1. POJAM KRIZE Re kriza potie iz grkog jezika (krisis) znaila je "presudu" ili "odluku", tj.

odluujui trenutak koji odluuje o daljem pozitivnom ili negatinom razvoju. Savremenu definiciju daje Poul tHart: "Kriza je ozbiljna pretnja osnovnim strukturama ili fundamentalnim vrednostima i normama socijalnog sistema koja, u uslovima vremenskog pritiska i veoma nesigurnih okolnosti, zahteva donoenje kritinih odluka." Ketlin Fern-Benks definie krizu kao vei dogaaj sa potencijalno negativnim posledicama koje pogaaju organizaciju, kompaniju ili industriju, kao i njenu ciljnu javnost, proizvode, usluge ili dobro ime. Za Hamblina kriza je urgentna situacija u kojoj se svi lanovi grupe susreu sa zajednikom prijetnjom. 2.KARAKTERISTIKE KRIZE Glavne karakteristike koje su zajednike za sve krize su: 1)Prijetnja Kriza nastaje kada su kljune vrijednosti (sigurnost, bezbjednost, zdravlje, integritet, pravda, bogatstvo, odnosno proizvodna i tsl.) i/ili opstanak zajednice ugroeni. to su priroda i obim ovog ugroavanja vei i kriza je dublja. Prirodne katastrofe (poplave, zemljotresi, tornada) uvijek izazivaju dubok osjeaj krize jer nose prijetnju smru, povredama, materijalnim razaranjima i bezbjednosti ljudi. 2)Hitnost (vremenski pritisak) ozbiljne prijetnje ukoliko ne uzorkuu trenutne i akutne probleme, ne proizvode ni osjeaj krize. Vremenska kompresija je definitorni element krize. Poto je opasnost realna i prisutna, ona iziskuje da se u vezi s njom odmah neto preduzme. Ovo je naroito znaajno za menadere na operativnom nivou kada odluka o ivotu i smrti mora da se donese u roku od nekoliko sati, minuta, pa ak i u djeliu sekunde. Kriza je iskuenje za menaderske sposobnosti, jer u uslovima nespremnosti i prividne neoekivanosti od menadera se zahtijeva jo bre donoenje odluke nego inae, to predstavlja visokostresnu situaciju. 3) Nesigurnost Percepcia krize praena je visokim stepenom nesigurnosti o prirodi i potencijalnim posledicama prijetnje: ta se dogaa i kako se to desilo? Ko je sledei? Koliko su stvari loe? to je najvanije, ova nesigurnost oteava traganje za rjeenjima odnosno odgovorom na pitanje: ta mi moemo da uradimo? ta e se dogoditi ako izaberemo ovu opciju? Pored toga kriza je najee i: svepristuna - moe pogoditi svaku organizaciju (neprofitnu, dravnu, profitnu i dr.).; situacija odluivanja (za razliku od katastrofe kojoj se jednostavno predajemo); situacija sa ambivalentnim ishodom; procesnog karaktera (vremenski ograniena, ima poetak, razvoj, vrhunac i rasplet); pogaa vei broj stejkholdera; u manjoj ili veoj meri upravljiva - na nju se moe uticati prividno bezazlena; opasna - egzistencijalno ugroavajua (razarajua za unutranju i spoljanju strukturu organzacije; 3.REFERENTNE TAKE KRIZE prema Holstiju postoje 4 referentne take koje obuhvataju: 1) Dravu u meunarodnim odnosima, ali i kad je u pitanju unutranji poredak, kao najznaajniji faktori pojavljuju se nacionalne drave, unitarni racionalni akteri, ije se ponaanje prema realistinoj teoriji moe adekvatno objasniti. U meunarodnom sistemu vlada vlada strukturna anarhija, a donosioce politikih odluka rukovodi nacionalni interes usljed ega oni mogu pogreno da ocijene svoje interese, resurse kojima raspolau razliiti dravni akteri ili motive protivnika. ak iako je rezultat krize rat, tu injenicu realisti objanjavaju kao racionalan politiki izbor odluka zemlje da ue u rat je posledica prodjene da e se tako postii vie nego mirnim rjeavanjem konflikta. 2) Birokratsku organizaciju odluivanje u birokratskoj organizaciji je znatno ogranieno, pre svega zakonskim i formalnim normama koje poveavaju racionalnost odluivanja i spreavaju promenjivo birokratsko ponaanje. Dijagnoze i recepti za razliite situacije su esto uslovljeni ogranienom perspektivom iji je korijen u birokratskim ulogama, tako da neije stanovite zavisi od njegovog poloaja u birokratskoj organizaciji. 3) Grupu i pojedinca grupe se u suoavaju sa kompleksnim zadacima koje podrazumijeva kriza uglavno snalaze bolje nego pojedinci. Osnov za ovu tezu je pretpostavka da grupe nisu prost skup pojedinaca, ve da dinamika grupne interakcije veoma vjerovatno pozitivno utie na sadraj i kvalitet odluivanja, zbog razliitih pogleda, sposobnosti i talenata, podjele rada i kvalitetne

sadrinske rasprave koja se odnosi na dijagnozu i izbor moguih reakcija. Grupe svojim pripadnicima obezbjeuju emotivnu podrku koja je potrebna u stranim okolnostima, ali i grupe su ranjive pre svega u pogledu u smislu patologije grupnog miljenja u kome grupna solidarnost nadvladava efektivno obavljanje kljunih poslova pri donoenju odluka. 4.VANREDNA (HITNA) SITUACIJA je pojam iri od pojma krize, jer je svaka kriza ujedno i odreena vanredna situacija, dok svaka vanredna situacija ne mora da bude i kriza. Ono to je za neku drutvenu grupu ili geografsku zajednicu samo vanredna situacija (veliki poar, teka saobraajna nezgoda) za neposredne aktere moe biti velika kriza ili katastrofa. Kljuni elementi zarazlikovanje pojma krize od pojma vanredne situacije su jasnoa prirode, karaktera i dimenzija dogaaja koji postoje kod vanredne situacije, ali ne i kod krize. 5.KATASTROFA Denis katastrofu definie kao "iznenadni dogaaj male verovatnoe koji, ako se dogodi, ima vane poslediceu smislu gubitaka (ljudskih, materijalnih, finansijskih itd.) za dati kolektiv i izaziva tenzije u njegovoj socijalnoj strukturi." Za koncept je vana uzronoposledina veza katastrofinog dogaaja i njegovih efekata (razoran zemljotres ako se dogodi na nenaseljenim ostrvima nije katastrofa, a ako pogodi gusto naseljeni centar nekog grada jeste). Zajednike karakt. katastrofa navode se: veliki broj rtava; razaranja i oteenja materijalnih resursa koja zahvataju i one koji su u slubama za hitne intervencije i dr slubama za odgovor; nesrazmjera izmeu potreba i mogunosti za otklanjanje i saniranje posledica; pojava raznih psihikih reakcija koje mogu negativno uticati na aktivnosti zatite i spasavanja; hitnost intervencija koje se obavljaju po automatizmu; izazivanje pozitivnih humanih areakcija u nepogoenim i udaljenim podrujima u smislu pruanja pomoi i sloidarnosti.