1

oktobar / listopad

10/2012

BHSC
Inicijativa za REKOM

CIP - , 341.322.5(497.1)"1991/1999" GLAS !Glas Inicijative za Rekom. - Beograd : Inicijativa za REKOM, 2012 (Beograd : Publikum). - 28 str. : fotogr. ; 21 cm Tira 1.000 ISBN 978-86-7932-048-3 1. a) - - 1991-1999 COBISS.SR-ID 193321996

IMPRESSUM !Glas je publikacija Incijative za REKOM koja izlazi jednom meseno. Svi brojevi dostupni su na veb sajtu ZaREKOM.org. Vesti o Incijativi za REKOM se mogu pratiti i na Facebook profilu: http://www.facebook.com/ZaREKOM. PerKOMRA.ForRECOM, kao i na Twitteru: @ZaREKOMPerKOMRA Kontakt: email: regional@zarekom.org; Tel: +381 (0)11 3349 766; Fax: +381 (0)11 3232 460; Mob: +381 (0)63 393 048 ISBN 978-86-7932-048-3 Inicijativa za REKOM

SADRAJ UVODNIK !Istina o ratu?.................4 AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u !Inicijativa za REKOM ukljuena u izvetaje Evropske komisije i Strategiju proirenja..................6 !Sastanak zagovaraa REKOM: Konkretizacija deklarativne podrke procesu REKOM..................7 !Samo regionalno kazivanje istine donosi uspeh..................8 !REKOM za budunost na Facebooku..................11 AKTUELNO !EU dobila Nobelovu nagradu za mir i zbog pomirenja na Balkanu..................12 Koalicija za REKOM u akciji !Uspena akcija "REKOM za budunost"..................13 TRANZICIONA PRAVDA U REGIONU !Otvoren put za ratne odtete od Srbije..................18 !Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u korist veterana Srbije..................19 !Politika inkvizicija pod lustratorskim velom..................20 TRANZICIONA PRAVDA U SVETU !Zloini hunte pod lupom brazilske Komisije za istinu..................22 INTERVJU Jelena Suboti: !Bez memorijala nema bezbednosti zajednica..................24 KOALICIJA ZA REKOM !ega se seamo, ta pamtimo?..................28 GLAS RTAVA Svedoenje: Bekim Gashi !ZLOIN U SELU TRNJE/TRRNJ..................31 !Izvod iz transkripta sa suenja Slobodanu Miloeviu..................33

Evropska Komisija. Ovaj dokument je izdat uz finansijsku podrsku Evropske unije. Sadrzaj ovog dokumenta iskljuciva je odgovornost Koalicije za REKOM i Fonda za humanitarno pravo kao nosioca projekta i ne moze se ni pod kojim okolnostima smatrati da odrava stav Evropske unije.

Inicijativa za REKOM

UVODNIK

!Istina

o ratu?
Adriatik Kelmendi Foto: lini arhiv

Na Kosovu, isto kao i u Srbiji, negde manje a negde vie, jako malo se zna o drugoj verziji prie. rtve jedne strane, kao i rtve druge strane, esto su nepoznate ili neprihvaene od strane javnosti. Do sada je mnogo puta pokuano evidentiranje rtava zahvaenih strana u ratu. Postoje podaci koje su iznele vlade, lokalne nevladine organizacije i meunarodne organizacije, koji su gotovo uvek odbaeni i nisu prihvaeni od suprotne strane. Najpribliniji podaci svih strana su podaci koji govore o nestalima. Oko 1.770 lica sa Kosova i dalje se vodi kao nestalo, od kojih je oko 1.300 Albanaca i priblino 500 Srba i drugih nealbanaca. esto sam imao priliku da intervjuiem lanove porodica rtava rata ili nestalih. Veoma esto sam sluao njihove prie po konferencijama i drugim forumima, gledao sam ih preko televizije ili itao o njima po novinama. Bez obzira da li su Albanci, Srbi, Romi ili drugi, njihove prie su pune straha, ali uvek i nade. Iako je prolo 13 godina od zavretka rata, lanovi porodica rtava odlaze na spavanje i ustaju ujutro sa ratnim uspomenama. Ipak, najbolnija stvar za porodice rtava ostaje pitanje nestalih. Oni trae samo jedno: da se obelodane sudbine njihovih najmilijih. Ako postoji ikakva mogunost da se ta bol obnovi, to je onda u sluajevima kada se njihova bol ignorie ili minimizira. Do sada su Kosovo i Srbija bili povezani u procesima pregovora na temu rtava s posebnim naglaskom na nestala lica, ali sa vrlo malim uspehom. Obino se neuspeh ovih napora sastoji u injenici da nijedna strana nije priznala
Inicijativa za REKOM

rtve drugoj strani. Kao takve, one nisu bile iskrene u tim pregovorima, to za posledicu ima neuspeh. Meutim, ako svaka strana nastavlja da radi svojeglavo, malo je verovatno da e rtve i tete rata ikada biti priznate. Kada bi neko pitao lanove porodica rtava, njih sigurno ne bi interesovalo ko e i kako obaviti posao. Sve to one ele su informacije o njihovim nestalim najmilijima. Bez priznavanja rtava svih strana, kako iz Pritine tako i iz Beograda, svaki drugi zdrav proces normalizacije odnosa izmeu dve zemlje izgleda nemogu. Dakle, da bi institucije iz Pritine i Beograda uspeno zakljuile pregovore o rtvama i ratnoj teti, prvo bi morale da nau nain da prihvate nezavisne podatke o svemu i o svim oteenim stranama. Samo na ovaj nain bi se mogla obnoviti ona kritina taka uzajamnog poverenja. Naravno, uspostavljanje uzajamnog poverenja je nemogue postii ako obe strane nastavljaju da objavljuju svoje brojke koje druga strana porie. Iz tog razloga, vlade trebaju da pronau adekvatan nain evidentiranja rtava i ratne tete preko neke nezavisne institucije - profesionalan i kredibilan nain, koji bi imao podrku institucija iz Pritine i Beograda.

Bez priznavanja rtava svih strana, kako iz Pritine tako i iz Beograda, svaki drugi zdrav proces normalizacije odnosa izmeu dve zemlje izgleda nemogu.

Najozbiljnija i najorganizovanija inicijativa do sada u ovom pogledu je Inicijativa za osnivanje REKOM koju je pokrenula poznata humanistkinja Nataa Kandi, oko koje se okupila Koalicija - regionalni skup apolitinih organizacija civilnog drutva. Do sad se ovoj Koaliciji pridruilo oko 1.800 nevladinih organizacija, udruenja i pojedinaca koji se zalau za osnivanje jedne nezavisne regionalne komisije iji e mandat biti utvrivanje i objavljivanje injenica o ratnim zloinima i krenjima ljudskih prava, kao i obelodanjenje sudbine nestalih lica tokom ratova 1991-2001. godine na teritoriji bive SFRJ. S obzirom da informacije o rtvama i nestalim licima poseduju i protivnike strane u ratnim sukobima, to znai da e jedino komisija koja e saraivati izmeu ovih strana biti u stanju da prui potpunu sliku onoga to se dogodilo. Bez priznavanja bola jedni drugima - bez obzira ko je manje a ko vie odgovoran teko je stvoriti bilo kakav normalan ivot, bilo kakvu normalizaciju odnosa KosovoSrbija, i bilo kakav napredak i razvoj regiona u celini. A meuvreme e u svoju korist uvek upotrebiti huligani i kriminalci. Adriatik Kelmendi Autor je glavni i odgovorni urednik privatne televizije Kohavision na Kosovu i lan Regionalnog tima zagovaraa inicijative za REKOM
Inicijativa za REKOM

AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u

!Inicijativa

za REKOM

ukljuena u izvetaje

Evropske komisije

i Strategiju proirenja

Evropska komisija je 10.10.2012. godine usvojila godinji pregled strategije proirenja i napretka na evropskom putu koji su ostvarile zemlje Zapadnog Balkana, Turska i Island, tokom protekle godine. U Strategiji proirenja za Srbiju u odeljku 2.3, pod nazivom Regional Issues and International Obligations (Regionalna pitanja i meunarodne obaveze), istaknuto je da Srbija podupire Inicijativu REKOM o pomirenju i Igmansku inicijativu.

Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Sarajevo Foto: Aktivisti Koalicije za REKOM

Inicijativa za REKOM

!Sastanak zagovaraa

REKOM:
REKOM

Konkretizacija

deklarativne
podrke procesu

Mi samo hoemo politiku odluku o formiranju regionalne komisije.

Javni zagovarai Inicijative za osnivanje REKOM su na sastanku 7.09.2012. godine upozorili na potrebu da deklarativna politika podrka procesu REKOM dobije i konkretan sadraj, u svakoj od drava u regionu. Mi ovom akcijom pisanja, obraanja predsednicima drava, pokuavamo da uspostavimo to najvanije pitanje - nama je potrebna konkretizacija te generalne politike podrke. Tekst na razglednicama vodi rauna o odnosu pojedinog predsednika drave prema Inicijativi REKOM. Negde postoji vea podrka... Treba im se obratiti, traei podrku. A od onih, koji su ve dali podrku REKOM, traimo konkretizaciju te podrke, saela je zakljuke stavova javnih zagovaraa regionalna koordinatorka procesa REKOM Nataa Kandi. Javni zagovarai su se pred kraj viesatne rasprave sloili oko stava, koji je formulisao arko Puhovski, kako bi bio predloen i Skuptini Koalicije za REKOM na usvajanje: Koalicija za REKOM podrava sve koji se bave istraivanjem injenica, kao i akcije koje idu u tom pravcu. Mi nismo konkurenti onima koji to rade. Mi samo hoemo postii da se politiki donese odluka o formiranju regionalne komisije za ustanovljenje i javno saoptavanje injenica o rtvama i ratnim zloinima. Zagovarai izraavaju zabrinutost zbog slabe politike volje za utvrivanje injenica o rtvama. Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Pritina
Foto: Aktivisti Koalicije za REKOM

Inicijativa za REKOM

!Samo

regionalno

kazivanje istine

donosi uspeh

Nacionalne inicijative za kazivanje ne omoguuju humanizaciju i priznanje drugih rtava.

Predstavnici partnerskih organizacija angaovanih na projektu Podrka procesu REKOM, na sastanku odranom 6.09.2012. u Beogradu, razmenili su miljenja o nekoliko aktuelnih tema. Sastanak je poeo raspravom o stanovitu Koalicije za REKOM o Strategiji tranzicijske pravde u BiH, kao i o predlogu UNDP-a o formiranju Foruma za istinu u BiH. Ujedno se raspravljalo i o odluci Vlade Kosova da formira meuministarsku radnu grupu za suoavanje s prolou i pomirenje. Predstavnici partnerskih organizacija su se uz to dogovorili i o nainu organizacije i tehnikim i logistikim pitanjima sprovoenja akcije REKOM za budunost dana 22.09.2012. s ciljem pruanja podrke i javne panje Inicijativi REKOM. Svi uesnici rasprave sloili su se da je Strategija tranzicione pravde u BiH (dalje: Strategija) sveobuhvatna studija, korisna za dravne institucije, eksperte, istraivae i monitore progresa tranzicione pravde, te da u tom smislu zasluuje podrku Koalicije za REKOM, iako se Inicijativa REKOM u samom dokumentu ne pominje. Uesnici sastanka su problematizovali izvetaj UNDP-a koji sadri predlog da se umesto zvanine komisije formira Forum za traenje istine, dakle dravno telo koje bi koordinisalo sve inicijative za utvrivanje i kazivanje istine. Takav pristup, koji naglaava da je vano razliito vienje istina, odnosno da su vane razliite interpretacije prolosti, mogao bi da dovede do opasne relativizacije sudski ve utvrenih injenica, a istovremeno predstavlja i odstupanje od primarnog zadatka svih komisija istine, a to je: utvrivanje nespornih injenica. Miljenja predstavnika partnerskih organizacija uglavnom su se podudarala, a najvie rasprava je bilo povodom pitanja povezivanja uspenosti dravnih ili nacionalnih mehanizama kazivanja istine u poreenju sa regionalnim pristupom, koji zagovaraju lanovi/ce Koalicije za REKOM. Eugen Jakovi (Documenta, Hrvatska) je ocenio da je Strategija iz perspektive Hrvatske fenomenalan dokument, kao i da je veoma dobro da postoji takav dokument kako bismo mi u naim strategijama mogli i vlasti u Hrvatskoj pozvati na to da Bosna i Hercegovina ima strategiju, koja ima svoju logiku. Denana Karup Druko (javni zagovara, BiH) je upozorila na injenicu da dravni organi u BiH izradom Strategije negiraju nekoliko hiljada ljudi koji su u Ko-

Inicijativa za REKOM

aliciji i nekoliko stotina hiljada ljudi koji su dali svoj potpis za formiranje REKOM. Mirela Rebronja (Centar za graansko obrazovanje, Crna Gora) je podvukla regionalni pristup kao uslov za uspeh takve i slinih inicijativa: I dalje insistiramo da to treba da bude regionalni pristup, jer je injenica da postoje ogranienja u svakoj od zemalja i da su svi pokuaji do sada bili neuspjeli. Mislim da e i svaki naredni [pokuaj] na nacionalnom nivou zavriti kao neuspjeh. Daliborka Uljarevi (Centar za graansko obrazovanje) je upozorila na iskustvo iz Crne Gore o strategijama, o kojima se najvie pria prilikom samog usvajanja: Mi imamo rekordan broj strategija po glavi stanovnika, od kojih 95 posto nikada ne bude primjenjeno. Dodala je da je najvanije da Inicijativa REKOM ivi, kao i da organizacije ukljuene u projekat imaju kontinuiranu komunikaciju sa udruenjima rtava, sa politiarima, sa donosiocima odluka, sa medijima...

Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Beograd Foto: Arhiv FHP

Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Podgorica Foto: Aktivisti Koalicije za REKOM

Nataa Kandi (regionalna koordinatorka procesa REKOM) je zakljuila da Koalicija za REKOM ima jedan jedini zadatak - da ne odustaje od svog predloga, a to je formiranje regionalnog instrumenta za kazivanje istine jer je injenica da rtve i poinioci ive u razliitim zemljama. Kad je Kosovo u pitanju, srpske rtve vie gotovo i nisu na Kosovu. Crnogorske rtve i Romi su gotovo svi otili. Prema tome, nacionalne inicijative za kazivanje istine imale bi velika ogranienja. Svele bi se ponovo na priznanje albanskih rtava koje su meunarodno priznate, a nisu dobile regionalno priznanje. Potreban je iri pristup,
Inicijativa za REKOM

10

Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Zagreb Foto: Aktivisti Koalicije za REKOM

ocenila je Nataa Kandi. Uesnici rasprave su se sloili da podre predlog izjave, koja glasi: Koalicija za REKOM podrava Strategiju tranzicijske pravde u Bosni i Hercegovini i podrava i nameru Vlade Kosova da izgradi strategiju tranzicione pravde. Poziva ostale vlade da pristupe izgradnji strategija tranzicione pravde. A u vezi sa predlogom vansudskog mehanizma, Koalicija za REKOM upozorava da nacionalne inicijative imaju ozbiljna ogranienja kada je u pitanju priznavanje rtava. Ovim predlogom lanovi Koalicije za REKOM ele da upozore na injenicu da nacionalne strategije treba da budu usklaene sa regionalnim instrumentom za kazivanje istine, jer taj instrument na lokalnom, nacionalnom nivou moe imati znaaj i smisao u odnosu na pomirenje tek nakon regionalnog priznanja rtava.

Inicijativa za REKOM

!REKOM

na Facebooku

za budunost

Od 25.08. do 10.09.2012. godine, Koalicija za REKOM je na Facebooku vodila kampanju pod nazivom REKOM za budunost. Prvo su lanovi Koalicije postavili oko 200 svojih fotografija sa porukama upuenim politiarima, da je vreme za politiku odluku i da drave treba da preuzmu odgovornost za osnivanje REKOM. Potom je PR agencija McCann Erickson, sa seditem u Podgorici, podrala akciju sa 15 umetnikih fotografija poznatih linosti koje podravaju REKOM. Oko 150 korisnika Facebooka je postavilo svoje fotografije i poruke podrke; 3.150 njih je pozitivno komentarisalo Inicijativu REKOM, a oko 1,500.000 ljudi je videlo neki od sadraja kampanje REKOM za budunost. Od 17. do 21.09.2012. godine, Koalicija je pozivala Facebook zajednicu da 22.09.2012. godine dou na neko od zbornih mesta u regionu i da linom porukom pozovu predsednike drava u regionu da osnuju REKOM. Tokom 22.09.2012. godine na Facebooku je postavljeno oko 400 fotografija akcije slanja razglednica kako se odvijala u Sarajevu, Zagrebu, Pritini, Skoplju, Beogradu, Podgorici i Ljubljani.

11

Foto: Arhiv FHP

Inicijativa za REKOM

AKTUELNO

!EU dobila Nobelovu

nagradu za mir

i zbog pomirenja

na Balkanu

Ovogodinji dobitnik Nobelove nagrade za mir je Evropska unija. EU je nagradu dobila zbog vie od est decenija doprinosa napretku mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi. Deo obrazloenja je posveen i Balkanu: Prijem Hrvatske sledee godine, poetak pregovora o lanstvu sa Crnom Gorom i odobravanje statusa kandidata Srbiji jaaju proces pomirenja na Balkanu.

12

Poslanik Evropskog parlamenta i potpredsednik Delegacije EP za Zapadni Balkan Jelko Kacin izjavio je da je Nobelova nagrada od posebnog znaaja za Zapadni Balkan, gde je poetkom 90-ih mir bio prekinut tekim i traginim godinama rata, to je dovelo do najgoreg krenja ljudskih prava, etnikog ienja i genocida u Srebrenici. Kacin podvlai da zato ta nagrada treba imati najvie odjeka i mora ojaati posveenost politike elite zemalja Zapadnog Balkana da se u potpunosti obaveu i posvete pomirenju i saradnji. Istu poruku je na svom Twitter nalogu napisao i predsednik Evropskog parlamenta Martin Shulz: U EU se radi o pomirenju. I to moe da poslui kao inspiracija.
Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Pritina Foto: Aktivisti Koalicije za REKOM

KOALICIJA ZA REKOM U AKCIJI

Inicijativa za REKOM

!Uspena

akcija
"REKOM za

budunost"

Akcija je simultano izvedena u svih sedam glavnih gradova drava regiona, u kojima su uestvovali lanovi Koalicije za REKOM

Koalicija za REKOM je 22.09.2012. godine na trgovima glavnih gradova drava u regionu odrala akciju tokom koje su graani pisali i u sedam potanskih sanduia ubacivali razglednice, kako bi na taj nain pozvali predsednike sedam drava u regionu, nastalih na tlu nekadanje SFRJ, da omogue pokretanje zvaninih procedura za osnivanje REKOM-a. U subotu, 22. septembra 2012. godine, iz svih glavnih gradova post-jugoslovenskih zemalja, poslaemo po 100 REKOM razglednica svakom predsedniku/ci i lanovima Predsednitva BiH, podseajui ih na njihovu obavezu da porodicama rtava, drutvu i buduim generacijama duguju injenice o tome ta se dogodilo u nedavnoj prolosti, javno priznanje i potovanje svih rtava, nezavisno od vere i nacionalne pripadnosti. Inicijativa REKOM okupila je civilno drutvo iz svih post-jugoslovenskih zemalja oko ideje o Regionalnoj komisiji za utvrivanje i javno saoptavanje injenica o rtvama i ratnim zloinima. U junu 2011. godine, 543.000 graana je potpisalo peticiju za osnivanje REKOM. Vreme je da proces REKOM postane meudravni projekat pomirenja. Vreme je za politiku odluku. Vreme je za novi korak. REKOM za budunost, najavljeno je u pozivu Koalicije za REKOM, upuenom medijima. Akcija je, uz podrku lanova Koalicije za REKOM uspeno izvedena u Skoplju, Pritini, Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Zagrebu i Ljubljani. U Sarajevu su akciju ispred BBI Centra organizovali udruenje Tranzicijska pravda, odgovornost i sjeanje u BiH, Inicijativa mladih za ljudska prava u BiH i Centar za demokratiju i tranzicijsku pravdu. Uoi akcije je organizovana konferencija za tampu na kojoj je Zdravko Grebo, javni zagovara u BiH, istakao da inicijativa za REKOM ima istorijski znaaj zbog nastojanja da se na regionalnom nivou utvrde egzaktni podaci o injenicama ratnih zloina poinjenim na prostoru bive Jugoslavije, broju ljudskih gubitaka i broju nestalih osoba. Graani Sarajeva su od ranih jutarnjih sati dolazili na Trg djece Sarajeva da piu predsednicima, a i mediji su akciju pratili sa velikom panjom. Od poznatijih javnih linosti razglednice su potpisali glumci Ermin Bravo, Alban Ukaj, Jelena Kordi Kuret i Tatjana oji, francuska novinarka Florence Hartmann, i dr.
Inicijativa za REKOM

13

Akcija u Beogradu je poela u 10 ujutro, ispred Ruskog cara, u Knez Mihailovoj ulici. Uestvovali su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava i Vojvoanskog graanskog centra, i istraivai Fonda za humanitarno pravo. Od lanova Koalicije akciji su se pridruili Dragan Pjeva ispred Koordinacije srpskih udruenja porodica nestalih s prostora bive Jugoslavije i Marinko uri iz Udruenja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM. Od javnih linosti razglednice su potpisali Lazar Stojanovi, reditelj, Ivana Vuji, rediteljka, Jelena Suboti, profesorka na Georgia State University, USA, i Rodoljub abi, poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. Tokom akcije je podeljeno oko 600 lifleta i 10 brojeva novog !Glasa. Tanjug i Prva TV su napravili priloge o akciji, i tom prilikom su izjave dali Nataa Kandi, javni zagovara u Srbiji, Dragan Pjeva, Lazar Stojanovi i Maja Mii, a kratka reportaa je objavljena na RTS 1 u Dnevniku 2, kao i na sajtu RTS-a. O akciji su izvestili i Radio Slobodna Evropa, B92 i E-novine.

Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Sarajevo Foto: Aktivisti Koalicije za REKOM

14

Inicijativa za REKOM

U Zagrebu je akcija izvedena na Zrinjevcu. Kutije, razglednice i stolnjak su ljudima bili privlani. Aktivisti su podelili oko 400 lifleta, kao i !Glas Inicijative za REKOM. U akciji je aktivno uestvovao i javni zagovara u Hrvatskoj profesor arko Puhovski. U Ljubljani je akcija, koju je organizovao Civic Link uz pomo lanova Civilne inicijative izbrisanih aktivista (CIIA), odrana u strogom centru grada, pored Preernovog spomenika. Akciju su, uz javnog zagovaraa u Sloveniji Igora Mekinu, podrali Darij Zadnikar iz Mirovnog instituta, Amnesty International (Bla Kova), Voluntariat (Urka Hartman) i Irfan Beirevi i Aleksandar Todorovi (CIIA). Radio tudent je prenosio dogaaj uivo, ukljuenjima u program, a o akciji su izvetavali i reporteri Mladine. U Podgorici je akciju organizovao Centar za graansko obrazovanje pod vostvom Mirele Rebronje. U komunikaciji sa graanima uestvovalo je 8 volontera Centra za graansko obrazovanje, uz pomo lanova i lanica Koalicije koji su dolazili da potpiu razglednice. Kao i u Ljubljani, i u Podgorici je podeljen veliki broj lifleta i poslednjeg broja !Glasa. Komunikacija sa graanima je bila odlina, vladala je pozitivna atmosfera, a najvie razglednica je bilo upueno na adresu predsednika Crne Gore. U Podgorici je veliki broj graana izrazio elju da pie svim predsednicima, jer ako je regionalna inicijativa, treba pisati svima. Aktivisti su u takvom stavu videli dokaz da su graani svesni da je neophodna saglasnost i uee svake od post-jugoslovenskih zemalja kako bi REKOM bio osnovan. Sve lokalne televizijske kue su poslale ekipe da prate akciju, a bili su prisutni i novinari radio stanica, tampanih medija i web portala. U Skoplju je akcija najavljena na konferenciji za novinare koju je sazvala Biljana Vankovska, javni zagovara u Makedoniji. Povod za obraanje medijima je bio dvostruk: Meunarodni dan mira (21. septembar), povod da se makedonska javnost upozna sa progresom inicijative za REKOM. Biljana Vankovska je brojne poslenike iz medija upoznala sa injenicom da press-konferencija nije sluajno zakazana na dan kada se u itavom svetu obeleava Meunarodni dan mira, jer proces pomirenja i

15

Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Skoplje Foto: Aktivisti Koalicije za REKOM Inicijativa za REKOM

suoavanja s konfliktnom prolou predstavlja nezaobilazan deo mirovnog procesa i demokratizacije drutva. Novinare je interesovalo koji predsednici iz regiona su ve podrali REKOM i kakav je stav makedonskog predsednika Ivanova. Akciju pisanja razglednica je narednog dana sproveo Centar za istraivanje i kreiranje politike, uz podrku 14 aktivista. Akciju su podrale tri organizacije i brojne javne linosti, meu njima politiar Jani Makraduli, nekadanji ambasador Blagoj Zaov, profesor Vladimir Milin i mnogi drugi. Na Kosovu je akcija organizovana na Trgu majke Tereze u centru Pritine. Organizatori su bili Fond za humanitarno pravo Kosovo i Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu. Graani su rado potpisivali razglednice namenjene svim predsednicima u regionu, a meu potpisnicima su bile i poznatije javne linosti, meu kojima Aziz Salihu, penzionisani bokser koji je 1984. godine dobio bronzanu medalju na olimpijskim igrama u Los Anelesu, Edis Kuraja, koarka, Genc Salihu, muziar, Agim Berisha, lan rok grupe Minatori, Ilir Deda, izvrni direktor Kosovskog Instituta za istraivanje politike i razvoj, Aleksander Lumenzi, javni tuilac okruga Pritina, Drin Ejupi, sportski novinar i Flaka Surroi, glavni urednik lista Koha Ditore. Dogaaj su pratile dve TV stanice. Najbre su se napunile kutije sa razglednicama za predsednicu Kosova i predsednika Srbije, dok su najvie pozitivnih komentara sa Kosova dobili predsednik Slovenije i predsednik Hrvatske.

16

Inicijativa za REKOM

Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Skoplje Foto: Aktivisti Koalicije za REKOM

TRANZICIONA PRAVDA U REGIONU

!Otvoren put

za ratne

odtete
od Srbije
Ivica Bai Foto: B92

Apelacioni sud u Beogradu je, posle 10 godina suenja, doneo pravosnanu presudu u korist Ivice Baia iz Splita kome su 1991. godine pripadnici JNA oduzeli imovinu. Baia su 3. novembra 1991. uhapsili vojnici JNA pod optubom da je pripadnik ZNG-a, dezerter i pijun. On je pre toga, 26. jula iste godine, kao podoficir JNA preao u redove HV-a. Prilikom hapenja, oduzeti su mu automobil reno 19, radio-stanica, paso, kasetofon sa dve kasete i kona torba sa linim stvarima. Sve to je popisano u potvrdi o oduzimanju predmeta, koju je prilikom Baievog hapenja ispunio Milorad Gruba, ovlaeni stareina organa bezbednosti. Apelacioni sud u Beogradu je odluio da Baiu moraju biti nadoknaeni i automobil i svi oduzeti predmeti. Bai je zahtev za odtetu pokrenuo jo za vreme rata i pre uspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu SRJ i Hrvatske, 1994. godine, podneskom odeljenju Vlade RH u Beogradu. Proces je poeo zahtevom za nagodbu 2002. godine i, posle 10 godina, Bai je uspeo da izdejstvuje presudu u svoju korist. Za Baiev uspeh u sudnici bilo je presudno svedoenje stareine organa bezbednosti Milorada Grubaa, za koga su vlasti Republike Srbije isprva tvrdile da ga ne mogu pronai. Gruba, nekadanji oficir JNA, u potpunosti je potvrdio sve navode Ivice Baia. Ovaj primer je od izuzetnog znaaja i za druge rtve rata, oteene od strane JNA, jer je Apelacioni sud u Beogradu utvrdio da je Srbija naslednica bive JNA, to otvara mogunost i drugim oteenim da krenu putem Ivice Baia.

17

Inicijativa za REKOM

18

Inicijativa za REKOM

Akcija "REKOM za budunost", 22.09.2012, Ljubljana Foto: I. Mekina

!Evropski

sud za ljudska

prava doneo
presudu u korist

veterana Srbije

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je u korist grupe veterana iz Nia i naloio Srbiji da uredi nain isplate ratnih dnevnica neisplaenih ovim ratnim rezervistima za angaovanje tokom NATO intervencije 1999. godine. Sud je odluku doneo na zatvorenoj sednici u julu ove godine, a Vladu Srbije izvestio 28. avgusta. Vlada ima rok od tri meseca da uloi prigovor, i ukoliko on ne bude uvaen, bie u obavezi da isplati dugovanja u roku od est meseci od pravosnanosti odluke. Tubu je podnelo 8.500 rezervista, a po reima advokata Srana Aleksia, njihovog zastupnika pred sudom u Strazburu, suma koju bi Vlada mogla da isplati rezervistima iznosi oko dve milijarde dinara. Povod za tubu bila je odluka Vlade Srbije iz januara 2008. godine da se rezervistima iz sedam optina na jugu Srbije isplati novana naknada koju je Vlada oznaila kao socijalnu pomo. Meutim, po reima advokata Aleksia, ta nazovi socijalna pomo isplaivana je iskljuivo ratnim rezervistima, od kojih nije traen dokaz da se radi o socijalno ugroenoj kategoriji, a isplatne liste te pomoi glasile su na ratne dnevnice. Sud u Strazburu je zakljuio da je isplaivanje ratnih dnevnica odabranim optinama diskriminacija rezervista iz ostalih krajeva Srbije. Sud u Strazburu je i ranije postupao po tubama veterana iz Srbije. Oktobra 2011. godine Sud je izrekao savetodavno miljenje da je Srbija duna da do 16. decembra (2011.) omogui mirno poravnanje sudskih sporova oko isplate ratnih dnevnica. Sud je zakljuio da nepostupanje sudova u Srbiji po brojnim tubama veterana za naknadu neisplaenih dnevnica, predstavlja krenje lana 6. stav 1. Konvencije o ljudskim pravima. Nije poznato da li je Srbija ispunila ove obaveze. Veterani iz Srbije su prvi put protestovali jo za vreme trajanja NATO intervencije, zbog neisplaenih dnevnica. Pobune koje su tada najpre planule u Kraljevu smirivali su lino tadanji najvii funkcioneri Srbije, vojni i politiki vrh. Nakon promene reima Slobodana Miloevia, rezervisti i ratni vojni invalidi podnosili su vie zahteva novim vlastima za reavanje njihovih brojnih i nagomilanih problema, ali nisu imali
Inicijativa za REKOM

19

mnogo uspeha. Od 2008. godine odrano je vie velikih trajkova i pobuna irom zemlje, kao i povremenih blokada glavnog grada zemlje u kojima su uestvovali veterani iz itave zemlje, sa istim zahtevima reavanje statusa i isplate zaostalih ratnih dnevnica. Podnete su i brojne tube pred sudovima Srbije, ali su ti procesi redovno reavani u korist Srbije. Nakon iscrpljivanja svih pravnih lekova u Srbiji, veterani su pravdu zatraili i dobili pred Sudom u Strazburu. Jelena Gruji

!Politika

inkvizicija pod

lustratorskim

velom
20

Postupak lustracije i nain na koji se sprovodi, kritikovan je od strane strune javnosti kao klasian primer inkvizitorskog postupanja.

Lustracija oznaava proces raiavanja sa nasleem komunistike prolosti, preko kojeg novooformljena pluralistika drutva u srednjoj i istonoj Evropi pokuavaju ubrzati tranziciju ka celosnoj fuknkcionalnoj demokratiji. Za postizanje ovakvog cilja doneseni su zakoni kojima se informatorima nekadanjih tajnih policijskih slubi komunistikog reima zabranjuje vrenje javnih funkcija. Rezolucijom iz 1996. godine, Savet Evrope je pozdravio ovakvu inicijativu, sa naznakom da proces raiavanja sa prolou ne sme sadravati mere koje bi vodile ka zloupotrebi, i koje bi mogle da se pretvore u politiku osvetu. Nove demokratije moraju da budu utemeljene na principu vladavine prava, pa prema tome, proces lustracije mora biti zasnovan na principima zakonitosti i pravinosti. Primena bilo kojih drugih mera bi znaila izjednaenje demokratskog sa totalitarnim reimom, ime bi lustracija izgubila svoju namenu. Republika Makedonija je jedna od poslednjih bivih komunistikih drava u kojoj zapoinje sprovoenje lustracije. Prvi Zakon za opredeljivanje dopunskog uslova za izvravanje javne funkcije je donesen 2008. godine, a izmenjen dva puta, 2009. i 2011. godine. Specifinost makedonskog zakona je u tome to predvia da se proces
Inicijativa za REKOM

lustracije odvija i posle 1991. godine, odnosno, posle donoenja aktuelnog Ustava kojim se Makedonija konstituirala kao suverena, samostalna i demokratska drava. Ostali noviteti predviaju da se imena informatora objavljuju u Slubenom listu, kao i lustriranje: 1) osoba koje su bile nosioci javnih funkcija, a nisu umrle, 2) lanova nevladinih organizacija i fondacija, 3) lanova verskih zajednica, 4) novinara i urednika i 5) advokata i medijatora. Sva navedena reenja su bila proglaena za neustavna dvema presudama Ustavnog suda od 2010, odnosno 2011. godine. U odlukama Ustavnog suda RM se navodi da odvijanje procesa lustracije, posle stupanja na snagu Ustava Republike Makedonije, nema ustavnu opravdanost i nedvojbeno se utvruje da e sprovoenje procesa lustracije i posle 1991. godine znaiti negiranje vrednosti i institucija ustanovljenih posle donoenja aktuelnog Ustava. Po miljenju Ustavnog suda, ne postoji pravna prepreka za primenu postojeeg pravnog reima utvrenog u zakonima za sprovoenje krivino-pravne i druge sline odgovornosti u sluaju osoba koje su saraivale sa bezbednosnim slubama. U vezi sa ukljuivanjem gorepomenutih navedenih osoba koje nisu vrioci javnih funkcija, Ustavni sud se izjasnio da se time drava involvira u graanski i privatni sektor, to je mera koja izlazi iz okvira procesa lustracije. Kao rezultat odluka Ustavnog suda, zakon je postao praktiki neprimenljiv. Ovakvo stanje je 2012. godine rezultiralo donoenjem novog Zakona za opredeljivanje uslova za ograniavanje vrenja javne dunosti, pristupa dokumentima i objavljivanja saradnika organa dravne bezbednosti. Za razliku od prethodnog zakona, novi je doneen bez podrke opozicije. U novom zakonu opet su implementirane sve neustavne odredbe, a dopunski se predvia i objavljivanje imena informatora na veb-stranici takozvane Komisije za verifikaciju injenica, kao i lustriranje osoba i sa njima povezanih lica (krvnih roaka do drugog stepena) koje su stekle preko 5% kapitala u preduzeima sa dravnim kapitalom u vreme njihove transformacije. Objavljivanje imena na Internetu sledi posle reenja Komisije, bez da se pri tom saeka eventualna sudska odluka kojom bi se utvrdilo da li je lustrirana osoba uistinu informator. Po novom zakonu, vremenski okvir lustracije je od 1944. do 2006. godine (2006. je godina u kojoj na vlast dolazi vladajua partija VMRO-DPMNE). Postupak lustracije i nain na koji se ona sprovodi, i u starom i u novom zakonu, u strunoj javnosti se kritikuje kao klasian primer inkvizitorskog postupanja u kojem optuene osobe nemaju uopte mogunost da se brane. Ove procedure su u sutini kaznene, i to kako po prirodi dela za koje se graani optuuju, tako i zarad toga to sankcije, po svojoj teini, praktiki ve predstavljaju jedan vid kazne, to je priznato i u vie presuda Evropskog suda za ljudska prava. Radi se o tretiranju irokog kruga ljudi kojima prete vrlo ozbiljne sankcije. To je vano zato to je za niz profesija, kao to su novinari, profesori i druge, rezultat ovog postupka takorei istovetan sankcijama prema Krivinom zakoniku zabrana vrenja profesije, delovanja, ili vrenja dunosti. Moemo zakljuiti da treba, umesto poverenja u dravne organe, graditi procedure koje bi doprinele poverenju javnosti i da, prema tome, ljudi treba da sarauju sa policijom i sa dravnim organima u borbi protiv kriminala, korupcije, terorizma i
Inicijativa za REKOM

21

slino. Ovi procesi u Makedoniji stvaraju kontraefekat u budunosti niko nee eleti da sarauje sa policijom i sa slubama bezbednosti. Dr Gordan Kalajdiev, profesor Pravnog fakulteta u Skoplju i predsednik Helsinkog komiteta za ljudska prava Republike Makedonije Dr Voislav Stojanovski, pravni ekspert Helsinkog komiteta za ljudska prava Republike Makedonije

TRANZICIONA PRAVDA U SVETU

!Zloini
22

hunte pod

lupom brazilske

Komisije za

istinu

Brazilska komisija za istinu odluila je da e istraivati samo zloine koje je poinio nekadanji diktatorski reim ne i zloine koje su skrivili protivnici reima u vreme olovnih godina, od 1964. do 1985. godine. Komisija je obznanila da je njen zadatak da istrauje samo primere torture, ubistava i nestanaka ljudi za koje su odgovorni agenti i slubenici drave, dakle postupke uperene protiv onih koji su se odupirali diktaturi. Komisija je istakla da nema ovlaenja da pokrene istragu protiv lica koja nisu bila pripadnici javnih slubi. Odluka je naila na kritiku penzionisanih pripadnika oruanih snaga, koji trae da Komisija za istinu istrai sve zloine, dakle i zloine leviaske gerile, koja se suprotstavila reimu. Penzionisani admiral Ricardo Antonio da Veiga Cabral smatra da e rezultat rada Komisije biti nezavreno, jednostrano istraivanje, iz koga e se saznati samo pola istine jer su obe strane bile odgovorne za zloine, pa bi zato istraga morala da se bavi zloinima poinjenim na obe strane. Penzionisani brazilski oficiri esto javno izraavaju miljenje koje sa njima dele i aktivni oficiri, kojima zakon zabranjuje davanje slinih izjava u javnosti. Sa druge strane, rtve podravaju opisani stav brazilske Komisije za istinu. Prema ocenama rtava reima, poput Daniel Politi,
Inicijativa za REKOM

Foto: acnudh.org

najvanije je da Komisija jednom zauvek utvrdi da je postojao sistematian, organizovan napor da se zatvore, mue ili ubiju protivnici reima. Zakon o Komisiji istine potpisala je prole godine predsednica Brazila Dilma Rousseff, svojevremeno i sama pripadnica leviarskih gerilskih organizacija, zbog ega je u vreme diktature bila zatvorena i muena vie od tri godine. Komisija mora okonati rad u roku od dve godine; poela je da radi u maju mesecu, poto je bilo izabrano svih sedam njenih lanova. Istraga Komisije nee, meutim, uroditi novim suenjima, jer je Zakon o amnestiji iz 1979. godine amnestirao sve one koji su izvrili politike zloine tokom diktature. Uprkos tome, Komisija za istinu ima pravo da poziva svedoke meu njima i javne slubenike i pripadnike vojske da svedoe i da sarauju sa dravnom komisijom. Eksperti upozoravaju da su upravo ta pitanja pitanje istrage ko je bio ukljuen u muenja, nestanke i ubistva, kao i pitanje gde su nestali najvanija pitanja, koja moraju biti razreena kako bi Brazil mogao da krene napred. Nedavno je studija brazilske vlade otkrila da je tokom olovnih godina u Brazilu nestalo 475 ljudi. Komisija za istinu samo u Sao Paolu namerava da istrai sudbinu 140 osoba, od kojih je 91 ubijeno a 49 nestalo. I. Mekina
Izvori: http://www.huffingtonpost.com/huff-wires/20120918/lt-brazil-truth-commission/ http://latitude.blogs.nytimes.com/2012/09/28/brazils-truth-commission-gets-to-work/ http://infosurhoy.com/cocoon/saii/xhtml/en_GB/newsbriefs/saii/newsbriefs/2012/09/25/newsbrief-04 Inicijativa za REKOM

23

INTERVJU

Jelena Suboti !Bez memorijala

nema bezbednosti
zajednica
Jelena Suboti Foto: lini arhiv U knjizi Otimanje pravde: suoavanje s prolou na Balkanu (2009), profesorka Jelena Suboti sa Georgia State University, SAD, analizirala je rad institucija koje su osnovane da bi se bavile posledicama nasilja poinjenog tokom ratova na prostoru bive SFRJ. Ukazala je na to da je institucionalno bavljenje prolou u zemljama regiona SFRJ posle rata esto bilo neiskreno i usmereno ka ostvarivanju kratkoronih politikih ciljeva. Jelena Suboti studirala je i danas predaje politike nauke u SAD. Zalae se za intenzivnu primenu principa tranzicione pravde i snano podrava osnivanje REKOM-a. Ima li promena u toj praksi od vremena kad ste objavili knjigu? Najvea promena u stanju stvari u odnosu na 2009. godinu je da su svi optuenici pred Tribunalom u Hagu uhapeni, i da, iako se i dalje sva ta suenja stavljaju u kontekst politike koristi, sada ima mnogo manje razgovora o ratnim zloinima nego pre hapenja. Toga sam se i pribojavala i to sam i napisala u knjizi - kada konano doe do hapenja Karadia i Mladia, mnogo manje e se govoriti o zloinima. Neke druge stvari uvek mogu da vrate ratne zloine pred nas, kao to su izjave Tomislava Nikolia o Srebrenici, i reakcije koje su usledile iz drugih zemalja. Uvek e biti nekih dogaaja iz dnevne politike koji mogu da vrate temu zloina u medije, ali to se tie institucionalnog suoavanja sa prolou osim moda u Hrvatskoj, gde je stvar dosta bolja zbog predsednika Ive Josipovia mislim da su sve teze koje sam iznela u knjizi ostale aktuelne. Kako ocenjujete progres tranzicione pravde u regionu? To je najlake oceniti u Hrvatskoj. Ivo Josipovi je jedini koji je izrazio interes za uspostavljanje REKOM-a, pored predsednika Crne Gore Filipa Vujanovia. Josipovi je
Inicijativa za REKOM

24

sasvim drugaiji kvalitet od ostalih lidera u regionu on je pravnik, bavio se ratnim zloinima, on to zna i od njega moemo mnogo da oekujemo. Primetila sam i da je 5. avgusta, na obeleavanju godinjice akcije Oluja, dao veoma znaajnu izjavu da iako e se Oluja uvek slaviti, Hrvatska treba da prizna da je bilo zloina i da iskae odgovornost za uinjeno. U Srbiji mislim da su nazadovali, i da e se i dalje nazadovati to due ova vlast bude imala mo. U BiH je veoma zabrinjavajue kako e se odnos prema prolosti dalje razvijati kada jednog dana meunarodna zajednica bude otila iz zemlje. Tamo prenos znanja i iskustva na institucije BiH nije obavljen, a i dalje postoje dva paralelna procesa suoavanja sa prolou u dva entiteta. Da li je izrazita nestabilnost uvek karakteristika tranzicione pravde, ili je to odlika procesa u bivoj SFRJ? Taj proces je nestabilan svugde ukoliko tranziciona pravda nije ula u institucije. Pri tome ne mislim samo na sudove, ve i na institucije kao to su mediji i obrazovanje. U Srbiji nismo jo ni poeli reviziju medijske kulture, izvetavanja o ratnim zloinima, profesionalizaciju medija mislim da je to izuzetno vano i razlog zbog ega ljudi ne veruju da se neto desilo jer nemaju nikog da im to kae. Obrazovanje je katastrofalno u svim zemljama regiona. Zabrinjavaju je nain na koji se prolost tumai, na koji se preutkuje istina o tome ta se desilo. Proces tranzicione pravde ovde nije uao u strukturu drutva nego se odvija samo na nivou jedne politike partije, koja je mislila da e se time identifikovati kao progresivnija snaga u odnosu na svoje suparnike. I sada, kad je ta stranka izgubila na izborima, ta smo mi time dobili? Nita. To znai da je tranziciona pravda bila veoma povrna, i da se sutinske reforme nisu dogodile. Izjavili ste da je memorijalizacija jedan od kljunih faktora bezbednosti svake zemlje. Moete li da to obrazloite? Dosta se govori o bezbednosti i znaaju koji ona ima za sve zemlje ovog regiona. Ali, bojim se da je nain na koji se time bavimo povran i da se iskljuivo vezuje za reformu vojske ili policije, za vrlo oigledan politiko-bezbednosni okvir. Moj stav je da bez ovih mekih elemenata bezbednosti neemo napraviti jednu sutinski bezbednosnu zajednicu. Sutina bezbednosne zajednice je da je to politika zajednica razliitih grupa gde je nasilje nezamislivo, gde e se bilo koja vrsta sukoba reiti nekim drugim putem diplomatskim, politikim a ne nasiljem. Mi toga ovde jo uvek nemamo, i jo uvek postoji mogunost nasilja. Projekti memorijalizacije, kao jedan od elemenata tranzicione pravde, su izuzetno vani. Potrebno je da u Srbiji postoji spomenik rtvama koje su Srbi uzrokovali nekom drugom, da u Hrvatskoj, u Zagrebu, postoji ulica rtava hrvatske agresije na Bosnu. To sad zvui verovatno i naivno i idealistiki, ali mislim da su za kreiranje prave bezbednosne zajednice neophodni takvi napori, kao to su bili oni u evropskoj zajednici posle Drugog svetskog rata, i koji su doveli do toga da u Nemakoj sada postoji Muzej holokausta. Kad god izau na ulicu, ljudi moraju da se sete da se neto desilo u njihovo ime a protiv nekoga drugoga. To onda ulazi u nacionalnu svest i kulturu i zbog toga posle izvesnog vremena opasnost od novog nasilja postaje sve manja.
Inicijativa za REKOM

25

Kako ocenjujete domaa suenja za ratne zloine? Sa jedne strane, mislim da smo se svi prijatno iznenadili, u smislu da ima sve vie procesa i da se vode mnogo profesionalnije nego to smo mislili da e to moda biti. Nije se desilo ak ni ono najgore koje se inilo mogue nije se sud ugasio, nisu prestala procesuiranja. Ali mi se ini da i dalje sve zavisi od sluaja do sluaja, i od integriteta i volje samih sudija. Pitanje je i politike klime, bar ovde u Srbiji, koja utie na to koji se sluajevi procesuiraju, koji su prioriteti i na to da li postoji politika kalkulacija u odabiru predmeta u smislu da malo bude suenja Albancima pa malo Srbima, sve zarad neke lane ravnotee. Sa druge strane, znam da su i tuilac i celi njegov tim pod velikim politikim pritiskom. Sve to ukazuje da se i u sudstvu nije dogodila kvalitetna profesionalizacija koja bi spreila da se dogaaju greke. Ako nema vie pritiska izvana koji bi usmeravao institucije u odreenom pravcu, a nema volje za promenama iznutra, gde vidite prostor za napredak u budunosti? Spoljni pritisak je uvek naalost bio vrlo povran. Sve bi se svelo na pritisak da se izvre hapenja i sve se uglavnom na tome zavravalo. Meunarodna zajednica nije proirila interesovanja na resocijalizaciju drutva, na dublje suoavanje sa prolou i kvalitetniju reformu obrazovanja. Argument koji stoji je da to ne treba da bude uloga meunarodne zajednice, niti ona treba da bude ta koja nas gura da reformiemo udbenike i obrazovanje, i mora da postoji neki domai poriv za to.

26

Svi programi reforme obrazovanja koje je inicirala meunarodna zajednica su bili katastrofalni, od pomenute rezolucije, pa preko etnike segregacije u kolama u BiH i Hrvatskoj.

Evropski parlament je preporuio u jednoj svojoj rezoluciji da se iz udbenika u BiH izbace svi sadraji koji se bave ratom 1992-95. Zar to nije paradoksalno? Naravno da jeste. Svi programi reforme obrazovanja koje je inicirala meunarodna zajednica su bili katastrofalni, od pomenute rezolucije, pa preko etnike segregacije u kolama u BiH i Hrvatskoj. Pre nekoliko godina, jedna meunarodna inicijativa je bila da se u udbenicima sadraji koji su sporni precrtaju markerima. I naravno, desilo se ono to se moglo predvideti deca okrenu markirane listove prema Suncu i to itaju, i to najvie i upamte. Ta naivnost i nerazumevanje pedagogije je zaista alarmantna i oslikava nerazumevanje toga ta je prava uloga obrazovanja u postkonfliktnom drutvu. to se samog suoavanja sa prolou tie, to je sigurno korak unazad. Snano se zalaete za osnivanje komisije za istinu za region bive Jugoslavije. Sasvim podravam REKOM, ali mislim da je sada sutinska stvar da to postane dravna incijativa. Ako to ostane na nivou civilnog drutva, to nee imati impakt koji bi trebalo da ima. REKOM sada mora da usmeri svu energiju na podravljenje. ini
Inicijativa za REKOM

mi se da treba poeti od Crne Gore i Hrvatske, jer ako te drave usvoje REKOM kao svoje inicijative onda se moe oekivati da e politiari u drugim dravama pomisliti da neto od toga mogu da iskoriste, pa bar neka to bude povod za prihvatanje REKOM-a. Ali ako to ne dobije neki dravni peat, mislim da e ostati u senci kao i veina projekata civilnog sektora. Koji su vai argumenti u prilog regionalnog pristupa u suoavanju s prolou?

Zabrinjava nain na koji se prolost tumai, na koji se preutkuje istina o tome ta se desilo.

Proces tranzicione pravde u Jugoslaviji je jedinstven sluaj u svetu, jer zemlja u kojoj se rat desio vie ne postoji. Kako sprovesti suoavanje sa prolou kad rtve i poinioci vie ne ive u istoj dravi i, osim ako to ne ele, ne moraju nikada vie da se sretnu? Ne postoji nikakav razlog da oni jedni drugima ispriaju tu priu. A sa druge strane, postoje politiari u svakoj od zemalja koji imaju svoje razloge da guraju neku svoju istinu o prolosti. To se razlikuje od sluajeva ilea, Kambode, Junoafrike Republike, jer su to drave koje su ostale cele, i koje su upravo da bi se odrale u celini imale interes da se bave suoavanjem sa prolou. U naem sluaju, to nije tako. I upravo zbog toga to vie ne postoji zajednika drava, vaan je regionalni pristup jer e jedino on moi da dovede razliite ljude sa razliitim iskustvima jedne drugima ne samo zbog onog osnovnog u tom procesu, javnog svedoenja, ve i da bi se izbegla politika manipulacija koja je neizostavna ako bi komisije bile osnovane samo za pojedinane drave. Jelena Gruji

27

Inicijativa za REKOM

KOALICIJA ZA REKOM

!ega se

seamo,

ta pamtimo?
Kushtrim Koliqi: Oni su imali kolski bife, pa su tokom odmora jeli krofne i kifle, dok mi nismo imali ta da jedemo.

Sastanak Koalicije za REKOM, 8. septembra 2012. godine u Beogradu, poeo je, umesto uobiajenim predstavljanjem, razgovorom o tome ega se seamo, ta pamtimo iz rata i u vezi sa ratom. U ovom broju prenosimo ega se seaju iz doba rata, ta pamte i, pre svega - zbog ega: Anelko Kvesi: Dolazim iz sredinje Bosne, iz udruge logoraa. Sjeam se tri datuma. Prvi je datum mog roenja, to je etiri dana prije bombardiranja Hiroime ili, tonije, 2. kolovoza 1945. godine. Taj datum verovatno utie na itav moj ivot. Drugi datum je 19.4.1993. godine, kada sam bio ranjen i zarobljen i na hidraulici, poklopljenoj daskom, prebaen do prve ambulante. I najstraniji dogaaj kojeg se sjeam, to je datum 19. mart 2001. godine, kada sam izgubio sina kao posljedicu ranjavanja. Kushtrim Koliqi: Ja sam iz Integre, organizacije koja okuplja studente. Ispriau linu priu, moje seanje, i zbog ega je pamtim. Moja osnovna kola Josip Broz Tito u Pritini je bila u trospratnoj zgradi. Na prvom spratu smo bili mi, Albanci, nismo imali prozore a ni grejanje, a bilo nam je zabranjeno da preemo na drugu stranu kole, gde su bili srpski aci. Oni su imali grejanje i bolje uslove. Ulazi su bili razdvojeni - mi smo ulazili na ulaz ka podrumu, dok su oni ulazili na glavni ulaz kole. Pamtim i to da su oni imali kolski bife, pa su tokom odmora jeli krofne i kifle, dok mi nismo imali ta da jedemo. To je moje iskustvo, ono to pamtim da mi se dogaalo u Pritini. Jovana Kolari: Ja sam aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava, a radim i kao istraiva ratnih zloina u operaciji Oluja. Imala sam etiri godine 1991. godine. Ja se rata ne seam. Ali seam se jedne reklame. Bio je u pitanju UNHCR i reklama sa malim detetom, koje trai mamu. Uz to je ila pesma groznog Olivera Mandia Pitaju me, pitaju, mila, gde si. Seam se da sam se pitala kako li je nekome ko ne zna gde mu je mama. To je bila kampanja vezana za rat, za nestale u ratu. Bilo mi je jako strano da neko sa etiri-pet godina ne zna gde mu je majka.
Inicijativa za REKOM

28

Nada Bodiroga, izbeglica iz Hrvatske: Moji roditelji su nastradali za vreme Oluje. To je duga pria, moja tragedija traje 14 godina. Ali htela bih da kaem ta mi je ostalo najvie u seanju. To je bilo kada sam iz novina saznala kako su moji roditelji nastradali; to je bio takav ok za mene, da sam se momentalno oduzela. Kasnije su lekari utvrdili da sam od stresa dobila multiplu sklerozu. I pre toga, neu nikada zaboraviti potragu za mojim roditeljima. Bio je jedan detalj, dok sam saekivala te autobuse i kolone, tada je stigao jedan autobus u Iniju, tamo je bio sabirni centar. ofer je otvorio vrata. Pitala sam ima li nekoga iz Slavskog polja? raunajui da su tu moda i moji roditelji ili da neko bar zna neto o njima. ofer nije nita odgovorio. Izneo je dete. Moda je imalo pet-est godina. Kazao je: Evo, ovo dete je iz Slavskog polja! Prihvatila sam ga. Deki me je obgrlio oko vrata, neu nikada zaboraviti kad me je upitao: Teto, ima li ti dece? Uzmi me ti, da budem tvoj. To je bio jo jedan straan, velik ok za mene. Poela sam da plaem, pitala ga - iji je. Objasnio mi je ije je dete. Shvatila sam da mu znam roditelje. Tada mi je voza autobusa rekao da ga je naao usput, uz drum. Majka ga je napustila ranije, a baba mu je upravo Hotel M, Beograd, 8.09.2012. Foto: Arhiv FHP

29

Inicijativa za REKOM

umrla, pa je otac morao da ostane pored mrtve majke. Zato je njega izveo na put, ako naie neka kolona - da ga pokupi. Drala sam to dete. On nije hteo da se odvoji. I sad, ini mi se kao da osjeam njegove ruke oko vrata. Prie milicioner, video je da se ne oseam dobro. Kae: Dajte ga meni, gospoo. Tu su bili lekari Hitne pomoi. Odneli su ga, a ja sam ostala okirana. U tom momentu sam zaboravila na roditelje. Mislila sam na to dete. U meuvremenu sam saznala da su moji roditelji ostali u selu. Stradali su na svirep nain, jer su poverovali tadanjoj hrvatskoj vlasti da ostanu slobodno na svojim ognjitima, da im se nee nita dogoditi. Oni su ostali. Ali, kad je naila Hrvatska vojska, zapalila ih je zajedno sa kuom. Meutim, to dete... Ja sam taj dan mislila samo o tom detetu. Ne znam kako sam dola kui. Uvee na radiju sam ula vest da je dolo dete bez roditelja. Pozivali su porodice da ga prihvate. Odmah sam pozvala mua. Otili smo u sabirni centar, meutim, tamo nam je lekarka saoptila da je on doiveo takav stres da su ga prebacili u bolnicu. Nastavila sam traganje za roditeljima. Ali uvek sam se raspitivala ta je bilo s tim detetom. Nakon 14 godina, uspela sam putem e-maila da pronaem to dete. Sada je u Grkoj. Prihvatio ga je jedan grki koarka. Stupili smo u kontakt. On se dobro sea dogaaja. Rekao mi je da je imao dosta rodbine u Srbiji, ali ga tada niko nije prihvatio. Atdhe Berisha, lan Koalicije iz Pei/Pej, na Kosovu: Seam se tog jesenjeg dana 1999. godine kada sam uo da je moj otac pronaen. Bio sam presrean, iao sam kui srean, da im kaem da je otac iv. Moja sestra je otvorila vrata i rekla mi da su pronali oca. Tog trenutka sam bio najsreniji. Ali onda je rekla da je pronaen u ruevinama kue. U jednom trenutku sam iskusio neopisivu sreu jer sam poverovao da u posle 14 godina videti oca - toliko godina sam iveo napolju. A onda sam primio i drugu vest, da je on u sruenoj kui, znai bio je ubijen i spaljen od strane srpskih snaga. Ne mogu da priam dalje. Veljko Dakula, lan Srpskog demokratskog foruma iz Hrvatske: Nekoliko dana poslije akcije Hrvatske vojske Bljesak u na ured Srpskog demokratskog foruma u Pakracu doao je Rade Bojani, ovjek koji je doivio modani udar i bila mu je jedna strana oduzeta. Vidno je bio uznemiren. Kae: Doao sam iz bolnice, traio sam pomo. Nije mu bilo dobro. Ali lekar mu je uzvratio da mu ne moe dati nikakvu pomo jer nema zdravstveno osiguranje. To jo nije bilo regulisano. Ali on je ponovo kazao lekaru: Meni nije dobro. Meni treba pomo. Ja ti ne mogu pomoi, nema zdravstveno osiguranje, moe ii kui, opet ga je odbio lekar. Pa doktore, onda ta da radim?, upitao ga je. Pa, ubij se, odgovorio mu je lekar. Rade je to nama ispriao i onda otiao kui i objesio se. On je vidio da mu ovi ne ele pomoi, on nije mogao sam sebi pomoi. A slinih situacija je bilo i sa nekoliko ena koje su ile na pregled pa im u onoj istoriji bolesti, kako se to zove, napiu: Bila je na suprotnoj strani. To je bilo 1995. godine. Foto: arhiv FHP

30

Inicijativa za REKOM

GLAS RTAVA

Svedoenje:

Bekim Gashi

!ZLOIN U SELU TRNJE/ TRRNJ

Bekim Gashi Foto: Arhiv FHP Pred rat, Bekim Gashi je sa majkom i etiri sestre iveo u selu Trnje/Trrnj, u optini Suva Reka/Suharek, na Kosovu. Dana 25. marta 1999. godine selo su opkolili pripadnici VJ/MUP Srbije. O tome ta se dogodilo njegovoj porodici i drugim ljudima u selu Trnje/Trrnj, Bekim je svedoio na Treem regionalnom forumu o mehanizmima za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u bivoj Jugoslaviji, odranom u Beogradu 11-12.02.2008. godine.

31

Ne znam kako ivim. Moja porodica, moje sestre su bile nedune.

Selo Trnje/Trrnj se prostire na osmom kilometru jugozapadno od Suve Reke/Suharek. Pre marta 1999. godine ja i moja porodica smo iveli jedan obian i dobar ivot i sa svakodnevnim obavezama, kao svaka druga albanska porodica. Moji roditelji su mene, brau i sestre nauili da je iveti asno najvrednija stvar na svetu. Nikada u naim srcima nismo gajili mrnju za druge nacije na Kosovu. Molim vas da me sasluate o tome ta se desilo u noi 25. marta 1999. godine, kada je poelo sve. Te noi, ja sam bio kui zajedno sa majkom Hyrom, sa mojim sestrama Luletom, Selvijom, Lumturijom i Blertom. Negde ujutro, 25. marta, oko 5:00 asova, starija sestra je izala da uzme drva da bi naloila vatru i nita nije primetila napolju... U istom trenutku, ja sam izaao na terasu, i video sam da je celo naselje i celo selo opkoljeno policajcima, paramilitarcima i redovnim vojnicima srpske vojske. Uao sam unutra i probudio sam majku i sestre koje su spavale... Posle pet minuta dvorite se napunilo vojnicima i policajcima, od kojih su neki na ramenima nosili oznake ute boje. Poeli su da pale i unitavaju sve to su nali, vikali su. Mi smo sve to posmatrali sa prozora drugog sprata preko sputenih roletni i videli smo da su jedan vojnik i jedan policajac prili blizu kue i pitali su jedan drugog ta da rade. Jedan je vikao: Bacaj bombu, i taj je bacio bombu. Podigao se jak dim. Na drugoj kui, gde su bile ene i deca, automatima su razbili prozor i u sobu su ubacili jednu bombu. Prvo je stradala supruga moga brata od strica Shemsija, koja je imala 47 godina, i sin od njenog devera koji je imao sedam godina. Ranjena je i jedna devojica od devet godina. Potom su krenuli da pucaju po ljudima koji su krenuli da bee u pravcu reke. Nisu tedeli ni decu ni ene.
Inicijativa za REKOM

32

Ubili su enu u devetom mesecu trudnoe, i druge. Zatim su se ponovo vratili. Nakon tog uasnog prizora kojeg sam video svojim oima, krenuo sam na drugi sprat i zatim na potkrovlje gdje je bilo dosta visoko i ne znam kako mi je Bog dao tu snagu da se popnem tako visoko na krov koji je bio uniten od granate. Sa sobom sam povukao dvojicu strievih sinova i dao im ruku da im pomognem da se popnu na krov. Tu smo ostali kratko i za to vreme sve je okolo gorelo i bilo je neprekidne pucnjave. Oni [srpske snage] su bili smeteni na brdu iznad naih kua i pucali su u pravcu sela Orahovca/Rahovec. Ja nita nisam znao o sudbini moje majke i mojih sestara, ali u jednom trenutku je doao jedan roak koji je bio sa njima i pitao sam ga, Nexhat se zvao: Nexhate, da li si video moju majku i sestre? On mi je rekao da nita nije video, nije hteo da mi kae nita. Bio je sav krvav, ranjen u ruku. im sam mu okrenuo lea, on je rekao bratu od strica da su svi ubijeni i da ima i ranjenih koji su ostali dole i da trae pomo. Mi nismo mogli da idemo da im pomognemo. Puzio sam po krovu dok sam stigao na mesto gde sam imao vidik na dvorite drugog strica, koje nije bilo dalje od 15-tak metara vazdunom linijom. Video sam u leeem poloaju majku i etiri sestre, kao i puno lanova porodice strica, sve ukupno je bilo tu 15 ubijenih. Bio je sin od brata od strica, Fisnik, koji je imao 10 godina, moja majka. Njih dvoje su bili ranjeni i neprestano su traili pomo. Ja nisam mogao da idem da im pruim pomo, samo sam uo njeno zapomaganje: Upomo, dajte mi vodu, traila je vode. Od tada, kad god pijem vodu priseam se njenog zapomaganja. Policija je sve vreme stajala tu i uvala je njih, nije im pruila nikakvu pomo. Do veeri sam bio na krovu. Uvee, izmeu 20:00 i 21:00 as, siao sam sa krova da bih otiao i video da li je majka jo uvek iva - nisam vie uo njen glas. im sam uao u dvorite video sam da su svi mrtvi. Nisam mogao ni da im priem, nikakvu pomo da im pruim. U tom trenutku pojavili su se i neki drugi roaci koji su preiveli tu strahotu... Tu no su proletele na hiljade granata i raketa u pravcu orahovakih sela iz naeg sela. Svakog minuta sam oekivao smrt koja e pogoditi i mene... Od 22 ubijenih iz moje porodice i osam izbeglica, sve ukupno trideset, jo uvek se vode kao nestali 17. Tri od ubijenih rtava, njihova tela su spaljena. Dve rtve su sahranjene u selu, pet su sahranjene na granici izmeu Albanije i Kosova gde su pronaena u avgustu 1999. godine, dok o ostalim rtvama nemamo nikakvu informaciju. U svakoj grobnici koja je otvorena, na svakom vraanju tela iz Srbije ja sam bio prisutan, ali ne vredi. Ne znam kako ivim. Verujte mi, posle celog ovog uasa, posle ove golgote, pitam se da li moete da razumete moje duevno stanje. Moja porodica, moje pokojne sestre su bile nedune. Neka im je laka zemlja.

Inicijativa za REKOM

!Izvod iz transkripta sa suenja Slobodanu Miloeviu

Zgrada Hakog tribunla Foto: ICTY staff

Meunarodni sud za ratne zloine poinjene na podruju bive Jugoslavije, svedoenje o dogaajima u selu Trnje/Trrnj
Zatieni svedok K-41, pripadnik Vojske Jugoslavije, tokom sasluanja 6. septembra 2002. godine na suenju Slobodanu Miloeviu detaljno je opisao ta se dogaalo u selu Trnje/Trrnj 25. marta 1999. godine. Svedoio je da su vojnici VJ prvo na brdo iznad Trnja/Trrnj postavili protivavionski top, posle ega mu je kapetan Gavrilovi rukom pokazao prema selu i rekao: Danas ovde ne sme niko da ostane iv. Potom je izdato to nareenje, a vodnici su sa svojim etama poli ka selu Trnje/Trrnj. Iz protivavionskog topa je otvorena paljba na selo. Ljudi su poeli da bee. Vojnici su uli u Trnje/Trrnj i po nareenju oficira palili, redom, sve prazne kue. Objavljujemo deo transkripta svedoenja K-41. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Dok ste pretraivali kue, da li se seate jednog incidenta sa starijim ovekom i ta se sa njim desilo? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da, seam se jednog starijeg oveka koji je bio isteran iz svoje kue i seam se vodnika koji je nareivao vojniku da puca u njega, ali ovaj je odbio, nije mogao da puca u oveka, i seam se da ga je on ubio kundakom od puke, rafalom u glavu i rekao: To se ovako radi. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Moda bih mogao da vas pitam jo par stvari, da razjasnimo: ko je bio taj vodnik i ko je bio dotini vojnik? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Vodnik je bio Kozlina, a vojnik redov Miloevi, koji nije hteo da puca i koji je rekao: Ja ne mogu da pucam.
Inicijativa za REKOM

33

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Moete li da nam ispriate o jednom dogaaju koga se seate kada ste, pre svega, nali nekog po prvi put u jednoj od kua koje ste pretraivali? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da, kada smo naili na jednu kuu, videli smo da se pomera zavesa u kui na prozoru i znali smo da se neko nalazi u toj kui. Uli smo u to dvorite i u tome je, u dvoritu su bile, kua jedna sa leve strane i bile su neke garae i bile su kue sa desne strane. Ja i jo nekoliko vojnika smo uli u ove kue koje su bile sa desne strane i iz tih kua ljudi koji su bili unutra bili su isterani u dvorite. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Jo jedno pitanje pre nego to nastavimo. Da li su ove civile u nekom trenutku sasluavali, osim to su im traili novac, da li ih je neko pitao za OVK?

Ne proe no, a da ne sanjam to dete koje je pogoeno i koje plae.

SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da. Pitali su ih gde je OVK, da li tu ima OVK. Seam se da su odgovarali da nikada OVK nije bilo i da u selu nema nikoga od OVK. I onda su tu nastajale okolo, kao psovke. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Dalje ste nam priali o jednom oveku koga su izdvojili i odveli na jedno mesto u dvoritu. Veini vojnika je nareeno da napuste dvorite, a ostali ste samo vas etvorica ili petorica. ta se dalje desilo?

34

SVEDOK K-41 ODGOVOR: Ostali vojnici su krenuli. Ovi koji su se nalazili u tom trenutku krenuli su da izlaze, a nas etvoro-petoro, koliko nas je ostalo - vodnik je naredio da pucamo u ovu grupu ljudi koja je bila tu u dvoritu. Koja se nalazila pred nama. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da li ste vi to i uinili? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Ko je pucao na ljude? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Pucao je vodnik, pucali su svi koji su ostali, vojnici u tom redu, nas etvoro-petoro. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Ukljuujui i vas? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da li ste pucali na sve civile koji su stajali pred vama? Kad kaem vi mislim na vau grupu. SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da, naa grupa je pucala, kako se ko nalazio na svom mestu. Pucao je pred sobom na ljude koji su bili ispred. Pucano je na sve ljude.
Inicijativa za REKOM

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Ako se seate, ta se desilo sa tim ljudima na koje ste vi pucali zajedno sa svojim drugovima vojnicima? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Svi ljudi na koje je pucano poeli su da padaju jedan preko drugoga i najvie se seam, to mi je ba ostalo u dubokom seanju - jedna beba koja je bila pogoena sa tri metka, koja je neverovatno vriskala. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Po vaem miljenju, ta se desilo sa tim ljudima? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Ne znam, ja sam samo hteo to pre da napustim to mesto. Posle toga i vodnik i mi smo odatle krenuli, rekao je nama vojnicima koji smo krenuli, nas dvojica-trojica koji smo bili u toj grupi, da proverimo jo ovu kuu koja je bila sa leve strane da nije neko ostao, i u toj kui sa desne strane u sobi bio je jedan starac koji je... TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da li ste uli u tu kuu, tu drugu kuu? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da, mi smo videli samoga starca koji je ubijen. Vie nikoga nije bilo u toj kui. Izali smo iz nje. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Kada ste izali iz te kue, gde ste ili, ta ste uli, ta ste radili? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Kada smo izali iz te kue, izali smo iz tog dvorita. Tu je bila glavna cesta koja je vodila kroz to selo preko, neko od vojnika je rekao da se tamo videlo pomeranje zavese u jo jednoj kui. Nakon izvesnog vremena, slomilo se staklo i prozor na toj kui i ubaena je bomba. Zaula se vriska iz te kue i posle te eksplozije vie se nita ba nije ulo. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Znai, vi ste krenuli dalje u druge kue u tom selu posle tog incidenta kada je ubijeno 15 ili otprilike 15 civila, je li tako? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Kada ste naputali to imanje gde je vaa grupa ubila te civile, da li ste videli kako neki drugi vojnici ulaze da vide ta se desilo, da neko ulazi u to dvorite i onda ga naputa? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da, za vreme im je prestala pucnjava, ve je ponegde bilo vojnika koji su ulazili, gledali, istravali, jer tu su bile obadve ete se skupile i onda su, ono, kako izlazi, neko govore vojnicima i onda smo nastavili dalje prema tu oblinjem... TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Dobro. Ovde emo stati. Tokom celog tog dogaaja kada ste uli u to selo sa brda, tokom granatiranja i tokom svih ovih dogaaja koje ste maloas opisali, da li ste u bilo kom trenutku primetili da neko uzvraa vatru iz sela? Da li je na vas neko pucao?
Inicijativa za REKOM

35

SVEDOK K-41 ODGOVOR: Nije bilo pucnjave koja bi znaila da je tu bilo vojnika OVK. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da li ste vi ikad kanjeni ili su protiv vas preduzete neke disciplinske mere u vojsci zbog vaeg uea u onoj pucnjavi u Trnju/Trrnj ili bilo kog drugog incidenta? SVEDOK K-41 ODGOVOR: U Vojsci Jugoslavije zbog takvih incidenata nisam bio kanjen nikada. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Gospodine, vas je predsedavajui sudija danas upozorio i ja sam vam lino ranije objanjavao, kao i istraitelji, da ete moda da snosite odreene pravne konsekvence zbog ovog svedoenja koje tereti vas lino. Da li je tako? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Tako je. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Reeno vam je da imate pravo na advokata, a vi ste odgovorili da ne elite advokata, da li je to tano? SVEDOK K-41 ODGOVOR: I to je tano.

36

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Jasno je da ste vi dobro razumeli da niste obavezni da odgovarate ni na jedno moje pitanje danas. Da li je tako? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Da, razumeo sam. TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Zbog ega ste onda doli, zbog ega ste se prijavili da svedoite? SVEDOK K-41 ODGOVOR: Moja prijava i zbog ega sam doao da svedoim jeste da na ovaj nain iskaem sve ono ta me mui, evo, tri godine od kada sam zavrio vojsku. Najvie to me mui jeste to preko noi, nikada ne proe no, a da ne sanjam to dete koje je pogoeno i koje plae. I mislio sam, ako kaem istinu, da u se oseati u dui mnogo lake. To je jedini razlog zbog ega sam ja ovde.

Inicijativa za REKOM

Potpis podrke za osnivanje REKOM

Ime i prezime Drava Adresa Email Matini broj/Osobni identikacijski broj Broj line karte/Broj osobne iskaznice Broj pasoa/Broj putovnice Broj vozake dozvole
o rg/P om.o k .zare /www tpisit tm .sr.h jativu ci e-ini l

/ Potpii. http: Zbog sebe. Da se zna. Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Da krenemo dalje.

37

Pristupanje Koaliciji za REKOM

Ime i prezime Organizacija Drava Adresa Email Website Telefon
.o kom .zare /www rg is/Potp orga n htm e.sr. zacij i l

/ Potpii. http: Zbog sebe. Da se zna. Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Inicijativa za REKOM Da krenemo dalje.

PROCES REKOM Debata o instrumentima za otkrivanje i kazivanje injenica o prolosti pokrenuta je u maju 2006. godine na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija), Istraivako-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta (Hrvatska). Uesnici, predstavnici nevladinih organizacija i udruenja porodica nestalih i rtava iz post-jugoslovenskih zemalja, zauzeli su se za regionalni pristup u utvrivanju injenica o ratnim zloinima, s obrazloenjem da se rat odvijao na podruju vie drava i da rtve i poinioci, u veini sluajeva, ne ive u istoj dravi. Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u ratovima u bivoj Jugoslaviji (REKOM) osnovana je na etvrtom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28.10.2008. godine u Pritini. Inicijativa REKOM je tokom preko tri godine intenzivnih konsultacija u celom regionu nekadanje SFRJ, sa preko 6000 razliitih uesnika, podstakla najobimniju drutvenu debatu ikada organizovanu na ovim prostorima. Na osnovu predloga, zahteva, potreba i stavova uesnika tog konsultativnog procesa za osnivanje REKOM, napisan je i 26.03.2011. godine javnosti predoen predlog Statuta REKOM, koji je, zajedno sa vie od pola miliona potpisa podrke, upuen najviim institucijama drava u regionu. U oktobru 2011. godine formiran je regionalni tim zagovaraa za REKOM, koji predvode finalnu fazu procesa REKOM. Od drava regiona se trai osnivanje nezavisne, meudravne Regionalne komisije za utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na teritoriji bive SFRJ u periodu 1991-2001. Stav Koalicije za REKOM je da osnovni zadatak REKOM-a treba da bude utvrivanje injenica o ratnim zloinima i imenovanje stradalih, ubijenih i nestalih, a o ostalim ciljevima i zadacima konanu odluku bi trebalo da donesu vlade, koje e zajedniki osnovati REKOM. !Glas je publikacija iji je osnovni cilj da informie lanove i lanice Koalicije za REKOM, brojne podravaoce Inicijative i svu zainteresovanu javnost o procesu REKOM. Publikacija se bavi i progresom tranzicione pravde u regionu. Izdanja su na bosansko/hrvatsko/srpsko/crnogorskom, kao i albanskom, engleskom, makedonskom i slovenakom jeziku.
Inicijativa za REKOM

39

40

Inicijativa za REKOM