THEORIA 3 Prevod BIBLID 0351-274 : (1996) : 39 : p.

Translation Georg Simmel O STRANCU Ukoliko je putovanje, kao razreenost od svake date prostorne take, pojmovna suprotnost u odnosu na fiksiranost za takvu taku, onda socioloka forma "stranca", u izvesnom smislu, predstavlja jedinstvo oba odreenja - naravno, pokazujui i ovde da je odnos prema prostoru samo s jedne strane uslov, a da je s druge strane simbol odnosa prema ljudima. Ovde se stranac ne misli u dosad na viestruk nain dodirnutom smislu, kao putnik koji danas doe, a sutra ode, ve kao onaj koji danas doe, a sutra ostaje - takorei, potencijalni putnik koji, iako ne produava, jo nije sasvim prevladao razdvojenost odlaenja i dolaenja. On je fiksiran u odreenom prostornom okviru - ili takvom ije je razgranienje analogno prostornom -, ali je njegova pozicija tu na taj nain bitno odreena time da mu on ne pripada od poetka i da u njega unosi kvalitete koji iz njega ne potiu ili ne mogu da poteknu. Jedinstvo blizine i udaljenosti, koje svaki odnos izmeu ljudi u sebi sadri, dospeva ovde do konstelacije koja se, na najkrai nain, ovako formulie: distanca u odnosima znai da je onaj ko je blizu daleko, a stranost opet znai da je onaj ko je daleko blizu. Jer, stranost je naravno sasvim pozitivna veza, naroita forma uzajamnog delovanja: stanovnici Siriusa nam nisu u stvari strani - ponajmanje u smislu rei koji socioloki dolazi u obzir - ve za nas uopte i ne postoje, nalaze se s one strane dalekog i bliskog. Stranac je elemenat same grupe, kao uostalom i siromani i mnogostruki "unutranji neprijatelji" elemenat ije imanentno svojstvo i svrstavanje istovremeno ukljuuje i neto to je izvan i nasuprot. Umee kako distancirani momenti ine formu zajednitva i uzajamno destvujueg jedinstva moe da se nagovesti sledeim odreenjima - koja nikako nisu zamiljena kao iscrpna. U itavoj istoriji privrede stranac se u svakom pogledu pojavljuje kao trgovac, tj. trgovac kao stranac. Ukoliko, na bitan nain, privreda slui za sopstvene potrebe ili prostorno uski krug razmenjuje svoje proizvode, onda mu nisu ni potrebni preprodavci; trgovac dolazi u obzir samo za one proizvode koji se proizvode van kruga. Ukoliko osobe ne putuju u inostranstvo da bi moda kupili ove potreptine - u kom sluaju bi oni u ovom drugom podruju bili "strani" trgovci - trgovac mora da bude stranac, jer za nikog drugog to nije egzistencijalna prilika. Ova pozicija stranca se za svest pootrava ukoliko se on, umesto ponovo da napusti mesto svoje delatnosti, na njemu zadrava. Jer, u bezbrojnim sluajevima mu je i ovo samo tada mogue ako moe da ivi od preprodaje. Neki, na

bilo koji nain zatvoreni privredni krug, sa podeljenom teritorijom i zanatima koji udovoljavaju potranji, dopustie i trgovcu egzistenciju; jer samo trgovina omoguava bezgranine kombinacije, u njoj inteligencija jo uvek nalazi proirenja i nova dokuivanja koja teko polaze za rukom izvornom proizvoau, sa njegovom ogranienom pokretljivou i njegovom upuenou na krug muterija koji se samo polako uveava. Trgovina moe jo uvek da prihvati vie ljudi nego primarna proizvodnja i zato je ona indikativno podruje za stranca koji, u izvesnom smislu, u krug u kome su privredne pozicije ve zaposednute ulazi kao prekobrojan. Klasian primer daje istorija evropskih Jevreja. Stranac, po svojoj prirodi, nije vlasnik teritorije, pri emu se teritorija ne razume samo u fizikom smislu, ve takoe i u prenosnom, kao ivotna supstanca koja je fiksirana ako ne za neko mesto u prostoru, onda za neko idealno mesto drutvenog okupljanja. Takoe i u intimnijim odnosima, od osobe do osobe, stranac moe da razvije sve mogue atrakcije i znaenja, ali on, toliko dugo koliko se prihvata kao stranac, nije "vlasnik teritorije". Ta upuenost na preprodaju i na istu trgovinu zlatom, kao na njenu sublimaciju, daje sad strancu specifini karakter pokretljivosti i to viestruko; u njoj, ukoliko se odigrava u okviru ograniene grupe, ivi ona sinteza blizine i daljine koja sainjava formalnu poziciju stranca: jer ono to se naprosto kree dolazi povremeno u dodir sa svakim pojedinim elementom, ali ni sa jednim nije na organski nain povezano putem rodbinskih, lokalnih, profesionalnih veza. Drugi izraz za ovu konstelaciju lei u objektivnosti stranca. Poto, na osnovu porekla, on nije odreen za singularne sastavne delove ili jednostrane tendencije grupe, on im svima stoji nasuprot, sa posebnim stavom "objektivnog", koji ne oznaava prostu distancu i neuestvovanje, ve je posebna tvorevina iz daljine i blizine, ravnodunosti i angaovanosti. Upuujem na raspravu o dominantnim poloajima grupnog stranca, za koje se kao tipina pokazuje praksa onih italijanskih gradova da svoje sudije pozivaju izvana, jer niko od domaih nije bio osloboen od zateenosti u porodinim interesima i rascepima. Sa objektivnou stranca je povezana i prethodno pomenuta pojava koja uglavnom, ali ne i iskljuivo, vai u odnosu na sledee: da se u odnosu na njega esto ispoljavaju iznenaujue otvorenosti i povere- nja, sve do ispovedanja koja se briljivo skrivaju od blinjeg. Niukom sluaju objektivnost nije neuestvovanje - jer ovo je uopte mimo subjektivnog i objektivnog ponaanja - ve je naroita pozitivna vrsta uea - kao to ni objektivnost teorijskog posmatranja niukom sluaju ne znai da je duh pasivna tabula rasa u koju stvari upisuju svoje kvalitete, ve da je puna delatnost duha koji deluje po sopstvenim zakonima, ali tako isto iskljuuje sluajna pomeranja i akcentiranja, ije bi indivi- dualno

subjektivne razliitosti davale sasvim razliite slike o istom predmetu. Obje- ktivnost moe da se oznai kao sloboda: objektivni ovek nije vezan nikakvim od- reenjima koja bi prejudicirala njegovo shvatanje, razumevanje i odmeravanje datog. Ova sloboda koja strancu doputa da i bliski odnos doivi i razmotri kao iz ptiije perspektive, sadri, naravno, i opasne mogunosti. Oduvek, prilikom pobuna svake vrste, napadnuta strana tvrdi da su one podstaknute spolja, preko stranih izaslanika i hukaa. Ukoliko je to tano, onda je to preterivanje u odnosu na specifinu ulogu stranca: on je, teorijski i praktino, slobodniji, on odnose sagledava s manje predrasuda, meri ih prema optijim, objektivnijim idealima i u svojoj akciji nije vezan obiajima, pijetetom i ranijim ivotom. Najzad, srazmera blizine i udaljenosti koja strancu daje karakter objektivnosti zadobija jo i praktini izraz u apstraktnijoj sutini odnosa prema njemu, tj. u tome da su sa strancem zajedniki samo izvesni optiji kvaliteti, dok se odnos prema organski povezanima izgrauje na jednakosti specifinih razlika u odnosu na opte. Prema ovoj emi se uopte, u brojnim odreenjima, potvruju svi lini odnosi. O njima, pored individualnih razlika, ne odluuje samo to to postoje izvesne slinosti izmeu elemenata koje ili utiu na odnos ili se dre mimo njih. Ono zajedniko se samo, u svom delovanju na odnos, sutinski odreuje prema tome da li izmeu elemenata postoji upravo taj odnos, te da li je on, dodue, uopten prema unutra, a specifian i neuporediv prema spolja - ili prema tome da li ga oseaju sami elementi kao neto njima zajedniko, zato to je, uopte uzev, zajedniko nekoj grupi, tipu ili oveanstvu. U poslednjem sluaju, proporcionalno irini kruga koji nosi isti karakter, nastupa razblaivanje delotvornosti zajednikog, tako da ono funkcionie dodue kao jedinstvena baza elemenata, ali ne upuuje ove elemente jedne na druge, iako bi ba ova jednakost mogla svakog od njih da uini zajednikim sa svakim moguim drugim. I ovo je oigledno nain na koji jedan odnos istovremeno ukljuuje blizinu i daljinu: u meri u kojoj momenti jedinstva imaju optu sutinu, u toplinu odnosa koju stvaraju umee se elemenat hladnoe, oseaj sluajnosti upravo ove veze, a vezujue snage su izgubile specifini, centripetalni karakter. Izgleda mi da u odnosu prema strancu ova konstelacija ima sad izvanrednu specifinu prevagu nad individualnim, autentinim zajednikim osobinama elemenata iji je odnos u pitanju. Stranac nam je blizak ukoliko izmeu njega i nas oseamo jednakosti nacionalne ili socijalne, poslovne ili opte ljudske prirode; on nam je dalek ukoliko ove jednakosti premauju i nas i njega i povezuju nas samo utoliko to povezuju mnoge. U ovom smislu, u najue odnose lako dospeva jedna crta stranog. Erotski odnosi u stadijumu prvobitne strasti odluno odbijaju svaku pomisao o

generalizaciji; ljubav kakva je ova jo nije postojala, ni sa voljenom osobom ni sa naim oseanjem za nju ne moe nita da se poredi. Otuenje - da li kao uzrok, da li kao posledica, teko je odluiti uobiajava da se umetne u trenutku kad iz odnosa nestaje oseaj jedinstvenosti; skepticizam u odnosu na njegovu vrednost po sebi i za nas nadovezuje se na pomisao da se sa njim samo ostvaruje opta ljudska sudbina, da se proivljava ve hiljadu puta nastali doivljaj i da bi bilo koja druga osoba imala za nas isto znaenje da sluajno nismo sreli ba prvu osobu. Bilo ta od toga moe da nedostaje jednom tako bliskom odnosu, jer ono to je dvema osobama zajedniko moda nikad nije samo njima zajedniko, ve pripada optijem pojmu koji jo mnogo toga ukljuuje, mnoge mogunosti istog; onoliko malo koliko mogu da se ostvare, toliko esto moemo i da ih zaboravimo, tu i tamo one se, poput senki, probijaju izmeu ljudi, kao i magla koja prelazi preko svake oznaavajue rei i koja bi prvo morala da se zgrua do vrste telesnosti kako bi se nazvala ljubomorom. Moda je to, u nekim sluajevima, optija, ili barem nesavladivija stranost nego ona koja je data preko razlika i nepojmljivosti: da dodue postoji jedinstvo, harmonija i blizina, ali sa oseanjem da to nije u stvari iskljuivi posed ovog odnosa, ve da je neto optije to potencijalno vai izmeu nas i neodreeno brojnih drugih i zato svakom odnosu, koji se sam ostvario, ne dozvoljava da mu se pridoda nikakva unutranja i iskljuujua nunost. - S druge strane, postoji vrsta "stranosti" kod koje je upravo iskljuena zajednikost na osnovu neeg optijeg, to obuhvata stranke: ovde je otprilike tipian odnos Grka prema barbaros i svi sluajevi u kojima se drugom poriu upravo opta svojstva koja se oseaju kao sopstvena i naprosto ljudska. Samo ovde "stranac" nema nikakvog po- zitivnog smisla, odnos prema njemu je ne-odnos, on i nije ono to se ovde nalazi u pitanju: lan same grupe. Kao takav on je, tavie, istovremeno i blizak i dalek, kako se to i nalazi u za- snivanju odnosa na samo optoj ljudskoj jednakosti. Izmeu oba elementa, meutim, nastaje naroita napetost ukoliko svest, za koju se kae da misli samo opte, naroito naglaava upravo ono to nije zajedniko. Ovo opet, u sluaju stranca spram drave, grada, rase itd., ponovo nije nita individualno, ve je stranog porekla, koje je mno- gim strancima zajedniko, ili bi to moglo da bude. Zato se stranci i ne oseaju kao individue, ve uopte kao stranci odreenog tipa, momenat daljine nije u odnosu na njih nita manje optiji nego momenat blizine. Ova forma se npr. nalazi u osnovi tako posebnog sluaja kao to je srednjevekovni porez za Jevreje koji je razrezivan u Frankfurtu, ali i drugde. Dok se iznos koga su graani hrianskog porekla plaali menjao u odnosu na imovinsko stanje, porez za svakog pojedinanog Jevreja je

bio odreen jednom za svagda. Ova fiksiranost poivala je na tome to je Jevrej svoju socijalnu poziciju imao kao Jevrej, a ne kao nosilac odreenih injenikih sadraja. U pitanjima poreza svaki drugi graanin je bio posednik odreene imovine i njegov porez je mogao da prati njene promene. Kao onaj ko plaa porez, Jevrej je na prvom mestu bio Jevrej i time je njegova poreska pozicija poprimila invarijantni elemenat; ovo se najizrazitije pokazuje im otpadnu ove individualne osobenosti, ija je individualnost ograniena ukoenim nepromenljivostima, i stranci ponu da plaaju sasvim isti porez po glavi. Sa svom svojom neorganskom spojenou stranac je ipak lan grupe iji jedinstveni ivot ukljuuje posebnu uslovljenost ovog elementa; samo to mi ne znamo da svojevrsno jedinstvo ovog poloaja drugaije oznaimo osim da je sastavljeno u izvesnoj meri od blizine i u izvesnoj meri od daljine, koji u nekoj koliini karakteriu svaki odnos, da bi u odreenoj proporciji i obostranoj napetosti proizveli specifini, formalni odnos prema "strancu". S nemakog preveo Miroslav Milovi