INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU PRAVNI FAKULTET DEPARTMAN PANEVO

Esej SJEDINJENE AMERIKE DRAVE 11. SEPTEMBAR 2001.

PANEVO, 2012.

SADRAJ
Uvod..........................................................................................................................3 Napadi........................................................................................................................4 rtve...........................................................................................................................4 etvrti avion...............................................................................................................5 Evakuacija..................................................................................................................5 Zakljuak....................................................................................................................7 Literatura....................................................................................................................8

UVOD
Jedan od najdrastinijih primera teroristikih akata, ne samo po broju rtava (vie od 3000 poginulih), ve i po posledicama koje su nastale nakon ovih akata, su napadi otetim putnikim avionima na kule Svetskog trgovinskog centra i Pentagona 11. septembra 2001. godine. Pripadnici prema amerikim podacima teroristike mree Al Kaida oteli su 4 putnika aviona i usmerili ih na unapred odreene ciljeve, od kojih su 3 aviona pogodila cilj, izazvavi pri tom ogromne ljudske rtve i materijalna razaranja.

NAPADI
Napadi su uinjeni otimanjem putnikih aviona. Putniki avioni su bili pretvoreni u letee plamene bombe. American Airlines let 11 je udario u severnu stranu severnog solitera u u 8:46 sati po lokalnom vremenu. U 9:03 po lokalnom vremenu United Airlines let 175 je udario u juni soliter. Oba udara su bila prenesena uivo na televiziji. American Airlines let 77 je udario u Pentagon u 9:37 sati po lokalnom vremenu. etvrti kidnapovani avion, United Airlines let 93 se sruio u polju Pensilvanije. Ruenje aviona u Pensilvaniji prema predpostavkama se dogodilo ili to su otimai namerno sruili avion ili to su izgubili kontrolu nad avionom nakon to su napadnuti od putnika. Niko nije preiveo ni u jednom od otetih aviona. rtve se broje u hiljadama. Neki putnici i posada su uspeli da obave telefonske pozive iz aviona. Govorili su da je nekoliko otmiara u avionu. Otmiari su navodno oteli avione koristei se noevima za otvaranje kutija sa kojima su ubili nekoliko lanova posade, barem jednog pilota ili putnika. Na letu 77 jedan od putnika je dojavio da su otmiari koristili depne noeve. Takoe je dojavljeno da je neki iritantni gas, verovatno suzavac ili sprej za samoodbranu, upotrebljen na letu 11 i 175 da bi se putnici drali dalje od kabine prve klase. Bombake pretnje su takoe bile dojavljene na svim avionima osim na letu 77.

RTVE
Suoeni sa oajnom situacijom u uslovima dima i poara od avionskog goriva oko 200 ljudi je skakalo u smrt sa solitera padajui na ulicu ili oblinje krovove zgrada na stotine metara nie. Pored toga nekoliko osoba u soliterima nakon udara aviona se popelo na spratove iznad sprata udara u nadi da na krovu solitera budu spaeni sa helikopterima. Ipak nije postojao plan za takvu mogunost spaavanja. Prema nekim izvorima, osobama je onemoguen pristup krovu poto su vrata koja idu na krov bila zakljuana. Oko 1,366 osoba je bilo zarobljeno na spratovima iznad sprata koji je pretrpeo udar aviona u severnom soliteru. Niko od njih nije preiveo. Oko 600 osoba je bilo zarobljeno iznad sprata koji je pretrpeo udar u junom soliteru. Samo 18 je uspelo da pobegne na vreme pre nego to se soliter sruio. Prema izvetaju Associate Press gradska uprava je identifikovala 1,600 tela a nije mogla da identifikuje ostala tela (oko 1,100). Izjavljeno je da grad ima oko 10,000 neidentifikovanih kostiju i komada tela koja se ne mogu poklopiti sa listom nestalih.

ETVRTI AVION
Postoji nagovetaj da su otmiari etvrtog aviona (United Airlines let 93) nameravali da udare u zgradu skuptine SAD-a, Belu Kuu ili u Camp David. Snimak iz Crne kutije je navodno otkrio da su putnici pokuali da preotmu avion od otmiara koji su onda oborili avion u neuspenom pokuaju da savladaju putnike. Kratko nakon toga avion se sruio u polju u Pensilvaniji u 10:03 lokalnom vremenu. Uhapeni organizator Al-Kaide Khalid eik Muhamed je navodno rekao da je let 93 trebao da udari u zgradu skuptine SAD-a.

EVAKUACIJA
Nakon to je avion American Airlines na letu 11 udario u Severnu kulu Svetskog trgovinskog centra, izdato je uobiajeno saoptenje stanarima June kule da ostanu gde jesu i da je zgrada bezbedna. Meutim, mnogi su zanemarili ta uputstva i nastavili sa evakuacijom June kule. Uobiajena protivpoarna evakuaciona procedura Svetskog trgovinskog centra pozivala je na evakuaciju samo neposrednih spratova ispod i iznad mesta gde se javio poar, jer bi silmutana evakuacija 50,000 radnika dovela do haosa. Vatrogasci Vatrogasne slube grada Njujorka dojurili su do Svetskog trgovinskog centra nekoliko minuta nakon to je prvi avion udario u Severnu kulu. Komandir Dozef Fajfer je zbog uruavanja ruevina i bezbednosnih rizika premestio komandni centar za upravljanje vanrednom situacijom na mesto locirano preko puta Zapadne ulice, ali je mnogo komandira vatrogasnih slubi ostalo u predvorju koje je i dalje sluilo kao mesto delovanja sa koga se upravljalo alarmima, liftovima, komunikacionim sistemima i ostalom opremom. Inicijalna reakcija Njujorke vatrogasne slube svodila se na spasavanje i evakuaciju ljudstva iz zgrade, to je podrazumevalo slanje vatrogasaca gore da pomognu ljudima koji su bili zarobljeni u liftovima i na drugim mestima. Od vatrogasaca se takoe zahtevalo da se pobrinu da svi spratovi budu u potpunosti evakuisani. U blizini Svetskog trgovinskog centra bile su postavljene brojne skele gde su vatrogasne jedinice mogle da podnose izvetaje i dobiju uputstva o razmetaju. Meutim, mnogi vatrogasci stigli su do Svetskog trgovinskog centra ne zaustavljajui se u podrujima u kojima su bile postavljene skele. Posledica toga je bila da mnogi komandiri nisu mogli da imaju tanu evidenciju o poloaju svojih jedinica. Mnogi vatrogasci su izvetaje podnosili direktno predvorju zgrade i od komandujuih tog operativnog mesta dobijali su nareenja da nastave da napreduju u zgradi. Problemi sa radio komunikacijama prouzrokovali su da komandanti izgube kontakt sa mnogim vatrogascima koji su uli u zgrade. Zato su vatrogasci bili u nemogunosti da

izvetajvaju komandante o svom napredovanju i nisu mnogli da uju nareenja o evakuaciji. Vatrogasnoj slubi grada Njujorka nedostajala je komunikacija sa Njujorkom policijom, koja je imala helikoptere na mestu nesree ili sa dispearima Medicinske slube za reagovanje u vanrednim situacijama. Kada se Juna kula sruila vatrogasci koji su se nalazili u Severnoj kuli nisu znali ta se tano dogodilo. Komandir bataljona u predvorju Severne kule odmah je izdao nareenje preko radia da se vatrogasci evakuiu iz kule, ali mnogi nisu uli nareenje zbog neispravnih radio aparata. Komandno mesto koje se nalazilo preko puta Zapadne ulice je uniteno, to je komandovanje i kontrolisanje uinilo jo teim i dezorganizovanijim. Vatrogasna sluba grada Njujorka rasporedila je 200 jedinica na mesto nesree, sa vie od 400 vatrogasaca na samom mestu dogaaja kada su se zgrade sruile. Kako se sve vie medicinskih tehniara za reagovanje u vanrednim situacijama prijavljivalo na dunost, postavljeno je 5 oblasti za trijau oko Svetskog trgovinskog centra. Dispeeri nisu bili u mogunosti da procesuiraju i razumeju primljene informacije, ukljuujui informacije od ljudi koji su bili zarobljeni u kulama u vezi sa uslovima na gornjim spratovima. Osoblje Medicinske slube za reagovanje u vanrednim situacijama bilo je u rasulu nakon ruenja June kule. Zalihe, ukljuujui opremu za kontrolu vazdunih puteva i vaskularnog sistema pribavljeni su iz oblinjih bolnica. Tokom popodneva lokalni trgovci su doli kako bi velikoduno ponudili pomo u hrani. Dan nakon napada, 11 ljudi je spaeno iz ruevina, ukljuujui 6 vatrogasaca i 3 pripadnika policije. Neki vatrogasci i civili koji su preiveli zvali su sa mobilnih telefona iz procepa u ruevinama. Do srede uvee, od strane zvaninika grada Njujorka potvrena su 82 smrtna sluaja.

ZAKLJUAK
Verovatno najtraginiji teroristiki akt koji se po obimu rtava i posledicama koje je izazvao ne moe meriti ni sa jednim drugim poinjenim do tada, pokazao da su SAD imale spreman odgovor na ovakav strahoviti akt, ali da se uvek pokae da nije sve uinjeno kako propusta u radu sistema odgovornog za reagovanje u vanrednim situacijama ne bi bilo. U konkretnom sluaju, u potpunosti je zakazao sistem veza spasilakih timova uz nedovoljno preciznu koordinaciju rukovoenja, to je dovelo do smrti velikog broja spasilaca (313).

LITERATURA
Milan Mijalkovski, Predrag Mari, Duko Tomi, Eldar alji, Terorizam i organizovani kriminal, Pirot, 2012. www.wikipedia.org