Semantika i pragmatika

Prikaz kratke istorije strukturalne lingvistike Peter-a Matthews-a

Profesor: Prof.dr Vesna Polovina

Student: Mirjana Nenadovi

Pregled kratke istorije strukturalne lingvistike Petar-a Matthews-a

U Kratkoj istoriji strukturalne lingvistike Peter Matthews je dao istorijski prikaz promene jezika kroz vekove, glasovne promene, nastanak strukturalizma i promene koje su se desile do danas. Matthews je prvo eleo da definie jezik, onako kako su definisani u renicima. Na primer Jezik je sistem ljudske komunikacije pomou rei i posebnog naina njihovog kombinovanja (The New Shorter Oxford Dictionary), ili kako kae Gebelentz: Svaki jezik je sistem u kom svi njeni delovi utiu i odnose se organski jedan na drugi, tj kako je Saussure rekao da dolazi do promene u celoj reenici ako doe do promene u bilo kom njenom delu, (npr zamenicu I, zamenimo sa we) to rezultira sasvim drugom reenicom. Dalje Matthews ukazuje na znaaj Saussure-ovog uenja, koje postaje, kako sam kasnije kae Biblija strukturalizma. On navodi, kao kasnije Robins, tri znaajna momenta u Saussure-ovom Kursu opte lingvistike. Prva je razdvajanje individualnog jezika (la langue) i govora (parole), kao individualnog akta komunikacije. Drugi je razlikovanje sinhrone i dijahrone lingvistike. Sinhroni pristup je apstrahovan od istorije, tako da je to studija o odnosu izmeu elemenata koji ine sistem, dok se dijahroni pristup tie vremena tj istorijskog momenta koji izuavamo. Trei momenat se tie jezika kao sistema vrednosti, u kom niti ono to znai niti to je znailo, ima nezavisnu egzistenciju od mree suprotnosti sa kojom stoji u paru. Lingvistiki znaci su ustanovljeni simetrinim odnosom izmeu signifiers i signifieds (Robins, 1990 (1967): 221). Matthews navodi Saussureov oigledan primer sa vozom koji saobraa svaki dan na relaciji Pariz eneva. Voz saobraa savki dan u isto vreme istom trasom, ali je taj voz svaki put drugaiji. Moe biti razliita lokomotiva ili vagoni ili mainovoa tako je i sa reima. Ono to ih ini istim je njihovo mesto u jezikom sistemu. Slino kao vozni red. Znak koji on predstavlja je veza

oznaitelja (signifiant) i oznaenog (signifi). Na poetku je Matthews kao i Saussure izjednaio znaenje i vrednost. Ali je jasno da je vrednost stvar razlikovanja. Tako jeziki znak postoji zahvaljujui svojoj razliitosti od drugih znakova. Matthews zavrava poglavlje strukturalistikim odgovorom da je jezik socioloki fenomen iji sistem vrednosti vai samo u odreenom drutvu, a manifestuje se kroz govor(parole). Dalje, Matthews postavlja pitanje iskaza, tj ta je iskaz? Bloomfield kae da je to in govora (Bloomfield, 1935 (1933): 25), dok je govor opisan isto fizikim terminima: pokret govornikovih organa i glasnih ica, to ima za posledicu zvune talase i njihov uinak na sluaoeve ui. Primer koji Bloomfield daje je primer stranca koji dolazi do vrata i kae Im hungry ili dete koje izmilja razlog da ne ide u krevet i kae Im hungry. Iskazi su slini, zvue isto, znae isto ali su objektivno veoma razliiti. Jedan je zaista gladan a drugi ne. Saussure kae da je hungry znak koji iskazuje akustinu sliku gladnogsa konceptom gladan, ali to treba fiziki identifikovati. Bloomfield pretpostavlja da veza postoji, to je fundamentalna pretpostavka u lingvistici. Problem koji iznosi Matthews je i za Saussur-a i za Bloomfield-a taj to kada ljudi govore, nijedan iskaz nije isti onom drugom. Odgovor lei u Saussure-ovom sistemu vrednosti koji ine jeziki sistem. U primeru kao know akustini izraz je povezan sa konceptom know (signifiant-signifi). Slian je i Bloomfieldov odgovor. Za akustini izraz tj formu, vezan je koncept znaenja, a forme i znaenja su neraskidivo vezani. Ideja izuavanja govornih zvukova bila je jo 1870-tih posebna disciplina i zvala se fonetika. Matthews navodi Wijk-ovo odreenje jezika kao kolektivno vlasnitvo zajednice, a fonologija je opisana kao deo strukturalne lingvistike. H.J.Pos razlikuje strukturalizam Trubetzkoy-a i drugih fonologa nominalizma. Prema nominalistima speech-sound nije nita drugo do buka, koja se izuava nezavisno od govornika koji je proizvodi. Strukturalizam, nasuprot tome je postavio oba u vei sistem kom pripadaju, objanjavajui da njihova realnost lei u njihovom odnosu prema svesnosti onoga ko govori i onoga ko razume izgovoreno (Pos,1939:72-4). Ve 1940-tih strukturalna lingvistika se prilino razlikovala od opte lingvistike. Bloomfield-ova definicija se razlikovala od Saussur-ove. Da bi opisali jezik, kae Bloomfield, nije nam potrebno bilo kakvo istorijsko znanje, a ukoliko imamo takvo znanje i dozvolimo da utie na na opis, verovatno je da e iskriviti opis (Bloomfield, 1935 (1933): 19f.). Teorija koja se razvila 1950-tih godina usmerila je jezik ka veoj simetriji samoglasnika ili suglasnika u zavisnosti od ponaanja pojedinog govornika. U svakom jeziku postoje elementi kao subjekt, glagol, objekt. U nekim jezicima ba tako i stoje u Engleskom npr. subjekt Mary, glagol saw, obekt Jim. Matthews istie istraivanja Greenberg-a koji je na osnovu 30 ispitanih jezika ustanovio dominantan red i to: glagol, subjekt, objekt. Korelacija je opisana kao univerzalna lingvistika tj univerzalni jezik.

Drugi jezici su imali normalan redosled tj subjekt, objekt, glagol, a to se takoe moe nazvati univerzalnim (Greenberg, 1963: 78-9). Matthews izlae i gledite koje su zastupali Lehmann i Vennemann, a to je vanost poloaja opisnog prideva. Na primer u Francuskom imamo pridev blanche belo koji stoji iza imenice une maison blanche ali u Engleskom a white house. Prema Lehmann-ovoj teoriji jezici koji, kao Francuski, imaju redosled glagol pre objekta, nazivaju se konzistentnim. A to podrazumeva a) da objekt stoji iza glagola, b) da imaju predloge a ne postpozicije, c) da veina prideva stoji iza imenica. Dok je jezik koji ne ispunjava bar jedan od navedenih uslova, nekonzistentan (Lehmann,1978:37). Lehmann govori i o skretanju jezika prema konzistenciji. Ako pogledamo reenicu I saw a white house, opisni pridev white dolazi izmeu glagola saw i objekta-imenice house. Ali princip koji zagovara Lehmann (19), je da se redosled glagol-objekt-imenica ne sme prekinuti. Vennemann, zato predlae opti princip prema kom bi jezici teili da jednosmerno serijalizuju ovakve elemente (Vennemann, 1975:288). Princip je teio prirodnoj serijalizaciji, prema tome razvoj jezika bi iao ka veoj prirodnosti. Ali oni koji govore Engleski ne vide nita inkonzistentno neprirodno u reenici I saw a white house. Vraajui se sinhronoj lingvistici Matthews izlae uenje Hjelmslev-a, koje se zasniva na Saussure-ovoj analizi odnosa znakova tj ono to je on zvao funkcija znaka. Za Saussure-a svaki znak je jedinica sa dva lica. Sa jedne strane je akustina slika ili mentalna reprezentacija zvuka, a sa druge strane koncept ili mentalna reprezentacija znaenja. Dakle, znak tree ima akustinu sliku ((tri)) sa konceptom tree. Svaki znak predstavlja jedinicu. Ne moe se isei jedna strana papira a da se ne isee druga tj ne moe se odvojiti signifiants kao ((tri)) od signifis kao tree. Izmeu ove dve strane postoji odnos. Prema Hjelmslev-u odnos znakova se po definiciji moe nazvati izraz a sa druge strane sadraj (Hjelmslev, 1943:44). Ovaj odnos izraza i sadraja Hjelmslev naziva (signexpression), ali s druge strane on uvodi polje izraza, na ovom nivou sign-expressions moe formirati odnose sa drugim sign-expressions (npr ((tri)) i ((fri)). Ako uporedimo ((tri)) i ((fri)) slini su u delu ((ri)), a razliiti u (t) i (f), takoe ako zamenimo (i) u (u) dobiemo tree i true ili free sa flee ili flea itd. Tako prema Hjelmslev-ovom sistemu kao to tree i free imaju zajedniki deo izraza, i tree i bush bi trebali imati zajedniki deo sadraja, nazovimo ga x, ali bi u isto vreme imali i razliiti deo sadraja. Kao to se tree i free razlikuju u znakovnom izrazu, preko (t) i (f) tako se moraju delimino razlikovati u svom znakovnom sadraju. Nazovimo ih y i z. Zamenjujui y i z, zamenjujemo na nivou znakovnog sadraja xy (tree) i xz (bush); u isto vreme vrimo zamenu i na nivou znakovnog izraza (tri) i (b). Ova Hjelmslev-ova formulacija testa bila je savremena kodifikacija procedura u fonologiji (3.2). prema fonolozima dva zvuka moraju realizovati razliite foneme ako oznaavaju rei sa razliitim znaenjima.

Sledee pitanje koje Matthews postavlja je kojim redom stoje morfeme u reenici? Odgovara, hijerarhijski. Na najniem nivou je npr woman i plural koji ine jedinicu koju piemo women. Women je u tradicionalnoj podeli vrsta rei, imenica (noun). Tako imamo simbol N(woman plural), na isti nain come i past tense je glagol (verb), dakle, V(come past). Vee jedinice kao glagolska fraza (verb phrase) bi izgledala ovako VP(V(come past) in), a imenina fraza (noun phrase) NP(the N(woman plural)). Jo sloenije jedinice tj reenice (sentence) bi glasile S( NP(the women) VP(came in)). Chomsky se 1950-tih ozbiljno bavio ovim pitanjem. Da bi izbegao potekoe gramatike frazne strukture (Chomsky, 1957:26ff) je naao lek u transformaciji hijerarhijske strukture iz jedne u drugu. Znaajna je distinkcija koju je Chomsky uveo, a ona se odnose na dva nivoa jezike strukture deep structure i surface structure. Deep structure reenice je aspekt sintaksikog opisa, koju je Chomsky nazvao semantikom komponentom gramatike i predstavljena je znaenjem koje joj je dodeljeno (Chomsky, 1966: 16), dok je fonetska predstava odreena surface structure. Surface structure reenice je, prema tome, odreena aspektom sintaksikog opisa prema kom su pravila fonolokih komponenti odreena prema fonetskim interpretacijama. To ilustruje poznatim primerima the shooting of the hunters (Chomsky, 1957:88f), koji moe biti shvaen na dva naina. Ili lovci pucaju ili se na njih puca, slino je i sa the raising of flowers. 1960-tih teorija o fonemi je uveliko prihvaena i pored nekih manjih neslaganja lingvista u Evropi i Americi, kae Matthews. Za mnoge je morfema ili jedinica i njihova identifikacija u -eme kao elemente artikulacije na dva razliita nivoa, bila je osnova za praktinu deskripciju jezika. Termin generativna gramatika je imala svoje poreklo u savreno transparentnom smislu, kao to je Bloomfield definisao jezik kao sveukupni potencijal iskaza (2.2). Svaki iskaz u jeziku bi se mogao prikazati kao niz manjih jedinica, npr u Engleskom niz rei I + (a)m + hungry je jedan lan. Prema pravilu ne postoji niz, npr Am hungry I, koji bi pripadao jeziku, ili podela u morfeme Im y hung (e) r. Gramatika je bila deskripcija jezika, a pod definicijom je opisan ovakav skup. On se moe, kao to Harris kae(2.2) protumaiti kao skup instrukcija prema kojima se generie jezik. lanovi skupa u jeziku po definiciji su reenice iji broj moe biti beskonaan. Dok je svaka reenica skup odreenog broja lanova. U prirodnim jezicima, kao u Engleskom, kako Chomsky navodi, elementi reenice u pisanom obliku su slova alfabeta (Chomsky, 1957: 13). Obzirom da je teorija jezika okarakterisana kao generativna gramatika, tako, kae Matthews i deca moraju da konstruiu unutranju generativnu gramatiku. Da bi to uradili moraju imati odreeno predznanje o tome kako izgledaju jezici. Tu dolazimo do pitanja da li postoji uroena lingvistika teorija? Chomsky kae da ako je malo dete u stanju S0 i polako odrastanjem dolazi u stanje SS, kako se od nita moe stvoriti neto? Matthews kae da S0 ne moe biti prazno. Moraju postojati odreeni elementi u njemu da bi doli do S S, a ti elementi moraju biti uroene teorije ili univerzalna gramatika. Chomsky kae da

univerzalna gramatika moe biti konstruisana kao teorija ljudskog I language. Znati jezik 1960-tih znailo je imati konstruisanu gramatiku, alternativno I language tj Univerzalnu Gramatiku (Chomsky, 1986: 23). Chomsky-jeva Univerzalna Gramatika, kako je tvrdio 1980-tih, nije imala striktno ustanovljena pravila strukture sri. Postojale su derivacije iz sistema koje dete nasledi (dijahroni moment), a to se deavalo, kako Lightfoot kae, kroz triggering experience (Lightfoot, 1999: 66f) Univerzalne Gramatike koja se razvija u centralni sistem pojedinanih gramatika. Strukturalna semantika se bavi znaenjem kao terminima u sistemu u kom su odreene forme u odreenim odnosima sa odreenim znaenjem. Mada, kae Matthews znaenja se razlikuju od jezika do jezika. Npr crveno ili braon nije isto odreeno u razliitim jezicima. Jakobson vidi reenje ovog problema u ustanovljavanju sistema opteg znaenja preko kog bi sva individualna znaenja bila objanjena kroz kontekst u kom se nalaze (Jakobson, 1971 (1936): 24f). Bloomfield kae da je zadatak semantike da kae koja znaenja su prikaena kojim fonetskim formama (Bloomfield, 1935 (1933): 138). I Chomsky kae da gramatika mora sadrati neke aspekte znaenja. Npr koliko se negira sa rei not: I didnt leave because I was angry. Moe znaiti da govornik nije otiao jer je bio ljut, ili da nije otiao, ali njegova ljutnja nije bila razlog neodlaska. Pravila moraju ukazivati na koju re se odnosi zamenica ili kakav odnos ima npr who na glagol (Chomsky, 1976 (1975): 104). Gramatika reenica je bila oblast uenja koja e postati internalizovani jezik ili I language(105). Reenice poput: Would you like a cup of coffee? ili Did you like the wine? koje su 1970-tih nazivane in indirektnog govora, bila su pitanja, direktno, ali indirektno iskaz je bio ponuda. Matthews zavrava svoju Kratku istoriju strukturane lingvistike osvrtom na strukturalizam u 2000. Pitanje koje ovde postavlja je da li strukturalna lingvistika jo ivi? Kae da je od svog nastanka pa do procvata izmeu 1930-tih do 1950-tih, i mada je ivela sa Chomsky-m u Americi 1970-tih, on je se ipak odrekao, pa Matthews zakljuuje da je strukturalizam, mada mrtav, i dalje aktivni izvor ideja.