Odgovorni urednik Mira engi Redakcioni odbor Zehra Hubijar-Stojakovi, Zelenko Lei, edomir Rebi i Marko Veovi

ESHIL SOFOKLE EURIPID GRKE TRAGEDIJE OKOVANI PROMETEJ, CAR EDIP ANTIGONA, MEDEJA
Preveo MILO N. URI Priredio TVRTKO KULENOVI CIP - Katalogizacija u publikaciji ' Narodna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo UDK 875-21(082)=861/862 AISCHYLOS Grke tragedije / Eshil, Sofokle, Euripid ; [preveo Milo N. Duri ; priredio Tvrtko KulenoviJ. - |4. izd.]. - Sarajevo : Veselin Maslea, 1988. - 322 str. ; 20 cm. - (Biblioteka ARS. Lektira) 1. izd. 1979. - Sadraj s nasl. str.: Okovani Prometej ; Car Edip ; Antigona ; Medeja. - Grke tragedije / Tvrtko Kulenovi: str. 5-27. - Izbor iz kritika: str. 307-319. -Biljeke o piscima: str. 320-322. - Bibliografija: str. 322. ISBN 86-21-0()240-X 1. SOPHOKLES 2. EURIPIDES GRKE TRAGEDIJE Tragedija, koja se uduvijek smatrala najviim oblikom dramske knjievnosti, otprilike onako kako se u novije vrijeme roman smatra najviim oblikom proze (maturom literature"), nastala je i ostvarila svoj najvii domet u antikoj Grkoj, u petom vijeku prije nae ere, zlatnom vijeku" grke kulture. Tako mona, tako univerzalna, i istovremeno saobrazna pravilima koja je kao vrstu odreuju, nije se ponovila ni kod Rimljana, koji su eznuli za njenom obnovom, ni kod francuskih klasici-sta, koji su je proglasili za zakon, pa ak ni kod ek-spira, moda najveeg dramskog pisca svih vremena. Teko je sa malo rijei makar i pokuati rei zato je to tako bilo. Potrebno je objasniti kako je tragedija nastala, koji je to uslovi i momenti ine tragedijom i na koji su nain oni konkretno ostvareni u djelima grkih tragiara. Grka tragedija nastala je iz grkog mita i zadrala je ne samo njegovu tematiku i grau (od svih sauvanih tragedija samo jedna, Eshilovi Persijanci, zasnovana je na nemitskoj, istorijskoj tematici) nego i njegov duh, univerzalnost, njegovu duboku usaenost u ivot grkog ovjeka. Moderna nauka poklanja sve veu panju ulozi koju je mit igrao u ivotu arhainog, predklasinog i klasinog drutva i nasljeu koje je ta uloga ostavila u duhu dananjeg ovjeka. Psihoanalitiar Jung, parafrazirajui neke spise crkvenih otaca o bogu, kae da je mit ono to je uvijek, ono to je svugdje, i ono u to svi vjeruju. Antropolog Levi-Stros upozorava da je mit jedna vrsta esencijalnog govora koji se govori" i z-n a d jezika: dok poezija, koja je takoe oblik esencijalnog govora, mnogo gubi prilikom prevoenja s jezika na

5 jezik, mit s lakoom uva i komunicira svoje vrijednosti bez obzira na to da li se prevodi, koliko se prevodi, pa ak i kako se prevodi. Sve su ovo vane pretpostavke za nastanak jednog dramskog, to jest pozorino-knjievnog oblika da bude istovremeno univerzalan i duboko usaen u ivot konkretne zajednice, i da se zasniva na radnji (grki: dromenon, od ega je i postala rije drama) koja nije do kraja saoptiva i obuhvatljiva jezikom ali grki mit je imao i posebna svojstva, veoma potrebna duhu tragedije, koja nisu imale mitologije drugih naroda. Ameriki autor Dozef Kembel kae za te mitologije da su po svojoj prirodi bile filozofske", dok je grka bila etika": iz prvih su mogle potei znaajna poezija, epika, ali samo se na ovoj drugoj mogla zasnovati tragedija. U uvenoj Aristotelovoj definiciji tragedije jedan od dva najhitnija pojma jeste radnja: to je ono odreenje koje, kako smo vidjeli, s jedne strane, odgovara pozo-ritu kao formalnom okviru tragedije, a, s druge strane, mitu kao njenom izvoritu, kao prii koja nije presudno zavisna od jezika. U mnogo manje poznatoj Teofrastovoj definiciji tragedije, dodaje se da tragediju obiljeava radnja iz ivota heroja, odnosno tanije preokret u ivotu heroja" (od sree ka nesrei) ime je nagovijeten taj elemenat; presudan za tragediju, koji predstavlja specifino obiljeje grkog mita. Za razliku od junaka drugih mitologija, junak grkog mita ne odlikuje se samo junatvom, krupnim podvizima i djelima uinjenim za opte dobro nego i drskou, smjelou da izaziva ustaljeni kosmiki poredak i sile koje su neuporedivo monije od njega i koje e ga na kraju smrviti. (U jednom od najljepih i najpoznatijih grkih mitova, Nioba, ena uvenog sviraa na trostrukoj liri Amfiona, rugala se boginji Leti to ima samo dvoje djece, Apolona i Artemidu, dok ona, smrtnica Nioba, ima etrnaestoro, sedam sinova i sedam keri. Bijesni, Apolon i Artemida pobiju strijalama svu Niobinu djecu, a ona se od bola skameni.) Pri tome, granice koje heroj takvim svojim djelima razbija i prevazilazi nisu samo granice ljudske moi i smjelosti nego i ljudskog morala. (U manje poznatoj prii koju navode Pausanija 6 i Plutarh, boksa Kleomed sa ostrva Astipaleje biva neopravdano diskvalifikovan u jednom takmienju, pa lud od bola zbog nanesene mu nepravde, po povratku u rodni kraj, da dokae svoju snagu, golim rukama porui stu-bove kole pune djece, a zatim se ispred razgnjevljenih graana skloni u jedan teki koveg u Ateninom hramu. Kad graani s tekom mukom otvore koveg, pokae se da je prazan. Kad zatrae objanjenje od Apolonovog proroita, ono im odgovori da je Kleomed postao heroj, da ga moraju potovati i prinositi mu rtve.) Heroj grkog mita nije junak u smislu srednjovjekovnog vitetva nego u smislu nadilaenja ljudske norme, i njegov doprinos ovjeanstvu nisu dobra djela, nego utjeha da je ovjeanstvo sposobno preko svojih izabranih i izuzetnih pripadnika dosei razinu nadljudskoga i zanijekati nametnuta ogranienja kojima je obian smrtnik okovan i kojih se veina nas pridrava da odri svoju jadnu egzistenciju" (Z. Dukat). Takvog junaka naslijedila je od grkog mita grka tragedija. On je obiljeen tragikom krivicom" koja se tie slijepe" i iracionalne" sudbine i ne moe

se nikako svesti na pitanje dobra i zla. Po tome se tragedija bitno razlikuje od ostalih dramskih formi: dok u melodrami dobro uvijek na kraju likuje nad zlom, a u drami se uvijek bar moe razlikovati ta je ta, makar dobro i zlo bili tijesno isprepleteni, problem tragedije se uopte ne postavlja, i njena radnja se ne odigrava, na tom nivou. Tragiki junak strada zbog svoje nesavladljive tenje za samouzizanjem i samopotvrivanjem koju oblikuje prema diktatu vlastitog unutranjeg moralnog principa ili hira, a pokuava ostvariti u sukobu sa okolinom, s ljudima i bogovima. Takav, on predstavlja uzor najkarakteri-stinijih stremljenja grkog ovjeka koji, prvi put u klasinom svijetu, prestaje da trai garanciju uvijek eljene besmrtnosti u religiji i pokuava da je sam za sebe osvoji kroz slavu, kroz istoriju. O tome na veliki he-lenista Milo uri kae: ... u agonskom [se] nalazi psihofizika snaga koja je odudarala od istonjakog sta-ratva i rimske nemladalake mukosti... cilj agonske aktivnosti nije bilo koristoljublje, nego udnja za pobe-dom, a time udnja za prvenstvom i odlikom za pohva7 lom i slavom ... u helenskoj hijerarhiji vrednosti slavi [je] pripadalo prvo mesto." Postanak tragedije vezuje se za mitove i rituale posveene Dionisu, boanstvu sveopte plodnosti a azijskog por.jekla, koje je u grkoj mitologiji zastupalo stranu ulnosti, uestvovanja i predavanja, nasuprot apokmijskom elementu razuma, posmatranja i odvajanja. Donedavno se smatralo da je i sama rije tragedija vezana za uesnike u obredima Dionisova kulta obuene u kou jarca ivotinje koja je, uz konja i bika, simbolizovala ovog boga (na grkom: tragos jarac, pa otuda trago-dia jareva pesma). U svakom sluaju, ako ime i nije, duh tragedije zacijelo jeste vezan za mit o ovom boanstvu obredne svetkovine u njegovu ast. Meu raznim varijantama mita o Dionisu za tragediju je bitna ona o djetetu Dionisu, Dionisu Zagreju, tj. orfika verzija ovog mita. Titani su htjeli da unite Dionisa, pa da bi osujetili uticaje raznih magijskih moi kojima je raspolagao, dali su mu igrake da se igra, ekajui da one potpuno obuzmu njegovu panju i da ga u tom trenutku napadnu. Iznenaen, Dionis je ipak uspio da se nekoliko puta preobrati u razne ivotinje i tako umakne titanima, ali je na kraju ipak bio uhvaen u obliju bika i ubijen. Titani su onda njegovo tijelo raereili, skuvali u kotlu i pojeli pare po pare, samo im je izmaklo srce, iz kojeg se Dionis ponovo rodio. Obnavljajui u ritualu tu sadrinu mita, pripadnici Dionisovog kulta, najee ene (bakhantkinje prema latinskoj verziji Dionisovog imena Bacchus Bakhus, Bakho) zapoinjale su svoj ritualni in dugotrajnim, iscrpljujuim plesom koji ih je dovodio u stanje transa, u kome su golim rukama rastrzale i zatim prodirale ivotinju prinesenu bogu na rtvu, koja je simbolizovala boga, i na taj nain se preko njegovog" mesa sjedinjavale s njegovim principom, sveoptom plodnou i neunitivim ivotom prirode, istile se od svojstava uslovljenih ogranienou i konanou individualne egzistencije, od straha i strepnje, od sumnje i saaljenja. Tu estinu zamaha i dogaanja, i taj efekat proie-nja na kraju naslijedila je grka tragedija iz dionizij-skog rituala: s njim u vezi je druga kljuna rije Aristo8

telove definicije tragedije, oienje, katarza (catharsis). Dok zbivanja na sceni, u jednom dalekom odbljesku i kroz likove raznih junaka simbolizuju Dionisovu sudbinu, gledaoci se, okusivi svojim duhovnim ustima" deo rastrgnutog tela junaka boga, oslobaaju za asak svoga vlastitog egzistencijalnog okvira i time doivljavaju oienje od njime uslovljenih osjeanja straha i saaljenja. Tragediji kao knjievnom obliku prethodila je hor-ska pjesma pjevana na Dionisovim svetkovinama i u njegovu ast, poznata pod imenom ditiramb. Njeno literarno uoblienje ostvareno je na Peloponezu i pripisuje se pjesniku i kitarau Arionu koji je ivio na dvoru ko-rintskog tiranina Perijandra. Kad je Atina postala kulturni centar grkog svijeta, ova horska pjesma doivjela je specifinu modifikaciju u kojoj treba vidjeti poetak tragedije i svake vrste drame: iz hora se izdvojio jedan uesnik koji je poeo da vodi dijalog s njim. Nastanak tragedije kao dovrene forme pripisuje se pjesniku Tespisu ili Tespidu, a njeni najvrednosniji rezultati ostvareni su u djelima Eshila, Sofokla i Euripida. Na takmienjima koja su se odravala svakog proljea u Atini o Velikim ili Gradskim dionisijama, oni su ostali zabiljeeni kao nosioci najveeg broja nagrada (Eshil 13, Sofokle 24, Euripid 5), a u istoriji kao jedini znaajni grki tragiari. Mada su bili savremenici (govorilo se da se Euripid rodio u vrijeme kad je Eshil uestvovao u pobjednikoj bici s Persijancima kod Salamine, a Sofokle u horu atin-skih djeaka slavio grku pobjedu), ova tri pjesnika se u mnogo emu razlikuju meu sobom ne samo individualno nego i kao istorijske pojave, to, izmeu ostalog, svjedoi o izuzetnoj vitalnosti grkog drutva koje je u tom periodu definitivno prelazilo iz faze rodovskog ureenja u fazu gradske demokratije najpotpunije ostvarene i najbolje uvrene u Atini i njenoj gradskoj dravi. Po knjievnom temperamentu, Eshil je pjesnik dramatiar: dramska snaga njegovog djela poiva na poetskoj snazi njegove inspiracije, njegove najkarakteristini] e drame su zapravo najblie onome to danas zovemo oratorijem. (Sofokle je najrasniji" dramski pisac i utoliko se moe smatrati najveim od trojice: u njegovim n djelima najpotpunije je ostvaren ne samo sukob linosti uopte kao bitna odrednica svake drame nego i sukob linosti i sila podjednako legitimnih, podjednako pravednih", kao bitna odrednica tragedije i njene visoke moralnosti" koja ne svodi svijet na pojednostavljenu sliku borbe dobra i zlaj Euripid je najvei filozof scene" ali i pjesnik onoga to je najvie tragino", po rijeima Aristotelovim, jer se kod njega sukob ne odigrava toliko meu ljudima, koliko u ljudima: bitke koje se tu biju dramom su nerazrjeive i Euripid jedino uz neposrednu pojavu bogova (deus ex machina bog iz'maine) uspijeva da ih razrijei. Odabrane tragedije, Eshilova tragedija Okovani Promete], Sofoklove Car Edip i Anti-gona i Euripidova Medeja, osim to su najpoznatije, najvie igrane, itane i tumaene, u najveoj mjeri pokazuju ova specifina obiljeja svojih autora. Posebno je Okovani Promete] u tom smislu karakteristian za svog autora Eshila. Zasniva se na jednom od najrairenijih, i u evropskoj knjievnosti najvie obraivanih grkih mitova, na mitu o titanu Prometeju, koga je Marks nazvao prvim svecem u filozofskom kalendaru". Kod Hesioda se ovaj

mit nalazi zabiljeen u grubim crtama: u njemu je rije o borbama dviju generacija bogova i o titanu Prometeju koji je ljudima dao vatru. Kod Eshila je pria sloenija: Prometej je pomogao Zev-su u borbi protiv titana, ali kad je ovaj htio da zajedno s titanima uniti i ljude, Prometej mu se usprotivio i zbog tog protivljenja, do kraja i u svim konsekvencama nepopustljivog i nepomirljivog, kako i prilii tragikom junaku, doivio svoju tragiku sudbinu. Dramska razrada mitske prie ovako tee:^radnja poinje u trenutku kad je Prometej ve uinio 'svoje djelo i osuen je od Zevsa da bude prikovan za kavkasku stijenu gde e mu jedan orao vjeito kljuvati digericu. Prikivanje treba da obavi Hefest, boanski kova, koji oklijeva iz saaljenja i naklonosti prema Prometeju, dok ga simbolikr lik pod imenom Vlast tjera da bre vri svoju dunost. Okean, takoe prijatelj Prometejev, ali i linost obinog, netragikog kova, savjetuje mu da ne prkosi, da se ne 10 rita protiv bia", jer Zevs moe i da mu oprosti, a moe i strasnije da ga kazni. Da bi prikazao Prometejev arete, njegovu herojsku vrlinu, nepokolebljivost, Eshil koristi i jednu verziju mita po kojoj se Zevs i pribojava Prome-teja i elio bi da ga pridobije. Po toj verziji, Prometej je jedini u stanju da objasni jedno proroanstvo Mojri, pletilji sudbina, koje tvrdi da e Zevsa i njegovu vlast ugro-ziti jedan od njegovih sinova.^Zevs bi bio rad da u zamjenu za objanjenje tog proroanstva daruje Prometeju slobodu i kao posrednika u toj razmjeni alje Hermesa^ (Herma), glasnika bogova, poniznog slugu ali F vjetog pregovaraa koji e umjeti da zastupa Zevsove interese. Prometej, meutim, ostaje nepokolebljiv i time izaziva Zevsov bijes, te e ga bog munjama i gromovima na kraju baciti u bezdanj Ovakvome kraju prethodi opsena i lijepa epizoda sa Ijom, lijepom keri Inahovom u koju se zaljubio sam Zevs, a ljubomorna Hera je onda pretvorila u junicu kojaj gonjena stranim obadom, treba bez odmora da prejuri gotovo itav Grcima poznat svijet. I ona se obraa Prometeju s molbom da joj kae dokle e trajati njene patnje i kako e se zavriti^ i on joj rado izlazi u susret, usteui se jedino iz bojazni da otkrivi ~~sve patnje koje ona jo ima da pretrpi jadnoj Iji ne zada jo vei bol. Izuzetnom ljepotom i osjeajnou proeti su u ovom dijelu drame ne samo tekst koji izgovaraju Prometej i Ija nego i stihovi hora: Voskom spojena svirala glasna zvucima ljulja me u san. O, lele! Oh, kuda me vode te daleke lutnje?" Okovani Prometej nema pravu dramsku radnju, kao to se iz ukratko preprianog sadraja moe vidjeti, mada je to jedna od Eshilovih kasnijih tragedija koje svjedoe o primjetnom kretanju od dijaloko-horske poeme ka drami. Eshil se, kae prof. uri, jae no ijedan od docnijih tragiara ,neprestano razvijao kao umetnik", pa ipak je radnja Okovanog Prometeja oskudna, patetina vie nego dramatina, epski pravolinijska, bez dramskih zaokreta i preokreta, usporavanja i ubrzavanja, iznenaenja. Istina, Okovani Prometej je samo jedan dio trilogije 11 ija su druga dva dijela izgubljena (grki tragiari su jedino tako, sa ciklusom od tri tragedije i jedne satirske igre, mogli da se nadmeu na Dionisovim svetkovinama za nagradu, ali su kod Eshila veze koje" dre trilogiju na okupu jo veoma vrste, dok se kod Sofokla i Euripida gube i

jedinica cjeline postaje pojedinana tragedija), no po svemu je jasno da ga nije pisala ruka rasnog dramskog pisca: . . . njegov jezik je vie sredstvo liriara i muziara nego dramatiara" (uri). Ali uprkos tome to nije izrazito dramska, Eshilova tragedija je, kako se to modernim pozorinim jezikom kae, veoma scenina": bez toga ne bi ni mogao da bude tako veliki tragiki pisac kakav jeste. Bogati Eshilov pjesniki talenat izliva jednu scensku simfoniju od oblika, zvukova, boja, koja puni scenu sublimiranom ljepotom i intenzivnim a uzvienim ivotom. Radnja njegove tragedije ne koristi dramske trikove", kao to njegovi likovi, uglavnom, ne poznaju dramski razvoj, ali njegovi dijalozi umiju da budu nabijeni unutarnjom dramatikom, kratka replika puca" u kratku repliku kao u kakvoj savremenoj drami, dug monolog se prekida lirskom intervencijom hora im postane zamoran, bezmalo svaka linost ima karakteristian, osoben govor, obojen linom notom u veoj mjeri nego to je to sluaj kod dvojice kasnijih tragiara. Eshil je pisac bez izrazito dramskog talenta, ali sa izuzetno snano razvijenom svijeu o mogunostima i konvencijama scene. Zatim, lik njegovog Prometeja, ako i nije dramski, jer ne poznaje razvoj, jeste tragiki u smislu herojske vrline (arete) i tragike krivice (hamartia). U trenutku kad ga u drami susreemo, njegovo veliko junako djelo pomo ljudima koju je pruio uprkos Zevsovoj volji ve je odavno ostvareno. Ono se vie kao dramsko pitanje i ne postavlja. Ali se postavlja pitanje hoe li se on pokajati, pokleknuti, hoe li pruiti Zevsu ruku i uiniti mu uslugu za koju je ovaj spreman da mu sve ono ranije oprosti. Ali Prometej je linost koja u ime jednog unutranjeg htijenja, u ime dosljednosti samom sebi, koja je za tragikog junaka najvanija stvar na svijetu, u ime potrebe da niim ne ukalja djelo koje je ostvario, odbija svaku pomisao na nagodbu sa Zevsom, vr12 hovnom vlau, silom koja ga u svakom pogledu viestruko nadilazi, odbija je ne samo svojom svjesnom voljom nego i itavim svojim biem kao pravi tragiki junak, on ne moe drukije, mada zna da e zbog toga teko da pati. Nagrada koju oekuje nije u sferi line sudbine nego u sferi slave: zato na poetku drame lijepim patetinim rijeima opirno izlae horu ta je sve dao ljudima: ne samo vatru, tu snagu i simbol, nego i umjetnost graenja kua, poznavanje slova i brojeva, vjetinu plovljenja, sposobnost uoavanja i zakljuivanja. Uputio ih je u medicinu, u rudarstvo, u sve oblasti znanja i umjenja. S obzirom na to svoje djelo i na tu svoju ispovijest o njemu, Eshilov Prometej, mada porijeklom bog, predstavlja prvi veliki, simbolino uzvien lik ovjeka u svjetskoj literaturi, lik koji ona nikada nee napustiti i koji e uvijek ostati jedan od njenih najomiljenijih likova. Hrianstvo e ga slaviti kao borca protiv lanih bogova", meu velikim pjesnicima romantizma gotovo da nee biti nijednog koji se nee, na ovaj ili onaj nain, ogledati na Prometeju, pa e ga morati prihvatiti i moderna knjievnost, relativistiki i cinino nastrojena, ako ni zbog ega drugog makar da bi ga ironizirala (id, Kaf-ka, Kami). U Okovanom Prometeju Eshil je pokazao da mu je uistinu jasna ne samo sudbina heroja nego i mehanizam vlasti u svim njegovim aspektima. Pokazao

je to i nainom na koji je koncipirao i ostvario likove same Vlasti, zatim Herma, pa i Okeana i Hefesta, ali i u neposrednom izriaju: u onom ve pomenutom savjetu koji Okean daje Prometeju da se ne rita protiv bia", ili u rijeima samog Prometeja: To i jest ona bolest vlasti silnike da svojim ne veruje prijateljima." Uprkos tome, Eshil ni najmanje nije bio pisac revolucionar, reformista, kritiar vlasti, to e rei kritiar boanskog poretka. Nastojao je samo, u duhu svoga vremena, da naslijeene bogove homerskog panteona, koji su se od ljudi razlikovali samo snagom i moi a ne i dobrim svojstvima i vrlinom proisti", da im prui etiko opravdanje i etiki autoritet. Inae je bio tradicionalista, moralista, laudator temporis acti, vjernik za koga je religija bila drutveno pitanje, norma ljudskog ivota. ! Sofokle, drugi lan velikog trijumvirata" grke tragedije, bio je takoe vrlo religiozan ovjek, ali na drukiji nain. Njegova religioznost nije znaila vjeru u boanski poredak, nego je bila posljedica njegove naglaene duhovnosti, nije bila stvar uvjerenja, nego prirode bia. U svojim dramama, on se otkriva prvenstveno kao veliki umjetnik, i to kao umjetnik dramski pisac koji sa izuzetnom preciznou, pouzdanou i nadahnuem rukuje mitskom graom koju je odabrao za predmet svojih tragedija. Poznati sovjetski istoriar antike knjievnosti Tronski na jednom mjestu je, u saetom obliku, iznio glavna svojstva Sofoklove tragedije: Sofoklove se trage^ dije odlikuju jasnoom dramske kompozicije. Obino poinju ekspozicijskim prizorima u kojima se objanju-je polazna situacija i izgrauje stanovit plan ponaanja junaka. U procesu izvravanja toga plana, koji nailazi na razline prepreke, dramska radnja sad raste, sad se usponi je, dok ne stigne do prekretnice, a iza ove, nakon omanjeg zakanjenja, nastupa katastrofa, koja naglo dovodi do konanog raspleta. U zakonitom toku dogaaja koji je strogo motiviran i proizlazi iz karaktera lica, vidi Sofoklo skriveno djelovanje boanskih sila, koje upravljaju svijetom". Oba uslova koja smo naveli kao presudne za uspjeh tragedije, i priroda dramske radnje i priroda tragikog lika, kod Sofokla su zadovoljeni u toj mjeri i na takav nain, sa takvim unutranjim, sadrajnim potrebama i razlozima i istovremeno sa takvim formalnim savrenstvom da su obezbijedili njegovim djelima ne samo izuzetan knjievni znaaj nego i najveu popularnost. Upravo zbog toga on je jedini u ovom izboru zastupljen sa dvije drame, Carom Edipom i Antigonom, o kojima bi se moglo rei da je prva znaajnija a druga popularnija. Mit o Edipu takoe spada meu najpoznatije, i u istoriji evropske knjievnosti najvie koriene i interpretirane grke mitove. U njemu je rije o kraljevskom sinu kome je na roenju proroite dosudilo stranu sudbinu: da ubije roenog oca, da se zatim oeni majkom i ak izrodi djecu s njomf p elji da sprijei ispunjenje proroanstva, otac ga daje jednom svom pastiru da ga odnese u goru i ostavi divljim zvijerima. Pastir, saalivi se nad djetetom, umjesto da to uini, da ga drugom pastiru koji e ga odnijeti u drugu, daleku zemlju svom gospodaru. Ovaj nije imao djece i nasljednika na prestolu pa usvoji Edipa i posini ga ne otkrivi mu njegovo porijeklo. Edip, meutim, kad odraste i kad od proroita sazna kakva mu je sudbina bila predskazana, odlui da ode od kue da bi onemoguio ispunjenje proroanstva. Napustivi grad Korint, za koji je vjerovao da mu je rodni,

uputi se prema svom stvarnom mjestu roenja, gradu Tebi, u kojoj je vladao njegov pravi otac, kralj Laj. Na putu susretne starca u koijama koji mu osorno naredi da se skloni s puta, a Edip, na to razbje-njen, ubije i njega i njegove pratioce, osim jednog koji uspje da umakne. Starac je bio kralj Laj koji je krenuo u proroite da pita kako da se oslobodi nesree koja je snala Tebu, udovita Sfinge koje je imalo glavu ene, tijelo lava, orlovska krila i zmijski rep i koje je, doletjev-i iz najudaljenijih krajeva svijeta, zasjelo pred Tebu, zahtijevajui od nje povremeno ljudske rtve, a svakom putniku koji je u nju iao postavljajui jedno isto pitanje: koji je to stvor koji ujutro ide na etiri noge, u podne na dvije, a uvee na tri? Nijedan putnik nije bio u stanju da odgovori na to pitanje i Sfinga ih je sve pro-dirala. Edip je, meutim odmah shvatio da je to ovjek, koji u djetinjstvu baulja, kad odraste hodi na dvije noge a u starosti se ispomae tapom, i na njegov odgovor, Sfinga se stropota mrtva, a zahvalni graani Tebe, ijeg su kralja na putu za. Delfijsko proroite nedavno ubili nepoznati razbojnici, izaberu ga za novog vladara. Edip se oeni Lajevom udovicom, a svojom majkom, kraljicom Jokastom i izrodi s njom etvoro djece: keri Antigonu i Ismenu, i sinove Eteokla i Polinika. Sofoklova tragedija poinje u trenutku kad je Edip ve uveliko kralj u Tebi. Nad grad se nadvila nova nesrea, kuga, a proroite u koje je Edip poslao svoga savjetnika, a Jokastinoc brata Kreonta, kae da je razlog tome prisustvo u Tebi ubice njenog ranijeg vladara Laja: kad zloinac bude uhvaen i kanjen, i kuge e nestati. Od tog trenutka poinje prava radnja drame, istraga, koju su kao idealnu dramsku temu osjetili i mnogi moderni pisci. Edip je odluan u namjeri da odmah krene u potragu za zloincem, on ak zamjera Tebancima to to nisu ranije uinili, na ta mu Kreont odgovara: aropevka nas nagna Sfinga pred noge da gledamo a pustimo to zavi no." Prvi korak na tom putu, po savjetu hora, je da se pozove slijepi a vidoviti vra Tiresija. Tiresija, meutim, kako sam Edip primjeuje, stie neveseo" i ne eli da oda tajnu koju zna, tvoje zlo da ne reknem". Na to se budi Edipova naprasitost i naglost koju je ispoljio ve onda kad je ubio Laja i on vrijea slijepog vraa, prisiljavajui ga da mu na kraju kae ti si ovoj zemlji zlotvor krvavi" i Ubica koga trai jesi, kaem, ti". Ne mogui da shvati Tiresijine rijei, a ispoljavajui pomalo i onu psihologiju vlasti koju je Eshil ilustrovao rijeima iz Okovanog Prometeja koje smo ve naveli, optuuje slijepog vraa da je uesnik u zavjeri koju je protiv njega, Edipa, skovao njegov urjak Kreont ne bi li se dokopao prestola. Sa tim predubjeenjem Edip stupa u razgovor s Kreontom koji se odmah pretvara u sukob. Uto se pojavljuje Jokasta, koja ih ubjeuje da se svaaju ni oko ega, jer su se i druga Tiresijina tvrenja pokazala ne-tana, na primjer, predskazanje kralju Laju da e ga ubiti roeni sin. Te rijei bude u Edipu prvu stranu sumnju, koja jo nije u stanju da povee konce ali koja odmah od ovjeka nepokolebljivo istinoljubivog, kakav je Edip, i dosljednog sebi kao to mora da bude tragiki junak, zahtijeva energinu i neodlonu dalju istragu. On sada zahtijeva da se pronae jedini preivjeli svjedok Lajevog ubistva, koji je otiao iz grada ba nekako u vrijeme kad je Edip postao kralj. Ako on potvrdi to je ..16

i ranije rekao, tj. da su kralja Laja s pratnjom ubili razbojnici, dakle, vie ljudi a ne jedan ovjek, onda Edipo-voj sumnji ne moe biti mjesta. Ali novi udarac pogaa Edipa u meuvremenu: iz Korinta stie glasnik da javi da je tamonji kralj umro i da Edip treba da ga naslijedi. U prvi mah, ta vijest donosi olakanje jer sad je jasno da se nee ispuniti proroanstvo po kome Edip treba da ubije vlastitog oca, ali iza tog olakanja slijedi strano saznanje: glasnik mu kae da ne treba da se boji proroanstva jer i nije sin korintskog kralja on lino donio ga je kao malo dijete na kraljev dvor preuzevi ga iz ruku pastira kralja Laja. Jokasti je sada sve jasno i ona odlazi u dvor, gdje e se zatim objesiti. I Edipu je uglavnom jasno, ali mu njegovo unutranje naelo nalae da sve stvari izvede na istac do kraja, da pronae sve dokaze, da utvrdi cijelu istinu, ne prezajui pred novim ranama, pred udarcima sudbine koje jo treba da primi. Sa istom odlunou i osornou s kojom je ranije tjerao vraa Tiresiju da kae ta zna, on sada tjera nekadanjeg Lajevog pratioca, pastira koji ga je nekada, kao dijete, predao korintskom pastiru, da mu svaku pojedinost te strane istorije podrobno saopti. Zatim e, kad jo sazna za Jokastinu smrt, kazniti sebe stranom i simbolinom kaznom: iglom iz njene haljine izboe sebi oi koje nisu vidjele ono to je vidio i slijepi vra Tiresija. Meutim, ni ovako dosta iscrpno prepriana radnja Cara Edipa nije u stanju da nam otkrije sva njena dramska svojstva o kojima u navedenom odlomku govori Tronski, kao to ne moe ni da nam pokae svu ubjed-Ijivost i savrenost Edipa kao tipinog tragikog junaka. Radnja tragedije je linija koja vodi od sree ka nesrei, ali linija Cara Edipa je ne samo isprekidana, nego u svakom tom prekidu se za trenutak vraa unazad, ka srei i utjehi. Prvi dolazak Jokastin uvjerava Edipa da proroanstva slijepog Tiresije ne moraju biti tana, isto kao to mu dolazak korintskog glasnika, ve na poetku konanog raspleta, u prvi mah donosi nadu da se ni staro proroanstvo koje se njega tie nee ispuniti, jer je, eto, njegov otac, korintski kralj, umro prirodnom smru. Svaki oblak sumnje koji obastre duu Edipovu probija 2 Grke tragedije 17 zrak pouzdanja", kae M. uri, i ta neprestana igra sudbine sa glavnim junakom tragedije podie napetost dramske radnje do najveeg intenziteta. Ili, gledano iz drugog ugla, svaki korak u prolost radi njenog objanjenja i rasvjetljenja predstavlja i novi korak u budunost, u dramsku kulminaciju radnje i tragiku katastrofu junaka. Na tom odnosu izmeu prolosti i budunosti, na njihovoj meusobnoj isprepletenosti, poiva ne samo izuzetna dramska tenzija radnje nego i misaona, sudbinska dubina znaaja i znaenja Sofoklove tragedije, njena ljudska univerzalnost. Jo oiglednija je nedovoljnost svakog, pa i najpo-drobnijeg prepriavanja kad je u pitanju priroda tragi-kog junaka u Sofoklovoj drami, jer u itavoj grkoj tragediji, ako i ima primjera jednake upornosti, kakva je moda Antigona, nema primjera takve sloenosti i slojevitosti glavnog lika kakva je ostvarena u Edipu. I pitanje njegove herojske vrline (arete) i pitanje njegove tragike krivice (hamartia), koja su, kao sastavni aspekti drame nerazdruiva jedno od drugog, sloena su pitanja, ali je pitanje krivice naroito sloeno. Vrlina se, naime, moe lake ilustrovati zahvaljujui jednoj specifinoj

tehnici koju Sofokle koristi u bezmalo svim svojim tragedijama: kad pored tragikog junaka stavi jednu ili vie obinih linosti, razlika izmeu njegovog i njihovih djelovanja i ponaanja otkriva vrline junaka. Tiresija je vra, mudrac, vidovnjak, ali je od samog poetka spreman da pre-uti istinu da bi potedio Edipa, on i samom Edipu savjetuje da po njoj ne kopa". Jokasta, koja je malo prije Edipa shvatila svu tragediju bia i morala Edipovog, ipak pokuava da ga sauva od egzistencijalne tragedije, da ga nagovori da ne traga dalje za dokazima, da obustavi istragu iji ishod vie nikakva dobra ne moe donijeti. On bi mogao jednostavno da je poslua, kao to je mogao da poslua i Tiresiju u trenutku kad mu je prva sumnja probola srce, i s obzirom na njegov poloaj, na vlast koju ima u rukama, sve bi, na tom spoljnom planu dogaanja, ostalo kao to je i bilo. Ali on to ne moe jer se takvom postupku protivi njegovo bie, jer tragiki junak ne razdvaja spoljanje od unutranjeg, etiku sudbinu od egzistencijalne. Dok je za ostale linosti trage18 dije ivot jedno, a ast i moral drugo, za tragikog junaka su oni nerazdvojivi, i u tome je njegova vrlina. Ali u emu je Edipova tragika krivica i da li je uopte kriv on, koji je jednostavno bio baen u zamku sudbine i koji protiv nje nita nije mogao da uini? Kod Prometeja, vidjeli smo, sve je jasno: on se suprotstavio najvioj vlasti, samom Zevsu, olienju boanskog poretka i morao je da strada. Slino je, kao to emo vidjeti, i s Antigonom: ona se suprotstavlja ujaku kralju Kreontu, koji predstavlja olienje dravne vlasti i ljudskog poretka, i takoe mora da strada. Ali zato strada Edip, koji se ne suprotstavlja nikakvoj vioj vlasti i koji je ak, u datoj situaciji, sam vrhovna vlast? Oko tog pitanja mnogi su kritiari lomili koplja od grkih vremena do danas. Mnogi su krivicu traili u Edi-povoj prijekosti, naglosli, koja se, istina, ispoljava u vie navrata, ali je samo crta karaktera i nije dovoljna za tragediju. Sukob Edipa s Tiresijom u modernim postavkama ove tragedije esto se predstavlja kao sukob krat-kovidog politiara sa dalekovidim, iako za praktine, konkretne stvari slijepim intelektualcem, ali sve je to samo jedna moderna dramatizacija" koja nema veze sa pravom prirodom tragedije. Najoptiji odgovor na postavljeno pitanje glasi da je za Edipa kao i za sve ostale tragike junake njihova tragika krivica u istom onome u emu je i njihova herojska vrlina: u probijanju svoda" kojim je ovjekov svijet natkriven, u prevazilaenju granice ovjeku odreene, u iskakanju iznad ljudske mjere i ljudskog prosjeka. Slikovito reeno, Edipova tragika krivica je u tome to do kraja, nepokolebljivo i nemilosrdno raspetljava tu zamku sudbine u koju je baen sve dok se ona ne pretvori u omu za njega. Edipova tragedija je tragedija herojskog razuma" (Dukat), ili, kako M. uri kae, u ovoj tragediji se prikazuje ustvari traginost prevelike mudrosti". Upravo, Edip je pregao da sazna, da vidi vie nego to mu je odmjereno" i dozvoljeno; u tome je njegov sukob s viim autoritetom i zbog toga on, na kraju tragedije, u simbolikom inu samokanjavanja sebi kopa oi. i rt Antigona je, kako smo ve pomenuli, najpoznatija, najigranija, najvoljenija" Sofoklova drama, ali ona ne postavlja toliko sloenih pitanja koliko Car Edip,

pa zato i ne zahtijeva tako opsean komentar. Sudbina Antigone je po mitskoj hronologiji neposredan nastavak i posljedica Edipove sudbine: ona je ki Edipa i Jokaste, plod najstranije vrste rodoskrvnua, i ve je to dovoljan razlog da joj sudbina bude tragina. Za Sofokla, meutim, ne vai mitska logika, on je pristalica Heraklitovog naela da je karakter sudbina, i u njegovoj drami Antigona ima da izbori" ono to joj je po mitu unaprijed dosueno. Edipovi sinovi, Eteokle i Polinik, zaratili su meusobno oko vlasti u Tebi i obojica poginuli u toj borbi. Kreont, njihov ujak, koji je preuzeo vlast, nareuje da se Eteokle, koji je branio Tebu, pogrebe na nain kakav dolikuje junaku i koji jemi njegovoj dui boravak u Elizijskim poljima, a da se Polinik, koji je borei se za vlast poveo na Tebu strane kraljeve kao saveznike, dakle, bio izdajnik, ostavi nesahranjen i prepusti leinarima. Onaj ko prekri tu Kreontovu naredbu, za koju on osjea da je u skladu sa interesima drave, bie kanjen smru. Antigona, sestra Eteoklova i Polinikova, eli da po svaku cijenu sahrani obojicu brae: onako kako boanski zakoni oni koji vae za sve mrtve podjednako nalau. Na taj in poziva i sestru Ismenu, tako da se drama ovdje ve na samom poetku otvara" onom tehnikom paralelnog voenja" tragikog junaka i jednog obinog lika, koju smo ranije pomenuli kao specifinu za Sofokla. Ismena na to ne pristaje, iz straha i zbog izvjesnog uvaavanja Kreontove odluke, i to joj njen obian ljudski razum kazuje da mrtvima ne treba toliko rtvovati, te zato i kae Antigoni: ,,Za hladne stvari ima srce vatreno", upravo kao to e joj i Kreont, neto kasnije, zamjeriti da od svih boanskih zakona najvie potuje zakone boga zagrobnog svijeta, Hada. Ismena je normalno ali i milo, plemenito, pa ak i portvovano ljudsko bie: ona e to naroito pokazati kasnije kad bude htjela da s Antigonom dijeli kaznu iako 70 nije s njom dijelila in. Ali ona nije tragiki junak, a prema njoj ohola, osorna i cinina Antigona jeste, jer od prvog trenutka nepokolebljivo stremi ostvarenju svoga nauma, za koji smatra da je jedini pravi. Kreontu nije milo kad vidi da je straar doveo njegovu roenu sestriinu kao na djelu uhvaenog prekrio-ca najstroeg nareenja koje je on izdao: Antigona se prikrala Polinikovom tijelu i izvrila pogrebne obrede nad njim. Ali on ne moe da poniti datu zapovijest, kao vladar koji eli da bude pravedan ne moe to pogotovu zato to se pokazalo da je prekrilac zapovijesti u najbliem srodstvu s njim. Njegova nepokolebljivost odvee i njega u vlastitu tragiku sudbinu. Sin mu Hemon, vjerenik Antigonin, dolazei da se za njen spas zaloi, uvodi u radnju i novu politiku dimenziju: upozorava Kreonta da pravda kakvu on zastupa nije jedina vrlina vladara, da tebanski narod'nije sasvim saglasan s njim, a ono to jednom pripada nije drava". Kreont je, meutim, pred njim nepokolebljiv i nareuje da Antigona bude iva zazidana u peinu. Kad se kasnije, na nagovor vraa Tiresije pa i samog hora, konano pokoleba i smiluje, ve e biti kasno: Antigona e se u svojoj peini objesiti, Hemon e se kraj njenog tijela probosti maem, a njegova mati, Kre-ontova ena, kraljica Euridika, ubie se, kad to uje, u svojim odajama u kraljevskom

dvoru. Kao i nad Anti-gonom, tragina sudbina sklopie se podjednako i nad njenim suparnikom Kreontom. Ova Sofoklova tragedija zanimljiva je upravo po toj tragikoj dvostrukosti". Pitanje tragike vrline i tra-gike krivice glavne linosti, Antigone, ovde je savreno jasno i jednostavno: Antigona je lik koji direktno izaziva sudbinu i vlast. Nee se uzalud, osuena da bude zazidana u peini, od svih mitskih likova sjetiti upravo Niobe, koja je prkosila boginji Leti i zato bila kanjena stranom kaznom pogubljenja njene djece, pa se od bola skamenila u skulpturu koja svake godine s proljea lije suze. Ali ono to smo u uvodnom dijelu nazvali podjednakom legitimnou suprotstavljenih strana, u Antigoni je bolje izraeno no i u jednoj drugoj tragediji. Jer Kreont koji se suprotstavlja Antigoni nije negativi vac", ni zao ovjek", on ak nije ni samovoljni tiranin, mada intervencije Hemona i Tiresije otkrivaju i tu stranu njegovih postupaka i odluka. On je ovjek koji vjeruje da pravo postupa i da mu visoka dunost koju vri nalae takve postupke. Na trenutke e ispasti zlovoljan i gnjevan, na kraju e pokleknuti pred stranom prijetnjom sudbine, to pokazuje da nije tragiki lik kakav je Antigona, ali joj je ravnopravan suparnik u borbi dvaju etikih stavova i opredjeljenja, a nije zao duh koji kvari sreu" dobrom junaku. I Car Edip i Antigona pokazuju da nijedna dramska i scenska tehnika nije za Sofokla bila tajna. Ali u Edipu je on pokazao da se njegovo poznavanje i osjeanje dramske radnje i dramske napetosti ne ograniava na ono to se dogaa na sceni, nego da pisac svojom svijeu i matom obuhvata i publiku kao uesnika u pozo-rinom inu. Kad na poetku tragedije, po povratku Kre-ontovom iz proroita, stavlja Edipu u usta rijei kletve i zabrane koje se odnose na Lajevog ubicu: Zabranjujem da toga, bio ne znam ko, u zemlji toj gde vlast i presto drim ja, da iko ga doekuje i pozdravlja no svako neka s praga svoga progna ga " Sofokle rauna s tim da svaki gledalac zna sadrinu mita, pa, prema tome, zna i ono to Edip kao lik u drami ne zna, to jest, da on to sam sebe kune. To je tehnika koja otvara sasvim novu dimenziju unutar ustaljenog pojma dramske radnje, neki moderni autori zovu je dramskom ironijom"; nije bila poznata nijednom drugom grkom tragiaru, i tek e se Plaut njome obilato koristiti u svojim komedijama. Sofokle uopte, kako konstatuje M. uri, voli ironiju" a to je takoe, ma koliko na prvi pogled izgledalo paradoksalno, svojstvo velikih tragiara: bez tog prisustva ironije, tragika se esto pretvara u golu patetiku. Euripidova Medeja, poput Sofoklove Antigone, ima za glavnu linost enu ije ime i u naslovu nosi. Ali na 22 tome se i zaustavlja svaka slinost izmeu dvaju pisaca 1 dvaju dela: Antigona je po svojim karakternim svojstvima slobodno mogla da bude i mukarac; mada ima ulogu sestre koja titi mrtvog brata, ona u toj ulozi ne ispoljava nita to bi bilo specifino ensko. Naprotiv, u Medeji, kao i u nekim drugim, svojim enskim likovima, Euripid je otkrio enu sa zagonetkama i udima u njenoj dui" (uri), ispjevao je himnu eni, ali ne

veliajui je nekritiki, nego prikazujui je u novoj, pravoj svjetlosti jer ju je duboko poznavao i iskreno saaljevao. Ovakva usmjerenost u vezi je sa bitnim promjenama u grkom drutvu i duhu Euripidovog vremena. Ratovi s Persijancima su sa uspjehom odavno prebroeni, atin-ska drava i drutvo uvrstili su se doivjevi veliki ekonomski i kulturni uspon u miru i slobodi, ali u sebi ve kriju klice budueg rastrojstva, a na vidiku se ukazuju znaci nove spoljne opasnosti. Demokratija je na vrhuncu, ali poinje da otkriva i svoje degenerativne aspekte. Njen duhovni predvodnik je jonska sofistika filozofija koja odbacuje bogove i boanski poredak, i mit kao svijet idealne uzornosti", i zahtijeva da se ovjek stavi u sredite svijeta. Time poinje duhovnu revoluciju, presudnu ne samo za dalji razvoj antike Grke nego i itave zapadne civilizacije, ali istovremeno, izmiui konkretnom ovjeku svoga vremena opti etiki oslonac i normu koju je dotle nalazio u religiji, daje izgleda na uspjeh karijeristima, govornicima", onima koji znaju samo za vlastitu korist i koji od prilike do prilike formiraju" svoje stavove i svoj karakter. Euripid je predstavnik toga vremena i toga duha. Protagorina krilatica Mjera svih stvari je ovjek" mogla bi se uzeti za geslo njegove dramaturgije, mada se ovdje, razumljivo, ona ne pojavljuje kao poruka, nego kao organizacija, konstrukcija, prezentacija. Dok je Eshi-lova dramaturgija najvie zasnovana na sukobu principa kojima su ljudski likovi samo dramski i scenski simboli, a Sofoklovi junaci, istina, potpune linosti koje, meutim, niu iz dramske radnje i sukoba, nastaju tako rei zahvaljujui njoj, za Euripida je sam ovjek, lik, izvor, osnova, kraj i poetak svega, iz njega proizlaze i principi i dramska radnja sa svojim sukobima, jednom rijeju, 23 cjelokupna drama. Mada i dalje crpe priu iz mita, njegova prava graa nije mit koji je univerzalan, nego psiha koja je individualna. Mada se bogovi u njegovim dramama pojavljuju ee nego u Sofoklovim, oni ovdje igraju ulogu nekakvog scenskog rekvizita, a jedini subjekt i objekt drame je ovjek. Dramski sukob se pomjera sa vidljivog spoljanjeg prostora scene u nevidljivi unutranji prostor ovjeka, i to je razlog to Euripid, jednostavno, nije mogao da bude onako veliki dramski pisac kakav je bio Sofokle. Takva osnova ne prua mu uslove za stvarnu dramsku radnju koju on pokuava da nadomjesti sloenom i zapletenom fabulom, iskon-struisanim dogaajima, koja onda vie nije u stanju istom dramaturkom logikom da privede kraju nego uvodi tog svog tobonjeg boga, famoznog deus ex maehina, koji treba da presijee Gordijev vor, da, kao u Medeji, jednostavno pokupi tragikog junaka sa scene. Mada je svjesno interesovanje Euripidovo nesumnjivo bilo usmjereno i prema drutvenom ivotu, priroda njegovog talenta vukla ga je ka psihikom i individualnom. On je veliki istraiva i poznavalac ljudske psihe, istraiva i poznavalac umjetnik, koji sauestvuje i sa-osjea, pretea Dostojevskog. On je otkrio dramske sukobe i tragike ponore koji se kriju u unutranjosti o.vjeka, i mada je dramska radnja, koja zahtijeva fiziku, spoljanju prezentaciju, time donekle oteena, tragika umjetnost ostaje netaknuta. Tragiki junaci Euripidovi obiljeeni su i herojskom vrlinom i tragikom krivicom, samo to sukob koji one podrazumijevaju nije vie ni sukob sa

poretkom i principom ni sukob sa drugima, nego sukob sa samim sobom, sukob strasti i morala u ovjeku. Strast je onaj heroj" koji se buni, moral, osjeanje dunosti i asti je ona norma koja mu se suprotstavlja, sukob meu njima je nerazrjeiv i vodi u tragiki slom. To je tragedija unutranjeg razdora i u tom smislu je Aristotel, mada je za obrazac tragedije uzimao Sofoklovo djelo, mogao Euripida da nazove pjesnikom onoga to je najvie tragino". Strast Euripidovih junaka je mona, zahuktala, jer drukije ne bi mogla dati impuls dramskoj radnji, rui-laka, jer inae ne bi bilo tragedije, po svojim manifesta74 cijaima. Ona je, dakle, na granici patolokog, ali ti junaci nisu ni zloinci ni bolesnici. Oni su prije svega izazvani, iu nainu na koji Euripid to pokazuje vrlo dobro se vidi kako je ozbiljno bio zainteresovan za drutvene aspekte stvarnosti. Euripid, kae M. uri, ima mnogo simpatija za podreeni svet", a u okviru tog podreenog svijeta naroito za ene. Neobino zvui podatak da su ga neki savremenici smatrali enomrscem", jer on je prvi veliki pisac koji je u ime ene odluno protestovao, i koji je pokuao da njenu prirodu i njeno bie tano i iskreno naslika. Poloaj ene u grkom drutvu bio je neravnopravan, podvlaen; sloboda, pravda i demokrati-ja toga drutva bile su sloboda, pravda i demokratija za mukarce; ak je i Rim u tom pogledu bio napredniji. U takvoj situaciji, bilo je dovoljno da ena ima neko svoje Ja", pa da to Ja silom prilika postane patoloko i zloinako. Euripid, koji je imao osjeanja za fino tkanje enske due, tu je istinu odlino razumio, i u mnogim svojim tragedijama odlino pokazao. M. uri pominje da osam od devetnaest sauvanih Euripidovih tragedija imaju naslov po eni koja im je glavni lik, etiri nose ime po enskom horu, a od ostalih sedam dvije, Hipolit i Ijon, naslovljene mukim imenima, imaju za glavne, ili bar za podjednako vane likove ene. Medeja po svojoj popularnosti, a moda i po svojoj umjetnikoj snazi, predstavlja Euripidov vrhunski domet. Njena tematska osnova vezana je za jedan od najpopularnijih grkih mitova, za mit o Argonautima. Predvoeni Jasonom, odabrani grki junaci krenuli su laom Argo" u potragu za zlatnim runom, uvanim u zemlji Kolhidi. Poslije mnogih peripetija u kojima su iskazali svoje junatvo, stigli su u Kolhidu, gdje su se nali pred zadacima koji vie nisu mogli biti ostvareni junatvom ve samo magijom. Tada se u Jasona zaljubi ki tamonjeg kralja, arobnica Medeja, i pomogne Jasonu da otme zlatno runo. Kralj, shvativi podvalu, krene u potjeru za Argonautima, ali ga Medeja zaustavi ubivi svoga malog brata Apsirta. Zatim e Medeja spasti Jasona, svojim arolijama, i od mnogih drugih opasnosti, da bi se na 25 kraju smirili u Korintu, u srenom braku u kome e izroditi dvoje djece. I tada se Jason zaljubljuje u Glauku, ker korintskog kralja, i odlui da se njome oeni i doe na korintski presto, a da napusti Medeju. Na tom mjestu poinje radnja tragedije, veoma jednostavna, uprkos brojnim meandrima koji njenom glavnom toku nita bitno ne dodaju: zaljubljena i ljubomorna, naputena i od svakoga svoga tom ljubavlju zauvijek odsjeena, Medeja odluuje da vinovnika svoje nesree kazni najstranijom kaznom: da mu ubije djecu. Meutim, tom kaznom e ona sama, njihova majka, biti naj-

surovije kanjena: u toj borbi izmeu ljubomorne ene i majke, podignutoj na najvei stepen dramskog usijanja po odluujuem pitanju koje se tie ubistva djece, lei osnova tragike radnje. Poto se odluila, poto je uinila zloin, Medeja se do kraja ostvaruje kao najstraniji primjer tragikog junaka koji u ime dosljednosti svome naumu prevruje svaku mjeru ljudskosti. I, u istoj mjeri, njena je tragina sudbina najstranija: za nju vie nema nikakvog rjeenja na ovom svijetu jer strasnijom kaznom od one kojom je sebe kaznila ne moe biti kanjena, niti od bola koji je na taj nain sebi zadala moe ikad biti spaena. Zato joj- bog alje svoja kola s krilatim zmajevima koja e je odnijeti zajedno s njenom mrtvom djecom. U Euripidovo vrijeme mit je ve bio izgubio svoju inspirativnu mo, a uz to Euripid, kao predstavnik novog vremena, i ne eli da se povinuje porukama mita. On ne samo da vrlo slobodno postupa s mitskom graom, nego esto izvre naglavce vrednosne pretpostavke mita. U mitu je Medeja prije svega arobnica, nadaleko poznata po svojim sposobnostima podmlaivanja, iscjeljivanja, uspa-vljivanja adaja, a u drami se u tom svojstvu pojavljuje samo jednom, i to na zahtjev dramske radnje, a sve ostalo vrijeme je unesreena i razjarena ena. No tim izmjenama Euripid nije ni izbliza onoliko dirnuo u osnovne vrednosne pretpostavke mita koliko je to uinio pre-inaenjem Jasonovog lika. U mitu je Jason veliki junak, predvodnik itave jedne ekspedicije sastavljene od naj-vienijih grkih junaka, mada ga moda meu njima izdvaja to to se vie slui umom i dovitljivou nego go26 lom junakom miicom. U drami je on krpa od ovjeka, slabi i kukavica, egoista i karijerista kod koga interesi uvijek imaju prevagu nad osjeanjima, ma kakva ona bila. Iako pristalica novog vremena, Euripid je u Jasonu naslikao njegovo nalije, primjer degeneracije njegovih osnovnih ideja. Jason je sofista", ovjek koji umije savreno vjeto, logino i ubjedljivo da govori i da krupnim optim naelima obrazlae sitne line interese koji ga pokreu. On za sve ima objanjenje koje veoma logino zvui a koje njegove interese i namjere niim ne ugroava. Svjestan tih svojih sofistikih sposobnosti, on je trijumfalno cinian u odnosu prema Medeji: kad ga ona podsjea ta je sve za njega uinila, odvraa joj da ju je Eros na to podstaknuo". ini se da niko jo nije dovoljno ispitao koliko je Medejin bijes, i zloin koji je iz njega proizaao, bio, izmeu ostalog, izazvan i tim savreno loginim, zaokruenim, neprobojnim i neosporivim Jasonovim govorom, orujem na ije udarce ona kao ena nije umjela da uzvrati, a bolno je osjeala svu nepravednost njegove upotrebe. Ni koliko je bila svjesna da je kanjavajui sebe najstranijom kaznom, ubistvom djece, pogodila i Jasona u najbolniju taku: ne samo kao oca, nego kao ovjeka koji namjerava da zasnuje svoju dinastiju na korintskom prestolu. Tvrtko Kulenovi 27 ESHIL OKOVANI PROMETEJ LICA sil^at } sluge divove

HEFEST, sin Divov, kova PROMETEJ, titan, sin Japetov OKEANIDE, kerke Okeanove, hor OKEAN, titan, bog morski IJA, kerka Inahova HERMO, sin Divov, glasnik Pozornica predstavlja vrletan i pust kraj pored morske obale Okovani Prometej prikazan je prvi put izmeu 468. i 458. god pre n. e. PROLOG (PRVI CIN) PRVA POJAVA Vlast, Sila, Hefest, Prometej S desne strane dolazi Hefest s kovakim alatkama i okovima. Vlast i Sila vode vezana Prometeja. VLAST Daleko na kraj sveta, evo, stigosmo, u pusti skitski kraj, gde ovek ne gazi. Ti, Hefeste, na posao; izvruj tu to otac naredi ti: toga zlikovca da prikuje na ovu strmen visoku 5 u tvrdim okovima jakim klincima! (Jer ponos tvoj, svestvaralakog ognja sjaj, on ukrade i smrtnom stvoru darova; taj greh on mora otkajati bozima, vlast Divovu da potovati naui, 10 a s ljudima da svoje veze prekine. HEFEST Ti, Vlasti, i ti, Silo, vi uiniste to Dive naredi vam, sad ste slobodne, a mene strah je boga, svoga roaka, na burni greben taj da silom prikujem. 15 Al' ipak moram na taj pos'o pregnuti, jer opasna je ala reju oevom. (Obraa se Prometeju.) O, presmeoni sine mudre Temide, ja, tuan, tebe, tuan tvrdim lancima za ovu pustu stenu moram pribiti, gde smrtnom stvoru nee ugledati lik, ni uti glas, a sunev prie te ar, i zato cvee tvoga tela svenue; na ugod tebi no zvezdana krie dan, i opet sunce rani mraz rastapati. Te patnje breme nosie neprestano, jer oslobodilac ti ne rodi se jo. To stee ti za svoju ljubav k ljudima. K'o bog ne bojei se gneva bojega ti preko prava dade asti smrtnima, i zato stojke uvae tu stranu hrid sve bez sna, ne savijajui kolena, a nebu mnoge plae, mnoge vapaje badava slae: Div je srca bezmitnog. A strogo vlada svaki novi vladalac. VLAST Gle, ta okleva i ta ga ali uzalud? Ne mrzi boga bogovima najmreg to blago tvoje smrtnom stvoru izdade? HEFEST Al' krv i srodstvo jaku vezu stvorie. VLAST . Pa dobro, ah sme li ijei oeve 40 odbacit'? Zar te toga nije vie strah? HEFEST Ti, svagda svirepa i puna drskosti! 20 25 30 35

VLAST Tvoj nee pla pomoi mu. Nemoj uzalud naprezati se, ako nema uspeha. HEFEST Ah, prokleo bdh ovaj mrski zanat svoj! VLAST A to ga proklinje? Da prosto izjavim, tvoj zanat za te muke nita nije kriv. HEFEST AT ipak da je kome drugom zapao! VLAST Tegoba sve je osim vlast nad bozima, jer osim Diva niko nije slobodan. HEFEST To znadem, i tu nema ta da zamerim. VLAST Pa onda pouri i gvoe baci na nj, da otac samo ne spazi gde okleva. HEFEST Ta. evo, gle, ve lisiine uzimam! VLAST Sad ruke stegni mu i snano ekiem svom snagom udaraj i na hrid pribijaj! HEFEST (okivajui jednu ruku Prometeju) To inim ve, taj pdsao ne oteem. Grke tragedije VLAST Ta jae udri, vre stezi, ne putaj! jer i iz puta on je kadar nai put. HEFEST AT ovu ruku nee on otkovati! 60 VLAST I drugu sada vrsto prikuj! Mudrac taj nek znade da je manjeg uma nego Div! HEFEST (prikivajui Prometeju drugu ruku) Sem ovog niko s pravom ne pokudi me! VLAST Sad gvozdenog klina nemilosni rat protiskuj kroz prsa mu netedimice! 65 HEFEST Ah, s tvojih muka uzdiem, Prometeju! VLAST Ti opet okleva i Divu dumane zar ali? Pazi sebe da ne poali! HEFEST Sad vidi prizor oku ljudskom nesnosan! VLAST Ta vidim. Zasluenu kaznu podnosi. 70 AT preko kukova mu gvozden prikuj pas! 34 HEFEST To moram, ne zapovedaj mi suvie! VLAST Ta zapovedau i jae vikau. Sad hajde dole, noge vrsto sapni mu! HEFEST Zavrih i taj pos'o s malim naporom. 75 VLAST

Po negvama sad klince snano udaraj, jer ocenjiva rada strog je sudija! HEFEST Tvoj jezik prava slika tvoga oblija. VLAST Ti budi mek, al' nemoj nesavitljivost i srca mog estinu nemoj koriti! 80 HEFEST Hajdemo! Udove mu dre okovi. VLAST (Prometeju) Tu razmei se, grabi dare bozima i daj stvorenju smrtnom beloj muici! Da 1' ono moe da ti skine muke te? Ba lano bozi Promuurkc zovu te, 85 ta samom tebi treba promuurnosti, iz ovih da se veriga oslobodi. (Odlaze) 3* DRUGA POJAVA Prometej PROMETEJ Boanstven zrae, vetrovi brzokrili, vi, rena vrela, i ti, morskih talasa bezbrojan osmeje, o, zemljo svemajko, 90 vas zovem ja, i sunev krug to vidi sve: sad vidite ta patim bog od bogova! Ta gledajte kakve u sramotne ja kroz hiljade godina raskidan ovde podnositi muke! Meni to nae 95 taj novi gospodar bogovskog sveta te okove grdne! Oh, uzdiem s nevolje sadanje ove i potonje, da li e ikada kraj osvanuti patnjama mojim! 100 Al' ta govorim? Unapred jasno znam budunost svu, a jad me nee nikakav pogodit' iznenada. Udes dosuen podnosit' moram kako mogu, kad ve znam da nemam snage sudbe mo da savladam. 105 Al' niti utati a nit' ne utati ne mogu o zlu ovom. Ljudima dadoh dar, i zato jadnik jaram ovaj podnosim. U nartek-tapu izvor ognja ugrabih, tu iskru, koja ljudma uiteljica 110 vetine svake posta blago veliko. Za takve grehe ove muke muim ja, pod vedrim nebom okovima prikovan! O, lele meni, lele! ta zahuja to? Kakav neznan miris tu! 115 Da 1' boji ili ljudski? Ili pomean? Zar stie neko na kraj ara zemljina da patnje moje vidi ili ta li e? Ta gledajte me sunja boga nesrena to dumanin Divu postade klet, 120 i s kojim se bogovi svadie svi to Divove carske polaze dvore, jer silno oveka zavole on! (uje se um.) Ah, kakav li opet ujem to um k'o ptiji let? Leluja se vazduh, 125 jer lakih ga krila potresa lepet.

Al' bilo to bilo, sve mi je strano! (Od mora dolazi hor Okeanida na krilatim kolima i stanu pred stenu za koju je Prometej prikovan.) TREA POJAVA Hor, Prometej ULAZNA PESMA Prva strofa PRVI POLUHOR Nita se ne boj! Ovaj prijateljski buljuk u letenju se nadmeui na ovu stenu dolete skloniv jedva srce oevo. Vazduni talasi doneli me. Jer jeka ekia do naih odjeknu dubina, ona s lica stid neni odagna mi. Na kolima krilatim bosa jurnuh. PROMETEJ Jao,jao! O, porode Tetije obilne decom, a rodi vas ona s Okeanom ocem, to vascelu zemlju okruuje strujom veito budnom: de pogledajte, vidite kakvijem gvotem na vrhu litice prikovan ovde u klisuri ovoj ja alosnu moram straiti strau! 130 135 140 145 37 Prva antistrofa DRUGI POLUHOR Gledam te, Prometeju, oi moje zastre pun suza tamni oblak ceo kad videh kako telo ti na tu prikovanu liticu okovi elini raskidaju. Vladari novi vladaju na Olimpu: po zakonima novim bez zakona Dive vlada i stare vlastodrce rui sada. PROMETEJ Ta pod zemlju da me bacio bar u Hadovo krilo to prima mrtvace, u beskrajni Tartar, i gnevno me vez'o u okove tvrde, da ne bi se ni bog, a ni ko drugi veselio tome! A sada u vazduhu lebdim k'o dronjak, i dumani moji uivaju u tom! lJ Druga strofa PRVI POLUHOR Je 1' iko srcem tako tvrd od bogova da bol ga tvoj veseli? Ko da ne ali tvoj udes osim Diva? Samo kivan on srca neumoljiva Uranov razgoni rod; i nee prestati dok na njima srca ne iskali, ili ko lukavstvom kakvim vrsti mu ne otme presto.

PROMETEJ Da, zaista mene, mada mi ude strahovito gvoe raspinje sada, gospodar blaenih trebae jo da novu mu tajnu otkrijem onu to nosi mu izgub ezla i vlasti! I nee me re'ma oarati mednim, ni ustima slatkim, i nikad se neu ni njegovih otrih prepasti pretnja i ono mu rei, dok me iz ljutog ne izbavi gvoa i ne bude voljan da plati mi kaznu za ovu sramotu! Druga antistrofa DRUGI POLUHOR Ti prkosi, pod gorkom tom ne savija se nevoljom, a re ti drska suvie; do u dno srca moga strah me proeo, za tvoj udes bojim se, kada e patnjama tim svretak videti, u luku pristati. Ta bezmitna ud je u Kronova sina i neumoljivo srce. PROMETEJ Ja znadem da Div je kamena srca i za sebe sam da pravicu kroji, al' milostiv, mislim, jednom e biti kad s prestola padne. Utiae svoju estoku srdnju, i potom po ljubav u zagrljaj bratski do mene eljnog poletee eljan! PRVA EPISODIJA (DRUGI CIN) PRVA POJAVA Prometej, Horovoa HOROVOA Sad otkrivaj nam i razgovetno reci sve, za kakvu te krivicu Dive uhvati i mui tako sramotno i svirepo? Izvesti ako re ti teko ne pada! PROMETEJ Da, muno mi je o tom i govoriti, 205 a muno utati, na svaki nain zlo. Kad bozi ono silnim gnjevom planue i kavgu jedni zavrgoe s drugima, to ovi Krona hteli s trona sruiti, da Div im caruje, a oni teili 210 da nigda Div ne zavlada nad bozima, najboljim svetom tada savetovah ja ititane, Zemljin i Uranov podmladak al' nemah snage da ih sebi privolim, no, puni besa, vestu mudrost odbace, 215 bez truda silom carovati miljahu. A meni ne jedanput majka Temida i Geja, jedno lice mnogoimeno, proricala je kako e se zbiti sve: da tu ni snage a ni sile ne treba, 220 no lukavstvo e pobedu zadobiti. I dok sam njima tako objanjavao, 40 ne udostojie me panjom nikakvom. Od svega meni svidelo se najbolje da materinih prihvatim se saveta da voljan voljna Diva u tom pomognem. Na moje rei mrani bezdan Tartarov duboko krije Krona, starca drevnoga, sa drugovima njegovim. Tim dobrima zaduio sam gospodara bogova, a on

ovako sramno meni vrati dug! To i jest ona bolest vlasti silnike da svojim ne veruje prijateljima. A to me pitate za kakvu krivicu on mene mui, to u jasno rei vam. Tek zasede na presto oca svojega, on bogovima odmah asti razdeli, te jednu ovom, drugu onom, sredi vlast, al' jadnih ljudi uopte se ne seti, no ceo rod im htede iskoreniti, pa potom drugo novo pleme stvoriti. I tome niko ne bi protivan do ja. Tek ja ti pregnuh, ja ti ljude izbavih da uniteni u mrak Hadov ne dou. U ovim zato previjam se jadima; ta trpnja muka je, a prizor alostan! Na smrtne ljude ja se saalih, a sam ne stekoh samilosti, nego nemilo tu visim, Divu pozorite neslavno! HOROVOA Gvozdeno srce ima i od kamena ko ne gnevi se s bola tvog, Prometeju! Ne eleh nikad jade takve videti, a kad ih videh, srce mi se razdire. PROMETEJ U prijatelja jad moj budi samilost. HOROVOA Da nisi nekud jo i dalje poao? PRVA EPISODIJA (DRUGI CIN) PRVA POJAVA Prometej, Horovoa HOROVOA Sad otkrivaj nam i razgovetno reci sve, za kakvu te krivicu Dive uhvati i mui tako sramotno i svirepo? Izvesti ako re ti teko ne pada! PROMETEJ Da, muno mi je o tom i govoriti, 205 a muno utati, na svaki nain zlo. Kad bozi ono silnim gnjevom planue i kavgu jedni zavrgoe s arugima, to ovi Krona hteli s trona sruiti, da Div im caruje, a oni teili 210 da nigda Div ne zavlada nad bozima, najboljim svetom tada savetovah ja titane, Zemljin i Uranov podmladak al' nemah snage da ih sebi privolim, no, puni besa, vestu mudrost odbace, 215 bez truda silom carovati miljahu. A meni ne jedanput majka Temida i Geja, jedno lice mnogoimeno, proricala je kako e se zbiti sve: da tu ni snage a ni sile ne treba, 220 no lukavstvo e pobedu zadobiti. I dok sam njima tako objanjavao, Af) ne udostojie me panjom nikakvom. Od svega meni svidelo se najbolje da materinih prihvatim se saveta da voljan voljna Diva u tom pomognem. Na moje reci mrani bezdan Tartarov duboko krije Krona, starca drevnoga, sa drugovima njegovim. Tim dobrima zaduio sam gospodara bogova, a on ovako sramno meni vrati dug! To i jest ona bolest vlasti silnike da svojim ne veruje prijateljima. A to me pitate za kakvu krivicu on mene mui, to u jasno rei vam. Tek zasede na presto oca svojega, on bogovima odmah asti razdeli, te jednu ovom, drugu onom, sredi vlast, al' jadnih ljudi uopte se ne seti, no ceo rod im htede iskoreniti, pa potom drugo novo pleme stvoriti. I tome niko ne bi protivan do ja. Tek ja ti pregnuh, ja ti ljude izbavih da uniteni u mrak Hadov ne dou. U ovim zato previjam se jadima; ta trpnja muka je, a prizor alostan! Na smrtne ljude ja se saalih, a sam ne stekoh samilosti, nego nemilo tu visim, Divu pozorite neslavno! HOROVOA

Gvozdeno srce ima i od kamena ko ne gnevi se s bola tvog, Prometeju! Ne eleh nikad jade takve videti, a kad ih videh, srce mi se razdire. PROMETEJ U prijatelja jad moj budi samilost. HOROVOA Da nisi nekud jo i dalje poao? 225 230 235 240 245 250 255 41 PROMETEJ Ne pustih da unapred ljudi vide smrt. HOROVOA A kakav lek im za tu bolest iznae? PROMETEJ Naselih due njine slepim nadama. HOROVOA Obdario si ljude darom velikim. PROMETEJ I, osim toga, oganj im poklonio. 260 HOROVOA Kratkovek stvor i plamen ognja ima sad? PROMETEJ Vetine svakojake njim nauie. HOROVOA Pa zar za takve grehe tebe Kronov sin PROMETEJ Nagruje i nee da me rei zla. HOROVOA A da li kraja ima tim patnjama? 265 49 PROMETEJ ,Ne drugog, osim kad se svidi onome. HOROVOA A kako to? ta izgleda? Zar ne vidi da pogrei? Da priam kako pogrei, ja ne volim, a tebi bol bi' nanela. No mahni to, a spaavaj se od muka! 270 PROMETEJ Ko nije na mukama za nj je pos'o lak da onog savetuje i pouava kog jadi biju. Sve to i sam znaah ja. Ja s voljom, s voljom zgreih, to ne poriem. Pomau' ljudstvu stekoh jade sebi sam. Ne ne miljah ovakva da e odmazda izjedati me na toj hridi visokoj, u bezljudici ove zemlje samotne. I ne alite jade moje sadanje, no na tle siite, sudbinu potonju da ujete, sve do kraja da saznate! Uinite mi po volji, uinite, pomozite mi u zlu sad. Jer nesrea as ovog, a as onog stie jednako. (Okeanide silaze sa svojih kola i staju na stenu.) HOROVOA Da ujemo tebe, rade smo sve, Prometeju. I sada ti laka ostavih skoka brzoletna kola i sveteni vazduh, tu orlovsku stazu, i na zemlju ovu, na vrletnu sleteh liticu; elim da nevolje tvoje do kraja ujem. (Dolazi Okean od mora na krilatu konju.) 275 280 285 290 DRUGA POJAVA Prometej, Okean, Hor

OKEAN Gle, stig'o sam kraju dugoga puta, i evo me k tebi, Prometeju moj, brzokrili ovaj me doneo dral, bez uzdica, misli pokoran mojoj. Znaj, tvoja sudbina boli i mene, ta roaka na to goni me krv, al' da i nema nje, ja nikome ne bih od bogova veu odao potu no tebi. A saznae da je istina ovo; ne umem da jezikom uzalud laskam. Ded kazuj u emu ti mogu pomoi, ta nikada nee rei da ima od Okeana vernijeg druga. PROMETEJ O! ta je ovo? I ti amo doe zar da gleda jade moje? Kako smee ti da rastavi se s vodom, s imenjakinjom, i s kamen-peinama samosazdanim, i stigne majci gvoa? Ili stie zar 310 da moju vidi kob i moj da ali jad? Pa gledaj prizor, prijatelja Divova, to njega podie na presto vladarski, gle, kakvim ovde savija me mukama! OKEAN To vidim, Prometeju, mada sam si vest, 315 ja elim tebe svetovati najbolje. Upoznaj sebe, primi novi poredak, i nov gospodar vlada sada bozima! A bude li ovako otrim recima ti prkosio, brzo tebe ue Div 320 i s vieg prestola, i sadanji ti gnev i muke bie kao igra deja. I zato, muenice, gnev ustegni taj, 295 300 305 AA pa gledaj da se muka tih oslobodi! Ja moda prastaru ti priu priam tu: al' jeziku to suvie se razmee ovakva ide nagrada, Prometeju. A ti jo nisi krotak, zlu ne poputa, no pored toga eli drugog dopasti. Al' mene prihvati za uitelja svog i protiv bia ne ritaj se; vidi sam da vladar vlada estok i samosion. A ja sad odlazim i starau se ve da muka tih te, ako mognem, oprostim. Ti miran budi i ne huli suvie. U' zar ti ne zna, pored svega uma svog, da drsku jeziinu kazna dostie. PROMETEJ Ja zavidim ti to krivici umae, a usudi se da se na me saali. A sada mahni to, ne vodi brigu tu, jer nee skloniti ga, nije lako to. A na se pazi da ne prisedne ti put. OKEAN Ti blinje bolje znade savetovati no sebe; delo kae to, ne moja re. Od moga nee skrenuti me nauma! Jer ja se uzdam, uzdam, milost meni Div uinie, i od tih muka spae te. PROMETEJ Ja za to hvalim te, i svagda hvaliu jer dobre volje srce ti je prepuno. Al' ne mui se, uzalud ti je trud. Pomoi nee meni ma i hteo to. No miruj i ne uputaj se ni u ta! Jer poto sam postradah, ne bih eleo da drugi za to istih jada dopadnu. To ne! Ve mene mori udes Atlanta, mog brata, to u krajevima zapadnim zemaljski i nebeski nosit' mora stub na svojim pleima, to breme nemalo. I sina videh Zemljina, Kilikijskih stanara

spilja, poalih grdosiju tu groznu, stoglavu, al' sila skri ga Tifona ljutog; on se opre bozima, iz grdnih ralja besne pretnje bacae, iz oiju mu straan plamen sevae, k'o silom da e sruit vladu Divovu al' Divova ga strela stie besana, ognjevita ga munja ozgo osinu, i prekide mu hvalisanje oholo. U samo srce kako bee pogoen, u prah i pep'o snaga mu se prometnu. I telo onde prolegnuto, nemono, kraj morskoga tesnaca sada poiva, a Etne gore pritisli ga temelji, na vrhu sedi Hefest, kuje elezo. Odatle jednom ognja potoci provalie i eljustima pustoie pohlepnim po Siciliji plodnoj ravne useve. U takvu gnevu Tifon izbacivae bujicu arku, straan pljusak ognjani, iako u prah grom ga Divov saee. Al' nisi tako neuk ti, pa ne treba da ja te uim, uvaj sebe kako zna! A ja u ovu sudbinu da podnosim, dok plamen gneva svoga Div ne ugasi. OKEAN Zar uistinu ne zna to, Prometeju, da duu koja pati re isceljuje. PROMETEJ Kad ko u pravo vreme srce stiava, i srdnju kada bukti silom ne gasi. OKEAN Kad volju dobru smeon ima pregalac, zar tetu vidi tu? Protumai mi stvar! PROMETEJ Dobrotu vidim ludu, muku zaludnu. OKEAN Dopusti mi da od te bolje bolujem kad mudru vredi mudar se ne initi. PROMETEJ Pokazae se, to je moja greka. OKEAN Tvoj govor jasno nalae mi povratak. PROMETEJ Zbog suza za mnom da se s kim ne omrazi. OKEAN Zar s onim to na vrstom sedi prestolu? PROMETEJ Da, uvaj se da srce ne bukne mu kad! OKEAN Tvoj udes meni uitelj, Prometeju. PROMETEJ O, idi, kreni, mudrost eto uvaj tu! OKEAN Tu re mi ree kad sam ve na polasku. Moj dral ve mae krilima da prostranim poleti putem etemim, a on je rad u staji svojoj kolena da odmori. (Odlazi.) TREA POJAVA Promet, PRVA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Prometeju, uzdiem hudu sreu tvoju, niz obraze od oiju lijem potok bisersuza, bujnim vrelom lice kvasim. Nemilosno Div ti sada po zakonu vlada svome, nad preanjim bogovima mo oholu pokazuje. Prva antistrofa Po zemljama svima ve stenjanje se ori, ime tvoje uzvieno, staru slavu roda tvoga ceo zapad oplakuje, i svi oni to u svetoj

u Aziji prebivaju; s neprebolnih tvojih muka cela plae vasiona. Druga strofa Jo i mome u Kolhidi, to bez straha u boj sru, i plemena ona skitska, krajem sveta to se skicu oko Mora meotskoga. Druga antistrofa A arijskih cvet junaka, to u gradu vrletnome kraj Kavkaza prebivaju, ljuta vojska tono besno s kopljem grace otrortim. Trea strofa Pree videh jednog boga strane muke skleptale ga; to je Atlant, titan silni, koga dovek zemlja svojom titi snagom neizmernom i svod nebni, a on stenje. Trea antistrofa Morski vali silno hue, istu sudbu s njima pate, i dubine s njima stenju, crni Had se u dnu trese, svetih reka izvor-vode s ljute plau nesree mu. Grke traeediie DRUGA EPISODIJA (TREI CIN) PRVA POJAVA Prometej, Horovoa PROMETEJ (Malo uti, a potom se prene.) Ne drite od sujete il' prkosa da utim, no mi alost srce podgriza to sebe vidim ja ovako smrvljena. 445 Pa ipak, svima novim bogovima tim ko drugi sve te asti podeli no ja? Al' o tom utim. Ne volim da govorim to znadete. No ljudske ujte nevolje i kako njih to pree behu glupavi 450 obdarih umom, dadoh svetlost razuma! Govorit' neu to da ljude pogrdim, no darom svojim da vam ljubav dokaem. Pre gledajui oni zalud gledahu, i sluajui ne ujahu, nego sve 455 ko' slike u snu za sveg veka meahu bez reda. Ne znaahu ta je graen dom i suncem ozaren, ni ta drvodelja. Pod zemljom ivljahu k'o mravi ivahni zavlaei se u mrak tamnih peina. 460 Pa ne znaahu stalna znaka nikakva, ni kad je zima, ni kad cvetno prolee, ni leto rodno; bez pameti ikakve sav rad im bee, dok im zvezda tamni put ne otkrih, njihov izlazak i zalazak. 465 50 Pa onda broj im naoh, znanje najbolje, i slova dadoh im da znaju pisati, i pamenje, tu majku svega umetva. I stoku prvi ja u jaram uhvatih, da vue plugove i nosi tovare i oveka u poslovima pretekim zamenjuje, i konje uzdoljubive upregoh krasan ukras sjajnog raskoa. Brodaru niko drugi nego ja moroplovku sagradih lau s platnenijem krilima. Iznaoh smrtnom stvoru sve vetine te, a sam ti jadnik misli nemam kojom bih od ove oslobodio se nevolje. 470 475 HOROVOA Zlo grdno tebe sklepta, pamet ostavi, koleba se pa klonu kao lekar lo kad bolest obori ga; sebi ne moe pronai kakav melem da se isceli.

480 PROMETEJ uj, drugo da ti vee bude uenje, vetine kakve, kakva sredstva izmislih! A najvee je: kad bi ko oboleo, ne bee masti nikakve, ni melema, ni pia, a ni jela, no bez lekova svi propadahu, dok ih ne uputih ja u meanje spasonosnih lekarija, da svaku bolest mogu njima leiti. I mnoge naoh naine proricanja; dokuih prvi iz sna ta se deava na javi; glase nejasne protumaih i znamenja na putu to ih sretaju; razredih tano ptica grabilica let, ta znai desno, a ta levo letenje, i kakvu hranu svaka od njih uzima, i kakve su im mrnje, kakve ljubavi, i gde je dvoje i gde ivot zadruan; pa kako glatka mora biti utroba, 485 490 495 500 i koje boje u da bog se raduje, i kakav oblik iaranim jetrima. I silom zavijene spaliv udove i dugo bedro, toj vetini nejasnoj uputih smrtan stvor i oku njegovu otvorih ognjen znak to skriven bejae. Toliko o tom. Ko e najzad kazati da ona blaga to se kriju ljudima u utrobi zemaljskoj: bakar, elezo, pa srebro, zlato, da pre mene pronae? Ta niko, znam to, osim lanih hvalia. U malo rei, priu tu da ne duljim: vetine sve Prometej dade ljudima. HOROVOA Za ljude ti nemoj suvie brinuti, a za se mari jadnika! Jer verujem i nadu gajim: pae s tebe lanci ti, i nee biti manje moan nego Div. PROMETEJ Da tako bude usud postojani to jo ne odredi; neizbrojne patnje jo i muke trpeu dok budem slobodan. Vetina nema snage protiv nunosti. HOROVOA A ko to upravlja kormanom nunosti? PROMETEJ Tri Sudilje i, uz njih, Srde pamtilje. HOROVOA Pa od njih, dakle, zar je Div nemoniji? PROMETEJ Od sudbine ni on utei ne moe. HOROVOA A ta je sudbina Divu nego vena vlast? PROMETEJ To nikad nee uti, pa i ne pitaj! HOROVOA To neka sveta stvar je to je taji ti. PROMETEJ Na neto drugo preite, jo nije as da o tom zborimo. To moram tajiti 530 to mogu vie; budem li to uvao, oprostiu se zla i grdnih okova. DRUGA POJAVA Prometej, Hor DRUGA STAJAA PESMA HOR Prva strofa

Ne dao mi Div svevladar nikad pamet buntovniku, no da svagda boga volim i goveda da mu koljem i prinosim svete rtve kraj talasa neumornih Okeana, oca moga! Nikad reju ne greila! U srce se zapisalo, nikad mi se izbrisalo! Prva antistrofa Blago onom ije dane dokle god mu ice traje hrabra nada svagda prati, 545 535 540 radost vedra srce krepi. Ali mene jeza hvata kad posmatram kako tebe muke mue nebrojene. Jer od Diva strah te nije, 550 samovoljno, Prometeju, brani ljude preko mere. Druga strofa Besplodna je ljubav tvoja! Ko te, dragi, moe spasti, ko ti moe pomo dati od tih ljudi dan to ive? Ne vide li slabost njinu, lomne senke slepce slabe, jadom svojim okovane? Ljudski snovi nisu kadri da poredak srue Divov. Druga antistrofa To ti saznah, Prometeju, kada videh zlu kob tvoju. Drugu pesmu sad ti poj em, a to nije ona to je 565 uz kupanje i kraj odra na dan svadbe tebi pevah, kad mi sestru Hesionu darom dobi i odvede da ti verna bude ljuba. 570 (Iznenada bane I ja s goveim rogovima na glavi, pocepanog ruha i zamrene kose.) 555 560 TREA EPISODIJA (ETVRTI IN) PRVA POJAVA Prometej, I ja, Hor IJA To kakva je zemlja? Kakav li narod? Ta koga na steni vezana vidim da vetar ga bije? Sa kakva te greha razdire kazna? Izvesti me kuda, u koju zemlju jadna zalutah? Jao! Jao! I opet nesrenu me obad bode! Lik Arga Zemljina sauvaj boe! uvara moga vidim stookoga! 0, za mnom se unja, oima zvera, ni mrtva ne krije ga zemlja, nego iz donjeg ustaje sveta, pa me bednu progoni gladnu i po morskom vrzma se alu. Strofa Voskom spojena svirala glasna zvucima ljulja me u san. O, lele! Oh, kuda me vode te daleke lutnje? ta skriva ti, Kronov sine, 590 s koga, s koga mi greha ti ove nametnu muke? 575 580 585 Ta zato me stranom besnoom poludelu kinji ovako? Ili me spali, il' u zemlju metni, il' u more nemani daj! Nemoj odbiti mi to te, gospode, molim!

Dosta me lutanja duga umorie, ne mogu znati kako bih otela se bedi. uje li glas rogate mome? PROMETEJ Da ne ujem zar momu besom gonjenu, ker Inahovu? Za njom srce izgore u Diva, a sad Herin gnev je progoni, pa teke duge pute silom putuje! Antistrofa IJA Otkud oevo doznade ime? Kai mi jadnici ko si, te nesrenik nesrenoj meni svu istinu zbori? I boju bolest spomenu mi, to me budui satire, jao, alcima besa! U mahnitu skakanju amo dojurih morena glau, Herinom gonjena srdnjom. Ta ikoga ima zlosrena jo da se k'o ja pati? Nego jasno mi reci kakva me patnja jo eka? Da 1' ima melema ili kakve pomoi? Reci ako znade! Kazuj, izvesti skitnicu momu! PROMETEJ to eli znati, jasno kazau ti sve, prostoduno, bez ikakvih zagonetki, 625 k'o prijateljima to lii zboriti: ti gleda tu vatrodavca Prometeja. IJA Ti opti spase sviju ljudi, patnice Prometeju, zbog ega trpi kaznu tu? PROMETEJ Ba prestah muke svoje oplakivati. 630 IJA Zar nee meni panju tu pokazati? PROMETEJ Ta reci koju? Sve od mene saznae. IJA Izjavi ko te na tu stenu prikova? PROMETEJ Div odlui, a Hefest rukom izvri. IJA Za kakve grehe mui ovde muke te? 635 PROMETEJ Nek bude dosta to ti otkrih samo to. IJA I vreme jo saopti meni jadnici, tumaranju mi ovom kad e biti kraj. PROMETEJ Da sve to ne zna bolje ti je no da zna. IJA Ne taji mi to imam prepatiti jo!

PROMETEJ Tu milost ja ti, veruj, ne uskraujem. IJA Pa ta se neka onda kazati mi sve? PROMETEJ Ta hou, ali strah me, zbuniu te tim. IJA Ne mari za me vie no to marim ja! PROMETEJ Kad eli, treba da ti kaem: dakle, uj! HOROVOA Ne, nemoj jo! I meni malo radosti uini! ujmo najpre njenu nesreu, neka sada pria svoju sudbu prebolnu, a ti joj potom kai jade budue! PROMETEJ Do tebe, Ijo, stoji da im uini tu ljubav to su sestre roditelja tvog. Svoj udes oplakati, izjadati jad, sluau kad ko suze samilosti zna izmamit, vredno je zadrati se tu. IJA Ja ne znam kako bih uskratila vam to. to pitate me, jasno ete uti sve. Dodue, bol je o tom i govoriti odakle na me nesrenicu naleti taj vihor od boga i propast lika mog. Ta svagda obno u snu meni prikaze dohodile u devojake odaje i sve me dragale: 0, srena devojko, ne devuj vie, sjajnu ima priliku za udaju! Div, strelom enje pogoen, za tobom gori, udi da te obljubi; ti Divu, devojko, ne odbij zagrljaj, no idi Lerni, onoj bujnoj livadi, ka stadima i torovima oevim, eznue oku svome Div da zagasi." I jadnu mene svaku no su muili ovakvi snovi, dok ne dobih smelosti da ocu kaem ona nona vienja. A u Pit i Dodonu esto glasnike on slae, ne bi 1' uo kakvo delanje il' kakva re je bogovima prijatna. Al' vratie se s izjavama nejasnim i zagonetnim; taman bee smisao. Glas najzad razgovetan stie Inahu sa strogim nalogom da mene od kue i zaviaja goni da se jadnica do na kraj zemlje ostavljena prebijam. Ne poslua li, Div e munjom gromovnom da udari i sve mu pleme uniti. On poslua to Loksijino prorotvo, i tuan tunu mene tada otera i progna, al' ga nagna sila Divova da protiv srca svoga tako postupi. I odmah mi se lik i um izvratie, te rogata to viditeotroustim bodena obadom u skoku mahnitom sve trah prema Kerhni, pitkom izvoru, i vrelu Lerni; za mnom stane srljati v --------------.....* govedar, porod Zemljin, Arg plahoviti, i svaki trag mi vrebat' gustim oima. Al' njega naglo neoekivana kob 695 ivota lii; a ja, besom gonjena, pred bieriT bojim svud se svetom potucam. ta zbi se, eto, u. A zna li kazati ta imam jo da patim, kazuj! Nemoj me iz samilosti lanim teit' recima: 700 najgre zlo je, velim, izmiljena re. HOR Lele, lele! Prestani! Ah! Nikad, nikad nemah nade da e mi do uha doi glas neuven, ni da e mi takve neotrpne 705

muke, bruke, strane huke parati duu dvoreznim rtom. Jao, sudbo, sudbo! Zgrozih se od jada Ijina! PROMETEJ Ti rano tui, strah te obuzeo svu, 710 a priekaj da uje jo i ostalo. HOROVOA Govori, kazuj sve! Ta vole patnici unapred jasno znati jade potonje. PROMETEJ Da, prvu elju ja vam lako ispunih: iz njenih usta htedoste da ujete, 715 da sama svoju izjada vam trpiju. A drugo ujte sada, kakve muke jo od Here treba moma ta da premui! (Obraa se Iji.) Ti, kerko Inahova, pamti moju re da sazna kad e putu tvome biti kraj. 720 Odavde suncu prvo kreni na istok, pa prolazi kroz neorane krajeve! I tada do skitaa Skita doi e, na krasnim kolima to pletu adore, a gaaju iz lukova strelometnih. Ne idi blizu im, no bunom obalom sve uz kraj hodi mimo zemlje njihove! Na levoj strani borave ti Halibi, kovai gvoa, njih se mora uvati, jer divlji su, tuincima nepristupni. Na Hibrist, reku besnu, tada stii e, ne prelazi je, jer se prei ne moe, dok na sam Kavkaz, na tu goru najviu, ne prispe, gdeno reka besno navire sa glavica. Prevaljujui visove do zvezda to se diu, na jug udari, i tada vojsci doi e amazonskoj to ne voli mukarce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ivee, gde Salmideki krni al se nahodi, brodaru dumanin, a ouh laama. I one vrlo rado kazae ti put. Do samih uskih vrata morskih prispee tesnacu Kimerskome; njega smeono napusti, pa Uinu prei Meotsku. U svetu dovek velik irie se glas o putu tvom, on Bospor ime dobie. Oprostivi se tako s tlom Evropinim, na azijsko e doi tle. Zar nije taj nad bogovima car u svemu jednako silovit? To eljade smrtno htede bog da obljubi a nagna u to lutanje. Na gorka prosca, devo, nabasa mi ti pred udaju, jer vesti to ih sada u jo muci tvojoj ni poetak ne kau! IJA O, lele meni! Jao! PROMETEJ Ti zaleleka, zastenja, a ta li e tek onda kad jade uje ostale? HOROVOA Zar jo e ovoj drugih jada kazati? PROMETEJ Dabome, ljuta jada more preburno. IJA Pa nato ivot meni? Zato da se ja ne survam odmah s ove tvrde hridine, o zemlju da se razbijem i muka svih oslobodim? Ta bolje jednom umreti no s dana u dan muke nove muiti! PROMETEJ Tegobe moje teko bi podnosila, gde mreti meni nije sudbom sueno! Ta smrt bi oslobodila me nevolja. A sad jo kraja mojim nema patnjama, sve dotle dok se s vlasti Div ne obori.

IJA Zar moe ikad Div da padne s prestola? PROMETEJ Ta propast bi te, mislim, obradovala. IJA A kako ne bi kad od Diva trpim zlo. PROMETEJ Ta znaj da ivu ja ti rekoh istinu. IJA Pa ko e njemu carsko ezlo oteti? PROMETEJ Sam sebi svojim namerama sujetnim. IJA A kako? Kai ako re ti ne udi! PROMETEJ Uzee enu, ali e se kajati. IJA Da 1' boju ili ljudsku? Reci, ako sme! PROMETEJ ta pita koju, to se ne srne kazati. IJA Zar ena da ga s prestola strmoglavi? PROMETEJ Od oca ona jaeg sina rodice. IJA I od te sudbe zar mu nema spasenja? 775 780 PROMETEJ Ne, ako ja se okova ne izbavim. IJA A gde je spas ti kad se Dive protivi? PROMETEJ To bie jedan iz potomstva tvojega. IJA ta ree? Moj zar sinak tebi spasilac? PROMETEJ Potomak trei posle deset prethodnih. IJA To prorotvo ne mogu vie shvatiti. PROMETEJ I ne pitaj da svoje dozna nevolje! IJA to ponudi mi nemoj uskraivati! PROMETEJ Od vesti dveju jednu na dar dobie. IJA A kakva? Reci ih obe, pa da biram! PROMETEJ E, dobro. Biraj: ili druge muke jo da otkrijem ti ili spasioca mog! 795 HOROVOA Uini budi dobar jednu ljubav njoj, a drugu meni, molbu mi ne odbijaj! I ovoj kai potonje tumaranje, a meni, elim uti, spasioca tvog. PROMETEJ Kad elite, ja neu biti protivan. 800 to god me pitate, objasniu vam sve. Najpre u tebi, Ijo, muno lutanje izloiti, a ti ga pii u srce!

Kad pree vrata, dvaju kopna granicu, na istek arki poi, putu sunevu, 805 i plivaj morskom penom, dokle ne stigne do Kistene, do onih Polja gorgonskih, gde borave Forkide, deve matore, njih tri, u liku labudskom, jednooke, jednozube; nit' sunce na njih ikada 810 nit' mesec ikad svojim sine zracima! A blizu njih tri sestre ive krilate, zmijokose Gorgone, ljudma dumanke, kad ovek pogleda ih, prestaje mu dah. To kaem ti da znade biti oprezna. 815 Jo druge uj za ljudske oi uase! Otrokljunih se uvaj pasa Divovih, arslana ljutih, i jo vojske konjike Arimaspa jednookih, to borave gde Pluton valja valove zlatoteke. 820 Ne idi njima! U daleku zemlju e ka crnom stii narodu, to prebiva kraj vrela suncu, gde je reka Etijop. Uz njenu idi obalu, dok ne doe do skokovaca, gdeno s Gora Biblovih 825 k'o voda pitka pada Nil boanstveni. Taj Nil u trouglasti vodice te kraj, u Nilsku zemlju, gde je, Ijo, dalek stan i tebi i potomstvu tvome dosuen. A ini 1' ti se tamno to i nejasno, ti opet pitaj me i razgovetno uj! Ta vie no to elim imam vremena. HOROVOA Imade li o munom joj tumaranju jo rei neto, ili dosad preuta, ti kazuj! Sve li ree, milost moljenu uini i nama, zaelo jo je zna. PROMETEJ Sad u svretak svemu svom tumaranju. Da zna da po istini rekoh, kazau to jadna promui, dok amo ne stie; za svoje rei dau tako potvrdu. to dosadno je, ne mari da pominjem, te hitam samom kraju tvoga lutanja. Na Moloke ravnice kad si prispela i vrletnoj Dodoni, gde je sedite i gde je proroite Diva Tesprotskog, tu udo nevieno: zbore hrastovi, i oni sasvim jasno, bez uvijanja, ko potonjoj, ko slavnoj ljubi Divovoj uinie ti pozdrav da 1' ti laska to? Pa otud besom zahvaena dohita uz obalu na Rejin zaton veliki, a otud natrag trkom vetar nagna te; u potonja vremena morski zaliv taj, to dobro znaj mi, Jonskim e se prozvati, 0 putu tvome spomen rodu ljudskome. To znaci su ti moje svesti proroke da neto vidim vie no je oito. Ostatak ona i vi ujte zajedno, 1 sad se vraam tragu rei preanjih. Na kraju zemlje one Kanob lei grad, na samom nanosu i uu Nilovu. Tu jasnu svest i pamet vratie ti Div, oplodie te samo lakim dodirom. Epafa crnog rodie; to ime on po bojem inu dobie; uivae 865 plod zemlje iroke to Nil je natapa. S pedesetero kerki peto njemu koleno povratie se gradu Argu nerado da ukloni se braku s bratuedima. A oni, strau zaneti, k'o jastrebi golubica daleko nee pustiti, coletee za svadbom lovom zlokobnim, al' bog im nee dati sree ljubavne.

Pelazgija e krvlju doekati njih, savladae ih bdenje ena smeonih; 875 jer svaka mlada ubie mladoenju, ma dvosekli kad krvlju rtve omasti. Da dumane mi takva stigne Kipranka! Al' jednu kerku enja e primamiti, te branog druga svoga nee ubiti, 880 predomislie se, i vie volee i pialjivicom zvati se no krvnicom. I ta e Argu carsku lozu roditi. Da sve to jasno kaem, treba mnoga re. Iz toga semena e junak niknuti, 885 na glasu strelac; on e mene iz muka izvui. Takvo meni ree prorotvo pradrevna majka, ispolinka Temida. A kad i kako, dugo zbora treba to, a da i sazna, ne bi vajde imala. 890 IJA O, napred, napred! gr hvata me opet, i ludila bes ve mozak mi pali, i besnila alac bez ognja me ee! A srce mi dre i o grudi bije! 895 A oi se mute i u muci vrte! Sa staze me baci besnila vetar, nad jezikom vie ne mogu da vladam, 5* i mutne mi rei bez reda biju o valove nevolje strane! 900 (Besomuna otri unedogled.) DRUGA POJAVA Prometej, Hor TREA STAJAA PESMA HOR Strofa Mudar, mudar onaj bee kome prvom ova mis'o na um pade i ko prvi ovo ree: branog druga biraj prema sebi, nije blago ni rasko ni zlato, 905 neg' je blago to je srcu drago. Antistrofa Nikad, nikad, o, Sudilje, ne videle mene kao nevu Diva il' ma koga s neba boga. Iju devu ja sa zebnjom gledam, 910 prosca boga ona odbijala, sad je Hera mui kobnom skitnjom. Epoda Nije strah me braka prema sebi, jai bozi da ne zavole me, oko njino ne zapelo za me! 915 Boj taj za boj nije, ni put za put. Ne znam ta bi sa mnom bilo, ta ne vidim kako bih se Divskoj volji uklonila. EKSODA (PETI CIN) PRVA POJAVA Prometej, horovoa PROMETEJ

Zaelo Div. e, ma koliko da je gord, 920 jo krotak biti, jer se priprema da ue u brak to e s vlasti bez traga oboriti ga. Oca Krona potpuno izvrie se kletva, kojom kunjae sa svoga drevnog trona kad je padao. 925 A iz tog jada jasno rei izlazak od bogova mu niko ne moe do ja! Ja znam to, znam i nain. Nek on sedi sad i prkosi, u nebeski se uzda grom, i ruka nek mu trese strelom plamenom! 930 To nikakvu mu nee pomo doneti da munim padom s trona sramno ne padne. Sad protivnika takva na se die sam, junaka udna, borca neodoljiva, od munje arke to e jai nai plam 935 i straan prasak, pred njim grom umuknue, i Posidonu trozubac polomie, to koplje, od kog zemlji dno se potresa. Kad u tu padne nesreu, nauie koliko se od ropstva razlikuje vlast. 940 HOROVOA Tom eljom svojom Divu ast ocrnjuje. AO PROMETEJ I zbie se. Sto elim to i kazujem. HOROVOA Zar iko misli da e Diva sruiti? PROMETEJ Od mojih jo e tee muke muiti. HOROVOA Ne trne zar kad takvu pretnju prosipa? PROMETEJ A ta me strah kad smrt mi nije suena? HOROVOA Jo bolnije ti bole moe zadati. PROMETEJ Nek ini samo! Ja sam na sve pripravan. HOROVOA Ko pametan je, klanja se Adrastiji. PROMETEJ Ta potuj, moli, laskaj svakim vlastima! Tvoj Div je meni manji nego nitavac. Nek radi, vlada kratko vreme po volji, jer bogovima nee dugo vladati. Al' evo vidim Divova glasonou, u gospodara novog slugu pokornog, 955 zaelo stie nove glase nosei. (Vazduhom dolazi Hermo u krilatoj obui i s glasnikom palicom u ruci, te stane na stenu pred Prometeja i Okeanide.) DRUGA POJAVA Prometej, Hermo, Horovoa HERMO Mudracu tebi, strasti kivnoj, prekivnoj to zgrei bogu jer smrtnom stvoru pomoe ja tebi, kradivatro, evo govorim. Moj otac poziva te da mu kae brak 960 sa kog e to se hvali vlast izgubiti. I pri tom nita nemoj zagonetati, no po istini reci sve! I dvostruk put ne zadavaj mi ovamo, Prometeju! Ta vidi: Div se time ne umekava. 965 PROMETEJ Tvoj govor dostojanstven, oholosti pun, k'o boijoj to dolikuje posluzi. Sad novi vladate i odmah mislite da carujete spokojno. Zar ne videh gde dva ve gospodara otud padoe? 970

I treem, sad to vlada, uskoro u pad sramote pun da vidim. Misli da me strah i da se stiskujem pred novim bozima? Daleko sam od svega toga. A ti odbrzaj natrag putem kojim dolete! 975 Ta nita to me pita nee doznati! HERMO Al' ono i pre samo takvim prkosom ti pristade u luku ove nevolje. 71 PROMETEJ Za tvoju dvorbu ovom svojom nevoljom, to znaj mi dobro, ja se ne bih menjao. HERMO Ta bolje, mislim, ovu stenu dvoriti no ocu Divu glasnik biti pouzdan! PROMETEJ Samosioni nek se tako razmeu! HERMO A Jebi, kanda, godi ovaj poloaj? PROMETEJ Da godi? Da u njemu svoje dumane ja ugledam! I tebe u njih ubrajam! HERMO Za sluaj svoj i mene zar okrivljuje? PROMETEJ U jednu re: ja mrzim na sve bogove za moju pomo to mi krivdom vraaju. HERMO Ja besnilo ti ujem, bolest nemalu. PROMETEJ Da, besnim, znai 1' mrnju to na dumane. HERMO U dobru da si, nepodnoljiv bio bi! PROMETEJ Jao meni! HERMO Jao"! za taj uzvik ne zna Div. PROMETEJ Al' dugo vreme naui to svakoga. 995 HERMO Pa ipak jo ne ume biti razborit! PROMETEJ Inae ,ne bih s tobom, slugom, zborio. HERMO ta otac trai kanda nee kazati? PROMETEJ Zahvalnost duan tim bih dug mu platio. HERMO Dabome, izgrdi me kao derite. 1000 PROMETEJ Zar nisi derle, i od njega lui jo kad misli da u ja ti togod otkriti? 73 Ta nema muila ni sredstva kojim Div ~) primorat' bi me mog'o da mu kaem to,C dok sramotnih ne oprosti me okova! J 1005 A dotle neka baca munju ognjenu, a snegom nek belokrilim i gromovljem sve do dna zemlje uzdrma i pomuti, al' nita od tog nee mene saviti da kaem ko e njega s vlasti sruiti. 1010

HERMO Razmotri da 1' te spasti moe prkos taj! PROMETEJ To davno videh ve i o tom promislih. HERMO Ta pregni ve, ta pregni jednom, luae, i misli prema jadu svome sadanjem! PROMETEJ Dosauje i govori k'o talasu. Da nikad na um ne pada ti da u ja zadrhtati pred Divom, ena postati i kao baba da u ruke pruiti i njega, boga najmrega, moliti da puta ovih rei me! To nikako! HERMO Ja mnogo zborih, opet zalud zboriu ta molbe nita srca ti ne mekaju i ne blae: k'o drebe prvom prezano em grize, sili se i uzdi otima. Al' slaba mudrost raa tvoju pomamu. 1025 Ta prkoenja jogunica bezumnih po sebi samo nikad ne pobeuje. 1015 1020 7/1 Ne poslua li rei mojih, pripazi kolika bura, neodoljiv beda val na tebe ustaju! Tu stenu vrletnu moj otac grmljavom i munjom ognjenom razvalie, i telo tvoje sakrie ieznue u zagrljaju kamenom! I tu e duge probaviti vekove dok ne vrati se na svet. Divov krilat pas, krvoedna i pohlepna orluina, komade krupne s tela tvoga kidae; gost nezvan celog dana tebi sletae i crnu jetru poudno komadae. A kraja tima ne oekuj patnjama, dok bog se koji ne javi k'o zamenik tom jadu tvom i za te rado ne poe u mrani Had, u crni bezdan Tartarov. I zato reavaj! Jer nije torlanje to rekoh nego svu izloih istinu, jer usta Divova ne znadu lagati, no svaka njihova ispunjuje se re. A ti se trgni, razmiljaj, ne pomisli drskoa da je bolja nego smotrenost. HOROVOA Da Hermo pravo zbori, i mi mislimo, jer goni te da prkositi prestane i savete mu pametne da prihvati. Posluaj! Sramota je mudru greiti. PROMETEJ Za glasove to ih ovaj mi otkri ja ranije znadoh, a nije sramota kad duman od dumana podnosi zlo. I neka se na me obara strela, ognjevitih munja vijugasta zmija, a gromom i besom vetrova divljih nek vazduh se prolama sav, i zemlji nek vihor u temelju korenje trese, a valovitog mora estoka huka nek zvezdama na nebu zaspe putanje, i bezdanu, crnu Tartaru na dno nek Dive telo strmoglavi moje 1065 u vrtlogu tvrde, svirepe sudbe, al' celog mene ubiti nee! HERMO Besomuni takve izbacuju rei, i odluke takve uju se od njih. Koliko jo treba da oholost njemu 1070 poremeti um? ta poputa gnevu? (Obraa se Okeanidama.)

A vi to njegove alite muke, i jade mu trpite zajedno snjime, sa ovoga mesta hitajte nekud, da gromova strana rika i bes 1075 ne pomute vama pamet i svest! HOROVOA to drugo mi zbori i drugo mi svetuj, i sluau rado! Nareuje neto, al' naredbu tu ne mogu da trpim. A zato me goni sramotu da inim? 1080 Sve patnje hou da podnosim s ovim. Nauih da izdaju mrzim duboko, i bolesti nema to meni bi od nje gadnija bila! HERMO Al' pamtite to to rekoh unapred! I ako u nevolju padnete ljutu, ne krivite sudbu, ne recite da vas u nenadnu nesreu uvali Dive! Ne, doista! U nju vi ete sebe uvaliti same! Nije tu prepad 1085 1090 76 ni varka, sa znanjem vi ete sebe zaplesti u nevolja beskrajnu mreu sa sopstvenog bezumlja svoga! (Hermo odlazi, i odmah ponu vetrovi da besne; sve bre i jae pucaju gromovi i munje sevaju; oblaci tamni zastiru nebo i motaju se oko glavica; zemlja se trese, Okeanide kleknu.) PROMETEJ to re bi, evo se deava sad: ve zemlja se trese, 1095 a pod njom odjekuje gromova rika, i sevaju bievi plamenih munja, a vitlaju prainu vihori besni; ve vetrovi svi u napadu ljutom od jednog dela hitaju drugom; 1100 u svirepoj borbi sve se komea, u kotac se hvataju nebo i more! Ovakvim udarcem bije me Div, sve na mene pada strah da mi zada. (Straan urnebes.) O, majko presveta moja, i ti, 1105 o, zrae, ti izvore svetlosti sve, vi vidite kako po nepravdi patim! (Bezdan proguta sve.) 1 SOFOKLE CAR EDIP r -i y "V o "0

' i7

"4 "i CL m (0 ^5 VC3 oj 14 T LICA EDIP, car tebanski JOKASTA, carica KREONT, brat Jokastin TIRESIJA, prorok SVESTENIK Divov GLASNIK iz Korinta PASTIR Lajev GLASNIK iz dvora HOR STARACA TEBANSKIH VODILAC Tiresijin } ne KERI Edipove J & PRATNJA careva i cariina Pozornica prikazuje carski dvor u Tebi s troja vrata: na srednja idu Edip i Jokasta, na desna za gledaoca ide dvoranstvo, a na leva stranci. Pred dvorom oltari i kipovi bogova tebanskih. I PROLOG (PRVI CIN) PRVA POJAVA Edip, Svetenik Oko oltara na stepenicama sedi narod, deca, deaci i sve-tenici s lovorovim granicama u ruci. Edip izlazi iz dvora s pratnjom. EDIP O, deco, Kadma davnog narataju mlad, to sedite na seditima ovima, bogoradnikim ovenanim granama? A grad sve grca to od mnogog tamjana, a to od peana i silnog jecanja. 5 To, deco, ne htedoh od drugih glasnika da ujem, zato amo dooh, evo, sam, ja, koga svako slavnim zove Edipom. No, kazuj, starce, jer ba tebi prilii da mesto ovih zbori: zato dooste? 10 Od straha il' od elje kakve? elim vam pomoi u svem; ja bih bio bez srca kad molioce takve ne bih alio. SVETENIK O, Edipe, ti vladaoe kraja mog, ti vidi kakvi smo po godinama tu 15 kraj rtvenika tvojih: jedni slabi jo za dalek let, a drugi reci stari sve ja Divov, ono izabrani momci, gle, a ostali ti narod sedi ovenan na trzima kraj Paladina hrama dva 20

i pored Ismenova praha prorokog. _ flr^Vp tratrprliie 81 Ta grad nam, kako i sam vidi, silno se ve potresa i glave vie ne moe da digne iz dubina mora krvava. Ve u zametku propada nam zemlji plod, na pai ginu stada, gine podmladak u enama, a, uz to, bog ognjonoa, ta kleta kuga, grad nam hara ,obara; i s nje se Kadmov prazni dom, a crni Had sve stenjanjem i jecanjem se bogati. Ja ne smatram te jednakim sa bozima ni deca to na rtvenik ti sedamo, al' ti od ljudi jesi prvi ovek na u nevolji ivota, sudbi od boga. Ti doe, Kadmov danka oslobodi grad, to svirepoj ga plaasmo pevaici, a od nas nita vie ne u o tome, ne uismo te, no uz pomo boiju, to kau, misle, ti nam ivot uspravi. I sada, Edipe, o glavo junaka, mi pribegari, evo, molimo te svi da pomo nae kakvu, ili uo glas od boga koga ili zna od ljudi to, jer vidim: vesti ljudi i u nevolji po odlukama svojim stvar savlauju. Najbolji od svih ljudi, grad nam pridigni i za nj se postaraj! Jer, i sad ovaj kraj za ljubav davnu spasiocem zove te. A padnemo li posle pridizanja svog, tvoj presto nikad nee spominjati se. No trajno zato grad nam ovaj uzdigni! Ta ve si pre nam sreu dobrim znamenjem povratio, pa takav budi i sada! Jer hoe li da vlada ovde kao sad, to lepe vladaj ljudima no pustinjom: jer nita nisu ti ni tvrava ni brod kad ljudi nema, ivih nema graana! EDIP O deco jadna! Nije neznano mi, znam rad ega dooste. Ta dobro znadem ja da stradale mi svi, al' mada stradate, to, ipak, niko od vas ne strada k'o ja. Va bol se jednog tie, svakog za sebe. i nikog drugog, moja dua zajedno i grad, i sebe, a i tebe ali, sve. Pa ne budite me gde sanak boravim, no znajte da ve mnoge suze ronih ja i brian mnogim putem protumarah ve.

Razmiljajui, jedan samo naoh lek, i njega pokuan. Svog uru Kreonta Menekejeva sina, kui Febovoj u Piton otpravih da pita kojim bih ja delom, kojom reju ovaj spas'o grad. I, evo, danas broj se slae s vremenom, pa brinem se to radi; preko reda nema ga, i due nego to mu za taj treba put. A kada stigne, neka hulja budem ja ne uredim li sve to bog zapovedi! (Mladii kau svesteniku da Kreont dolazi.) SVETENIK U pravi kaza as; mladii evo ba dojavljuju da vide Kreonta gde pristie. EDIP O Apolone gospode, da osvane sa dobrom porukom k'o sjajnost oka njegova! SVETENIK Po liku radostan je. Ne bi iao pod gustim vencima od rodnog lovora. EDIP Ve blizu je da uje, brzo znaemo. (Kreont dolazi.) 65 70 75 80 rt* O vojvodo Menekejiu, rode moj, sa kakvim bojim glasom ti nam osvanu? 85 DRUGA POJAVA Edip, Svetenik, Kreont KREONT Sa dobrim. Jer i nevolja e, velim, sva, kad izlaz dobar nae, dobru krenuti. EDIP A kako glasi poruka? Jer tvoja re ne donosi nam ni slobodu, a ni strah. 90 KREONT Pred ovim svetom eli li da uje me, na re sam spreman, il' da u dvor poemo. EDIP Pred svima zbori, jer me briga za taj svet jo vie mui no za ivot roeni! KREONT Izvestiu vas to sam uo od boga. 95 Nareuje nam gospod Febo oito izagnat kugu to je ovaj hrani kraj, ne hraniti je kad je neizleiva. EDIP A kakvim lekom? Kakva nevolja je to? KREONT Da prognamo il' krv da krvlju platimo, 100

ubisto to k'o bura grad nam pustoi. 1 EDIP Pa koga oveka sudbinu javlja tim? KREONT Toj zemlji, gospodaru, bee glava Laj kad naim gradom jo ne upravljae ti. EDIP To znam iz sluanja, jer ja ga ne videh. 105 KREONT On pogibe, a bog sad jasno zahteva da rukom kaznimo zloince nekakve. EDIP A gde su oni? Gde se moe otkriti krivici davnoj taj ve izgubljeni trag? KREONT U ovoj, kae, zemlji. to se potrai, 110 to nae se; to napusti, to propadne. EDIP A bee 1' to u dvoru, ili ii polju il' u kom stranom kraju stie Laja smrt? KREONT On ode tako ree da se pokloni al' otud svom se dvoru vie ne vrati. 115 EDIP Ni glasnik zar ni saputnik to ne vide, da za to raspita ih ko i dozna to? KREONT Svi padoe; u strahu jedan izmae, a od svega taj to vide samo jedno zna. EDIP A ta? To jedno mnogo moe otkriti kad slutnje samo malo zraka prosine. KREONT Sukobie se ree razbojnici s njim, ne jedna snaga, mnotvo ruku ubi ga. EDIP Pa kako zlikovci da usude se to, da novcem neko njih ne podstae? KREONT To slutilo se, al' ne bee nikoga u nevolji da mrtva Laja osveti. EDIP A koja nevolja, kad tako pade car, na putu bee vam da ispitate to? KREONT aropevka nas nagna Sfinga pred noge da gledamo a pustimo to zavi no. EDIP Al' opet od poetka ja u traiti, jer dostojno je Febo, dostojno si ti na pokojnika ovu panju skrenuo. I zato red je videete i mene 135 gde gradu, bogu pomaem k'o saveznik. I neu radi daljih prijatelja mi no sam rad sebe ovaj uas prognati. Jer, taj to onog ubi, lako hteo bi i na moj ivot istu ruku podii. 140 Za onoga se brinu, sebi koristim. No, deco, sa stepena bre ustajte,

bogoradnike podignite granice! (Pratnji.) A od vas ko nek amo Kadmov skuplja soj, ta ja u sve da uinim, pa s bogom e 145 osvanuti nam srea ili pad! SVETENIK O, deco, ustajmo! Ta zbog toga smo mi i doli amo to nam ovaj obrie. A Febo, to nam ova posla prorotva, da stigne nam k'o spas i lekar od kuge! 150 (Edip s Kreontom ode u dvor; horovi pribegara s podignutim granicama i u redu vraaju se u grad. Dolazi hor staraca tebanskih.) TREA POJAVA ULAZNA PESMA HOR Prva strofa Divov slatkoreki Glase, kakav li stie iz zlatnoga Pitona Tebi presjajnoj? Muim se sav, a bojaljivo srce mi dre u strahu. 0 Peane, lekaru delski, zbog tebe bojim se ta li e novo mi ili u toku godina staro ve dati da propatim! Reci mi, Nadino edace zlaano, besmrtni Glase! Prva antistrofa Divova keri, Atino besmrtna, prvu te prizivam, pa sestru ti Artemidu, uvarku kraja, to sedi na okruglom prestolu slavnom na trgu, i Feba streljaa! Tri'mi spasenja od smrti osvanite! Ako ste ikad i pre u nevolji na grad to padae propasti plamen daleko uklonili, doite i sad! Druga strofa 0 lele! Ta nebrojen trpim jad, vaskolik narod strada mi, pa ni oruja pameti nema, njim da se brani. Ta zemljica slavna ve roda nam ne nosi; ne mogu ene u poroaju preboleti bolova tekih. 1 jednoga za drugim vidi k'o ptica lakokrila bre od ognja estoka gde pojuri ka alu boga veernjeg. Druga antistrofa Grad gine da broja mu nema ve. Smrtonosan po tlu lei svet, a za njime tugovanja nema; ljube i majke osedele jecaju pa jedna odavde a druga odande zbog ljutog mole zla oltaru na podnoju; sve pean se

ori, a s njime i vapaji tuni. Zato nam, Divova keri, o zlaana, milooku polji Odbranu! Trea strofa I silnog Areja, to sad bez medenih bez titova navaljuje i pali me sred leleka, polji brzim krokom neka okrene daleko, il' u velike u dvore Amfitritine, il' gostima hudoj luci, valovima trakim! Na kraju ostavi 1' to no, to nam opet grabi dan. O Dive, oe moj, ti, ognjanim to munjama zamahuje, ti gromom svojim atri ga! Trea antistrofa 0 vladaoe likijski, s tetive svoje zlaane razaspi strele silne da nas odbrane! Da sinu arke zublje Artemidine, to s njima ona prolazi kroz likijske kroz lugove! 1 tebe, zlatokitni, zovem, imenjae Tebe, o Bakho vinoobrazni, drue moma zanosnih, sa arkom buktinjom priblii nam se u pomo pa goni boga toga, mrska bozima! (Dolazi Edip.) PRVA EPISODIJA (DRUGI CIN) PRVA POJAVA Edip, Hor EDIP Ti moli, a to moli, to e, ako moj ti savet poslua i kugu potera, 220 izmolit od zla odbranu i olakaj. A kazau ti, jer ja ne znam za tu stvar ni za in, ta daleko ne bih iao u svojoj potrazi da imam kakav znak. Al' kako sugraanin postah docnije, 225 ja ovo svima kaem Kadmoviima: ko od vas poznaje ubicu onoga od ije ruke pade Labdakovi Laj, taj meni sve nek saopti, nareujem. A boji li se da e tim optuiti 230 sam sebe, zlo ga nee snai nikakvo, no zemlju ovu ostavie nekanjen. A zna li opet kogod krivca drugoga

iz kraja drugog, nek ne uti; zato ja nagradiu ga, i zahvalie mu grad. 235 Preutite 1' i re mi kogod pogazi u strahu za svojtu il' za se samoga, uradit ta u tada, sad me ujte svi! Zabranjujem da toga, bio ne znam ko, u zemlji toj gde vlast i presto drim ja, 240 da iko ga doekuje i pozdravlja, da s njim se moli ili rtve prinosi, on il' svetu vodu da mu iko dodaje, no svako neka s praga svoga progna ga, jer s njega kuga mori nas; ba o tome izvestilo me proroite pitijsko. Ovako, dakle, ja i bogu pomaem, a pomaem i pokojniku onome. A proklinjem ubicu, skrivi li to sam iz potaje il' zajedno sa vie njih, nek, jadan, jadno svri ivot nesrean! I elim jo: u mojoj kui nae li se on kraj moga ognjita a ja da za to znam, i na me neka padne ista kletva ta! A od vas zahtevam da sve to inite i za me, i za boga, i za ovaj kraj to propada nam nerodan i ostavljen. Pa ovaj pos'o da i nije bogodan, ne prilii vam, ipak, da bez osvete to napustite kad vam prvak pade, car, no trait morate! Al' sada sluajem ja imam vlast to pre je imaae on, u braku imam enu, ljubu njegovu, i na bi porod brau, sestre imao, da porod njegov ne bi njemu nesrean; al' sudba, eto, srui mu se na glavu. Za njega zato, evo, boriu se ja k'o za svog babaj ka i pokuau sve da uhvatim ubicu koji pogubi potomka Labdaku vam i Polidoru i starom Kadmu i drevnom Agenoru. Ko to ne uradi, ja molim bogove ne dali da mu usev nie na njivi, ne raala mu ena dece; sadanja sudbina neka tare ga, i gora jo! A vama, ostalijem Kadmoviima to s ovim slau se, da Pravda pomae i bozi svi da u sve veke tite vas! HOROVOA Kad kletvom, care, obveza me, rei u: nit ubih niti znadem rei zlikovca, no Febo, ovu potragu to porui, izrei mor'o je ko delo uini. EDIP Ti pravo ree, ali silit bogove kad oni ne mare, to niko ne moe. HOROVOA Da drugo to se meni ini saoptim. 285 EDIP I tree da je, ne propusti kazati! HOROVOA K'o gospod Febo znadem vidi najvie na vra Tiresija. Istraujui to, od njega, care, najbolje bi doznao. EDIP Da i to uinimo, ne zaboravih. 290 Na savet Kreontov ba poslah po njega, pa udim se to tako dugo nema ga. HOROVOA I drugo sve su glasi stari, nejasni. EDIP A koji to? Na svaku ja ti pazim re. HOROVOA

Od nekih putnika je pao, reklo se. 295 92 EDIP To i ja uh, al' svedok za to ne zna se. HOROVOA Al' ita straha ako ima u njega, kad kletve tvoje uje, nee utati. EDIP Zloinci drski ne plae se kletava. HOROVOA Al' ima ko e otkriti ga; evo ve 300 boanskog vraa vode amo; u njemu od ljudi jedinome nie istina. (Doe Tiresija sa svojim voom.) DRUGA POJAVA Edip, Hor, Tiresija EDIP Tiresija, ti shvata sve, i poznato i tajno, sve nebesko i zemaljsko sve, pa stoga, mada vida nema, ipak zna 305 zbog ega strada grad; u tebi jedinom, 0 knee, nalazimo odbranu i spas! Jer Febo ako glasnik ne kaza ti ve na pitanje nam odgovori: onda tek od ove kuge svanue nam spasenje 310 kad prosoimo koji Laja ubie, te smaknemo ih ili s praga prognamo. Ti, dakle, ne uskrati znaka ptijega, ni ako nalaenju znade drugi put, no spasi sebe i grad, spasi i mene, 315 1 s pokojnika svaku mrlju oisti! U tebe gledamo, a rad je najlepi kad ume i kad moe im da pomogne. TIRESIJA Hu! Kakve li grozote! Biti pametan gde pamet pomo nije! Dobro znam to ja, 320 al' smetoh s uma. Ne bih amo doao. EDIP A ta je? Zato neveseo stie mi? TIRESIJA Da odem! Pusti me! Najlake podnee ti svoje i ja moje, poslua li me. EDIP Kad glasa ne da, ne radi po dunosti 325 nit' ini gradu ovom to te podie. TIRESIJA Jer vidim: govor tvoj ni tebi ne pada u dobar as; i mene to da ne stigne (Hoe da poe.) EDIP Ne okrei se, bogova ti, ako zna, ta evo usrdno se klanjamo ti svi! 330 TIRESIJA Vi svi tu ne znate; a tajnu nikad ja objavit neu, tvoje zlo da ne reknem. EDIP

ta kae? Zna, a rei nee. Hoe nas da ostavi i grad nam da upropasti? 94 TIRESIJA Ni sebe a ni tebe ne uvredih ja. ta pita uzalud? Od mene ne u to! EDIP Zar nee, huljo poslednji, ta i kamen razjario bi, nigda nee kazati, no tako tvrd i neumoljiv ostati? TIRESIJA Ti moju kori ud, a tvoja kakva je, to ne vide, no mene, eto psuje tu. EDIP Pa ko se ne bi gnevio kad uje te? Ti sada vrea grad ovakvom izjavom. TIRESIJA Ta to e doi, ma da mukom krijem ja. EDIP to ima doi, to da i ti ne rekne? TIRESIJA Govorit' vie neu. Ako hoe ba, ti zato i najeim gnevom gnevi se! EDIP U gnevu svom i neu nita pustiti to znadem bar, jer ti si, ini mi se, znaj, ubistvo s drugim smislio i stvorio, to rukom samo ne ubi; da vidi jo, i to bih delo samo tvojim smatrao. TIRESIJA Zar tako? Kaem ti: ispunjuj objavu to objavi je, pa od dana dananjeg ni s ovima ni sa mnom nemoj zboriti, jer ti si ovoj zemlji zlotvor krvavi! EDIP Zar tako bestidno ti re tu isturi? Pa kuda misli da e tome izbei? TIRESIJA Izmakoh. Mene brani snana istina. EDIP A ko te naui? Vetina tvoja ne! TIRESIJA Ti sam, jer to da reknem, ti me prisili. EDIP A ta? Ponovi da te ujem jasnije! TIRESIJA Zar ne shvati me pre? Iskuava li me? EDIP Ne mogu kazati da znam. Ponovi to! TIRESIJA Ubica koga trai jesi, kaem, ti. EDIP Na svoju radost nee dvared vreat' me TIRESIJA Da i drugo ti reknem, za jo vei gnev? EDIP Koliko drago ti, jer utaman ti re. TIRESIJA Ti ne zna, velim ti, da ivi s najdraim najsramnije, a slep si za svoj teki greh. 370 EDIP Pa i to misli nekanjen govoriti? TIRESIJA

Da, ako snagu kakvu ima istina. EDIP Ta ima, al' ti nisi ta! Ti nema nje! Jer ti si slepac uhom, duhom, oima. TIRESIJA Ti, jadan, tako rui mene. Uskoro 375 od ovih svako time tebe ruice! EDIP No vena ti si; ni meni a ni drugom to svetlost gleda ne naudi ti. TIRESIJA Ta nije udes tvoj da padne od mene. Apolon tu je to se za taj brine in. 380 7 Grke tragedije 97 EDIP Da 1' Kreont ili ti to tako izmisli? TIRESIJA 0, tebe Kreont ne ojadi, no ti sam. EDIP 0 blago, vlasti, nad vetine vetino u itku ovom punom borbe, pakosti, kolika zavist prema vama gaji se, 385 kad radi vlasti ove to je meni grad k'o dar a ne na zahtev negda predade, kad rad nje Kreont verni, stari prijatelj, dounjavi se tajno meni eli slom. Pokrenuo je toga vraa smutljivca, 390 slepara lukava, to onda samo zre kad dobiva, a slep je u vetini toj. Ta reci, de, gde gatar jasan bee ti? A kad se javi ona kuka pevica, to tada graanima leka ne ree? 395 Pa, ipak, ne mogae gonetku ma ko razloiti, no prorotva je trebalo; al' to ti vidi se ni ptice ne dae, nit' bog te koji nadahnu. Ja dooh sam, ja, Edip, neznalica, Sfingu ustavih, 400 to umom stekoh, let mi ptica ne bi znan. 1 njega misli sruiti, oekuje da Kreontovu primakne se prestolu. U plau, mislim, i ti i tvoj snovidrug zloinstvo goniete. A da nisi star, 405 u stradanju bi znao ta mi naumi. HOR Po naem sudu, ini se, u gnevu on re svoju ree kao i ti, Edipe. To ne treba, no kako emo najbolje da boju ispunimo re, to gledajmo. 410 98 TIRESIJA Iako car si, jedan drugom jednako odgovarajmo; u tom i ja imam vlast. Ne ivim ja k'o sluga tvoj, ve Loksijin, pa zato nee Kreont mene braniti. A kaem, jer me i k'o slepca nagrdi: ti ima vid, al' greha svoga ne vidi; nit' zna gde boravi ni s kim stanuje. Ta zna li iji si? Ne zna da si svojtaia i dole i na zemlji ovde dumanin, i strana Kletva oca ti i majke ti odavde gonie te biem dvostrukim. Sad svetlost gleda, posle tamu gledae! A koja luka, koji skoro Kiteron razlegati se nee tvojim lelekom kad spazi brak u koji kui nesreno ti doplovi, a posle srene plovidbe? I ne vidi mnoinu

drugih nevolja, a njime sebi, deci svojoj ravan si. Pa zato psuj i Kreonta i moju re! Ta ne postoji ovek to e ikada svoj ivot jadnije zavriti no ti! EDIP Zar mogu to da dalje sluam od njega? Bez traga idi! Nee bre! Nee zar okrenuti se i moj ostaviti dvor? TIRESIJA Ja ne bih doao da ne pozva me ti! EDIP Ta nisam znao da e ludo bajati, jer teko bih te kui svojoj pozvao. TIRESIJA Ja ispadoh budala, kako misli ti, al' mudar onima to tebe rodie. (Poe.) EDIP A kojima? Ta stani! Ko me rodio? TIRESIJA Dan ovaj rodice te, a i sruiti. EDIP Zagonetno i muno govori mi sve! TIRESIJA Gle, nisi vetak ti da to iznalazi? EDIP Pogruj po emu u velik postati. TIRESIJA Taj uspeh upropastio te zaista. EDIP ta marim, samo kad sam izbavio grad. TIRESIJA Ja idem, dakle. Hajde, dete, vodi me! EDIP Nek vodi, jer tu smeta i dosauje, tvoj odlazak utiae mi bolove. TIRESIJA Kad reknem zato dooh, odoh. Lica tvog ne bojim se, jer ne moe me ubiti. A kaem tebi: lice koje odavno ti trai, preti i ubistvo Lajevo oglauje, to lice ovde boravi; doljakom zovu ga, a kao roeni osvanue Tebanac, ali srei toj veseliti se nee; slep, a okat bi, i kao prosjak a bogata nekada u tui kraj e ii takom tapkaju. A deci svojoj svanue u isti mah k'o brat i otac; eni to ga rodila k'o sin i mu; a ocu svom u braku drug i njegov krvnik! Idi sad i razmiljaj! Pa uhvati li me u lai, kai mi vetini prorokoj da nita nisam vest! (Tiresija ode s voom, Edip u dvor, a hor i zapeva pesmu.) TREA POJAVA PRVA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Za koga ree delfijska stena proroka da zgrei krvavijem rukama ovaj strani greh nad grehe? A as je da jo bre sad no konji vileni taj u beanje nagne. Jer orujem Divov ga progoni sin, i ognjem i munjama nasre na nj, s njime ga gone 475 strane dostine Srde. Prva antistrofa Sa snenoga Parnasa uprav

sada glas nam pue: svako neka neznanom krivcu tajne trai trage! 480 Kroz divlju se umu on, po spiljama, stenama, vucinja k'o bika. Pa jadnim korakom kroi sam, i sredozemnog prorotva kloni se on, 485 al' ono ga uvek ivim oblee letom. Druga strofa Silno me je, silno me je mudri prorok uplaio. Nemam vere ni nevere. 490 Ne znam ta da kaem sada. Slutnje lete, vid mi mute. Ne znam ta je, ta 1' e biti jo. ta se svai Labdakovi, il' ta planu sin Polibov, 495 nikad pre to nisam uo, i sad spor taj taman mi je. Kakvim, dakle, dokazom da cenim sada Edipovu slavu rodu tako dragu, i da svetim tajne smrti 500 Labdakia pokojnog? Druga antistrofa Div to znade, znade i Feb, sudbu nau znaju oni, al' da vra se umom svojim iznad mene vie die, 505 pravi sud to nee biti. Mudrost nadmaa se mudrou, ali ja ga zbog prekora neu korit' pre no vidim one rei ispunjene. 510 Oi moje videle su kako devojka krilata njemu prie. A on mudar zasja, ljubav delom otkri. Zato veran ostau mu, nikad rei da je zao! 515 (Dolazi Kreont) i no s njime ga gone strane dostine Srde. 475 Prva antistrofa Sa snenoga Parnasa uprav sada glas nam pue: svako neka neznanom krivcu tajne trai trage! 480 Kroz divlju se umu on, po spiljama, stenama, vucinja k'o bika.

Pa jadnim korakom kroi sam, i sredozemnog prorotva kloni se on, 485 al' ono ga uvek ivim oblee letom. Druga strofa Silno me je, silno me je mudri prorok uplaio. Nemam vere ni nevere. 490 Ne znam ta da kaem sada. Slutnje lete, vid mi mute. Ne znam ta je, ta 1' e biti jo. ta se svai Labdakovi, il' ta planu sin Polibov, 495 nikad pre to nisam uo, i sad spor taj taman mi je. Kakvim, dakle, dokazom da cenim sada Edipovu slavu rodu tako dragu, i da svetim tajne smrti 500 Labdakia pokojnog? Druga antistrofa Div to znade, znade i Feb, sudbu nau znaju oni, al' da vra se umom svojim iznad mene vie die, 505 pravi sud to nee biti. Mudrost nadmaa se mudrou, ali ja ga zbog prekora neu korit' pre no vidim one rei ispunjene. Oi moje videle su kako devojka krilata njemu prie. A on mudar zasja, ljubav delom otkri. Zato veran ostau mu, nikad rei da je zao! (Dolazi Kreont) DRUGA EPISODIJA (TREI IN) PRVA POJAVA Hor, Kreont KREONT 0 ljudi graani, ba doznah kako me caF Edip stranim re'ma okleveta sad. Ne mogu to da trpim. Ako misli on u ovoj bedi da mu ili recima il' delima uinih neto na tetu, 520 ne elim vek dugovean da vekujem, kad vest mi ova stie. Ta ne malen kvar, no najveu mi tetu nose rei te, kad odsad mene huljom ovi graani, a huljom ti i drugovi nazovete. 525 HOROVOA Al' moda zbilja ta je dola uvreda iz gneva vie no od srca pametna. KREONT 1 ree zar da ja namamih proroka po mome savetu da lai govori?

HOROVOA Ta pade re, al' ne znam s kojom namerom. 530 1f/l KREONT Kod zdravih oiju i zdrave pameti zar mene takvom klevetae klevetom? HOROVOA To ne znam; ta vladari rade, ne gledam. Al' evo njega! Sam iz dvora dolazi. (Doe Edip.) DRUGA POJAVA Hor, Kreont, Edip EDIP Gle! Ti zar ovde? Kako stie ovamo? Zar obraz tako drzak ti, te na prag moj ti stupi, a bez sumnje ti si krvnik taj i oevidni lopov moga prestola? Ta kai, bogova ti, kakvu plaljivost il' glupost vide na meni, te smisli to? 11' da ti neu spletku opaziti tu gde tajom puzi, branit' se kad vidim je? Zar nije nerazumna tvoja namera kad presto vreba bez puka i oslonca, a on se grabi gomilom i kesama? KREONT Zna kako e? Za rei to ih izree uj jednake i sam, kad uje, kazuj sud! EDIP Ti vest si besednik, no ja sam slua lo, jer naoh da si meni opak dumanin. 535 540 545 KREONT Ba to pre svega uj me sada! Kazau. 550 EDIP Ba to ne kazuj kako hulja nisi ti! KREONT Al' misli li samovoljstvo bez razuma vrlina da je kakva, pravo ne sudi. EDIP Al' ako misli da e kazni izbei, kad rodu ini zlo, to dobro ne sudi. 555 KREONT Taj sud je taan, priznajem; al' kakav jad od mene, veli, snae te, poui me! EDIP A jesi 1' ili nisi savetovao da koga poaljem da dini doe vra? KREONT Pa i sad istim svetuj em te savetom. 560 EDIP Pa koliko je vee vremena to Laj KREONT Uinio nam neto? Ja te ne shvatam. 1 r\ EDIP Bez traga ode smaknut smru nasilnom? KREONT Pa od tog, bogme, mnogo proe godina. EDIP

Da 1' onda vra taj vraanjem se bavio? KREONT Jednako bee pametan i potovan. EDIP U ono vreme seti li se mene to? KREONT Ne, nikad nita, bar dok bee uz mene. EDIP Za pokojnika niste digli potrage? KREONT Digosmo, kako ne? Al' nita ne usmo. EDIP to onda koga mudrac ne pokaza taj? KREONT To ne znam. A kad ne znam, volim utati. EDIP Al' svoje zna, i kazae kad dobro zna. KREONT A ta to? Jer kad znadem neu kriti ja! EDIP Ta onaj s tobom da se nije sloio, 575 on nikad ne kaza da Laja ubih ja. KREONT Pa znade sam da 1' veli tako. Ja sam rad onako da te pitam k'o ti mene sad. EDIP Pa pitaj! Nee nai da sam krvnik ja. KREONT Pa ta? Sa mojom sestrom stupi 1' u brak ti? 580 EDIP to pita, to ti nikako ne poriem. KREONT I s njome deli vlast, k'o ona upravlja? EDIP to god zaeli, sve joj rado svravam. KREONT Zar vama dvoma nisam jednak trei ja? i ns EDIP K'o takav ba pokazuje se nevera. KREONT Ne, ako promilja ovako kao ja. Pre svega razmisli mi ovo: misli li bi 1' kogod bio rad u strahu vladati no mirno spati istu imajui mo? Pa, otud ni sam nemam veu elju ja da budem carem no da radim to i car, nit' iko drugi, zna li biti pametan. Od tebe sada sve bez straha dobivam; da vladam sam, sav rad bi bio bez volje. Zar presto carski da mi bude miliji

no ugled kneevski i vlasti bezbrine? Jo nisam tako lud da drugo elim ja do ono to je lepo i jo korisno. Sad svi me vole, svako sad me pozdravlj sad svi me zovu koji tebi hitaju; jer uspeh njihov stoji ceo do mene. Da ono uzmem zar, a to da napustim? Ta dobro srce nee se iskvariti. Al' takve misli niti niu u meni, a nit' bih s drugim takav posao podneo. Da tako stoji stvar, u Piton idi pre i pitaj da 1' ti jasno javih prorotvo! Pa nae li da s vraem togod zajedno zasnovah, skleptaj me; i ne tek jedan glas no dva: moj i tvoj, pa nek odmah padnem S nedokazane sumnje ne okrivijuj me! Jer nije red da re smatra uzalud k'o estite, a estite k'o rave. Ko dobra druga izgubi, taj zaista i ivot gubi svoj, to voli najvie. Al' s vremenom e jasno uvideti to, jer vreme tek potena kae oveka, a zla e ve u jednom danu poznati. HOROVOA Lep savet, care, onome ko uva se da ne padne. Sud brzu nije pouzdan. 620 EDIP Kad neko tajnim vrebom brzo nasre, tad i ja brzo moram da ga odbijem; no miran ostanem li, on e naum svoj da izvri, a ja u svoj da promaim. KREONT ta trai, dakle? Zar iz zemlje goni me? 625 EDIP To ne! Ne elim tvoje bekstvo, nego smrt! KREONT Kad dokae mi kakvu zavist negujem. EDIP Ti prkosi i nee da me poslua? KREONT Jer, vidim, nisi razborit. EDIP Bar za se sam. KREONT I za me treba da si to. 110 EDIP Al' hulja si! 630 KREONT A vara li se? EDIP Opet mora sluati! KREONT Al' ne vladara zla! EDIP O grade, grade moj! KREONT Al' i ja lan sam grada, ne ti jedini! HOR Vladari, prestanite! Gle, iz dvora vam u dobar as Jokasta, evo, dolazi, 635 poravnajte sad s njome zadevicu tu. (Dolazi Jokasta.) TREA POJAVA Hor, Kreont, Edip, Jokasta JOKASTA

O kakvo ludo zavrgoste svaanje, o jadnici! Zar nije stid vas, gde nam kraj ovako pati, svoja zla jo stvarati? Ti u dvor idi, a ti kui, Kreonte, 640 od iskre ne pravite poar veliki! KREONT O sestro, Edip, mu tvoj, strano snuje od dvaju zala jedno meni odabra: il' progon iz domaje ove ili smrt. EDIP Da, priznajem, jer ja ga, ljubo, uhvatih gde zlijem spletkama o glavi radi mi. KREONT Ta srean ne bio, no proklet stradao ma ita ako skrivih ime krivi me! JOKASTA 0 bogova ti, sad mu veruj, Edipe! Postidi se od svete kletve njegove, a i mene i ovih to su prisutni! TUALJKA Strofa HOROVOA De, voljan budi, care moj, promisli, pa posluaj! EDIP to rad si ti da ti popustim? HOROVOA Ta potuj ga! On ne bi lud ni pre, a sad se silnom kletvom zakleo! 112 EDIP Da 1' zna ta trai? HOROVOA Znam. EDIP ta misli? Kazuj mi! HOROVOA Nikad nemoj da otera sramotno nevina druga a s govora nejasna! EDIP Sad znaj mi dobro: takvom tranjom zahteva 660 il' moju smrt il' beg iz kraja ovoga. HOROVOA Ne, prvoga mi boga nad svima bozima Helija! Bez boga, bez druga propao ja propau poslednjom, ako sam saglasan s tim! Nego jadniku mi zemlja propada 665 i duu mori, ako starim jadima i vaa zadevica sada pristupi. EDIP Nek ide on, pa mor'o stoput pasti ja il' iz te zemlje beati osramoen, jer tvoju alim bolnu re, ne njegovu; 670 on svuda, gde god bio, mrzak bie mi. KREONT Ti poputa, al' mrzi; bie muno ti kad gnev te proe. S pravom takve naravi najmunije su breme sebi samima. 8 Grke trazediie 113

EDIP Zar ne puta me? Ne ide li? KREONT Odlazim 675 od tebe neshvaen, al' uvek isti ovima. (Kreont ode.) ETVRTA POJAVA Hor, Edip, Jokasta Antistrofa HOR O gospo, zato eka jo? U dvor njega vodi sad! JOKASTA Kad saznam ta se dogodi. HOR Ta sumnju mrana rodi re. 680 Nezaslueni prekor pee, ujeda. JOKASTA U obadvojice? HOR Da! JOKASTA Kakav bee zbor? 114 HOR Dosta mi, dosta se ini, kraj zemljine. muke da ostane svaa gde prestade. EDIP Da F vidi kuda doe? Ti si razuman, pa srce moje zapusti i zatupi. HOR Znaj, gospodaru, to ne rekoh jednom tek da bih luakom, za razbor nesposobnim ja se pokaz'o da te odnemarim. Moju zemlju dragu kad je bludila u nevolji ti na put pravi upravi, pa i sad, ako moe, srean budi vo! JOKASTA 0 bogova ti, reci, care, i meni rad ega srdnjom rasrdi se tolikom? EDIP Ja tebe, ljubo, cenim vie od ovih: 1 otkriu ti ta mi Kreont smislio! JOKASTA Govori svaljuje li s pravom svau na nj? EDIP On kae da ja ubih Laja pokojnog. JOKASTA A zna 1' to sam il' od kog drugog u? EDIP Zloinca vraa meni uputi, a sam 700 u svemu pazi runu re da ne rekne. JOKASTA Ne vodi brige o tom to mi kazuje, no mene uj i pazi kako ljudski ti ni jedan stvor vetine nema proroke. A za to, evo, kratak dokaz rei u. Prorotvo doe Laju neu kazati od samog Feba, no od slugu njegovih, zla sudba da e sustii ga: stradae od sina to e sa mnom on ga roditi. Al'

njega, kako kau, stranci nekada na raskrsnici razbojnici ubie, a sinu, kad se rodi nam, ni dana tri ne prooe, i on mu sape glenjeve, pa sluga baci ga u goru besputnu. Pa tako Febova se ne ispuni re da dete ocu krvnik bude, a i Laj od sina da pretrpi to ga plailo. I tako proroki nam glas to nameni; ti za nj ne mari nita, jer to kae bog da nai treba, sam e lako nai to. EDIP O eno, kako mi se, sada kad to uh, u dui slutnja rodi, nemir u srcu! JOKASTA A kakva briga pokrenu ti rei te? EDIP Od tebe uh to, tako mi se uini, da Laj na raskrsnici bee pogubljen. 725 705 710 715 720 116 JOKASTA Da, prialo se to, i jo ne prestade. EDIP Pa gde je mesto gde se sluaj zbio taj? JOKASTA Fokida kraj se zove, tu se putovi iz Delfa i iz Daulije ukrtaju. EDIP Koliko od te smrti proe vremena? JOKASTA Glas o tom graanima stie malo pre no ti u ovoj zemlji poe vladati. EDIP 0 Dive, ta mi naumi uiniti? JOKASTA A ta to na srce ti pade, Edipe? EDIP Jo ne pitaj me! Kakva rasta bee Laj 1 koliko mu tada bee godina? JOKASTA Pa velik, bela glava tek mu procvala, od lika tvog ne bee mnogo razlian. EDIP Vaj mene jadna! Kanda malo pree sam u strane kletve svalih sebe ne znaju'. JOKASTA ta veli? Strepim, care, kad te pogledam. EDIP U groznom strahu sam ti: dobro vidi vra, a rekne li jo jedno, bie jasnije. JOKASTA Ja strepim, al' kad ujem, odgovoriu. EDIP Sa malo ljudi je li tada putov'o il' s mnogo pratilaca kao vladalac? JOKASTA Petorica ih bee, glasnik me njima, a Laja s njima jedna kola vozila. EDIP

O lele! To je jasno ve! Ko bee taj to vesti ove, ljubo, vama donese? JOKASTA Rob neki doe, on se spase jedini. EDIP Pa boravi li sada on u dvorima? JOKASTA Ne, im se amo vratio i video gde vlast imade ti, a Laj da pogibe, on ruku moju dodirnu, pa izmoli na selo da ga poljem, stadu na pau, od ovog mesta da to dalje prebiva. I ja ga poslah, jer je kao sluga on zasluio i veu milost no je ta. EDIP A bi 1' nam amo brzo stii mogao? JOKASTA Daleko nije, ali zato eli to? EDIP 0 ljubo, sve me za se strah da suvie ne rekoh; njega zato rad bih videti. JOKASTA Pa on e doi, al' sam valjda dostojna da i ja poznam jade tvoje, care moj. EDIP 1 neu ti odrei kada zaoh ve u slutnje tolike; ta preem kome u no tebi rei, kad sam takve sree ja? Moj otac bee Polib, vladar Korinta, a majka Doranka Meropa. Tamo su k'o graanina prvog mene smatrali, dok ovo ne zbi se to vredi uenja, al' truda mog ne bee vredno zaista. Na gozbi jedan, sasvim pijan, ree mi, da nisam ocu sin, no da sam otkupljen. Ja ozlovoljih se i jedva onaj dan uzdrah; drugi odoh roditeljima i pitah njih, a oni se zbog uvrede na onog srahu to re tu izusti. Re nj ina godila mi, al' me uvreda duboko egla, mnogo mi se usekla. Od roditelja onda kriom otidem u Piton; ali Febo odbi molbu mi i otpravi me, ali druge nesree i jade i strahote tad mi objavi; on ree: svoju majku u obljubiti, izrodit' porod ljudskom oku nesnosan, a usmrtiti oca svoga roenog! Kad douh to, od kraja beah korintskog, i zvezde otud pokazivahu mi put da nikad ne bih video da na meni ispunjuje se ruglo rei zloslutnih. I, putujui, mestu doem onome na kome, kako veli, car vam pogibe. I tebi, ljubo, hou pravo rei ja. Kad putem stigoh blizu raskrsnice te, tu glasnik srete me i ovek nekakav na kolima, k'o ti to kaziva mi pre a drebad vozila. I silom s puta me i vozar i sam starac stanu goniti, a ja vozara to me s druma gonio u gnevu udarim. Kad starac opazi gde kraj kola mu idem, on me uvreba i posred glave badljem zgodi dvostrukim. Ja osvetom se ne osvetih jednakom, no ruka ova tapom njega osinu, natrake s kola on se odmah izvali. I druge pobih sve. Pa ako stranca tog sa carem Lajem srodstvo vee ikakvo, od mene ko je sad nesreniji, ko bogovima moe biti mrskiji? Ta niko, bio stranac ili graanin, ve ne srne da me prima ni da pozdravlja, no mora s praga da me goni. Kletve te sem mene niko drugi ne navali mi. Pa pokojniku odar kaljam rukama od kojih pogibe! Zar nisam zlotvor ja?

Zar nisam proklet sav kad moram beati i u tom bekstvu ne smem svojih videti, ni ii svoj ne smem zaviaj? 11' moram zar da majkom oenim se, oca Poliba da ubijem, to rodi me i podie? Zar ne bi kogod, sude', pravo rekao da svirep neki demon stvori meni to? 0 ne daj, ne daj, sveta moi boanska, da taj mi svane dan, ve nevidom da pre sa sveta odem ovog no da vidim to gde mene takve sudbe osramoti ig! HOROVOA To, care, plai nas, al' neguj nadu jo dok on ne prispe i ne sazna od njega. EDIP Toliko, zbilja, nade ostaje mi jo da samo oveka pastira priekam. JOKASTA A kad on doe, ta si onda nauman? EDIP Kazau. Naem li da isto govori to i ti, ja sam onda jadu izmak'o. JOKASTA A kakvu u od mene osobitu re? EDIP Govorila si da je pastir kazao da zlikovci ga ubie. Pa ako broj jo isti rekne, onda nisam krvnik ja, jer jedan mnotvu jednak biti ne moe! A spomene li jednog samo putnika, ve jasno je da na me pada delo to. JOKASTA Al' znaj da re onako izreena bi. I to ti obanin porei ne moe, jer ceo grad je uo to, ne sama ja. 845 Pa okrene li to od prve izjave, e nikad, care, nee on dokazati ubistvo Laju da se pravo ispuni. Feb jasno proree mu smrt od sina mog. Pa, opet, nije njega onaj nesrenik 850 pogubio, ve sam on, eto, pade pre. I zato ne bih odsad vie nikada na prorotvo se kakvo ja osvrnula. EDIP Ti lepo misli, ali polji slugu kog da obana dovede, ne propusti to! 855 JOKASTA Poslau odmah. Ali u dvor hajdemo. Uinit' neu nita to ti ne voli. (Edip i Jokasta odu; hor ostaje sam i zapeva pesmu.) PETA POJAVA DRUGA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Kad bi meni bilo sueno da uvam u delima i recima istotu svetu! Za to stoje zakoni, 860 njih rodi etar nebeski, visoko oni ive u visinama, a Olimp je otac njin, ne smrtni ljudski stvor. I zato nigda njih zaborav ne uspava;

u njima velik bog, a nikad ne stari. Prva antistrofa Obest raa silnika; a kad se obest od svaeg ludo prejede, to nit' je pravo niti sree donosi, na najvii se popne vrh, pa u vir jada skoi, otkle joj ne pomau noge nazad. A bogu se molim ja da napor to e spasti grad nam nikada ne prekine! I bog e meni uvek biti odbrana. Druga strofa Ko u delu il' u rei putem preziranja gre, pa niti se Pravde boji, boji hram ne potuje, zbog raskoa zlosrenoga loa srea stigla ga, ne tee 1' koristi potenim nainom i grehe ne izbegava, il' svetinje se mai ludim postupkom! A ko se moe pri tom jo ustezati od svog srca da odbija strele gneva? Jesu 1' asna dela ta, rad ega da igram? Druga antistrofa Neu vie kajan ii svetom zemlje sreditu ni svetom u Abi hramu, niti u Olimpiju, sa recima jasnim ovim ako svi se ne sloe. O moni Dive, ako pravo uje me, o care ti svemogui, to tebi a ni veno trajnoj moi ti ne sakrilo se! Proroka o Laju re ne vai vie, gazi se; Apolona nigde ve ne potuju, strah nesta ti boji! TREA EPISODIJA (ETVRTI IN) PRVA POJAVA Hor, Jokasta JOKASTA Vladari zemlje, na um pade mi u boije da kaj na poem hramove 905 sa ovim vencima i s ovim tamjanom. Jer Edipu se srce silno nadima od svakojakih briga; novo vie on, k'o ovek pametan, po starom ne meri, no svakog slua ko grozote govori. 910 Pa kada nita teenjem ne postiem,

najbliem dooh tebi, Apolone likijski, sa ovim rtvama, da pomo zamolim, spasenje neko i mir srcu da nam da. Jer svi mi sada trnemo kad gledamo 915 gde on se zbunjuje k'o krmar na lai. (S leve strane dolazi glasnik iz Korinta.) DRUGA POJAVA Hor, Jokasta, Glasnik GLASNIK O prijatelji, mogu 1' od vas doznati gde stoje beli dvori cara Edipa? A znate 1', recite mi bolje gde je sam? 125 HOROVOA To dom je njegov, strance; on je kod kue, 920 a ena ta je majka dece njegove. GLASNIK Da vazda srena bude i sa srenima da ivi kad je prava ena njegova! JOKASTA A tako i ti, strance, jer to zaslui rad lepih rei svojih! Ali kazuj mi 925 rad ega doe? ta si rad nam javiti? GLASNIK Pa sreu, gospo, domu tvom i muu tvom. JOKASTA A kakvu to? Od koga nama dolazi? GLASNIK Iz Korinta. Re moja obradovae ta kako ne? a moda i rastuie. 930 JOKASTA A ta je? Kakvu mo to ima dvostruku? GLASNIK Za cara e ga narod kraja istamskog izabrati, k'o tamo to se govori. JOKASTA A to? Zar starac Polib vie ne vlada? 126 GLASNIK Ne vie, jer u grobu njega dri smrt. 935 JOKASTA ta ree, Polib umro, draga starino? GLASNIK Ne govorim li pravo, neka umrem ja! JOKASTA Zar nee bre gospodaru, devojko, i javiti mu? (Slukinja ode.) Gde ste, boja prorotva? Tog oveka se Edip davno klonio 940 i bojao se da ga ne smakne. A sad po sudbi pade, ne od ruke njegove. (Dolazi Edip.) TREA POJAVA Hor, Jokasta, Glasnik, Edip EDIP Jokasta, duo, ljubo moja premila, iz dvora zato posla po me ovamo? JOKASTA Taj starac kazae; pa uj i gledaj sad 945

kud sveta boja odoe ti prorotva! EDIP A ko je ovek taj i kakav nosi glas? 127 i JOKASTA Iz Korinta je; o tvom ocu nosi vest, ne ivi Polib vie, nego preminu. EDIP ta veli, strance? Sam ti meni reci to! 950 GLASNIK Pre svega, treba 1' o tom da te izvestim, znaj sigurno, on putem smrti otide. EDIP Ubistvo ili bolest uze 1' ivot mu? GLASNIK Ta starom telu malen udar dade mir. EDIP Od bolesti je jadnik umro, ini se. 955 GLASNIK Pa opet poive, jer dug vek prevali. EDIP 0 lele, lele! Ko e, ljubo, paziti na pitske rei, ili ptice kretave po glasu nj inu kad je trebalo da ja svog oca ubijem? A on mi preminu, 960 1 zemlja krije ga, a ovde ivim ja ne dirnuv maa; ako 1' negde uvenu od enje za mnom, tako pade od mene. Al' Polib sva ta prazna skupi prorotva, u Carstvu senki vean s njima sniva san. 965 128 JOKASTA Zar ja to nisam davno tebi zborila? EDIP Govorila si, ali strah me zaveo. JOKASTA Sad nemoj nita vie k srcu primati. EDIP Zar ne moram se odra bojat majina? JOKASTA A ta da ovek strepi ako zavisi od sluaja, a napred jasno ne vidi? Najbolji, po mogustvu, ivot bez brige. A braka s majkom nemoj mi se bojati, jer mnogi ve su ljudi u snu videli gde s majkom legoe. Ko nita do toga ne dri, taj najlake ivot podnosi. EDIP To sve bi lepo bilo to ti govori, da majka nije iva. Al' kad ivi jo, ja moram da se bojim kraj sve utehe. JOKASTA Al', ipak, svetao zrak je oca tvoga grob. EDIP Jest, priznajem. Al' mene ivot plai njen. GLASNIK A radi koje ene bojite se vi? EDIP Merpe, starce, ene cara Poliba. GLASNIK A ta je torad ega nje se bojite? EDIP

Od boga, strance, to je strano prorotvo! 985 GLASNIK Da 1 sme se rei? U' je tajna za druge? EDIP Ta sme se! Jednom kaza meni Loksija da svoju majku moram ja obljubiti i svojom rukom prolit' krvcu oevu. Pa zato davno od Korinta prebivam 990 daleko; srean, da, al' ipak najslae kad roditelju svome gleda ii oi. GLASNIK Taj strah te nagna onaj kraj da ostavi? EDIP Svog oca, starce, ne htedoh da pogubim. GLASNIK Pa zato, care, da te od teskobe te 99S ne izbavim kad srca sklona stigoh ti? EDIP Pa hajde! Dostojnu e primit' zahvalu, i in GLASNIK Pa zato najvie i dooh ovamo da sreu steknem kad se vrati dvoru" svom. EDIP Ja nigda neu ii roditeljima! 1000 GLASNIK O sinko, ne zna ti ta radi, vidi se. EDIP Ta kako, starce? Bogova ti, reci mi! GLASNIK Kad rad njih bei, svojoj kui ne hita. EDIP Ta strepim, zbie se to Febo proree. GLASNIK Da prema roditeljima ne sagrei? 1005 EDIP To, starce, to me navek uznemiruje. GLASNIK A zna li da ti strahu nema razloga? EDIP Ta kako nema, kad sam dete njihovo? GLASNIK Sa Polibom ti nije zajednika krv. EDIP ta ree? Zar me Polib nije rodio? 1010 GLASNIK Ta nita vie nego ja, no jednako. EDIP Zar otac k'o i onaj to me ne rodi? GLASNIK Ni on a ni ja nismo tebe rodili. EDIP Al' zato onda sinom svojim zvae me? GLASNIK Iz ruku mojih on te na dar primio. 1015

EDIP Iz tue ruke dar mu bee tako drag? GLASNIK Jer to ga sklonilo to bee bezdetan. EDIP Da 1' kupi il' me nae ti, pa njemu da? GLASNIK U kiteronskim na'o sam te dolama. EDIP A ta si u te polazio krajeve? GLASNIK U gorama sam tamo stada uvao. EDIP Ti bee obanin i skita za plau? GLASNIK U vreme to i tebi, sinko, spasilac. EDIP A kakav jad me snae kad me uze ti? GLASNIK To tvoji posvedoie ti glenjevi. EDIP Ao meni, kakvo staro kazuje mi zlo? GLASNIK Odreih tebi probodene glenjeve. EDIP U povoju sramota strana stigla me. GLASNIK I ime dadoe ti po toj sudbini. EDIP Da 1' majka ili otac? Kai, boga ti! GLASNIK Ja ne znam. Ko te pred'o, bolje zna no ja. EDIP Zar od drugog me primi? Ne nae me sam? GLASNIK Ne, drugi pastir tebe meni predade. EDIP A koji? Znade li ga jasno kazati? GLASNIK To neko bi od ljudi, mislim, Lajevih. 1035 EDIP Od cara zar to ovde negda vladae? GLASNIK Da, da. On bee pastir toga oveka. EDIP Pa ivi 1' jo on, da ga mogu videti? GLASNIK (horu) Vi domai bi mogli znati najbolje. EDIP Da 1' ima od vas koga to tu stojite 1040 ko zna pastira o kome ovaj govori? Na selu ili ovde vide li ga gde? Kaite! Prilika je da se nae to! 134 HOROVOA To niko nije, mnim, no onaj li polju to pre si vee eleo ga videti. Najbolje to Jokasta, evo, rei e. EDIP

0 ljubo, misli li da onaj koga pre zaelesmo i o kom ovaj govori JOKASTA A zato pita koga ree? Mahni to! 1 ne misli na lude rei njegove! EDIP To nee biti da ja, kad sam nai'o na trage takve, roda svoga ne naem! JOKASTA Ne, bogova ti, ako ivot voli svoj, ne trai to! Ta dosta je da pitam ja. EDIP Al' ne boj mi se! Nee biti sramotna, ma nalo se i tree majke da sam rob. JOKASTA Al' posluaj me, molim te; ne ini to! EDIP Ne mogu sluat', hou sigurno da znam. JOKASTA Al' dobro mislim, najbolje ti svetujem. EDIP To najbolje" ve davno zadaje mi bol. 1060 JOKASTA O nesrenie, ko si, nikad ne znao! EDIP Ta hoe 1' ko dovesti brzo obana? Nju pustite nek otmen rod veseli je! JOKASTA O lele, lele, jadnice! Ta samo to jo rei mogu, drugo vie nikada! 1065 (Ode u kuu.) ETVRTA POJAVA Hor, Glasnik, Edip HOROVOA ta ode sada ljuba ti, o Edipe, a ljuti bol je odagna. U strahu sam iz muka njezinih da zlo ne provali. EDIP Nek provali to hoe, ali hou ja da rod svoj vidim sad, i neka bude prost. 1070 Ta pustite je! Moda jer je ponosna k'o ena sad se stidi prosta roda mog. Al' sin sam Sree to blagodat izliva, i zato, mislim, neu se postideti. Ta to je mati mi, a srodni meseci 1075 uinie me nahodom i tiranom. Ovako kad se rodih, neu da se ja predomislim, poreklo svoje otkriu. 136 TREA STAJAA PESMA HOR Strofa Ako proricati umem i znadem suditi, 1080 tako mi Olimpa, znae, Kiterone, kad nam sutra utap grane, kako mi te slavimo kao domaju Edipu i k'o majku i k'o doju kako igrom proslavljamo, 1085

jer si iskazao ljubav carevima mojim. O prizivan Febo, to ti milo neka bude! Antistrofa Koje si, o sinko, koje vile sin dugovene? Da li na Pana gortaka lee odar? U' te koja Loksijina draga rodi? Njemu su panjaci ravni mili svi. U' te nae kralj Kiline, il' te nae gospod Bakho, stanovnik visova gorskih, a k'o zalog dade Helikonka koja; on se s njima rado ali. 1090 1095 1100 137 ETVRTA EPISODIJA (PETI CIN) PRVA POJAVA Hor, Edip, Glasnik, Pastir EDIP O starci, smem li i ja, mada s njim se jo ne sastah, nasluivat' togod, ini se da vidim obana kog dugo traimo. Po velikoj starosti s tim se ovekom on slae, a i one to ga vode znam 1105 k'o sluge svoje. Ti e moda bolje to od mene znati, jer pastira vide pre. HOROVOA Ta poznajem ga, znaj. Jer Laju bee on, k'o niko drugi, veran kao obanin. EDIP Korinanine, tebe prvog pitam ja 1110 da 1' ovog misli? GLASNIK Toga, da, to vidi ga. 138 EDIP (Obraa se dovedenom pastiru.) Ej, starce, amo gledaj, pa odgovaraj na pitanja mi! Bee 1' kada Lajev ti? PASTIR Da, rob, a dvor me ne kupi, no othrani. EDIP A ta si radio i kako iveo? PASTIR Za stadima sam ponajvie iao. EDIP U kojim krajevima bee najvie? PASTIR To bee Kiteron i mesta susedna. EDIP A zna li ovog? Vide li ga tamo gde? PASTIR U kakvu poslu? Koga misli uopte? EDIP Gle, ovog ovde. Jesi 1' kada bio s njim? PASTIR Ne mogu setit' se da brzo kaem ti.

GLASNIK I nije udo, gospodaru. Al' u ja, kad jasno ne zna, setiti ga. Dobro znam da pamti kad po kiteronskim mestima 1125 on sam sa stada dva, a s jednim ja, tri godine se druismo, od prolea pa sve do jeseni, meseci punih est. A zimi onda stada gonio sam ja u obor svoj, a on u tore Lajeve. 1130 Da 1' zborim pravo ili ne? Da 1' tako bi? PASTIR Ti zbori pravo, makar davno bee to. GLASNIK De reci: zna li kad mi dade nekakvo detence, da k'o svoje ja ga othranim? PASTIR (pogaa) A ta je? Zato sad ispituje me to? 1135 GLASNIK Gle, drue, to je taj to onda sitan bi. PASTIR Ta pogini! Zar nee ve zamuknu ti? EDIP Ej, starce, ne karaj ga! Tvoje rei te karaa vie trebaju no njegove. PASTIR A ta ti zgreih, gospodaru estiti? 1140 140 EDIP Ti taji edo to za koje pita on. PASTIR Ta brblja, ne zna nita, zalud mui se. EDIP Kad s dobrim nee rei, ti e plaui! PASTIR Ta nemoj, bogova ti, starca muiti! EDIP Zar nee ko da ruke bre svine mu? PASTIR O teko meni! Zato? ta si uti rad? EDIP Da 1' dete dade mu za koje pita on? PASTIR Da, dadoh mu. Ej, onaj da sam umro dan! EDIP A to e biti ako pravo ne kae! PASTIR To reknem li, jo mnogo pre nastradau. EDIP Taj ovek, ini mi se, hoe zabavu. PASTIR Ta ne ja, ali davno rekoh: dadoh ga.

EDIP A otkle dobi? Tvoje ili tue bi? PASTIR Ne moje, no mi tua ruka dade ga. EDIP Od ovih koji graana i koji dom? PASTIR Ne, care, bogova ti, vie ne pitaj! EDIP Ta poginue, ako jo te zapitam! PASTIR To neko bi od roenadi Lajeve. EDIP Da 1' sluga il' od krvi neko njegove? PASTIR O teko meni, uas moram rei sam! EDIP Ja uti! Ali opet moram uti sve. PASTIR To edo zvahu njegovim, no ta je s tim, najlepe e ti rei ena u kui. Zar ona ti ga da? A zato ti ga dade? Zar majka jadna? A kakav? EDIP PASTIR Jest, gospodaru moj! EDIP PASTIR Da ga unitim. 1165 EDIP PASTIR Glas je boji plaio. EDIP PASTIR Bee re: svog oca ubie. EDIP A kako ti ga ovom starcu ostavi? PASTIR Ta poalih ga, care. On e, miljah ja, u drugi kraj ga odnet' otkud bee sam. 1170 Al' on za grozni jad ga spase. Ako si kog misli taj, znaj: ti se rodi nesrean. EDIP O avaj, avaj! Sve mi jasno izlazi! O svetlosti, sad zrakom sja mi poslednjim! Potekoh od koga se ne sme, greno se 1175 oenih, ubih koga ubit' ne smedoh! (Odu, ostaje hor.) DRUGA POJAVA ETVRTA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Jao, kolena oveja, kako 1' ivot vam koliko

nita jednako cenim! S kojim, s kojim je ovekom srea vie no toliko da se ponada: srean je, tek se ponada, padne? Tvoj dok primer imadem ja, tvoju sudbinu, tvoju da, jadni Edipe, smrtnika nikog ne smatram srenim. 1180 1185 144 Prva antistrofa Ti najbolje pogodi, tvoje strelice brze let sreu najveu stee, kada vraicu pogubi, Dive, devu lavonoktu. 1190 Protiv mrenja se die ti kraju mome k'o kula. Zato carem ti mojim bi, 1195 pa si najveu stekao slavu ti si u velikoj nama vladao Tebi. Druga strofa A sada ko u vee jade potonu? Ta koga mukom, koga crnjom nesreom 1200 ivota mena okova? Avaj! slavna glavo naa, Edipe, isti bee brak dosta velik da k'o enik padne u nj 1205 i roditelj i sin? Kako te samo, kako oeva njiva, jadnice, trpeti mogla ute' toliko? Druga antistrofa I Vreme sve to vidi tebe pronae na bedu; davno sudi braku nebraku to zdrui majku i njen rod. Avaj, Lajev sine, kamo sree mi da te nisam ja nikad video! Nada sve alim te, pa plaem u sav glas. A da ba kaem istinu, tobom alost odlahnu mi, sanak mi blagi oko celiva. 1210 1215 1220 (Izlazi glasnik iz dvora.) 10 Grke traeediie 145 EKSODA (ESTI CIN)

PRVA POJAVA Hor, Glasnik iz dvora GLASNIK 0 eljadi, u zemlji najtovanija, oh, ta li ete uti, ta li videti, koliki 1' bol vas gristi, ako srce vam za Labdakove dvore verno kuca jo! Ni Istar, mnim, ni Fasid ne bi mogao 1225 tih zala sprati to ih ovaj krije dom. A jedna odmah na videlo iznee, al' s voljom a ne preko volje zbi se to. A jad je to ga sebi zada najtei. HOROVOA 1 ono je to pre jo usmo prebolno 1230 A kakav jo to glas nam sada donosi? GLASNIK Najkrae da se kazati i uti re: preminula Jokasta, glava boanska. HOROVOA O nesrenice! A s koga ode uzroka? 14A GLASNIK Od sebe sama. A najbolnije to bi, to ne vide, jer nisi bio prisutan. No, ipak, bar koliko i ja seam se, saoptiu ti muke one jadnice. im u trem ona ue, uzbuena sva, potra odmah prema branoj lonici, i stade kosu upati oberuke. A u nju kako stupi, vrata prilupi i stade zvati Laja davno pokojnog i negdanjega seati se poroda, od koga pade on, a majku ostavi da sinu ona raa porod nesrean. Nad odrom plakae gde dvostruk rodi jad: od mua mua, decu od svog deteta. ta dalje s njome bi, to ne znam vie ja. Jer Edip u taj mah ti s vikom upade, pa ne videsmo njen svretak nesrean, no njega gledasmo gde svud obilazi. Ma od nas trai, pita gde je ena mu, ne ena, nego materina utroba, iz koje granu on i deca njegova. Bog neki pokaza je njemu mahnitu, a niko od nas koji blizu stajasmo. Tad strano vrisnu, k'o da neko vo mu bi, u vrata gruhnu dvokrilna, i ona se ulegla; on ih istavi i provali. Tu gospu videsmo gde visi; zamkom se pletenom stegnula. A on, kad vide je, u bolu strano riknu, odmah konopac on odrei. Kad na tle spusti jadnicu al' dalje strano bilo nam je gledati. Zlatali iglu trgnu joj iz haljine tom iglom ona sapinjala haljinu i, digavi je, udri se u enice i govarae: nee one gledati ni bolova ni grenih dela njegovih. Kog ne smee, u tami odsad gledae, a koga eljan bee, nee poznati. Ovako tue vie put se udari u kapke, ne jedared. Oi krvave natapahu mu bradu, nisu ronile 1275 tek vlane kapi krvi, no u jedan mah potee crna kia krupe krvave. Od dvoga jednog ovo ne pogodi zlo, no mu i ena zajedniki stradae. A davna srea nekad prava srea bi, 1280 a sada danas, gle to stenjanje je sve, i beda, smrt, sramota, od svih nesrea to ime kakvo nose, svaka zbi se tu. HOROVOA U jadu svome smiri li se nesrenik?

GLASNIK Nek dvor se, vie, otvori, Kadmejci svi 1285 nek vide njega koji oca ubi svog, a majku grozno vie, ne smem kazati, sam sebe prognae i, kako prokle se, u dvoru nee vie proklet ostati. Al' potpora i vodac kakav treba mu, 1290 jer bol je vei no se moe trpeti. I tebi e pokazati, jer vrata se ve otvaraju, prizor odmah videe i suzu to bi dumanu izmamio. (Edipa dovode.) DRUGA POJAVA Hor, Edip ZAJEDNIKA TUALJKA Sistem O strana li jada za oveji pogled, 1295 najstranijeg od svih to sam ih dosad doiveo! Koji te obuze bes, 148 0 jadnice? Koji li demon ti ovo u ljutoj i preljutoj navali toj na zlosrenu nasrnu sudbu? Ni pogledat', jadnice, ja te ne mogu, a mnogo tog hou da pitam te jo, 1 mnogo da doznam i mnogo da vidim! Tolika me s tebe obuzima jeza! EDIP O lele, o lele, jedniku meni! Ta kamo to nesrenik devam se ja? Ta kuda k'o strela se razlee glas mi? Oh, kamo to iskoi, demone ti? HOROVOA 1300 1305 U ne'sreu ni uvenu ni vienu. Prva strofa EDIP Ah, oblae, mrae uasni moj! Grozan se, silan se navue ti, nemio vetar vi ja te, avaj! I opet, avaj meni! Kako acnu me od igle bod i spomen o mom udesu! HOROVOA I nije udo to u takvim jadima ti sa dva tui a i sa dva trpi zla. Prva antistrofa EDIP Oh, prijae mili, jedini ti mene jo pohodi; trpi me jo, za mene slepca brine se, jao! Ta vidim te, jer mada no me zavila, jo, ipak, uvek jasno glas ti poznajem. 1310 1315 1320 HOROVOA O strana dela! Kako oi smee ti da tako zatre? Koji bog te nagna to? Druga strofa EDIP Apolon, Apolon bee to, drugovi, ove mi jade i nevolje zadade!

Al' njih mi niko ne izbi, no sam ih jadnik izbih ja. Ta ta da gledam jo, kad oko nita milo nije gledalo? HOROVOA Bilo je kako kae ti. EDIP Ta ima 1' ta da gledam ja il' volim; kome mogu jo da prozborim, da s miljem ujem odgovor? Vodite bre me odavde, ah, vodite, prijaci, nesreu veliku tu, najveeg prokletnika, a i bozima najmreg oveka! HOROVOA Oh, mui te saznanje, k'o i nesrea! Ej, sree da te nigda nisam upozn'o! Druga antistrofa EDIP Propao onaj ko na pai uze mi krute na nogama spone, pa izbavi od stradanja i spase me! Tim ljubav ne uini mi! Da onaj umreh dan, ni dragi ni ja ne bi bola imali! HOROVOA I ja bih tome bio rad! EDIP Pa ne bih oca ubio i ne bi svet me prozvao enikom one ene to me rodila. Sad sam proklet i greniin sin, raao s onom od koje sam potek o sam. Pa ima li od zla jo gore kakvo zlo, to pade na Edipa. HOROVOA Ja ne znam kako naum tvoj da odobrim, jer bolje da te nema no da ivi silep. EDIP Da to ovako ne uradih najbolje, ne kazuj mi i vie me ne savetuj! Ne mogu znati kakvima bih oima, kad u Had stignem, oca svoga pogled'o, ni kako majku bednu: njima skrivih ja to vie nego veala zasluuje. Da gledam decu svoju kako nikoe, zar to da bude pogled za me eljkovan? Ne, nikada! Za moje oi nikada! A ni grad, kula, svete slike boije! Njih patnik nad patnike ja, to jedini, od Tebanaca barem, ivljah najlepe, sam sebi oteh! Svima sam zapovedih da gone beasnika to od bogova

izie proklet, pa jo Lajev podmladak! Sramotu svoju kad sam takvu otkrio, zar treba da vas pravim gledam oima? Ne, nikako! Da mogoh jo da zaronim i ui, izvor sluhu, ne bih podneo da bedno telo dokraja ne zatvorim, da budem slep i sasvim gluv Jer slatko kad misli ive izvan svake nevolje. Ah, Kiterone, to me primi? Zato me ne ubi odmah onaj as, da nikada u svetu se ne dozna ije dete sam? O Polibe i Korinte, ti tobonja o kolevko mi stara, kakvu li me vi othraniste lepotu, punu ireva. Ta sada svanuh zao i od roda zla. 0 tri vi puta i ti, dolo zabitna, 0 hrastie i klance ti na raskru, to napiste se negde krvi babove sa ruku mojih, zar se jo me seate to skrivih vama, ta li zgreih docnije kad stigoh ovamo? 0 mrae, mrae ti; ti rodi mene i, kad rodi, od mene ti opet klicu potera i pokaza 1 oce, brau, decu iste krvi krv; pa zarunice, ene, majke; dela sve najsramnija na svetu to se zbivaju! to radit' ne valja ni zborit' ne treba. I zato, bogova ti, bre negde skrijte me il' ubijte il' u more me bacite da oi vie ne mogu me videti. Udostojte se nesrenika taknuti! Ta sluajte! Ne strahuj te! Ta emer moj ni jedan smrtnik trpet' ne moe do ja. HOROVOA to trai,Kreonte, gle, u pravi stie as da pomae i svetuje; on jedini braniem zemlji mesto tebe ostade. EDIP Vaj meni! Kakvu sada da mu reknem re? Pa kako s pravom da se uzdam u njega? Ta ja ga pre uvredih runo ii svemu. (Doe Kreont sa slugama.) TREA POJAVA Hor, Edip, Kreont KREONT Ne dooh amo da se rugam, Edipe, ni da te grdim to me pree uvredi. 1410 (Slugama koji su Edipa doveli.) No, za rod ljudski ne marite 1' vie vi, bar tujte plamen Gospoda nam Helija, to hrani sve; ne kazivajte takav greh ovako nezakriven; njega ne primi ni zemlja niti svetlost, niti sveti dad! 1415 I zato bre ii kuu ga vodite! Jer svet je obiaj da samo roaci svog roda jade gledaju i sluaju. EDIP Od nade kad me, bogova ti, rastavi i dobar doe meni, tekom greniku, 1420 uj neto! Za te zboriu, ne za sebe. KREONT Pa ta to eli kad ovako moli me? EDIP to bre me iz ove zemlje baci kud, gde nikog nee biti da me pozdravi. KREONT Uinio bih, dobro znaj, al' htedoh pre 1425

da boga upitani ta treba raditi. EDIP Al' jasno vee njegov zapovedi glas, ubica oca neka padne grenik ja. KREONT Da, tako ree. Ali bolje pitati u nudi ovoj ta je volja boija. 1430 EDIP Za nevoljnika, dakle, pitaete jo? KREONT Pa i ti, valjda, bogu verovae sad. EDIP A tebi nalaem i ovo molim te: U dvoru onu sam ukopaj kako zna; i s pravom slubu tu za svoje inie. A ovaj grad mi oinski da nikada za svog stanara mene iva ne primi! No pusti me u gorama da stanujem, gde Kiteron je moj, gde meni otac iv i mati iva pravi grob odredie! Da umrem od tih to me ubit' htedoe. No tol'ko znam: ni bolest me ni drugo ta pogubit' nee, jer se ne bih spasao na smrti da ne bi to za strano zlo! No sudba nek nam ide kud je pola ve! Za decu mi za muku decu, Kreonte, ne imaj brige; ljudi su, pa nikada, ma gde god bili, nee oskudevati! 1435 1440 1445 154 Al' jadne mi devojice, sirotice, to nikada im sofra ne bi stavljena bez mene, nego to bih ja dodirnuo, to sve bi one svagda sa mnom delile za njih se staraj! Sad, pre svega, pusti me da njih se dotaknem i jad svoj oplaem! De, knee! (Kreont ode.) Hajd', soju estiti! Kad njih se dotaknem, izgledae mi da ih gledam oima. (Edip uti i slua, dok se Kreont vraa s Edipovim kerima Antigonom i Ismenom, koje plau.) ta veli? O bogova vam, ne ujem li zaista gde mile plau? Zar se Kreont smilova 1460 te posla meni decu moju premilu? Je I' istina? KREONT Jest, istina. Ja evo ih dovedoh ti, jer doznah elju, koja davno mori te. EDIP Pa srean bio, i rad ovog hoda tvog od mene bolje neka bog te ouva! 0,gde ste, keri moje? Amo priite! Do ovih mojih bratskih ruku doite to zgreie da oi oca roenog, pre negda sjajne, sad ovakve gledate! O deco, ja vas, ne vide' i ne znaju', sa onom rodih to me samog rodila! Pa rad vas plaem ta ne mogu gledati kad mislim na va gorki ivot potonji u svetu to ga morate proiveti. U koja ete poi drutva graanska, na koje slave a da s plaem kui se ne povratite, mesto sjaj da gledate? 1450 1455 1465 1470 1475

Pa kada do udaje ve dorastete, da 1' bie koga, deco, ko e pregnuti da uzme takvu bruku to e ivot va da razori k'o mojim roditeljima? Ta koje nema tu grozote? Otac va svog oca pogubi a majku obljubi od koje sam se rodi; ista utroba, iz koje sam izie, njemu rodi vas. Da, takve grdnje bie. Ko e onda vas da prosi? Nema, deco, toga; morate bez podmlatka i neudate svenuti. Menekejiu, kad im os ta otac jedini, ta mi se obadvoje to ih rodismo sa svetom rastasmo ne pusti roda svog da bez mua po svetu luta proeci, i ne daj njino zlo da ravno bude mom. No smiluj se kad vidi mladost njihovu bez svega, osim to bi ti im pomog'o. Obeaj, plemeniti, rukom dirni me! A vas bih, deco, da ve shvatat' moete, -jo mnogo savetov'o; ali elite da ivite gde moete, i ivite ivotom boljim od ivota oeva! KREONT Ve je dosta suza tvojijeh! Ta idi ii kuu! EDIP Ne mili mi se, al' sluau. KREONT Na vreme dobro EDIP Zna li kako idem? KREONT Reci, znau kad te sasluam. EDIP Ako me iz otadbine progna. KREONT Kako rekne bog. 1505 EDIP Al' sam mrzak bogovima. KREONT Tim e pre to postii. EDIP Misli? KREONT Ja to ne mislim, ni rei zalud ne volim. EDIP Sad me vodi odavde! KREONT Hajd', samo decu ostavi! EDIP Nipoto mi njih ne otmi! 157 KREONT Ne eli premoi svud, jer to mou dobi, do ivota ne isprati te. 1510 HOR O graani otadbine Tebe, evo Edipa, znalca udesne zagonetke i prvog oveka, iju sreu niko nije gledao bez zavisti! Gledajte u kakav ponor sudbe grozne pade on! Zato nikog, dan dok onaj poslednji ne doeka, 1515 neu proslavljati kao srena, pre no doplovi kraju veka svog a nikakav ne pogodi ga jad. SOFOKLE ANTIGONA Prvi put u ovom prevodu prikazana u Jugoslovenskom dramskom pozoritu 17. dcembra 1951. Redaktor prevoda Anica Savi-Rebac

LICA LSMENANA } keri Ed*0ve KREONT, car tebanski EURIDIKA, ena njegova HEMON, sin njihov TIRESIJA, "prorok STRAAR PRVI GLASNIK DRUGI GLASNIK HOR STARACA TEBANSKIH PRATNJA KREONTOVA I EURIDIKINA Pozornica prikazuje carski dvor u Tebi sa trojim vratima: na srednja idu Kreont i Euridika, na desna za gledaoca dvoranstvo, Antigona i Ismena, a na leva starci. Hor, straar, Hemon, Tiresija, glasnik, idu, kao domai, na desni ulaz. PROLOG (PRVI CIN) PRVA POJAVA Antigona, Ismena V svitanje. Iz dvora na desna vrata dolazi Antigona, pa za njom Ismena. ANTIGONA Ismena mila, sejo moja roena, da 1' znade za jad kakav to zbog Edipa jo Div ga ne uini nama ivima: ta nema bede, niti jada ikakva, ni neasno ni runo nita to ti ja 5 me tvojim ne videh i mojim jadima. Pa i sad opet kakvu, kau, naredbu poglavar elom gradu ovas izdade? Da 1' zna, da 1' u ta? Ili ne zna da se zlo za mile nae sprema k'o za dumane. 10 ISMENA O milim vest jo nikakva, Antigona, ni vesela ni tuna meni ne stie, bez oba brata otkad nas dve ostasmo, to jedan drugog u dan jedan ubie. A otkad noas vojska ode argivska, 15 od tada nita vie nisam ula ja, ni da sam srenija a ni nesrenija. ANTIGONA To znaah dobro, pa te pozvah ovamo pred vrata dvorska da me uje nasamo. \ ISMENA A ta je? Neka re te uznemirila. ANTIGONA Zar nije Kreont jednom bratu naemu ast groba dao, a drugome uskratio? Eteokla je, kazuju, po zakonu i sudu pravednom u krilo zemlji dao, na onom svetu da ga mrtvi potuju,

a Polinika to nam jadno poginu naredio je, kau, graanima svim da niko ne pogrebe i ne okuka, bez plaa i bez groba da ga ostave, da bude slatkim plenom gladnim pticama. To kau da je tebi dobro Kreonte i meni, velim, i meni naredio, pa amo hita onima to ne znaju da javno kae to; i stvar tu ne smatra k'o alu, nego usudi 1' se na to ko, od naroda ga stie smrt pod kamenjem. Stvar tako stoji, a sad posvedoi ti s vrlinom da 1' se rodi, il' se izrodi. ISMENA U takvim prilikama ta bih, jadnice, pomogla ja da veem il' odreujem? ANTIGONA De, vidi, trud i muku sa mnom deli li? ISMENA U kakvoj napasti? I ta to naumi? ANTIGONA Da i ti sa mnom brata mrtvog sahrani. ISMENA Sahraniti ga misli, mimo zabranu? ANTIGONA K'o moga i tvog brata, ako nee ti, jer izdajnica, bogme, neu biti ja. ISMENA O, jadnice! Zar i kad Kreont zabrani? ANTIGONA On nema prava od mog da me odbija. ISMENA Vaj meni! Oca, sele, opomeni se u kakvu jadu prestavi se omraen kad grehe svoje otkri sam, pa zbog njih sam rukom sebi oba oka iskopa! Pa majka mu i ena, dvostruka je re, pletenim uem sramno skona ivot svoj! A tree, oba naa brata nesrena u jednom danu jednom smru padoe kad jedan drugog bratskom rukom ubie! Nas dve smo same sada ostale, pa uj: najgora smrt nam ako mimo zakona sad ne posluamo carsku odluku i vlast. Al' na pameti imaj ovo: ene smo, pa neemo s mukarcima se boriti; pa onda nama jai zapovedaju, te i to i jo gore valja sluati. Ja, dakle, moliu se pokojnicima nek oproste, jer ovo jai nameu, i posluau vlast. Ta uzimati trud nad snagu svoju nije pamet nikakva. ANTIGONA Ne zovem Lc, a kad bi ti i pristala, ta pomo tvoja ne bi (cl-Ja od srca. No misi i kako hoe ja u onoga sahraniti. Za lakvo dcio i ado mrem. 1 mila s

njime, s milim, u grob lei u, sa svetim grobom. Moram due vremena da donjom svetu ugaua.ri no ovome. Jer onde biu veno. Ti, pak, volja 1' te, pogrdi ono to je asno samim bozima. ISMENA Ne inim nita nepoteno. Tek sam ja nesposobna da graanima prkosim. ANTIGONA Ovako ti izgovaraj se tu, a ja sad idem grob da naspern bratu predragom. ISMENA Vaj meni, nevoljnice! Sirah me, stradae! ANTIGONA Ne strahuj za me! Svoj ti udes popravljaj! ISMENA Bar nikom svoje delo ne poveravaj, no tajom taji, a tako i ja u! ANTIGONA Vaj meni, kazuj! Bie mnogo mrznija k'o utalica, ako svima ne kae. ISMENA Za elom krv to ledi srce gori ti! ANTIGONA *Ja znadem kome treba godit najvie. ISMENA Da, moe; ali trai to se ne moe. 90 ANTIGONA Pa dobro, kad me snaga izda, prestau. ISMENA Ni poet' ne treba to biti ne moe. ANTIGONA Kad tako zbori, ja u na te mrziti, kraj pokojnika s pravom mrska leae. Al' pusti mene i moj pusti nerazum 95 da muku muim tu! Ta neu stradati, a plemenita da ne zadesi me smrt. ISMENA Kad tako misli, a ti idi! Samo znaj da ludo grei, al' s pravom draga dragima. (Ode. Dolazi Hor staraca tebanskih.) DRUGA POJAVA ULAZNA PESMA HOR Prva strofa Zrako suneva, prekrasni sjaju, kakav nikada jo Tebi sedmorih vrata pre zasjao nije! Granu, gle, dana zlatnoga enice, preko Dirkinih vira stie! Sa titom belim dumana, to iz Arga oruan sav doe nam, njega u beanje ti uzdom potera brom. U zemlju ga nau Polinik doveo zbog protivurenih sporova ljut; k'o orao glasno klikui, od Arga do Tebe preleti put, a krila k'o beli sjala mu sneg, sav oruan bi i konjogrivkom zatien kacigom. Prva antistrofa Iznad krovova stade ve pa na sedmora vrata svud zinu kopljima ubojnim, ali ode pre nego krv naa zvalo mu napuni, jo pre nego nam venac kula

ar-zapali omorikov. Takav bojni Arejev zvek s lea zaori, i estoki zmaj teku bitku je bio. Velianje ohola jezika Div ne trpi nikako; spazivi njih gde snanom bujicom navaljuju svi pa zveketom zlata se ponose jo, 130 on munjom zavitla pa obori tog to srtae ve na zidu da zapeva pobedu. Druga strofa Na tle se odbojno strovali koji tada s ognjem u ruci u mahnitu napadanju 135 jurnu pomame pun kao vetra preljutog mah. Tu njega takva stie smrt. Drugima, gle, drukiju kob dosudi taj veliki bog Arej, presreni borac. 140 Na sedomorim vratima sedam se svih poredalo voa, svi junaki soj, i silnome Divu prikazuju plen k'o sveanu rtvu do jadnika dva; po ocu i majci roena braa, 145 a jedan na drugog udari kopljem i obojica jednaku naoe smrt. Druga antistrofa Ali je preslavna Pobeda dola nama, kolima bogatoj Tebi se poradova; zato ratove sve 150 zaborav'te potpuno sad! U boje hajd'mo hramove, igrajmo svi vascelu no, Bakhija bog bie nam vo, Teba sva da se trese! Al' evo nam Kreont, Menekejev sin, 155 ba ide; u zemlji nam vladar je on, po skoranjem bojem udesu dan, a jamano mis'o premilja neku, jer svima je nama poslao poziv i sve stareine ovoga grada 160 na vanredni ovde sazvao zbor. (Dolaze Kreont i dva glasnika.) PRVA EPISODIJA (DRUGI CIN) PRVA POJAVA Hor, Kreont KREONT 0,-ljudi, grad nam silnom trenjom bogovi uzljuljae, pa opet stojna digoe. Po glasnicima sa svih strana pozvah vas da amo doete, jer znam da Laju vlast 165

i presto svagda potovaste odano, pa potom dok je Edip gradom upravij'o, a kad on pade, sinovima njegovim jednako verno pokoravaste se jo. Al' otkad oni dvojom smru padoe 170 u jednom danu kad se sami skobie i svojom rukom krvcu greno prolie, svu, dakle, vlast i presto imam sada ja, po rodu jer sam pokojnima najblii. Al' ne moe se znati srce, miljenje i sud 175 ma koga oveka, dok prvo ne vidi da vesto vlada i da zakon poznaje. Ko celim gradom upravlja, a ne mari za pravi savet, ve od straha nekoga svoj jezik vee, za tog i sad mislim ja 180 i odavno ve da je ra najgora. Ni onoga to vie voli srodnika no otadbinu, ne cenim ja nimalo. Ta ja nek znade Div to svagda vidi sve zaut'o ne bih nikad kad bih video 185 i AS da beda ide zemlji mesto spasenja, a nit bih dumanina grada uzeo za prijatelja, jer znam: grad je nama spas; i dokle sreno jedrimo pod njegovim pod jedrima, mi prijatelja teemo. Tim zakonima ovaj grad u dizati. I s tim se slae to sam graanima sad za Edipove sinove naredio. Eteokla, to za na grad se borae i pogibe, a kopljem prvi junak bi, nek sahrane i svaku nek mu dadu ast najboljim mrtvima to dole pristaje; a brata mu o Poliniku zborim sad to htede zaviaj i botva rodbinska na povratku iz bekstva ognjem spaliti i bratove se krvi htede napiti, a graane odvesti kao robove, da niko ga naredih gradu ovome ne poasti ni grobom ni naricanjem, ve da bez groba svakom oku nakazan od ptica i od pasa bude razderan! To sud je moj, i nigda re kod mene pred potenima nee ast uivati. Al' ko je odan ovom gradu, mrtva ga i iva ja u potovati jednako. HOROVOA Ti sme to initi, Menekejeviu, sa dumanom i s prijateljem drave, al' moe svakim sluiti se zakonom za mrtve k'o i za nas koji ivimo.

KREONT uvari mojih zapovesti biete! HOROVOA Naredi neko mlai neka bude to! KREONT Al' kod mrtvaca straa ve se postavi. HOROVOA Pa ta nam, dakle, drugo jo nareuje? KREONT Da pazi na red, ako ne veruje ko. HOROVOA Luaka nema takva da je smrti rad. 220 KREONT I plata takva bie. Ali nadanje u dobit ljude esto u jad strovali. (Dolazi Straar.) DRUGA POJAVA Hor, Kreont, Straar STRAAR . O, care, neu rei kako hitei doleteh ti od laka skoka zaduvan! Ta mnoge misli mene zadravahu 225 i okretah se putem da se povratim, jer sluah srce gde mi mnogo zborae: ta ide, jadan, tamo gde te eka sud? Zar, bolan, opet stoji? Ako Kreontu ko drugi kae to, zar nee stradati?" 230 Razmiljajui tako muno odmicah, i tako meni kratak odulji se put. Odluih najzad amo da se zaputim, saoptiu ti, mada nemam rei ta. 170 Ja stigoh ti, jer tvrdo imam nadanje: pretrpeu tek ono to je sueno. KREONT A zato li si duhom tako klonuo? STRAAR Pre svega hou da ti kaem o sebi: jer dela nit poiniti niti krivca znam, a nit je pravo zlo da kakvo prepatim. KREONT Ba smera protiv dela da se ogradi. No, oito je, neto novo javie. STRAAR Zbog strana glasa moram ba da odlaem. KREONT Izreci ve, pa idi onda slobodno! STRAAR Pa kazau. Ba ovas neko pogrebe mrtvaca; suvim prahom on mu posu le i, kako treba, sveti obred izvri. KREONT ta govori? Ta ko se, ipak, usudi? STRAAR Ja ne znam. Niti sekira tu udari nit kuka pade, zemlja, tvrda, suva sva, neispucana, neutrta kolima, izvriocu traga nema nikakva. A prvi kad nas dnevni straar izvesti o tome, svima bee udo jezivo.

On ieznu, dodue grob ga ne pokri, 255 al ozgo tanak bee prah, da mine greh. Tu nit se kakvoj zveri nalazio trag, ni psetu kakvu to bi dolo glodati. Meu nama se grdne psovke orile, sve straar panjk'o straara, i gotov boj 260 na kraju nikog ne bi da nas rastavi. Jer svaki od nas bee za to delo kriv, al' niko jasno, ne zna bee izgovor. A hteli smo i maziju izvlaiti, kroz oganj prolaziti, klet' se bozima 265 da delo nije nae, i da ne znamo ko smisli ili uini ga. Napokon, kad nita vie traenjem ne otkrismo, re jednog u se, a mi glavom k' zemlji svi od straha: ne znasmo ni ta da reknemo 270 ni ta da radimo da dobro ispadne. To bee re: o delu tebe moramo izvestiti, a ne treba ga tajiti. To pobedi, pa mene zlosrenika reb izbere da se toga srenog posla prihvatim. 275 Ja stigoh nerad, a znam: ni ti nisi rad, jer glasnik zlih glasova nikom nije drag. HOROVOA Odavno, gospodaru, domiljam se ja: od boje moda ruke to se dogodi. KREONT Umukni, dok me govor tvoj ne rasrdi! U jedan mah da lud i star ne osvane! Jer tvoja re je nesnosna kad govori za mrca onog da se brinu bogovi. K'o dobrotvora zar ga cenie pa sad zakopae, a doe da im hramove 280 285 1 71 sa stupovima spali, dare zavetne, i zaviaj, i zakone da uniti? U' vidi da bog ini potu zlotvoru? To ne! No neki graani ve odavno ne podnose me, protiv mene gunaju, 290 i tajno glavom tresu, vrat ne savie pod jaram posluan da meni ugode. I dobro znam da ovi ba uvare te potplatie, zloinstvo to da poine. Za ljude jo ne nasta takva uredba 295 da nosi zlo k'o novac. Taj i gradove razorava, on ljude goni iz kua, on plemenita ljudska srca zavodi, i ui da na runa dela pristaju, on pokaza im nain svakog varanja 300 i svakog delanja obesveivanje. A one to za novac to uradie njih kada-tada kazna stii e.

(Straar u) No ako Divu ja jo ast iskazujem, to dobro znaj mi, evo ti se zaklinjem: 305 ne uvrebate 1' krivca za tu sahranu i na oi ga meni ne dovedete, e nee dostati mi vaa gola smrt, no visiete ivi dok zloinstvo to ne odate, da znate gde se bere ar, 310 pa posle da ga grabite i shvatite da ne treba dobitak svugde eleti. Ta videe: zbog sramna cara mnogi ve postradae, a srei se ne dovie. STRAAR Govorit' smem li? U' da okrenem pa grem? 315 KREONT Zar ne zna da mi i sad mrsko govori? 171 STRAAR Je F uho ili duu re uvredila? KREONT ta kiti tu? ta trai mesto bola mog STRAAR Ta krivac duu ti, a uho vream ja. KREONT O, lele meni! Ba si pravo askalo! STRAAR Al' dela onog nikad ne izvrih ja! KREONT I to, i jo za novac duu prodade! STRAAR Kuku! Lele! Ao jada, kad ko sudi pravo ne sudi! KREONT Sad sudom ali se, no ako krivaca ne odate mi, onda ete priznati da samo bedu stvara dobit rava! (Odlazi.) STRAAR Da mogu samo nai ga! No naao il' ne na'o srea to namenjuje tek mene ovde nee vie videti! I sada, kad se spasoh mimo svaki nad i sud, ja mnogu hvalu bogu dugujem. 330 (Ode.) TREA POJAVA PRVA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Mnoge sile postoje na zemlji, al' nijedna kao ovek silna: ovek plovi i po sinjem moru, 335 a prati ga junjak nepogodan i valovi zapljuskuju burni. On i Zemlju, najviu boginju, med bozima venu neumornu, neprestano u duboko ore, ralo mu se veruga po brazdi 340 a konji ga svakog leta vuku. Prva antistrofa

I plemenu lakokrilih ptica mee zamke te ga vesto lovi, i buljuku divljih ivotinja i gomili riba pod puinom razapinje i nameta mreu umnik ovek i vetinom svojom divlju krotiv gorohodnu zverku, vratogriva zauzd'o je konja, gorskom biku jo neukroenu u jaram je uhvatio iju. 345 350 Druga strofa I govoru i vetrnoj misli dovio se i dravnom redu 175 i odbrani od mraza nemila i strelica dada plahovita pronalaza svih putova ovek. Bez pomoi ne gre u budunost. Od smrti samo ne izbaja leka, a pronae ustuk tekoj bolji. Druga antistrofa Nad poudom kao mudrost neku ima svoju stvaralaku snagu, sad zlu hodi, a sad hodi dobru. Boju pravdu dri 1' k'o i zakon, bie dika svojoj otadbini, a sramota kad zlu drsko krene. Ne priao mom ognjitu takav i ne bio nikad s moje strane! DRUGA EPISODIJA (TREI IN) PRVA POJAVA Hor, Straar, Kreont, Antigona HOR Kolebam se! Nije 1' to boanski lik? Kad znadem, ne mogu da izjavim ja da nije Antigona devojka ta. O, jadnice ti od jadnoga oca Edipa, ah! 380 ta slutim? Valjda te ne vodi taj to carevu zapovest prekri ti, zatenu gde bezumno skrivi? STRAAR Gle, to je ona koja prestup izvri. Kod mrca uhvatismo je. No gde je car? 385 HOR Iz dvora, evo, ba po elji dolazi. KREONT A ta je? Zato ba u zgodan stigoh as? STRAAR O, care, nikada se kleti ne treba, jer nova mis'o staru mis'o porie; 1? flrk trafffiriiifi 177 pohvalih se da neu amo dolazit' 390 kad onih pretnja tvojih odagna me huk. Al' opet, u radosti brzoj, nenadnoj, to svako drugo zadovoljstvo premaa, ja stigoh, mada zakletvom porekoh to, a vodim ovu momu; ba je uhvatih 395 gde kiti grob. Tu nije kocka vaena, otkrie to je moje, nikog drugoga. Sad sam je, care, uzmi, kako eli ti raspituj i osuuj! A ja, red je ve, od ovih beda odlazim osloboen. 400 KREONT Ti ovu vodi? Kako? Gde je uhvati?

STRAAR Mrtvaca ona zakopa. Sad znade sve. KREONT Da 1' znade pravo? Govori li istinu? STRAAR Nju videh mrtvom sprema zabranjeni grob. Da 1' jasno sad i razgovetno govorim? 405 KREONT Pa kako vide je i kako uhvati? STRAAR Ovako bee. Kad od tebe doosmo. a poto usmo tvoje pretnje strahotne, mi odmah sav s mrtvaca prah ometosmo, i dobro otkrijemo telo natrulo, 410 u zavetrinu na kraj hridi sednemo, da od njega se k nama smrad ne rairi. 178 Tu jedan drugog re'ma grdnim psovasmo, u slubi svojoj kad ko trom se pokae. To dugo trajae, dok u svom sjaju krug sunani nasred neba nije uzi'o, i pripeka priprekla. Tada nenadno sa zemlje vetar die prah, jad nebeski, pa zakri polje, celo lie kidaju' u umi; silni vazduh napuni se njim. Mi mire' trpljasmo taj bogodani bi. Tek vihor minu posle duga vremena, kad eto devojke gde gorko zakuka ko ptica glasom tananim, kad ugleda gnezdace pusto, prazan leaj bez mladi. I ona, kad mrtvaca gola primeti, zajaue, a one stranim kletvama sve proklinjae koji to uinie. Donese odmah suhog praha rukama, lepokov digne tucan sud i trostruku na mrca izli rtvu, pa ga posveti. A mi, kad sve to videsmo, potrimo i skleptamo je, al' je nita ne bi strah. Za prvi i za drugi psovasmo je in, a ona stajae ba nita ne kriju'. A meni milo, al' i ao bee to. Jer sam se od zla spasti, to je najslae, al' u zlo vui prijatelja svojega to boli. Al' je moja takva priroda, da za sve manje marim no za ivot svoj. KREONT (Antigoni) A ti, da, ti to glavu zemlji obori, da 1' priznaje da svri to, il' porie? ANTIGONA Da, priznajem, taj in je moj, ne poriem.

KREONT (Straaru) Ti moe na put poi kuda god si rad, od teke krivice osloboen si sad. 445 (Straar ode.) DRUGA POJAVA Hor, Kreont, Antigona KREONT (Antigoni) A ti ne nadugo no reci ukratko da 1' znade da ja to zabranih naredbom? ANTIGONA Da, znadoh. Kako ne bih? Svakom jasno bi. KREONT I ti se drznu zakon taj da pogazi? ANTIGONA Ta valjda ne dade mi Div tu naredbu, 450 ni Pravda, sustanarka donjih bogova, to ljudma ove postavie zakone. Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu da boje, nepisane, stalne zakone pretei moe; ti si ipak smrtan stvor. 455 Od danas nisu oni, ni od jue ne, no veno vae, niko ne zna otkad su. Tek strahujui ma od ije obesti, ja ne hteh za njih trpet' kaznu od boga. Ta znala sam da mreti moram, kako ne? 460 180 Pa da i ne naredi ti. No umrem li pre vremena, to k'o dobit samo uzimam. Ko ivi, kao ja, u mnogim jadima, zar ne bi njemu smrt spasenje donela? Pa i ja neu alit' ako doekam ovakav udes. Ali da sam podnela da moje majke sin bez groba istrune, e, to bih alila; al' za smrt ne marim. Pa ini 1' ti se da sam ludo radila, pred ludim kanda trpim prekor ludosti. HOROVOA Od strasnog oca strasna odaje se ud u kerke: ne zna od zla da se uklanja. KREONT No, znaj mi, takva prkosna i tvrda ud da najpre klone; d najvre eljezo to pretvrdim ga arki oganj uini, najee slomi se pa sitni, videe. I znadem da se besni konji ukrote malenim uzdama. Jer obest onome ne dolikuje ko je sluga blinjem svom. Ve ta je onda znala da mi prkosi kad oglaenu prestupi mi zapovest; sad opet prkosi mi to se razmee tim delom, pa se posle njega podsmeva. Ja, zbilja, ne bih bio mu, ve ona bi, ta drskost kad bi nekanjena ostala! Pa bila mi od sestre ki, i blia jo od sviju to ih porodini uva Div; ni ona a ni sestra nee najgoroj umai sudbini! Jer i onu jednako okrivljujem da s ovom smisli sahranu. I nju mi zovite! Ta ovas videh je gde besni po kui; poludela je ve. (Siraa iz pratnje Kreontove ode po Ismenu.)

A dua zna se rado napred odati !kad kogod greno delo tajno zasnuje. Duboko mrzim kad se neko zatekne 495 u inu zlu, a hoe da ga iskiti. ANTIGONA Zar eli vie nego da me ubije? KREONT Ja nita. Kad to imam, sve sam postig'o. ANTIGONA ta eka, dakle? Nita mi se ne svia od rei tvojih, nit' se svide ikada; 500 a tako ni tebi ne godi moja re. Al' otkuda bih lepu slavu postigla no otud to sahranili brata roenog? Ta svi bi rekli da se njima mili to kad jezika im ne bi zatvarao strah. 505 Al' s vlau druga srea ide pod ruku, pa sme da dela i da zbori po volji. KREONT Ti jedina od Kadmovia vidi to! ANTIGONA I ovi vide, ali ute pred tobom. KREONT Ne stidi se kad misli od njih drukije? 510 ANTIGONA Sramota nije init' potu bratu svom. 1 Q1 KREONT A nije 1' brat i onaj s njim to pogibe? ANTIGONA Po ocu i po majci brat je roeni. KREONT Pa to mu onda milost ini bezbonu? ANTIGONA To nee pali pokoj niik potvrditi. KREONT Kad njega k'o i grenog onog potuje? ANTIGONA Brat ubi brata, ne rob gospodara svog! KREONT A zemlju har'o nam, a onaj branio. ANTIGONA Had, ipak, za sve takve trai zakone. KREONT Al' ne da estit jednak bude ravu. ANTIGONA Ko zna da 1' dole to za sveto smatraju? KREONT Al' duman nikad, ni kad umre, nije drag. ANTIGONA Za ljubav, ne za mrnju, ja sam roena! KREONT Kad mora ljubiti, ljubi dole oba, a ja dok ivim, nee ena vladati! 525 (Dovode Ismenu.) HOR Al' eno Ismene pred vratima onde za sestricom suze gde proliva, gle, a oblak na obrvi lice joj krasno nagruje k

i lepovidne obraze kvasi. ' 530 TREA POJAVA Hor, Kreont, Antigona, Ismena KREONT Ti to se po kui k'o guja unjala i meni taj om pila krv, a nisam znao dve pobune da hranim protiv prestola, de, reci: da li priznaje da i ti bi kod groba, il' se zaklinje da ne zna za nj? 535 ISMENA Uinih delo, ako ona priznaje; i ja sam uesnik, i nosim krivicu. 184 ANTIGONA Al' pravda taj ne doputa ti sporazum, nit' htede ti, nit' s tobom ja uinih to. ISMENA Ne usteem se da u tvojoj nesrei po burnom moru jedrim s tobom zajedno. ANTIGONA Zna Had i oni dole iji in je grob; ja druge ne volim to ljube recima. ISMENA Ne, nemoj, sejo, da mi sad zabranjuje da s tobom umrem i da mrtvog posvetim! ANTIGONA Ti ne sme sa mnom umreti; ne prisvajaj to nisi takla! Dovoljna je moja smrt. ISMENA A to da ivim bez tebe kad ostanem? ANTIGONA Kreonta pitaj! Ti se stara za njega. ISMENA A to me vrea? Nita ti ne koristi. ANTIGONA Da, smejem ti se, al' i patim zato ja. ISMENA Pa ima 1' naina da pomognem ti jo? ANTIGONA Ti sebe spasi! Bekstvu tvom ne zavidim! ISMENA 0, jadne mene! Udes tvoj da izgubim? ANTIGONA Ti ivot sebi htede, a ja sebi smrt! 555 ISMENA Al' svoje nisam razloge preutala. ANTIGONA Ti jednima, a ja ugodih drugima. ISMENA Pa jednaka je sada naa krivica. ANTIGONA Ne boj se! Ti si iva! Moja dua ve preselila se davno, slui mrtvima. 560 KREONT Te devojke su, mislim, ba poludele: sad ova, ona otkako se rodila. ISMENA

U takvim nesreama, care, nikada ni ilav duh ne ostaje, no nestaje. i OA KREONT U tebe, da, sa zlima zlo kad odabra. 565 ISMENA Zar bez nje ja da sama ivot provodim? KREONT Ne spominji mi ove! Vie nema nje! ISMENA Svom sinu zar e verenicu smaknuti? KREONT Za oranje i drugih njiva nai e. ISMENA Al' nema ljubavi k'o njihova to bi! 570 KREONT Ja ne volim da sin mi enu ima zlu. ISMENA to otac tebe rui, dragi Hemone! KREONT Ba suvie me ljuti i ti i tvoj brak! ISMENA Razdvojie je zar od sina svojega? KREONT Ta Had e spreit' branu vezu njihovu. 575 ISMENA Pa njoj je, kako vidim, odreena smrt! KREONT To i ja vidim. (Slugama) Ne asite, sluge, sad, ve u kuu ih vodite! Zatvorite to enskinje, a ne da ee slobodno! I naletice bee kad ve uvide 580 ivotu njihovu da smrt se primie. (Antigonu i Ismenu odvedu.) ETVRTA POJAVA Kreont, Hor DRUGA STAJAA PESMA KREONT, HOR Prva strofa 0 srenika kojima ivot ne okusi zla! Kome bogovi kuom potresu, tog jadi ne minu, ve svaki mu narataj vazda prate, 585 ba kao kad nepogodni traki dunu vetrovi, pod more u mrak srne uzburkani val, pa iz dubine tamne pesak valja crn 590 to silni vetar uzdigne, a jekom jei valom udarani al. Prva antistrofa Gle, prastare trpije Labdakida pokojnih gde jo novu trpiju ivima raa: 595 narataju raa je narataj. Evo ih neki bog rui, spasa nemaju. Ta i granu poslednju, to Edipovoj lozi sjajem zablista, 600 sad opet donji uzimaju bogovi,

njin krvav zastire je prah, i rei bezumlje, i gnevna srca strast. Druga strofa Dive, koji bi prestupak ljudski skrio tvoju vlast? 605 Nju nikada san ne svlada sve to svlada ni neumorni meseci; k'o vladalac u vekotrajnoj mladosti olimpskim ti upravlja sjajem blistavim. 610 Pa odsad unapred, k'o pre, taj zakon uvek vaie: za sveg ivota smrtniku nijednome as ne proe izvan jada. Druga antistrofa Nada, bludnica velika, 615 mnogim ljudima pomae, a mnogim je dim nestalnih, praznih elja; ne znadu to im gamie, dok arki oganj noge im ne opri. Slavljenu re pametno neko izusti: 620 kad u jad koga baci bog, on za zlo to ne uzima, no dobra trai u tome; a kratak trenutak boravi izvan jada. (Dolazi Hemon.) i on TREA EPISODIJA (ETVRTI IN) PRVA POJAVA Hor, Kreont, Hemon HOR Gle Hemona, najmlaeg deteta, gle, od poroda tvojega; dolazi 1' on zbog Antigone u srcu nosei bol, da 1' alosti ga njihov nesuen brak? 630 KREONT To zaas bolje znaemo no vraevi. (Sinu) O, sine, valjda ne stie na oca ljut to zarunici svojoj u za presudu? Il tebi drag sam kako god postupio? HEMON Ja tvoj sam, oe! Dobre misli neguju 635 i moje dobru puti; sluau te ja. Ta nikakav mi nee prei biti brak no ti dok putem dobra vodi sina svog. KREONT Da, sinko, da, to treba imat' u srcu: U svemu najpre oev savet sasluaj. 640 Ta zato ljudi ba i mole bogove da posluna im deca die domove, da zlo od dumanina zlom odbijaju, a prijatelje kao otac potuju. Al kome deca raaju se rava,

to drugo rei e taj sebi izrodi no nevolju i silan dumanima rug? Pa zato, sinko, nemoj da rad naslade sa enom pamet svoju izgubi, jer znaj da studen onda eka tebe zagrljaj kad u tvom domu ivi ena rava ta ima 1' vee rane nego rav drug? Odbaci, pusti momu tu, k'o dumanku, da nekome u Hadu bude nevesta! Ta nju ja uhvatih gde od svih graana pred celim svetom ona jedna prkosi; pa neu gradu da se laa pokaem, ve ubiu je. Neka Diva priziva, uvara krvi! Negujem li neposluh u rodu, rae izvan roda jai jo. Jer ko u svojoj kui strogo postupa, i narodu e vaiti k'o pravian. Ko zakon gazi, ili silom obara, il' misli da vladarima gospodari, od mene takav nee stei pohvalu. No koga grad izbere, toga posluaj i u malom i pravinom i suprotnom! I takav ovek znae smem se nadati da lepo vlada i da slua sam; u kopljanoj oluji svoj e poloaj ouvati k'o vrli, pravi ratni drug. Od neposluha nema veega ti zla. On gradove razvaljuje i domove raskopava; on kida kopljaniki red i goni ga u beanje. A gde je red, poslunost samo glavu mnogu spaava. Pa stoga treba da se brane naredbe, a eni nikako podlei ne treba! Jer, ako treba, nek nas muko protera, a ne da kau da smo od ena slabiji. HOROVOA To sve to ree ini nam se pametno da ree, ako starost duh nam ne vara. HEMON Bogovi, oe, daju razum ljudima, od svega blaga to je blago najvee. Ja ne bih mogao ni znao tvrditi da nije istina to sve to kaza ti. Al' istinu ti katkad vide i drugi. Od tebe mogu bolje ja da vidim sve to neko zbori, tvori il' osuuje. Jer pred tobom se boji ovek puanin da zbori ono to ti uti ne voli. A ja sa strane dobro mogu sluati tu momu kako ceo grad oplakuje to ona, od svih ena najnedunija, najsramnije za dino delo umire. Svog brata, to u sei pade krvavoj, bez groba psima ne dade prodrljivim, nit' ptici kakvoj, da ga oni rastru. Zar zlatne pote ona nije dostojna? Ovako tihano se tajni iri glas. A za me, babo, blaga nema skupljega no to kad vidim da te srea prati svud. ta deci lepe sja no slava oeva il' ocu dobar glas o deci njegovoj? Pa zato nemoj samo na to misliti da valja tvoja re a druga niija.

Jer ko god misli da je trezven samo on, da jezikom il umom druge nadmaa, taj, otkrije li duu, prazan zjapie, al' i mudracu prilii da ui jo a pri tom luk da suvie ne zatee. Pa vidi: kad bujice zimi udare, drvee to se svija grane ouva, a to se opre, s korenom se izvali. I brodar kad na jedru vrsto zategne ueta, nee vihoru da popusti, on brodi dalje s izvrnutom palubom. Popusti zato i promeni naredbu. K'o mlai mogu 1' i ja svetovati to, za oveka je, velim, ponajvia ast kad svako znanje pamet kiti njegovu. A nije 1' tako to se retko deava lepota je i drugu mudru uti re. HOROVOA uj, gospodaru, ako zgodno govori! (Hemonu) Ti oca uj! To oba mudro zboriste. KREONT Ta mi, zar mi s ovakvom kosom srebrnom od mladog momka tu da pamet uimo? HEMON to nije pravo, nita. Ako sam ti mlad, ti vie gledaj samu stvar no godine. KREONT Zar prava stvar; kad neposlune potujem? HEMON Ne elim da se pota ini rama. KREONT Zar takva bolest nije nju zarazila? HEMON Al' narod sav u Tebi tako ne misli. KREONT Zar narod da mi kae ta da odredim? HEMON Zar ne vidi da ba k'o dete ree to? KREONT Da za drugog, ne za se zemljom upravljam? HEMON To nije drava to jednom pripada. KREONT A nije 1' onog drava ko vlada njom? HEMON E, lepo bi ti pustom zemljom vlad'o sam! KREONT Taj, ini mi se, onoj eni pomae. HEMON Da, ako ti si ena. Briga si mi ti. KREONT O, huljo, s ocem svojim zar se prepire? HEMON Jer vidim: ti o pravdu sad se ogrei. KREONT Pa greim li to svoje pravo potujem? HEMON Ne potuje kad gazi pravo boije. KREONT Ej, uti, pogane, to eni posta rob! HEMON

Al' nisi na'o da sramoti robujem! KREONT Bar govor tvoj u korist one ide sav. HEMON U tvoju, njenu i u donjih bogova! KREONT Dok ivi, ti se nee nikad zenit' njom. HEMON No umre li, njen grob jo nekog primie! KREONT Jo pretnjama zar tako drsko prkosi? HEMON Da 1' pretim kada korim praznu misao? KREONT Sam lud, zar plaem druge da opameti! HEMON Da nisi, otac, reko bih da si lud. 755 KREONT Ti, robe enin, ne ulaguj mi se tu! HEMON Sam zborit' hoe, ali drugog ne slua? KREONT Ti meni to? Al' Olimpa mi samog, znaj: na svoju radost nee mene grditi! (Pratnji) Povedite to grdilo da ovaj tren 760 tu izdahne pred verenikim oima! HEMON Zar preda mnom? Odbaci svaki pomiljaj! Tu nee pasti ona, niti e igda ti mog lica ugledati oima; ve besni tu pred pokornim drugarima! 765 (Ode) DRUGA POJAVA Hor, Kreont HOROVOA Taj mladi, gospodaru, naglo ode ljut, a opasan je tako mlade due bol. KREONT Nek radi, misli vie iznad sila svih, od sudbe ne spasti devojaka tih! HOROVOA Namerava zar obe da ih pogubi? 770 KREONT Ne onu to ne dimu. Dobro govori. HOROVOA A kakvom smru drugu misli ubiti? KREONT Odveu je gde ljudska noga ne gazi i ivu sakriti u jamu kamenu; a hrane dau tek da greha ne bude, 775 da ne bi ljaga ceo grad ukaljala. i onde Hada samo njega potuje od bogova nek moli da joj mine smrt. II, bar e znati da je uzaludan rad kad ovek ono potuje to krije Had. 780 (Kreont ode.) TREA POJAVA TREA STAJAA PESMA HOR Strofa

Ero, boe nepobedni, Ero, ti to na plen pada i devojci u potaji 197 na obrazu lei nenom i prelazi preko mora i seljaku u stan svre, ni besmrtnik jo nijedan a ni ovek malovean tvojoj moi ne utee. Koga rani pomahnita. Antistrofa Ti i srce pravedniko na zlo vue za pogrdu; ti i ovaj metnu razdor meu ljude jedne krvi. Jasni ari trepavica u neveste milobraene pobeuju i pred vlau zatiuju zakon silni. Jer boginja neodolna njim se igra, Afrodita. (Vode Antigonu.) ETVRTA EPISODIJA (PETI CIN) PRVA POJAVA Hor, Antigona HOROVOA Sad i ja vam granice zakona sam zanesoh se ovde gledaj u' ovo. I suza ne mogu ustavit' vir: Antigonu vidim, evo je ide u lonicu svima to donosi mir. 805 JADIKOVKA Prva strofa ANTIGONA Oh, gledajte me, ljudi zaviaja mog, poslednjim putem sad hodim bolna i sunev sjaj gledam, evo, poslednji put, nikad vie! ivu me Had 810 vodi, kud e otii svi, na obale Aheronta; svatovac ne pevae mi, niti mi kogod jo, k'o mladoj pesmu zapeva, 815 ve Aheront mi lonica! 199 -**> HOR Pa slavna i pohvale dostojna u mrtvko skrovite polazi sad, nit' pogubna suica satr' ti vek, nit' nagradu stee to deli je ma, 820 ve svojom e voljom jedina ti od samrtnih iva silazit' u Had. Prva antistrofa ANTIGONA uh kako tuno zginu Tantalova ki, tuinka Frianka, uza Sipilsku Glavicu; kao brljan obuze nju obavita ponikla hrid. Jo je i sad rastae dad, kazivaju, a nigda sneg ne ostavlja; pod plaevnom obrvom kvasi joj vrat. I mene sasvim kao nju na veni pokoj sprema bog. HOROVOA Al' ona je boginja, boanski soj, a mi smo smrtnici, smrtnika krv. 835 Al' veliku slavu si postigla ti to strada i s bozima jednaku kob i iva i pokojna deli. Druga strofa ANTIGONA Jao, smeju mi se! Oinskih ti bogova, to mi se ruga? Nisam mrtva, no ivim. 840 Grade, o grada mog najbogatiji rode, Dirkino vrelo ti. 825

830 200 Tebe lepokolne dubravo! Evo, sve vas ja kao svedoke zazivam da neduna i nealjena ni od kog u grobni zatvor polazim u neviene rake mrak! O, jao meni, jao, ni s ljudima ni s pokojnicima, ni sa ivim ni sa mrtvim neu boraviti! HOROVOA Do krajnje ti se smelosti popnu, do Pravdina visokog stigla si praga, al' tu mi se, dete, u propast srui. A k'o otac ti mi mui nekakvu muku. Druga antistrofa ANTIGONA Ti tae u najljuu ranu srca mog, preteku alost oca moga i udes naega roda sveg slavnijeh Labdakida. Materin odre klet na kom je majka mi roeno edo grlila, nesrenog moga babajka, te nesrenicu mene rodila! Ja njima sada prokleta i neudata polazim! O, jao, brate moj, ti zlosrenu si ljubu naao, pa si mrtav ivu mene u smrt povukao HOROVOA Bogoduan biti sveta je dunost, al' onoga vlast ko stara se za vlast prestupiti to se nikako ne sme. A tebe je tvoja pogubila volja. Epoda ANTIGONA Bez suza i bez srodnika 875 i bez svatovca jadnu me ve vode putem spremljenim! Vie ne mogu jadnica gledati ovo sveto oko svetlosti. 880 Udes moj neoaljen od dragih niko ne ali. (Dolazi Kreont.) DRUGA POJAVA Hor, Antigona, Kreont KREONT Od tuenja i plaa ko bi prestao da moe takvim plaem smrti pobei? (Slugama) to bre je odvedite! Pod grobni svod - 885 zatvorite, kako vam zapovedih,

i samu ostavite, neka ili mre il' iva pod ovakvim krovom grobuje! to do te mome stoji, mi smo neduni, a stanka s nama tu na svetu nema njoj. 890 ANTIGONA O, grobe, lonice, o, kuo podzemna, moj veni uvaru! Sad tebi polazim ka svojima, to najvie ih pogibe, a sve ih vee doeka Fersefasa. Ja mrem sad poslednja, najvea bednica, 895 a mom ivotu suen ne istee vek. Al' tvrdu gajim nadu da u ocu svom ja mila stii, mila stii i tebi, o, majko mila tebi, mili brate moj! Ta ja vas mrtve svojim oprah rukama, 900 i okitili, pa rtvu izlih nadgrobnu. A sada, Polinie, poto telu tvom uinih potu, jad ovakav anjem sad! Pred pametnima s pravom odah tebi as,t. Ta nikada, ni kad bih decu imala, 905 ni kad bi mi se mrtav raspadao mu, to ne bih pregla preko volje graana. Pa kome zakonu to zborim za volju? Da mu mi umre, dobila bih drugoga; da dete izgubim, i dete od drugog. 910 Al' kad mi majku i jo oca krije Had, brat nikakav se nee meni roditi. Po takvu ja te vie cenim zakonu no ikog drugoga: to Kreontu je greh i strana drskost, mila glavo bratova! 915 Ovako rukom on me zgrabi, odvalai bez venanja i bez svatovskih pesama, ne udadoh se, niti decu negovah, no usamljena, evo, bez rodbine ja me mrtve jadna u grob iva odlazim! 920 A kakvu zapovest prestupih boiju? A kud jo da se muenica obraam na bogove i kog da zovem u pomo? p Ja, pobona, osvanuh, evo, bezbona. Al' ako bogovima dopada se to, 925 kad umrem, priznau da greh uinih ja, a gree 1' ovi, ne stiglo ih vee zlo no moje to ga protiv pravde spremaju! HOR Jo jednako istog vihora bes i nadalje njenu potresa svest. 930 KREONT Vodii zato suze e liti za tvoje korake spore! ANTIGONA Jao meni! Ve re me podsea ta da smrt je blizu! 203 KREONT Ja nikakvu tebi ne dajem nadu da nee se tako svriti to. ANTIGONA O, tebanski kraju, oinska zemljo, o, bogovi dedova naih! Ve vode me, evo, ne ostajem vie! Oh, gledajte mene, staregine Tebe, gde jedina ostah, careva kerka, i kako i od koga oveka stradam to svetu ispunih dunost! (Antigonu odvedu.) TREA POJAVA ETVRTA STAJAA PESMA HOR

Prva strofa I Danajin lik je mor'o negda ovu sjajnu ostaviti svetlost i u dvore okovane ui. I lonica, crnom grobu slina, mladost njenu skrivae u sebi. A ona se, moje edo drago, krasnim svojim ponosila rodom, zlatnu ona uvala je kiu, seme boje pod srcem je krila. Al' je uvek mo sudbine strana; ni bogatstvo njoj utei nee, ni bog Arej, niti tvrde kule, a ni crne moroumne lae. 204 Prva antistrofa I Drijantov sin lakosrdica, 955 car edonski, okovan ti bee a zbog svoje porugljive udi. Sapeo ga Dionis, bog silni, i bacio u tamnicu hladnu. Tu ga grozna ostavila vatra, ostavilo besnilo luako, 960 bele pene svenulo mu cvee! I on vide da je u svom besu hulnom reju boga uvredio. Menadama guio je zanos, gasio im klicanje i plamen, svirkoljubne razdraiv'o Muze. 965 i on vide one oi slepe u dva brata, u dva Finejia, oi slepe za osvetom viu. U Fineja divlja ljuba bila, pastorcima oi oslepila, udarila otrim maem britkim 975 i jo vrhom tkalakoga unka. Druga strofa Kad se ide od Mrkih peina, a na jednu i na drugu stranu, prostiru se bosporske obale i Salmides lei, varo traka. Arej blizu svoje dvore ima. 970 Druga antistrofa Ginuli su nesrenici oni i plakali jadnu sreu svoju, jer ih majka porodila nj ina, porodila u nesrenu braku. Krv su njena Erehtidi stari; u dalekim ona peinama, 980 na strmenim onim hridinama, na oinskim uzraste burama ta vilovna erka Borejina, edo boje; al' su keri moja, i nju isto oborile tako tri Sudilje, tri dugovenice. (Dolazi Tiresija, vode ga deaci.) PETA EPISODIJA (ESTI CIN) PRVA POJAVA Hor, Tiresija, Kreont TIRESIJA Glavari Tebe, istim putem stigosmo nas oba, jednim gledajui oima, jer slepac hodi ti kud vodac vodi ga. 990 KREONT A ta je novo, starce moj Tiresija? TIRESIJA Izvestiu te, a ti vraa posluaj! KREONT Ni pree nisam uma klonio se tvog. TIRESIJA I zato gradu ovom krmar bee vest. KREONT

Potvrdit' mogu, imao sam koristi. 995 tn-r TIRESIJA 0 dlaci, pazi, srea opet visi ti. KREONT A ta je? Od te rei mrak mi na srce! TIRESIJA Kad uje znak vetine moje, znae sve. Da ptice motrim, prioh starom seditu, gde svakoj ptici bee s'astajalite, kad ujem ptiju graju meni neznanu, sve ljuto, besno graku, sve se upaju 1 kandama smrtonosnim ubijaju; ta lepet krila ne bi meni nejasan. U strahu odmah kuah ja paljenicu na plamenom oltaru, al' iz rtve plam ne buknu, nego vlaan mlaz iz bedara po pepelu se razli, sta se topiti, pa onda dimiti se i rasturati, a uvis prsnu u, i sav se rastopi ovijen loj, te vire kosti bedrene. I onda ovo mome mene izvesti za gatanje da nema jasnih znamenja, jer ono vodi mene, druge vodim ja. A grad nam, evo, strada s tvoje odluke. Na rtvenike sve i na sva ognjita k'o hranu svoju psi i ptice raznose komade tela Polinika nesrenog. Pa onda, uj me: bogovi ne primaju ni nae molitve, ni plamen s bedara, nit' ptica grake graktanjem dobrosrenim omastivi se krvlju mrtva oveka. To, dakle, sinko, dobro promisli! Ta greenje u ljudskoj lei prirodi. A zgrei 1' ko, to nije vie ovek lud a ni bez sree ako, u zlo padnuvi, tvrdoglav nije, nego leka trai zlu. Samosion si, moram te osuditi. No sluaj savet moj i ne zlostavi le! Je 1' junatvo mrtvaca opet ubiti? 1030 Ispekoh, pa ti rekoh. Najvea je slast od mudra savetnika savet primati. KREONT O, starce, vi u mene nianite svi, k'o strelci u cilj, i vetinom prorokom iskuavate mene; pleme proroko 1035 ve odavno me prodade i ukrca. Ta hasnite, od Sarda jantar kupujte i zlato indijsko, kad volju imate! Al' onog u grob neete poloiti! Ma hteli orli da ga jedu Divovi, 1040 do boijeg da razvlae ga prestola,

ni toga greha ja se neu prepasti ni sahranu dopustiti. Jer dobro znam da boga niko ne moe ukaljati. Al', starce moj, Tiresija, i ovek jak 1045 zna pasti padom sramotnim, za sramnu stvar kad lepo zbori da imade koristi. TIRESIJA Ah! Da 1' zna od ljudi neko, da li razmilja KREONT A ta to? to to govori za dobro svih? TIRESIJA Od svega blaga da je razum najbolje. 1050 KREONT A luda pamet, mislim, ponajvei jad. TIRESIJA Ta bolest ba je tebe sveg zarazila. KREONT Ne elim vrau grdnju grdnjom vratiti. TIRESIJA To ini kad mi kae da la proriem. KREONT Sve pleme proroko je srebroljubivo. 1055 TIRESIJA A carsko ti dobitak voli sramotan. KREONT A zna li da s vladarom svojim govori? TIRESIJA To znam! Ta sa mnom spase grad i stee vlast KREONT Ti vra si mudar, ali voli nepravdu. TIRESIJA Primorae me da ti tajnu otkrijem. 1060 KREONT Pa otkrij, nemoj samo radi koristi! TIRESIJA I mislim tako, ali za dobitak tvoj. 210 KREONT Al' znajde, srca moga ne potkupi ti! TIRESIJA Al' i ti znaj da nee mnogo krugova obii sunce svojom brzom trkijom, a ti e sam od svoje krvi mrtvima mrtvaca jednog vratiti u zamenu. Jer s ovog sveta ti u donji ubaci stvorenje ivo, u grob sramno preseli, a mrca ovde donjim ne da bozima, uskrauje mu grob i svete obrede. On tebi a ni svetu gornjih bogova ne pripada, no i njih time zlostavi. Al' zato Srde alju Had i bogovi k'o skore osvetnice da te vrebaju, u takvu istu da te srue nevolju! A odmeri da 1' i to sada govorim za srebro kupljen. Nee dugo trajati, od plaa ljudi, ena, grcae ti dvor. Svi gradovi se bune kao dumani to rastrgana tela oskrnavie il' psi il' zverad ili ptica krilata to kleti smrad na rtvenike raznosi. K'o strelac jer me vrea, takvu strelicu odapeh ti u gnevu pravo u srce, a nee njihovu utei uegu. (Obraa se svom vodiu) A ti me, sinko, mojim vodi dvorima, nek ovaj srce na mlaima iskali i naui da gaji jezik mirniji i svoju pamet bolje nego do sada! (Tiresija i voa mu odu.) DRUGA POJAVA Hor, Kreont

HOROVOA On, gospodaru, ode, strano proree, a znamo, otkad ova kosa srebrna umesto crne glavu nam obavija, jo nigda gradu lane rei ne ree. KREONT To i sam znam, i srce mi se zbunilo. 1095 Poputanje je strano; opiranje zlo jo strasnije. Prokletstvom duu ranicu. HOROVOA Sad treba saveta, Menekejeviu! KREONT Pa ta da radim? Kazuj! Posluau ja. HOROVOA Da pusti devojku iz kue podzemne. 1100 a onom to ga baci grob da podigne! KREONT To savetuje i misli: treba biti blag? HOROVOA to bre, gospodaru; kazne boije brzonoge su, brzo stignu grenike. KREONT Vaj meni! Teko je, al' srce stisnuu 1105 da popustim; sa silom zaludan je boj. IM HOROVOA Postupi tako, ne poveravaj to drugima! KREONT Da, ovog asa. Hajte, sluge, hajdete to god vas ima, nema! Budak u ruke, pa urite na ono mesto pogledno! 1110 A kako sad drugu stvorih odluku, ja sam u, kako svezah, i odreiti. Jer strah me ui: stare svete zakone do poslednjega daha treba uvati. (Kreont ode sa slugama, a Hor sam ostane.) TREA POJAVA PETA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Boe s mnogim imenima, divna diko Semelina, sine Diva gromovnika, tono slavnu obilazi Italiju, vlada dolom svete Deje eleusinske, i u naoj ivi Tebi, postojbini bakhantkinja, uz talase Ismenove, gdeno nekad ponikoe zubi zmaja pomamnoga! Prva antistrofa Tebe sjajni vide plamen sa dvoglave one hridi, 1115 1120 1125 213 gde korike hode nimfe i kastalskom slaze vrelu. Tebe alju niske gore sve brljanom okiene, i zeleni alju ali, nj ini grozni vinogradi kad s veselim pratiljama hita Tebi u pohode i klikuje od radosti. Druga strofa

Vie nego sve gradove ti potuje nau Tebu s majkom to je munja ubi. Ljuta bolest ceo grad nam i sav narod pritisnula, te nam i sad, boe, stigni skokom svojim spasonosnim sa parnaskih vrhunaca ili preko mora umnog. Druga antistrofa Aoh, boe, kolovoo zvezda tono vatrom diu, zatitnice klika nonog, o, divotni sine Divov, svani s Naksa, svog ostrva, s pratnjom svojom, sa Tijama, to zanosno slave tebe, gospodara svoga Bakha, cele noi igrajui! (Dolazi Glasnik.) 1130 1135 1140 1145 1150 714 EKSODA (SEDMI CIN) PRVA POJAVA Hor, Glasnik GLASNIK Susedi dvoru Kadma i Amfiona, 1155 ni jedan ljudski ivot, bio kakav god, pohvalit' neu nikad a ni pokudit'. Jer srea podie i srea svakada strovaljuje i srene k'o i nesrene. Ni jedan vra nam udes na ne kazuje. 1160 Ta Kreont bee jednom srean, mislim ja, kad od dumana Kadmov oslobodi grad i uze vlast u zemlji svu i vladae, a cvetae mu usev deca estita. A sada ode sve. Kad koga ostave 1165 ivota radosti, taj vie, za me bar, ne ivi, nego, smatram, iv je mrtvac on. Golemo blago nek u domu ima svom i ivot provodi u sjaju kraljevskom, a sree pri tom nema, ne bih dao ja 1170 ni senku dima za to mesto radosti! HOROVOA A kaikvu opet alost javlja kraljevsku? GLASNIK Izdahnue, a ivi smrt im skrivie. 215 HOROVOA Pa ko je krivac? Ko li pade? Kazuj nam! GLASNIK E, Hemon pogibe. Sam rukom proli krv! 1175 HOROVOA Da 1' rukom oevom il' svojom roenom? GLASNIK Sam svojom, oev rasrdi ga postupak. HOROVOA O, vrau, kako pravo onu ree re. GLASNIK Stvar tako stoji, a sad dalje veajte! HOROVOA Pa evo jadne ljube Kreontove, gle, 1180 Euridike. U' neto dozna za sina il' sluajno iz dvora ide ovamo.

(Izlazi Euridika) DRUGA POJAVA Hor, Glasnik, Euridika EURIDIKA O, svi vi graani, ja uh vam razgovor, kad pooh k izlasku da kaj na molitvom u boice Palade pomo zamolim. 1185 216 I ba odmakoh prevornicu, vrata ve otvorih, a do uiju mi dopre glas 0 naoj nesrei. Ja klonuh nauznak na ruke slukinjama, padoh u nesvest. Al' kaite mi opet kakva bee vest! Ta sluau je, ja sam vina jadima. GLASNIK Ja, mila gospo, kao svedok rei u, zatajit' neu ma ni mrvu istine. Da blaim sad, a docnije da osvanem k'o laa? Istina je svagda uspravna. A ja k'o vo povedoh mua tvojega poljani na vis, gdeno Polinikov le jo leae od pasa grdno rastrgan. Pomolismo se raskrsnica boginji 1 Plutonu, svoj gnev da blago ustave, pa, svetom vodom najpre njega opravi, na sveim granama ostatke spalismo, i visok hum od rodne grude nasusmo. A onda upljoj kamen izbi krenusmo, do smrtne lonice gde bee devojka. I neko glasan izdaleka uje pla kraj grobnice bespogrebne, i im to u, izvestit' doe gospodara Kreonta. A on ti, to se vie pribliavao, krik uje bolan, nejasan; pa jaukne i stade ridat': Lele meni jadniku! Zar prorokujem? Od svih prolih putova zar gazim sada putem najnesrenijim? Sinovlji glas me tei. Momci, priite do groba blie, kamenje izvucite pa rupom zaite do same grobnice! I pogledajte da li vapaj Hemonov to ujem il' me bogovi obmanjuju!" Mi tada ogledamo to nam naredi gospodar uplaen, i u dnu elije nju opazimo gde se za vrat obesi, a stegnula ga usukanom koprenom. a njega gde je oko pasa-obvio i jaue za izgubljenom draganom, za nesuenim brakom, delom oevim. 1225 A otac, kad ga spazi, gorko jaukne i ue k njemu, zakuka i zavapi: 0, nesrenie, kakvo delo uini? Pa gde ti pamet? S kakve pade nesree? Izii, dete, molim te, i zaklinjem!" 1230 Al' sin se besnim okom ozre na njega i pogledom ga prezre, nita ne ree, ve dvoper trgne ma, na oca nasrne, no on se bekstvom spase; tad se nevoljnik,

sam na se srdit, kakav bee, na svoj ma 1235 nadnese, dopola ga zagna u rebra, jo svestan toplim priljubi se grudima. I stane hropiti, a vreo brine mlaz rumene krvi bledu licu njezinu. (Euridika odlazi.) I mrtav na njoj mrtvoj. Jadnik! Brana slast 1240 u Hadovim osvanula mu dvorima; on svetu pokaza koliko bezumje oveku od svih jada jad je najvei. TREA POJAVA Hor, Glasnik HOROVOA ta sluti? Sad nas gospa naa ostavi, a ne izusti nam ni dobru ni zlu re. 1245 GLASNIK I sam se snebih, ali ovo verujem: za sinov uvi jad, ne dri dostojnim da kuka pred svetom, no u kui naredie da dvorkinje joj plau jade domae. Ta nije bez pameti, nee greiti. 1250 218 HOROVOA Ja ne znam: ali na zlo smera jednako i velik muk i silna vika zaludna. GLASNIK Pa videemo da li zatomljeno to ne taji tajom u svom srcu nemirnom. Ja idem u dvor za njom. Dobro kae ti: 1255 i velik muk tegobu moe doneti. (Ode.) HOR Gle, evo gospodar nam dolazi sam, na rukama eno mu jasan je znak ne greha tuega sme li se rei ve onoga to ga uini sam. 1260 (Kreont stie.) ETVRTA POJAVA Hor, Kreont ZAJEDNIKA JADIKOVKA Prva strofa KREONT Kuku meni: Ludog srca smrtnih greha! Glete, krivac i rtva mu ista krv su! Avaj meni, nesrene li volje moje! Mlad me rano ostavi ti, sinko mili! Pogibe mi, probode se, lele mene! 1265 91Q Ne ti, ve je moja ludost kriva za to! HOR Vaj meni, kako dockan pravdu vide ti! 1270 KREONT Nauih je kad stradah! Bog me uhvati, pa na glavu teko breme

navali mi! A mene natera na grozne putove, i obori mi, nogom zgazi radost mi! 1275 Lele mene, to je muka bez prebola! (Dolazi Drugi glasnik iz dvora.) PETA POJAVA Hor, Kreont, Drugi glasnik GLASNIK O, gospodaru, svako zlo te udari, ve jedno dri pred sobom u rukama, a mahom drugo videe u dvorima. 1280 KREONT A ta? Od ovog zla zar ima gore jo? GLASNIK Ba gospa, toga mrca mati roena, sirota ,na smrt ovaj udari se as. Prva antistrofa KREONT Avaj, avaj! Mrae crni, drelo gladno, 220 ta me, ta me mori? Ti to glase crne, 1285 gorke jade donese mi, ta mi veli? Lele, mrtva oveka si dotukao! Kakvo zlo mi, mome, novo 1290 naveuje? Kuku! Sina nemam, a ve ljuba ostavi me! (Vrata se otvore i vidi se Euridikin le.) HOR Sad gledaj! Njena soba ve je ne krije. KREONT O, lele! Evo jadan drugi gledam jad! 1295 Kakva li me kakva jo me sudba eka? Ruke mi, evo, milo edo dre jo, a ve mrtvaca, jadan, drugog vidim tu! Lele, majko jadna! Lele, 1300 edo moje! GLASNIK Kod rtvenika maem sebe udari i mutne oi utrnu se. Oplaka Megareja, to pree dino poginu, a onda ovoga, al' tebe napokon, to dete ubi, kletvom prokle uasnom. 1305 Druga strofa KREONT Lele! Lele! Pretrnuh od uasa! Zato mi ko u grudi ne zabode dvosekli ma? Nesrenog mene, u grozne sam sudbine zapao glib! GLASNIK Za ovu i za onu krivila te smrt u as napokoni, kad ostavljae nas.

KREONT A kako prekinu ivota svoga nit? GLASNIK Ta sama sebe ispod srca udari, kad sazna za jad sina gorko oplakan. KREONT Jao! Nikada taj me ne minu greh, krivica se na drugog ne svali ta, jer ja sam te nesrenik ubio sam, ja, istinu kaem! Amote, sluge, bre me vodite, s puta me vodite, ta nema me vie, nita sam ja. HOR Ti dobro trai, ako dobro ima zlo. Najlepa zla su ona to su najkraa. Druga antistrofa KREONT Doi, doi, osvani mi, preslatka sudbino ti, privedi mi smiraju poslednji dan! Svani mi, svani, da drugoga dana ne ugledam jo! GLASNIK Daleko to. ta treba da se radi sad? to eli, za to vode brigu bogovi. KREONT Al' sve to elim, onom eljom rekoh ve. GLASNIK Ne moli sada nita vie. Smrtan stvor od jada suenih utei ne moe. KREONT Odvedite odavde oveka nitava, to ubi te, edo, nehotice, a i tebe, ljubo! Oh, nesrenik ja! Oh, koga da gledam, kamo da krenem? U mojim rukama sve nakrivo ide, nepodnosiva na me surva se kob. HOR Za kovanje sree najprvi je malj da razuman bude: nikad red ne remeti boji! Za oholu re pretrpeti mora hvalia pust udarce teke, u starosti ga pameti naue. EURIPID MEDEJA 15 Grke tragedije LICA DADILJA VASPITA dece MEDEJA, Jasonova ena KREONT, car korintski JASON, Medejin mu EGEJ, car atinski GLASNIK Dva SINIA Jasonova i Medejina PRATNJA Kreontova, Jasonova, Egejeva Medejine DVORKINJE Pozornica predstavlja otvoreno mesto pred palatom u kojoj stanuje Medeja u gradu Korintu, s izgledom na najblie ulice. Euripidova Medeja prvi put je prikazana god. 431. st. e. U ovom prevodu prvi put je prikazana u Narodnom po-zoritu u Beogradu 6. februara 1953. godine. P R O LO G (PRVI CIN)

Jutarnji asovi. Dadilja Medejina izlazi iz palate da dd oduka svojoj zabrinutosti koju izaziva alosna sudbina nekad srenog Jasonovog doma. PRVA POJAVA Dadilja (sama) DADILJA (Duboko potresena gledajui u jutarnje nebo) Ej, Arga brod da nije brz poleteo kroz mrke Simplegade zemlje Kolhidi! U klancu pelijskom da nije pao bor, i vesla ruke prihvatile junake to zlatno runo dobavie Peliji! 5 E, ne bi ni Medeja, moja gospoa, doplovila u tvrde kule Jolkove u ludoj strasti prema svome Jasonu; pa jo da nije Pelijade krenula da smaknu oca, ne stie ni Korintu 10 sa muem i sa decom. Gradu omile to nae zaklon ba u zemlji njegovoj, i svu tegobu verno deli s Jasonom. Najvea srea ba se onda pomalja kad mu i ena sporazumno delaju. 15 (Kratka pauza) A sada svugde razdor, ljubav uvenu. Odbaciv deicu i moju gospou tu Jason carski nae dvor i zarui ker Kreonta, to zemljom ovom upravlja. Medeja, nesrenica, kako uzdie! 20 ton Sad zove kletve, veru, danu desnicu, i k'o svedoke priziva jo bogove, da vide kako Jason njoj se odui. Bez hrane lei, sva se bolu predade, i suze roni ceo dan dugovetni, 25 izdajstvo otkad vide mua svojega. Nit oi die niti lice otkida sa zemlje, prijateljsku slua utehu koliko hladna stena ili morski val. Pokatkad samo vratom krene prebelim, 30 pa tiho jeca, dragog oca doziva, pa dom i zaviaj , to sve ih izdade, te poe s muem to je sada odgurnu. I jadnica u svojoj shvati nesrei ta znai svoj ne ostaviti zaviaj! 35 Pa mrzi decu, ne mari da gleda ih. Ah, da im samo kakvo zlo ne napravi! Ta naglo srce ima, ono nepravdu ne trpi. Znam je dobro, pa me zato strah! U dvor e ui, gde je odar spremljen ve, 40 pa maem otrim udarie kroz srce, il' cara i mladoenju pogubie; od jednog tako dva e napraviti zla. Ta strana je! Ko s njome borbu zametne, taj slavnu lako ne odnese pobedu! 45 (Kratka pauza; upravlja pogled prema gradu.)

Al' ve joj deca vraaju se umorna sa vebanja, ne znadu za bol materin; ta mlado srce ne mari za bolove! (Pojavljuje se vaspita s oba sinia Medejina.) DRUGA POJAVA Vaspita, Dadilja VASPITA (Dadilji) Ti, stara slugo moje gospodarice, to sasvim sama stoji tu na vratima 50 i sama sebi plae svoje nevolje? Medeja sama zar bez tvoje pomoi? DADILJA Ej, seda pratnjo Jasonova podmlatka, ta verne sluge teku muku podnose kad kakvi jadi gospodare zadese. Toliko patim da me udnja osvoji i zemlji svoj i nebu da se iz jadam kolike jade gospa moja podnosi. VASPITA Zar nesrenica jo ne presta plakati? DADILJA Da blago tebi! Sad joj jad tek poinje. VASPITA E, ba je luda, smem li za nju rei to, jo ne zna kakva zla je sada ekaju! DADILJA (uplaeno) ta govori to, starce? Kazuj samo sve! VASPITA Ta nita. Kajem se to i to rekoh ti. DADILJA Sedina tih ti, nemoj kriti preda mnom, a umeu ti, ako treba, utati. VASPITA Pireni dooh, naem hladnom kladencu, gde starci sede, igru po pet" igraju, i tu ti uh, prislukuju neprimeen, gde neko ree da e care decu tu i majku s njima prognati iz Korinta. Je 1' istina to ree, ne znam kazati, a elim od srca da tako ne bude. DADILJA I pored svae s njome, zar e Jason jo i to da gleda gde mu decu zlostave? VASPITA Uz novo srodstvo stare veze prestaju, za pravo nae kue on se ne brine. DADILJA To propast za nas! Staro zlo ne prestaje jo, a ve se starom novo zlo pridruuje. VASPITA Ti uti bar, ne zbori! Nije prilika da gospa naa i tu uje nevolju. DADILJA (Obraajui se deci) Oh, deco, ujete li ko je otac va? Al' ne! Ne proklinjem; gospodar on je moj, no stoji da je rav prema svojima. VASPITA A ko je bolji? To tek sada doznaje; svak sebe vie voli nego blinjega; poteno jedni, drugi radi koristi, k'o Jason to ih novom braku rtvuje! DADILJA (ponovo obraajui se deci) Pa hajde, deco bie bolje u kuu. VASPITA A ti koliko moe na njih pripazi 90 i ne putaj ih rasrenoj materi; ve opazih je kako see oima

tu decu, k'o da sprema zlo. A dobro znam: ne proe gnev je pre no srui nekoga. Da samo dumana, ne decu, obori! 95 (Vaspita poe s decom u kuu, ali se u taj as iz kue zauje kukanje Medejino, i svi u strahu zastanu.) TREA POJAVA Dadilja, Medeja (u kui) MEDEJA Prvi sistem Avaj! Jadne mene, gorka li emera! Avaj meni, gde si, crna smrti! DADILJA (deci) Ne rekoh li, deice mi draga, vaoj majci srce gnevom plamti, be'te bre u odaju svoju, oima joj ne pribliujte se, dalje od nje, klonite se dobro divlje udi i ljutita besa uskipela materina gneva! Bre sada hajdete unutra! (Vaspita brzo odlazi s decom u kuu.) Malen oblak albe i kuknjave nadvija se polako, a potom stvorie se stranom burom besa. ta to snuje ojaeno srce alcem jada izjedeno ljuto? 110 100 105 231 MEDEJA (kao pre) Drugi sistem Avaj! Avaj! Jad jadujem, i kamen bi plak'o! (Primeti decu kad ulaze u kuu.) Kleta deco majke oajnice, propast vama k'o i vaem ocu, vaa kua osvanula pusta! DADILJA Trei sistem Avaj meni! Avaj nesrenici! Za greh oev ta su deca kriva? to ih mrzi? Avaj, deco mila, strah je mene: stradaete jadna. Jesu strana u silnika srca, mnogo trae, a malo sluaju, srdnju svoju teko savlauju. Bolji mi je ivot sa svojima. elja moja nije ivot sjajan, nego starost mirna i bez brige. Ve i stara kae poslovica: prava mera svugde pobeuje, skroman ivot srea i spasenje; prekomernost_sreu ne donosi, vei jadi na kuu se rue, kad se na njtf bogovi razgneve. (Dolazi iz grada hor korintskih graanki.) ETVRTA POJAVA Hor, Dadilja, Medeja (u kui) ULAZNA PESMA HOR UVODNA PESMA ula sam vapaj, ula sam krik jadne nae Kolhianke. Srce njeno ne smiri se jo? Kai nama, stara eno! Pred kapijom stoje' iznutra kuknjavu usmo, 135 pa i nas, o, starice, dirnue bolovi njeni, njena kua i nama je mila. DADILJA etvrti sistem Ti o kui zbori sva kua joj jad, jer carevu kerku uzima on, i gospoa moja u kui vene, i nikakav prijatelj ne moe nju ma kakvom da utei reju.

140 MEDEJA (iznutra) Peti sistem Avaj, avaj! Nek u glavu mene udari grom! Ta kakvu mi radost donosi ivot? O, lele, o, smrti! Uini mi kraj i ivot mi jadni prekrati! 145 HOR Strofa u li, Dive, zemljo, sunce, teku alost, ljuti vapaj jadne ene? 150 Zato tako mreti udi, nesrenice zaslepljena? Smrt e doi i bez molbe, zato njojzi ne moli se! to se mu tvoj eni drugom, 155 i druge su takve sree, ne primaj to zato k srcu! Div e svetit' alost tvoju. Ne jedi se zbog svog vojna! MEDEJA (kao i pre) esti sistem O, veliki Dive i Temido gospo, 160 ta trpeti moram zakletvom silnom kad ivot svoj vezah za neverna mua! Oh, kad bih i njega i njegovu dragu u dvoru im smrvljene ugledat mogla! Ta oni me prvi uvalie u zlo. 165 O, oe, o, zemljo, izgubih vas ja kad roenog brata runo pogubih. DADILJA (horu) Ta ujete 1' ta sve govori ona i priziva Temidu silnu i Diva to ljudima titi zakletve dane? 170 Oh, gospoa moja zaista nee na malenoj stvari izliti gneva! HOR Antistrofa Da 1' bi kako nam dola, da nas vidi i da uje nae rei? Teka srdba prola bi je, srca prkos utolio. A svakome treba dragom dobru volju da inimo. 175 734 (obraajui se dadilji) Hajde po nju, izvedi je, 180 amo nama neka doe, mi smo njojzi, kai, verne hitaj samo dok zla nema, alost na to nagnae je. DADILJA Osmi sistem Uiniu to, al' da li u moi da gospou privolim, za to se bojim! 185 Al' rado se toga prihvatam posla. K'o lavica koja lavie brani na svakoga ona oima seva kad zapone ko da zbori joj togod. (Okrene se gledaocima.)

Priznat' se mora da preanji ljudi budale bejahu, a nipoto ljudi, kad smislie pesme za sveane igre, za pijanke ive i raskone gozbe iznaoe prijatan zain ivotu, a niko za muke i alosti teke ni svirkom ni pesmom ne nae leka, a smrti i nesree strane razaraju ivot i domau sreu. I zato nek pesma ublaava rane. A kad je na sofri akonija svaka, ta treba ludu razvijati graju? Ta drutvo se i bez svirke veseli za obilnom sofrom kraj inija punih. (Dadilja otide u kuu da izvede Medeju; hor ostaje na pozornici sam i peva pesmu u kojoj izraava svoje saoseanje s Medejinim bolovima.) 235 190 195 200 Epoda uj joj lelek, uzdisanje gorko, silnu albu, proklinjanje ljuto to joj vojno verom prevrnuo. S nepravde se razdire i kinji, i jo zove Temidu i Diva k'o svedoke pogaene vere, vera dana ulila joj snagu da Heladi bei, a kroz vrata koja slano zatvaraju more. (Iz dvora izlazi Medeja s dadiljom i dvorkinjama.) PRVA EPISODIJA (DRUGI CIN) PRVA POJAVA Medeja, MEDEJA Izioh, evo, pred vas, ene korintske, da to ne zamerite. Mnoge ljude znam za gorde to ih smatrahu po dranju a druge tono mirno sede kod kue k'o dumane i nemarnike gledahu. U oku ljudskom pravinost ne boravi. Ta srce ovetku jo nisi poznao, a ve ga mrzi, mada zlo ti ne skova. Tek stranac treba da se gradu priblii, a ne marim za graanina ohola, praznoglava i drugom nepodnoljiva. (Kratka pauza. Pokazuje na se.) A mene snae nenadana nesrea i srce slomi. Propadoh, i ivot ve za mene, sestre, ara nema osim smrt. Jer onaj ko mi bee sve, to dobro uviam, moj vojno, ispao je podlac najgori. On svega tono ima ivot, srce, um, mi ene jo smo bia najalosnija. Za skupo blago mora mua kupiti. A od te bede jo je vea beda to to muu nisi drugo nego robinja. Sve do tog stoji da li dobi rava 235 il' estita. Jer prosca ne sme odbiti, a s muem rastanak sramotu donosi. Kad nae drugu ud i druge zakone a od kue ih ne zna treba proroki da ima um da muu u svem ugodi. 240 Pa ako srea trud nam u tom nagradi i vojno brani jaram slono podnosi, e to je ivot! Nema 1' toga, lek je smrt. A ovek, ako domai ga namue, on ode od kue i srce zasiti 245 u svome drutvu, meu svojim znancima.

Mi smemo gledat' samo njega jednoga! Ta kau da je za nas ivot bezbrian, a oni s kopljem u boj idu junaki. Budale! Vie volim triput okraj 250 no jedan, samo jedan muan poroaj! (Kratka pauza) Al' nije o vama, o meni sad je re! Taj grad je va i tu vam roditeljski dom, tu blago vam i prijatelji, srodnici, a ja sirota, sama, mu me odbaci, 255 iz varvarskoga kraja on me ugrabi, bez majke sam, bez brata, nigde nikog svog, da glavu ma gde od oluje zaklonim! I zato tek toliko ja te preklinjem: da ako mi se kakva prui prilika 260 za ova zla da muu svom se osvetim, i tastu mu i mladoj nevi utite. Da, istina je da je ena plaljiv stvor, za borbu slaba, dre kad zablista ma, no pogazi li prava njene lonice, 265 tad nigde od nje lavice svirepije! HOROVOA Pa dobro! Pravedna je tvoja osveta, Medejo. Ne udim se tvome jadanju. Al' evo Kreonta, vladara ovdanjeg, objavit' hoe neke nove naredbe. 270 (Dolazi Kreont sa pratnjom.) DRUGA POJAVA Kreont, Medeja, Hor KREONT (strasno) Mrkogledoj Medeji, muu dumanci, nareujem da ovu zemlju ostavi i dvoje dece svoje uzme sa sobom. I na put krene odmah sad! Naredih to i u dvor natrag neu vratiti se pre 275 dok ne poe i zemlji pree granice. MEDEJA Oh, jadne mene! Sasvim, eto, propadoh! Ta sustopice svud me prate dumani, a spasenja mi jadnoj nema niotkud. (Obraa se Kreontu.) Upitau te, ma koliki da je bol, 280 rad ega, Kreonte, ti me goni odavde? KREONT Pribojavam e tebe ta da krijem to uoinie mi kerci neizvidno zlo. A za tu planju mnogo imam razloga. Ti umna jesi, vesta maijama svim, a mnogo boli te to mua izgubi, i ve se grozi tako me izvestie i tastu, eniku, pa jo i nevesti. Pa zato hou zlu da svakom doskoim. A bolje je da tebi sada omrznem no posle da se alim to sam bio blag. 285 290 730 MEDEJA Avaj! Avaj!

Ne sada tek, no esto glas mi naudi i jo u vee baci bede, Kreonte. Ko god je pametan nek nikad ne pusti da deca svaku izue mu nauku, 295 jer osim to ih narod kori s nerada tim zavist jo i mrnju izazivaju. Dok uplje glave ui novim znanjima, ve zovu te budalom, a mudracem ne. A veznalice ako u em nadmai, 300 tad svak te smatra za mudraca dosadna. (Kratka pauza) I meni samoj takva srea dopade. K'o mudra jednome sam predmet zavisti, a drugom tiha, treem udi drukije, za tebe dosadna, a nisam premudra. 305 Pa opet strah te da ti zlo ne uinim! Al' nije tako, ne boj me se, Kreonte, 0 careve ne mogu da se ogreim. Jer ta si skrivio mi? erku udade po nahoenju svome. Mua mrzim, da, 310 al' ti si, mislim, pametno uradio. Pa ni sad tvojoj srei ja ne zavidim: pa sreni svadbu inite, a meni tek dopusti ovde boravak. Ta utau 1 kinjena, ut s rogatim se ne bije. 315 KREONT Na ustima ti med, a u srcu ti jed, i zato zebem zlo da kakvo ne snuje; A sad jo manje verujem ti nego pre. Jer ako plane ensko, muko lako je, al' strepim ako plane mudar mualac. 320 to bre odlazi! Ne zbori uzalud! Ne porie se carska, nema naina da bude s nama kad si meni dumanka. (Medeja klekne pred Kreonta i obuhvati mu kolena.) MEDEJA Ne, kolena ti, iva ki ti verena! KREONT Zaludu re ti; ne moe me skloniti. MEDEJA Zar goni me? Za molbu moju ne mari KREONT Ta prea mi je kua moja nego ti! MEDEJA Ej, otadbino, kako eznem za tobom! KREONT I meni ona uz decu je najdraa. MEDEJA Koliko, lele, zala ljubav donosi! KREONT To zavisi od udljivosti sluaja. MEDEJA (Podie ruke puna oajanja.) Zapisi, Dive, kome u zlo uvali! KREONT (nestrpljivo) Ta prtljaj, ludo! Ne guraj me u brigu!

 Grke tragedije MEDEJA U brizi ja sam, vie mi je ne treba. KREONT (pokazujui na pratnju) Izgurae te pratnja moja rukama. MEDEJA Ah, samo to ne! Molim ti se, Kreonte! KREONT (prekidajui je) Zaelo, eno, hoe da dosauje. MEDEJA Ja idem u izgnanstvo to te ne molim. KREONT Pa to me mui onda? to ne odlazi? MEDEJA (blago) Tek ovaj dan mi jedan daj da ostanem, za beanje da briljivo se pripremim i deici za putninu se postaram; ta otac, eto, ne mari za sinove. I ti si otac! Saali se na decu! A dolikuje da se na njih smiluje. Ni rei o tom da 1' u ja gladovati, al' plaem kad na njihov udes pomislim. KREONT Ja nisam svirep, nemam srce tiransko; s poputanja me esto zadesilo zlo. I sada, eno, vidim svoju pogreku, 350 ispunjavam ti elju! Samo ovo znaj: (Medeja ustane.) u zemlji mojoj ako sunce boije sa decom tvojom sutra tebe ugleda, tad mora mreti! To je sveta istina. A sada, ako treba, jedan ostaj dan, 355 ta nee valjda kakvo zlo da uini. (Kreont otide s pratnjom.) TREA POJAVA Hor, Medeja HOROVOA Oh, jadna eno! Da grdne i teke nesree tvoje! I kuda da krene? Gde glavu da skloni? U kojoj e kui, u kojoj e zemlji 360 spasenje da nae od nevolje svoje? U kakav te opasan kolovrat jada, Medejo, boanstvo uvali neko! MEDEJA (svom estinom svoga karaktera) Sve dosad zae s puta ko da porekne? Al' ne mislite da smo kraju stigli ve. 365 Opasnost mnoga jote eka mladence, a teki napori i novu tazbinu. Zar misli da bih ovom tako laskala da mojim namerama to ne koristi? Ni rei kamo li se ruku dotakla! 370

A on se takva pokaza budalina i mesto da me progna, plan mi izigra, jo jedan mi dopusti dan da ostanem, ba dovoljno da smaknem tri mi dumana: i nevestu, i oca, i svog Jasona. 375 16* 243 Ja mnoge staze znam to vode propasti, al' ne znam, drage, kojom pre da udarim; da nevestinu kuu ognjem unitim il' trgnem ma i nju probodem kroz srce kad preem tajno prag i odru pristupim. 380 Al' jedno smeta: ako uem potajno i priem poslu, pa me oni uhvate, tad meni smrt, a dumanima smejanje! I zato pravce putem koji poznajem, k'o otrovnica poslau im otrova! 385 (Kratka pauza) Pa dobro, de! Nek padnu, koji grad e mene primiti? I takva gde u prijatelja susresti da krov mi ponudi i pribeite da? Tog nema! Neko vreme poekau jo; grad koji svane 1' mi k'o zaklon podesan, 390 tad lukavo i tajno pokolj ini u. Al' ako drugog za me nema izlaza, tad ma potegnuu ma mreti morala, i pobiu ih sve, sa besnom smelou. Hekate mi to najvie je potujem 395 i koju sebi izbrah za pomonicu, kraj moga ognjita to sebi uze stan ta niko itav nee mene vreati. Zagorau, zacrniu im svadbu ja, ucveliu im svojtu, beg moj pamtie. 400 Pa ded, Medejo, ni u em ne tvrdii, i ini ini, sve otvori maije! Na strano delo! Samo smela budi sad! Zar tvojim da se patnjama podsmevaju ti Sisifii i ta nova nevesta, 405 i to jo meni, Helijevoj unuci! Vetine svoje zna, a jo i ena si. Da ene dobro rade tu su nevete, al' zlo da svako stvore jo i prevete. (Potone u misli i ostaje na pozornici, dok hor peva.) PRVA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Natrag teku svetih reka vali, pravda i sve tee naopako; muke rei postadoe lai, ni bogovi ne jame za vernost. Ukoliko ena slavu stekne, muko o njoj govorie bolje i rod enski potovae vie, zli jezici nee da ga rue. Prva antistrofa Stare pesme i drevne izreke umuknue o neveri enskoj. Da je samo pesmodavni Febo svojim darom mene obdario te uz liru pesmu udelio, ja bih muko opevala ruglo. Dugo vreme mnoge prie znade iz ivota naeg i njihova. Druga strofa A ti oca i dom ostavila, kroz dve stene morem proplovila, na to luda nagnala te ljubav! Sad u tuoj ivi postojbini, iz lonice mu te oterao, pa sad luta kao prognanica, liena si prava, nesrenice!

Druga antistrofa Zakletve se gaze, nesta stida u Heladi u nebesa ode. A ti nema roditeljskog doma, u nevolji da se skloni jadna. Druga ena sad se pojavila, iz lonice tebe izbacila, na tvoje se mesto zacarila. (Dolazi Jason.) DRUGA EPISODIJA (TREI IN) PRVA POJAVA Jason, Hor, Medeja JASON Sad opet vidim, to sam esto video, neobuzdana srdnja opasno je zlo. Ta ovde imala bi ivot spokojan da samo mirno carske slua odluke, al' s ludih rei sad se mora seliti. 450 Ja slabo haj em: vii dokle volja te da nema stvora gorega od Jasona. Al' to si hulila na kuu carevu, sva srea za te to te progon pogodi! Ja jednako stiavah ljutom caru gnev; 455 da ovde ostane, to moja elja bi. Al' ti ne prestaje od svog ludovanja, i s grdnja svojih mora ostaviti grad. (promenjenim glasom) Al' ipak, svog se roda nisam odrek'o pa dooh, eno, brigom za te primoran, 460 bez potpore da s decom u svet ne ode i gladuje, jer bekstvo nosi sa sobom tegobe mnoge. Mada na me omrznu, ja nikad ne bih mog'o zlo ti misliti. tA1 MEDEJA (prilazei blie, strasno podignutim glasom) O, nitkove! Tu jednu samo grdnu re 465 za nevaljalstvo tvoje umem kazati. Jo prie meni, prie ovek najmri i bogu, meni, svemu rodu ljudskome! To nije smelost, hrabrost muka nije to: da vrea svoje pa im ide na oi; 470 od sviju bolja ljudskih to je najvea: bestidnost. Radujem se to me pohodi: podsmevau se, meni bol odlaknue, a tebe s rei mojih jad i muka spopae. (Kratka pauza) Od prvih poetaka govor poeu. Ja spasoh tebe svi Heleni znaju to u Argu lau tono s nama uoe 'kad poe bikove to oganj sipahu da ujarmi i smrtno polje poseje, a zmaja tono zlatno runo uvae i oko njega to se budan savio, pogubih ja i tebi granu spasenje. Pa oca svog i zaviaj izneverih i potom s tobom Jolku dooh pelijskom oslukujui srce vie nego um. I ubih Peliju, to stranu nae smrt od svojih kerki; razbih tebi svaki strah.

(malo podignutim glasom) I za sav napor moj, ti ro najgora, sad izdade me, drugu sebi zarui a decu imamo! Da nema dece bar, oprostila bih tvoju novu enidbu. A kletve zaboravi. Ne znam smatra li da stari vie bogovi ne vladaju, il' novi zakoni da vae ljudima, kad znade da si pogazio zakletvu. 475 480 485 490 495 Ej, desnico, to ti je esto hvatae, i kolena, to ra ta ih uprlja, taj nikogovi svu mi nadu zakopa! (Pauza; promenjenim glasom) Pa ded! K'o drugu da se tebi obratim al' kakvoj tvojoj da se nadam pomoi? A upitan pokazae se runiji. Pa kud da krenem sad? Zar kui oca svog i zaviaju to ih za te izdadoh? 11' Pelijadama? Zar one doek lep da prirede mi kad im oca usmrtih? Stvar tako stoji: svojima se omrazih, a koje nije trebalo da uvredim, zbog tebe od njih stvorih sebi dumane. Dabogme, ti me za to lepo usrei i mnoge u Heladi sad mi zavide! A divna, verna mua dobih jadna ja k'o prognanica kada moram beati bez ikog svoga, sama, s decom jo! Da lepe slave zaruniku novome kad spasilja mu s decom trai milosti. O Dive, zato ljudima dade merilo da njime lano zlato mogu poznati, a ljudskom telu ne udari belegu da po njoj znadu ko je ovek zlikovac? HOROVOA E, gnev je straan; ne moe da utoli kad s dragim drago ljutu kavgu zavrgne. JASON Tu kanda ne smem biti rav besednik, ve moram k'o na lai krmar izveban od jedra vetru ostaviti ivicu da uklonim se besu tvoga jezika. A to se hvali ti da mene izbavi, ja mislim da me morem sinjim ne spase ni bog ni ovek nego samo Kiprida. Dovitljiv um ti, ali rei ne voli: da tebe Erot strelicom nepromanom primora na to da mi ivot sauva. _ Al' ne marim da raspredam to podrobno, ma kakve pobude tek ti mi pomoe! to spase me, ti dobi vee uzdarje no dar to bee. Samo uj i pouj me! Pre svega boravi u zemlji helenskoj, a ne u kraju varvarskom, pa sada zna i zakone i pravo; ovde nema nasilja. Tvoj glas i um ti svi Heleni poznaju, a da si onde gde te ni bog ne vidi,

tu ne bi bilo za tvoj um ni spomena. Pa na ast mi u dvoru zlato eeno i lepe grlo imo' nego Orfej sam, kad srea ne da slavi da me ozari. (Kratka pauza; promenjenim glasom) Toliko to se tie mojih nevolja, ba kad si raspru prva ti otvorila. A to mi rui brak sa kerkom carevom, pokazau ti da sam bio pametan i razborit, i tebi pravi prijatelj i deci svojoj ... (Medeja ustukne s izrazom duboka gaenja.) Samo re ne presecaj! Iz Jolka poto se iselili ovamo, a mnoge teke pratile me nevolje, gde mogoh nai sreu blagodatniju begunac, nego carsku erku uzeti? A ne to guna da si ti mi omrzla a srcu da mi draa nova nevesta, i vie dece da mi kua dobije; i naa dosta su mi ne prigovaram no, ponajpre, da lepi ivot imamo, bez oskudice; dobro mi je poznato siraka da se kloni svaki prijatelj. Da potom decu prema rodu odgajim, i tvojim sincima da brau izrodim i stavim sve u isti red, k'o jedan soj, pa da smo sreni! Tebi dece ne treba, al' treba meni, da bih novim podmlatkom taj ivi uzdig'o. Zar sve to smislih zlo? .To ne bi rekla, al' te ljubav zaludi. AF vi ste ene takve: dok je uz vas drug na branom odru, od vas niko sreniji; a kad vam ljubav kakvo zlo poremeti, tad vi u naim namerama najboljim zlo vidite. Ah, kad bi decu mog'o svet da raa drukije, da nema ena tih! Od bede bi se ljudi oslobodili. HOROVOA E, Jasone, ba lepo sve to iskiti, al' ini mi se mislio ti drukije da nije pravino to enu ostavi. MEDEJA U mnogom ja sam razlina od gomile. Nepravednik to lepo ume zboriti zasluio je meni kaznu najteu. I dii li se zlo da ume lepati, taj za sve spreman; ipak nije mudar on. Pa tako i ti. Ne pravi se preda mnom i lep i reit. Jedna obara te re: da nisi nitkov, ti bi me izvestio o braku tome, a ti s lea svri sve! JASON A lepo li bi predlog doekala moj da enidbu spomenuh ti, kad ni sada ne ume da obuzda gnevna srca bes! MEDEJA To nije razlog bio, no tebe je stid sa enom varvarkom da starost doeka. JASON Sad dobro uj me! Caru zet ne postajem za volju eni, sadanjoj mi nevesti, no k'o to rekoh, zato da ti pomognem i svojoj deci brae jo da izrodim od carskog soja svome domu zatitu. MEDEJA Ne elim blago, puno ljuta emera, ni sreu koja meni srce razdire!

JASON Okreni elju svoju, bie mudrija, da dobro nikad ne bude ti alosno, i milost sree ne smatra za nemilost. MEDEJA Podruguj se, ti nae sebi sklonite, a ja u sama ovaj ostaviti kraj. JASON To sama izabra, ne krivi drugoga! MEDEJA Oenih li se ja i tebe odgurnuh? JASON Ti stranom kletvom prokle kuu carevu. MEDEJA A ja sam kletva i za tvoju postala! JASON 0 tome s tobom neu vie da se prepirem. A eli li za decu ili za svoj beg 610 iz mojih ruku kakvu pomo uzeti, sad reci! Spreman sam da punom rukom dam 1 znancem poljem znake da te pomognu. To ne prima li, onda, eno, luduje. Kad gnev utia, veu korist imae. 615 MEDEJA (s prezirom i hladnom ogorenou) Za poznanike tvoje nita ne marim. Nit' primam to ,i nita nemoj davati, jer poklon od zloinca sree ne nosi! JASON Svedoci meni neka budu bogovi pomoi da sam hteo tebi, deici, al' ti na dobro mrzi, drsko odbija sve prijatelje. Zato vie patie! (Otide urno prema gradu.) MEDEJA (za Jasonom) Pa odlazi! Ta srce ve ti izgore za novom nevom, ve je davno ne vide. U srei uivaj! A kad se oeni, taj brak e proklinjati dae dobri bog! (Povue se u pozadinu pozornice i utone u misli.) 620 625 953 DRUGA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Strast ljubavnu ko ne stia, asno ime izgubie, a vrlinu nee stei; ljubav tiha prava srea, nju Kiprida daje blaga, najljupkija od boginja. Nikad, gospo, ne odapni na me s luka zlatnog stranu strelu udnje! Prva antistrofa Da me titi razboritost, dar najlepi od bogova, ljubomora da me mine! Mona gospa da mi ne da ljutu svau, besnu srdnju a na tuu na lonicu, no da mirnu zatiuje ljubav i da braku pravu meru daje!

Druga strofa Otadbino, kuo, rode, bez vas nikad ne ivela, ni u bedi zlopatila, ni u muci vek trajala, teke jade jadujui! U smrt, u smrt pre bih pola no te dane doekati da bez doma budem svoga, nigde goreg nema jada no zaviaj izgubiti. Druga antistrofa Takav udes mi videsmo, to od drugih ne doznasmo. Svoje nema postojbine, 655 nigde nikog nema svoga, da te tei, da te blai usred muka neutolnih. Bez milosti nestaloga ko svog dragog ne potuje, 660 od srca mu krati kljue. Nikad mio meni bio! (Dolazi car Egej s pratnjom.) 255 TREA EPISODIJA (ETVRTI IN) PRVA POJAVA Egej, Medeja, Hor EGEJ Medejo ,raduj se! Ta lepim pozdravom da 1' prijatelje svoje iko pozdravlja! MEDEJA A i ti sine Pandiona mudroga, 665 Egeju! Otkud ti u ovaj stie kraj? EGEJ Od starog proroita idem Febova. MEDEJA A ta te krenulo ka zemlje sreditu? EGEJ Da pitam kako dece ja da dobijem. MEDEJA Oh, boe, vek bez dece zar jo vekuje? 670 1 EGEJ Po bojoj volji dosad bez njih ostadoh. MEDEJA A da 1' si enjen ili ivi samaki? EGEJ Bez branog pristanita nisam ostao. MEDEJA Za decu ,dakle, ta ti Febo proree? EGEJ Ta mudrije no ljudski um to poima. MEDEJA A smem li ja da saznam rei boije? EGEJ Zaelo! Treba za njih glava pametna. MEDEJA

ta kaza, dakle? Reci, ako uti smem. EGEJ Da ne smem grlo meini odreiti MEDEJA (prekidajui ga) Dok neto ne stvori il' nekud ne stigne? Grke tragedije EGEJ Ne pre no oinskome stignem ognjitu. MEDEJA A ta te nagnalo da ovde pristane? EGEJ Sad Pitej caruje u zemlji trezenskoj. MEDEJA Sin Pelopov i vrlo, kau, poboan. EGEJ I njemu mislim prorotvo da saoptim. 685 MEDEJA Ta on je mudar, vetak u tim stvarima. EGEJ I meni ratni od svih ponaj drai drug. MEDEJA Pa sreno! Srcu svome elju ispuni! EGEJ (posmatrajui je paljivije) A to ti lice takvo, oi podbule? MEDEJA Moj mu je, care, od svih ljudi najgori. 690 258 EGEJ ta veli? Obavesti me o jadu svom! MEDEJA Uvredio me, a bez moje krivice. EGEJ ta uini ti? Reci razgovetnije! MEDEJA U kuu novu doveo je banicu. EGEJ Sramotu takvu smee zar da uini? MEDEJA Sad znaj: ko drag mu bee, toga ostavi. EGEJ Da 1' voli drugu? Ili ti mu omrznu? MEDEJA Dabogme, drugu; vernost taj ne poznaje. EGEJ Da bes ga nosi kad je, veli, zlovaran! MEDEJA Naumio je carski zet da postane. 695 700 EGEJ O, ko mu kerku svoju dade, kazuj mi! MEDEJA Ta Kreont, vladar ove zemlje korintske. EGEJ

Sad mogu da razumem tvoju nevolju. MEDEJA Oh, propadoh, i jo me gone odavde. EGEJ A ko te goni? Kraja nema jadu tvom. MEDEJA Car Kreont goni me iz zemlje korintske. EGEJ I Jason doputa? Sramota i to mu. MEDEJA Dodue ,reju ne, al' eli u srcu. (Pada na kolena.) Tom bradom tvojom zaklinjem te, Egeju, i kolenima to ih grlim kleei, oh, smiluj mi se, smiluj eni nesrenoj i ne daj da se prognanica potucam, no u svoj grad me primi k svome ognjitu. A elju tvoju nek ti bozi ispune i dece dadu, tebi sreu do smrti! Jo ne zna kakvu sreu ovde susrete! Uiniu bez dece da ne ostane, da otac bude znam ja za to maije. EGEJ Tu ljubav, eno, voljan sam da uinim, a imam razlog: prvo, radi bogova, a drugo: radi dece to je obrie. Moj ivot sav u udnji: otac postati. 0 sebi to! A u moj ako stigne kraj, pod mojim, to mi pravo, bie okriljem. Tek toliko unapred moram rei ti: iz ove zemlje ja te neu voditi, a sama ako jednom dvoru doe mom, tu zaklon imae, i nikom ne dam te! Iz ove zemlje sama sebi nai put, da nemam spora i sa prijateljima. MEDEJA Sve tako bie; re jo zato da mi da, od tebe tad bih sve u redu imala. EGEJ Zar nema vere? ta ti brigu zadaje? MEDEJA Ta imam, ali Pelijini srodnici 1 Kreont meni dumani. Zakuni se da nee mene, zatrae li, predati! EGEJ Pa zaklinjem se Gejom, zrakom Sunevim, svim bogovima: sve to u, odrau. MEDEJA Sad stani! Sta da tebe snae s nevere? EGEJ Sto druge kletvoprestupnike snalazi! 755 MEDEJA Sad srean put! Ta sve smo lepo svrili. to bre mognem, tvome gradu doi u, im pos'o svrim, elje svoje ispunim. (Egej odlazi s pratnjom u Trezen.) HOROVOA

Nek Majin te prati boanski sin, dok ne stigne sreno dvorima svojim, 760 i nek ti se vrele ispune elje! Ta videsmo sad, ti ba si plemenit ovek! DRUGA POJAVA Medeja, Hor MEDEJA 0 Dive, Pravdo i ti, zrae Helijev, sad slavno svoje dumane pobediu! 765 Ja, sestre, idem cilju putem utrtim, 1 kaznu moji dumani ispatae. Jer ovaj ovek pristanite bezbedno za sve mi nevolje i teke namere. Za njega lai konopce privezau 770 kad Paladinu tvrdom gradu pristanem. (Kratka pauza; promenjenim glasom) A sad u sve ti svoje rei namere, i ne primaj za alu to ti saoptim. 262 Uputiu Jasonu jednu robinju sa molbom da me jo jedared pohodi. Kad doe, zboriu mu slatkim recima: a sve je lepo, sve je mudro smiljeno, i brak sa erkom carskom i moj odlazak, pa kakva korist otud, kakva zamis'o! Tek molim neka deca ostanu u zemlji da ih tuinskoj ne ostavim, da tu ih moji dumani ismevaju, no erku carevu da varkom usmrtim. Bajagi to mi deca ovde ostaju, po njima, eto, aljem dare nevesti: od zlata venac i jo tanku haljinu. Pa uzme li i na se metne ona ukras taj, tad i njoj smrt i svakom ko se takne nje. arolijama takvim namazau dar. (Kratka pauza; uzdie.) Al' tu ve, evo, moje rei zapinju, oh, jao meni, drugo delo tada ja izvriu: ta porod svoj umoriu, i nikog nema da ga od tog sauva. (Kratka pauza; promenjenim glasom) Kad kuu svu raskopam tako Jasonu, tad idem, krvlju svoje dece gonjena, iz ove zemlje kao strana grenica. Nesnoljiv mi je, sestre, podsmeh dumanski. Nek bude! Neto ivot mi? Ni stojbine, ni kue nemam, nigde od zla zaklona. Pogreih onda kada kuu oinsku napustih, tog Helena posluavi re. Uz pomo boju on e sve to platiti. Taj dece vie nee ive videti, a nit' e decu ikakvu izroditi sa novom nevom, jer i ona bednica od mojih maija e bedno skonati. Da niko ne smatra me slabom, nemonom, ni krotkom, takva nije moja priroda: no strana dumanu i mila milima; a takav ivot stie slavu najveu. 810 HOROVOA Kad svoja nama namerenja poveri, ja, sklona tebi, pazei na zakone, sad savetujem: taj ti pos'o ostavi!

MEDEJA Ne mogu drugo! Tebi pratam takvu re, ti ne zna jadi ta su kakve trpim ja. 815 HOROVOA Oh, eno, svoju decu sme da usmrti? MEDEJA To onog onde najvie e ujesti. HOROVOA A onda i ti ena naj kukavni ja. MEDEJA Nek budem! Svaka dalja uzaludna re! (Dadilji) Sad idi tamo i pozovi Jasona, 820 jer ti si meni u svem najodanija. Da nisi otkrila mu to sam smislila, i budi verna, ti si ena k'o i ja. (Dadilja odlazi. Medeja se povlai u pozadinu i ue u kuu da za suparnicu spremi otrovne poklone.) 264 TREA POJAVA TREA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Erehtidi od davnina sreni, vi sinovi blaenih bogova, s vae zemlje slobodne i svete, koju duman ne osvoji nikad, najslavniju blagodet berete. Vae nebo ponajvie vedro, najsjajnija svetlost vas obliva, u njoj ivot provodite ljupko. Kako pesma kae, tu je nekad Harmonija plava devet svetih izrodila Muza. Prva antistrofa Bistri ute Kefisovi vali; pria tee; Afrodita sama obali mu jednom pristupila, iste vode tu je zahitila, i svu zemlju njome pokropila, pa sve vetri zemljom poduhuje. Ona vencem mirisavih rua svagda kiti svoju kosu bujnu, pa nam, kako kau, alje ljubav, drugarku mudrosti, saradnicu svakoje vrline. Druga strofa I kako onda takav kraj sa svetim svojim rekama, to strancu daje zatitu da primi edoubicu i takvu stranu grenicu? Na rane deje pomisli, smrt kakvu skova pomisli! Na kolenima, evo, sve mi molimo, ne ini to, ta porod svoj ne ubijaj! 855 Druga antistrofa I otkud smelost u srcu il' ruci otkud snaga ta probosti srce detinje u neizrenoj smelosti? Kad decu okom pogleda, 860 zar tada da ne zaplae? Izvesti nee nameru, kad molbu nj inu zauje, i srcem nee prkosnim da krvlju ruke omasti. 865 (Dolazi Jason praen dadiljom i stane pred Medeju koja izlazi iz kue.)

966 ETVRTA EPISODIJA (PETI IN) PRVA POJAVA Hor, Jason, Medeja JASON Na poziv dooh. Mada si mi dumanka, to nije za me razlog da ne sasluam to hoe, eno, da mi kae sad. MEDEJA Sad molim te, oprosti meni, Jasone, to ono rekoh ti! Oprosti gnevu mom, 870 ta pravo je za nau ljubav negdanju. (promenjenim glasom) Ja uzeh da se sa sobom razgovaram, i sebi zamerih: 0 ludo mahnita, ta kinji one to ti dobro svetuju, i ta se mrazi s ovim poglavarima 875 i s muem, kad on tebi radi najbolje; kud carev zet, tud jo i mojim sincima on brae dae ta da gnev ne ustavim? Zar ima zla kad dobro alju bogovi? Zar nemam dece? A zar ne znam jadnica 880 da ni kue ni prijatelja nemamo." Kad tako razmislih, ja ba ti uvideh svu ludost svoju, srdnju svoju zaludu. 267 Sad hvalim te i vidim da si razborit kad rod nam takav stee. Samo luda ja! 885 U tvoju trebae da uem nameru, da pomaem ti, brani odar pripremim, i tvojoj da se verenici radujem. (Kratka pauza; promenjenim glasom) Meutim, takve smo ti neu rei zlo mi ene; ne vraaj mi milo za drago 890 ni ludou na ludost ne odgovaraj. Odustajem i priznajem da promaih, al' sada reih ti da bolje bude sve. (Okrene se vratima i stane dozivati decu.) O, deco, deco, ostavite odaju, iziite mi! (Deca dolaze iz kue s vaspitaem.) Oca pozdravite svog 895 i zagrlite. Stara omraza da prestane! I, kao mati vam, pomirite se s njim! Sad mir nek vlada, svaki utian je gnev. Ded rukujte se! (Padne joj na pamet strana odluka.) Avaj meni, nesree! Ta iznenada stari bol me spopade! 900 (Trudi se da produi prethodnu misao; deca zagrle majku.) Ej, deco moja, dokle ete iva jo ovako pruat' mile ruke? Kako sam ja nesrena i na pla brza, plaljiva! (Roni suze, ali ih Jasonu objanjava drukije.) Al' s ocem se pomirih, svau prekidoh i neno lice sad mi suza orosi! 905 HOROVOA I meni oi suzama se zalie, od ovog zla da veeg samo ne bude! JASON Pa hvala, eno, za to, ono opratam;

ta pravo je da gnevom plane enska ud na mua kad on drugu enu zavoli. 910 Al' srce tvoje boljim putem okrenu, i najzad uvide i bolju nameru, a to i dolikuje eni pametnoj. (Obraa se sinovima koje mu Medeja privodi.) A za vau budunost, deco, otac vam uz boju pomo smotreno se potara. 915 Ta ja se nadam, vi u zemlji korintskoj uz brau svoju prvi najzad biete. Pa rastite mi, a sve drugo otac va na umu imae i milostivan bog. Da vidim vas u punoj snazi mladosti 920 i jae no svi moji to su dumani! (udi se videi da Medeja plae i da se okrenula.) A ti to bujne suze sada proliva i svoje natrag bledo lice okrenu, zar nisi radosna to rei moje u? MEDEJA Ta nita; tek na njihov udes pomislih. 925 JASON Pa to za decom samo jeca, uzdie? MEDEJA Njih rodih ja; ti njima sreu poele, a strah me koli da 1' e sree imati. JASON Ta ne boj mi se! Starau se briljivo. MEDEJA Pa dobro, tvojim verovau recima, mi, ene slabe, lako suze lijemo. (promenjenim glasom; pribrano) Al' rasta sam na dogovor te pozvala, ve rekoh jedno, drugo sad pomenuu. Kad resi car iz zemlje da me otpravi i za me, lepo vidim, to je najbolje, da tebi i vladaru ovde ne smetam, jer za me dre da sam dvoru dumanka iz ove zemlje ja u s voljom otii; al' decu nau da bi sam ti vaspit'o zamoli Kreonta da njih mi ne goni. JASON Ja ne znam da 1' e pristati. No gledau. MEDEJA A ti naredi barem svojoj nevesti, nek oca zamoli da decu ne goni! JASON To vrlo rado mogu je privoleti. MEDEJA Stvorenje ensko je k'o druge ene sve. U poslu tome i ja pomo nudim ti. Po deci hou da joj poljem poklone a znaj, u svetu danas nema krasnijih i peplos tanani i venac zlaani. Al' brzo koja neka doe dvorkinja to bre amo da donese nakite! (Jedna dvorkinja odlazi u kuu.) Ah, srena li je, stoput srena, presrena, kad prvoga junaka dobi za mua i stee nakit to ga nekad Helije,

mog oca otac, svojoj deci ostavi! 955 (Dvorkinja se vraa sa sjajnim poklonima i predaje ih Medeji, a ona deci.) Sad prihvatite, deco, ove poklone i carskoj erci, srenoj nevi podajte, na njima nee mane nai nikakve! JASON A zato, ludo, takvu rtvu prinosi? Zar misli carska kua nema haljina 960 i nema zlata? Ostavi, sve daj i to! Jer znadem dobro: ceni li me nevesta, re moja vie vaie no blago sve. MEDEJA (ivo i emfatino) Ne zbori! Pokloni i bogu prijatni, a zlato moe vie no sto razloga. 965 (pokazujui na carski dvor) Nju srea pomae! Nju sada die bog! I ona vlada! A za deje spasenje svoj ivot dau, nekmo 1' zlato eeno! (Ponovo obraajui se deci) Nu, deco, u dvor carski sada idite, umolite se novoj nevi oevoj, 970 a gospi mojoj, ostanak da odobri, i dajte nakit, ali dobro pazite, u svoje ruke neka primi poklone! 271 Potrite i sve mi sreno svrite, pa majci o svem dobar glas donesite! 975 (Jason i deca praena vaspitaem odlaze; Medeja se povlai u pozadinu, a hor zapeva pesmu.) DRUGA POJAVA ETVRTA STAJAA PESMA HOR Prva strofa ivotu se detinjem vie ne nadam, deca, eno, pravce ve u propast idu, neva od njih ve prima zlaani venac, prima jadna sudbu svoju, eno, na kosu plavu venac mee 980 smrtonosni sama rukama svojim. Prva antistrofa Lepota i maijski sjaj zavee nju da uplete venac i peplos obue, al' e brzo nakitom sjati pod zemljom, 985 sad u takvu pae zamku, ona udesu crne smrti hita. O, jadnice, tom zlu nee utei! Druga strofa O, jadnice, nesrenie, gordi carev domazete, ti ne vide kako deci propast sprema, i jo vodi u smrt groznu svoju nevu; sreu minu, zlosrenie! 990

995 Druga antistrofa Muku tvoju s tobom muim, nesrenice roditelj ko, to e decu usmrtiti zbog svog odra prezrenoga, jer ih tebi on ostavi 1000 pa se s drugom grli ljubom. (Vaspita se vraa sa decom iz carskog dvora.) 18 Grke tragedije 273 PETA EPISODIJA (ESTI CIN) PRVA POJAVA Vaspita s decom, Medeja, Hor VASPITA Cuj, gospo! Deca ovde mogu ostati! i verenica primi dare u ruke sva radosna, i s decom sklopi mir. Gle! to stoji tuna kad te srea ozari? 1005 i lice svoje zato nazad okrenu? i to se izvetaju ne raduje mom? MEDEJA Ah, lele! VASPITA (iznenaeno) Taj lelek izvetaju mom ne prilii. MEDEJA Ah! Opet lele! VASPITA Zar ti javih nesreu za koju ne znam? Nagrada mi propade? 1010 274 MEDEJA (ne gledajui ga) to javi, javi! Ja te ne prekoravam. VASPITA to spusti oi? Zato suze proliva? MEDEJA E moram, starce, plakati; ta bogovi i moja zloa sve to tako smislie. VASPITA Ne kloni! Jo i tebe deca vratie. MEDEJA (mislei na smrt neprijatelja i svoje dece) Al' druge pre u ja im jadna vratiti. VASPITA (ne shvatajui tamni odgovor Medejin) to decu ostavlja ti nisi jedina, a ovek smrtan mora jade snositi. MEDEJA Da, snosiu ih. Vodi decu u kuu i daj im sve to treba k'o i svaki dan. (Vaspita odlazi; Medeja zaustavi decu.) 0 deco, deco, sad imate zaviaj 1 kuu, gde ete mi odsad iveti od jadne majke odvojeni veito. A ja u tuu moram zemlju krenuti pre nego srena vau sreu doekah i pre no kupalo i vae neveste i odar okitih i udih buktinje! Oh, nesrene li mene s moga prkosa! Badava, deco moja, ja othranih vas, badava patnje, zalud teki trudovi i strane muke dok sam ja vas raala. A nekada ste bili moja nada sva: kad klonem, vi ete mi negu pruiti i, poto umrem, lepo me sahraniti na zavist svetu! Zbogom, slatke brige, sad i zbogom, nade moje! Bez vas emeran i gorak, prazan meni ivot ostaje. Ni vae drage oi, kada uete u drugi ivot, nee majku gledati.

(Kratka pauza; deca posmatraju majku.) Oh, lele! to me, deco, tako gledate? 1040 to smeite se meni smekom poslednjim? Oh, ta u jadna? (Obraa se horu.) Snaga, sestre, izda me im pogledam u sjajne oi detinje. Ne mogu! Zbogom, odluke vi preanje! Poveu, ipak, decu svoju sa sobom. 1045 Zar oca da im kaznim njinom nesreom i na se tim da dvostruk emer navalim? Ne, ne, to nikad neu! Zbogom, odluke! (Zamisli se.) Al' ta mi je? Zar podsmeh jo da doekam bez odmazde kad pustim svoje dumane? 1050 Ohrabriti se moram! Kukavno je to za takvim nenostima to se zanosim! Unutra, deco, idite! (Obraa se horu.) 1025 1030 1035 Ko ne sme tu da gleda kako takvu rtvu prinosim, nek ide dalje! Moja ruka ne dre. 1055 (Trgne se; kratka pauza.) Ah, ah! Ne, srce moje, ne uini samo to! Potedi decu svoju, srce nesreno! I kad ne ive sa mnom, opet srena sam! (Kratka pauza; gleda decu, pa se opet trgne.) Ne, svih mi mranih osvetnika Hadovih, to ne smem ja dopustiti da dumani na mojoj deci srdnju svoju iskale! E, onda mreti moraju; kad moraju, od mene smrt im, ja sam njih i rodila. Svretak takav je, tu nema izlaska! Ve venac je na glavi, i u haljini sad gine erka careva, to dobro znam. (Okrene se deci.) Sad napred, ja ve idem stazom najteom, a ove, decu, poslau na teu jo. Sa decom svojom hou da se oprostim! Na poljub, deco, dajte majci ruice! 1070 (Grli decu, ljubi ih i plae.) O, ruke premile, o, slatke glavice, o, dragi stase, krasno lice detinje! Pa sreni da ste Onde! Ovde otac vam sve ugrabi. O, slatki zagrljaju ti, o, neno telo, slatki dae detinji! 1075 (Kratka pauza.) Oh, idite, oh, idite! Ne mogu ve da gledam vas, jer jad me savlada. Ve vidim kakva mislim zla da uinim, al' strast je pobednik nad mojim razborom, a strast je ljudina izvor jada najveih! 1080 (Deca odlaze, Medeja u dnu pozornice gleda prema gradu oekujui vesti o posledicama svoga darivanja.)

1060 1065 DRUGA POJAVA HOR Prvi sistem U razgovor umnij i esto ve zaoh i stadoh da sporove reavam tee, jo tee no enskoj to prilii glavi da njima se bavi. Al' i nas boanska obdari Muza, 1085 te i mi za mudrou eznemo svakom; ne teimo sve, al' ipak e nai u stotini ena da poneke vee uivaju milost svetenih Muza. Drugi sistem Pa mogu da kaem: koji od ljudi ne imaju nikakva znanja ni dece, njih srea dopada bolje no one to rodie decu. Jer onaj ko nema dece i ne zna da 1' deca mu ive na veliku radost ni da 1' e mu teku doneti alost, taj ne zna za patnje i muke. Trei sistem A onaj ko od srca poroda ima i slatka mu pile po kui tri, tog svagdanje teke satiru brige, 1100 da telo i duh im odgaji lepo i nasuna da im namakne hleba; a da li e biti loa il' dobra, to ni jedan otac ne moe znati. etvrti sistem A to je od svega najbolnije sada, 1105 izjaviu najzad ljudima svima: jer nakupe 1' svega to za kuu treba, i deca se lepom okite snagom i ojstvom i junatvom opau svakim, 1090 1095 njih sudbina tada snalazi preka 1110 i cvetnu im decu odnosi u Had. Ta zato li samo uz ostale jade jo i tu od sviju najveu muku boanstvo ljudima dade za svojom da milom ridaju decom? 1115 MEDEJA (pribliavajui se horu i gledajui prema carskom dvoru) Ve dugo, drage sestre, ovde ekam ja da ujem ta odande srea donosi. Ve vidim, eno, jedan sluga Jasonov ka nama hita; on je silno zaduvan, nagoveta nam neku novu nesreu! 1120 (Dolazi sluga Jasonov.) TREA POJAVA Medeja, Glasnik, Hor GLASNIK Oh, strano delo stvorila si nedelo, Medejo! Bei sad, ne razmiljaj da 1' brzim brodom, kolima il' peice! MEDEJA ta dogodi se to da moram beati? GLASNIK Izdahnula je mlada neva ovaj as 1125 i s njome otac Kreont s tvojih maija. MEDEJA Ba lepu vest mi donese, i odsada moj bie dobrotvor i dragi prijatelj.

GLASNIK (zaprepaeno) ta zbori? Jesi 1' pri sebi il' pobesne? Veseli se, a carsko tako zatre ognjite, ni straha nema da e za to stradati? MEDEJA Na takve rei ja bih znala odgovor, al' nemoj, prijatelju, tako brzati, no reci kako stradae. to vei jad pretrpee, to za me radost silni ja. GLASNIK Kad ono tvoja oba sina uoe, sa-ocem jo, u nevestine odaje, tad i nas, roblje, s vaeg zla to patismo, obuze radost, jedno drugom aptasmo da ti i mu tvoj razdor prekidoste svoj; pa jedno ruke, drugo plave glavice izljubiste. Ja i sam, prepun radosti, za decom zaoh ak u enske odaje. A gospa to je mesto tebe sluimo jo pre no tvoje sinove to sagleda na Jasona tek nean pogled upravi, a zatim brzo svoje oi zaklopi i belo lice krenu onda na stranu, jer ne bi pravo joj to deca uoe. A tad je mu tvoj stade umirivati, pa ree: Nemoj da si dragim dumanka, utiaj gnev, okreni glavu ovamo ko muu tvome drag, i tebi neka je; a primi njihov dar i moli oca svog za ljubav meni da tu decu ne goni!" Kad nakit vide, presta svaka nemilost, obea sve, i tek to otac odmae sa decom svojom, ne daleko od kue, a ona haljinu obue vezenu, pa uvojke pod zlatni venac podvije i kosu dotera pred sjajnim zrcalom, beivotnoj se slici svojoj smeei. Sa s,toca potom usta, pree odajom, dodirujui zemlju nogom prebelom, sva srena s poklona, pa staje na prste 1165 i sa svih strana esto sebe ogleda. (Kratka pauza; promenjenim glasom) Al' potom prizor dogodi se uasan: pobledi sva, pa ustuknuv, povede se, svim telom zadre, i jedva stie jo na stolicu da padne na tle umalo. 1170 A neka stara tada ree slukinja da Pan se moda srdi ili drugi bog, pa ielekne, dok najzad nevu ugleda: iz usta bela pena tee joj, a enice prevrnule se, nigde krvi jedna kap. 1175 I strana potom zaori se kuknjava, te jedna odmah otri u dvor Kreontu, a druga opet novome mladoenji da jave kakvo zlo se nevi dogodi. Od silne urbe po svoj kui tutnjava. 1180 (Kratka pauza; predahne.) I ne bi trei ni peak najbri prevalio na trkalitu pletra est, kad bezglasna i zatvorenih oiju zajei silno, pa se jadna povrati. Ta dvostruka je bee snala nevolja: 1185 iz njena zlatnoga na glavi upletka udnovat liznu plamen ognja razornog, a tanko ruho, tvoje dece milota, izjedae joj nesrenici nenu put. Sa stoca skoi da se spase od vatre, 1190 i glavom stade tresti tamo ovamo da strese venac s kose; ali zalud sve, jer zlato s kosom bee vrsto spojeno, to jae trese, dvaput jai liznu plam.

Tad na tle klonu savladana nesreom. 1195 101 Sem oca ve je niko ne bi poznao: gde behu oi, ne moe se poznati, ni crte lica ubavog; tek s temena krv s ognjem pomeana niz nju kapae. K'o suze s jele, put joj suzi s kostiju, 1200 a sve zbog tvojih maija nevidljivih. Da strane slike! Niko da je dodirne, jer njena sudba svima uiteljica. (Pauza; predahne.) Tad otac jadni, ne znajui nesreu, odjednom ue, mrtvom telu pripade, pa odmah zarida i telo zagrli i ljubei ga kuka: Dete nesreno, ta koji bog te tako strano usmrti i osiroti mene, neopojan grob? Ah, s tobom, jadna kerce, da me primi smrt!" Kad za as prestade' od plaa, kukanja, i htede telo podignuti starako, prilepio se, kao brljan dafini, odelu njenu; strano nasta rvanje: on hoe da se uspravi na kolena, al' ona stisnula, on rad bi na silu, pa staro telo kidae sa kostiju. A najzad presta duu pusti zlosrenik. Od jadna starca jaa bee nesrea. Sad mrtvi lee erka, kraj nje otac njen. To grozno zlo za groznim ezne suzama. (Kratka pauza; promenjenim glasom) ta tebe eka, ne marim da govorim; ti sama znae da se kazni ukloni. (Okrene se od Mede je, gledajui turobno preda se.) oveka smatram senkom ne sad prvi put; ja smelo mogu rei: oni ljudi ba 1225 za mudre to se dre, mere svaku re, pokazuju se k'o budale najvee. 1205 1210 1215 1220 ion Na svetu niko blaenstva ne postie; ko ima blaga, zlata, on je sreniji no drugi ljudi, ali blaen nikada! 1230 (Glasnik odlazi.) ETVRTA POJAVA Medeja, Hor HOROVOA Ba mnoge jade demon danas navali na Jasona, a sve se zbi po zasluzi. Tvoj udes alim, jadna kerko careva, u carstvo mora odlaziti Hadovo za Jasona to htede da se udomi. 1235 MEDEJA (lagano pribliavajui se horu za nekoliko koraka) O, sestre, sad mi jo preostade to pre da decu smaknem pa da beim odavde, oklevanjem da ne bih decu predala na klanje drugoj ruci nemilosnijoj. Kad ipak, ma ta bilo, mreti moraju, 1240 od mene smrt im, ja sam njih i rodila. Oruaj mi se, srce! ta da oklevam

to strano, nuno zlo da odmah izvrim? Ded, jadna ruko moja, hrabro zgrabi ma, pa hitaj cilju alosnog ivota svog! 1245 Ne drci sada i na decu ne misli ni da ih ljubljae ni da si majka im! Zaboravi ih bar za ovaj kratki dan, pa posle plai! Ubiu ih, istina, al' mila behu meni majci nesrenoj! 1250 (Odlazi brzo u kuu da izvede svoj osvetni plan, i hor u dubokom uzbuenju otpone pesmu, nemajui snage da Medeju sprei od edomorstva.) 283 PETA POJAVA PETA STAJAA PESMA HOR Prva strofa O, uj me, Zemljo! Pogledaj, presjajna zrako Suneva, na ovu enu bednicu, pre nego decu pobije! Tvoje su seme zlaano, 1255 ne daj i krvi boije da ljudska ruka proliva! Sprei je, boja svetlosti, krvnicu izgnaj iz kue, osvetna strast je zaslepi. 1260 Prva antistrofa Zalud si decu rodila, zalud se za njih muila, i Simplegade ostavi, klisure mrke, neljupke! Kakva te srdnja zahvati, zato li radost majinu ubisvom stranim zameni? Ta kletva svakog sustie ko blinjem ivot uzima. Od boga jad mu na kuu. 1265 1270 (Kratka pauza; zauje se deji vrisak iz kue.) PRVO DETE (u kui) Ah! ta u? Kako u se spasti od majke? DRUGO DETE (u kui) Ja ne znam, braco dragi! Propadosmo sad! HOR Meustrofa uje li vrisak detinji? Ah, smela eno, jadnice! Da uem u dvor? Moda bih 1275 jo mogla spasti deicu! (Hor se pribliiuje vratima, ali pred njima stane.) OBA DETETA (u kui) (poto su ula rei hora) Ah, boe, u pomo! Ta poslednji je as! Ve blizu nas je potegnuti ma! HOR Druga strofa Jadnice, kamen, gvoe si kad svoju decu roenu 1280 sad svojom rukom ubija! Trea strofa Za jednu enu samo uh to deci ivot odue, za Inu bogom mahnitu, poto je Hera izagna. 1285

Druga antistrofa Pade u tamu ludila, deicu uze sa sobom, s hridi se baci u more, zajedno s decom pogibe. Trea antistrota Ima li ita strasnije? 1290 O, enski odre bola pun, kolike jade zadade! {Jason s pratnjom urno dolazi.) 285 E K S O D A (SEDMI IN) PRVA POJAVA Jason, Hor IZLAZNA PESMA JASON Ej, ene pored vrata to tu stojite, je 1' jo unutra pakosnica krvnica, Medeja, ili krenu ve u beanje? 1295 (ne ekajui odgovor, gledajui na kuu) Tek onda kad bi pod zemlju se sakrila, il' krilima u etar digla visoki, umakla bi da odmazda je ne stigne. Zar misli ona: kad vladare usmrti, da bez kazne iz dvora moe pobei? 1300 (obraajui se horu; promenjenim glasom) Al' nije za nju, strah me samo za decu; ta njoj e platit oni to ih ucveli, dotrah tek da deci ivot sauvam, da carski roaci ne uine im to za odmazdu, to mati carsku proli krv. 1305 HOROVOA O, nesrenie, jade sve i ne sluti, jer ne bi inae te rei zborio! JASON ta ree to? I mene zar da ubije? HOROVOA I tvoju decu ruka ubi majina. JASON Ah! ta to zbori? Ti me, eno, ubija! 1310 HOROVOA Ti dece vie nema, o tom razmiljaj! JASON Pa gde ih ubi? U kui il' napolju? HOROVOA Otvori vrata! Decu mrtvu videe! JASON (estoko drmajui zatvorena vrata) Ded bre, sluge, kljuanicu kidajte! Obijte vrata dvojako da vidim zlo: 1315 mrtvace oplaem, a njoj da platim smrt! (Sluge potre vratima. Medeja se pojavi u visini iznad kue na kolima s mrtvom decom pored sebe. U kola su upregnuti krilati zmajevi.) DRUGA POJAVA Hor, Jason, Medeja MEDEJA ta lomi tu i vrata die polugom, i trai leeve i mene krvnicu? 287 EKSODA (SEDMI IN) PRVA POJAVA Jason, Hor IZLAZNA PESMA

JASON Ej, ene pored vrata to tu stojite, je 1' jo unutra pakosnica krvnica, Medeja, ili krenu ve u beanje? 1295 (ne ekajui odgovor, gledajui na kuu) Tek onda kad bi pod zemlju se sakrila, il' krilima u etar digla visoki, umakla bi da odmazda je ne stigne. Zar misli ona: kad vladare usmrti, da bez kazne iz dvora moe pobei? 1300 (obraajui se horu; promenjenim glasom) Al' nije za nju, strah me samo za decu; ta njoj e platit oni to ih ucveli, dotrah tek da deci ivot sauvam, da carski roaci ne uine im to za odmazdu, to mati carsku proli krv. 1305 HOROVOA O, nesrenie, jade sve i ne sluti, jer ne bi inae te rei zborio! JASON ta ree to? I mene zar da ubije? HOROVOA I tvoju decu ruka ubi majina. JASON Ah! ta to zbori? Ti me, eno, ubija! 1310 HOROVOA Ti dece vie nema, o tom razmiljaj! JASON Pa gde ih ubi? U kui il' napolju? HOROVOA Otvori vrata! Decu mrtvu videe! JASON (estoko drmajui zatvorena vrata) Ded bre, sluge, kljuanicu kidajte! Obijte vrata dvojako da vidim zlo: 1315 mrtvace oplaem, a njoj da platim smrt! (Sluge potre vratima. Medeja se pojavi u visini iznad kue na kolima s mrtvom decom pored sebe. U kola su upregnuti krilati zmajevi.) DRUGA POJAVA Hor, Jason, Medeja MEDEJA ta lomi tu i vrata die polugom, i trai leeve i mene krvnicu? 787 Napusti napor taj! A trebam li ti ja, govori! Rukom ti me vie ne dirnu. 1320 Moj ded mi, Sunce, ova kola pokloni, ko jaku zatitu od ruke dumanske. JASON O, nakazo, o, eno od svih najmra i bogu, meni, svemu rodu ljudskome! Na svoju decu smee zar da trgne ma? 1325 Njih sama rodi, pa me bez njih ostavi. Kad izvri to delo najuasnije, zar sme da gleda Suncu, Zemlji u oi? Oh, ne bilo te! Sada vidim! Bejah slep iz zemlje kad sam doveo te varvarske 1330 u dom helenski tebe, takvo grdilo, to oca izdade i zemlju hranilju, i zato meni sad se svete bogovi.

Kraj ognjita si brata svoga ubila pre nego Arga primi te lepokljuna. 1335 Tim otpoe, a kad se za me udade i decu izrodi mi, ti ih uniti iz osvete to lonicu ti ostavih. Od Helenki to ne bi mogla nijedna, ispred njih tebi. ja uinih time ast 1340 za enu to te uzeh alost, nesreu. udovite si, ali ena nisi ti, jo strasnija si nego Skila tirsenska! Al 'da te grdim hiljadama pogrda, ne vredi kad je drskost s tobom roena. 1345 Pa odlazi, rugobo ti! edomorko! A ja u svoju sudbu oplakivati to i ne ubrah ploda braka novoga, a nit se svoje dece ive nagrlih; izrodih, negovah, pa sad izgubih sve! 1350 MEDEJA Na takve rei dug bih dala odgovor kad ne bi znao sam Div, otac Svevinji, ta za te stvorili, a im dug ti odui. ->CG Al' ti mi nee odar moj ukaljati, ni slasti piti, meni se podsmevati, ni erka careva, ni Kreont, punac tvoj, u bedu goniti me, a bez osvete. A volja li te, zovi me udovitem il' zovi jo i Skilom Mora Tirenskog! Ta za srce te, kako treba, ujedoh! JASON I sama pati, sa mnom deli nesreu. MEDEJA Al' manji jad je kad me ti ne ismeva. JASON Ah, deco, vaa majka bee nemaj ka! MEDEJA Ah, deco, va ubica otac pritvorni! JASON Zaelo, moja desnica ih ne ubi! MEDEJA Al' tvoja bezonost i tvoja preljuba. JASON Rad odra svoga morade ih ubiti? MEDEJA Zar misli da je to za enu malen bol? 19 Grke traeediie JASON Za razboritu, al' na tebi sve je zlo. MEDEJA (pokazujui na mrtvu decu u svojim kolima) Gle, njih ti nema to te sada razdire. 1370 JASON Za tebe sad su oni dusi osvetni. MEDEJA Ta znaju bogovi ko najpre sagrei. JASON O, dobro poznaju bar tvoju mrsku ud. MEDEJA

Pa mrzi me! Na svaku gadim ti se re. JASON A ja na tvoju, zavretak bie lak. 1375 MEDEJA Sta hoe, dakle? I ja bih da zavrim. JASON Daj decu da pogrebem i da oplaem! 290 MEDEJA To nikad! Odneu ih ja na Herin breg, u svetom lugu sama ih sahraniu, da humku njinu ne raskopa dumanin 1380 ni tela da im skrnavi! Uveu jo u zemlji Sisifovoj sveti sveanik i rtve jo, za otkajanje greha mog. (pokazujui u daljinu) A sama odlazim u Erehtejev grad. Tu primie me Egej, Pandionov sin, 1385 a ti u bedi skonaj, kako zaslui; po glavi Argin zviznue te olupak, kad brak se nama tako gorko zavri. JASON Nek poklane dece atre te Kletva i Pravda, gonilja krvi! 1390 MEDEJA Ta ni bog ni demon nee te uti kad prevari enu i zakletvu zgazi! JASON Uh, sram da te bude, edomorko gadna! MEDEJA Povuci se u dvor i enu sahrani! JASON 19* Ta idem, ali bez deice svoje. 1395 291 MEDEJA Kad u starost ue, plakae vie! JASON O, premila deco! MEDEJA Majci, ne ocu! JASON A zato ih ubi? MEDEJA Da ojadim tebe. JASON O daj da jo jednom zagrlim decu, da njihova slatka poljubim usta! MEDEJA Gle, sada ti mila, sada ti slatka, a onda ih otera. JASON Tako ti boga, daj bar da im neno dodirnem telo! MEDEJA

To ne moe biti! Uzalud zbori! JASON (gledajui u nebo) O, uje li, Dive, kako me goni 1405 i kako me mui prokleta ena, edomorka ova i lavica besna? (obraajui se Medeji koja se udaljtije) Al' koliko smednem i koliko mogu u plau prizivau bogove vinje nek vide kako mi sinove ubi 1410 i ne da mi da ih se dotaknem jadan, da njihova mrtva sahranim tela. O, da ih nikad ni rodio nisam kad tvoja ih, eto, posmica ruka! (Zamukne u dubokoj alosti. Medeja iezne.) TREA POJAVA Horovoa HOROVOA Olimpljanin Div je svugde gospodar. 1415 A bogovi daju to ne sluti niko; kad tvrdo se nada, nada te izda; gde nade i nema, bog pomae i tu. I ovo se dogodi tako. (Hor polagano odlazi.) 293 NAPOMENE OKOVANI PROMETEJ 3. Hefest: praunuk Zemljin (Gejin), sin Divov (Zevsov) i Herin, bog vatre, a po tome i kovake vetine. 12. Vlast i Sila: deca titana Palanta i Stige, kerke Okeana i Tetije, a nimfe i glavne reke u Podzemnom svetu! Meu svima besmrtnima Stiga je prva dovela svoju decu Divu u pomo kad je vojevao protiv titana. Zato Vlast i Sila uvek stanuju kod Diva, a Stiga je odreena za najsvetiju zakletvu bogova. 18. Temida: kerka Urana i Geje, boginja zakonitog poretka u svetu i bojeg prava, druga ena Divova, koja mu je rodila Hore i Mere (Sudilje). 35. Div je nedavno s nebeskog prestola zbacio svog oca Kro-na i oduzeo vlast starim bogovima titanima. 85. Promuurko: Prometej znai onoga koji unapred misli. 109. Nartek: devesilje (Ferula communis), ima debelu jezgru koja se lako moe izluiti. Od narteka su Heleni pravili tapove. 138. Tetija: kerka Uraa i Geje, titanka, ena Okeanova i majka Okeanida i mnogobrojnih vodenih boanstava. 154. Stari vlastodrci: titani, koji su se pobunili protiv Diva, pa ih je ovaj zato bacio u Had (Podzemni svet). 157. Tartar: u Homera duboka provalija pod zemljom, toliko ispod Hada koliko je od zemlje do neba, a docnije u Podzemnom svetu mesto gde osuenici trpe svoje muke. 192. Kron: vrhovni bog starije porodice bogova titana, sinova Urana i Geje. On je oborio oca i postao gospodar sveta. Oenio se Gejom i s njom rodio Hestiju, Demetru, Heru, Hada, Posidona i Diva. Kad mu je mati prorekla da e ga jedno od njegove dece svrgnuti s prestola, on je, odmah po roenju, gutao svoju decu. Ali Div, koga je mati spasla, obori oca i primora ga da progutanu decu povrati. Oboreni Kron lei, s ostalim titanima, na dnu Tartara.

297. Prometej je sinovac Okeanov. Prometejev otac, Japet, i Okean, jesu braa, sinovi Urana i Geje. 310. Majka gvoa: halipska zemlja, jer su Halibljani, narod skitski, prvi kovali gvoe (Plin. VII 57 197). 295 338. Po Eshilovu shvatanju, Okean je samo u poetku uestvovao u titanomahiji (borbi protiv titana), pa se docnije povukao. 355. Kao Prometej, i Atlant je sin Japeta i Klimene. Zbog uea u titanomahiji Atlant je osuen da dri nebo na svojim pleima, dok se nije pretvorio u kameno brdo koje i danas postoji u severnoj Africi. O njemu kae Herodot: Ta je gora uska i odasvud okrugla, a visoka kae se da je toliko da joj se vrhovi ne mogu videti, jer ih uvek oblaci pokrivaju i leti i zimi. I ondanji ljudi kau da je to stub koji nebo dri (IV 184). Eshil se pridrava Homerove Odiseje, gde se kae da Atlant poznaje sve dubine morske, on dri dugake stubove koji razdvajaju nebo od zemlje (I 53 idd.). 362. Eshilovo opisivanje Tifona veoma je slino opisivanju Pindarovu u prvoj pitijskoj epinikiji: Dre i onaj dumanin boji to lei u stranom Tartaru, stoglavi Tifon, koga je nekad othranila mnogo spominjana Kilikijska peina; a sad mu rutave grudi pritiskuju krni ali morski ponad Kime, a i Sicilija i sne-gopadna Etna, stub nebeski i vena dadilja tvrda leda, gnjee ga. Etni iz drela kljuaju sveteni izvori nepristupne vatre. Obdan kuljaju oblaci arom ozarena dima, a nou purpurni plamen uz prasku valja kamenje i nosi ga u dubinu sinjeg mora. Ta neman riga potoke silnog ognja i rastura ga" (st. 15 idd.) Provala Etne dogodila se god. 479/8. Pindar ju je, dakle, mogao sam videti, jer je esto putovao u Siciliju, i Eshilov opis mogao bi biti ugledanje na Pindarovo crtanje. 421. Mome u Kolhidi: Amazonke. Kolhida je zemlja na Kavkazu, na istonoj obali Crnog mora, danas Mingrelija i Imere-tija. 425. Meotsko more: danas Azovsko more. 426. Arijski junaci: persijski junaci. 523. Tri Sudilje (Mere, rimske Parke): u Homera je obino samo jedna, ali se spominju i u mnoini; one ljudima^predu nit ivota, i zato se zovu i Prelje. U Hesioda su one as kerke Noi, a as kerke Diva i Temide. U njega se spominju tri: Klota, koja dri vreteno i na nj navija icu, Lahesa, koja icu razvlai, i Atropa (neumitna), koja je preseca kad oveku stignu poslednji asovi. Srde pamtilje: Erinije (rimske Furije), olienje kletve i osvetnike kazne. Homer im ne spominje ni poreklo, ni broj, ni imena. ILHesioda, koji takoe ne navodi njihov broi ni imena, one su kerke Geje^ koja ih je rodila iz krvi unakaenog_ Urana. V Eshila su one kerke Noi. U poznijim mitovima ima ih tri: Alekta (Neumorna), Megera (Neprijateljica) i Tisifona (Osvetnica ubistva). Pomagaice Dike (Pravde), one se svete za svaki greh. Pamte svako nedelo i zlikovca progone buktinjama i bievima od zmija. 579. Arg: din i pastir, koga je ljubomorna Hera postavila kao uvara u junicu pretvorenoj Iji. 296 651. Roditelj Ijin je bog reke Inaha. Okean je s Tetijom rodio i reke. Prema tome Okeanide, kerke Okeanove, jesu sestre Inahu. 1 667. Lema: kraj i mesto na jezeru istog imena Argu na jug.

673. Pit: Delfi. U Pitu je bilo proroite Apolonovo, a u Dodoni, koja se nalazila u Tesprotiji, u junom Epiru, Divovo. 684. Loksija: nadimak Apolonov. 691. Kerhna: izvor na putu iz Arga u Tegeju. 693. Arg je bio stook; oi su mu bile uvek budne. 731. Hibrist: danas Terek. 738. Temiskira: grad na Termodontu, dananjem Termehu u Maloj Aziji na Crnom moru. 740. Salmideki al: Primorje od glavice Tinije do ua Bospora, sa gradom Salmidesom, danas Midija. 744. Kimerski tesnac: Ker u Azovskom moru, koji je Helenima vaio kao granica izmeu Evrope i Azije. Kimerani su stanovnici dananjeg Krima. 745. Uina Meotska: Kerka vrata. 747. Bospor: tj. juniin put. 778. Uzee enu: tj ."Tetidu, erku morskog boga Nereja. 786. Herakle. 788. Ija rodi Epafa, Epaf Libiju, Libija Bela, Bel Danaja, Danaj Hipermestru, Hipermestra Abanta, Abant Preta, Pret Akri-sija, Akrisije Danaju, Danaja Perseja, Persej Elektriona, Elek-trion Alkmenu, Alkmena sa Divom Herakla, koji e ubiti Divovu orluinu i, tako, osloboditi Prometeja. 804. Vrata: Kerka vrata. 807. Kistena: u Libiji ili Etiopiji. Polja gorgonska: tako nazvana po Gorgonama, stranim udovitima, a to su Stena, Eurijala i Medusa, prvobitno lepe boginje, ali su im bogovi, zbog njihove sujete, lice unakazili: imaju ivotinjske ui, pljosnat nos, zverske zube, mesto kose zmije, ruke od tua i krila. Onaj koga bi pogledale, skamenio bi se. 808. Forkide ili Greje: kerke Ferkija i Kete, olienje starosti i otud, jo od roenja, imaju sede kose i sve tri zajedno jedno oko i jedan zub, kojim su se sluile naizmence. One su Gorgonama sestre. 819. Arimaspi: mitski narod, inae zamiljan da ivi na se-veru, gde se s Gripima bori za zlato. U Herodota postoje o njima ovi podaci: Aristija, sin Kaistrobijev, Prokoneanin, u svojoj Pesmi o Arimaspima kazao je da ga je Feb uzeo te je doao Isedoncima, a vie Isedonaca prebivaju Arimaspi, jednooki ljudi, a vie njih uvari zlata Gripi, a vie ovih Hiperborejci sve do mora" (IV 13). ,,A u severnoj Evropi ima, kao to se ini, kudikamo vie zlata. Kako li se dobiva, ne mogu ni za to pravo kazati, samo se govori da ga Gripima otimaju Arimaspi, jednooki ljudi. Ali ja ne verujem ni to da ima jednookih ljudi, koji su inae kao ostali ljudi. U krajnjim zemljama, koje omeuju i zatvaraju ostalu zemlju, nahodi se, dakle, kao to se vidi, ono to smatramo za najlepe i najree" (III 116). 297 820. Pluton: inae se nigde ne spominje. 823. Etijop: tj. Crna reka, a to je u stvari Nil, koji se tako zvao vie maloga i poslednjega katarakta (od juga prema se-veru). 825. Skokovci: pomenuti mali katarakt, koji se zvao Kata-dupe (Herod. II 17), danas elal. 843. Moloke ravnice: u Epiru. 851. Reja: ena Kronova, mati Divova i Herina, boginja zemlje i njene plodnosti. 865. Od glagola efapto dodirujem.

867. Aluzija na Danaja, koji je s pedeset erki iz Egipta pobegao u Arg. Ali ga dostignu Egiptovi sinovi, koji silom hoe da se oene njegovim erkama. Otac savetuje erkama da u prvoj noi poubijaju svoje mueve, Egiptove sinove. One to izvre, osim Hipermestre, koja je Linkeja potedela. Zato su osuene da u Podzemnom svetu neprestano nalivaju bure s izreetanim drom. 874. Pelazgija: zemlja kralja Pelazga u Argu. 885. Junak niknuti, tj. Herakle. 901. Mudar: Pitak iz Mitilene na ostrvu Lezbu, jedan od sedmorice mudraca. Kad ga je neko pitao bi li se oenio bogatom devojkom ili siromanom, ali prema svom staleu, on mu je savetovao da pogleda na decu koja su se u blizini igrala igrom. Tad je uo poklik: Teraj ono prema sebi." 933. Protivnika: sina iz braka s Tetidom. 949. Adrastija: Nemesa, boginja koja oveku, prema zasluzi, odreuje srenu ili nesrenu sudbinu. Da bi se sauvali od gneva bojeg, Heleni bi govorili: Klanjam se Adrastiji" (vidi, na primer, Platonovu Dravu V 451 A). 970. Dva gospodara: Uran i Kron. 1041. Kentaur Hiron, koga e Herakle nehotice raniti. CAR EDIP 36. Aluzija na Sfingu. Ona je imala glavu i prednji deo tela kao devoj ka, ostali trup i noge kao lavica, krila i rep kao adaja, a govorila kao ovek. Ona bi svakome zadavala da odgo-netne ovu zagonetku: Koji stvor ide na dve, tri i etiri noge, a najslabiji je kad ide na etiri?" Ko ne bi zagonetku resio, Sfinga bi ga pogubila. Tako stradae mnogi Tebanci. U velikoj nevolji, Tebanci obeaju svom oslobodiocu presto i caricu udovicu za enu. Edip doe do Sfinge i rei zagonetku ovako: Taj stvor je ovek, jer malo dete puzi, tj. ide i nogama i rukama; kad odraste, ide uspravno, a kad ostari, onda se potapa, i tap mu je kao trea noga." Sfinga vrisne i srui se sa stene. Edip se zacari i, u neznanju, oeni se svojom roenom majkom. 494. Edip je unuk Labdakov. 495. Edip je odrastao na dvoru Poliba, kralja korintskog, pa otud svet misli da je on sin Poliba. 1075. Kao to mesec raste od mladine do utapa, tako je rastao i ivot Edipov: od neznatna i malena nahoda postade veliki car. 1099. Helikonka, muza, jer muze borave na beotskoj gori Helikonu. 1225. Istar: Dunav; Fasid: reka u Kolhidi. 1510. Aluzija na unitenje Sfinge, na enidbu i na carski presto. ANTIGONA 2. Kad su Tebu pritisle kuga i nerodica, poalje Edip Kreonta u Delfe proroitu Apolonovu da trai saveta i pomoi. Proroite porui Tebancima da e se od bede osloboditi ako prognaju ili ubiju krvnika cara Laja. Edip zovne vraa Tiresiju da mu pomogne da pronau krivca, Tiresija ne htede kazati ubicu, a Edip se rasrdi i okleveta Tiresiju da ga je krivac potplatio. Sad se rasrdi vra i u gnevu izjavi da je krvnik Lajev sam Edip. Edip u to ne veruje, jer misli da je Kreont, njegov ujak i urak, potplatio vraa da tako govori ne bi li on zavladao Tebom posle Edipa. Edip istrauje dalje i, najzad, tajna se otkrije. Edip je u neznanju ubio oca Laja, i u neznanju se oenio njegovom enom, Jokastom, a svojom roenom materom. Takvog Edipa prikazuje Sofokle u svom Caru Edipu. S Jokastom rodio je Edip sinove Polinika i Eteokla i keri Antigonu i Is-menu.

21. Eteokle protera Polinika, pa sam zavlada Tebom. Posle smrti Eteoklove uzme vlast Kreont, kao najblii roak. 105. Dirka je bio izvor kod Tebe. 125. estoki zmaj su Argivci, koji su malopre uporeeni s orlom, a ovde se uporeuju sa zmajem, jer je zmaj bio znak argivske vojske, a Adrast ga je nosio na titu kao grb. 131. Taj koga je Div sa zida munjom oborio bio je Kapanej. Kad je Polinik navaljivao na Tebu, popne se na zid i stane se hvaliti kako ga otuda ni strela Divova ne moe oboriti. Uvreeni Div udari ga gromom, i vojska sva nagne u bekstvo. 140. Arej, bog rata. 154. Bog Bakho bio je sin Sernele, keri Kadmove. Rodio se u gradu Kadmeji (Tebi), i zato su ga zvali kadmejskim kraljem, a Teba je nosila njegovo ime: Bakhova Teba. 454. Nepisani", jer nisu pisani na hartiji nego u srcu. zemlje smatralo se kao teka grehota. 418. Jad nebeski", nebu je muka kao onda kad su se na njega dizali dinovi, kao Enkelad, Tifon. 451. Pravda, sustanarka donjih bogova, bila je zastupnica prava ne samo ivih no i mrtvih. 454. Nepisani", jer nisu pisani na hartiji nego u srcu. 508. Tebu je sagradio Kadmo, sin fenikog kralja Agenora, i po njemu se Tebanci zovu i Kadmovii. 594. Agenor rodi Kadma, a Kadmo rodi Polidora, a Polidor rodi Labdaka, a Labdak rodi Laja, a Laj rodi Edipa, a Edip rodi Polinika i Eteokla, Antigonu i Ismenu. ' 658. Div je bio uvar porodice. 795. Veliki zakoni" to su nepisani zakoni o ukopu, koje zastupa Antigona a koje brani ar oiju Antigoninih, tj. Hemon, zanesen onim arom. 812. Aheront je reka u Podzemnom svetu. Preko nje Haron prevozi na amcu due pokojnika. 823. Tantalova ki, Nioba, ena tebanskog kralja Amfiona, rodila je dvanaestoro dece, est sinova i est keri. Ponosila se da je rodila vie dece nego boginja Leta koja je rodila samo Apolona i Artemidu. Leta se rasrdi i Niobu stigne osveta njezina: Apolon joj postrelja sve sinove, a Artemida sve keri. Div je pretvori u stenu na brdu Sipilu u Lidiji. Iz stene neprestano izbijaju kaplje vene suze Niobine. Smrt njene dece dirljivo je opevao rimski pesnik Ovidije u svojim Metamorfosama. Ovim se motivom sluilo i antiko vajarstvo, a u moderno vreme inspi-risao se njime Ogist Roen. 834. Tantal, Niobin otac, bio je sin Divov. 843. Dirkino vrelo". Kad je posle smrti Labdakove Laju bilo tek godinu dana, otme mu Lik presto. Ovaj je sa enom Dirkom zlostavio Antiopu, koja je Divu rodila blizance, Zeta i Amfiona, i ostavila ih u polju. Antiopa je bila u tamnici okovana, a decu je naao i othranio pastir; onde je Zeto uvao stada, a Amfion je nauio udarati u liru, koju mu je poklonio Hermes. Jednom pobegne Antiopa iz tamnice i sreom naie na sinove i oni je prepoznaju, pa ubiju Lika, a Dirku priveu za bika, i kad je bila mrtva, bace je u vrelo koje se po njoj nazove Dirka. Potom Zeto i Amfion uzmu vlast u Tebi i utvrde donji grad na taj nain to je Amfion svirao, a kamenje se samo slagalo u bedeme; zatim je Amfion uzeo za enu Niobu, a Zeto Tebu, po kojoj je opet grad dobio ime Teba.

894. Fersefasa, ki boginje Demetre, ene Plutona, boga Donjega sveta. 944. Danaja ki argivskoga kralja Akrisija i kraljice Eu-ridike. Po jednom proroanstvu, Akrisije je imao da pogine od svoga unuka. Da se ne bi to dogodilo, on zatvori Danaju u bakarnu kulu. Ali Div doe Danaji u obliku zlatne kie i oplodi je, te ona rodi Perseja. Deda metne erku i unuka u jedan koveg i baci ih u more. Ali oni se spasu na ostrvu Serifo. Ipak, posle, unuk nehotice ubije dedu kolutom prilikom jednog nadmetanja. 955. Drijantov sin bio je Likurg, koji je vladao Edoncima, jednim plemenom koje ivljae oko reke Strimona (Struma) u Trakiji. On stane psovati boga Dionisa i goniti bakhantkinje kad su htele da uvedu kult Dionisa u njegovoj zemlji. JMonis ga zatvori u peinu, gde od gladi umre. 966. Mrke peine" na uu Bosfora u Crno more. Od sile vetra one su se sklapale i rasklapale, tako da onuda niko nije mogao iv na brodu proi, pa ni ptice. Ali kad su stigli Argoni nn nauti i, po Finej^vu savetu, pustili golubicu, ona sreno prolete, a onda oni za nj m, i otada stene stoje, jer je tako bilo sueno da e stati kad prvi brod proe. 962. Menade, bakhantkinje, nose u ruci buktinje. Otkad su Heleni stali iskazivati potovanje bogu Dionisu u mestima gde se negovao najjai kult bogu Apolonu, Muse prate i boga Dionisa, te osim Apolonove kitare vole i sviralu. 969. Salmides, grad u Trakiji na Crnom moru; tu su Traani kao gusari nemilosrdno ubijali i plenili stradalnike s brodova, i zato tu boravi bog rata Arej. 981. Erehtidi, potomci Erehtejevi. 985. Borejina ki bee Kleopatra. Njen otac, bog Borej (personifikacija vetra severnjaka), rodi s Oritijom erkom atinskog kralja Erehteja, sinove Zeta i Kalaisa i erku Kleopatru. Kleopatru uzme traki kralj Finej i rodi s njom dva sina, Pandiona i Pleksipa. Posle uzme Finej Ideju, erku Dardanovu, koja stane goniti decu Kleopatrinu. Optui ih Fineju da su je Pandion i Pleksip hteli obeastiti, i on dopusti da ih oslepi i u tamnici glau umori. 993. Kad su argivske voe navalile na Tebu, tada se po savetu Tiresijinu Kreontov sin Megarej rtvovao za spasenje otadbine, umilostivio boga Areja, i tako spasao Tebu. 1074. Srde (Erinije), keri Neba i Zemlje po imenu Alekta, Tisifona i Megera, kanjavaju grehe, kao pomagaice Pravde. 1080. Svi gradovi se bune", tj. gradovi iz kojih su pali i nepokopani argivski junaci. 1115. i dalje. Mnogoimeni, bog Dionis. Moma Kadmova, Semela. Nju obljubi Div i ona rodi Dionisa. Gozbeni dolovi Demetre eleusinske, to je eleusinska ravnica gde se o svetkovini Demetrinoj mnogo naroda skupljalo. Ismen, potok to tee sredinom grada Tebe. Zubi zmaja divljega to su zubi to ih je Kadmo posejao. Pre nego to e Tebu zidati, morao je Kadmo ubiti zmaja koji je zidanje spreavao. On ubi zmaja i poseja zube njegove. Iz njem asu Kadmo, po savetu Ateninu, baci meu njih jedan lep kamen o koji se oni stanu otimati. Pri tome svi poginuSe, samo petorica ostae, i s njima Kadmo podie kulu tebansku.

Vile korike", tako se zovu zato to borave u Korikoj peini vie Parnasa, posveenoj njima i Panu. Kastalija, izvor pod Parnasom. Nisejske gore lee na ostrvu Eubeji, gde je bila udotvorna loza, a opisuje je Sofokle u jednom odlomku iz drame Tijest. 1139. i dalje. Kad je Div zavoleo Semelu, ena njegova, ljubomorna Hera, da se osveti Semeli, nagovori ovu da trai od Diva da joj doe u pravom sjaju u kome ga Hera gleda. Div joj ispuni elju, i kad joj je prilazio s gromom i munjom, grom udari u nju i zapali kuu. Na umoru rodi Dionisa. Kadma mi Tije, bakhantkinje. 1155. Amfion, sin Diva i Antiope, sagradi zidove Tebe. 1199. Boginja raskrsnica, Hekata. MEDEJA 2. Simplegade, goleme stene na ulazu u Crno more. Kako su se one primicale jedna drugima i opet odmicale, behu veoma opasne brodarima. Argonautima je polo za rukom da sreno kroz njih proplove i stignu u Kolhidu. 3. Pelijski klanac u gori Peliji na poluostrvu Magnesiji, nedaleko od Jasonova zaviaja Jolka. Iz te gore uzeta je graa za lau Argu. 5. Pelija, Jasonov stric. Po smrti svoga oca, on otme presto starijem bratu Esonu i stane njega i njegove progoniti. Zato Eson svoga sina Jasona skloni kod kentaura Hirona na gori Peliji, da tu odraste i vaspita se. Kad je Jasonu bilo dvadeset godina, doe u Jolk na dvor stricu. Putem je bio izgubio jednu sandalu i izie bosonog pred strica. Kako je ovom bilo prore-eno da se uva onoga koji pred njega izie bosonog, on rei da se oslobodi svoga sinovca. Naredi mu da iz Kolhide donese zlatno runo, a to je runo sa onog ovna koga je nekad na rtvu pri-neo Frikso kad je, beei od maehe, pribegao kolhidskom caru Eetu i njemu ga poklonio. 67. Pirena je kladenac u Korintu. Zbog svoje zdrave i bistre vode i lepe okoline, bilo je omiljeno mesto u Korintu. 68. Igra po pet" igrala se s pet kamenia i pet prutia. 167. Kad je Jason Medeju odveo, ona je ponela i mrtvo telo svoga mladog brata Apsirta, koga je jo pre polaska ubila, pa je, kad ju je otac Eet progonio, bacala komad po komad bratova tela u more i tako zadravala oca koji je razbacano komade skupljao. 169. Temida, boginja zakonitog poretka, erka Urana i Geje, druga ena Divova. 396. Hekata, nona, avetinjska boginja arolija, koja na gornji svet alje prizvane demone i razlina nona straila, rado boravi na raskrsnicama, na grobovima i luta nou sa duama umrlih, praena stikim psima. Vraare koje nou, pri meseini, trae arobne trave i u koje spada i Medeja, stoje pod njenom zatitom i dobivaju od nje uputstva kako e koju travu upotrebiti. 405. Potomci Sisifa, osnivaa grada Korinta i onivaa carske kue u Korintu. Sisif je bio gramziv, nevaljao i podmukao ovek i zato od bogova ljuto kanjen: veito valja na breg ogroman kamen koji se, kad stigne do vrha, ponovo surva. Medejin otac Eet sin je Helija, boga sunca.

486487. Kad je Medeja s Jasonom stigla u Jolk, pruila joj se prilika da se pokae kao arobnica koja vlada tajnim 302 silama prirode. Verujui da je Jason s ostalim Argonautima propao, bezduni Pelija unitio je, za Jasonova odsustva, celu njegovu porodicu; Medeja primi na sebe da osveti Jasonovu po-rodicu.Hekatina tienica, ona se uvue u carev dvor i nagovori Pelijine erke da svog oca iseku na komade, pa e ga ona svojim inima podmladiti. Ona, meutim, obeanje nije htela ispuniti. Zato Akast, Pelijin sin, progna Jasona i Medeju iz Jolka, i tako oni dou u Korint. 528. Kiprida, boginja Afrodita, za koju se verovalo da je roena na ostrvu Kipru, odnosno da je iz morske pene izila na obalu toga ostrva. 543. Orfej, mitski pesnik, peva i svira, sin Linova unuka Eagra i muze Kaliope. Mo njegove svirke i pesme bila je tolika da je zanosila ljude, pripitomljavala divlje zveri i pokretala drvee i kamenje. 655. Pandion, sin Kekropov, imao je etiri sina: Egeja, Nisa, Lika i Palanta. Potovan je u Megari i Atini kao heroj. 668. Beo kamen izmeu dva zlatna orla u delfijskom pro-roitu smatran je za sredite zemlje, jer su se na njemu sastala dva orla to ih je Div pustio, jednoga sa istoka, a drugoga sa zapada. 683. Trezen, grad u jugoistonom delu Argolide. Pitej, sin Pelopa i Dije, car trezenski, otac Etre, s kojom e Egej roditi Teseja. 746. Geja, boginja zemlje, potovana jo od najstarijih vremena kao boginja koja raa, nosi na grudima i hrani svaki ivot. 759. Maja, erka Atlanta i Plejone, najstarija meu Plejadama. Njen sin je Hermo, zatitnik i pratilac i voa svih putnika. Stoga kanjava one koji putnicima ne ukazuju gostoprimstvo. 764. Pravda, erka Diva i Temide, boginja koja donosi zakonitost, mir i spokojstvo. 771. Paladin grad je Atina; ona stoji pod zatitom boginje Atene, koja se zove i Palada (od izraza koji znai mahati, bacati) jer baca munje, kao i njen otac Div, i zadaje strah i trepet svojom silnom pojavom. 824. Erehtidi zvahu se Atinjani po Erehteju, mitskom atin-skom kralju. 1172. Prividno bezrazlono oseanje straha i padanje pripisivano je moi boga Pana (panski strah, panika). 1284. Ina ena orhomenskog kralja Atamanta, zla maeha Friksa i Hele, ubije u ludilu svoja dva sina, Learha i Melikerta, pa iz oajanja skoi potom u more, gde postane boginja Leu-koteja. 1343. Skila, morsko udovite sa dvanaest nogu i est glava, u svakoj po tri reda zuba. Leala je na obali moreuza u mranoj peini, napadala brodove i s njih grabila i prodirala ljude. 1379. U svetinji Here Akraje u Korintu pokazivan je grob Medejine dece. 303 ZBOR IZ KRITIKA /. M. Tronski: OKOVANI PROMETEJ Stari, nama ve iz Hesioda poznati mitovi o smjeni boanskih i ljudskih pokoljenja, o Prometeju, koji je s ncha ukrao vatru i dao je ljudima, dobivaju kod Eshila novu obradu. Prometej, jedan od Titana, tj. predstavnika starijega pokoljenja" bogova, prijatelj je ovjeanstva. U Zeusovoj borbi s

Titanima Prometej je sudjelovao na strani Zeusovoj; ali kad je Zeus nakon pobjede nad Titanima naumio unititi ljudski rod i zamijeniti ga novim pokoljenjem, Prometej se tome usprotivio. On je ljudima, donio nebesku vatru i probudio ih na svjesni ivot. On,1 gledajui prije, zalud gledae I sluae, al' ne u, ve ko slika sna On dugo, dugo vremena sve m'jeae Bez glave. Nit je znao, to je zidan dom I suncem obasjan nit to drvodjelja. Prebivao pod zemljom kao brzac mrav, Po zakucima tamnih, mranih peina. Pa stalna nije znaka znao nikakva Nit zimi niti pramaljeu cvjetno me Nit rodnom ljetu, ve je bez pameti on Sve radio. Pisanje i raunanje, obrti i nauke sve su to Prome-tejevi darovi ljudima. Eshil se, prema tome, odrie predodbe o nekadanjem zlatnom vijeku" i pogoranju prilika ljudskog ivota, koje je zatim uslijedilo. On prihvaa suprotno stanovite, to ga je zastupala progresiv1 ovjek. %(Y7 na jonska nauka: ljudski se ivot nije pogoravao, ve usavravao, penjui se od poluivotinjskoga stanja prema razumnom. Kod Eshila je ba Prometej mitoloki da-rivalac dobara razuma, koji ovjeanstvo dovodi do kulturna ivota. Zbog usluga, to ih je uinio ljudima, on je osuen na muke. U prologu tragedije prikazuje se, kako bog-kova Hefest na zapovijed Zeusovu prikiva Prometeja na peinu; Hefesta pri tome prate dvije alegorine figure Snaga i Sila. Zeus suprotstavlja Prometeju samo grubu silu. itava priroda suosjea s Prometejevim patnjama; kad na zavretku tragedije Zeus, razdraen Pro-metejevom neslomljivou, alje oluju, te Prometej zajedno s peinom propada u podzemlje, kor nimfa Okeani-da (keri Okeanovih) pripravan je da razdijeli s njime njegovu sudbinu. Novom vladaru bogova dane su u Okovanom Prometeju" crte grkoga tiranina": on je nezahvalan, okrutan i osvetljiv. Zeusova je okrutnost jo vie naglaena u epizodi, u kojoj se slika jedna druga njegova rtva, luda Ija, Zeusova ljubavnica, progonjena srdbom ljubomorne Here. U nizu izrazitih slika crta Eshil podlost i puzanje bogova, koji su se pokorili Zeusu, i slobodoljubivost Prometeja, koji vie voli svoje muke nego ropsko sluenje Zeusu unato svim nagovorima i prijetnjama: Za tvoju2 slubu ja se svojom nevoljom To znaj mi dobro!-ne bih io m'jenjati. Mara, citirajui te rijei u predgovoru svoje doktorske disertacije, primjeuje: Prometej je najplemenitiji svetac i muenik u filozofskom kalendaru". Lik Prometeja, ovjekoljupca i borca protiv tiranije bogova, utjelovljenje razuma, koji svladava vlast prirode nad ljudima, postao je simbol borbe za osloboenje ovjeanstva. Po Maraovim rijeima Prometejevo priznanje: Ta jednom r'jeju, mrzim na sve bogove jest njezino (tj. filozofije) vlastito priznanje, njezina vlastita osuda, uperena protiv svih nebeskih i zemaljskih 2 Govori Hermu, sluzi Zeusovu. 308 bogova". Mit o Prometeju razraivali su vie puta najvei pjesnici novoga vijeka. Buntovni Prometej" mladoga Goethea i revolucionarnim optimizmom proeta djela Bvronova (Prometej") i Shellvjeva (drama Osloboeni

Prometej") najistaknutiji su spomenici interesa za Prometejev lik u novoj knjievnosti. Razumije se da duboko religiozni Eshil u prilikama ranoga robovlasnikog drutva nije mogao potpuno otkriti revolucionarnu i bogoboraku problematiku, koju je sam ocrtao u Okovanom Prometeju". Prema mitu Heraklo oslobaa Prometeja, i to se prikazivalo u tragediji Osloboeni Prometej", koja je bila nastavak Okovanoga Prometeja". Od Osloboenog Prometeja" sauvali su se samo omanji fragmenti; koji ne omoguuju da se ustanovi, u emu je autor vidio rjeenje sukoba izmeu Prometeja i Zeusa. No ne treba sumnjati, da je kod Eshila civilizacija ovako ili onako trijumfirala nad barbarstvom. (I. M. Tronski: Povijest antike knjievnosti, Matica hrvatska, Zagreb, 1951) Zdeslav Dukat: CAR EDIP Edip se od svih drugih Sofoklovih heroja razlikuje u tome to se oslanja na svoju vlastitu vrlinu, na jedinu osobinu koja mu je omoguila da stekne sve to je stekao i da postane vladar u Tebi. Dok je Ajant vjeran ratnikoj asti koju mu je na srce stavio otac kad ga je ispraao u rat i radije se ubija nego da podnese njezino kaljanje, dok Filoktet fanatino mrzi svoje unesreitelje do te mjere da ne mari ni za izbavljenje iz nevolje pa se, kad ga hoe silom natjerati na poputanje, pokuava ubiti na sceni (to je bez presedana u grkoj dramskoj praksi), dok je Antigona beskrajno odana mrtvom bratu a Elektra ubijenom ocu i radi ouvanja viih moralnih zakona pijeteta prema mrtvom roaku odnosno elje za osvetom umorenoga obje stavljaju sve na kocku, Edip se oslanja na svoju inteligenciju i potpuno joj preputajui da ga vodi odbacuje sve obzire i zavrava u propasti. No Edipova inteligencija aktivan je element njegove linosti, ona je konstruktivna. Dok svi ostali Sofoklovi heroji samo brane predane vrednote (moral, osobno dostojanstvo ratnika, nepovredivost line slobode), Edip brani neto to u sastavu moralnih vrijednosti nije imalo nepovrediv status. On brani neto to je orue ili sredstvo ovjeka da se afirmira u svijetu. Edipov itav ivot bio je traenje i odgonetanje zagonetki. Ve njegovo porijeklo bilo je nejasno. On je, kao poboan ovjek koji vjeruje bogovima, otiao u Del-fe i traio odgovor od Apolonove sveenice. Odgovor koji je dobio bio je neoekivan: umjesto objanjenja najavljena mu je strana budunost. Vjerujui da su mu roditelji oni koji su ga othranili Edip odmah bjei od kue. Doavi u Tebu spaava svojom inteligencijom grad od Sfinge: rjeava zagonetku i oslobaa narod od udovita. Edip sam kasnije kae: to nisu mogli boji vrai niti itko od Tebanaca, to sam uinio ja, nepoznat i neupuen stranac. Njegova je inteligencija njegov ponos, ona mu je pomogla da od bjegunca iz Korinta postane ugledan, voljen i potovan kralj Tebe, da dobije ruku kraljice i da stvori sretnu obitelj. U Tebi se ponovo javlja od bogova poslana nevolja: poast. Edip nije postao skeptian prema bogovima zbog onog prorotva, on alje svog urjaka Kreonta u Delfe po savjet. Odgovor je: treba nai ubojicu Edipova prethodnika na prijestolju, zadatak kao stvoren za ovjeka kojemu je inteligencija omoguila afirmaciju meu ljudima. Edip je s pravom ponosan na svoj razum i on mu dubo'ko vjeruje. itava je tragedija ilustracija grozniava rada jednog napregnutog mozga, jednog nervoznog razmiljanja.

Krivili su Edipa to bez razloga" sumnjii Tireziju i Kreonta zbog urote. Pa to je analitikom umu kraljevu moglo biti normalnije nego da odmah nae motiv vraeve optube u spletki Kreontovoj kad zna da je Kreont predloio da se trai savjet od bogova? No Edip, makar nagao i impulsivan, nije zao i okrutan: on osuuje Kreonta zbog urote na smrt, to bi svaki normalan vladar na njegovu mjestu uinio, ali na molbu Jokaste on ga pomiluje makar dri da time riskira svoj ivot. U najveoj svai s Tirezijom koga je teko izvrijeao i pogrdio njegovu nesposobnost da pomogne gradu u tekoama, im zauje vraevu aluziju na. svoje porijeklo, Edip se sav pretvara u uho i odmah pita vraa kao da nikakve svae nije ni bilo-to zna o njegovu roenju. Edip hoe da sazna istinu, bila to istina o njemu ili o Lajevom ubojici. On ni u jednom asu ne posustaje u potrazi za njom. Pa i kad ga Jokasta, koja je fragmente istine povezala u cjelinu prije Edipa (znaajno je da ona, ena po prirodi emotivna i skeptina prema racionalnom usmjeravanju ivljenja, sklonija intuitivnom zakljuiva311 nju nego logikom miljenju, prva uspijeva proniknuti u tajnu), zaklinje neka prekine potragu jer dovoljno je da ja patim" (stih 1044), Edip nee ni uti o tome. I njegov analitiki um odmah nalazi motiv tom udnom zahtjevu Jokaste: ona se valjda boji da e izai na vidjelo da je Edip niska porijekla i nedostojan svog poloaja i svoje ene. Ironija je naravno u tome da su svi Edipovi zakljuci u toku tragedije ne samo lako razumljivi i oekivani, nego upravo ingeniozni, ali i da su svi pogreni. Kralj Edip je tragedija ljudskog razuma i ovjeka umna i odvana koji je mislio da svojim umom moe zagospodariti sudbinom. No sve je to ljudsko znanje lo-mno, ono je bespomono kad hoe prodrijeti u sferu boanskog sveznanja. Tu se Sofoklov stav podudara s He-raklitovim kome je razlika izmeu ogranienog ljudskog i neogranienog boanskog znanja omiljena tema: Ljudsko bie nema prave spoznaje (gnmas), boansko ima" (fragment 78). Edipovo pouzdanje u vlastitu inteligenciju pokazuje se pogrenim. Ali do katastrofe u tragediji ne vodi to njegovo krivo znanje, nego njegova odlunost da dozna istinu ma kakva ona bila i ma kakve posljedice za njega imala. Od toga on ne odustaje ni onda kad je sva strahota ve vidljiva i kad je tebanski pastir pokuava sakriti od svijeta. Edipov je herojski karakter movens radnje koji ga goni da grozniavo i uporno traga za ubojicom, za tajnom svoga roenja. I opet se moemo sjetiti Heraklita: Karakter je usud ovjeka" (fragment 119). Kod Edipa nema hamartije niti u smislu moralnog nedostatka, niti u smislu subjektivne krivnje, niti kao pogrena znanja, a ukoliko sve to u nekoj mjeri i moemo nai kod njega, to nije odluno za tok radnje. Radnjom upravlja njegova ,,physis", njegova narav, narav tipinog neukrotivog Sofoklovog tragikog junaka. Njegova hamartija" jest u tome to nije sposoban podvri se ljudskim standardima, to se ne moe adaptirati svjetskom poretku, to nee pognuti glavu pred imperativima koje su ovjeanstvu nametnuli bogovi. Sofoklovi tragiki heroji nee da sluaju, nee da popuste. Poput biblijskog satane oni u prkosnom buntu

radije gube sve nego da se prilagode i na taj nain ouvaju svoju jadnu ljudsku egzistenciju. (Zdeslav Dukat: Sofoklo, ogledi o grkoj tragediji, Dometi, Rijeka 1981) 313 Milo uri: ANTIGONA Tragina sudbina umne zaslepljenosti i radikalnog autokratizma predmet je Sofoklove Antigone. Po smrti svojih neaka, Eteokla i Polinika, stupio je na presto Kreont i naredio da se Eteokle kao branilac otadbine dostojno sahrani, a Poliniku kao njenu napadau da se to ne uini ,nego da se njegov le ostavi za hranu psima., i pticama. To nareenje sukobljava se sa zakonom zasnovanim u ljudskoj prirodi i s jednom od osnovnih religi-oznomoralnih normi, i zato, kao Odisej u Ajantu, (Antigona, sestra poginule brae ustaje protiv sile koja gazi te norme, a na njima se i osniva drutveni poredak, otadbina, polis, i bez ikakva straha od smrti ispuni dunost prema mrtvom bratu. Za svoju neposlunost ona plaa smru, a Kreont, sa ijim se nareenjem niko ne slae: ni Antigona, ni Ismena, njena sestra, ni hor, ni Hemon, Kreontov sin, ni vra, niti iko od ostalih graana, ostaje pobednik samo spolja, ali se naposletku pojavljuje kao slomljen autoritet, koji je razorio sreu svoje porodice Ajant, i Kreont je radikalno individualan, sav od tvrdo-glavstva i samovoljstva, jer svoju veliinu i vrednost vidi samo u svojoj autokratskoj moi kao jedinom merilu drave i svih stvari, a sve druge odnose priznaje utoliko ukoliko slue toj moi. Mislei da vri summum ius on u stvari vri summam iniuriam, i zato se njegov princip rui sam sobom, a on pada u prah pred onim to je monije od svake autokratije. Ba pred katastrofu on priznaje da se ogreio o zakone koji zabranjuju zlostavljai jo u poznoj starosti mora nje mrtvaca, a posle nje istie da je njegov postupak bio tvrdoglava spasonosna zabluda pameti nepameti" i po-sledica njegove nerazboritosti". Antigona odbacuje prolaznu i proizvoljnu naredbu dravnog poglavara i, u vrenju svetog obreda nad mrtvim bratom, poziva se na Diva i Pravdu kao najstarije i najvanije zakonodavce, pa se pokorava boanskom glasu koji govcri iz venih nepisanih zakona. Te zakone potvruje ona rtvovanjem svoga ivota za njih, a Kreont, koji je njih gazio, potpunim unitenjem svoga duevnog postojanja, pred kojim njegovo telesno postojanje ne znai nita. To pokazuje da je ona prava graanka i pravi predstavnik dravnog naela, a ne Kreont. U sukobu s ovim ona strada, ali to stradanje nije posledica nekoga prestupa ili neke jednostranosti, nego njena sestrovanja, njena pokoravanja svetenom zakonu potovanja mrtvih, po kome pravo na poslednju potu ima svaki pokojnik, a nekmoli pokojni brat po za=-konu roda. _U_odavanju takve pote ona ne postupa kao Antigona prema Foliniku, nego kao sestra po sebi prema bratu po sebi. Ne sudaraju se, dakle, ,,dve najvie moralne moi", kao to to hoe Hegel i njegovi nastavljai, nego autokratska umna zaslepljenost, koju predstavlja Kreont, i sveobuhvatni boanski princip, koji predstavlja Antigona. Socioloko-etika jezgra u Antigoni mogla bi se ovako formulisati: oni kojima je povereno uvanje i unapreivanje drutvene zajednice moraju, dodue budno bdeti nad potovanjem socijalnih imperativa, koji kao realna autoritativna mo obavezuju svakog pojedinca, i strogo voditi rauna o tome da li se graani

pridravaju dravnih naredaba, ali u isti mah svagda, moraju paziti da te naredbe i socijalni imperativi ne sadre u sebi nita to bi vrealo ljudsko dostojanstvo i da nikad ne protivree iskonskim socijalno-etikim imperativima oveanstva uopte. Zakoni se moraju potovati, tvrdi Sokrat u Platonovoj Odbrani Sokratovoj, ali treba imati na umu i to da zakoni kao ljudsko delo mogu zastareti i, ako se tano vre, vreati pravno oseanje prosveenijeg drutva. U takvim prilikama nije merodavno ono to nareuje zakon, nego ono to pravno oseaju napredniji 315 graani. To je jasno izrekao Aristotel, a umetniki prikazao Eshil u Eumenidama i ekspir u Mletakom trgovcu i Hamletu. To ovom tragedijom pokazuje i Sofokle. (Milo uri: Istorija helenske knjievnosti u vremenu politike samostalnosti, Nauna knjiga, Beograd, 1951) H. D. F. Kito: MEDEJA Nema potrebe za nabrajanjem pohvala izuzetnoj snazi Medeje. U mnogom bitnom pogledu ona se razlikuje od onoga to bismo nazvali normalnom konstrukcijom, bar normalnom konstrukcijom kako je shvata Aristotel, pa ipak je jedna od najveih grkih tragedija. Te se rijei ispisuju gotovo automatski, ali je veina implikacija ovoga pa ipak" pogrena; da je Euripid uspio da oblikuje grau komada prema divnom sofoklovskom kalupu, da napravi bolji" komad od nje, dobili bismo dramu koja ne bi bila bolja nego smijena. Medeja se razlikuje od sofoklovskog modela zato to je Euripidov nain miljenja bio razliit. Aristotel izriito tvrdi da je pojava Egeja i slanje magine koije iracionalno", ni nuan ni vjerovatan ishod onoga to se ranije dogodilo; ali, umjesto da objanjavamo kako su u pitanju samo obine slobode koje pjesnik sebi dozvoljava, bolje je da razmotrimo temeljnu razliku izmeu pjesnika i filozofa koja se ovde pojavljuje. Na primjer, da li Medeja odgovara Aristotelovoj definiciji tragikog heroja? Nimalo. Aristotelov tragiki junak je neko poput nas", jer mi neemo doivljavati strah i saaljenje zbog nekoga ko nam ne nalii. On ne moe biti svetac, jer bi njegov pad bio neprihvatljivo gnusan, niti zlikovac, jer njegov pad bi mogao biti vaspi-tan ali ne i tragian. On mora prema tome biti negdje po sredini, bolje bolji nego gori, i nai svoju nesreu u nekoj svojoj hamartiji. Medeja nije takva, ona nije lik smijean od dobra i zla u kome zlo vue dobro nanie, i mi doista ne moemo da osjeamo za nju strah kao za 317 nekoga sebi slinog. U stvari, ako se tretira kao tragika junakinja u pravom smislu rijei ona uopte ne zadovoljava; i navodi bar jednog od svojih oboavalaca na krupnu kontradikciju. Profesor Bejts kae: ,,U liku Mede-je . . . Euripidov tragiarski genije dosie svoj najvii vrh. Ni u jednom drugom komadu ne postoji lik koji se moe mjeriti sa Medejom kao traginom figurom." To je dopustivo miljenje, ali je neusklaeno sa sudom (istog autora T. K.) da je sva naa simpatija na strani ne-srene djece, jer malo simpatije moemo pokloniti surovoj, divljoj Medeji". Znai li to da ona uopte nije tragina, nego samo melodramatina? Sirota djeca, zla majka, bezosjeajan otac to zaista ne odgovara?

Poreenje s Makbetom bi moglo biti zanimljivo. On se moe shvatiti kao prepoznatljiv aristotelovski junak. Prvo je predstavljen u povoljnom svjetlu: Za hrabrog Makbeta jer on zasluuje to ime". 0 hrabri roae, estiti vitee!". On je prije bolji nego gori, ali njegova hamartia je ambicija, a okolnosti, kako to ve biva kod tragikih junaka, idu njoj na ruku i to prvo upravo preko vrlina: Dankan: Vie tan kodorski nee obmanjivati Odano nam srce. Idi, naredi mu smrt, I titulom mu pozdravi Makbeta. Ros: Izvriu. Dankan: Makbetova dobit njegova je teta. Moda je suvie smjelo nazivati zamak Glamis tvravom aristotelizma, ali ova ironija veoma podsjea na Sofoklovu, i sigurno je bitan dio Makbetove tragedije upravo u tome to je on bio plemenit, lojalan i hrabar. Medeja naprotiv uopte nije zla; ona voli svoju djecu, voljela je Jasona (ako je i to zasluga), i bila omiljena u Korintu: ali bitan dio ove tragedije je upravo u tome da ona nikad nije bila sutinski razliita od onakve kakvu je mi vidimo. Euripid ju je lako mogao predstaviti kao dobru ali strasnu enu koja ponire u uase tek poto je smrtno uvrijeena i pozlijeena. Ne bi bilo potrebe da kopa po njenoj prolosti kao to ini da nee da 318 nam kae upravo to. Ona nikad nije bila drukija, ona nema nikakve veze s Aristotelom. Isto tako ni Jason. U njemu nije mogue nai nita to nije podlo; ne zato to slui Euripidu kao satira na nekoga, mada on eli da se preko Jasona naruga samozadovoljstvu svojih sunarodnika, nego iz istog onog razloga, ma koji on bio, koji je i Medeju nainio tako izrazitim likom. Lako je zapaziti kako neznatnu ulogu ovdje igraju ostali likovi sasvim prirodno, poto su glavne linosti naslikane tako jasnim bojama. Dadilja je ovakva, vaspita onakav, Egej jo drukiji, ali bi bilo sasvim isto i da su potpuno razliiti. .. Da je bilo po Aristotelu, i da je Medeja, poto je poinila svoje zloine, sama pobjegla u Atinu? Ili da se ostvario zakon nunog i vjerovatnog, i da je Medeja bila kamenovana od gnjevnog stanovnitva? Komad uopte ne bi bio tragedija, nego najpraznija melodrama; poslije svih onih stranih priprema pria bi jednostavno izgubila svaki znaaj, postala bi puka uzbudljiva istorija Me-deje iz Korinta. Zavravajui je na svoj nain, Euripid je ne-aristotelovski po inspiraciji, a ne sluajan. (Preveo: Tvrtko Kulenovi) (H. D. F. Kitto: Greek Tragedy, Univer-sitv Paperbacks, London, 1966) 319 BILJEKE O PISCIMA ESHIL. Vrijeme u kome je Eshil ivio je vrijeme intenzivnih promjena i burnih dogaaja u istoriji grkog drutva i drave. To je vrijeme raanja atinske demokratije koje je nastupilo poslije progona tirana, Pizistratovih sinova, a bilo olieno u Klistenovim reformama Solonovog ustava iz 508. godine. Eshil se rodio 525. god prije n. e., u Eleusini blizu Atine, i od rane mladosti bio je ponesen tim novim slobodarskim idejama, demokratskom ustavnou i slobodom. Uestvovao je u borbama s Persijancima, posebno u bici kod

Salamine, i time se vie ponosio nego svojim knjievnim djelima, koja je skromno zvao mrvicama s Homerove trpeze". Kao i ivotno, tako mu je i literarno angaovanje bilo zanosno i strasno. Pisao je uzvienim pjesnikim jezikom, punim zanosa i patosa, preplavljenim poetskim figurama i zvunim efektima, govorilo se ak da je najee pisao pijan. elio je da uskladi naslijeene boanske zakone sa demokratskim duhom svoga vremena i zato je nastojao da u svojim dramama moralno usavri" homerske bogove, kako bi mogli predstavljati uzor ljudima. U odnosu na tragediju kakvu je naslijedio, ostvario je u njoj ogroman tehniki napredak. Po Aristotelu: On je uveo drugog glumca, skratio hor, dao veu vanost djt-jalogu", a prema anonimnim podacima, on je tvorac i raznih scenskih sprava (estostrana oslikana prizma koja je zamjenjivala scenografiju, neka vrsta katapulta koji je na pozornicu izbacivao, ispod bine, bogove i via bia itd.) kojima se koristilo grko pozorite. 320 Mnogo je putovao i vie puta boravio na Siciliji kod sirakukog tiranina Hijerona, koji je bio njegov veliki potovalac i zatitnik. Kad je Hijeron osnovao grad Et-nu, Eshil je za tu priliku ispjevao svoju tragediju Etnjan-ke. Na Siciliji je i umro 456. godine pre n. e., u gradu Geli. Ostavio je za sobom devedeset drama, od kojih je sedamdeset devet poznato po imenu, a sauvano je se-dam^Hiketide (Pribjeglice), Persijanci, Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej, te trilogija Orestija (jedina sauvana trilogija grke tragedije), koju sainjavaju Aga-memnon, Hoefore (Pokajnice) i Eumenide. SOFOKLE. Ako je Eshil savremenik raanja atinske de-mokratije, Sofokle je savremenik njenog procvata, Pe-riklovog doba, zlatnog vijeka" atinskog. Rodio se oko 495. god, prije n. e. na Kolonu Hipiju, koji e opjevati u svom Edipu na Kolonu. Poticao je iz bogate porodice kao i Eshil, stekao je svestrano vaspi-tanje i u mladosti se isticao gimnastikom vjetinom i tjelesnom ljepotom, ali nije pokazao smisao za vojniku slubu kao Eshil. Uestvovao je u nekim diplomatskim misijama i vrio neke svetenikomedicinske funkcije. Nije mnogo stranstvovao, najvie je volio da ivi u svojoj Atini, u kojoj je i umro 405. godine doivjevi duboku starost. Bio je veoma plodan pisac i tvrdi se da je Edipa na Kolonu napisao kad mu je bilo devedeset godina. U alek-sandrijskoj biblioteci nalazilo se pod njegovim imenom upisano 130 drama, od kojih su nam 114 poznate po naslovu. Sauvalo se, kao i od Eshila, sedam: Ajant, Elekt-ra, Car Edip, Antigona, Edip na Kolonu, Trahinjanke i Filoktet. Kao pisca nisu ga zanimali bogovi. Mada je po duhovnoj usmjerenosti svoga bia bio religiozan tradicionalista, istinu o ivotu traio je u ljudima i meuljudskim odnosima. EURIPID. Njegovo vrijeme je vrijeme vrhunca antike demokrati je, koja ve pokazuje i prve znake deformacije i opadanja. Rodio se izmeu 485. i 480. god. prije n. e. na Salamini, takoe u bogatoj ali moda ne i otmenoj poro321 dii, jer su komini pjesnici njegova vremena rado pravili ale na raun njegovog porijekla. U mladosti je pokazivao svestranu darovitost, ali se kasnije nije mnogo interesovao za dravnu slubu i politiku karijeru. Meutim, preko svojih

djela, bio je u javnom ivotu intenzivno angaovan i, kako kae prof. M. uri, za novu kulturu uinio je vie nego sami filo-sofi, njeni proroci". U privatnom ivotu je, prema savremenicima, bio ozbiljan i samotan ovjek, koji je vie volio da se drui s prirodom nego s ljudima: to osjeanje za prirodu ostavilo je znaajnog traga i u njegovim djelima. Najradije je provodio vrijeme u rodnoj Salamini, gdje je satima iz peine posmatrao morsku puinu, a pred kraj ivota, kad su mu dosadili napadi politikih neprijatelja tradicionalista, odazvao se pozivu makedonskog kralja Arhela-ja, na ijem je dvoru u Peli ivio sve do smrti. Deviza njegovog stvaralatva je deviza jonske filozofije: Mjera svih stvari je ovjek", a Euripid je pod ovjekom posebno podrazumijevao njegov unutranji ivot, psihu. Napisao je oko devedeset drama, od kojih se sauvalo devetnaest, a meu njima su najznaajnije: Alke-stida, Andromaha, Bakhe, Ifigenija na Tauridi, Ifigenija u Aulidi, Medeja, Trojanke, Hekaba, Helena i Hipolit. LITERATURA Robert Grevs: Grki mitovi, Nolit, Beograd, 1969. I. M. Tronski: Povijest antike knjievnosti, Matica hrvatska, Zagreb, 1951. Jan Kot: Jedenje bogova, studije o grkim tragedijama, Nolit, Beograd, 1974. Milo uri: Istorija helenske knjievnosti u vremenu politike samostalnosti, Nauna knjiga, Beograd, 1951. Milo uri: Patnja i mudrost, studije i ogledi o helenskoj tragediji, Grafiki zavod, Titograd, 1962. Zdeslav Dukat: Sofoklo, ogledi o grkoj tragediji, Dometi, Rijeka 1981. H. D. F. Kito: Grci, Matica srpska, Novi Sad, 1963. H. D. F. Kitto: Greek Tras,edy, Universitv Paperbacks, London, 1966. T. K. 5T) SADRAJ Tvrtko Kulenovi: GRKE TRAGEDIJE...... 5 Eshil: OKOVANI PROMETEJ........ 29 Sofokle: CAR EDIP............ 79 Sofokje: ANTIGONA........... 159 Euripid: MEDEJA............. 225 Napomene ............... 295 Izbor iz kritika............... 305 Biljeke o piscu.............. 320 Literatura................ 322 Eshil - Sofokle - Euripid GRKE TRAGEDIJE 4. izdanje 1988. Izdava SOUR Veselin Maslea, IRO Sarajevo, OOUR Izdavaka djelatnost, Sarajevo Za izdavaa Radoslav Mijatovi Tehniki urednik Salih Ahmethodi Korektor Emir Sultanovi tampa SOUR Veselin Maslea, RO Rade Bitanga, Mostar Za tampariju Rudo Bandit

Tira: 5000 primjeraka ISBN 86-21-00240-X