Uvod u poslovne korporativne finansije

Poslovne finansije teorija i praksa

POSLOVNE FINANSIJE I PREDUZEE

Poslovne (korporativne)1 finansije predstavljaju vaan segment u sistemu poslovanja preduzea. Sa razvojem trita (kako robnog, tako i finansijskog) raste i znaaj poslovnih finansija i finansijskih menadera. Svako preduzee, bilo da je orijentisano na proizvodnju, pruanje usluga, maloprodaju ili veleprodaju, bilo da je malo ili veliko, ima potrebu da donosi odluke koje e obezbediti kontinuirani proces reprodukcije, rast i razvoj u duem vremenskom periodu. Pod pojmom preduzee podrazumevamo pravno lice koje obavlja bilo koju delatnost i koje svojim poslovanjem ostvaruje dobit2. Ono to im je zajedniko jeste da imaju sredstva (imovinu) putem kojih ostvaruju zaradu. Takoe, zainteresovanost da se obezbede sredstva za investiranje kako bi se obezbedio rast i razvoj, zajednika je crta svakog preduzea bez obzira na delatnost, veliinu ili poreklo vlasnitva. Neophodna sredstva preduzee moe da obezbedi na razliite naine, tj. iz razliitih izvora. Generalno, kada govorimo o izvorima finansijskih sredstava, koristimo termine akcijski kapital (kapital vlasnika) i dug (tui izvori finansiranja). Pribavljanje kapitala od banaka i drugih institucionalnih investitora definiemo kao tue izvore, dok kapital vlasnika (steen kao upisani kapital vlasnika, emitovanjem obinih akcija ili steen iz poslovanja koji ostaje preduzeu nakon podmirenja svih obaveza) nazivamo sopstvenim izvorima. U tom sluaju treba razlikovati preduzea ijim se akcijama javno trguje na berzama i koja imaju mogunost da potrebna sredstva obezbede emitovanjem obinih akcija ili obveznica, od preduzea ijim se akcijama ne trguje javno. Ova druga, da bi obezbedila potrebna sredstva mogu to uiniti samo ulaganjem sopstvene tednje ili zaduivanjem kod banaka i na taj nain uveati sopstveni kapital.

1 U daljem tekstu e se upotrebljavati izraz poslovne finansije, jer autori smatraju da je taj izraz adekvatniji poslovnom okruenju u naoj zemlji. 2 Detaljnije videti u Poglavlju II: Poslovno, poresko i finansijsko okruenje

Uvod u poslovne korporativne finansije

PRINCIPI NA KOJIMA SE TEMELJE POSLOVNE FINANSIJE

Svaka disciplina, u ovom sluaju poslovne finansije, temelji se na odreenim principima. Prema Damodaranu (2007, str. 4) i drugim autorima: Brili, Majers i Markus (2010) i Ross, Randolph i Jeffrey (2008) poslovne finansije se zasnivaju na sledeim principima: 1. Investicioni princip. Ovaj princip upuuje na to da preduzea treba da ulau sredstva samo u one projekte koji obezbeuju jednak ili vei prinos od minimalno zahtevanog prinosa (minimalno zahtevane stope prinosa). Pod minimalnim prinosom se podrazumeva minimalno zahtevana stopa prinosa (hurdle rate) koja treba da pokae da li je investirani novac obezbeen emitovanjem akcija ili zaduivanjem, i koliko bi investitori ostvarili ulaganjem u neke druge investicije. 2. Princip finansiranja. Ovaj princip polazi od toga da izabrani miks duga i akcijskog kapitala koji preduzee odabere za finansiranje investicija treba da obezbedi maksimiranje vrednosti tih investicija. Saglasno sa pojmom minimalne zahtevane stope prinosa, ukoliko izabrani miks duga i akcijskog kapitala minimizira ovu zahtevanu stopu prinosa, preduzeu se omoguava da prihvati vei broj novih i povea vrednost postojeih investicija. 3. Dividendni princip. U stvari, ovaj princip upuuje na to da ukoliko preduzee (finansijski menadment) ne pronae investicije koje donose minimalno zahtevanu stopu prinosa, preduzee treba da isplati ukupan ostvareni profit vlasnicima preduzea. Na osnovu ova tri kljuna principa na kojima se temelje poslovne finansije, razvili su se brojni modeli i teorije koje doprinose kvalitetnom upravljanju finansijskim tokovima preduzea. Naalost, u poslednje vreme svedoci smo da su menaderi velikih preduzea i pored dostupnosti najnovijih saznanja iz oblasti finansijskog menadmenta i poslovnih finansija zaboravili ili, moglo bi se rei, ispustili iz vidokruga ove osnovne principe (primer kompanija koje su bankrotirale: ENRON, WorldCom i drugi). Investicioni princip se temelji na injenici da preduzea raspolau ogranienim resursima koje treba rasporediti na razliite konkurentne potrebe. Konkretizacija investicionog principa ispoljava se kroz investicione odluke poznate i pod nazivom kapitalno budetiranje. U sutini, investiciona odluka nastaje spoznajom investicionih mogunosti. Kada finansijski menader (menadment) prepozna one projekte koji obezbeuju poveanje vrednosti kako za vlasnike (akcionare), tako i za preduzee, i donese odluku o tome koliko e investirati u te projekte to predstavlja odluku o kapitalnom budetiranju. Osnovni zadatak finansijskog menadera (menadmenta) jeste da odabere takve investicione projekte koji e u budunosti obezbediti vei priliv novanih tokova nego to su potrebna sredstva koja se ulau u te projekte. To znai da je projekat isplativ samo onda ako
3

Poslovne finansije teorija i praksa

obezbeuje takve novane prilive koji su vei od novanih ulaganja za realizaciju projekta. Treba imati u vidu injenicu da kapitalni projekti zahtevaju velika ulaganja na dui rok. Logika nam govori da to je dui vremenski period realizacije projekta, to je potrebno obezbediti veu stopu prinosa. Usvajanje koncepta vremenske vrednosti novca, sredinom 50-ih godina prolog veka, omoguilo je finansijskim menaderima da na jedan kvalitetniji nain procenjuju budue novane prilive od investicionih projekata. U izuzetno konkurentnim tritima, preduzea, odnosno finansijski menaderi obezbeuju rast i razvoj preduzea i njegov opstanak odlukama o investiranju u nove tehnologije i u razvoj novih kvalitetnijih proizvoda i usluga. Nekada su se pod kapitalnim ulaganjima podrazumevala ulaganja iskljuivo u materijalnu imovinu. Danas, pod tim pojmom se podrazumevaju ulaganja ne samo u materijalnu, nego i u nematerijalnu imovinu (istraivanje i razvoj, reklama i promocija novih proizvoda). Ilustrativni primer te tvrdnje imamo u Tabeli 1.1. Posebno elimo da istaknemo injenicu da finansijski menaderi nisu u prilici da svakodnevno donose odluke o velikim, kapitalnim ulaganjima. Najee, oni svakodnevno donose odluke o manjim investicionim ulaganjima (ulaganjima manjih vrednosti) to zbirno, u toku godine, moe da predstavlja znaajnu vrednost ukupnih ulaganja. Ono to treba naglasiti jeste da menaderi tee stalnom iznalaenju onih investicionih poduhvata koji obezbeuju vei prinos od ulaganja. Princip finansiranja. Ovaj princip polazi od toga da je za realizaciju investicija neophodno obezbediti finansijska sredstva. Preduzee, odnosno finansijski menadment ima odgovornost da pronae ta sredstva i izabere kombinaciju finansijskog miksa (odnos izmeu akcijskog kapitala i duga) kojom e finansirati svoje investicije. Takva odluka predstavlja finansijsku odluku. Naini na koje preduzee prikuplja novana sredstva su razliiti. Od toga da se novana sredstva mogu pribaviti putem izdavanja (emitovanja) hartija od vrednosti (vlasnikih ili dunikih), do zaduivanja kod banaka. Izbor finansijskog miksa u strunoj literaturi naziva se struktura kapitala. U tom sluaju re kapital se odnosi na dugorone izvore finansiranja. Usklaenost finansiranja i izvora sredstava treba da je takva da se dugorona sredstva finansiraju dugoronim izvorima, a kratkorona sredstva kratkoronim izvorima. Postoji nekoliko vanih pitanja na koje preduzee i njegov finansijski menadment treba da pronau adekvatne odgovore: 1. Da li novana sredstva obezbediti izdavanjem vlasnikih ili dunikih hartija od vrednosti? 2. Da li novana sredstva obezbediti zaduivanjem kod banke? 3. Da li se zaduiti u dinarima, evrima ili nekoj drugoj valuti? 4. Da li se zaduiti na krai ili dui period? 5. Da li pri zaduivanju predvideti prevremenu otplatu duga u sluaju promene kamatne stope ili inflacije?
4

Uvod u poslovne korporativne finansije

Izvor: Brili, Majers i Markus, 2010, str. 5

Osim dugoronih finansijskih odluka, preduzee, odnosno finansijski menadment treba da donosi i kratkorone finansijske odluke vezane za tekue poslovanje preduzea. Takve odluke treba da obezbede neophodan uslov za kontinuirano odvijanje procesa proizvodnje (reprodukcije). Te odluke su najee usmerene na izmirenje tekuih obaveza preduzea prema dobavljaima, dravi porezi, doprinosi, zaposlenima plate, i druge nadoknade ostalim poveriocima. Izmeu finansijskih i investicionih odluka postoji meuzavisnost. Ona se ispoljava tako to iznos sredstava za investiranje odreuje izbor finansijskog miksa. Ta meuzavisnost je ilustrovana na Slici 1.1. Novani tokovi nastaju kada investitori odlue da uloe novana sredstva u preduzee (1). Novac se koristi kako bi se realizovale investicije u stvarnu imovinu preduzea (2). U sluaju da je preduzee ostvarilo pozitivne finansijske efekte od investicije, novac se vraa u preduzee (3). Viak novanih sredstava se ili reinvestira u preduzee (4a) ili se vraa investitorima (4b). U sluaju da je preduzee novana sredstva pribavilo zaduivanjem kod banke, ima obavezu da vrati pozajmljena sredstva uveana za kamatu.

Poslovne finansije teorija i praksa

Izvor: Brili, Majers i Markus, 2010, str. 7

Poloaj finansijskog menadmenta je izmeu investitora i preduzea. Zadatak finansijskog menadmenta jeste da upravlja finansijskim tokovima i vri odabir dobrih investicionih odluka i da sarauje sa investitorima (ne samo sa akcionarima), bankama i drugim finansijskim institucijama i finansijskim tritima. Na Slici 1.1 uoavamo dva pojma: stvarna imovina i finansijska imovina. Stvarna imovina preduzea se koristi za proizvodnju roba i usluga, i tu spadaju materijalna imovina (zgrade, maine) i nematerijalna imovina (tehnoloko znanje, zatitni znak, patenti, licence i sl.). Preduzea ulau u stvarnu imovinu izdavanjem finansijske imovine investitorima. U finansijsku imovinu spadaju izdate hartije od vrednosti, bankarski krediti i sl. Veoma esto, banke i drugi investitori u sluaju da preduzee nije u mogunosti da izvri ugovorene obaveze, pokreu steajni postupak nad preduzeem i svoja potraivanja naplauju iz stvarne imovine preduzea. O tome e biti govora u Poglavlju 18. Dividendni princip (odluka o dividendi). Istakli smo injenicu da su vlasnici preduzea akcionari koji su uloili svoja sredstva pri osnivanju preduzea. U toku poslovanja, da bi obezbedilo nedostajua sredstva kojima bi finansiralo neku kapitalnu investiciju, preduzee emituje nove akcije i tako omoguava ve postojeim i novozainteresovanim investitorima da postanu vlasnici preduzea. Za razliku od vlasnika dunikih hartija od vrednosti (prioritetnih akcija i obveznica) gde se preduzee (finansijski menadment) obavezuje da e vlasniku isplatiti unapred utvrenu dividendu ili kamatu, kao i vrednost tog finansijskog instrumenta po dospeu, vlasnici preduzea (akcionari) mogu da oekuju ili da im raste trina vrednost akcija ili da im menadment isplati dividendu kao nagradu za postignute rezultate u poslovanju. Naravno da je najpoeljnija situacija i da raste trina vrednost akcija i da se isplauje dividenda. Ta odluka o iznosu sredstava koja se reinvestiraju u dalji razvoj preduzea ili kojima se isplauje dividenda ini sutinu dividendnog principa, odnosno odluke o dividendi. U ivotnom ciklusu svakog preduzea postoje faze kada investicija donosi prinos vei od sredstava potrebnih za sledei investicioni ciklus, ali postoje i faze kada preduzee ne pronalazi atraktivne investicione projekte. U tom sluaju, kada se radi o preduzeu
6

Uvod u poslovne korporativne finansije

ijim se akcijama javno ne trguje na berzi, vlasnici najee povuku deo profita iz preduzea. U preduzeima ijim se akcijama javno trguje na berzi, donosi se odluka o isplati dividendi ili odluka o otkupu sopstvenih akcija.

DEFINISANJE CILJA/CILJEVA PREDUZEA

Razvoj teorije o poslovnim (korporativnim) finansijama polazi od toga da preduzee ima cilj koji se moe definisati kao maksimiranje trine vrednosti preduzea. Rezultat toga jeste da svaka odluka (investiciona, finansijska i dividendna) koja obezbeuje poveanje vrednosti preduzea predstavlja dobru odluku, a svaka odluka koja smanjuje vrednost preduzea predstavlja lou odluku. U praksi, ovako generalizovani cilj preduzea svodi se na maksimiranje zadovoljstva vlasnika preduzea (akcionara), to se konkretizuje kroz maksimiranje trine cene akcija. Damodaran (2007) navodi da su razliita miljenja teoretiara i praktiara u vezi sa definisanjem cilja preduzea od toga da se jedni zalau za postojanje vie ciljeva, do drugih koji smatraju da preduzee treba da se fokusira na jednostavnije, direktnije ciljeve. esto se u naunoj i strunoj literaturi susreemo sa razliitim pristupima autora u vezi sa odreivanjem (prihvatanjem) cilja preduzea. Tako se, navode autori, kao osnovni ciljevi preduzea navode: a. maksimiranje profita i b. zarada po akciji (EPS), tj. zarada nakon poreza podeljena sa brojem akcija u prometu. Ovi ciljevi su esto suprotstavljeni jer se s jedne strane vezuju, ciljevi menadmenta, a s druge strane, ciljevi vlasnika akcija. Kada se analizira zarada po akciji (EPS), uoava se da zarada po akciji ne odreuje rokove i trajanje oekivanog prinosa. To znai da, takav cilj nije vremenski dimenzioniran cilj. Da bi se precizno i kvalitetno definisao cilj preduzea, neophodno je: 1. uzeti u obzir vremensku dimenziju prinosa; 2. uzeti u obzir i finansijski rizik investiranja; 3. politika dividendi ako se eli postii maksimiranje zarade po akciji (EPS), preduzee nee isplaivati dividende, nego e poveati prinos na akcije, a zadrae dobit i tako ostvarenu dobit investirati po bilo kojoj pozitivnoj stopi prinosa. Za razliku od maksimiranja zarade po akciji (EPS), pravi cilj bi bio maksimiranje trine vrednosti cene akcija. Trina cena akcija preduzea predstavlja osnovu za odreivanje vrednosti preduzea na tritu.

Poslovne finansije teorija i praksa

Prirodni finansijski cilj korporacije je maksimiranje sadanje trine vrednosti. Menaderi koji stalno ignoriu ovaj cilj, verovatno e biti zamenjeni (Brili, Majers, Markus, 2010, str. 12).

ALATI POSLOVNIH FINANSIJA

Utvrivanje veoma vanih finansijskih kategorija (vrednost preduzea, vrednost investicije, vrednost akcija i dr.) u poslovnim finansijama zasniva se na proceni. Da bi procenili ove vane finansijske kategorije, konstruisani su razni modeli koji pomau finansijskom menadmentu da donese kvalitetne investicione, finansijske i dividendne odluke. Za potrebe konstruisanja takvih modela koriste se odreeni alati. Jedan od vanih alata predstavlja vremenska vrednost novca. Taj alat nam omoguava da uporeujemo primljena ili isplaena novana sredstva u razliitim vremenskim periodima. Primenom koncepta vremenske vrednosti novca razlikujemo periode u kojima se dogaaju novani prilivi i odlivi i svodimo ih na istu vremensku dimenziju. Ako novane tokove u budunosti svodimo na sadanju vrednost, u tom sluaju govorimo o diskontovanju novanih tokova. Ako sadanje tokove novca elimo da sagledamo u budunosti, tada govorimo o ukamaivanju. Drugi alat koji koristimo jeste razumevanje finansijskih izvetaja, imajui u vidu da u finansijama koristimo mnotvo informacija koje se dobijaju iz finansijskih izvetaja. Trei alat koji koristimo jeste procena vrednosti. Poslovne finansije obuhvataju i neke odluke koje preduzee, odnosno finansijski menadment, treba da donese a direktno utiu na njihovo finansiranje. Te odluke su vezane za strateke odluke preduzea: ta proizvoditi, koje usluge plasirati, zatim odluke vezane za finansiranje marketinkih aktivnosti, istraivanje i razvoj i sl. Uvaavajui definisani cilj preduzea u vidu tenje da se maksimira trina vrednost preduzea, okvir za to su nam tri osnovna principa na kojima se temelje poslovne finansije. Investicioni princip nam ukazuje na to da preduzee ne treba da investira u sredstva (projekat) koji ne obezbeuje minimalnu stopu prinosa, pri emu minimalna zahtevana stopa prinosa odraava rizik investicije i miks duga i akcijskog kapitala. Princip finansiranja nam ukazuje da preduzee treba da koristi miks duga i akcijskog kapitala koji obezbeuje maksimiranje trine vrednosti preduzea. I trei princip, dividendni princip, upuuje nas na to da ukoliko preduzee u odreenom vremenskom periodu nije u poziciji da obezbedi dovoljno novanih sredstava za dobre investicije, treba da isplati profit vlasnicima.

Uvod u poslovne korporativne finansije

Finansije tokom istorije3

Nepoznati datum Sloeni rast. Bakterije se poinju razmnoavati, delei same sebe. To nas podsea na model sloenog rasta (v. Poglavlje 4). 1800. g. pre n.e. Kamatne stope. U Vavilonu, prema Hamurabijevom zakonu odreene su maksimalne kamatne stope na pozajmice. Dunici su pod hipoteku osim imovine ponekad stavljali i suprunike. U sluaju davanja pod hipoteku suprunika, poverilac je bio u obavezi da ga vrati nakon tri godine, u dobrom stanju (v. Poglavlje 5). 1000. g. pre n.e. Opcije. Aristotel je zabeleio da je filozof Tales kupio opcije za korienje presa za masline. U toku berbe on je iznajmljivao te prese i tako ostvarivao profit. Danas bi finansijski menaderi trebalo da budu sposobni da procene mogunosti za kupovinu ili prodaju irokog spektra imovine (v. Poglavlje 7). 1650. g. Terminski ugovori. U Japanu se prvi put pojavljuju terminski ugovori, vezani za trgovinu pirinom. Za vreme vladavine Tokugava, feudalni vladari su ubirali rentu u obliku pirina, ali su esto eleli da trguju pirinom i pre nego to je on dospeo za ubiranje. Pirinanim terminskim ugovorima poelo se trgovati na tritu koje je kasnije postalo poznato pod imenom Dodima. Ovim ugovorima se i danas trguje. Meutim, danas je mnogo iri spektar trgovine terminskim ugovorima (v. Poglavlje 8). 17. vek Akcionarska drutva. Koreni potiu iz Engleske, osnivanjem velikih trgovakih kompanija kao to su istonoindijske kompanije, osnovane 1599 (v. Poglavlje 2 i Poglavlje 6). 17. vek Novac. U Americi su se, doseljenici koristili koljkama zvanim wampum (ukrasne koljke nanizane na tanko ue). Piter Stajvesant (Peter Stuyvesant) podigao je kredit u obliku wampuma, to je u Masausetsu bilo legalno sredstvo plaanja. Zbog pekulacija sa bojama koljki (crne su bile vrednije od belih pa su se doseljenici veto dosetili da ih prefarbaju) demonstriran je Greamov (Gresham) zakon koji objanjava kako lo novac izbacuje dobar novac. Prvo izdanje papirnog novca u Americi bilo je u koloniji u zalivu Masausets 1690. g. Godine 1862. Kongres se sloio kako e izdanja papirnog novca biti legalno sredstvo plaanja. Novanice su tampane zelenom bojom i odmah su postale poznate kao greenbacks (zelenbai) (v. Poglavlje 10, Poglavlje 11 i Poglavlje 16). 1792. g. Osnivanje berze u Njujorku. Njujorka berza akcija (NYSE) osnovana je 1792. g. kada se jedna grupa brokera sastala pod drvetom i dogovorila meusobno trgovanje akcijama uz dogovorenu proviziju.
3

Prema Brili, Majers i Markus, 2010, str. 20-21.

Poslovne finansije teorija i praksa

1929. g. Lomovi trita akcija. Obine akcije su rizina investicija. U septembru 1929. g. cene akcija u SAD-u dostigle su najviu istorijsku vrednost, a ekonomista Irving Fier (Irwing Fischer) procenio je kako su na trajno visokom nivou. Tri godine posle, cene akcija su bile 90% nie, a nakon toga je trebalo etvrt veka pre nego to su se cene vratile na nivo od septembra 1929. g. (v. Poglavlje 6). 60-ih god. 20. v. Evrodolarsko trite. Tokom 50-ih god. 20 v. Sovjetski Savez je preneo svoje dolare iz SAD-a u jednu rusku banku u Parizu. Ta je banka bila poznata po svom teleks imenu, EUROBANK, pa su iz tih razloga svi dolari izvan SAD-a postali poznati pod imenom evrodolari. Tokom 60-ih godina, zbog poreske regulative u SAD-u, zaduivanje u dolarima bilo je puno jeftinije u Evropi nego u SAD-u to je dovelo do snanog rasta evrodolarskog trita. 1971. g. Steaji kompanija. Te godine, stub amerike industrije, Pen central reilroud (Penn Central Railroad) iznenada je doivelo kolaps. Tadanja vrednost imovine od 4,6 mlrd $, ekvivalent dananje vrednosti uiznosu od 21 mlrd $, predstavljala je najvei bankrot u istoriji. (Danas su to ENRON I WorldCom) (v. Poglavlje 18). 1972. g. Finansijski terminski ugovori. Slue za zatitu preduzea od promena kamatnih stopa, valutnih kurseva itd. Kae se da je nastala zbog primedbe ekonomiste Miltona Fridmana (Milton Friedman) kako nije u stanju profitirati samo od svog miljenja da je funta precenjena. Robna berza u ikagu (Chicago Mercantile Exchange) prva je utemeljila trite finansijskih fjuersa (v. Poglavlje 8). 1986. g. Odluke o kapitalnim investicijama. Najvei investicioni projekat u izvoenju privatne kompanije bila je izgradnja tunela ispod Laman kanala. Gradnja je zapoela 1986, a zavrila 1994. uz ukupan troak od 15 mlrd. $ (v. Poglavlje 17). 1993. g. Kontrola rizika. Kada kompanija ne posveuje dovoljno panje rizicima koje preuzimaju menaderi, najee zapadaju u finansijske tekoe koje rezultiraju bankrotstvom. To je iskusila stara britanska banka Berings (Barings), jer je njen trgovac u singapurskom predstavnitvu prikrio gubitak od 1,3 mlrd. $ (869 miliona funti) izazvan neovlaenim pekulisanjem na kretanja japanskog trita akcija. Gubici su rezultirali propau Beringsa i estogodinjom zatvorskom kaznom za Nik Lizona (Nick Leeson). Sosijete eneral, rtva unutranje pronevere teke 4,9 mlrd. EUR (2007). Amerikanac Bernard Medof svoje klijente je olakao" za ukupno 65 mlrd. $, i osuen je na 150 godina zatvora (2009). 2002. g. Finansijski skandali. Veoma veliki broj finansijskih i raunovodstvenih skandala irom sveta: ENRON i njegova revizorska kua Artur Anderson, WorldCom, italijanski prehrambeni gigant PARMALAT. Ameriki Kongres usvojio je SarbejnsOksli zakon kako bi poveao odgovornost kompanija i njihovih uprava.

10

Uvod u poslovne korporativne finansije

REZIME
Svako preduzee treba da donese odluke o izboru najpovoljnije investicije, o nainu finansiranja te investicije i tekueg poslovanja, i odluku o dividendi. Poslovne finansije temelje se na tri osnovna principa. Princip investiranja, princip finansiranja i dividendni princip. Investicioni princip (odluka o kapitalnom budetiranju) podrazumeva da preduzee treba da ulae sredstva samo pod uslovom da prinos od takve investicije bude vei od minimalne zahtevane stope prinosa. Princip finansiranja (odluka o strukturi kapitala) temelji se na injenici da miks duga i akcijskog kapitala kojim preduzee finansira neku investiciju, obezbeuje maksimiranje vrednosti odabrane investicije. S obzirom da preduzea nisu uvek u situaciji da prikupe dovoljno novanih sredstava ili da odaberu najpovoljniju investiciju koja obezbeuje prinos vei od minimalno zahtevane stope prinosa, treba da ukupno ostvareni profit isplate vlasnicima kapitala (ako je u pitanju preduzee ijim se akcijama javno trguje na berzi) ili da ga vlasnici povuku iz preduzea (ako je u pitanju preduzee ijim se akcijama ne trguje javno). Za prikupljanje potrebnih novanih sredstava kojima bi se finansirali kvalitetni investicioni projekti, preduzea imaju razne mogunosti. Preduzea ijim se akcijama javno trguje na tritu imaju iri spektar prikupljanja potrebnih novanih sredstava. Ta sredstva mogu prikupiti putem zaduivanja kod banaka ili izdavanjem vlasnikih i dunikih hartija od vrednosti. Preduzea ijim se akcijama ne trguje javno, u situaciji su da potrebna sredstva obezbede ili ulaganjem sopstvenog kapitala ili zaduivanjem kod banaka. Stvarna imovina preduzea obuhvata materijalnu i nematerijalnu imovinu. Dakle, to je imovina kojom se preduzee koristi u procesu proizvodnje roba i usluga. Preduzea finansiraju stvarnu imovinu, a zauzvrat izdaju finansijsku imovinu investitorima (akcije, obveznice, bankarski krediti). Osnovni cilj preduzea predstavljen je tenjom da se maksimira trina vrednost preduzea. Konkretizacija ovog cilja predstavlja maksimiranje trine vrednosti akcija preduzea. Kroz maksimiranje trine vrednosti preduzea, maksimira se vrednost vlasnika. Osnovni alati poslovnih finansija jesu: vremenska vrednost novca, razumevanje finansijskih izvetaja i procena vrednosti.

Pitanja za proveru znanja

1. Navedite osnovne principe na kojima se temelje poslovne finansije i obrazloite ih? 2. Koje odluke donosi finansijski menader preduzea? 3. ta predstavlja kapitalno budetiranje? 4. Kada je projekat (investicija) privlaan za finansijski menadment preduzea, a kada za vlasnike? 5. Na koje naine preduzea prikupljaju novana sredstva?
11

Poslovne finansije teorija i praksa

U koju imovinu preduzee ulae kada se koristi termin kapitalna ulaganja? ta se podrazumeva pod pojmom struktura kapitala? ta je stvarna, a ta finansijska imovina preduzea? Navedite neke primere za stvarnu i za finansijsku imovinu i obrazloite ih? Navedite neke odluke vezane za budetiranje kapitala? Obrazloite zato navedene stavke moda nisu dobro odabrani cilj za preduzee: a. Poveanje trinog uea. b. Minimiziranje trokova. c. Nie cene od konkurenata. d. Poveanje profita. 12. Zato je preduzee koje tei da maksimira trinu cenu akcija manje orijentisano na kratkorone rezultate od preduzea koje samo eli da maksimira profit? 13. Koja od navedenih sredstava spadaju u materijalnu, a koja u finansijsku aktivu? a. Patenti. b. Obaveze po lizingu. c. Goodwill d. Visoko obrazovanje. e. Novanica od 1.000 RSD

6. 7. 8. 9. 10. 11.

Odabrana literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Brili, A. R., Majers, K. S., Markus, D. A. (2010). Osnovi korporativnih finansija (5. izd.), Beograd, Mate d.o.o. Bodi, Z., Kane, A., Marcus, J. A. (2009). Osnovi investicija (6. izd.), Beograd, Data Status Damodaran, A. (2007). Korporativne finansije : teorija i praksa, Podgorica, Modus Ivanievi, M. (2008). Poslovne finansije, Beograd, Ekonomski fakultet Ross, A. S., Randolph, W., Jeffrey, J. (2008). Corporate finance (8th ed.), New York, McGraw-Hill/Irwin Shapiro, A. C. (1989). Modern Corporate Finance, New York, Macmillan Van Horne, C. J., Wachowicz, M. J. Jr. (2007). Osnovi finansijskog menadmenta (12. izd.), Beograd, Data Status Vunjak, M. N. (2008). Finansijski menadment : poslovne finansije, Beej, Proleter a.d.; Subotica, Ekonomski fakultet

Korisni veb-sajtovi
www.vviley.com/college/damodaran www.finance.yahoo.com

12