1

enske studije i istraivanja i Futura publikacije

ROD I JEZIK
Priredile
Svenka Savi, Marijana anak, Veronika Mitro, Gordana tasni
Novi Sad, 2009
z
ROD i JEZIK
Priredile: Svenka Savi, Marijana anak, Veronika Mitro, Gordana tasni
Izdavai: Futura publikacije i enske studije i istraivanja
Za izdavae: prof. dr Svenka Savi
Recenzije: dr Stana Risti i dr Vera Vasi
Lektura: mr Mirjana Joci
Dizajn korica i prelom: Relja Drai
Novi Sad, 2009.
Tira: 1000 primeraka
Finansijska podrka: Friedrich Ebert Stiftung (FES)
Zahvaljujemo svim studentkinjama i studentima koji su saraivali na projektu
ili uestvovali na raznim seminarima i tako doprineli da se pokrenu mnoga pi-
tanja o normiranju srpskog jezika, a naroito upotrebe rodno osetljivog jezika
u institucionalnim uslovima: Svetlani Berisavljevi, Maji Brankovi, Maji Bruk-
ner, Marijani anak, Anici Dugali, Mariji urovi, Dragani Graovac, Tatjani
Igi, Dragani Joksimovi, Zorani Kokotovi, Maji Milovi, Veroniki Mitro, Bi-
ljani Novkovi, Olgi Trifkovi, Natai Trifunovi.
Zahvaljujemo koleginicama Mirjani Joci, Stani Risti i Veri Vasi i kolegi Mi-
lanu Ajdanoviu na korisnim savetima i prijateljskim usmeravanjima tokom
fnalizacije knjige.
Posebno zahvaljujemo Fondaciji Fridrih Ebert i Ani Manojlovi, na podrci
projektu o rodno osetljivom jeziku u periodu 2004-2008. godine u Udruenju
graana enske studije i istraivanja u Novom Sadu.

1. deo
q

Predgovor

Prema Deklaraciji o ljudskim pravima (1948) nije dozvoljen bilo koji oblik
diskriminacije u drutvu, a jezik bi trebalo da signalizira nastojanje drutva da
otkloni oblike diskriminacije ( prema rasnoj, etnikoj, polnoj, starosnoj, rodnoj
ili seksualnoj i svakoj drugoj pripadnosti). Tokom pedeset godina postojanja
Deklaracije donete su raziite preporuke za pojedinane oblike diskriminacije,
pa je ovaj dokument danas delatan u razliitim oblicima u svetu, to se vidi i
kod nas u zakonodavnoj praksi: nedavno je usvojen Zakon protiv diskrimina-
cije (dok je Zakon o ravnopravnosti polova jo uvek u skuptinskoj proceduri).
Zahtevi su iz Deklaracije u znatnoj meri ve utkani u mnoge naune discipline,
pa tako u domenu istraivanja jezika postoji posebna disciplina koja se bavi
pitanjima jezikih ljudskih prava (iji su predstavnici: Tove Skutabb Kangas iz
Finske/Danske, Miklo Kontra iz Maarske, Robert Filipson iz Danske, da po-
menem samo najistaknutije) i rodno osetljivim jezikom (gender sensitiv langu-
age) u tom domenu je najpoznatija predstavnica Debora Kameron (Cameron
Deborah, 1999/2).
Kad je re o jeziku sa osloncem na Deklaraciju, vana su dva termina: lin-
gvicizam kojim se obeleava pojava u drutvu da je pojedincima, ili itavoj za-
jednici, zakinuto pravo da se koriste maternjim jezikom u govorenom ili pisa-
nom obliku u javnoj ili slubenoj upotrebi i seksizam kojim se obeleava diskri-
minacija prema polu, koja moe imati razliite oblike i manifestacije, a najee
je prisutna u jeziku. U drugim jezicima (na primer, u engleskom, nemakom ili
norvekom) ve su ustanovljena normativna pravila kojima se ureuje rodno
osetljiva upotreba jezika, dok u srpskom jeziku takav put predstoji u javnoj i
slubenoj upotrebi, posebno u medijima.
Tokom poslednje dve decenije znatno se pojaala graanska aktivnost na
ovom poslu pojedinki i pojedinaca zajedno sa udruenjima graana, pa je ova
publikacija suma iskustva i istraivake prakse za primenu u obliku preporuka
za konkretnu javnu i slubenu upotrebu. Ona je proistekla kao rezultat rada na
6
projektu o rodno osetljivom jeziku, koji je u Udruenju graana enske studije
i istraivanja u Novom Sadu fnansirala Fridrih Ebert fondacija (2005-2008), a
kojim je rukovodila prof. dr Svenke Savi.
U knjizi su tri osnovne celine. U prvoj Svenka Savi izlae teorijski okvir
u kojem predlae uputstva za rodno osetljivu upotrebu srpskog jezika, i na taj
nain poziva na iri dijalog u drutvu o buduim normativnim fazama srpskog
jezika u javnoj upotrebi U drugoj celini Gordana tasni i Veronika Mitro po-
kazuju na osnovu prikupljenih empirijskih podataka na koji nain se dogaa
smena upotrebe rei za imenovanja ena, posebno za njihove titule i profesije,
tokom dva veka srpsko(hrvatskog) jezika. U treoj celini Marijana anak ilus-
truje na koji nain bi se materijal prikupljen u Registru mogao koristiti u svrhu
promene svesti o rodnoj ulozi ene i mukarca u naem drutvu, a na primeru
samo jedne imenice (vraara).
Materijali u dodacima knjige pomau itaocima i itateljkama da bolje
razumeju kontekst namere prireivaica da se pojaa diskusija o ovoj, kod nas
jo uvek zanemarenoj, interdisciplinarnoj oblasti istraivanja roda i jezika u
institucijama u kojima je uvoenje rodno osetljivog jezika jedna od pretpostav-
ki demokratskih promena u drutvu. To je ujedno i dobra tema za diskusiju o
planiranju razvoja srpskog jezika discipline koja, kao sistematska i kontinu-
irana istraivaka aktivnost, nije jo uvek dovoljno snana u Srbiji.
18. maj 2009. Prireivaice

;
Svenka Savi
ROD i JEZIK
Saetak
U interdisciplinarnu naunu oblast rodne studije (studije roda) uvedena
je terminoloka razlika u znaenju: pol i rod, koja ima dalekosene teorijske i
metodoloke konsekvence u istraivanjima (ne samo jezika) danas, podjednako
u drutvenim koliko i u prirodnim naukama. Dok se pol, kao bioloka, unapred
zadata razlika izmeu ene i mukarca, odnosi na injenicu da je neko roen/
a kao muka, odnosno enska osoba, rod se kao socioloka kategorija odnosi
na injenicu da, roeni kao mukarci ili ene, u svojim kulturama i drutvi-
ma odrastamo shodno obrascima drutva koji su podloni promenama. Ova se
razlika moe dobro videti na materijalu nekog jezika, u ovom sluaju srpskog.
Rodno osetljiv jezik je termin kojim se pokazuje tenja da jezik pomogne u ostva-
rivanju ljudskih prava kad su u pitanju enske ili muke osobe. Ovo je samo
deo ukupne problematike koji zovemo politiki korektan govor/jezik, usaglaen
sa zahtevima datim u Deklaraciji o ljudskim pravima: niko ne moe biti diskri-
minsan pomou jezika.
U ovom radu ukazujem na mogue pravce normiranja rodno osetljivog srp-
skog jezika u javnoj i slubenoj sferi kad je fokus na veoj jedinici od reenice
na tekstu. Termin se odnosi na injenicu da se zahtevi za obeleje socioloke
kategorije roda, u ovom sluaju ena, vidi i u jezikoj formi.
Odabrala sam teoriju govorne delatnosti u okviru koje predstavljam kon-
kretna uputstva za normativnu jeziku upotrebu na nivou teksta i reenice u
javnoj i slubenoj upotrebi srpskog jezika (dominantnije u medijima).
Pretpostavka je da se osvajanjem rodno osetljive upotrebe jezika moe uti-
cati na svest onih koji se tim jezikom koriste u pravcu rodne ravnopravnosti.
Pri tom se uvaava injenica da jezik podjednako odraava procese prisutne
u prethodnim etapama razvoja drutva (videti podatke o poslovicama u radu
arka Trebjeanina, 1985) i anticipira promene u drutvu koje bi mogle biti.
8
Korpus za rodno osetljiv srpski jezika ovde je razliit i ukljuuje podatke iz
istorijske perspektive i sadanjeg stanja. Tu su podaci iz estotomnog Renika
srpskohrvatskog knjievnog jezika Matice srpske i sedamnaest knjiga Renika
SANU (od slova A do slova O) u kojima je materijal s kraja 19. i prve polovi-
ne 20. veka. Zatim su tu tekstovi objavljeni u (pisanim) medijima u poslednjih
dvadeset godina. Novina su u ovom korpusu tekstovi iz asopisa i literature koji
anrovski pripadaju rodnim studijama, objavljenoj na srpskom jeziku u posled-
njoj deceniji, da bi se pokazalo da postoji anr koji nije dovoljno iskorien u
istraivanjima kada je re o rodno osetljivom jeziku.
Rezultati se izlau u obliku 12 predloenih uputstava, tanije preporu-
ka koje bi valjalo primeniti prilikom oblikovanja tekstova za javnu i slubenu
upotrebu na srpskom jeziku, a koja su potkrepljena primerima iz navedenog
korpusa podataka.
Kljune rei: javna upotreba jezika, inventar formi, izbori, lingvicizam,
namera, jezika norma, patrijarhat, rod, rodna perspektiva, rodno osetljiv je-
zik, seksizam, slubena upotreba jezika, teorija delatnosti, upotreba jezika
q
Uvod
Jezik nije mogue jednoznano defnisati pa otuda postoji vie defnicija
jezika od kojih je svaka delimino tana, budui da zahvata deo kompleksne
prirode jezika. Ima preko sto razliitih defnicija jezika kojima se najee afr-
mie neki teorijski pristup primenjen na nekom empirijskom materijalu nekog
jezika. Defnicija koja je rasprostranjena kod nas u srbistici pripada struktu-
ralnom teorijskom okviru s poetka XX veka prema kojoj je jezik shvaen kao
sistem znakova namenjen komunikaciji u nekom drutvu. Shodno tom teorij-
skom opredeljenju predmet nauke o jeziku jeste struktura jezika (Ferdinand de
Sosir, Kurs opte lingvistike, izdanje 1996). Druge teorije i defnicije preciziraju
odnos misli i jezika, pa se kae da jezik izraava misli, ili da jezik oblikuje misao,
te shodno tome predmet nauke o jeziku jeste odnos miljenja i jezika. Tree se
vie okreu jeziku u odnosu na drutvo i pokazuju da jezik odraava drutvene
promene, da je jezik arhaian u odnosu na promene u drutvu, ili pak, da jezik
anticipira promene u drutvu. Zakljuujemo da mnoge defnicije samo deli-
mino blie odreuju kompleksnu prirodu jezika, pa je, shodno tome, svaka
defnicija delimino fokusirana na neku problematiku i empirijski materijal.
Ovde se bavimo upotrebom srpskog jezika u javnoj i slubenoj sferi, s
voenjem rauna o tome da je svaka upotreba jezika vezana za drutveni i po-
litiki kontekst, mada su teorijski pristupi toj vezi razliiti. I ovde uvaavamo
sud da je pitanje standardizacije (normiranja) jezika uvek i politiko pitanje i
da putem sprege naune i politike volje dolazi do normativne prakse. Norma
jeste dogovor. Norma je deo naeg teorijskog pogleda na jezike pojedinos-
ti, a nije jezik sam. Normirati neki jezik znai intervenisati u njemu u pravcu
neke poeljne jezike politike. Jedan pravac poeljne politike jezika moe biti
ka homogenizaciji nacije, dok drugi moe biti okrenut uvaavanju svih jezika u
dravi podjednako.
Jedan mogui pristup normiranju rodno osetljivog srpskog jezika
Jezik odreujemo kao delatnost, jer nas interesuje ta sa jezikom moemo
initi i ta inimo dok govorimo ili piemo. U takvom pristupu imamo u vidu
nameru govornika da neto ini jezikom: da ubeuje, da pohvali ili podri, da
se naruga drugom ili ga uini (ne)vidljivim. Govorimo o implicitnoj i eksplicit-
noj nameri za (ne)vidljivost, kada je jezika upotreba u pitanju. Na primer, u
jednom udbeniku matematike nalazimo reenicu: Matematiari su ve oko
1840. godine pisali prve kompjuterske programe. Jezika forma ove reenice
nas upuuje na pomisao da se radi o mukarcima, a poznata je injenica da je
prvi kompjuterski program napravila matematiarka Ejda Lavelas. Moemo se
1o
pitati da li je namera pisca ove reenice bila da umanji doprinos matematiarke
ili je reenica formirana kao to je do sada bilo uobiajeno u naunom diskursu
u kojem je forma mukog roda tzv. generika ili objektivna bezrodna. To
znai da formom jezika autor teksta moe da sakrije pol osobe, tanije podatke
da ene doprinose razvoju civilizacije i drutva
1
.
U pristupu sa stanovita teorije delatnosti ne govorimo o normi koja bi se
odnosila na ispravno/neispravno upotrebljenu re, kako je to najei zahtev u
strukturalistikom teorijskom pristupu, nego tragamo za inventarom formi koji-
ma se neka namera moe ostvariti u tekstu i njegovim delovima (najee ree-
nicama i paragrafma). Inventar ovde znai da postoji vie od jedne mogunosti
za neku jeziku upotrebu. Standardizacija, kao proces normiranja, u ovom pri-
stupu podrazumeva pravljenje fnitnih lista inventara za upotrebu jezika u raz-
liitim situacijama. Na primer, za oslovljavanje ili pozdravljanje postoji vie od
jedne forme. Ono to je potrebno uiniti u datoj situaciji jeste odabrati jednu od
vie moguih u nekoj konkretnoj situaciji. Pri tom treba znati koje od njih nisu
poeljne u konkretnoj situaciji. Drugi primer moe biti pozdravljanje, za koje
nam stoje na raspolaganju mnoge forme u inventaru, a koje se odnose na: doba
dana (dobro jutro, dobar dan, dobro vee), ili na signalizaciju (ne)formalnih
odnosa sagovornika (ao, zdravo...), o emu detaljnije pie Bojana Milosavljevi
(2007). Ako je namera da nekog oslovimo, tu su forme u inventaru: koleginice,
gospoo, prijateljice, ili titule: predsednice, dekanice, direktorice...
Proces pravljenja spiskova inventara je dinamian, to znai da su spis-
kovi promenljivi: tokom vremena neke forme ispadaju sa liste, druge se u nju
ukljuuju, u zavisnosti od drugih faktora (kao to su poznatost, obrazovanje),
ili u zavisnosti od ukupnih demokratskih procesa u drutvu. Na primer, kad je
oslovljavanje enske osobe u pitanju danas je uglavnom dominantno u upotrebi
gospoa, umesto drugarica (inae dominantna u slubenoj upotrebi u periodu
od 1945. do 1990): drugaricu je preko noi zamenila gospoa!
Formiranje rodno osetljivog srpskog jezika nalazi se u procesu u kojem
su neke karakteristike ve oformljene, dok su druge u procesu formiranja. Na
primer, tek formiramo naviku za nediskriminatornu upotrebu jezika u sva-
kodnevnom govoru i u medijima. Jo uvek se u naslovima nekih pisanih medija
pojavljuju rei, izrazi i kvalifkacije kojima se vreaju druge osobe, mada postoji
kodeks u medijima kojima se ovakvo pisanje osuuje
2
. Stoga se ovde opisuje i
analizira inventar razliitih jezikih mogunosti, s obzirom na uzrast, pozna-
tost, pol sagovornika, a ne propisuje se jedna forma kao jedino ispravna i jedino
mogua.
11
Odnos roda i jezika: prostor za jeziku kreativnost
Norma u jeziku je rezultat dogovora strunjaka za jezik o nekom datom
pitanju. Svima je poznat dogovor da se evropska valuta na srpskom jeziku nazi-
va evro, ali je malo onih koji znaju kako je do dogovora dolo. Od dve ponude:
euro i evro, pobedila je forma evro glasanjem u komisiji za pitanja pravopisa
Odbora za standardizaciju srpskog jezika, a mogao je biti normiran oblik euro
koji se inae u govoru ee uje od onog koji je komisija Odbora predloila
Narodnoj banci Republike Srbije da propie kao ispravnu.
Kada govorimo o odnosu roda, kao socijalnog konstrukta (to znai da se
moe menjati) i norme jezika kao dogovornog konstrukta (to znai da se moe
menjati), beleimo inventar onih mogunosti kojima se moe pokazati velik
stepen vidljivosti ena u jeziku shodno njihovoj izrazitoj prisutnosti u javnom
ivotu. Ovo iz uverenja da jezika vidljivost razotkriva ono to je u drutvu
stvarnost: prisustvo, negde i dominacija, ena na javnim i drutvenim funkcija-
ma i u pojedinim profesijama.
Takav pristup poziva na kreativan odnos prema jeziku jer zahtev uini
enu vidljivom u jeziku u javnoj sferi podstie na to da pronalazimo i pravimo
forme u jeziku u nastojanju da ostvarimo takav zahtev.
Poto srpski jezik ima dosledno utkanu kategoriju gramatikog roda u ne-
kim vrstama rei (imenice, zamenice, pridevi, neki brojevi, neki glagolski oblici),
nije mogue upotrebiti neku imenicu bez oznake gramatikog roda (mukog,
enskog ili srednjeg). Bogata morfoloka sredstva stoje na raspolaganju kad su
u pitanju imenice enskog roda, posebno one o kojima ovde vie govorimo: za
oznaavanje profesije ili statusa (titula) ene u drutvu. Uglavnom se pominju
13 produktivnih nastavaka za oznaavanje imenica enskog roda u srpskom
jeziku (Milan Ajdanovi, 2008) od kojih su neki veoma produktivni: ica (po-
slanica), ka (doktorka), kinja (prvakinja), ua (sponzorua). Treba dodati da
jedna ista imenica za zanimanje ili titulu moe imati i dve ili vie nastavakih
realizacija (doktorka/doktorica, efca/efovica, dekanka/dekanica...) irom geo-
grafskog podruja srpskog jezika.
Govorimo o nazivima koji oznaavaju profesije i titule
3
ena, ime smo
se bavile tokom poslednjih decenija (videti spisak literature na kraju knjige).
U najirem smislu profesija je ono ime se neka osoba bavi, a titula je ono to
tu osobu ini jasno prepoznatljivom u drutvenoj hijerarhiji, na primer, u ins-
titucijama kakve su fakulteti ili sudovi (videti spisak titula i zanimanja na Filo-
zofskom fakultetu i u sudu u dodatku). Nije jednostavno podeliti ove dve kate-
gorije u konkretnim primerima srpskog jezika, budui da se one prepliu, pa ih
za ovu priliku posmatramo kao jedinstvenu kategoriju. U primeru: Profesorka
Jelena Jovanovi je odrala ispite vidi se da je u pitanju profesija, ali u primeru
oslovljavanja: Profesorka Jovanovi, molim Vas ispitne prijave, u pitanju je titula.
1z
Za oznaavanje profesija i titula ena raznovrstan je inventar formi.
Nastavak: Kosmonautkinja Valentina Terekova je prva ena koja je stigla
na Mesec.
Izraz ena + profesija/titula: Prva ena kosmonaut Valentina Terekova
je stigla na mesec.
Bez nastavka za imenice koje su dvorodne: Ona je foto model u Vogu.
Postoji mogunost opisnog kazivanja (na primer, umesto zapisniarka,
moemo rei: zapisnik je vodila).
Izbor forme zavisi od nekoliko faktora: od namere govornika, od ve
stvorene navike za upotrebu formi enskog roda, od linog stava prema rodno
osetljivom jeziku, od stava osobe kojoj se govori prema rodno osetljivom jezi-
ku, od drutvene potpore (kao to su odluke nadlenih tela o pitanjima jezika)
itd. Proces izbora je dinamian i o promeni u upotrebi moemo zakljuiti na
osnovu frekvencije i inventara upotrebe pojedinih titula i zanimanja ena da-
nas u odnosu na prethodne dve decenije. Zakljuujemo da ih je danas mnogo
vie. Pre svega zato to je vie ena u javnoj sferi, ali je i osetljivost predstavnika
srpskog jezika na tu pojavu porasla. Tome su doprinele i razne aktivnosti stru-
njaka za jezik u (medijima pre svega) ali i zalaganja pojedinki i pojedinaca da
objasne vanost upotrebe rodno osetljivog jezika u procesima demokratizacije
celokupnog drutva u Srbiji.
injenica je da se jeziko ponaanje menja, ali se isto tako menja inventar
formi koje jezik poseduje ili koje stvara. Na primer, takve su u medijima vrlo
frekventno upotrebljavane titule kancelarka i premijerka:
Pada rejting kancelarke Angele Merkel.
Island prva zemlja koja dobija premijerku lezbejku.
To se takoe odnosi na maoretkinje, hostese i irlidersice, kao nova zani-
manja kod nas samo za ene, koja su se ve odomaila, i esto se upotrebljavaju
u jeziku medija i svakodnevnom govoru, a izostaju u popisu imenica u aktu-
elnim renicima srpskog jezika. Zato podaci dati u sledeem poglavlju knjige
dokumentovano ukazuju na pojavu smene formi i znaenja imenovanja za pro-
fesije i titule ena tokom sada ve skoro dva veka, kao i na pojavu mnogih novih
imenica u okviru toga inventara.
Svaka imenica kojom se oznaava titula ili zanimanje ima vie od jedne
komponente znaenja. Tokom vremena neke komponente znaenja se gube,
druge se nameu kao prioritetne. Na primer, ministarka
4
je doskora imala dve
komponente: 1. ena ministra, 2. ena na poloaju ministra. Danas se u javnoj
i slubenoj upotrebi ne koristi ova titula za znaenje ena ministra, nego samo
znaenje ena na poloaju ministra. Tako se na primer naslov teksta Ministarka
pravde rodila devojicu odnosi na Sneanu Milovi, aktuelnu ministarku pravde
u Vladi Srbije.
1
Pojava proirivanja ili promene u komponentama znaenja imenice posto-
je u svim jezicima, pa i u srpskom jeziku. Uzmimo primer pomeranja znaenja
imenice menja. Ako svratite u bilo koju banku, itate obavetenje da je menja
duan da obavesti klijente o prodaji valute, kada menja ima znaenje osobe
koja prodaje valutu, a ne predmeta (menja brzine u automobilu). Nije bilo
javnih reakcija protiv naziva ove profesije u mukom rodu (veina zaposlenih u
svim bankama su ene). Za razliku od ovog primera, proliveno je dosta mastila
da se dokae kako ne moe biti ministarka upotreljenja u znaenju ena na po-
loaju ministra, jer je ova titula rezervisana za njeno znaenje ena ministra .
Vidimo da za jednu istu jeziku pojavu postoje dva arina kad se procenjuje ta
se moe, odnosno ne moe u jeziku pojaviti kao novina. Oslukujui promene
u upotrebi rodno osetljivog jezika kod nas danas, dajemo nekoliko preporuka
za javnu i slubenu upotrebu.
PREDLOG UPUTSTAVA ZA UPOTREBU RODNO OSETLJIVOG
JEZIKA U SFERI JAVNE KOMUNIKACIJE
Ako je u poziciji subjekta imenica enskog roda, onda i predikat koji se uz
ovu imenicu vezuje mora imati iste gramatike oznake:
Primer: Poslanica Gordana omi je predsedavala sastankom.
Ako je u pitanju mnoina, onda glagol mora imati mnoinski oblik.
Primer: Poslanice Ana Drai i Verica Bara su predsedavale sastankom.
U ovoj, prednormativnoj fazi za titule i zanimanja ena koriste se i forme
enskog roda i forme mukog roda, pa se dogaa da se forma enskog roda
za titule i zanimanja ena koristi (najee u naslovima novinskih teksto-
va) za neto to je neoekivano ili neprihvatljivo (detaljnije o ovome u radu
Svenke Savi, 2004).
Ponavljaima dvojke, direktorki apartman
Uputstvo 1
Slediti osnovno pravilo za graenje reenice u srpskom jeziku:
subjekat i predikat se moraju slagati u rodu i broju i licu.
Uputstvo 2
Upotrebljavati dosledno formu enskog roda za imenovanje
zanimanja i titule ena svuda gde je to mogue.
1q
Direktorka proziva
Krivina prijava protiv direktorke Agencije za privatizaciju.
Smenjene direktorke domova zdravlja na novim funkcijama.
Direktorka u papuama.
U reenicama teksta obratiti panju na sintaksiku poziciju titula i zani-
manja: u subjekatskoj, apozicijskoj ili predikatskoj.
Primer 1
Pozicija subjekta: Predsednica je priredila prijem za nagraene sportiste i
sportistkinje.
Pozicija apozicije: Jelena Jovanovi, predsednica lige ampiona preuzela je
dunost.
Pozicija predikata: Nova osoba u timu je predsednica Jelena Jovanovi.
Za svaku sintaksiku poziciju postoji vie izbora, shodno nameri govorni-
ka (pisca teksta) u datom kontekstu.
Primer 2:
Vera Jovanovi je naa najpoznatija padobranka u poslednjoj deceniji.
Vera Jovanovi je naa najpoznatija ena padobranac u poslednjoj deceniji.
Vera Jovanovi koja se najbolje bavi padobranstvom u poslednjoj deceniji kod
nas.
Poslednji primer pokazuje mogunosti preformulacije.
Primer 3:
Ministarka za nauku i tehnologiju je Ana Peikan, moemo napisati: Minis-
tarske poslove za nauku i tehnologiju preuzela je Ana Peikan. Ili: Zapisnik
vodila Vera Jovanovi, umesto: Zapisniarka je Vera Jovanovi.
Ako se formira tekst u kojem se govori o istoj enskoj osobi, kreativno se
odnositi prema oba prethodna uputstva.
Primer 4:
Guvernerka Narodne banke Kori Udoviki je sazvala sastanak svoga tima. Kao
prva ena guverner u Srbiji uvela je neka pravila u radu. Ona je smatrala da...
Kad je naziv profesije ili titule sintagmatski nakon jednom uvedene profe-
sije ili titule moe se u daljem tekstu koristiti kraa forma.
Primer 5:
1. Ministarka za sport i omladinu Jelena Jovanovi otvorila je teniski turnir.
Ministarka je tom prilikom naglasila da je vano razvijati sportski duh kod
mladih.
U novinskim tekstovima ima primera da uz ime i prezime jedne enske
osobe ima vie naziva profesija i titula:
1
Primer 6:
1. Nagradu je dobila naa poznata spisateljica, borac za demokratiju, profe-
sorka i ambasadorka Vida Ognjenovi.
Mogue je sintaksiki reorganizovati reenicu, bilo da se razbiju u nekoli-
ko, bilo da neto bude u poziciji ispred imena, a neto iza imena.
Nagradu je dobila naa poznata spisateljica Vida Ognjenovi, borkinja za
demokratiju. Bila je ambasadorka u Norvekoj i profesorka je na Akademiji
umetnosti u Novom Sad.
Postoje podruja javnog delovanja u koje ene tek ulaze. Titule i zanimanja
ena u vojsci ostaju da se normiraju jer je danas sve vie ena ofcirki, ge-
neralki, pukovnica ili vojnikinja u Vojsci Srbije, ali i u vojskama drugih dr-
ava, o kojima se u medijima saoptava, pa e vojne titule u enskom rodu
biti normalna stvar, samo ih treba normirati u dokumentima Vojske.
S druge strane, jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u dru-
tvu uopte pa onda i za titule ena jer se pojavljuju istovremeno sa njiho-
vim ulaskom u drutvo i u jezik. Jedno od istovremenih novih zanimanja
su poslovi linog obezbeenja (termin iz zakonodavne terminologije): te-
lohraniteljka, ena bodigard.
Primer 7
ene u uniformama slue uglavnom kao vezisti ili bolniarke.
ene u uniformi je opisno predstavljeno znaenje profesije vojnikinje (vide
se na slici uz tekst): forma *vezistkinje, mada je mogua, nije upotrebljena,
ali je bolniarka prirodno skliznula u tekst. Ovakvi primeri nam poka-
zuju u kojoj meri su neka zanimanja i titule ve u jezikoj kompetenciji
izvornih govornika srpskog jezika, one koju su na tom putu u prvoj fazi.
Osoba koja je stvarala tekst u novinama procenila je da vezistkinje nije
ula u iroku upotrebu, ili taj oblik ne upotrebljava u sopstvenom govoru.
Moglo bi se rei da je autor/ka toga teksta na pola puta u primeni predlo-
enog uputstva za doslednu upotrebu u enskom rodu i da procenjuje da
jo nije mogue primeniti ovaj drugi deo saveta svuda gde je to mogue u
ovom konkretnom primeru. Granica upotrebe imenica koje do sada nisu
upotrebljavane u formi enskog roda, a mogue ih je upotrebiti u toj for-
mi, vidno se pomera, ali jo uvek ne frekventno. Zato nije tana tvrdnja da
u srpskom jeziku ne postoje oblici za neka zanimanja ili titule ena (kao
to su borkinja, flozofkinja, i sl), nego da ih jo uvek ne koristimo. Koja
e se forma odabrati preputa se intuiciji govornika da sopstveni jeziki
potencijal koristi.
Jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u drutvu kada u njih is-
tovremeno ulaze mukarci i ene. Jedno od istovremenih novih zanimanja
16
su poslovi linog obezbeenja (termin iz zakonodavne terminologije): te-
lohraniteljka, ena bodigard.

Uputstvo se odnosi na primere zanimanja i titula koje mogu imati vie od
jednog sufksa: doktorka/doktorica, efca/efovica, doktorka/doktorica, pro-
fesorka/profesorica...
Na geografskom prostoru srpskog jezika ove se forme razliitom frekven-
cijom upotrebljavaju. Potujemo naviku govornika to se tie odabira su-
fksa. S druge strane, mada dominira stav da treba potovati jezike navi-
ke, vano je shvatiti da su i odvike jednako korisne u daljoj demokratizaciji
drutva.
Jezik je jednako navika koliko i odvika. Moramo se odvii od nekih do sada
korienih izraza kojima se vreuju neke grupe graana i graanki (na
primer, izrazi i vicevi o plavuama), ili koji se odnose na osobe istopolne
seksualne orijentacije: nije danas prihvatljivo rei za nekoga da je peder
u javnoj ili slubenoj upotrebi (mada u pisanim medijima toga ima). Na
osnovu promene svesti u drutvu o potrebi uvaavanja razlika stvaraju se
nove jezike navike pomou izbora one forme koja afrmie preporulji-
vu upotrebu. Na primer, danas je ve sasvim izvesno da nije prihvatljivo
ponaanje javno nazivati drugu osobu Ciganturo, a to se ipak pojavljuje u
graftima koje prenose mediji.
Uputstvo 4
Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se
vreaju neke grupe graana i graanki.
Uputstvo 3
Odabrati iz postojeeg inventara onu jeziku formu koja najbolje
odgovara vaoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu
imati vie sufksa.
1;
Ili u nekom tekstu crne hronike poinioce nekog kriminalnog dela obe-
leavati prema etnikoj pripadnosti (Na primer, u tekstu objavljenom u
NIN-u (12. 2. 2009. str. 68) ispod fotografje na kojoj su dva mlada Roma
pie: Krvoedni maarski Romi: Ivan Stojka i Dee Nemet).
Na isti nain treba da shvatamo i zahteve koji se odnose na rodno osetljivu
upotrebu srpskog jezika. Zato bi bilo poeljno i potrebno da se ta upotreba
normira (standardizuje) tamo gde je to mogue.
Primer 1: Kad doe kondukter / kondukterka morate mu / joj pokazati kartu.
Varijanta A: Kad doe kondukter ili kondukterka morate mu ili joj pokazati
kartu.
Varijanta B: Svi vozai-ice se moraju pridravati saobraajnih pravila.
Mogue je navesti formu u mukom rodu, a oznaku za nastavak u en-
skom: sa znaenjem da se odnosi na obe polne populacije: voza/ica:
Svi vozai/ice se moraju pridravati saobraajnih pravila.
Postoji mogunost za imenovanje osoba kojom se izbegava obeleje rod-
nosti. Ta mogunost je najea u zakonodavnoj praksi jer se koriste rei
koje su u jednini i u mnoini neutralne:
lice: Lica koja ne ispunjavaju konkursne uslove nee biti odabrana
osoba: Nastavno osoblje kola nee primiti platu na vreme.
dete: Dete bez roditeljsko staranja ostaje u domu.
rtva: rtve nasilja uputiti na miliciju.
Preporuka je da se koriste imenica osoba kao neutralne forme u opisnim
sluajevima. Na primer, umesto telekomunikatorka, to je radno mesto u
banci, moe se rei: osoba zaduena za poslove telekomunikacije. Isto moe
biti i u mnoini: ljudi, roditelji.
Mogunost neutralnog govorenja je i kada se fokus reenice usmeri na
instituciju, a ne lice ili osobu. Umesto:
Jelena Jovanovi, ministarka za privredu,
moe se rei:
Jeleni Jovanovi je povereno voenje ministarstva za privredu.
Umesto uitelji i uiteljice se staraju o nastavi, moe se rei nastavno
osoblje se stara o nastavi.
Uputstvo 5
Koristiti paralelne forme ako se preporuka odnosi i na mukarce i
na ene.
18
Kada se oblikuje dui (nauni, struni, zakonski ili neki drugi) tekst u ko-
jem se esto pominju i mukarci i ene (kao u primerima za uputstvo 5),
onda se moe primeniti praksa da se u prvih nekoliko reenica primeni
jedna od mogunosti iz uputstva 5, a onda odabere jedna mogunosti i u
napomeni tekstu objasni da e se u daljem tekstu upotrebljavati ili mno-
inski oblik ili naizmenino jedan pa drugi ili neka druga odluka. Vano je
da itaocima bude jasno da su autori teksta svesno izabrali jednu od vie
moguih formi i time sebe deklarisali kao osobu koja se svesno odreuje
prema fenomenu rodno osetljivog jezika.
Koju formu jezikog prikazivanja odabrati zavisi od datog konteksta.
Naroito je vano da mediji i institucije sistema prihvate ovakvo jezi-
ko ponaanje i time pokau da prihvataju stav o rodno osetljivom jeziku.
injenica je da danas ima mnogo ena u nekim profesijama (novinarstvo,
zdravstvo, obrazovanje, a u nekoliko poslednjih godina i u nekim grana-
ma nauke dominiraju, kao to su, na primer, farmacija, stomatologija, psi-
hologija, lingvistika, informatika), pa se ovim zalaganjem samo pretae
stvarnost u jeziki izraz.
Postoje pravopisna pravila za pisanje skraenica u srpskom jeziku, kao to
su: prof., dr, dipl., in. i slino. Skraenice su jedan od naina prikrivanja
rodno osetljive vidljivosti, ali su dragocene sa stanovita ekonomije novin-
skog prostora u pisanim medijima. Ne znamo kakva je mentalna prezen-
tacija italaca i itateljki ovih skraenica ako se odnose na ensku osobu. U
jednom pilot istraivanju dobili smo podatak da itaoci prelete pogledom
titule i panju zadravaju na imenu i prezimenu osobe, a ne njenom statu-
su u drutvu. Meutim, ako su u pitanju strana imena, za koja ne moemo
lako da odredimo koji je pol u pitanju, pun naziv titule ili zanimanja za
ensku osobu nam pomae u tome.
Na primeri: Prof. dr Mati Ejen predstavlja svoju zemlju na kongresu.
Doc. dr Gru Ekstra predsedava skuptinom.
Naroito je ovaj podatak vaan prevodiocima koji ne vide datu osobu kada
prevode tekstove.
Uputstvo 6
Koristiti kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom
oblikovanja teksta.
Uputstvo 7
Pisati titule i zanimanja ena u punom obliku, a izbegavati pisanje
skraenica.
1q
Svedoci smo da je sve vie raznih skraenica u srpskom, ali i u drugim
jezicima i da se proces ifara u jeziku poveava. S druge strane, pomenu-
te skraenice se odnose na titule koje afrmiu osobu visoko u hijerarhiji
univerziteta: redovne ili vanredne profesorke, docentkinje, odnosno da su
u samom vrhu nauke i lanstva institucija za nauku, kakve su akademije
nauka u zemlji i svetu.
Primer 1: Kako prodire enski oblik za pojedinane titule koje su viso-
ko u hijerarhiji univerziteta moemo pratiti na primeru prve rektorke na
Univerzitetu u Novom Sadu. Stupila je na dunost 1. oktobra 1996, pa je
novosadski Dnevnik objavio vie tekstova o univerzitetu ili aktivnosti
rektorke tokom nekoliko meseci i to na prvoj stranici lista, u unutranjoj
rubrici i na poslednjoj stranici lista (od 25. 9. 1996, str. 1; 9. 9. 1996, str.7;
15. 10. 1996, str. 12). Informiui, na primer, o novoj garnituri na Univer-
zitetu u Novom Sadu, autor teksta je predstavio ekipu u tekstu:
Novoizabrani rektor akademik prof. dr Olga Hadi i prorektori prof. dr Lju-
bomirka Krklju i prof. dr Stojan Savi...
Rektor, akademik profesor Prirodno-matematikog fakulteta dr Olga Hadi,
prorektori dr Ljubomirka Krklju, profesor Pravnog fakulteta i prof. dr Sto-
jan Savi...
Sveanosti su, izmeu ostalih, prisustvovali i rektor Olga Hadi i ..
Uz rektorkino ime polako su izostavljene neke od njenih visokih titula od
prve do poslednje stranice novina, ali je upotreba mukog roda ostajala,
u zavisnosti od mesta objavljenog lanka u rubrikama lista: kad je stigla
na poslednju stranicu, izgubila je ono to je od titula hijerarhijski najvie
i najvanije da je lanica Akademije nauka (zauvek), a ostala joj je titula
za drutvenu mo.
Nakon prve rektorke funkciju je preuzela druga rektorka. U vreme njenog
mandata kolega (ugledni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu) pitao
me je koja je forma ispravnija: rektorka ili rektorica jer bi hteo da je
oslovi u enskom rodu. Rekla sam rektorka (kao doktorka), on je rekao:
Meni je nekako lepe rektorica. I kada pojedinac odlui da za imeno-
vanje visoke funkcije upotrebi formu enskog roda, voli da forma njemu
samom lepo zvui.
Kada je trea (sada aktuelna) rektorka dola na tu poziciju, upotreba forme
u enskom rodu je sasvim ovladala i u medijima i na sastancima i uopte
u javnoj komunikaciji.
Primer 2: Posebna vrsta skraenica odnosi se na prvo slovo, inicijal linog
imena, uz puno prezime, ako se radi o autoru ili autorki teksta, ili o citiran-
zo
ju unutar nekog spiska konsultovane (naune) literature. Taj postupak se
naroito koristi u novinskim tekstovima u kojima se navode imena osoba,
koje su, na primer, dobile neku nagradu ili pobedile na nekom sportskom
takmienju. Potpuna vidljivost bi bila pisanje linog imena i prezimena
svih osoba u spisku. Na primer, u novinskom izvetaju sa jednog takmi-
enja umetnika, navodi se samo spisak onih koji su dobili nagrade: Lj. Su-
ji, M Popovi, A. Jovi iz kojeg se ne vidi da li se radi o osobama mukog
ili enskog pola. Vano je pokazati koliko ima ena koje su dobijale nagra-
de za doprinos u drutvu, pa je preporuka da se puno ime navodi, bilo
da se radi o novinskom ili naunom tekstu, a naroito u bibliografjama
radova, jer se tako lako moe saznati i o doprinosu ena u nekoj naunoj
disciplini.
Suprunici jesu brani par, ali se na njih moe gledati sa stanovita mua
ili ene, ili se oboje mogu imati u jednakom fokusu.
Primeri:
Doao je Pera Petrovi sa enom.
Dola je Mira Markovi sa muem.
Doli su Bil i Hilari Klinton
Doli su Bil Klinton i Hilari Klinton.
U javnim glasilima seksistike su one fraze kojima se saoptava da je re o
paru u kojem se fokusira samo jedna osoba iz para ili da je re o pripadanju
mukarcu (Doao je Milan Jovanovi sa suprugom). Najee se radi o va-
noj politikoj linosti u ijoj pratnji je i njegova supruga. U takvim sluaje-
vima je bolje odabrati onaj jeziki izraz kojim se identifkuje identitet svake
jedinke u paru ili iz teksta izostaviti informaciju o supruzi. Ne preporuuje
se u javnoj i slubenoj upotrebi identifkovanje supruge (ili erke) prema
pripadanju mukoj osobi.

Svedoci smo da se u titlovanju raznih tekstova, u prevod na srpski jezik
(irilinim ili latininim pismom) unosi politiki nekorektan govor, mada
Uputstvo 8
Navoditi punu identifkaciju za svaku osobu posebno ukoliko
saoptavate o (branom) paru.
Uputstvo 9
Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevoenju s nekog
stranog jezika na srpski jezik.
z1
se u izvornom jeziku koristi korektan. Na primer, iz nemakog jezika u
kome je enska forma standardna za titule i zanimanja, a u titlovanom
prevodu (u televizijskim programima) na srpski jezik neretko u formi
mukog roda.
Primetna je vea rodna osetljivost u tekstovima objavljenim u nekim dne-
vnim novinama, a manja u naunom tekstu, zatim u zakonodavnoj praksi,
ili u raznim formularima, upitnicima i u drugim slinim materijalima za
javnu upotrebu u administraciji.
Primer 1: Molimo graane i graanke da popune sledee upitnike...
Na prvom mestu upotrebiti formu dominantnije populacije kojoj se ob-
raamo.
Primer 2: Molimo sve vaspitaice i vaspitae da se odazovu pozivu.
Prema istraivanjima testova za prijemne ispite u osnovnoj i srednjoj koli
postoje razliiti oblici rodno neosetljivog jezika. Budui da je i to jedan
od vidova slubene upotrebe srpskog jezika, sva ovde pomenuta uputstva
vae i za taj tip teksta.
Poto se upitnici ili ankete daju u pisanom obliku, vano je i kako su vizu-
elno postavljene forme za obraanje. Predlog je da budu simetrino napi-
sane (u istoj ravni):
Primer 1: graani i graanke, studenti i studentkinje,
ime se signalizira istovrednost obe populacije, a ne po principu subordi-
nacije:
Primer 2: graani graanke
Ako u inventaru postoji vie mogunosti, u okviru ovog predloga moe se
varirati. Na primer, u obraanju skupu slualaca, biraa, i sl.
Birai i biraice, graani i graanke, studenti i studentkinje, uenici i ueni-
ce...
Na primer, na roditeljskom sastanku, razredni stareina se moe obratiti
sa: majke i oevi (odnosno oevi i majke), ali i roditelji. Isto vai i za druge
institucije, na primer u crkvi prilikom propovedi:
Primer 3: Brao i sestre!
Sestre i brao!
naroito u prilikama kada je vie prisutnih ena od mukaraca u hramu.
Uputstvo 10
Predloena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici,
ankete, formulari, konkursi i oglasi...).
zz
I u mnogim drugim tipovima tekstova predloeno uputstvo se moe pri-
meniti. Na primer, u najavi ili odjavama nekih televizijskih ili radijskih
emisija: rediteljka, scenografkinja, koregorafkinja, stilistkinja, tonska snima-
teljka... za one profesije i titule za koje su druge forme prikladnije, treba
koristiti te forme: kasting vodila, i sl.
U tekstovima javnih konkursa i izbora za radna mesta otvoriti mogunost
za osobe oba pola. Ne preporuuju se oglasi za radna mesta samo mukih
ili samo enskih osoba.
Primeri 1: Potrebna jedna kafe-kuvarica.
Potrebna prodavaica.
Raspisuje se konkurs za direktora ...
Analiza oglasa u pisanim medijima u Srbiji pokazuje da rodno osetljive
konkurse i oglase daju danas samo strane frme ili ambasade, u ijim je
zemljama ova vrsta tekstova ve normirana i u kojima funkcioniu pravila
politiki korektnog jezika i govora.
Lista tekstova u kojima se moe iskoristiti predlog za rodno osetljiv jezik
nije fnitna. Isto tako, postoji itav niz sugestija ta sve treba izbegavati u
delovima novinskih tekstova (naslov, nadnaslov, podnaslov, fotografja i
tekst ispod fotografje, interfle tekst i sl.). Kad je re o naslovima tekstova
kojima se privlai panja italaca da tekstove proitaju, izbegavati upotre-
bu forme enskog roda za zanimanja i titulu kada se eli eni narugati ili
je uniziti. Prema analizi naslova u pisanim medijima u Srbiji (ali i u ita-
vom regionu biveg srpskohrvatskog govornog podruja) praksa je da se
u naslovima tekstova enska forma pojavi onda kada im se neto u poslu
zamera (Svenke Savi, 2004).
Jezik, rod, brak
Poznata je injenica da jezik moe posluiti kao sredstvo izraavanja za-
visne pozicije ene u odnosu na mukarca
5
, i obratno, to treba izbegavati
u javnoj i slubenoj upotrebi, naroito u naslovima pisanih medija:
Primer1: Suprug narodne poslanice pretio novinaru
Poznati fudbaler oenie Berluskonijevu erku
Drugi primer povezanosti jezika i braka je promena prezimena ene
prilikom udaje (mada je zakonom o porodici predviena mogunost da
ena zadri svoje prezime, kao i da mukarac uzme enino prezime, to
se u praksi ponekad dogaa). O vezi jezika i braka najee se pominje da
z
udata ena dobija prezime mua i tako postaje nevidljivo njeno devoja-
ko poreklo Negde se jo uvek navode primeri da odreenim nastavkom
moemo markirati da li je ena udata ili ne, ako prezimenu dodamo nasta-
vak: Petrovi- ka ona koja je udata za mua Petrovia, odnosno Petro-
vi-eva ona iji se otac preziva Petrovi. Polazna hipoteza je bila u jed-
nom istraivanju da ova distinkcija nije prisutna u svesti mlaih izvornih
predstavnika srpskog jezika. Ispitavila sam u 2008. godini ovu pojavu kod
srednjokolaca u gradu i dobila podatak da srednjokolici uopte ne znaju
za ovaj vid razlikovanja statusa enske osobe. Znai da se ova osobina u
srpskom jeziku polako gubi iz upotrebe kod mlaih generacija i da je ve
danas treba smatrati arhainom i na njoj ne treba insistirati u javnoj i slu-
benoj upotrebi. Podaci, meutim, pokazuju da se u medijima ovakvi oblici
(ne)dosledno koriste. Primer u naslov teksta u sportskoj rubrici je:
Primer 1: Terzieve devojke ponos nacije. (Politika, 31. 12. 2007, 44).
Re je o izuzetnom uspehu odbojkaica na evropskim takmienjima, to
je svakako zasluga koarkaica i trenera. Urednik u naslovu pobednice
odreuje prema pripadnitvu treneru (pod vostvom Zorana Terzia,
kae se u tekstu.)
Koji bi drugi naslov mogao biti?
Primer 2: Nae odbojkaice ponos nacije
Prvu ensku ekipu koja je u izboru najboljih nadmaila muke.
to je deo iz reenice u tekstu. Obe ove mogunosti vie bi odgovarale
sadraju informacije od one koja je odabrana za naslov.
Poenta je naeg zalaganja iznalaenje inventara mogunosti jezikih obli-
ka i fraza za iskazivanje odreenih sadraja, koliko je takav pristup delatan
pri oformljavanju teksta u celini moemo videti na sledeim primerima.
Primer 3: ene tue ilerku.
Taerova i Bu o istoku Evrope.
U naslovu teksta je u identifkaciji predsednice jedne vlade i obeleje ene
(odnosno branog stanja), a za predsednika jedne vlade takvo obeleje nije
potrebno. Budui da je sve vie ena u politici u svetu, onda je u medi-
jima forma sa nastavkom na prezimenu postala dominanta (Olbrajtova,
Renova), kao kraa i ekonominija. Predlog je da se enska osoba imenuje
imenom i prezimenom, uz izostavljanje nastavka uz prezime ene za pri-
padanje mukoj osobi, pa bi navedeni primer bio:
Margaret Taer i Dord Bu o istoku Evrope.
Svakako da je sa stanovita ekonomisanja novinskim prostorom bolje
zq
upotrebiti jednu re (Taerova) nego dve (Margaret Taer), ali ekonomija
novinskog prostora nije jedini kriterija kada govorimo o rodno osetljivom
jeziku.
U medijima se esto pojavljuje i mogunost, kojom se ukazuje na poznatu
osobu enskog roda, prezime je tada u obliku mukog roda:
del Ponte je objavila knjigu ...
Jankovi i Dementijeva prve polufnalistkinje.
itaoci znaju da je u pitanju Jelena Jankovi. Naslov moe glasiti:
Jelena Jankovi i Elena Dementijeva prve fnalistkinje.
Meutim, ako je osoba o kojoj se pie manje poznata u naoj sredini, ili se
tek uvodi u javnu sferu preko (pisanih) medija, onda zanimanje ili titula u
enskom rodu pomae da se osoba odredi po polu. (Bilo bi dobro da se uz
tekst objavi i fotografja osobe o kojoj je re).
Napomena: U jezicima u kojima je standardnojezika forma da se pre-
zimena ena obeleavaju nastavkom (u ruskom i slovakom jeziku), isto
pravilo se prenosi i u srpski jezik.
Uputstvo: U primerima kada su u istoj reenici u pitanju osobe razliitog
pola pisati lino ime i prezime da se vidi pol osobe, ili profesiju i titulu, ako
je lino ime iz repertoara nama manje poznatih jezika.
Na primer, u listu Danas je naslov teksta pisan u povodu obeleavanja jed-
nog jubileja i u povodu dodela priznanja Jasni ekari i Marku Panteliu.
Naslov teksta je bio:
Primer 4: Laureati ekari i Pantovi.
U ovakvom naslovu nevidljiva ostaje enska osoba za jedno od najveih
priznanja te sportske organizacije. Dakle, jedno naizgled rodno neutralno
reenje (izostavljanje nastavka za enski rod ustvari umanjuje vidljivost
ene u formi koja je odabrana, te time doprinosi veoj vidljivosti mukar-
ca. Zato bi predlog bio da se napie: Laureati Jasna ekari i Marko Pante-
li, ili da naslov bude sasvim neto drugo.
Izbegavati gospoica u oslovljavanju ili identifkovanju u javnoj i slubenoj
komunikaciji jer znai neudata ena pitanje branog statusa je privatna
stvar svake osobe. Do 1990. godine najee etikete za oslovljavanje u jav-
Uputstvo 11
Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifkovanje
enske osobe prema branom satutsu.
z
noj sferi bile su drug i drugarica. Drutvene promene devedesetih godi-
na uslovile su da ove etikete gotovo nestanu iz upotrebe, a u masovnu
upotrebu su ule etikete: gospodin, gospoa, gospoica. Oblik gospoica u
srpskom jeziku nema odgovarajueg oblika za (neoenjenog) mukarca
(*gospodini). Budui da je brano stanje privatna stvar svake osobe, ona
ne moe biti deo javne upotrebe jezika. Naroito je to neprimereno kad
je re o javnoj osobi koja je ve afrmisana u drutvu, a nije udata i nije
u ivotnom dobu koje se obino podrazumeva za oslovljavanje neudatih
(mladih) osoba.
Dileme nema pri odbiru rei kojima se identifkuje da je osoba u braku.
Pored ustaljenog suprug i supruga (to podrazumeva da su brani drugovi
venani graanski ili crkveno), u starijim tekstovima se u istom znaenju
pojavljuje i drug i drugarica
6
(u smislu brani drug odnosno drugarica),
najee u tekstovima iz narodnooslobodilake borbe koji se prenose ili
u feljtonima ili na neki drugi nain. U savremenim tekstovima, kao i u
govornom jeziku, sintagma brani drug je i dalje u aktivnoj upotrebi. Ono
to srpski jezik nema jeste imenovanje suprunika koji nisu venani (u
terminologiji iz socijalistikog perioda registrovani), a ostvaruju bra-
nu zajednicu, to je jedna od mogunosti u vaeem Zakonu o porodici.
Tamo se koristi termin vanbrana zajednica, to upuuje na status za-
jednice koja nije registrovana kod matiara. Izraz vanbrana zajednica
nije odgovarajui, jer se sutinski ostvaruje brana zajednica. Danas u srp-
skom jeziku nema izraza koji bi bio adekvatan, a koji nije diskriminatoran
u odnosu na osobe koje ive u takvoj zajednici, ali ima nekoliko razliitih
ponuda. Za osobe koje ive u branoj zajednici, a koja nije formalno oza-
konjena, registrovana u medijima je u upotrebi itav niz naziva na osnovu
kojih moemo videti ne samo ta drutvo misli o ovoj pojavi, nego i kako
drutvo vrednuje muku i ensku osobu u toj zajednici. Na primer, koriste
se termini partner i partnerka (koji je inae upotrebljavaju u nekim sporto-
vima (ah, tenis), ili plesovima i (igrama), kao i termini prijatelj/prijateljica,
drubenica, nevenana ena/mu, vanbrana ena, vanbrani mu. Primeri
ove vrste pokazuju da jezik ne prati drutvene promene (prema statisti-
kim podacima jedna treina mladih ivi u ovakvim zajednicama u Srbiji),
pa je potrebno ponuditi inventar, a svako moe sebi pronai adekvatan
izbor. Na jeziku upotrebi se moe uticati predlozima koji vie odgovaraju
tekuoj drutveno praksi. U tom pogledu u zakonodavnoj terminologiji
trebalo bi pronai adekvatne izraze koji e onda prei iz zakonodavne i
u svakodnevnu jeziku praksu. Mogli bi se preporuiti termini partner i
partnerka (i partnerska zajednica), dok se ne pronau bolji.
z6
Dejan je lekar, a Mara je domaica.
Ona je uspena poslovna ena, majka troje dece.
Retko se isti sud moe nai i za oeve.
Predlog: ako se ovakav sud eli dati o osobi o kojoj se govori onda to initi
podjednako za oba pola:
On je uspean poslovan ovek, otac troje dece.
Naveli smo samo 12 predloenih uputstava da pokaemo na koji nain
normiranje upotrebe moe izgledati u srpskom jeziku. Ostaje mnogo po-
sla da se uradi za svaki tip diskursa ili teksta u javnoj i slubenoj upotrebi.
Uputstvo 12
Izbegavati primere (naroito u udbenikoj literaturi) u kojima
su mukarac i ena u stereotipnim ulogama. (Veoma esto se
pribegava stereotipnim ulogama ene i mukarca. Na primer,
z;
Zakljuak
Jezik zaostaje za promenama u drutvu. Da bi stvarnost i jezik bili u har-
moniji potrebno je svesno upotrebljavati jezik i doprinositi promenama. Pred-
loili smo normiranje upotrebe jezika u obliku 12 uputstava potkrepljena mno-
gobrojnim primerima iz odabranog korpusa empirijskih podataka, a za nepo-
srednu praksu u institucijama sistema i u nacionalnim mehanizmima za rodnu
ravnopravnost
7
.
Rodno osetljiv jezik je potrebno uvesti u ukupnu jeziku produkciju: izra-
du renika i gramatika, zatim udbeniku praksu i uopte u diskurs u obrazov-
nim institucijama, podjednako koliko i u zakonodavnu i novinarsku praksu.
Predlog je da se, ne samo u tekstovima u medijima, nego i u tekstove za-
kona i drugih propisa, kao i u javnoj administraciji i obrazovanju uvede termi-
nologija koja je u skladu sa principima ravnopravnosti polova, sa upotrebom
naziva zanimanja i titula u enskom rodu za osobe enskog pola.
1. Slediti osnovno pravilo za graenje reenice u srpskom jeziku: subjekat i
predikat se moraju se slagati u rodu, broju i licu.
2. Upotrebljavati dosledno formu enskog roda za zanimanja i titule ena svu-
da gde je to mogue.
3. Odabrati iz postojeeg inventara onu jeziku formu koja najbolje odgovara
vaoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu imati vie sufksa.
4. Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se vreaju neke
grupe graana i graanki.
5. Koristiti paralelne forme u ako se preporuka odnosi i na mukarce i na ene.
6. Koristi kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja
teksta.
7. Pisati titule i zanimanja ena u punom obliku, a izbegavati pisanje skraeni-
ca.
8. Navoditi punu identifkaciju za svaku osobu posebno ukoliko saoptavate o
(branom) paru.
9. Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevoenju s nekog stranog
jezika na srpski jezik.
10. Predloena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici, ankete,
formulari, konkursi, oglasi...).
11. Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifkovanje enske oso-
be prema branom statusu.
12. Izbegavati primere (naroito u udbenikoj literaturi) u kojima su muka-
rac i ena u stereotipnim ulogama (na primer, za suprotne reenice u gra-
matici: Dejan je lekar, a Mara je domaica).
z8
Napomene
1
U Reniku srpskog jezika Matice srpke (2007, 368), pod odrednicom ena stoji: 1.
ljudsko bie koje ima sposobnost raanja, polno suprotno mukarcu. 2. osoba koja je
udata, supruga. 3.a. odrasla osoba enskog pola. b. enska osoba koja radi u kui, slu-
avka. 4. fg. pej. slabi, kukavica (o mukarcu), laka ena, ena labava morala u odnosu
prema mukarcu.
2
Na primer, u vreme kada je u toku izglasavanje Zakona protiv diskriminacije u srpskom
parlamentu na naslovnoj stranici Kurira (mart 2009) je velik naslov Podrali pedere.
3
U Velikom reniku stranih rei i izrazra (Ivana Klajna i Milana ipke, 2006, str.1003)
stoji da je profesija glavno zanimanje sa odgovarajuom strunom spremom kojim neko
zarauje za ivot, dok je titula formalni dodatak imenu osobe na osnovu zasluga (ser
u Velikoj Britaniji), poloaja (ekselencija za ambasadora) ili staleke pripadnosti (grof,
baron i sl). To je formali dodatak imenu osobe na osnovu steenog zvanja (mr ili dr za
magistre ili doktore nauka, in. za inenjere i sl.). Moe biti i prvo mesto sportiste ili
sportskog kluba u takmienju (str. 1241-1242).
4
U Velikom reniku stranih rei (Ivan Klajn i Milan ipka, 2006, str. 774), za titulu mi-
nistarka stoji: 1. ena na poloaju ministra. 2. ministrova supruga. gospoa (ministarka)
(prema istoimenoj komediji B. Nuia) supruga ministra koja izaziva podsmeh skoroje-
vikim i razmetljivim ponaanjem.
5
Vesna Cidilko (2004) analizira primere u novijoj hrvatskoj i srpskoj knjievnosti i kons-
tatuje ponavljanje osnovnog patrijarhanog koncepta kada je re o drutveno-politikoj
ulozi ene u romanima poznatih hrvatskih i srpskih pisaca: ona je najpre i pre svega
majka i supruga, onda ostalo: dilerka, bankarka, proroica... Njeni podaci potvruju da su
stoeri postojeeg stanja u kojem se ena nalazi u srpskom i hrvatskom drutvu dobro
potkrepljeni glavnim tokovima u nacionalnoj literaturi. Ta literatura zakrepljuje posto-
jei poloaj ene u drutvu. Alternativna literatura nije dovoljno snana da bude jedna
od komponeti promena.
6
Drugarica u znaenju supruga imamo primer u Dnevniku Vladimira Dedijera (preneto
u listu Zora, br. 39, Beograd, 1949): izvetaj koji je drug Mihajo poslao Glavnom ta-
bu: herojski su se drali od drugova koje poznajete uro Strugar, Vukica Mitrovi Sunja,
Janko Lisjak i njegova drugarica omladinka Desanka Trajko Stamenkovic i Ficina druga-
rica.... (italik S.S.). Supruga ovde nema svoje ime nego je odreena prema mukarcu ija
je supruga (drugarica).
7
Nacionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost su dravne institucije na razliitim ni-
voima i sa specifnim oblaenjima formirane u cilju uspostavljanja, promocije i zatite
principa rodne ravnopravnosti. To mogu da budu parlamentarni odbori, saveti, slube u
okviru ministarstava, zatitnici prava ena, lokalni saveti, zakon o ravnopravnosti polova,
strategije i nacionalni planovi.
U Republici Srbiji postoji:
- Sekretarijat za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike
- Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije
- Odbor za ravnopravnost polova Narodne skuptine Republike Srbije
- Institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova AP Vojvodine (Pokrajinski sekretari-
jat za rad, zapoljavanje i rodnu ravnopravnost)
- Lokalni institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova
zq
Dodatak 1
KORPUS EMPIRIJSKIH PODATAKA KORIEN U RADOVIMA U KNJIZI
Renici
Nikoli, Miroslav (2000), Obratni renik srpskoga jezika, Matica srpska,
Novi Sad i Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Renik srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika, 1959 2006, knj. 1 17,
SANU, Institut za srpski jezik, Beograd
Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika, u est tomova, 1967 1976, Mati-
ca srpska, Novi Sad
Dnevne novine
Danas 2004; 01.- 03. 2005; 01. 03. 2005.
Dnevnik 12.2.2004, 18.2.2004, 23.2.2004; 24.2 9.3.2004; 5.11.2004
4.12.2004; 01-02 2005; 01-02. 2005.
Graanski list 2021.11.2004; 26.11.2004; 30.11.2004; 5.11.2004;
4.12.2004; 01-02. 2005.
Politika 6.2.2003, 21.3.2003, 23.3.2003, 2004, 01-02. 2005; 01-03. 2005.
Pojedinani novinski lanci iz dnevnih novina u 1988. (Bazar, Politika
ekspres, Veernji list, Danas i NIN ( 5.2.2004. i 11.3.2004 ) i Vreme
(15.3.1997 i 21.3.1998).
asopisi
Genero (2005-2008); enske studije (1993-2000), Glorija br. 89, 90, 91
2006; ene na delu Informator, jul avgust 2004.
Razgovorni jezik
Sveske empirijske grae sa projekta Psiholingvistika istraivanja: 1980-
2000.
Razgovor vaspitaa i dece, 34 str ( sv.3); Razgovor uitelj dete u prvom
razredu osnovne kole, 132 str.(sv-4); Razgovor doktor pacijent, 30
str. (sv. 6); Razgovori u sudu, 92 str. (sv. 8); Diskurs u predkolskoj
ustanovi, 52 str. (sv. 17); Vicevi koje priaju odrasli, 173 str. (sv. 22);
Intervjui, 237 str. (sv.12b)
Upitnika graa
Graa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima u banci, a odgovore:
o
bankarski slubenici /ukupno 31/ 1984; novinari /15/ (2005); studen-
ti /32/ (2005)
Graa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanja u sudu, a odgovore:
profesori /21/ 1986); studenti /23+17/ 1986); novinari /14/ (2005);
studenti /32/ (2005); zaposleni u sudu u Beoinu /20/ ( 2005); stu-
denti /30/ (2005)
Graa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima i zvanjima na uni-
verzitetu:
novinari /14/ (2005); studenti /32/ (2005).
1
Dodatak 2
POJMOVNIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI
Diskriminacija ena oznaava svaku razliku, iskljuivanje ili ograniavanje
koje se ini na osnovu pola, a kao efekat ili svrhu moe imati da ene sprei
ili im ne prizna pravo da uivaju ili ostvaruju svoja ljudska prava (OUN,
Konvencija o eliminaciji svih oblika nasilja nad enama).
Jednake mogunosti svako ljudsko bie bez obzira na svoje line karakteris-
tike ima jednaka prava i mogunosti da ostvari i razvija svoje sposobnosti
uz uvaavanje razlika.
Mizoginija govor i jezik mrnje (verbalni i neverbalni) uperen protiv ena.
Predrasude uglavnom negativni stavovi, esto praeni negativnim oseanji-
ma, koje pripadnici jedne grupe imaju u odnosu na neku drugu grupu.
Pol podrazumeva bioloke, unapred zadate razlike izmeu ena i mukara-
ca.
Rod podrazumeva razlike u drutvenim ulogama ena i mukaraca koje se
ue usvajanjem kulturnih obrazaca drutva i podlone su promenama.
Rodna ravnopravnost jednaka zastupljenost, mo i uee oba pola u svim
sferama javnog i privatnog ivota.
Rodna analiza metod analize koji se koristi u cilju utvrivanja razlika u po-
loaju ena i mukaraca u odreenim drutvenim okolnostima. Analiza
treba da prui odgovore na tri pitanja: ko radi koje poslove, ko ima pristup
sredstvima, dobiti i mogunostima i ko kontrolie sredstva, dobiti i mo-
gunosti.
Rodno osetljiva statistika statistiki podaci razdvojeni po polu koji pruaju
kvantitativne informacije o poloaju ena i mukaraca.
Rodno osetljiv jezik ponaanje u pisanoj i govornoj jezikoj praksi tako da se
pomou jezika signalizira shvatanje o ravnopravnosti polova u drutvu.
Stereotipi pojednostavljene slike o pojedinim grupama koje ne potiu iz li-
nog iskustva ve se nekritiki usvajaju.
Ukljuivanje rodnog aspekta (gender mainstreaming) proces sistematskog
ukljuivanja perspektive rodnosti i razliitih potreba i prioriteta ena i
mukaraca u kreiranje i realizaciju razvojnih politika, strategija i inter-
vencija.
enska ljudska prava sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dosto-
janstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i sveu i treba jedna prema
drugima da postupaju u duhu bratstva (OUN, Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima).
z

2. deo
q

Gordana tasni i Veronika Mitro

REGISTAR IMENOVANJA ENA
U gramatikama, renicima i pravopisu srpskog jezika na koje se obino
pozivamo kad govorimo o standardnojezikom imenovanju ena, ne normiraju
se upotrebe imenica enskog roda za zanimanja i titule ena, nego se registruju.
To je dobar povod da ih ovde skupimo na jednom mestu u Registar imenovanja
ena (u daljem tekstu Registar) i pokaemo razliite procese koji su u toku i pri-
sustvo vie formi za isto imenovanje: preofesorka, profesorica, psiholokinja,
psihologinja, psihologica...
Registar sadri primere imenovanja ena u enskom rodu zabeleene iz
razliitih tipova izvora: renika graa, struna i feministika literatura, tam-
pani i elektronski mediji, govorni jezik, upitnika graa (vidi popis izvora). Re-
gistar ukljuuje imenice kojima se oznaavaju ene prema profesiji, zanimanju
ili aktivnosti (menaderka, arhitektkinja, hostesa) prema zvanju, zanimanju, titu-
li supruga ili oca (aginica); prema tituli, drutvenom poloaju, poasti koju ena
nosi (dekanka, rektorka, guvernerka); prema ideji koju slede (feministkinja),
prema pripadnosti grupi ili pokretu (antifaistkinja, omladinka, uenica); prema
nainu ivota, hobiju, bolesti ili psihofzikom svojstvu (dijabetiarka, alkoho-
liarka), a izostaju one imenice kojima se imenuje ena prema rasnoj, etnikoj,
nacionalnoj ili srodnikojim pripadnosti.
Cilj je ovako klasifkovanih podataka iz korpusa da popiemo imenice iz
navedenih znaenjskih skupina, i pokaemo kakvu problematiku treba reavati
kad je u pitanju normiranje upotrebe formi enskog roda za imenovanje ena u
tekstu, posebno profesij ai titula.
Ukupno je u Registru 2386 imenica enskog roda: 864 osnovnih odredni-
ca od kojih su 368 pojedinane, a 496 ukljuuju oblike varijante, najmanje dve,
a najvie 22 (kuvarica, vraara).
Odrednice su u registru predstavljene po principu skupova, grafki uok-
virenih u pravougaonik sa podacima predstavljenim u redovima i kolonama.
6
Primer 1 primer skupa elektriarka
elektriarka 1 L -
Primer 2 primer skupa dadilja
I II III IV V VI
dadilja 1 R +
bajla arh. R +
bebisiterka R M -
bona arh. R +
dalja dem. R -
didalja dem. R -
guvernanta arh. R K +
guvernantica arh. R +
guvernantka arh. R +
zabavilja arh. R +
zabavljarka pas. R -
M = mediji; K = spontana komunikacja; F = feministika literatura; U =
upitnika graa.
I Nosilac skupa je osnovna odrednica (re, polusloenica, sintagma) i data
je u prvom redu prve kolone skupa (u primeru 1 elektriarka, u primeru
2 dadilja).
II Oblike varijante snovne odrednice su rei, polusloenice, sintagme sa
istim, slinim ili specifnim znaenjem (u primeru 2 bajla, bebisiterka,
bona, dalja, didalja, guvernanta, guvernantica, guvernantka, zabavilja, za-
bavljarka), daju se u drugoj koloni.
Za svaku osnovnu odrednicu i obliku varijantu navodi se kategorija zna-
enja, izvor, potvrenost ili odsustvo u Reniku srpskohrvatskog knjiev-
nog jezika Matice srpske i Matice hrvatske (u daljem tekstu Renik ili R).
III Kvalifkatori za odrednice i oblike varijante su u treem redu sledeim
skraenicama i simbolima:
arh. (arhaizam) = zastareli oblici (davadinica, fkalk);
istor. (istoricizam) = titule i zanimanja koja pripadaju prolim istorijskim
razdobljima (aginica, banica, kmetica);
dijal. (dijalektizam) = supstandardni oblik koji se po fonetsko-morfo-
lokim karakteristikama razlikuje od standardnog oblika (kapitanica
prema kapetanica, ovicirka prema ofcirka);
ijek. (ijekavski) ijekavski varijantni oblici (biljenikovica, cvjearica, mje-
raica);
pas. (pasivna leksika) = neodomaeni tvorbeni dubleti standardnog obli-
;
ka, sa statusom neologizma ili hapaksa (slikarica prema slikarka, gluma-
rica prema glumica, igralica prema igraica);
fg. (fgurativno) = preneseno znaenje kojim se imenuje ena sa specif-
nim svojstvima: ajduica nije ena (h)ajduk, ve odvana, hrabra, ne-
ustraiva ena kao hajduk; boginja je ena sa izuzetnim psihofzikim
osobinama (lepa kao boginja);
dem. (deminutiv) = re od milja (doja za dojilja, grofica za grofca);
pej. (pejorativ) = pogrdne rei kojima se obino iznosi i lini stav govorni-
ka (etnikua, fabrikua, pevaljka);
egz. (egzotizam) = zanimanja tipina za strane kulture (geja, bajadera);
= dubletni oblici zanimanja ili titule (asistentica prema asistentkinja, ke-
miarka
prema hemiarka);
= rei koje pripadaju profesionalnom argonu (sanitarka, instrumentar-
ka)
IV Kategorija znaenja obeleena je brojevima od 1 do 5: broj dajemo u
etvrtoj koloni samo uz osnovnu odrednicu i vai za itav skup. U sluaju
kada ima vie znaenja, za svako pojedinano znaenje formirale smo po-
seban skup (oblik baronica je u dva skupa: 1. ena sa baronskom titulom;
2. baronova ena).
1 = zanimanje i delatnost ene (lingvistkinja, glumica); pozicija u hijerar-
hiji preduzea, ustanove (rektorka, guvernerka, naelnica); sport kojim
se ena bavi (teniserka, koarkaica) ili umetnost (slikarka, grafarka),
magijska radnja koju obavlja (vraara);
2 = ena prema zvanju, zanimanju, tituli supruga/oca (aginica, baronesa);
3 = titule, zvanja i funkcije ena (ambasadorka docentkinja, sekretarka, po-
slanica);
4 = sledbenica nekog pokreta ili uenja (feministkinja, mirovnjakinja),
uesnica i pripadnica grupe, pokreta (omladinka, uenica, antifaistki-
nja);
5 = nain ivota (prosjakinja), hobi i aktivnosti koje nisu u direktnoj vezi
sa nekom profesijom (golubarka), bolest, psihofziko svojstvo i sklonost
(dijabetiarka, alkoholiarka) i imovinski status (bogataica, vlasnica).
V Izvori su oznaeni u petoj koloni slovima: R = renika graa; L =
struna literatura
VI Potvrenost (+), odnosno odsustvo (-) u Reniku srpskohrvatskog knji-
evnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske belei se u estoj koloni.
Podaci dati u ovom Registru mogu se analizirati na razliite naine. Ova-
ko sakupljen materijal na jednom mestu omoguava uvid u slojeve jezike i
8
leksike raznovrsnosti, to znai da je u ovom trenutku teko dokazati kakva
je frekvencija upotrebe sakupljenih imenica u Registru, naroito titula i zani-
manja ena danas, naroito kad se za neke tvrdi da nisu frekventne. Frekven-
cija zavisi od anra kojem tekst pripada. U Reniku su zabeleeni primeri iz
prethodna dva veka, a materijal koji je aktuelan u XXI veku izostaje. Primera
iz svakodnevnog govora i javne komunikacije u elektronskim medijima sasvim
je danas malo u raznim korpusima, a to je materijal u kojem se najee nalaze
podaci o kojima u ovoj knjizi govorimo. Tako i ovaj Registar, kao i mnogi drugi
materijali upuuje na potrebu za irom diskusijom o odnosu korpusa i sudova
o stanju u savremenom (standardnom) srpskom jeziku kod nas. Ovaj Registar
otvara i to pitanje.
I II III IV V VI
39
Osnovna odrednica Oblika varijanta
Kvalifka-
tori za
varijante
Kategor.
znaenja
Izvori
Potvrda
odsutnisti
RMS
I II III IV V VI
advokatkinja 1 R M L -
advokatica R L +
advokatinja pas. L -
advokatovica arh. R +
davadinica arh. R -
fkalka arh. R +
odvetnica pas. R +
odvitnica dijal. R -
odvjetnica ijek. R L +
opunomoenica M -
ovlatenica pas. R +
punomonica R +
zastupnica R L K +
zastupiteljica arh. R -
advokatovica arh. 2 R +
adika arh. 2 R -
adinica arh. R -
agentkinja 1 R +
agentica M -
meugovornica pas. R -
posrednica R +
aginica istor. 2 R L +
agitatorka 5 R -
agronomka 1 L -
ajduica fg. 5 R +
I II III IV V VI
40
ajnlegerica arh. 1 R +
ajnlegerka arh. R +
akademkinja 3 R M -
akademikerka pas. R -
akcionarka 5 R -
akrobatkinja 1 R L -
trapezistkinja R +
ekvilibristkinja R +
aktivistkinja 4 R M K F +
akupunkturistkinja pas. 1 U -
akupunkturistica pas. U -
akuerka 1 R L +
babica R L +
primalja arh. R +
akviziterka 1 R -
alajbegovica istor. 2 R +
alaskinja 1 R -
alaska pas. R -
ribarka M +
ribarica pas. R -
ribolovica pas. L -
alkoholiarka 5 R +
alkoholikinja pas. R -
altistkinja 1 R L -
altistica R -
I II III IV V VI
41
altistka pas. R -
amalka arh. 2 R -
amazonka fg. 5 R +
ambasadorka 3 R L M F +
amerikanistkinja pas. 1 R -
analitiarka 1 U -
anestetiarka 1 R -
anglistkinja 1 R -
anketarka 1 R -
antifaistkinja 4 R +
antikvarka 1 M K -
staretinarka arh. R +
starearka arh. R +
apostolka pas. 4 R -
apostolica pas. R -
apsandika arh. 2 R -
apsolventkinja 4 R L -
apsolventica R L -
arambaica fg. 5 R -
arhimandrica pas. 3 R -
I II III IV V VI
42
arhitektkinja 1 K -
arhitektica K -
projektantkinja R M U +
projektantica R U +
arhivarka 1 R U -
arhivistkinja R U -
arhivarica pas. R -
aristokratkinja 4 R +
aristokratica R +
aristokratka pas. R -
asistentkinja 3 R L M +
asistentica R L -
astrolokinja 1 L +
astronautkinja 1 R +
kosmonautkinja R L F +
astronomka 1 R L +
zvezdarka pas. R -
zvezdiarka pas. R -
ataeica pas. 3 L -
atentatorka 5 R L +
atletiarka 1 R L M +
atletkinja pas. R L -
auditorovica istor. 2 R -
automobilistkinja 1 R L M -
I II III IV V VI
43
autorka 1 R L M +
utorica R +
avanturistkinja 5 R +
avgustinka 4 R +
avijatiarka 1 R L +
letaica pas. R -
pilotica pas. L -
pilotkinja pas. L -
zrakoplovka pas. R -
bacaica 1 R M -
bacaica diska R M -
bacaica koplja R M -
kopljaica R -
bavarica arh. 2 R +
bavarka arh. R +
kaarica arh. R -
kaarka arh. R -
bahantkinja istor. 4 R +
bahantica R +
bakalinka arh. 2 R +
bakaldika arh. R +
bakalka arh. R +
balerina 1 R L M K +
baletkinja pas. R -
baletska zvezda L M -
primabalerina L +
bandistka arh. 2 R -
I II III IV V VI
44
banica istor. 3 R L +
bankarka 1 R -
bankerka pas. R -
banovica istor. 2 R +
barjaktarovica istor. 2 R +
baronesa istor. 2 R +
baronica R +
barunica R +
baronica istor. 3 R +
barunica R +
baronovica istor. 2 R +
baronica R +
barunica R +
batovanka 1 R +
baarka arh. R -
baovanka arh. R -
baovandika arh. R -
batovandinica arh. R -
vrtarica pas. R +
vrtarka pas. R L +
vrtlarica R +
vrtlarka R L +
begovica istor. 2 R L +
beginica R +
belenikovica arh. 2 R +
biljenikovica ijek. R +
I II III IV V VI
45
benediktinka 4 R +
beraica 1 R +
jagodobera pas. R -
ukoberka pas. R -
berberka 1 R +
brijaica pas. R -
brijaevica arh. 2 R +
bibliotekarka 1 R L +
bibliotekarica R +
knjiniarka R +
biciklistkinja 1 R M U +
biciklistica U -
koturaica pas. R +
bilderka 1 R -
bodibilderica U -
bodibilderka U -
bioenergetiarka 1 R -
biolokinja 1 L -
biologiarka L -
biologica L -
biologinja pas. L -
biseksualka 5 F -
biskupica 3 F +
biznismenka 5 R -
I II III IV V VI
46
blagajnikovica arh. 2 R +
blagajnica 1 R L M U +
brojaica pas. L +
brojaica pas. R -
inkasantkinja arh. R +
kaznaejka arh. R +
naplatiteljka arh. R -
bogataica 5 R M +
bogataka pas. R -
burujka fg. R M +
burujkinja pas. R +
dukatarka arh. R -
milijarderka R M -
milijunarka R +
milijunaica R +
milionarka R +
milionerka R +
multimilijarderka R -
boginja fg. 5 R M +
bogumilka istor. 4 R -
bojadika arh. 2 R -
borkinja pas. 5 M -
botaniarka 1 R L -
braniteljka 1 R +
braniteljica R M +
obraniteljica arh. R +
I II III IV V VI
47
bravarica arh. 2 R +
brdarica arh. 2 R -
brigadistkinja 4 R +
brigadirica arh. 2 R +
brodarica 1 R +
brodarka pas. R +
brodarkinja pas. R +
brodarua pas. R -
laarka R -
brucokinja 4 M +
bubnjarka 1 R U F +
bubnjarica R U +
buljubainica istor. 2 R +
buljubaka pas. R -
bunardika arh. 2 R -
burgijaica fg. 5 R -
carica istor. 3 R L M +
carevica pas. R +
cariica pas. R -
cesarica arh. R L +
esarica dijal. R +
esarka dijal. R +
carinikovica arh. 2 R, L +
umrugdika arh. R +
umrugdijka arh. R -
I II III IV V VI
48
caristkinja 4 R +
cehmajstorovica istor. 2 R +
ceribainica istor. 2 R -
ciglarka arh. 2 R +
cirkusantkinja 1 R +
cirkusantica R +
crtaica 1 R +
cvearka 1 R +
cvearica R +
cvjearica ijek. R +
cvjearka ijek. R +
evabdika arh. 2 R +
ilimarka 1 R +
ilimua pas. R +
urevica arh. 2 R -
araparka pas. 1 R +
asna sestra 4 M K F -
duhovnica R +
redovnica R F +
asovniarka 1 R +
urarica R +
urarka R +
I II III IV V VI
49
asovniarka arh. 2 R +
urarica R +
urarka R +
elistkinja 1 R +
elistica R +
embalistkinja 1 R -
ergarka 5 R +
ergaica pas. R +
etnikua pej. 4 R -
ipkarka 1 R +
ipkarica R +
istaica 1 R L K +
brisaica
pas. R +
ubretarka pas. R +
gotvulja pas. R -
higijeniarka R +
nametalja arh. R -
namjetalja ijek. R -
spremaica R L K +
smetlarica arh. R +
spremalja pas. R +
uspremaica pas. R +
izmarica arh. 2 R +
izmarka arh. R +
postolarica arh. R L +
postolarka arh. R L +
lanica 4 M +
I II III IV V VI
50
orbadinica istor. 2 R +
dadilja 1 R +
bajla arh. R +
bebisiterka R M -
bona arh. R +
dalja dem. R -
didalja dem. R -
guvernanta arh. R K +
guvernantica arh. R +
guvernantka arh. R +
zabavilja arh. R +
zabavljarka pas. R -
dairdijka arh. 1 R -
dahirdika arh. R -
daktilografkinja 1 R L K U +
daktilografca pas. U -
daktilografka pas. U -
tipkaica R +
dama 3 R M +
defektolokinja 1 K -
defektologinja pas. L -
dekadentkinja 4 M -
dekanica 3 L K -
dekanka L M K F -
dekoraterka 1 L K +
delibainica istor. 2 R -
I II III IV V VI
51
despotovica istor. 2 R +
despotica istor. R +
detektivka 1 R L +
dijabetiarka 5 F -
dilerka 1 L K -
dimniarka 1 K -
dimnjaarka R -
odaarka K -
diplomatkinja 1 R L +
diplomantkinja pas. R -
diplomatka pas. R -
diplomatica R -
diplomarka pas. R -
direktorka 1 R L M K U +
direktorica R L M K U +
direktrisa pas. R -
principalovica pas. R +
dirigentkinja 1 K -
diskriminatorka 5 F -
diskutantkinja 5 U +
diskutantica U -
diskutantka pas. U -
disidentkinja 4 K F -
diva 5 R M +
I II III IV V VI
52
dizaica tegova 1 L -
dizajnerka 1 R M F -
dizajnerica L -
dizdarevica istor. 3 R +
dizdarka istor. R +
dizdarovica istor. R +
dobavljaica 1 R +
dobavnica pas. R -
dobitnica 5 F +
doboarevica arh. 2 R +
doboarovica arh. R +
docentkinja 3 L K -
docentica L -
dodola arh. 4 R +
dodolarka arh. R -
dojilja 5 R +
doja dem. R +
dojilica pas. R +
dojiljka pas. R -
dojkinja arh. R +
zadojka arh. R -
zadojkinja arh. R -
doktorka 3 R L M +
doktorica R L +
domaica 1 R L M K +
domainka pas. R -
I II III IV V VI
53
domainica pas. R -
domaa pas. R -
domadarica pas. R -
domadarka pas. R +
domostrojiteljica arh. R -
domostrojiteljka arh. R -
domoustrojiteljka arh. R +
kuanica pas. R +
kuanka pas. R -
kuarica pas. R -
kuenica pas. R +
kuedomaica pas. R +
kuevnica pas. R -
navara arh. R -
pokuarka pas. R +
domarka 1 R L +
domoupraviteljica R +
domoupraviteljka pas. R -
domovoditeljka pas. R -
hauzmajstorka pas. R +
kuepaziteljica R +
kuepaziteljka R +
donaelnikovica 1 R +
donatorka 5 K F -
donatorica R -
darodavka arh. R +
dobrotvorka R M +
ktitorka R +
ktitorica arh. R -
mecenatkinja arh. R -
pokroviteljica R +
pokroviteljka +
I II III IV V VI
54
dopisnica 1 R L M +
dopisateljka arh. R -
dreserka 1 R -
drugarica 4 R M K +
drubenica arh. R +
druevnica arh. R +
kompanjonka pas. R +
konkolarka arh. R -
dravnica 1 R +
dravljanka 4 M +
duandijka arh. 2 R +
duandika arh. R -
duandinica arh. R -
dugmetarka 1 R -
gombarka R +
duhandika arh. 2 R +
duhandijka arh. R +
duvandika arh. R +
duvandijka arh. R +
duvandinka arh. R -
dudevica istor. 2 R +
dudevkinja istor. R -
dudevna istor. R -
dudinica istor. R -
dvorkinja istor. 1 R +
dvoranica pas. R +
dvoranka pas. R +
I II III IV V VI
55
dvorjanica pas. R +
dvorjankinja pas. R -
dvorosluiteljica pas. R -
dvorska dama R -
dvorska
slubenica
pas. R -
nadvornica pas. R -
pridvornica pas. R +
akonica 3 R +
akonisa R +
akonisinja pas. R -
akonovica 2 R +
delatovica istor. 2 R L +
ekutovica istor. R -
dudistkinja 1 R M -
efendinica arh. 2 R +
efendijinica arh. R -
ekonomka 1 R L +
ekonomica pas. U -
ekonomkinja pas. R L U -
ekonomistkinja 1 R L M U +
komercijalistkinja R -
komercijalka pas. R -
ekspeditorka pas. 1 U -
ekspeditorica pas. U -
ekspeditorkinja pas. U -
ekspertkinja 5 F -
strunjakinja pas. F -
I II III IV V VI
56
znalica pas. R -
elektormehaniarka 1 L -
elektriarka 1 L -
enciklopedistkinja 4 R M -
endokrinolokinja 1 L -
episkopa pas. 3 F -
esejistkinja 1 R -
esperantistkinja 1 R +
estetiarka 1 R -
etiarka 1 R -
etnografkinja 1 R -
etnolokinja R L M F -
fabrikantkinja 1 R +
fabrikantica R +
fabrikua pas. R +
fabrikua pej. 2 R +
facilitatorka pas. 1 F -
farbarka 1 R +
bojilja pas. R -
bojadika arh. R -
mastilja arh. R +
modrilja arh. R -
I II III IV V VI
57
morilja arh. R -
morilica arh. R -
utilja arh. R +
farmaceutkinja 1 R +
apotekarica R K +
apotekarka R M +
feministkinja 4 M K -
fenomenolokinja 4 M -
feudalka istor. 4 R +
flatelistkinja 5 R +
flolokinja 1 K -
flologinja pas. L -
flozofkinja 1 R L +
flosofkinja arh. M -
flozofarka pas. L -
mudroznanica fg. R -
fziarka 1 M U -
atomska fziarka U -
nuklearka pas. K -
fzijatarka 1 K -
fzijatrica K -
fzioterapeutkinja 1 M U -
fzioterapeutica U -
fzioterapeutka pas. U -
fautistkinja 1 R M F +
I II III IV V VI
58
fautistica R L -
forenziarka 1 F -
fotografkinja 1 R L M +
fotografstkinja pas. L -
retuerka R +
franjevka 4 F -
treeretka F -
treoretka dijal. F -
frizerka 1 R L M +
frizerica R +
frulaica 1 R -
fudbalerka 1 R L M F -
nogometaica R L -
funkcionerka 1 F -
galeristkinja 1 R -
garderoberka 1 R M F +
garderobarka pas. R +
garderobijerka pas. R +
gastarbajterka pej. 4 R -
gavanka arh. 2 R +
gazdaica arh. R -
gospodarevica arh. R -
gazdarica 5 R K +
gazdinica pas. R +
I II III IV V VI
59
gazdinka pas. R +
kuegazdarica pas. R +
kuevlasnica pas. R +
geja egz. 5 R L +
generalica arh. 2 R L +
generalka pas. R +
eneralica arh. R -
eneralovica arh. R -
genetiarka 1 L M +
geografkinja 1 L -
geografarka R +
geografka pas. L -
geometarka 1 K -
meraica arh. R +
mjeraica ijek. R +
gerilka pas. 4 R -
germanistkinja 1 R L +
germanistica R L +
gerontodomaica 1 M K -
gimnastiarka 1 R L M +
gimnazijalka 4 R M K +
gimnazistkinja pas. R +
ginekolokinja pas. 1 L K -
ginekologinja pas. L -
I II III IV V VI
60
gitaristkinja 1 R M +
basistkinja R M -
globarka istor. 1 R -
glumica 1 L M K +
glumarica pas. L -
akterka R +
dramatiarka R +
dramska
umetnica
M -
epizodistkinja R -
protagonistkinja R L M +
tragiarka R +
gljivarka 1 R +
gljivarica R +
gnjuraica 1 R +
golubarka 5 R +
golubarica R -
goniteljka 5 R +
goniteljica R +
gonilica pas. R +
gospoa 3 R M K +
kaduna arh. R +
matrona arh. R +
gospodarica 5 R +
gospodarka arh. R +
gosinica arh. R +
domina arh. R -
gospoica 3 R K +
I II III IV V VI
61
gospoinka pas. R -
gospojica dijal. R +
govornica 1 F +
besednica arh. R -
besjednica ijek. R -
grabljaica 1 R +
grabljarica R -

gradonaelnica 3 R L M K -
gradonaelnikovica arh. 2 R L -
graanka 4 M F +
grafarka 1 R -
graniarka 1 R +
grnarka arh. 1 R L +
grnarica arh. R L +
grobarka 1 R +
grobarica R +
grobljarka R +
mogilka arh. R -
grofca 3 R L +
grofica dem. R +
grofnjica dem. R +
gudaica 1 R -
guslarka arh. 1 R -
guslarica arh. R -
I II III IV V VI
62
guslaica arh. R +
guvernerka 3 M -
gubernatorka arh. M +
guvernerovica arh. 2 R +
gubernatorka arh. R +
gubernatorica arh. R +
gubernatorovica arh. R +
gvoarka 1 R -
hadinica arh. 2 R +
hadika arh. R +
hadijinica arh. R +
harfstkinja 1 R M F +
harfstica R +
harfonistkinja R +
harmonikaica 1 R +
hauzmajstorka arh. 2 R +
hemiarka 1 R +
kemiarka R +
herceginja istor. 3 R +
heteroseksualka 5 F -
hirurkinja pas. 1 L -
hirurica pas. L -
hodoasnica 4 R +
I II III IV V VI
63
hodinica arh. 2 R L +
hokejaica 1 R M -
homoseksualka 5 F -
lezbejka F -
lezbijka pas. R F +
horistkinja 1 R +
horistica R +
horjatka pas. R +
horjatkinja pas. R +
koristica R +
koristkinja R +
zboristica R +
zboristkinja R +
hraniteljka 1 M +
hraniteljica K +
roditeljka F +
hostesa 1 R L M F -
iglarica 1 R +
igraica 1 R L M K +
bajadera egz. R +
oekinja R +
igralica pas. R +
igraorka pas. R -
igroorka pas. R -
kabaretkinja R -
plesaica R L M +
tancarica dijal. R L +
tencerka dijal. R L +
varijetkinja R +
I II III IV V VI
64
igumanija 3 R M K +
igumanica R -
igumenka pas. R -
jegumanka pas. R -
nastojateljica
manastira
R -
majka fg. F -
imperatorka 3 R +
imperatorica R +
imperatrica pas. R -
improvizatorka 5 M -
informatiarka 1 R K -
informatorka 5 R +
inicijatorka 5 R -
osnivaica R +
rodonaelnica R +
utemeljaica pas. R +
utemeljivaica R +
zaetnica R +
inkvizitorka istor. 4 R -
inokorespondentkinja 1 R -
inovatorka 5 R -
izmiljaica pas. R -
novotvorka pas. R -
inspektorka 1 R M F +
inspektorica R +
birka arh. R -
I II III IV V VI
65
inspicijentkinja 1 R -
inspicijentica R -
inspiratorka 5 R -
nadahniteljica arh. R +
internatkinja 4 R +
institutka pas. R +
institutkinja pas. R +
internatka pas. R -
pansionatkinja arh. R +
licejistkinja arh. R +
licejka arh. R +
internistkinja 1 R M +
instruktorka 1 R M +
instruktorica R +
repetentkinja arh. R +
intelektualka 5 R +
interpretatorka
1 R L M +
interpretkinja pas. R +
izvoaica R +
intrigantkinja 5 R +
intrigantica R +
invalitkinja 5 F +
inenjerka 1 R L M -
ininirka dijal. R +
ininjerica pas. R -
ininjerka R L +
I II III IV V VI
66
isceliteljka 5 R +
iscjeliteljka ijek. R +
iscelivaica pas. R -
iscjelivaica ijek. R -
nadribabica pas. R -
nadrilekarica pas. R -
nadrilekarka R -
nadriljekarka ijek. R -
obajnica arh. R -
vidara arh. R -
vidarica arh. R +
vidarka arh. R +
iskuenica 4 R +
ismevaica 5 R -
ismejaica R -
ismjevaica ijek. R -
isporuiteljka 1 K -
isporunica pas. R -
isposnica 4 R +
pustinjakinja R +
ispravljaica 1 R -
istoriarka 1 R M +
historiarka R +
istraivaica 1 R L M +
istrailica pas. R -
iskusiteljka pas. R -
ispitivaica pas. R -
ispitateljka arh. R -
I II III IV V VI
67
ispitivalica pas. R -
izaslanica 4 R +
delegatka pas. R -
delegatkinja pas. R M F -
interpelantkinja arh. R +
intepelantkinja arh. R -
odaslanica R -
nositeljka arh. R -
predstavnica R M +
reprezentantkinja pas. R +
izbeglica 4 F +
izlagaica 1 R U +
izlagaka pas. U -
izlagateljica U -
prezentatorka pas. F -
prezenterka pas. F -
izraivaica 1 R +
izruiteljka 1 R -
izruiteljica R -
izuenica arh. 4 R -
izvetaica 1 R -
izvestiteljica R +
izvestiteljka arh. R M +
izvjestiteljica ijek. R +
izvjestiteljka ijek. R +
izviaica 4 R +
izvidniarka pas. R -
osmatraica pas. R +
I II III IV V VI
68
osmotriteljka arh. R +
skautkinja R +
izvoznica 1 R -
izvriteljka 1 R U +
izvriteljica R U +
izvrilica pas. R -
izvrnica pas. R -
izvoaica pas. L -
obavljaica pas. R -
jagliarka 1 R -
jahaica 1 R +
jataica istor. 4 R -
jedriliarka 1 F -
jevanelistkinja 4 R -
jorgandika arh. 2 R -
junakinja 5 R M +
heroina M +
herojkinja pas. R +
junaica pas. R -
junakinja pas. R -
juniorka 4 R L M +
kabaniarka arh. 2 R +
kabinerka 1 R -
I II III IV V VI
69
kaderaica istor. 4 R +
kadetkinja istor. 4 R L M -
kadetnica pas. R -
kadinica arh. 2 R +
kadijinica arh. R +
kafedijinica arh. 2 R -
kafe-kuvarica 1 R -
kaiarka arh. 1 R -
kajakaica 1 R L M -
kaluerica 4 R K +
kaluerka R -
kaluerua pej. R +
abatisa arh. R +
dumna arh. R +
inokinja arh. R -
kalvinistkinja 4 R +
kantinerka 1 R +
kantinerica pas. R +
kantinijerica pas. R -
kamermanka pas. 1 F -
kancelarka pas. 3 F -
kandidatkinja 4 R L M K +
kandidatica R +
I II III IV V VI
70
kapetanica arh. 2 R L +
kapetanovica arh. R L +
kapitanica dijal. R -
kapitanka dijal. R +
kapitanovica dijal. R -
kapitenka pas. 4 M F -
kapitalistkinja 4 R -
kapitalka pas. R -
industrijalka R +
kaplarica istor. 2 R +
kaplarovica istor. R +
karatistkinja 1 R L M -
karijeristkinja 5 R -
karikaturistkinja 1 R +
karmelianka 4 R F -
karmelitanka pas. R -
karmelitka pas. R +
kasapovica arh. 2 R -
kasirka 1 R L M +
kasirica R L +
kaskaderka 1 R -
kaubojka fg. 5 R -
kazandika arh. 2 R -
I II III IV V VI
71
kazniteljica 5 R -
kaznaejevica arh. 2 R -
keerka pas. 1 R -
keramiarka 1 R +
kestenarka 1 R +
kestenarica R +
kestenjarica R +
kestenjarka R +
kiobranarka arh. 1 U -
kiobranarkinja pas. U -
kiobrandijka arh. U -
kiobrandinica arh. U -
klarinetistkinja 1 R -
klaviristkinja 1 R M +
klaviraica pas. R -
klaviristica R +
klaviraica pas. R -
pijanistkinja R M F U +
pijanistica R U +
klesarka 1 R K -
kamenoreskinja R K -
kamenarica pas. R -
kamenarka pas. R -
klijentkinja 5 M -
klijentica K -
klisarica arh. 2 R -
I II III IV V VI
72
klizaica 1 R L M -
kljuarka 1 R +
kljuarica R +
kmetica istor. 4 R +
kmetkinja pas. R -
kmetovica istor. 2 R +
kneginja istor. 3 R M +
knjaginja arh. R -
knjeginja arh. R L +
kneginjica arh. 2 R +
knjaginjica arh. R -
knjeginjica arh. R -
kneevica pas. R +
kneica arh. R +
kneinica pas. R +
knezovica pas. R +
knjigonosnica arh. 1 R -
knjigovezica pas. 1 R -
knjigoveica pas. R -
knjigovotkinja pas. 1 L -
knjiarka 1 R +
knjiarka arh. 2 R +
knjievnica 1 R L M K +
literatka pas. R -
I II III IV V VI
73
literatkinja pas. R +
literatorka pas. R +
spisateljka R L +
spisateljica R L M K +
kobasiarka 1 R -
kobasarica pas. R -
koijaica 1 R -
koloterka arh. R +
kolarica arh. R -
kolarka arh. R -
kolaarka 1 R +
kolaarica R +
koleginica 4 R M +
kolegica R +
kolekcionarka 5 R M -
skupljaica R +
kolhoskinja istor. 4 R -
kolhoznica istor. R +
kolporterka 1 R +
komandantovica arh. 2 R -
komanderovica arh. R -
komentatorka 1 R L F -
komiarka 1 R L M +
komedijaica pas. R +
komedijantkinja pas. R +
komedijantica pas. R +
I II III IV V VI
74
komedijantka pas. R +
komesarka 1 R M +
komesarica R +
komisarica dijal. R +
komitkinja 4 R -
komornikovica arh. 2 R -
kompozitorka 1 R L M +
komponistkinja pas. R -
komsomolka istor. 4 F +
kominica 4 R M K +
komika R +
komijka R +
kominka R +
komunistkinja 4 R L +
koncertistkinja 1 R -
koncertantica R -
koncertantkinja pas. R -
kondukterka 1 R +
kongreganistkinja 4 R +
kongreganistica R -
kongresmenka pas. 4 R L -
kongresistkinja R +
kongreskinja pas. R -
kongresovka pas. R -
I II III IV V VI
75
konkurentkinja 5 R M +
konobarica 1 R L M K +
barmenka pas. R -
konobarka pas. R -
kelnerica R L K +
kelnerka pas. R +
bifedika arh. R -
birtaica arh. R +
birtkinja arh. R -
birtkinjica arh. R -
mehandijka arh. R -
mehandika arh. R +
mehandinica arh. R -
mejandika arh. R -
mejaica arh. R -
ankerica R M -
konsultantkinja 1 M -
konsultantica K -
kontesa 3 R M +
kontesina pas. R -
kontrolorka 1 R L U +
kontrolorovica pas. R -
konzervatoristkinja 1 R +
konzervatoristica R +
konzulka 3 R -
konzulica R M +
konziljarica pas. R -
konziljaruica pas. R -
konzulovica pas. R +
I II III IV V VI
76
konzulovica arh. 2 R +
koordinatorka 1 R L M -
kopaica 1 R L +
koparka arh. 1 R -
koparica arh. R -
korektorka 1 R +
korektorica R +
koreografkinja 1 R L F +
korespondentkinja 1 R M +
korespodentica R +
korisnica 4 F +
koritarka arh. 1 R -
koritara arh. R +
kopanjarka arh. R -
korparka 1 R +
kotarianka arh. R +
kronjarica arh. R +
kronjarka arh. R +
pletikotarica pas. R +
kosaica 1 R L +
kostimografkinja 1 R L -
kostimografka pas. R L -
kostimerka pas. R +
koarkaica 1 R L M +
I II III IV V VI
77
kotlarica 1 R L +
kotlarua pej. R -
kotlokrpinica pas. R -
kotlokrpovka pas. R -
kovaica arh. 2 R +
kovaevica arh. R -
kozakinja istor. 2 R +
kozmetiarka 1 R K +
koarica arh. 2 R +
kradljivica 5 R +
kradljivka pas. R +
lopovica pas. R -
lopovka pas. R -
lopovkinja pas. R -
kraljica 3 R L M +
kraljevika pas. R +
kraljiica dem. R +
okrunjenica arh. R -
kramarica arh. 2 R +
kramarka arh. R +
kreatorka 1 R L M K -
kretenka fg. 5 F -
krijumarka 5 R +
kriomarka R +
defraudentica arh. R -
I II III IV V VI
78
defraudentkinja arh. R -
kriminalistkinja pas. 1 R -
kriminalistiarka pas. K -
kritiarka 1 R L M K +
baletska kritiarka M -
knjievna
kritiarka
M -
likovna kritiarka M -
krivotvorka 5 R +
krivotvoriteljka R +
krojaica 1 R L M K +
abadika arh. R +
abadinica arh. R +
kouljarka arh. R -
krolja arh. L -
odevaica pas. R -
odjevaica ijek. R -
odearka pas. R -
odjearka ijek. R -
najderka R L K +
najderica R +
valja arh. R +
velja arh. R L +
ilja pas. R L +
ivaica pas. R +
ivalja pas. R L +
terzilja arh. R +
krpaica 1 R +
krvnica 5 R +
krvolonica 5 R +
I II III IV V VI
79
krznarka 1 R -
krznarica R +
urijinica arh. R L M -
urinica arh. R -
urinka arh. R -
kuna pomonica 1 L M K F +
bedinerka arh. R +
bedinerica arh. R +
hizmearka arh. R +
izmearica arh. R +
izmearka arh. R +
izmetkinja arh. R -
izmiarka arh. R -
momkinja arh. R +
momkinjica arh. R -
momkovica arh. R -
odadinica arh. R -
pokuarica arh. R +
pokuarka arh. R +
slukinja R M +
sluavka R K +
slubenica arh. R +
sluiteljka arh. R +
sunjica arh. R +
kuglaica 1 R L M -
unjaica R -
kujundijinica arh. 2 R +
kujundijinka arh. R -
kujundijka arh. R +
kujundinka arh. R +
kulundika arh. R -
kulundinica arh. R -
I II III IV V VI
80
kupletistkinja pas. 1 R -
kurirka 1 R L U +
aberdika arh. R -
glasnica pas. R +
navesnica arh. R +
navjesnica ijek. R +
navestilja arh. R +
navjestilja ijek. R +
navestiteljica arh. R -
navjestiteljica ijek. R -
tatarka arh. R -
vesnica pas. R +
vjesnica ijek. R +
kustoskinja pas. 1 F -
kuvarica 1 R L M K +
kuvarka pas. R +
kuvaica pas. R +
kuvalja pas. R +
aika arh. R -
ainka arh. R -
dovijarica arh. R +
dovijarka arh. R +
gotvara arh. R -
kominaa arh. R +
kuhaica R +
kuharica R +
kuharka R +
meajica pas. R +
mjeajica ijek. R +
meaja pas. R +
mealja pas. R -
parakuharica R +
parakuvarica pas. R +
I II III IV V VI
81
parakuvarka pas. R +
laborantkinja 1 R L +
laborantica R L +
lamanka istor. 2 R -
lamanovica istor. R -
lajtamanica istor. R -
lajtamanka istor. R -
lajtnantka istor. R -
lanarka 1 R -
lanarica R -
latinistkinja 1 R -
lenikovica arh. 2 R +
lijenikovica ijek. R +
doktorovica arh. R -
legionarka 4 R -
lekarka 1 R L M K +
lekarkinja pas. R -
lekarica pas. R +
lekarua pas. R -
doktorica R K +
doktorka R K +
lenica R +
lijenica ijek. R L +
ljekarica ijek. R +
ljekarka ijek. R +
ljekarua ijek. R -
lektorka 1 R L M F -
lektorica R +
I II III IV V VI
82
lepotica 5 R M K +
mis R +
misica M F -
pratilja R M +
libretistkinja 1 R +
liderka 5 M F -
lihvarka 5 R +
crnoberzijanka R +
kamatnica pas. R +
zelenaica R +
profterka F -
likvidatorka pas. 1 U -
likvidatorica pas. U -
lingvistkinja 1 R L F -
gramatiarka arh. R -
jeziarka * R -
loto devojka 1 F -
lovaica pas. 1 R -
lovdijka pas. R -
lovdika pas. R -
lovica pas. R L +
lovilja pas. R -
lovkinja pas. R L -
jegerka arh. R -
loniarka 1 R -
lubeniarka 1 R -
I II III IV V VI
83
lupekinja 5 R -
lupeica R +
lutkarka 1 R +
lutkarica R +
maevalka 1 R L M -
maioniarka 1 R +
omajnica arh. R -
opsenarka R +
opsjenarka ijek. R +
maistorovica arh. 2 R -
magacionerka 1 R +
magacionarka pas. R -
magacinerka pas. R -
magazadijinica arh. 2 R -
magistarka 3 L M -
magistrantkinja L -
magistrica R L -
majorovica arh. 2 R L -
majorica arh. R L +
majstorica 1 R F +
majstorua pej. R -
metarica R -
metrica R +
metrija pas. R -
metrina pas. R -
metrinja pas. R +
I II III IV V VI
84
mandarinka egz. 2 R +
mandolinistkinja 1 R -
manekenka 1 R L M K U +
manekena pas. R +
manikirka 1 R +
manikerka pas. R +
manipulantkinja pas. 5 R -
manipulantica pas. R -
markgrofca istor. 3 R -
markgrafca istor. R -
markiza istor. 3 R L +
markizica dem. R -
maralovica istor. 2 R -
maralica istor. R +
maralka istor. R +
maserka 1 R L M K +
mainistkinja 1 R -
matematiarka 1 R L M -
matiarka 1 R L +
maturantkinja 4 R L -
abiturijentica arh. R +
abiturijentkinja arh. R -
I II III IV V VI
85
maoretkinja 4 L F -
mecosopranka 1 U -
mecosoprana pas. U -
mecosopranica pas. U -
mecosporanistica U -
mecosopranistkinja U -
mecosopran
pevaica
U -
mekarka arh. 1 R -
medvedarka arh. R -
medvjedarka ijek. R -
medicinarka 1 R +
medicinska
radnica
F -
medicinska sestra 1 R M L -
bolniarka R L M K +
dispanzerka pas. R -
dvorilja arh. R +
dvorjanka arh. R +
glavna sestra K -
instrumentarka * R +
instrumentalka * R -
negovateljica R M +
negovateljka pas. R -
nudilja arh. R +
negovalica pas. R -
negovanka pas. R -
njegovalica ijek. R -
njegovanka ijek. R -
njegovateljica ijek. R +
njegovateljka ijek. R -
sanitarka * R +
sestra K -
I II III IV V VI
86
medigovica arh. 2 R -

mejandinica arh. 2 R -
meljarica 1 R -
menaderka 1 L M -
menjaica 1 R +
mjenjaica ijek. R +
meriarka arh. 1 R -
mjeriarka ijek. R -
mernikovica arh. 2 R -
mjernikovica ijek. R -
mesarka 1 R L +
mesarica R L +
kasapka arh. R -
kasapkinja arh. R -
mesearka 5 R +
mjesearka ijek. R +
mesilja pas. 1 R -
mesulja pas. R -
mjesulja ijek. R -
mjealja ijek. R -
mjeaja ijek. R -
metrovica arh. 2 R +
metafziarka 4 R -
meteorologinja pas. 1 L -
I II III IV V VI
87
metlarka 1 R +
metlarica R +
metlarua pej. R +
metodistkinja 4 R -
migrantkinja 4 F -
milicionerka 1 R L -
milicajka pas. L F -
pandurica pej. R L +
pandurka pej. R L +
pandurovica pej.. L +
policajka R L F -
saobraajka R -
andarica arh. L -
militarka pas. 4 R -
militarkinja pas. R -
ministarka 3 R L M K F +
ministrea pas. R -
ministrovica arh. 2 R +
ministarka arh. R L +
ministrovka arh. R -
miradika 5 R +
miraijka arh. R -
miraika arh. R +
miradijka arh. R -
prijaica arh. R -
mirisarka arh. 1 R -
I II III IV V VI
88
miroljubiteljka pas. 5 R -
miroljubica pas. R -
miroljupka pas. R -
misionarka 4 R +
mlekarka 1 R L +
mlekarica R L +
mljekarica ijek. R +
mljekarka ijek. R +
mlekadika arh. R +
mljekadika ijek. R +
mlekarua pas. R -
mljekarua ijek. R -
mlearica pas. R -
mljearica ijek. R -
mljekadika ijek. R +
vareniarica arh. R -
mlinarka 1 R L +
mlinarica R L +
mlinarua pas. R -
pomeljarka arh. R +
vodeniarka R +
mobarka arh. 4 R +
mobarica arh. R -
mobenica arh. R -
mobnica arh. R -
molbarka arh. R -
model 1 K -
siterka pas. R -
modiskinja 1 R L +
modistica R +
I II III IV V VI
89
modistinja pas. R +
modistka pas. R -
maamoda arh. R +
maamotka arh. R -
maamotkinja arh. R +
maranmoda arh. R -
nakitarica pas. R -
nakitnica pas. R -
kitniarica pas. R -
kitniarka pas. R +
kitnjaarka pas. R -
klobuarka arh. R +
klobuarica arh. R +
eirdijka arh. R +
molerka 1 R K -
molerka arh. 2 R -
molerovica arh. R +
monahinja 4 R L M +
monahija pas. R -
monaka pas. R -
monakinja pas. R -
samostanka pas. R +
monitorka
pas. 1 F -
monitorica
pas. F -
montanistkinja
pas. 1 R -
montaerka
1 R L F -
monterka
1 R -
moralistkinja
4 R +
I II III IV V VI
90
moralistica
R -
moreplovka
1 R -
moroplovka
pas. R -
mornarka
pas. F -
motoristkinja
1 R L -
motociklistkinja
R +
motoristica
R -
mrearka
1 R -
mrearica
R -
mulinica
istor. 2 R +
mustratorka
pas. 1 R -
mutkarovica
istor. 2 R -
muziarka
1 R +
muzikantica
pas. R -
muzikantka
pas. R -
bandistovica
arh. R +
bandistka
arh. R -
sviraica
pas. R +
muzilja
1 R +
muzaica
pas. R -
muzara
pas. R +
muzarica
pas. R -
baica
dijal. R -
nabavljaica
1 R +
naelnica
1 R L M F +
naalnica
arh. R -
I II III IV V VI
91
naelnikovica
arh. 2 R -
naalnikovica
arh. R -
nadniarka
1 R +
argatica
arh. R +
argatkinja
arh. R +
argatka
arh. R +
nadrednikovica
arh. 2 R +
nadumarica
arh. 2 R +
naduiteljica
arh. 1 R -
nadvojvotkinja istor. 3 R L +
nadvojvodica istor. R +
nadvojvodinja pas. R -
nadvojvotka pas. R -
nadzornica 1 R +
nadglednica pas. R +
nadskrbnica R +
nadstojateljka pas. R -
nadstojnica R -
nadziraica arh. R +
nadzirateljica arh. R +
nadzirateljka arh. R -
nadzornikovica arh. R -
naredbenica pas. R -
oberica arh. R +
najamnica 1 R +
najamkinja pas. R -
najemnica pas. R -
najmiteljka pas. R -
I II III IV V VI
92
plaenica pas. R -
narednica 1 R F -
narednikovica arh. 2 R +
narikaa 5 R +
naricaljka R +
narikalica pas. R -
naricalja pas. R -
narikalja pas. R -
narikua pas. R +
narekua pas. R -
narjekua ijek. R -
bugarilja arh. R -
ekarica arh. R +
ekalica arh. R -
lelekaa pas. R +
nabrajalica pas. R +
naimaa arh. R +
oglasilja arh. R -
albenica pas. R -
alilja pas. R +
alosnica pas. R +
zapevalja arh. R +
zapijevalja ijek. R +
narodnjakinja pas. 4 M -
naslednica 5 R M +
batinica arh. R -
masadika arh. R -
masaroka arh. R -
masarua arh. R -
nastavnica 1 R L M K +
I II III IV V VI
93
natporunikovica arh. 2 R -
naunica 1 R L M K +
navijaica 4 R M F -
irliderica pas. F -
neimarka arh. 1 R -
graditeljica pas. R +
graditeljka pas. R +
nobelovka pas. 4 R M -
nosaica 1 R +
nositeljica R -
nositeljka R -
bastaica arh. R -
novinarka 1 R L M K +
novinarica R -
urnalistkinja R +
nutricionistkinja 1 R M -
obavetajka 1 R L M -
dounica R -
dostavljaica R U +
potajkinja pas. R -
pijunka R +
obuarka 1 R +
izmarica R +
izmarka R +
odbojkaica 1 R L M +
I II III IV V VI
94
primaica pas. F -
odbornica 4 R M +
odborkinja pas. R -
odlikaica 5 R +
odmetnica 4 R +
odmetkinja pas. R +
ofcirka 1 R U F +
generalka pas. M -
ena general pas. M -
kapetanka F -
ovicirka dijal. R -
porunica F -
rezervna
porunica
F -
ogledarka pas. 1 R -
okrivljenica 5 R +
okrutnica 5 R +
okorelica arh. R +
okorjelica ijek. R +
okorelka pas. R -
okorjelka ijek. R -
okultistkinja 4 R +
olimpijka pas. 4 L M -
ombudsmanka pas. 1 F -
omladinka 4 R M F +
I II III IV V VI
95
opanarica arh. 2 R +
opanarka arh. R +
opatica 4 R K +
opatiica pas. R -
opatkinja pas. R -
operaterka 1 R U -
operatorka M -
operativka pas. 1 R -
organizatorka 1 R M +
osvajaica 5 R M -
zavojevaica -
padobranka 1 R M F +
pantomimiarka 1 R F -
partizanka istor. 4 R +
pastirica 1 R +
obanica R +
obanka pas. R +
janarica R +
jaradarica R -
jararica R -
kozarica R +
kozarua R -
kozlarica R -
ovarica R +
ovarka R -
ovcarica pas. R -
pastirka pas. R +
I II III IV V VI
96
painica istor. 2 R +
patroldika istor. 2 R +
pelarka 1 R -
pelarica R -
kovandijka arh. R +
kovandika arh. R -
kovandinka arh. R -
pedagokinja 1 M U -
pedagogica pas. L U +
pedagoginja pas. L U -
pedijatarka 1 U -
pedijatarkinja pas. U -
pedijatrica U -
pedijatrijica pas. U -
pedijatrijnica pas. U -
pedijatrikinja pas. U -
pedijatrinica pas. U -
deija lekarka L -
pedikirka 1 R +
pedikerka R +
peglerka pas. 1 R +
glaarica R +
gladilica pas. R +
pekarka 1 R L +
pekarica R L +
lebarica pas. R -
lebarka pas. R -
hlebarica pas. R +
I II III IV V VI
97
hlebarka pas. R +
hljebarica ijek. R +
hljebarka ijek. R +
navarica arh. R -
penzionerka 4 R M +
peradarica 1 R +
guarica R K +
guarka R +
kokoarica R -
piliarka R +
ivinarka R +
ivadarica R -
pesnikinja 1 R L M +
madrigalistkinja pas. R +
odadika pas. R -
poetesa pas. R +
poetkinja pas. R +
stihotvorka pas. R +
peakinja pas. 5 F -
ena peak R +
pevaica 1 R L M K +
pevaljka pej. R -
dez pevaica L -
operska pevaica M -
pop pevaica F -
rok pevaica F -
vokalna umetnica L -
piljarica 1 R +
piljarka R +
I II III IV V VI
98
pisarovica arh. 2 R +
notaroevica arh. R -
planinarka 1 R +
alpinistkinja R -
plemkinja istor. 4 R L +
bojarka istor. R +
bojarica istor. R +
boljarica istor. R +
boljarka istor. R +
boljarkinja istor. R +
kolenovika arh. R +
koljenovika ijek. R +
namesnica istor. R -
nameskinja istor. R +
namesnikovica istor. R +
patricijka istor. R +
plemika istor. R +
plemikinja istor. R +
satrapkinja istor. R -
pletilja 1 R L +
pletaica R +
pletarica pas. R L +
pljetarica ijek. R L -
plevaica 1 R +
plevarua R +
plivaica 1 R L M +
pljakaica 5 R +
pobednica 5 M +
I II III IV V VI
99
podvodaica 5 R +
podvodnica pas. R +
kuplerica arh. R -
kuplerka arh. R -
podvornikovica arh. 2 R -
podupanica istor. 2 R +
poglavarica arh. 3 R L +
poglavarka arh. R L +
predstojnica arh. R +
glavarica arh. R +
polaznica 4 R +
kursistkinja F +
teajka F +
politiarka 1 R L M K +
poljoprivrednica 1 R L -
birokinja arh. R +
biroka arh. R +
poljodelka pas. R +
teakinja arh. R +
zemljoradnica R +
zemljedelka pas. R -
zemljedelkinja pas. R -
zemljodelka pas. R +
pomonica 1 R M U +
ispomagaica pas. R -
dagramaica arh. R -
egrtica arh. R +
popadija 2 K +
I II III IV V VI
100
popadika pas. R -
protinica R +
porotnica 4 R F U +
porotkinja pas. U -
portirka 1 R L +
uvarica pas. R +
paziteljica pas. R +
pudarica arh. R +
uvarka R +
titarka arh. R -
vratanica pas. R L -
vratarica pas. R +
vratarka pas. R +
portparolka 1 M F -
glasnogovornica M -
porunica arh. 2 R L -
porunikovica arh. R +

poslanica 4 R M +
poslanikovica arh. R +
parlamentarkinja pas. R -
poslastiarka 1 R L +
licitarica pas. R -
licitarka R +
slastiarica pas. R +
slastiarka pas. R +
poslodavka 1 R -
mandatorka arh. R -
poslovna pratilja pas. 5 F -
I II III IV V VI
101
posluiteljka 1 R +
posluiteljica R +
servirka R L +
potarka 1 R +
potarica pas. R +
potpredsednica 3 R M F +
potpukovnica arh. 2 R +
potpukovnikovica arh. R +
povrtarka 1 R +
zeljarica R +
praktiarka 1 R +
praktikantkinja R +
praktikantovica arh. 2 R +
pralja 1 R L +
peraica pas. R +
perilja pas. R +
ispiraica pas. R +
ribalja pas. R +
veerka R L -
pravnica 1 R L M K +
predavaica pas. 1 R M K U -
predradnica 1 R U +
brigadirka R +
poslovotkinja pas. R +
I II III IV V VI
102
predsednica 3 R L M K U +
predsjednica ijek. R +
prezidentica pas. R -
predsedavajua pas. 3 U F -
predsednikovica arh. 2 R L +
predsjednikovica ijek. R +
prisednikovica dijal. R +
prisjednikovica ijek. R +
predstojnikovica arh. 2 R +
preduzetnica 1 R M -
preduzimaica 1 R L -
prelja 1 R L +
predilja pas. R +
hitroprelja pas. R +
koncoprelja pas. R -
lanprelja pas. R -
sviloprelja pas. R L +
tankoprelja pas. R +
zloprelja pas. R +
premijerka 3 R L M F -
ena premijer pas. M -
preprodavaica 1 R +
preprodavalica pas. R +
prestolonaslednica arh. 3 R K +
prestolonasljednica ijek. R +
prevoditeljka 1 R L M -
I II III IV V VI
103
prevodilica pas. R M -
tumaica pas. R M +
princeza 3 R L M +
infantkinja egz. R -
carevika pas. R +
pripadnica 4 F +
pripovedaica 5 R M +
pripovjedaica ijek. R +
kazivaica arh. R -
kazivalja arh. R -
naratorka K -
pripravnica 1 R L M U +
preparandica arh. R -
preparandistica arh. R -
preparandistkinja arh. R -
staistica R +
staistkinja R +
privatnica 4 R +
privatistkinja pas. R -
prodavaica 1 R L M K U +
prodavalica pas. R L -
prodavka pas. R L -
prodavavka pas. R L -
bakalarka arh. R L -
bazranka arh. R +
butigarica dijal. R -
drogeristkinja pas. R +
duandijka arh. R +
duandika arh. R -
duandinica arh. R -
I II III IV V VI
104
galanterka pas. R -
grosistkinja pas. R +
margetanica arh. R -
marketanica arh. R -
marketenderica arh. R +
meetarica arh. R +
meetarka arh. R +
trgovka pas. R L +
trgovkinja R L +
prodekanka 3 F -
prodekanica L -
producentkinja 1 R M -
profesorka 1 R L M K U +
profesorica R L M K +
programerka 1 R M F -
promoterka 1 R M -
pronalazaica 1 R -
izumiteljica R +
izumiteljka R +
iznalazaica pas. R -
propagandistkinja 4 R +
prorektorka 3 L M F -
proroica 5 M +
narenica arh. R -
vidovnjaka pas. R +
vidovnjakinja pas. R +
I II III IV V VI
105
prosjakinja 5 R +
prosjaica pas. R +
bogoradnica arh. R -
bojakinja pas. R -
milostinjarka pas. R -
ubogarka arh. R +
zabogarka arh. R +
ebrakinja pas. R -
prosvetiteljka 4 R +
prosvetiteljica R +
prosvjetiteljica ijek. R +
prosvjetiteljka ijek. R +
provodadika arh. 5 R L M -
provodadinica arh. R +
kodoica arh. R -
misidika arh. R -
navadadika arh. R -
navadika arh. R -
navodaica arh. R -
navodadijka arh. R -
navodadika arh. R -
navodadinka arh. R -
prvakinja 5 R M +
ampionka R M -
viceprvakinja R -
viceampionka R L M -
prvosvetenica 3 R +
prvosveenica R +
psihijatrica pas. 1 K -
psihijatresa pas. R -
I II III IV V VI
106
psihoanalitiarka 1 R K -
psiholokinja 1 R L -
psihologiarka pas. L -
psihologinja pas. L -
psihologistiarka pas. L -
psihoterapeutkinja 1 R M -
publicistkinja 1 R +
pukovnikovica arh. 2 R +
radnica 1 R L M K U +
delaica arh. R -
kulakinja arh. R -
kuluarka arh. R +
rabotnica arh. R +
rintarua pej. R +
rintua pej. R +
ratarka 1 R +
oraica pas. R +
sadilica pas. R +
sejaica R +
sijaica ijek. R +
ratnica 4 R +
bojovnica R -
frontaica pas. R +
frontovka pas. R +
ravnateljica arh. 1 R +
ravnateljka arh. R +
razbojnica 5 R +
I II III IV V VI
107
banditkinja R -
raznosaica 1 R +
razredna 1 K -
razrednica R +
razredna stareina F -
razvodnica 1 F +
realizatorka 1 F -
recenzentkinja 1 F -
recenzentica F -
recepcionerka 1 K -
recitatorka 1 R F +
deklamatorka arh. R +
redaktorka 1 F -
referentkinja 1 R L F U +
referentica R L F U +
regentkinja istor. 3 R +
regentica istor. R +
rekorderka pas. 5 R M +
rektorka 3 L M F -
rektorica R L -
rekviziterka 1 R +
rentijerka 1 R +
I II III IV V VI
108
iznajmljivaica pas. R -
iznajmiteljica pas. R -
stanodavka R +
reporterka 1 R M +
reprezentativka 4 R L M +
retoriarka 1 F -
revizorka 1 K -
raunoispitaica pas. R +
revolucionarka 4 R +
reiserka 1 R L M F U +
rediteljka R L M F +
redateljica R +
sineastkinja R F -
robinja 5 R M +
ropkinja R +
romansijerka 1 R L +
romanistica pas. R +
romanistkinja pas. R +
beletristkinja pas. R -
medievistkinja pas. R -
novelistkinja R U -
novelistica R U -
rudarka 1 R +
ugljarka R +
rukaviarka arh. 1 R +
I II III IV V VI
109
rukometaica 1 R L M +
rukovoditeljka 1 R L U -
rukovodilica pas. U -
rukovodiljkinja pas. U -
rukovodilja pas. R +
rukovodinja pas. U -
rukovoditeljica R U +
rukovotkinja pas. R -
rvaica 1 R L M +
jakaica R -
saigraica 4 R M +
suigraica R +
saksofonistkinja 1 F -
sakupljaica 1 R L F +
salaarka 5 R +
samoupravljaica 4 R -
saradnica 1 R M F U +
struna saradnica M -
savetnica 1 R L M F +
savetodavka R +
konzilijarica arh. R -
savetnikovica arh. 2 R +
saveznica 4 R M +
scenaristkinja 1 R L -
I II III IV V VI
110
scenaristica R L +
scenografkinja 1 R L F +
sekretarica 1 R L M K U +
sekretarka pas. R L +
tajnica R L +
sekretarka pas. 3 R M K -
pokrajinska
sekretarka
M -
seksualna radnica 1 R M K +
prostitutka
prostitutkinja pas. R +
bludnica R +
droca pej. M -
drolja pej. K +
kol-gerla L M -
konkubina arh. R +
kurtizana arh. R L +
kurtizanka arh. R +
kurva pej. R K +
kurvaa pej. R -
metresa arh. R +
nalonica arh. R +
namicaljka fg. R -
oberkurva R -
radodajka fg. M K -
uliarka fg. R +
enska pej. R +
javna ena R -
senatorka 3 R -
senatorica R -
senatorovica arh. R +
I II III IV V VI
111
seniorka 4 R L M +
serdarica istor. 2 R +
sholastiarka 4 R -
sifraetkinja istor. 4 M -
ifraetkinja istor. M -
sirarka 1 R +
sirarica R +
sitarka 1 R +
reetarka R +
slubenica 1 R L M K +
administratorka R +
beamterka arh. R -
inovnica R +
delovotkinja R +
djelovotkinja ijek. R +
dnevniarka arh. R +
dijurnistkinja arh. R +
ilidarka arh. R -
koncipijentkinja arh. R -
koncipijentica arh. R -
kontoaristica arh. R +
kontoaristkinja arh. R +
nametenica R +
namjetenica ijek. R +
registratorka arh. R +
bankarska
slubenica
M -
alterska
slubenica
M -
alterua pej. M -
skakaica 1 R M +
I II III IV V VI
112
troskokaica R M -
motkaica R M -
skijaica 1 R L M +
slalomaica R +
spustaica R L -
smuarka R L -
slavistkinja 1 R L +
slavistica R L +
slikarka 1 R L M +
slikarica pas. R L +
akvarelistkinja R F -
kopistkinja R +
kopistica R +
obrazarica R -
pejsaistkinja R -
portretistkinja R +
ivopiskinja arh. R -
snimateljka 1 R +
snimaica pas. R -
sobarica 1 R L M +
komorkinja arh. R +
komornica arh. R -
sociolokinja 1 L K -
sociologinja pas. L -
solistkinja 1 R +
solistca R +
sokolarka istor. 4 R -
sokolaica istor. R +
I II III IV V VI
113
sopranistkinja 1 R L M U +
sopranistica R U +
sopranka pas. U -
spasiteljka 5 R L +
spasiteljica R +
specijalistkinja 1 R M +
spikerka 1 R L M F U -
spikerica R L U +
spikerkinja pas. R L -
najavljivaica R +
radio-spikerica R -
radio-spikerka R -
sportistkinja 1 R L M K +
sportaica R +
sportistica L M +
srednjokolka 4 M -
stanarka 4 M K +
podstanarka M -
kirajdika arh. R +
unajmiteljica pas. R +
statistiarka 1 R F -
statistica R +
stenodaktilografkinja 1 R +
stenotipistica R +
stenotipistkinja pas. R +
stenografkinja 1 R +
I II III IV V VI
114
stipendistkinja 4 F +
stjuardesa 1 R M K F +
stoarka 1 K +
baarka dijal. R -
bivolarka R -
farmerka pas. R +
govedarica R +
govedarka R +
govedarua R +
izgoniteljka arh. R -
izgonilica arh. R -
katunarka dijal. R -
konjarica pas. R -
kravarica R +
kravarka R -
kravarua R -
krdarka R -
krmarica R -
mazgarka R -
svinjarica R +
svinjarka R +
volarica R +
volarka R -
stolarka 1 R L +
dunerka arh. R -
tilerka arh. R +
stonoteniserka 1 R L M +
stonotenisaica R L +
straarka 1 R +
I II III IV V VI
115
streliarka 1 R M F -
streljaica R L +
strelkinja pas. R L M F -
snajperka pas. R -
striptizeta 1 L M +
striptizerka pas. R L -
strugarka 1 R -
strugarica R -
studentkinja 4
R L M K
F U
+
studentica R L U +
studentka pas. U -
sudopralja 1 R +
sudoperka pas. R +
suferka 1 R L +
aptaica R +
sultanica pas. 2 R +
sultanka pas. R +
sutkinja 1 R L U -
gospoa sudija U -
drugarica sudija U -
sudijinica pas. L +
sudijica pas. U -
sudijka pas. U -
sudilja pas. R +
sudinica pas. R L U +
sudinja pas. L +
suditeljka pas. U -
svearka 1 R -
I II III IV V VI
116
svearica R +
svedokinja 5 F +
svetenica 1 R M F +
sveenica R +
klerikalka R +
rica pas. R -
rica pas. R -
vestalinka pas. R +
vestalka R +
vestalkinja pas. R -
svetica 5 R +
svetiteljica R +
svetiteljka R +
mironosnica R +
svilarica 1 R +
ahistkinja 1 R M +
ansonijerka 1 R +
efca 1 R L M U +
efovica R L U +
ifrantkinja 1 R -
minkerka 1 R -
oumenka pas. 1 L F -
trikerka 1 R -
vercerka 5 R K +
I II III IV V VI
117
umarka 1 R -
umarka arh. 2 R +
umarua pej. R +
umarevica arh. R +
lugarica arh. R +
lugarua pej. R +
verterka arh. R -
takmiarka 4 R M -
natjecateljka ijek. R +
natjecateljica ijek. R +
etvrtfnalistkinja R M -
fnalistkinja R M +
polufnalistkinja R M -
taksistkinja 1 R -
tamburaica 1 R L +
tamniarka 1 R +
tefterdarevica arh. 2 R -
tehniarka 1 R M +
farmaceutska
tehniarka
L -
telefonistkinja 1 R L +
telefonistica R L +
telegrafstkinja 1 R L +
telegrafstica R L +
teleksistkinja 1 R L -
I II III IV V VI
118
telohraniteljka 1 F -
gorila fg. F -
teniserka 1 R L M +
tenisaica R +
teolokinja 1 F -
teoretiarka 1 R L M -
teozofkinja 4 R L +
terapeutkinja 1 R -
teroristkinja 4 R +
tkalja 1 R L +
tkaica pas. R L -
zlotkalja pas. R +
torbarka 1 R L +
trafkantkinja 1 R L +
trafkantica R +
traktoristkinja 1 R +
traktoristica R +
tramvajdijka 1 R +
transeksualka 5 F -
travarka 1 R L -
travarica pas. R +
biljarica pas. R +
biljara pas. R -
I II III IV V VI
119
biljarka pas. R -
biljarua pas. R -
trenerka 1 R L M +
trenerica L +
trkaica 1 R L M +
etiristometraica R M -
maratonka R M -
osamstometraica R M -
preponaica R M -
sprinterka R M -
sprinterica R M -
stometraica R M -
trubaica 1 R +
tuberanka 5 K +
tuberaica pas. F -
tutorka arh. 1 R +
tutorica arh. R +
tuiteljka 1 R L M +
tuinica pas. R L -
tuiteljica R L K +
dravna tuiteljka F -
uenica 4 R L M K F +
vaspitanica arh. R +
odgajenica arh. R -
uesnica 4 R M F +
uiteljica 1 R L M K +
uiteljka arh. R L +
I II III IV V VI
120
daskalica arh. R +
nauiteljica arh. R -
poduiteljica arh. R +
suplentica arh. R +
suplentkinja arh. R +
ugostiteljka 1 R L M +
gostioniarka arh. R +
handika arh. R +
kafanarica pas. R +
kafedijka arh. R +
kafedika arh. R +
kafendinka arh. R -
kavanarica pas. R +
kavanarka arh. R -
kavedijka arh. R -
krmarica arh. R L M +
krmarka arh. R +
ukrotiteljka 1 R +
krotiteljica R +
krotiteljka R M +
krotilica pas. R +
ukrotilica pas. R +
ulagaica 5 R L +
umetnica 1 R L M +
umjetnica ijek. R +
artistica R +
artistkinja R M +
upisniarka pas. 1 U -
upravnica 1 R L M U +
upraviteljica R U +
I II III IV V VI
121
upraviteljka arh. R U +
upravljaica pas. R +
katelanka arh. R +
upravnikovica arh. 2 R +
kuratorovica arh. R +
urednica 1 R L M F +
uvoznica 1 R +
uarka 1 R L +
uarica R L +
konoparka pas. R -
vajarka 1 R M +
kiparica R +
vakmajstorica arh. 2 R -
vaspitaica 1 R L M K +
vaspitateljica arh. R -
vaspitateljka arh. R +
obrazovateljka arh. R -
odgajalica pas. R -
odgajateljica pas. R -
odgajilja pas. R -
odgajiteljica arh. R -
odgajiteljka arh. R -
odgojilja pas. R +
odgojiteljica pas. R +
uzgajateljica pas. R +
uzgojiteljica pas. R +
uzgajivateljka arh. R -
vospitetelnica arh. R -
vospiteteljka arh. R -
I II III IV V VI
122
vaterpolistkinja 1 R M -
vatrogaskinja 1 R L -
venikovica arh. 2 R -
vijenikovica ijek. R -
velemajstorka pas. 3 R -
velemajstorica pas. -
veleposednica 5 R +
veleposjednica ijek. R +
velikoposednica R +
velikoposjednica ijek. R +
magnatkinja pas. R +
velikanka 5 R +
velikaica R +
vernica 5 R M +
crkvarka fg. R +
veslaica 1 R M K +
veslarica pas. R -
vetakinja pas. 1 F +
vjetakinja ijek. F +
veterinarka 1 R -
vezilja 1 R +
vezilica pas. R +
veziljka pas. R -
vezaica pas. R +
vezika pas. R -
I II III IV V VI
123
zlatovezilja pas. R -
vezirovica istor. 2 R +
vezirevica istor. R +
vezirica istor. R -
vezirka istor. R -
vebaica pas. 5 R +
vebaica pas. R -
vjebaica ijek. R +
vinogradarka 1 R +
lojzarka dijal. R -
violinistkinja 1 R M +
primaa pas. U -
primaica R F U +
primakinja pas. U -
violistkinja 1 R F -
violonelistkinja 1 R F +
virtuoskinja pas. 5 R +
vitekinja fg. 5 R -
vitezica fg. R -
vizionarka 5 R F +
vlaarka arh. 1 R -
vlailja arh. R -
vladarka 5 R +
vladalica arh. R +
vladarica R L +
I II III IV V VI
124
vladateljka arh. R +
apsolutistkinja istor. R -
despotkinja istor. R -
despotica istor. R -
diktatorka R +
monarhinja arh. R -
monarhistkinja arh. R +
suvladarka R +
vlasnica 5 R M K +
maloposednica R -
maloposjednica ijek. R -
posednica R +
posjednica ijek. R +
samovlasnica R +
saposednica R +
saposjednica ijek. R +
suposednica R -
suposjednica ijek. R -
suvlasnica R +
zemljoposednica R +
zemljovlasnica R +
vlastelinka istor. 4 R +
vlastelka istor. R +
vlasteljka istor. R -
vlasuljarka 1 R +
voarka 1 R +
voarica R +
vodiica 1 R M U -
vodikinja pas. R L -
vodilica pas. R +
vodilja pas. R +
I II III IV V VI
125
vodiljica pas. R -
vodiljka pas. R -
voditeljica pas. U -
vodarica arh. 1 R +
vodarka pas. R -
vodarkinja pas. R -
vodarua pas. R -
ugumoa arh. R -
voditeljka 1 R L U -
voditeljica R L U +
vojnikinja pas. 1 L F U -
desetarica pas. U -
desetarka pas. U -
gardistkinja R -
vojnica pas. L U -
vojnika pas. U -
vojvotkinja istor. 2 R L M +
vojvodinja istor. R -
vojvodinica istor. R -
volonterka 4 R +
vozaica 1 R L U +
vozarica arh. 2 R +
vozarka arh. R +
vraara 1 K -
vraarka pas. R +
vraarica pas. R +
bajalica arh. R +
bajarica arh. R +
I II III IV V VI
126
gatara R +
gatarica pas. R +
gatalica pas. R +
gatarka pas. R -
hiromantkinja R +
kartara pas. R +
kartarua pas. R +
kostogledica pas. R -
magijka pas. R -
magika pas. R -
maijarka pas. R -
mainica pas. R -
maionica pas. R +
nastornica arh. R -
obajnica arh. R -
vraara arh. R -
vraarica arh. R -
vrearica 1 R -
web majstorica pas. 1 F -
zabavljaica 1 R +
zeica fg. F -
zadrugarka 4 R +
zagovornica 4 R +
zagovarateljica R +
zakonodavka 1 R +
vlastodavka R +
zakupnica 1 R +
arendatorka arh. R +
ispoldijka arh. R -
I II III IV V VI
127
ispoliarka arh. R -
ispoldika arh. R -
napoliarka arh. R -
zanatlijka 1 R +
zanadinica pas. R -
zanatlinica pas. R -
zanatlinka pas. R -
zamenica 1 R L M U +
zamjenica ijek. R L -
deputatkinja arh. R -
deputirka arh. R
doglavnica arh. R -
mestozastupnica pas. R -
mjestozastupnica ijek. R -
odmenica arh. R +
odmjenica ijek. R +
zapisniarka 1 R L U +
zapisnica pas. R -
zapisniarica pas. U -
atinica arh. R K +
evidentiarka pas. R -
gruntovniarka arh. R +
pisarka pas. R +
pisarica pas. R +
notaroka arh. R +
zapovednica 1 R +
zapovjednica ijek. R +
komandantica pas. R -
komandirica pas. R -
zatitnica 5 R +
patronesa arh. R +
I II III IV V VI
128
protektorka arh. R +
zatvorenica 4 K +
zatoenica F -
apsenica arh. R -
zidarka arh. 2 R +
zidarica arh. R +
zlatarka arh. 2 R +
zloinka pas. 5 M -
kriminalka pas. R +
zubarka 1 R L M +
zubarica pas. R L +
dentistkinja R +
dentistica R +
zvonarka arh. 2 R +
zvonarica arh. R +
andarka arh. 2 R +
andarua pej. R +
andarica arh. R L +
elezniarka 1 R +
eljezniarka ijek. R +
etelica 1 R +
klasoberka pas. R -
etalica pas. R -
etelinka pas. R -
etelka pas. R -
etilja pas. R -
etvarica pas. R -
I II III IV V VI
129
etvarka pas. R -
njetvarica pas. R -
njica pas. R -
njetelica pas. R -
upanica arh. 2 R -

131
3. deo
132
133
Marijana anak
INTERPRETACIJA PODATAKA IZ REGISTRA:
jedan od moguih pristupa odrednici vraara i srodnim reima
Saetak
U ovom radu kao polazna osnova posluila je suma podataka oblikih
varijanti odrednica datih u Registru. Oko odrednice vraara okupljen je najvei
broj oblikih varijanti ukupno 22. Taj podatak bio je podsticaj za analizu
konotativnog nivoa odrednice vraara / vraar i srodnih rei u kontekstu
vladajue (patrijarhalne) kulture i roda (enskog i mukog).
Uvodni deo rada daje kratak osvrt na matrijarhalni kult Velike boginje i
prateih enskih mitolokih bia ija ambivalentna priroda odraava procese
demonizacije i(li) hristijanizacije enskog kulta (i same enskosti). U ovom
kontekstu vraara se razmatra kao svetenica kulta Velike boginje.
Cilj rada je da na primeru odrednice vraara pokaem kako je konotacija
rei kulturoloki i drutveno uslovljena, da dekonstruiem postojeu
(pejorativnu ili inferiornu) konotaciju i da ukaem na mogunosti uitavanja
drugaije (pozitivne, zaboravljene) konotacije kada je u pitanju enski rod.
Korpus ini renika graa od ukupno 150 odrednica (enskog i mukog
roda) odabranih po semantikoj srodnosti sa osnovnom odrednicom vraara.
Za potrebe analize korpus je klasifkovan prema konotaciji odrednica u
nekoliko kategorija, za enski rod: seanje na mitsko, hristijanizacija, isceliteljka,
demonizacija, banalizacija; za muki rod: narodni lekar, virtuoz / majstor, mudrac,
demonizacija, praznoverje, zabavlja / prevarant.
Odabran je metod rekonstrukcije prvobitne uloge vraare (svetenice),
a samim tim i konotacije rei vraara, kroz osvrt na mitologiju kao prvobitni
kontekst (matrijarhat). Analiza daje alternativne interpretacije odrednica iz
renika u matrijarhalnom i patrijarhalnom kljuu. Rezultati komparativne
134
analize enskih odrednica i njihovih mukih parnjaka pokazuju znaajne razlike
u konotaciji na osnovu roda: odrednice u enskom rodu imaju pejorativnu ili
inferiornu konotaciju, dok je konotacija mukog roda pohvalna ili neutralna.
Zakljuujem da su semantika polja rei promenljiva, a da je govornika svest
uslovljena (patrijarhalnim) vladajuim poretkom. Metodom reinterpretacije
i(li) dekonstrukcije postojee konotacije imenica ima tendenciju da semantika
polja otvori za uitavanje novih ili vraanje nekadanjih pozitivnih konotacija
kada je u pitanju enski rod i uitavanje afrmativnih konotacija i promenu
govornike svesti.
Kljune rei: konotacija, matrijarhat, mit(sko), patrijarhat, rod, vraara,
vraar.
1.0 Uvod
Klasifkacija odrednica iz Registra prema broju oblikih varijanti (videti
dodatak 1) moe posluiti kao osnova za istraivanje o prisustvu ili odsustvu ena
u odreenoj drutvenoj sferi. Mnogobrojnost oblikih varijanti jedne odrednice
moe biti pokazatelj izrazitog prisustva (ili ak dominacije) ena u odreenoj
delatnosti. Na primer, ako se kao jedna skupina posmatraju odrednice kuvarica
(sa 20 oblikih varijanti) kuna pomonica (19), domaica (17), istaica (11),
iz takvog stanja u jeziku moe se iitati da je enska sfera privatna (kuhinja,
kua, dom) i da je njena delatnost usluna (usmerena ka drugima). Pokazatelj
prisustva enske radne snage u poljoprivrednim poslovima moe biti sledea
skupina odrednica: stoarka (21), pastirica (13), etelica (11), poljoprivrednica
(9), batovanka (9). Iz navedenih primera moe se iitati da prisustvo ena
u odreenoj oblasti ne mora da bude pokazatelj ravnopravnosti, nego moe
biti pokazatelj devalorizacije odreene delatnosti. U savremenom govoru re
stoarka moe biti upotrebljena kao pogrdni ekspresiv za ensku osobu (kao i
obanka, seljanka i sl). Broj oblikih varijanti ne moe biti precizan pokazatelj
legitimiteta (drutvene prihvatljivosti) enskog prisustva u odreenoj sferi. Na
primer, broj oblikih varijanti odrednice milicionerka nije zanemarljiv (8), ali
treba uzeti u obzir da oblici pandurica, pandurka i pandurovica imaju pejorativnu
konotaciju. Tek razmatranjem znaenjskih nijansi meu oblikim varijantama
odrednica i analizom konotativnog nivoa rei mogu se (re)interpretirati
kompleksni odnosi izmeu drutvenog ustrojstva, sistema vrednosti, govornike
svesti, roda i jezika. S obzirom na to da se odrednica vraara pokazuje u Registru
kao odrednica sa najveim brojem oblikih varijanti (22), ini se znaajnom za
analizu odnosa izmeu znaenja rei (konotativnog nivoa), kulture (vladajuih
vrednosnih sistema) i roda (enskog i mukog principa). Analitiki pristup
odrednici vraara samo je jedna od moguih interpretacija materijala iz Registra.
135
Da bi se rekonstruisala drugaija (prvobitna) konotacija odrednice vraara,
drutvena uloga vraare bie razmatrana u mitolokom kontekstu.
Matrijarhalno ustrojstvo sveta razvilo je impozantnu galeriju enskih
natprirodnih bia: suaje, vile (oblakinje, planinkinje, zagorkinje, peterkinje,
vodarkinje, primorkinje, jezerkinje, brodarice), rusalke, boginke... Sva ta enska
mitoloka bia jesu deo kulta matrijarhalne Velike boginje. Slovenska mitologija
belei njihovu ambivalentnu prirodu: suaje mogu biti pravedne i(li) zle; vile
donose sreu ali i kob; rusalke su zatitnice useva i(li) kobne osvetnice, boginke
su zatitnice plodnosti i(li) progoniteljke trudnih ena. Dvojna priroda enskih
mitolokih bia zapravo je odraz prelaska matrijarhata u patrijarhat. Velika
boginja, u slovenskoj mitologiji boginja Moko, demonizovana je u prokletu
Jerinu i baba Jagu, a hristijanizovana kroz svetu Petku Paraskevu. Istu sudbinu
demonizaciju i(li) hristijanizaciju doivele su sve pratilje Boginjinog kulta:
vraare, bajalice, biljarice, gatarke, proroice, travarke, vetice...
2.0 Cilj
Cilj rada je da na primeru odrednice vraara pokae kako je konotacija rei
kulturoloki i drutveno uslovljena, da dekonstruie postojeu (pejorativnu ili
inferiornu) konotaciju i da ukae na mogunosti uitavanja drugaije (pozitivne,
zaboravljene) konotacije kada je u pitanju enski rod.
Predmet ovog rada je analiza odrednica sakupljenih oko semantikog polja rei
vraara / vraar.
3.0 Korpus i metod
Za potrebe ove analize odrednica vraara dopunjena je i onim oblikim
varijantama koje nisu date u Registru, jer je tendencija prireivaica da se
Registar ne optereuje preobimnom graom arhaizama. Analizirani korpus ini
ukupno 105 odrednica (dodatak 2) od kojih je 60 odrednica enskog roda, 43
odrednice su njihovi muki parnjaci, a dve odrednice imaju oba roda (bajalica
i kostogledica). Veina odrednica i njihovih znaenja preuzeta je iz Renika
srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika (1959 2006), SANU, Institut
za srpski jezik, Beograd. S obzirom na to da je Renik SANU jo uvek u izradi
(od slova O), pojedine odrednice (aratanica / aratanik, arobnica / arobnjak,
inilica / inilac, hiromantkinja / hiromant, proroica / prorok, travarka /
travar) preuzete su iz Renika srpskohrvatskog knjievnog jezika (1967
1976), Matica srpska, Novi Sad i Matica hrvatska, Zagreb. Kriterij za odabir
136
korpusa je srodnost na semantikom nivou rei, odnosno odabrane odrednice
gravitiraju istom (ili srodnom) semantikom polju. Kriterij za klasifkaciju
korpusa je konotacija odabranih odrednica (u renicima, na primer, travara
ima konotaciju isceliteljke, dok vetica ima pejorativnu konotaciju zle ene).
4.0 Analiza rezultata
Jedan od moguih pristupa odrednicama u Registru
4.1 Vraara
Ako vraare (bajalice, bajarice, biljarke, aratanice, gatare, maijarke,
travarke, vidarice, vetice...) shvatimo kao svetenice Velike boginje, kao
uvarke njenog kulta ili kao poslednje Boginjine poklonice u patrijarhalnom
svetu, postaje jasno da su i one prole kroz iste mehanizme demonizacije i
hristijanizacije. Ve iz same analize znaenja odrednice vraara i mnogobrojnih
odrednica okupljenih oko njenog semantikog jezgra, moe se iitati veza
izmeu vraare i enskih mitolokih bia...:
VEZA SA MITOLOKIM BIIMA
bahornica
1. v. bajalica (1). ta kod vas pripovijeda puk o vilah... bahornicah... vraaricah? (Kuk.,
Ark. 1, 242).
bajaica
v. bajalica (1). Babica ima uvenih kao bajaica (Petr. A. 1, 399). Ima i enskog
naroda, koji umije da baje od zmije, i njima se kae bajaice ili bajalice (Hirc 2).
biljara
v. biljarica. Pa najposle i biljarke bake zar nisu reci mitologije (Danica 1867, 835).
magijka
enska osoba mag. Onda Izida s pomou lijeka, to ga je kao magijka izmislila, oivi
[Ozirisa] (Novak G. 1, 147).
Vraarica (bahorica) srodna je vilama. Vile su zatitnice plodnosti,
uvarke prirodnog prostora, poznavateljke lekovitog bilja i isceliteljke.
Slovenska mitologija nestajanje vila pamti kao nestajanje blagostanja i sree.
Tek uvrivanjem patrijarhalnog sistema vile kroz narodne legende bivaju
transformisane u kobne zavodnice, surova demonska bia koja sakate ljude i
unose zavadu meu mukarce. Navedeni motivi iz narodne knjievnosti jesu u
slubi graenja novog (patrijarhalnog) poretka i ruenja starog (matrijarhalnog)
kulta. Prvobitnu ulogu vila mogue je rekonstruisati iz dananje naivne
137
predstave o vilama sauvane preteno u bajkama otklanjanjem naslaga
patrijarhalne percepcije, reinterpretacijom i komparativnom analizom bajke
(teksta) i mitologije (konteksta). Istim metodama mogue je rekonstruisati i
prvobitnu ulogu vraarica (bahorica), pa i konotaciju tih rei.
Bajaica (bajalica) koja baje od zmije zapravo uva seanje na mit o postanku
sveta iz plesa ene sa zmijom. U matrijarhalnoj svesti, zmija je atribut Velike
boginje (Stvoriteljke sveta), zmija je nosilac kreativne i erotske energije, ona je
simbol spiralnog kretanja duha... Uspostavljanjem patrijarhata i prihvatanjem
hrianstva, zmija je demonizovana, atribut Boginje postaje inkarnacija avola.
U rajskom vrtu Eva je odana zmiji jer veruje u Boginju i buni se protiv rajskog
ropstva (autoritarnog i patrijarhalnog boga). Lutajui motiv u mitovima i
narodnim priama o junaku koji ubija zmiju (neman, adaju bia srodna
zmiji), zapravo je motiv svrgavanja Boginje u korist novog (mukog) poretka. U
izvornom (matrijarhalnom) znaenju ona koja baje od zmije nije u sadejstvu sa
avolom, nego sa Boginjom i stvaralakom energijom.
Vraare (magijke) srodne su mitskim arobnicama: egipatskoj Izidi koja
vaskrsava Ozirisa, grkoj Kirki koja ui Odiseja kako da sie u podzemni svet
i vrati se iz njega, grkoj Medeji koja obezbeuje besmrtnost svojoj deci... Sa
druge strane, mone arobnice su u vlasti slabijih mukaraca: Izida je odana
Ozirisu koji ne bi zauzeo presto bez njene (po)moi; Medeja je odana Jasonu
koji ne bi osvojio zlatno runo bez njene (po)moi; Kirku je potinio Odisej (tek
uz pomo boga Hermesa). U navedenim motivima jasno je da u prelaznom
periodu iz matrijarhata u patrijarhat mukarci priznaju mo arobnica i
koriste je za sopstvene (patrijarhalne) potrebe uvrivanja moi i vlasti, da
bi potpuna prevlast patrijarhata sasvim zatamnila svest o duhovnoj moi koja
je imanentna enskom biu i zabranila arobnjatvo. Jedan od mehanizama za
zabranu arobnjatva (vraarija, bajanja) svakako je nova religija...:
HRISTIJANIZACIJA
bajanica
v. bajalica. Dola je bajanica, pa je Boga pomolila (Knjaevac, Stanim, Vl.).
vidara
v. vidarica (1). U ostalim pripovetkama javlja [se] Bogorodica... kao vidara... gonjene
devojke (Polenakovi H., GlEM 1938, 131).
Hristijanizovana vraara (bajanica) umesto basme (magijske formule)
izgovara molitvu, ona je medijum boijeg dejstva, njena mo je u veri a ne u
natprirodnim svojstvima. Kao hrianka, ena vie ne sme biti arobnica, nego
bogomolja.
U hrianstvu, kult Velike boginje nadometen je likom Bogorodice koja
je uzor i podrka ili uteiteljka (vidara) ena. Meutim, kroz Bogorodiin lik
138
enama se namee (paradoksalno) kult raanja (rodica) i kult aseksualnosti
(Devica). Vidarska mo pripisana je svetici, ena sama po sebi vie ne poseduje
mo, ali je moe izmoliti od svetice (iji je ideal tako visoko i protivprirodno
postavljen da mu se nijedna ena ne moe pribliiti). Vraara (arobnica) koja
nosi Boginjinu mo u sopstvenom biu degradirana je u patrijarhalnu gonjenu
enu koja ne samo da vie ne vaskrsava druge, nego je njoj samoj potrebna
uteha (od Bogorodice ili Bogomatere).
Ipak, hrianstvo slovenskih naroda proeto je tragovima paganizma.
Vraarama se jo uvek pripisuje isceliteljska mo...:
ISCELITELJKA
(ostaci paganstva u hrianstvu)
bahorica
1. v. bajalica (1). Zovnu baorice da priviju trave (Poljica, Ivan. F., ZN 10, 88).
bajarica
v. bajalica (1). Zovi bajaricu da ti baje (Slav., Radak.).
basmarica
v. bajalica (1). Doletee tri orla, podigoe ga na gornji boj, pa dozvae ... basmaricu,
da ga lako izlei (Petrovi A. , GlEM 1933, 87).
biljobera
v. biljarica. Kad biste potraili od koje nae biljobere ... kakav grudni lek ona bi
vam meu prvima ponudila ovaj koren (Gost. 1, 517).
arobnica
1. ona koja ara, vraa, vraara. Najzad joj se netko smiluje pa joj posavjetuje da ode
arobnici.
2. ona koja je arobna, koja oarava.
gatara
ena koja gata, vraara, bajalica. Leila se, ali nije nita pomoglo... Kud nije ila: i
hodama i gatarama i babama (ub. 1, 71).
kartara
ena koja prorie sudbinu iz karata; gatara, vraara uopte. U nude takoj svet obino
pita... vraare... i kartare (Retkovci, Filakovac I., ZN 19, 154).
vidarica
1. ena vidar. Srbi seljaci u bolesti obino zovu vete stare ene, vidarice, travarice
i bajalice (Mil. M. . 34, 54). fg. isceliteljka, uteiteljka.
vraalica
v. vraara. A ide se mnogo i vraalicama koje bajanjem i nekim travama ine da ene
nerotkinje raaju (H. Vas. 1, 368).
139
travara
enska osoba travar. Poteci nekoj Ani travari i gatari, da je pita ima li mu leka.
Vraarama se svet okree u velikoj nudi, odnosno traenje spone sa
onostranim moe se tumaiti kao gubljenje nade u realni svet i ivot. S druge
strane, ako se setimo da su krizna stanja samo pogled kroz uveliavajue staklo
na stanja koja su uobiajena (Nie), onda je sasvim mogue da je poverenje u
vraare neto to je deo arhetipskog naslea, podsvesno seanje na mo naih
pretkinja, mo ijem vraanju (ipak) teimo. Odnos patrijarhalnog monika i
duhovno nadmonog enskog bia u naoj tradiciji moe se iitati iz odnosa
Marka Kraljevia i vile Ravijojle. Ravijojla ima natprirodne i isceliteljske moi,
ali je u Markovoj vlasti. Iako Ravijojla leti po planinama i oblacima, Marko
uspeva da je sustigne i da je pretue buzdovanom, nakon ega ona postaje
njegova posestrima i pomae mu u kriznim situacijama. Ciklus pesama o
Markovom junatvu, za razliku od mitologije, ne belei da vile jesu prozrane
i lake, ali neizmerno snane. Meutim, Ravijojla ne samo da je degradirana u
telesno slabu enu, nego je i njenoj vilinskoj (isceliteljskoj i proroanskoj) moi
doputeno da opstane jedino ako je u funkciji osnaivanja patrijarhalnog junaka.
Duhovni zakon (Ravijojla) potinjena je patrijarhalnom zakonu buzdovana
(nasilnik Marko); duhovna (vilinska) mo prikazana je kao inferiorna u odnosu
na telesnu (muku) snagu. Patrijarhalni poredak duh i telo stavlja u dualistiki
odnos.
Uobiajeno je shvatanje da u vraarinu mo vee poverenje gaje ene i
takozvani primitivan svet. Sa matrijarhalnog stanovita: ene su ouvale
(pra)svest o Velikoj boginji, pa su im bliske njene svetenice. Patrijarhalno
stanovite iz straha od enske moi kult Velike boginje demonizuje (dakle,
priznaje vraarinu mo, ali je izjednaava sa zlom) ili ga svodi na praznovericu
i sujeverje, a njene poklonice proglaava za nazadne i primitivne neznalice
(vraarina mo se nipodatava).
DEMONIZACIJA
(strah od enske (nad)moi)
bajalica
1. osoba koja se bavi bajanjem, vraanjem. Dva bajalice i krivosudnika, koji za njihovo
nakazanije i danas oekuju strani sud u Vavilonu (I. 4, 211). Rimske bajalice srednjim
prstom skidale su maije s bolesnika (Troj. 7, 52).
basmara
v. bajalica (1). Takve osobe, obino ene, uivaju glas: vetica, vraara, basmara,
inilica (Tei M., Razv. 1938, 98).
140
gatarica i gatarka
v. gatara Eto gatarke, metnue te otrag u pregau (plae malu djecu) (V 1895, 798).
hiromantkinja
ena hiromant. Prezao sam od hiromantkinja i izvlaenja karata.
mainica
1. ona koja se bavi maijama, arobnica, vraara Maionica ... [je] ena koja maije
sastavlja (Vuk, Rj.). Svaka vlahinja kad pree 40 godina preda se neastivomu te
postane... dajbudi zlokobnica ili maionica (Vr. 2, 93).
veterica
1. v. vetica (1a). Tako veterice (vetice)... mogu samo pogledom oveka umoriti (or.
T. 15, 17).
2. bubuljica na jeziku, jaterica. Kad kome izae navrh jezika frgica (bubuljica), koja
se zove veterica, dri se da mu neko misli zlo (Petr. A. 1, 409).
veterka
v. vetica (1a). Veterke, veterice su obino stare ene iz kojih nou izlazi dua i ide
po selu (Momirovi P., GlEM 1939, 97).
vetica
1.a. etn. po narodnom verovanju ena, obino stara, koja je u dosluhu s avolom i ini
zla, naroito maloj deci, ima natprirodne moi, pretvara se u pticu, leptira, omaijava,
opsenjuje. Vjetica se zove ena koja (po pripovijetkama narodnim) ima u sebi
nekakav avolski duh koji u snu iz nje izie i stvori se u leptira, koko, urku, pa leti po
kuama i jede ljude, naroito malu djecu (Vuk, Rj.).
b. pej. zla, rava ena, (obino stara). Ne sluaj vjeticu, ago! (Vojn. I. 6, 99). Prvi as je
bio francuski. Vetica zadavala glagole na etr (Nik. N. 1, 14).
vetiina
augm. i pej. od vetica (Vuk, Rj.). A za sve ovo vele: valja se tako, da detetu ne dosauju
vetiine (Miodr. 4, 67).
Vetica koja je u dosluhu sa avolom zapravo je ena osloboenog erosa,
otvorena za spoznaju (mudrost). Demonizacija enske seksualnosti i sputavanje
njenog erosa od kljunog su znaaja za uspostavljanje patrijarhata. U izvornom
znaenju vetica je luonoa, ona u kojoj je zaeta vatra prosvetljenja, ona, dakle,
nosi mudrost (spoznaju). Dosluh vetice sa avolom (luonoom) zapravo je
dosluh sa saznanjem (svetlou, vatrom). Hrianska predstava avola zapravo
je demonizovana predstava spoznaje kroz erotski in. Eva po nagovoru zmije
(stvaralakog atributa Boginje) uzima plod sa drveta saznanja (nudi Adamu
erotsku spoznaju). Eva je inicijatorka osloboenja iz rajskog ropstva (neznanja).
Po patrijarhalnom kljuu Eva koja oslobaa eros interpretira se kao ona kroz
koju deluje avo. Uzimanje ploda saznanja interpretira se kao gubljenje
besmrtnosti (progonstvo iz raja). Smrt je cena saznanja. Sa druge strane, smrt
141
se moe interpretirati kao preobraaj Eva u kojoj se spoznaja dogaa biva
promenjena, preobraena, prosvetljena; Eva vie nije ona ista koja je bila pre
spoznaje. Nije kanjena smru, nego je nanovo roena (prosvetljena).
Degradacija homo eroticusa ogleda se u tome to erotski in prestaje da
bude spoznajni i postaje iskljuivo bioloki (reproduktivni). U patrijarhalnom
sistemu erotski in je u funkciji raanja ljudstva, radne i ratnike snage; u
drugim sluajevima grean je i kanjava se paklenim ognjem (na onom svetu)
ili inkvizitorskim lomaama (na ovom svetu). Prema drevnim verovanjima,
vatra se zainje u polnom organu vetice. Spona izmeu vatre i seksualnosti
otkriva se u prvobitnoj tehnici dobijanja vatre trljanjem, to je slika seksualnog
ina. Vatra nastala trljanjem (to odgovara spoznaji kroz erotski in) proglaena
je za demonsku, dok je vatra koja nastaje udarcem (to odgovara intelektualnoj
spoznaji) proglaena za boansku vatru oienja i prosvetljenja. Simbolizam
vatre je, dakle, dvojan (Gebran, Alen i an evalije 2004: 1027 1028).

trljanje udarac
odozdo odozgo
zateeno u nama oteto nebu
erotsko intelektualno
plamen vetica
(svetenice Velike boginje)
munja gromovnika
(Zevs, Perun, sveti Ilija)
demonsko boansko
Iz ambivalentnosti vatre iitava se prelaz iz matrijarhalnog u patrijarhalno
drutvo. Sutinski, vatra ostaje simbol spoznaje, ali patrijarhalni (muki,
intelektualni) princip osvajanja spoznaje postaje dominantan, dok matrijarhalni
(enski, erotski) princip oslobaanja spoznaje biva demonizovan. Kult
patrijarhalnih boanstava svrgava kult Velike boginje: u grkoj tradiciji vrhovni
bog je gromovnik Zevs, u slovenskoj gromovnik Perun, hristijanizovan kroz
svetog Iliju. Vatra gromovnika predstavlja prosvetljenje i proienje, dok vatra
Boginje i njenih svetenica (vetica) postaje metafora paklenog ognja.
Etimologija rei vetica takoe svedoi o veticama kao o luonoama,
odnosno onima koje nose spoznaju, prosveuju. Re vetica nastaje od
indoevropskog korena *ved znati. Na staroslovenskom gatati i bajati (od
indoevropskog *bha) znai govoriti. U feministikom diskursu re vetica
sve vie gubi pejorativnu konotaciju i nanovo postaje mudra ena, sa bogatim
ivotnim iskustvom i ekskluzivnim znanjima koja koristi za dobrobit drugih
(Bertoa, Mislava 2001).
142
Patrijarhalna predstava vetice koja ubija pogledom moe se tumaiti
strahom od saznanja jer saznanje je promena, a samim tim i pretnja
autoritetima koji odravaju status quo (patrijarhalni sistem). Vetica koja
prosveuje donosi preobraaj. Erotski in, koji je takoe spoznajni, poinje
pogledom. U patrijarhalnom kljuu, vetiin pogled je koban jer budi erotsko
(avolje), otvara vrata pakla (ognja). Sa drugog stanovita, vetiin pogled
prosveuje, poziva na spoznaju i preobraava. Onaj koji je prosveen biva
nanovo roen (preobraen), a ne ubijen. Prema predanju, vetica poseduje
preobraajnu mo, te se sama prikazuje u obliju leptirice, kokoke ili urke.
Navedene predstave vetice mogu se tumaiti kao banalizacija njene moi
iako lete, bia poput leptira su krhka i kratkovena, ptice poput kokoaka
su ukroene... Meutim, stanovite simbolizma daje sasvim drugaiju sliku.
Sam leptir je simbol preobraaja iaurenja celokupnog potencijala bia.
U mnogim kulturama kokoka ima ulogu pratilje dua u drugi svet. urka,
zbog brzine razmnoavanja, postaje simbol materinske plodnosti. Simbolizam
ivotinja u koje se vetica preobraava zapravo odgovara vetici u ulozi uvarke
kulta plodnosti, u ulozi one koja je prosveena (preobraena) i koja je stoga
duhovna vodilja. Interesantno je da se u savremenom argonu rei kokoka i
urka upotrebljavaju kao pogrdni ekspresivi za ensku osobu sa konotacijom
glupa, ograniena (Stana Risti, 2004: 172), brbljiva. Na ovom nivou primetna je
antonimija u odnosu na kokoku / urku (veticu ili bajalicu) koja zna ili govori.
Iako su istaknute veze odrive samo na asocijativnom nivou, pretpostavka je da
ak i ovakvo povezivanje moe biti dovoljno da se utie na promenu konotacije
savremenih (patrijarhalnih) argonizama, prvo u feministikom diskursu,
a potom i u drugim diskursima (kao to je pokazano na primeru vetica =
mudra).
Vetiina mo da se preobrazi u drugo bie takoe se moe dovesti u
vezu sa orgazmikim iskustvom koje je preobraajno, nirvanino, koje pomera
iskustvene granice ka onostranom, prevazilazi gravitacionu silu, otvara telo
za sveopte stapanje sa univerzumom... Predstava vetice koja izjeda decu u
patrijarhalnom kljuu moe se tumaiti kao negacija majke (svetinje) u korist
(demonske) ljubavnice. Za razliku od patrijarhalnih kultova devianstva i
braka, koji impliciraju antipodan odnos izmeu majke (svete samortve) i
ljubavnice (kurve), matrijarhalni kult implicira jedinstvo umesto iskljuivosti,
odnosno, da ena biva ljubavnicom nezavisno od materinstva. Da bi se takav
princip seksualne slobode ostvario, uloga vetica (biljarica, vidarki, travarki) je
kljuna. ena koja je babica, samim tim to poznaje tajnu raanja, povezana
je sa onostranim, dakle, ona poseduje mo kao vetica. Sa druge strane,
babica (vetica), poznaje sredstva (trave) kojima e osloboditi enu od stalnog
raanja, pri emu enski eros ostaje osloboen i rastereen od reprodukcije,
ali ne i frustriran. Nasuprot tome, patrijarhalni poredak degradira enu na
143
reproduktivni sistem, a hrianstvo demonizuje seksualnost koja nije u slubi
raanja. Zato u patrijarhalnoj svesti babica koja ume da sprei zaee postaje
vetica u znaenju ona koja krade ili prodire decu. U slovenskoj mitologiji,
srodne veticama su boginke, zatitnice plodnosti, zatitnice trudnica i
pomagaice pri poroaju koje bivaju demonizovane u progoniteljke i muiteljke
porodilja. Nalik veticama, boginke su predstavljene kao kradljivice ploda iz
utrobe. Prema patrijarhalnim interpretacijama, boginke nastaju od ena koje
su umrle na poroaju (dakle, izneverile su jedinu misiju enskog postojanja),
od starih devojaka (nisu pristale na brano ropstvo), grenica (nisu potovale
posesivne kultove nevinosti i(li) monogamije) i edomorki (nisu samo rodice).
Sutinski, i boginke i vetice jesu ene odane matrijarhatu i kultu Velike boginje.
Zastraivanje dece veticama (gataricama i gatarkama) apsurdno je koliko i
zastraivanje dece ginekolokinjama koje propisuju kontraceptivna sredstva.
BANALIZACIJA
(nipodatavanje moi)
bajara
v. bajalica. Evo, ikam sve vetice, vraare i bajare, neka skoe na me (Kost. T. 1, 39).
biljarua
v. biljarica. Neto iz ovekoljublja, a neto iz koristoljublja, izmislie travare i biljarue
razne sutuke protiv zlih oiju, uroka, ini (Adamovi L., BK 1899, 1631).
gatalica
1. v. gatara. Sujevjerja ima u prostoga naroda mnogo, no naalost vieo sam, da i same
neke trgovake gospe zovu gatalice da im grah razmeu (Danica 1867, 589).
2. ono to se govori i radi kad se vraa ili ono ime se vraa, vradbina; praznoverica.
nastornica
prazn. zla ena koja se bavi aranjem. Na Sv. ura meu po granicu crnog trna na
svaka vrata avlije, pa vele: Kad se nastornica (vjetica, inilica ili aratanica) nabola
na ovaj trn, onda mi svako zlo uininla (Bukovica, Ard., ZN 20, 46).
proroica
ena prorok. Poznato je... njoj, kao nekoj proroici... kud Janko noas iz kue.
vraarua
v. vraara. Nema vie aranja ni gatanja... To je ciganski posao i s time se bave Ciganke,
koje se zato i zovu vraarue (Vare, ulji M. , ZN 11, 28).
Nasuprot demonizaciji, koja priznaje mo veticama (gataricama,
gatarkama, mainicama) ali tu mo izjednaava sa zlom, drugi mehanizam
potiskivanja enske duhovnosti i Boginjinog kulta u potpunosti negira postojanje
moi vetica (bajara, gatalica, proroica). Bajanje, vraarenje i vetiarenje
proglaeno je za sujeverje, praznovericu, primitivizam. U ovom sluaju, nova
(patrijarhalna) religija vie nije ugroena drevnim (matrijarhalnim) kultom. Po
hrianskom kljuu, one koje se okreu vraarenju i(li) vraaruama, same su
144
ugroene jer umesto da prihvate pravoverje, ostaju izgubljene u praznoverju. Na
bajare, biljarue, gatalice i vraarue gleda se sa visine i sa podsmehom, a njihove
poklonice se prekorevaju ili saaljevaju. Vraarenje se pripisuje drugoj rasi ili
drugoj kulturi koju veinska kultura (bela, hrianska) posmatra kao nazadnu
ili primitivnu. enska proroanska mo (intuicija, princip podsvesnosti)
oslabljena je i banalizovana:
proroica prorok
ena prorok. Poznato je...
njoj, kao nekoj proroici...
kud Janko noas iz kue.
1. po shvatanju raznih religija predskaziva buduih
dogaaja i tuma volje boije.
2. onaj koji predvia i prorie budunost. I vae se
rijei ispunile nijesu, kriv ste prorok. Mnogi proroci su
umukli, nijesu im se ostvarila predvianja.
Dok prorok ima konotaciju boijeg izaslanika, onoga koji svojim
predvianjima aktivno uestvuje u odluivanju i javnom ivotu zajednice,
proroica ostaje zatvorena u branom kavezu i besceni proroanski dar
trai na banalna predskazanja o dolascima i odlascima mukarca od kue...
Paradoksalno, patrijarhat je uspeo da ensku duhovnu (nad)mo svede na
ensku inferiornost. Antikoj proroici Kasandri (iovi, Olivera 2004), koja
je proricala o javnim, politikim pitanjima (o propasti Troje), niko nije verovao.
Kasandrina predvianja prvenstveno su upuena mukom, ratnikom svetu,
dakle, upravo onom ustrojstvu koje nju uutkuje, izoluje, porobljava i ubija. Iako
su istinite, njene opomene bivaju nemone jer u njih niko ne veruje. Kasandrina
spoznaja biva odbaena, muki osvajaki princip degradira Boginjinu svetenicu
u porobljenu enu koja je u vlasti boga Apolona, a potom i u vlasnitvu vojnog
zapovednika Agamemnona. Na primeru Kasandrine sudbine jasno je da enski
duhovni princip (spoznaja i njeno deljenje sa drugima) biva onemoguen iz
dva pravca: nebeskog (bog) i zemaljskog (mukarac). Apolon, bog svetlosti
(saznanja), medicine (naunog), streliarstva (ratnikog) predstavnik je mukog
boanskog principa. Zbog neuzvraene ljubavi (nepristajanja na brano
ropstvo) Apolon kanjava Kasandru ne moe da joj oduzme proroansku
mo, ali moe da uini da Kasandrina mo bude neupotrebljiva. Na zemaljskom
planu, Kasandrina duhovna mo inferiorna je u odnosu na patrijarhalni zakon
sile proroica postaje Agamemnonov ratni plen.
4.2. Vra(ar)
U okvirima istog semantikog polja (vraara), muki parnjaci analiziranih
odrednica (vra, vraar) imaju drugaiju konotaciju. Vra(ar) (bajalac, biljar,
vidar) ima konotaciju (narodnog) lekara (na ruskom jeziku vra je lekar, doktor,
medikus).
145
(NARODNI) LEKAR
bajalac
v. baja. Bavio se prodavanjem lekovitih trava i bio poznat bajalac (Radul. J.).
bajar
v. baja. Sve lekare, bajare i vidare bee obila, ali leka ne nae (Bog. 1, 35).
biljar
1. a. onaj koji skuplja i prodaje lekovite trave, travar; onaj koji lei lekovitim biljem. Brzo
dajte biljara, ljekara, ne bi li mu ranu ogledao (Bot. 1, 261).
biljober
v. biljar (1a). Na tom kongresu... sudelovali su... profesori medicinske botanike...
predstavnici sindikata apotekara... biljoberi naveliko (Gost. 1, 10).
vidar
a. ovek iz naroda, samouk, nekolovan, koji lei (najee rane) travama, melemima i sl.
Doao... sam da potraim kaka go vidara, da i sinu namesti ruku (Radi, D. 3, 32)
fg. iscelitelj, uteitelj. Vreme, taj stari i oprobani vidar, rei [e] pravu istinu (Radi, D.
3, 14).
b. zast. hirurg. Kad izui [medicinu], budi im vidar, vidaj im rane u ratu (Novak, Vj. 3,
51).
vida
v. vidar. Je l koji od vas vida od rane? Ne mogosmo zaustaviti mu krv. (Kost, L. 3, 50).
vra
2. zast. doktor medicine; isp. vraar (2), vraolija.
vraar
1. onaj koji vraa, koji se bavi vraanjem kao zanatom. Iz daleka dolazie vraari i
donosie bilje svakojako, te vidahu rane, koje su Turci zadali (Jak. . 3, 104).
2. zast. v. vra (2). Ljekarstvo, isto kao fzika i hemija, bilo je pokriveno tajnom, pa su se
s toga lijenici nazivali vraari (Stoj. Iv. 2, 54).
travar
skuplja i prodavac trava; onaj koji lei travama. O svojoj bolesti [govorio] je sa
nadrilekarima, travarima i vidarima.
Za razliku od konotacije isceliteljke (koja se javlja kod odrednica enskog
roda), konotacija (narodnog) lekara odlikuje se svojevrsnim legitimitetom
(legitimitetom nauke ili zanata). Konotacija isceliteljke je sumnjiva, ona ipak
upuuje na onostrano (opasno) i pagansko (primitivno, nepoeljno). Lekarstvo
je nauka (medicina), dakle, vid intelektualne spoznaje. Dualizam izmeu
lekarstva i vetiarenja zapravo je dualizam izmeu intelektualne (muke)
i erotske (enske) spoznaje. Iz perspektive patrijarhata enski princip je
devijantan, dok je muki princip legitiman i dominantan. U patrijarhalnom
sistemu takoe je prisutan antagonizam izmeu nauno-tehnolokog napretka
i prirode u smislu da se naprednom civilizacijom smatra ona koja je naukom i
146
tehnologijom pobedila prirodu, dok se zajednice koje ive u skladu sa prirodom
smatraju nerazvijenim i zaostalim. Sa takvog stanovita narodni lekar (biljar,
travar) primitivan je u odnosu na doktora medicine. Iz tako postavljene
hijerarhije proizilazi objanjenje da narodi koji su na niem tehnolokom
stupnju ne mogu razumeti nauku, pa u skladu sa sopstvenim (inferiornim)
poimanjem sveta lekare shvataju kao vraeve. Sa druge strane, pokazalo se
da je savremena medicina izgubila mnogo odbacujui narodno lekarstvo kao
primitivno. U dananje vreme ipak postoji tendencija da se narodno lekarstvo
sauva od zaborava i da se neki njegovi vidovi (kao na primer homeopatija)
obnove kroz savremenu medicinu.
U prenesenom znaenju, arobnjak (bahor, magiar) moe biti virtuoz,
onaj koji je razvio neku majstorsku vetinu ili dosegao savrenstvo u delatnosti
kojom se bavi.
VIRTUOZ, MAJSTOR
bahor
arobnjak, vetak. arobni gusla bahor na violini (Jer. 2, 105).
magiar
fg. Najvei prilog tome prerastu dali su hrvatski... magiari rijei (Goran 2, 63).
baja
onaj koji baje.. Idu od vraarice do balaa pa i do popa (Bukovica, Ard., ZN 20, 47).
Promaim li dvaput uzamance, eto moje puke kod bajaa Mike Jovice... Ugasi on
njoj u nenaetoj vodi ugljevlje...a moja puka opet zdrava kao pudarica (Cep. 1, 60).
Srodnu konotaciju ima i odrednica arobnica u znaenju ona koja
oarava, s tim da se u sluaju arobnice ne navodi neka naroita vetina, pa
je pretpostavka da ona oarava pojavom ili izgledom (vilinskom lepotom).
Odrednica baja ne oznaava majstora u pravom smislu rei, ali je u datom
primeru magijska delatnost (gaenje ugljevlja) predstavljena kao legitimna
majstorija (popravljanje puke). U ovom sluaju ratnika svrha daje zanatski
legitimitet radnji koju obavlja baja. Nasuprot tome, delatnost bajaice opisana
je kao onostrana, irealna, opasna (ona baje od zmije).
Mnogobrojne su odrednice mukog roda koje imaju konotaciju mudraca,
uitelja, oveka koji poseduje ekskluzivna iskustva, spoznaje tajne i dobija
status duhovnog voe.
MUDRAC
bajalo
v. vra. Dovitljiv [je] prijatelj mudrosti... iskusan gatar, i bajalo, i sofst (uri Mil. 3, 103).
147
gatalac
1. v. gatar Otili su u proroka (gataoca), pa je prorok otvorio knjigu (Vul. V. ajk. 3,
162). Grki se gatalac... okretao licem prema sjeveru (Stojkovi M. ZN 27, 32).
2. onaj koji pria gatke; onaj koji zagoneta. Gatalac... upita drutvo: Evo ovo jaje, a
da ne troimo oku soli, kaite mi bi li ga mogle osoliti i deset oka soli da se u loncu
vari? (NPr Prod. 379).
gatalo
a. onaj koji gata, koji se bavi gatanjem. Najpametniji ovjek u nekim asovima postane
lakovjeran, zlokobnik, gatalo (or. S. 11, 127).
gatar
onaj koji gata, vraar. Tajne koju car ite ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni
vrai ni gatari (Dan. . 12, 659).
gata
v. gatar. Napomenuu samo ... gatae, koji iz runih crta i boje oiju budunost itahu
(Main S. Matica 1867, 658).
gatavac
v. gatar. Hotijui damuse san iztomai, ini doi pridase sve Mudroznalce... Gatavce...
i Vilenike (Ka. 1, 288).
hiromant
onaj koji ita, prorie ljudima sudbinu iz dlana. Ovih dana bio je kod Bobe na veeri
jedan kairski hiromant.
mag
a. lan staroiranske svetenike kaste oboavalaca vatre, itanja zvezda, tumaenja
snova, uitelj, mudrac. Kaldejski su sveenici astrolozi bili poznati pod imenom
magi (Pau P. 1, 74).
prorok
1. po shvatanju raznih religija predskaziva buduih dogaaja i tuma volje boije.
2. onaj koji predvia i prorie budunost. I vae se rijei ispunile nijesu, kriv ste prorok.
Mnogi proroci su umukli, nijesu im se ostvarila predvianja.
vidovnjak
vidovit ovek, vizionar. Kao to je zbog te nunosti, sve unapred odreeno (fatum);
tako je mogue i znati unapred za to, pomou proroita, vidovnjaka, snova, itd. (Vuj. 3,
47).
vraar
v. vraar (1) Vraare i vraari vjeruju u preseljenje dua (Danica 1865, 287).
vra
(2) fg. Svakoga sovjetujem i molim da pristupite k njemu kako k duhovnom ocu i vrau
za iscjelenije duevne nemoi vae (Petr. P. Nj. 1, 15).
Bilo da je dualistiki razdvojeno na erotsko / intelektualno, podsvesno /
svesno, intuitivno / racionalno, ensko / muko saznanje u svakom sluaju ostaje
u domenu opasnog. Saznanje je opasno jer nosi mo promene. Otkrivanje tajne,
148
itanje sudbine ili predvianje, tumaenje skrivenog, odgonetanje zagonetke,
predstavlja opasnost po postojei poredak, preti promenom (preobraajem).
Gatalac koji zagoneta zapravo inicira svojevrstan takmiarski obred (zagonetka
je imala obrednu funkciju). U slovenskoj tradiciji jedna sedmica u godini zvala
se zagonetna nedelja i bila je odreena za smiljanje i odgonetanje zagonetki.
Verovalo se da onaj ko tokom te nedelje ne postavi nijednu zagonetku nee moi
valjano da obavlja poslove. Najbolja ilustracija zagonetke kao borbe na ivot i
smrt (delatnost i osujeenje) svakako je antiki mit o Edipu. S jedne strane,
odgonetanje zagonetke (dosezanje saznanja) je spasonosno ono survava
Sfngu u provaliju i oslobaa grad od nemani. Sa druge strane, odgonetanje je
kobno ono survava Edipa u greh rodoskrvnua. Otkrivanje tajne (skrivenog
znanja, mudrosti) predstavljeno je kao neto to se mora kompenzovati velikom
rtvom. Navedeno poimanje ima blokirajue dejstvo strah od posledica
osujetie potrebu za otkrivanjem tajne. Uvreena shvatanja o saznanju kao
zabranjenom (plod sa drveta saznanja), opasnom (boiji gnev) i smrtonosnom
(progonstvo iz raja) jesu dobar mehanizam za odravanje pokornog stada u
mraku. Zbog toga gatalo iz semantikog polja mudrosti lako moe da sklizne u
zlokobno demonsko polje. Legenda o Faustu jeste primer mudraca (naunika)
koji, nezadovoljan racionalnom / intelektualnom spoznajom, poinje da traga
za onostranim. Faust zapravo prihvata enski spoznajni princip (erotski,
iracionalni), on pokuava da postojei dualizam zameni sintezom oba principa.
Mudraci koji poput Fausta prihvate magiju (bajanje, gatanje, vraarenje) bivaju
demonizovani.
DEMONIZACIJA
bajalica
1. osoba koja se bavi bajanjem, vraanjem. Dva bajalice i krivosudnika, koji za njihovo
nakazanije i danas oekuju strani sud u Vavilonu (I. 4, 211). Rimske bajalice srednjim
prstom skidale su maije s bolesnika (Troj. 7, 52).
mainik
1. arobnjak, vraar. Svetenika porodica... na glasu zbog umetnikog izraivanja
metala, a izvikana kao mainici i zli demoni (or. Jov. 1, 1491).
maionik
1. onaj koji se bavi maijama, onaj koji ara, arobnjak, vra, mag. Maionik... nosi
uza se razliite maije... pa kad hoe kome da naudi, on zna koje od ovijeh maija valja
sastaviti i na kakovo zlo namijeniti (Boka, Vuk, Rj.).
veter
1. v. vetac (1a). Ima ljudi koji samo pogledom ili bajanjem mogu oveka umoriti; taki se
ljudi zovu veteri, a ene veterice (ajk 3, 144).
149
vetac
1.a. etn. ovek koji je po narodnom verovanju u dosluhu sa zlim dusima i ini zla, koji
raspolae natprirodnim moima, omaijava, opsenjuje, zloduh, opsenar. Veteri
(veci) mogu samo pogledom oveka umoriti (or. T. 15, 17). arobnjak ili vetac...
znadu sve pa dokle sve i mogu (Markov V., NE 1925, 149).
Za razliku od vetice kojoj se priznaje samo zla mo, vecu se priznaje i
znanje. Oboje imaju nadnaravne moi, ali je vetac u dosluhu sa zlim dusima, a
vetica sa samim avolom iz ega se vidi da je stupanj demonizacije vei kada je
u pitanju enski rod. Pejorativne odrednice koje su zabeleene samo u enskom
rodu (vetiina, vetiara, vetiarka, vetietina, veterulja) takoe govore tome
u prilog.
Demonizacija i svoenje vetiarenja na praznoverje su dve kategorije
kojima je podlona konotacija odrednica kako u enskom, tako i u mukom
rodu (nijanse se mogu otkriti u intenzitetu).
PRAZNOVERJE
vetiar
v. vetac (1a). Vi ste sujeverci, bezbonici, vjetiari, vraari, ugursuzi, prostaci (Mirkovi
P., BV 1890, 177).
vra
1.a po verovanju praznovernog sveta ovek natprirodne moi koji moe da utie na
izvesne prirodne pojave, ljudsku sudbinu i sl., arobnjak, mag.
Kontekst praznoverja uticao je na to da odrednice mukog roda izgube
vezu sa onostranim i magijskim, te da je zamene konotacijom arlatana,
zabavljaa ili prevaranta.
ZABAVLJA ILI PREVARANT
basma
v. baja. Znam Panta, bee to dobar basma (Svrljig, Grua, Nadibar, Vasilj). fg. onaj
koji pria lagarije.
aratanik
neznalica koji se pokazuje kao znalac, varalica, arlatan.
gatalo
b. onaj koji pria gatke, prialo.
mainik
2. maioniar Ostalo vee [u pozoritu] istupio je... maarski maionik, svojim
predstavljanjima (Danica, 1862, 411).
maionik
2. v. maioniar.
150
vra
b. v. vraar (1) Na vra uzima novac... jer inae vradbine ne bi pomogle (Vlatk. 1, 81).
Odrednice basma i gatalo zadravaju vezu sa govorenjem (bajati, gatati),
ali je sadraj tog govorenja pretrpeo promenu od magijske formule (mudrosti)
do arlatanskih besmislica. aratanik dobija znaenje neznalice, iako re
aratanija znai arolija. Mainik i maionik dobijaju znaenje maioniara.
Magijsko znanje izjednaeno je sa neznanjem i prevarom. Legitimno je jedino
ako je u funkciji zabavnog trika.
4.3. Lani parnjaci
Primetne su i druge promene znaenja kod odrednica mukog roda, to
implicira postojanje lanih parnjaka: iako je koren rei isti, semantika je razliita
zavisno od roda.
biljara biljar

v. biljarica. Pa najposle i biljarke bake
zar nisu reci mitologije (Danica 1867, 835).
biljarica = ena biljar (1a), travarica;

1. a. onaj koji skuplja i prodaje lekovite
trave, travar; onaj koji lei lekovitim
biljem. Brzo dajte biljara, ljekara, ne bi
li mu ranu ogledao (Bot. 1, 261).
b. v. botaniar
2. onaj koji se hrani samo biljem,
vegetarijanac.
Odrednica biljar proiruje svoje semantiko polje novim znaenjima:
botaniar, vegetarijanac. Takvo proirenje, meutim, ne pokriva i enski rod
biljarica ne dobija znaenja botaniarke (legitimitet nauke), niti vegetarijanke
(legitimitet izbora).
inilica inilac
ona koja nosi ini, aralica, arobnica, vraara. Sad e
da nas tmica, zasjati e plamen enje inilica. ta
vam je? Da nisu inilice napravile ini?
1. ono to uslovljava
postojanje, uzrok ili uslov,
pokretaka snaga, faktor.
Odrednice inilica i inilac bliske su na morfolokom nivou, dok su na
semantikom nivou sasvim udaljene. inilica ima status arhaizma, dok je
inilac re koja se upotrebljava u savremenom jeziku. Na simbolikom nivou
moe se ponovo uspostaviti veza izmeu ovih parnjaka: u oba sluaja radi se o
aktivnom, pokretakom dejstvu, magijskoj ili realnoj snazi koja inicira nekakvo
dogaanje (promenu).
151
kartara kartar
ena koja prorie sudbinu iz karata; gatara,
vraara uopte. U nude takoj svet obino
pita... vraare... i kartare (Retkovci, Filakovac
I., ZN 19, 154).
1. v. karta = onaj koji se rado karta,
kockar 2. onaj koji izrauje karte za
igranje.
kartar onaj koji puca, elja vunu,
pucar.
Odrednica kartara ostaje u domenu prorokog (onostranog), dok je kartar
u domenu poroka (realnog). Prema nekim istraivaima, tarot su egipatski
proroci i mudraci sastavili kao knjigu mudrosti neposredno pred propast
egipatskog carstva, a pri tom su predvideli da e saznanja do kojih su doli moi
da se sauvaju jedino kroz sistem simbola koji e biti predat poroku. Naime,
dananje karte za igru proizale su iz arkana tarota. Nastanak tarota takoe
se vezuje za Hermesa Trismegistosa, egipatskog boga znanja. Ako to uzmemo
u obzir, postaje jasno da je kartara tumaiteljka mudrosnog sistema simbola,
dok je uloga kartara (kartaa) u prikrivanju i svoenju kompleksnog flozofskog
sistema na naivnu kockarsku igru.
nastornica nastornik
prazn. zla ena koja se bavi aranjem. Na Sv.
ura meu po granicu crnog trna na svaka vrata
avlije , pa vele: Kad se nastornica (vjetica, inilica
ili aratanica) nabola na ovaj trn, onda mi svako zlo
uininla (Bukovica, Ard., ZN 20, 46).
onaj koji nekoga mrzi i
progoni, neprijatelj.


Odrednica nastornica takoe ostaje u domenu onostranog, iako je u
ovom sluaju taj domen sveden na praznovericu. Nasuprot tome, njen muki
parnjak, nastornik, potpuno je u domenu realnog i poznatog. Obe odrednice
imaju negativnu (neprijateljsku) konotaciju, ali je konotacija enskog roda
demonska (zlo i magija), dok je konotacija mukog roda ovozemaljska (mrnja
i neprijateljstvo).
REZIME razlika u konotacijama

vraara

vra(ar)
seanje na mitsko
(narodni) lekar
hristijanizacija
virtuoz, majstor
isceliteljka (tragovi paganstva)
mudrac
demonizacija (strah od moi)
demonizacija (strah od znanja)
banalizacija (nipodatavanje moi)
praznoverje
zabavlja ili prevarant
152
5.0 Zakljuak
Analiza pokazuje da su semantika polja rei promenljiva i da je
sama govornika svest uslovljena (patrijarhalnim) vladajuim poretkom.
Reinterpretacija i(li) dekonstrukcija postojee konotacije ima tendenciju da
semantika polja otvori za uitavanje novih ili vraanje nekadanjih pozitivnih
konotacija kada je u pitanju enski rod. Svaka odrednica iz Registra sa
skupinom svojih oblikih varijanti moe postati predmet pojedinanih analiza,
reinterpretacija i iitavanja znaenjskih nijansi. Otpor doslednoj upotrebi
enskog roda moe predstavljati podsvesno usvojena konotacija enskog kao
inferiornog, zbog ega je podsvesne vrednosne sisteme neophodno rasvetljavati
novim tumaenjima starih pojmova.
153
Dodatak 1: Spisak odrednica prema broju oblikih varijanti
* Osnovna odrednica
22 vraara
21 stoarka
20
kuvarica
narikaa
prodavaica
prostitutka
19
kuna pomonica
medicinska
sestra
slubenica
17
domaica
krojaica
16
modiskinja
vaspitaica
15
konobarica
plemkinja
14 advokatkinja
13
pastirica
vlasnica
12
isceliteljka
mlekarka
ugostiteljka
11
bogataica
istaica
dadilja
igraica
vladarka
etelica
10
dvorkinja
provodadika
sutkinja
9
batovanka
donatorka
izaslanica
pekarka
poljoprivrednica
portirka
slikarka
zamenica
zapisniarka
8
farbarka
glumica
horistkinja
milicionerka
pedijatarka
prelja
prosjakinja
svetenica
trkaica
uiteljica
7
domarka
internatkinja
kneginjica
lovaica
majstorica
ofcirka
peradarica
radnica
romansijerka
rukovoditeljka
vodiica
6
blagajnica
carica
igumanija
inicijatorka
istraivaica
izvriteljka
kaluerica
knjievnica
klaviristkinja
kujundijinica
mekarka
muziarka
pesnikinja
pralja
pripravnica
spikerka
umarka
takmiarka
travarka
vezilja
vojnikinja
zakupnica
* Broj oblikih varijanti
154
5
alaskinja
avijatiarka
brodarica
diplomatkinja
drugarica
duhandika
gazdarica
izlagaica
izvetaica
izviaica
junakinja
kapetanica
komiarka
konzulka
korparka
kradljivica
krznarka
lamanka
lihvarka
mesilja
miradika
mlinarka
mobarka
muzilja
najamnica
naslednica
obavetajka
okrutnica
pelarka
pripovedaica
ratarka
ukrotiteljka
upravnica
veleposednica
vodarica
Dodatak 2: Analizirani korpus (vraara i srodne rei)
ENSKI ROD MUKI ROD
bahorica bahor
1. v. bajalica (1). Zovnu baorice da priviju
trave (Poljica, Ivan. F., ZN 10, 88).
arobnjak, vetak. arobni gusla
bahor na violini (Jer. 2, 105).
bahornica
1. v. bajalica (1). ta kod vas pripovijeda
puk o vilah... bahornicah... vraaricah?
(Kuk., Ark. 1, 242).
bajaica baja
v. bajalica (1). Babica ima uvenih kao
bajaica (Petr. A. 1, 399). Ima i enskog
naroda, koji umije da baje od zmije, i njima
se kae bajaice ili bajalice (Hirc 2).
onaj koji baje. Idu od vraarice do
balaa pa i do popa (Bukovica, Ard., ZN
20, 47). Promaim li dvaput uzamance,
eto moje puke kod bajaa Mike
Jovice... Ugasi on njoj u nenaetoj vodi
ugljevlje...a moja puka opet zdrava kao
pudarica (Cep. 1, 60).
bajalac
v. baja. Bavio se prodavanjem
lekovitih trava i bio poznat bajalac
(Radul. J.).
bajalica
1. osoba koja se bavi bajanjem, vraanjem. Dva bajalice i krivosudnika, koji za
njihovo nakazanije i danas oekuju strani sud u Vavilonu (I. 4, 211). Rimske bajalice
srednjim prstom skidale su maije s bolesnika (Troj. 7, 52).
bajalua bajalo
155
v. bajalica (1).
v. vra. Dovitljiv [je] prijatelj mudrosti...
iskusan gatar, i bajalo, i sofst (uri Mil.
3, 103).
bajanica
v. bajalica. Dola je bajanica, pa je Boga
pomolila (Knjaevac, Stanim, Vl.).
bajara bajar
v. bajalica. Evo, ikam sve vetice, vraare
i bajare, neka skoe na me (Kost. T. 1, 39).
v. baja. Sve lekare, bajare i vidare
bee obila, ali leka ne nae (Bog. 1,
35).
bajarica
v. bajalica (1). Zovi bajaricu da ti baje
(Slav., Radak.).
basmara basma
v. bajalica (1). Takve osobe, obino ene,
uivaju glas: vetica, vraara, basmara,
inilica (Tei M., Razv. 1938, 98).
v. baja. Znam Panta, bee to dobar
basma (Svrljig, Grua, Nadibar, Vasilj).
fg. onaj koji pria lagarije.
basmarica basmadija
v. bajalica (1). Doletee tri orla,
podigoe ga na gornji boj, pa dozvae ...
basmaricu, da ga lako izlei (Petrovi A. ,
GlEM 1933, 87).
1. v. baja. 2. onaj koji izrauje ili prodaje
basme (Rad. Voj. 1, 403).
biljara biljar
v. biljarica. Pa najposle i biljarke bake
zar nisu reci mitologije (Danica 1867, 835).
1. a. onaj koji skuplja i prodaje lekovite
trave, travar; onaj koji lei lekovitim
biljem. Brzo dajte biljara, ljekara, ne bi
li mu ranu ogledao (Bot. 1, 261).
b. v. botaniar
2. onaj koji se hrani samo biljem,
vegetarijanac.
biljarica
ena biljar (1a), travarica;
biljarka
v. biljarica.
biljarua
v. biljarica. Neto iz ovekoljublja, a neto
iz koristoljublja, izmislie travare i biljarue
razne sutuke protiv zlih oiju, uroka, ini
(Adamovi L., BK 1899, 1631).
biljobera biljober
156
v. biljarica. Kad biste potraili od koje
nae biljobere ... kakav grudni lek ona
bi vam meu prvima ponudila ovaj koren
(Gost. 1, 517).
v. biljar (1a). Na tom kongresu...
sudelovali su... profesori medicinske
botanike... predstavnici sindikata
apotekara... biljoberi naveliko (Gost. 1, 10).
aratanica aratanik
enska osoba aratan. (aratanija = v.
arolija, Vuk Rj.).
neznalica koji se pokazuje kao znalac,
varalica, arlatan.
arobnica arobnjak
1. ona koja ara, vraa, vraara. Najzad joj
se netko smiluje pa joj posavjetuje da ode
arobnici.
1. arobnjak, onaj koji ara, vraa,
vraar.
2. ona koja je arobna, koja oarava.
2. onaj koji je aroban; koji zanosi,
oarava.
inilica inilac
ona koja nosi ini, aralica, arobnica,
vraara. Sad e da nas tmica, zasjati e
plamen enje inilica. ta vam je? Da nisu
inilice napravile ini?
1. ono to uslovljava postojanje, uzrok ili
uslov, pokretaka snaga, faktor.
gatalica gatalac
1. v. gatara. Sujevjerja ima u prostoga
naroda mnogo, no naalost vieo sam,
da i same neke trgovake gospe zovu
gatalice da im grah razmeu (Danica
1867, 589).
1. v. gatar Otili su u proroka
(gataoca), pa je prorok otvorio knjigu
(Vul. V. ajk. 3, 162). Grki se gatalac...
okretao licem prema sjeveru (Stojkovi
M. ZN 27, 32).
2. ono to se govori i radi kad se vraa
ili ono ime se vraa, vradbina;
praznoverica.
2. onaj koji pria gatke; onaj koji
zagoneta. Gatalac... upita drutvo:
Evo ovo jaje, a da ne troimo oku soli,
kaite mi bi li ga mogle osoliti i deset
oka soli da se u loncu vari? (NPr Prod.
379).
gatalo
a. onaj koji gata, koji se bavi gatanjem.
Najpametniji ovjek u nekim asovima
postane lakovjeran, zlokobnik, gatalo
(or. S. 11, 127).
b. onaj koji pria gatke, prialo.
gatara gatar
ena koja gata, vraara, bajalica. Leila
se, ali nije nita pomoglo... Kud nije ila:
i hodama i gatarama i babama (ub. 1,
71).
onaj koji gata, vraar. Tajne koju car
ite ne mogu kazati caru mudraci ni
zvezdari ni vrai ni gatari (Dan. . 12,
659).
157
gatarica i gatarka
v. gatara Eto gatarke, metnue te otrag
u pregau (plae malu djecu) (V 1895, 798).
gata
v. gatar. Napomenuu samo ...
gatae, koji iz runih crta i boje oiju
budunost itahu (Main S. Matica 1867,
658).
gatavac
v. gatar. Hotijui damuse san
iztomai, ini doi pridase sve
Mudroznalce... Gatavce... i Vilenike (Ka.
1, 288).
hiromantkinja hiromant
ena hiromant. Prezao sam od
hiromantkinja i izvlaenja karata.
onaj koji ita, prorie ljudima sudbinu iz
dlana. Ovih dana bio je kod Bobe na
veeri jedan kairski hiromant.
kartara kartar
ena koja prorie sudbinu iz karata; gatara,
vraara uopte. U nude takoj svet
obino pita... vraare... i kartare (Retkovci,
Filakovac I., ZN 19, 154).
1. v. karta = onaj koji se rado karta,
kockar 2. onaj koji izrauje karte za
igranje.
kartar onaj koji puca, elja vunu, pucar.
kartarua
v. kartara. ene, koje znaju liiti...
Posebnog imena nemaju, jer niti su
kartarue niti vraare, ni vitice (Otok,
Lovret., ZN 2, 366).
kostogledac
v. kostogledica.
kostogledica
osoba koja se bavi proricanjem sudbine, gatanjem pomou ivotinjskih kostiju. -Ta se
mistina logika naroito razvijala u tursko vreme, kada su kostogledice i narodni
proroci imali veu uticaj no ikad (Cvij. 7, 92). upljine i rupice na pleu predstavljaju
grobove i kolevke... kostogledice znaju koja se rupica na ta odnosi (uki T., Njeg.,
Gorski vijenac, Beograd, 1944, 169).
maijara maija
ona koja se bavi maijama, vraara
(Timoka krajina, Stan. M. 6, 138).
onaj koji se bavi maijama, mag; isp.
maionik (1). Ded-Libn strano mrzi
maijae, vrae (Vila 1968, 99).
maijarka
158
1. v. maijara. Kad ena [na Timoku] rodi,
treba joj izvui preslicu (kudelju), da joj s
nje maijarka ili vetica ne uzme vune
ili kuine i ne naini joj uin (Stan. M.,
GlEM 1933, 60).
2. bot. vrsta trave.
maijenica
v. maionica (1) Bilo [je] profesionalnih
maijenica koje su pravile maije (H.
Vas. 1, 84).
mainica mainik
1. ona koja se bavi maijama, arobnica,
vraara Maionica ... [je] ena koja
maije sastavlja (Vuk, Rj.). Svaka vlahinja
kad pree 40 godina preda se neastivomu
te postane... dajbudi zlokobnica ili
maionica (Vr. 2, 93).
1. arobnjak, vraar. Svetenika
porodica... na glasu zbog umetnikog
izraivanja metala, a izvikana kao
mainici i zli demoni (or. Jov. 1, 1491).
2. ona koja oarava, koja ima maginu,
arobnu mo.
2. maioniar Ostalo vee [u
pozoritu] istupio je... maarski
maionik, svojim predstavljanjima
(Danica, 1862, 411).
maionica maionik
v. mainica.
1. onaj koji se bavi maijama, onaj koji
ara, arobnjak, vra, mag. Maionik...
nosi uza se razliite maije... pa kad
hoe kome da naudi, on zna koje od
ovijeh maija valja sastaviti i na kakovo
zlo namijeniti (Boka, Vuk, Rj.).
2. v. maioniar.
magijka mag
enska osoba mag. Onda Izida s
pomou lijeka, to ga je kao magijka
izmislila, oivi [Ozirisa] (Novak G. 1, 147).
a. lan staroiranske svetenike kaste
oboavalaca vatre, itanja zvezda,
tumaenja snova, uitelj, mudrac.
Kaldejski su sveenici astrolozi bili
poznati pod imenom magi (Pau P. 1,
74).
b. arobnjak, gatar, vra. Nahrupila
je u vagon mistina druba. Ne zna se
jesu li to magi, komedijai ili pelivani
(Krl. 4, 410).
159
magiar
onaj koji se bavi magijom, arobnjak,
vra. Crni magiari postae
sentimentalni (KH 1936, 135).
fg. Najvei prilog tome prerastu dali su
hrvatski... magiari rijei (Goran 2, 63).
magika magik
v. magija. v. magiar Magik (volebnik)... izvue
svoj ma i prase presee preko pola
(Pop. Sr. 1, 104).
nastornica nastornik
prazn. zla ena koja se bavi aranjem.
Na Sv. ura meu po granicu crnog
trna na svaka vrata avlije , pa vele: Kad se
nastornica (vjetica inilica ili aratanica)
nabola na ovaj trn, onda mi svako zlo
uininla (Bukovica, Ard., ZN 20, 46).
onaj koji nekoga mrzi i progoni,
neprijatelj.
obajnica obajnik
proroica prorok
ena prorok. Poznato je... njoj, kao nekoj
proroici... kud Janko noas iz kue.
1. po shvatanju raznih religija
predskaziva buduih dogaaja i tuma
volje boije.
2. onaj koji predvia i prorie budunost.
I vae se rijei ispunile nijesu, kriv ste
prorok. Mnogi proroci su umukli, nijesu
im se ostvarila predvianja.
travara travar
enska osoba travar. Poteci nekoj Ani
travari i gatari, da je pita ima li mu leka.
skuplja i prodavac trava; onaj koji lei
travama. O svojoj bolesti [govorio] je
sa nadrilekarima, travarima i vidarima.
travarica
travara. to god je bilo travarica i vidara
sve je ona dozvolila da joj vide Ljiljaninu
bolju.
vetegara vetegar
v. vetica (1a). v. vetac (1a).
vetegarka
v. vetica (1a).
veterica veter
160
1. v. vetica (1a). Tako veterice (vetice)...
mogu samo pogledom oveka umoriti (or.
T. 15, 17).
1. v. vetac (1a). Ima ljudi koji samo
pogledom ili bajanjem mogu oveka
umoriti; taki se ljudi zovu veteri, a ene
veterice (ajk 3, 144).
2. bubuljica na jeziku, jaterica. Kad kome
izae navrh jezika frgica (bubuljica), koja
se zove veterica, dri se da mu neko misli
zlo (Petr. A. 1, 409).
veterka
v. vetica (1a). Veterke, veterice su
obino stare ene iz kojih nou izlazi dua i
ide po selu (Momirovi P., GlEM 1939, 97).
veterulja
v. vetica (1a).
vetica vetac
1.a. etn. po narodnom verovanju ena,
obino stara, koja je u dosluhu s avolom
i ini zla, naroito maloj deci, ima
natprirodne moi, pretvara se u pticu,
leptira, omaijava, opsenjuje. Vjetica
se zove ena koja (po pripovijetkama
narodnim) ima u sebi nekakav avolski duh
koji u snu iz nje izie i stvori se u leptira,
koko, urku, pa leti po kuama i jede ljude,
naroito malu djecu (Vuk, Rj.).
1.a. etn. ovek koji je po narodnom
verovanju u dosluhu sa zlim dusima i
ini zla, koji raspolae natprirodnim
moima, omaijava, opsenjuje, zloduh,
opsenar. Veteri (veci) mogu samo
pogledom oveka umoriti (or. T. 15, 17).
arobnjak ili vetac... znadu sve pa
dokle sve i mogu (Markov V., NE 1925,
149).
b. pej. zla, rava ena, (obino stara). Ne
sluaj vjeticu, ago! (Vojn. I. 6, 99). Prvi as je
bio francuski. Vetica zadavala glagole na
etr (Nik. N. 1, 14).
vetiara vetiar
augm. i pej. od vetica.
v. vetac (1a). Vi ste sujeverci, bezbonici,
vjetiari, vraari, ugursuzi, prostaci
(Mirkovi P., BV 1890, 177).
vetiarka
v. vetiara.
vetietina
augm. i pej. od vetica (Vuk, Rj.).
vetiica
161
dem. i hip. od vetica.
vetiina
augm. i pej. od vetica (Vuk, Rj.). A za
sve ovo vele: valja se tako, da detetu ne
dosauju vetiine (Miodr. 4, 67).
vidara vidar
v. vidarica (1). U ostalim pripovetkama
javlja [se] Bogorodica... kao vidara... gonjene
devojke (Polenakovi H., GlEM 1938, 131).
a. ovek iz naroda, samouk, nekolovan,
koji lei (najee rane) travama,
melemima i sl. Doao... sam da
potraim kaka go vidara, da i sinu
namesti ruku (Radi, D. 3, 32).
fg. iscelitelj, uteitelj. Vreme, taj stari i
oprobani vidar, rei [e] pravu istinu
(Radi, D. 3, 14).
b. zast. hirurg. Kad izui [medicinu],
budi im vidar, vidaj im rane u ratu
(Novak, Vj. 3, 51).
vidarica
1. ena vidar. Srbi seljaci u bolesti obino
zovu vete stare ene, vidarice, travarice i
bajalice (Mil. M. . 34, 54). fg. isceliteljka,
uteiteljka.
vidarka
v. vidarica (1). Tada [o meudnevnicama]
svi biljari i biljarke, svi vidari i vidarke...beru
razne lekovite trave (NP Miloj. M. 1, 22).
vidalja vidalac
v. vidarica. v. vidar.
vida
v. vidar. Je l koji od vas vida od rane?
Ne mogosmo zaustaviti mu krv. (Kost, L.
3, 50).
vidovnjaka vidovnjak
v. vizionarka. vidovit ovek, vizionar. Kao to je zbog
te nunosti, sve unapred odreeno
(fatum); tako je mogue i znati unapred
za to, pomou proroita, vidovnjaka,
snova, itd. (Vuj. 3, 47).
162
volebnica volebnik
ena volebnik, arobnica; isp. volepka.
Lane jo izdahnu volebnica bela (Uj. Z.
1, 25).
onaj koji ima natprirodnu mo, koji se
slui maijama, arobnjak. Otac...
dozove jednog, koji je kao volebnik
poznat, i plati mu... da me u magarca
pretvori (Ster. 10, 379).
vraara vra
ona koja vraa, ena vra, vraar.
1.a po verovanju praznovernog sveta
ovek natprirodne moi koji moe da
utie na izvesne prirodne pojave, ljudsku
sudbinu i sl., arobnjak, mag.
b. v. vraar (1) Na vra uzima novac...
jer inae vradbine ne bi pomogle
(Vlatk. 1, 81).
2. zast. doktor medicine; isp. vraar (2),
vraolija (2) fg. Svakoga sovjetujem
i molim da pristupite k njemu kako k
duhovnom ocu i vrau za iscjelenije duevne
nemoi vae (Petr. P. Nj. 1, 15).
vraarica vraar
v. vraara. 1. onaj koji vraa, koji se bavi vraanjem
kao zanatom. Iz daleka dolazie
vraari i donosie bilje svakojako, te
vidahu rane, koje su Turci zadali (Jak. .
3, 104).
2. zast. v. vra (2). Ljekarstvo, isto kao
fzika i hemija, bilo je pokriveno
tajnom, pa su se s toga lijenici nazivali
vraari (Stoj. Iv. 2, 54).
vraarka
1. v. vraara;
2. pokr. neka ptica slina svraki, samo
manja od nje.
vraarua
v. vraara. Nema vie aranja ni
gatanja... To je ciganski posao i s time se
bave Ciganke, koje se zato i zovu vraarue
(Vare, ulji M. , ZN 11, 28).
163
vraalica vraalac
v. vraara. A ide se mnogo i vraalicama
koje bajanjem i nekim travama ine da
ene nerotkinje raaju (H. Vas. 1, 368).
1. v. vraar. Ono lice ... koje vraa,
gleda u karte, u bob, u vodu... zove se
vraalac ili vraalica (Niava, Nik. V.
2, 273).
2. bob u koji se vraa.
vraara vraar
v. vraara. v. vraar (1) Vraare i vraari vjeruju u
preseljenje dua (Danica 1865, 287).
vraarica
1. v. vraara. Veruje se da za vreme
kuvanja mora naii u kuu vraarica koja
je nudila stoci (Miloevi M., GlEM 1936,
48).
2. v. vragolanka. Zvirnue ne, koledo,
Na pendere, koledo, Devojice, koledo,
Vraarice, koledo (Kosovo, Deb. 1, 313).
164
165
4. deo
166
Dodatak 1
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
1
Uvod
Poto je priznavanje uroenog dostojanstva i jednakih i neotuivih prava svih
lanova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svijetu;
Poto je nepotovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupc-
ima, koji su vrijeali savjest ovjeanstva, i poto je stvaranje svijeta u kojem
e ljudska bia uivati slobodu govora i ubjeenja i biti slobodna od straha i
nestaice proglaeno kao najvia tenja svakog ovjeka;
Poto je bitno da ljudska prava budu zatiena pravnim poretkom kako ovjek
ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribjegne pobuni protiv tiranije i
ugnjetavanja;
Poto je bitno da se podstie razvoj prijateljskih odnosa meu narodima;
Poto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju vjeru u
osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrijednost ovjekove linosti i ravno-
pravnost mukaraca i ena i poto su odluili da podstiu drutveni napredak i
poboljaju uslove ivota u veoj slobodi;
Poto su se drave lanice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obez-
bijede opte potovanje i primjenu ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Poto je opte shvatanje ovih prava i sloboda od najvee vanosti za puno ost-
varenje ove obaveze;
Generalna Skuptina proglaava
Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao zajedniki standard koji
treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ
drutva, imajui ovu Deklaraciju stalno na umu, teio da uenjem i vaspita-
vanjem doprinese potovanju ovih prava i sloboda i da postupnim unutranjim
i meunarodnim mjerama obezbijedi njihovo opte i stvarno priznanje i
potovanje kako meu narodima samih drava lanica, tako i meu narodima
onih teritorija koje su pod njihovom upravom.
lan l.
Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su
1 Usvojena posebnom rezolucijom Generalne skuptine Ujedinjenih nacija lO.decembra 1948
godine.
167
obdarena razumom i svijeu i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu
bratstva.
lan 2.
Svakom pripadaju sva prava i slobode proglaene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih
razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, vjeroispovijesti, politikog ili drugog
miljenja, nacionalnog ili drutvenog porijekla, imovine, roenja ili drugih
okolnosti. Dalje, nee se praviti nikakva razlika na osnovu politikog, pravnog
ili meunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je
ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na
ma koji drugi nain ograniena.
lan3.
Svako ima pravo na ivot, slobodu i bezbijednost linosti.
lan 4.
Niko se ne smije drati u ropstvu ili potinjenosti: ropstvo i trgovina robljem
zabranjeni su u svim oblicima.
lan 5.
Niko se ne smije podvrgnuti muenju ili svirepom, neovjenom ili
poniavajuem postupku ili kanjavanju.
lan 6.
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.
lan 7.
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku
zatitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku zatitu protiv bilo kakve diskrimi-
nacije kojom se kri ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu dis-
kriminaciju.
lan 8.
Svako ima pravo na djelotvorni pravni lijek pred nadlenim nacionalnim su-
dovima protiv djela kojima se kre osnovna prava koja su mu priznata ustavom
ili zakonima.
lan 9.
Niko ne smije biti proizvoljno uhapen, pritvoren, niti protjeran.
168
lan 10.
Svako ima potpuno jednako pravo na pravino javno suenje pred nezavisnim
i nepristrasnim sudom koji e odluiti o njegovim pravima i obavezama, i o
osnovanosti svake krivine optube protiv njega.
lan 11.
1. Svako ko je optuen za krivino djelo ima pravo da se smatra nevinim dok
se na osnovu zakona krivica ne dokae na javnom pretresu na kojem su mu
obezbijeena sva jamstva potrebna za njegovu odbranu.
2. Niko se ne smije osuditi za djela ili proputanja koja nijesu predstavljala
krivino djelo po unutranjem ili meunarodnom pravu u vrijeme kada su
izvrena. Isto tako ne smije se izricati tea kazna od one koja se mogla pri-
mjeniti u vrijeme kada je krivino djelo izvreno.
lan 12.
Niko se ne smije izloiti proizvoljnom mijeanju u privatni ivot, porodicu,
stan ili prepisku, niti napadima na ast i ugled. Svako ima pravo na zatitu za-
kona protiv ovakvog mijeanja ili napada.
lan 13.
1. Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama poje-
dine drave.
2. Svako ima pravo da naputi svaku zemlju, ukljuujui svoju vlastitu, i da se
vrati u svoju zemlju.
lan 14.
1 .Svako ima pravo da trai i uiva u drugim zemljama azil od proganjanja.
2. Na ovo pravo se ne moe pozvati u sluaju gonjenja koje se istinski odnosi na
krivina djela nepolitike prirode ili na postupke protivne ciljevima i naelima
Ujedinjenih nacija.
lan l5.
1. Svako ima pravo na dravljanstvo.
2. Niko ne smije samovoljno biti lien svog dravljanstva niti prava da promi-
jeni dravljanstvo.
lan l6.
1. Punoljetni mukarci i ene, bez ikakvih ogranienja u pogledu rase,
169
dravljanstva ili vjeroispovijesti, imaju pravo da sklope brak i da zasnuju po-
rodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vrijeme njegovog tra-
janja i prilikom njegovog razvoda.
2. Brak se moe sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stu-
paju u brak.
3. Porodica je prirodna i osnovna elija drutva i ima pravo na zatitu drave i
drutva.
lan 17.
1. Svako ima pravo da posjeduje imovinu, sam i u zajednici s drugima.
2. Niko ne smije biti samovoljno lien svoje imovine.
lan l8.
Svako ima pravo na slobodu misli, savjesti i vjeroispovijesti; ovo pravo ukljuuje
slobodu promjene vjeroispovijesti ili uvjerenja i slobodu da ovek sam ili u
zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju vjeru ili uvjerenje
poduavanjem, obiajima, molitvom i obredom.
lan l9.
Svako ima pravo na slobodu miljenja i izraavanja, to obuhvata i pravo da
ne bude uznemiravan zbog svog miljenja, kao i pravo da trai, prima i iri
obavjetenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
lan 20.
1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruivanja.
2. Niko se ne moe primorati da pripada nekom udruenju.
lan 21.
1 .Svako ima pravo da uestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje,
neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.
2.Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu slubu u svojoj
zemlji.
3. Volja naroda je osnova dravne vlasti: ova volja treba da se izraava na
povremenim i slobodnim izborima, koji e se sprovoditi optim i jedna-
kim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajuim postupkom kojim se
obezbjeuje sloboda glasanja.
lan 22.
Svako, kao lan drutva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje
170
privredna, drutvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za
slobodan razvoj svoje linosti, uz pomo drave i putem meunarodne saradnje,
a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake drave.
lan 23.
1. Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zapoljenja, na pravine i zado-
voljavajue uslove rada i na zatitu od nezaposlenosti.
2. Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.
3. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuu naknadu koja
njemu i njegovoj familiji obezbeuje egzistenciju koja odgovara ljudskom
dostojanstvu i koja e, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim
sredstvima socijalne zatite.
4. Svako ima pravo da osniva sindikat i ulanjuje se u njega radi zatite svojih
interesa.
lan 24.
Svako ima pravo na odmor i razonodu, ukljuujui razumno ogranienje
radnog vremena i povremeno plaeni odmor.
lan 25.
l.Svako ima pravo na standard ivota koji obezbjeuje zdravlje i blagostanje,
njegovo i njegove familije, ukljuujui hranu, odjeu, stan i ljekarsku njegu i
potrebne socijalne slube, kao i pravo na osiguranje u sluaju nezapoljenosti,
bolesti, onesposobljenja, udovitva, starosti ili drugih sluajeva gubljenja
sredstava za izdravanje usljed okolnosti nezavisnih od njegove volje. 2. Majke i
djeca imaju pravo na naroito staranje i pomo. Sva djeca, roena u braku ili van
njega, uivaju jednaku socijalnu zatitu.
lan 26.
1. Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude besplatno bar
u osnovnim i niim kolama. Osnovno obrazovanje je obavezno. Tehniko
i struno obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupno na osnovu
njihove sposobnosti.
2. Obrazovanje treba da bude usmjereno ka punom razvitku ljudske
linosti i uvrivanju potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba
da unaprijeuje razumijevanje, trpeljivost i prijateljstvo meu svim narodima,
rasnim i vjerskim grupama, kao i djelatnost Ujedinjenih nacija za odranje mira.
3. Roditelji imaju prvijenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju djecu.
171
lan 27.
l. Svako ima pravo da slobodno uestvuje u kulturnom ivotu zajednice, da uiva u
umjetnosti i da uestvuje u naunom napretku i u dobrobiti koja otuda proistie.
2. Svako ima pravo na zatitu moralnih i materijalnih interesa koji proistiu iz
svakog naunog, knjievnog ili umjetnikog djela iji je on tvorac.
lan 28.
Svako ima pravo na drutveni i meunarodni poredak u kojem prava i slobode
objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.
lan 29.
1. Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je jedino mogu slobodan i pun
razvitak njegove linosti.
2. U vrenju svojih prava i sloboda svako se moe podvrgnuti samo onim
ogranienjima koja su predviena zakonom iskljuivo u cilju obezbjeenja
potrebnog priznanja i potovanja prava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja
pravinih zahtjeva morala, javnog poretka i opteg blagostanja u demokratskom
drutvu.
3. Ova prava i slobode se ni u kom sluaju ne mogu ostvarivati protivno
ciljevima i naelima Ujedinjenih nacija.
lan 30.
Nijedna odredba ove Deklaracije ne moe se tumaiti kao pravo za ma koju dravu,
grupu ili lice da obavlja bilo koju djelatnost ili da vri bilo kakvu radnju usmjerenu
na ruenje prava i sloboda koji su u njoj sadrani.
172
Dodatak 2:
VODI ZA UPOTREBU RODNO NEUTRALNOG JEZIKA
UNESCO, 1999.
Sadraj:
Vodi za upotrebu rodno neutralnog jezika: Uvod
Primeri formulacija u jeziku
Dvoznanost
Stereotipi
Titule i oblici obraanja
Unapreivanje ena i prava ena: defnicije nekih pojmova
Afrmativne mere
Diskriminacija
Osnaivanje ena
Jednakost
Jednake anse
Pravinost
Rod
Analiza roda
Jednakost rodova
ene u prvom planu: stavljanje rodne perspektive u prvi plan
ene u razvoju (UR)
Rod i razvoj (RIR)
173
VODI ZA UPOTREBU RODNO NEUTRALNOG JEZIKA
Uvod
UNESCO se zalae za pravdu i izbegavanje diskriminacije u svim oblastima
u kojima je nadlean, a naroito u oblasti obrazovanja. Uprkos injenici da
postoje svi potrebni pravni instrumenti
2
da se ovi principi sprovedu, veina
ena i devojaka jo uvek nema koristi od postojeih obrazovnih programa.
Razlozi za to su raznovrsni i sloeni. injenica je da ene i devojke ne mogu
traiti jednaka prava dok ih diskriminie ekonomska, politika, drutvena i
kulturna sredina u kojoj ive. Zbog stalnog raskoraka izmeu meunarodno
prihvaenih normi jednakosti i stvarnih ivotnih uslova ena, UNESCO eli
da promeni ponaanje i stavove koji opravdavaju i produavaju moralno i
drutveno iskljuivanje ena.
Predstavnici Kanade i nordijskih zemalja pokrenuli su pitanje seksizma u
jeziku po prvi put na 24. zasedanju Generalne konferencije 1987. godine. Upuen
je apel za izbegavanje rodno odreenog jezika u UNESCO-u, a Generalna
konferencija usvojila je rezoluciju koja se bavi ovim pitanjem.
3
Generalna
konferencija je takoe usvojila jo otrije formulisan stav o ovom pitanju na
25 (1989), 26 (1001) i 28 (1995) zasedanju.
4
Ovim je nagoveteno da se razvija
svest o tome da jezik ne odraava samo nain na koji razmiljamo, nego i da
oblikuje nae razmiljanje. Ako se rei i izrazi koji nagovetavaju da su ene
inferiorne u odnosu na mukarce stalno koriste, ta pretpostavka o inferiornosti
postae deo naeg sistema vrednosti. Otuda potreba da prilagodimo svoj jezik
novim idejama. Jezik je mono oruje: pesnici i propagandisti to znaju, kao i
rtve diskriminacije.
Ako su ljudi osetljiviji na implikacije koje ima jezik kojim koriste, postii
e se vii stepen preciznosti. Treba zapamtiti da neprecizni izbori rei mogu da
se tumae kao pristrasni, diskriminatorski ili poniavajui, ak i bez namere da
to budu. Dvoznanost stvara dva problema: u sluajevima kada nije jasno da
li autor misli na jedan ili na oba roda (npr. upotreba ovek ili ljudi: postoji
mnogo dokaza da re ovek evocira muki lik, ak i kad je nameravano znaenje
generiko), i u sluaju stereotipiziranja, kada pisac prenosi nepotvrene ili
2
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948), Konvencija protiv diskriminacije u obra-
zovanju (1960), Konvencija o svim oblicima diskriminacije ena (1979). Vie informacija o svim
meunarodnim normativnim instrumentima koji se odnose na ljudska prava ena moete nai
na sajtu: http://www.un.org/womenwatch.
3
24 C/Rezolucija 14.1 poziva generalnog direktora da usvoji politiku koja se odnosi na pravl-
jenje nacrta svih radnih dokumenata Organizacije koji su usmereni ka izbegavanju, koliko je to
mogue, korienja jezika koji se eksplicitno ili implicitno odnosi na samo jedan pol, osim tamo
gde se razmatraju pozitivne mere.
4
25 C/Rezolucija 109, 26 C/Rezolucija 11.1 i 28 C/Rezolucija 1.13.
174
pristrasne konotacije o ulogama roda i rodnom identitetu.
Otkako je ovaj Vodi izdat, termin rod je uao u optu upotrebu. Ovaj
termin treba paljivo koristiti. Postoji tendencija da se koristi kao sinonim,
da ne kaemo eufemizam, za pol, verovatno zato to pol implicira polne
odnose i seksualnu aktivnost. Ovo uslovljava nestajanje razlika izmeu ta dva
termina, razlika koje se najkrae mogu defnisati na sledei nain. Pol neke
osobe je stvar hromozoma: kod ena 23. par se sastoji od dva X hromozoma,
a kod mukaraca od jednog X i jednog Y hromozoma. Rod neke osobe je, s
druge strane, drutvena i istorijska tvorevina i posledica razliitih vrsta uslova.
Transseksualci, na primer, mogu s razlogom da kau da su mukog pola, a
enskog roda. Ima neto veoma bitno u injenici da je nemogue promeniti
neiji pol. Rod je, s druge strane, neto mnogo feksibilniije. Promena roda
moe potpuno legitimno da ukljuuje promenu zamenice, npr. enski rod
ona umesto mukog roda on. Termin rod i dalje je prikladan u potpuno
gramatikim kontekstima. Jezik moe da ima rei za muki, enski i srednji rod,
i zaista postoji neslaganje izmeu roda i pola.
Takoe postoji tendecija da se rod koristi kao sinonim za enski. Treba
voditi rauna o tome da se shvati na ta se termin zaista odnosi. U stvari, postoji
opasnost da rod postane toliko pomodna re sa tako mnogo znaenja da e
praktino izgubiti znaenje. To bi bilo veoma loe, i zbog jezika i zbog polne i
rodne jednakosti.
Sledei primeri
5
(koji su dopunjeni i izmenjeni u ovom izdanju) pokazuju
kako je, uz malo preformulisanja i obraanja panje na znaenje, obino
mogue poboljati znaenjsku preciznost i pri tom izbei vreanje. Kada se
iskaz odnosi na oba pola, obino je bolje koristiti termin koji ukljuuje, ili
makar ne iskljuuje, ene.
Takoe smo ovde ukljuili neke defnicije termina koji se koriste u
vezi sa unapreivanjem ena i prava ena, kao i predloge za dalje itanje i
istraivanje.
Cilj ovoga Vodia nije izbacivanje odreenih rei ili menjanje istorijski
ustanovljenih tekstova, niti preporuka da se ova uputstva primenjuju
doslovno. Ipak, radi jednakosti autori se mole da svaki put zastanu i razmisle o
alternativama.
5
Zahvaljujemo Amerikom psiholokom udruenju, Vodiu za neseksistiki jezik, Stilskom vo-
diu za jednakost NUJ i izdavau McGraw-Hill Book Company.
175
Primeri formulacija u jeziku: dvoznanost
Primer Alternativa Komentar
ovekova potraga za znanjem
navela ga je da pobolja
naunu metodologiju.
Potraga za znanjem navela
nas je da poboljamo naunu
metodologiju.
Ljudi su neprestano u potrazi
za znanjem, to ih je navelo
da ...
Potraga za znanjem dovela
je do poboljanja u naunoj
metodologiji.
Preformulisano pomou
prvog lica mnoine.
Preformulisano u dve
klauze.
Preformulisano bez
eksplicitnog spominjanja
agensa.
Upotreba eksperimenata
u psihologiji prepostavlja
ovekovu mehanistiku
prirodu.
Upotreba eksperimenata
u psihologiji pretpostavlja
mehanistiku prirodu ljudskih
bia.
Zamenjena imenica.
ovek, oveanstvo Ljudi, ljudska bia, ljudska
vrsta, ljudska rasa, mi,
mukarci i ene, homo
sapiens, javnost, drutvo,
ljudska priroda.
Ova grupa primera nudi
nekoliko mogunosti za
zamenu.
ovekova dostignua
Ljudska dostignua,
dostignua ljudske rase,
dostignua naih predaka.
Prosean ovek
Prosena osoba, prosena
individua, ljudi uopte.
Primitivac
Primitivni ljudi, primitivni
narodi, primitivna ljudska
bia, primitivni mukarci i
ene.
Muki hrabro
ovek i biosfera
Postojea imena projekata
se po pravilu ne mogu
menjati, ali se savetuje
da se u novim imenima
izbegava generiki termin
ovek.
Bratstvo
Drutvo, ljudska srodnost,
solidarnost.
Bratski Prijateljski
ovek i ena Mu i ena, ena i mu
176
Prodavaica Osoblje koje radi u prodaji
Nastavnika obino
zapoljavaju na osnovu
njegovog obrazovanja i
obuke.
Nastavnike obino
zapoljavaju na osnovu
njihovog obrazovanja i obuke.
Promenjeno u mnoinu.

Primeri formulacija u jeziku: stereotipi
Mu ove ene
dozvoljava joj da radi
honorarno.
Mu ove ene dozvoljava
joj da radi honorarno.
Mu kae da dozvoljava
svojoj eni da radi
honorarno.
Ova ena radi honorarno.
Interpunkcija je dodana da bi
se razjasnila pristrasnost, ne
autora, nego mua i ene. Re sic
takoe moe da se ubaci. Uvek
razmotrite kontekst.
Ako je potrebno, preformuliite
da biste pojasnili tvrdnju.
Autor ovog primera eleo je da
kae koji je radni status ene, ali
je nenamerno preneo i stereotip
o odnosima mua i ene.
Pera i Mara rade; on joj
pomae u kui.
... oni dele poslove u kui. Ovaj primer implicira da su
kuni poslovi enina dunost, a
muevljev izbor. Alternativa je
i dalje dovoljno jasna da bi se
opisala tradicionala situacija,
poto ne postoji implikacija
da poslove dele jednako, to
se moe dodatno pojasniti u
kontekstu.
Istraivai obino
zapostavljaju svoje ene
i decu.
Istraivai obino
zapostavljaju svoje porodice.
Alternativa daje mogunost da
i mukarci i ene mogu da budu
istraivai.
Obezbedie se prevoz za
delegate i njihove ene.
Obezbedie se prevoz za
delegate i njihove suprunike
ili osobe koje ih prate.
Istraivanje je pokazalo
da e Amerikanci vie
klase ree imati debele
ene.
Istraivanje je pokazalo da
e ameriki mukarci vie
klase ree imati debele
ene.
177
Doktor ... on Doktori... oni
Budite odreeni. Promenite
imenicu i zamenicu u mnoinu
ako govorite uopteno, ili
koristite doktor on, doktorka
ona, ako govorite o odreenoj
osobi.
Devojka ena
Koristite ena ako govorite o
odrasloj osobi.
Devojke
Iskaite njihov status:
sekretarice, daktilografkinje,
pomonice, itd.
Ove sve poslove mogu da
obavljaju i mukarci.
Domaica
domaica, kupac, potroa,
muterija
Budite odreeni u datom
kontekstu. Osoba o kojoj
govorite ne mora da bude ena.
Dama ena
Dama koristite samo u paraleli sa
gospodin.
Ambiciozni mukarci i
agresivne ene
Oprezni mukarci i
stidljive ene
Otvoreni mukarci i
bune ene
Emotivni mukarci i
histerine ene
Ambiciozne ene, mukarci,
ljudi, osobe
Agresivne ene, mukarci,
ljudi, osobe
Oprezne ene, mukarci,
ljudi, osobe
Stidljive ene, mukarci,
ljudi, osobe
Otvorene ene, mukarci,
ljudi, osobe
Bune ene, mukarci, ljudi,
osobe
Emotivne ene, mukarci,
ljudi, osobe
Histerine ene, mukarci,
ljudi, osobe
Konotacije nekih prideva
mogu da sadre pristrasnost
u zavisnosti od toga da li ih
koristite da biste kvalifkovali
ene ili mukarce. Ovi primeri
pokazuju neke ustaljene
upotrebe koje ne moraju uvek da
prenesu tano znaenje.
Primeri formulacija u jeziku: titule i oblici obraanja
Gospodin i gospoa Pere Peria
Mara i Pera Peri, gospodin i
gospoa Peri
U prvom primeru enin identitet
je potpuno uguen muevljevim.
178
UNAPREIVANJE ENA I PRAVA ENA: DEFINICIJE NEKIH POJMOVA
Afrmativne mere
Afrmativne mere prvobitno su se odnosile na politiku koju je usvojila Savezna
vlada Sjedinjenih Amerikih Drava. Tu se zahteva od svih organizacija,
univerziteta i ostalih institucija koje posluju sa vladom ili ih vlada fnansira da
preduzmu afrmativne mere da bi osigurali da se kandidati zapoljavaju ili radnici
na radnom mestu tretiraju jednako, bez obzira na njihovu rasu, boju koe, religiiju,
pol ili zemlju porekla.
6

Termin afrmativne mere od tada se vie odnosi uopteno na programe
koji su napravljeni da isprave posledice iz prolosti, kao i diskriminatorne
postupke u sadanjosti u regrutovanju, odabiru, razvoju i promovisanju
lanova manjinskih grupa. Programi afrmativnih mera ele da naprave
sisteme i procedure koje e spreiti buduu diskriminaciju tako to e osigurati
jednakost ishoda, kao to su procenti kvote, rasporedi zaduenja i programi
obuke za afrmativne mere.
7
Diskriminacija
lan 1. Konvencije za eliminaciju svih oblika diskriminacije prema enama
(1979) defnie diskriminaciju ena kao bilo kakvo razlikovanje, iskljuivanje
ili ograniavanje nainjeno na osnovu pola, koje za posledicu ili cilj ima
smanjenje ili poricanje priznanja, uivanja ili upranjavanja ljudskih prava i
osnovnih sloboda ena na politikom, ekonomskom, drutvenom, kulturnom,
graanskom ili bilo kom drugom polju, bez obzira na njihov brani status, a na
osnovu jednakosti mukaraca i ena.
Osnaivanje ena
Osnaivanje je proces osveavanja i izgradnje sposobnosti koji vodi do veeg
uea u preobraavanju, do vee moi odluivanja i kontrole nad ivotom.
8

Osnaivanje ena kao cilj politike implicira da ene legitimno imaju sposobnost
i treba individualno i kolektivno da uestvuju u procesima odluivanja koji
oblikuju njihovo drutvo i njihove ivote, naroito kada su u pitanju drutveni
prioriteti i razvojni pravci.
9
6
UNESCO, Kineska korporacija za prevoenje i objavljivanje UNDP, Englesko-kineski leksikon
ene i pravo, 1995.
7
UNESCO, Kineska korporacija za prevoenje i objavljivanje UNDP, Englesko-kineski leksikon
ene i pravo, 1995.
8
Marili Karl, ene i osnaivanje: uestvovanje i odluivanje, 1995, London.
9
Komitet za pomo u razvoju, Vodi za jednakost ena i osnaivanje ena u saradnji i razvoju,
179
Jednakost
Prema ovom principu sva ljudska bia, bez obzira koje su rase, pola, religije,
drutvenokulturnog ili politkog statusa, imaju jednaka prava. Povelja
Ujedinjenih nacija (1945) prvi je meunarodni obavezujui instrument koji
potvruje jednaka prava mukaraca i ena. Jo nekoliko sporazuma potvrdilo je
ove principe, a naroito Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena
1948. godine i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena iz 1979.
godine.
Jednake anse
Prepoznavanje jednakog statusa ena i mukaraca pred zakonom ne mora
da znai da e ene dobiti iste anse da razviju svoje vetine i intelektualne
sposobnosti koje e im kasnije dozvoliti da ostvare svoja zakonska prava. Mere
jednakih ansi treba da obezbede enama optimalne uslove u kojima e moi
da se razvijaju i dostignu jednak status.
Afrmativne mere su se koristile da bi se negovale jednake anse. Ipak,
poto one pre svega treba da obezbede jednakost ishoda, treba ih razlikovati
od potonjih (vidi Afrmativne mere).
Pravinost
Iako se esto koriste kao sinonimi, jednakost i pravinost su dva veoma razliita
pojma. Programi pravinosti podravaju tretiranje ena i mukaraca na razliite
naine da bi se postigao jednak status ena i mukaraca. Takvi programi
zasnovani su na premisi da ako bi se ene i mukarci tretirali na isti nain
(jednako), postojao bi rizik da ishod bude nejednak zbog poetnih razlika.
10
Rod
Bioloke razlike izmeu mukaraca i ena se ne menjaju, ali drutvene uloge koje
oni moraju da igraju razlikuju se od drutva do drutva i u razliitim periodima
u istoriji. Termin rod odnosi se na ekonomske, drutvene, politike i kulturne
atribute i na anse koje su povezane sa injenicom da je neko mukarac ili ena.
U veini drutava mukarci i ene razlikuju se po aktivnostima kojima se bave,
u raspolaganju i kontroli resursa, kao i po uestvovanju u donoenju odluka.
Takoe, u veini drutava ene kao grupa imaju manje pristupa resursima,
prilikama za posao i odluivanju nego mukarci.
11
1998, OECD.
10
Iain McLean, Concise Dictionary of Politics, Oxford University Press, New York, 1996.
11
Komitet za pomo u razvoju, Vodi za jednakost ena i osnaivanje ena u saradnji i razvoju,
1998, OECD.
180
Analiza roda
Analiza roda podrazumeva tumaenje injenica i drutvenih procesa
na taj nain da imaju razliite posledice na rodne uloge. To, u osnovi, znai
shvatanje da kulturni, drutveni, politiki i ekonomski sistemi i institucije nisu
rodno neutralni.
Krajnja svrha usvajanja analize roda jeste redefnisanje osnovih postavki
dominantnih kulturnih, drutvenih i ekonomskih struktura da bi se promovisala
i osigurala osnovna ljudska prava, potrebe i tenje ena.
12
Unutar organizacija
Ujedinjenih nacija, kao to je UNESCO, usvajanje analize roda znai integrisanje
rodne perspektive u sve faze razvoja projekta (programiranje, dizajniranje,
sprovoenje i procenjivanje).
Jednakost rodova
Jednakost rodova znai jednaku vidljivost, osnaivanje i uestvovanje oba pola u
svim sferama javnog i privatnog ivota.
13
To znai da ene i mukarci, devojice
i deaci, treba da dobiju jednake anse da uestvuju u razvoju drutva, kao i da
doive ispunjenje.
Jednakost rodova znai jednako prihvatanje i vrednovanje razlika izmeu
ena i mukaraca, kao i njihovih razliitih uloga koje igraju u drutvu. Jednakost
rodova uljuuje pravo da se bude razliit. Ovo znai da se moraju uzeti u obzir
postojee razlike izmeu ena i mukaraca koje se odnose na drutvenu klasu,
politika miljenja, religiju, etnicitet, rasu ili seksualnu orijentaciju. Jednakost
rodova znai diskutovanje o tome kako je mogue ii dalje, promeniti strukture
u drutvu koje doprinose odravanju nejednakih odnosa izmeu mukaraca
i ena, i dostii bolju ravnoteu razliitih enskih i mukih vrednosti i
prioriteta.
14
Jednakost rodova predstavlja neophodnu komponentu ljudskih prava i
klju razvoja. Ona zahteva novo partnertsvo izmeu ena i mukaraca, devojica
i deaka partnerstvo koje je zasnovano na meusobnom potovanju, dijalogu
i deljenju javnih i privatnih odgovornosti.
15
Jednakost rodova ne znai da mukarci i ene postaju isti, nego da su
njihove prilike i anse u ivotu jednake.
12
DANIDA, Ministarstvo spoljnih poslova, ene u razvoju, 1993, Kopenhagen.
13
Savet Evrope, Stavljanje rodne perspektive u prvi plan, Pojmovni okvir, Metodologija i prezen-
tacija dobre prakse, maj 1998, Strasbur.
14
Savet Evrope, Stavljanje rodne perspektive u prvi plan, Pojmovni okvir, Metodologija i prezen-
tacija dobre prakse, maj 1998, Strasbur.
15
Informacijski komplet, Jednakost rodova, ene, devojice, rod, 1997, UNESCO.
181
ene u prvom planu: stavljanje rodne perspektive u prvi plan
Stavljanje rodne perspektive u prvi plan Ujedinjene nacije defnisale su kao
proces procene implikacija bilo kakvog planiranog postupka po ene i
mukarce, ukljuujui zakonodavstvo, politike i programe u bilo kom podruju
i na svim nivoima. To je strategija kojom interesi i iskustva ena i mukaraca
postaju sastavni deo dizajniranja, sprovoenja, nadgledanja i procene politika
i programa u svim politikim, ekonomskim i drutvenim sferama tako da od
toga ene i mukarci imaju jednake koristi, a da se nejednakost ne ponavlja.
Krajnji cilj je postizanje jednakosti rodova.
16
Cilj stavljanja rodne perspektive u prvi plan je integracija interesa jednakosti
rodova u analizu i formulaciju svih politika, programa i projekata. Strategija
stavljanja u prvi plan ne iskljuuje inicijative koje su specifno usmerene ka
enama ukoliko one promoviu jednakost rodova.
17
ene u razvoju (UR)
18
Aktivnost ena u razvoju (UR) pokriva itav niz pitanja i kontroverzi koje
se bave unapreivanjem ena u kontekstima razvoja. Osnovna pretpostavka
strategije UR-a jeste da se doprinosi ena u razvoju drutava nisu dovoljno
cenili i da ih stoga nedovoljno priznaju oni koji su zadueni za razvojne
programe i na nacionalnom i na internacionalnom nivou. Posledica toga je da
razvojni projekti nisu odrivi i efkasni, jer ne uzimaju u obzir produktivnu
ulogu ena.
Otkako se sedamdesetih godina pojavio diskurs UR-a, postoji sve vea
svest o pravima ena da daju svoju vlastitu defniciju o razvoju i razvojnim
ciljevima, kao i da nau sredstva da ih postignu. ene se vie ne vide kao
korisnici razvojnih procesa, nego kao neophodni uesnici.
Ranih osamdesetih nova istraivanja u drutvenim naukama koja su se
usredsredila na odnose moi i roda dovela su do promene paradigme iz pristupa
UR u pristup Rod i razvoj (RIR).
Rod i razvoj (RIR)
Pristup Rod i razvoj (RIR) iznikao je iz analize drutvenih odnosa izmeu
ena i mukaraca da bi se objasnilo zato su ene i dalje nedovoljno imale koristi
16
Ekonomski i drutveni savet, glavno zasedanje, juli 1997.
17
Komitet za pomo u razvoju, Vodi za jednakost ena i osnaivanje ena u saradnji u razvoju,
1998, OECD.
18
Ideje u ovom delu u velikoj su meri inspirisane radom Od UR do RIR pojmovni pomak u
diskursu ena i razvoja (eng. From WID to GAD - Conceptual Shifts in the Women and Devel-
opment Discourse, Shahrashoub Razavi and Carol Miller), februar 1995.
182
od razvojnih procesa uprkos injenici da su njihovi doprinosi bili priznati
(pristup UR). Pristupi RIR prave korelaciju izmeu nejednakih rodnih odnosa
i nejednakog pristupa prirodnim, drutvenim i ekonomskim resursima.
Ovaj pristup ne posmatra ene, njihove uloge, potrebe i tenje u izolaciji
u odnosu na uloge, potrebe i tenje mukaraca. Odgovornosti koje se dodeljuju
enama razlikuju se od domainstva do domainstva, od zajednice do zajednice
i od drutva do drutva, ali su sve odreene u odnosu na odgovornosti
mukaraca. Drutveno ureenje tih odnosa izmeu ena i mukaraca je ono
to treba da bude u sreditu politike RIR-a.
183
SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA: JEZIK I POL
Agi, Mara (1992), Termini za oznaavanje rodbinskih odnosa kod dece osmog
razreda osnovne kole: komparativna analiza podataka dobijenih na selu i
u gradu, Predkolska stvarnost, Novi Sad.
Akhmanova, Olga (1980), review of B. Comrie and G. Stone (1978) in Language
in Society 9,1, 138-147.
Ani, Vladimir (1984), Rod i spol u srpskohrvatskom jeziku: razgranienje,
Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 13/1, Beograd, 5-15.
Bankovi, ivka (1986), Govorni odnos vaspita-dete i prihvatanje uloge pola,
Filozofski fakultet, Odeljenje za pedagogiju, Beograd, diplomski rad.
Berisavljevi, Svetlana (1986), Jezik i pol: titule i zanimanja ene u banci, Prilozi
prouavanju jezika, Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike,
Novi Sad, 22, 119-133.
Berisavljevi, Svetlana (1988), Sintaksike karakteristike upotrebe formi
mukog i enskog roda za obeleavanje zanimanja koja vre ene, Filozofski
fakultet, Institut za junoslovenske jezike, seminarski rad.
Bertoa, Mislava (2001), Jezike promjene i feministika kritika jezika, Filozofski
fakultet, Zagreb.
Boikovi, Dragana (1987), Jezik i pol: govorni stereotipi ene u usmenom i
pismenom optenju, Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike,
Novi Sad, diplomski rad.
Cameron, Deborah (1992), Feminism and Linguistic Teory, St. Martins Press,
New York (drugo izdanje).
olak, eljka (1992), Analiza malih oglasa: line vesti, Filozofski fakultet,
Institut za junoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad.
Dmitrijev, Petar A. (1986), O tendenciji maskulinizacije v zarubenyh jazykah,
Slavjanskaja flologija, Universitet v Leningrade, Leningrad, 5, 117-128.
Dressler, Wolfgang (1987), Feminism in morphology, Working Papers in
Linguistics, Ohio State University, 35, 124-131.
Dugali, Aleksandra (2005), Odnos analize diskursa i sintakse: primeri iz
pisanih medija (Dnevnik: 2004), Filozofski fakultet, Novi Sad, Odsek za
srpski jezik i lingvistiku, diplomski rad.
Dujovi, Aleksandra (1992), Analiza malih oglasa: line vesti, Filozofski
fakultet, Institut za junoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad.
urovi, Marija (2005), Titule i zanimanja sportisktinja u dnevnim novinama
Politika i Danas, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i knjievnost,
Novi Sad, seminarski rad.
Fischman, Pamela (1978), What do couples talk about when theyre alone? D.
Butturf & E. L. Epstein (ur.), Womens language and style, Akron, OH,
184
L6S Books, 11-22.
Fischman, Pamela (1983), Interaction: Te work women do, B. Torne, C.
Kramerae & N. Henley (ur.), Language, gender and society, Rowley, MA:
Newbury House.
Gebran, Alen i an evalije (2004), Renik simbola, Stilos, Novi Sad.
Gofman, Ervin (1964), Te neglected situation, American Anthropologist, 66,
133-136.
Graovac, Dragana (2005), Titule i zanimanja ena u svakodnevnom razgovoru,
Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, Novi Sad, seminarski
rad.
Guide to Non-Sexist Language (1987), UNESCO.
Guidlines on Gender Neutral language (1999), UNRSCO.
Hellinger, Marlis (ur.) (1985), Sprachwandel und feministische Sprachpolitik:
Internationale Perspektiven, Opladen, Westdeutscher Verlag.
Janjanin, Milan (1934), Gospoa profesor, Na jezik, Beograd, 2/7, 202-204.
Jespersen, Otto (1966), Language. Its nature, development and origin, George
Allen & Unwin LTD, London (Prvo izdanje je iz 1922).
Joksimovi, Dragana (2005), Titule i zanimanja u razgovornom srpskom jeziku,
Centar za rodne studije, ACIMSI, Univerzitet u Novom Sadu, seminarski
rad.
Kneevi, Dragana (2005), Analiza diskursa dnevnih novina: titule i zanimanja
ena u dnevnom listu Politika, januar-februar 2005, Filozofski fakultet,
Novi Sad, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, diplomski rad.
Klajn, Ivan i ipka Milan (2007), Veliki renik stranih rei i izraza, Prometej,
Novi Sad.
Kodrnja, Jasenka (2008), Eurinoma i njezine zmije u: ene zmije - rodna
dekonstrukcija, Institut za drutvena istraivanja u Zagrebu, Zagreb.
Kolundija, Jelena (2005), Institucionalna upotreba titula ena: analiza
diskursa, Filozofski fakultet, Novi Sad, Odsek za srpski jezik i lingvistiku,
diplomski rad.
Kukolj, Vesna (1989), Analiza novinskog teksta: upotreba formi enskog roda
za obeleavanje zanimanja i titula ena, Filozofski fakultet, Institut za
junoslovenske jezike, Novi Sad, seminarski rad.
Kontra, Miklos at al. (1999) Language: A Right and Resorce: Approacing
Linguistic Human Rights, CEU Press, Budapest.
Lakof, Robin (1973), Language and womans place, Language in Society, 2,
45-80.
Maek, Dora (1984), Te usage of common gender nouns in Serbo-Croatian,
referat na: 7th AILA Congress, Brisel, sekcija: Jezik i pol.
May, Jakob (1984), Sex and language revised: Can womens language change
the world? Journal of Pragmatics, 8, North-Holland, 261-283.
185
McConnellGinet, Sally i dr. (ur.) (1980), Woman and language in literature
and society, Praeger Publ., New York.
Meljnikov, Melita (1994), Upotreba nomina agentis u standardnom
srpskohrvatskom jeziku u seoskoj sredini u Vojvodini (selo Lipar),
Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, Novi Sad, diplomski
rad.
Nikoli, Miroslav (2000), Obratni renik srpskoga jezika, Matica srpska, Novi
Sad i Institut za srpski jezik SANU, Beograd.
Nikoli, Sreten (1954/55), Oblici imena: zvanja, zanimanja, dunosti i titula
enskih lica, Na jezik, nova serija, 6/5-6, Beograd 196-204.
Novkovi, Biljana (2005), Analiza diskursa dnevnih novina: titule i zanimanja
ena u dnevnom listu Dnevnik, januar februar 2005, Filozofski
fakultet, Odsek za srpski jezik, diplomski rad.
Pepi, Sanja (1995), Analiza jednog tipa novinskog teksta: upotreba naziva za
zanimanja koja vre ene registrovani u kulturnim rubrikama dnevnih
listova, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik, projekat Psiholingvistika
istraivanja, seminarski rad.
Perovi, Branka (1989), Imenice koje oznaavaju zanimanje ene: empirijski
materijal iz Praktine ene i Svijeta, Filozofski fakultet, Institu za
junoslovenske jezike, seminarski rad.
Raji, Ljubia (1982), Jezik i pol, Kultura, 57/58, Beograd, 79-95.
Raki, Jasmina (2005), Titule i zanimanja ena u reniku SANU, Filozofski
fakultet, Odsek za srpski jezik, seminarski rad.
Renik srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika, 1959 2006, knj. 1 17,
SANU, Institut za srpski jezik, Beograd.
Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika, u est tomova, 1967 1976, Matica
srpska, Novi Sad.
Risti, Stana (2004), Ekspresivna leksika u najnovijem omladinskom argonu i
u savremenom srpskom jeziku, Ekspresivna leksika u srpskom jeziku, Institut
za srpski jezik SANU, str. 172.
Savi, Svenka (1981), Jezik i pol: termini za oznaavanje zanimanja koje vre
ene na fakultetu, referat na: VIII kongres psihologa SFRJ: sekcija: polne
razlike, Zagreb, maj 1981.
Savi, Svenka (1984), Pragmatiki aspekti roda nomina agentis u
srpskohrvatskom /hrvatskosrpskom jeziku, Nauni sastanak slavista u
Vukove dane, 13/1, Beograd, 247-258.
Savi, Svenka (1984), Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku,
u: Jovan Jerkovi (ur.), Leksikografja i leksikologija zbornik radova,
Matica srpska, Novi Sad Beograd, 161-170.
Savi, Svenka (1985), Pragmatic aspects of the gender of occupational terms in
Serbo-Croatian, Arbeitspapirer, Slavisk Institut, Aarhus University, 1, 1-17.
186
Savi, Svenka (1988), Kako pisati zanimanja i titule ena, predavanje odrano u
Sekciji za lektore Drutva za srpskohrvatski jezik i knjievnost Vojvodine,
Novi Sad, april 1988.
Savi, Svenka (1989), Language and sex, Evidence form Serbo-Croatian,
European Journal for Semiotic Studies, Wien, 1/3, 535-555.
Savi, Svenka (1992), ene u jevanelju po Luki: analiza narativnih postupaka,
Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike, neobjavljen rad.
Savi, Svenka (1993), Analiza diskursa, Filozofski fakultet, Novi Sad.
Savi, Svenka (1995), Jo jedan primer (ne)vidiljivosti ena u udbeniku,
Feministike sveske, Beograd, 3-4, 223-226.
Savi, Svenka (1995), Jedan primer (ne)vidljivosti ene u udbeniku,
Feministike sveske, Beograd, 4-5.
Savi, Svenka (1996), Ka jeziku mira i tolerancije u religijskom diskursu, B.
Jaki (ur.), Ka jeziku mira, Institut za socioloka istraivanja, Beograd,
221-244.
Savi, Svenka (2002), Seksizam u jeziku politika omalovaavanja, u:
Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, ur. Marina Blagojevi,
Asocijacija za ensku inicijativu, Beograd, str. 65-86.
Savi, Svenka (2002), Zato treba pisati u enskom rodu titule i zanimanja
ena?, u: ene na delu /informator/, ene na delu, Beograd, 8-9.
Savi, Svenka (2004), ena sakrivena jezikom medija kodeks neseksistike
upotrebe jezika, Futura publikacije, Novi Sad.
Savi, Svenka (2004), Jezik i rod: politiki korektan govor s fokusom na
seksizam u udbenicima osnovne kole, u: Gender perspektiva u nastavi:
mogunosti i poticaji, Fondacija Heinrich Boll, Regionalni ured Sarajevo:
Kulturkontakt Austrija, Sarajevo, 60-68.
Sklena, Olivera (1992), Analiza jednog primera pisanog teksta: tekst spomenara,
Filozofski fakultet, Institu za junoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski
rad.
are, Sandra (2004), Kako pisati za novine jezik javne komunikacije, Medija
centar, Beograd.
orovi, Olivera (1992), Analiza jednog tipa novinskog teksta: oglasi na
francuskom i srpskohrvatskom jeziku Ligne du coeur, Filozofski fakltet,
Odsek za srpski jezik i lingvistiku, Novi Sad, diplomski rad.
tasni, Gordana (1999-2001), Nomina agentis i nomina attributiva u Reniku
srpskohrvatskog jezika, Prilozi prouavanju jezika, br. 30-32, Katedra za
srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad,
285-296.
unjka, Aleksandra (1995), Jedan tip analize novinskog teksta: upotreba naziva
za zanimanja i titule ena, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i
lingvistiku, projekat Psiholingvistika istraivanja, diplomski rad.
187
Tannen, Deborah (1984), Conversational style: Analyzing talk among friends,
Norwood, New York:Ablex.
Tannen, Deborah (1989), Talking voices: Repetition, dialogue, and imagery in
conversational discourse, Cambridge: Cambridge University Press.
Tannen, Deborah (1990), You just dint understand: Women and men in
conversation, Ballantone Books, New York.
Tolstoj, Svetlana i Radenkovi Ljubinko (2001), Slovenska mitologija:
enciklopedijski renik, Zepter Book World, Beograd.
Trajkovski, Milai Svetlana (2001), Diskurs analiza tekstova o eni u dnevnim
novinama Politika, Odsek za srpski jezk i lingvistiku, Filozofski fakultet,
Novi Sad, diplomski rad.
Trifkovi, Olga (2004), Predstava politiarke u dnevnom listu Politika,
Filozofski fakultet, odsek za srpski jezik i lingvistiku, Novi Sad, diplomski
rad.
Vince, Zlatko (1954/55), Drugarica direktor, gospoa profesor ili drugarica
direktorica, gospoa profesorica, Jezik, Zagreb, 3/4, 113-188.
Vujkov, Ruica (1992), Analiza diskursa o eni u Novom zavetu, Filozofski
fakultet, Institut za junoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad.
Wodak, Ruth i dr. (1987), Spachliche Gleichbehandlung von Frau un Mann,
Schriftenreihe zur socialen und berufishen Stellung der Frau, 16,
Herausgegeben vom Bundesministerium fur Arbeit und Soziales.
Zejak, Svetlana (1992), Starozavetna ena u dijalozima biblijskog teksta,
Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski
rad.
Zejak, Svetlana (1992), Starozavetna ena u dijalozima biblijkog teksta: kritike
opaske, Intermedijalni simpozijum Kritika, Filozofski fakutlet, Novi Sad,
19-23. novembar 1992.
ivanovi, Gordana (1988), Zanimanja i titule ena, Filozofski fakultet,
Institut za junoslovenske jezike, semiarnski rad.
iovi, Olivera (2004), Mrvice s antike trpeze, Mari Gudo: Kasandra, http://
www.tvorac-grada.com/casopis/prikazi/februar.html#01.
Wodak, Ruth ur. (1997), Gender and Discourse, Sage Pbl, London.
ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACJE dostupan na adresi: http://www.cups.
org.yu/download/35/
ZAKON O SLUBENOJ UPOTREBI JEZIKA I PISAMA dostupan na
adresi: http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/zakoni/Zakon_
sluzbenoj_upjezika_pisma.pdf
188
Biografje saradnica
anak, Marijana (1982, Subotica), profesorka
srpske knjievnosti, studentkinja master prog-
rama ACIMSI Centra za rodne studije Univer-
ziteta u Novom Sadu. Saradnica na edukativ-
nim i istraivakim projekima enskih studija
i istraivanja u Novom Sadu. Objavila je niz
radova iz srpske knjievnosti i jezika.
Mitro, Veronika (1965, Novi Sad), diplomi-
rana psiholokinja, apsloventkinja ACIMSI
Centra za rodne studije Univerziteta u Novom
Sadu. Jedna je od osnivaica enskih studija i
istraivanja i saradnica na mnogobrojnim pro-
jektima.Objavila je nekoliko knjiga posveenih
pitanju nasilja i Romkinja.
Savi, Svenka (1940, Gospoinci), redovna
profesorka Psiholingvistike na Filozofskom
fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Jedna je
od osnivaica i korodinatorka enskih studija
i istraivanja (1997-2008) i mnogobrojnih pro-
jekata Studija. Objavila 25 knjiga i preko 100
radova
tasni, Gordana (1966, Kruevac), docentkinja
na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filo-
zofskog fakulteta u Novom Sadu. Magistrirala
je odbranivi tezu Polne razlike u narativima
adolescenata. Bavi se metodikom nastave sr-
pskog jezika i knjievnosti, derivatologijom i
leksikologijom. Objavila je mnogobrojne stru-
ne i naune radove.
189
Sadraj
Prvi deo
Predgovor 5
Rod i jezik, Svenka Savi
Drugi deo
Registar imenovanja ena, Gordana tasni i Veronika Mitro 35
Trei deo
Interpretacija podataka iz Registra: jedan od moguih pristupa
odrednici vraara i srodnim reima, Marijana anak 133
etvrti deo
Dodaci 165
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 166
Vodi za upotrebu rodno neutralnog jezika UNESCO, 1999. 172
Selektivna bibliografja: jezik i pol 183
Biografje saradnica 188
190

191
CIP -
,
811.163.41366.522
ROD i jezik / priredile Svenka Savi ... [et al.]. -
Novi Sad : enske studije i istraivanja : Futura publikacije,
2009
(Novi Sad : Futura publikacije). - 189 str. ; 24 cm
Tira 1.000. - Bibliografja.
ISBN 978-86-7188-111-1
1. ,
a) - -
COBISS.SR-ID 240107271