dr Nenad Jovanovi

RAUNARSKE RAUNARSKE MREE

VP, VP, Raunarstvo i informatika Blace, 2007. godina lace, 2007

N.Jovanovi 2007

SLOJ VEZE PODATAKA

Funkcije sloja veze podataka

Komunikacija sa viim slojevima OSI modela pomou LLC (Logical Link Control) Jednoznana identifikacija mrenih ureaja j j pomou fizikih adresa (MAC adresa) (MAC Grupisanje podataka u okvire (frame) Kontrola pristupa medijumu (Media Access (M Control - MAC

N.Jovanovi 2007

Podela sloja veze podataka

Dva najnia OSI sloja definiu kako dva raunara mogu da koriste mreu a da se meusobno ne ometaju. Da bi stvorio specifikaciju koja dominantno j j definie LAN okruenje IEEE je za model projekta 802 posebno razmatrao ta dva nivoa i j j j odluio je da treba detaljnije razraditi nivo veze i to delei ga na dva podnivoa

N.Jovanovi 2007

 Podnivo za kontrolu logikih veza LLC (Logical Li k Control) ink l)

Podnivo za kontrolu logikih veza upravlja komunikacijom veza sa podacima i definie upotrebu veza. veza

Podnivo za kontrolu pristupa medijumu MAC (Media Access Control)

Kontrola pristupa medijumu predstavlja podnivo sloja veze podataka koji se odnosi na protokole koji definiu koji raunar u mrei, u okruenju deljenog medijuma, moe da alje podatke.

N.Jovanovi 2007

OSI nivoi i i

LAN specifikacija

N.Jovanovi 2007

Sloj veze podataka

N.Jovanovi 2007

Mrena Mrena kartica

Mrena kartica ima ulogu fizike veze izmeu raunara i prenosnog medijuma i ona obavlja sledee funkcije:

priprema podataka iz raunara za mreni kabl, slanje podataka drugim raunarima i kontrola protoka podataka izmeu raunara i kabla.

N.Jovanovi 2007

 Da bi podaci mogli da se poalju kroz mreu, mrena kartica mora da promeni njihov oblik, iz oblika oblik razumljivog raunaru u oblik koji je pogodan za prenos kroz mreni kabl. P d i se u raunaru prenose kroz magistrale Podaci k it l paralelno, a kroz mreu serijski, tako da mrena kartica uzima podatke iz raunara kao grupu i menja im i strukturu pa oni kroz mreni kabl putuju serijskom k ik i k bl j ij k putanjom. Podaci se kroz raunar kreu daleko bre nego u mrei, tako da mrena kartica prihvata podatke i smeta ih u bafer (RAM) adaptera, u kome se nalaze (RAM) privremeno dok ih on ne poalje. poalje
N.Jovanovi 2007

N.Jovanovi 2007

10

 Mreni adapteri imaju opcije koje se mogu konfigurisati i podeavati. Tu spadaju:

zahtev za prekid (IRQ-prekid), (IRQosnovna I/O adresa prikljuka, osnovna memorijska adresa i j primopredajnik.

N.Jovanovi 2007

11

 Linije za zahtev za prekid jesu hardverske linije preko kojih ureaji mogu da alju zahteve za usluge mikroprocesoru. Linije za zahtev za prekid imaju razliite prioritete, tako da procesor moe da odredi p p relativni znaaj zahtevanih usluga. Svaki ureaj koristi drugu liniju za prekid. O Osnovna ili bazna I/O adresa d fi i k l k b d definie kanal kroz k ji koji teku informacije od mikroprocesora do nekog hardverskog dela. Mikroprocesor vidi taj deo kao g p j jednu adresu. Svaki hardverski ureaj mora da ima razliitu baznu I/O adresu.
N.Jovanovi 2007

12

 Osnovna memorijska adresa pokazuje mesto u operativnoj memoriji koje mrena kartica koristi kao bafer za uvanje ulaznih i izlaznih podataka. Osnovna memorijska adresa za mrenu karticu obino je D8000. D8000. Ako kartica ima spoljani primopredajnik ( (transiver) onda treba p ) podesiti koji j primopredajnik se koristi.

N.Jovanovi 2007

13

Fizika adresa
Svaki raunar, bez obzira da li je u mrei ili ne, i svoju fiziku adresu. ima j fi ik d Fizika adresa ili MAC adresa (Media Access (M Control address) se nalazi na mrenoj kartici. t l dd ) l i j k ti i Fizika adresa je 48-bitni broj koji se 48predstavlja pomou d d t lj dvanaest h k d i l ih t heksadecimalnih cifara (na primer: 0000.0c12.3456 ili 00-0000-000c-12-34-56. ). 0c-12-34-56 ) Prvih est heksadecimalnih cifara identifikuje proizvoaa, a ostalih est cifara identifikuje mrenu karticu.
N.Jovanovi 2007

14

Format okvira
Okvir se sastoji od sledeih polja:

Start Adresa duina/Tip d i /Ti Podaci FCS Stop

START ADRESA TIP PODACI FCS STOP

N.Jovanovi 2007

15

START ADRESA

Predstavlja poetnu sekvencu bitova koji ine poetak okvira Svaki okvir ima informacije o raunaru koji alje okvir (izvorna MAC adresa) i informacije o raunaru koji prima okvir (odredina MAC adresa) Neki okviri sadre polje DUINA (LENGTH) koje predstavlje ukupnu duinu okvira u bajtima, a neki okviri sadre polje TIP (TYPE) u kome se specificira protokol treeg sloja koji je zahtevao slanje Ovo polje sadri podatke koje korisnik eli da poalje i neke kontrolne podatke koji slue da bi se omoguila pravilna isporuka paketa viim slojevima OSI modela i k k t ii l j i d l Frame Check Sequence slui za proveru ispravnosti prenetih podataka. Ovo polje sadri broj koji se izraunava na bazi sadraja okvira i koji se prenosi do odredita gde se ovaj broj ponovo izraunava i uporeuje sa prenetim FCS brojem. Ako se oni ne slau dolo je do greke prilikom prenosa podataka. Sekvenca bajtova koja predstavlja kraj okvira

DUINA/TIP

PODACI

FCS

STOP

N.Jovanovi 2007

16

Kontrolna cifra parnosti (Parity Checking) (Parity Checking)

Jedan bit se dodaje svakom karakteru

Parana parnost: broj jedinicaje paran u kodnoj rei parnost: Neparna parnost: broj jedinica je neparan u kodnoj rei parnost: Ako je jedan bit u toku prenosa bio naruen, primljeni bit parnosti e se razlikovati od izraunatog Ako paran broj bitova bude naruen, kontrola nee otkriti bitova greku Detektuje Detektuje priblino 50% greaka
N.Jovanovi 2007

O Omoguva otkrivanje jednostrukih greaka ki j j d kih k

Jednostavno, ali nije od velike pomoi

17

alje se slovo A kodirano 7-bit ASCII: 0001100

izvor

Parna parnost

odredit e

0001100 0
parity
izvor
odredit e

Neparna parnost

0001100 1
parity it
N.Jovanovi 2007

18

Kontrolna suma bloka

Bloku koji se prenosi dodaje se jo jedan karakter (umesto jednog bita) - BCC (Block Check Character)

BCC se odredjuje kao parity bit, ali za svaku bitsku poziciju u bloku karaktera koji se prenose Za svaki karakter se i dalje korisi parity bit

Poveana mogunost detekcije greaka g j g

N.Jovanovi 2007

19

Primer
Primer: poslati poruku BAZA korienjem BCC i neparne
parnosti za svaki karakter

Slovo B A Z A BCC

ASCII Parity bit 10000101 10000011 10110101 10000011 11001111

Bit parnosti se odredjuje za BCC kao za svaki drugi karakter

N.Jovanovi 2007

20

Primer: Naruena dva bita u slovu Z Slovo B A Z A BCC ASCII Parity bit 10000101 10000011 10000101 10000011 11111111

Greka se ne detektuje pomou bita priteta

Greka se detektuje u BCC

N.Jovanovi 2007

21

Polinomski kodovi
Kontrolna cifra parnosti BCC ne obezbedjuju dovoljno pouzdan metod za detekciju greaka Ideja: Bloku podataka koji se prenosi dodati na j p j p kraj 1 ili vie karaktera(u zavisnosti od algoritma) g )

bitovi koji se dodaju zavise od sadraja poruke Checksum (kontrolna suma) i CRC
N.Jovanovi 2007

Dva tipa: tipa:

22

Checksum
Izraunava se sabiranjem decimalnih vrednosti svakog k k k karaktera u poruci (S), i (S), Kao kontrolna suma se koristi vrednost: kontroln checksum = S%255 Prijemnik po istom principu vri izraunavanje Ako postoji razlika, detektuje se greka Efikasnost je 95% j
BAZA = 66 + 65 + 90 +65 = 286%255 = 31 BAB BABA = 66 + 65 + 66 +65 = 262%255 = 7
N.Jovanovi 2007

23

Protokoli sloja veze

Ethernet Token Ring FDDI

N.Jovanovi 2007

24

Ethernet
Ethernet mreni standard razvile su kompanije Xerox, DEC i Intel 1981. godine. On se zasniva na mehanizmu detekcije nosioca j signala. Ove mree su premoivale razdaljinu do jednog kilometra i povezivale do 100 radnih stanica.

N.Jovanovi 2007

25

 Funkcionisanje Ethernet-a se sastoji u Ethernetsledeem: pre nego to radna stanica poalje podatke ona oslukuje aktivnosti na prenosnom kanalu Ako stanica otkrije zauzetost kanala ona j odlae slanje podataka, a ako je kanal j p slobodan stanica alje podatke

N.Jovanovi 2007

26

Oslukivanje kanala alje ako je kanal slobodan. U protivnom eka

2 1 2

N.Jovanovi 2007

27

 Kako vie stanica koriste mehanizam detekcije nosioca signala metod se zove CSMA/CD (Carrier Sense with Multiple Access / Collision Detect), odnosno, viestruki pristup Detect), sa detekcijom nosioca signala i detekcijom kolizije. Detekciju signala obavljaju elektronski j g j j sklopovi u radnoj stanici (mrena kartica).

N.Jovanovi 2007

28

 Besmislena transmisija naziva se kolizija. Ako dve d stanice alju istovremeno, a nema i lj i aktivnosti na kanalu, deava se kolizija. Ethernet stanice smanjuju neeljen efekat Eth t t i j j lj f k t kolizije otkrivanjem kolizije im se desi. Otuda i oznaka CSMA/CD. CSMA/CD. Kada se desi kolizija, stanica koja to prva otkrije alje svim stanicama signal upozorenja. upozorenja Tada sve stanice prekidaju slanje za odreeni interval
N.Jovanovi 2007

29

Algoritam
4. Ako adapter detektuje koliziju, 1. Adapte 1 Adapter prihvata datagram sa prestaje sa slanjem frame i mrenog nivoa i kreira frame alje jam sekvencu da bi i jam 2. Adapter oslukuje kanal i ako drugi adapteri detektovali ustanovi da je kanal slobodan, slobodan koliziju poinje sa prenosom frameframeova. Ako ustanovi da je kanal 5. Posle detektovanja kolizije adpter ulazi u tvz. exponential tvz zauzet, k d k se ne t eka dok backoff (eksponencijalno oslobodi. povlaeje): povlaeje): posle i-te kolizije i3. Ako adapter prenese ceo frame adapter k K*512 bit kih d t eka bitskih bez kolizije, uspeno je intervala, pri emu K bira okonao prenos. sluajno iz intervala {0,1,2,,2i-1}, nakon ega 1}, prelazi na korak 2 30 N.Jovanovi 2007

Jam Signal: obezbedjuje da Exponential Backoff: svi ostali adapteri prva k li ij : bi se K i kolizija bira iz detektuju koliziju; 48 opsega {0,1}; kanjenje je bitova bitova K x 512 bitskih brzina bitskih Bit time: 0.1 microsec za 10 prenosa Mbps Ethernet ; posle druge kolizije: bira za K=1023 vreme ekanja K 1023, se K iz opsega iznosi oko 50 msec {0,1,2,3} posle 10 kolizija, bira se K p j , iz opsega {0,1,2,3,4,,1023}

N.Jovanovi 2007

31

Verzije
10BASE5

Topologija magistrale Debeli koaksijalan kabal (500m) Broj stanica po segmentu moe biti najvie 100, a j i bi i j i maksimalni broj stanica ne moe prei 1024. Topologija magistrale Tanki koaksijalan kabal (185m) Broj stanica po segmentu je 30, a maksimalan broj stanica moe biti 1024.
N.Jovanovi 2007

10BASE2 10BASE2

32

 10BASET

Topologija zvezde UTP (100m)

100BASEX je oznaka za takozvani "Brzi Ethernet" (Fast Ethernet) koji je definisan (Fast Ethernet) j j standardom IEEE 802.3u.

100BASET4 (4 parice UTP), UTP), 100BASETX (2 parice UTP ili STP) i STP) 100BASEFX (optiki kablovi sa dva provodnika) provodnika).
N.Jovanovi 2007

33

Kabliranje

10Base5

10Base2

10Base-T

N.Jovanovi 2007

34

Okvir Etherneta
Izvorni adapter enkapsulra IP datagram (ili paket nekog enkapsulra (ili g g g drugog protokola mrenog nivoa) u Ethernet okvir

Bytes:

0-1500

0-46

Preamble SFD

DA

SA

Type

Data D

Pad P d CRC

N.Jovanovi 2007

35

Okvir Etherneta
Preambula: 7 bajtova oblika 10101010 koji se koriste da se Preambula: sinhronizuju brzine prenosa izvora i odredita odredita SFD: start of Frame delimiter 10101011 (poetak rama) SFD: DA i SA, Addrese izvora i odredita: po 6 bajtova : SA, Addrese odredita: bajtova Type: ukazuje na protokol vieg nivoa, uglavnom IP, ali mogu Type: biti podrani i drugi protokoli (npr. Novell IPX i AppleTalk) Data: Data: polje podataka veliine 0-1500 byte Pad: nule koje se dodaju da bi se postigla minimalna veliina Pad: okvira, do 0-46 byte (da bi se detektovala kolizija) 0 CRC: za d t k ij greak CRC: detekciju k

N.Jovanovi 2007

36

Token Ring
Token Ring LAN mrea opisana standardom IEEE 802.5 802 5 razvijena je u laboratorijama IBM-a. ij j l b ij IBM Token Ring mrea je spoj veza od take do take. Token Ring koristi protokol predaje tokena, posebnog signala koji neprekidno cirkulie mreom. S k stanica prima signal (token), pojaava ga, Svaka i i i l( k ) j koriguje ako je potrebno i alje sledeoj stanici

N.Jovanovi 2007

37

N.Jovanovi 2007

38

 Postoje dve brzine prenosa. Sporija, koja radi na brzini od 4 Mb/s i bra od 16 Mb/s. Mb/s

N.Jovanovi 2007

39

FDDI
FDDI (Fiber Distributed Data Interface) je interfejs za distribuciju podataka optikim vlaknima. Na poetku je projektovan sa ciljem spajanja veeg broja mrea. g j Brzina prenosa podataka je 100 MB/s. FDDI MB/s. koristi tehnologiju tokena, ima topologiju prstena
40

N.Jovanovi 2007

N.Jovanovi 2007

41

N.Jovanovi 2007

42

Ostali protokoli sloja veze

HDLC High Level Data Link Control (ISO standard) PPP Point-to-Point Protocol (Internet Point-to( standard)

N.Jovanovi 2007

43

 IBM je predloio SDLC Synchronous Data Link predloio Control i dostavio ga ANSI i ISO na razmatranje C l d i j kao standard ANSI ga j modifikovao u ADCCP Ad je difik Advanced D t d Data Communication Control Procedure ISO ga je modifikovao u HDLC High-level Data HighLink Control. CCITT je prihvatio i modifikovao HDLC kao LAP (Link Access Procedure). LAPB. LAP je modifikovan u LAPB
N.Jovanovi 2007

44

 HDLC izvrava funkcije sloja 2 OSI modela;

Arbitracija Adresiranje Detekcija greke Identifikacija enkapsuliranih podataka j p p

N.Jovanovi 2007

45

 HDLC je veoma jednostavan u poreenju sa EthernetEthernet-om. Na primer, kod Ethernet-a CSMA/CD p , Ethernetalgoritam odreuje koji ureaj moe da alje p podatke i kako se mogu otkloniti nastale g greke. Kod serijskog linka svaki ruter moe da alje preko etiri provodnika (dva para) u bilo koje vreme, tako da nije potrebna nikakva arbitraa.
N.Jovanovi 2007

46

HDLC - format okvira

HDLC definie strukturu okvira koja ukljuuje polje za adresu, FCS i polje koje odreuje tip protokola

N.Jovanovi 2007

47

HDLC definie jedno-bajtno adresno polje, mada kod veze od take do jednopolje, take to nije potrebno. Kod linka od take do take, ruter na jednom kraju zna d postoji samo jedan primalac, a to je ruter na drugom kraju, tako da da t ji j d i l t j t d k j t k d adresa nije naroito vana. Istorijski, HDLC ukljuuje adrsno polje poto je, ranije, telekomunikacioni provajder obezbeivao veze kod kojih je jedan centralni ureaj bio povezan sa vie udaljenih ureaja. HDLC je definisao adresu da bi identifikovao razliite udaljene ureaje. Kako ruteri koriste HDLC za vezu od take do take, adresno polje nije stvarno potrebno da bi se identifikovao drugi ruter. Meutim kako ovo polje jo postoji ono je ukjueno u zaglavlje.

N.Jovanovi 2007

48

 HDLC izvrava detekciju greke kao i Ethernet. On koristi polje FCS u zavrnici HDLC. Ako se otkrije greka taj okvir se odbacuje, ali se ne vri otklanjanje greke.

N.Jovanovi 2007

49

 HDLC izvrava funkcije identifikovanja enkapsuliranih p podataka ba kao i Ethernet. Kada ruter primi HDLC okvir, on p , eli da zna koji tip paketa on sadri. Tip protokola je kod CISCO implementacije HDLC protokola odreen dvobajtnim poljem. Originalni HDLC standard ne sadri polje koje odreuje tip. Zbog toga HDLC nee raditi kada se CISCO ruter povee sa ruterom nekog drugog proizvoaa. U CISCO i l implementaciji HDLC-a polje tipa protokola se iji HDLClj i k l nalazi izmeu kontrolnog polja i polja za podatke.

N.Jovanovi 2007

50

PPP protokol
ITU (International Telecommunications Union) poznata i kao CCITT (Consultative Committee for International Telecommunications Technologies) definisala je prvo HDLC. Kasnije IETF (Internet Engineering Task Force) j iz potrebe za drugim protokolom ) je p g p sloja veze podataka kreirala PPP protokol.

N.Jovanovi 2007

51

 Uporeujui osnove, PPP je slian HDLC protokolu. Okvir je identian sa adresnim poljem, postoji j p j ,p j provera greke FCS i postoji dvobajtno polje koje odreuje tip protokola. j j pp

N.Jovanovi 2007

52

 U PPP su ukljuene mnoge dodatne mogunosti koje do tada nisu viene u WAN protokolima sloja veze podataka. Zbog podataka toga ovaj protokol je postao najpopularniji. PPP specifikacija ukljuuje nekoliko razliitih protokola. Jedan protokol PPP je Link Control Protocol (LCP) i odnosi se na mogunosti koje se primenjuju bez obzira na protokol treeg sloja. PPP takoe d fi i i nekoliko kontrolnih protokola, koji se k definie k lik k l ih k l k ji koriste za svaki specijalni tip protokola treeg sloja. Na primer IP Control Protocol (IPCP) slui za IP dodeljivanje adrese kroz PPP link. Svaki PPP link koristi jedan LPC po linku i jedan CP za svaki p protokol treeg sloja koji je definisan na linku g j j j
N.Jovanovi 2007

53

N.Jovanovi 2007

54

 Dodatna osobina HDLC i PPP protokola je da su oni sinhroni. To znai da postoji jedan redosled slanja i p j j j primanja. Ureaji prilagoavaju brzinu slanja uslovima prenosa, zbog toga ureaji moraju da se dogovaraju, da sinhroniu, radni takt nekoliko puta u sekundi.
55

N.Jovanovi 2007

PPP uspostavljanje i raskidanje veze

Pre nego to otpone razmena podataka preko PPP linije, potrbno je konfigurisati vezu izmedju dva PPP procsa

uspostavljanje, odravanje i raskidanje veze ostvaruje se uz pomo PPP-ovog LCP (Link PPPControl Protocol): l l)

N.Jovanovi 2007

56

 PPP veza poinje i okonava se u stanju mrtva veza (dead) Kada se detektuje nosilac signala na fizikom nivou PPP nivou, prealzi u stanje uspostavljanje veze
strana koja eli uspostavljanje veze alje frame za konfigurisanje veze korienjem configure-request frame-a (to je frame u kome u polju configureframekom protocol stoji LCP, a u info polju konfiguracioni zahtev configureconfigurerqeuest) druga strana odgovara sa configure-ack frame-om (ako su opcijje g g configureg frame( p jj prihvatljive), ili configure-nak (opcije shvaene ali nisu prihvatljive) ili configurecofigurecofigure-reject(opcije nisu prepoznatljive ili prihvatljive za pregovore) LCP opcije ukljuuju maksimalnu veliinu frame-a, specifikaciju frameprotokola za autentifikaciju (ako se koristi), opcije da se preskoi k l ifik ij ( k k i i) ij d k i korienje adress i control polja u PPP frame-u frame

N.Jovanovi 2007

57

configureconfigure-request frame configureconfigure-ack frame configureconfigure-nak cofigurecofigure-reject terminateterminate-request

N.Jovanovi 2007

58

 Kada je veza uspostavljena dve strane mogu da provere provere identite jedna druge (opciono) Konfigurisanje mrenog nivoa (IP, IPX, OSI (IP, CLANP,..) CLANP,..) Kada je mreni nivo konfigurisan moe da otpone slanje ramova veza je u stanju otvoreno Veza ostaje u stanju otvoreno dok se ne poalje LCP paket terminate-request, kada se ulazi u stanje terminateokonanje veze

druga strana odgovara sa terminate-ack i veza ponovo terminatedolazi u stanje dead (mrtva linija)
N.Jovanovi 2007

59

PPP format okvira

1 flag

1 address

1 ili2

promenljivo

2 ili 4 1 chec flag

control protocol

Data

N.Jovanovi 2007

60

Povezivanje LAN segmenata na sloju veze Mostovi (Bridges) (Bridges) Switches

N.Jovanovi 2007

61

Most (dovde 05.11.)

Most prihvata okvir od fizikog sloja i predaje ga sloju linka. Moe da prenosi podatke samo preko nekomutiranih linija i to pod uslovom da obe mree rade sa istim protokolima. Most moe da podeli mreu da bi izolovao p saobraaj. Na primer, ako obim saobraaja sa j jednog ili vie raunara usporava mreu, most g p , moe da izoluje te raunare.

N.Jovanovi 2007

62

 Rad mosta se zasniva na injenici da svaki vor iz mree (mreni adapter) ima sopstvenu adresu. ( i d )i d Most prosleuje pakete na osnovu MAC adrese odredinog vora. d di Dok saobraaj prolazi kroz mreu, podaci o adresama raunara uvaju se u RAM-u mosta. RAM- mosta Na osnovu RAM-a mosta stvara se tabela RAMusmeravanja pomou koje most odreuje kako e i gde da prosledi dati paket.

N.Jovanovi 2007

63

 Ako se adresa odredita nalazi u tabeli usmeravanja, na i istom segmentu na kome se nalazi izvorna adresa, k l ii d paket se odbacuje. Ak je odredina adresa u t b li usmeravanja i nije na Ako j d di d tabeli j ij istom mrenom segmentu, podatak se prosleuje sa odgovarajueg mrenog prikljuka do odredine adrese. Ako se odredina adresa ne nalazi u tabeli usmeravanja, most prosleuje paket do svih mrenih prikljuaka, osim do onog sa koga je paket stigao.
N.Jovanovi 2007

64

Segment 1

Tabela usmeravanja j most

Segment 2

N.Jovanovi 2007

65

Kolizioni domeni
collision domain 1 = hub = host

collision domain 1

most

collision domain 2

= hub = host

N.Jovanovi 2007

66

Switch
Switch je mreni ureaj koji radi na drugom nivou OSI modela (sloj veze podataka). Razlika izmeu hub-a i switch-a je u tome, to hub- switchswitch pravi odluke na bazi fizike adrese (MAC adresa), dok hub ne odluuje ni o emu.

N.Jovanovi 2007

67

 Switch u toku rada gradi tabelu usmeravanja u kojoj uva podatke o fizikim adresama i odgovarajuim portovima. Kada pristigne neki okvir u switch, on uporeuje MAC adrese switch, koje se nalaze u tabeli usmeravanja sa odredinom adresom okvira. Na bazi tog uporeivanja pravi se odluka na koji port proslediti okvir.

N.Jovanovi 2007

68

 Tabela usmeravanja se gradi automatski tokom rada switch-a. Kada switch primi okvir on switchuporeuje izvornu MAC adresu okvira sa adresama koje ve postoje u tabeli usmeravanja. Ako je ne pronae, on je upisuje u tabelu usmeravanja zajedno sa portom na koji je okvir stigao.

N.Jovanovi 2007

69

N.Jovanovi 2007

70

IEEE 802.11 beini LAN

Veoma popularan tip beinog LAN-a se LANzasniva na IEEE 802.11 standardu, koji je poznat kao Wi-Fi. Wi 802.11 specifikacija definie ta se deava u beinoj mrei da bi se dozvolilo da dva ili j vie ureaja alju ili primaju podatke.

N.Jovanovi 2007

71

IEEE 802.11 beini LAN

Beina komunikacija je zasnovana na deljenom medijumu. d lj medijumu. dij 802.11 signal efektivno moe da dosegne daljinu od oko 100 metra. d lji d k metra. t Beini LAN ukljujuje jedan ili vie raunara koji i j 802 11 k ji imaju 802.11 LAN k ti plus j d ili karticu, l jedan vie beinih access point-a (APs). point-

N.Jovanovi 2007

72

IEEE 802.11 beini LAN

802.11 koristi IEEE 802.2 LLC kao i isti format adresa. 802.11 koristi razliit MAC header u odnosu na 802.3. Access point vri promenu header-a iz formata header802.11 u 802.3 i ibratno.

N.Jovanovi 2007

73

IEEE 802.11 beini LAN

802.11 ukljuuje nekoliko standarda: 802.11b prenosi podatke brzinom 11 Mb/s, koristi 2.4 GHz fekventni opseg, maksimalan p g, propusni opseg je oko 7 Mb/s. 802 11a radi na 5 GHz, brzina prenosa je 54 802.11a Mb/s 802 11g radi na 2.4 GHz, brzina je 54 Mb/s 802.11g 2 4 GHz

N.Jovanovi 2007

74

N.Jovanovi 2007

75

Pitanja
Koje su osnovne funkcije sloja veze podataka? Kako se deli sloj veze podataka? Koje su funkcije LLC-a? LLCKoje su funkcije MAC-a? MACKoje funkcije obavlja mrena kartica? MAC adresa? Format okvira? CSMA/CD? Objasniti Obj iti oznake: IEEE 802.3, IEEE 802.5, k 802 3 802 5 10BASE5, 10BASE2, 10BASET? 10. Nabrojati protokole sloja veze podataka? j p j p
N.Jovanovi 2007

1. 2. 2 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 9

76

11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

Okvir ETHERNET-a? ETHERNETToken Ring? FDDI? Koje funkcije izvrava HDLC? ta je LCP, IPCP, a ta SDLC, HDLC i ADCCP? Funkcije mosta? Switch? Da li IEEE 802.11 koristi isti 802.2 LLC i 802.3 MAC? Kako access point vri promenu header-a? headerN.Jovanovi 2007

77

19. Dopuniti sliku?

N.Jovanovi 2007

78

20. Dopuniti sliku?

N.Jovanovi 2007

79