ZAKON

O ZATITI KONKURENCIJE
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet lan 1. Ovim zakonom ureuje se zatita konkurencije na tritu Republike Srbije, u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti drutva, a naroito koristi potroaa, kao i osnivanje, poloaj, organizacija i ovlaenja Komisije za zatitu konkurencije (u daljem tekstu: Komisija). Teritorijalna primena lan 2. Odredbe ovog zakona primenjuju se na akte i radnje uinjene na teritoriji Republike Srbije, odnosno na akte i radnje uinjene van njene teritorije koji utiu ili bi mogli uticati na konkurenciju na teritoriji Republike Srbije. Personalna primena lan 3. Odredbe ovog zakona primenjuju se na sva pravna i fizika lica koja neposredno ili posredno, stalno, povremeno ili jednokratno uestvuju u prometu robe, odnosno usluga, nezavisno od njihovog pravnog statusa, oblika svojine ili dravljanstva, odnosno dravne pripadnosti (u daljem tekstu: uesnici na tritu), i to na: 1) 2) domaa i strana privredna drutva i preduzetnike; dravne organe, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;

3) druga fizika i pravna lica i oblike udruivanja uesnika na tritu (sindikati, udruenja, sportske organizacije, ustanove, zadruge, nosioci prava intelektualne svojine i dr.); 4) javna preduzea, privredna drutva, preduzetnike i druge uesnike na tritu, koji obavljaju delatnosti od opteg interesa, odnosno kojima je aktom nadlenog dravnog organa dodeljen fiskalni monopol, osim ukoliko bi primena ovog zakona spreila obavljanje tih delatnosti, odnosno obavljanje poverenih poslova. Radni odnosi lan 4. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na radne odnose izmeu poslodavaca i zaposlenih, kao ni na radne odnose ureene kolektivnim ugovorom izmeu poslodavca i sindikalnih udruenja. Povezani uesnici na tritu lan 5. Povezanim uesnicima na tritu u smislu ovog zakona smatraju se dva ili vie uesnika na tritu koji su povezani tako da jedan ili vie uesnika na tritu

-2kontrolie drugog ili druge uesnike na tritu (u daljem tekstu: povezani uesnici na tritu). Kontrola nad uesnikom na tritu u smislu ovog zakona predstavlja mogunost odluujueg uticaja na voenje poslova drugog ili drugih uesnika na tritu, a naroito: 1) ako kontrolni uesnik ima svojstvo kontrolnog (matinog) drutva, odnosno kontrolnog lana ili akcionara, samostalno ili zajednikim delovanjem, po pravilima o povezanim privrednim drutvima u smislu zakona kojim se ureuje poloaj privrednih drutava; 2) na osnovu svojine ili drugih imovinskih prava na imovini ili delu imovine drugog uesnika na tritu; 3) na osnovu prava iz ugovora, sporazuma ili iz hartija od vrednosti; 4) po osnovu potraivanja ili sredstava za obezbeenje potraivanja ili na osnovu uslova poslovne prakse koje odreuje kontrolni uesnik. Povezani uesnici na tritu u smislu ovog zakona smatraju se jednim uesnikom na tritu. Na povezane uesnike na tritu shodno se primenjuju pravila o povezanim licima i povezanim privrednim drutvima u skladu sa zakonom kojim se ureuje poloaj privrednih drutava, ako ta pravila nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona. Relevantno trite lan 6. Relevantno trite u smislu ovog zakona jeste trite koje obuhvata relevantno trite proizvoda na relevantnom geografskom tritu. Relevantno trite proizvoda predstavlja skup robe, odnosno usluga koje potroai i drugi korisnici smatraju zamenljivim u pogledu njihovog svojstva, uobiajene namene i cene. Relevantno geografsko trite predstavlja teritoriju na kojoj uesnici na tritu uestvuju u ponudi ili potranji i na kojoj postoje isti ili slini uslovi konkurencije, a koji se bitno razlikuju od uslova konkurencije na susednim teritorijama. Vlada blie propisuje kriterijume za odreivanje relevantnog trita. Obraun godinjeg prihoda lan 7. Godinji prihod uesnika na tritu u smislu ovog zakona utvruje se u visini ukupnog godinjeg prihoda pre oporezivanja, za obraunsku godinu koja prethodi godini u kojoj je pokrenut postupak. Ukupan godinji prihod iz stava 1. ovog lana za uesnike na tritu finansijskih usluga, kao i za drutva za osiguranje i drutva za reosiguranje, izraunava se na sledei nain: 1) za uesnike na tritu finansijskih usluga, posle odbijanja poreza koji se direktno odnose na njih, uzima se zbir sledeih prihoda: (1) prihoda od kamata i slinih prihoda,

-3(2) prihoda od hartija od vrednosti (prihod od akcija i drugih hartija od vrednosti koje imaju promenljiv prinos, prihod od udela kod uesnika na tritu, prihod od akcija u povezanim uesnicima na tritu), (3) prihoda od naknada i provizija, (4) pozitivne razlike izmeu finansijskih prihoda i finansijskih rashoda, (5) drugih prihoda iz poslovanja; 2) za drutva za osiguranje i drutva za reosiguranje, uzima se prihod od premija po osnovu ugovora o osiguranju i reosiguranju zakljuenih od strane ili u ime tih drutava po odbitku poreza koji se plaa na iznos premija po jednom ugovoru ili na ukupan iznos premija. Ukupan godinji prihod iz stava 1. ovog lana za oblike udruivanja uesnika na tritu, utvruje se na osnovu zbira ukupnih godinjih prihoda udruenih uesnika. Devizna klauzula lan 8. Iznosi iskazani u evrima u ovom zakonu, kao i aktima donetim na osnovu ovog zakona, obraunavaju se u dinarima po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan obrauna godinjeg prometa, odnosno uplate ili naplate izreene mere.

II. POVREDE KONKURENCIJE

Pojam lan 9. Povredom konkurencije u smislu ovog zakona smatraju se akti ili radnje uesnika na tritu koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju znaajno ograniavanje, naruavanje ili spreavanje konkurencije. 1. Restriktivni sporazumi Pojam i zabrana restriktivnog sporazuma lan 10. Restriktivni sporazumi su sporazumi izmeu uesnika na tritu koji imaju za cilj ili posledicu znaajno ograniavanje, naruavanje ili spreavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije. Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izriiti ili preutni dogovori, usaglaene prakse, kao i odluke oblika udruivanja uesnika na tritu, a kojima se naroito: 1) trgovine; 2) neposredno ili posredno utvruju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi ograniava i kontrolie proizvodnja, trite, tehniki razvoj ili investicije;

3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na razliite uesnike na tritu, ime se uesnici na tritu dovode u nepovoljniji poloaj u odnosu na konkurente; 4) uslovljava zakljuivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovake obiaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;

-45) dele trita ili izvori nabavki.

Restriktivni sporazumi zabranjeni su i nitavi, osim u sluajevima izuzea od zabrane u skladu sa ovim zakonom. Uslovi za izuzimanje od zabrane lan 11. Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapreenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehnikog ili ekonomskog napretka, a potroaima obezbeuju pravian deo koristi pod uslovom da ne nameu uesnicima na tritu ogranienja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne iskljuuju konkurenciju na relevantnom tritu ili njegovom bitnom delu. Pojedinano izuzee od zabrane lan 12. Na zahtev uesnika u restriktivnom sporazumu, Komisija moe izuzeti pojedini restriktivni sporazum od zabrane (u daljem tekstu: pojedinano izuzee). Podnosilac zahteva za pojedinano izuzee snosi teret dokazivanja ispunjenosti uslova iz lana 11. ovog zakona. Period na koji se odnosi pojedinano izuzee iz stava 1. ovog lana ne moe biti dui od osam godina. Vlada blie propisuje sadrinu zahteva iz stava 1. ovog lana. Izuzee od zabrane po kategorijama sporazuma lan 13. Izuzee od zabrane restriktivnog sporazuma moe da se odnosi na odreene kategorije sporazuma, ukoliko su ispunjeni uslovi iz lana 11. ovog zakona, kao i drugi posebni uslovi koji se odnose na vrstu i sadrinu sporazuma, odnosno duinu njegovog trajanja. Restriktivni sporazumi koji ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog lana ne podnose se Komisiji radi izuzea. Vlada odreuje kategorije sporazuma i blie propisuje posebne uslove iz stava 1. ovog lana. Sporazumi manjeg znaaja lan 14. Sporazumi manjeg znaaja su sporazumi izmeu uesnika na tritu iji ukupni trini udeo na relevantnom tritu proizvoda i usluga na teritoriji Republike Srbije, nije vei od: 1) 10% trinog udela, ukoliko uesnici u sporazumu posluju na istom nivou lanca proizvodnje i prometa (horizontalni sporazumi); 2) 15% trinog udela, ukoliko uesnici u sporazumu posluju na razliitom nivou lanca proizvodnje i prometa (vertikalni sporazumi);

-53) 10% trinog udela, ukoliko sporazum ima karakteristike i horizontalnih i vertikalnih sporazuma ili gde je teko odrediti da li je sporazum vertikalan ili horizontalan; 4) 30% trinog udela, ukoliko se radi o sporazumima sa slinim uticajem na trite zakljuenim izmeu razliitih uesnika, ako pojedinani trini udeo svakog od njih ne prelazi 5% na svakom pojedinanom tritu na kome se ispoljavaju efekti sporazuma. Sporazumi manjeg znaaja su dozvoljeni, osim ako je cilj horizontalnog sporazuma odreivanje cena ili ograniavanje proizvodnje ili prodaje, odnosno podela trita snadbevanja, kao i ako je cilj vertikalnog sporazuma odreivanje cene, odnosno podele trita. 2. Zloupotreba dominantnog poloaja Dominantan poloaj na tritu lan 15. Dominantan poloaj na relevantnom tritu ima uesnik na tritu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznaajna, odnosno koji ima znaajno bolji poloaj u odnosu na konkurente uzimajui u obzir veliinu trinog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tritima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili injenine prepreke za pristup drugih uesnika tritu. Pretpostavka je da uesnik na tritu ima dominantan poloaj, ako je njegov trini udeo na relevantnom tritu 40% ili vie. Pretpostavka je da su dva ili vie uesnika na tritu u dominantnom poloaju ako izmeu njih ne postoji znaajna konkurencija i ako je njihov ukupan trini udeo 50% ili vie (kolektivna dominacija). Ako uesnik, odnosno uesnici na tritu nemaju trini udeo iz st. 2. i 3. ovog lana, teret dokazivanja postojanja dominantnog poloaja snosi Komisija. Zloupotreba dominantnog poloaja lan 16. Zloupotreba dominantnog poloaja na tritu zabranjena je. Zloupotrebom dominantnog poloaja, naroito se smatra: 1) neposredno ili posredno nametanje nepravine kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravinih uslova poslovanja; 2) ograniavanje proizvodnje, trita ili tehnikog razvoja; 3) primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa razliitim uesnicima na tritu, ime se pojedini uesnici na tritu dovode u nepovoljniji poloaj u odnosu na konkurente; 4) uslovljavanje zakljuenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovakim obiajima nisu u vezi sa predmetom ugovora.

-6-

III. KONCENTRACIJA UESNIKA NA TRITU

Pojam koncentracije lan 17. Koncentracija uesnika na tritu nastaje u sluaju: 1) spajanja i drugih statusnih promena u kojima dolazi do pripajanja uesnika na tritu u smislu zakona kojim se ureuje poloaj privrednih drutava; 2) sticanja od strane jednog ili vie uesnika na tritu, neposredne ili posredne kontrole u smislu lana 5. stav 2. ovog zakona nad drugim uesnikom ili vie uesnika na tritu; 3) zajednikog ulaganja od strane dva ili vie uesnika na tritu u cilju stvaranja novog uesnika na tritu ili sticanja zajednike kontrole u smislu lana 5. stav 2. ovog zakona nad postojeim uesnikom na tritu, koji posluje na dugoronoj osnovi i ima sve funkcije nezavisnog uesnika na tritu. Smatrae se jednom koncentracijom dve ili vie transakcija izmeu istih uesnika na tritu, izvrenih u vremenskom periodu kraem od dve godine, pri emu se kao vreme njenog nastanka uzima dan izvrenja poslednje transakcije. Izuzeci lan 18. Ne smatra se da je nastala koncentracija uesnika na tritu ako: 1) banka ili druga finansijska organizacija ili drutvo za osiguranje, u toku svog redovnog poslovanja, privremeno stekne akcije ili udele, radi dalje prodaje, pod uslovom da ih proda najkasnije u roku od godinu dana od dana sticanja i da ih ne koristi tako da utie na poslovne odluke uesnika na tritu u pogledu njegovog ponaanja na tritu; 2) drutvo za upravljanje investicionim fondom ili investicioni fond stekne uee u uesniku na tritu, pod uslovom da svoja prava zasnovana na tom ueu ostvaruju samo radi ouvanja vrednosti svog ulaganja i pod uslovom da ne utie na konkurentsko ponaanje tog uesnika na tritu; 3) zajedniko ulaganje ima za cilj koordinaciju trinih aktivnosti izmeu dva ili vie uesnika na tritu koji zadravaju svoju pravnu nezavisnost, pri emu e ovakvo zajedniko ulaganje biti ocenjivano u skladu sa l. 10. i 11. ovog zakona; 4) steajni upravnik stekne kontrolu nad uesnikom na tritu. Komisija moe produiti rok iz stava 1. taka 1) ovog lana, na zahtev sticaoca akcija ili udela, pod uslovom da sticalac dokae da prodaja akcija ili udela nije razumno bila mogua u okviru tog roka, ali najdue za jo est meseci. Dozvoljenost koncentracije lan 19. Koncentracije uesnika na tritu su dozvoljene, osim ako bi znaajno ograniile, naruile ili spreile konkurenciju na tritu Republike Srbije ili njegovom delu, a naroito ako bi to ograniavanje, naruavanje ili spreavanje bilo rezultat stvaranja ili jaanja dominantnog poloaja. Dozvoljenost koncentracije uesnika na tritu se utvruje u odnosu na:

-71) 2) strukturu relevantnog trita; stvarne i potencijalne konkurente;

3) poloaj na tritu uesnika u koncentraciji i njihovu ekonomsku i finansijsku mo; 4) 5) 6) 7) 8) 9) mogunosti izbora dobavljaa i korisnika; pravne i druge prepreke za ulazak na relevantno trite; nivo konkurentnosti uesnika u koncentraciji; trendove ponude i potranje relevantne robe odnosno usluga; trendove tehnikog i ekonomskog razvoja; interese potroaa.

IV. KOMISIJA ZA ZATITU KONKURENCIJE

Poloaj Komisije lan 20. Komisija je samostalna i nezavisna organizacija koja vri javna ovlaenja u skladu sa ovim zakonom. Komisija ima status pravnog lica. Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini, kojoj podnosi godinji izvetaj o radu do kraja februara tekue godine, za prethodnu godinu. Nadlenost Komisije lan 21. Komisija je nadlena da: 1) 2) 3) 4) 5) reava o pravima i obavezama uesnika na tritu u skladu sa zakonom; odreuje upravne mere u skladu sa ovim zakonom; uestvuje u izradi propisa koji se donose u oblasti zatite konkurencije; predlae Vladi donoenje propisa za sprovoenje ovog zakona; donosi uputstva i smernice za sprovoenje ovog zakona;

6) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinanim tritima i u pojedinanim sektorima; 7) daje miljenje nadlenim organima na predloge propisa, kao i na vaee propise koji imaju uticaj na konkurenciju na tritu; 8) daje miljenja u vezi sa primenom propisa u oblasti zatite konkurencije; 9) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti zatite konkurencije, radi izvravanja meunarodnih obaveza u ovoj oblasti i prikuplja informacije o zatiti konkurencije u drugim dravama; 10) sarauje sa dravnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, radi obezbeivanja uslova za primenu ovog zakona i drugih propisa kojima se ureuju pitanja od znaaja za zatitu konkurencije; 11) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zatite konkurencije;

-812) vodi evidenciju o prijavljenim sporazumima, o uesnicima koji imaju dominantan poloaj na tritu, kao i o koncentracijama, u skladu sa ovim zakonom; 13) organizuje, preduzima i kontrolie sprovoenje mera kojima se obezbeuje zatita konkurencije; 14) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. Poslove iz stava 1. ta. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10) i 13) ovog lana Komisija obavlja kao poverene poslove. Organi Komisije lan 22. Organi Komisije su Savet Komisije (u daljem tekstu: Savet) i predsednik Komisije. Savet donosi sve odluke i akte o pitanjima iz nadlenosti Komisije, ako ovim zakonom i Statutom nije drugaije propisano. Savet ine predsednik Komisije i etiri lana. Predsednik Komisije predstavlja i zastupa Komisiju, donosi odluke, odnosno obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom. Izbor organa Komisije lan 23. Predsednik Komisije i lanovi Saveta biraju se iz reda uglednih strunjaka iz oblasti prava i ekonomije sa najmanje deset godina relevantnog radnog iskustva, koji su ostvarili znaajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, naroito u oblasti zatite konkurencije i evropskog prava i koji uivaju ugled objektivne i nepristrasne linosti. Predsednika Komisije i lanove Saveta bira i razreava Narodna skuptina na predlog nadlenog odbora za poslove trgovine. Izbor predsednika Komisije, odnosno lanova Saveta vri se sa dve odvojene liste kandidata koje sadre najmanje isti, a najvie dvostruko vei broj kandidata od broja koji se bira. Za predsednika Komisije, odnosno lanove Saveta, izabrani su kandidati koji dobiju najvie glasova na svakoj listi ako su dobili veinu glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Isto lice moe biti kandidat na obe liste i ako bude izabrano sa liste za predsednika Komisije nee se uzeti u obzir rezultat glasanja za to lice na drugoj listi. Izbor organa Komisije vri se po javnom konkursu koji oglaava predsednik Narodne skuptine, najkasnije tri meseca pre isteka mandata predsednika Komisije i lanova Saveta, odnosno neposredno po prestanku ili razreenju u smislu lana 24. ovog zakona. Mandat lan 24. Predsednik Komisije i lanovi Saveta se biraju na mandat od pet godina, sa mogunou ponovnog izbora. Mandat predsednika Komisije i lanova Saveta, prestaje:

-91) 2) istekom vremena na koje su izabrani; razreenjem iz razloga predvienih zakonom;

3) nastupanjem pravnih ili injeninih razloga za nemogunost obavljanja dunosti (ostavka, ispunjenje uslova za starosnu penziju, gubitak poslovne sposobnosti, teko zdravstveno stanje koje onemoguava ostvarivanje dunosti i sl). Nastupanje razloga za prestanak mandata iz stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana, konstatuje nadleni skuptinski odbor. Narodna skuptina razreava predsednika Komisije, odnosno lana Saveta, na predlog Saveta ili nadlenog skuptinskog odbora, ako: 1) se pouzdano utvrdi da su podaci navedeni u kandidaturi, netani, odnosno nepotpuni u smislu izostavljanja podataka koji bi znaajno umanjili mogunost izbora; 2) 3) nastupe okolnosti iz lana 27. ovog zakona; grubo povrede odredbe ovog zakona i ugled Komisije u javnosti. Rad Saveta lan 25. Savet odluuje veinom glasova od ukupnog broja lanova. U postupku ispitivanja povrede konkurencije odreuje se izvestilac iz reda lanova Saveta, koji u saradnji sa slubenim licem odreenim za voenje postupka priprema predlog odluke i izvetava Savet o razlozima i svim bitnim injenicama i okolnostima sluaja. Predsednik Komisije odreuje izvestioca istovremeno sa pokretanjem postupka. Predsednik Komisije predsedava i rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke i druge akte i stara se o njihovom izvrenju. Savet e iz svojih redova izabrati lice koje e vriti ovlaenja iz stava 4. ovog lana u sluaju spreenosti ili izuzea predsednika Komisije na nain utvren Statutom Komisije. Struna sluba lan 26. Struna sluba Komisije (u daljem tekstu: Struna sluba) obavlja strune poslove iz nadlenosti Komisije u skladu sa ovim zakonom, Statutom i drugim aktima Komisije. Na prava i obaveze zaposlenih u Strunoj slubi primenjuju se opti propisi o radu. U pogledu zakonitosti, strunosti, politike neutralnosti, nepristrasnosti, upotrebe slubenog jezika i pisma, strune spreme i osposobljenosti zaposlenih, kao i u pogledu kancelarijskog poslovanja, primenjuju se propisi vezani za dravnu upravu. Strunom slubom rukovodi Sekretar. Sekretara postavlja Savet veinom glasova.

- 10 Za Sekretara moe biti postavljeno lice sa visokom strunom spremom pravne ili ekonomske struke, sa najmanje 10 godina radnog iskustva u struci i znanjem u oblasti zatite konkurencije. Za svoj rad Sekretar odgovara Savetu. Nespojivost funkcija i poslova lan 27. Predsednik Komisije i lanovi Saveta, u toku trajanja mandata u Komisiji, ne mogu da obavljaju drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, odnosno ne mogu da se bave bilo kojim javnim ili privatnim poslom uz naknadu, ukljuujui pruanje konsultantskih usluga i saveta. Zabrana iz stava 1. ovog lana se ne odnosi na naunu delatnost, delatnost nastavnika visokokolske ustanove i poslove u vezi sa strunim usavravanjem. Predsednik Komisije i lanovi Saveta ne mogu biti lanovi organa politikih stranaka, niti mogu u javnosti da zastupaju program ili stavove politikih stranaka. Sukob interesa lan 28. Predsednik Komisije i lanovi Saveta imaju status funkcionera u smislu zakona kojim se ureuje sukob interesa pri vrenju javnih funkcija. Predsednik Komisije i lan Saveta kome je prestalo lanstvo ne mogu da budu zastupnici u postupku pred Komisijom u skladu sa ovim zakonom, najmanje dve godine po prestanku lanstva, odnosno radnog odnosa. Predsednik Komisije i lan Saveta u trenutku stupanja na dunost daju pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor iz stava 1. ovog lana. Na zaposlene u Strunoj slubi shodno se primenjuju odredbe o sukobu interesa u skladu sa zakonom kojim se ureuju prava i dunosti dravnih slubenika. Naknada za rad lan 29. Predsednik Komisije i lanovi Saveta imaju pravo na zaradu, odnosno naknadu za rad u Komisiji. Statut Komisije lan 30. Statutom Komisije blie se ureuje unutranja organizacija, nain rada i sprovoenje postupka pred Komisijom, kao i ovlaenja za donoenje drugih akata Komisije. Statut Komisije donosi Savet, uz prethodnu saglasnost Vlade. Statut se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije.

- 11 Finansiranje Komisije lan 31. Sredstva za rad Komisije obezbeuju se iz prihoda koje Komisija ostvari obavljanjem poslova, a naroito iz: 1) 2) zakon; 3) 4) prihoda od prodaje publikacija Komisije; drugih izvora u skladu sa zakonom. naknada koje se plaaju u skladu sa ovim zakonom; donacija, osim donacija uesnika na tritu na koje se primenjuje ovaj

Visina naknada iz stava 1. taka 1) ovog lana utvruje se Tarifnikom naknada koji donosi Komisija, uz saglasnost Vlade. Tarifnik iz stava 2. ovog lana objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije. Finansijski plan lan 32. Finansiranje rada Komisije vri se u skladu sa finansijskim planom koji za svaku godinu donosi Komisija i podnosi Vladi radi dobijanja saglasnosti najkasnije do 1. novembra tekue godine za narednu godinu. Ako finansijski plan ne bude donet na nain iz stava 1. ovog lana pre poetka godine za koju se finansijski plan donosi, finansiranje rada Komisije se vri najvie do visine ukupno izvrenih rashoda u prethodnoj godini, srazmerno periodu do dobijanja saglasnosti na finansijski plan. Finansijskim planom utvruju se ukupni prihodi i rashodi Komisije, kao i elementi za odreivanje trokova zarada. Ukupni rashodi Komisije obuhvaeni finansijskim planom ne mogu biti vei od trokova potrebnih za uspeno ostvarivanje nadlenosti Komisije. Ako se godinjim obraunom prihoda i rashoda Komisije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Komisije vei od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplauje se u budet Republike Srbije. Ukoliko je ostvarivanjem prihoda ugroeno redovno izvravanje rashoda Komisije, Komisija obavetava Vladu i predlae mere iz svoje nadlenosti u cilju uravnoteenja prihoda i rashoda, to ukljuuje i mogunost izdvajanja sredstava iz budeta Republike Srbije. Finansijsko poslovanje Komisije je predmet revizije Dravne revizorske institucije. Komisija objavljuje zavrni raun najkasnije tri meseca po zavretku finansijske godine.

- 12 -

V. POSTUPAK PRED KOMISIJOM

1. Opte odredbe o postupku pred Komisijom Stranka u postupku lan 33. Stranka u postupku pred Komisijom je uesnik na tritu koji je podneo prijavu koncentracije ili zahtev za pojedinano izuzee, odnosno uesnik na tritu protiv koga je pokrenut ispitni postupak. Svojstvo stranke u smislu ovog zakona nemaju podnosioci inicijative za ispitivanje povrede konkurencije, davaoci informacija i podataka, struna lica i organizacije ije se analize koriste u postupku, kao ni drugi dravni organi i organizacije koji sarauju sa Komisijom u toku postupka. Primena pravila opteg upravnog postupka lan 34. U postupku pred Komisijom primenjuju se pravila opteg upravnog postupka, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Pokretanje postupka po slubenoj dunosti lan 35. Komisija pokree postupak ispitivanja povrede konkurencije po slubenoj dunosti, kada na osnovu dostavljenih inicijativa, informacija i drugih raspoloivih podataka, osnovano pretpostavi postojanje povrede konkurencije, kao i u sluaju ispitivanja koncentracije u smislu lana 62. ovog zakona. O pokretanju postupka predsednik Komisije donosi zakljuak, koji naroito sadri opis radnji ili akata koje mogu da predstavljaju povredu konkurencije, pravni osnov i razloge za pokretanje postupka, kao i poziv svim licima koja raspolau podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama, da ih dostave Komisiji. Protiv zakljuka o pokretanju postupka nije dozvoljena posebna alba. Komisija je duna da svakog podnosioca inicijative za ispitivanje povrede konkurencije obavesti o ishodu inicijative u roku od 15 dana od dana prijema. Pokretanje postupka po zahtevu stranke lan 36. Postupak po prijavi koncentracije, kao i postupak za pojedinano izuzee, pokree se i vodi po zahtevu stranke, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Skraeni postupak lan 37. Komisija moe doneti reenje neposredno, bez sprovoenja ispitnog postupka, ako u postupku pokrenutom po prijavi koncentracije na osnovu podnetih dokaza i drugih injenica poznatih Komisiji, moe osnovano da se pretpostavi da ta koncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti u skladu sa lanom 19. ovog zakona, osim ako se utvrde ili steknu uslovi za voenje postupka ispitivanja koncentracije po slubenoj dunosti.

- 13 Reenje u skraenom postupku donosi predsednik Komisije. Odluke koje donosi Komisija lan 38. O povredi konkurencije, o pojedinanom izuzeu i odobrenju ili zabrani koncentracije, Komisija donosi reenje. Pre donoenja reenja u postupku zbog povrede konkurencije, Komisija e obavestiti stranku o bitnim injenicama, dokazima i ostalim elementima na kojima e zasnovati reenje i pozvati je da se izjasni u ostavljenom roku. Sastavni deo reenja kojim je utvrena povreda konkurencije je odluka o meri zatite konkurencije, odnosno druga upravna mera koju odreuje Komisija u skladu sa ovim zakonom. Reenje Komisije je konano, a protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. O pitanjima u vezi sa upravljanjem postupkom, privremenim merama i izvoenjem dokaza, donosi se zakljuak. Zakljuak se pismeno sastavlja u sluaju kada je potrebno da se dostavi stranci ili treem licu, odnosno radi objavljivanja. Zakljuak o izvoenju dokaza donosi slubeno lice koje vodi postupak, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Protiv zakljuka doputena je posebna alba, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Po albi protiv zakljuka koji donosi slubeno lice, odluuje predsednik Komisije, a po albi protiv zakljuka koji donosi predsednik Komisije, odluuje Savet. alba protiv zakljuka ne odlae njegovo izvrenje. Dostavljanje lan 39. Dostavljanje pismena (poziv, reenje, zakljuak i sl.) vri se u skladu sa pravilima opteg upravnog postupka. Izuzetno, u sluaju ponovljene dostave, odnosno kod dostave putem javnog saoptenja, sadraj pismena se objavljuje na internet strani Komisije i smatra se da je dostavljeno protekom 15 dana od dana objavljivanja, ako Komisija ne odredi dui rok. Stranka se ne moe pozivati na neurednu dostavu ako je izvrena dostava na adresu sedita te stranke koje se vodi u Registru privrednih subjekata. U postupku protiv uesnika na tritu koji se smatraju povezanim uesnicima na tritu u skladu sa lanom 5. ovog zakona, dostava jednom uesniku na tritu smatra se dostavom svim povezanim uesnicima na tritu. Objavljivanje akata lan 40. Reenje kojim je utvrena povreda konkurencije, kao i zakljuak o pokretanju postupka po slubenoj dunosti, objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije i na internet strani Komisije.

- 14 Zakljuak o pokretanju postupka se ne objavljuje ako predsednik Komisije oceni da bi se objavljivanjem ugrozilo sprovoenje postupka. Ispitni postupak lan 41. U ispitnom postupku se preduzimaju potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrivanja injeninog stanja, a naroito se uzimaju izjave stranaka, svedoka, obavlja se vetaenje, pribavljaju se podaci, isprave i stvari, vri uviaj i privremeno oduzimanje stvari. Ispitni postupak sprovodi ovlaeno slubeno lice iz sastava Strune slube, koje odreuje predsednik Komisije za svaki pojedinani sluaj. Zakljuak o sprovoenju uviaja i vetaenja donosi predsednik Komisije. Listu strunih lica i ustanova koje se mogu odrediti za vetaka u postupku pred Komisijom, utvruje Savet. Slubena legitimacija lan 42. Slubena lica Komisije koja sprovode radnje u ispitnom postupku imaju slubenu legitimaciju. Slubenu legitimaciju iz stava 1. ovog lana izdaje predsednik Komisije. Vlada blie propisuje oblik i sadrinu slubene legitimacije iz stava 1. ovog lana. Pravo uvida u spise i pravo obavetavanja o postupku lan 43. Stranka ima pravo da razgleda spise predmeta i da o svom troku kopira pojedine delove spisa. Ne mogu se razgledati i kopirati zapisnik o veanju i glasanju, slubeni referati i nacrti reenja, spisi oznaeni kao poverljivi, kao ni zatieni podaci. Lica koja su podnosioci inicijative za ispitivanje povrede konkurencije, davaoci informacija i ostala lica koja uine verovatnim svoj pravni interes za praenje postupka, imaju pravo da budu obaveteni o toku postupka. Savet donosi akt kojim se blie ureuje sadraj i nain obavetenja iz stava 3. ovog lana. Obaveza dostavljanja i uvida u isprave i dokumentaciju lan 44. Zakljukom se nalae strankama u postupku dostava, odnosno stavljanje na uvid relevantnih podataka koji se vode u pisanom, elektronskom ili drugom obliku, isprava, stvari koje sadre podatke, kao i drugih stvari koje mogu biti predmet dokazivanja u postupku, a koje je stranka duna da poseduje ili se osnovano pretpostavlja da ih poseduje. U sluaju da stranka nije dostavila, odnosno stavila na uvid traene isprave, podatke, odnosno stvari, do zakljuenja postupka, Komisija e doneti odluku prema

- 15 stanju raspoloivih dokaza u predmetu, odnosno sumnja koja je posledica izostanka navedenih dokaza, bie uzeta na tetu stranke koja nije postupila po nalogu. Zatieni podaci lan 45. Na zahtev stranke, lica koje je podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije ili treeg lica koje je dostavilo, odnosno stavilo na uvid traene podatke u postupku, moe se odrediti mera zatite izvora podataka ili odreenih podataka (zatieni podaci), ako se oceni da je interes podnosioca tog zahteva opravdan i da je po znaaju bitno vei u odnosu na interes javnosti u pogledu predmeta tog zahteva. Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog lana, duan je da u zahtevu uini verovatnim mogunost nastanka znatne tete zbog otkrivanja izvora podataka, odnosno podataka na koje se zahtev odnosi. Zakljuak o zatiti izvora podataka i zatiti podataka donosi predsednik Komisije. Zatieni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog znaaja u smislu zakona kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja. Ponavljanje postupka lan 46. Postupak pred Komisijom se moe ponoviti pod uslovima propisanim pravilima opteg upravnog postupka, kao i zbog povrede uslovnog odobrenja koncentracije. 2. Posebne odredbe o postupku zbog povrede konkurencije Sektorske analize lan 47. U sluajevima kada kretanje cena ili druge okolnosti ukazuju na mogunost ograniavanja, naruavanja ili spreavanja konkurencije, Komisija moe analizirati stanje konkurencije u odreenoj grani privrede ili odreene kategorije sporazuma u razliitim granama privrede (sektorske analize). U cilju sprovoenja sektorskih analiza u smislu stava 1. ovog lana, Komisija moe zahtevati od uesnika na tritu da dostave sve neophodne podatke ili dokumenta i moe sprovoditi sva neophodna istraivanja. Komisija moe naroito da zahteva od uesnika na tritu da dostave sve sporazume, odluke ili obavetenja u pogledu usaglaenih praksi. Komisija je duna da objavi izveaj o sprovedenim sektorskim analizama na pogodan nain, a naroito na svojoj internet strani i moe pozvati uesnike na tritu da daju svoje komentare u pogledu izvetaja.

- 16 Obaveza davanja traenih podataka lan 48. Ako se osnovano pretpostavlja da se traeni podaci, stvari ili isprave nalaze kod treeg lica, Komisija e zahtevom za davanje informacija traiti njihovu dostavu, odnosno omoguavanje uvida. Lica kojima je dostavljen zahtev iz stava 1. ovog lana duna su da dostave, odnosno stave na uvid podatke, isprave i stvari koje su predmet zahteva, osim u sluajevima predvienim zakonom. Zahtev za davanje informacija naroito sadri navode na koga se i na ta se odnosi, rok za postupanje, kao i upozorenje na posledice uskraivanja davanja informacija, odnosno davanja neistinitih informacija. Na zahtev lica koje je duno da dostavi, odnosno stavi na uvid podatke, Komisija moe da izvri uvid i prikupljanje podataka u prostorijama tog lica. Saradnja dravnih organa i organizacija lan 49. Komisija moe da dostavi drugim dravnim organima i organizacijama zahtev za davanje informacija. Dravni organi i organizacije duni su da sarauju sa Komisijom i da postupe po zahtevu iz stava 1. ovog lana, u ostavljenom roku, odnosno da dostave podatke, isprave ili druge traene dokaze, kojima raspolau ili da daju obrazloeno izjanjenje o predmetu zahteva. Obaveza iz stava 2. ovog lana naroito se odnosi na organe i organizacije nadlene za poslove statistike, poreske organe, organe i organizacije lokalne samouprave, privredne komore i druge organizacije koje vre javna ovlaenja. U sluaju neblagovremenog ili nepotpunog postupanja, odnosno nepostupanja organa ili organizacija iz stava 1. ovog lana, Komisija moe da dostavi informaciju o tome organu koji vri nadzor nad radom tog organa ili organizacije, odnosno pred kojim snosi odgovornost za rad sa zahtevom za preduzimanje potrebnih mera u cilju prikupljanja traenih podataka. U sluaju izostanka saradnje nakon postupanja u skladu sa stavom 4. ovog lana, odnosno viekratnih neuspelih pokuaja Komisije da ostvari saradnju sa odreenim dravnim organom ili organizacijom, Komisija moe javno da objavi informaciju o tome. Saradnja sa policijom lan 50. Po zahtevu Komisije, policija e pruati pomo u izvoenju pojedinih radnji u postupku, a naroito kod uviaja i privremenog oduzimanja stvari u skladu sa zakonom kojim se ureuje policija. Odredbe lana 49. st. 4. i 5. odnose sa i na saradnju sa policijom.

- 17 Privilegovana komunikacija lan 51. Pisma, obavetenja i svi drugi oblici komunikacije izmeu stranke protiv koje se vodi postupak i njenih punomonika, koja se neposredno odnose na postupak, ine privilegovanu komunikaciju. Na privilegovanu komunikaciju shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o zatienim podacima. U sluaju sumnje u zloupotrebu privilegovane komunikacije, predsednik Komisije moe da preispita sadraj komunikacije, odnosno da odlui o uklanjanju tog svojstva u odnosu na pojedine njene oblike. Ovlaenja kod sprovoenja uviaja lan 52. Slubeno lice koje sprovodi uviaj moe: 1) ui i pregledati poslovne prostorije, vozila, zemljite i druge prostorije u seditu stranke i ostalim mestima gde stranka ili tree lice obavljaju poslovne i druge aktivnosti; 2) izvriti proveru poslovnih i drugih dokumenata, bez obzira na nain na koji se ta dokumenta uvaju; 3) oduzeti, kopirati ili skenirati poslovnu dokumentaciju, a ukoliko zbog tehnikih razloga to nije mogue, ovlaeno lice moe oduzeti poslovnu dokumentaciju i zadrati je onoliko koliko je potrebno da se naprave kopije te dokumentacije; 4) uviaja; zapeatiti sve poslovne prostorije i poslovna dokumenta za vreme

5) uzimati od zastupnika stranke ili njenih zaposlenih usmene ili pismene izjave, kao i dokumenta o injenicama koje su predmet uviaja, a ako je neophodna pismena izjava, ovlaeno lice mora odrediti datum do kojeg takva izjava mora biti dostavljena; 6) obavljati ostale radnje u skladu sa ciljevima postupka. Stranci se mora obezbediti mogunost prisustva uviaju, ako to ona zahteva, osim ako je zahtev usmeren na odugovlaenje ili oteavanje postupka. Nenajavljeni uviaj lan 53. Ako se osnovano sumnja da postoji opasnost uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod stranke ili treeg lica, moe se odrediti izvoenje nenajavljenog uviaja. Nenajavljeni uviaj se vri putem iznenadne kontrole prostorija, odnosno podataka, isprava i stvari koje se nalaze na tom mestu, o emu se obavetava stranka, odnosno dralac prostora i stvari u trenutku izvoenja uviaja i na licu mesta.

- 18 Ulazak u prostorije lan 54. Ako je potrebno da se uviaj obavi u prostorijama stranke ili treeg lica, slubeno lice Komisije koje sprovodi uviaj duno je da vlasniku, odnosno draocu tih prostorija, predoi slubenu legitimaciju i preda zakljuak o izvoenju uviaja u toj prostoriji, odnosno da zahteva da se omogui ulazak u te prostorije. Ako se vlasnik, odnosno dralac prostorije neopravdano sprovoenju uviaja, moe se sprovesti prisilan ulazak uz pomo policije. usprotivi

Ako je potrebno sprovesti uviaj u stanu ili drugoj prostoriji koja ima istu, slinu ili povezanu namenu, a vlasnik, odnosno dralac se tome usprotivi, predsednik Komisije e bez odlaganja pismeno zatraiti izdavanje odgovarajue sudske naredbe. Sudsku naredbu donosi sud nadlean za odluivanje po tubi protiv reenja Komisije po pravilima parninog postupka za obezbeenje dokaza. Dralac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svog punomonika i uz jo dva punoletna svedoka prisustvuje uviaju. Ako dralac stana ili njegov punomonik nisu prisutni, uviaj je doputen u prisustvu dva punoletna svedoka. Privremeno oduzimanje isprava i stvari lan 55. Ako se prilikom uviaja pronau isprave, stvari, odnosno stvari koje sadre podatke ili druge stvari od znaaja za odluivanje u postupku, moe se odrediti njihovo privremeno oduzimanje do utvrivanja svih relevantnih podataka i injenica koje te isprave, odnosno stvari sadre, a najdue do kraja postupka. Zakljuak o privremenom oduzimanju isprava, odnosno stvari, kao i njihovom vraanju, donosi slubeno lice koje sprovodi uviaj, odnosno koje sprovodi postupak. Licu kojem su privremeno oduzete isprave, odnosno stvari, izdaje se o tome posebna potvrda na licu mesta. Trokovi oduzimanja i uvanja isprava, odnosno stvari, kao i eventualna teta zbog njihovog oteenja, spadaju u trokove postupka. Privremene mere lan 56. Ako postoji opasnost od nastupanja nenadoknadive tete za lica na koja se neposredno odnose radnje ili akti koji su predmet postupka, Komisija moe zakljukom da naloi prestanak vrenja odreenih radnji ili primene akta, odnosno obavezu preduzimanja radnji kojima se spreavaju ili otklanjaju njihove tetne posledice. Zakljuak iz stava 1. ovog lana donosi predsednik Komisije. Privremene mere iz stava 1. ovog lana mogu trajati do donoenja reenja u tom postupku.

- 19 Upravne mere koje odreuje Komisija lan 57. Ako Komisija utvrdi povredu konkurencije, odnosno drugu povredu ovog zakona, odredie meru zatite konkurencije, meru otklanjanja povrede konkurencije, odnosno drugu upravnu meru propisanu ovim zakonom. Prilikom odreivanja visine iznosa koji se plaa na osnovu mere zatite konkurencije, odnosno procesnog penala, uzimaju se u obzir namera, teina, posledice i trajanje utvrene povrede konkurencije. Naplata novanog iznosa odreene upravne mere vri se u korist budeta Republike Srbije. U sluaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere na teret budeta Republike mogu se vriti isplate samo do nivoa sredstava koja su po osnovu te upravne mere uplaena u budet Republike Srbije. Kamate i ostali trokovi koji nastanu u sluaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere, isplauju se na teret sredstava Komisije. Za mere odreene protiv oblika udruivanja uesnika na tritu, solidarno odgovaraju svi udrueni uesnici, koji mogu zajedniki, odnosno pojedinano da plate obavezu, u sluaju da oblik udruivanja nije u mogunosti da izvri plaanje ili ne poseduje svoja sopstvena sredstva. Ako stranka ne plati novani iznos odreene mere u ostavljenom roku iz reenja, prinudnu naplatu sprovodi poreska uprava po pravilima prinudne naplate poreza. Vlada blie propisuje kriterijume za odreivanje visine iznosa koji se plaa na osnovu mere zatite konkurencije i procesnog penala, nain i rokove tog plaanja i blie propisuje uslove odreivanja mera iz stava 1. ovog lana. Prekid postupka lan 58. Komisija moe doneti zakljuak o prekidu postupka koji je pokrenut po slubenoj dunosti ako je konkurencija povreena u neznatnoj meri, a stranka se obavee da nee nastaviti ili ponoviti radnju ili akt kojim se bitno ograniava, naruava ili spreava, konkurencija, odnosno da e nadoknaditi ili otkloniti prouzrokovanu tetu. Prekid postupka iz stava 1. ovog lana moe trajati najdue est meseci. O postupanju po obavezi iz stava 1. ovog lana, Komisija vodi rauna po slubenoj dunosti. Ako stranka protiv koje se vodi postupak ne ispuni ili prekri preuzete obaveze pre isteka roka od est meseci ili u meuvremenu uini novu povredu konkurencije, Komisija e nastaviti postupak. Zakljuak o prekidu postupka, odnosno nastavku predsednik Komisije. postupka, donosi

- 20 Mere otklanjanja povrede konkurencije lan 59. Reenjem kojim se utvruje povreda konkurencije, Komisija moe da odredi mere koje imaju za cilj otklanjanje utvrene povrede konkurencije, odnosno spreavanje mogunosti nastanka iste ili sline povrede, davanjem naloga za preduzimanje odreenog ponaanja ili zabrane odreenog ponaanja (mere ponaanja). Mere iz stava 1. ovog lana moraju biti srazmerne teini utvrene povrede konkurencije i u neposrednoj vezi za aktima ili radnjama koje su izazvale povredu. Ako se utvrdi znaajna opasnost od ponavljanja iste ili sline povrede kao neposredne posledice same strukture uesnika na tritu, Komisija moe da odredi meru koja bi imala za cilj promenu u toj strukturi radi otklanjanja takve opasnosti, odnosno uspostavljanje strukture koja je postojala pre nastupanja utvrene povrede (strukturne mere). Strukturna mera se odreuje samo ako nema mogunosti za odreivanje jednako ili priblino delotvorne mere ponaanja ili ako bi odreivanje mere ponaanja predstavljalo vei teret za uesnika na tritu nego konkretna strukturna mera, odnosno ako ranije izreena mera ponaanja povodom iste povrede konkurencije nije sprovedena u celini. Strukturna mera moe da predvia obavezu razvrgavanja nastale strukture uesnika na tritu, naroito putem prodaje pojedinih njegovih delova ili imovine drugim licima koja nisu povezana sa uesnikom na tritu. Vlada blie propisuje uslove za odreivanje zatitnih mera iz st. 1. i 3. ovog lana. 3. Posebna odredba o postupku pojedinanog izuzea restriktivnog sporazuma Odluivanje po zahtevu za pojedinano izuzee lan 60. Reenje po zahtevu za pojedinano izuzee restriktivnog sporazuma donosi se u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva. Reenje o pojedinanom izuzeu naroito sadri period trajanja pojedinanog izuzea, kao i uslove izuzea. Stranka moe zahtevati produenje perioda trajanja pojedinanog izuzea posebnim zahtevom koji se podnosi najkasnije dva meseca pre isteka tog perioda. Po zahtevu iz stava 3. ovog lana, mogu da se odrede isti ili razliiti uslovi i period trajanja pojedinanog izuzea. Za izdavanje reenja po podnetom zahtevu iz st. 1. i 3. ovog lana podnosilac zahteva plaa naknadu u visini utvrenoj Tarifnikom iz lana 31. stav 2. ovog zakona. 4. Posebne odredbe u postupku ispitivanja koncentracije Obaveza prijave koncentracije lan 61. Koncentracija mora biti prijavljena Komisiji u sluaju da je:

- 21 1) ukupan godinji prihod svih uesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tritu u prethodnoj obraunskoj godini vei od 100 miliona evra, s tim to najmanje jedan uesnik u koncentraciji na tritu Republike Srbije ima prihod vei od deset miliona evra; 2) ukupan godinji prihod najmanje dva uesnika u koncentraciji ostvaren na tritu Republike Srbije vei od 20 miliona evra u prethodnoj obraunskoj godini, s tim to najmanje dva uesnika u koncentraciji na tritu Republike Srbije imaju prihod vei od po milion evra u istom periodu. Pri raunanju godinjeg ukupnog prihoda iz stava 1. ovog lana nee se raunati prihod koji ti uesnici na tritu ostvare u meusobnoj razmeni. Koncentracija koja se sprovodi putem ponude za preuzimanje u smislu propisa kojim se ureuje preuzimanje akcionarskih drutava, mora biti prijavljena i kad nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana. Ispitivanje koncentracije po slubenoj dunosti lan 62. Komisija moe, po saznanju za sprovedenu koncentraciju, sprovesti ispitivanje koncentracije ako utvrdi da zajedniki trini udeo uesnika u koncentraciji na tritu Republike Srbije iznosi najmanje 40 %, odnosno ako osnovano pretpostavi da ta koncentracija ne ispunjava uslove dozvoljenosti iz lana 19. ovog zakona, kao i u sluaju druge koncentracije koja nije odobrena u skladu sa ovim zakonom. Ako se tokom postupka ispitivanja prijave koncentracije utvrdi da su ispunjeni uslovi za postupak ispitivanja po slubenoj dunosti iz stava 1. ovog lana, postupak e se nastaviti po slubenoj dunosti na osnovu zakljuka koji donosi predsednik Komisije. Teret dokazivanja postojanja trinog udela i uslova iz stava 1. ovog lana je na Komisiji. Komisija je duna da donese reenje u postupku ispitivanja koncentracije u roku od tri meseca od dana pokretanja postupka po slubenoj dunosti. Prijava koncentracije (notifikacija) lan 63. Prijava koncentracije (notifikacija) podnosi se Komisiji u roku od 15 dana od dana izvrenja prve od sledeih radnji: 1) 2) 3) zakljuenja sporazuma ili ugovora; objavljivanja javnog poziva, odnosno ponude ili zatvaranja javne ponude; sticanja kontrole.

Prijava iz stava 1. ovog lana moe se podneti i kada uesnici na tritu pokau ozbiljnu nameru za zakljuenje ugovora, potpisivanjem pisma o nameri, objavljivanjem namere da uine ponudu ili na drugi nain koji prethodi radnji iz stava 1. ovog lana. Kada kontrolu nad celim ili nad delovima jednog ili vie uesnika na tritu stie drugi uesnik na tritu, prijavu podnosi uesnik na tritu koji stie kontrolu, a u sluaju zajednikog ulaganja, prijavu podnose svi uesnici na tritu zajedno. Vlada blie propisuje sadrinu i nain podnoenja prijave koncentracije.

- 22 Prekid sprovoenja koncentracije lan 64. Uesnici u koncentraciji duni su da prekinu sprovoenje koncentracije do donoenja reenja Komisije. U sluaju iz lana 62. ovog zakona uesnici u koncentraciji duni su da prekinu sprovoenje koncentracije od dana prijema zakljuka o pokretanju postupka odobrenja sprovoenja koncentracije. Obaveza prekida koncentracije iz st. 1. i 2. ovog lana ne spreava realizaciju preuzimanja prijavljenog nadlenom organu u skladu sa zakonom kojim se ureuje preuzimanje akcionarskih drutava, odnosno zakonom kojim se ureuje privatizacija, pod uslovom da je prijava koncentracije blagovremena, da sticalac kontrole ne vri upravljaka prava po osnovu steenih prava ili to ini samo da bi odrao punu vrednost investicija i na osnovu posebnog odobrenja Komisije. Po zahtevu za davanje odobrenja iz stava 3. ovog lana odluuje zakljukom predsednik Komisije. Odluke u postupku ispitivanja koncentracije lan 65. Komisija je duna da donese reenje po prijavi koncentracije u roku od mesec dana od dana podnoenja prijave u skladu sa lanom 37. ovog zakona, odnosno zakljuak o sprovoenju ispitnog postupka iz lana 62. stav 2. ovog zakona. Ako Komisija ne donese reenje po prijavi u roku iz stava 1. ovog lana, odnosno ne donese reenje u postupku ispitivanja koncentracije po slubenoj dunosti u roku iz lana 62. stav 4. ovog zakona, smatra se da je koncentracija odobrena. Komisija e reenjem odobriti koncentraciju koja ispunjava uslove dozvoljenosti u smislu lana 19. ovog zakona, odnosno zabraniti u suprotnom. Ako se utvrdi da prijava ne ispunjava uslove iz lana 61. ovog zakona, prijava se odbacuje zakljukom koji donosi predsednik Komisije. Za izdavanje reenja po prijavi koncentracije, podnosilac plaa naknadu u visini utvrenoj Tarifnikom iz lana 31. stav 2. ovog zakona. Uslovno odobrenje koncentracije lan 66. Ako Komisija utvrdi da nema uslova za odobrenje koncentracije, obavestie podnosioca prijave o bitnim injenicama, dokazima i ostalim elementima na kojima e zasnovati reenje i pozvati ga da se izjasni u ostavljenom roku. Podnosilac prijave moe u izjanjenju predloiti posebne uslove koje je spreman da prihvati sa ciljem da sprovoenje koncentracije ispunjava uslove za odobrenje. Komisija e imajui u vidu predloene posebne uslove, ako proceni da su podobni za ostvarivanje uslova iz lana 19. ovog zakona, doneti reenje kojim odobrava koncentraciju i odreuje posebne uslove i rokove za njihovo izvravanje, kao i nain kontrole izvravanja uslova (uslovno odobrenje).

- 23 Mera dekoncentracije lan 67. Ako Komisija utvrdi da je sprovedena koncentracija za koju nije izdato odobrenje ili nisu izvreni uslovi i obaveze u sluaju da je koncentracija uslovno odobrena, moe doneti reenje kojim e uesnicima u koncentraciji izrei mere potrebne za uspostavljanje ili ouvanje konkurencije na relevantnom tritu (mere dekoncentracije) i to naloiti uesnicima da izvre podelu privrednog drutva, otue akcije ili udele, raskinu ugovor ili izvre druge radnje u cilju uspostavljanja stanja pre sprovoenja koncentracije. Reenje iz stava 1. ovog lana naroito sadri rok i posebne uslove ispunjenja datog naloga. 5. Mere zatite konkurencije i procesnog penala Mera zatite konkurencije lan 68. Uesniku na tritu odredie se mera zatite konkurencije, u obliku obaveze plaanja novanog iznosa u visini najvie 10 % od ukupnog godinjeg prihoda, obraunatog u skladu sa lanom 7. ovog zakona, ako: 1) zloupotrebi dominantan poloaj na relevantnom tritu u smislu lana 16. ovog zakona; 2) zakljui ili izvri restriktivni sporazum u smislu lana 10. ovog zakona, odnosno restriktivni sporazum koji nije izuzet u smislu lana 60. ovog zakona; 3) ne izvri, odnosno ne sprovede mere otklanjanja povrede konkurencije, odnosno meru dekoncentracije u smislu l. 59. i 67. ovog zakona; 4) sprovede koncentraciju suprotno obavezi prekida u smislu lana 64. ovog zakona, odnosno za koju nije izdato odobrenje za sprovoenje koncentracije u smislu lana 65. ovog zakona. Rok za plaanje iznosa mere zatite konkurencije odreuje se istim reenjem kojim je odreena ta mera i ne moe biti krai od tri meseca, niti dui od godinu dana od dana prijema reenja. Mera zatite konkurencije ne moe se odrediti niti naplatiti protekom tri godine od dana izvrenja radnje ili proputanja ispunjenja obaveze, odnosno od poslednjeg dana vremenskog perioda izvrenja radnje iz stava 1. ovog lana. Oslobaanje od obaveze iz mere zatite konkurencije lan 69. Uesnik sporazuma iz lana 10. ovog zakona, koji je prvi Komisiji prijavio postojanje sporazuma ili dostavio dokaze na osnovu kojih je Komisija donela reenje o povredi iz lana 10. stav 1. ovog zakona, oslobaa se od obaveze plaanja novanog iznosa mere zatite konkurencije. Oslobaanje od obaveze plaanja novanog iznosa iz stava 1. ovog lana primenie se pod uslovom da Komisija, u trenutku dostavljanja dokaza, nije imala saznanje o postojanju sporazuma iz lana 10. stav 1. ovog zakona ili je imala saznanje ali nije imala dovoljno dokaza da donese zakljuak o pokretanju postupka.

- 24 Uesniku sporazuma iz lana 10. stav 1. ovog zakona koji ne ispunjava uslove za oslobaanje od obaveze plaanja novanog iznosa, visina plaanja novanog iznosa mere zatite konkurencije moe biti smanjena pod uslovom da u toku postupka Komisiji dostavi dokaze koji u tom trenutku nisu bili dostupni, a koji omoguavaju okonanje postupka i donoenje reenja o povredi iz lana 10. stav 1. ovog zakona. Odredbe st. 1. do 3. ovog lana ne primenjuju se na uesnika sporazuma koji je inicirao zakljuenje sporazuma iz lana 10. stav 1. ovog zakona. Vlada blie ureuje uslove za oslobaanje od obaveze plaanja novanog iznosa iz st. 1. do 4. ovog lana. Mera procesnog penala lan 70. Uesniku na tritu odreuje se mera plaanja procesnog penala u iznosu od 500 evra do 5.000 evra za svaki dan ponaanja suprotno nalogu Komisije datom u postupku, odnosno nepostupanja po tom nalogu, pod uslovima iz lana 57. ovog zakona, ako: 1) ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi ili saopti traene podatke ili joj dostavi ili saopti netane, nepotune ili lane podatke u smislu l. 44. i 48. ovog zakona; 2) 3) ne postupi po privremenoj meri iz lana 56. ovog zakona; ne podnese prijavu koncentracije u roku iz lana 63. stav 1. ovog zakona.

Procesni penal ne moe da iznosi vie od 10% ukupnog godinjeg prihoda obraunatog u skladu sa lanom 7. ovog zakona. Rok za plaanje procesnog penala odreuje se istim reenjem kojim je odreena ta mera i ne moe biti krai od jednog niti dui od tri meseca od dana prijema reenja. Mera plaanja procesnog penala ne moe se odrediti niti naplatiti protekom jedne godine od dana proputanja radnje iz stava 1. ovog lana

VI. SUDSKA KONTROLA

Sudska kontrola reenja Komisije lan 71. Protiv konanog reenja Komisije moe se podneti tuba sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja stranci, po kojoj odluuje Upravni sud. Podnoenje tube ne odlae izvrenje reenja. Komisija moe po zahtevu podnosioca tube da odloi izvrenje reenja do pravosnanosti sudske odluke, ako bi izvrenje tog reenja nanelo nenadoknadivu tetu za tuioca, a naroito ako bi verovatno dovelo do steaja ili prestanka obavljanja poslovne delatnosti tuioca, pod uslovom da odlaganje nije protivno javnom interesu. Uz zahtev za odlaganje podnosi se dokaz o podnetoj tubi. Po zahtevu za odlaganje izvrenja odluuje Savet, najkasnije do isteka roka za plaanje odreenog u reenju.

- 25 Sudski postupak lan 72. U postupku pred sudom radi ispitivanja zakonitosti reenja Komisije, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju upravni sporovi, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Zakonitost reenja Komisije, u delu odluke o visini novanog iznosa odreene upravne mere, ispituje se u odnosu na uslove za tu odluku propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima. Ako sud utvrdi da je osporeno reenje Komisije nezakonito samo u delu koji se odnosi na visinu novanog iznosa odreene upravne mere, po pravilu e presudom preinaiti osporeno reenje u tom delu, pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuju upravni sporovi. Rok za dostavu tube sa prilozima Komisiji na odgovor je osam dana od dana prijema u sudu, a rok za davanje odgovora je 15 dana od dana prijema tube na izjanjenje. Sud e doneti odluku po tubi najkasnije u roku od dva meseca od prijema tube. Naknada tete lan 73. Naknada tete koja je prouzrokovana aktima i radnjama koje predstavljaju povredu konkurencije u smislu ovog zakona, a koja je utvrena reenjem Komisije, ostvaruje se u parninom postupku pred nadlenim sudom. Reenje Komisije iz stava 1. ovog lana ne pretpostavlja da je teta nastupila, ve se ista mora dokazivati u sudskom postupku.

VII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 74. Na postupke koji su zapoeti do dana poetka primene ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su zapoeti. lan 75. Danom poetka primene ovog zakona Komisija za zatitu konkurencije koja je osnovana Zakonom o zatiti konkurencije (Slubeni glasnik RS, broj 79/05), nastavlja sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona. lan 76. Predsednik i lanovi Saveta Komisije, obavljaju dunost predsednika Komisije i lanova Saveta, u skladu sa ovim zakonom, do izbora organa Komisije, u skladu sa ovim zakonom. lan 77. Do poetka rada Upravnog suda u skladu sa zakonom kojim se ureuju sudovi, po tubama protiv reenja Komisije sudi Vii trgovinski sud.

- 26 Do izbora predsednika i sudija Vrhovnog kasacionog suda, plata predsednika Komisije, odnosno lanova Saveta, utvruje se u visini plate predsednika, odnosno sudija Vrhovnog suda. lan 78. Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o zatiti konkurencije (Slubeni glasnik RS, broj 79/05). lan 79. Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlaenja iz ovog zakona bie doneti do poetka primene ovog zakona. lan 80. Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona primenjivae se podzakonski akti doneti do dana poetka primene ovog zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom. lan 81. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a primenjivae se od 1. novembra 2009. godine.