Sadraj

Uvod
Jamajka je drava na istoimenom otoku, u skupini Velikih Antila u Karipskom moru. Juni deo ostrva zauzimaju ravnice uz obalu, dok prema severu reljef postaje planinski. Klima je tropska, sa prosenim temperaturama od 240C do 280C. Ostrvo je povremeno izloeno jakim tropskim ciklonima. Stanovnitvo se najvie bavi poljoprivredom i rudarstvom. Glavni grad je Kingston, a vei centri su Montego Bay, May Pen i Spanish Town. Slubeni jezik je engleski, a novana jedinica jamajanski dolar.1

www.britannica.org

1. Zapadnoindijski arhipelag
1.1. Osnovni podaci o Zapadnoindijskom arhipelagu Zapadnoindijski arhipelag prostire se na preko 3200 km od Kube gotovo do severne obale June Amerike. Ovaj skup ostrva, koji je u sutini podeljen na Velike i Male Antile odvaja Karibsko more od Atlantskog okeana. Ostala ostrva u regionu su izolovane grupe na kontinentalnoj granici Antila, ukljuujui Bahame, Trinidad i Tobago i Holandske Antile. Bermudska ostrva, iako se ponekad ukljuuju u region, nisu fiziki povezana sa ostalim ostrvima. Izgled Velikih Antila - Kube, Jamajke, Hispanjole (Haiti i Dominikanska Republika) i Portorika na koje su strukturno povezana Devianska ostrva - odreuje stari lanac gromadnih planina koje su se u doba krede prostirale od Centralne Amerike preko Kariba. Ostaci ovog sistema jo uvek postoje u Plavim planinama Jamajke i u Sierra de los rganos i Sierra Maestra u Kubi. Vrh Duarte u Dominikanskoj Republici, koji je jo jedan deo ovog sistema, ima visinu od 3170 metara i najvia je taka Kariba.2 Svako vee antilsko ostrvo ima priobalnu ravnicu koja ga okruuje, iza kojih se nalaze severne obale Kube, Jamajke i Hispanjole, preko obala nastalih u doba plastocena koje dostiu visinu od oko 300 metara. Strukturalne depresije odvajaju prvobitne planinske lance od unutranjih dolina, posebno u Enrike basenu u Dominikanskoj Republici koji je ispod nivoa mora i u Kajmanskom rovu izmeu Kube i Jamajke gde dubina prelazi 7600 metara, to je najdublja taka u Karipskom moru. Karibi su fiziki nestalno podruje koje karakteriu esti seizmiki potresi, kao to su na primer, razorni zemljotres u Port Rojalu (1692) i Kingstonu (1907) i erupcija vulkana Mon Pele na Martiniku.
3

Mali Antili poinju istono i juno od Devianskih ostrva i sastoje se od dvostrukog luka malih ostrva. Unutranji planinski luk koji se prostire
2 3

od Sen Kitsa do Grenade sastoji se od vulkanskih kratera od kojih su neki jo uvek aktivni. Spoljni luk koji se prostire od Angile do Barbadosa sainjen je od niskih ravnih ostrva ija krenjaka povrina prekriva starije vulkanske ili kristalitne stene. Mali Antili esto se dele na dve grupe: Severnu (Zavetrinsku) i Junu (Privetrinsku).
4

Na kontinentalnim ivicama Velikih i Malih Antila nalaze se Bahami, Trinidad i Tobago i brojna ostrva van venecuelanske obale, ukljuujui June Holandske Antile. Bahami su ravne povrine poroznog krenjaka i korala. Koralni grebeni takoe oiviavaju mnoge od Velikih Antila. Trinidadski severni venac je nastavak andskog sistema, kao to su i ravniarska ostrva severne Venecuele, dok su june ravnice Trinidada nastale od nanosa reke Orinoko u Venecueli. Vodeni tokovi Zapadnoindijskog arhipelaga karakteriu se kratkim rekama iji strmi planinski tokovi koji esto prelaze preko kristalitnih stena u spore kanale u priobalnim ravnicama. Izuzetno suva sezona tokom koje neke od tih reka presuuju tokom dela godine, posebno je izraena na junim zavetrinskim obalama Velikih Antila. U suvljim oblastima mora se koristiti irigacija ili iskopavati duboki bunari. U Velikim Antilima ogromno izbijanje krenjaka na povrinu dovelo je do stvaranja tropskog krakog pejzaa koji se karakterie poroznou stena i sistemima podzemnih voda, zbog ega je dolo do stvaranja okruglih, kupastih ili izduenih breuljaka odvojenih depresijama. Topografija i geologija imali su presudni znaaj za formiranje tla u Zapadnom-indijskom arhipelagu. U planinama, posebno u Velikim Antilima, prvobitni umski prekriva stvarao je visoki organski sadraj na povrini. Meutim, deforestacija je dovela do erozije i do stvaranja neplodnog planinskog tla, posebno na Haitiju i Jamajci. Podruja krenjakog tla mogu se podeliti u dve grupe: tera rosa je crveno boksitno zemljite sa znaajnim organskim primesima, dok rendzina spreava protok vode. Ravnije zemljite se javlja u priobalnim ravnicama u unutranjim bazenima; ovo tlo je plodnije i kao i na
4

vulkanskom zemljitu Malih Antila i na njemu se uzgaja eerna trska preko 300 godina, u mnogim sluajevima bez gubitka kvaliteta.
5

1.2. Klima Najvei deo Zapadnoindijskog arhipelaga lei unutar tropske oblasti na putu severoistonih pasata. U ovoj tropskoj primorskoj klimi nema leta niti zime, ve samo promene sa vlanog na suni period. Temperature su priblino iste tokom cele godine. U meteorolokim stanicama smetenim po manjim ostrvima i blizu obala velikih ostrva, temperatura varira u prosenom dnevnom opsegu od 6-80C, to jest, od 20-300C od decembra do aprila i od 250C do preko 350C od maja do novembra. Do kontinentalnog dela Velikih Antila ne dopire vetar sa mora. Magla je vrlo retka, ak i u najviim planinama, a u ekstremnim sluajevima najnie temperature su retko ispod 130C. Relativna vlanost vazduha je visoka tokom cele godine i obino je izmeu 65% i 85%.
6

Razlike u veliini obliku, topografiji i poloaju u odnosu na severoistone pasate utiu na koliinu i periodinost padavina. Mnoge meteoroloke stanice u Velikim Antilima i Zavetrinskim ostrvima belee od 1016mm do 1651mm padavina godinje sa preko 5000mm na takama sa najvie padavina. Meutim, na junim obalama Velikih Antila izraen je efekat odsustva kie te je ovo podruje izrazito suvo, a Sent Martin i Angila imaju slana jezera i na njima se koriste cisterne za vodu. Cela grupa Junih ostrva (Privetrinskih) obiluje vodom, ali ka jugu ima sve manje padavina te su Aruba i Holandski Antili, (Boner i Kurako) na samom jugozapadu gotovo pustinje. Boner ima samo jedan vrlo kratak vlaan period, Trinidad i Dominika imaju jedan vlaan i jedan suv period, a Veliki Antili imaju dva vlana i dva suva perioda.
7

5 6 7

Znaajan

je

uticaj

klimatskih

promena

van

Zapadnoindijskog

arhipelaga. Hladni talasi prodiru juno od severnoamerikog sistema anticiklona visokog pritiska od decembra do aprila, ali ovi vetrovi koji uzrokuju iznenadan pad temperature i donose guste oblake i slabu kii, retko duvaju juno od Antigve. Nekoliko tropskih oluja koje dolaze sa Atlantika povremeno postaju uragani. Dodirujui severni deo Trinidada i Tobaga one obino prelaze preko Malih Antila pre nego to skrenu na zapad preko Velikih Antila. Uragani stvaraju veliku zabrinutost zbog toga to oteuju kue, useve, ivotinje i ugroavaju ljudske ivote, te je privredama ostrva potrebno godinu ili vie dana da se oporave.
8

1.3. Biljni i ivotinjski svet Reljef i klima direktno se odraavaju na vegetaciju, a primetan je i uticaj oveka. Krenje i spaljivanje vegetacije promenilo je biljni pokriva oblastima. Prvobitna vegetacija ravnica bila je retka uma , ali je danas vei deo zemljita kultivisan i na njemu se uzgajaju poljoprivredne kulture kao to su hlebovo drvo i mango, te druge kvalitetne biljne vrste. Du obale se nalaze movare, mangrovi i umske oblasti, ali i sune oblasti u kojima se mogu nai trnoviti grmovi, kaktusi ili niska uma. Na nadmorskim visinama preko 300 metara drvee formira guste ume sainjene od epifita, bromeliada i visoke paprati, koje na visinama preko 1500 metara postepeno prelaze u patuljastu umu i planinsku travu.9 Fauna Zapadnoindijskog arhipelaga je siromanija varijanta faune June Amerike od koje i potie. Samo Trinidad i Tobago i ostrva u okolini Venecuele nastanjuje veliki broj razliitih vrsta sisara: lenjivci, mravojedi, rakuni, majmuni drekavci i slepi mievi. Reptili su
8 9

svih

ostrva,

osim

najizolovanim

negostoljubivim

zastupljeniji zahvaljujui njihovoj mogunosti da prelaze vodena prostranstva i na ostrvima se mogu nai guteri, kajmani, krokodili i zmije. Iznad svega, Zapadnoindijski arhipelag obiluje razliitim vrstama ptica: sveprisutnim kolibrijima, golubovima i papagajima, te ibisima, flamingosima i amerikim drozdovima kojih nema na svim ostrvima. U praistorijsko vreme vei deo ivotinja koje su naseljavale ova ostrva inili su stanovnici kronji drvea: razliite vrste ptica, slepih mieva i insekata; kao i stanovnici morske obale: kornjae, rakovi, kamenice, kajmani, morske krave, delfini i razliite vrste riba. One su i dalje najbrojnije, ali je unitenje njihove ivotne sredine, kao i naseljavanje drugih ivotinjskih vrsta od strane oveka (afriki zeleni majmun, mungos i neke vrste pacova) dovelo do znaajnog smanjenja broja nekih vrsta, posebno u 20. veku, naroito kornjaa biljojeda, iguana i velikih kukuvija. 10

1.4. Istorija panska kontrola Zapadnoindijskog arhipelaga poela je 1492. godine sa prvim iskrcanjem Kristofera Kolumba u novi svet nakon ega je usledila podela regiona izmeu panaca, Francuza, Britanaca, Holanana i Danaca tokom 17. i 18. veka. Intervencija SAD na velikim Antilima zapoela je poetkom 19. veka, a kulminirala je okupacijom Kube i aneksijom Portorika 1898. godine i kupovinom Danskih Devianskih ostrva 1917. godine. Dakle, sve veze svake od drava politike, ekonomske i kulturne gotovo iskljuivo su se razvijale sa zemljama Zapadne Evrope ili SAD. Sovjetsko prisustvo na Kubi od revolucije Fidela Kastra 1959. godine izmenilo je istoriju dominantnosti velikih sila u Zapadnoindijskom arhipelagu. Meutim, i pre Kolumba, to jest pre kolonizacije Zapadnoindijskog arhipelaga, postojale su znaajne i razliite kulture i civilizacije.11
10 11

Radikalne promene u socijalnom poloaju ne-belaca vie su zavisile od dekolonizacije nego do emancipacije. Oslobodivi se 1804. godine, Haiani su poetkom 1820-ih izvrili invaziju na Santo Domingo i pripojili bivu, gotovo zaboravljenu pansku koloniju Haitiju. 1844. godine, Dominikanci su zbacili Haiansku hegemoniji i proglasili nezavisnost. Kasnije su se na kratko ponovno okrenuli panskoj kruni i konano stekli punu nezavisnost 1865. godine. Trea drava u regionu koja je stekla nezavisnost od evropskog kolonizatora bila je Kuba 1898. godine, koja je vodila ne samo dva rata za nezavisnost sa pancima, ve je i pretrpela ameriku intervenciju. Formalnu nezavisnost od SAD Kuba je stekla 1902. godine, ali je ostala zavisna od severnog suseda sve dok 1934. godine nije ukinut Platov amandman. U to vreme dolo je do velikih radnikih protesta irom regiona izazvanih meunarodnom ekonomskom krizom i odsustvom naina za demokratsko razilaenje. Narodni zahtevi za dekolonizacijom irili su se od Jamajke do Trinidada. 12 Veina drava Zapadnoindijskog arhipelaga dekolonizovana je

saglasnou kolonizatora nakon Drugog svetskog rata, bilo sticanjem pune nezavisnosti kao to je sluaj u veini bivih britanskih teritorija, bilo inkorporacijom u matinu zemlju kao to je to bio sluaj sa Francuskim Antilima, ili preko njihovog povezivanja sa zemljom maticom kao to se dogodilo u Holandskim Antilima i nekim od britanskih teritorija. Svi ovi metodi dekolonizacije bili su odobreni od strane Ujedinjenih nacija. Ipak, Britanija ima jo nekoliko manjih ostrva u ovom arhipelagu, od kojih veina pokazuje malo interesa za nezavisnost: Monserat, Angila, Britanska Devianska Ostrva, Kajmanska Ostrva, Turk i Kaikos Ostrva. Kada se 1945. godine zavrio Drugi svetski rat, svega tri drave u Zapadnoindijskom arhipelagu bile su nezavisne (Haiti, Dominikanska Republika i Kuba), a sve ostale su bile ili postale diktature. Kada su Britanci, Francuzi i Holanani poeli sa dekolonizacijom, bilo oslobaanjem ili inkorporisanjem svojih teritorija osnovni zadatak bilo
12

je uspostavljanje demokratije. U naporima da ostvare ovaj cilj Britanci su pokuali sa stvaranjem meuostrvske federacije u kojoj bi bilo vie odvojenih funkcija nego u unitarnoj dravi, kao i obezbeivanjem podsticaja za dekolonizaciju malih ostrva. Do propasti ove politike dolo je raspadom federacije zapadnoindijskih drava (koja je postojala od 1958. godine do 1962. godine) nakon ega je stupila prva faza nezavisnosti (1962-1966), potom druga faza nezavisnosti koja je ukljuivala Bahame i britanske pridruene teritorije (19731983) i konano priznavanje ostatka od strane Britanije i nastavljanja kategorije zavisnosti.
13

Iako veina zapadnoindijskih politikih sistema vie nisu kolonijalne, zavisnost ostaje jedna od najznaajnijih oznaka karipskih privreda. Decenijama su se, na primer, odnosi razmene fokusirali na primarne proizvoae u Zapadnoindijskom arhipelagu. Osim naftom bogatog Trinidada, nijedno od Zapadnoindijskih ostrva ne proizvodi dovoljne koliine bilo koje znaajne robe da bi imalo odluujuu ulogu u fiksiranju cena. U mnogim sluajevima vie tete od nepovoljnih odnosa razmene nanela je penetracija inostranih preduzea u privrede ostrva. Neokolonijalizam dominira na veini ostrva i zapadnoindijske privrede su svesne svoje zavisnosti od prekomorskog kapitala, meunarodnih donosilaca odluka i tehnologija, to je posebno sluaj u Francuskim Antilima. Znaaj multinacionalnih korporacija u zapadnoindijskim privredama odraava se u predominantnim poloaju severnoamerikih korporacija u industriji boksita u Jamajci, Haitiju i Dominikanskoj republici, kao i u naftnoj industriji Trinidada. Britanska kompanija Tate and Lyle ima presudnu ulogu u zapadnoindijskoj proizvodnji i preradi eera, a monopolski poloaj u proizvodnji banana u celom regionu imaju britanske i severnoamerike kompanije.
14

Uprkos ovim ogranienjima suvereniteta tokom 1970-ih i 1980-ih dolo je do znaajne nacionalizacije preduzea u stranom vlasnitvu u
13 14

dravama Zapadnoindijskog arhipelaga, pre svega zbog pritiska vlada, a u komonveltskim Karibima i ako rezultat spremnosti kompanija da prepuste svoje najmanje odrive operacije i da iskoriste dobijene kompenzacije za otpoinjanje novih aktivnosti na drugim mestima.15 U zapadnoindijskim kompanijama eera, podrunica Tate and Lyle je povukla svoje investicije, prvo sa plantaa eerne trske, a onda i iz fabrika u Jamajci i Trinidadu, tako da danas Jamajkanci i Trinidaani imaju uee u stranim bankama. Trinidad i Tobago je kupio znaajne koliine severnoamerike nafte, a Jamajka je tokom 1970-ih godina zakljuila ugovore o participaciji sa nekoliko severnoamerikih aluminijumskih kompanija. Gotovo polovina hotela u Jamajci prela je u ruke vlade kao rezultat katastrofalnog broja posetilaca iz Severne Amerike posle 1976. godine koja je usledila posle negativnih izvetaja o socijalistikoj politici premijera Majkla Menlija u amerikoj tampi. Nijedno od drugih ostrva Velikih Antila nije pristupilo kubanskoj politici (onakva kava se sprovodi od 1959. godine) sveobuhvatne nacionalizacije u okviru ideolokog marksizma. Meutim, kao drugi ekstrem, narodi Malih Antila osim Grenade tokom narodne revolucionarne vlade (1979-1983) - nisu davale nikakve ustupke ukljuivanju irokih narodnih masa u vlasnitvo vodeih privrednih sektora. Tokom 1950-ih oekivalo se da e dekolonizacija dovesti do usporavanja razvoja (pa ak i zaustavljanja) zavisnih privreda koje su generalno bile pod vlau konzervativnih elita. Kada se uporede sa primerom ugnjetavanja i osiromaavanja u Haitiju nakon 30 godina Duvaliera i postduvalierista, za bive britanske, francuske i holandske kolonije moe se rei da su ostarile znaajan drutveni i ekonomski progres pod u sutini demokratskim vladama. Za jedan od najznaajnijih ciljeva dekolonizacije, za proces demokratizacije, moe se rei da se uspeno sprovodio. Meutim, vlade jo uvek ne znaju kako da pretvore koristi od samoopredeljenja u sutinski ekonomski razvoj i drutvene promene, iako su neke

15

10

drave a posebno Jamajka ostvarile znaajan progres u uklanjanju realnih i psiholokih veza zavisnosti.16 1.5. Stanovnitvo Ostrva su znaajnije naseljena nakon 17. veka, kada se poelo sa uzgojem eerne trske u britanskim i francuskim kolonijama. 19. vek karakterie ukidanje ropstva i stvaranje slobodnih seljaka, dok je karakteristika prolog veka seljenje stanovnitva u urbane sredine. Sve prestonice u Velikim i Malim Antilima su glavne luke i gradovi u koje se slio najvei broj seoskog stanovnitva i koji su se razvili u drugoj polovini 20. veka. Havana na Kubi i Santo Domingo u Dominikanskoj Republici imaju 2 miliona, odnosno 1,8 miliona stanovnika. San Huan u Portoriku i Port-o-Prens u Haitiju imaju preko 400 hiljada stanovnika. Ostali relativno vei gradovi su u regionu su Villemstad u Holandskim Antilima, Kingston na Jamajci i Fort de Frans na Martiniku.17 Broj belaca i crnaca u Zapadnoindijskom arhipelagu je priblino jednak, a postoji i mali procenat mulata. Mnoge zemlje ovog regiona imaju velike bele manjine, dok belci ine 70% stanovnika Kube i Portorika koji zajedno imaju vie od 40% ukupnog broja stanovnika u arhipelagu. U drugim zemljama, izuzev u Dominikanskoj Republici gde mulati ine populacije i nekim manjim kolonijama, crnako stanovnitvo je najvea grupacija, ali ne uvek i veina. Haiti i Jamajka su zemlje sa veinskim crnakim stanovnitvom. Rasa, boja koe, kultura, etnika i klasna pripadnost su isprepleteni na kompleksan nain u karipskim drutvima, ali se ona ipak mogu podeliti u etiri osnovne grupe:18 (1) narodna drutva sa manje od 20 hiljada stanovnika, koja su karakteristina za manja ostrva i ostrvlja, gotovo bez klasne stratifikacije i etnike diversifikovanosti i koja imaju jednu ili vie rasnih grupa,
16 17 18

11

(2) stratifikovana drutva koja postoje u zemljama sa bliskom povezanou kulture, boje koe i klase, kao to je sluaj na Jamajci, Haitiju i dravama u malim Antilima gde je postojalo ropstvo u 17. i 18. veku, (3) drutva gde je rasna pripadnost od primarnog znaaja, kao to je Trinidad i Tobago, (4) klasno stratifikovana drutva u kojima postoji necrnaka veina kao to su Kuba i Portoriko i Dominikanska Republika sa veinskim mulatima, koja su se razvila proizvodei eer u 19. veku i gde je crnako stanovnitvo i njihova kultura znaajnije zastupljena u enklavama. Zapadnoindijski arhipelag je jeziki razliit. Pored jezika kolonijalnih sila: engleskog, francuskog, panskog i holandskog postoje i jezici kojima govore imigranti iz neevropskih drava hindu, urdu i kineski. Takoe, postoje i kreolske varijante evropskih jezika, koje su postale svakodnevni jezik velikog broja ljudi. Engleski i francuski kreolski jezici su najraireniji i najrazvijeniji na Jamajci i Haitiju. panski kreolski jezik se nije razvio u najveim panskim jezikim zajednicama: Kubi, Portoriku i Dominikanskoj Republici. panskoholandsko-portugalskoengleska varijanta, poznata kao papiamento iroko se koristi na Arubi i Holandskim Antilima. Postoji znaajna korelacija izmeu uea belog stanovnitva i upotrebe standardnih jezikih formi, iako sa karipskim akcentom i crnakom i kreolskom upotrebom.19 Hindu, urdu i kineski su jezici koji se upotrebljavaju u krugu porodice i mlaa generacija ih esto slabije govori. Nasuprot, engleski kreolski je dobio na znaaju u karipskim zemljama, lanicama Komonvelta, nakon dekolonizacije; iroko se koristi na radio stanicama u Jamajci, a moderne jamajkanske novele, pesme i drame su esto jedino na engleskom kreolskom ili su izmeu kreolskog i standardnog engleskog. Slina situacija postoji decenijama na Haitiju, gde
19

12

ogromna veina koristi francuski kreolski i koja ne razume, ne ita i ne govori standardni francuski jezik. Politiko ukljuivanje Francuskih Antila (Gvadelup i Martinik) u prekomorske departmane Francuske imalo je za rezultat irenje standardnog francuskog jezika u tim zajednicama, dok je u Portoriku panski jezik pod uticajem amerikog engleskog i takozvanog "pangleskog" (ameriki engleski-panski) koji govore povratnici iz SAD.20 Religijska pripadnost ima slian obrazac kao i jezika pripadnost. Rimokatolici su u veini uglavnom na ostrvima gde se govori panski i francuski jezik, dok je protestantizam dominantan u karipskim dravama koje pripadaju Komonveltu i u holandskim teritorijama. Meu stanovnicima Haitija, Jamajke i Trinidada i Tobaga preovlauju sinkretiki kultovi, koji su meavina katolicizma i protestantizma i afrikih elemenata. Elementi afro-hrianske tradicije su prisutni na Kubi, Portoriku i Malim Antilima. U Trinidadu i Tobagu oko istono-indijske grupe, to ini 40% stanovnitva ostrva prelo je u hinduizam i islam. Dok je prvu polovinu 20. veka karakterisao prelaz Indijaca u hrianstvo, druga polovina veka obeleena je jakim oporavkom azijskih religija. To je delimino rezultat politikog razvoja indijske populacije; ali je takoe i posledica boljeg obrazovanja i pojave sofisticiranih mladih hindusa i muslimana koji su reagovali na filozofske aspekte njihovih religija, za razliku od narodnih tradicija njihovih predaka. Hinduizam, a posebno islam, dve najznaajnije religije blisko odgovaraju rasi i drutvenoj klasi. Belci viih klasa i mulati u Jamajci su anglikani, dok su crnci iz nie klase u najveom broju pristalice protestantske vere i crkvi kao to su boja crkva i baptistika crkva. Slino tome, na Haitiju je vudu narodna religija, iako njene pristalice esto prihvataju i neke obrede rimokatolike crkve vezane za krtenje, venanje i sahrane. U zemljama lanicama Komonvelta jo uvek se koristi obia (obeah) koja je slina crnoj magiji protiv neprijatelja ili da bi njen sledbenik poboljao svoj drutveni poloaj. Postoje i druge sekte kao to su
20

13

vernici mijalizma koji su posveeni teranju zlih duhova i leenju bolesti. Zapadanoindijski arhipelag imao je zajedniku demografsku istoriju: desetkovanje populacije amerikih Indijanaca od strane panaca u Velikim Antilima i Britanaca i Francuza na Malim Antilima, koja je poela dovoenjem afrikih robova koji su obraivali plantae eera i kafe u vlasnitvu evropskih doseljenika tokom 17. i 18. veka. Nakon ukidanja ropstva na britanskim, francuskim i holandskim teritorijama u 19. veku dovoena je azijska radna snaga za rad na plantaama, posebno iz severne Indije. Meutim, od Prvog svetskog rata nezaposlenost raste na veini ostrva, a dodatno je pogorana visokim stopama prirodnog prirataja.
21

Noviji demografski trendovi u regionu pratili su promene koje su se deavale u drugim zemljama u razvoju irom sveta. Poboljanje u zdravstvenoj zatiti i higijeni poevi od 1920-ih znaajno su smanjili stopu mortaliteta, ali je stopa fertiliteta ostala i dalje relativno visoka, iako se belei trend pada. Stopa smrtnosti dece smanjena je na ispod 20 na 1000 ivoroene dece u Kubi, Portoriku, Jamajci, Trinidadu i Tobagu, a na ostalim teritorijama zabeleen je slian trend, osim na Haitiju koji je uoljiv izuzetak. Natalitet je ostao visok u veini drava. Stopa prirodnog prirataja, iako jo uvek veoma visoka pokazuje trend opadanja, delimino i zbog mogunosti kontrole raanja abortusa (posebno na Kubi) i planiranja porodice. Meutim, na ukupnu stopu rasta populacije znaajno utie mogunost za migraciju. Na primer, od 1970-ih 20-25 hiljada Jamajkanaca emigriralo je u SAD i Kanadu. Veina ovih migracija je legalna i zabeleena obrazovano stanovnitvo poreklom iz Zapadnoindijskog arhipelaga nema problema da zadovolji standarde strunosti koje trae amerike i kanadske imigracione vlasti. Portorikanci i stanovnici francuskog Zapadnoindijskog arhipelaga imaju slobodan pristup Americi i Francuskoj, respektivno. Pored toga, postoji i znaajna migracija koja nije dokumentovana u zvaninim dokumentima, posebni sa Haitija i
21

14

Dominikanske Republike i u okviru drugih zemalja Zapadnoindijskog arhipelaga i u zemlje van regiona (posebno SAD). 22 Visoke stope migracija i prirodnog prirataja se i dalje nastavljaju bez obzira na dominantost velikih plantaa i ograniavanje malih seljakih poseda. Nerazvijenost ruralnih oblasti posebno je doprinela migraciji u gradove, posebno u Velikim Antilima i Trinidadu. Danas, preko jedne polovine stanovnitva regiona ivi u gradovima, ali zbog vika radne snage i preguste naseljenosti urbanih podruja dolo je do razvoja prigradskih naselja od straara, to je esta pojava u celoj Latinskoj Americi. Urbanizacija zasnovana na visokom prirodnom prirataju i migracija u urbane sredine dovela je do stvaranja ogromne populacije na drutvenim marginama, najvie u gradovima Jamajke, Dominikanske Republike, Haitija i Portorika.

1.6. Privreda Privreda veine drava Zapadnoindijskog arhipelaga su u velikoj meri nerazvijene i zavise od strane pomoi, esto od bivih kolonizatora. Iako su plantae eera dominantne samo u Kubi i Sent Kitsu, tragovi ovog oblika privredne aktivnosti su iroko rasprostranjeni i odraavaju se u optoj i visokoj zavisnosti od izvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda i minerala razliitog kvaliteta i kvantiteta. Drave su generalno zavisne od zatienih trita Severne Amerike i Evropske Unije u cilju poboljanja svog trgovinskog poloaja, posebno u pogledu poljoprivrednih proizvoda. Podela privrede na segmente industrije, turizma i rudarstva, kao klica razvoja od monoproizvodne privrede, dovela je samo do stvaranja enklava u veini drava, a modernizacija je samo delimino ostvarena u veini drava, dok na Haitiju teko moe da se govori o ikakvoj modernizaciji. Oslanjanje na jedan ili nekoliko proizvoda ini ove drave visoko osetljivim na fluktuacije u tranji za njihovim proizvodima.
23

22 23

15

Vladini programi na nekim od Velikih Antila i na Trinidadu i Tobagu i Barbadosu doveli su do poveanja obrazovnih standarda i poboljanja sistema zdravstvene zatite i komunikacija, ali visoka stopa nezaposlenosti i veliko oslanjanje urbane radne snage na poslove niskog nivoa ostaju najznaajniji ekonomski problemi. Vlade u regionu su s vremena na vreme nastojale da imitiraju kubanski socijalizam nacionalizujui neke od sektora privrede kao alternativu amerikom kapitalizmu, to je posebno bio sluaj u Portoriku i Dominikanskoj Republici.24 Uprkos takvim pokuajima veina drava regiona ima do manjeg ili veeg nivoa ima slobodno trite. Iako su pokuaji ka socijalizmu doveli do stvaranja jo veih socijalnih problema centralno-planska privreda Kube je jedina druga alternativa koja se nudi u regionu i zbog svoje neefikasnosti ne nailazi na prihvatanje u drugim dravama regiona. Iako su ostrva Zapadnoindijskog arhipelaga bila idealna za razvoj poljoprivrednog plantaerstva tokom perioda kolonijalne ekspanzije evropskih drava u 17. i 18. veku, njihov kasniji razvoj je sputan nedostatkom prirodnih resursa, posebno tradicionalnih minerala i ruda za teku industriju pre svega uglja i ruda gvoa. Tokom 20. veka otkrivena su vea nalazita nafte, prirodnog gasa i boksita i poelo se sa njihovom eksploatacijom. Danas, nafta i prirodni gas ine osnovu privrede Trinidada i Tobaga, a u manjim, ali ipak trino dragocenim i odrivim koliinama mogu se nai na Kubi i Barbadosu. Boksit se vadi u Jamajci, Haitiju i Dominikanskoj republici, a Jamajka je nekada bila najvei svetski izvoznik boksita i danas je jo uvek veliki proizvoa i boksita i preraenog aluminijuma. Ostali mineralni resursi su prilino retki, iako je Kuba jedan od glavih proizvoaa nikla, a asfalt se vadi iz jezera Pi u Trinidadu. Hidroelektrini potencijal je mali, a resursi drveta i ribe su nedovoljni

24

16

za trini razvoj veeg obima sa izuzetkom Kube. Meutim, klima regiona je moan resurs koji se sve vie koristi za razvoj turizma. Proces modernizacije i industrijalizacije udaljio je veinu populacije Zapadnoindijskog arhipelaga od poljoprivrede, tako da je danas samo na Haitiju veina radne snage angaovana u ovom sektoru. Ipak, privreda je ostala podeljena na sisteme plantaa i sisteme malih seljakih imanja koji se nalaze u planinskim delovima i plodnim ravnicama. Plantae su visoko kapitalizovane, mehanizovane i zapoljavaju radnu snagu. Mnoge od njih se prostiru na zemljitu na kojima se vekovima uzgajala eerna trska, a imaju i fabriku za preradu. Sa druge strane, seljaci samo obrauju svoja imanja, nemaju mehanizaciju, to jest oslanjaju se na manuelni rad alatima i imaju nizak nivo kapitalnih investicija. Seljaci esto ne poseduju nikakvo vlasnitvo na zemlji i angauju se u proirenom porodinom vlasnitvu ili zajednikom obraivanju useva.
25

U ostrvima engleskog i francuskog govornog podruja gde su svi seljaci crnci i potomci nekadanjih robova, stvoreni su sistemi seljakih farmi nakon njihove emancipacije u prvoj polovini 19. veka. irom regiona, ukljuujui i Kubu, distribucija zemljita je visoko neujednaena. Veina poseda je manja od 2 hektara, pa je isuvie mala i fragmentirana da bi bili ekonomski odriva. Nekoliko velikih poseda od preko 200 hektara imaju monopol nad najveim delom obradivog poljoprivrednog zemljita. Veliki posedi su esto monokulturna preduzea koja proizvode eer, rum, melasu, a mnoga uzgajaju i stoku (posebno na Kubi), banane, mango i agrume. Neki od poseda napustili su uzgajanje eera i okrenuli se drugim proizvodima. Ono to se proizvede na malim farmama seljaka obino se potroi u okviru domainstva, posebno proizvodi kao to su jam, kasava i slatki krompir, dok se mali deo iznosi na trite. Od 19. veka poljoprivreda daje znaajan doprinos izvozu: izvoze se proizvodi kao to su umbir, kakao, kafa, piment,
25

17

hlebovac, strelasti koren i muskatni orai. eerna trska i banane uzgajaju se podjednako i na velikim i na malim posedima. Stoarstvo nije znaajno, mada Kuba ima relativno velike panjake za uzgoj stoke. Meso koje se proizvodi na ostrvima uglavnom se troi na domaem tritu. Nafta je najznaajniji industrijski resurs Zapadnoindijskog arhipelaga i dovela je do razvoja znaajne preraivake industrije u Trinidadu i Tobagu, delimino zasnovane na uvozu sirove nafte. Rast cena nafte od 1975. do 1982. godine, praen otkrivanjem novih nalazita nafte i rastom svetske cene nafte omoguio je vladi Trinidada i Tobaga da investira u eliane i petrohemijske komplekse, koji se nisu odmah pokazali kao profitabilni. Nekoliko velikih inostranih multinacionalnih kompanija ima postrojenja za preradu i uvanje na Antilima, ali je rafinerija u Arubi zatvorena, a ona u Kurakau opstaje samo zahvaljujui venecuelanskoj pomoi.26 Posle Drugog svetskog rata Portoriko je pokuao da diversifikuje privredu dajui poreske olakice stranim investitorima kako bi ih podstakao da otvore fabrike u kojima bi radila jeftina lokalna radna snaga. Ova politika namerne industrijalizacije je kopirana, ali sa manje uspeha u Jamajci, Trinidadu i Tobagu, Haitiju, Barbadosu i Bahamima. Industrijske grane koje su privukle strane investitore uglavnom se bave lakim kapitalno intenzivnim operacijama u proizvodnji plastinih i metalnih proizvoda, odee, sportske obue, hemikalija i farmaceutskih proizvoda i najee se izvoze na trite SAD. U Portoriku, industrijska proizvodnja je najznaajniji inilac drutvenog proizvoda, dok se ostatak regiona uglavnom oslanja na industriju eera. Osnovni problem industrije koja se bavi sklapanjem gotovih proizvoda u kojoj se koriste uvozne komponente je to ona stvara malo radnih mesta i nedovoljno je povezana sa lokalnim poljoprivrednim resursima. Sline kritike se upuuju i bescarinskim proizvoakim zonama u Jamajci i Dominikanskoj Republici koje su formirane da bi se iskoristile prednosti amerikih koncesija ponuenih
26

18

1982. godine u Inicijativi karipskog basena. Ovaj industrijski razvoj praen angaovanjima vlade na poveanju ivotnog standarda svuda osim na Haitiju doveo je do poveanog korienja energetskih resursa, i u pogledu instaliranih energetskih kapaciteta, i u pogledu trokova uvoza nafte. Sunce pesak i more su najznaajnije prirodne prednosti turizma u Zapadnoindijskom arhipelagu. Dodatna prednost je njihov poloaj jer se do ovih ostrva brzo i lako stie avionom ili brodovima iz Severne Amerike. Od 1950-ih severne obale Jamajke i Portorika, zavetrinska obala Barbadosa i delovi Antigve razvili su se u znaajne turistike destinacije. Turizam je najznaajnija privredna grana u Jamajci i Portoriku, a dominantan je u Antigvi, Barbadosu i Devianskim Ostrvima.
27

Drave u Zapadnoindijskom arhipelagu ostale su zarobljene u klasinom poloaju zavisnosti koji se odraava u nepovoljnim odnosima razmene: izvoze jeftine primerne proizvode (poljoprivredne useve, minerale, rude i naftu), a uvoze komparativno skuplje industrijske proizvode, pre svega robu iroke potronje (kao to su vozila i ureaji za domainstvo). Najznaajnija trita su Evropska Unija (pre svega bive kolonijalne metropole, Velika Britanija i Francuska), Kanada i SAD. Drave Severne Amerike su najznaajniji trgovinski partner drava Zapadnoindijskog arhipelaga jer se na ova trita izvoze ogromne koliine hrane. Od 1959. godine Kuba je postala zavisna od sovjetske trgovine i subvencija, kao to je nekada bila od SAD i njenih kvota za eer. Poto su drave Zapadnoindisjkog arhipelaga visoko zavisne od trgovine neophodni su im aerodromi i luke. Sent Dion u Antigvi, Bridtaun na Barbadosu i Montego zaliv na Jamajci izgradili su podvodna pristanita, dok je Kingston postao najznaajnija luka za kontejnere (ova luka moe da primi posebno zapakovane tovare). Veina ostrva imaju meunarodne aerodrome koji primaju mlazne
27

19

putnike avione, dok najvei turistiki centri imaju aerodrome za dambodetovve iz Severne Amerike i Evrope. elezniki sistemi su znaajni samo na nekoliko veih ostrva, posebno na Kubi i Jamajci gde postoje sistemi koji u najveoj meri opsluuju industriju eera i boksita, respektivno. Najznaajniji drumski pravci pruaju se du obala. Putne mree su guste na Jamajci, Portoriku i na Malim Antilima, ali je njihovo odravanje teko zbog kinih perioda i uragana. Samo Kuba ima veliki autoput du cele zemlje izgraen jo 1930-ih, a Trinidad i Tobago, Jamajka i Francuski Antili imaju nekoliko modernih saobraajnica za motorna vozila.
28

2. Jamajka
2.1. Istorija Jamajke Jamajka je otkrivena za vreme drugog Kolumbovog putovanja u Ameriku (1503.). Poto su se uvrstili na ostrvu (1509.), panci su surovom ekspolatacijom iskorenili starosedeoce iz naroda Arawak. Na njihovo mesto, za rad na plantaama dovedeni su crnaki robovi iz Afrike.29 Engleska je 1655-1670. zaposela Jamajku i proterala pance. U planine je tada pobegao odreen broj robova, koji ce pruati otpor engleskim kolonizatorima, sve do kraja 18. veka Ovi robovi, ili Maroons, bili su ohrabrivani od strane panije. Otpor Englezima pruali su i gusari. 1782. Engleska uspeva da osujeti pokuaj panaca i Francuza da povrate Jamajku. Jamajka je, pod engleskom upravom, pretvorena u centar zapadno-indijske plantane proizvodnje i trgovine robljem. Velika Britanija je 1807. zabranila trgovinu robovima, a nakon velikog ustanka robova (1831) morala je da ukine i samo ropstvo 1833. godine. Potpuno ukidanje ropstva dovelo je do kolapsa plantanog sistema. Veina crnakog stanovnitva se povuklo na unutranjost ostrva, pa su vlasnici plantaa bili primorani da dovode radnu snagu
28 29

20

iz Indije, a kasnije i iz Kine. Oktobra 1865. godine izbija ustanak crnakog stanovnitva (Morant Bay Rebelition), koji su kolonijalne vlasti pod guvernerom Edward Eyerom surovo uguile, a vou ustanika G. W. Gordona obesile. Podstaknute ustankom, britanske vlasti sprovode niz reformi, a 1866. Jamajka dobija status krunske kolonije.
30

1933. Velika Britanija je primorana da dopusti rad politikih stranaka. 1943. uvedeno je opte birako pravo, 1944. Jamajka je na osnovu ustavne reforme dobila autonomnu Skuptinu, a 1953. i autonomnu vladu. Na parlamentarnim izborima 1955. pobedila je Nacionalna Narodna Stranka (PNP), pa je na celo vlade doao njen lider M. N. Manley. 1958-1961 Jamajka je lanica Zapadno-indijske federacije u okviru Komonvelta.
31

1962. na parlamentarnim izborima pobeuje A. Bustamente sa Laburistikom Strankom Jamajke (JLP). 6. Avgusta 1962. Jamajka je postala nezavisna drava, lanica Komonvelta. Laburisti ostaju na vlasti sve do 1972., kada vladu ponovo formira Manley. Menleya su u izbornoj kampanji podravali i poznati rege umetnici, kao sto su Bob Marley i Max Romeo. Menley je svojom politikom "demokratskog socijalizma" dosta uinio za Jamajku. Uspeo je da znatno povea broj pismenih ljudi, da oivi ekonomiju i smanji zavisnost Jamajke od uvoza hrane i goriva. Proglasio je nezavisnost u hladnom ratu i podrao Fidela Kastra na Kubi. Meu prvima je osudio vladavinu aparthejda u Junoj Africi i podrao inicijativu Kube za ouvanje nezavisnosti Angole. Ovakva spoljna politika stvorila mu je monog neprijatelja u vidu SAD. Vlada SAD i CIA su podravale lidera opozicione JLP, Edward Seaga, koji se koristio organizovanim kriminalom da bi odbio glasae od Manleya. 1976. eskalacija nasilja dovodi do uvoenja ratnog stanja. U to vreme je i pokuan atentat na Bob Marlija, za ta je osumnjiena CIA.
30 31

Posle

1977.

Manley

je

primoran

da

prihvati

pomo

21

Meunarodnog monetarnog fonda (IMF), to dovodi do propadanja privrede Jamajke. 1980. JLP dobija izbore i Seaga preuzima vlast. Sada i PNP poinje da koristi bande u politikoj borbi, kaja sve vie prerasta u borbu oko kontrole narko-kartela. 1989. Manley ponovo biva izabran, kao slobodan kandidat, ali zbog osiromaenog budeta i borbe u zemlji ne uspeva puno da promeni. Jamajkom danas upravlja premijer
32

Patterson

iz

PNP-a,

ali

multinacionalne kompanije kontroliu ekonomiju. Politiari su izgubili kontrolu nad budetom, a vojska i policija, iza maske demokratije postavljaju sopstvena pravila. Situacija na Jamajci danas se, ne razlikuje od situacije u drugim zemljama "Treeg sveta". 2.2.. Vodeni tokovi i geoloka slika33 Vodeni tokovi Jamajke karakteriu se kratkim rekama iji strmi planinski tokovi esto prelaze preko kristalitnih stena u spore kanale u priobalnim ravnicama. Izuzetno suva sezona tokom koje neke od tih reka presuuju tokom dela godine, posebno je izraena na junim zavetrinskim obalama. U suvljim oblastima mora se koristiti irigacija ili iskopavati duboki bunari. Ogromno izbijanje krenjaka na povrinu dovelo je do stvaranja tropskog krakog pejzaa koji se karakterie poroznou stena i sistemima podzemnih voda, zbog ega je dolo do stvaranja okruglih, kupastih ili izduenih breuljaka odvojenih depresijama. Topografija i geologija imali su presudni znaaj za formiranje tla u. U planinama, prvobitni umski prekriva stvarao je visoki organski sadraj na povrini. Meutim, deforestacija je dovela do erozije i do stvaranja neplodnog planinskog tla. Podruja krenjakog tla mogu se podeliti u dve grupe: tera rosa je crveno boksitno zemljite sa znaajnim organskim primesima, dok rendzina spreava protok vode. Ravnije zemljite se javlja u priobalnim ravnicama u unutranjim

32

33

www.britannica.org

22

bazenima; ovo tlo je plodnije i na njemu se uzgaja eerna trska preko 300 godina, u mnogim sluajevima bez gubitka kvaliteta.
34

2.3. Klima Najvei deo zemlje lei unutar tropske oblasti na putu severoistonih pasata. U ovoj tropskoj primorskoj klimi nema leta niti zime, ve samo promene sa vlanog na suni period. Temperature su priblino iste tokom cele godine. U meteorolokim temperatura varira u prosenom dnevnom opsegu od 6-80C, to jest, od 20-300C od decembra do aprila i od 250C do preko 350C od maja do novembra. Do kontinentalnog dela ne dopire vetar sa mora. Magla je vrlo retka, ak i u najviim planinama, a u ekstremnim sluajevima najnie temperature su retko ispod 130C. Relativna vlanost vazduha je visoka tokom cele godine i obino je izmeu 65% i 85%. Jamajka ima dva vlana i dva suva perioda.35 Znaajan je uticaj klimatskih promena van Zapadnoindijskog

arhipelaga. Hladni talasi prodiru juno od severnoamerikog sistema anticiklona visokog pritiska od decembra do aprila, ali ovi vetrovi koji uzrokuju iznenadan pad temperature i donose guste oblake i slabu kiu Nekoliko tropskih oluja koje dolaze sa Atlantika povremeno postaju uragani. Dodirujui severni deo Trinidada i Tobaga one obino prelaze preko Malih Antila pre nego to skrenu na zapad preko Velikih Antila. Uragani stvaraju veliku zabrinutost zbog toga to oteuju kue, useve, ivotinje i ugroavaju ljudske ivote, te je privredama ostrva potrebno godinu ili vie dana da se oporave.
36

34

35
36

Veliki Atlas sveta, Prosveta, Beograd, 2000. godine

23

2.4. Biljni i ivotinjski svet Reljef i klima direktno se odraavaju na vegetaciju, a primetan je i uticaj oveka. Krenje i spaljivanje vegetacije promenilo je biljni, osim na najizolovanim i negostoljubivim oblastima. Prvobitna vegetacija ravnica bila je retka uma, ali je danas vei deo zemljita kultivisan i na njemu se uzgajaju poljoprivredne kulture kao to su hlebovo drvo i mango, te druge kvalitetne biljne vrste. Du obale se nalaze movare, mangrovi i umske oblasti, ali i sune oblasti u kojima se mogu nai trnoviti grmovi, kaktusi ili niska uma. Na nadmorskim visinama preko 300 metara drvee formira guste ume sainjene od epifita, bromeliada i visoke paprati, koje na visinama preko 1500 metara postepeno prelaze u patuljastu umu i planinsku travu.37 Fauna je siromanija varijanta faune June Amerike od koje i potie. Reptili su zastupljeniji zahvaljujui njihovoj mogunosti da prelaze vodena prostranstva i mogu nai guteri, kajmani, krokodili i zmije. Iznad svega, Jamajka obiluje razliitim vrstama ptica: sveprisutnim kolibrijima, golubovima i papagajima. U praistorijsko vreme vei deo ivotinja koje su naseljavale Jamajku inili su stanovnici kronji drvea: razliite vrste ptica, slepih mieva i insekata; kao i stanovnici morske obale: kornjae, rakovi, kamenice, kajmani, morske krave, delfini i razliite vrste riba. One su i dalje najbrojnije, ali je unitenje njihove ivotne sredine, kao i naseljavanje drugih ivotinjskih vrsta od strane oveka (afriki zeleni majmun, mungos i neke vrste pacova) dovelo do znaajnog smanjenja broja nekih vrsta, posebno u 20. veku, naroito kornjaa biljojeda, iguana i velikih kukuvija.

37

24

2.5. Demografija Jamajka je zemlja sa veinskim crnakim stanovnitvom, a znaajan je broj mulata i belog stanovnitva. Rasa, boja koe, kultura, etnika i klasna pripadnost su isprepleteni na kompleksan nain. Jamajka je stratifikovano drutvo sa bliskom povezanou kulture, boje koe i klase, to korene vue iz vremena kad je postojalo ropstvo 38 Engleski i kreolski najraireniji su i najrazvijeniji na Jamajci. Postoji znaajna korelacija izmeu uea belog stanovnitva i upotrebe standardnih jezikih formi, iako sa karipskim akcentom i crnakom i kreolskom upotrebom.39 Religijska pripadnost ima slian obrazac kao i jezika pripadnost. Rimokatolici su u veini gde se govori panski i francuski jezik, dok je protestantizam dominantan kod grupa koje govore engleski. Bitni su i sinkretiki kultovi, koji su meavina katolicizma i protestantizma i afrikih elemenata. Na Jamajci se jo uvek se koristi obia (obeah) koja je slina crnoj magiji protiv neprijatelja ili da bi njen sledbenik poboljao svoj drutveni poloaj. Postoje i druge sekte kao to su vernici mijalizma koji su posveeni teranju zlih duhova i leenju bolesti. Noviji demografski trendovi u regionu pratili su promene koje su se deavale u drugim zemljama u razvoju irom sveta. Poboljanje u zdravstvenoj zatiti i higijeni poevi od 1920-ih znaajno su smanjili stopu mortaliteta, ali je stopa fertiliteta ostala i dalje relativno visoka, iako se belei trend pada. Stopa smrtnosti dece smanjena je na ispod 20 na 1000 ivoroene dece. Natalitet je i dalje ostao visok. Stopa prirodnog prirataja, iako jo uvek veoma visoka pokazuje trend opadanja, delimino i zbog mogunosti kontrole raanja abortusa i planiranja porodice. Meutim, na ukupnu stopu rasta populacije znaajno utie mogunost za migraciju. Na primer, od 1970-ih 20-25 hiljada Jamajkanaca emigriralo je u SAD i Kanadu. Veina ovih migracija je legalna i zabeleena obrazovano stanovnitvo poreklom
38

39

www.britannica.org

25

iz Jamajke nema problema da zadovolji standarde strunosti koje trae amerike i kanadske imigracione vlasti. Visoke stope migracija i prirodnog prirataja se i dalje nastavljaju bez obzira na dominantost velikih plantaa i ograniavanje malih seljakih poseda. Urbanizacija zasnovana na visokom prirodnom prirataju i migracija u urbane sredine dovela je do stvaranja ogromne populacije na drutvenim marginama.40

2.6. Privreda Privreda je nerazvijena i zavisi od strane pomoi, esto od bivih

kolonizatora. Iako su plantae eera nisu vie dominantne, tragovi ovog oblika privredne aktivnosti su iroko rasprostranjeni i odraavaju se u optoj i visokoj zavisnosti od izvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda i minerala razliitog kvaliteta i kvantiteta. Jamajka je generalno zavisna od zatienih trita Severne Amerike i Evropske Unije u cilju poboljanja svog trgovinskog poloaja, posebno u pogledu poljoprivrednih proizvoda. Podela privrede na segmente industrije, turizma i rudarstva, kao klica razvoja od monoproizvodne privrede, dovela je samo do stvaranja enklava, a modernizacija je samo delimino ostvarena. Oslanjanje na jedan ili nekoliko proizvoda ini Jamajku visoko osetljivim na fluktuacije u tranji za njenim proizvodima.41 Plantae su visoko kapitalizovane, mehanizovane i zapoljavaju radnu snagu. Mnoge od njih se prostiru na zemljitu na kojima se vekovima uzgajala eerna trska, a imaju i fabriku za preradu. Sa druge strane, seljaci samo obrauju svoja imanja, nemaju mehanizaciju, to jest oslanjaju se na manuelni rad alatima i imaju nizak nivo kapitalnih investicija. Seljaci esto ne poseduju nikakvo vlasnitvo na zemlji i angauju se u proirenom porodinom vlasnitvu ili zajednikom obraivanju useva.
40 41

26

Vladini programi su doveli do poveanja obrazovnih standarda i poboljanja sistema zdravstvene zatite i komunikacija, ali visoka stopa nezaposlenosti i veliko oslanjanje urbane radne snage na poslove niskog nivoa ostaju najznaajniji ekonomski problemi. Jamajka je s vremena na vreme nastojala da imitira kubanski socijalizam nacionalizujui neke od sektora privrede kao alternativu amerikom kapitalizmu. Uprkos takvim pokuajima Jamajka generalno gledajui ima slobodno trite. Iako su pokuaji ka socijalizmu doveli do stvaranja jo veih socijalnih problema centralno-planska privreda Kube je jedina druga alternativa koja se nudi u regionu i zbog svoje neefikasnosti ne nailazi na prihvatanje. Posle Drugog svetskog rata Portoriko je prvi u regionu pokuao da diversifikuje privredu dajui poreske olakice stranim investitorima kako bi ih podstakao da otvore fabrike u kojima bi radila jeftina lokalna radna snaga. Ova politika namerne industrijalizacije je kopirana, ali sa manje uspeha na Jamajci. Industrijske grane koje su privukle strane investitore uglavnom se bave lakim kapitalno intenzivnim operacijama u proizvodnji plastinih i metalnih proizvoda, odee, sportske obue, hemikalija i farmaceutskih proizvoda i najee se izvoze na trite SAD. Jamajka je nekada bila najvei svetski izvoznik boksita i danas je jo uvek veliki proizvoa i boksita i preraenog aluminijuma. Sunce pesak i more su najznaajnije prirodne prednosti turizma u Jamajci. Dodatna prednost je njen poloaj jer se do nje stie brzo i lako avionom ili brodovima iz Severne Amerike. Od 1950-ih severne obale Jamajke razvile su se u znaajne turistike destinacije. Turizam je najznaajnija privredna grana u Jamajci .
42

42

27

Zakljuak
Jamajka je ostrvska drava u Karipskom moru. Njene povrina iznosi 10.990 km. Broj stanovnika iznosi oko 2.680.029. Glavni grad Jamajke je Kingston sa oko 650.000 stanovnika, koji je i glavna luka u dravi. Ostali vei gradovi su: Speni taun (engl. Spanish Town) i Montego bej (engl. Montego Bay). Danas je Jamajka ustavna parlamentarna demokratija. Na njenom elu nalazi se kraljica Elizabeta II. Predsednik vlade je P. D. Piterson koji je na to mesto doao 1992. godine. Nezavisnost je stekla 6. avgusta 1962. godine od Ujedinjenog Kraljevstva. Podeljena je na 14 administrativnih celina. Pravni sistem baziran je na engleskom pravu. Punoletnost se stie sa navrenih 18 godina. to se etnike podeljenosti tie, najvei broj stanovnika ine crnci-75%. Zvanini jezik je engleski. Najvei broj stanovnika pripada anglikanskoj crkvi. Nacionalni praznik je dan nezavisnosti. Prvi stanovnici Jamajke bili su Indijanci Arvaksi koji su ovoj zemlji dali ime hajmaka, to u prevodu znai zemlja uma i izvora. Nakon dolaska Kristofera Kolumba 1494. godine, panija zauzima ostrvo i daje joj ime Santjago. Tada poinje istrebljivanje Arvaksa. Oni su umirali od bolesti, posledica ropstva i stalnih ratova. panija 1517. godine dovodi prve afrike robove na Jamajku. U maju 1655. godine britanske snage predvoene admiralom Vilijamom Penom dolaze na ostrvo. Tokom 1657. i 1658. godine odigravaju se velike bitke izmeu panaca i Britanaca, nakon ega panci odlaze sa ostrva. Potpuna britanska kolonizacija poinje 1661. godine, a u zvanian njen posed Jamajka dolazi 1670. godine. Ostrvo tada postaje glavna piratska baza, posebno luka Rojal. Za prvobitni glavni grad izabran je Speni taun, a kasnije se prestonica seli u Kingston. Prodaja eera i robova uinila je Jamajku jednom od najbogatijih teritorija tokom 150 godina. Veliko britansko oslanjanje na robove dovelo je do toga da poetkom 19. veka veinski deo stanovnitva ine crnci. Odnos izmeu crnog i belog stanovnitva bio je 20 prema 1. Kako su bili izuzetno brojni, 28

robovi su poeli stalno da se bune. Nakon serije ustanaka, ropstvo je zvanino ukinuto 1834. godine. Ukupan broj stanovnika na Jamajci iznosi 2.680.029, od toga ena 1.341.026 a mukaraca 1.339.003. Najvei procenat stanovnika 65% je od 15 do 65 godina, zatim od 0-14 godina 30%, a onih preko 65 godina ima oko 5%. Prosean ivotni vek je 75 godina, za mukarce 73 godine, za ene 77 godina. to se etnike strukture tie, Afrikanaca ima oko 90%, a ostatak ine Evropljani i Azijati. Po religijama protestanti su najbrojniji sa 61.3%, za njima slede baptisti i anglikanci. Procenat pismenog stanovnitva iznosi 85%. Iako mala zemlja, Jamajka je bogata kulturom i dosta prisutna u svetu. Muziki anrovi kao to su rege, ska, rokstedi, dab i, u neto novijem vremenu, denshal, raga i raga dangl su svi nastali na Jamajci. Bob Marli, moda najpoznatiji rege muiar, roen je na Jamajci i uiva veliko potovanje u svojoj domovini. Rastafarijanstvo je zapoeto na Jamajci. Jamajka je zemlja koja jo uvek pati od posledica frustracije kolonijalnom prolou koja je svoj odraz nala u narastajuoj potrebi za stvaranjem specifinog puta razvoja. Kako je 1960-ih i 1970-ih socijalizam bio popularna varijanta, ni Jamajka nije uspela da izbegne pogubnost treeg puta koji se i u njoj pokazao kao "put u trei svet". Ipak, u novije vreme, Jamajka se uspeno uklapa u svetske tokove.

29

Literatura
1. Veliki Atlas sveta, Prosveta, Beograd, 2000. godine 2. www.britannica.org

30