TA DECA PREDKOLSKOG UZRASTA MISLE O RAZMILJANJU

Olgica Babi - Bjeli Predkolska ustanova Zrenjanin

UVOD
U radu su prikazani rezultati akcionog istraivanja ta deca predkolskog uzrasta misle o razmiljanju. Da bismo sproveli istraivanje, osmislili smo seriju psiholokih radionica za podsticanje kognitivnog i socio - emocionalnog razvoja dece eir za razmiljanje.

UVOD
Kada vaspitai pokuaju da ukljue malu decu u miljenje i u miljenje o miljenju, suoavaju se sa egocentrinim i konkretnim nainom na koji mala deca misle. Osnovni problem sa miljenjem je to je ono nevidljivo. Jedan od zadataka vaspitaa je da nae naine da miljenje male dece uini vidljivim i deci i drugima. Kada deca govore, piu, crtaju, grade ili dramatizuju svoje ideje, ona ine svoje miljenje vidljivim.

UVOD
Koristedi vebe razmiljanja i dokumentujudi deje razmiljanje (zabeleeni iskazi dece, crtei, graevine...) vaspitai mogu uiniti da deca postanu svesna svog procesa razmiljanja. Vaspitai, deca i roditelji imaju koristi od prikazivanja dejih tvorevina koje otkrivaju deje ideje i nain miljenja.

PSIHOLOKE RADIONICE EIR ZA RAZMILJANJE

Radi se o 4 radionice: Razmisli malo o...o... razmiljanju, ta nam treba za razmiljanje, Zato je vano da ljudi razmiljaju i Nacrtaj problem, nacrtaj reenje problema. Radionice su realizovane jednom nedeljno, u trajanju od 30 minuta, u 10 grupa pripremnog predkolskog programa, sa 240 dece i 18 vaspitaa. Izmeu radionica, razgovarali su o sadrajima radionica, esto su deca poinjala razgovor.

CILJEVI PSIHOLOKIH RADIONICA EIR ZA RAZMILJANJE

da razmiljanje bude deci predstavljeno kao samostalna, izdvojena aktivnost kroz vebe razmiljanja koje su kratke, usmerene na cilj, centrirane na dete . da se deca usredsrede na proces razmiljanja, da razmiljaju o njemu, da ga postanu svesna, da govore o njemu, da ga predstave bojom, oblikom, pokretom da deca obogate svoj renik reima i izrazima koji se odnose na razmiljanje, da ih svakodnevno uju i koriste

CILJEVI PSIHOLOKIH RADIONICA EIR ZA RAZMILJANJE

da deca uoe vezu izmeu razmiljanja i osedanja: da poveu proces razmiljanja sa prijatnim osedanjima otkrida, uspenosti i zadovoljstva kad se pronae tano ili novo reenje i sa nezadovoljstvom, ljutnjom, stidom, ili tugom, onda kada u tome ne uspeju da deca shvate da i samo traganje za reenjima, i bez nalaenja tanog reenja, moe biti zabavno i uzbudljivo, prijatno i zanimljivo, da razmiljanje moe biti igra

CILJEVI PSIHOLOKIH RADIONICA EIR ZA RAZMILJANJE

Izgraivanje navike razmiljanja o ljudima i svetu koji dete okruuju, o njegovim iskustvima, igri, ali i o samom razmiljanju, kroz redovno, svakodnevno izvoenje vebi razmiljanja u trajanju do 10 minuta, tokom jutarnjih aktivnosti Razvijanje svesti kod dece o tome da ona imaju sposobnost razmiljanja i podsticanje dece da tu sposobnost koriste i ukljue je u svoju sliku o sebi Nauiti decu da obrate panju na ono to im prolazi kroz glavu, ime im pomaemo da postanu svesni svojih misli i da ih izgovore. Ovo je najvaniji korak u uenju kako se ui.

POTREBNE IGRE, IGRAKE, DIDAKTIKA SREDSTVA ZA REALIZACIJU RADIONICA

Razne igre kojima je cilj pogaanje mete: nabacivanje obrua na nogu od stolice, Oko sokolovo, pikado sa iak trakom ... Igre: Zemlja i voda, Kapetan na palubi, etiri ugla, Zagonetna mesta U jutarnjim aktivnostima deca takoe crtaju na temu ta mi je u glavi, o emu razmiljam Znak pitanja od stiropora, peani sat u obliku maka, sa valjkastim upljim delom u koji se smeta etkica za zube

PROBLEM ISTRAIVANJA

Ispitati da li deca predkolskog uzrasta od 5,5 do 6,5 godina mogu da razmiljaju o razmiljanju uopte i o svom razmiljanju, i da li su sposobna da opiu ta se deava u njihovim glavama, tj. da ono o emu misle iskau reima

CILJEVI ISTRAIVANJA
Saznati ta deca misle o razmiljanju: ta je razmiljanje, kada, o emu i zato ljudi razmiljaju; ta nam treba za razmiljanje, ta nas u razmiljanju ometa a ta nam pomae. Proveriti da li su deca svesna svog razmiljanja, da li prihvataju da miljenje bude aktivnost za sebe, da li deca uspevaju da se usredsrede na proces razmiljanja , da ga postanu svesna i da govore o njemu.

UZORAK
U istraivanju je uestvovalo 240 dece uzrasta od 5,5 do 6,5 godina, u 10 grupa pripremnog predkolskog programa i 18 vaspitaa.

STATISTIKA OBRADA REZULTATA

Za statistiku obradu podataka koriden je hi kvadrat test. Sve dobijene razlike statistiki su znaajne na nivou o,o1.

REZULTATI ISTRAIVANJA TA JE RAZMILJANJE?

Deca odreuju razmiljanje kao: 1. Aktivnost koja se odvija u glavi onoga ko treba da rei problem, smisli neto novo, prui podrku... a ne vidi se spolja: 42% dece (Kad ima neki problem ti treba da razmisli kako da ga rei, to znai treba da vidi da li je to dobro da uradi ili nije. To sve radi u glavi, ne vidi se. 2. Aktivnost koja zahteva napor, vreme, strpljenje (Treba dobro i dugo da misli pre nego to odgovori na pitanje. Nemoj da uri, polako misli.)18% dece

TA JE RAZMILJANJE
3. Aktivnost koja je povezana sa drugim ljudima, esto je podstiu drugi ljudi:15% dece (Misli kako da odgovori na pitanje, smilja kako lepo da se igra s drugarima, kako nekog da obraduje, kako da ne povredi malog deaka kad vozi autid. Da li razmiljamo i kad nas niko nita ne pita? Da, kad uimo.

TA JE RAZMILJANJE
4. Aktivnost koja obuhvata isprobavanje razliitih mogudnosti u glavi, pre nego to se neto uradi zapravo, i to smiljanje i isprobavanje je ba teko: 14 % dece (To je grozno teko, da sve smisli ta de biti,ako ovo ili ono, kad pravi neto pa se sve srui, ako udari loptom u televizor...)

TA JE RAZMILJANJE
5. Aktivnost koja nam pomae da se smirimo, da kontroliemo osedanja, trpimo frustraciju: 9 % dece (Razmiljanje je kad pita mamu kako sam nacrtao a ona kae da nije dobro, onda razmislim da se ne naljutim, nego malo bolje popravim (primer za koridenje misli za kontrolu osedanja i ponaanja, emocionalna inteligencija, dete sposobno i da verbalizuje miljenje o svojim osedanjima.)

TA JE RAZMILJANJE
6. Razmiljanje je dobro, ispravno miljenje: 2% dece (Razmiljanje je kad neko dobro misli. A kad ne misli dobro, da li je i to razmiljanje? Nije.)

REZULTATI ISTRAIVANJA
ta deca misle o tome u kojim situacijama i zato ljudi razmiljaju? 34% dece misli da ljudi razmiljaju onda kada treba da ree neki problem, da bolje ree zadatak, da smisle plan kako da neto dobro urade, naprave, da izmisle neto to ne postoji 23% dece misli da ljudi razmiljaju da bi ispravili ono to nisu dobro i tano uradili, u emu su pogreili, bilo da je re o nekom zadatku ili da su nekog uvredili, sa nekim se posvaali 17% dece misli da ljudi razmiljaju da se ne bi povredili, da bi ostali zdravi; 13% dece misli da ljudi razmiljaju da bi se zabavili, igrali, da im ne bude dosadno; 7% dece misli da ljudi razmiljaju da bi sauvali svoje stvari i 6% dece misli da ljudi razmiljaju da bi se smirili kad ih iznerviraju i da bi zabavili i uteili druge.

U KOJIM SITUACIJAMA I ZATO LJUDI RAZMILJAJU

Kada i zato ljudi razmiljaju
Da bi se smirili 6%

Da bi sauvali svoje stvari 7%

Da bi se zabavili 13%

Kada treba da ree problem, smisle neto novo 34%

Da se ne povrede 17%

Da isprave greke 23%

O EMU DECA RAZMILJAJU?

49% dece razmilja o igri (ega de se igrati, sa kim, gde, kako da naprave neku graevinu od kocaka, kako da neto nacrtaju); 19% o tome kako da ree neki zadatak u radnom listu, kako da odgovore na pitanje,ree zagonetku; 10% razmilja o tome ta de dobiti za roendan, na poklon ; 10% razmilja o tome da se izvini kad nekog uvredi, da se pomiri sa onim sa kim se posvaao; 8% razmilja o tome kako da rei neki konkretan problem, npr. da preu most, ulicu, pomognu nekom ko je pao i 4% dece razmilja o zdravlju svom, svojih roditelja, drugova.

O emu deca razmiljaju

O emu deca razmiljaju
Zdravlje 4% Reavanje Problema 8%

Pomirenje 10% Igra 49% Pokloni 10%

Zadaci 19%

DECU U RAZMILJANJU OMETA:

Buka, vika (76% dece); Kad ih neko lupka, zapitkuje, vue (17% dece); Kad su ljuti, uplaeni i ne znaju odgovor (7% dece).

TA DECU OMETA U RAZMILJANJU

Decu u razmiljanju ometa
Ljutnja,strah 7%

Lupkanje, zapitkivanje 17%

Buka 76%

DECI ZA RAZMILJANJE TREBA:

mir, tiina, osamljenost,(76%) hladovina, sve vazduh, da nema previe svetla, ugodan poloaj tela, priroda ( 24%).

TA DECI TREBA ZA RAZMILJANJE

Priroda 24%

Mir, tiina 76%

KOJE JE TVOJE OMILJENO MESTO ZA RAZMILJANJE?

1.Kuda, stan, moja soba, soba, kuhinja, pajz (57,5 % dece) 2.Bata, dvorite, park, igralite,livada (blizu kude) (27,5 % dece) 3.Brdo, more, reka, potok (12,5 % dece) 4. Vrtid (2,5 % dece)

OMILJENO MESTO ZA RAZMILJANJE

Koje je tvoje omiljeno mesto za razmiljanje
Vrtid 3% brdo, more, reka 13%

Dvorite,igralite,blizu kude 27%

Kuda 57%

Diskusija rezultata
Mogude objanjenje zato samo 2,5% dece smatra vrtid za omiljeno mesto razmiljanje je taj da je u vrtidu najede buno, dinamino, agori se, grupe su brojne, prisutnost u pripremnim grupama preko 90%. Osim toga veliki je broj stimulusa, zanimljivih, deca, aktivnosti, igrake, sredstva za rad, vaspitai, podsticajne aktivnosti...podsedamo da je preko 76% dece izjavilo da im za razmiljanje treba mir. Dobro je da u radnoj sobi obezbedimo kutak za razmiljanje, izolovan koliko je mogude.

ZAKLJUAK
Deca predkolskog uzrasta od 5,5 do 6,5 godina mogu da razmiljaju o razmiljanju uopte i o svom razmiljanju i sposobna su da opiu ta se deava u njihovim glavama, tj. da ono o emu misle iskau reima. Deca su uspela da uoe povezanost razmiljanja sa spoljanjim radnjama, da shvate razmiljanje kao pripremu za delovanje, ali i kao neodvojivi deo rada i igre.

ZAKLJUAK
Takoe su shvatila da razmiljanje moe biti i samostalna aktivnost, aktivnost za sebe. Uspela su,uz voenje od strane psihologa i vaspitaa, da se usredsrede na proces razmiljanja, da ga postanu svesna, da govore o njemu, mada postoje tekode u verbalizaciji misli. Zato smo u svakodnevne vebe razmiljanja ukljuili i renik razmiljanja.

ZAKLJUAK
Deca kao najvanije odrednice razmiljanja navode: Razmiljanje je neto to ljudi rade, i to moraju ili ele da rade, ali se spolja ne vidi uvek da oni rade Razmiljanje zahteva da se uloi veliki napor, vreme, strpljenje, Povezano je sa drugim ljudima, poinje kad nas drugi neto pitaju ili trae od nas da neto

ZAKLJUAK
uradimo, reimo...Smilja i kako da se lepo igrate, kako da nekog obraduje, da ne povredi nekog.. Pomae nam da se smirimo, da kontroliemo osedanja, trpimo frustraciju Samo ispravno, dobro miljenje (koje donese poeljan rezultat) je razmiljanje

ZAKLJUAK
Deca su prepoznala da i samo razmiljanje, traganje za reenjima, i bez nalaenja tanog reenja, moe biti igra, zabavno. Deca su uspeno, uz voenje od strane psihologa, uoila vezu izmeu razmiljanja i osedanja, naroito izmeu osedanja uspenosti, prijatnosti i ponosa kada ree zadatak, s jedne strane, i ljutnje, stida ili tuge kada u tome ne uspeju, s druge strane.

PRIMENA REZULTATA ISTRAIVANJA U RADU U VRTIDU

Evaluacija primene programa je pokazala da su ostvareni svi ciljevi, a deca su sa iznenaujudom lakodom prozivala svoje svakodnevno iskustvo vezano za razmiljanje i primenjivala ga u radionicama. Broj dece koja su aktivno i sa nestrpljenjem uestvovala u radionicama povedavao se tokom rada, deca su bila sve oputenija i produktivnija, sa lakodom su iznosila ideje i iskustva u vezi razmiljanja.

PRIMENA REZULTATA ISTRAIVANJA U RADU U VRTIDU

Tokom etiri nedelje primene radionica uoeno je da su deca i sa roditeljima razgovarala o radionicama, reavali su mozgalice kod kude, zajedno i u vrtid su donosila zagonetke od kude. Uede roditelja i dece u radionicama u vrtidu moe biti odlina zabava i nezaboravno iskustvo i za decu i za roditelje. Vebe razmiljanja i radionice eir za razmiljanje bile su okidai za deju otvornost prema istraivanju, uporeivanju, ispitivanju...

PRIMENA REZULTATA ISTRAIVANJA U RADU U VRTIDU

Deca su postala spremnija da o razliitim temama npr. zanimanjima ljudi razmiljaju na novi nain: o emu mora da razmilja arheolog, o emu pekar, o emu frizer... Deca su elela da od nas ue kako se razmilja, kako se koriste rei za razmiljanje, i bila su istrajna i kad je bilo delova koje su tee shvatali.Ove aktivnosti su ih uvodile u zonu narednog razvoja.

PRIMENA REZULTATA ISTRAIVANJA U RADU U VRTIDU

Najznaajnija primena rezultata istraivanja u vrtidu odnosi se na svakodnevno izvoenje vebi razmiljanja, u trajanju od 10 minuta, ime se kod dece razvija navika razmiljanja i prua im se prilika da te vebe koriste i kasnije u igri i radu,tj ostvaruje se transfer steenih strategija razmiljanja. Deca tokom igre uloga, konstruktivnih igara ede koriste rei koje su povezane sa razmiljanjem i tako se podstiu na novo razmiljanje, pri emu sami sebe vode kroz usvajanje novih znanja. Izrauje se i renik rei za razmiljanje

REI ZA RAZMILJANJE
elje Plan razmiljanje unapred Kako de ispasti Unazad razmiljanje Znak pitanja Panja da razmilja da se ne opee na ringli Gledaj! Pamti! Naui dobro! Predgledaj! Misli ta de da se desi ako udari brata u naoare loptom

PRIMENA REZULTATA ISTRAIVANJA U RADU U VRTIDU

Podsedamo da je preko 76% dece izjavilo da im za razmiljanje treba mir. Dobro je da u radnoj sobi obezbedimo kutak za razmiljanje, polazedi od dejih ideja o tome kako treba da izgleda (mir, tiina, osamljenost hladovina, sve vazduh, da nema previe svetla, ugodan poloaj tela, priroda)