Na osnovu lana 11. taka 23. i lana 22. taka 5.

Statuta Grada Novog Sada ("Slubeni list Grada Novog Sada", broj 11/2002), Skuptina Grada Novog Sada na XXII sednici 4. jula 2006. godine, donosi

Odluku o uslovima za dranje i zatitu domaih ivotinja

Odluka je objavljena u "Slubenom listu Grada Novog Sada", br. 22/2006 od 5.7.2006. godine i 9/2007. Vidi: Odluku US RS, IU broj 167/2007 - RS, 53/2009-29 i NS, 33/2009-957.

I. OPTE ODREDBE
lan 1. Ovom odlukom propisuju se uslovi i nain dranja domaih ivotinja u nekomercijalne svrhe, zatite, zbrinjavanja, hvatanja i oduzimanja domaih ivotinja, kao i nekodljivog uklanjanja uginulih domaih ivotinja na teritoriji Grada Novog Sada. lan 2. Domae ivotinje, u smislu ove odluke, su: psi, make, ukrasne i egzotine ptice, kunii, ivina, golubovi, nojevi, pele, kopitari i papkari. lan 3. Vlasnik ili dralac domaih ivotinja, duan je da obezbedi uvanje i nadzor, negu, ishranu, higijenske uslove i leenje domaih ivotinja, kao i da se dranjem domaih ivotinja ne zagauje okolina i ne uznemiravaju trea lica. lan 4. U sluaju da vlasnik ili dralac domaih ivotinja posumnja da je ivotinja obolela od neke zarazne bolesti, duan je da o tome odmah obavesti najbliu veterinarsku slubu ili nadlenu republiku veterinarsku inspekciju, u skladu sa posebnim propisima. lan 5. Uslovi i nain dranja domaih ivotinja zavise od vrste stambenog objekta i podruja Grada Novog Sada u kome se stambeni objekat nalazi. Vrste stambenih objekata, u smislu ove odluke, su: 1. objekti vieporodinog stanovanja, 2. objekti porodinog stanovanja na podruju naseljenih mesta Novi Sad, Petrovaradin i Sremska Kamenica, i 3. objekti porodinog stanovanja na podruju naseljenih mesta Futog, Veternik, Bege, Kisa, Rumenka, Stepanovievo, Ka, enej, Budisava, Kovilj, Bukovac, Ledinci i Stari Ledinci.

II. DRANjE DOMAIH IVOTINjA

lan 6. U objektima vieporodinog stanovanja mogu da se dre: psi, make, ukrasne i egzotine ptice, pod uslovima i na nain propisan ovom odlukom. lan 7. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. taka 2. ove odluke, u pomonim objektima, mogu da se dre, pod uslovima i na nain propisan ovom odlukom: kopitari do tri grla, a njihov podmladak do etiri meseca starosti, papkari do tri grla, a njihov podmladak do etiri meseca starosti, do tri noja, do est kunia, ivine do 20 komada i tovnih pilia do 60 komada. lan 8. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. taka 3. ove odluke, u pomonim objektima, mogu da se dre, pod uslovima i na nain propisan ovom odlukom: kopitari do est grla, a njihov podmladak do etiri meseca starosti, papkari do est grla, a njihov podmladak do etiri meseca starosti, do est nojeva, do 10 kunia, ivine do 40 komada i tovnih pilia do 100 komada. lan 9. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, u kojima ne postoje pomoni objekti, mogu da se dre: psi, make, ukrasne i egzotine ptice i golubovi, pod uslovima i na nain propisan ovom odlukom.

Pomoni objekti iz l. 7. i 8. ove odluke, moraju redovno da se iste i najmanje dva puta godinje dezinfikuju. Vlasnik ili dralac kopitara, papkara, nojeva, kunia i ivine, mora da poseduje potvrdu ovlaene veterinarske slube o redovnoj dezinfekciji objekata iz stava 2. ovog lana. lan 10. Dranje kopitara, papkara, kunia, nojeva i ivine nije dozvoljeno na podruju sledeih mesnih zajednica: itni trg, Stari Grad, Prva vojvoanska brigada, Sonja Marinkovi, Liman, Boko Buha, Liman III, Ostrvo, Ivo Andri, Vera Pavlovi, 7. juli, Juni Telep, Bratstvo-Telep, Nikola Tesla-Telep, Gavrilo Princip, Bistrica, Adice, Jugovievo, Radniki, Detelinara, Narodni heroji, Omladinski pokret, Sava Kovaevi, Dunav, Podbara, Slana bara - podruje ogranieno Temerinskim putem, Ulicom Paje Radosavljevia, Klisanskim putem i Primorskom ulicom, Vidovdansko naselje - podruje zapadno od ulica Stefana Deanskog i Emanuila Jankovia, Salajka - podruje juno od Kanala DTD, Petrovaradin - podruje ogranieno desnom obalom Dunava sa zapada, prugom Beograd-Novi Sad sa severa i istoka, i trasom pruge Beoin-Novi Sad sa juga, kao i podruje severno od Ulice Duka Radovia i Rokovog potoka izmeu pruge Beograd-Novi Sad sa zapada i desne obale Dunava sa istoka, i Sremska Kamenica izuzev podruja naselja Bocke zapadno od Jorgovanske i Javorove ulice.

1. PSI I MAKE
lan 11. U objektima vieporodinog stanovanja u jednom stanu mogu da se dre najvie jedan pas i jedna maka, a njihov podmladak najdue do etiri meseca starosti. U zajednikom stanu, u objektima iz stava 1. ovog lana, psi i make mogu da se dre samo ako postoji saglasnost sustanara. Psi sledeih rasa: nemaki ovar, belgijski ovari (svi varijeteti), rotvajler, doberman, nemaki bokser (oba varijeteta), naucer-veliki (oba varijeteta), crni terijer, argentinski pas, bul mastif, mastif, napuljski mastif, pirinejski mastif, arplaninac, kavkaski ovar, erdel terijer, ameriki staford terijer, bul terijer (normalne veliine), stafordski bul terijer, kao i svi psi nastali ukrtanjem sa jednom ili vie navedenih rasa pasa, mogu da se dre u objektima iz stava 1. ovog lana, samo uz saglasnost skuptine zgrade. lan 12. U objektima vieporodinog stanovanja nije dozvoljeno dranje pasa i maaka na balkonu, terasi ili loi, na tavanu, u podrumu, garai, upi, vrtnoj bati ili drugoj zajednikoj prostoriji, kao i uvoenje pasa i maaka u liftove. lan 13. Na teritoriji Grada Novog Sada nije dozvoljeno dranje, izvoenje i etanje pasa rase pitbul terijer. lan 14. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, u dvoritu, mogu da se dre najvie dva psa i dve make, a njihov podmladak najdue do etiri meseca starosti, lan 15. V objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, psi moraju da se dre u ograenom prostoru u odgovarajuoj kuici ili u odgovarajuoj kuici vezani na lancu, koji ne moe da bude krai od dva ni dui od tri metra. Ograeni prostor, odnosno odgovarajua kuica mora da bude udaljena najmanje 10 metara od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na susednoj parceli. lan 16. U zajednikom dvoritu objekata porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, psi mogu da se dre pod uslovima i na nain propisan u lanu 15. ove odluke, samo ako postoji saglasnost svih korisnika zajednikog dvorita. lan 17. Vlasnik ili dralac psa moe da izvodi psa samo na povocu, Povodac iz stava 1. ovog lana, ne moe da bude dui od dva metra. Psi rasa navedenih u lanu 11. stav 3. ove odluke, mogu da se izvode samo sa zatitnom korpom na njuci i na povocu koji ne moe da bude dui od jednog metra. lan 18. Vlasnik ili dralac psa iz lana 11. stav 3. ove odluke, duan je da, u objektima iz lana 5. stav 2. ove odluke, na ulaznim vratima - kapiji, na vidnom mestu, istakne natpis "uvaj se psa". lan 19.

Lica mlaa od 16 godina ne mogu da izvode psa iz lana 11. stav 3. ove odluke. lan 20. Vlasnik ili dralac psa duan je da izvri obeleavanje psa u skladu sa posebnim propisima o obeleavanju pasa i voenju evidencije o obeleenim psima. Vlasnik ili dralac psa duan je da psa starijeg od tri meseca, prijavi nadlenoj veterinarskoj slubi radi registracije. lan 21. Za dranje pasa u objektima iz lana 5. stav 2. ove odluke, plaa se lokalna komunalna taksa u skladu sa odlukom Skuptine Grada Novog Sada. lan 22. Psi mogu da se izvode na javne zelene povrine odreene aktom gradske uprave nadlene za komunalne poslove. Akt iz stava 1. ovog lana, donosi se na osnovu predloga Javnog komunalnog preduzea "Gradsko zelenilo" Novi Sad. lan 23. Odravanje istoe i higijene na povrinama iz lana 22. ove odluke, vri preduzee ili preduzetnik kome Grad Novi Sad (u daljem tekstu: Grad) poveri obavljanje ovih poslova. lan 24. Psi mogu slobodno da se kreu pod kontrolom vlasnika ili draoca, na povrinama, koje su odreene za izvoenje pasa aktom iz lana 22. stav 1. ove odluke. Psi iz lana 11. stav 3. ove odluke mogu slobodno da se kreu pod kontrolom vlasnika ili draoca, na povrinama iz stava 1. ovog lana, samo sa zatitnom korpom na njuci. Izuzetno, lovaki psi za vreme lova, slubeni psi u toku policijske akcije, potrage za izgubljenim licima i slino, i ovarski psi za vreme uvanja stoke, mogu slobodno da se kreu, pod kontrolom vlasnika ili draoca psa, bez zatitne korpe na njuci. Prilikom izvoenja psa, vlasnik ili dralac duan je da kod sebe ima potvrde o izvrenom obeleavanju psa i o vakcinaciji. lan 25. Neobeleen pas, bez zatitne korpe i povoca, koji se zatekne na javnoj povrini smatra se psom lutalicom. Obeleeni pas koji se zatekne na javnoj povrini bez prisustva vlasnika ili draoca, smatra se psom bez nadzora. Psom bez nadzora smatrae se i pas iji vlasnik ili dralac odbije da se, na zahtev komunalnog inspektora, legitimie i prui dokaz o vlasnitvu nad psom, odnosno dokaz da je dralac psa. lan 26. Ako pas ili maka zaprljaju stepenite ili druge zajednike prostorije u objektima vieporodinog stanovanja, javnu povrinu, kao i zajedniko dvorite objekata porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. vlasnik ili dralac duan je da, bez odlaganja, zaprljanu povrinu oisti i opere, a po potrebi i dezinfikuje. lan 27. Vlasnik ili dralac psa ili make duan je da redovno vakcinie psa ili maku protiv besnila, u skladu sa posebnim propisom. lan 28. U sluaju nestanka psa ili make, vlasnik ili dralac duan je da u roku od 24 sata prijavi nestanak preduzeu ili preduzetniku kome je povereno obavljanje poslova hvatanja, prevoza, smetaja i zbrinjavanja pasa i maaka (u daljem tekstu: ovlaeno preduzee). Prijava iz stava 1. ovog lana mora da sadri vreme i mesto nestanka psa ili make, rasu, fiziki opis i ime nestalog psa ili make, kao i potvrdu o izvrenom obeleavanju i podatke o izvrenoj vakcinaciji.

2. UKRASNE I EGZOTINE PTICE

lan 29. U objektima vieporodinog stanovanja, u stanovima, mogu da se dre ukrasne i egzotine ptice u broju i na nain kojim se trea lica ne ometaju u mirnom korienju stanova. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, u pomonim objektima ili u kavezima u dvoritu, mogu da se dre ukrasne i egzotine ptice pod uslovom da se ne uznemiravaju trea lica i da se ne zagauje okolina.

3. KUNII
lan 30.

U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, u dvoritu - u pomonom objektu, ograenom prostoru ili kavezu, mogu da se dre kunii, pod uslovom da se ne uznemiravaju trea lica i da se ne zagauje okolina, Pomoni objekat, kao i pod u ograenom prostoru ili kavezu iz stava 1. ovog lana, mora da bude izgraen od tvrdog materijala koji moe da se isti i dezinfikuje. Pomoni objekat, ograen prostor ili kavez iz stava 1. ovog lana mora da bude udaljen najmanje 10 metara od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na istoj parceli i 15 metara od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na susednoj parceli. U pomonom objektu, ograenom prostoru ili kavezu iz stava 1. ovog lana, mogu da se dre najvie dva kunia na jednom kvadratnom metru. Ako objekte porodinog stanovanja iz stava 1. ovog lana, koristi vie vlasnika ili korisnika, kunii mogu da se dre pod uslovima i na nain propisan ovom odlukom, samo ako se s tim saglase svi vlasnici, odnosno korisnici.

4. IVINA
lan 31. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, u dvoritu - u pomonom objektu, ograenom prostoru ili kavezu, moe da se dri ivina i druge pernate ivotinje, pod uslovom da se ne uznemiravaju trea lica i da se ne zagauje okolina. Pomoni objekat, kao i pod u ograenom prostoru ili kavezu iz stava 1. ovog lana, mora da bude izgraen od tvrdog materijala koji moe da se isti i dezinfikuje. Pod u pomonom objektu, ograenom prostoru ili kavezu, mora da bude od vodonepropusnog materijala, sa nagibom prema kanalu za odvoenje vode i neistoa u jamu za osoku ili ubrite. Pomoni objekat, ograen prostor ili kavez iz stava 1. ovog lana, mora da bude udaljen najmanje 10 metara od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na istoj parceli i 15 metara od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na susednoj parceli. U pomonom objektu, ograenom prostoru ili kavezu iz stava 1. ovog lana, moe da se dri najvie etiri komada ivine na jednom kvadratnom metru. Ako objekte porodinog stanovanja iz stava 1. ovog lana, koristi vie vlasnika ili korisnika, ivina moe da se dri pod uslovima i na nain propisan ovom odlukom, samo ako se sa tim saglase svi vlasnici, odnosno korisnici.

5. GOLUBOVI
lan 32. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. taka 2. ove odluke, moe da se dri najvie deset golubova, i to u posebnoj prostoriji na tavanu, ograenom prostoru ili kavezu u dvoritu, pod uslovom da se ne uznemiravaju trea lica i da se ne zagauje okolina. lan 33. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. taka 3. ove odluke, moe da se dri najvie deset golubova u posebnoj prostoriji na tavanu, ograenom prostoru ili kavezu u dvoritu, pod uslovom da se ne uznemiravaju trea lica i da se ne zagauje okolina. Izuzetno, u objektima iz stava 1. ovog lana moe da se dri vie od deset golubova u posebno izgraenom objektu, pod uslovom da se ne uznemiravaju trea lica i da se ne zagauje okolina. lan 34. Vlasnik ili dralac golubova mora da poseduje potvrdu ovlaene veterinarske slube o redovnoj vakcinaciji golubova u skladu sa posebnim propisom. lan 35. U objektima vieporodinog stanovanja nije dozvoljeno dranje i hranjenje golubova. lan 36. Objekti za dranje golubova iz l. 32. i 33. ove odluke, moraju redovno da se iste i najmanje dva puta godinje dezinfikuju. Podovi objekata za dranje golubova iz stava 1. ovog lana, moraju da budu izgraeni od vodonepropusnog materijala. lan 37. Vlasnik ili dralac golubova mora da poseduje potvrdu ovlaene veterinarske slube o redovnoj dezinfekciji objekata iz lana 36. ove odluke. lan 38. Ako objekte porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, koristi vie vlasnika ili korisnika, golubovi mogu da se dre pod uslovima i na nain propisan ovom odlukom, samo ako se sa tim saglase svi vlasnici, odnosno korisnici.

6. NOJEVI
lan 39. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, nojevi mogu da se dre u posebno izgraenim objektima. Posebno izgraen objekat iz stava 1. ovog lana, mora da bude od tvrdog materijala koji moe da se isti i dezinfikuje, kao i da bude osvetljen, sa prirodnom ventilacijom i vratima okrenutim prema dvoritu. Izuzetno, u letnjim mesecima, nojevi mogu da se dre ispod nadstrenice, pod uslovom da se njihovim dranjem ne zagauje okolina i ne uznemiravaju trea lica. U posebno izgraenom objektu ili ispod nadstrenice, moe da se dri na prvih deset kvadratnih metara jedan noj, a na svakih sledeih pet kvadratnih metara jo po jedan noj. lan 40. Posebno izgraen objekat ili nadstrenica iz lana 39. st. 2. i 3. ove odluke, moraju da budu udaljeni od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na istoj parceli najmanje 15 metara, a od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na susednoj parceli najmanje 20 metara.

7. PELE
lan 41. Dranje pela, odnosno postavljanje konica dozvoljeno je na otvorenom prostoru izvan naseljenog mesta, na udaljenosti najmanje 100 metara od najblieg stambenog ili poslovnog objekta, objekta za dranje domaih ivotinja i javnih puteva, pri emu ulaz u konice ne sme biti okrenut prema ovim objektima.

8. KOPITARI I PAPKARI
lan 42. U objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, kopitari i papkari mogu da se dre u posebno izgraenim objektima. Posebno izgraen objekat iz stava 1. ovog lana, mora da bude osvetljen, sa prirodnom ventilacijom, vratima okrenutim prema dvoritu i povezan na jamu za osoku. Izuzetno, u letnjim mesecima kopitari i papkari mogu da se dre i ispod nadstrenice, pod uslovom da se obezbedi odvoenje neistoe i vode u jamu za osoku. Jama za osoku mora da bude od betona ili drugog vodonepropusnog materijala, sa poklopcem i sa dnom ispod nivoa ubrita. Vlasnik ili korisnik objekta porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, mora da izgradi ubrite za vrst stajnjak od betona ili drugog vodonepropusnog materijala. Dno ubrita za stajnjak mora da bude izgraeno u nagibu ka sabirnom kanalu - kineti za sakupljanje oceene vode iz stajnjaka, a sabirni kanal mora da se uliva u jamu za osoku. lan 43. Broj grla kopitara i papkara koji mogu da se dre u posebno izgraenom objektu ili ispod nadstrenice, zavisi od vrste kopitara ili papkara: 1. goveda, konji, magarci, mazge i mule - po jedno grlo na prvih 10 kvadratnih metara, a na svakih sledeih pet kvadratnih metara jo po jedno grlo, i 2. ovce, koze i svinje - po jedno grlo na svaka dva kvadratna metra. lan 44. Posebno izgraen objekat iz lana 42. stav 2. ove odluke, mora da bude udaljen od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na istoj parceli najmanje 10 metara, a od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na susednoj parceli, najmanje 15 metara. Nadstrenica iz lana 42. stav 3. ove odluke, mora da bude udaljena od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na istoj parceli najmanje 15 metara, a od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na susednoj parceli, najmanje 20 metara. + Vidi: Ispravku - 9/2007-158. lan 45. Jama za osoku iz lana 42. stav 4. ove odluke, mora da bude udaljena od esme, bunara ili drugog izvora vodosnabdevanja najmanje 20 metara, a od najblieg stambenog ili poslovnog objekta na susednoj parceli, najmanje 15 metara. Jama za osoku i ubrite i iz lana 42. st. 4. i 5. ove odluke, moraju redovno da se iste. Jama za osoku ne moe da se prikljui na javnu kanalizaciju.

III. PRIHVATILITE ZA PSE I MAKE

lan 46.

Psi i make koji se zateknu na javnoj povrini, suprotno odredbama ove odluke, smetaju se u posebno izgraen i ureen prostor (u daljem tekstu: Prihvatilite). lan 47. Psi i make koji su oduzeti od vlasnika ili draoca, po nalogu nadlenog organa, smetaju se u Prihvatilite. lan 48. Psi i make iz lana 46. ove odluke, uvaju se u Prihvatilitu najdue tri dana, a po reenju organa uprave nadlenog za poslove veterinarske inspekcije, i due, ukoliko to zahtevaju veterinarsko-sanitarni razlozi. lan 49. Psi i make iz lana 47. ove odluke, uvaju se u Prihvatilitu najdue osam dana, a po reenju organa uprave nadlenog za poslove veterinarske inspekcije, i due, ukoliko to zahtevaju veterinarsko-sanitarni razlozi. lan 50. Trokovi hvatanja, prevoza i smetaja pasa i maaka iz lana 46. ove odluke, padaju na teret vlasnika ili draoca. Ako je vlasnik ili dralac psa ili make iz lana 46. ove odluke, nepoznat, trokovi iz stava 1. ovog lana, obezbeuju se iz budeta Grada. Trokovi hvatanja, prevoza i smetaja pasa i maaka iz lana 47. ove odluke, padaju na teret vlasnika ili draoca, pod pretnjom prinudne naplate. lan 51. Nad psima i makama koji se smetaju u Prihvatilite mora da se izvri dezinfekcija i dehelmintizacija prilikom prijema i otputanja. Psi i make smeteni u Prihvatilite moraju redovno da se hrane i poje. Nakon isteka roka iz l. 48. i 49. ove odluke, uhvaeni i oduzeti psi i make mogu da se ustupe naunoistraivakim i drugim ustanovama, pravnom ili fizikom licu, uz naknadu trokova hvatanja, prevoza i uvanja, uz prethodnu saglasnost veterinarskog inspektora. Psi i make iz stava 3. ovog lana, pre ustupanja moraju da budu pregledani, vakcinisani, kastrirani, odnosno sterilisani i obeleeni. U sluaju da se oduzeti psi ili make ne ustupe, eutanazirae se savremenim metodama i na human nain, pod nadzorom veterinarskog i komunalnog inspektora. lan 52. Prihvatilite mora redovno higijenski da se odrava i dezinfikuje. Psi i make koji se smetaju u Prihvatilite, obeleavaju se posebnim markicama sa rednim brojevima, a vodi se i posebna evidencija za svakog psa ili maku o datumu i mestu hvatanja, zdravstvenom stanju i daljem postupku sa uhvaenim psom ili makom. lan 53. Uhvaeni psi koji su obeleeni u skladu sa posebnim propisom o obeleavanju i voenju evidencije o obeleenim psima i make koje imaju na sebi evidencionu - registarsku oznaku, smetaju se u Prihvatilite odvojeno od pasa koji nisu obeleeni i maaka koje nemaju na sebi evidencionu - registarsku oznaku. O uhvaenim psima i makama iz stava 1. ovog lana, odmah, a najkasnije u roku od 24 sata, obavetava se veterinarski i komunalni inspektor, a vlasnik ili dralac psa ili make, najkasnije u roku od dva dana od dana hvatanja. lan 54. Ukoliko pas ili maka obole u Prihvatilitu, moraju da se smeste odvojeno od ostalih pasa i maaka i da se preduzmu mere za njihovo leenje, a ako obole od zaraznih bolesti, nain leenja odreuje veterinarska sluba. Ukoliko pas ili maka uginu u Prihvatilitu, veterinarska sluba obavezno utvruje uzrok uginua, a njihovi leevi uklanjaju se na nekodljiv nain. lan 55. Pristup u Prihvatilite dozvoljen je veterinarskom i komunalnom inspektoru, a drugim licima samo po odobrenju veterinarskog ili komunalnog inspektora.

IV. HVATANjE I ODUZIMANjE DOMAIH IVOTINjA I NEKODLjIVO UKLANjANjE UGINULIH DOMAIH IVOTINjA
lan 56. Poslove hvatanja, prevoza i smetaja pasa i maaka lutalica i pasa bez nadzora, kao i poslove oduzimanja pasa i maaka po nalogu komunalnog inspektora, obavlja ovlaeno preduzee.

Poslove sakupljanja i nekodljivog uklanjanja uginulih domaih ivotinja obavlja ovlaeno preduzee, u skladu sa posebnim propisima. Poslove hvatanja i oduzimanja domaih ivotinja, izuzev pasa i maaka, po nalogu komunalnog inspektora obavlja preduzee ili preduzetnik kome Grad poveri obavljanje tih poslova. lan 57. Trokove oduzimanja domaih ivotinja, osim pasa i maaka, u postupku prinudnog izvrenja, snosi vlasnik ili dralac, tako to se oduzeta ivotinja ustupa odgovarajuoj organizaciji ili preduzetniku uz naknadu, od koje vlasniku ili draocu pripada iznos naknade umanjen za trokove prinudnog izvrenja. Trokovi iz stava 1. ovog lana obuhvataju trokove prevoza, leenja, smetaja i ishrane domaih ivotinja, kao i druge trokove. Ako trokovi iz stava 2. ovog lana budu vei od iznosa naknade iz stava 1. ovog lana, razliku trokova snosi vlasnik ili dralac domae ivotinje, pod pretnjom prinudne naplate.

V. MERE ZABRANE
lan 58. Zabranjeno je: 1. zlostavljanje i naputanje domaih ivotinja, 2. hvatanje i uklanjanje domaih ivotinja, osim od strane ovlaenog preduzea, 3. ostavljanje leeva uginulih domaih ivotinja i njihovih delova na javnim povrinama, 4. sahranjivanje uginulih domaih ivotinja i njihovih delova van mesta odreenog za tu svrhu, 5. uvoenje domaih ivotinja u slubene prostorije, sredstva javnog saobraaja, deija igralita ili na druga javna mesta odreena posebnim propisima, 6. ianje pasa na javnim povrinama, 7. pojenje domaih ivotinja na javnim esmama i bunarima namenjenim za vodosnabdevanje graana, i 8. samostalno zbrinjavanje i hranjenje pasa i maaka lutalica na javnim povrinama, u zajednikim prostorijama i dvoritima objekata vieporodinog stanovanja.

VI. NADZOR
lan 59. Nadzor nad primenom ove odluke vri gradska uprava nadlena za komunalne poslove. Poslove inspekcijskog nadzora nad sprovoenjem ove odluke obavlja gradska uprava nadlena za inspekcijske poslove, putem komunalnog inspektora. lan 60. U vrenju inspekcijskog nadzora komunalni inspektor je duan da: 1. donese reenje o otklanjanju nedostatka ili reenje o zabrani dranja domaih ivotinja, kada se nedostaci ne mogu otkloniti, pod pretnjom prinudnog izvrenja; 2. pokrene postupak prinudnog oduzimanja domae ivotinje ukoliko vlasnik ili dralac ne postupi u skladu sa reenjem o zabrani dranja domae ivotinje ili ne otui domau ivotinju u ostavljenom roku; 3. donese reenje o zabrani dranja domae ivotinje i oduzme je od vlasnika, odnosno draoca, bez naknade i prava vraanja, ukoliko se radi o zabranjenoj rasi psa iz lana 13. ove odluke, ili ako je domaa ivotinja nanela telesnu ozledu ili materijalnu tetu treim licima; 4. pokrene prekrajni postupak protiv vlasnika ili draoca domae ivotinje ukoliko ne postupi u skladu sa reenjem iz ta. 1, 2. i 3. ovog stava; 5. izda nalog ovlaenom preduzeu da ukloni psa ili maku lutalicu, psa bez nadzora, kao i uginulu domau ivotinju sa javne povrine; 6. izda nalog ovlaenom preduzeu da oduzme psa ili maku u postupku prinudnog izvrenja; 7. izda nalog za hvatanje ili oduzimanje domae ivotinje u skladu sa lanom 56. stav 3. ove odluke, i 8. obavlja i druge poslove u skladu sa ovom odlukom i drugim propisima. alba na reenje iz stava 1. ta. 1, 2. i 3. ovog lana, ne odlae izvrenje reenja.

VII. KAZNENE ODREDBE

lan 61. Novanom kaznom od 5.000,00 dinara do 500.000,00 dinara kaznie se za prekraj preduzee ako: 1. ne odrava istou i higijenu na javnim povrinama na kojima je dozvoljeno izvoenje pasa (lan 23.),

2. ne potuje rokove uvanja pasa i maaka smetenih u Prihvatilite, propisane l. 48. i 49, 3. ne postupa sa psima i makama smetenim u Prihvatilite, na nain propisan u lanu 51. st. 1. i 2, 4. prilikom ustupanja ivotinje, ne postupi u skladu sa odredbama lana 51. st. 3. i 4, 5. ne postupa na nain propisan u lanu 52, 6. ne postupa sa uhvaenim psima i makama na nain propisan u lanu 53. stav 1, 7. ne obavesti veterinarskog i komunalnog inspektora, odnosno vlasnika ili draoca psa ili make, u roku propisanom u lanu 53. stav 2, 8. ne postupi u skladu sa lanom 54, 9. bez odobrenja komunalnog ili veterinarskog inspektora dozvoli pristup drugim licima u Prihvatilite (lan 55.), 10. dozvoli uvoenje domaih ivotinja u slubene prostorije, sredstva javnog saobraaja, deja igralita ili na druga javna mesta odreena posebnim propisima (lan 58. taka 5.), 11. ne postupi po nalogu komunalnog inspektora (lan 60. ta. 5, 6. i 7). Za prekraj iz stava 1. ovog lana, kaznie se odgovorno lice novanom kaznom od 250,00 do 25.000,00 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana, kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 2.500,00 do 250.000,00 dinara. lan 62. Novanom kaznom od 250,00 do 25.000,00 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako: 1. ne postupa sa domaim ivotinjama u skladu sa lanom 3, 2. u objektima porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, dri domae ivotinje suprotno odredbama l. 7, 8. i 9, 3. dri kopitare, papkare, kunie, nojeve i ivinu na podruju mesnih zajednica na kojima to nije dozvoljeno (lan 10.), 4. u objektima vieporodinog stanovanja dri pse ili make suprotno odredbama l. 11. i 12, 5. dri, izvodi i eta pse rase pitbul terijer (lan 13.), 6. u dvoritu objekta porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, dri pse ili make suprotno odredbama l. 14. i 15, 7. ne pribavi saglasnost svih korisnika zajednikog dvorita (lan 16.), 8. izvodi i eta psa suprotno odredbama lana 17, 9. ne istakne natpis "uvaj se psa" (lan 18.), 10. izvodi u etnju psa suprotno odredbama lana 19, 11. izvodi psa na javne zelene povrine suprotno odredbama lana 24, 12. ne postupi u skladu sa odredbama lana 26, 13. ne postupi u skladu sa odredbama lana 28. stav 1, 14. dri ukrasne i egzotine ptice, suprotno odredbama lana 29, 15. dri kunie, suprotno odredbama lana 30, 16. dri ivinu i druge pernate ivotinje, suprotno odredbama lana 31, 17. dri golubove, suprotno odredbama l. 32, 33, 34, 35, 36, 37. i 38, 18. dri nojeve, suprotno odredbama l. 39. i 40, 19. dri pele, suprotno odredbama lana 41, 20. dri kopitare i papkare, suprotno odredbama l. 42, 43, 44. i 45, 21. odbije da plati trokove hvatanja, prevoza i smetaja psa ili make u Prihvatilite (lan 50. stav 1.), 22. postupa sa domaim ivotinjama, suprotno odredbama lana 58, 23. ne postupi po reenju komunalnog inspektora (lan 60. ta. 1, 2. i 3), i 24. ne omogui komunalnom inspektoru da izvri inspekcijski nadzor u skladu sa odredbama ove odluke. lan 63. Za prekraj iz lana 62. ove odluke, kaznie se fiziko lice na licu mesta, novanom kaznom od 2.500,00 dinara.

VIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 64. Vlasnik ili dralac domaih ivotinja duan je da nain dranja domaih ivotinja uskladi sa odredbama ove odluke, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke. Vlasnik ili dralac psa iz lana 11. stav 3. ove odluke, duan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, pribavi saglasnost skuptine zgrade.

Vlasnik ili dralac psa ili make u zajednikom dvoritu objekta porodinog stanovanja iz lana 5. stav 2. ta. 2. i 3. ove odluke, duan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, pribavi saglasnost iz lana 16. ove odluke. lan 65. Javno komunalno preduzee "Gradsko zelenilo" Novi Sad predloie javne zelene povrine, radi donoenja akta iz lana 22. ove odluke, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ove odluke. lan 66. Predmeti u postupku inspekcijskog nadzora, zapoeti pre stupanja na snagu ove odluke, okonae se prema odredbama odluke koja je vaila u momentu pokretanja postupka. lan 67. Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da vai Odluka o uslovima za dranje i zatitu domaih ivotinja ("Slubeni list Grada Novog Sada", br. 8/94, 4/95, 9/98 i 10/2001). lan 68. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu Grada Novog Sada". REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA GRAD NOVI SAD SKUPTINA GRADA NOVOG SADA Broj: 352-3284/2005-I 4. jul 2006. godine NOVI SAD Predsednik Zoran Vuevi, s.r.

IZMENE
Na osnovu lana 5. Odluke o objavljivanju gradskih propisa i drugih akata ("Slubeni list Grada Novog Sada", broj 5/93), daje se

Ispravka Odluke o uslovima za dranje domaih ivotinja

Ispravka je objavljena u "Slubenom listu Grada Novog Sada", br. 9/2007 od 26.3.2007. godine.
U Odluci o uslovima za dranje domaih ivotinja ("Slubeni list Grada Novog Sada", broj 22/2006), u lanu 44. stav 2. rei: "na susednoj parceli najmanje 15 metara" zamenjuju se reima: "na istoj parceli najmanje 15 metara". Ovu ispravku objaviti u "Slubenom listu Grada Novog Sada". REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA GRAD NOVI SAD GRADSKA UPRAVA ZA PROPISE Broj: 012-1/2007-149-XVI 23. mart 2007. godine NOVI SAD Urednik Vojislav Jankovi, s.r.

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadi i sudije dr Olivera Vui, dr Marija Draki, Vesna Ili-Preli, dr Agne Kartag-Odri, Katarina Manojlovi-Andri, mr Stanka Milanovi, mr Dragia Slijepevi, dr Dragan Stojanovi i Predrag etkovi, na osnovu lana 167. stav 1. ta. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici odranoj 30. aprila 2009. godine, doneo je

Odluku
Odluka je objavljena u "Slubenom glasniku RS", br. 53/2009 od 17.7.2009. godine.
Odbija se predlog za utvrivanje neustavnosti i nezakonitosti Odluke o uslovima za dranje i zatitu domaih ivotinja ("Slubeni list grada Novog Sada", br. 22/06 i 9/07).

Obrazloenje
Pred Ustavnim sudom pokrenut je postupak za utvrivanje neustavnosti i nezakonitosti Odluke o uslovima za dranje i zatitu domaih ivotinja ("Slubeni list grada Novog Sada", br. 22/06 i 9/07). Osporavajui navedenu Odluku, inicijator smatra da osporena Odluka nije u skladu s odredbama l. 1, 3, 11, 12, 13, 15, 18, 21, 23, 31, 33, i 34. Ustava Republike Srbije iz 1990. godine. Naime, prema navodima ovlaenog predlagaa osporena Odluka Skuptine grada Novog Sada, kao podzakonski akt stavlja se iznad Ustava i zakona, jer se ovakvom vrstom akta ne mogu graanima utvrivati prava i obaveze koje nisu ustanovljene zakonom, ime se ugroavaju graanska prava odreenoj kategoriji graana, koji se na taj nain stavljaju u neravnopravan poloaj u odnosu na druge subjekte. Ovlaeni predlaga smatra da je donosilac akta prilikom donoenja osporene Odluke prekoraio svoja ovlaenja, kao i da je ovom odlukom ugroeno ljudsko dostojanstvo, pravo na privatni ivot po sopstvenom izboru, pravo na privatnost koje je nepovredivo i neprikosnoveno, sloboda, nepovredivost stana i nepovredivost privatne imovine. U odgovoru donosilac osporenog akta je istakao da je osporena Odluka doneta na osnovu lana 11. stav 1. taka 23. Statuta grada Novog Sada ("Slubeni list grada Novog Sada", broj 11/02), kojom je propisano da grad, u vrenju svoje nadlenosti, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom ureuje i organizuje vrenje poslova u vezi sa dranjem i zatitom domaih i egzotinih ivotinja, dok je stavom 2. istog lana propisano da je grad samostalan u obavljanju poslova iz svog delokruga, u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim statutom. Donosilac osporenog akta smatra da ovom odlukom nije narueno nijedno pravo i sloboda koji su zajemeni Ustavom, a na ije se nepotovanje ovlaeni predlaga poziva, ve da je osporena Odluka u skladu sa svim navedenim odredbama Ustava, s obzirom da je doneta da bi se obezbedila zatita graana i zatita domaih ivotinja, polazei od nadlenosti grada Novog Sada da ovu materiju samostalno uredi i organizuje vrenje poslova u ovoj oblasti. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je navedeni predlog podnet u vreme vaenja Ustava iz 1990. godine i Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka ("Slubeni glasnik RS", br. 32/91, 67/93 i 101/05). S obzirom da je Ustav iz 1990. godine prestao da vai 8. novembra 2006. godine, Ustavni sud je ocenu ustavnosti osporene Odluke vrio u odnosu na vaei Ustav iz 2006. godine. Imajui u vidu da je i navedeni Zakon prestao da vai 6. decembra 2007. godine, lanom 112. Zakona o Ustavnom sudu ("Slubeni glasnik RS", broj 109/07) je utvreno da e se postupci zapoeti pred Ustavnim sudom pre dana stupanja na snagu ovog zakona, okonati po odredbama ovog zakona. Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku donela Skuptina grada Novog Sada 4. jula 2006. godine, na osnovu lana 11. taka 23. i lana 22. taka 5. Statuta grada Novog Sada ("Slubeni list grada Novog Sada", broj 11/2002) i da su ovom odlukom propisani uslovi i nain dranja domaih ivotinja u nekomercijalne svrhe, zatite, zbrinjavanja, hvatanja i oduzimanja domaih ivotinja, kao i nekodljivog uklanjanja uginulih domaih ivotinja na teritoriji grada Novog Sada (lan 1). Odredbom lana 11. taka 23. Statuta je propisano da grad, u vrenju svoje nadlenosti, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom ureuje i organizuje vrenje poslova u vezi sa dranjem i zatitom domaih i egzotinih ivotinja, dok je odredbom lana 22. taka 5. Statuta propisano da skuptina u skladu sa zakonom donosi propise i druge opte akte.

Odredbama Ustava, u odnosu na koje ovlaeni predlaga trai ocenu ustavnosti, utvreno je sledee: Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (lan 1); jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava (lan 19); pred Ustavom i zakonom svi su jednaki; svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije (lan 21. st. 1. i 2); ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite (lan 23. stav 1); svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost; lienje slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji je predvien zakonom (lan 27. stav 1); niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena (lan 34. stav 1); stan je nepovrediv (lan 40. stav 1); jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona (lan 58. stav 1); jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom (lan 59. stav 1); nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno (lan 74. stav 1); svako ima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju; svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zatitu ivotne sredine; svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu (lan 74). Pored navedenog, odredbom lana 97. taka 9. Ustava odreeno je da Republika Srbija, u okviru svoje nadlenosti, ureuje i obezbeuje odrivi razvoj, sistem zatite i unapreenja ivotne sredine i zatitu i unapreenje biljnog i ivotinjskog sveta, dok je odredbama lana 190. Ustava utvrena nadlenost optine, u koju, izmeu ostalog, spada i staranje o zatiti ivotne sredine, kao i obavljanje poslova koji nisu taksativno navedeni u ovom lanu Ustava, ve su odreeni zakonom. Tako je odredbom lana 20. taka 26. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07) propisano da optina, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom ureuje i organizuje vrenje poslova u vezi sa dranjem i zatitom domaih i egzotinih ivotinja, dok je odredbom lana 24. stav 1. istog zakona propisano da grad vri nadlenosti optine, kao i druge nadlenosti i poslove dravne uprave, koji su mu zakonom povereni. Ustavni sud je utvrdio da su, saglasno navedenim ustavnim i zakonskim odredbama, optina, odnosno grad ovlaeni da svojim optim aktima urede uslove i nain dranja i zatite domaih i egzotinih ivotinja, u skladu s Ustavom, zakonom i svojim statutima. Saglasno navedenom, Skuptina grada Novog Sada je osporenu odluku, kojom je uredila uslove i nain dranja i zatitu domaih ivotinja, donela u granicama ustavnih i zakonskih ovlaenja. Osporenom odlukom, po oceni Ustavnog suda, nisu povreena Ustavom zajemena prava, na koja se predlaga poziva u svom predlogu, s obzirom na to da se predvienim reenjima iz osporene odluke, koja se odnose na uslove i nain dranja i zatitu domaih ivotinja, ne ograniavaju ljudska prava i slobode koja su zajemena Ustavom, kao i da su ova reenja saglasna sa ustavnim naelima o neprikosnovenosti ljudskog dostojanstva, zabrani diskriminacije i pravu na zdravu ivotnu sredinu. Naime, osporenom odlukom se ne povreuje naelo pravne jednakosti graana, s obzirom da su sva lica koja dre domae ivotinje stavljena u isti poloaj i da moraju potovati ogranienja i obaveze koja su propisana osporenom odlukom u ovoj oblasti. Navedeno ustavno naelo ne podrazumeva apsolutnu jednakost graana, ve garantuje njihovu jednakost u pogledu naina i uslova ostvarivanja nekog prava u identinim pravnim situacijama ureenim odreenim optim aktom. Pored navedenog, pojedina Ustavom zajemena ljudska prava i slobode u odnosu na koje predlaga trai ocenu ustavnosti osporene Odluke, kao to su pravo na slobodu i bezbednost, pravnu sigurnost u kaznenom pravu, slobodu miljenja i izraavanja i pravo na imovinu, ne mogu se dovesti u pravnu vezu u odnosu na reenja koja predvia osporena odluka, pa stoga i ne mogu biti od znaaja za ocenu ustavnosti Odluke u celini. to se, pak tie opravdanosti, celishodnosti i pravinosti predvienih reenja u osporenoj Odluci, Ustavni sud nije nadlean da o tome odluuje, saglasno lanu 167. Ustava. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je Skuptina grada Novog Sada osporenom Odlukom uredila uslove i nain dranja domaih ivotinja saglasno zakonskom ovlaenju da grad, kao jedinica lokalne samouprave, samostalno uredi i organizuje vrenje poslova u ovoj oblasti i da su predviena reenja u osporenoj Odluci u saglasnosti sa principima obezbeenja zatite i dobrobiti ivotinja, ouvanja zdrave ivotne sredine i ne uznemiravanja treih lica u ostvarivanju svojih prava. Saglasno izloenom, Ustavni sud je na osnovu odredaba lana 45. taka 14. Zakona o Ustavnom sudu ("Slubeni glasnik RS", broj 109/07) doneo Odluku, kao u izreci. IU broj 167/2007 Predsednik

Ustavnog suda, dr Bosa Nenadi, s.r. Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadi i sudije dr Olivera Vui, dr Marija Draki, Vesna Ili Preli, dr Agne Kartag Odri, Katarina Manojlovi Andri, mr Stanka Milanovi, mr Dragia Slijepevi, dr Dragan Stojanovi i Predrag etkovi, na osnovu lana 167. stav 1. ta. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici odranoj 30. aprila 2009. godine, doneo je

Odluku
Odluka je objavljena u "Slubenom listu Grada Novog Sada", br. 33/2009 od 16.7.2009. godine.
Odbija se predlog za utvrivanje neustavnosti i nezakonitosti Odluke o uslovima za dranje i zatitu domaih ivotinja (''Slubeni list grada Novog Sada'', br. 22/06 i 9/07).

Obrazloenje
Pred Ustavnim sudom pokrenut je postupak za utvrivanje neustavnosti i nezakonitosti Odluke o uslovima za dranje i zatitu domaih ivotinja ("Slubeni list grada Novog Sada", br. 22/06 i 9/07). Osporavajui navedenu Odluku, inicijator smatra da osporena Odluka nije u skladu s odredbama l. 1, 3, 11, 12, 13, 15, 18, 21, 23, 31, 33, i 34. Ustava Republike Srbije iz 1990. godine. Naime, prema navodima ovlaenog predlagaa osporena Odluka Skuptine Grada Novog Sada, kao podzakonski akt stavlja se iznad Ustava i zakona, jer se ovakvom vrstom akta ne mogu graanima utvrivati prava i obaveze koje nisu ustanovljene zakonom, ime se ugroavaju graanska prava odreenoj kategoriji graana, koji se na taj nain stavljaju u neravnopravan poloaj u odnosu na druge subjekte. Ovlaeni predlaga smatra da je donosilac akta prilikom donoenja osporene Odluke prekoraio svoja ovlaenja, kao i da je ovom Odlukom ugroeno ljudsko dostojanstvo, pravo na privatni ivot po sopstvenom izboru, pravo na privatnost koje je nepovredivo i neprikosnoveno, sloboda, nepovredivost stana i nepovredivost privatne imovine. U odgovoru donosilac osporenog akta je istakao da je osporena Odluka doneta na osnovu lana 11. stav 1. taka 23. Statuta Grada Novog Sada ("Slubeni list Grada Novog Sada", broj 11/02), kojom je propisano da Grad, u vrenju svoje nadlenosti, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom ureuje i organizuje vrenje poslova u vezi sa dranjem i zatitom domaih i egzotinih ivotinja, dok je stavom 2. istog lana propisano da je Grad samostalan u obavljanju poslova iz svog delokruga, u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim statutom. Donosilac osporenog akta smatra da ovom Odlukom nije narueno nijedno pravo i sloboda koji su zajemeni Ustavom, a na ije se nepotovanje ovlaeni predlaga poziva, ve da je osporena Odluka u skladu sa svim navedenim odredbama Ustava, s obzirom da je doneta da bi se obezbedila zatita graana i zatita domaih ivotinja, polazei od nadlenosti grada Novog Sada da ovu materiju samostalno uredi i organizuje vrenje poslova u ovoj oblasti. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je navedeni predlog podnet u vreme vaenja Ustava iz 1990. godine i Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka ("Slubeni glasnik RS", br. 32/91, 67/93 i 101/05). S obzirom da je Ustav iz 1990. godine prestao da vai 8. novembra 2006. godine, Ustavni sud je ocenu ustavnosti osporene Odluke vrio u odnosu na vaei Ustav iz 2006. godine. Imajui u vidu da je i navedeni Zakon prestao da vai 6. decembra 2007. godine, lanom 112. Zakona o Ustavnom sudu ("Slubeni glasnik RS", broj 109/07) je utvreno da e se postupci zapoeti pred Ustavnim sudom pre dana stupanja na snagu ovog zakona, okonati po odredbama ovog Zakona. Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku donela Skuptina Grada Novog Sada 4. jula 2006. godine, na osnovu lana 11. taka 23. i lana 22. taka 5. Statuta grada Novog Sada ("Slubeni list grada Novog Sada", broj 11/2002) i da su ovom odlukom propisani uslovi i nain dranja domaih ivotinja u nekomercijalne svrhe, zatite, zbrinjavanja, hvatanja i oduzimanja domaih ivotinja, kao i nekodljivog uklanjanja uginulih domaih ivotinja na teritoriji grada Novog Sada (lan 1.). Odredbom lana 11. taka 23. Statuta je propisano da Grad, u vrenju svoje nadlenosti, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom

ureuje i organizuje vrenje poslova u vezi sa dranjem i zatitom domaih i egzotinih ivotinja, dok je odredbom lana 22. taka 5. Statuta propisano da skuptina u skladu sa zakonom donosi propise i druge opte akte. Odredbama Ustava, u odnosu na koje ovlaeni predlaga trai ocenu ustavnosti, utvreno je sledee: Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (lan 1.); jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava (lan 19.); pred Ustavom i zakonom svi su jednaki; svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije (lan 21. st. 1. i 2.); ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite (lan 23. stav 1.); svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost; lienje slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji je predvien zakonom (lan 27. stav 1.); niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena (lan 34. stav 1.); stan je nepovrediv (lan 40. stav 1.); jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona (lan 58. stav 1.); jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom (lan 59. stav 1.); nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno (lan 74. stav 1.); svako ima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju; svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zatitu ivotne sredine; svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu (lan 74.). Pored navedenog, odredbom lana 97. taka 9. Ustava odreeno je da Republika Srbija, u okviru svoje nadlenosti, ureuje i obezbeuje odrivi razvoj, sistem zatite i unapreenja ivotne sredine i zatitu i unapreenje biljnog i ivotinjskog sveta, dok je odredbama lana 190. Ustava utvrena nadlenost optine, u koju, izmeu ostalog, spada i staranje o zatiti ivotne sredine, kao i obavljanje poslova koji nisu taksativno navedeni u ovom lanu Ustava, ve su odreeni zakonom. Tako je odredbom lana 20. taka 26. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07) propisano da optina, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom ureuje i organizuje vrenje poslova u vezi sa dranjem i zatitom domaih i egzotinih ivotinja, dok je odredbom lana 24. stav 1. istog zakona propisano da grad vri nadlenosti optine, kao i druge nadlenosti i poslove dravne uprave, koji su mu zakonom povereni. Ustavni sud je utvrdio da su, saglasno navedenim ustavnim i zakonskim odredbama, optina, odnosno grad ovlaeni da svojim optim aktima urede uslove i nain dranja i zatite domaih i egzotinih ivotinja, u skladu s Ustavom, zakonom i svojim statutima. Saglasno navedenom, skuptina Grada Novog Sada je osporenu odluku, kojom je uredila uslove i nain dranja i zatitu domaih ivotinja, donela u granicama ustavnih i zakonskih ovlaenja. Osporenom odlukom, po oceni Ustavnog suda, nisu povreena Ustavom zajamena prava, na koja se predlaga poziva u svom predlogu, s obzirom na to da se predvienim reenjima iz osporene odluke, koja se odnose na uslove i nain dranja i zatitu domaih ivotinja, ne ograniavaju ljudska prava i slobode koja su zajamena Ustavom, kao i da su ova reenja saglasna sa ustavnim naelima o neprikosnovenosti ljudskog dostojanstva, zabrani diskriminacije i pravu na zdravu ivotnu sredinu. Naime, osporenom odlukom se ne povreuje naelo pravne jednakosti graana, s obzirom da su sva lica koja dre domae ivotinje stavljena u isti poloaj i da moraju potovati ogranienja i obaveze koja su propisana osporenom odlukom u ovoj oblasti. Navedeno ustavno naelo ne podrazumeva apsolutnu jednakost graana, ve garantuje njihovu jednakost u pogledu naina i uslova ostvarivanja nekog prava u identinim pravnim situacijama ureenim odreenim optim aktom. Pored navedenog, pojedina Ustavom zajemena ljudska prava i slobode u odnosu na koje predlaga trai ocenu ustavnosti osporene Odluke, kao to su pravo na slobodu i bezbednost, pravnu sigurnost u kaznenom pravu, slobodu miljenja i izraavanja i pravo na imovinu, ne mogu se dovesti u pravnu vezu u odnosu na reenja koja predvia osporena odluka, pa stoga i ne mogu biti od znaaja za ocenu ustavnosti Odluke u celini. to se, pak tie opravdanosti, celishodnosti i pravinosti predvienih reenja u osporenoj Odluci, Ustavni sud nije nadlean da o tome odluuje, saglasno lanu 167. Ustava. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je Skuptina Grada Novog Sada osporenom Odlukom uredila uslove i nain dranja domaih ivotinja saglasno zakonskom ovlaenju da grad, kao jedinica lokalne samouprave, samostalno uredi i organizuje vrenje poslova u ovoj oblasti i da su predviena reenja u osporenoj Odluci u saglasnosti sa principima obezbeenja zatite i dobrobiti ivotinja, ouvanja zdrave ivotne sredine i neuznemiravanja treih lica u ostvarivanju svojih prava.

Saglasno izloenom, Ustani sud je na osnovu odredaba lana 45. taka 14. Zakona o Ustavnom sudu ("Slubeni glasnik RS", broj 109/07) doneo Odluku, kao u izreci. Republika Srbija USTAVNI SUD Broj: IU-167/2007 9. jul 2009. godine BEOGRAD Predsednik Dr Bosa Nenadi, s.r.