolini Paneva, datiran VII VIII veka. dimenzija 6x11 cm, izliven od bronze. Nema bliih podataka o okolnostima nalaza. Publikovano od: V. Moina, Tri bakrena kista relikvijara, Umetniki pregled, februar 1941, str. 55 sa slikom; i S. Radojia, Bronzani relikvijari, iz ranog Srednjeg veka, u Beogradskim zbirkama, Ljubljana 1959, Zbornik za umetnostno zgodovino Laureae F. Stele, str. 128-129. K. Jireekovljeva davnanja podela teritorije Balkana (u VIII veku) na tri zasebna dela Romaniju, Bugarsku i Slaviniju iako se, u prvi mah, ini prevazienom, vrlo dobro je zasnovana. Prema njoj, vizantijska Romanija je svedena na primorske pojaseve u: Trakiji, Makedoniji, Tesaliji, Ahaji i Epiru. Bugarska teritorija bi se prostirala od planine Balkan (Hema) do donjeg Dunava. A Slaviniju bi inila teritorija od planine Balkan do Peloponeza i Jadranskog mora, sa svim srpskim i hrvatskim plemenima. l Severna granica drave Bugara danas je znatno dopunjena arheolokim istraivanjima i relativno uvrena na potezu od dunavske krivine kod Estergoma do Beograda. Ali, problem se javlja kada je u pitanju juna granica i oblast Kotokion, za koju V. N. Zlatarski kae da je trei deo Bugarske. Kada se uzme u obzir da je klasina oblast Bugarske, na donjem Dunavu, nekadanjoj teritoriji Scytia-e i Moaesia Inferior, drugi deo Bugarske drave bio bi na srednjem Dunavu, od Vidina do Estergoma, s tim to bi on obuhvatao i branievsku Moravu slovenskog plemena Timoana.

Krajnji zapadni deo Kotokiona bila je Kutmievica: "na zapad, od Ohrida, s rekama Devolom i kumbom i basenom Vojue i Semeni, do Jadranske obale". Upravo u toj oblasti, od 893916. godine, bugarski car Simeon postavlja Klimenta za episkopa Dembrice i Velice. Po stanju istorijskih i arheolokih izvora, ini se najizvesnijim da je Dembriko-Veleka episkopija Klimenta Ohridskog bila medu eparhijama: Skopskom, Bitoljskom i Ohridskom: s tim to je ona preuzela neke eparhije, prethodno navedene, ak i neke Tiveriopoljske (lokalitet Strumica). Posle geografsko-istorijskog i teritorijalnog ograniavanja Debretsko-Velmejske (Dembriko-Velike) episkopije, iz ega je proistekla injenica da je Prilep centar ba te episkopije, a samim tim i centar Borisove, Simeonove i Samuilove crkvene organizacije (na granici Albanije, Grke i Bugarske) postavilo se pitanje i arheolokih dokaza za ovu istorijski opravdanu tvrdnju. Jo jedan od podataka vie, za rasvetljavanje religijske situacije, bili su krstovi od IX X veka, naeni na tlu Prilepa i u njegovoj blioj okolini, kao i skoranji nalaz priesne kaiice (Tabla III, si. 5), koji je neposredno vezao materijal iz Prilepa za lokalitet umen1^ (Tabla III, si. 6), u Bugarskoj, od X XII veka, i grki lokalitet Korint, od X XII veka 11 (Tabla III, si. 8). Meutim, glavno iznenaenje stiglo je, ipak, sa severa, s teritorije Srbije i severne granice Bugarske IX X veka, na geografskom potezu Sirmium-Singidunum-Margus1^ (Tabla III, si. 9), i arhiepiskopije dunavske Morave (Branieve), na lokalitetu Dubravica.

222

223

Davnanji uput S. Radojia na jedan krst otkriven u Panevu*3 (Tabla IV, s. 4; Tabla VII, s. 2) i njegovo vezivanje za Otonsku umetnost i lokalitet Castelseprio, u osnovi koptsko-levantski predloak pokazao se u potpunosti opravdanim. Jedan izuzetan krst iz Prilepa (Tabla IV, s. 2), iz IX veka,14 neposredno se nadovezao na panevaki (T. IV, s. 4; Tabla VII, s. 2) i vraki predloak (T. IV, s. 1), stvarnom granicom Franake i Bugarske carevine. Taj zrakasti oreol na krstu iz Paneva, otonskog porekla koji je S. Radojia naveo da povee Franke i Kopte VII i VIII veka, preko vizantijskog Levanta podatak je od izuzetnog nauno-istorijskog znaaja. ini se da iza toga stoji Metodijeva Sirmijumska episkopija, koja je bila neposredni uzor Klimentovoj Dembriko-Velikoj episkopiji (danas na lokalitetu u Debretu kod Prilepa i lokalitetu Velmej kod Ohrida). Drugo je pitanje ta teoloka osnova nae arheoloke grade kae, i u kojim razmerama? . Holik je, u svom najnovijem radu, upravo naiao na vizantijski temelj ove Marijanske stavrografije iz VIII IX veka. On je, s pravom, zakljuio da je crkva Bogorodice iz Nikeje, iz 843. godine, vizantijskog cara Vasilija I, morala biti ikonografsko-teoloki osnov za irenje ovog kulta.20 Ta boanstvena venost, ostvarena krugom i titom, u kojem je smeten mladi Isus Hristos, Emanuilo, a u osnovi je ovde dobij a astralnog rimskog imperijalnog porekla21 znaenje tita, koji uva ljude; naime, ona postaje injenica i instrument injenja Bogom, znak spasenja oveanslva 22 od preroditeljskog greha i izbavljenja od smrti.

Tu bogorodica Nikopeja (pobednica) postaje instrument Kristovog ljudskog ovaploenja; upravo je ona ta ija je utroba to omoguila i jedina koja je, kao zemaljsko bie, nosila Boga u sebi. Ta marijanska, duhovna soteriologija omoguila je religijsku osnovu reavanja lica krstova vanih za temu naeg rada. Krst iz Vrca (T. IV, s. 1) poentiran je, u sredini, vielatinom zvezdom (grada Vitlejema), zvezdom Kristovog ljudskog ovaploenja, o emu Otkrivanje Jovanovo (22, 16) kae: "Ja Isus poslah anela svojega Jovana da vam ovo posvedoi u crkvama, Ja sam koren i rod Davidov, i sjajna zvezda Danica." Na naliju ovog krsta iz Vrca je Bogorodica ANATHA, s donjim delom tela u obliku zmije. Ovde Bogorodica, svojim zmijskim telom, ukazuje na to da je ona Nova Eva, i da ona, na taj nain, svojom utrobom i Kristovim ljudskim otelotvorenjem brie i epa Evin greh i njenu zapisanu krivicu. Vitlejemska zvezda Danica, zvezda iz drame Kristovog ljudskog roenja, na naliju, osnaena je s etiri Kristova martirasvedoka Njegovog muenitva. Apostol Petar je zastupnik jevrejske dijaspore, a apostol Pavle rimske jevrejske dijaspore. Oni su temelj i ugaoni kameno vi hrianske vere i religije. Postavljanje Sv. ora ukazuje na grad Lidu (Palestinu) i njegov tamonji martirijum; dok se plasiranjem Sv. Jovana Bogoslova u vrh krsta, jasno ukazuje na najmlaeg apostola i pisca Apokalipse, koji je sam iskazao ranije naveden tekst, a likovno je i predstavljen zvezdom Danicom, aluzijom na samog Isusa Hristosa. etiri lika na krstu iz Prilepa i Paneva, uostalom, kao i sve likove postavljene na krstove, valjalo bi uvek uzeli kao Kristovu prasliku, a ne kao muenike hagiografije, to se naroito odnosi na vreme od IX XI veka.

224

225

Reenja Sv. Jovana i Bogorodice na krstovima u Slivenu, koji su naeni u Bugarskoj IX - X veka (Tabla V, si. 3),26 Velikoj Maci u ehoslovakoj X veka (Tabla V, si. 4),27 Smirni VII - VIII veka (Tabla V, si. 5) 28 - osobena su, 7Q jer su svetitelji dati s imenom, ali bez oznake "sveti"^ (osim na krstu iz Smirne). To nam daje za pravo da tvrdimo, kako su oni direktni preobraz Kristov, a njihova odea i imena samo su podseanje na njihovu ulogu. U veini sluajeva, oni su u akonskoj ulozi, kao direktni izvritelji evharistije-priea. Ali, u naem stavrografskom sluaju, u pitanju je liturgija putem krvi i tela Isusa Hristosa, u trenutku evharistije, nakon svete tajne krtenja katihumena koju moe da obavlja samo episkop, reju, sam Isus Hristos.

Dva nara s urezanim "H" ukazuju da je krsna golgotska smrt, prilikom Kristovog prvog, ljudskog dolaska na Zemlju, omoguila veni ivot ljudi u Raju, a i sam Raj; kao i Njegov drugi, boanski dolazak na Zemlju. Atributi tu, ponekad, zamenjuju kljune Novozavetne dogaaje i drame ("Simbol vere" i delove evharistije): oni su tu kratki mimezis celokupnog Kristovog delovanja na Zemlji, a i potonjeg, koje e uslediti nakon Stranog suda. Vizantijskog teologa i dogmatiara uvek je zanimala veza obinih smrtnika s Bogom, njihova meusobna povezanost i proimanje. Ali, teoloku osnovu naih krstova trebalo bi ipak, traiti, u baptistiko-soteriolokoj osnovi hrianske vere. Na to neposredno ukazuje krst sa Sv. Stefanom (Tabla IV, si. 2) iz Prilepa, koji u desnoj ruci kandilom omoguava prosvetljenje katihumena na Uskrnje krtenje, pre priea, to se, kao slikovnom porukom, poentira krstom koji svetac dri u levoj ruci. Postavljanje Jovana na nalije krsta jeste podseanje na dve najvanije svete tajne: krtenje i evharistiju. Jer, Jovan, u navedenom citatu^ iz Apokalipse, i govori da je on (Hristos) koren, tj. loza, podseajui na priee, to u svom podseanju veli da krtenje omoguava ulazak u Raj, Jovan je i preobraz Kristove akonske uloge u krtenju i u prieu gde On prieuje svojim telom i sopstvenom krvlju. Krstovi iz Prilepa, Srbije, Velike Moravske i Bugarske, uz priesne kaike iz Prilepa, umena i Korinta (kao direktnog spomena na ve obavljeno krtenje) pokazuju s kolikom su teolokom osnovom i uenou Vizantinci pristupili pokrtavanju Slovena.
*** Skoro dve stotine godina trebalo je Vizantijskom carstvu da nae naina da pokrsti Bugare, i donese mir Balkanu. Ovo je

Treba ukazati i na odlija svetitelja na krstovima u Belgorodu Dnejstarskom (Tabla V, si. 2) kandilo i priesna kaika; u Smirni (Tabla V, si. 5) krst i kandilo; u Slivenu (Tabla V, si. 3) krst i nar; u Velikoj Maci palma i nar (Tabla V, si. 4); a u Carigradu dva nara (Tabla V, si. 6).~ Ideja dogmatiara je uvek u sebi sueljena, stepenasto se penjui uz pomo atributa i simbola, a u smislu to bolje dopune kultne slike. Palma u kombinaciji s narom ukazuje na Palestinu, na tamonje Kristovo ljudsko roenje i krsnu smrt, poentirajui da se time postie veni ivot (plod nara-granatna jabuka)/ 2 Kandilo i priesna kaika odslikavaju prosvetljivanje svetom tajnom krtenja; kandilo se u starini jednostavno zvalo "svetio", dok kaika ukazuje na uzimanje euharistijskih estica s Kristovog ljudskog tela, a to se ini u tajni svete liturgije.

226

227

bilo mogue tek nakon 842. godine, kada su carica Teodora i patrijarh Melodije poeli da potuju ikone. Nakon toga, ve pedesetih godina, irilo hita u Bregalniku misiju i grad Raven, gde provodi vie od deset godina, i tada najverovatnije stvara glagoljicu azbuku od 35 slova. Ova znaajna misija direktno se diriguje iz Tiveriopolja-Strumice, gde Melodije arhontuje kao zapovednik jednog plemenskog saveza Slovena, ispred vizantijskog dvora, u cilju zavoenja mira i pokrtavanja. Kao posledica ovoga rada su i dva krsla naena u Strumici (Tabla VI, si. 1-2), iz IX - X veka.39 Na njima je predstavljeno "raspee" s tekstom Jevanelja po Jovanu (19, 2627), a kod nogu je dalo, uz sav prikaz Hrislovih muka, i Adamova lobanja, uz grki teksl "meslo lobanje". O ovom meslu veli jedan apokrif da je Hristos, kao deak u Jordanu, naao Adamovu glavu, te da je ona, potom, zakopana na meslu Kranijevu Golgoti, gde e Hrislos bili razapel i gde e, u Irenulku raspea, svojom krvlju iz rebara, krstiti Adamovu lobanju.4^ Kao uzor ovom slrumikom krslu, svakako je posluio krst iz Pliske (Tabla VI, si. 3), dimenzija 4 x 3 cm, nainjen od 3 zlate/* Ovaj krst (iz Pliske), udesne lepote, predslavlja ikonografsku riznicu vizanlijske umelnosli IX veka i osnov je svih krslova ovog veka. On je sainjen od pel preklopnih krslova, koji svi zajedno ine stavroleku za kri od drvela (komadi ivera uzetog s Kristovog raspea). Na vidljivom licu i naliju krsla dali su sledei veliki praznici Isusa Hrislosa (odozdo, sleva nadesno): 1. Blagovesti; 2. Roenje; 3. Sretenje; 4. Preobraenje u cenlru. Na naliju : 1. Silazak u Ad i Vaznesenjel 45 Na dve zasebne polovine krsta, na licu, dalo je raspee, a na
228

naliju, Bogorodica s Hrislom na grudima i s eliri rozele jevanelisla. Peli, -zasebni, kri je jo jedno raspee s Hrislosom u perizomi; i naravno, esti drveni krsti iver asnog krsla. Na ovom silnom zlatarskom umeu, dimenzija 4 x 3 cm, dala je celokupna hrianska dogmatika: Blagoveslima (Gavrilovim recima Bogorodici da e ona roditi spasitelja sveta) suprotstavlja se, preko Preobraenja, Isusovo krtenje u Jordanu (pri kome su iznesene- stirane lajne da je Bog trojian i da je Isus obeani spasitelj, mesija). Taj prizor se popreno preseca slikom Kristovog ljudskog ovaploenja kroz roenje koja se preko Preobraenja suprolslavlja Srelenju (prikazanjem obeanog spasilelja sveta pravednom Simeonu). Nalije je znatno jednostavnije i efektnije: preko Vaznesenja, stie se do "Hristosa u slavi" na carskom preslolu na Nebesima. Silazak u Ad (Vaskrsenje) znai pobedu nad smru, kojoj se slie uznosom (Vaznesenjem) na Nebo i sedenjem s desne strane Boga Oca. Ove dve briljantno jezgrovite kultne slike, ponovo se suprotstavljaju samo dvema kompozicijama: Raspeu (smru ljudskog tela Kristovog, to omoguava iskupljenje grehova oveanslva) i Bogorodici Teolokos koja je okruena s eliri bisle: Malejom, Markom, Lukom i Jovanom (koji dre u rukama eliri knjige Jevanelja). Sve je lo suprotstavljene golom (mrtvom) raspetom Hristosu i asnom drvetu kao dokazu raspea. Navedena slavrografska graa je predslavljena da bi se shvatila ozbiljnost vizantijske misije, u slivu Bregalnice, od 843 856. godine.46 Ve u svojoj drugoj misiji, od 860 861. godine, irilo i Melodije stiu na istoni kraj Vizantijskog carslva da, u vizan-

229

tijskom Hersonu, pokuaju da odbrane tri najvanije premise hrianske vere i.hrianske dogme: trojstvo, otelovljenje i spasenje,48 pred kaganom Hazara i jevrejskim rabinima. Tu e oni otkriti mosti Klimenta Rimskog, drugog naslednika Sv. Petra, koji e im, kasnije, otvoriti vatikanska vrata i omoguiti susret s Papom. Tema Herson postoji ve tridesetak godina, pokrivajui teritoriju od Klimata do Bospora. Herson je, ve od VII veka, u rukama Vizantije, odakle ona nesmetano iri puteve hrianstva, i ta vizantijska crkvena kampanja, naroito e se osetiti u Tavriki, u VIII veku.52 Iz svoje dve stanice, Hersona i Sarkela, i uz zdunu pomo hazarskog kagana, Vizantija ovde prenosi novu marijansku ikonografiju, a to se vidi u velikom broju krstova s. predstavom Paganije, Bogorodice Orante, Majke Boije s Hristosom Emanuilom na grudima.53 1 upravo je otelovljenje Kristovo blisko povezana s prieenr' , s jedne strane, a s druge, bestelesnim zaeem56 kao oprekom ljudskoj smrti, prelaskom iz boanske nevidljivosti58 u ljudsku telesnost,59 Hristos dobija ljudsku prirodu"^ i boanski stan u utrobi device. Moravska misija irila i Melodija, knezu Rastislavu, a pod patronatom vizantijskog dvora i Fotija, od 858 886. godine^2 pokazuje vitalnost Grke crkve i na neprijateljskom terenu. Tu borbu za slovenski jezik i za slovensku grku liturgiju, najbolje odslikavaju krstovi koji pokazuju trostruki karakter hrianstva u Moravskoj: L Franaki stratum (krst iz Zlate Moravce), IX vek, 2 Franako-langobardski paganski stratum (krst iz Mikulice), IX v,64 3. Veoma jak i bogat stratum vizantijskih krstova, od XXII veka, s krstovima iz Uherskog Hradita-Sadija, iz IX
230

veka, 5 krstom s Kristovim raspeem i krstom s tri Marije, iz Velike Mae, iz X veka. " Lokalitet Trnovce, nad Vahom, ima, takoe, etiri vizantijska krsta, iz X veka. Veoma je znaajna kolekcija vizantijskih krstova, od XI XII veka, sirijsko-palestinskog i kijevskog tipa iz: Praga, Viehrada, Drevia (Louriia), Oponice, Prakog Burga i VaclaviceBeneov.68 Metodijeva misija,--u panonsko-sremskoj dijecezi, od 870885. godine, i njegovo, episkopovanje u stolici Sv. Andronika,^ jednog od sedamdesetorice apostolskih naslednika, injenica je bez presedana. Umetanje ove dijeceze, kao tampon zone izmeu Karlove Franake i Borisove Bugarske, kao i usvajanje grkog obreda i na slovenskom jeziku, i to pod papskim pokroviteljstvom, predstavlja retkost i istorijsku zagonetku. Ali, kada se dobro osmotre krstovi ove dijeceze, od donje Panonije do branievske Morave (koja je, verovatno, ula u Metodijevu dijecezu?), postaje oigledno da je karakter ovih nalaza mnogostran i vieznaan. Kasnoantika tradicija, koja se provukla u avarski kaganat, od VI VIII veka, stopila se, krajem VIII i poetkom IX veka, za franake vladavine (800 829. g), s koptskim Levantom, davi vizantinizam iz druge ruke. Taj drugorazredni vizantinizam svojom jezikom jezgrovitou, stilskim savrenstvom i izraajnou nema premca u vizantijskoj umetnosti, s poetka IX veka. Ovde su, naime, u pitanju dva, ranije spomenuta krsta: jedan iz Paneva (s table;broj IV, slika 4), a drugi iz Vrca^ (s table broj IV, slika 1), koji su u najbliskijem sazvuju s izuzetnim krstom iz Prilepa'4 (koji smo ve spomenuli i predstavili na tabli IV, slika broj 2), koji je, najverovatnije, Kliment upravo doneo iz moravske misije.

231

Ta kasnoantika baza krstova iz Beograda VVI veka' 5 (Tabla VIII, si. 2), iz Srbije VI - VIII veka76 (Tabla VIII, si. 1), Soanice VI - IX veka77 (Tabla VIII, si. 3) i Kladova VIII - IX veka78 (Tabla VIII, si. 4) - pretae se u, gore navedenu, fazu franako-koptskog predloka, i ini se kao da je daak onih predmeta koji su, svojim dogmatskim sadrajima, pokuali da se suprptstave nasilnom vizantijskom ikonoborstvu. Treu fazu produkcije krstova ove panonsko-mezijske teritorije, a vezanu za Metodijev petnaestogodinji rad, karakteriu uvezeni komadi iz sirijsko-palestinskih radionica, kao i novi pravci u vizantijskoj stavrografiji. Tri krsta izuzetne lepote, jedan iz Zrenjanina, (Tabla IX, si. 2), drugi, zlatni iz Varne (kod apca)80 (Tabla IX, si. 1) i trei iz Ravne, u erdapu (Tabla IX, si. 3) ta su uvezena sirijsko-palestinska ' proizvodnja s jerusalimskom primesom. Aversni raspeti Hristos sa citatom Jovana Jevaneliste (19, 2627), koji je ve postao duboko uvreena i uvrena pojava, suprotstavlja se reversnoj Bogorodici Oranti s etiri jevanelista u medaljonima (to je znak da e se ona uzneti na nebo), koja je izvadak iz scene Vaznesenja Hristosa. Ovde je Bogorodiina orantnost znak daje Milost sila na njenu utrobu, i da je ve zapoelo otelovljenje i prvi dolazak Hrista logosa na Zemlju. Ali, ako su obe strane krsta u ulozi soteriolokog otelovljenja, reenje je uvek u ulozi krtenja, Hristovom golgotskom krvlju, Kranijeve Adamove lobanje i Bogorodice, kao prefiguracije Crkve i zakonski uspostavljenog priea (liturgije). Dva krsta jedan iz aka (Tabla X, si. 1), a drugi iz trbaca (Tabla X, si. 2) predstavljaju novi pravac u vizantijskoj stavrografiji, od IX XI veka. Marijanska stavrografija s naprsnim Hristosom Emanuilom, a reversnim Sv.
82

Georgijem, Sv. Stefanom ili zvezdom Danicom, novi su pravac u postikonoklastikoj vizantijskoj ikonografiji. Jo uvek nerazraeni predloci Bogorodice Koimesis iz Nikeje, dozvoljavali su nikiforsku Kristovu prefiguraciju Sv. Stefanom prvomuenikom i Sv. Georgijem pobedonoscem; oni su, oba u ulozi dogme spasenja, preko svoga muenitva, ivi su dokaz mogueg vaskrsenja. Ali, u svom likovnom predstavljanju, oni uvek zagovaraju dvbpolnost prikazivanja, krtenje priee. Novu fazu u stavrografiji Balkana, predstavlja pobedonosni povratak Jovana I Gimiskije, 969 976. godine, pa sve do vremena potpune obnove crkvene organizacije Balkana, poetkom XI veka, za cara Vasilija II. Taj vizantijski udar, delimino prekinut Samuilovim carstvom, temelj je rasprene stavrografije, XI XII veka. I dok se predloak Georgije-Jovan-Stefan-Bogorodica i dalje nastavlja, i iri, na jug, ebreri Makedonija (Tabla XI, si. 5) i severo86 istok Aud Moldavija (Tabla XI, si. 2) u Srbiji se on prostire u trouglu Potenje Novi Pazar (Tabla XI, si. 3), Brankovina88 (Tabla XI, si. 4) i Negotin89 (Tabla XI, si. 1), od IX X veka. Dok se, s jedne strane, stavrografija poniava prelazei-u linijski mimezis i suvu stilizaciju, koja se razaznaje po urezanim krstovima nad glavama Hristosa i Bogorodice; a koja je, s druge strane, ve duboko preuzeta irom balkanskih prostora od Vrca (Tabla XII, si. 4), preko 91 92 Dubravice (Tabla XII, si: 3), Gamzigrada (Tabla XII, si. 93 2) pa sve do Prilepa (Tabla XII, si. 1), u X - XI veku znak su samo uestalosti i, moda, trenutne slabosti izazvane ratovima i prekidom rada radionica. Drugi pol vizantijskog umea i vetine, a takoe i novih prava9 ca, predstavljaju krstovi iz Svrljiga ^ (Tabla XIII, si. 2) 95 96 Gamzigrada (Tab'la XIII, si. 1) i Vince (Tabla XIII, si. 3), u X XI veku;" oni su plod opte vizantijske klime promenjene u stavrografiji; krst sada postaje itava narativna podloga. Ovaj pravac je zapoeo s uvenom carskom kolekcijom i dari-

232

233

vanjem porodice Foka, uticajem i potporom samoga Niifora II, od 963 969. godine.9' Dok je krst iz Svrljiga itava, hagiografija Sv. Georgija , krst iz Gamzigrada je u granicama floralnog i simbolikog. Krst iz Vince ima dve glave Sv. Dimitrija i Sv. Nikolu, a s urezana etiri svetaka natpisa od Dimitrija, Georgija, Nikole i Vlasija. Tako, sada, krst postaje pozornica novih ikonografskih pravaca, pre svega, menolokog karaktera. O Klimentovoj misiji, od 893 916. godine, i o Dembreko-Velikoj episkopiji valja rei da je bila pod okriljem Bugarske drave. Pri svemu tome, Kliment donosi stavrografsku grau iz Metodijeve Sirmijumske dijeceze: ini se da je on uvek podanik grke crkve i ritusa, a privrenik slovenskom jeziku. Bugarska drava i dvor samo su potpomogli vizantinizaciji mlade slovenske crkve u njenom stvaranju buketa episkopija irom Balkana. Ikonografski predloak krsta uvek je grki, jezik pisma takoe, radionice i idejna podloga su savremene sve to pokazuje da je vizantijska ikonografija, od IX X veka, bila jo uvek hagiografska, nikeforsko-soterioloka, bez duboke menoloke, crkveno-prostorne podloge. Ona je bila u svrsi postikonoklastikih ideolokih previranja i ponovnog uspostavljanja crkvene organizacije, a ini se da nije patila od savrenstva predloaka. Period od IX XI veka, bio je period masovnog pokrtavanja Balkana, i sva sredstva i orua su bila dozvoljena: i kasnoantika justinijanovska batina, franako-koptska podseanja, i nova marijanska stavrografija Grke (Tabla XIV, XV), Carigrada i Hersonesa (Tabla XIV, XV, XVI).

S U M MA R Y

The author, in his aim to evaluate the process of christianization, concentrates uppon that topic by investigation of Syrian crosses of the Palestinian type through following facts: They are in a concurence with the five missions sent between 843 and 916. A rather small number of missionaries were supported by the Byzantine Court and it's Patriarchy, but sometimes also by Pope. The interest's of rulling families at Balkan's and Middle Europe: Bulgarian, Serbian and Moravian. As a conclusion, the author offers a following five stages of christianization among the natives of mentioned teritories: L Bregalnica mission by irilo and Methodic between 843 and 856 that is characterized by a military support of Tiverpolj and at the same time by the invention of Glagolic letter's. Z Hazzar mission of irilo (or Photie) in 860/861 characterized by a strong dogmatic background, i.e. a religious goal to overcome the influence of Judaism as well as Islam.

3. Moravian mission of irilo and Methodie between 858 and 886. This mission is characterized by unsuccesful implating of the Ortodox Christianity within the region already under the impact and jurisdiction of Roman Catholic Church, i.e.
234

235

German Archibishops. 4 Pannonian/Sirmian mission of irilo and Methodic between 870 and 885. This mission sanctionized the establishment of the religious tolerance and collaboration between the Roman Catholicism and Byzantine Orthodoxy. The final goal was to cover confessionaly the teritory that was lost for Christianity. 5. Dembrica/Velika mission by Kliment from Ochrid between 893 and 916. This mission was represented with the systemtic pacification of the Slavic teritories by Bulgarian State, Byzantine Orthodox Church as well as rituals but Slavic language. 8. B. Panov, Strumica i Strumika oblast vo sredniot vek (VI XI vek), Acta Veljusa, Skopje 1984, str. 60. 9. Nakon usmenog razgovora s prof. W. Henzlom iz Varave, insistiralo se na martirijumu u okviru kompleksa u Debretu. Pretresajui grau religijskog karaktera i kasnoantike tradicije, dolo se do zakljuka da u debretskom mauzoleju mogu biti samo mosti Sv. Teodora, na ta upuuje tradicija o "Drakonu" iz okoline Prilepa, prema: R. Mari, Antiki kultovi u naoj zemlji, Beograd 1933, str. 85 (kod nas Tabla I, si. l i Tabla II, si. 1); ovo neposredno upuuje na ikonu Sv. Teodora iz Vinice (prema: K. Balabanov, Ikone iz Makedonije, Zagreb 1987, str. 10, k. b. 3). Tu se uklapa i potonja tradicija, po kojoj je zatitnik bugarskih careva Sv. Teodor, od IX X veka, ali samo u duhovnom smislu. Naime, karakter Sv. Teodora je ratniki, jer je on tanatoktonos, ubica zla i smrti, i Kristova prefiguracija. Meutim, u sluaju IX veka, njega svakako treba vezati za pokrtavanje Bugara i crkveni kalendar. Sv. Teodor se slavio na istu sedmicu Uskrnjeg velikog posta, u subotu. I tada se slavilo Tironovo, tzv. "udo s kolji vom", tokom koga se Teodor isitie kao zatitnik ortodoksije nasuprot caru Julijanu Aposteti. Ali, ta najznaajnija prva nedelja od 5 nedelja velikog Uskrnjeg posta, proslavlja se i kao uspomena na uspostavljanje potovanja prema ikonama, 842. godine, od strane carice Irine i patrijarha Melodija (prema: L. Mirkovi, Heortologija, Beograd 1961, str. 147148). 10. 1L T. Totev, Preslav, Sofija 1969, k. b. 105. G. R. Davidson, Korint (Minor objects), vol. XII, 1952, si. broj 1508.

Napomene:
L K. Jireek, Zbornik Konstantina Jireeka I, Beograd 1959, str. 121. 2. M. i . Jankovi, Sloveni u jugoslovenskom podunavlju, Beograd 1990. godine, str. 33, karta Srednjeg podunavlja, oko 800. godine, na slici 7. 3. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, Tom I, str. 300 (VIINJ). 4 Navedeno mesto. 5. M. i D. Jankovi, navedeno mesto. 6. VIENJ, I navedeno mesto. 7. Navedeno mesto.

236

237

12.

S. Radoji, Bronzani krstovi relikvijari iz ranog Srednjeg veka u Beogradskim zbirkama, Ljubljana 1959, str. 128-129. 13. Navedeno mesto. 14. Iz postavke Narodnog muzeja u Skoplju, bez bliih podataka o okolnostima nalaza. 15. S. Radoji, navedeno mesto. 16. M. i D. Jankovi, navedeno mesto. 17. S. Radoji, navedeno mesto. 18. . Holik, Pektoralne krize vLjchodneho povodu, Bratislava 1984, str. 257-270, Zbornik prc L'udmile Kraskovskej. 19. . Holik, str. 263. 20. Epifanijevi stihovi govore najreitije o tome: "O ti nepovrediva Utrobo koja sadri svemir u sebi, Boga koji nema kraja, Utrobo uzvienija od sedam nebeskih sfera, ti si ta osma iznad sedam nebesa." (Prema: M. Tati-uki, Bogorodica Nikopeja, Ohrid 1976, str. 50, I Kongres saveza drutava povjesniara umjetnosti SFRJ). 21. 22. 23. 24. 25. Navedeno delo, str. 46. Navedeno delo, str. 47. Navedeno delo, str. 50. Otkrivenje Sv. Jovana (Apokalipsa), 22, 16. "Kao suprotnost neposlune Eve, stoji Nova EvaBogorodica. Eva je nazvana "mati svih ivih", jer je od nje nastao sav rod ljudski. Meutim, Marija, rodivi (iznodavca ivotodavca), daje svetu ivot i takoe postoje mati ivih. Eva, svojim grehom, donese u svet Smrt, a preko Marije, rodu ovekovom, daje se ivot." (Prema: J. Radovanovi, Ikonografska istraivanja Minhenskog

Srpskog psaltira, str. 154; a ovaj rad je deo Radovanovieve monografije: "Ikonografska istraivanja srpskog slikarstva XIII i XIV veka", Beograd 1988. 26. . Holik, navedeno delo, str. 264. 27. Navedeno delo, str. 258, 260, 262, sa slikom 1. 28. O. M. Dalton, Catalogue of early Christian antiquities, London 1901, str. 113, H. 559. 29. to, takoe, moe ukazati na to da je majstor ispustio, pri izradi i livenju kalupa, "O" s umetnutim malim "a", 0AGIOS sveti. 30. To je, takozvano, sveano krtenje, koje obavlja episkop u prisustvu velikog broja vernika (ele pastve). Uzeto iz "Krtenje" Kaleni, Banatski vesnik, Beograd 1982, str. 12. Zvanini prirunik za krtenje, danas u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. 31. J. B. Wars Perkins, Building methods of Early Byzantine emporors, second report, Edinburg 1958, prema ilustraciji iz teksta. 32. 33. 34. 35. . Holik, navedeno delo, str. 260. Spomenuti krst je iz postavke Narodnog muzeja u Skoplju. Apokalipsa (Otkrivenje) Jovanovo 22, 16. L. Mirkovi, Ikonografske studije, Novi Sad 1974, str. 48, 62-63. 36. L. Mirkovi, Heortologija, Beograd 1961, str. 148. 37. B. Panov, Strumica i strumika oblast vo sredniot vek (VI - XI), Akta Veljuse, Skopje 1984, str. 56. 38. Navedeno mesto.

238

239

39. G. Marjanovi-Vujovi, Zbornik Boka Babica, Polovina krsta enkolpiona iz okoline Strumice, Prilep 1986, str. 6769, sa slikom; i Katalog Narodnog muzeja u Beogradu, "Krstovi", Beograd 1987, str. 29, k. b. 10 i str. 41, k. b. 34. 40. Navedno mesto, Zbornik... , str. 68. 41. Domentijan, ivot Svetoga Save i ivot Svetog Simeona, Beograd 1988, str. 367. 42. Navedeno mesto. 43. Lj. Doneva-Petkova, Croix d'or reliquaire de Pliska, Culture et Art en Bulgarie Medievale (VIII6 XIVe s.) Sofija 1979, c. 74. 44. Navedeno delo, str. 75, si. 5. 45. Navedeno delo, str. 78, si. 13. 46. B. Panov, navedeno delo, str. 54-55. 47. F. Dvornik, Byzantine Missions among the Slavs, New Jersey 1971, str. 67. 48. Navedeno delo, str. 68. 49. Navedeno delo, str. 66-67. 50. G. Ostrogorski, Taktiken Uspenskog i Taktikon Beneevia, sabrana dela iz vizantijske istorije, istoriografije i prosopografije, Beograd 1970, str. 161. A. L. Jakobson, Ranosredn?evekovn?? Hersones, MIA 1959, oerk istorii Hersona v. V-X vv, str. 37. 52. Navedeno delo, str. 46. 53. N. Kondakov, Ikonografija bogomatere, I, 1914, str. 304319. 54. A. Grabar, Les Ampoules de Terre Sainte Monza Bobio, Paris 1958, st. 58; A. Grabar, Christian Iconography, Princeton 1980, str. 76; M. Tati-Duri, Bogorodica Nikopeja, Ohrid 1976, str. 41. "Bogorodica s detetom je ikonografski znak inkarnacije ... ona je deo inkarniranog logosa (reci). Bog u venosti i otelotvoreni Bog, da bi se 51.

to plastinije izrazila dogma Bogorodiinog materinstva." 55.

inkarnacije,

pomou

Navedena mesta: " ...ali ideja je ipak inkarnacija i priee, sakrament priea je u funkciji inkarnacije."

56. J. Radovanovi, Ikonografska istraivanja srpskog slikarstva XIII -XIV veka, Beograd 1988, str. 155: "Slikajui Krista Emanuila, iskazano je da je Bogorodica rodila Sina, koji je obnovio Adama i Evu ...Njihovim oslobaanjem od greha i smrti, ceo ljudski rod se oslobaa srnrti i razreava od prokletstva Evina." 57. Navedeno mesto: " ...dotle je ljudskim rodom carevala smrt (ad) i greh, a roeni Emanuil je njihov izbavitelj ... Bogorodica je roenjem Hrista donela Adamu i Evi i elom oveanstvu radost i izbavljanje od prokletstva." 58. Navedena mesta: " ...ali prikazivanje Hrista u obliku biste je oznaka nevidljivosti." 59. "Teotokos mati je sina Boijeg po telu." (Prema: K. Weitzmann, Late Antique and Early Christian book illumination, New York 1977, Tabla XXXVI, fol. 13, V, "Vaznesenje"). 60. Navedeno mesto: "dva anela su aluzija na ljudsku prirodu Kristovu." 61. Navedeno mesto: " ... Ona se uvodi da bi garantovala Kristovu ljudskost, jer je On upravo uz Njenu pomo i siao na Zemlju." 62. B. Ferjani, Sirmium u doba Vizantije, Sremska

240

241

Mitrovica 1969, str. 49. 63. F. Dvornik, navedeno delo, si. br. 18. 64. J. Dekan, Vel'ka Morava, Bratislava 1976, str. 124; i J. Poulik, Mikulice, Akademia, Praha 1975, str. 124, T. 73, str. 3. 65. V. Hruby, Stare Mesto-Velehrad, Praha 1964, obr. 23; i F. Dvornik, nav. del. si. 17; J. Poulik, nav. del. str. 124, si. 1. 66. J. Dekan, nav. del. str. 174, si. 127; B. Chropovsky, Vjvoj a sastv archeologicheno vykamy doby Vel'komoravskoj, Slovenska Archeologia XIX-22, 1971, si. 7/1; i . Holik, nav. del. str. 258-261, si. 1. 67.B. Chropovsky, ? ... -dole). 68. B. Nachvatal, Frmittelateriche reliquetkreuze aus Bhman, Prag 1978, str. 220, ab. 1/2. 69. B. Ferjani, nav. delo, str. 36; F. Dvornik, nav. delo, str. 150; i Monah Tadija, Prolog, Beograd 1984, str. 372. 70. K. Jireek, Hrianski elemenat u topografskoj nomenklaturi balkanskih zemalja, str. 525, Zbornik Konstantina Jireeka I, Beograd 1959. 71. S. Radoji, navedeno delo, str. 129. 12. Navedeno delo, str. 128-130. 73. Bez okolnosti nalaza. 74. Bez okolnosti nalaza. 75. B. Radojkovi, Sitna plastika u staroj srpskoj umetnosti, Beograd 1977, str. 18, si. 4. 76. S. Radoji, navedeno delo, str. 126. 77. E. erkov, Municipium D. D, Pritina-Beograd 1970, str. 41, T. XIX, si. 12.

78. Tresors Archeologiquea dans la region de Portile de Fier, Bukuret, Umetniki muzej SR Rumunije 1979, str. 263264, si. 253. 79. Sa lokaliteta Kloster. 80. Krst je dobijen od G. Marjanovi-Vujovi, a po njenim podacima otkupljen je od Dragana Miloevia. Naen je kod njegovog dede Ljubie, u blizini okunice. Dimenzije krsta su 4,5 x 6 cm, nainjen je iskucavanjem od istog zlata. Najverovatnije je da je krst bio deo stavroteke, jer ima 12 rupica za fiksiranje. 81. Krst iz unitenog groba, br. 1. 82. Krst iz aka je sluajan nalaz. 83. Krst iz trbaca, otkrio ga je profesor . Bokovi, a objavio ga S. Radoji, op. cit, str. 126, si. 57-58. 84. G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1959, str. 282. 85. Naen je u grobu br. 12. 86. K. b. 436. 87. K. b. 49. Ali, uz to treba dodati nove podatke iz lanka G. Marijanovi-Vujovi, Relikvijari iz okoline Novog Pazara, Novopazarski Zbornik br. 10, 1986, str. 5, sa slikom 1. Krst je naen na lokalitetu Latinska crkva, u Potenju, u blizini crkve Sv. Petra u Novom Pazaru. 88. K. b. 51. 89. K. b. 63. 90. Sa lokaliteta "Podvrac", k. b. 73. 91. K. b. 61. 92. K. b. 23. 93. K. b. 216. 94. K. b. 155. 95. K. b. 27. 96. K. b. 64. 97. A. Bank, B. Bouvier, I. Duri, L. Bouras, Etudes sur les

242

243

croix Byzantines de Musee d'Art et d'Histoire de Geneve, XXVIII, 1980, str. 121.

96. K. b. 155. 99. K. b. 27. 100. K. b. 64. 101. M. Rajkovi, itije Klimenta Ohridskog, str. 302, Vizantijski izvori za Istoriju naroda Jugoslavije, Tom l, Beograd, 1955. godine.

Varbiza, umen, X XII vek. Slika 7 Velaukis, emaiti, IX XII vek, Fino-Ugri i Balti u SSSRu. Korint, X - XII vek. Slika 9 Mavanska Mitrovica, X XV vek. Tahla IV Slika 1 Vrac, IX - XI vek. Slika 2 Prilep, IX vek. Slika 3 Vizantija, IX X vek. Slika 4 Panevo, VII - VIII vek. Slika 1 Split, IX - XI vek. Slika 2 Belgorod Dnjestarski, X XII vek. Slika 3 Sliven, Bugarska. Slika 4 Velika Maa, SSR, X vek. Slika 5 Smirna, VI - VIII vek. Carigrad, IX - XI vek.

Opis TahlaJ

tabli

Slika 1 Sveti Teodor, Vinica, V VI vek.

TablaJI
Gradite, selo Debrete, arheoloko iskopavanje. Sveti Teodor, IX X vek, Patleina kod Preslava.

TahlaJ?

labla m Slikah

Samuilo, Ail, X vek. Georgije Sinkel, IX vek.

Vitolite, IX vek. Slika 4 Prilep, X - XII vek. Prilep, X - XII vek.

244

245

Srbija, VI - VIII vek. Tabla VI Slika 1 , 2 Strumica, IX X vek. Slika 3 Pliska, IX - X vek.

Ravna, IX XI vek.

TaMaJS
aak, IX - XI vek. trbac, X - XI vek.

Slika 1 Vrac, IX - X vek. Slika 7, Panevo VII - VIII vek. Slika 3 Prilep, IX vek.
Tabla VTO

T l

Tabla XI
Slika 1

Nego tin, X XI vek. Aud, X - XII vek. Potenje, X XI vek. Slika 4 Brankovina, X XII vek. Slika 5 ebren, X - XII vek.

Slika 1 Srbija, VI - VIII vek. Beograd,V VI vek. Slika 3 Soanica,VI IX vek. Slika 4 Kladovo, VIII - IX vek.

Tabla xn
Slika 1 Prilep, XI - XII vek. SlikaJZ Gamzigrad, XI vek. Dubravica, X XI vek. Slika 4 Vrac, XI vek.

Tabla IX Slika 1 Varna, IX vek. Slika ?. Zrenjanin, IX X vek.

lablaJOH

Slika 1 Gamzigrad, X vek.

246

247

Svrljig, IX - X vek. Slika 3 Vinca, X - XI vek.

TuMaXTV

Slika 1, 3, 4 Carigrad, IX - XI vek. Slika 2 Vizantija, IX XI vek. TuMaXV Slika 1 , 2 Carigrad, IX - XI vek. Slika 3 Vizantija, IX XI vek. Slika 4 Filadelfija, IX - XI vek. laHaJXYI Slika 1-5 Hersones, IX XI vek.

Slika 1 Ermita, IX XI vek. Slika 7 Sevastopol], IX XI vek.

Slika 1-2 Ermita, IX - XI vek.

248

4. Prilep Kraljevia Marka, kao izvor njegovog kulta

U prvoj glavi, pod naslovom "Geneza ... ", potraeni su koreni svih konjanikih boanstava na Balkanu, a potom su dovedeni u vezu s boanstvima izleenja i obnavljanja ivota. U drugoj glavi, pod naslovom "Poreklo zmije ... ", uinjen je pokuaj dubljeg sagledavanja religijskog ambijenta Balkana iz kojeg je proistekla zmija i pesme koje su vezane za Kraljevia Marka. U treoj glavi, "Vila brodarica iz kulta Kraljevia Marka ... ", Ravijojla, je prepoznata u njenoj ikonografskoj i htonskoj ulozi enskog demona smrti. U etvrtoj glavi, pod nazivom "Amuleti s predstavom konjanika ... " od kojih je jedan naen i na vrhu prilepskog grada, data je duhovna klima na Balkanu, u VIII, IX i X veku, gde su uoena oblija Kraljevia Marka kao solarnog boanstva. Tom prilikom je naeno i poreklo Markovog pegavog konja, "arca," iz turske uranske mitologije bugarskog carstva IX X veka. U petoj glavi, posveenoj "Kraljeviu Marku kao novom Isusu Navinu", pokualo se s uspostavljanjem veze arhanela Mihajla i Kraljevia Marka, kao novog Isusa Navina. Sve to je u ovom radu reeno o Kraljeviu Marku, jeste reeno s ciljem to boljeg sagledavanja uloge grada Prilepa, kao junakovog prestonog grada i mesta ishoenja njegovih karakteristinih odlija: O pegavog konja iz turske mitologije;

O topuza koji je zamenio antiko koplje-hastu; O uzde i kamdije u obliku dve sakralne zmije; O i vile brodarice, kao enskog demona i otelovljenja smrti; u trajanju od vremena antike, pa do vremena balkanskih ratova, poetkom XX veka.

4.1. Razvoj kulta Kraljevia Marka iz antike batine

Podsticaj za pisanje ovog rada proistekao je iz mitskih elemenata u pesmama o Marku Kraljeviu. Za analizu je uzeta pesma o dvoboju Kraljevia Marka i "vile brodarice". U mitskim slojevima legendi o Kraljeviu Marku, junak dobija atribute odlija prelo venskih i slovenskih boanstava. "U svojstvu i s oitim odlijima solarnog boanstva, Marko se, uz pomo nebeske vile 'oblakinje', bori protiv, tzv. htonskih boanstava: 'vile brodarice i Muse Kesadije. Uz navedeno, veoma je znaajan davnanji uput profesora Garaanina. "Na itavom nizu nadgrobnih spomenika u podruju dananje Pelagonije, preko Srednjeg Vardara i Kosova, u Podrinju, jugozapadnoj Srbiji i istonoj Bosni, u Sandaku (Pljevlja), a u manjoj meri i dalje ka zapadu, konano u zaleu crnogorskog primorja (Rijeani), susreemo se s nizom nadgrobnih spomenika iz rimskog doba, raznih oblika i tipova, na kojima se esto pojavljuje predstava konja, ali i konjanika. Znaenje predstave konja, samog ili u vezi s ovekom (ovek stoji uz konja ili ga vodi za uzdu), potpuno je jasno: demonska ivotinja, vezana za podzemni svet i kult

252

253

mrtvih, konj se esto pojavljuje i kao psihopomp (ivotinja koja odvodi u smrt)." "Predstave konjanika na nadgrobnim spomenicima, takode, valja vezati za kult herosa. Ovde nas, meutim, posebno zanima injenica da pojave u Makedoniji i u drugim krajevima o kojima je re nikako ne mogu da se povezu s oblastima naseljenim trakim ivljem. Dodue, situacija u dananjoj jugozapadnoj Makedoniji Pelagoniji, prilino je nejasna, iako arheoloka prouavanja ukazuju na to da se, u oblikovanju stanovnitva ovih krajeva tokom gvozdenog doba, bez sumnje moe raunati s ilirskom crtom. Znaajno je, meutim, da se, po jednom Tukididovom podatku, Linkesti mogu smatrati makedonskim plemenom, koje je ivelo u oblasti severno od Lerina (Florina) i u podruju oko Bitolja. Za susedne antike Pelagonce, na osnovu Plinijevih (Nat. Hist. IV, 10, 3, 5) i Strabonovih (VII fr. 38) podataka, prihvata se povezanost s Peoncima, ija u osnovi ilirska pripadnost, po naem miljenju, ne podlee sumnji. To, uostalom, vai i za Deuriope, u severnom delu dananje Pelagonije, za koje Livije (Liv. XXXIX, 53) izriito kae da pripadaju Peoncima." Iz jednog takvog antikog etnikog miljea, grad Prilep, antiki Ceranus, biva uvuen u religijsku situaciju vezanu za trakog konjanika, kao heroiziranog pokojnika. "N. Vuli je mislio da traki konjanik predstavlja sve heroizirane pokojnike, a V. ajkanovi smatra da je traki konjanik, kao heros, moda, pleroma svih herosa i svih mrtvih. U tom smislu, on bi bio patros neos (Tlarprnq Vcr), a vezuje se i za niz drugih indoevropskih boanstava, kao to su Vodan, Svantovid, Trojan i dr. Ve je E. Rohde, potpuno i jasno, odredio karakter i odlike kulta herosa. Iako su ljudske due a ne pravi bogovi, iji je kult daleko stariji od homerskih epova, herosi se mogu vezivati za vee ili manje zajednice, npr. file i deme u Atici, ili

za pojedine gradove, mogu biti razliitog nivoa, a u grkom svetu ak i optegrki. U takvom svetlu treba, svakako, posmatrati i kult trakog herosa. Na mnogim ikonama, on i nosi iskljuivo ime Heros. No, s druge strane, na nadgrobnim spomenicima, on se esto poistoveuje i sa samim, tek preminulim, pokojnikom: kao npr. Artemidor, sin Numenijev, mlad heros. Ovakve razlike svakako su se sauvale i do danas u narodnim verovanjima i obiajima. Tako npr, u nekim krajevima u Bugarskoj, u vezi s Durevskim obiajima, koji se bez sumnje povezuju s kultom predaka i herosa, karakteristino je da se krvna rtva, urevdansko jagnje ili ovan, kolje nekada zajedniki za elo selo, kao zajednika rtva; ali, isto rtvovanje obavlja se i posebno, u svakom domu, pri emu mesto gde se ono obavlja (npr. ognjite) i razne obredne radnje, kao i to da krv treba da tee u trap u kojem se katkad nalazi sud koji treba da je primi, jasno govori o vezi s kultom mrtvih i predaka. Ovde su, dakle, sauvana oba vida kulta herosa: opti-zajedniki i uiporodini. Isti je sluaj s obredom posveenom Stopanu, koji je po svim svojim odlikama predak, a kult namenjen njemu moe se obavljati i kolektivno, seoskom Stopanu, kao i u svakom domu prema odreenim naelima i ritualu. U ovom smislu, smatram da treba protumaiti i brojne predstave konjanika van trake teritorije. U sluaju Medaura i Tatona, takode konjanika, osobito ako njegovo ime ima znaenje prateeg epiteta, patrius, radi se sigurno o herosu ire zajednice." Sagledavajui antiku osnovu kulta Kraljevia Marka, dolazi se do tvrenja da se nekadanja drava i vlast, sudei po njegovim srebrnim monetama, koje su kovane od 13721394. godine (koje na naliju imaju natpis: U ime Isusa Hristosa Boga, pravoverni kralj Marko) (Tabla l, si. 1) poklapala s teritorijem koja je, u antiko doba, bila mesto tri znaajna kulta:

254

255

> Herakleja (dananji Bitolj) imala je jedno od najveih poznatih svetilita poluboga Herakla, > U okolini grada Prilepa bio je rairen kult boanstva Drakona koji je svakako bio deo Asklepijeve kultne slike. On je bio predstavljen u obliku dve zmije koje se uzdiu s obe strane jajeta, > Dok je grad Astibo (dananji tip) imao tradiciju kulta Asklepija. Dalju fazu u religioznosti ove teritorije, u antiko doba, treba videti u saimanju i udruivanju lokalnih kultova Dionosa, Herakla, Asklepija i trakog konjanika. "Heraklova soterioloka uloga ogleda se u njegovoj sposobnosti da savlauje smrt, otklanja opasnost i da kroz pobedu nad mranim silama Ada, spaava due i postaje uvar i pokrovitelj." Iz ovog ugla vieno, Herakle se pribliava soteriolokim osobenostima trakog konjanika (herosa), koji takoe ima ulogu zatitnika ivota i pokrovitelja 'stada'. Zajednica Herakla i trakog konjanika potvrena je u nekoliko sluajeva: u Bugarskoj, na sarkofagu iz Luena, preko reljefa, iz Kobilinova, a u naoj zemlji na spomeniku iz Cepigova (koji se nalazi nedaleko od grada Prilepa). Zajednica Herakla, trakog konjanika i Dionisa potovana je jo u VI v. p. n. ere, na ostrvu Tasosu. Na soterioloko-ijatrikoj (spasenju i izleenju od bolesti) povezanosti treba traiti i pojedine vidove veze Dionisa i Herakla. Oseanje prolaznosti ljudskog pojedinanog ivota i

oseanje straha od mranog i konanog unitenja u Adu, u osnovi je ove povezanosti. Ovde treba imati u vidu stariji traki temelj, koji se utkao u soterioloka obeleja ovih boanstava. Vidovi Herakla, kao pokrovitelja ivota, koji obuzdavi Kerbera savladava smrt, poistoveuju se s Dionisom. veinom kroz neprestano obnavljanje ivog sveta iz nedara Zemlje i prirode. Kultna zajednica Herakla i Dionisa je esta i potvrena je na veem broju spomenika. Ishodite ijatrike (izleenju od bolesti) uloge ovih boanstava je u premisama soteriolokog (spasiteljskog) poimanja njihove sutine. Onaj koji daje ivot i pokrovitelj je svakog pojedinanog ivota, moe ga, ijatrikim svojstvima, uiniti duim i otrgnuti ga iz tame smrti i umiranja. Ijatriki sadraj Heraklovog kulta ispoljava se kroz njegovu ulogu zatitnika toplih i hladnih izvora, koji predstavljaju osnovu inkubativnog (leanjem u toploj ili hladnoj kupki) leenja, dobro poznatog u antikom periodu. Na reljefu iz Maare, Herakle je prikazan s nimfama i satirima, kao zatitnik izvora; u Pautaliji (ustendil), javlja se u okviru Asklepiona, podignutog u kompleksu antikih terma, s posvetom COTHP. Na reljefima iz Filipopolisa i Martvice (Pleven), Herakle se javlja s Asklepijevom zmijom, a na reljefu iz Svitova, zabeleena je vrlo karakteristina veza Higije, Dionisa i Herakla, s mogunou da je, na oteenom delu polja bila predstava Asklepija. Heraklov kult s ovakvim sadrajem, naglo se proirio u istono-balkanskom podruju, u II veku nae ere, nakon osnivanja njegovog velikog kultnog sredita u Ad Mediam-u (Herkulesbad), u Dakiji, gde je nesumnjivo zastupljena njegova uloga zatitnika izvora.

256

257

42. Poreklo zmije u kulta Kraljevia Marita

" ...Zauzdavanje konja uz pomo zmija veoma je star motiv na podruju kontinentalnog zalea Dalmacije. Dopunjujui Fortisova zapaanja, Ivan Lovri navodi nekoliko stihova koje Morlaci pevaju o Marku Kraljeviu, njihovom omiljenom junaku. U njima: Jae konja Marko Kraljeviu, S jednom zmijom konja zauzdaje, A druga mu za kamdiju slui.

strugaljka, koja je u antici sluila sportistima u palestrama za otklanjanje znoja koji je uvek bio izmean s maslinovim uljem. Na strigilisu iz Gorice, predstavljen je Drakon, muka bradata zmija, iz Asklepijevog kulta. Dok Higija dri ensku zmiju, Drakon je na strigilisu predstavljen uzdignut na repu, u frontonu hrama. S obe strane hrama, predstavljena je vrea vinove loze i groa. Ova kultna slika pokazuje vezu Dionisa i Asklepija, podseajui na obnovu ivota vezom s vreom groa i vinove loze.

JRrimer drogi (Tabla III, si. 1)

U Konstantinopolju je iskovana, 327328. godine, moneta cara Konstantina I, koja na naliju ima veoma zanimljivu ikonografsku sliku. Gledajui odozgo nanie, u vrhu monete se nalazi hrizma (slovna zamena imena Isusa Hristosa, njegov hristogram). Ispod nje se nalazi vojnika zastava s poprsjima cara Konstantina I, s njegova dva sina, Konstantinom II i Konstancijem II. Ispod zastave je tap-hasta, koja nosi zastavu, a na njenom dnu nalazi se zmija koja se die s tla predstavljajui i osnovu vojnikog stega. Natpis koji prati ovo nalije glasi: spes publica nada naroda. Ovaj pagansko-hrianski spoj govori da je Drakon, zmija iz Asklepijevog kulta, posredno uao u carsku ikonografiju porodice Konstantina I, dobijajui ulogu "drakonarije," vojnikog stega koji pokazuje put pobede, aludirajui na stvarnu besmrtnost zmije.

U smislu navedenog, rei emo da zmija, u periodu od III VI veka, "predstavlja simbol obnavljanja i isceliteljske moi, ne samo kod Asklepija, ve i kod Dionisa. Epitet ACDOULAS, koji se sree uz Dionisa, Deev tumai kao: onaj koji budi (die) zmije." Mi bismo tome pridodali tvrenje, da aluzija na zmiju koja se die sa zemlje, svakako, ima znaenje ponovnog vraanja u ivot, i vaskrsenje, jo jednog obnavljanja ivota posle smrti, duhovnim isceljenjem. Za taj, veoma vaan, zakljuak u vezi s obnoviteljskim moima zmije, naveemo tri vana primera, koji e u potpunosti odslikati ulogu zmije.

Prima prvi (Tabla II, si. 1)

Na lokalitetu Gorica, kraj sela Leskoec, na pet kilometara severoistino od Ohrida, naen je grob, najverovatnije lekara, koji se datuje u kraj III i poetak IV veka. U mnotvu nalaza iz navedenog groba, najvaniji je bronzani strigilis, srpasta

Aimer tied (Tabla IV, si. 1)

Na lokalitetu "Manastirite", kod sela Slepe, 19 kilometara severozapadno od grada Prilepa, nalazi se kasnoantika bazili-

258

259

ka iz V VI veka. Na jednom kapitelu oltarne pregrade, predstavljena je scena lova, bekstvo zeca pred psom, a na ehinusu ovog jonskog impost kapitela nalazi se zmija koja se uzdie u smeru toka scene postavljene iznad. Lov, u vremenu kasne antike, uvek ima ulogu usta smrti ili prelaza u smrt, transitus. U tom smislu, zmija ovde podsea na injenicu da je smrt samo ponovo raanje, to je ve hrianska konotacija.

Napomene:

L N. Ljubinkovi, Transpozicija istorijskih injenica u epsko i mitsko tkivo epske legende legenda o Kosovskom boju, legenda o Kraljeviu Marku, Liceum 1996, str. 45-46. Z M. Drndarski, Mitoloki elementi u pesmama tipa Kraljevia Marka i vila brodarica, str. 707-713; D. Srejovi, Les anciens elements Balkaniques dans la figure de Marko Kraljevi, iva Antika VIII-1, 1958, str. 75- 97. 3. N. Ljubinkovi, op. cit. 4 M. Garaanin, O problemu starobalkanskog konjanika, Godinjak knjiga XIII, Centar za balkanoloka ispitivanja knj. 11, Alojz Benac sexagenario dicatum, Sarajevo 1976, str. 275-276. 5. Isto, str. 275. 6. Isto, str. 280-281. 6.a V. Kondi, Novac u Beogradu, 1967, Beograd, str. 97-98. 7. N. Ljubinkovi, op. cit, str. 49. 8. D. Srejovi, op. cit. 9. Z. Beldedovski, Bregalnikiot basen vo Rimskiot i kaniot srednovekoven period, tip 1990, 84. str, zbornik 6, posebno izdanje. 10. A. Jovanovi, Problemi skupnog nalaza skulpture iz Medijane, Starinar XXIV-XXV, str. 60-61, Beograd 1973
261

43.

Vila brodarica , iz kulta Kraljevia Marka, kao htonsko boanstvo smrti

"Vila brodarica, Markov protivnik, koga on u dvoboju savladava i ubija, spada u red htonskih boanstava."^ Rana pojava sv. Teodora, koji jae konja, nosei bradatu zmiju-Drakona, kao zastavu pobede, i enskog demona, koga njegov konj gazi prednjim kopitama, na ikoni od terakote s lokaliteta Vinica kod Koana, iz V veka pokazala se kao najstarija dokumentovana analogija kulta Kraljevia Marka. S tim u vezi, trebalo bi spomenuti i martirijum iz Debretskog kastruma, 10 kilometara na sever od grada Prilepa, koji kao da povezuje kult lokalnog Drakona s najstarijom ikonografskom predstavom sv. Teodora iz Vinice. U daljem tumaenju ikone iz Vinice, dovedeni su u vezu sv. Teodor, Solomon i sv. Sisinije koji svi, kao konjanici, kopljem probadaju enskog demona, kao inkarnaciju smrti. Sledstveno tome, "vila brodarica," iz ciklusa pesama o Kraljeviu Marku, izjednaena je s enskim demonom, inkarnacijom smrti.

260

- 1974.
11. M, Drndarski, op. cit. 12. A. Jovanovi, op. cit. 13. V. Lahtov, Sluaen nalaz na "Gorica" kraj seloto Leskoec Ohridsko, Situla 4, Ljubljana, str. 57- 62, 1961. godina. 14. S. Duani, Rani vesnici hrianstva na rimskoj moneti carskog perioda, Glasnik, slubeni list srpske pravoslavne crkve, godina LXIX, Beograd 8. avgust 1988, str. 138-142. V. Lili, Novi ranohristijanski narodi okolu Prilep, str. 87-109. Godien zbornik na filo fakultet vo Skopje, 11(37), (1984).

AH (e) MM (mortem) M (mors) MISER SCS (sanctus) THEODOROS DRA (onoforos)

15.

16. M. Drndarski, op. cit. 17. D. Srejovi, op. cit.

Ikona sa sv. Teodorom, iz Vinice21

tekst + (Hecuc Xpictoc) DS (dominus) PRECIBUS O (rant) + (Hecuc Xpictoc) SAC (rificium) NT (navo) CEB (celebro)

(dimenzije 32,5 x 23 x 4 cm, od terakote)^

Tekst je postavljen u okvir kvadratne oteene ikone i poinje iz gornjeg levog ugla: Isusu Hristu gospodara se molimo; (tekst se nastavlja na kolumnu okvira ikone s leve strane, odozgo nanie; poinje krstom koji je zamena za ime Isusa Hristosa), Isusu Hristu se prinosimo na rtvu, revnosno sluei; (tekst se nastavlja na donji deo okvira, sleva nadesno): i gle smrt gnusne smrti, (slobodnije reeno, ubistvo gnusne smrti); tekst sada ide oko slike konjanika sv. Teodora, odozgo nanie, sleva nadesno: (da bi bila jasnija veza okvira i centralnog panoa, trebalo bi umetnuti reenicu: a to ubistvo je uinjeno od, onda ide natpis uz sliku): sv. Teodora drakonoforosa, U centralnom panou prikazan je sv. Teodor drakonofor, tanije, tanatoktonos. Ovde je, naime, K. Balabanov nainio greku mislei da Teodor ubija Drakona; u stvari, ovde je Drakon njegov signum, njegova zastava. On kopljem probada smrt, pa je stoga on ubica smrti ili tanatoktonos, pod vlau Drakona koji ovde vijori kao njegov zatitni znak i zastava.

Opis scene

262

263

Teologija ikone
Postavljanje sv. Teodora drakonofora u sredite panoa onog koji probada smrt, u obliku koji nije sasvim jasan, jer je pano oteen, ali, najverovatnije, da je to u pitanju lik ene demona ponavlja na isti nain, prizor probadanja od strane jevrejskog kralja Solomona (Tabla II, si. l, s. 85) na gnostikim gemama, ili pagansko-hrianskog (Tabla III, si. l, s. 86) Sisinija,25 a i jednog sv. Teodora (Tabla IV, si. 3, s. 87) s jedne aplike iz VI VII veka, koji probada zmiju s glavom petla. A jedan sv. Teodor2' probada, isto tako, zmaja na jednoj gemi (Tabla IV, si. 4, s. 87), iz XIII veka. Jedan sv. Teodor Tiron, sada ne na konju, kolje troglavu zmiju-kerbera levom rukom, pod znakom krsta koji dri u desnici, na prizrenskom jevandelju (Tabla V, si. 2, s. 88), iz XIII veka. Ovakva predstava pobednika nad smru, nastala je pod uticajem rimskih carskih ikona, koje su veliale pobede rimskih imperatora. Najbolji primer za to je uvena kameja iz Kusadka, s predstavom Konstantina I, kako jaui na konju (Tabla III, si. l, s. 86) pobeuje Sarmate na Dunavu, " ili bi pak trebalo spomenuti zlatni medaljon s predstavom sina Konstantina I, Konstancija II, koji isto tako jaui konja, podie desnicu kao pobednik, dok mu je pod nogama sklupana zmija, kao pobedeni neprijatelj. Oko reljefa je i tekst koji, ini se, razreava ovu radnju. Ovde je car Konstancije II debellator hostium^ (Tabla V, si. l, s. 88) to e rei pobednik nad neprijateljem. To svakako pokazuje odakle su ove rimske carske pobednike predstave ule u ranohriansku umetnost i na nau viniku terakotnu ikonu. Jo bi se valjalo pozabaviti i mestom i ulogom Drakona na Teodorovom koplju, koje je, ovde, njegova zastava ili signum. Po nekim autorima, zmija na motki je opsesija volatilnom

ivom, podjarmljivane ivotvorne sile. Po drugima, "zmija podignuta na krst ili motku jeste prototip Hristosa podignutog na Drvo ivota, radi isceljenja i spasenja sveta". I tu je, ini se, klju bradate zmije Drakona, koja je, po legendi, bila otac Aleksandra Velikog, a i bitan inilac Eskulapovog kulta u ulozi iscelitelja.

Poenta ikone
Na ovom panou od terakote, namera dogmatiara je bila da, preko sv. Teodora, ukae na samog Hristosa; znai, Teodor je Kristov preobraz. Ovde se, naime, Hristos dva puta pokazuje u obliku svetog Teodora tanatoktonosa i bradatog Drakona na vrhu koplja. Zmaj, koga Teodor probada, po starozavetnom uenju je: "zemlja zmajevska koja je bila povezana sa senkom smrti" (psalm 44) .33 I tu su pobednici nad zmajevima, pobednici nad onima koji imaju mo nad zlom i jeresi. "Jer, tom zmaju-zmiji, to ivi pod zemljom u dodiru s donjim svetom, 5 dostupne su moi, sveznanje i magija koju poseduju mrtvi.""Ta htonina zmija (zmaj) ispoljava nasilne moi bogova donjeg sveta i tame. Ona je neprijatelj Suncu i svim solarnim i duhovnim moima, predstavlja mrane sile u ljudskom rodu." "Zmaj zmija je prepreka koju valja savladati da bi se dosegao nivo svetog; on je zver koju dobar hrianin mora da pokua u sebi da ubije, po ugledu na sv. ora, sv. Mihajla i sv. Teodora."37 Ali, na naem panou, tu zmajevsku zver sv. Teodor probada pod znakom bradatog Drakona-iscelitelja, koji ovde ima ulogu "dobrog bia zmije, izvritelja boanske pravde."
265

264

ini se da smo ovim pogodili metu u naem teolokom tumaenju: sv. Teodor se, ovde, podnosi na rtvu Hristosu, jer je dobro poznato njegovo muenitvo i znaaj za rano hrianstvo. Ali, ovde on nije bitan, jer je on samo preobraz. Akcenat se stavlja na Hristosa rtvu, koji je podignut na Drvo ivota, "krst", ovde u obliku bradatog Drakona, da bi isceJio, tj izleio, greno oveanstvo od neumitne smrti koju Teodor probada. Kao jo jaa potpora naoj postavci je i jedna zlatna narukvica iz Narodnog muzeja u Kairu: tu je prikazan ceo Hristov ivotopis u osam slika (Tabla I, si. 1-2; s. 83-84): 1. Blagovesti; 2. Roenje; 3. Palma-Palestina; 4. Krtenje; 5. Paun-nebo Raj; 6. Raspee; 1. Mironosnice na Hristovom grobu; 8. Hristos konjanik probada kopljem smrt. Ovde u, ukratko, istai slike Kristovog ivotopisa. Blagovesti, kao najava dolaska Logosa-Hristosa na Zemlju, suprotstavljene su Roenju Bogooveka, Isusa Hristosa. Palma, koja simbolizuje zemlju Kristovog roenja, suprotstavljena je mestu Kristovog ponovnog roenja, u Jordanu, prilikom Krtenja. Scena s paunom, pticom vaskrsenja, koja simbolizuje Raj, suprotstavljena je sceni Raspea: krsna Kristova smrt omoguava ulazak u Raj. Ciklus se nastavlja vaskrsenjem iz groba posle treeg dana, to aludira na Hristosa tanatoktonosa, koji je za vreme trodnevnog boravka u Adu-Paklu unitio smrt, kao to to ini Hristos-konjanik. A to znai, da je Hristos, sopstvenom smru, unitio smrt u Adu-Paklu, koju On simbolino probada kopljem, jaui konja.

Poreklo kulta i ambijent

Kult sv. Teodora u Vinici, u Makedoniji, krajem V i poetkom VI veka, nije lako ni objasniti, ni prepoznati, iz prostog razloga to on, osim imena Teodor, nema dodatak Tiron ili Stratilat. Stoga je teko odluivati se za jednog ili drugog Teodora. Ali, u pomo nam pristie K. Jireek ' koji je svojim prouavanjima religijske situacije na Balkanu sve, ako ne predvideo, onda bar pokrenuo. On je shvatio injenicu, da se poznata i, u baanskom svetu uvena, kultna mesta za Justinijana, prenose, ini se, kao neke retke biljke, sasvim na drugi kraj carstva, najverovatnije, potpomognuta delovima motiju svetaca. Zato je on, na Balkanu, iz daleke Male Azije, locirao tri znaajna kultna mesta: Kolosu, Evhaitu i Tiveriopolj. * Kolosa je, na Balkanu, postala Pautalija (ustendil), Evhaita Ser, a Tiveriopolj Strumica u Makedoniji. Ali, veliki austrijski naunik, slovenske krvi, tu svoju teorijsku postavku je valjano smestio na vrste temelje izvora, pa nju i nije potrebno proveravati. Ali, sto godina nakon ovog njegovog otkria, uz pregrt novih arheolokih rukotvorina, natpisa sa spomenika crkvene istorije, ova njegova postavka tek dobija na snazi, i kao kima gospodari balkanskom religijskom situacijom. Meutim, Jireekova justinijanovska religijska situacija ne bi mogla biti shvatljiva bez rada A. Jovanovia, koji kao da je naao klju upravo ovog postavljanja maloazijskih kultnih uvenih mesta s martirijumima na Balkan, u Bugarsku, Makedoniju i severnu Grku. Njegova fina stilsko-religijska analiza skulptoralnog tezaurusa iz Medijane, upravo je osnova bez koje ne moe da se shvati religijska situacija V veka, a ini se ni IX XI veka. A. Jovanovi je uspeo da ijatriko-soteriolokim vrpcama povee grko-rimske kultove s lokalnim Irakim kultovima, i da ih, potom, razrei u kultnoj slici i u arheoloko-istorijskoj
267

266

situaciji na terenu. I njegovo smetanje tih kultova uvek se kree u regionima Makedonije i Bugarske, a situacija u Grkoj je vezana za razliite izvore i drugu problematiku. Vojne potrebe carstva su uzrokovale nove religijske potrebe, nova saimanja i novo proimanje postojeih kultova. Nama se ini da je, ovakvom religijskom situacijom, naroito zahvaen putni pravac od Herakleje Linkestis (Bitolja), pa sve do Pautalije (ustendila). Tako ta religijska praksa zapoinje kultom Herakla iz Herakleje, a zatim se nastavlja singerijom kulta trakog konjanika i Herakla, u epigovu, u blizini Prilepa. Na Treskavcu, planini u blizini Prilepa, naena je singerija trakog konjanika i Apolona. A u kraku levo od navedenog putnog pravca, prema Skoplju, kraj sela Blaa, pronaena je singerija Jupitera, Junone, Drakona (Asklepija), Dracene (Higije) i Aleksandra. Ovaj region ima pojedinane spomenike Drakonu u Trojacima, kraj Prilepa, i Asklepiju kraj tipa. Mi smo eleli da ukaemo na teren koji nas lino zanima. Ali, vratimo se opet tumaenju A. Jovanovia, koje daje razreenje i dalje religijske prakse na ovom terenu. Ono ukazuje na to, da je kult Herakla, u ovom vremenu od II IV veka nae ere, znaajan zbog svoje soterioloke uloge. On je taj koji, iako poluovekpolubog, pobeuje smrt, uspevajui da nadvlada ak i mrane sile Ada i njegovog uvara Kerbera. Jo je zanimljiviji kult trakog konjanika, koji je na svoju traku potku nanizao nekoliko grkih kultova, ali uvek sa ijatriko-soteriolokom i htoninom osnovom. Taj lovac podzemlja, koji predstavlja oboenog pokojnika, neposredno se vezuje za grko-rimske kultove Apolona, Asklepija, Higiju, Silvana, Dijanu, Plutona i Herakla. A poto trijadom naenom na spomeniku iz Svitova, u Bugarskoj, s posvetom48 Higiji, Dionisu i Heraklu, zatvaramo krug s bogovima koji se javljaju dobijamo kompletnu sliku religijske situacije, shvatajui njihovu ijatrikosoterioloku ulogu, i to prevashodno u funeralnom kultu.
268

Tu i takvu religijsku situaciju, koju je veoma plastino opisao A. Jovanovi, treba dovesti u vezu s religijskom klimom o kojoj govori K. Jireek, a koja se, na istim prostorima, zbiva 200 godina kasnije. U tom vremenu hristijanizirane antike, kada se nije smelo ii na potpuno unitavanje postojee religijske svesti u narodu, dolo je do singerije, stapanja antikih kultova s hrianskim, ali uvek s novim znaenjima i u novoj nameni velianja Kristovih muka, Njegovog rtvovanja i vaskrsenja; dakle, svega onog to karakterie i grko-rimske, trake i persijske bogove, od II IV veka nae ere. I ta ijatriko-soterioloka situacija, u religijskoj svesti kasne antike, u potpunosti se utkala u rano hrianstvo, bez nekih velikih problema. Vratimo se naem Teodoru, kojih je, kako emo kasnije videti, bilo dva, i koji e, zbog svoje popularnosti, postati par, ini se, pod dalekim uplivom seanja na Kastora i Poluksa i Kabira. Dok je Stratilat, rodom iz Evhaite, imao izgleda ulogu vojnog zapovednika, i bio poseen maem 8. II 319. godine, Tiron, roen u Amasiji, bio je takoe u vojsci, ali kao regrut, i 17. II 306. godine je spaljen. Veoma brzo se njihov kult, preko martirijuma Stratilata u Evhaiti,5! razneo po elom hrianstvu, od kraja IV veka pa zakljuno sa VI vekom. Svi vei centri u Rimu, Carigradu, Antiohiji, Siriji, Siciliji sazidali su i njima posvetili crkvu. Ovo je bila zamisao velikog teologa Grigorija Niskog (335 395. g), koji je na grobu muenika Stratilata izgovorio pohvalu, koja je bila pravni osnov njihovog daljeg irenja.52 Krajem IVog i poetkom V veka, trebalo bi spomenuti Galu Placidiju, erku cara Teodosija I, koja je podigla crkvu sv. Teodoru u Raveni.53 Isto tako, Pulherija, sestra cara Teodosija II, podigla je crkvu sv. Teodora ili je gradnju pokrenula u Carigradu.54 Ali njihovo kljuno uvoenje u hriansku praksu, nastupa, po

269

L. Mirkoviu, tek u VI ih VII veku, kada se proirila legenda o koljivu (koje je naredio da se skuva sv. Teodor), poto je rimski car Julijan Otpadnik (361363. g) hteo da oskrnavi rtvenom krvlju sve namirnice koje su bile predviene za poetak posta. I ta legenda je ula u kalendar hrianske godine, kao kuvanje nesamlevene penice (koljiva), za prvu nedelju velikog posta, koje je naredio sv. Teodor Tiron, a to se, kao udno podseanje na prethodno reeno, uvek vezuje za pokojnike kao njihov spomen, ili pre, kao skrivena nada u njihovo vaskrsenje.

Napomene:
21-23. K. Balabanov, Ikone iz Makedonije, Zagreb 1987, str. 10, k. b. 3. 24. M. Panteli, Hrvatskoglagoljski amulet tipa Sism i Mihael, Slovo 23, Zagreb 1973, str. 173. 25. Ibid, str. 161-163. W. Reusch, Frhchristliche Zeugnisse, Trier 1965, str. 134135. aplika je verovatno iz Strasburga. 26. Ibid. 27. Byzantine and Post-Byzantine Art, Athens 1985, str. 210, k. b. 237. 28. S. Radoji, Starosrpske minijature, Beograd 1950, Prizrensko Jevanelje, l, 97, V, Tabla IX. 29. R. Brilliant, odrednica iz sjajnog kataloga Age of Spirituality, New York 1979, r. b, str.83. 30. Ibid, str. 63. 31. Ibid. 31.a . K. Kuper, Ilustrovana Enciklopedija tradicionalnih simbola, Beograd 1982, str. 195. 32. Ibid, str. 196. 33. Ibid, str. 192. 34. Ibid. 35. Ibid, 194. 36. Ibid. 37. J. Chevalier, A. Gheerbrant, Rjenik simbola, Zagreb 1987, str. 804. 38. Ibid. 39. K. Jireek, op. cit, str. 501. 40. Ibid. 41. Ibid, str. 501, 503, 505.

270

271

42. A. Jovanovi, Neki aspekti problema skupnog nalaza skulptura, s Medijane kod Nia, Starinar XXIV-XXV, Beograd 1973-1974. 43. Ibid, str. 57-65. 44. R. Mari, Antiki kultovi u naoj zemlji, Beograd 1933, str. 85. 45. A. Jovanovi, Ibid, str. 60. 46. Ibid, str. 62. 47. Ibid. 48. Ibid, str. 61. 49. Prota Uro Jovankin, 21. februara, po Novom kalendaru (8-og po starom), slavi se Sveti Velikomuenik Teodor Stratilat, Svetosavsko Zvonce br. l, 1985, str. 24. D. Attwater, The Penguin Dictionary of Saints, 1974, str. 321, autor daje datum 7. februar za mu'enitvo; on je muen na Pontu, u Evhaiti, mestu gde su bile smetene njegove mosti; ubrzo posle toga, to mesto je postalo veliki kultni centar. 50. Monah Tadija, Prolog, Beograd 1984, 17. februar, str. 122: "koji je na Pontu odbio da se pridrui ostalim vojnicima, verovatno u paganskom idolopoklonstvu (pri rtvovanju u carskom kultu), podmetnuo je poar u hramu Bogorodice; ubijen je tako to je baen u plamenu pe." 51. H. Delehaye, op. cit, str. 169-170. 52. Ibid. 53. Ibid, str. 325. 54. Ibid, str. 239. 55. L. Mirkovi, Heortologija, Beograd 1961, str. 147-148. 55. Ibid; i S. Kulii, P. Z. Petrovi, N. Panteli, Srpski mitoloki renik, Beograd 1970, str. 283-284.

4.4.

Amuleti s predstavom konjanika kao aluzija na slovenskog Daboga (boga Sunca) i problem pega konja Kraljevia Marka, "arca"

U IX i X veku, na teritoriji Srbije, Bugarske i dananje Makedonije, pojavio se niz amuleta s konjanikom na kojima ljudska glava jae konja. Po svemu sudei, to je, izmeu ostalog, podseanje na slovenskog vrhovnog sunanog boga Daboga koji Sunce na nebu nosi ispred sebe na konju, u obliku ljudske glave to jae konja. Ali, ovo sloeno ikonografsko seanje vezuje slovenskog boga ne samo za antiku balkansku batinu, ve i za slubenu tursku, uransku religiju bugarskog carstva IX-X veka,3 gde je vrhovni bog imao pegavog konja, nalik Markovom arcu. Ali, u ovom sloenom tumaenju ima i drugih mogunosti koje emo ovde izneti. Sagledan iz ugla ove problematike, kult Kraljevia Marka je bio dobro utemeljen u lokalnu tradiciju ovog kraja, koja je ve u IX i X veku obrazovala jednu novu sliku vrhovnog solarnog boanstva iz turske uranske mitologije Srednje Azije.

272

273

Napomene:
L S. uri, Hrist Kosmokrator Beograd 1982. godine, str. 70. iz Lesnova, Zograf 13,

2. J. Peisker, Koje su vjere bili stari Sloveni prije krtenja, str. 82. 3. Lj. Didrova, Tolkuvanje na eden specifien tip na amuleti od sredniot vek na Balkanot Macedoniae Acta Archaelogica br. 10, 1985-6, Skopje 1989, str. 247-257.

Trojica, Isus Navin pred anelom, udo u Honi (Kolosi), Gedeonova rtva i Danilo u lavljoj peini. P. Miljkovi-Pepek je uoio razlog vezivanja kulta arhanela Mihajla za starozavetnog Isusa Navina (Kristovu presliku).^ Ali, klju povezivanja stare i nove dekoracije lei u injenici da je kralj Marko sebe izjednaio sa starozavetnim Isusom Navinom, da bi. na taj nain, potraio zatitu arhanela, kao to su to isto nekad uinili srpski kraljevi: Milutin, Stefan Deanski, car Duan i neki vizantijski carevi. U konanom sudu, priu o arhanelu Mihajlu doveli bismo u vezu s gradom ustendilom, antikom Pautalijom, gde je, sudei po K. Jireeku, u V i VI veku, prenesen centar kulta arhanela Mihajla, iz maloazijskog grada u Frigiji, KoloseHone. Antika Pautalija (kasnije, Kostanica banja, Velbud i Beobuka banja) bila je kultno mesto Asklepija. Prenoenje kultnog mesta arhanela Mihajla iz Kolose u Pautaliju, naroito je istaklo ijatriku ulogu arhanela: on tada postaje izleitelj od bolesti i spasilac od smrti. Kasnije, u Srednjem veku, arhanel Mihajlo e biti znaajniji kao sudija Stranog suda, nakon smrti pokojnika.

45. Kraljevi Marko kao novi Isus Navin

Crkva Svetih arhanela nalazi se u Prilepu, na mestu koje je useeno u kosu bazaltne planine, na ijem se vrhu nalazi grad Kraljevia Marka. Zanimljivost vezana za izgradnju ove crkve je u tome da je ona zidana i oslikavana u dva maha: od 12701280. godine, od strane velikog hartularija Zapada, Jovana (vizantijskog slubenika), i 1371. godine, posle bitke na Marici, od strane Kraljevia Marka. Upravo na zapadnom ulazu, sleva, sa spoljanje strane crkve naslikan je Marko; a desno od ulaza, naslikan je kralj Vukain; otac i sin su predstavljeni kao dva arhanela, Mihajlo i Gavrilo. Ovde je Marko predstavljen u alosti, neto posle marike bitke, 1371. godine. U unutranjosti prilepskih Svetih arhanela nalazila se freskodekoracija, iz vremena hartularija Jovana, koja je bila vezana za kult arhanela Mihajla i slike iz njegovog itija: Sveta

274

275

Napomene:
Slika 1

L S. Kukjaris, Dve predstave uda arhandela Mihaila u manastiru Svetih arhandela u Prilepu, Zograf 12, Beograd 1981, str. 54-58. 2. Isto. 3. Isto. 4 Isto. 5, Kolosa-Hona (Prema: Zbornik Konstantina Jireeka I, Beograd 1959, str. 503-504, i str. 92-93). 6. S. Gabeli, Ciklus arhandela u vizantijskoj umetnosti, Beograd 1991, str. 1-152.

Kapitel iz Manastirita, Prilep, V VI vek. SlikaJ. .Sv. Teodor, Vinica, Makedonija, V VI vek.

lablaJ?

Tabla VI-Vn
Narukvica iz Kaira, V VI vek.
Slika 1

TablaJVUI

SkaJ Jevrejski kralj Solomin, II III vek.

Tabla IX Opis tabli TablaJL

Slika 1
Slika 1

Sv. Sisinije, VI vek. Slika_2 Konstantin I, Kusadak, IV vek.

Moneta Kraljevia Marka, XIV vek.

lablaJC
Makedonski kralj Patraos, IV vek, p. n. e. Slikah Italija, IX - X vek. Slika 3 Strazbur, VI - VII vek. Vizantija, VIII vek.
277
Slika l

TablaJI
Slika 1

Strigil iz Gorice, Makedonija, III IV vek. Tabla ITT

Slika 1

Moneta cara Konstantina I, iz 327 328. g.

276

XI Slikali
Car Konstancije II, IV vek. Slika 2 Prizrensko jevanelje iz XIII veka.

POGOVOR
Sloven! i Srbi, nova knjiga Radmila Petrovia, povodi se za uenjem S. Rajnaha (kako ve i sama veli u svojim uvodnim napomenama), prema kome su kultne radnje starije od mitova i religije. Zato se ova pozamana polifona knjiga (to je uzrevala i kvasala u autorovoj radionici punih dvadeset godina) pozabavlja arheolokom graom vezanom za kultne i druge parareligijske obrede, koji e se, posle dugog "troenja" u istorijskoj stvarnosti, preliti u mitske kalupe, a ovi se, na kraju, vinuti ka obroncima religijskog sistema i dosegnuti "krestu" njihovog masiva: monoteizam: verovanje samo u jednog Boga i u nauk Isusa Hristosa! "Telo" knjige Sloveni i Srbi razbijeno je u etiri poglavlja s jedinstvenom, opsesivnom, a pritajenom tematskom okosnicom: pokazati kako je Balkansko poluostrvo i njegovo ire zalee, tok Dunava, od Budimpete do Crnog mora i Dobrude, jedan samostalan i samosvojan duhovno-mitski prostor koji je ouvao svoju osobenost od Lepenskog vira (7000 godina pre nove ere), pa sve do etrnaestog veka i vremena Marka Kraljevia. Knjiga Sloveni i Srbi oslonjena je na arheoloku grau preko koje se (u prvom poglavlju: Poreklo) trae koreni kultnih radnji. Srpsko podunavlje, po miljenju koje ovde zastupa i Radmilo Petrovi, ivi neprekidno skoro 10000 godina sa svojom bujnom i "raznobojnom" duhovnom i materijalnom kulturom o kojoj se predano i ljubomorno brinulo, ne pravei ni etnike, ni klasne, ni rasne, ni vremenske hijerarhije i podele meu ivljem to ga je naseljavalo... U drugom poglavlju Slovena i Srba - Nastanak kalendara - slovenske kultne radnje i mitski kalupi vezuju se za solarnu konstelaciju ovekove vizije sveta. Maleni medaljoni Petrovievih tumaenja (preciznije: "itanja izmeu redova") likovnih predstava - kukastog krsta,

281

na mermernom sunanom asovniku iz Sremske Mitrovice, akastoj grivni iz Drmna, keltskom srebrnom rtvenom kotlu, palastoj fibuli iz Vrbasa, pozlaenoj aplici od bronze iz Oraja - vrlo su ljupki rasadnik simbolikog i alegorijskog tumaenja satkanog od este pree legendi, mitova, tuih (obino zastupljenih u obliku citata) i vlastitih fantazmagorija (a tu gde je sam na utrini alegorijskih reenja, na autor je najvredniji)... U treem poglavlju knjige - Teriomorfiia mitologija - obraene su ivotinjske predstave u arheolokoj zaostavtini kao boanske hipostaze. Ovde se niu Petroviceve pletisanke o predstavama jelena, lava, golubice, konja... u razliitom okruju (prizorima na, vremenski i oblikotvorno, udaljenim rukotvorinama), u naruju Aluzije (to upravlja skokovitom misleom motorikom autorovom), u svezi s mnotvom drugih motiva (na primer, lova, krsta, odseenih ljudskih glava/kefalije i polikefalije, konjanika)... U poslednjem poglavlju knjige Vizantija i Sloveni vrve arheoloki dokazi mitske grade paganskog karaktera, koji prepliu prste s Vizantijom i hrianstvom, stvarajui slovensko-grki amalgam: Komansku kulturu: a ova se, potom, pretae u Belobrdsku slovensku kultrunu grupu zaselu u vremenu prvih slovenskih dravica, pre svega na Balkanu. Menore iz elareva (kao veza Avara i slovensko-vizantijske kulture Komani-Kruje), likovni prikaz pentagrama (kao mosta slovensko-vizantijske kulture) u razliitom okruju (najprivlanije tumaenje je ono to posee za njegovom predstavom na oltarnoj pregradi cara Samuila u prestonici, na Svetom Ailu: aludira na golgotsku krsnu rtvu zahvaljujui kojoj je sazidano duhovno stanite za oveka u Nebeskom Jerusalimu); pa nain sahranjivanja u srednjovekovnim nekropolama Jugoslavije; krst iz Paneva i problemi vizantijske stavrografije (ogled s arobnom aluzivnom preom); kult Marka Kraljevia (o njegovom razvoju iz antike batine, o poreklu zmije i o vili brodarici u pomenutom kultu, o problemima "pega" Markovog konja, o njemu kao Isusu Navinu...)... - svi ovi minijaturni eseji prave

su poslastice za ljubitelje ovakve, mitom napojene literature. Kao "kresta" ovog rizomskog granjanja u dubinu Poela (mita) i pentranja Jakovljevim stepenicama u vrlet Duhovnosti (uz skute Bogu), jeste pasa Ikona sa sv. Teodorom, iz Vinice: sva zapenjena od mitsko-religijskog razmatranja, sva ogrezla u tajanstvenom fluidu koji oko sebe rasputaju ti prelepi prizori utisnuti u ikone (prve, ikad viene) od terakote. Istraivake pustolovine Radmila Petrovia u Slovenima i Srbima halapljivo ispijaju drevni nektar neolitskih kultura (jer tada su, moda, u nekom trenutku, mit i jezik bili jedno: svaka leksika jedinica bese stopljena s vlastitom mitskom dubinom), ovrsnuo u nemutim ostacima arheolokih iskopina, ne gajei poverenje u vlastito i tue razumevanje korena slovenstva i srpstva, kao i smisla ljudskog postojanja. Zato ne bi ni trebalo da nas udi Petrovieva municiozna opinjenost detaljima na arheolokim predmetima: u njoj se, naime, gnezdi udnja za pronalaenjem kotvitva Smisla ljudskoga ica. Istraivake pustolovine Radmila Petrovia pokuavaju da dokue prag ovekovog poimanja kako bi se ono lake suprotstavilo jednom prirodnijem nainu dosezanja obnovljene imaginacione kreativnosti (kao u vreme "branog sklada" jezika i mita): one to ishodi iz pojmovno oslabljene misli (armirane fantazijom), ono to ini otklon od prekomerne autoritarnosti Razuma ka izvornom povraaju asimetrinom, disharmoninom, disritminom... kao estetskim ne-konstantama Radmila Petrovia. Povraaj imaginarne Kreativnosti u dizginama Razumskog: i eto vam ive slike duhovne (mislee) motorike u ovoj (i ne samo ovoj) knjizi naeg autora! Mitska i simboliko-alegorijska misaonost Radmila Petrovia - natopljena valencijama legendi, obreda, magije - dela, eto, samo na osnovu sticanja svesti o situacijama sasvim obinim ili onim iracionalnim, izvan norme, dalekim od svakog pojmovnog razumevanja: mitski simbolizam se tako kiti perjem kosmikog alegorizma. Preko obnovljene, moderno shvaene mitske svesti i oivljene vizije tajenih moi

282

283

u najpustijem stanitu ovekovog intelekta - proirila se svest naeg tumaa i pokupila esencije s trpeze boanskih Istina, mimo uke i buke postvavilonske istorije. Mitsko, onirino, iracionalno, fantazmagorino - s ukupnou injenikog znanja putaju svoj grdni koren u ono ponorno (ishodino) to elegantno klizi iz ruku lucidnosti Razuma u Slovenima i Srbima Radmila Petrovia. BRANBLAVA JEVTOVI

Sadraj:
Uvod str. 5 I Glava Poreklo str. 7 L Pitanja stalnosti, u arheolokoj grai, kao klju za razreenje rane slovenske duhovnosti str. 7 Z Preistorijsko poreklo Slovena istina ili fatamorgana str. 20 L Crux dissimulata Svastica Z Koej i trijada iz Sirmijuma 3. Narukvica iz Drmna ili o jednom kalendaru iz gvozdenog doba 4 Sveti Gral 5. Fibula iz Vrbasa ili o problemu njenog kalendarskog objanjenja 6. Aplika iz Oraja rani slovenski kalendar L Postojanost animalne teofanije u slovenskoj paganskoj mitologiji 2. Lav i agon 3. Kefalija i polikefalija 4 Amuleti s predstavom konjanika IV Glava Vizantija i Sloveni L Komanska kultura, kao osnov materijalne i duhovne kulture Slovena od VII do XII veka Z Draka mitropolija u svetlu arheolokih nalaza 3. Krst iz Paneva i problemi vizantijske stavrografije 4 Prilep Kraljevia Marka, kao izvor njegovog kulta Pogovor - Branislava Jevtovi

II Glava Nastanak kalendara

str. 29

str. 29 str. 37 str. 41 str. 48

str. 54

III Glava Teriomorfoa mitologija

str. 85

str. 60

str. 85 str. 105 str. 125 str. 133 str. 156 str.156 str.213 str. 222 str. 252 str. 281