Tower 6

Tower 6
Program za statiku i dinamiku analizu konstrukcija uputstvo za rad sa programom

[aurirano za Build 1300]
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158
Razlike u odnosu na Build 1200 nalaze se u poglavljima:

1.2.1 1.2.2 3.1.3 3.2.2 6.1 8.5.5 8.6.5 8.10 8.11.1 9.2 9.3.4 9.3.11 9.4.1.1 9.4.1.2 9.4.3 9.4.5 Pojedinana instalacija programa Mrena instalacija Granini uslovi Definisanje kombinacija optereenja Proraun Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima Uticaji u indirektnim elementima Kreiranje reduktora Definisanje eme kombinovanja optereenje Usvajanje armature Kontrola ploa na probijanje Ulazni podaci Globalni Ulazni podaci Lokalni Prikaz rezultata dimenzionisanja Kreiranje tekstualnog izvetaja
Sadraj
Tower 6.......................................................................................................... 1 Sadraj .......................................................................................................... 3 1. UVOD ......................................................................................................... 1 1.1 1.2 Potrebna konfiguracija raunara ...............................................................1 Instalacija programa ...............................................................................9
Pojedinana instalacija programa ................................................................. 10 Mrena instalacija ...................................................................................... 17
1.2.1 1.2.2
1.3 1.4 1.5
De-instalacija programa ........................................................................ 23 Pokretanje programa ............................................................................ 24 Osnovna koncepcija i organizacija programa............................................. 25
2. GRAFIKI INTERFEJS............................................................................... 26 2.1 2.2 2.3 2.4 Izgled ekrana....................................................................................... 26 Raspored i veliina prozora za crtanje...................................................... 28 Rad sa prozorima ................................................................................. 31 Aktiviranje naredbi ............................................................................... 33
Ponavljanje i prekidanje naredbi .................................................................. 34 Izbor podkomandi sa komandne linije ........................................................... 34 Transparentne naredbe............................................................................... 35 Rad sa dijalog box-ovima............................................................................ 35
2.4.1 2.4.2 2.4.3 2.4.4
2.5
Izbor taaka ........................................................................................ 44

Slobodan izbor taaka ................................................................................ 47 Ortogonalni i polarni izbor taaka ................................................................. 47 Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate ........................................ 49 Izbor taaka zadavanjem koordinata ............................................................ 50 Izbor taaka preciznim pogaanjem (OSNAP - kriterijumi) ............................... 52 Izbor taaka selektovanjem......................................................................... 55
2.5.1 2.5.2 2.5.3 2.5.4 2.5.5 2.5.6
2.6
Crtanje poligonalne linije ....................................................................... 55

Crtanje proizvoljne poligonalne linije ............................................................ 56 Crtanje pravougaonika ............................................................................... 57 Crtanje kruga............................................................................................ 60 Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture ............................................ 61
2.6.1 2.6.2 2.6.3 2.6.4
2.6.5
Ofset ....................................................................................................... 61
2.7
Zumiranje delova crtea ........................................................................ 62

Zum prozor............................................................................................... 63 Zum prethodni .......................................................................................... 63 Zum pomeri .............................................................................................. 63 Dinamiki zum .......................................................................................... 64 Zum sve................................................................................................... 64 Dinamiki zum na toki mia...................................................................... 65
2.7.1 2.7.2 2.7.3 2.7.4 2.7.5 2.7.6
2.8 2.9
Selektovanje elemenata crtea ............................................................... 65 Komande za manipulaciju sa elementima crtea........................................ 72

Brisanje ................................................................................................... 72 Kopiranje.................................................................................................. 72 Kopiranje u nizu (Array) ............................................................................. 73 Ogledalo................................................................................................... 75 Rotacija.................................................................................................... 76 Pomeranje ................................................................................................ 77 Skraivanje (Trim) ..................................................................................... 77 Produavanje (Extend) ............................................................................... 77 Razvlaenje (Stretch) ................................................................................. 78
2.9.1 2.9.2 2.9.3 2.9.4 2.9.5 2.9.6 2.9.7 2.9.8 2.9.9
2.9.10 3D Kopiranje u nizu (3D Array).................................................................... 78 2.9.11 3D Ogledalo .............................................................................................. 79 2.9.12 3D Rotacija ............................................................................................... 80 2.9.13 Obnavljanje crtea (Undo/Redo) .................................................................. 80 2.9.14 Spajanje kontura ....................................................................................... 80 2.9.15 Razdvajanje kontura .................................................................................. 81
2.10 Vidljivost ............................................................................................. 82

2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................... 82 2.10.2 Podeavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje) ........................................ 94
2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo) ............................................... 99

2.11.1 Editovanje nivoa (Edit) ............................................................................. 100 2.11.2 Izbor tekueg nivoa ................................................................................. 103 2.11.3 Lokalni koordinatni sistem nivoa ................................................................ 104 2.11.4 Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci) ...................................... 105 2.11.5 Zamena geometrije tavanica (Zamena)....................................................... 107 2.11.6 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport) ............................................... 108 2.11.7 Generisanje prostornog modela (Generisanje).............................................. 109
2.12 Komande za rad sa ramovima (meni Dispozicija) .................................. 111

2.12.1 Kreiranje novog rama (Novi) ..................................................................... 112
2.12.2 Promena imena rama (Preimenuj).............................................................. 113 2.12.3 Izbor tekueg rama.................................................................................. 115 2.12.4 Lokalni koordinatni sistem rama................................................................. 116 2.12.5 Cilindrini ramovi..................................................................................... 117 2.12.6 Komande za manipulaciju sa ramovima ...................................................... 121 2.12.7 Generisanje ramova ................................................................................. 121
2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled) ............................................... 122

2.13.1 Rotacija izometrijskog prikaza (Orbit) ......................................................... 123 2.13.2 Renderovan prikaz modela (Render)........................................................... 124 2.13.3 Pogled kamerom (Kamera) ....................................................................... 125 2.13.4 Promena poloaja kamere (Poloaj kamere) ................................................ 126 2.13.5 Ortogonalne projekcije izometrijskog prikaza ............................................... 128 2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz)........................................... 129 2.13.7 Samo tekui 2D prikaz.............................................................................. 130
2.14 Komande za promenu tekueg prikaza u prozoru 2D pogled (meni 2D pogled) .............................................................................. 130
2.14.1 Definisanje pogleda.................................................................................. 131 2.14.2 Editovanje liste pogleda ............................................................................ 133 2.14.3 Izbor tekueg pomonog pogleda ............................................................... 136 2.14.4 Izbor pogleda (Ctrl+W) ............................................................................ 137 2.14.5 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport) ............................................... 138 2.14.6 Projekcije definisanih pogleda.................................................................... 138 2.14.7 Izbor taaka u definisanim pogledima ......................................................... 139 2.14.8 Vidljivost projektovanih tavanica................................................................ 139
3. UNOS PODATAKA ................................................................................... 143 3.1 Konstrukcija ...................................................................................... 143

Ploa/Zid ................................................................................................ 147 Otvori .................................................................................................... 152 Granini uslovi ........................................................................................ 153 Grede .................................................................................................... 162 Oslobaanje uticaja ................................................................................. 206 Mimoilaenje greda .................................................................................. 212 Baza masivnih i tankozidnih preseka........................................................... 213 Generisanje nosaa tankozidnog preseka .................................................... 218 Povrinski oslonac.................................................................................... 221 3.1.1 3.1.2 3.1.3 3.1.4 3.1.5 3.1.6 3.1.7 3.1.8 3.1.9
3.1.10 Linijski oslonac ........................................................................................ 223 3.1.11 Takasti oslonac ...................................................................................... 227 3.1.12 Krive povri ............................................................................................ 234
3.1.12.1 3.1.12.2 3.1.12.3 3.1.12.4 3.1.12.5 3.1.12.6 3.1.13.1 3.1.13.2
Sfera............................................................................................... 237 Kupa ............................................................................................... 239 Svod ............................................................................................... 239 Spirala ............................................................................................ 239 Postojea povr ................................................................................ 241 Editovanje povri .............................................................................. 241 Definisanje faza graenja ................................................................... 250 Promena faze graenja ...................................................................... 252
3.1.13 Faze graenja ......................................................................................... 244
3.2
Optereenje....................................................................................... 264
Definisanje sluajeva optereenja .............................................................. 266 Definisanje kombinacija optereenja........................................................... 269 Povrinsko optereenje............................................................................. 277 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima ................................... 284 Linijsko optereenje ................................................................................. 291 Takasto optereenje ............................................................................... 295 Pomeranje oslonaca ................................................................................. 297 Temperaturni uticaji u ploi ....................................................................... 298 Temperaturni uticaji u gredi ...................................................................... 299 Aksijalno naprezanje ................................................................................ 300
3.2.1 3.2.2 3.2.3 3.2.4 3.2.5 3.2.6 3.2.7 3.2.8 3.2.9
3.2.3.1
3.2.10 Pokretno optereenje ............................................................................... 303 3.2.11 Uticajna linija .......................................................................................... 315 3.2.12 Prednaprezanje ....................................................................................... 317 3.2.12.1 3.2.12.2 Definisanje krajeva zadate linije prednaprezanja ................................... 323 Gubitci sile prednaprezanja ................................................................ 323
3.2.13 Rezultanta .............................................................................................. 326 3.2.14 Konvertor optereenja .............................................................................. 326
3.3
Promena i kontrola ranije unetih podataka ............................................. 330

Promena setova ...................................................................................... 330 Promena lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata (Promena L.K.S.) .. 333 Promena lokalnog koordinatnog sistema takastih oslonaca ........................... 337 Kontrola setova ....................................................................................... 339 Kontrola unetih podataka .......................................................................... 346 Kontrola geometrije ................................................................................. 351 Promena dijagonale povrinskih entiteta ..................................................... 356
3.3.1 3.3.2 3.3.3 3.3.4 3.3.5 3.3.6 3.3.7
3.4
Komande za unos elemenata crtea koji nisu deo konstrukcije .................. 358
Pomone ose........................................................................................... 359 Postavljanje osa ............................................................................... 362 3.4.1.1
3.4.1
3.4.1.2 3.4.1.3 3.4.1.4 3.4.1.5 3.4.1.6 3.4.2 3.4.3 3.4.4 3.4.5 3.4.6
Brisanje osa ..................................................................................... 363 Promena rastojanja izmeu osa .......................................................... 364 Pomeranje osa ................................................................................. 364 Promena naziva osa .......................................................................... 365 Automatsko generisanje osa ............................................................... 367
Izbor layer-a za crtanje.......................................................................... 367 Crtanje pomonih linija............................................................................. 368 Ispis tekstova ......................................................................................... 368 Kotiranje crtea ....................................................................................... 370 Oznaka pozicije ....................................................................................... 373 Plan pozicija ..................................................................................... 373 Generisanje plana pozicija .................................................................. 375
3.4.6.1 3.4.6.2
3.5
Podeavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni Setup) . 380
Parametri ............................................................................................... 380 Funkcionalnost ........................................................................................ 390 Ikone ..................................................................................................... 404 Preice ................................................................................................... 408
3.5.1 3.5.2 3.5.3 3.5.4
3.6
Komande za rad sa datotekama............................................................ 412

Otvaranje nove datoteke (Nova) ................................................................ 412 Uitavanje datoteka (Uitaj) ...................................................................... 413 Snimanje izmena na crteu (Snimi) ............................................................ 414 Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao) ..................................... 414 Import ................................................................................................... 415 Uitavanje crtea iz AutoCad-a (DXF Import) ............................................... 417 Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport) ........................................... 420 Podaci o projektu..................................................................................... 421 Kraj rada sa programom ........................................................................... 421
3.6.1 3.6.2 3.6.3 3.6.4 3.6.5 3.6.6 3.6.7 3.6.8 3.6.9
3.7
Prelazak u druge module programa ....................................................... 421
4. FORMIRANJE MREE KONANIH ELEMENATA ........................................ 422 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 Osnovni pojmovi ................................................................................ 422 Generisanje mree konanih elemenata ................................................. 423 Greke koje prekidaju proces generisanja .............................................. 425 Ocena kvaliteta izgenerisane mree konanih elemenata .......................... 427 Korekcija izgenerisane mree konanih elemenata .................................. 428
Proguavanje mree ............................................................................... 428 Proreenje.............................................................................................. 431 Pomeranje vora ..................................................................................... 432
4.5.1 4.5.2 4.5.3
4.6 4.7
Podela greda koje se nalaze van ploa (Podela greda van ploa) ............... 432 Ostale naredbe................................................................................... 434
5. PRORAUN STABILNOSTI ...................................................................... 435 6. MODALNA ANALIZA................................................................................ 440 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 Proraun ........................................................................................... 440 Greke koje prekidaju proces prorauna ................................................ 446 Izbor tekueg tona ............................................................................. 447 Prikaz tekueg tona ............................................................................ 448 Animacija tekueg tona ....................................................................... 448 Kontrola postavljenih masa (Mase) ....................................................... 449
7. PRORAUN MODELA............................................................................... 456 7.1 7.2 7.3 Namena i opis rada modula.................................................................. 456 Greke koje prekidaju proces prorauna ................................................ 459 Naini prorauna ................................................................................ 461
Teorija I-og reda ..................................................................................... 462 Teorija II-og reda .................................................................................... 462 Proraun modela sa nelinearnim elementima ............................................... 462 Seizmiki proraun................................................................................... 464 EUROCODE ...................................................................................... 467 JUS (Ekvivalentno statiko optereenje) ............................................... 471 JUS (Multi modalna analiza) ............................................................... 475 Ruski propisi (SNIP) .......................................................................... 478 Bugarski propisi (BUG) ...................................................................... 480 vajcarski propisi (SIA) ..................................................................... 481 Proizvoljna spektralna kriva ................................................................ 485
7.3.1 7.3.2 7.3.3 7.3.4
7.3.4.1 7.3.4.2 7.3.4.3 7.3.4.4 7.3.4.5 7.3.4.6 7.3.4.7
8. OBRADA REZULTATA PRORAUNA ......................................................... 488 8.1 8.2 Namena i opis rada modula.................................................................. 488 Izbor tekueg sluaja optereenja ......................................................... 493
Kreiranje SRSS kombinacija ...................................................................... 494 Kreiranje kombinacija............................................................................... 496 Anvelope uticaja ...................................................................................... 497
8.2.1 8.2.2 8.2.3
8.3 8.4 8.5
Prikaz deformisanog modela................................................................. 500 Suma reakcija .................................................................................... 503 Uticaji u ploi - zidu ............................................................................ 503
8.5.1 8.5.2 8.5.3 8.5.4 8.5.5
Obeleavanje izolinija (Legenda)................................................................ 517 Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek) ...................................................... 519 Uticaji u ploi u zadatom LKS .................................................................... 525 Relativni ugib ploa .................................................................................. 528 Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima....................................... 531
8.6
Uticaji u gredama ............................................................................... 532

Pojedinani dijagrami ............................................................................... 534 Dijagrami po svim gredama ...................................................................... 542 Dijagrami u poprenom preseku ................................................................ 544 Prikaz uticaja u gredama putem izolinija (Legenda) ...................................... 548 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima............................................ 551
8.6.1 8.6.2 8.6.3 8.6.4 8.6.5
8.7 8.8 8.9
Uticaji u povrinskim osloncima (tlu) ..................................................... 552 Uticaji u linijskim osloncima ................................................................. 554 Reakcije oslonaca ............................................................................... 557
8.10 Uticaji u indirektnim elementima........................................................... 561 8.11 Reduktor ........................................................................................... 565

8.11.1 Kreiranje reduktora.................................................................................. 565 8.11.2 Uticaji u reduktoru ................................................................................... 567
8.12 Uticajna linija..................................................................................... 569 8.13 Skaliranje uticaja................................................................................ 576 8.14 Skaliranje razmere dijagrama............................................................... 577 8.15 Predmer ............................................................................................ 579 8.16 Tekstualni prikaz rezultata statikog prorauna ....................................... 582 8.17 Generisanje izvetaja za grupe entiteta ................................................. 592 8.18 Trenutno uklanjanje prikazanih uticaja sa ekrana (Reset) ......................... 602 8.19 Numeracija vorova sa mree konanih elemenata .................................. 603 8.20 Kontrola setova .................................................................................. 603 8.21 Kreiranje projektne dokumentacije........................................................ 606
8.21.1 Eksport grafikih blokova .......................................................................... 607 8.21.2 Eksport blokova iz dijalog box-ova ............................................................. 614 8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)................................................. 614 8.21.4 Struktura grafikog dokumenta.................................................................. 635 8.21.5 Generisanje tekstualnih izvetaja ............................................................... 638 8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu ....................................................... 652 8.21.7 Potpisi grafikih blokova ........................................................................... 664 8.21.8 Komande za rad sa listovima harije ............................................................ 665 8.21.9 Prelom strana u projektnoj dokumentaciji ................................................... 668
8.21.10 8.21.11 8.21.12 8.21.13 8.21.14 8.21.15 8.21.16 8.21.17 8.21.18 8.21.19 8.21.20 8.21.21 8.21.22
Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji ..................................... 669 Import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata .............. 674 Snimanje projektne dokumentacije ......................................................... 676 tampanje projektne dokumentacije........................................................ 676 Eksport u RTF ...................................................................................... 677 Povratak u modul za obradu rezultata prorauna ....................................... 678 Oporavak oteenih dokumenata ............................................................ 678 Tekui jezik izvetaja ............................................................................ 679 Eksport bloka u klipbord ........................................................................ 680 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord ..................................................... 681 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF ................................................ 681 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt........................... 684 Direktna tampa pojedinanih crtea ....................................................... 684
9. Dimenzionisanje betonskih preseka....................................................... 686 9.1 9.2 9.3 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi).............................................. 686 Definisanje eme kombinovanja optereenja .......................................... 688 Dimenzionisanje ploa......................................................................... 694
Ulazni podaci .......................................................................................... 695 Ulazni podaci Globalni ..................................................................... 695 Ulazni podaci Lokalni ...................................................................... 698 9.3.1.1 9.3.1.2 9.3.2 9.3.3 9.3.4 9.3.5 9.3.6 9.3.7 9.3.8 9.3.9
9.3.1
Proraun potrebne armature...................................................................... 699 Prikaz rezultata dimenzionisanja ................................................................ 700 Usvajanje armature ................................................................................. 712 Automatsko generisanje oblasti sa usvojenom armaturom u ploama .............. 723 Manipulacija sa oblastima armiranja ........................................................... 724 Kreiranje tekstualnog izvetaja .................................................................. 726 Eksport usvojene armature u ArmCAD ........................................................ 730 Proraun prslina u ploama ....................................................................... 732
9.3.10 Proraun ugiba u ploama ......................................................................... 736 9.3.11 Kontrola ploa na probijanje...................................................................... 740
9.4
Dimenzionisanje greda ........................................................................ 752

Ulazni podaci .......................................................................................... 753 Ulazni podaci Globalni ..................................................................... 753 Ulazni podaci Lokalni ...................................................................... 759 9.4.1.1 9.4.1.2
9.4.1
9.4.2 9.4.3 9.4.4
Proraun potrebne armature...................................................................... 768 Prikaz rezultata dimenzionisanja ................................................................ 769 Usvajanje armature ................................................................................. 771
9.4.5 9.4.6 9.4.7 9.4.8 9.4.9
Kreiranje tekstualnog izvetaja .................................................................. 797 Eksport usvojene armature u ArmCAD ........................................................ 801 Proraun prslina u gredama....................................................................... 805 Proraun ugiba u gredama ........................................................................ 806 Prikaz prslina i ugiba u gredama ................................................................ 807
9.5 9.6
Dimenzionisanje seizmikih zidova ........................................................ 810 Proraun preseka ............................................................................... 823
10. Dimenzionisanje elinih preseka ........................................................ 827 10.1 Izbor propisa za dimenzionisanje .......................................................... 828 10.2 Merodavno optereenje ....................................................................... 829 10.3 Kontrola napona ................................................................................. 833 10.4 Ulazni podaci ..................................................................................... 836 10.5 Kontrola stabilnosti ............................................................................. 839 10.6 Prikaz rezultata .................................................................................. 839 10.7 Izvetaj............................................................................................. 841 10.8 Izvetaj za jedan presek...................................................................... 844 10.9 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa ................................................. 845 11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 847 11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje .......................................................... 848 11.2 Merodavno opterecenje ....................................................................... 852 11.3 Ulazni podaci ..................................................................................... 856 11.4 Kontrola stabilnosti ............................................................................. 862 11.5 Prikaz rezultata .................................................................................. 872 11.6 Izvetaj............................................................................................. 875 11.7 Izvestaj za jedan presek...................................................................... 876 11.8 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa ................................................. 877
1. UVOD
1.1 Potrebna konfiguracija raunara
Program Tower 6 je potpuno samostalan grafiki program koji radi pod operativnim sistemima: Windows 2000, Windows XP i Windows Vista. Minimalna konfiguracija raunara je praktino odreena minimalnim zahtevima ovih operativnih sistema, pa e program raditi na svim raunarima na kojima su instalirani i rade ovi operativni sistemi. Meutim, za ozbiljniji rad sa programom, poeljno je da imate to vie raspoloive RAM memorije. Prostor na disku Sam program, nakon instalacije, na disku zauzima oko 50 MB prostora, pa je to ujedno i teoretski minimum potrebnog slobodnog prostora. Meutim za sam rad programa bie potrebno znatno vie prostora i njegova veliina zavisi od veliine i broja problema koji e se proraunavati. Veliina slobodnog prostora na disku utie i na ukupnu raspoloivu virtualnu memoriju raunara o kojoj e biti vie rei u daljem tekstu. Memorija U Windows okruenju, programi za svoj rad koriste tzv. virtualnu memoriju. Virtualnu memoriju sainjavaju RAM (standardna operativna memorija raunara) i tzv. swap file rezervisani prostor na disku. S obzirom na relativno mali kapacitet operativne memorije, Windows automatski rezervie odreeni prostor na disku (swap file) koji fiziki predstavlja poveanje operativne memorije. Te dve memorije rade zajedno i predstavljaju jednu celinu virtualnu memoriju. Obzirom da je RAM memorija izuzetno brza, to se namee zakljuak da e na raunaru sa vie RAM memorije rad sa programom biti bri i lagodniji. Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, za ozbiljniji rad sa programom raunar treba da ima minimum 1 GB RAM memorije, a poeljno bi bilo da ima i vie. Potrebna ukupna koliina virtualne memorije za rad programa, zavisi iskljuivo od sloenosti i veliine problema koji se reavaju. Kako je programu najvea koliina slobodne virtualne memorije potrebna pri samom proraunu uticaja metodom konanih elemenata, to Vam se moe desiti sluaj da po aktiviranju prorauna program izda upozorenje da nema dovoljno virtualne memorije. Poto je koliina RAM memorije fiksna, odnosno ima je onoliko koliko je ugraeno u raunar, to praktino, veliina virtualne memorije zavisi iskljuivo od slobodnog prostora na disku i reenje za ovakav problem je u rezervisanju veeg prostora na disku za swap file. Ako disk ima vie particija, ili na raunaru postoji vie diskova, obavezno treba naloiti Windows-u da swap file formira na disku (particiji) sa najvie slobodnog prostora. U daljem tekstu izneemo postupak provere podeenosti veliine prostora na disku za kreiranje swap file. Podeavanje virtualne memorije za Windows 2000 Iz Start menija aktivirajte opciju Settings Control Panel.
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu System, nakon ega e se otvoriti dijalog box System Properties.
Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,
Aktivirajte komandno polje Performance options....
Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....
U prikazanim edit box-ovima, zadajte podatke kao na slici. Za prihvatanje novih vrednosti aktivirajte komandno polje Set, a nakon toga pomou opcije OK izaite prvo iz ovog, a potomo i iz ostalih prozora naredbe System. Podeavanje virtualne memorije - Windows XP Iz Start menija aktivirajte opciju Settings Control Panel System.
Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,
Aktivirajte komandno polje Settings.
Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....
U prikazanim edit box-ovima, zadajte podatke kao na slici. Za prihvatanje novih vrednosti aktivirajte komandno polje Set, a nakon toga pomou opcije OK izaite prvo iz ovog, a potomo i iz ostalih prozora naredbe System. Za proraunavanje izuzetno velikih primera, samo ogranienje Windows-a po pitanju maksimalne alokacije memorije od 2 GB moe biti prepreka. Ova granica se moe pomeriti kod operativnog sistema Windows XP, sa 2 GB na 3 GB. Najbolje je napraviti novu konfigurciju za podizanje Windows XP-a, i onda toj novoj konfiguraciji podesiti parametre. To se radi na sledei nain: Iz Start menija aktivirajte opciju: Programs Accessories Command Prompt.
Na komandnoj liniji je potrebno zadati sledeu instrukciju: bootcfg /copy /d "Windows XP - 3GB" /id 1 Na ovaj nain kreirana je jo jedna konfiguracija operativnog sistema koja je zasnovana na konfiguraciji broj 1, ali sa imenom Windows XP - 3GB. Zatim se unese: bootcfg /raw /3gb /id 2 Na ovaj nain smo prethodno kreiranoj konfiguraciji Windows XP - 3GB, dodali opciju za podrku veliine virtualne memorije od 3 GB. Da bi proverili da je sve uraeno kako treba, treba otkucati bootcfg Nakon ovoga, na ekranu bi treblo da se pojave sledei podaci:
7 Boot Loader Settings -------------------timeout: 30 default: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT Boot Entries -----------Boot entry ID: 1 Friendly Name: "Microsoft Windows XP Professional" Path: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT OS Load Options: /fastdetect Boot entry ID: 2 Friendly Name: "Windows XP - 3GB" Path: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT OS Load Options: /3gb Za povratak u Windows okruenje, sa komandne linije command prompta otkucajte naredbu: Exit Prilikom sledeeg startovanja (boot) Windows-a pojavie se dve konfiguracije. Ako se izabere "Windows XP - 3GB" Tower e moi da koristi 3GB memorije. Na ovaj nain moi ete da proraunavate i izuzetno velike primere. Za detaljnije informacije moete konsultovati Help sistem za Windows XP. Grafika kartica Rad programa je podran u svim standardnim rezolucijama koje su predviene za Windows aplikacije. Meutim, kako program u svom radu koristi i renderovan trodimenzionalni prikaz modela, to je neophodno da vaa kartica ima instaliran drajver koji podrava 16-bitne ili 32bitne boje. Ako to nije sluaj, program e nakon startovanja izdati odgovarajue upozorenje.
Proveru instaliranog drajvera ete dobiti ako iz Start menija aktivirajte opciju Settings Control Panel.
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Display, nakon ega e se otvoriti dijalog box Display Properties.
Klikom mia preko opcije Settings otvorite ovu kartoteku.
Da biste uopte mogli da pokrenete program, u listi Colors je potrebno postaviti ili High Color (16 bit) ili True Color (32 bit). Izlazni ureaji Od izlaznih ureaja za tampu, program podrava sve ureaje koji su podrani samim Windows operativnim sistemom i instaliranim drajverima.
1.2
Instalacija programa
Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajui hardlock. Kako postoje i pojedinane i mrene verzije naih programa, a i razliiti tipovi hardlock-ova (pojedinani, mreni, vremenski ogranieni), to morate znati i serijski broj instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi instalaciju za Va hardlock. Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on odreuje kako tip instalacije tako i reim rada programa. U sluaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobiete novi serijski broj, pri emu stari vie nee vaiti. Program moete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znai da morate imati pravo pristupa sistemu Power User ili Administrator ako je na raunaru instaliran Windows 2000, odnosno Administrator ako je na raunaru instaliran Windows XP ili Windows Vista operativni sistem. Za razliku od instalacije, za korienje programa nema ogranienja. Vano: Kako Windows ima poseban tretman prema USB ureajima, u sluaju da ste uz program dobili USB hardlock, nemojte ga stavljati na raunar pre nego to Tower-ov instalacioni program to bude zahtevao od Vas. Ako to ipak grekom uradite, Windows-ovu automatsku proceduru instalacije drajvera odmah prekinite. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na prvo postavljanje USB hradlock-a na raunar. Nakon prve instalacije programa Tower, USB hardlock moete slobodno postavljati i skidati sa datog raunara.
10
1.2.1
Pojedinana instalacija programa
Sa instalacionog CD-a pokrenete program \Tower6\Setup.exe, nakon ega e program prvo proveriti da li je ranije ve instaliran drajver za hardlock, i ako nije automatski e ga instalirati. Nakon instalacije drajvera, program e izdati sledeu poruku:
Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajueg hardlock-a, ovom porukom, program Vas obavetava da proverite prisustvo hardlock-a na raunaru. U zavisnosti od tipa hardlock-a koji posedujete, moete ga prikljuiti ili na paralelni (LPT), ili pak na USB port Vaeg raunara. Hardlock-ovi za paralelni port, imaju na svojoj zadnjoj strani enski deo, koji omoguava i prikljuenje printera iza njega.
Postavljanje LPT harldock-a na paralelni port raunara U sluaju da imate USB hardlock, i da ste ga grekom, pre instalcije programa prikljuili na raunar, neophodno je da ga prvo izvuete, a odmah zatim ponovo postavite na USB port (resetovanje porta).
11
Upaljena lampica na USB hardlock-u oznaie njegovo ispravno postavljanje Kada ste postavili hardlock, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e otpoeti instalacija. U sluaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati raunar, program e preskoiti prethodno opisanu proceduru i odmah otpoeti sa instalacijom programa. Na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Iz zatvorene liste, izaberite jezik instalacije, i nakon toga aktivirajte komandno polje OK.
Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
12
U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa. Dobro ga prouite, i samo u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie dostupno i komandno polje Next, ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.
U ovom dijalog box-u, odreuje se da li se radi o pojedinanoj ili pak mrenoj instalaciji programa. Klikom mia na ikonu Pojedinana, postavite ovaj tip instalacije za tekui, i aktivirajte komandno polje Next.
U edit box-u Vlasnik licence upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podataka ispisivati u dnu svake strane hartije vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom
13 prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika licence. Kompletne podatke o projektantu, kao i o korisniku Vaih usluga, imaete mogunost da potpuno proizvoljno definiete u zaglavlju projektne dokumentacije (vidi poglavlje 8.21.3). U edit box-u Registracioni broj paljivo zadajte taan serijski broj inatalacije, koji ste dobili od Vaeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako niste zadovoljni ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni direktorijum zadate potpuno proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje , koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju. Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje Next. U sluaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju, va ranije instaliran program, program e izdati upozorenje i omoguiti Vam, ili da zadrite postojee datoteke, ili da ih zamenite sa novim.
Da biste se lake odluili za jednu od programom predvienih akcija, naveemo listu datoteka u kojima se uvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom: Tower.$dis Tower.$vis Tower.$mtr Tower.$prf konfiguraciona datoteka sa bojama entiteta koje su postavljene pomou naredbe Parameteri konfiguraciona datoteka sa podeenim stanjima vidljivosti u okviru naredbe Vidljivost datoteka sa bibliotekom materijala koja karakteristika greda, ploa, zidova i stubova se koristi pri definisanju
datoteka sa bibliotekom elinih profila koja se koristi pri definisanju karakteristika poprenog preseka greda i stubova
14 Tower.$dim01 datoteka sa podacima o kvalitetu materijala koje program koristi pri dimenzionisanju betonskih preseka za sve standarde. Ovi podaci se auriraju pomou naredbe Dimenzionisanje Beton Propisi baza spektralnih krivi koju moete kreirati prorauna: Proizvoljna spektralna kriva sa opcijom seizmikog
Tower.$sk Tower.$vet Tower.$po Tower.$ks Tower.$har Tower.$gig Tower.$mtz Tower.$net Tower.$pec Tower.$pl Tower.$ppz Tower.$tb Tower.$utl Tower.$bmd Tower.$acc -
baza vetrova koja se moe kreirati u okviru naredbe za zadavanje povrinskog optereenja po krivim povrima baza definisanih ema pokretnih optereenja datoteka sa konfigurisanom paletom boja koja se koristi u okvru naredbe Kontrola setova baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju projektne dokumntacije konfiguracije parametara koje se definisu u okviru naredbe Generisanje izvetaja za grupe entiteta baza definisanih masivnih i tankozidnih preseka biblioteka mrea parametri za seizmiku po propisu EUROCODE definisane konfiguracije legendi za armaturu definisane konfiguracije za generisanje plana pozicija datoteka u kojoj se pamti poslednji korieni raspored ikona konfiguracije ema pokretnih optereenja koje se definiu pomou naredbe Uticajna linija datoteka sa bibliotekom materijala koja se koristi pri dimenzionisanju drvenih konstrukcija za propis EUROCODE datoteka sa kombinacijama tastera za brzo pokretanje pojedinih naredbi. Kombinacije tastera se definiu pomou naredbe Preice
Ove datoteke se snimaju u direktorijumu C:\Documents and Settings\Ime korisnika \Application Data\Radimpex\Tower6. Ako ste u toku ranijeg rada sa programom, sve baze prilagodili svojim potrebama, preporuujemo da aktivirate komandno polje Da, to e dovesti samo do inoviranja izvrnih programa, dok e konfiguracione datoteke ostati nepromenjene. Ukoliko elite da zadrite samo neke od konfiguracionih fajlova potrebno je da aktivirate komandno polje Izbor, nakon ega se otvara dijalog box sledeeg izgleda.
15
Dijalog box u kome moete da izaberete konfiguracione fajlove koje elite da zadrite U listi su prikazani svi konfiguracioni fajlovi koji se isporuuju uz program. Ostali konfiguracioni fajlovi se ne isporuuju, ve se kreiraju u toku rada sa programom i oni se ne briu pri instalaciji. Za svaki od prikazanih konfiguracionih fajlova ispisuje se naziv i kratak opis njegovog znaenja. Sada je potrebno da u listi oznaite sve konfiguracione fajlove koje elite da zadrite. Klikom postavlja se, odnosno uklanja simbol , koji ukazuje mia preko check box-a u koloni da je dati konfiguracioni fajl selektovan. Aktiviranjem komandnog polja Sve selektuju se svi konfiguracioni fajlovi iz liste, dok se aktiviranjem komandnog polja Nijedan svi fajlovi deselektuju.
Postavljeni simboli u koloni , jasno ukazuju koji e konfiguracioni fajlovi biti zadrani Izborom komandnog polja OK tekui dijalog box se zatvara, a procedura instalacije programa se nastavlja.
16
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj instalaciji.
Aktivranjem komandnog polja OK, instalacioni program e zavriti svoj rad. U sluaju da hardlock nije prikljucen na raunar, program e obustaviti postupak instalacije i izdati odgovarajue upozorenje.
Ako je pak hardlock prilljuen na raunar, a pogreili ste pri zadavanju registracionog broja, komandno polje Next e biti nedostupno za aktiviranje. U samom djalog box-u, program e napisati informaciju da je zadat pogrean registacioni broj.
17
U ovom sluaju Vam preostaje, da se pomou komandnog polja Back, vratite na dijalog box za zadavanje registracionog broja, i da ga zadate ispravno.
1.2.2
Mrena instalacija
Da bi program mogao da radi na svim raunarima u mrei, neophodno je da meu njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak mrene instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska instalacija, a u drugom se sa diska servera vri klijentska instalacija, na svim terminalima na kojima je potrebno izvravati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut (aktivan) HASP License Manager, program koji kontrolie rad mrenog hardlock-a. Kako server slui samo za postavljanje hardlock-a, i smetanje izvrnih programa, to performanse servera uopte ne utiu na brzinu rada programa. Mnogo je vanije da sama mrea bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a to bre odvijala. Serverska instalacija na Windows mrei Kako performanse servera ne utiu na brzinu rada programa, to za server moete proglasiti bilo koji raunar u mrei. Znai, bitno je da na njemu bude izvrena serverska instalacija programa, prikaen mreni hardlock i podignut HASP License Manager. Obzirom da pri instalaciji, program u Registry upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvrnog programa, to je potrebno da se na server log-ujete kao Administrator. Na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenete program \Tower 6\Setup.exe, i sprovedite potpuno isti postupak kao i kod pojedinane instalacije (vidi poglavlje 1.2.1). Sve ranije opisano za postavljanje USB hardlock-ova vai i ovde. Svakako da je u ovom sluaju, za tip instalacije potrebno odabrati ikonu Mrena.
18
Program u toku instalacije automatski konfigurie komunikaciju sa mrenim HASP kljuem. Instalacija HASP License Manager-a Nakon zavrene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program HASP License Manager. Sa instalacionog CD-a pokrenite program \Hasp\LMSETUP.EXE.
Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:
19
Ponuena su dva naina instalacije: Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows aplikaciju Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje Next, pojavie se dijalog box u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni direktorijum HASP License Manager-a.
Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog box u kome se moe izabrati da se program stavi u Startup Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se HASP License Manager mora svaki put startovati preko: Start Programs HASP License Manager HASP License Manager.
20
Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doi e se do kraja instalacije HASP License Manager-a. Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri svakom podizanju (restartu) raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo kakvom administracijom. Rad sa HASP License Manager-om Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:
Crvena ikona oznaava da je HASP License Manager aktivan Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License Manager-a.
Izborom naredbe Exit, prozor HASP License Manager-a moete opet minimizovati. U sluaju da ovaj program nije startovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom hardlock-u ni sa jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad izvrnog programa. Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu izvriti klijentsku instalaciju programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima na mrei.
21 Klijentska instalacija Sa raunara na kome elite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvrena serverska instalacija pokrenete instalacioni program Setup.exe. Znai klijentska instalacija se ne vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je izvrena serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu C:\Tower 6 Server\.
Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u se vri izbor vrste klijentske instalacije. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija bez kopiranja izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, na klijentsku mainu se nee kopirati ni jedan izvrni fajl. Umesto toga program e se startovati pozivanjem izvrnih fajlova direktno sa servera. Ova varijanta je pogodna za male, brze i slabo optereene mree i prednost joj je u tome to je mogue neuporedivo lake auriranje i instalacija novih verzija programa. Naime, instalacijom nove verzije programa na serveru, svi klijenti automatski dobijaju novu verziju. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija sa kopiranjem izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, tada e se svi izvrni fajlovi iskopirati na klijentsku mainu. Ova varijanta je pogodna za mree sa veim brojem korisnika, mree koje su optereenije ili mree koje imaju manju propusnu mo. Prednost joj je to ne izaziva poveanje mrenog saobraaja i zaguenje servera pri startovanju, a samim tim se program bre startuje. Da bi se instalirala novija verzija, potrebno je posle serverske instalacije ponovo izvriti klijentsku instalaciju na svakom raunaru.
22 Nakon izbora vrste klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska instalacija, i aktivirati komandno polje Next.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.
23 Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim raunarima u mrei, na kojima elite da koristite program.
1.3
De-instalacija programa
U sluaju da elite da ponitite instalaciju programa, tada je potrebno da iz Start menija aktivirajte opciju Settings Control Panel.
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Add/Remove Programs, i otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
U prikazanoj listi svih instaliranih programa, selektujte program Tower 6, i aktivirajte komandno polje Change/Remove. U sluaju da elite da uklonite serversku instalaciju, selektujte program Tower 6 Server, a u sluaju klijentske instalacije, program: Tower6 Client. Kako je ovo destrutivna akcija, to e program zahtevati njenu potvrdu.
24 Aktiviranjem komandnog polja Yes, otpoee postupak de-instalacije, a na ekranu e se ubrzo pojaviti informacija o uspenom deinstaliranju programa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, program Tower 6 e biti definitivno uklonjen sa raunara, a Windows e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za de-instalaciju ranije instaliranih programa.
1.4
Pokretanje programa
Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog pokretanja programa obavezno stavite na LPT, odnosno USB port vaeg raunara. Sam program se pokree iz Start menija izborom opcije: Programs Radimpex Tower6. U sluaju klijentske instalacije, potrebno je odabrati opciju: Programs Radimpex Tower 6 Client. U oba sluaja, na ekranu e se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled programa Tower.
25
1.5
Osnovna koncepcija i organizacija programa
Program Tower slue za statiku i dinamiku analizu ravanskih i prostornih konstrukcija. Proraun se sprovodi metodom konanih elemenata, a geometrija modela se definie grafiki, iscrtavanjem samo konture konstruktivnih elemenata i optereenja. Program se sastoji od etiri modula koja su meusobno povezana: Unos podataka Formiranje mree Proraun Obrada rezultata
Nakon startovanja programa uvek se ulazi u prvi modul: Unos podataka. Princip rada sa programom je da se prvo u modulu Unos podataka zadaju svi ulazni podaci potrebni za definisanje problema. Zatim se prelazi u modul Formiranje mree, odakle se nakon generisanja mree konanih elemenata, bira opcija za proraun. Po zavrenom proraunu se u modulu Obrada rezultata analiziraju proraunati uticaji, dimenzioniu elementi konstrukcije i formira projektna dokumentacija. Prelazak iz jednog u drugi modul se odvija izborom odgovarajue opcije u padajuem meniju Moduli. Pre nego to krenemo sa detaljnim objanjenjem naina rada 3D grafikog interfejsa, pojasniemo osnovne pojmove koji se tiu prostornog modela, a koriste se u programu: Nivo je horizontalna ravan koja se postavlja na odreenoj visini zadavanjem njene globalne Z koordinate. Konstruktivne elemente koji se postavljaju na nivoe nazivamo Tavanicama. Ram je vertikalni deo modela koji moe u sebi sadati: grede, stubove i zidove. Jedini uslov je da svi elementi rama lee u vertikalnoj ravni iji je poloaj odreen sa dve take u dipoziciji modela. U sluaju cilindrinih ramova, njihov poloaj je u dipoziciji modela odreen lukom.
26
2. GRAFIKI INTERFEJS
2.1
oblasti:
Izgled ekrana
U svim modulima programa, izgled ekrana je isti, odnosno podeljen je ne sledee
horizontalni meni oblast ikona statusnu liniju komandnu liniju oblast crtea i listu nivoa
Izgled ekrana u modulu Unos podataka Horizontalni meni je oblast koja se nalazi u drugom redu ekrana odozgo. U ovoj oblasti su ispisani nazivi odreenih grupa naredbi. Oblast ikona je prostor sa sliicama (ikonama) koje su smetene ispod horizontalnog menija i uz desnu ivicu ekrana. Statusna linija se nalazi na samom dnu ekrana i na njoj se ispisuju odreene informacije o statusu programa. Ona je podeljena na pet polja i u njima se prikazuju sledee informacije: Podatak o rednom broju i nazivu tekueg sluaja optereenja Podatak o koordinatama koje su odreene trenutnim poloajem mia Podatak o jedinacama mera koje su trenutno vaee Oblast sa ikonama koje definiu stanje proraunatosti modela sa kojim se radi. Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na bilo koju od ovih ikona, dobiete informacije kako o znaenju date ikone, tako i o njenom stanju. Raspoloive ikone daju sledee informacije: Da li je mrea konanih elemenata generisana ili ne. Ako je mrea izgenerisana, dobiete inforamciju i o broju vorova na celom modelu. Da li je model proraunat ili nije. Ako jeste dobiete i informaciju da li je proraun sproveden po teoriji I-og ili II-og reda.
27
Da li je modalna analiza sprovedena ili ne. Da li je proraun stabilnosti sproveden ili ne. - Informacija o autoru programa: Copyright Radimpex Komandna linija je oblast u visini od jednog reda koja se nalazi odmah iznad statusne linije. Ova linija menja svoj sadraj, i postaje komandna tek kada se aktivira neka naredba. U stanju ekanja, kada nije izabrana ni jedna naredba, na njoj se ispisuje ime modula u kome se program trenutno nalazi. Ovakav izgled komandne linije ujedno i oznaava da program oekuje da mu se zada neka naredba. Oblast crtea predstavlja preostali (centralni) deo ekrana. Oblast crtea se satoji od tri prozora i svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu: 3D pogled 2D pogled Dispozicija - ovaj prozor slui za 3D crtanje i u njemu se uvek prikazuje 3D izgled cele prostorne konstrukcije - ovaj prozor slui za 2D crtanje i u njemu se prikazuju pojedini ravanski delovi prostorne konstrukcije - u ovom prozoru se ematski prikazuje poloaj ramova u osnovi objekta
Lista nivoa se nalazi neposredno iznad prozora 3D pogled i slui za rad sa nivoima, odnosno horizontalnim ravnima koje su odreene svojim nazivom i globalnom Z koordinatom koja odreuje njen poloaj u prostoru. Dok je mi u oblasti crtea, on ima oblik malog krsta, to ujedno oznaava da je to crtaki deo ekrana, dok u svim ostalim poloajima ima oblik strelice. Naizmeninim aktiviranjem funkcijskog taster F4 moe se menjati oblik mia u oblasti crtea.
Izgled mia kada se aktivira funkcijski taster F4 Jo jedno aktiviranje funkcijskog tastera F4 vratie oblik mia na prvobitno stanje. U toku rada sa programom, usled neke pogreno spreveden akcije, u oblasti crtea moe se pojaviti i poruka o greci.
28
Ovakav tip poruka o greci e stajati na ekranu sve dok ne pomerite mi tako da izae van gabirata prozora sa porukom o greci, ili pak ne pritisnete neki od tastera.
2.2
Raspored i veliina prozora za crtanje
Kao to smo ve u prethodnom poglavlju rekli, oblast crtea se sastoji od tri prozora, pri emu svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu. U gornjem levom uglu svakog od prozora, ispisuje se njegov naziv i u svakom trenutku jedan od prozora je trenutno aktivan. Klikom mia preko oblasti sa nazivom prozora, menja se fokus, odnosno taj prozor postaje trenutno aktivan. Indikator da je prozor aktivan je nain ispisa njegovog naziva ime se on jasno razlikuje od preostala dva prozora.
Klik mia preko naziva prozora 2D pogled je postavio fokus na ovaj prozor Dupli klik mia preko naziva prozora, dovodi do njegovog maksimalnog uveanja.
29
Dupli klik mia preko naziva prozora 2D pogled doveo je do njegovog maksimalnog uveanja Ponovni dupli klik mia preko naziva maksimalno uvelianog prozora, dovodi do vraanja na uobiajeni raspored prozora u oblasti crtea.
Uobiajeni raspored prozora u oblasti crtea Raspored prozora moete lako podeavati prema potrebi izborom odgovarajuih naredbi u padajuem meniju Window. Izbor jedne od naredbi u meniju Window: 2D pogled, 3D pogled ili Dispozicija, dovodi do postavljanja tog prozora u desni deo oblasti crtea, pri emu e on biti veih dimenzija od preostala dva. Na primer izbor naredbe Window 3D pogled e dovesti do sledeeg izgleda ekrana.
30
Izbor naredbe 3D pogled iz padajueg menija Window, doveo je do ovakvog rasporeda prozora Naredba Uveaj levo radi kao prekida, odnosno njenim izborom se naizmenino ona postavlja na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Kada je postavljena na ukljueno stanje raspored prozora dobija takav poloaj da je veliki prozor uz levu ivicu oblasti crtea.
Postavljanje naredbe Uveaj levo iz padajueg menija Window, na ukljueno stanje, postavilo je najvei prozor uz levu ivicu ekrana Ponovno aktiviranje ove naredbe dovee do njenog iskljuivanja i vraanja na default poloaj prozora, kada je veliki prozor uz desnu ivicu oblasti crtea. Sve naredbe za operacije sa prozorima moete pozivati kao trensparentne, odnosno za vreme izvravanja neke druge naredbe.
31
2.3
Rad sa prozorima
Sadraj prozora 3D pogled i Dispozicija je uvek isti. U prozoru 3D pogled, uvek se prikazuje trodimenzionalni izgled celog modela, a u prozoru Dispozicija ematski prikaz poloaja ramova u osnovi objekta. Za razliku od ova dva prozora, sadraj prozora 2D pogled se moe menjati i u njemu moe biti prikazan ili sadraj trenutno aktivnog nivoa ili pak sadraj trenutno aktivnog rama. Naziv aktivnog nivoa je ispisan u samoj listi nivoa dok je trenutno aktivan ram u prozoru dispozicija uvak jasno naglaen posebnom bojom kako bi se razlikovao od ostalih ramova.
U ovom primeru je trenutno aktivan nivo koji se zove Temelji i nalazi se na visini [Z=0,00], a trenutno je aktivan krajnji levi ram iji je pravac pruanja u pravcu globalne Y ose Ako se fokus postavi na prozor Dispozicija, onda e u prozoru 2D pogled biti prikazan trenutno aktivan ram.
Klik mia preko naziva prozora Dispozicija je doveo do prikaza sadraja trenutno aktivnog rama u prozoru 2D pogled
32 Klik mia preko liste nivoa, dovee do prikaza sadraja trenutno aktivnog nivoa u prozoru 2D pogled. Kako fokus ne moe biti na listi nivoa, ve na jednom od tri prozora, to e klik mia preko liste nivoa, automatski za aktvan postaviti prozor 2D pogled.
Klik mia preko liste nivoa dovodi do prikaza sadraja tog nivoa u prozoru 2D pogled i postavlja prozor 2D pogled za aktivni Da bi se jasno videlo u svakom trenutku ta je trenutno prikazano u prozoru 2D pogled, u produetku naziva ovog prozora se ispisuje ili naziv trenutno aktivnog rama ili pak naziv nivoa i njegova visinska koordinata, u zavisnosti od toga ta je odabrano za prikaz u prozoru 2D pogled.
Komentar Temelji [0.00] jasno pokazuje da je u prozoru 2D pogled prikazan sadraj nivoa koji se zove Temelji i da se on nalazi na visinskoj koti Z=0.00 Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled pored svih konstruktivnih elemenata koji pripadaju datoj ravni (horizontalnoj ili vertikalnoj), prikazuju i svi konstruktivni elementi koji dodiruju ili prodiru kroz tu ravan. Prikaz ovih elemenata konstrukcije je vrlo znaajan kako
33 zbog jasnijeg sagledavanja prikazanog dela prostorne konstrukcije, tako i zbog toga to se ti elementi mogu selektovati pomou OSNAP kriterijuma za izbor taaka (vidi poglavlje 2.5.5).
Prikazani simboli u prozoru 2D pogled, odreuju poloaj svih greda i linijskih oslonaca koji prodiru kroz trenutno aktivni ram Na kraju emo jo napomenuti da se u prozoru 2D pogled, pored prikaza ramova i nivoa, moe postaviti i ravanski prikaz potpuno proizvoljno odabranog dela prostornog modela, o emu e biti vie rei kasnije (vidi poglavlje 2.14).
2.4
Aktiviranje naredbi
Sve naredbe u programu se mogu ravnopravno aktivirati, kako iz horizontalnog menija, tako i izborom ikone koja je predviena za izvrenje date naredbe. Dok je mi u poloaju da pokazuje na neku od ikona, posle izvesnog vremena na ekranu e se otvoriti mali prozor u kome e biti ispisano znaenje date ikone.
Dovoenje mia u poziciju da pokazuje na odreenu ikonu, dovee do ispisa njenog znaenja na ekranu
34 Ova opcija e biti od velike pomoi pogotovu na poetku rada sa programom. Obzirom da svaki od prozora ima svoju specifinu namenu, to se ne mogu sve naredbe u programu izvravati ravnopravno u svim prozorima. Bez obzira na trenutno aktivni prozor, program e ipak dozvoliti da pokrenete svaku od naredbi, ali e pri izboru taaka u pojedinim prozorima vriti kontrolu da li je izbor te take mogu, i po potrebi izdati odgovarajue upozorenje.
Kako se u horizontalnom meniju ne nalaze sve naredbe koje koristi program, to se desnim klikom mia preko naziva svakog od prozora, otvara padajui meni u kome su sadrane naredbe koje su specifino vezane samo za dati prozor.
Desni klik mia preko naziva prozora Dispozicija je postavio fokus na ovom prozoru i otvorio padajui meni sa naredbama koje su specifino vezane samo za ovaj prozor.
2.4.1
Ponavljanje i prekidanje naredbi
esto se ukazuje potreba za ponovnim izborom komande koja je neposredno zavrena. U ovim sluajevima, ne morate ponovo aktivirati istu naredbu, ve je dovoljno pritisnuti taster Enter ili kliknuti na desni taster mia. Svaka komanda se moe u toku njenog izvravanja prekinuti. Prekid izvrenja bilo koje naredbe se vri pritiskom na taster Esc, posle ega e program ponovo biti u stanju ekanja da se izvri neka nova naredba. Prekid naredbi se moe postii i pritiskom na taster Enter, odnosno desnim klikom mia.
2.4.2
Izbor podkomandi sa komandne linije
Veina komandi u programu ima svoje podkomande (opcije), koje omoguavaju da se naredba izvri na vie naina. Korisnik se izborom neke od podkomandi odluuje za nain na koji e data komanda biti izvrena. Sve opcije koje sadri neka komanda, nalaze se na komandnoj liniji. Da bismo lake objasnili organizaciju komandne linije, posluiemo se njenim izgledom kada se aktivira naredba Ploa.
35 <-> Prva taka ploe (Kontura / Prav. / kRu. / Offset/<krAj> / Set): Na poetku komandne linije se ispisuje poruka, kojom program oznaava kakva se akcija oekuje od korisnika. U ovom sluaju se od korisnika oekuje da zada poetnu (prvu) taku linije koja odreuje geometriju ploe. Iza ove poruke, u zagradi su ispisane podkomande ijim izborom se menja dalji tok izvrenja naredbe (podkomande su meusobno razdvojene kosim crtama /). Izbor podkomandi se vri ili zadavanjem sa tastature znaajnog slova te podkomande (veliko slovo u imenu podkomande), ili pak klikom mia preko njenog naziva na komandnoj liniji. Pojedine podopcije na komandnoj liniji mogu biti ispisane izmeu uglastih zagrada, to oznaava da je to podrazumevana opcija, te e pritisak na taster Enter, odnosno desni klik mia, dovesti do njenog automatskog aktiviranja. U ovom primeru to je podopcija <krAj>. U sluaju da grekom aktivirate neku od podopcija, pritiskom na taster Esc, moete se vratiti na prethodni oblik komandne linije.
2.4.3
Transparentne naredbe
Neke naredbe u programu se mogu pokrenuti za vreme izvrenja neke druge komande. Ovako pozvane naredbe se nazivaju transparentnim, jer ne prekidaju izvrenje ve aktivirane naredbe. Naime, nakon zavrenog rada transparentne naredbe, program e Vas vratiti na mesto odakle ste je i aktivirali. U ovu grupu spadaju: - naredbe za zumiranje (Zum sve, Zum prozor, Zum predhodni, Dinamiki zum, Zum pomeri), - naredbe za odreivanje stanja vidljivosti pojedinih elemenata crtea (Vidljivost, Sakrivanje), - naredba za izbor referentne take (Referentna taka), - naredba za ortogonalno crtanje Ortho mod, - naredba za precizno pogaanje taaka sa crtea (Osnap). - sve naredbe koje slue za promenu sadraja prikaza u prozorima 2D pogled i 3D pogled Svakako da se sve ove naredbe mogu pozvati i samostalno, a ne samo u toku izvrenja neke druge naredbe.
2.4.4
Rad sa dijalog box-ovima
Dijalog box-ovi slue za udobniji i pregledniji unos raznih tekstualnih i numerikih podataka. U ovom delu uputstva emo objasniti samo osnovne principe u radu sa njima, a kasnije, u toku objanjavanja pojedinih komandi programa, svaki od njih emo detaljno opisati. U dijalog box-ovima su predvieni sledei naini za zadavanje i izbor podataka. Komandna polja Polja za unos tekstualnih i numerikih podataka (Edit box-ovi) Liste sa ponuenim opcijama (List box-ovi) Tabelarne liste podataka Polja prekidai (Check box-ovi) Polja prekidai (Radio button-i)
36 Komandna polja Komandna polja imaju oblik pravougaonika u kojima je upisana samo po jedna komanda, odnosno radnja koju treba izvriti. Ova polja se aktiviraju jednostavnim klikom mia preko njihovog naziva. U svim dijalog box-ovima postoje uvek barem dva komandna polja: OK i Cancel. Sa oba se zavrava rad sa dijalog box-om, pri emu Cancel oznaava odustajanje, a OK prihvatanje, ranije sprovedenih akcija u dijalog box-u. Polja za unos tekstualnih i numerikih podataka (Edit box-ovi) Polja za upis tekstualnih i numerikih podataka se koriste za unos slovnih i brojanih podataka. Polje ima oblik izduenog pravougaonika visine jednog reda teksta. Ispred Edit box-a je obino ispisan i njegov naziv, koji pokazuje koja vrsta podataka se oekuje za unos. Za unos podataka u Edit box-u, potrebno je prvo miem kliknuti u dati pravougaonik da bi on dobio fokus, i potom sa tastature zadati eljenu vrednost.
Standardni edit box-ovi za unos numerikih podataka U pojedinim sluajevima, kada je Edit box namenjen zadavanju numerikih vrednosti u programski definisanom opsegu, onda se obino koriste Edit box-ovi, koji pored mogunosti zadavanja vrednosti sa tastature, imaju i mogunost izbora jedne od ponuenih vrednosti iz liste.
Edit box-a sa ponuenom listom vrednosti
37 Klikom mia preko strelica, napreduje se ka vrhu, odnosno dnu liste, sa ponuenim vrednostima. Klik mia unutar samog edit box-a, postavie fokus na njemu, i polje e biti spremno za unos eljenog podatka, direktno sa tatstature. Liste sa ponuenim opcijama (List box-ovi) Polja sa listom ponuenih opcija se pojavljuju kada se od korisnika oekuje izbor vrednosti nekog parametra koji ima ogranien broj poznatih vrednosti. U dijalog box-ovima se koriste otvorene i zatvorene liste podataka. Razlika izmeu ove dve liste je jedino u tome to zatvorena lista koristi manji prostor u dijalog box-u.
Zatvoreni List box Klik na strelicu koja se nalazi sa desne strane zatvorene liste, dovee do prikaza cele liste na ekranu, i tada je potrebno klikom mia odabrati jedan od lanova te liste.
Otvoreni List box Kako otvorene liste podataka mogu biti proizvoljne duine, a na ekranu je po vertikali predvien ogranien prostor za prikaz njenog sadraja, to se sa desne strane liste nalazi vertikalna traka za skrolovanje (promenu sadraja) liste. Iznad i ispod ove trake nalaze se dve
38 strelice koje pokazuju na gore, odnosno na dole. Klikom na ove strelice se vri napredovanje ka poetku odnosno kraju liste. Izbor aktivnog reda se takoe postie direktnim klikom mia na bilo koji parametar u listi. Tabelarne liste podataka Za razliku od prethodno opisanih List box-ova, tabelarne liste podataka u okviru jednog reda imaju vie kolona, odnosno vie parametara.
Tabelarna lista podataka Pojedini parametri u kolonama nemaju fiksnu vrednost, ve rade kao Edit-box-ovi. Klikom mia na neki od prikazanih parametara, mogue je promeniti njegovu vrednost, na ve opisan nain rada sa Edit box-ovima. U ovakvim listama uvek je po jedan red trenutno aktivan. Trenutno aktivan red se oznaava posebnom bojom i klikom mia u okviru bilo koje pozicije datog reda, on postaje nadalje aktivan. Po ovakvim tabelama je kretanje omogueno i pomou kursorskih strelica. Polja prekidai (Check box-ovi) Ova vrsta prekidaa se koristi za komadne i promenljive koje imaju samo dva mogua stanja, ukljueno, odnosno iskljueno. Oznaka za Check box je prazan mali kvadrat iza koga je obino napisano i samo znaenje datog prekidaa. Uzastopnim klikom preko naziva prekidaa, on naizmenino postaje postavljen na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Prazan kvadrat oznaava da je parametar postavljen na iskljueno stanje, a postojanje simbola , oznaava da je parametar postavljen na ukljueno stanje.
39
Prikazani check box je posatvljen na ukljueno stanje esto se u programu i komandna polja koriste kao check box-ovi. U ovim sluajevima se ne koristi mali pravougaonik, ve uzastopnim klikom preko naziva ovakvog prekidaa on dobija udubljeni, odnosno ispupeni izgled.
Udubljeni oblik prekidaa oznaava da je on postavljen na ukljueno stanje Polja prekidai (Radio button-i) Ovi prekidai se koriste kao nain za izbor jedne od ponuenih opcija, u sluajevima kada samo jedna od njih moe da bude aktivna. Zbog toga su ovi prekidai uvek grupisani i jasno odvojeni od ostalog dela dijalog box-a.
40
Ove grupe podataka su i meusobno jasno razdvojene, te samo jedan prekida moe biti izabran (postavljen na ukljueno stanje) Postavljanje na ukljueno stanje ovih prekidaa se takoe vri klikom mia, a indikator da je prekida izabran je zacrnjen mali krug, dok ostali krugovi u okviru te grupe postaju prazni. Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem razgranatog stabla Pojedini dijalog box-ovi, su zbog velikog obima podataka koji je potrebno u njima zadati, odrganizovani putem razgranatog stabla. Na ovaj nain se, isti prostor u dijalog box-u, koristi za unos razliitih grupa podataka.
U gornjem levom uglu ovog dijalog box-a se nalazi stablo razgranate strukture Ispred svakog od naziva, na prvom nivou podele, nalazi se simbol +, koji oznaava da na datom nivou postoji pod-podela.
41
Klik mia preko simbola +,otvorie stablo na dole U stanju kada je naslov otvoren na dole, znak + zamenjuje znak -. I otvoreni podnaslovi mogu imati svoju pod-podelu te se i ispred njih moe nalaziti simbol +. Podnaslovi koji ispred svog naziva u stablu nemaju nikakav simbol, predstavljaju kraj grane na tom delu stabla, te se klikom mia preko njihovog naziva u preostalom delu dijalog box-a pojavljuju podaci koji su vezani samo za njega.
Klik mia preko grane na stablu koja nema pod-podelu, dovee do prikaza njenih parametara u dijalog box-u Klik mia preko simbola -, zatvorie datu granu, i ispred naslova te grane, ponovo e se pojaviti simbol +. Efekat otvaranja, odnosno zatvaranja grane stabla, umesto klikom mia preko odgovarajueg grafikog simbola, moe se postii i duplim klikom mia direktno preko datog naslova.
42 Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem kartoteka U sluaju potrebe za unosom veeg broja podataka, pored prethodno opisane strukture razgranatog stabla, u pojedinim dijalog box-ovima se primenjuje i organizacija podataka putem kartoteka.
Prikazani dijalog box se satoji od 11 nezavisnih kartoteka Klikom mia preko naziva kartoteke, otvara se deo dijalog box-a u kome su sadrani podaci koji odgovaraju datoj kartoteci.
Klik mia preko naziva Jedinice mera doveo je do otvaranja ove kartoteke Kako u dijalog box-u, istovremeno moe biti otvoreno vie kartoteka, to se promena sadraja podataka vri pomou scroll traka.
43
Strelicama su oznaene scroll trake pomou kojih se vri promena sadraja podataka u dijalog box-u. Ponovni klik mia na naziv otvorene kartoteke, dovee do njenog zatvaranja. Grafika kontrola u dijalog box-ovima Zbog lake kontrole unetih podataka, u veini dijalog box-ova se nalazi prostor predvien za grafiku kontrolu.
Prostor predvien za grafiku kontrolu unetih podataka Zbog ogranienosti prostora predvienog za crte, i u dijalog box-ovima je omogueno zumiranje crtea. Sama procedura zumiranja se odvija pritiskom na odgovarajue dugme mia dok je pritisnut taster Ctrl (vidi poglavlje 2.7).
44
Zumirani deo crtea u dijalog box-u
2.5
Izbor taaka
Programom je predvieno vie naina za izbor taaka, i svi oni se mogu simultano koristiti, odnosno meusobno kombinovati. Sve to budemo izneli u ovom delu uputstva, moe se ravnopravno koristiti u svim naredbama u programu, kada se oekuje izbor taaka sa crtea. Izbor taaka se moe vriti na jedan od sledeih naina: slobodnim klikom mia, preciznim pogaanjem taka pomou OSNAP kriterijuma i putem zadavanja apsolutnih i relativnih koordinata sa komandne linije. Za izbor taaka klikom mia, bez obzira da li se radi o slobodnom izboru taaka ili o preciznom pogaanju pomou OSNAP kriterijuma, trenutni fokus prozora nije bitan obzirom da e klik mia u datom prozoru automatski taj prozor postaviti za aktivan. Meutim, pri izboru taaka putem zadavanja apsolutnih i relativnih koordinata sa komandne linije, jako je vano koji je prozor trenutno aktivan jer e se koordinate odnositi na dati prozor i koordinatni sitem koji u njemu vai. U sluaju da je fokus na prozoru 2D pogled onda je bitno i da li je u njemu prikazan ram ili pak neki od nivoa, jer ovi prikazi imaju razliite lokalne koordinatne sisteme. U daljem tekstu naveemo sve specifinosti koje vae za svaki od prozora. Prozor 3D pogled Kako ovaj prozor slui za trodimenzionalni prikaz celog modela to se u njemu uvek vri izbor trodimenzionalnih taka. Dovoenjem mia u oblast ovog prozora, on umesto oblika malog krsta koji ima na ostalim delovima oblasti crtea, dobija oblik kratkih linija u pravcu globalnih koordinatnih osa, to ujedno i oznaava da se u ovom prozoru oekuje izbor 3D taaka.
45
Izgled kursora kada se mi nalazi u oblasti prozora 3D pogled Izbor taaka se vri ili putem zadavanja 3D koordinata sa komandne linije, ili pak izborom taaka pomou postvaljenog OSNAP kriterijuma. Slobodan izbor taaka u ovom prozoru nije mogu obzirom da klik mia u prazno ne moe odrediti poloaj date take u prostoru. Ako miem izvrite slobodan izbor take, program e odbiti ovakav unos i izdati sledee upozorenje.
U prozoru 3D pogled vai globalni, desno orijentisani koordinatni sistem, i pri izboru taaka sa tastature uvek se moraju zadati sve tri koordinate meusobno razdvojene zarezom (X,Y,Z). U sluaju da je fokus na prozoru 3D pogled a na komandnoj liniji zadate samo dve koordinate, program e odbiti unos ovakve take i izdati sledeu poruku.
Izbor taaka preciznim pogaanjem pomou OSNAP kriterijuma je mogu i u specijalno definisanim pogledima prozora 3D pogled (vidi poglavlje 2.13.5). Ako za tekui prikaz postavite recimo pogled spreda (opcija Front u padajuem meniju koji se otvara na desni klik mia preko naziva prozora 3D pogled), tada e OSNAP kriterijumom biti odabrana uvek taka koja je najblia definisanom pogledu.
46
Kako se radi o pogledu spreda, program je odabrao presenu taku sa najmanjom Y koordinatom (najblia taka odabranom pogledu) iako po dubini postoje jo dve takve presene take Prozor Dispozicija Za razliku od prozora 3D pogled i 2D pogled, prozor Dispozicija je pravi crtaki prozor jedino kada se aktiviraju naredbe za rad sa ramovima i naredba za postavljanje pomonih osa. U svim ostalim naredbama, izbor taaka u ovom prozoru nei biti mogu i tada e njegova uloga biti jedino u tome da se u toku crtanja simultano vri promena tekueg rama, a samim tim i promena prikaza u prozoru 2D pogled. Dok je u ovakvom reimu rada, dovoenjem mia u oblast prozora Dispozicija, on e dobiti oblik strelice to e jasno ukazivati da se u ovom prozoru u tom trenutku ne oekuje unos take ve izbor rama koji e biti postavljen za tekui. U toku izvrenja crtakih naredbi, kada se oekuje izbor take, klik mia na selektovani ram nee ostaviti fokus na prozoru Dispozicija ve e program automatski za tekui postaviti ili prozor 2D pogled ili prozor 3D pogled, u zavisnosti od toga koji je bio aktivan pre promene tekueg rama. U okviru naredbi za rad sa ramovima, kada prozor Dispozicija postaje pravi crtaki prozor, on se ponaa prema svim pravilima ravanskog crtanja u osnovi objekta, pri emu vai desno orijentisani globalni koordinatni sistem. Prozor 2D pogled U ovom prozoru se primenjuje izbor taaka koji u potpunosti odgovara ravanskom crtanju, a lokalni koordinatni sitem se menja u zavisnosti od toga da li je za tekui prikaz odabran neki od nivoa ili pak neki od postojeih ramova. Ako se izbor taka vri miem, tada e odabrane take pripadati ravni koju odreuje prikazani nivo odnosno ram, a ako se izbor taaka vri zadavanjem koordinata sa tastature, tada e vaiti lokalni koordinatni sistem datog nivoa, odnosno rama. Kada je fokus na prozoru 2D pogled, uobiajeno je zadavanje samo dve koordinate sa tastature i one e tada predstavljati lokalnu X i Y koordinatu, a za lokalnu Z koordinatu e biti usvojena vrednost 0. Ovako odabrana taka e svakako pripadati ravni koja je odreena trenutnim prikazom u prozoru 2D pogled. Meutim, u prozoru 2D pogled je mogue odabrati taku i zadavanjem tri koordinate sa tastature. Prve dve koordinate e biti protumaene kao lokalna X i Y koordinata, a trea e predstavljati lokalnu Z koordinatu. U tom sluaju, bie odabrana taka, u zavisnosti od lokalnog koordinatnog sistema koji trenutno vai u prozoru 2D pogled.
47
2.5.1
Slobodan izbor taaka
Pod slobodnim izborom se podrazumeva izbor taaka sa crtea, pomou mia. Pomeranjem mia po oblasti prozora 2D pogled, program stalno oitava trenutne koordinate i ispisuje ih na statusnoj liniji. Ovaj nain izbora taaka svakako nee biti esto u upotrebi jer ne omoguava taan, ve priblian izbor taaka sa crtea. Napomenuemo da je prilikom slobodnog izbora taaka, neophodno da pokaziva ima oblik praznog krsta.
2.5.2
Ortogonalni i polarni izbor taaka
Ortogonalni i polarni izbor taaka se mogu primeniti samo pri iscrtavanju segmenata poligonalne linije u prozorima 2D pogled i Dispozicija, kada izabrana taka sa prethodno zadatom takom odreuje geometriju datog segmenta. Kada je ukljueno ortogonalno crtanje mogu se crtati samo horizontalni i vertikalni segmenti polilinije Polarni izbor taaka se razlikuje od ortogonalnog po tome to se mogu definisati segmenti polilinije pod bilo kojim zadatim uglom. Naime oko svakog zadatog ugla postoje uske zone u kojima se mogu izabrati samo take sa pravca datog ugla, a van tih zona program se ponaa kao pri slobodnom izboru take. Desnim klikom mia preko ikone, otvara se dijalog box u kome se definiu svi potrebni parametri:
Nain izbora taaka, a samim tim i izgled ikone, odreuje se pomou radio button-a Ortogonalni reim i Polarni reim. Kada se izabere Polarni reim za promenu postaju dostupni i parametri u delu dijalog box-a Uglovi polarnog crtanja.
48
Deo dijalog box-a u kome se definiu uglovi polarnog crtanja Iz zatvorene liste se za inkrement moe izabrati bilo koji od ponuenih uglova. Ako se na pr. izabere ugao od 45 moi e da se crtaju segmenti polilinije pod sledeim uglovima: 0, 45, 90, 135, 180, 225, 270 i 315. Takoe je omogueno i zadavanje potpuno proizvoljnih uglova, tako to se aktiviranjem Dodaj u listu ubaci novi red u kome se zatim unosi eljeni ugao. komandnog polja
Zadati su dodatni uglovi od 33 i 50 Pored ovog naina uglove je mogue preuzeti i direktno sa crtea. Pomou komandnog polja Unos iz 2D pogleda se izlazi na crte i izborom dve take definie pravac, iji nagib sa horizontalom odreuje eljeni ugao. Ovako preuzeta vrednost se automatski ubacuje u listu.
49
Ugao preuzet sa crtea Brii se selektovani red uklanja iz liste, dok se pomou Aktiviranjem komandnog polja check box-a Dodatni uglovi odreuje da li e se ovi uglovi koristiti pri polarnom izboru taaka. Check box Aktivan slui za ukljuivanje, odnosno iskljuivanje izabranog reima crtanja. Indikator da je izabrani reim crtanja postavljen na ukljueno stanje je uvuena ikona, a da je iskljuen, ispupena ikona. Izabrani reim crtanja se moe aktivirati i levim klikom mia preko ikone, kao i pritiskom na funkcijski taster F8 .
Zadavanje segmenta polilinije sa korienjem polarnog reima crtanja
2.5.3
Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate
Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate se moe primeniti pri iscrtavanju segmenata poligonalne linije u prozorima 2D pogled i Dispozicija. Naime nakon unosa prve take potrebno je postaviti mia u eljenom pravcu i sa tastature zadati duinu segmenta, ime je njegova geometrija u potpunosti odreena. Ovaj nain izbora take se najee koristi u kombinaciji sa ortogonalnim ili polarnim reimom crtanja, kada je veoma jednostavno nacrtati segment polilinije eljene duine pod bilo kojim nagibom.
50
Crtanje segmenta polilinije u pravcu trenutnog poloaja mia, zadavanjem njegove duine
2.5.4
Izbor taaka zadavanjem koordinata
Poloaj take se umesto slobodnim izborom sa crtea, moe tano odrediti zadavanjem njenih koordinata sa tastature. Svakako da e ovaj nain biti ee u primeni od prethodno opisanog, obzirom da svi elementi crtea, zbog prorauna, moraju imati svoje tane dimenzije. Take se mogu odrediti zadavanjem apsolutnih (koordinate u odnosu na globalni ili pak lokalni koordinatni sistem) i relativnih koordinata (koordinate u odnosu na referentnu taku). Napomenuemo da je referentna taka uvek poslednja zadata, ukoliko se od programa eksplicitno ne zahteva da je promeni.
Referentna taka je uvek obeleena kratkim crticama na levoj i donjoj ivici prozora 2D pogled Ove crtice predstavljaju X odnosno Y koordinatu referentne take, i njihov poloaj se tokom izvravanja crtakih naredbi automatski postavlja na poloaj poslednje zadate take. Za promenu referentne take je predviena naredba Referentna taka, koja je transparentna, odnosno moe se aktivirati u toku izvrenja drugih naredbi. Izborom ove naredbe, program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj nove referentne take:
51 Referentna taka <7.56, 24.14>:_ Izmeu uglastih zagrada su ispisane koordinate take, koja je neposredno pre poziva naredbe bila referentna. Nova referentna taka se takoe moe zadati na bilo koji od naina koji se opisuju u ovom poglavlju: slobodnim izborom sa crtea, zadavanjem njenih koordinata, ili preciznim pogaanjem na crteu pomou OSNAP-kriterijuma. Relativna koordinata koja se zada nakon promene referentne take, bie proraunata u odnosu na novo postavljenu referentnu taku. I apsolutne i relativne koordinate se mogu zadavati i u pravouganom i u polarnom koordinatnom sistemu. Koordinate taaka se mogu zadati na jedan od sledeih naina: Apsolutne pravougaone koordinate Pri izboru taaka putem zadavanja apsolutnih koordinata sa komandne linije, jako je vano koji je prozor trenutno aktivan, jer e se koordinate odnositi na dati prozor i koordinatni sistem koji u njemu vai. Koordinate se zadaju u pravougaonom koordinatnom sistemu u kome je stalna referentna taka koordinatni poetak (taka 0,0,0). Koordinate X, Y i Z se unose razdvojene zarezom. Apsolutne polarne koordinate Zadavanjem ovog tipa koordinata, taka se odreuje udaljenjem od lokalnog koordinatnog poetka (0,0) tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, i uglom koji to udaljenje zaklapa sa pozitivnim smerom lokalne X-ose. Prema tome ovakav izbor taaka je mogu samo u prozoru 2D pogled. Prvo se zadaje podatak o rastojanju, a zatim o uglu, pri emu oni moraju biti razdvojeni znakom <. Napomenuemo da vrednost ugla raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Ako sa tastature zadate na primer: 5.0<60 , bie izabrana taka koja ima sledee pravougaone koordinate: X=5*Cos(60)=2,5 Y=5*Sin(60)=4,33 Relativne pravougaone koordinate Sve to je reeno za apsolutne pravougaone koordinate vai i ovde, s tim to se ispred koordinata mora zadati i znak @, koji oznaava da se koordinata zadaje u odnosu na trenutno vaeu referentnu taku. Ako je fokus na prozoru 2D pogled i referentna taka ima koordinate X=2, i Y=1, zadavanjem sa tastature releativne koordinate @2.5,-3.0, bie odabrana taka koja ima sledee apsolutne koordinate. X=2+2.5=4.5 Y=1-3=-2 Relativne polarne koordinate Kako se i ove koordinate postavljaju u odnosu na aktivnu referentnu taku, i ispred njih se obavezno mora zadati karakter @. Ako referentna taka u tekuem prozoru 2D pogled, ima koordinate X=4,0 i Y=2,0, a Vi zadate: @1.41<45, definisana taka e imati sledee apsolutne pravougaone koordinate: X=4,0+1.41* Cos(45 )=5,0 Y=2.0+1,41* Sin(45 )=3,0
52
2.5.5
Izbor taaka preciznim pogaanjem (OSNAP - kriterijumi)
Pored prethodno opisanih naina za izbor taaka, veoma vano mesto u programu zauzima i opcija preciznog pogaanja taaka. Ovaj nain ete sigurno najee koristiti u svom radu. Naredba Osnap radi kao prekida, odnosno njenim izborom se naizmenino ona postavlja na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Indikator da je naredba postavljena na ukljueno stanje je uvuena ikona, i kursor umesto oblika praznog krsta dobija oblik niana u vidu krsta u ijem centru se nalazi mali pravougaonik. Naredba Osnap se moe aktivirati i pritiskom na funkcijski taster F3. Nain funkcionisanja OSNAP kriterijuma objasniemo na primeru presene take. Naime, ako je potrebno odabrati ba presenu taku izmeu dva entiteta, tada treba za aktivan OSNAP kriterijum postaviti Presena taka, i dovesti mi u okolinu eljene take. U trenutku kada mi doe u poloaj da se data presena taka nae unutar niana (mali pravougaonik na krstu pokazivaa), tada e se na ekranu pojaviti crveni marker X, koji ukazuje da e klik mia u ovom poloaju odabrati ba tu presenu taku.
Klik mia u poloaju kada se na ekranu pojavi grafiki marker, odabrae taku koja odgovara datom OSNAP kriterijumu. Kako je programom pedvieno sedam OSNAP kriterijuma, a vie njih moe biti istovremeno postavljeno za aktivne, to precizan izbor taaka sa crtea funkcionie tako, to program pri kretanju mia po oblasti crtea stalno analizira koja bi taka mogla biti odabrana za dati poloaj mia, i trenutno aktivne OSNAP kriterijume. U sluaju da poloaj mia odgovara jednom od aktivnih OSNAP kirterijuma, program e na ekranu prikazati odgovarajui grafiki marker. Prema tome, izbor take e biti mogu jedino ako datom poloaju mia odgovara jedan od aktivnih OSNAP kriterijuma, pa je na ekranu prisutan odgovarajui grafiki marker. U suprotnom, slobodan izbor take e biti onemoguen, i na ekranu e se pojaviti odgovarajue upozorenje.
Bez obzira to program dozvoljava da vie OSNAP kriterijuma bude istovremeno aktivno, izbor taaka je jednoznaan, odnosno uvek se na ekranu pojavljuje samo jedan grafiki marker.
53 Prema tome, ako je poloaj mia takav da je mogu izbor recimo i najblie i presene take, program e uvek odabrati presenu taku zato to je to vaniji OSNAP kriterijum. Naredba Osnap spada u grupu transparentnih naredbi, to znai da se moe aktivirati u bilo kom trenutku rada programa. Koje OSNAP kriterijume ete postaviti za aktivne, regulie se u dijalog box-u koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Osnap.
Dijalog box za postavljanje OSNAP kriterijuma Programom je predvieno sedam kriterijuma i ispred svakog od njih je nacrtan grafiki simbol koji e se pojaviti na ekranu kada bude odabran dati kriterijum. Na raspolaganju su sledei OSNAP kriterijumi: Krajnja taka Ovaj kriterijum se primenjuje kada je potrebno selektovati krajnju taku nekog segmenta linije. Izborom ovog kriterijuma, u nian treba zahvatiti deo tog segmenta i kliknuti na levi taster mia. U zavisnosti od toga koja polovina segmenta je zahvaena, selektovana taka e biti na jednom ili drugom kraju. Srednja taka Ovaj kriterijum radi slino kao i prethodno opisani, s tim to program ne vri izbor krajnje, ve srednje take selektovanog segmenta linije. Znai, dovoljno je u nian zahvatiti bilo koji deo segmenta linije i program e automatski izabrati njegovu srednju taku. Centralna taka Izborom ovog kriterijuma, dovoljno je u nian selektovati bilo koji deo lunog segmenta linije ili kruga, i program e izabrati njegovu centralnu taku. Najblia taka Ovim kriterijumom se vri selektovanje najblie take sa dela linije ili luka koji se nalazi u nianu. Ovim kriterijumom se moe odabrati i taka koja odreuje poloaj takastog entiteta. Upravna taka Ovaj kriterijum slui za izbor take sa prave linije ili luka zahvaene u nian pokazivaa, koja se dobije kada se povue normala iz 'Referentne take (poslednje zadate) na izabranu liniju ili luk.
54 Tangentna taka Ovaj kriterijum ima primenu kada treba odabrati taku sa luka, koja sa prethodno odabranom takom formira tangentu na dati luk. Presena taka Ovaj kriterijum se koristi kada treba izabrati taku koja se nalazi u preseku dva iscrtana objekta. Da bi se ovo ostvarilo, treba nian pokazivaa dovesti u poloaj da u njemu bude zahvaena okolina presene take i kliknuti na levi taster mia. Ponueni kriterijumi fonkcioniu kao prekidai i klikom mia preko njihovog naziva oni mogu biti postavljen na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Uvueni izgled ispisanog naziva kriterijuma, oznaava da je on postavljen na ukljueno stanje. Izborom komandnih polja Odaberi sve i Iskljui sve, svi kriterijumi e istovemeno biti postavljaju na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. U Tower-u 6 je omoguen unos slobodne take i kada je ukljuen OSNAP kriterijum. Ova opcija Slobodna postaje aktivna kada se u dijalogu za definisanje OSNAP kriterijuma prekida taka postavi na ukljueno stanje.
Prekida
Slobodna taka
Pri kretanju mia po oblasti crtea program stalno analizira da li take koje se nalaze unutar kvadrata kursora mogu biti odabrane za neki od trenutno aktivnih OSNAP kriterijuma. Ako to nije sluaj, a ovaj prekida je ukljuen, taka iznad koje se nalazi kursor moe biti izabrana kao slobodna taka. Napomena: U sluaju da nijedan OSNAP kriterijum nije postavljen za aktivan, postavljanjem naredbe Osnap na ukljueno stanje, kursor e zadrati oblik praznog krsta kao i kod slobodnog izbora taaka. Napomena: Dok je u proceduri izbora taaka, program na statusnoj liniji stalno ispisuje koordinate koje odgovaraju trenutnom poloaju mia. U sluaju da je poloajem mia odabran neki od aktivnih OSNAP kriterijuma, na statusnoj liniji e biti ispisana koordinata ba te take.
55
2.5.6
Izbor taaka selektovanjem
U naredbama za unos takastih entiteta, pored svih prethodno opisanih naina za pojedinaan izbor taaka, programom je omoguen i serijski izbor taaka. Za primer emo uzeti naredbu Takasti oslonac, ijim aktiviranjem komandna linija dobija sledei oblik: <1> Takasti oslonac (Izbor / <krAj> / Set): Sada se od korisnika oekuje ili da na jedan od prethodno opisanih naina, odabere jednu po jednu taku koja e odrediti poloaj datog takastog oslonca, ili pak da aktiviranjem podopcije Izbor, ue u proceduru serijskog odabira taaka. <0. Sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / Deselektovanje / <krAj>): Procedurom selekcije e biti obuhvaen poetak i kraj svih linijskih entiteta, sve prelomne take sa konture povrinskih entiteta, kao i poloaj svih takastih entiteta na modelu. Pored toga, selekcijom e biti obuhvaene i sve meusobne presene take izmeu entiteta, kao i presene take izmeu postavljenih pomonih osa (vidi poglavlje 3.4.1). Ovde se neemo uputati u sam postupak selekcije, obzirom da e on biti detaljno objanjen u poglavlju 2.8.
2.6
Crtanje poligonalne linije
U osnovi gotovo svih crtakih naredbi u programu, je iscrtavanje potpuno proizvoljne poligonalne linije. Svi principi rada, koje emo u ovom delu uputstva izneti i detaljno objasniti, odnose se na gotovo sve naredbe u programu. Za demonstraciju i bolju oiglednost svih objanjenja u ovom poglavlju, posluiemo se naredbom Greda. Aktiviranjem ove naredbe, komandna linija e dobiti svoj standardan oblik za iscrtavanje proizvoljne poligonalne linije. <-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set): Sama polilinija se moe sastojati od proizvoljnog broja pravih i lunih segmenata, te program sa komandne linije zahteva da redom unosite prelomne take koje definiu poetak, odnosno kraj pojedinih segmenata. Svakako da se za izbor taaka moe primeniti bilo koji od programom predvienih naina koje smo opisali u prethodnom poglavlju. Iza poruke, kojom program ukazuje da se oekuje unos prve take linije, u zagradi su ispisane podopcije ove komande, kojima se ostvaruje iscrtavanje specijalnih tipova polilinije. Podopcija krAj se nalazi izmeu simbola < >, to znai da je ona podrazumevana naredba i da e se aktivirati kada se pritisne desno dugme mia ili taster Enter na tastaturi. Da bi se olakalo pozivanje podopcija sa komandne linije, program Tower 6 pamti koja je podopcija poslednja pokrenuta, i pri novom aktiviranju naredbe nju prikazuje kao podrazumevanu. Ako na primer pokrenemo podopciju za crtanje pravougaonika, pri svakom sledeem aktiviranju naredbe ona e biti podrazumevana, sve dok se ne izabere neka druga podopcija. <-> Prva taka grede (Kontura / <Prav.> / kRu. / Ofset / krAj / Set): Izbor taaka koje definiu poligonalnu liniju, moe se simultano vriti u prozorima za 2D i 3D prikaz modela. U toku crtanja, u prozoru 2D pogled moete transparentno menjati njegov sadraj izborom tekueg rama u prozoru Dispozicija ili pak tekueg nivoa u listi nivoa. Naime, jednu taku polilinije moete odabrati recimo u prozoru 3D pogled, sledeu u prozoru 2D pogled u kome je trenutno prikazan neki od ramova, pa potom opet iz prozora 2D pogled ali sada sa prikazom nekog od nivoa u njemu, i tako redom.
56 Napomenuemo da pri crtanju poligonalne linije program uvek prethodno odabranu taku projektuje na trenutnu ravan prikaza, te je u stanju da ispravno draguje geometriju segmenta koja se trenutno iscrtava.
Za prvu taku polilinije odabrana je prikazana taka sa krajnjeg levog rama
Sada je za tekui postavljen nivo na koti 0,00 i program je prethodno odabranu taku isprojektovao na ravan tekueg nivoa [Z=0,00] i prikazao ispravan DRAG mod.
2.6.1
Crtanje proizvoljne poligonalne linije
Kako se prozivoljna poligonalna linija moe sastojati od proizvoljnog broja pravih i lunih segmenata, to e nakon izbora prve take, program sa komandne linije zahtevati da zadate sledeu taku. <-> Sledea taka (lUk / <krAj> / Set):
57 Na komandnoj liniji je sada ponuena i podopcija lUk, pomou koje je mogue definisati lunu geometriju segmenta poligonalne linije. Znai, ako je prvi segment poligonalne linije prav, tada treba odabrati taku sa crtea koja e sa prethodno zadatom formirati prav segment poligonalne linije, a u sluaju da elite da prvi segment bude luni, onda treba aktivirati podopciju lUk. Ako ste se odluili za luni segment, program e promeniti oblik komandne linije: Krajnja taka luka: Kako je geometrija lunog segmenta odreena sa tri take, nakon izbora krajnje take, program e sa komandne linije zahtevati da odredite i taku sa luka. Taka sa luka: U preceduri odreivanja take sa luka, pomeranjem mia po oblasti crtea, program e stalno u DRAG modu iscrtavati geometriju lunog segmenta koja odgovara trenutnom poloaju mia. Bez obzira, da li ste se odluili za lunu ili pravu geometriju prvog segmenta, nakon definisanja njegovog oblika, na komandnoj liniji e se pojaviti jo jedna podopcija. <-> Sledea taka (lUk / Nazad / <krAj> / Set): To je podopcija Nazad, ijim bi aktiviranjem program ponitio definisanje geometrije prethodnog segmenta, i vratio nas jedan korak unazad. Jasno da se ova opcija koristi samo u sluaju kada napravite greku, odnosno pogreno izaberete neku taku. Nakon zdavanja geometrije i drugog segmenta poligonalne linije, na komandnoj liniji se pojavljuje jo jedna podopcija. <-> Sledea taka (lUk / Nazad / Zatvori / <krAj> / Set): To je podopcija Zatvori, ijim izborom definisana poligonalna linija postaje zatvorena. Znai podopcija Zatvori se pojavljuje na komandnoj liniji tek nakon zadavanja drugog segmenta poligonalne linije, obzirom da se zatvorena kontura moe definisati od najmanje tri segmenta. Izbor ove podopcije e automatski dovesti i do zavretka procedure definisanja geometrije poligonalne linije. Dalji postupak je u svemu isti pa program nee menjati sadraj komandne linije, odnosno stalno e zahtevati unos sledee take, sve dok pritiskom na taster Enter ili pak klikom na desni taster mia (izbor podrazumevane podopcije krAj), ne oznaite kraj definisanja poligonalne linije.
2.6.2
Crtanje pravougaonika
Svaki pravougaonik se moe iscrtati pomou procedure za definisanje proizvoljne poligonalne linije, zadavanjem sva etiri njegova temena. Meutim, kako je pravougaonik est oblik u graevinarstvu, to je u okviru naredbe za iscrtavanje polilinije predviena posebna podopcija za njihovo konstruisanje. <-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set): Izborom podopcije Prav. ulazi se u preceduru definisanja pravougaonika. <-> Prvi ugao (Centar / Traka / Set): Programom su predviena tri naina za definisanje geometrije pravougaonika. Prvi nain podrazumeva izbor dve take koje odreuju jednu dijagonalu pravougaonika, dok se druga dva
58 naina mogu pokrenuti izborom podopcija Centar i Traka koje se nalaze na komandnoj liniji, kada se ue u proceduru definisanja pravougaonika. U prvom, podrazumevanom nainu, program oekuje da zadate taku koja odreuje prvi ugao pravougaonika. Nakon izbora ove take, program e zahtevati da zadate i suprotan ugao pravougaonika: <-> Suprotni ugao (Set): Pri pomeranju mia, program e stalno u DRAG-modu iscrtavati pravougaonik ija je dijagonala odreena trenutnim poloajem mia. Izborom drugog temena pravougaonika, naredba e biti zavrena.
Izborom taaka 1 i 2 odreena je dijagonala, a samim tim i geometrija pravougaonika Svakako ste primetili da se nakon izbora podopcije Prav., na komandnoj liniji pojavljuje i podopcija Centar. Ovo je zgodan nain za definisanje proizvoljnog pravougaonika kada elimo da se njegova srednja taka (presek dijagonala), nae na odreenom poloaju na crteu. Izborom ove podopcije, program sa komandne linije prvo zahteva da se odredi taka u kojoj e se nalaziti presek dijagonala pravougaonika. <-> Centar pravougaonika (Set): Nakon izbora take koja odreuje centar pravougaonika, program e zahtevati da odredite i jedno njegovo teme. <-> Ugao (Set): I u ovom sluaju, program u DRAG-modu iscrtava pravougaonik ija geometrija odgovara trenutnom poloaju mia.
59
Izborom centra (taka 1) i jednog temena (taka 2), odreena je geometrija pravougaonika Za crtanje pravougaonika programom je predvien jo jedan nain. Naime, kada se izborom podopcije Prav. sa komandne linije ue u proceduru crtnja pravougaonika, na komandnoj liniji se pored podopcije Centar javlja i podopcija Traka. Njenim aktiviranjem program e sa komandne linije zahtevati da zadavanjem dve take prvo odredite srednju liniju pravougaonika. <-> Prva taka (Set): <-> Druga taka (Set): Kada ste odredili srednju liniju pravougaonika, program e u drag modu iscrtavati pravougaonik ija geometrija odgovara trenutnom poloaju mia, a sa komandne linije a zahtevati da izaberete taku na crteu koja odreuje irinu trake. <-> irina (Set):
Izborom taaka 1 i 2 odreena je srednja linija pravougaonika, a takom 3 jedan njegov ugao.
60 Napomena: Obzirom da se kroz dve take moe postaviti beskonano mnogo ravni, to pri opciji crtanja pravougaonika, izbor taaka u prozoru 3D pogled nee jednoznano odrediti ravan kojoj treba da pripadne nacrtani pravougaonik. Iz tog razloga, u proceduri crtanja pravougaonika izbor taaka vrite iskljuivo u prozoru 2D pogled koji jednoznano odreuje ravan kojoj treba da pripadne pravougaonik. Izuzetak od ovog pravila je crtanje pravougaonika pomou podopcije Traka, obzirom da se u ovoj proceduri zadaju tri take, a one jednoznano odreuju poloaj ravni u prostoru.
2.6.3
Crtanje kruga
I krug je isto kao i pravougaonik relativno est oblik u graevinarstvu, pa je i za njegovo konstruisanje predviena posebna podopcija u okviru naredbi za iscrtavanje polilinije. <-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set): Izborom podopcije kRu., program e sa komandne linije traiti da prvo odredite taku koja definie njen centar, a zatim i taku sa krunice (poluprenik): <-> Centar krunice (Set):_ <-> Taka sa krunice (Set):_ Prilikom odreivanja take sa krunice, program e u DRAG-modu iscrtavati krunice ija geometrija odgovara trenutnom poloaju mia.
Izborom take 1 odreen je centar, a takom 2 poluprenik kruga Napomena: Kako se i geometrija kruga zadaje izborom samo dve take, koje ne mogu jednoznano odrediti ravan kojoj krug treba da pripadne, to isto kao i kod crtanja pravougaonika, izbor taaka vrite iskljuivo u prozoru 2D pogled. Napomena: Svaki nacrtani krug koji predstavlja linijski element, program automatski razlae na dva luna segmenta koja su meusobno spojena po horizontalnoj liniji koja je provuena kroz centar kruga. Prema tome, kada je potrebno selektovati ceo linijski entitet koji je krunog oblika, tada je potrebno selektovati oba njegova luna segmenta.
61
2.6.4
Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture
Izborom podopcije Kontura, koja se javlja u komandnoj liniji pri aktiviranju naredbi za iscrtavanje poligonalne linije, ostvaruje se njeno automatsko iscrtavanje po obodu selektovane konture. <-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set): Ova opcija ima mnogo primena, a jedna od njih je kada na primer treba grede postaviti po obodu ve iscrtane ploe, ili pak kada je potrebno postaviti linijsko optereenje po ranije nacrtanim gredama na modelu. Izborom ove podopcije, komandna linija dobija sledei izgled. <0 sel.> Kontura - Selektovanje (sVe / Prozor / eXtras / Deselektovanje / <krAj> / Set): Ovo je standardan oblik komandne linije u proceduri selektovanja, i u poglavlju 2.8 bie detaljno opisane sve mogunosti koje program nudi u ovakvom reimu rada. Znai, sada se od korisnika oekuje da selektuje jednu ili vie kontura povrinskih, odnosno linijskih entiteta, po kojima e biti postavljena poligonalna linija koja se kreira. Ako je podopcija Kontura pokrenuta u okviru naredbi za kreiranje povrinskih entiteta, tada e u proceduri selekcije, dostupne biti samo konture ranije kreiranih povrinskih entiteta. Razlog je u tome, to se u optem sluaju selekcije i proizvoljno odabranih segmenata linijskih elemenata, ne moe uvek kreirati zatvorena poligonalna linija, koja je uslov za odreivanje ispravne geometrije povrinskog entiteta. Ako je pak podopcija Kontura pokrenuta u okviru neke od naredbi za iscrtavanje linijkih entiteta, tada e za selekciju biti dostupne i konture povrinskih entiteta i prozivoljno odabrani segmenti ranije kreiranih linijskih entiteta.
2.6.5
Ofset
Izborom ove podopcije komandna linija dobija sledei izgled.
<0 sel.> Ofset Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Naime, sada se oekuje da selektujete entitete ija e geometrija biti ofsetovana. Desni klik mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon ega e program zahtevati da zadate odstojanje za koliko e se ofset izvriti. Odstojanje: Odstojanje se moe zadati ili sa tastature ili pak izborom dve take sa crtea. Na kraju, program e zahtevati izbor take koja e odrediti stranu na koju je potrebno izvriti ofset. Taka na strani ofsetovanja: Izborom strane za ofset, ova naredba e biti zavrena a geometrija entiteta koji se postavlja bie odreena ofestovanom geometrijom prethodno selektovanih entiteta.
62
Selektovanjem konture prethodno nacrtane ploe, linijski oslonci su postavljeni ofset-om na unutra (zadato je odstojanje od 20 cm)
2.7
Zumiranje delova crtea
esto se u toku rada programa, ukazuje potreba za uveanjem, odnosno za umanjenjem prikaza delova crtea. Zbog toga je u programu razvijen ceo sistem naredbi koje omoguavaju razne operacije, a sve u cilju dobijanja jasnije slike. Sve ZUM naredbe su transparentne, odnosno mogu se pozivati i za vreme izvrenja drugih naredbi. U sva tri prozora, ZUM naredbe funkcionia na potpuno isti nain i imaju potpuno istu ulogu. Delovanje ZUM komandi je u osnovi slino delovanju zoom-a objektiva filmske kamere. Odnosno, one na crteu fiziki nita ne uveavaju ili umanjuju, ve samo deo crtea pribliavaju, odnosno udaljavaju, inei ga prividno veim ili manjim. Pored uveanja odnosno umanjenja pojedinih delova crtea, pomou ZUM komandi se mogu dobiti i drugi naini prikaza, pa emo zato svaku od ovih naredbi posebno objasniti. Kako su naredbe za zumiranje delova crtea esto u upotrebi, to ih je mogue pokrenutu i pritiskom na specijalno definisane tastere za ovu namenu. Za brzo aktiviranje naredbi Zum prozor, Zum sve i Zum prethodni, predvien je taster Ctrl. Pritiskom na ovaj taster na komandnoj liniji e se pojaviti poruka kojom program ukazuje koje su akcije u ovom trenutku mogue. CTRL+levo dugme mia=Zum prozor / CTRL+srednje dugme mia=Zum sve/ CTRL+desno dugme mia=Zum prethodni Znai, dok je pritisnut taster Ctrl, klik na levo dugme mia e odabranu taku protumaiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uveliati, desni klik mia e aktivirati naredbu Zum prethodni, a klik na srednje dugme mia e aktivirati naredbu Zum sve. Pored ova tri zuma, esto je u upotrebi i naredba za pomeranje trenutnog prikaza na ekranu, pa se klikom na srednji taster mia automatski aktivira naredba Zum-pomeri.
63
2.7.1
Zum prozor
Ovom naredbom je mogue uveliati proizvoljnu oblast na crteu. eljena oblast se definie pravougaonim prozorom, nakon ega program njegov sadraj uveliava toliko da zauzme itav ekran. Izborom naredbe, program sa komandne linije zahteva da definiete pravougaonu oblast koju treba uveliati: Prvi ugao prozora:_ Suprotni ugao prozora:_ Naredba Zum-prozor se moe pokrenuti i bez njenog direktnog izbora iz padajueg menija, odnosno klika mia na njegovu ikonu. Pritisak na taster Ctrl i levi klik mia e automatski pokrenutu ovu naredbu, a zadatu taku miem protumaiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba zumirati.
2.7.2
Zum prethodni
Program pamti sve prethodno zadate zumove, pa je izborom ove naredbe uvek mogue dobiti prethodni prikaz na ekranu. Napomenuemo da se ova naredba moete aktivirati i pritiskom na taster Ctrl i desnim klikom mia.
2.7.3
Zum pomeri
Pomou ove komande se na ekranu mogu prikazivati razliiti delovi crtea, ne menjajui pritom prethodno odabrano uveanje. Na taj nain se dobija efekat pomeranja lupe iznad crtea na konstantnom rastojanju. Nakon izbora ove komande, pokaziva e promeniti svoju uobiajeni oblik.
Pokaziva u obliku ruke ukazuje da se oekuje translatorno pomeranje trenutnog prikaza
64 Pritisak na levi taster mia bez otputanja, e translatorno pomerati crte u smeru pomeranja mia sve dok ne otpustite levi taster mia. Pri otputanju levog tastera mia naredba nee biti zavrena ve e program i dalje oekivati da na isti nain promenite tekui prikaz, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe. Ovu naredbu moete direktno pozvati i pritiskom na srednji taster mia. Ne otputajui ovaj taster, promena poloaja mia e odrediti i promenu trenutnog prikaza. im otpustitet srednji taster mia, ova naredba e biti zavrena i u tome je praktino jedina razlika u funkcionisanju ove naredbe kada se ona pozove pomou ikone, ili pak ovako, pritiskom na srednji taster mia.
2.7.4
Dinamiki zum
Pomou ove naredbe je mogue i uveanje i smanjenje trenutnog prikaza na ekranu. Nakon izbora ove naredbe pokaziva e promeniti svoj standardan oblik.
Pokaziva u obliku lupe ukazuje, da se program nalazi u naredbi Dinamiki zum Kretanje miem ka gore, dok je levi taster pritisnut dovodi do uveanja delova crtea, a kretanje na dole, do smanjenja. Po otputanju levog tastera mia, program e i dalje zahtevati da zadajete novo uveanje odnosno umanjenje, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove narebe.
2.7.5
Zum sve
Izborom ove naredbe, na ekranu se dobija prikaz celog crtea. Veliina ovog prikaza se odreuje tako to se na gabarit svih elemenata crtea koji su u tom trenutku vidljivi, doda po obodu programski zadat procenat praznog prostora. Napomenuemo da se ova naredba moete aktivirati i pritiskom na taster Ctrl i klikom na srednji taster mia.
65 Napomena: Kako se jedino kod naredbi Zum-sve i Zum-prethodni ne vri izbor take, to je jedino za ove dve naredbe vano na kom se prozoru nalazi fokus, neposredno pre njihovog aktiviranja. U svim ostalim naredbama za zumiranje, izbor take e ujedno i postaviti fokus na datom prozoru. Prema tome, ako elite zum-sve recimo u prozoru 3D pogled, a to nije trenutno aktivan prozor, onda prvo morate postaviti fokus na prozor 3D pogled, pa potom aktivirati naredbu Zum-sve. Isto vai i za naredbu Zum-prethodni obzirom da svaki od prozora ima svoju listu prethodnih zumova.
2.7.6
Dinamiki zum na toki mia
U proceduri zumiranja dodata je jo jedna opcija, koja e zbog svoje efikasnosti, verovatno biti i najee u upotrebi pri zumiranju. Naime, dinamiko uveliavanje i umanjivanje crtea je omogueno skrolovanjem tokia na miu. Skrolovanje tokia na gore dovodi do uveanja, a skrolovanje na dole do umanjenja crtea, u odnosu na centralnu taku koja je odreena trenutnim poloajem mia.
2.8
Selektovanje elemenata crtea
U mnogim komandama u programu, a naroito u onim pomou kojih se vri manipulacija sa elementima crtea, potrebno je odabrati jedan ili vie elemenata crtea. Grupi odabranih elemenata se mogu dodavati novi, ali i iz nje uklanjati ranije odabrani elementi. Prilikom odabiranja elemenata crtea, program pomae korisniku tako to sve odabrane elemente obeleava isprekidanom linijom. Poruka na komandnoj liniji, kojom program trai izbor nekih elemenata crtea je univerzalna i glasi: <0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): U proceduri selektovanja, pokaziva dobija oblik select-box-a (mali kvadrati za selektovanje), i sada se od korisnika oekuje da primeni jedan od programom predvienih naina selektovanje. Nakon izbora nekih od elemenata crtea, procedura se ne prekida, ve program i dalje sa komandne linije zahteva selektovanje novih elemenata, pri emu se na samom poetku komandne linije, izmeu uglastih zagrada, ispisuje poruka o broju do tada selektovanih objekata: <3 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): U proceduri selektovanja, selekciju je mogue simultano vriti u prozorima za 2D i 3D prikaz modela. Prozor Dispozicija u toku operacije selektovanja ima iskljuivu ulogu da omogui promenu tekueg rama a samim tim i tekueg prikaza u prozoru 2D pogled (isto vai i za listu nivoa). Dok je program u proceduri selektovanja, dovoenjem mia u prostor prozora Dispozicija on e imati oblik strelice koji jasno ukazuje da se ne oekuje izbor nekog elemenata ve eventualno samo promena tekueg rama. Oblik mia u prozoru 3D pogled je u toku procedure selektovanja u obliku kruga to opet ukazuje na to da se oekuje selektovanje entiteta u prostornom prikazu. Pored toga, selekcija je omoguena i u specijalno definisanim pogledima, stim to se pri ovakvoj selekciji vri selektovanje svih entiteta po dubini.
66
U trenutnom prikazu prednje fasade (opcija Front) selektovanje krajnjeg desnog stuba dovodi do istovremenog selektovanja svih sedam stubova po dubini
U trenutnom prikazu odozgo (opcija Top), zadavanjem ovakve pravougaone oblasti, bie selektovani sve elementi konstrukcije u prednjoj polovini objekta Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled ne mogu selektovati elementi konstrukcije koji prodiru datu ravan pogleda i prikazuju se u vidu simbola. Izuzetak je jedino u naredbama Trim i Extend kada se ovakvi simboli mogu selektovati samo kao granice za produavanje odnosno isecanje entiteta koji pripadaju datoj ravni pogleda. Procedura selektovanja se prekida izborom podopcije krAj sa komandne linije, nakon ega e program nastaviti sa daljim tokom komande, u okviru koje je izvreno selektovanje. Operacije koje su predviene aktiviranom komandom, sprovee se samo nad selektovanim objektima. Izborom odgovarajuih podopcija sa komadne linije, program nudi razne naine selektovanja, koji se mogu simultano kombinovati, i u daljem tekstu ovog dela uputstva izneemo sve mogunosti koje program nudi i proceduri selektovanja. Selektovanje svih entiteta Izbor podopcije Sve sa komandne linije, dovee do automatskog selektovanja svih trenutno vidljivih entiteta na crteu. ta e biti selektovano, zavisi iskljuivo od toga da li je fokus neposredno pre aktiviranja ove podopcije bio na prozoru za 2D ili 3D prikaz modela. Naime, ako je fokus na prozoru 3D pogled i odabre se podopcija Sve tada e biti selektovani svi
67 trenutno vidljivi entiteti na modelu, a ako je pak fokus na prozoru 2D pogled tada e izborom podopcije Sve biti selektovani samo trenutno prikazani elementi u prozoru 2D pogled. Pojedinano selektovanje Ovo je podrazumevani nain selektovanja i odvija se tako to u mali kvadrat na pokazivau treba zahvatiti bilo koji deo eljenog elementa i kliknuti na levi taster mia. Za elemente crtea koji predstavljaju povrine, u kvadrat za selektovanje treba zahvatiti proizvoljan deo sa njegove konture, nakon ega e cela povrina biti selektovana.
Po konturi selektovane povrine se iscrtava isprekidana linija, a njena unutranjost uvek postaje prazna Ako se kvadratom za selektovanje zahvati zajednika taka vie elemenata crtea, tada e program selektovati sve elemente koji polaze iz te take.
Jednim klikom mia je selektovana i horizontalna i vertikalna greda Pri selektovanju takastih elemenata, kvadratom za selektovanje (select box) je potrebno zahvatiti ba taku kojom je odreen poloaj takastog elementa.
68 U sluaju da se klikne na levi taster mia, a select box-om nije zahvaen nijedan objekat, tada e program tu taku protumaiti kao prvi ugao prozora, i ui u proceduru selektovanja prozorom. Suprotni ugao: U ovoj proceduri e vaiti sva pravila za selektovanje prozorom koja emo izneti u daljem tekstu. Selektovanje pomou prozora Ovaj nain selektovanja je omoguen aktiviranjem podopcije Prozor, koja se nalazi na komandnoj liniji. Izborom ove podopcije, program prvo trai da odredite jedno teme pravougaonog prozora, a zatim i suprotno po dijagonali: Prvi ugao: Suprotni ugao: Prilikom odreivanja dijagonalnog temena prozora, program u DRAG-modu iscrtava pravougaonik, ija je geometrija odreena trenutnim poloajem mia. U zavisnosti od toga da li se prozor zadaja sleva na desno, ili pak sdesna na levo, procedura selektovanja radi na dva razliita naina. Ako se selektuje sleva na desno tada e biti selektovani samo elementi koji se svojom kompletnom geometrijom nalaze unutar zadate pravougaone oblasti, a ako se pak prozor zadaje sdesna na levo (crossing) tada e biti selektovani svi elementi crtea koji su barem jednim svojim delom zahvaeni zadatom pravougaonom oblasti.
Zadavanjem ovakvog prozora, sleva na desno, nee biti selektovan nijedan objekat Selektovanje pomou poligona
Zadavanjem istog takvog prozora, ali sada sdesna na levo (crossing), bie selektovana i ploa i obe grede
Izborom podopcije pOligon, komandna linija dobija svoj standardni oblik koji se koristi u naredbama za iscrtavanje polilinije: Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>): Postupak iscrtavanja polilinije, u svemu odgovara objanjenjima datim u poglavlju 2.6, s tim to se izborom podopcije krAj, ili pak desnim klikom mia, polilinija automatski zatvara.
69 Kriterijum selektovanja pomou ove opcije je potpuno isti kao i kod selekcije prozorom, kada se on zadaje sleva na desno. Naime, bie selektovani svi entiteti koji se svojom kompletnom geometrijom nalaze unutar zadatog poligona. Selektovanje linijom preseka Pomou ove opcije imate mogunost da selektujete sve entitete koje preseca zadata linija. Izborom podopcije pResek, program e prvo zahtevati da odredite prvu, a potom i drugu taku linije preseka. Prva taka: Druga taka: Odmah nakon izbora druge take, program e izvriti selekciju svih entiteta koji su preseeni zadatom linijom. Ekstra selektovanje Klikom mia preko podopcije eXtras se otvara padajui meni iz koga je mogue odabrati neku od programom predvienih opcija za ekstra selektovanje.
Prikazane opcije su prilino egzotine i verovatno se nee esto koristiti, ali u nekim sluajevima mogu biti od velike koristi. Na koje e se entitete odnositi dejstvo naredbi iz menija eXtras zavisie od toga da li je neposredno pre aktiviranja neke od ovih naredbi fokus bio na prozoru za 2D ili za 3D prikaz modela. Ako je fokus na prozoru 3D pogled tada e naredba dejstvovati na sve entiteta na modelu, a ako je fokus na prozoru 2D pogled, tada e ona dejstvovati samo na trenutno prikazane elemente u prozoru 2D pogled. U meniju su na raspolaganju sledee opcije: Inverzija Da bi ova opcija bila dostupna, neophodno je da pre njenog izbora, barem jedan entitet bude selektovan. Izborom ove opcije vri se inverzija selekcije, odnosno ono to je selektovano postaje deselektovano, a ono to nije bilo, postaje selektovano.
70 Set Da bi ova opcija bila dostupna mora biti prethodno selektovan samo jedan entitet. Nakon njenog aktiviranja, program e automatski selektovati sve entitete tog tipa, koji imaju isti set numerikih podataka. Ako recimo na modelu imamo puno greda razliitih poprenih preseka, onda selektovanjem jedne od njih, i izborom ove opcije, program e selektovati sve preostale grede na modelu koje imaju iste geometrijske karakterisitike kao prvobitno selektovana greda. Napomenuemo da ova opcija moe da radi i sa optereenjima. Ako se nakon selektovanja nekog optereenja izabere ova opcija, program e selektovati sva optereenja koja su istog tipa i intenziteta kao prethodno selektovano optereenje, a nalaze se u trenutno aktivnom prozoru. Kolinearne Da bi ova opcija bila dostupna neophodno je da predhodno bude selektovan samo jedan linijski entitet. U sluaju da je selektovano vie linijskih entiteta, onda e ova opcija biti dostupna samo u sluaju da se svi oni nalaze na istom pravcu, odnosno da su kolinearni. Izborom podopcije Kolinearne, bie selektovani svi linijski entiteti koji se nalaze na istom pravcu (pripadaju istoj pravi) kao i selektovani. Iz iste ravni Da bi ova opcija bila dostupna neophodno je prethodno selektovati minimalan skup entiteta koji definie jednu ravan. Da bi ravan bila jednoznano odreena potrebno je selektovati: dva linijska, jedan linijski i jedan takasti, tri takasta, ili pak samo jedan povrinski entitet. Njenim izborom program e automatski selektovati i sve ostale entitete koji pripadaju ovako definisanoj ravni u prostoru. Na istoj krunici Da bi ova opcija bila dostpna, neophodno je da prethodno budu selektovani entiteti koji pripadaju istom luku. Napomenuemo da se geometrija luka, pored izbora lunog segmenta povrinskog i linijskog entiteta, moe definisati i izborom tri takasta entiteta. Izbor ove podopcije dovodi do selektovanja svih entiteta koji pripadaju krunici koja ima isti radijus kao prethodno selektovani entiteti. Entitet Da bi ova opcija bila dostupna, neophodno je da bar jedan element crtea bude selektovan. Nakon njenog izbora program selektuje sve elemente sa crtea koji su istog tipa kao i prethodno selektovani element. Ako je recimo bila selektovana greda, nakon aktiviranja ove opcije bie selektovane sve grede koje su prikazane u trenutno aktivnom prozoru. Nazad Pomou ove opcije se izlazi iz procedure extra selekcije i vraa na osnovni oblik komadne linije u proceduri selektovanja. Desektovanje ranije selektovanih objekata Izbor elemenata koji je ve selektovan nee dovesti do njegovog deselektovanja, ve e njegova ponovna selekcija biti ignorisana. Za deselktovanje ranije selektovanih objekata, odnosno uklanjanja iz liste selektovanih elemenata, predviena je na komandnoj liniji podopcija Deselektovanje. Njenim izborom komandna linija dobija sledei izgled. <3 sel.> Deselektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtas / <krAj>): Na komandnoj liniji su i dalje prisutne potpuno iste podopcije kao i u proceduri selektovanja, stim to je na njenom poetku jasno napisano da je program sada u proceduri deselektovanja ranije selektovanih entiteta. Nain deselekcije kao i nain rada sa prethodno opisanim podopcijama je potpuno isti a jedina razlika je u tome to deselekcija reaguje samo na ranije selktovane objekte, tako to ih izbacuje iz liste selektovanih objekata. Po zavrenoj deselekciji,
71 izbor podopcije krAj, odnosno desni klik mia e program vratiti na osnovni oblik komandne linije u proceduri selektovanja entiteta. Deselekcija se moe vriti i bez aktiviranja prethodno opisane podopcije sa komandne linije. Naime, ako drite stalno pritisnut taster Shift, pojedinana selekcija i selekcija pomou prozora e praktino znaiti deselekciju. Napomena: Segment linijskog entiteta je odreen zadavanjem taaka prilikom njegovog crtanja, a ne takama preseka sa drugim elementima crtea. Zbog toga e u proceduri selektovanja uvek biti selektovan ceo segment linijskog entiteta, onako kako je i nacrtan a ne samo jedan njegov deo koji je odreen presenim takama sa drugim entitetima.
U ovom primeru je selektovana cela horizontalna greda, iz prostog razloga jer je ona i nacrtana izborom taaka 1 i 2. U sluaju da elite da selektujete samo deo segmenta linijskog entiteta koji je odreen presenim takama sa drugim entitetima, prethodno morate pomou naredbe Razdvajanje kontura (vidi poglavlje 2.9.15), od prvobitno jednog segmenta linijskog entiteta, napraviti niz novih. Napomena: Elementi crtea koji su iscrtani jedan preko drugog, tako da im se geometrija poklapa delimino ili potpuno, bie zajedno odabrani ako se selektovanje izvri na mestu preklapanja. Tipian primer za ovaj sluaj je kada se povrinsko optereenje prostire po celoj ploi, ili kada se grede i zidovi postavljaju po konturi ploe. U oba sluaja e doi do selektovanja svih elemenata koji se preklapaju, to moda i ne elite. U ovim sluajevima, pre selektovanja treba ukinuti vidljivost elemenata koji se ne ele selektovati (vidi poglavlje 2.10).
72
2.9
Komande za manipulaciju sa elementima crtea
Pomou ove grupe komandi su omoguene razne korekcije na ve iscrtanim elementima crtea. Korekcije su omoguene nad apsolutno svim entitetima, bez obzira da li oni predstavljaju deo konstrukcije ili ne. U osnovi svih naredbi iz ove grupe, je da se prvo selektuju elementi crtea, a da se tek onda na njima sprovedu operacije koje su datom naredbom predviene. Obzirom da je postupak selektovanja elemenata crtea detaljno objanjen u poglavlju 2.8, u daljem prikazu svake od ovih naredbi, neemo se uputati u ponovno objanjavanje ovog postupka.
2.9.1
Brisanje
Izborom ove naredbe, omogueno je brisanje proizvoljno selektovanih elemenata crtea. Aktiviranjem naredbe, komandna linija dobija svoj standardni oblik, kojim se zahteva selektovanje elemenata: <0 sel.> Brisanje Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Nakon izbora, pritisak na taster Enter ili klik na desni taster mia e dovesti do brisanja selektovanih elemenata. Kod ove naredbe treba biti obazriv, da ne bi dolo do neeljenog gubitka pojedinih elemenata crtea.
2.9.2
Kopiranje
Ova komanda slui za preslikavanje selektovanih objekata na bilo koje drugo mesto na crteu, pri emu original ostaje nepromenjen. Nakon zavrene selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da izborom dve take zadate vektor koji odreuje pravac, smer i rastojanje iskopiranih entiteta od originala. Prva taka vektora kopiranja: Druga taka vektora kopiranja: Nakon odreivanja vektora kopiranja, program e sa komandne linije zatraiti da zadate broj kopija ili da izaberete podopciju Viestruko: Broj kopija (Viestruko) <1>: Klik na desni taster mia e oznaiti prihvatanje ponuene vrednosti broja kopija 1, koja se nalazi u uglastoj zagradi. Svakako da sa tastature moete zadati proizvoljan broj kopija, pri emu e se svaka od njih nalaziti na razmaku koji je odreen zadatim vektorom kopiranja. Pomou podopcije Viestruko imate mogunost da kreirate proizvoljan broj kopija selektovanih objekata zadavanjem razliitih vektora kopiranja. Nakon aktiviranja ove podopcije program na zadatom mestu crta prvu kopiju i sa komandne linije zahteva da izborom druge take zadate novi vektor kopiranja. Druga taka vektora kopiranja (<krAj>): Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije krAj ne zavrite naredbu.
73
2.9.3
Kopiranje u nizu (Array)
Ova komanda ima dvostruko dejstvo, i moe se koristiti ili za istovremeno kopiranje u dva proizvoljno odabrana pravca, ili pak za viestruko kopiranje po luku. Nakon zavrene selekcije objekata, program e sa komandne linije zahtevati da odredite tip niza koji e biti primenjen pri kopiranju. Tip niza (<Ortogonalni> / Polarni): Pod ortogonalnim nizom se podrazumeva istovremeno kopiranje selektovanih entiteta u dva proizvoljno odbarana pravca, dok se pod polarnim nizom podrazumeva kopiranje po lunoj putanji. Izbor jedne od dve ponuene opcije, opredelie dalji tok ove naredbe. Ortogonalni tip niza Nakon izbora opcije Ortogonalni, program e sa komandne linije zahtevati da zadate broj kolona, odnosno broj kopija u jednom redu. Broj kolona (|||) <1>: Ovde je upotrebljen termin kolona zato to program za prvi pravac kopiranja podrazumeva pravac pruanja X ose, koji svakako pri zadavanju vektora kopiranja moete naknadno promeniti. Nakon zadatog broja kolona, program e zahtevati da odredite njihovo meusobno rastojanje. Odstojanje: Ako rastojanje zadate sa tastature, tada e program podrazumevati da je zadat horizontalan vektor kopiranja, i pozitivna vrednost e odrediti smer vektora u pravcu pozitivne X ose. Umesto zadavanja sa tastature, odstojanje moete odrediti i izborom dve take sa crtea. Nakon izbora prve take, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete i drugu taku. Druga taka vektora: Izbor druge take e odrediti kako rastojanje, tako i smer vektora kopiranja. Pomeranjem mia po oblasti crtea program e u DRAG modu iscrtavati trenutan poloaj svih zadatih kopija u pravcu koji u programu uslovno nazivamo red. Prema tome red ne mora oznaavati horiontalan, ve potpuno proizvoljan pravac. Bez obzira da li ste odstojanje zadali sa tastature ili pak izborom dve take sa crtea, program e ponoviti prethodno postavljanu seriju pitanja ali sada za kopiranje u drugom pravcu. Broj redova (...) <1>: Odstojanje: Isto kao i kod kopiranja u prvom pravcu, odstojanje izmeu redova moete zadati ili sa tastature, ili pak izborom dve take sa crtea. Ako odstojanje izmeu redova zadate sa tastature, onda e program podrazumevati da se radi o vektoru kopiranja u pravcu Y ose, i pozitivna vrednost e odrediti smer vektora kopiranja u pravcu pozitivne Y ose. Izborom dve take sa crtea moete zadati potpuno prozivoljan intenzitet i pravac pruanja vektora kopiranja u drugom pravcu.
74
Prikazani niz je formiran zadavanjem vektora kopiranja 1 i 2 u pravcu globalnih osa (broj kolona =2, broj redova=4) Polarni tip niza
Prikazani niz je formiran zadavanjem vektora kopiranja 1 i 2 u proizvoljnim pravcima (broj kolona =2, broj redova=4)
Nakon izbora opcije Polarni, program e sa komandne linije prvo zahtevati da odredite da li iskopirani entiteti po luku treba da se rotiraju u odnosu na zadati centar rotacije ili ne. Sa rotacijom (<Da>/Ne): U zavisnosti od vaeg odgovora na postavljeno pitanje, mogu nastupiti dva sluaja.
Polarni niz sa rotacijom (broj elemenata u nizu=12, ugao za popunjavanje =360)
Polarni niz bez rotacije (broj elemenata u nizu=12, ugao za popunjavanje =360)
U sluaju da elite i rotaciju selektovanih objekata, onda je problem jednoznano odreen i svee se na pravu rotaciju entiteta, pri emu e selektovani objekti biti rasporeeni po luku u svom rotiranom poloaju. Ako pak ne elite rotaciju, ve elite da se selektovani entiteti rasporede po luku bez njihovog rotiranja, onda je za potpuno odreivanje problema neophodno da zadate i taku sa crtea koja e biti rotirana. Referentna taka za rotaciju:
75 Tek ovako zadata taka e potpuno odrediti problem koji se sada svodi, prvo na veestruku rotaciju zadate take, a potom i viestruko translatorno kopiranje u odnosu na zadatu taku. Novoformirani entiteti u lunom nizu e se nalaziti na istom odstojanu od zarotirane take kao i original od izabrane referentne take za rotaciju. Bez obzira za koji ste se od ova dva naina odluili, dalji tok naredbe je zajedniki. Naime, program e sada sa komandne linije traiti da zadate broj kopija u lunom nizu. Broj elemenata u nizu: Napomenuemo da broj koji zadate podrazumeva da je uraunat i objekat koji je selektovan. Znai ako elite da dobijete na primer jo 3 nova objekta koja e biti iskopirana po zadatom luku, na ovo pitanje treba da odgovorite zadavanjem broja 4. Centralna taka niza: Izborom ove take se praktino odreuje centar rotacije, odnosno centar luka po kome e biti rasporeeni novo formirani entiteti. Ugao za popunjavanje <360>: Ugao moete zadati ili sa tastature, pri emu pozitivna vrednost raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu, ili pak izborom take sa crtea. Dok budete pomerali mi po crteu program e u DRAG modu iscrtavati trenutan poloaj svih entiteta u zavisnosti od trenutne vrednosti ugla odreene poloajem mia i zadatog broja kopija u nizu. Napomena: Kopiranje u polarnom nizu je prava ravanska transformacija, te se svi selektovani objekti i centralna taka niza moraju nalaziti u istoj ravni. U sluaju da se izabere centralna taka niza koja ne pripada istoj ravni kao i selektovani objekti, program e izdati odgovarajue upozorenje i prekinuti dalji tok naredbe.
Za kreiranje prostornih nizova je predviena naredba 3D Array.
2.9.4
Ogledalo
Ova komanda slui za osno simetrino preslikavanje odabranog dela crtea. Nakon zavrene selekcije elemenata crtea, od korisnika se zahteva da zada dve take koje odreuju poetak, odnosno kraj ose, u odnosu na koju e se izvriti preslikavanje: Prva taka ose simetrije: Druga taka ose simetrije: Na samom kraju ove procedure, korisniku se nude dve mogunosti: Brisanje starih objekata (<Ne>/Da):
76
Izbor opcije Da e oznaiti potvrdan odgovor, to e dovesti do brisanja elemenata koji su izabrani za preslikavanje, dok e izbor opcije Ne oznaiti negativan, odnosno selektovani elementi e ostati u sastavu crtea.
2.9.5
Rotacija
Ova naredba omoguava da se menja ugao zaokrenutosti pojedinih delova crtea. Nakon zavrene selekcije objekata koje je potrebno zarotirati, program e sa komandne linije zahtevati da odredite prvo centar, a potom i ugao rotacije. Centar rotacije: Ugao rotacije: Ugao rotacije se moe zadati ili sa tastature (ugao se zadaje u stepenima i raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu) ili izborom take sa crtea koja sa ranije zadatim centrom zaklapa eljeni ugao. Pri ovom drugom nainu, selektovani elementi se iscrtavaju u DRAG modu, i to tako da trenutni poloaj pokazivaa odreuje ugao rotacije. Nakon zadatog ugla, na komandnoj liniji se pojavljuje poruka iji je smisao isti kao u naredbi Ogledalo. Brisanje starih objekata (<Da>/Ne): Naime, potvrdan odgovor brie selektovane elemente (original), dok ih negativan ostavlja u sastavu crtea. Ovde e klik na desni taster mia dovesti do prihvatanja potvrdnog odgovora Da. Napomena: Obzirom da se pomou naredbe Rotacija sprovodi prava ravanska transformacija, za njeno izvrenje je neophodno da se i selektovani objekti i centar rotacije nalaze u istoj ravni. Iz tog razloga, selektovanje objekata u prozoru 3D pogled e biti onemogueno, a pri zadavanju centra rotacije bie dozvoljen samo izbor take koja pripada istoj ravni kao i selektovani objekti. U suprotnom, program e izdati odgovarajue upozorenje i odbiti da sprovede naredbu Rotacija.
Za prostorno rotiranje objekta je predviena naredba 3D Rotacija.
77
2.9.6
Pomeranje
Ova naredba je jako slina naredbi Kopiranje, s tim to se u ovom sluaju original brie i na taj nain se dobija efekat pomeranja delova crtea sa jednog na drugo mesto. Takoe se prvo vri selektovanje elemenata, a zatim izbor dve take na crteu koje odreuju poetak odnosno kraj vektora pomeranja. Prva taka vektora pomeranja: Druga taka vektora pomeranja:
2.9.7
Skraivanje (Trim)
Pomou ove naredbe je omogueno isecanje delova neke linije izmeu dve presene take sa drugim elementima crtea. Naredba radi tako to se prvo selektuju elementi crtea koji presecaju dati linijski entitet i na taj nain prave granice za njegovo isecanje. <0 sel.> Trim Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Procedura selektovanja je standardna, i grupi selektovanih elemenata se mogu pridruiti i povrinski i takasti entiteti, iako je isecanje predvieno samo za linijske entitete. Znai, selektovani povrinski i takasti entiteti se mogu upotrebiti jedino kao granice u odnosu na koje e se skraivanje linijskih elemenata izvriti. Nakon ove selekcije elemenata, na komandnoj liniji se pojavljuje poruka, kojom se zahteva selektovanje delova polilinije koji se izbacuju (mogu biti i luni), a pokaziva dobija standardan oblik select-box-a (mali kvadrati). Segment koji se izbacuje (<krAj>): U ovom trenutku je omogueno samo pojedinano selektovanje, odnosno u select-box treba zahvatiti deo polilinije koji se eli izbaciti i kliknuti na levi taster mia. Segment e trenutno biti izbaen sa crtea, a sa komandne linije program e zahtevati selektovanje novog dela polilinije, sve dok klikom na desni taster mia ne zavrite naredbu. Napomenuemo da se pomou ove komande ne mogu izbaciti celi segmenti polilinije, ve samo njeni delovi koji su preseeni drugim selektovanim elementima crtea. Za izbacivanje celog nepreseenog segmenta polilinije je predviena naredba Brisanje.
2.9.8
Produavanje (Extend)
Pomou ove komande je mogue produiti postojee segmente polilinija do odabranog elementa crtea. Svakako da se segmenti polilinije mogu produiti samo do elemenata crtea sa kojima se moe dobiti presena taka nakon produenja odabranog segmenta. Nakon izbora naredbe, prvo je potrebno selektovati elemente crtea do kojih e se kasnije izabrani segmenti polilinije produiti: <0 sel.> Extend - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Ovoj grupi selektovanih elemenata mogue je pridruiti i povrinske i takaste entitete, koji se u ovoj naredbi mogu koristiti samo kao granice za produavanje. Nakon selektovanja ove
78 grupe elemenata crtea, program e sa komandne linije zahtevati da u select-box zahvatite deo linije koji treba produiti: Segment koji se produava (<krAj>): Selektovani segment polilinije, program e produiti do najblieg elementa koji je odabran kao granica do koje se produuje. Za produavanje se mogu selektovati i luni segmenti, pri emu se oni produavaju po lunom (krivolinijskom) zakonu. Program e sa komandne linije stalno zahtevati selektovanje novih segmenata polilinije za produavanje, sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite kraj naredbe.
2.9.9
Razvlaenje (Stretch)
Za razliku od naredbe Pomeranje, koja translatorno menja poloaj svih taaka na selektovanom entitetu, pomou ove naredbe se vri razvlaenje geometrije tako to se za zadati vektor pomeranja translatorno pomeraju samo selektovane take sa konture. Nakon izbora ove naredbe, procedurom selektovnja treba selektovati sve take kojima elimo da promenimo poloaj. Ovde se pod terminom taka podrazumevaju sve prelomne take sa konture povrinskih i linijskih entiteta, kao i take koje odreuju poloaj samih takastih entiteta. <0 sel.> Stretch - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Napomenuemo da je u proceduri selektovanja prozorom, potrebno zahvatiti samo deo crtea u koji upada eljena taka, jer e selektovanje svih taaka sa konture jednog entiteta dovesti do istog efekta kao i naredba Pomeranje. Desni klik mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, i program e sa komandne linije zahtevati da izborom dve take odredite vektor pomeranja. Prva taka vektora pomeranja: Druga taka vektora pomeranja:
2.9.10 3D Kopiranje u nizu (3D Array)

Isto kao i kod naredbe Array za 2D kopiranje u nizu, nakon izvrene selekcije objekata, program e sa komandne linije zahtevati da se odredite za tip niza. Tip niza (Ortogonalni/Polarni): Ortogonalni tip niza Kako je ovom naredbom omogueno istovremeno kopiranje samo u pravcu globalnih koordinatnih osa, to program prvo postavlja seriju pitanja o broju elemenata u nizu za svaki od pravaca globalnih koordinatnih osa. Broj kolona (X) <1>: Broj redova (Y) <1>: Broj nivoa (Z) <1>:
79 Uvedeni termini kolona red i nivo predstavljaju elemente u nizu koji se dobijaju kopiranjem u pravcu globalne X, Y, i Z ose, te je u zagradi ispisan naziv odgovarajue ose. Sledeom serijom pitanja, program zahteva da odredite rastojanje izmeu elemenata u nizu. Odstojanje kolona (X) : Odstojanje redova (Y) : Odstojanje nivoa (Z) : Umesto zadavanja sa tastature, odstojanje moete odrediti i izborom dve take sa crtea. Nakon izbora prve take, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete i drugu taku. Druga taka vektora: Polarni tip niza Smisao i tok ove naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe Array, za kreiranje dvodimenzionalnog polarnog niza. Jedina razlika je u tome to se kod naredbe Array, vri kopiranje po luku u odnosu na zadatu taku, pa stoga elementi niza i zadata centralana taka niza moraju biti u jednoj ravni. U ovoj naredbi se pak, kopiranje po lunom nizu vri u odnosu na prozivoljno zadatu osu u prostoru. Stoga e program umesto centralne take niza, sa komandne linije zahtevati da izborom dve take, definiete osu oko koje se vri rotacija. Prva taka ose rotacije: Druga taka ose rotacije: Na ovaj nain u proceduri kreiranja polarnog niza moete selektovati i elemente crtea koji ne pripadaju istim ravnima.
2.9.11 3D Ogledalo
Jedina razlika imeu ove naredbe, i naredbe Ogledalo je u tome to se ovde radi o preslikavanju u odnosu na zadatu ravan a ne u odnosu na zadatu osu. Iz tog razloga, nakon selektovanja svih entiteta za preslikavanje program e zahtevati da pomou tri ne kolinearne take definiete ravan preslikavanja. Prva taka ravni: Druga taka ravni (Nazad): Trea taka ravni (Nazad): Podopcija Nazad na komandnoj liniji nudi mogunost vraanja jednog koraka unazad pri izboru taaka, neto slino kao i u proceduru iscrtavanja poligonalne linije. Nakon zavrene procedure definisanja proizvoljne ravni u prostoru u odnosu na koju e se izvriti preslikavanje selektovanih objekata, program e sa komadne linije postaviti i poslednje pitanje o brisanju starih objekata. Brisanje starih objekata (<Ne>/Da):
80
2.9.12 3D Rotacija
I ova naredba je izvedena iz srodne naredbe Rotacija. Jedina razlika imeu ove dve naredbe je u tome to se ovde radi o rotaciji u odnosu na zadatu osu a ne u odnosu na zadatu taku. Iz tog razloga, nakon selektovanja svih entiteta za 3D rotaciju program e zahtevati da pomou dve prozivoljno odabrane take definiete osu u odnosu na koju se vri rotacija. Prva taka ose rotacije: Druga taka ose rotacije: Nakon definisanja ose rotacije, dalji tok naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe za ravansku rotaciju. Ugao rotacije: Brisanje straih objekata (<Da>/Ne):
2.9.13 Obnavljanje crtea (Undo/Redo)

U sluaju uinjenih greaka, programom je predvien mehanizam za obnavljanje sadraja crtea i vraanje na stanje neposredno pre uinjene greke. Pored toga, predvien je i mehanizam za kretanje unapred ako ste pogreno aktivirali naredbu za vraanje unazad. Svaka od uinjenih akcija u programu se pamti za vreme njegovog izvrenja, tako da je omogueno kretanje unazad, odnosno unapred, za sve sprovedene akcije u programu od trenutka njegovog pokretanja, i rada sa datim fajlom. Za kretanje unazad predviena je komanda Undo, a za kretanje unapred komanda Redo. Komanda za kretanje unazad Undo. Komanda se moe aktivirati jednovremenim pritiskom na tastere Ctrl i Z Komanda za kretanje unapred Redo. Komanda se moe aktivirati jednovremenim pritiskom na tastere Ctrl i Y Napomenuemo da se prethodni zumovi crtea nemogu obnavljati ovim mehanizmom jer je za tu namenu predviena naredba Zum prethodni.
2.9.14 Spajanje kontura

Pomou naredbe Spajanje kontura, mogu se spojiti dve istorodne povrine koje imaju zajedniku ivicu dodira, ali samo pod uslovom da im je pridruen isti set numerikih podataka. Takoe, pomou ove naredbe se mogu spojiti i dva istorodna linijska entiteta koja imaju zajedniku taku dodira i nalaze se na istom poravcu - kolinearni su. Svakako da i za linijske entitete mora biti ispunjen uslov da im je pridruen isti set numerikih podataka. Ovde pod terminom istorodni elementi podrazumevamo: dve ploe, dve grede, dva linijska oslonca, itd. Izborom ove naredbe, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se ulazi u standardnu proceduru selektovanja: <0 sel.> Spajanje kontura Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>):
81 Sada se od korisnika oekuje da selektuje sve entitete kojima je potrebno spojiti konture. Nakon zavrene selekcije, program e sprovesti ovu operaciju za sve linijske i povrinske elemente koji ispunjavaju predviene uslove za spajanje njihovih kontura.
Pomou naredbe Spajanje kontura, od dve ploe je napravljena jedna nova
Pomou naredbe Spajanje kontura, od dve grede je napravljena jedna nova
2.9.15 Razdvajanje kontura

Naredba Razdvajanje kontura dejstvuje samo na linijskim elementima, i ima suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe za spajanje kontura. Naime, njenim izborom program sa komandne linije zahteva unos take koja e odrediti mesto podele linijskog entiteta na dva nova. Unos taaka za razdvajanje (Izbor / <krAj>): Pored pojedinanog izbora taaka, aktiviranjem podopcije Izbor programom je omoguen i masovan izbor taaka (vidi poglavlje 2.5.6). <0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / Deselektovanje / <krAj>): Nakon zavrene procedure izbora taka, program e sve linijske entitete na kojima se nalazi zadata taka, podeliti na nova dva linijska entiteta.
82
Pomou naredbe Razdvajanje kontura, od jedne grede su napravljene tri nove Napomena: Obzirom da e pri proraunu, program na svim mestima preseka linijskih entiteta sa ostalim delovima modela automatski postaviti vorove, to ovu naredbu treba koristiti samo u sluaju kada je potrebno selektovati samo jedan deo linijskog entiteta koji je odreen presenim takama sa drugim entitetima. U svim ostalim slujevima je bolje da ne koristite ovu opciju jer ete dobiti nepotrebno vei broj elemenata na crteu koji samo moe usporiti rad programa.
2.10
Vidljivost
Pomou grupe naredbi koje se opisuju u ovom poglavlju, imate mogunost da sakrijete elemente crtea koje u odreenom trenutku rada sa programom ne elite da vidite na ekranu. ta e biti vidljivo a ta ne, moete zadati ili po tipu elementa crtea, na primer elite da sve ploe na modelu budu trenutno nevidljive, ili pak selektovanjem datog entiteta, pri emu samo on postaje nevidljiv. Za regulisanje vidljivosti po tipovima elemenata slui naredba Vidljivost, a za regulisanje vidljivosti samo selektovanih elemenata crtea, naredba Sakrivanje. Pri odreivanju kriterijuma ta e biti vidljivo a ta ne, jai je kriterijum stanja vidljivosti po tipu elemenata crtea. Uzmimo za primer da na modelu postoje tri grede i da smo pomou naredbe Sakrivanje samo jednoj od njih ukinuli vidljivost. Ako pomou naredbe Vidljivost ukinemo vidljivost svih greda, onda e sve tri grede biti nevidljive, bez obzira to je pomou naredbe Sakrivanje samo jednoj od njih ukinuta vidljivost.
2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost)

Aktiviranjem prikazane ikone, ili naredbe Vidljivost koja se nalazi u okviru padajueg menija Prikaz, otvara se dijalog box u kome se regulie vidljivost pojedinih elemenata crtea.
83
Izgled dijalog box-a za podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata crtea Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, a crte e dobiti novi izgled u zavisnosti od postavljenih parametara. Elementi crtea, kojima je ukinuta vidljivost i dalje ostaju u sastavu crtea, ali se ne prikazuju. Za svaki od elemnata crtea postoji poseban deo u okviru ovog dijalog box-a, u kome se podeava nain njegove vidljivosti.
Deo dijalog box-a rezervisan za podeavanje vidljivosti ploa i zidova Ikona svakog od elementa konstrukcije i optereenja, odreuje da li e dati element crtea biti vidljiv ili ne. Ove ikone rade kao prekidai tako da se uzastopnim klikom mia preko njih, one postavljaju na ukljueno, odnosno na iskljueno stanje. Ako je ikona uvuena to znai da e dati element biti vidljiv, a ako je ispupena znai da e biti nevidljiv.
84
Ispupena ikona oznaava da je ukinuta vidljivost svih ploa i zidova na modelu U svakom od ovih posebnih delova, nalaze se prekidai (Radio button-i), kojima se regulie nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije i optereenja posebno. Svakako da je izbor naina vidljivosti elemenata omoguen samo ako je odgovarajua ikona postavljena na ukljueno stanje (uvuena). Ovi parametri su grupisani u vertikalne kolone u okviru kojih samo jedan od parametara moe biti postavljen na ukljueno stanje. Izbor parametara, odnosno njihovo postavljanje na ukljueno stanje, vri se klikom mia preko njegovog naziva. Indikator za izabrani parametar je zacrnjen mali krug, dok su ostali krugovi u okviru te grupe (kolone) prazni.
Grupa prekidaa koja odreuje nain vidljivosti ploa U daljem tekstu, emo za sve tipove elemenata crtea objasniti mogua stanja vidljivosti.
85 Ploa Kontura Iscrtava se samo kontura ploe, dok njena unutranjost ostaje prazna. rafura Iscrtana kontura ploa se popunjava odgovarajuom rafurom. Set Cela povrina ploe se rafira brojevima koji odgovaraju rednom broju seta numerikih podataka koji je toj povrini pridruen prilikom njenog iscrtavanja. Izborom ovog naina vidljivosti, lako se kontroliu setovi numerikih podataka, koji su pridrueni datoj ploi. Dijagonala Prikazuje se dijagonala ploe. Njen poloaj program automatski odreuje, tako to od dve dijagonale gabarita ploe izabere onu koja veom duinom prelazi preko povrine ploe. Poloaj dijagonale moe se naknadno menjati pomou naredbe Promena dijagonale povrinskih entiteta. Ozn. pozicije Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati oznaka pozicije ploe. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje ploe kojima je dodeljena oznaka pozicije. Opis Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati opis ploe. Set Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta numerikih podataka koji su pridrueni datoj ploi. Zbog preglednosti broj se ispisuje u zadatoj boji izmeu simbola < i >.
Ortotropija Stanje ovog check box-a odreuje da li e se unutar konture ortotropnih ploa prikazati i simbol strelica koji odreuje zadati pravac ortotropije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje ortotropne ploe. Granini uslovi - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na crteu prikazivati linija postavljenih graninih uslova u ploi ili ne. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako su na modelu postavljeni Granini uslovi. Zidovi Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati zidovi. Pod pojmom zid se podrazumevaju sve ploe koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao vei od 45 stepeni. Ploe Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati ploe. Pod pojmom ploa se podrazumevaju sve ploe koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao koji je manji ili jednak 45 stepeni.
86 Greda Kontura Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji. Set Iscrtava se, isto kao i u gore opisanom nainu vidljivosti, polilinija u tim to se na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje jo i redni podataka koji je datoj gredi pridruen. Zbog preglednosti, odgovarajuim bojama i smeteni su izmeu simbola velikih zagrada: odgovarajuoj boji, s broj seta numerikih brojevi se ispisuju {1}.
Opis Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, na sredini svake od greda e umesto rednog broja seta numerikih podataka biti ispisana informacija koja ukazuje na oblik poprenog preseka date grede. Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svake od greda prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njenog lokalnog koordinatnog sistema. vorovi - Stanje ovog check box-a odreuje da li e na modelu biti vidljivi ili ne vorovi koji predstavljaju poetak, odnosno kraj greda. Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svake od greda prikazivati njena oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje grede kojima je dodeljena oznaka pozicije. Stubovi Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati stubovi. Pod pojmom stub se podrazumevaju sve grede koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao vei od 45. Grede Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati grede. Pod pojmom greda se podrazumevaju sve grede koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao koji je manji ili jednak 45.
Povrinski oslonac Kontura Iscrtava se samo kontura povrinskog oslonca, dok njegova unutranjost ostaje prazna. rafura Iscrtana kontura povrinskog oslonca se popunjava odgovarajuom rafurom. Set Cela povrina povrinskog oslonca se rafira brojevima koji odgovaraju rednom broju seta numerikih podataka koji je toj povrini pridruen prilikom njenog iscrtavanja. Izborom ovog naina vidljivosti, lako se kontroliu setovi numerikih podataka, koji su pridrueni datom povrinskom osloncu. Dijagonala Prikazuje se dijagonala povrinskog osonca. Njen poloaj program automatski odreuje, tako to od dve dijagonale gabarita povrinskog oslonca izabere onu koja veom duinom prelazi preko povrine oslonca. Poloaj dijagonale moe se naknadno menjati pomou naredbe Promena dijagonale povrinskih entiteta.
87 Ozn. pozicije Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati oznaka pozicije povrinskog oslonca. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje povrinski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije. Set Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta numerikih podataka koji su pridrueni datom povrinskom osloncu. Zbog preglednosti broj se ispisuje u zadatoj boji izmeu simbola l i l .
Linijski oslonac Kontura Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji. Set Iscrtava se, isto kao i u gore opisanom nainu vidljivosti, polilinija u odgovarajuoj boji, s tim to se na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje jo i redni broj seta numerikih podataka koji je datom linijskom osloncu pridruen. Zbog preglednosti, brojevi se ispisuju odgovarajuim bojama i smeteni su izmeu simbola srednjih zagrada: [1]. Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog od linijskih oslonaca prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog sistema. Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog linijskog oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje linijski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Takasti oslonac Kontura Iscrtavaju se samo grafiki simboli koji odreuje poloaj postavljenih takastih oslonaca. Set Takoe se iscrtavaju odgovarajui simboli, s tim to se uz njih ispisuje i redni broj seta numerikih podataka koji je datom takastom osloncu pridruen. Zbog preglednosti, i ovde su redni brojevi setova ispisani izmeu odgovarajuih simbola malih zagrada: (1). Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na mestu postavljenog takastog oslonca prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog sistema. Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se pored svakog takastog oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje takasti oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Povrinsko optereenje Kontura Iscrtava se samo kontura povrinskog optereenja, dok njegova unutranjost ostaje prazna. rafura Iscrtana kontura povrinskog optereenja se popunjava odgovarajuom rafurom.
88 Intenzitet Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta optereenja. Iscrtana povrina se rafira odgovarajuom bojom kao i kod naina vidljivosti rafura, s tim to se u sredini povrine ispisuje jo i intenzitet optereenja. Ako optereenje nije jednako podeljeno, onda se uz sve take na konturi, ispisuju zadati intenziteti optereenja. Linijsko optereenje Kontura Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji. U sluaju da vektor optereenja pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, tada se du zadate linije iscrtavaju i simboli strelica koje ukazuju na pravac i smer delovanja optereenja. Intenzitet Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta optereenja. Na sredini svakog segmenta polilinije koja oznaava linijsko optereenje, ispisuje se zadati intenzitet raspodeljenih sila, odnosno momenta. Za sile je uvedena oznaka p, a za momente m. Takasto optereenje Kontura Iscrtavaju se samo grafiki simboli koji odreuje poloaj postavljenih koncentrisanih sila i momenata. Intenzitet Pri izboru ovakvog naina vidljivosti, uz simbole takastog optereenje, bie ispisani intenziteti zadatih koncentrisanih optereenja. Za koncentrisane sile je usvojena oznaka P=, dok je za momente usvojena oznaka M=. Temperaturni uticaji u ploi Kontura Iscrtava se samo kontura povri po kojoj deluju temperaturni uticaji, dok njegova unutranjost ostaje prazna. rafura Iscrtana kontura temperaturnih uticaja u ploi se popunjava odgovarajuom rafurom. Intenzitet Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta temperaturnih uticaja u ploi. Iscrtana povrina se rafira odgovarajuom bojom kao i kod naina vidljivosti rafura, s tim to se u sredini povrine ispisuje jo i intenzitet zadatih temperaturnih uticaja. Za temperaturnu promenu je usvojena oznaka to= a za temperaturnu razliku dt=. Temperaturni uticaji u gredi Kontura Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji. Intenzitet Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta temperaturnih uticaja u gredi. Na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se zadati intenzitet temperaturnih uticaja u gredi. Za temperaturnu promenu je usvojena oznaka to= a za temperaturnu razliku dt2= i dt3=.
89 Pomeranje oslonaca Kontura Iscrtavaju se samo grafiki simboli koji odreuje poloaj postavljenih pomeranja oslonaca. Intenzitet Pri izboru ovakvog naina vidljivosti, uz simbole, bie ispisani i intenziteti zadatih pomeranja oslonaca. Za pomeranja je uvedena oznaka u=, a za rotacije =. Prednaprezanje Prednaprezanje - Stanje ovog check box-a odreuje da li e linija kablova za prednaprezanje biti vidljiva ili ne. Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog segmenta linije prednaprezanja prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je prednaprezanje postavljeno za vidljivo.
Pokretno optereenje Pokretno optereenje - Stanje ovog check box-a odreuje da li e zadata linija po kojoj se kree pokretno optereenje biti vidljiva ili ne. Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog segmenta zadate putanje pokretnog optereenja prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je pokretno optereenje postavljeno za vidljivo.
Aksijalno naprezanje Kontura Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji. Intenzitet Na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se zadati intenzitet aksijalnog naprezanja. Za intenzitet aksijalnog naprezanja je usvojena oznaka P=. Reduktor Reduktor - Stanje ovog check box-a odreuje da li e reduktor biti vidljiv ili ne. Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog reduktora prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je ukljuena vidljivost reduktora.
Indeks pozicija Indeks pozicija - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se pored oznaka pozicija kolinearnih entiteta prikazivati i indeksi koji jednoznano odreuju svaki entitet. Indeks se od oznake pozicije odvaja crticom: *-n. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje kolinearni entiteti kojima je dodeljena oznaka pozicije sa indeksom.
90 Simbol u preseku Ploa - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima ploe prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan pogleda. Zid - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima zidovi prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan pogleda. Greda - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima grede prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan pogleda. Povrinski oslonac - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima povrinski oslonci prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan pogleda. Linijski oslonac - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli koji ukazuju na mesta linijskih oslonaca koji prodoru ili pak dodiruju trenutnu ravan pogleda. Reduktor - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima reduktori prodiru ili dodiruju trenutnu ravan pogleda. Presek ispred - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze ispred trenutne ravni pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan. Ozn. pozicije - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze ispred trenutne ravni pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je check box Presek ispred postavljen na ukljueno stanje.
Presek iza - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze iza trenutne ravni pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan. Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze iza trenutne ravni pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je check box Presek iza postavljen na ukljueno stanje.
91 Pomoni nivo Pomone ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e pomone ose, postavljene pomou naredbe Ose, biti vidljive na ekranu ili ne. Ispis razmaka osa - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati rastojanja izmeu susednih osa. Horizontalna rastojanja izmeu postavljenih vertikalnih osa se prikazuju u vrhu oblasti crtea, a vertikalna rastojanja izmeu horizontalnih osa uz desnu ivicu oblasti crtea.
Mrea krivih povri - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati pomona mrea, koja ukazuje na oblik i domen rasprostiranja zadate krive povri. Lejeri - Stanje ovog check box-a odreuje da li e svi elementi crtea koji su konstruisani pomou naredbi: Linija, Text i Kota biti vidljivi ili ne. Kako je programom predvieno osam lejera, to se pomou ovih osam check box-a regulie koji e od pomonih entiteta biti vidljiv u zavisnosti od lejera na kome je nacrtan.
Gran. uslovi i oslobaanja Statiki Prikazuju se simboli samo statikih graninih uslova i statikih oslobaanja uticaja u odgovarajuim bojama. Seizmiki Prikazuju se simboli samo seizmikih graninih uslova i seizmikih oslobaanja uticaja u odgovarajuim bojama. Statiki i seizmiki Prikazuju se simboli svih graninih uslova i svih oslobaanja uticaja u odgovarajuim bojama. Vidljivost elemenata crtea iz modula Obrada rezultata prorauna Sledea grupa check box-ova regulie vidljivost elemanata crtea koji se javljaju samo u modulu za obradu rezultata prorauna. Oni su u okviru naredbe Vidljivost prisutni u svim modulima, meutim njihovo postavljanje na ukljueno odnosno iskljueno stanje e dovesti do promena na crteu samo u modulu za obradu rezultata prorauna. M.K.E. Stanje ovog check box-a odreuje da li e na ekranu biti vidljiva izgenerisana mrea konanih elemenata ili ne. Br. vorova Stanje ovog check box-a odreuje da li e na ekranu biti ispisani redni brojevi vorova sa mree konanih elemnata ili ne. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je mrea konanih elemenata postavljena za vidljivu.
Sve vidljivo/Sve nevidljivo U donjem desnom delu dijalog boksa se nalaze komandna polja Sve vidljivo i Sve nevidljivo, pomou kojih se vidljivost svih elemenata crtea postavlja na ukljueno, odnosno iskljueno stanje.
92 Rad sa listom stanja vidljivosti Kako ete u radu sa programom esto menjati stanja vidljivosti elemenata crtea u zavisnosti od trenutnih potreba, to je u okviru ove naredbe omogueno snimanje pojedinih stanja vidljivosti. Naime, kada podesite neko stanje vidljivosti, za koje smatrate da je relativno tipino i da e Vam esto trebati u radu sa programom, tada aktivirajte naredbu Snimi.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na postavljeno stanje vidljivosti, i aktivirati komandno polje OK. U sluaju da ste zadali ime koje ve postoji u listi tipova vidljivosti, program e izdati odgovarajuu poruku.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a Vidljivost je predviena za izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljivosti.
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih stanja vidljivosti Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste otvara se sadraj liste i sada je dovoljno miem kliknuti na red u kome je opisan sadraj stanja vidljivosti koji se eli postaviti. Napomenuemo da se u listi uvek nalazi i programski definisano stanje vidljivosti Default, koje ne mozete obrisati. U svakom od modula programa, Default vidljivost je razliita i odgovara nameni datog modula.
93 Pomou komandnog polja Brii je omogueno brisanje proizvoljno selektovanog stanja vidljivosti iz liste. Postupak se odvija tako to se prvo miem klikne na stanje vidljivosti u listi Brii. koje se eli obrisati, a potom aktivira komandno polje Brzi izbor ranije snimljenih stanja vidljivosti Izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljovosti se moe vriti i bez aktiviranja naredbe Vidljivost. Naime desnim klikom mia preko ikone Vidljivost se automatski otvara lista sa svim ranije snimljenim stanjima vidljivosti.
Izgled dijalog box-a koji se otvara na desni klik mia preko ikone Vidljivost Sada je dovoljno samo kliknuti miem na eljeni red u listi i aktivirati komandno polje OK. Nakon toga, na crteu e se postaviti odabrano stanje vidljivosti. Brzo ukidanje vidljivosti pojedinih elemenata crtea Ukidanje i postavljanje vidljivosti pojedinih elemenata se moe ostvariti i direktnim klikom na desni taster mia preko odgovarajue ikone. Ako su na primer grede vidljive, desnim klikom mia preko ikone Greda, one e postati nevidljive. Jo jedan klik na desni taster mia preko iste ikone, uinie iscrtane grede vidljivim.
Desni klik mia preko ikone Greda, dovee do ukidanja vidljivosti greda na ekranu Ovakav nain postavljanja i ukidanja vidljivosti je transparentan (isto kao i sama naredba Vidljivost), odnosno moe se pozivati za vreme izvrenja drugih narebi. Desni klik mia, je omoguen preko sledeih ikona: Ploa, Greda, Povrinski oslonac, Linijski oslonac, Takasti oslonac, Povrinsko optereenje, Linijsko optereenje, Takasto optereenje,
94 Granini uslovi, Pomeranje oslonaca, Temperaturni uticaji u ploi, Temperaturni uticaji u gredi, Aksijalno naprezanje, Pokretno optereenje, Prednaprezanje, Reduktor, Ose, Linija, Tekst i Kota. Desni klik mia preko naredbi Linija, Tekst i Kota e dovesti do ukidanja vidljivosti svih lejera, odnosno do postavljanja za vidljive svih lejera. Primena naredbe Vidljivost ako se eli kontrola unosa samo nekih elemenata, onda se za dobijanje jasnije slike moe iskljuiti vidljivost svih ostalih. kada crte sadri puno razliitih elemenata na malom prostoru, i nije mogu ba komotan izbor pojedinih taaka i elemenata. U ovom sluaju treba ukinuti vidljivost pojedinih elemenata i na taj nain olakati unos. preko ove naredbe se podeava sadraj i izgled crtea za tampu Napomenuemo i da se podeavanja vidljivosti koja su u upotrebi pamte za sva tri modula (Unos podataka, Formiranje mree i Obrada rezultata) i postavljaju za tekua pri ponovnom pokretanju programa. Takoe, pri snimanju datoteke snimaju se i trenutna podeavanja vidljivosti za sva tri modula. Na ovaj nain se obezbeuje da se pri uitavanju date datoteke za tekue postavi podeavanje vidljivosti koje je bilo u upotrebi u trenutku njenog snimanja.
2.10.2 Podeavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje)

Naredba Sakrivanje, ima viestruku primenu, a najvea je kada se ona koristi da se odreene grupe konstruktivnih elemeneta poveu u nezavisne celine. Na taj nain, se odreene celine modela mogu naizmenino prikazivati na ekranu (vidljivi samo stubovi, vidljive samo meuspratne konstrukcije, vidljivi samo zidovi, itd.). Ovo je jako zgodno, naroito pri analizi rezultata prorauna, jer se tada analiziraju uticaji samo u okviru trenutno vidljive grupe entiteta. Izborom naredbe Sakrivanje, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja elemenata crtea. <0 sel.> Sakrivanje - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Znai, sada se oekuje da selektujete sve elemente crtea koji ne treba da budu vidljivi u okviru ove grupe vidljivosti.
95
Selektovani su svi entiteti kojima je potrebno ukinuti vidljivost Po zavretku selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da zadate ime datoj grupi sakrivenosti. Naziv grupe <>: Zadavanjem naziva grupe, ona e biti snimljena u bazu, i uvek ete moi da je postavite za tekuu. Ako pak ne elite da definisanu grupu snimate u bazu, jer Vam ona treba jednokratno, onda pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni taster mia, imate mogunost da joj pridruite programski predvieno ime za privremene grupe vidljivosti: Noname. Ponovno definisanje grupe vidljivosti koju ne elite da sauvate u bazi, unitie prethodno pridruenu grupu vidljivosti imenu Noname. Znai, sa ovako snimljenim grupama vidljivosti moi ete da radite sve dok ne izaete iz programa ili pak ne definiete novu grupu sakrivenosti pod istim imenom. Bez obzira da li ste zadali naziv grupi sakrivenosti ili ne, naredba e biti zavrena, a na ekranu e biti vidljivi samo entiteti koji pripadaju kreiranoj grupi.
U definisanoj grupi vidljivi su samo elementi konstrukcije koji pripadaju krovu
96 Desnim klikom mia preko ikone Sakrivanje otvara se dijalog box sa listom svih grupa vidljivosti koje su do tada snimljene u bazu programa.
Dijalog box za rad sa grupama vidljivosti U ovom dijalog box-u se vri izbor jedne grupe ili kombinovanje vie grupa vidljivosti za istovremeni prikaz. Da bi se istovremeno prikazao sadraj vie grupa vidljivosti potrebno je da se izvri njihovo selektovanje u listi.
Selektovane su grupe Stubovi i Krov Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i na crteu prikazuje sve entitete koji se nalaze u selektovanim grupama.
97
Entiteti koji pripadaju grupi Krov
Entiteti koji pripadaju grupi Stubovi
Istovremeni prikaz obe grupe Aktiviranjem komandnog polja Sve otkriveno vri se deselektovanje svih ranije selektovanih grupa vidljivosti u listi, a samim tim i otkrivanje svih elemenata crtea koji su bili sakriveni.
98
Izbor komandnog polja Sve otkriveno, vratio je u sastavcrtea sve prethodno sakrivene entitete Izborom naredbe Editovanje liste sakrivanja, koja se nalazi u okviru padajueg menija Prikaz, otvara se dijalog box za auriranje ranije definisanih grupa sakrivanja.
U listi se pored svih grupa sakrivenosti koje su snimeljene u bazu nalazi i privremena grupa Noname, jasno ako je ona kao takva prethodno definisana. Na ovaj nain imate mogunost da preimenujete grupu Noname, i da je smestite u bazu da bude ravnopravna sa ostalim grupama. Promena imena neke od grupa se vri tako to se miem prvo selektuje red u kome je data grupa prikazana, a potom u edit box-u Novo ime grupe zada novi naziv. Potvrdu unosa e oznaiti ili pritisak na taster Enter, ili pak na taster Tab. Brisanje grupe iz baze se vri njenim selektovanjem u listi, tako da taj red postane jasno Brii. markiran, i izborom komandnog polja Gore i Dole imate mogunost da promenite redosled u Pomou komandnih polja listi. Naime izbor jednog od ovih komandnih polja trenutno selektovanu grupu u listi pomera za jedno mesto na gore, odnosno na dole.
99 Postavljanjem check box-a Crtaj sakrivene entitete na ukljueno stanje, imate mogunost da trenutno sakriveni entiteti na crteu ne budu totalno nevidljivi ve da budu tako iscrtani da jasno ukazuju na to da nisu trenutno dostupni za bilo kakvu selekciju.
Prikazani sakriveni entiteti slue za lake sagledavanje poloaja otkrivenih entiteta u odnosu na preostali deo modela
2.11
Komande za rad sa nivoima (meni Nivo)
Desnim klikom mia preko liste nivoa otvara se padajui meni u kome se nalaze naredbe za rad sa nivoima.
Izgled padajueg menija sa rad sa nivoima Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, pod terminom nivo, podrazumeva se horizontalna ravan iji je poloaj u prostoru odreen globalnom Z koordinatom. Uloga nivoa je da se ili njegovim izborom u prozoru 2D pogled postavi data ravan za crtanje ili pak da se uitavanjem ranije kreiranog fajla, tavanica postavi na visinu odreenu datim nivom.
100
2.11.1 Editovanje nivoa (Edit)

Pomou ove naredbe se definie poloaj horizontalnih ravni koje se nalaze na zadatoj visini. Izborom naredbe Edit otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za editovanje nivoa Pomou ovog dijalog box-a je mogue postavljati nove nivoe, brisati postojee, kao i menjati njihove visinske kote. U list box-u se prikazuju svi postavljeni nivoi, a u desnom delu dijalog box-a se uvek grafiki prikazuje njihov poloaj u vertikalnom smislu. Nain rada sa ovom naredbom je jako slian postavljanju pomonih osa (vidi poglavlje 3.4.1). Kako svaki model mora imati definisan barem jedan nivo, to prikazana lista sadri uvek najmanje jedan red podataka. Svaki od novoa je odreen svojim nazivom (kolona Naziv), globalnom visinskom koordinatom (kolona Z) i relativnom visinom u odnosi na donji nivo (kolona h). Pored toga, ispred svakog naziva nivoa, u krajnjoj levoj koloni prisutna je informacija i da li je dati nivo pun ili prazan, odnosno da li je na toj horizontalnoj ravni postavljen neki od elemenata ili ne. Postojanje simbola jasno ukazuje da je dati nivo pun, odnosno da se na njemu ve nalaze neki konstruktivni elementi, odnosno optereenje. Postavljanje nivoa Svi nivoi koji se postavljaju, stoje u uzlaznom redosledu pri emu prvi nivo ima najniu a poslednji najviu Z koordinatu. Sama procedura postavljanja nivoa se odvija tako to se u edit box-u Komanda: zada odgovarajua instrukcija i unos potvrdi pritiskom na taster Enter. U zavisnosti od zadate instrukcije postoje etiri naina za postavljanje nivoa: Pojedinanim zadavanjem apsolutne Z koordinate. Ako u edit box-u zadate na primer vrednost 5.5 i unos potvrdite pritiskom na taster Enter, tada e biti postavljen nivo koji ima globalnu visinsku koordinatu 5.5. Pojedinanim zadavanjem relativne Z koordinate u odnosu na referentni nivo. Uvek je po jedan nivo referentan i taj red je u list box-u posebnom bojom jasno naznaen. Program za referentni nivo automatski proglaava poslednji postavljen, a klikom mia u okviru bilo koje pozicije reda u kome se nalaze podaci za dati nivo on postaje referentan. Da bi se programu jasno naznailo da se radi o relativnim koordinatama, u edit box-u se ispred odgovarajue koordinate mora zadati karakter @. Ako u edit box-u zadate na primer vrednost @5.5, tada e biti postavljen nivo koji se nalazi na rastojanju 5.5 od referentnog nivoa. Serijskim zadavanjem apsolutnih Z koordinata. Broj koji se prvo zadaje predstavlja broj rastojanja, a drugi veliinu rastojanja. Ova dva broja moraju meusobno biti razdvojena
101 znakom *. Ako u edit box-u zadate na primer 4*3.5, tada e biti postavljena etiri nivoa koji imaju sledee globalne Z koordinate: 3.5, 7.0, 10.5, 14.0. Serijskim zadavanjem relativnih Z koordinata. Procedura radi na gotovo isti nain kao i kod serijskog zadavanja apsolutnih koordinata, s tim to se prvi nivo ne postavlja u odnosu na koordinatni poetak, ve u odnosu na referentni nivo. Ako je za referentni nivo postavljen nivo koji se nalazi na rastojanju 10 od koordinatnog poetka, a u edit box-u zadate na primer @3*2.2, tada e biti postavljena tri nivoa koji se nalaze na sledeim rastojanjima od koordinatnog poetka: 12.2, 14.4, i 16.6. Nivoi se mogu postavljati i izborom take sa crtea, pri emu e Z koordinata izabrane take predstavljati i Z koordinatu dodatog nivoa. Za ovu namenu je predvieno komandno polje Preuzmi.
Komandno polje za postavljanje nivoa izborom taaka sa crtea Nakon aktiviranja ovog komandnog polja program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahteva da sa crtea izaberete take u kojima elite da postavite nivoe. Unos taaka (Deselektovanje / <krAj>): Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije krAj, ili desnim klikom mia ne zavrite proceduru unosa taaka, nakon ega e se dijalog box ponovo otvoriti. U listu e biti dodato onoliko nivoa, koliko je selektovano taaka sa razliitim Z koordinatama. Dodaj, pri emu se Postavljanje nivoa se moe ostvariti i aktiviranjem komandnog polja novi nivo dodaje odmah iznad trenutno aktivnog. Njegovu visinsku koordinatu program sam usvaja, ali se ona svakako moe promeniti, o emu e biti vie rei u daljem tekstu. Brisanje nivoa Brii dovodi do uklanjanja referentnog nivoa. Znai prvo je Aktiviranje komandnog polja potrebno u list box-u selektovati red u kome se nalaze podaci za dati nivo i potom aktivirati Brii. Kako u svakom modelu mora biti definisan barem jedan nivo, to u komandno polje Brii e biti sluaju da se u listi nalazi samo jedan definisani nivo, komandno polje nedostupno.
102 Promena rastojanja izmeu nivoa Promena rastojanja izmeu bilo koja dva susedna nivoa se vri direktno u list box-u. Naime, potrebno je samo miem selektovati datu vrednost u koloni h i sa tastature zadati novu vrednost. Zadavanjem nove vrednosti, selektovano rastojanje e biti korigovano, a svi nivoi iznad e biti tako pomereni, da se njihova meusobna rastojanja ne promene. Napomenuemo da vrednosti u koloni h predstavljaju rastojanja na dole, te se ta vrednost ne moe menjati za najnii nivo (ta vrednost je uvek 0.00). Pomeranje nivoa Promenom vrednosti u koloni Z, mogue je promeniti poloaj bilo kog od ve postavljenih nivoa. Sutinska razlika izmeu ove operacije i operacije promene rastojanja izmeu dva nivoa je u tome, to se pomeranjem selektovanog nivoa na ovaj nain, ne menja poloaj ostalih nivoa. Editovanje naziva nivoa Zadavanjem potpuno proizvoljnog teksta u koloni Naziv, imate mogunost da svakom od nivoa zadate ime (na primer: Potkrovlje, Prizemlje, I sprat, itd). Zadavanje naziva nivoa nije obavezno i njegova jedina uloga je bre snalaenje u pronalaenju eljenog nivoa. Grafiki prikaz nivoa U desnom delu dijalog box-a se grafiki prikazuje poloaj svih postavljenih nivoa. U sluaju nepreglednog prikaza, u ovom delu prozora je mogue primeniti jedan od programom predvienih naina za zumiranje: CTRL+levo dugme mia = Zum prozor CTRL+srednje dugme mia = Zum sve CTRL+desno dugme mia = Zum-prethodni Srednji taster mia = Zum pomeri Aktiviranjem komandnog polja Cancel se izlazi iz dijalog box-a sa odustajanjem od svih prethodno sprovedenih akcija u njemu, dok se aktiviranjem komandnog polja OK prihvataju sve sprovedene akcije i vri kontrola da li su eventualno obrisani ili pomereni nivoi sadrali neke od elemenata konstrukcije i optereenja. Naime, brisanje nivoa koji ve sadri entitete istovremeno e znaiti i brisanje tih entiteta. Takoe, i promena poloaja punog nivoa, znaie promenu poloaja svih entiteta koji su njemu pripadali. Kako ovakve akcije mogu biti destruktivne, to e u ovim sluajevima program izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do auriranja geometrije modela prema novozadatim podacima, dok e izbor komandnog polja Cancel znaiti odustajanje i povratak u dijalog box za editovanje nivoa. Na kraju emo napomenuti da e za svaki od postavljenih nivoa u ovom dijalog box-u, program na modelu kreirati i odgovarajuu globalnu Z pomonu osu (vidi poglavlje 3.4.1). Ove ose e se videti u prozoru 2D pogled kada se u njemu za tekui prikaz postavi bilo koji od ramova. Svakako da obrnuti postupak ne vai, odnosno brisanje neke od globalnih Z pomonih osa ne znai i brisanje nivoa na datoj visini.
103
Napomena: Kako je ploa izuzetno vaan konstruktivni element to je u programu usvojena konvencija da svaka horizontalna ploa na modelu mora pripadati jednom od nivoa. Iz tog razloga e program za svaku novonastalu horizontalnu plou sam kreirati nivo koji odgovara horizontalnoj ravni u kojoj se data ploa nalazi. Da bismo bolje objasnili ovakvo ponaanje uzeemo sledei primer. Neka na modelu imamo kreiran samo jedan jedini nivo na koti Z=0.00 i na njemu postavljenu horizontalnu plou. Kopiranjem ove ploe u pravcu globalne Z koordinate na rastojanju recimo od 3m, pored iskopirane ploe na koti Z=3.00, dobiemo automatski kreiran i jedan nivo takoe na koti Z=3.00.
2.11.2 Izbor tekueg nivoa

U listi nivoa je uvek ispisana informacija o trenutno aktivnom nivou. Za identifikaciju nivoa se koristi njegov naziv (ako je zadat), i obavezno njegova visinska koordinata. Promena tekueg nivoa se vri tako to se miem klikne na strelicu sa desne strane liste nivoa , nakon ega se otvara padajua lista u kojoj se nalaze svi do tada kreirani nivoi u modelu.
Postavljen simbol u otvorenoj listi jasno ukazuje, koji je nivo trenutno aktivan. Sada je potrebno iz liste odabrati eljeni nivo i on e biti postavljen za tekui.
104
Komentar u produetku naziva prozora 2D pogled: I-vi sprat [6.00] jasno ukazuje na trenutni sadraj prozora 2D pogled U sluaju kada je fokus na listi nivoa, odnosno kada je u prozoru 2D pogled prikazan jedan od nivoa, promena tekueg nivoa se moe postii brzo i pomou sledeih tastera: Home End pritisak pritisak pritisak pritisak na na na na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi nivo iznad tekueg, za aktivan ovu kursorsku strelicu postavlja prvi nivo ispod tekueg, za aktivan ovaj taster postavlja najvii nivo sa za tekui ovaj taster postavlja najnii nivo sa za tekui
2.11.3 Lokalni koordinatni sistem nivoa

Lokalni koordinatni sistem nivoa je takav da se njegove X, Y i Z lokalne ose poklapaju sa pravcem i smerom globalnih osa, a lokalni koordinatni poetak je translatorno pomeren u pravcu globalne Z ose za visinsku koordinatu posmatranog nivoa.
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema nivoa Prema tome ako je fokus na prozoru 2D pogled, a u njemu je prikazan nivo koji ima visinsku koordinatu Z=3 i sa tastature zadamo apsolutne koordinate: 2,4,6 ,tada e biti odabrana taka koja ima sledee globalne koordinate: X=2; Y=4; Z=3+6=9. Ako pak sa tasture zadamo relativne koordinate: @1,2,3 , a referentna taka na nivou koji je postavljen na visinu Z=3 ima lokalne koordinate X=4; Y=5 , tada e biti odabrana taka koja ima sledee globalne koordinate: X=4+1=5; Y=5+2=7; Z=3+3=6.
105
2.11.4 Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci)

Naredbe Ubaci, Zamena i Generisanje imaju naroitu primenu kod kreiranja prostornih modela koji predstavljaju zgrade. Naime, kod takvih modela moe biti jako praktino da se u posebnim datotekama analiziraju uticaji u meuspratnim konstrukcijama od vertikalnog optereenja, a da se kasnije od ovako kreranih posebnih delova konstrukcije lako sklopi ceo prostorni model. Pomou naredbe Ubaci imate mogunost da sadraj bilo koje od prethodno kreiranih datoteka proglasite za tavanicu i ubacite u model na tekui nivo. Kako se pri ubacivanju sadraja selektovane datoteke njen globalni koordinatni poetak translatorno pomera u lokalni koordinatni poetak tekueg nivoa, to je znai jako vano da pre izbora naredbe Ubaci za tekui postavite odgovarujui nivo. Nakon izbora ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za uitavanje tavanica Po default-u program prikazuje sve datoteke sa ekstenzijom *.twp, to znai da se bez obzira na njihov sadraj, za uitavanje moe selektovati bilo koja od Tower-ovih datoteka. Svakako da izbor datoteke u kojoj nije definisan sadraj eljene tavanice ve prozivoljan prostorni model nee imati mnogo smisla. Za takvo ubacivanje ranije kreiranih modela predviena je naredba Import u okviru padajueg menija Datoteka (vidi poglavlje 3.6.5). Program nee spreiti ubacivanje bilo kog modela na tekui nivo ali e pravog smisla imati jedino ubacivanje tavanica. Pored Tower-ovih datoteka, za uitavanje se moe odabrati i bilo koja od Planet-ovih datoteka (Planet je naziv naeg starog programa koji je sluio za proraun uticaja u meuspratnim konstrukcijama). U ovom sluaju je potrebno iz zatvoren liste Tip fajla odabrati za tip fajlova Planet (*.plw) i u tekuem direktorijumu e se prikazati svi fajlovi sa ekstenziom *.plw. Kada ste odabrali eljenu tavanicu, kliknite miem na komandno polje Uitaj i ubrzo e program otvoriti dijalog box za mapiranje uitanog optereenja.
106
Izgled dijalog box-a za mapiranje optereenja iz uitane tavanice Kako pored elemenata konstukcije, program omoguava i uitavanje optereenja na tavanicama, to je sada potrebno odrediti koji sluaj optereenja iz uitane tavanice treba pridruiti modelu koji se kreira, a koji ne. Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima i sluajeva optereenja u tavanici koja se uitava. U levom delu liste su prikazani svi sluajevi iz uitane tavanice a u desnom delu podaci koji e za svaki od ovih sluajeva optereenja odrediti da li e on biti uitan ili ne. Znai, potrebno je svaki od uitanih sluajeva optereenja smestiti u odogovarajui sluaj optereenja modela koji se kreira. Postupak se odvija tako to se klikom mia na strelicu , koja se nalazi na kraju svakog reda otvori padajua lista i iz nje odabere sluaj optereenja na modelu u koji elite da smestite dati sluaj optereenja iz tavanice.
U okviru svakog reda sadraj zatvorenih lista je isti. Na prvom mestu stoji opcija 0. Nijedan, zatim svi sluajevi optereenja koji postoje u modelu koji se kreira, i na kraju onoliki broj opcija Novi sluaj koliko ima i sluajeva optereenja u tavanici koja se uitava. Na ovaj nain su pokrivene sve situacije koje mogu nastupiti. Odnosno, optereenje iz tavanice se moe ignorisati, moe se pridruiti ostalim optereenjima u okviru nekog od ve postojeih sluajeva optereenja na modelu i moe se pridruiti potpuno novom sluaju optereenja na modelu. Izbor opcije 0. Nijedan znai da njenim izborom sluaj optereenja iz tavanice, koji je prikazan u datom redu, nee biti uitan. Izbor bilo kog drugog podatka iz liste e dovesti do
107 uitavanja datog sluaja optereenja i on e biti pridruen sluaju optereenja na modelu koji je odreen podatkom iz liste. Program po default-u svim uitanim sluajevima optereenja postavlja opciju 0. Nijedan, izuzev u sluaju da se naziv uitanog sluaja optereenja tano poklapa sa nazivom nekog od postojeih sluajeva optereenja na modelu. U sluaju da se izabere opcija Novi sluaj, tada e program pored svih otereenja koja su uitana, novom sluaju optereenja pridruiti i ime uitanog sluaja optereenja.
2.11.5 Zamena geometrije tavanica (Zamena)

Pomou naredbe Zamena imate mogunost da geometriju jedne tavanice automatski pridruite bilo kom prethodno kreiranom nivou na modelu. Ova naredba ima naroitu primenu kada va objekat ima na vie nivoa potpuno isti sadraj. Na taj nain je omogueno da samo jedanput definiete sadraj jednog od nivoa i da ga potom pomou ove naredbe lako multiplicirate, odnosno pridruite svim ostalim nivoima koji treba da imaju isti sadraj. Isto pravilo vai, bez obzira da li ste sadraj takvog nivoa definisali crtanjem ili pak uitavanjem neke od ranije kreiranih tavanica. Ova naredba ima primenu i kod naknadne promene sadraja na modelima iji sadraj se ponavlja na vie razliitih nivoa. Tada je dovoljno popraviti greku na jednom od tih nivoa i potom njen popravljeni sadraj pridruiti preostalim nivoima. Kako naredba multiplicira sadraj tekueg nivoa, to je jako vano da pre njenog izbora za tekui postavite onaj nivo iji sadraj elite da kopirate. Izborom naredbe Zamena otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za zamenu geometrije tavanica U prikaznoj listi ima onoliko redova koliko i kreiranih nivoa na celom modelu. Svaki od novoa je odreen svojim nazivom (kolona Naziv) i globalnom visinskom koordinatom (kolona Z). Red u kome su prikazni podaci za tekui nivo, naglaen je posebnom bojom i na taj nain jasno odvojen od preostalog dela liste. Postojanje simbola ne levoj strani liste, oznaava da je taj nivo pun, odnosno da su njemu ve ranije pridrueni neki konstruktivni elementi, odnosno optereenja. Sada se oekuje da klikom mia selektujete jedan od nivoa iji sadraj treba da bude zamenjen sa sadrajem tekueg nivoa. Klik mia u okviru nekog od redova e dovesti do selektovanja tog nivoa i uklanjanje selekcije se prethodno selektovanog nivoa. Znai, na ovaj nain se obinim klikom mia moe selektovati samo jedan od nivoa iz liste. U sluaju da elite da sadraj tekueg nivoa pridruite grupi nivoa, tada za multi-selekciju treba koristiti tastere Shift i Ctrl. Dranje stalo pritisnutog tastera Ctrl i klik mia na neki od nivoa e taj nivo selektovati, pri emu e prethodno selektovani nivoi ostati i dalje selektovani. U ovoj proceduri, klik mia na ranije selektovani nivo e dovesti do njegovog de-selektovanja. Viestruka selekcija nivoa pomou tasrera Shift se odvija slino kao i prethodno opisana pomou tastera Ctrl, stim to ovde klik mia u okviru datog reda ne selektuje samo dati red
108 ve i sve ostale redove u listi koji se nalaze izmeu prethodno selektovanog i onog koji je neposredno selektovan. Izbor komandnih polja Selektuj sve i Deselektuj sve dovodi do selektovanja, odnosno deselektovanja svih nivoa u listi. Kada ste odabrali sve nivoe kojima elite da pridruite sadraj trenutno aktivnog nivoa, aktivrajte komandno polje OK. Kako se u ovoj proceduri mogu selektovati i nivoi koji su puni, odnosno ve u sebi sadre neke konstruktivne elemente, odnosno optereenja, to ova naredba moe biti i destruktivna. Iz tog razloga, u ovom sluaju program izdaje odgovarajue upozorenje i zahteva ponovnu potvrdu izvrenja ove naredbe.
2.11.6 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport)

Pomou naredbe Eksport imate mogunost da trenutni sadraj prozora 2D pogled snimite u poseban fajl. Nakon njenog izbora otvara se dijalog box u kome se definie nain snimanja greda i ploa koje preseca trenutno prikazana ravan (indirektni elementi).
Kada je check box Pretvoriti u oslonce one indirektne elemente koji se nalaze ispred/iznad postavljen na ukljueno stanje, na mestima preseka trenutno prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze ispred nje, u novo kreiranom fajlu e biti postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci. Kada je check box Pretvoriti u oslonce one indirektne elemente koji se nalaze ispod/iza postavljen na ukljueno stanje, na mestima preseka trenutno prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze iza date ravni, u novo kreiranom fajlu e biti postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci. Nakon aktiviranja komandnog polja OK otvara se dijalog box potpuno istog izgleda kao i kod naredbe Snimi kao.
109
Sada je potrebno da se unese ime fajla, a zatim i da se izborom komandnog polja Snimi izvri njegovo snimanje. U novi fajl e se snimiti svi entiteti koji pripadaju trenutnom pogledu, ukljuujui optereenja i pomone ose. Ova naredba se koristi kada je potrebno da se delovi prostorne konstrukcije detaljnije analiziraju kao ravanski model.
2.11.7 Generisanje prostornog modela (Generisanje)

Generisanje u sutini predstavlja zamenu linijskih i takastih oslonaca koji su postavljani na tavanice, odgovarajuim vertikalnim zidovima i stubovima. Ovim postupkom se zapravo postie prostorna veza izmeu tavanica preko zidova, odnosno stubova. Izborom naredbe Generisanje, otpoinje procedura povezivanja tavanica u prostorni model koja se odvija prema sledeim pravilima. Pri generisanju, program pokuava da svaki od postavljenih takastih i linijskih oslonaca zameni vertikalnim grednim elementom (stubom), odnosno zidom. Jedini uslov da takasti oslonac bude zamenjen stubom, odnosno linijski oslonac zidom, je da ispod njega postoji konstruktivni element, na koji e se tako izgenerisani vertikalni element osloniti. Ako ispod takastog, odnosno linijskog oslonca ne postoji ni jedan konstruktivni element na koji bi se izgenerisani vertikalni element oslonio, tada e takasti, odnosno linijski oslonac, ostati pravi oslonac. Kako setovi numerikih podataka za takaste i linijske oslonce sadre praktino duple podatke, odnosno podatke o uslovima oslanjanja kada su oni oslonci, i podatke o njima kao gredama odnosno zidovima, to izgenerisani stubovi dobijaju set numerikih podataka greda, a izgenerisani zidovi set numerikih podataka zidova. Ako ovi elementi ostanu i u prostornom modelu oslonci, tada e za njih vaiti samo deo podataka koji se odnosi na uslove oslanjanja. Svi takasti, odnosno linijski oslonci, koji su u proceduri generisanja prostornog modela zamenjeni odgovarajuim stubovima, odnosno zidovima, uklanjaju se iz sastava tavanica na datom nivou, i vie ne postoje u modelu kao oslonci. Iz svega prethodno reenog, proizilazi zakljuak da je za efikasnost ove naredbe jako vano da geometrija tavanica bude izuzetno tano nacrtana, odnosno da svi konstruktivni elementi u vertikalnom smislu zauzmu svoj pravi poloaj. Da bismo bolje shvatili smisao ove reenice
110 pojasniemo matematiki algoritam generisanja vertikalnih elemenata koji se odvija odozgo na dole. Ako se radi o takastom osloncu, program kroz taku kojom je odreen njegov poloaj u prostoru, postavlja vertikalnu liniju na dole i trai prvi prodor te linije sa nekim od konstruktivnih elemenata: ploom, gredom, takastim ili linijkim osloncem. Iz tog razloga usled netane geometrije moe doi do sluaja da stub ili uopte ne bude generisan, ili pak da bude generisan na pogrenom mestu.
Usled nepoklapanja u visinskom smislu stub nee biti izgenerisan jer nema na ta da se osloni
Usled nepoklapanja u visinskom smislu stub e biti izgenerisan ali na pogrenom mestu
Slino se deava i sa linijskim osloncima. Naime, program kroz liniju kojom je odreen poloaj u prostoru datog linijskog oslonca postavlja vertikalnu ravan na dole i takoe trai njen prvi prodor sa nekim od konstruktivnih elemenata. Ako linijski oslonac ne pada celom svojom duinom na neki od konstruktivnih elemenata onda se zid kreira samo na delu na kome je vertikalna ravan nala presek, a na ostalom delu se linijski oslonac skrauje i kao takav ostaje.
Poloaj linijskih oslonaca pre generisanje
Izgled izgenerisanog zida.
I kod linijskih oslonaca, loa geometrija moe dovesti ili do toga da zid uopte ne bude izgenerisan ili pak da bude generisan ali sa loom geometrijom. Ovde pod loom geometrijom podrazumevamo neoekivani poloaj entiteta.
Poloaj linijskih oslonaca pre generisanje
Izgled izgenerisanog (nazubljenog) zida
111
Kada je nepoklapanje geometrije takvo da oslonac uopte ne bude izgenerisan, takva greka se relativno lako uoava vizuelnim sagledavanjem ploaja svih takastih i linijskih oslonaca na modelu. Meutim, u sluajevima kada se vertikalni elementi ipak generiu ali na pogrenom mestu, ili pak sa pogrenom geometrijom, predstavlja jako veliki problem za otkrivanje greke. Prvo to nepoklapanje moe biti toliko malo da se tek jako velikim uveliavanjem tog dela modela moe uopte i uoiti. Ovakve crtake greke e se naroito ispoljiti pri generisanju mree konanih elemenata i za posledicu e imati nepotrebno veliki broj konanih elemenata, ili pak mrea konanih elemenata uopte nee moi da bude izgenerisana. Crtake greke mogu nastupiti i pri samom postavljanju takastih i linijskih oslonaca u okolini nekog drugog konstruktivnog elementa. U ovakvim sluajevima program e izgenerisati ispravne vertikalne elemente, stubove i zidove, ali e oni u odnosu na druge konstruktivne elemente imati neregularan poloaj koji e kasnije sigurno praviti problem pri generisanju mree konanih elemenata. Kako se korekcija crtakih greaka moe lake sprovesti na modelu koji nije povezan u jednu prostornu celinu, to je za preporuku da pre samog generisanja vertikalnih elemenata konstrukcije, pomou naredbe Kontrola geometrije (vidi poglavlje 3.3.6), prekontroliete kako podudarnost svih takastih i linijskih oslonaca u vertikalnom smislu, tako i meusobna rastojanja svih konstruktivnih elemenata na svakom od kreiranih nivoa. Ako u ovakvom reimu program detektuje da nema crtakih greaka, onda moete slobodno pristupiti generisanju prostornog modela bez bojazni da ete kasnije imati problema pri generisanju mree konanih elemnata.
2.12
Komande za rad sa ramovima (meni Dispozicija)
Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, prozor Dispozicija slui za definisanje i prikaz poloaja vertikalnih sklopova konstrukcije koje u programu nazivamo ramovima. Poloaj svakog od ramova na modelu je odreen pravim ili lunim segmentom polilinije, i svojim nazivom. Desnim klikom mia preko naziva prozora Dispozicija, otvara se padajui meni u kome se nalaze komande za rad sa ramovima.
Izgled padajueg menija za rad sa ramovima
112
2.12.1 Kreiranje novog rama (Novi)

Pomou naredbe Novi imate mogunost da u dispoziciji objekta definiete poptpuno prozivoljan poloaj novog rama. Njenim izborom, ulazi se u proceduru definisanja potpuno proizvoljne polilinije. Prva taka rama (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset. / <krAj> ): Sva objanjenja data u poglavlju 2.6 za crtanje proizvoljne polilinije vae i ovde. Kako se svaki od ramova na modelu moe predstaviti samo jednim segmentom polilinije (pravim ili lunim), to e u sluaju da se definie polilinija od vie segmenata, program kreirati isto toliko novih ramova. Svakom od kreranih ramova e biti pridruen i programski zadat naziv koji se ispisuje na sredini linije kojom je predstavljen njegov poloaj u dispoziciji objekta, i to prema sledeim pravilima. H_n V_n K_n C_n Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen pravom linijom u pravcu globalne X ose (horizontalni ramovi) Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen pravom linijom u pravcu globalne Y ose (vertikalni ramovi) Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen pravom linijom iji se pravac ne poklapa ni sa pravcem X, ni sa pravcem Y globalne ose (kosi ramovi) Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen lukom ili pak punim krugom (cilindrini ramovi)
Oznaka n u imenu svakog od programski zadatih naziva predstavlja redni broj rama u okviru date grupe vertikalnih, horizontalnih, kosih ili pak cilindrinih ramova. Ovako zadati nazivi se mogu naknadno menjati, o emu e biti vie rei u sledeem poglavlju. Izbor taaka pri odreivanju poloaja rama u osnovi objekta, moe se vriti u sva tri prozora a ne samo u prozoru Dispozicija. Takoe, izborom podopcije Kontura imate mogunost da selektujete konturu bilo kog od ve postojeih linijskih i povrinskih entiteta u prozorima za 2D i 3D pikaz modela. Znai, poloaj novog rama se moe odrediti crtanjem proizvoljne prostorne polilinije, stim to e kroz svaki od segmenata takve polilinije biti provuena vertikalna ravan i njen presek sa horizontalnom ravni e odrediti liniju kojom je odreen poloaj tog rama u osnovi objekta. Kako je vertikalna ravan koja prolazi kroz ram beskonana, to e zadavanje vie nepovezanih ali kolineranih ramova (ramovi iji se poloaj nalazi na istom pravcu u osnovi objekta) praktino predstavljati jedan te isti ram. Isto vai i za lune ramove koji su nepovezani ali lee na istoj krunici. Oni e imati isti naziv, selektovanjem jednog od njih automatski e biti selektovani i ostali koji se nalze na istom pravcu, odnosno krunici, a u prozoru 2D pogled e uvek biti prikazan kompletan sadraj celog rama.
113
Kreirani ram se sastoji od jednog segmenta
Kreirani ram se sastoji od dva kolinearna segmenta
Kreirani ram se sastoji od jednog lunog segmenta
Kreirani ram se sastoji od tri luna segmenta
U svim prethodno prikazanim sluajevima radi se samo o jednom ramu bez obzira da li je njegov poloaj odreen sa jednim ili sa vie kolinearnih segmenata.
2.12.2 Promena imena rama (Preimenuj)

Pomou naredbe Preimenuj, imate mogunost da programski zadate nazive kreiranih ramova naknadno promenite prema svojoj elji. Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledei oblik: <0 sel.> Promena imena ramova - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj> / stiL / osveavanje Indeksa): Kako se u ovoj proceduri oekuje selektovanje simbola ramova, to e za rad biti dostupan samo prozor Dispozicija. Pored pojedinanog, omogueno je i grupno selektovanje, pri emu e zadato ime biti pridrueno svim selektovanim ramovima. Po zavretku selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da zadate novo ime selektovanom ramu. Novi naziv: H_1
114 Prikazana oznaka H_1 predstavlja stari naziv selektovanog rama, odnosno ramova ukoliko su svi oni imali isti naziv. Ako je selektovano vie ramova koji imaju razliita imena na komandnoj liniji se nee ispisivati nikakva oznaka. Potreba za ispisivanjem starog imena rama, proizilazi iz injenice da je esto potrebno ve postojeem nazivu pridruiti neku oznaku, to je na ovaj nain znatno ubrzano. Ova naredba je cirkularna, tako da se selekcija ramova i promena njihovih imena moe vriti sve dok se ne izae iz naredbe, izborom podopcije krAj sa komandne linije. Pomou podopcije stiL imate mogunost da definiete stil oznaavanja ramova. Izborom ove podopcije sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje stila oznaavanja ramova Ukoliko je check box Korisniki definisani prefiksi iskljuen, ramovima e biti dodeljeni default nazivi (H_n, V_n, K_n, C_n). Postavljanjem istog check box-a na ukljueno stanje, edit box-ovi postaju dostupni za unos i u njima korisnik sam moe da definie prefikse za nazive ramova. Pored svakog edit box-a je ispisan tip ramova na koje se prefiks odnosi (Horizontalni, Vertikalni, Kosi i Cilindrini). Check box Brisanje runo zadatih imena ramova slui za uklanjanje svih runo promenjenih imena ramova i njihovu zamenu sa default nazivima, ili nazivima koji su zadati u ovom dijalog box-u. Naime, kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, a check box Korisniki definisani prefiksi iskljuen, runo zadata imena e biti zamenjena sa default nazivima. Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, a check box Korisniki definisani prefiksi ukljuen, runo zadata imena e biti zamenjena imenima koja su zadata u ovom dijalog box-u. Ukoliko je check box Brisanje runo zadatih imena ramova iskljuen, promene stila oznaavanja u ovom dijalog box-u nee uticati na runo zadate oznake ramova. Posle promena koje naruavaju redosled indeksa u imenima ramova (brisanje simbola, dodavanje ramova, promena imena ramova,...) program ne vri njihovu automatsku preindeksaciju. Ukoliko elite da izvrite auriranje indeksa potrebno je da sa komandne linije izaberete podopciju osveavanje Indeksa, i tada e svim ramovima biti pridrueni odgovarajui indeksi u zavisnosti od njihovog poloaja na crteu.
115
Oznake ramova pre auriranja indeksa
Oznake ramova posle auriranja indeksa
2.12.3 Izbor tekueg rama

Promena tekueg rama se vri jednostavnim klikom mia preko linije kojom je odreen njegov poloaj u dispoziciji objekta. Simbol linije kojim je odreen poloaj datog rama postaje jasno naznaen, a u prozoru 2D pogled se prikazuje njegov sadraj.
Komentar u produetku naziva prozora 2D pogled: H_2 jasno ukazuje na trenutni sadraj prozora 2D pogled U prozoru Dispozicija je stalno prisutan i marker koji pri promeni tekueg rama menja svoj poloaj, tako da jasno ukazuje na smer gledanja tekueg rama. Kada je fokus na prozoru Dispozicija, tada se promena tekueg rama moe vriti i kursorskim strelicama. Pri ovakvoj promeni tekueg rama oni su poreani tako da prvo idu horizontalni, zatim vertikalni, potom kosi i na kraju cilindrini. Home End pritisak pritisak pritisak pritisak na na na na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi sledei ram za tekui ovu kursorsku strelicu postavlja prvi prethodni ram za tekui ovaj taster postavlja prvi ram za tekui ovaj taster postavlja poslednji ram za tekui
116
2.12.4 Lokalni koordinatni sistem rama

Lokalni koordinatni sistem rama je odreen njegovim pravcem pruanja u dispoziciji. Lokalna X osa je u pravcu pruanja rama, lokalna Y osa je uvek vertikalna (u pravcu globalne Z ose), dok je lokalna Z osa usmerena u pravcu normale na ravan rama. Lokalni koordinatni poetak rama je uvek na mestu projekcije globalnog koordinatnog poetka upravno na pravac pruanja rama.
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema rama u dispoziciji objekta. Pozitivan smer lokalne X ose je odreen poloajem rama u dispoziciji i on je uvek u smeru jedne od globalnih koordinatnih osa, u zavisnosti od toga koja je projekcija rama na ove ose dominantna, odnosno dua. U granianom sluaju kada ram zauzima poloaj u dispoziciji na simetrali izmeu globalnih koordinatnih osa (ugao od 45) tada se za pozitivan smer lokalne X ose usvaja pozitivan smer globalne X ose. Pozitivan smer lokalne Y ose je uvek u smeru pozitivne globalne Z ose, a pozitivan smer lokalne Z ose je takav da se uvek formira desno orijentisani lokalni koordinatni sistem rama. Kako je u prozoru 2D pogled ram uvek tako prikazan da mu je smer lokalne X ose usmeren na desno, a pozitivan smer lokalne Y ose na gore, to je jednoznano odreen i pravac gledanja svakog od ramova u dispoziciji objekta kada se njegov sadraj prikazuje u prozoru 2D pogled.
Prikaz pozitivnih smerova lokalni X koordinatnih osa ramova i pravca njihovog gledanja za sve mogue poloaje u dispoziciji objekta Iz gore prikazane slike, potujui pravilo desno orijentisanog lokalnog koordinatnog sistema, jasno se vidi da je pozitivan smer lokalne Z ose svakog od prikazanih ramova u prozoru 2D pogled, uvek usmeren ka nama, odnosno izvire iz ekrana ka oku posmatraa.
117
2.12.5 Cilindrini ramovi

U sluaju da se za tekui, postavi ram iji je poloaj u dispoziciji odreen lunim segmentom, tada se u prozoru 2D pogled njegov sadraj prikazuje u razvijenom obliku.
U prozoru 2D pogled je prikazan razvijeni oblik tekueg cilindrinog rama Lokalna X osa cilndrinog rama raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu, a lokalna Y osa je vertikalna, odnosno u pravcu globalne Z ose. Lokalni koordinatni poetak svakog cilindrinog rama se nalazi u preseku kruga kome pripada dati luni ram i linije koja polazi iz njegovog centra u pravcu pozitivne globalne X ose.
Lokalni koordinatni sistem cilindrinih ramova Znai, lokalna X osa je u pravcu tangente, a lokalna Z osa je u pravcu normale na tangentu kruga u posmatranoj taci. Kako se svi cilindrini ramovi u prozoru 2D pogled prikazuju u razvijenom obliku i posmatraju od spolja ka njegovom centru, to je pozitivan smer lokalne Z ose uvek usmeren ka nama, odnosno izvire iz ekrana ka oku posmatraa. Za razliku od obinih ramova, kod kojih je oblast crtanja u prozoru 2D pogled neograniena, kod cilindrinih je oblast crtanja ograniena veliinom punog kruga kome pripadata dati luni ram. Iz tog razloga u prozoru 2D pogled su vertikalnim linijama jasno oznaene granice punog kruga, odnosno granice od 0 - 2.
118
Svaka odabrana taka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan razvijeni oblik cilndrinog rama, predstavljae taku sa cilindrine ravani, bez obzira da li je ona zadata klikom mia ili pak zadavanjem koordinata sa tastature. Jasno, pri zadavanju koordinata sa tastature vaie lokalni koordinatni sistem cilndrinog rama. Prema tome, crtanje bilo koje prave linije u razvijenom cilindrinom ramu e u prostoru predstavljati krivu liniju izuzev ako je data linije vertikalna, odnosno u pravcu globalne Z ose (jedino u tom sluaju, prava linija e i u prostornom modelu ostati prava). Kako leva i desna granica na razvijenom cilindru (granice 0 i 2) predstavljaju praktino jednu te istu izvodnicu cilndra, a koordintani poetak cilindrinog rama je uvek jasno definisan, to crtanje i prikazivanje entiteta iju geometriju preseca koordinatni poetak, bi moglo dovesti do problema. Iz tog razloga su granice za crtanje proirene za jo po 2, i u pravcu pozitivne i u pravcu negativne lokalne X ose cilindrinog rama.
Ukupna dozvoljen oblast crtanja u pravcu lokalne X ose cilindrinog rama ide od: 2 do +4 Naime, pri prikazivanju entiteta na cilindrinom ramu vai sledee pravilo: Svi entiteti iji gabarit ne preseca koordinatni poetak, iscrtavaju se na svom tanom poloaju u predvienim granicama punog kruga (oblast: 0 - 2), Entiteti iji gabarit preseca koordinatni poetak, uvek se svojim veim delom prikazuju unutar oblasti od 0 - 2, a ostatak gabarita u jednoj od proirenih oblasti, u zavisnosti od poloaja entiteta u odnosu na koordinatni poetak.
119
Manji deo zida je prikazan u oblasti od 2 do 4
Manji deo zida je prikazan u oblasti od -2 do 0
Znai, program se uvek trudi da vei deo gabarita svakog od entiteta na cilindrinom ramu bude unutar osnovne oblasti crtanja (granica od 0 do 2). Da ne postoje ovako proirene oblasti crtanja, entiteti koje preseca koordinatni poetak cilindrinog rama bi morali da se prikazuju razdvojeno, iako oni predstavljaju jednu celinu.
Izgled zida koga preseca koordintani poetak cilindrinog rama u sluaju da nema proirenih oblasti za crtanje Pri crtanju u prozoru 2D pogled kada je u njemu prikazan razvijeni oblik cilindrinog rama vae sledea pravila: Izbor taka se moe vriti samo u predvienim oblastima za crtanje od -2 do +4. Izbor taaka u proirenim oblastima za crtanje (oblast od -2 do 0 i oblast od 2 do +4), takoe e odabrati taku sa cilindrine povri datog rama, a njen poloaj e u horizontalnom smislu biti odreen vrednou lokalne X koordinate. Svaka odabrana taka u proirenoj oblasti moe se zameniti istom takvom u osnovnoj oblasti crtanja (oblast od 0 do +2). Take odabrane u desnoj proirenoj oblasti crtanja imaju uveanu lokalnu X koordinatu u odnosu na istu tu taku u osnovnoj oblasti crtanja za veliinu obima kruga (2r). Isto tako,
120 odabrane take u levoj proirenoj oblasti crtanja imaju umanjenu lokalnu X koordinatu za vrednost obima kruga (2r) u odnosu na istu tu taku u osnovnoj oblasti crtanja. Kako program ne dozvoljava da se vei deo gabarita nacrtanog entiteta nalazi u proirenim oblastima, to se po zavretku crtanja proverava poloaj gabarita nacrtanog entitetat u odnosu na koordinatni poetak cilindrinog rama. Ako se vei deo gabarita nalazi u proirenoj oblasti, tada program koriguje zadate lokalne X koordinate (poveava ih ili umanjuje za vrednost obima kruga: 2r), tako da njihov vei deo smesti u osnovnu oblast crtanja (deo od 0 do 2). Takoe u sluaju da se ceo gabarit objekta nalazi u jednoj od proirenih oblasti, program e ga korekcijom lokalnih X koordinata premestiti u osnovnu oblast crtanja. Jasno, pri svim ovim transformacijama poloaj entiteta u prostoru ostaje uvek isti. Kako je u programu podrano iscrtavanje samo pravih i lunih segmenata polilinije, to crtanje lunih segmenata polilinije na razvijenom cilindru nije dozvoljeno (luk na cilindrinoj povri se ne moe predstaviti nijednom u matematici poznatom krivom). U tom sluaju, takvi segmenti e biti izbaeni i nee biti prihvaeni od strane programa. Crtanje linija koje su due od obima datog cilindrinog rama nije dozvoljeno. Ako elite da crtanjem jedne horizontalne linije od granice 0 do 2 nacrtate puni krug, tada e on automatski biti podeljen na dva luka po sredini. Tako zadata dva luka e formirati u prosotru pun krug. Kada je u prozoru 2D pogled prikazan razvijeni oblik cilindrinog rama, mogu se prikazivati i postavljati samo globalne Z ose. Jedino ove ose imaju smisla u cilindrinim ramovima jer praktino predstavljaju horizontalne ravni postavljene na odreenoj visini. Sadraj cilindrinog rama se moe prikazati u prozoru 2D pogled i pomou naredbe za definisanje proizvoljnih pogleda (vidi poglavlje 2.14.1). Naime, kada se aktivira naredba Definisanje pogleda, i sa komadne linije odabere podopcija <Selekcija>, selektovanje bilo kog entiteta koji pripada cilindrinom ramu e u prozoru 2D pogled postaviti razvijeni obliku datog cilindrinog rama. I u ovom sluaju e vaiti sva prethodno izneta pravila za editovanje cilindrinih ramova.
Iako u dispoziciji nije kreiran simbol cilindrinog rama, pomou naredbe za definisanje pomonih pogleda, za tekui prikaz je postavljen sadraj centralnog cilindrinog rama
121 Kako se cilindrine povri opisuju praktino nizom pravih segmenata, to gustina mree kojom se opisuju cilindrine povri moe imati dosta vanu ulogu za tanost geometrije. Iz tog razloga se pomou naredbe Editovanje povri (vidi poglavlje 3.1.12) za editovanje mogu selektovati i cilndrini ramovi. Svakako da e u ovoj proceduri za promenu biti dostupni samo parametri koji odreuju gustinu mree kojom se aproksimira cilindrina povr.
Promenom parametara nr i dH se utie na gustinu mree kojom se aproksimira cilindrina povr
2.12.6 Komande za manipulaciju sa ramovima

Kako je simbol rama u dispoziciji objekta jasno odvojen od sadraja date vertikalne, odnosno cilindrine ravni, to na modelu mogu postojati vertikalni i cilindrini sklopovi koji u prozoru Dispozicija nisu predstavljeni svojim simbolom. Simboli ramova u prozoru Dispozicija praktino slue samo za lake snalaenje u prostornom modelu i za brzo postavljanje sadraja tekueg rama u prozoru 2D pogled. Iz tog razloga, programom su predviene dve grupe komandi za manipulaciju sa ramovima. U prvu grupu spadaju naredbe koje utiu kako na entitete koji pripadaju ramovima, tako i na njihove simbole u dispoziciji: Brisanje, Kopiranje, Ogledalo, Pomeranje, Rotacija i Array. Druga grupa naredbi slui samo za manipulaciju sa simbolima ramova bez ikakvog uticaja na entitete koji pripadaju datom ramu. U ovu grupu spadaju naredbe: Trim simbola, Extend simbola, Brisanje simbola. Rad sa svim ovim naredbama funkcionie na potpuno isti nain kao i kod odgovarajuih naredbi iz menija Korekcija (vidi poglavlje 2.9), stim to je kod ovih naredbi u proceduri selektovanja mogue selektovati samo simbole ramova u prozoru Dispozicija.
2.12.7 Generisanje ramova

Pomou naredbe Generisanje ramova, imate mogunost da automatski kreirate simbole ramova koji e odrediti poloaj vertikalnih i cilindrinih sklopova u osnovi objekta. Njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
122
Postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje vri se izbor metode generisanja simbola ramova. Naime, izborom bilo kog od ova dva kriterijuma, simboli ramova e uvek biti izgenerisani za vertikalne i cilindrine zidove, dok e kod greda biti primenjeno jedno od sledeih pravila: Stubovi spojeni gredama po ovom kriterijumu simbol rama e biti kreiran za sve vertikalne sklopove koji u sebi sadre najmanje dva stuba koja su meusobno povezana gredom. Sve grede po ovom kriterijumu se kroz svaku od grede na modelu postavlja vertikalna ravan i njen presek sa horizontalom odreuje poloaj simbola rama u dispoziciji objekta. Znai, pomou ovog kriterijuma e svaka od greda na modelu pripadati jednom od generisanih simbola ramova. Izborom odgovarajueg kriterijuma i aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces generisanja simbola ramova. Na postojee simbole program nee uticati, ve e u prozoru Dispozicija kreirati samo nove simbole.
2.13
3D Grafika kontrola (meni 3D pogled)
Desnim klikom mia preko naziva prozora 3D pogled, otvara se padajui meni sa naredbama koje omoguavaju laku grafiku kontrolu unetih podataka.
Izgled padajueg menija za 3D grafiku kontrolu Sve ove neredbe su transparentne, odnosno mogu se aktivirati i za vreme izvravanja nekih drugih naredbi. Pre nego to krenemo sa objanjavanjem naina rada ovih naredbi, prvo emo objasniti kakvi su sve prikazi predvieni u programu. Podrazumevani prikaz je izometrijski, a predvieno je i etanje po unutranjosti objekta kamerom. Po pitanju dimenzija konstruktivnih
123 elemenata, predvien je iani prikaz (konstruktivni elementi se prikazuju samo obinim linijama) a mogue je zahtevati i renderovan prikaz, odnosno prikaz realnih dimenzija konstruktivnih elemenata sa providnou njihovih materijala.
2.13.1 Rotacija izometrijskog prikaza (Orbit)

Kako je naredba Orbit namenjena samo rotaciji izometrijskog prikaza, to ona nee biti dostupna za aktiviranje jedino ako je umesto izometrijskog, postavljen pogled kamerom. Njenim izborom, u prozoru 3D pogled se pojavljuje krug koji deli oblast ekrana na vie delova i odreuje smerove rotacije objekta.
Igled ekrana kada je aktivirana naredba Orbit Rotacija modela se vri tako to se ne otputajui levi taster mia on pomera u smeru eljene rotacije. Oko koje ose e se vriti rotacija zavisi iskljuivo od poetnog poloaja mia u trenutku pritiska na njegov levi taster. Naime, pomeranjem mia po oblasti prozora 3D pogled primetiete da on menja svoj oblik, ime jasno ukazuje oko koje ose e se vriti rotacija. Dovoenjem mia u oblast malog kruga sa leve i desne strane velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti oko vertikalne ekranske ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje mia samo u horizontalnom pravcu. Dovoenjem mia u oblast malog kruga sa gornje i donje strane velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti oko horizontalne ekranske ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje mia samo u vertikalnom pravcu. Dovoenjem mia u bilo koji poloaj unutar velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti istovremeno i oko horizontalne i oko vertikalne ekranske ose, u zavisnosti od smera pomeranja mia. Dovoenjem mia u bilo koji poloaj van velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti oko ose koja je upravna na ravan ekrana. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje mia samo van oblasti velikog kruga.
124
Pored rotacija oko ekranskih osa, programom je omoguena i rotacija oko globalnih koordinatnih osa. Nain rada je potpuno isti, stim to je za ovakvu vrstu rotacije neophodno da stalno drite pritisnut taster Ctrl. Dok je ovaj taster pritisnut, pomeranjem mia po oblasti prozora 3D pogled, on dobija sledee oblike. Dovoenjem mia u oblast malog kruga sa leve i desne strane velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti oko globalne Y ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje mia samo u horizontalnom pravcu. Dovoenjem mia u oblast malog kruga sa gornje i donje strane velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti oko globalne X ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje mia samo u vertikalnom pravcu. Dovoenjem mia u bilo koji poloaj unutar velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti istovremeno i oko X i oko globalne Y ose, u zavisnosti od smera pomeranja mia. Dovoenjem mia u bilo koji poloaj van velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti oko globalne Z ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje mia samo van oblasti velikog kruga. Pritisak na taster Enter, ili pak klik na desni taster mia e oznaiti kraj ove transparentne naredbe, i novoodabrani poloaj izometrijskog prikaza e stajati na ekranu sve dok ga ne promenite, ili opet izborom naredbe Orbit, ili pak iazborom naredbe Default. Naredba Default se takoe nalazi u padajuem meniju prozora 3D pogled, i ona uvek postavlja objekat u programski predvieni poloaj za izometrijski prikaz. Aktiviranje tastera Esc e oznaiti odustajanje od sprovedene rotacije objekta u prostoru, i vratie objekat u poloaj neposredno pre aktiviranja naredbe Orbit.
2.13.2 Renderovan prikaz modela (Render)

Naredbe u okviru padajueg menija Render, rade kao prekidai odnosno samo jedna od ponuene etiri opcije moe biti aktivna. Postojanje simbola ispred naziva jedne od ponuenih opcija u meniju, oznaava koja je od njih postavljena na ukljueno stanje. Programom su predvieni sledei naini prikaza konstruktivnih elemenata i optereenja: iani model u ovom nainu prikaza svi entiteti se prikazuju tankim linijama, pri emu se povrinski entiteti prikazuju samo konturnom linijom. i u ovom prikazu se svi entiteti prikazuju tankim linijama ali se povrine popunjavaju bojom koja je definisana za svaki tip povrinskog elementa. Ovaj nain prikaza praktino odgovara punom renderu stim to se debljine konstruktivnih elemenata ignoriu. svi konstruktivni elementi se prikazuju sa svojim realnim dimenzijama i postavljenom providnou materijala.
Lite Render
Full Render
125 Full Render kontrola setova i kod ovog naina se svi konstruktivni elementi prikazuju sa svojim realnim dimenzijama i postavljenom providnou materijala, ali se za njihovo prikazivanje koriste boje koje su definisane pomou naredbe Kontrola setova (vidi poglavlje 3.3.4) Naredbe Lite Render, Full Render i Full Render kontrola setova jednako utiu i na izometrijski prikaz i na prikaz kamerom, dok se za iani prikaz modela ne moe od programa zahtevati prikaz kamerom.
2.13.3 Pogled kamerom (Kamera)

I naredba Kamera radi kao prekida, odnosno odreuje da li e u prozoru 3D pogled biti postavljen izometrijski prikaz, ili pak pogled kamerom. Napomenuemo da se pogled kamerom ne moe odabrati kada je za tekui nain prikaza postavljen iani model.
Iskljueno stanje naredbe Kamera dovodi do izometrijskog prikaza modela u prozoru 3D pogled
Ukljueno stanje naredbe Kamera dovodi do prikaza modela kamerom u prozoru 3D pogled
Kada je naredba Kamera postavljena na ukljueno stanje tada je prikaz odreen poloajem kamere i pravcem njenog pogleda. Poetno stanje poloaja kamere je programski zadato, a pomou mia i pritiskom na pojedine tastere, moe se vriti promena poloaja kamere. Kretanje napredKretanje nazad Kretanje levo Kretanje desno Kretanje gore Pomeranje mia na gore dok je stalno pritisnut levi taster mia dovodi do translatornog pomeranja kamere unapred po zadatom pravcu. Isto se postie i pritiskom na taster W. Pomeranje mia na dole dok je stalno pritisnut levi taster mia dovodi do translatornog pomeranja kamere unazad po zadatom pravcu. Isto se postie i pritiskom na taster S. Pomeranje mia udesno dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi do translatornog pomeranja kamere na levo po zadatom pravcu. Isto se postie i pritiskom na taster X. Pomeranje mia ulevo dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi do translatornog pomeranja kamere na desno po zadatom pravcu. Isto se postie i pritiskom na taster Z. Pomeranje mia na dole dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi do translatornog pomeranja kamere na gore po zadatom pravcu. Isto se postie i pritiskom na taster A.
126 Kretanje dole Rotacija na Rotacija na Rotacija na Rotacija na Pomeranje mia na gore dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi do translatornog pomeranja kamere na dole po zadatom pravcu. Isto se postie i pritiskom na taster Q. levo Pomeranje mia na desno dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi do rotacije kamere oko svoje vertikalne ose na levo. Isto se postie i pritiskom na taster P. desno Pomeranje mia na levo dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi do rotacije kamere oko svoje vertikalne ose na desno. Isto se postie i pritiskom na taster O. gore Pomeranje mia na dole dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi do rotacije kamere oko svoje horizontalne ose na gore. Isto se postie i pritiskom na taster K. dole Pomeranje mia na gore dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi do rotacije kamere oko svoje horizontalne ose na dole. Isto se postie i pritiskom na taster I.
Intenzitet pomeraja u zadatom pravcu je odreen duinom pomeranja mia dok je pri korienju tastera on zadat programski (inicijalna vrednost za translatorno pomeranje je postavljena na 1m, dok je za rotaciju kamere usvojena vrednost od 15). Pritiskom na tastere + i - na numerikom delu tasture, moete poveavati odnosno smanjivati programski zadat korak pomeraja. Pritisak na taster *, na numerikom delu tastature, dovodi do resetovanja koraka pomeraja na poetnu vrednost.
2.13.4 Promena poloaja kamere (Poloaj kamere)

Pored prethodno opisanog naina za promenu poloaja i pogleda kamere, etanjem kroz objekat, pomou naredbe Poloaj kamere imate mogunost da se kamerom brzo pozicionirate na eljeno mesto.
Igled dijalog box-a za podeavanje poloaja kamere U centralnom delu dijalog box-a su prikazana etiri prozora u kojima se prikazuje izgled modela. U donjem levom prozoru je prikazana osnova (dispozicija) modela, u gornjem levom prednja fasada a u gornjem desnom leva fasada. Model se uvek u ova tri prozora prikazuje iano, i u njima se odreuje poloaj kamere. U donjem desnom prozoru se prikazuje pogled koji odgovara trenutnom poloaju kamere. Nain prikaza u ovom prozoru moe biti i iani i renderovani, u zavisnosti od stanja check box-a Full Render. Ako se ovaj check box postavi na ukljueno stanje, u donjem desnom prozoru e iani prikaz biti zamenjen renderovanim.
127
Stanje check box-a Full Render odreuje nain 3D prikaza modela u dijalogu U prozorima predvienim za prikaz modela u projekcijama (dispozicija, prednja i leva fasada), nalaze se strelice koje jednoznano odreuju poloaj kamere u prostoru. Poloaj kamere je odreen poetkom strelice, a pravac njenog pogleda je odreen krajem strelice. U dispoziciji se pored poloaja kamere prikazuje i irina njenog pogleda u horizontalnom smislu. Strelica koja odreuje poloaj i pravac gledanja kamere predstavlja simetralu ovog ugla. Pomou grupe edit box-ova u desnom delu dijalog box-a, moe se podesiti niz parametara koji e uticati na nain renderovanog prikaza: dx= vrednost koraka pomeraja pri translatornoj promeni poloaja kamere kada se njen poloaj menja pomou programski definisanih tastera u okviru prozora 3D pogled
xm= maksimalna vrednost koraka pomeraja pri translatornoj promeni poloaja kamere kada se njen poloaj menja pomerajem mia u okviru prozora 3D pogled d= vrednost koraka pomeraja pri promeni zaokrenutosti poloaja kamere, kada se njen poloaj menja pomou programski definisanih tastera u okviru prozora 3D pogled
m= maksimalna vrednost koraka pomeraja pri promeni zaokrenutosti poloaja kamere kada se njen poloaj menja pomerajem mia u okviru prozora 3D pogled d= vrednost irine pogleda u horizontalnom smislu
Promena poloaja kamere se vri pomeranjem njenog poetka. Sama procedura pomeranja se odvija tako to se pokaziva dovede u poloaj da pokazuje na poetak strelice u jednoj od projekcija, i pritisne levi taster mia. Sada ne otputajui taster mia, pokaziva treba dovesti u eljeni poloaj i tek tada ga otpustiti. Prilikom pomeranja pokazivaa, program e stalno iscrtavati strelicu u DRAG modu, tako da njena geometrija odgovara trenutnom poloaju pokazivaa. Na isti nain se vri i promena pravca pogleda kamere, s tim to sada miem treba selektovati kraj strelice. Napomenuemo da duina strelice nema nikakvu ulogu na sam pogled, jer kraj strelice odreuje samo pravac pogleda. Pored ovakvog naina promene poloaja i pravca pogleda, razvlaenjem poetka i kraja strelice, programom je omoguena i translatorna promena poloaja strelice. U ovoj proceduri treba pokaziva dovesti u poloaj da pokazuje na sredinu strelice, pritisnuti levi taster mia, i ne otputajui ga, pokaziva treba dovesti u eljeni poloaj i tek tada otpustiti levi taster mia. I u ovoj proceduri, program strelicu iscrtava u DRAG modu, tako da njen poloaj uvek odgovara trenutnom poloaju pokazivaa. Promena poloaja kamere u jednoj projekciji e se automatski odraziti i na ostale dve projekcije. Postavljanjem prekidaa Full Drag na ukljueno stanje, imate mogunost da se pri pomeranju mie ne draguje samo strelica koja odreuje poloaj kamere ve i trenutni pogled kamerom u 3D prozoru.
128
Kako se model zbog jasnoe prikaza, u prozorima za projekcije iscrtava to je mogue vei, to kameru neete moi uvak da postavite dovoljno daleko od objekta. Za ovu namenu je u ova tri prozora mogue primeniti jedan od programom predvienih naina zumiranja: CTRL+levo dugme mia = Zum prozor CTRL+srednje dugme mia = Zum sve CTRL+desno dugme mia = Zum prethodni Srednji taster mia = Zum pomeri Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a u prozoru 3D pogled e se pojaviti prikaz koji odgovara definisanom pogledu kamere.
2.13.5 Ortogonalne projekcije izometrijskog prikaza

Pored mogunosti rotacije objekta u izometrijskom prikazu, pomou sledee grupe naredbi, od programa se moe zahtevati prikaz programski definisanih pogleda. Front Back Left Right Top - Pogled spreda (u pravcu pozitivne globalne Y-ose) - Pogled odpozadi (u pravcu negtivne globalne Y-ose) - Pogled sleva (u pravcu pozitivne globalne X-ose) - Pogled sdesna (u pravcu negtivne globalne X-ose - Pogled odozgo (u pravcu negativne globalne Z-ose)
Bottom - Pogled odozdo (u pravcu pozitivne globalne Z-ose) Default - Podrazumevani programom predvieni izometrijski prikaz objekta Naredbe iz ove grupe rade kao prekidai, odnosno samo jedan od predvienih pogleda moe biti trenutno aktivan. Simbol ispred naziva naredbe u padajuem meniju, ukazuje na trenutno aktivan pogled.
Opcija Front u izometrijskom prikazu modela
129 Ako je umesto izometrijskog, za tekui postavljen prikaz kamerom, tada e izbor jednog od definisanih pogleda, postaviti kameru u poetni poloaj koji odgovara datom definisanom pogledu. Nadalje, pomou mia ili pak programom definisanih tastera, moete se iz ovog poetnog poloaja kretati u eljenom pravcu.
Opcija Front u prikazu kamerom
2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz)

Naredba Tekui 2D prikaz takoe radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog naziva u meniju, oznaava da je ona postavljena na ukljueno stanje, to e za posledicu imati da se svi entiteti koji pripadaju tekuem prikazu u prozoru 2D pogled jasnije iscrtavaju i na taj nain vizualno izdvoje od preostalog dela prostornog modela.
Svi prikazani entiteti u prozoru 2D pogled su jasno naglaeni u prozoru 3D pogled, tako da se jasno moe sagledati poloaj srednjeg podunog rama u odnosu na ostale delove konstrukcije
130 Ova opcija je jako zgodna za lake tumaenje ta tekui prikaz u prozoru 2D pogled predstavlja, odnosno gde je ta grupa entiteta locirana u odnosu na ostale delove prostornog modela.
2.13.7 Samo tekui 2D prikaz

I naredba Samo tekui 2D prikaz radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog naziva u meniju, oznaeva da je ona postavljena na ukljueno stanje, to e za posledicu imati da se u prozoru 3D pogled prikazuju samo entiteti koji pripadaju tekuem prikazu u prozoru 2D pogled.
U prozoru 3D pogled su vidljivi samo entiteti koji pripdaju tekuem podunom ramu Napomenuemo da postavljanje ove naredbe na ukljueno stanje automatski iskljuuje naredbu Samo tekui 2D prikaz, i obrnuto. Znai, u jednom trenutku samo jedan od ova dva prikaza moe biti aktivan.
2.14
Komande za promenu tekueg prikaza u prozoru 2D pogled (meni 2D pogled)
U dosadanjem delu uputstva, videli smo da se u prozoru 2D pogled moe za tekui prikaz postaviti ili tekui nivo ili pak tekui ram. Meutim, kako je orijentacija programa da se pri kreiranju sloenih prostornih konstrukcija to vie koristi ravansko crtanje, to je programom predvien ceo sistem naredbi za definisanje potpuno proizvoljnih pogleda. Naredbe iz ove grupe se nalaze u meniju koji se otvara na desni klik mia preko naziva prozora 2D pogled.
131
Izgled padajueg menija 2D pogled
2.14.1 Definisanje pogleda

Izborom ove naredbe, ulazi se u proceduru definisanja poptuno prozivoljne ravni pogleda. <0 ta.> Prva taka ravni (<Selekcija>): Program sa komandne linije zahteva da odaberete prvu taku koja definie eljenu ravan, a izborom podopcije Selekcija moete ui u proceduru definisanja ravni pogleda selektovanjem postojeih entiteta, koji mogu odrediti poloaj date ravni. <0 sel.> Povr - Selektovanje (<Izbor take>): Izbor podopcije Izbor take e Vas vratiti na prvobitan oblik komandne linije kada se zahteva izbor take. Znai, programom su predviena dva naina za definisanje eljene ravni. Prvi je izborom tri ne kolinerane take, a drugi je selektovanjem postojeih entiteta. Svakako da se ova dva naina mogu meusobno kombinovati, i program e sa komadne linije stalno zahtevati izbor nove take, odnosno selektovanje entiteta, sve dok se ne ispuni uslov da je ravan jednoznano odreena. U sluaju da izvrite takav izbor taaka i entiteta, da se ne moe kreirati ravan u kojoj se nalaze svi selektovani entiteti, odnosno take, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Kada program ustanovi da je zadat dovoljan broj elemenata koji definiu jednu ravan, on e je grafiki prikazati, a sa komandne linije e zahtevati da odredite naziv datog pogleda. Naziv pogleda <>: Na osnovu prikazane ravni moete lako zakljuiti da li je ona dobro definisana ili ne. U sluaju da ste pri izboru taaka ili entiteta pogreili i definisali pogrenu ravan, odustanite od naredbe pritiskom na taster Esc. Ako je na ekranu prikazana oekivana ravan, tada imate dve mogunosti. Zadavanjem naziva pogleda, on e biti snimljen u bazu, i uvek ete moi da ga postavite za tekui u prozoru 2D pogled. Ako pak ne elite da definisani pogled snimate u bazu, jer Vam on treba jednokratno, onda pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni
132 taster mia, imate mogunost da mu pridruite programski predvieno ime za privremne poglede: Noname. Ponovno definisanje ravni pogleda koju ne elite da sauvate u bazi, unitie prethodno pridrueni pogled imenu Noname. Znai sa ovako snimljenim pogledima ete moi da radite sve dok ne izaete iz programa ili pak ne definiete novi pogled pod istim imenom. Bez obzira da li ste zadali naziv pogledu ili ne, naredba e biti zavrena, a u prozoru 2D pogled e biti prikazana definisana ravan pogleda, odnosno svi entiteti koji pripadaju datoj ravni. U produetku naziva prozora 2D pogled stajae ispisan ili programski zadat naziv pogleda Noname, ili pak ime pod kojim ste dati pogled snimili u bazu.
Definisan je pogled Noname u ravni prednje strane dvovodnog krova Napomenuemo da je u proceduri definsanja ravni pogleda omogueno selektovanje i krivih povri. Izbor bilo kog entiteta koji ima evaluator (vidi polgavlje 3.1.10), dovee do razvijenog prikaza svih entiteta koji pripadaju istoj toj krivoj povri.
Selektovanje sferne ploe, dovelo je do njenog razvijenog prikaza u prozoru 2D pogled Takoe, selektovanje bilo kog entiteta koji pripada cilindrinom ramu, dovee do kreiranja pogleda koji u potpunosti odgovara prikazu koji bi se dobio u prozoru 2D pogled kada bi za tekui bio postavljen dati cilindrian ram (vidi poglavlje 2.12.5). Na ovaj nain se u prozoru
133 2D polged moe dobiti sadraj cilindrinih ramova iako nije kreiran njihov simbol u dipoziciji objekta.
Selektovanjem jednog od eniteta koji pripada centralnom cilindrinom ramu, definisan je pogled koji u potpunosti odogavara razvijenom obliku datog cilindrinog rama.
2.14.2 Editovanje liste pogleda

U Tower-u je omogueno kreiranje sloenih pogleda. Sloeni pogled je unija vie tavanica i/ili pomonih pogleda koji se istovremeno prikazuju u prozoru 2D pogled, sa smerom gledanja odozgo nadole. Zbog toga se entiteti koji pripadaju pomonim pogledima, u sloenom pogledu ne prikazuju sa svojom pravom geometrijom, ve se vide njihove projekcije na horizontalnu ravan. Sloeni pogledi se najee koriste pri pregledu rezultata, kada je potrebno da se istovremeno prikau uticaji u nekoliko uzajamno povezanih sklopova konstrukcije. Na primer, sloeni pogled se moe sastojati od nekoliko kosih pogleda koji ine stranice krova, ili recimo od sklopova koji ine stepenite sa podestima. Sloeni pogledi se kreiraju pomou naredbe Editovanje liste pogleda. Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje liste pogleda U listi se prikazuju svi pogledi koji su snimljeni u bazu, kao i privremeni pogled Noname, ako je prethodno definisan.
134 Promena imena nekog pogleda se vri direktno u listi, unoenjem novog imena u koloni Naziv. Ako se preimenuje pogled Noname, on e biti snimljen u bazu pod novim imenom i postae ravnopravan sa ostalim pogledima. Brisanje selektovanog pogleda iz baze vri se izborom komandnog polja Brii .
Gore i Dole imate mogunost da promenite redosled Pomou komandnih polja pogleda u listi. Naime, izbor jednog od ovih komandnih polja pomera trenutno selektovani pogled u listi za jedno mesto na gore, odnosno na dole. Aktiviranjem komandnog polja Novi sloeni, otvara se dijalog box u kome se kreiraju sloeni pogledi.
Dijalog box za kreiranje sloenih pogleda U listi se sada, pored pomonih pogleda koji su snimljeni u bazu, prikazuju i svi postavljeni nivoi. Klikom mia preko check box-ova, koji se nalaze u koloni Selekcija, vri se izbor pogleda i nivoa koji e ui u sastav sloenog pogleda.
Postavljeni simboli u koloni Selekcija, jasno ukazuju koji e pomoni pogledi i nivoi ui u sastav sloenog pogleda. U edit box-u Ime pogleda program automatski ispisuje nazive svih selektovanih pogleda i nivoa i razdvaja ih pomou simbola +. Ovako kreirano ime sloenog pogleda moete promeniti unoenjem eljenog teksta u dati edit box.
135 Izborom komandnog polja OK vri se povratak u glavni dijalog box naredbe, u kome se sada prikazuje i naziv kreiranog sloenog pogleda.
U listi je prikazan kreirani sloeni pogled U listi je ispred sloenih pogleda postavljena sliica celog krova , tako da se oni jasno . razlikuju od pomonih pogleda, ispred kojih je postavljena sliica jedne strane krova Kada je u listi selektovan sloeni pogled, dostupno je i komandno polje Edit pomou koga se mogu menjati parametri datog sloenog pogleda. Njegovim aktiviranjem se otvara potpuno isti dijalog box kao i pri kreiranju novog sloenog pogleda, tako da ga neemo ponovo objanjavati. Nakon izbora komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a u prozoru 2D pogled prikazuje se pogled koji je selektovan u listi.
U prozoru 2D pogled prikazan je sloeni pogled krova Napomenuemo da u sloenim pogledima nije mogue uneti taku, tako da se oni ne mogu koristiti za definisanje geometrije konstruktivnih elemenata. Jedini izuzetak predstavlja naredba Presek, koja se nalazi u modulu za obradu rezultata, i za koju je dozvoljen unos taaka u sloenim pogledima.
136
2.14.3 Izbor tekueg pomonog pogleda

Bilo koji od ranije definisanih pogleda se moe potpuno ravnopravno prikazivati u prozoru 2D pogled po potpuno istim pravilima kao i kada se u ovom prozoru za tekui prikaz postavlja tekui nivo, odnosno ram. Desnim klikom mia preko naziva prozora 2D pogled, treba otvoriti padajui meni i potom aktivirati komandu Pomoni pogledi .
Otvorena lista sa nazivima definisanih pogleda Sa desne strane ove komande otvorie se lista sa nazivima svih do tada definisanih pogleda, te jednostavnim klikom mia preko eljenog pogleda, moete u prozoru 2D pogled dobiti njegov sadraj.
Za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, odabran je pomoni pogled Krov 1
137
2.14.4 Izbor pogleda (Ctrl+W)

Ova naredba je osmiljena da bi se olakao izbor sklopa koji e se prikazivati u 2D pogledu, prvenstveno u situacijama u kojima se sklopovi esto menjaju (na pr. pri kontroli dobijenih rezultata). Njenim izborom iz padajueg menija Prikaz ili istovremenim pritiskom na tastere Ctrl i W, otvara se plivajui dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za izbor pogleda U dijalog box-u je prikazana lista sklopova koji se mogu izabrati za prikazivanje. Desnim klikom mia preko dijalog box-a otvara se padajui meni, pomou koga se odreuje vrsta sklopova koji e se prikazivati u listi.
138
Padajui meni za izbor vrsta sklopova Izbor sklopa se vri klikom mia preko njegovog imena u listi, nakon ega se on prikazuje u prozoru 2D pogled, kao da je izabran pomou neke od standardnih naredbi za izbor sklopova. Dijalog box se moe postaviti na bilo koje mesto na ekranu, a mogu se menjati i njegove dimenzije. Veoma je vano napomenuti da se bilo koja naredba moe pokrenuti i kada je dijalog box aktivan, odnosno da njegovo prikazivanje na ekranu ne utie na rad programa. Takoe, treba rei i da je naredba Izbor pogleda transparentna, to znai da se ona moe pokrenuti i kada je aktivna neka druga naredba.
2.14.5 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport)

Ova naredba funkcionise na potpuno isti nain kao i istoimena naredba koja je detaljno opisana u poglavlju 2.11.6, tako da je ovde neemo ponovo objanjavati.
2.14.6 Projekcije definisanih pogleda

Kada je u prozoru 2D pogled za tekui postavljen neki od definisanih pogleda, mogue je umesto podrazumevanog prikaza datog pogleda, dobiti i njegovu projekciju na jednu od moguih globalnih ravni projekcije (komande: Front, Right i Top u padajuem meniju prozora 2D pogled). U zavisnosti od ravni kojom je odreen dati pogled, moe se desiti i sluaj da neka od ovih programom pedvienih projekcija nema smisla. Tipian primer je ako iz bilo kog razloga definiemo recimo ravan pogleda koja je horizontalna, tada nijedna projekcija nee imati smisla. Takoe, ako definiemo za ravan pogleda vertikalnu ravan iji je vektor normale recimo u pravcu globalne Y ose, tada projekcije Top i Right nee imati nikakvog smisla jer se nita nee videti, a opcija Front e dati projekciju koja u svemu odgovara definisanom pogledu. Izbor komande Default, ponitava prethodno postavljenu projekciju i vraa prikaz u ravni definisanog pogleda. Sve etiri komade: Front, Right, Top, i Default, rade kao prekidai, odnosno uvek je jedna od njih postavljena na ukljueno stanje. Postavljeni simbol , ispred jedne od ovi naredbi, jasno ukazuje koja je projekcija pogleda trenutno aktivna, odnosno prikazana u prozoru 2D pogled. Ako je u prozoru 2D pogled prikazana neka od projekcija, program e u produetku naziva prozora, pored imena tekueg pogleda u zagradama ispisati i naziv projekcije: (Front), (Right) ili (Top). Napomenuemo i da se pri snimanju datoteke pamti i poslednja koriena projekcija tekueg pogleda.
139 Primenu projekcija definisanih pogleda najbolje emo objasniti na primeru definisanog pogleda u ravni nagiba prednje strane dvovodnog krova prikazane hale. Izborom ovog pogleda, on e biti prikazan tako da sva rastojanja izmeu entiteta odgovaraju stvarnim duinama u toj ravni. Ako pak za ovakav pogled zahtevamo projekciju odozgo (opcija Top u padajuem meniju), onda e ta rastojanja biti skraena i odgovarae njihovoj projekciji na horizontalu.
Default prikaz definisanog pogleda Krov1
Prijekcija Top definisanog pogleda Krov1
Iz meusobnog rastojanja horizontalnih osa koje su postavljene u pravcu ronjaa, jasno se vidi skraenje u horizontalnoj projekciji datog pogleda.
2.14.7 Izbor taaka u definisanim pogledima

Izbor taaka miem u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan neki od definisanih pogleda, uvek e odabrati take koje lee na datoj kosoj ravni bez obzira da li se radi o njegovom default prikazu ili pak o nekoj od projekcija. Razlika e biti jedino u duinama koje odabrane take izmeu sebe odreuju. Naime u default prikazu ta rastojanja e predstavljati stvarnu duinu elemenata, a u sluaju projektovanog prikaza njihovu projekciju na datu ravan pogleda. U sluaju izbora taaka zadavanjem koordinata, vaie lokalni koorinatni sistem definisanog pogleda. Ako se radi o deafult prikazu onda e lokalne X i Y ose leati u ravni pogleda, a ako se radi o projektovanom prikazu na jednu od globalnih ravni, tada e lokalne X i Y ose leati u datoj ravni projekcije. U sluaju da je definisan pogled odreen selektovanjem entiteta koji ima evaluator (krive povri), tada e izbor taaka miem u ovako definisanom pogledu uvek odabrati take koje pripadaju krivoj povri, a meusobna rastojanja ovako odabranih taaka e predstavljati projekciju njihove stvarne duine na baznu ravan krive povri. O baznoj ravni, i uopte o radu sa krivim povrima bie vie rei u poglavlju 3.1.12.
2.14.8 Vidljivost projektovanih tavanica

Ova opcija koju program nudi ima vie primena. Jedna od osnovnih je kada elite da kreirate geometriju nove tavanice na osnovu sadraja neke od ranije kreiranih, ili pak kada elite da iskontroliete meusobno horizontalno rastojanje izmeu entiteta koji se nalaze na razliitim nivoima (podudarnost u vertikalnom smislu). Za ovu namenu su predviene dve naredbe. Pomou jedne se definie ta se projektuje na trenutno aktivan nivo (naredba: Projektovane tavanice), a pomou druge se postavlja, odnosno ukida vidljivost projektovanih entiteta u prozoru 2D pogled (naredba: Vidljivost projektovanih tavanica koja radi kao prekida). Obe ove naredbe e biti dostupne za aktivranje, samo ako je u prozoru 2D pogled
140 prikazan sadraj trenutno aktivnog nivoa ili pomonog pogleda sa ukljuenom opcijom Top (projekcija na horizontalnu ravan). Izborom naredbe Projektovane tavanice otvara se djalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Projektovane tavanice Izgled i nain rada sa ovim dijalog box-om je jako slian kao i kod naredbe Zamena (vidi poglavlje 2.11.5). Naime, u ovom dijalog box-u je potrebno selektovati jednu ili vie tavanica iji sadraj e biti istovremeno prikazan u prozoru 2D pogled, zajedno sa sadrajem trenutno aktivnog nivoa. Nain selektovanja i deselektovanje eljenih tavanica je potpuno isti kao i kod naredbe Zamena, pa ga ovde neemo ponovo objanjavati. Koji e od entiteta sa selektovanih nivoa biti projektovan na tekui, odreuje se stanjem ponuenih prekidaa u desnom delu dijalog box-a. Naime, programom nije predvieno projektovanje kompletnog sadraja selektovanih tavanica, ve samo projektovanje sledeih entiteta: ploa, greda, povrinskih, linisjkih i takastih oslonaca. Znai, u ovom dijalog box-u se vri izbor tavanica koje e biti projektovane na dati tekui nivo, a takoe se vri i izbor konstruktivnih elemenata koji e biti projektovani. Nakon zavrene selekcije eljenih tavanica, i izbora entiteta koje treba projektovati, aktiviranje komandnog polja OK e dovesti do toga da za tekui nivo bude upamena lista svih selektovanih tavanica, dok e stanje prekidaa koji odreuju ta e biti projektovano sa selektovanih nivoa vaiti za ceo model. Znai, lista selektovanih tavanica se pamti za svaki tekui nivo posebno, a stanje prekidaa koji odreuju ta se projektuje vai univerzalno za sve nivoe na modelu. Pored toga, na izbor ta e biti projektovano nee uticati stanje vidljivosti datih konstruktivnih elemenata. Odnosno, iako je neki od konstruktivnih elemenata nevidljiv, on e na zahtev korisnika biti isprojektovan i prikazan u prozoru 2D pogled. Sadraj projektovanih entiteta iz selektovanih tavanica e se pojaviti u prozoru 2D pogled tek nakon aktiviranja naredbe Vidljivost projektovanih tavanica, i njenog postavljanja na ukljueno stanje (ova naredba radi kao prekida). Postojanje simbola ispred njenog naziva u padajuem meniju, znai da je ona postavljena na ukljueno stanje, te e se tek tada u prozoru 2D pogled pojaviti projektovani entiteti sa svih tavanica koje su selektovane za projektovanje na tekui nivo.
141
Vidljivost projektovanih tavanica Off
Vidljivost projektovanih tavanica On
Na gore prikazanoj slici postavljanje prekidaa Vidljivost projektovanih tavanica na ukljueno stanje, dovelo je do toga da se u prozoru 2D pogled, pored sadraja nivoa na koti [4,25], prikau i svi projektovani entiteti sa nivoa na koti [0,00], jer je prethodno pomou naredbe Projektovane tavanice samo ta tavanica odabrana za projektovanje na nivo [4,25]. Znai, pomou naredbe Projektovane tavanice se za tekui nivo definie lista tavanica iji odabrani konstruktivni elementi treba da budu isprojektovani na njega, a pomou prekidaa Vidljivost projektovanih tavanica se odreuje da li e se projektovani entiteti prikazivati u prozoru 2D pogled ili ne. Prema tome, da bi se u prozoru 2D pogled prikazali projektovani entiteti sa drugih tavanica, nije dovoljno da se pomou naredbe Projektovane tavanice odaberu tavanice za projektovanje na tekui nivo, ve je neophodno i da prekida Vidljivost projektovanih tavanica bude postavljen na ukljueno stanje. Takozvani projektovani entiteti se prikazuju pomonim linijama koje se ne mogu selektovati za manipulaciju (brisanje, kopiranje, itd), ali e biti od velike koristi za izbor taaka pomou OSNAP kriterijuma. Nain prikaza projektovanih entiteta (boja, tip linije, itd.), za svaki od projektovanih konstruktivnih elemenata se odreuje u konfiguraciji programa, pomou naredbe Parametri (vidi poglavlje 3.5.1). Primena opcije projektovanja tavanica Kao to smo ve na samom poetku ovog dela uputstva rekli, projektovanje tavanica ima vie primena, ali jedna od osnovnih je kada elimo da sadraj nove tavanice kreiramo na osnovu sadraja ranije kreirane koja ima slinu geometriju. U tom sluaju, postaviemo za tekui nivo onaj na kome treba da kreiramo novu tavanicu a potom emo pomou naredbe Projektovane tavanice iz liste odabrati za projektovanje nivo na kome se nalazi prethodno kreirana slina tavanica. Jasno, da bi se sadraj projektovanih entiteta pojavio u prozoru 2D pogled moramo i prekida Vidljivost projektovanih tavanica postaviti na ukljueno stanje. Sada, korienjem OSNAP kriterijuma, moemo lako iskotistiti geometriju projektovanih entiteta.
142
Na osnovu geometrije projektovanih entiteta sa prethodno kreirane tavanice na nivou [6,00], korienjem OSNAP kriterijuma lako moemo kreirati potrebnu geometriju tekueg nivoa na koti [3,00] Projektovanje sadraja ostalih nivoa na tekui e imati naroitu primenu i kod kontrole geometrije pre generisanja vertikalnih elemenata konstrukcije (vidi poglavlje 2.11.7). Naime nepoklapanje takastih i linijskih oslonaca u vertikalnom smislu, pri njihovoj zameni odgovarajuim stubovima, odnosno zidovima, moe izazvati niz problema kako pri samom generisanju vertikalnih entiteta, tako i pri kasnijem generisanju mree konanih elemenata. Iz tog razloga je potrebno za bilo koji od nivoa, pomou naredbe Projektovane tavanice odabrati za projektovanje sve preostale tavanice u modelu i postaviti prekida Vidljivost projektovanih tavanica na ukljueno stanje. Kada je ovakav prikaz postavljen u prozoru 2D pogled, aktiviranjem naredbe Kontrolu geometrije program e markirati sva rastojanja manja od zadatih, ime e jasno biti evidentirana sva neeljena nepoklapanja elemenata konstrukcije u vertikalnom smislu. O ovome e biti jo rei u poglavlju 3.3.6 Kontrola geometrije.
Na nivo [0.00] su isprojektovane sve ostale tavanice, tako da e aktiviranje naredbe Kontrola geometrije proveriti vertikalno poklapanje svih entiteta na celom modelu.
143
3. UNOS PODATAKA
3.1 Konstrukcija
Naredbe koje su svrstane u ovu grupu (padajui meni Konstrukcija) slue za unos konstruktivnih elemenata modela. Kako svi ovi elementi utiu na kasniji proraun, to se iscrtanim elementima pridruuju i setovi numerikih podataka kao to su: debljina ploe, kvalitet materijala, karakteristike poprenih preseka greda, karakteristike oslonaca, itd. Same crtake procedure su zbog jednostavnosti tako organizovane, da praktino postoje samo dva naina za iscrtavanje konstruktivnih elemenata, i to jedan za povrinske i linijske elemente a drugi za takaste. Procedura iscrtavanja povrinskih i linijskih elemenata se zasniva na postupku iscrtavanja proizvoljne polilinije, koji je detaljno opisan u poglavlju 2.6. Jedina razlika je u tome to za povrinske elemente polilinija mora biti zatvorena, a za linijske moe biti i zatvorena i otvorena. Procedura iscrtavanja takastih elemenata je potpuno nezavisna i svodi se na izbor taaka (vidi poglavlje 2.5). Pri definisanju poloaja konstruktivnih elemenata treba imati na umu da e pri proraunu svaki povrinski element (ploa) biti zamenjen mreom konanih elemenata koja se geometrijski nalazi u istoj onoj ravni u kojoj je nacrtana polilinija koja odreuje njenu konturu. Takoe, i svaki linijski konstruktivni element (greda, linisjki oslonac, itd.) e biti modeliran linijskim konanim elementom koji se geometrijski potpuno poklapa sa poloajem polilinije kojom je odreena njegova kontura. Znai, mrea konanih elemenata kojom se kreira matematiki model za proraun konstrukcije nema svoju dimenziju upravno na pravac pruanja mree, a njena krutost se opisuje preko setova numerikih podataka koji su pridrueni konstruktivnim elementima. Iz ovoga proizilazi zakljuak da bi poliliniju kojom se odreuje geometrija i poloaj konstruktivnih elemenata u prostoru trebalo postavljati u teite poprenog preseka datog elementa. Meutim postoji i drugi, mnogo vaniji uslov, a to je da ukoliko pojedini konstruktivni elementi treba da rade zajedno, onda i njihove mree konanih elemenata moraju biti povezane, odnosno moraju imati zajednike vorove. Prethodno reeno pojasniemo na jednostavnom primeru sadejstva ploe i grede u njoj.
Ako bi se u ovakvom sluaju rukovodili pravilom da geometriju i ploe i grede odredimo crtanjem polilinije koja se nalazi u njihovom teitu, dobili bismo mreu koja nije povezana, to svakako nismo eleli. Prema tome, geometriju povrinskih elemenata (ploa) treba definisati polilinijom u njenoj srednjoj ravni a poloaj greda ne u njenom teitu, ve u teitu ploe kako bi mrea konanih elementa bila povezana.
144
Pogreno modeliranje
Ispravno modeliranje
Ekscentrian poloaj teita grede u odnosu na liniju kojom je odreen njen ploaj u prostoru, definie se u setu numerikih podataka odstojanjem e. Nain ispravnog odreivanja poloaja konstruktivnih elemenata pojasniemo na jo jednom primeru. Uzeemo za primer jednu pravougaonu plou po ijem obodu su postavljene grede, oslonjene na etiri ugaona stuba.
Za sadejstvo ploe i greda i u ovom primeru vai prethodno izneto pravilo da geomeriju greda treba definisati polilinijom koja se nalazi u srednjoj ravni ploe. Znai ovde emo analizirati samo ispravno zadavanje poloaja konstruktivnih elemenata u horizontalnom smislu. Znai pretpostavka je da se polilinije kojima je odreen poloaj ploe i greda nalaze u istoj ravni. I ovde bi napravili greku, ako bi poloaj konstrukivnih elemenata odredili zadavanjem polilinija u njihovom teitu.
Pogreno modeliranje Pored toga to grede ne bi bile direktno oslonjene na stubove, njihov pomereni poloaj u odnosu na konturu ploe bi za posledicu imao bespotrebno veliki broj konanih elemenata. Uopte uzevi, isterivanje tanosti pri crtanju geometrije modela na nivou od 10-20 cm nema nikakvog praktinog smisla, jer bi takvo crtanje iziskivalo bespotrebno veliki broj konanih elemenata koji bi usporavao kako proraun tako i kasniju obradu rezultata prorauna.
145
Ispravno modeliranje to se tie numerikih podataka, oni se zadaju preko dialog box-ova, pri emu njihov sadraj i oblik zavise od tipa konstruktivnog elementa koji se postavlja. Nain rada sa ovim dijalog box-ovima je manje vie isti za gotovo sve konstruktivne elemente i ovde emo izneti osnovna pravila koja vae u radu sa setovima podataka. Pod setom numerikih podataka podrazumevamo niz podataka koji definiu karakteristike nekog konstruktivnog elementa. Kako na jednom modelu moete imati vie istih konstruktivnih elemenata razliitih karakteristika, to je omogueno definisanje vie razliitih setova podataka. Svaki od ovih setova je odreen svojim rednim brojem od 1 do n, za dati tip konstruktivnog elementa. Svaki konstruktivni element ima referencu na odreeni redni broj seta podataka, te e se naknadna promena numerikih podatak u okviru nekog od setova podataka automatski odraziti na sve konstruktivne elemente koji imaju referencu na dati redni broj seta podataka. U okviru svih naredbi za postavljanje konstruktivnih elemenata, na poetku komandne linije, izmeu uglastih zagrada, ispisuje se redni broj tekueg seta podataka, odnosno seta podataka koji e biti pridruen konstruktivnom elementu koji se iscrtava. Pri prvom pozivu svake od naredbi, izmeu uglastih zagrada e stajati znak <->, koji oznaava da nije definisan ni jedan set numerikih podataka za dati konstruktivni element. Promena tekueg seta podataka se moe vriti u bilo kom trenutku iscrtavanja konstruktivnog elementa, aktiviranjem podopcije Set koja je stalno prisutna na komandnoj liniji. Ako se procedura crtanja konstruktivnog elementa zavri a da do tada nije definisan ni jedan set podataka (izmeu uglastih zagrada stoji znak <->), program e sam otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka. Setovi podataka su odreeni rednim brojem od 1 do n, i njihovi podaci se smetaju u liste u okviru dialog box-ova. U prvoj koloni svake od listi nalazi se podatak o rednom broju seta podataka (kolona Set). Podaci u okviru jednog reda u listi odgovaraju jednom setu. Promena podataka u listi se vri jednostavnim dovoenjem strelice mia u poloaj da pokazuje na postojeu vrednost i klikom na levi taster mia. Izabrano polje postaje markirano, to oznaava da je program spreman za prihvatanje novih vrednosti. Ako u dialog box-u postoje i neki podaci van liste setova, tada oni uvek odgovaraju aktivnom setu podataka. Aktivan set podataka je red u list box-u koji je naznaen posebnom bojom.
146 Promena aktivnog seta podataka se vri klikom mia na proizvoljnu poziciju u okviru reda u list box-u u kome se nalaze njegovi podaci. Crna strelica sa leve strane list box-a ukazuje na set podataka koji je bio tekui neposredno pre ulasaka u dialog box za definisanje numerikih podataka. Dodaj i Brii su predviena za dodavanje novih setova podataka, Komandna polja Dodaj u odnosno za uklanjanje nekih od postojeih. Aktiviranjem komandnog polja listu se dodaje novi set podataka, sa rednim brojem koji je za jedan vei od do tada poslednjeg u listi. U zavisnosti od stanja check box - a Sa kopiranjem mogu nastupiti dva sluaja. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje tada e novo dodatom setu podataka biti pridrueni programski definisani default podaci, a ako je on postavljen na ukljueno stanje tada e mu biti pridrueni podaci koji odgovaraju prethodno aktivnom setu podataka (set iji su podaci u listi naglaeni posebnom bojom). Svakako da se ove vrednosti mogu naknadno korigovati od strane korisnika. Brii destruktivna, to je omogueno brisanje samo setova koji nisu ranije Kako je naredba pridrueni nekom od ve postavljenih konstruktivnih elemenata na modelu. Ako se za brisanje selektuje set podataka koji nije na poslednjem mestu u listi, tada e doi do prenumeracije rednih brojeva setova koji se u listi nalaze iza njega. Ovakva prenumeracija nee dovesti do nekontrolisanih promena na crteu, jer e i odgovarjui elementi crtea dobiti nove redne brojeve koji odgovaraju karakteristikama ranije pridruenih setova numerikih podataka. Promena redosleda podataka u list je uvek mogua. Ona se vri pomou komadnih polja Gore i Dole, ijim aktiviranjem se trenutno aktivan red u listi pomera za jedno mesto na gore, odnosno na dole. Ovakva prenumeracija nee dovesti do nekontrolisanih promena na crteu, jer e i odgovarajui elementi crtea dobiti nove redne brojeve setova numerikih podataka. Aktiviranjem komandnog polja OK, prvo se vri kontrola valjanosti podataka koji su pridrueni svim setovima u listi i u sluaju da neki od podataka nije ispravan izdaje se upozorenje i onemoguuje izlazak iz dijalog box-a. U sluaju da su svi podaci ispravni, dijalog box se zatvara a set koji je bio aktivan neposredno pre aktiviranja komandnog polja OK (red u listi naglaen posebnom bojom), se proglaava za tekui. Izmeu uglastih zagrada na poetku komandne linije se ispisuje njegov redni broj, odnosno ti podaci e biti pridrueni elementu koji se iscrtava. Pomou komandnog polja Cancel se vri odustajanje od svih akcija sprovedenih u dijalog box-u. Napomena: Redosled iscrtavanja konstruktivnih elemenata je potpuno proizvoljan i iskljuivo zavisi od izbora korisnika i njegovih navika. Napomena: Za konstruktivne elemente ne vai princip superpozicije, odnosno u sluaju da se dva istorodna konstruktivna elementa preklapaju potpuno ili delimino, na mestu preklapanja e biti usvojene karakteristike poslednje iscrtanog elementa. Ovde se pod istorodnim elementima podrazumevaju na primer dve ploe, dve grede, itd.
147 Napomena: Ako linijske elemente konstrukcije nacrtate polilinijom koja se sastoji od vie segmenata, to e znaiti da je uneto tano toliko linijskih elemenata konstrukcije sa istim setom karakteristika. Drugim reima, linijski element koji je iscrtan iz vie segmenata nee biti tretiran kao jedan, ve kao vie njih. Potvrdu ovoga ete dobiti, ako pomou naredbe Vidljivost za dati linijski element konstrukcije postavite prekida Set na ukljueno stanje. Tada e na sredini svakog iscrtanog segmenta stajati isti redni broj seta podataka za celu iscrtanu poliliniju. Po istoj analogiji, ako elite da pomou naredbe Brii uklonite ceo linijski element konstrukcije, morate selektovati sve segmente polilinije pomou koje je on nacrtan.
3.1.1
Ploa/Zid
Izborom ove ikone, ulazi se u proceduru za definisanje potpuno proizvoljne ploe, odnosno zida. Postupak postavljanja ploa i zidova je potpuno isti, pa sve to u ovom delu uputstva budemo rekli za ploe vaie i za zidove. Nakon pokretanja naredbe, komandna linija e dobiti sledei izgled: <-> Prva taka ploe (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set): Sadaj komandne linije jasno ukazuje na to da se od korisnika oekuje iscrtavanje polilinije koja e definisati potpuno proizvoljnu konturu ploe, odnosno zida. Sam postupak iscrtavanja polilinije je detaljno objanjen u poglavlju 2.6, pa ga ovde neemo ponavljati. Kako su ploe povrinski elementi to se pri izboru taaka mora voditi rauna da sve odabrane take pripadaju istoj ravni, i da se iscrtani segmenti polilinije ne presecaju meusobno. U protivnom program e izdati odgovarajue upozorenje o greci.
Izborom podopcije Set otvara se dialog box za izbor seta karakteristika koje e biti pridruene ploi, odnosno zidu koja se iscrtava.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o ploama
148
Karakteristike ploa se definiu preko njene debljine (d), ekscentriciteta (e), kvaliteta materijala i naina proraunskog ponaanja. Svi ovi podaci ine jednu celinu koja se naziva set podataka. U koloni Set je prikazan redni broj seta podataka, u koloni d [m] podatak o debljini ploe, u koloni e [m] podatak o odstojanju gornje ivice ploe u odnosu na bezdimenzionalnu ravan kojom je ploa predstavljena na modelu, a u koloni Materijal naziv materijala ije su karakteristike pridruene datom setu podataka. U listi je mogue menjati samo podatak o debljini ploe i o njenom ekscentrinom poloaju u odnosu na srednju ravan ploe. Ekscentrian poloaj ploa Podatak e [m] ne utie na karakteristike ploa pri proraunu, ve on slui za lepi renderovani prikaz modela, a imae vanost i pri eksportovanju usvojene armature iz programa Tower u program za izradu detalja armiranja ArmCAD. Znai, bez obzira na zadatu vrednost ekscentrinog poloaja ploe u odnosu na ravan kojom je odreen njen poloaj u prostoru, rezultati prorauna e biti isti, ali e zato eksportovana armatura u program ArmCAD biti razliito oblikovana u zavisnosti od tanog poloaja gornje i donje ivice ploe u odnosu na druge konstruktivne elemente. Program po deafult-u za ovaj podatak usvaja polovinu zadate debljine ploe, to odgovara njenom simetrinom postavljanju u odnosu na zadatu teinu ravan.
Simetrian poloaj gornje i donje ivice ploe u odnosu na zadatu ravan (e=d/2) Maksimalna vrednost koja se moe zadati za parametar e je ukupna debljina date ploe, tako da teina ravan ne sme izai van gabarita ploe. Zadavanje ekscentrinog poloaja ploa e imati naroitu primenu kod ploa koje imaju razliite debljine i kojima se modeliraju kapiteli.
Simetrian poloaj (e1=d1/2; e2=d2/2)
Izravnata gornja ivica (e1=e2=d1/2)
Kako vrednost parametra e predstavlja odstojanje gornje ivice ploe od teine ravni, a gornja ivica ploe je usmerena ka pozitivnom smeru lokalne Z ose, to je za njegovo ispravno zadavanje neophodno znati orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema ploa. Lokalni koordinatni sistem ploe Lokalna X i Y osa svake od ploa lei u ravni same ploe, dok je lokalna Z osa u pravcu normale na ravan ploe. Kako ploa moe imati potpuno proizvoljan poloaj u prostoru, to je zbog jasnoe sagledavanja lokalnog koordinatnog sistema ploa uvedena konvencija da on u potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sistemu za crtanje u prozoru 2D pogled. Prema tome, ako je u prozoru 2D Pogled prikazan tekui nivo onda e lokalni koordinatni sistem ploa koje pripadaju datom nivou u potpunosti odgovarati lokalnom koordinatnom sistemu za izbor taka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan sadraj tekueg nivoa. Potpuno je ista analogija i kada je u prozoru 2D pogled prikazan tekui ram, odnosno proizvoljno
149 definisan kosi pogled. U svim ovim sluajevima lokalna Z osa je usmerena ka oku posmatraa, odnosno gornja ivica ploe je blia oku posmatraa. Karakteristike materijala Kako su ploe prostorni elementi koji mogu biti napregnuti istovremeno i na savijanje i na ravno stanje napona, to se kvalitet materijala opisuje zadavanjem karakteristika za oba stanja naprezanja. Odnosno, materijal se moe tako definisati da ima jedne karakteristike kada je napregnut na savijanje a druge kada je napregnut u svojoj ravni. Kvalitet materijala se opisuje zadavanjem sledeih karakteristika u odgovarajuim edit box-ovima: E t Em m Jungov modul elastinosti za naprezanje upravno na ravan ploe Poasonov koeficijent za naprezanje upravno na ravan ploe zapreminska teina koeficijent termikog irenja Jungov modul elastinosti za naprezanje u ravni ploe Poasonov koeficijent za naprezanje u ravni ploe
Svakako da su za uobiajene materijale koji se koriste u graevinarstvu kao to su beton i elik, njihove karakteristike iste i kada su ploe napregnute upavno na svoju ravan i kada su napregnute u svojoj ravni. Znai, ovakvo definisanje karakteristika materijala treba shavtiti samo kao mogunost za neke posebne tipove modeliranja konstrukcija. Postupak pridruivanja karakteristika materijala odreenom setu podataka se odvija tako to se prvo miem klikne na proizvoljno mesto u listi u okviru reda ijem setu podataka elimo da dodelimo karakteristike materijala (taj red treba da postane markiran posebnom bojom), i aktiviramo komandno polje Materijal.
Izgled dijalog box-a za izbor materijala U prikazanoj listi, svakom redu odgovaraju podaci koji definiu karakteristike jednog materijala. U koloni Naziv je zadato ime materijala, u koloni Tip vrsta materijala kojoj on pripada, a u ostalim kolonama, karakteristike koje ga odreuju: E [kN/m2], , [kN/m3], t [1/C], Em [kN/m2] i m. U zaglavlju ovih kolona izmeu srednjih zagrada su ispisane i jedinice mera u kojima su date vrednosti zadate. Crna strelica koja se nalazi sa leve strane liste ukazuje na materijal koji je bio prethodno pridruen setu za koji sada vrimo promenu materijala. Dodaj i Brii, omogueno je kako dodavanje, tako i Pomou komandnih polja Gore i Dole, uklanjanje iz liste bilo kog materijala, a pomou komandnih polja mogue je menjati redosled materijala u listi. Na ovaj nain, korisnik moe po svojoj elji urediti tablicu materijala, koju e program stalno koristiti u svom radu. Napomenuemo da je biblioteka materijala univerzalna za ceo program, te e se ona pozivati i pri definisanju materijala za ostale elemente konstrukcije.
150
Promena bilo koje od vrednosti u tablici se vri klikom mia na nju i zadavanjem sa tastature nove vrednosti. Izuzetak je jedino podatak u koloni Tip, koji odreuje kom tipu dati materijala pripada. Naime, u ovoj koloni se moe postaviti samo jedan od programom predvienih tipova materijala. Izbor tipa materijala se vri klikom na desni taster mia u okviru bilo koje pozicije u redu u kome se nalaze podaci za dati materijal, nakon ega se otvara padajui meni.
Padajui meni za izbor tipa materijala Odreivanje tipa materijala e imati svoju ulogu jedino pri kasnijem dimenzionisanju elemenata konstrukcije. Naime, kako naziv materijala moe biti potpuno proizvoljan, to njegov karakter jedino moe odrediti zadati tip. Znai, jedino u zavisnosti od odabranog tipa materijala, dati konstruktivni element e u proceduri dimenzionisanja biti obraen prema algoritmima koji su programom predvieni za dati tip materijala. U sluaju da materijal ne pripada ni jednom od programom predvienih tipova za dimenzionisanje (beton, elik, drvo, opeka), obavezno mu pridruite tip Ostalo. Komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od svih prethodno uinjenih izmena u ovom dialog box-u, dok e klik na komandno polje OK dovesti do uklanjanja ove liste sa ekrana, a karakteristike aktivnog materijala (red koji je naznaen posebnom bojom), bie pridruene aktivnom setu podataka.
U koloni Materijal se ispisuje naziv odabranog materijala, a iznad edit box-ova u kojima su postavljene preuzete vrednosti iz biblioteke, ispisuje se tip odabranog materijala.
151
Svakako da preuzete podatke iz biblioteke materijala moete naknadno menjati i direktnom promenom preuzete vrednosti u odgovarajuem edit box-u. Nain prorauna U programu su ugraena dva tipa ploastih konanih elemenata, koji se primenjuju u proraunu. Odnosno, program nudi mogunost da se proraun sprovodi i po teriji tankih i po teoriji debelih ploa. Jedina razlika izmeu ova dva algoritma je u tome to se po teoriji debelih ploa uzima u obzir i rad transverzalnih sila u ploama. Koju ete teoriju primeniti, zavisi od stanja radio button-a :Tanke ploe i Debele ploe. Za preporuku je da sve zidove i meuspratne konstrukcije proraunavate po teoriji tankih ploa, a temeljne ploe koje imaju znatnu debljinu, po teoriji debelih ploa. Ortotropne ploe Opisani postupak izbora materijala se odnosi na izotropne materijale, odnosno materijale ije su elastine osobine iste u svim pravcima (E=E1=E2; =1=2). Meutim u praksi Vam se moe javiti i potreba za modeliranjem ortotropnih ploa (specijalni sluaj anizotropnih ploa), odnosno ploa koje nemaju iste karakteristike u dva ortogonalna pravca. Stanjem prekidaa Ortotropija, koji je dostupan za promenu samo kada se radi o teoriji tankih ploa, regulie se da li je datim setom podataka definisan izotropan ili ortotropan materijal.
U sluaju kada je prekida Ortotropija postavljen na ukljueno stanje, tada je u edit boxovima E2, G i mogue definisati dodatne parametre koji zajedno sa ranije zadatim parametrima E i (sada je E=E1 i =1) potpuno odreuju karakteristike ortotropnog materijala. E E2 G Jungov modul elastinosti za glavni pravac 1 (E1) Poasonov koeficijent za glavni pravac 1 (1) Jungov modul elastinosti za pravac 2 (E2 E1) Modul klizanja za ortotropan materijal ugao koji zaklapa glavni pravac 1 sa lokalnom X osom ploe
Vrednost Poasonovog koeficijenta 2, program sam rauna iz uslova: 2*E1=1*E2 Napomenuemo da se pod glavnim pravcem 1 podrazumeva jai pravac, odnosno pravac u kome ploa ima veu mo nosivosti.
152 Na osnovu zadatih parametara, lanovi matrice kojom se opisuju elastine osobine ortotropnog materijala program proraunava prema sledeoj emi.
Za izotropne materijale, kod kojih je E=E1=E2 i =1=2, lanovi iste matrice se proraunavaju prema sledeoj emi.
Napomenuemo kao vrlo vano, da pri unosu modula klizanja G, za ortotropan materijal ne vai formula koja je primenjena kod izotropnih materijala. Svaki ortotropan materijal ima razliitu vrednost modula klizanja.
3.1.2
Otvori
Izborom ove ikone se ulazi u naredbu za postavljanje otvora u povrinskim elementima konstrukcije. Komandna linija dobija svoj standardni oblik za definisanje proizvoljne polilinije koja odreuje konturu otvora: Prva taka rupe (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>): Postupak iscrtavanja konture rupe je identian kao i za ostale povrinske konstruktivne elemente. Nakon zatvaranja polilinije, program e napraviti otvore u svim povrinskim elementima koji su u tom trenutku vidljivi. Ovo emo pojasniti na jednom primeru. Ako imate iscrtanu plou preko koje je postavljeno povrinsko optereenje, pri postavljanju otvora mogu nastupiti dva sluaja u zavisnosti od toga ta je vidljivo u tom trenutku. Ako su vidljivi i ploa i povrinsko optereenje, postavljeni otvor e izbuiti obe povrine. Ako pre postavljanja otvora iskljuite vidljivost na primer ploe, rupa e izbuiti samo povrinsko optereenje koje je vidljivo, dok e ploa ostati u nepromenjenom obliku. Svakako da ovaj princip vai i za sve ostale povrinske elemente i stanje njihove vidljivosti u trenutku postavljanja otvora. Postavljeni otvori predstavljaju regularne povrinske elemente koji se mogu selektovati za: brisanje, kopiranje, pomeranje itd. Brisanjem otvora, dolazi do vraanja delova povrinskih elemenata, koji su izbueni prilikom njihovog postavljanja. U sluaju da se otvor postavlja tako da jednim svojim delom preklapa neki ranije postavljeni otvor, program pravi uniju ta dva otvora, odnosno konturu koja definie oba otvora. Pomou naredbi za manipulaciju sa iscrtanim objektima, otvor neete moi da selektujete jedino u sluaju kada se on postavi tako da see konturu povrinskog elementa. U takvim sluajevima otvor se ne tretira kao regularan povrinski element, ve on samo menja konturu povrinskog elementa preko koga je postavljen.
153
3.1.3
Granini uslovi
esto se u praksi javlja potreba za postavljanjem graninih uslova koji deluju u ploama i zidovima, du zadate linije. Na ovaj nain se mogu lako modelirati zglobne veze ploe i zida, pukotine u ploi, dilatacije, itd. Izborom naredbe Granini uslovi, koja se nalazi u padajuem meniju Konstrukcija, komandna linija dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje polilinije. Prva taka graninih uslova (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/ploa-Zid/ortoTropne ploe): Po zavretku definisanja geometrije polilinije, klik na desni taster mia e oznaiti izbor podopcije krAj, i na ekranu e se pojaviti dijalog box za definisanje graninih uslova.
Izgled dijaloga za definisanje graninih uslova U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazana geometrija nacrtane polilinije, a sa desne strane su u dve kolone organizovani podaci o uticajima koje je mogue osloboditi, odnosno postaviti na nulu. Svaka od ovih kolona odgovara izboru uticaja za ponitavanje sa leve, odnosno desne strane nacrtane polilinije. Kako je teko naslutiti ta je leva, a ta desna strana polilinije, to je iznad leve kolone postavljena zelena, a iznad desne crvena boja. Jednostavnim izborom nekog od uticaja iz jedne od kolona, na slici e sa odgovarajue strane biti postavljen simbol crtica odgovarajue boje. Na ovaj nain, lako se moe odrediti ta je levo a ta desno, odnosno sa koje strane e biti osloboen odabrani uticaj.
154
Postavljene crtice jasno ukazuju na stranu, sa koje e odabrani uticaj biti osloboen. Pri postavljanju graninih uslova moete odabrati proizvoljnu kombinaciju oslobaanja jednog ili vie uticaja, i to ili samo sa jedne, ili pak sa obe strane nacrtane polilinije. Svaki segment nacrtane polilinije ima svoj jasno definisan lokalni koordinatni sistem, a ponueni uticaji za ponitavanje nose oznake lokalnih osa.
Lokalni koordinatni sistem graninih uslova Lokalna osa 1 je uvek u pravcu zadatog segmenta polilinije, lokalna osa 3 je upravna na osu 1 i lei u ravni ploe kojoj pripada dati segment graninih uslova, dok je osa 2 u pravcu normale na ravan ploe kojoj nacrtani segment polilinije pripada. Prema tome, ponueni uticaji za oslobaanje imaju sledee znaenje: M1 M2 M3 N1 T2 T3 Moment savijanja oko lokalne ose 1 Moment savijanja oko lokalne ose 2 Moment savijanja oko lokalne ose 3 Normalna sila u pravcu lokalne ose 1 Transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 Transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3
155 Nain izbora vrste uticaja i sa koje strane ih treba osloboditi, najbolje emo objasniti na primeru modeliranja zglobne veze ploe i zida.
Zglob sa leve strane zida
Zglob sa desne strane zida
Zglob sa obe strane zida
Zglobna veza sa obodnim zidovima
Na svim prethodno prikazanim slikama osloboen je samo uticaj M1 i to na strani ka kojoj su usmerene kratke crtice. Programom je predviena i mogunost postavljanja linije fiktivnog zgloba u ploi/zidu, tako to se izae iz dijaloga bez i jednog osloboenog uticaja. Uticaji u ploi/zidu koji se nalaze sa razliitih strana linije fiktivnog zgloba se ne uproseuju, to u obradi rezultata omoguava dobijanje skoka u uticajima na tom mestu. Linija fiktivnog zgloba se na crteu prikazuje pomou dve paralelne isprekidane linije. Pomou check box-a Mimoilazan zadaje se mimoilaenje zidova iz razliitih pravaca. Mimoilaenje se na crteu obeleava trougliima, koji su rasporeeni du zadate linije.
156
Prikazani trouglii ukazuju da je zadato mimoilaenje Na geometrijskom mestu spoja zidova ne formira se veza izmeu zidova razliitih pravaca, ve se prua mogunost zadravanja veze zida ispred sa zidom iza mesta geometrijskog spoja. Mogue je podesiti oslobaanja uticaja na mestu veze zida ispred sa zidom iza. Na primer, u sluaju da ni jedan uticaj nije osloboen dobie se pun kontinuitet zida ispred i iza ili ako su svi uticaji osloboeni potpuno razdvajanje zida na deo ispred i na deo iza.
Mimoilaenje zidova Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u centralnom delu dijalog box-a, slue za definisanje prirode zadatih graninih uslova. Kada je ukljuen radio button Jedinstven granini uslov za statiki i seizmiki model, kao to se iz samog naziva vidi, zadati granini uslovi se koriste i pri statikoj i pri dinamikoj analizi. Razliiti parametri za svaku vrstu prorauna mogu se definisati kada se ukljui radio button Granini uslov sa razliitim karakteristikama za statiki i seizmiki model. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere opcija Karakteristike za statiki model i zadaju se parametri koji e se primenjivati pri
157 statikoj analizi, a zatim se iz liste izabere opcija Karakteristike za seizmiki model i zadaju parametri koji e se primenjivati pri dinamikoj analizi.
Sadraj liste pomou koje se definie dvojna priroda graninih uslova Uslovi u poetnoj i krajnjoj taki svake zadate linije definiu se u delu dijalog box-a Uslovi u temenima. Mogu se zadati tri naina ponaanja: - Odrediti automatski - program na osnovu geometrije modela odreuje da li e se zadati granini uslovi primenjivati na dato teme - Primeniti - zadati granini uslovi se primenjuju na dato teme - Ne primeniti - zadati granini uslovi se ne primenjuju na dato teme linije Svaki od tri naina ponaanja na crteu se prikazuje sa posebnim simbolom:
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program e zatvoriti dijalog box, a du nacrtane polilinije bie postavljene kratke crtice, koje odreuju odabranu stranu za oslobaanje uticaja. Na sredini svakog segmenta polilinije bie ispisana i vrsta uticaja koja je osloboena.
158
Du zadate linije graninih uslova ispisuje se naziv osloboenog uticaja Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na kratke crtice du linije po kojoj su postavljeni granini uslovi, dok je naredba aktivna, otvorie sa mali prozor u kome e biti ispisani nazivi svih uticaja koji su na toj strani linije graninih uslova osloboeni. Ako su osloboeni statiki uticaji ispred naziva uticaja ispisivae se tekst ST, ako su osloboeni seizmiki uticaji ispisivae se tekst SE, dok e se u sluaju oslobaanja istih uticaja za obe vrste prorauna ispisivati samo nazivi uticaja.
Osloboeni su samo statiki uticaji
Osloboeni su samo seizmiki uticaji
Osloboeni su i statiki i seizmiki uticaji
Osloboeni su isti uticaji za obe vrste prorauna
Napomenuemo da e ova opcija biti dostupna samo za kretanje mia u oblasti prozora 2D pogled, bez obzira na to koji je deo konstrukcije prikazan u njemu.
159 Da bi se olakalo modeliranje veze izmeu ploa i zidova, pri aktiviranju naredbe Granini uslovi na komandoj liniji je prisutna i podopcija za automatsko modeliranje veze na celom modelu. Naime, izborom podopcije ploa-Zid otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za automatsko postavljanje veze izmeu ploa i zidova Postavljanjem jednog od ponuenih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor veze izmeu ploa i zidova. Na ploama: Zglobna veza samo po obodnim zidovima - program e na spoju ploa i obodnih (spoljanjih) zidova automatski da postavi linije graninih uslova sa osloboenim momentom oko lokalne ose 1 (M1). Zglobna veza sa svim zidovima - program e na spoju ploa i svih zidova automatski da postavi linije graninih uslova sa osloboenim momentom oko lokalne ose 1 (M1). Fiktivan, na spoju sa zidom - program e na spoju ploa i svih zidova automatski da postavi linije fiktivnog zgloba. Na zidovima: Fiktivan, na spoju sa ploom - program e na spoju zidova i svih ploa automatski da postavi linije fiktivnog zgloba. Mimoilaenje zidova u seizmikom modelu program e na spoju svih zidova da postavi granine uslove koji ukidaju vezu izmeu dva zida u seizmikom modelu, to e omoguiti njihovo nezavisno pomeranje. U statikom modelu na tim mestima bie postavljen fiktivan granini uslov.
Zglobna veza samo po obodnim zidovima
Zglobna veza sa svim zidovima
160
Fiktivan, na spoju sa zidom
Fiktivan, na spoju sa ploom
Kod velikih modela ovakva mogunost automatskog modeliranja moe utedeti dosta vremena. Izborom podopcije Ortotropne ploe komandna linija dobija novi izgled: <0 sel.> Granini uslovi za ortotropne ploe Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Sada se oekuje da selektujete sve ortotropne ploe za koje elite da program automatski postavi potrebne granine uslove. Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektivanja, nakon ega program na svim prethodno selektovanim ploama postavlja potrebne granine uslove i vraa se na osnovni izgled komandne linije u okviru ove naredbe.
Automatski postavljeni granini uslovi na svim ortotropnim ploama Kako zadati pravac ortotropije odreuje pravac noenja date ploe, to se granini uslovi postavljaju prema sledeem pravilu: strane ploe koje zadati pravac ortotropije moe da presee prenose sve uticije izuzev momenata savijanja, dok se strane paralelne sa pravcem noenja oslobaaju od prenoenja svih uticaja.
161
Nain postavljanja graninih uslova za ortotropne ploe Napomena: Polilinija kojom se definie mesto delovanja postavljenih graninih uslova mora jasno pripadati samo jednoj ploi, odnosno zidu. Iz tog razloga, program e po zavretku definisanje njene geometrije prekontrolisati da li je zadata polilinija ispravna, i ako nije izdae odgovarajue upozorenje.
Tipian primer neispravnog zadavanje polilinije je ako recimo pomou podopcije Kontura sa komandne linije, selektujete vie ploa na razliitim nivoima. U sluaju da liniju graninih uslova postavite tano na spoju ploe i zida ostae dilema da li ona pripada ploi ili zidu. U tom sluaju program kontrolie da li je jedan od ova dva entiteta trenutno prikazan u prozoru 2D pogled, i ako jeste onda postavljenu liniju graninih uslova pridruuje tom entitetu. Meutim, ako je linija graninih uslova nacrtana u prozoru 3D pogled, tano na spoju ploe i zida, a nijedan od tih entiteta nije trenutno prikazan u prozoru 2D pogled, onda e program sa komandne linije zahtevati da odredite ravan kojoj on pripada. <0 sel.> Odaberite ravan - Selektovanje (Prozor / pOligon / pResek / <Kraj>): Sada je potrebno da selektujete jedan od entiteta na ijem spoju je postavljena linija graninih uslova.
162
3.1.4
Grede
Izborom ove ikone, ulazi se u proceduru za postavljanje greda, a komandna linija dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije: <-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> /Set): Aktiviranjem podopcije Set koja je stalno prisutna u komandnoj liniji, otvara se dijalog box za definisanje numerikih podataka koji e biti pridrueni gredi koja se iscrtava.
Osnovni izgled dijalog box-a za definisanje setova greda Svaki set greda se opisuje sledeim parametrima: - kvalitetom materijala (E, , , t) - geometrijskim karakteristikama poprenog preseka (A1, A2, A3, I1, I2, I3) Parametri kojima se definie kvalitet materijala imaju isto znaenje kao i kod ploa. I ovde je mogue aktiviranjem komandnog polja Materijal otvoriti dijalog box sa tablicom materijala i preuzeti karakteristike koje su ponuene za razliite materijale.
Biblioteka materijala Svakako da pri proraunu grednih elemenata, ovde definisani podaci: Em i m za ravno stanje napona, nee biti razmatrani.
163 Geometrija poprenog preseka je odreena sa est geometrijskih karakteristika, koje se odnose na lokalni koordinatni sistem grede.
Lokalni koordinatni sistem grede Iscrtana linija na crteu kojom je odreen poloaj grede predstavlja lokalnu osu 1 grede, lokalna osa 2 je upravna na lokalnu osu 1 tako da zajedno sa njom formira vertikalnu ravan, a lokalna osa 3 je u pravcu normale na vertikalnu ravan koju formiraju lokalne ose 1 i 2.
Bez obzira na potpuno proizvoljan poloaj grede u prostoru, postavljajui se u poloaj da gredu posmatrate u pravcu njene lokalne ose 1, i to u smeru od njenog poetka ka kraju, program e postaviti lokalni sistem grede tako da e uvek imati poloaj kao na ovoj slici.
Poloaj lokalnog koordinatnog sistema svake od greda postavljene na model, je veoma vano znati jer e se i rezultati prorauna prikazivati putem presenih sila koje deluju u pravcu lokalnih osa svake od greda. Ovde emo jo samo napomenuti da se poloaj lokalnog koordinatnog sistema moe promeniti (zarotirati) pomou naredbe Promena L.K.S., a o tome e biti vie rei u poglavlju 3.3.2.. Geometrijske karakteristike poprenog preseka grede imaju sledee znaenje: A1 - Povrina poprenog preseka grede koja se suprotstavlja sili koja deluje u pravcu lokalne ose 1 (stvarana povrina poprenog preseka). A2 - Povrina poprenog preseka grede koja se suprotstavlja sili koja deluje u pravcu lokalne ose 2 (smiua povrina preseka za pravac lokalne ose 2). A3 - Povrina poprenog preseka grede koja se suprotstavlja sili koja deluje u pravcu lokalne ose 3 (smiua povrina preseka za pravac lokalne ose 3). I1 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose 1 grede (torzioni moment inercije). I2 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose 2 grede (moment inercije na savijanje oko lokalne ose 2). I3 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose 3 grede (moment inercije na savijanje oko lokalne ose 3). Nelinearni tapovi Pored prethodno opisanih est geometrijskih karakteristika, u jedan set podataka ulazi i podatak o karakteru grednog elementa. Naime, po default-u program podrazumeva gredni element koji je napregnut na sloeno savijanje, meutim moe se definisati i specijalan tip grednog elementa koji moe da primi samo aksijalne sile zatezanja i pritiska.
164 Desnim klikom mia preko polja u koloni P/Z otvara se padajui meni iz koga se moe izabrati jedna od ponuenih opcija:
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko polja u koloni P/Z Standardan tap - podrazumevani gredni element koji je napregnut na sloeno savijanje (P) Prost, nelinearan tap pritisnut - Reetkasti tap koji moe da primi samo aksijalnu silu pritiska. (Z) Prost, nelinearan tap zategnut - Reetkasti tap koji moe da primi samo aksijalnu silu zatezanja (sajle). (P/Z) Prost tap - Reetkasti tap koji moe da primi samo aksijalnu silu pritiska, odnosno zatezanja. Gredne elemente koji primaju i pritisak i zatezanje (P/Z) treba koristiti uvek kod reetkastih tipova konstrukcija, dok grede koje primaju samo pritisak (P) ili pak samo zatezanje (Z), u sluajvima modeliranja specijalnih tipova konstrukcija. Sam uslov da neki od grednih elemenata ne sme da primi silu zatezanja, odnosno silu pritiska, iziskuje iterativni nain prorauna, koji za velike modele moe potrajati. O ovome e biti vie rei kasnije, u poglavlju u kome se opisuju opcije prorauna.
165 Ofset greda Za svaki set se posebno definie da li e se grede proraunavati sa ofsetom. Ovaj podatak se primenjuje i u statikoj i u modalnoj analizi.
Check box-ovi za definisanje ofseta za svaki set greda Postavljanjem check box-a Ofset greda na ukljueno stanje, imate mogunost da od programa zahtevate, da krajeve greda koji ulaze u druge elemente konstrukcije (grede i ploe), modelira veom (realnom) krutou. Ovim postupkom se, na delu izmeu presenih taaka sa ostalim konstruktivnim elementima (svetli otvor), gredi pridruuju zadate karakteristike, a du linije preseka ona dobija veu krutost, u zavisnosti od dimenzija elemenata sa kojima se preseca. Pri ovakvom nainu prorauna, rezultati se prikazuju samo u svetlim otvorima greda.
Ofset greda - OFF
Ofset greda - ON
Napomenuemo da se pri prounu svetlih otvora, u obzir uzima i eventualno zadat ekscentrian poloaj konstruktivnih elemenata, u odnosu na sistemsku osu.
166 Fiktivna ekscentrinost Nain prorauna ekscentrino postavljenih greda definie se za svaki set greda posebno. Omogueno je ukljuivanje fiktivne ekscentrinosti i za grede promenljivog poprenog preseka.
Check box-ovi Fiktivna ekscentrinost, pomou kojih se odreuje nain prorauna ekscentrino postavljenih greda Ponaanje programa sa ukljuenim i iskljuenim check box-ovima Fiktivna ekscentrinost bie detaljno objanjeno u daljem tekstu uputstva. Oblikovanje poprenih preseka Da bi se izbeglo mukotrpno preraunavanje geometrijskih karakteristika poprenog preseka, programom je omogueno i automatsko sraunavanje ovih vrednosti za gotovo sve oblike poprenih preseka. Aktiviranjem komandnog polja Presek, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za oblikovanje poprenog preseka grede Pre nego to krenemo sa objanjavanjem kako se radi sa ovim dijalog box-om, napomenuemo da on pored uloge sraunavanja geometrijskih karakteristika poprenog
167 preseka, ima ulogu i da tano definie sve neophodne podatke za dimenzionisanje u modulu za obradu rezultata prorauna. Takoe emo napomenuti da je pored oblika preseka koji se najee koriste za betonske konstrukcije, omogueno definisanje jednodelnih i viedelnih preseka od elika, kao i izbor i editovanje nekog od ranije kreiranih masivnih ili tankozidnih preseka (vidi poglavlje 3.1.7) U gornjem levom uglu ovog dijalog box-a se nalazi prozor u kome se vri izbor tipa preseka. Tipove preseka moemo razdvojiti u dve grupe, i to na preseke koji se definiu zadavanjem njihovih dimenzija, i preseke koji se definiu izborom iz biblioteke profila, odnosno izborom iz biblioteke masivnih i tankozidnih preseka. Prvih deset tipova (pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni, kruni, cevasti, sanduasti, otvoreni i nesimetrian I-presek) spadaju u prvu grupu preseka. Izbor nekog od ovih preseka se vri jednostavnim klikom mia preko njihovog imena, nakon ega se u prozoru sa desne strane liste pojavljuje njegova slika na kojoj su jasno obeleena znaenja dimenzija koje treba zadati u edit box-ovima.
Selektovan je T-presek koji se definie zadavanjem njegovih dimenzija Izbor preseka koji se nalaze u biblioteci profila se vri tako to se miem klikne na mali kvadrat u kome se ispred naziva Profili, nalazi znak +. Nakon toga e se otvoriti podela na drugom nivou.
168
Otrvorena lista profila Sigruno ste primetili da se sada u prethodno selektovanom kvadratu umesto znaka + pojavio znak -, koji ukazuje na to da je podpodela otvorena (klik mia preko kvadrata u kome se nalazi znak - e dovesti do suprotnog dejstva, odnosno do zatvaranja ranije otvorene podpodele). Ispred novo otvorenih podnaslova (I profili, IPE profili, ...), takoe se nalaze mali kvadrati koji oznaavaju da i ovi podnaslovi imaju svoje podnaslove. Ako na primer miem kliknete na kvadrat ispred podnaslova I profili, otvorie se i trei nivo podele u kome su sada prikazani svi profili za koje postoje podaci u biblioteci.
Otvorena baza I profila Izbor profila na treem nivou podele se vri jednostavnim klikom mia preko njihovog imena nakon ega e se u prozoru sa desne strane ove liste pojaviti izgled selektovanog profila sa iskotiranim svim potrebnim podacima.
169
Selektovan je jedan profil iz baze I profila Na potpuno isti nain se vri i izbor masivnih i tankozidnih preseka iz baze masivnih i tankozidnih preseka.
Selektovan je jedan masivni presek iz baze Edit se i iz ovog dijalog box-a mogu menjati parametri Pomou komandnog polja selektovanog masivnog, odnosno tankozidnog preseka, na potpuno isti nain kao i kod naredbe Baza masivnih i tankozidnih preseka (vidi poglavlje 3.1.7.)
170 Editovanje biblioteke profila Biblioteka profila koja se isporuuje uz program, moe se editovati od strane korisnika. Aktiviranjem komandnog polja Profili otvara se dijalog box za editovanje baze profila.
Izgled dijalog box-a za editovanje biblioteke profila Kako je programom omogueno postojanje vie baza profila, to se u zaglavlju ovog dijalog box-a ispisuje i naziv trenutno aktivne baze: Tower. Za kreiranje nove baze profila potrebno Snimi kao kreirate kopiju postojee baze. je da prvo pomou komandnog polja
U edit box-u Ime fajla zadajte novo ime baze i aktivirajte komandno polje Snimi. Po povratku u osnovni dijalog box za editovanje baze profila, izvrite sve potrebne izmene i Uitaj otvara se dijalog box dobiete eljeni sadraj nove baze. Pomou komandnog polja za uitavanje neke od ranije kreiranih baza profila.
171
Postavljenu tekuu bazu profila program e potovati u svom radu, te e u listama za izbor profila u ponudi biti svi profili iz postavljene tekue baze.
U gornjem levom uglu dijalog box-a, prikazana je lista svih tipova profila koji postoje u trenutno aktivnoj bazi. Selektovanjem jednog od njih, u donjem delu dijalog box-a e se pojaviti tabela sa numerikim podacima o svim profilima odabranog tipa.
Za selektovani tip profila iz liste, u donjem delu dijalog box-a se prikazuje odgovarajua tablica profila U prikazanoj tablici svakom od redova odgovaraju karakteristike jednog od profila. Napomenuemo da se ove tabele meusobno razlikuju, u zavisnosti od odabranog tipa profila
172 za editovanje. Svaki od profila je odreen svojom oznakom i nizom numerikih podataka koji se zadaju u odgovarajuim kolonama. U zaglavlju kolona je ispisana oznaka podataka a u zagradi jedinica mere u kojoj se on izraava. Da bi znaenje podataka koji se odnose na dimenzije profila bilo jasnije, na slici u gornjem desnom uglu dijalog box-a su ematski iskotirane sve potrebne vrednosti za dati profil. Kako je broj numerikih podataka koji odreuje jedan profil prilino veliki (zadaju se i sve vrednosti koje su potrebne za dimenzionisanje), to se u dnu liste nalazi i horizontalna scroll traka pomou koje je mogue pozicionirati se i na desni kraj liste. Jasno je da se svi podaci u tabelama mogu menjati. Znaenje podataka koji se odnose na dimenzije je jasno iz slike, dok je znaenje veliina: A1, A2, A3, I1, I2 i I3 potpuno isto kao i u glavnom dijalog box-u za definisanje setova grede. Jedina razlika je kod L i HOPL profila, kod kojih je umesto momenata inercije u odnosu na lokalne ose 1 i 2 potrebno zadati momente inercije u odnosu na glavne ose 1 i 2 (nagib glavnih osa je odreen uglom , odnosno podatakom tan u tablici). Bez obzira to biblioteke sadre gotovo sve vrste profila, pomou grupe komandnih polja u donjem delu dijalog box-a moete sami prema svojoj elji ureivati tablice profila za svaki odabrani tip iz liste.
Grupa naredbi za editovanje odabrane tablice profila Dodaj omogueno je dodavanje novog profila u tablicu (uloga Pomou komandnog polja check box-a Sa kopiranjem je potpuno ista kao i u ostalim dijalog box-ovima). Novo dodati profil e biti smeten na kraj liste i sada je potrebno u svim kolonama zadati mu odgovarajue Brii se iz biblioteke moe ukloniti proizvoljno podatke. Pomou komandnog polja Gore i Dole imate mogunost da po selektovani profil, a pomou komadnih polja svojoj elji uredite redosled profila u tablici. Pored toga to se za svaki od tipova profila iz liste moe urediti njegova tablica, programom je pomou grupe komandnih polja sa desne strane liste tipova profila, omogueno i editovanje same liste tipova profila.
173
Grupa naredbi za editovanje liste tipova profila Dodaj, otvara se dijalog box za definisanje naziva i tipa profila Izborom komandnog polja koji e biti dodat u listu profila.
Naziv grupe profila se moe zadati potpuno proizvoljno, pod uslovom da on ve ne postoji u listi, dok se izbor tipa profila vri iz zatvorene liste. Na osnovu odabranog tipa iz liste, svaki od profila iz te grupe e biti tretiran prema predvienom ponaanju za njega, i to kako pri crtanju tako i pri eventualnom dimenzionisanju u modulu za odbradu rezultata prorauna. Nakon izbora komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni dijalog box za editovanje baze profila, a na kraju liste e biti smetena novo dodata grupa profila.
Na kraju liste je dodata nova grupa profila Dodaj, na ukljueno stanje postavite check U sluaju da pre aktiviranja komandog polja box Sa kopiranjem, to e znaiti da elite da napravite kopiju od trenutno selektovane grupe profila pod drugim imenom.
174
U ovom sluaju moi ete da menjate samo naziv grupe profila, dok e tip profila ve biti odreen. Brii, Gore i Dole je ista kao i u radu sa tablicom Uloga komandnih polja profila, stim to se sada ona odnose na ureivanje liste tipova profila. Kada ste zavrili editovanje baze profila, aktiviranjem komandnog polja OK, program e Vas varatiti na osnovni izgled dijalog box-a za oblikovanje poprenih preseka. U listi profila, program e potovati sadraj baze profila koja je trenutno postavljena za tekuu. Ubacivanje preseka u listu U dosadanjem delu ovog uputstva objasnili smo kako se vri izbor preseka iz biblioteke profila, i kako se definiu preseci za koje je potrebno zadati njihove dimenzije. Da bi se bilo koji od ovih preseka pridruio tekuem setu podataka, neophodno je u odgovarajuim edit Dodaj. Nakon ove box-ovima zadati njegove dimenzije i aktivirati komandno polje operacije, u listi koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, pojave se ime odabranog preseka, a na slici koja se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a i njegov izgled.
U listu preseka je ubaen odabrani pravougaoni presek b/d=20/40 cm Kada se odabrani presek, na ovaj nain pridrui tekuem setu podataka grede, njegovo se teite automatski postavlja u koordinatni poetak koji je odreen presekom lokalne ose 2 i 3 date grede. Meutim, zadavanjem vrednosti u kolonama 3 (rastojanje teita preseka od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 3) i 2 (rastojanje teita preseka od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 2), presek se moe translatorno pomeriti u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede. Zadavanjem vrednosti u koloni , presek se moe zarotirati za zadati ugao (pozitivan smer ugla raste u pravcu suprotnom od smera kazaljke na satu). Pored ove dve transformacije, postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Ogled. (uzastopni klik mia na ovu kolonu e dovesti do naizmeninog
175 postavljanja i uklanjanja simbola ), moe se dobiti i slika u ogledalu odabranog preseka (preslikavanje se vri oko lokalne ose 2 preseka). U sluaju da treba definisati viedelni presek, prethodno opisani postupak treba ponoviti onoliko puta, koliko je i samostalnih elemenata sadrano u viedelnom preseku. Znai u gornjem delu dijalog box-a se odabere sledei presek, i ponovo aktivira komandno polje Dodaj. Kako je i teite novo dodatog preseka postavljeno u lokalni koordinatni poetak, zadavanjem odgovarajuih vrednosti u kolonama 3, 2, , i eventualnim postavljanjem check box-a Ogled. na ukljueno stanje, presek ete postaviti na pravo mesto. Na slici koja se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a, uvek je crvenom bojom naznaen tekui presek (tekui presek je onaj iji su podaci u listi naznaeni posebnom bojom). Pomou komandnog Brii se iz liste preseka moe ukloniti tekui presek. polja Za uobiajene oblike viedelnih preseka, koji se sastoje od [ i L profila, program nudi mogunost njihovog jednovremenog ubacivanja u listu preseka. Naime, kada je iz baze profila, odabran neki od profila koji po svom tipu pripada grupi [ ili L profila, u desnom delu dijalog box-a se nude dodatne mogunosti.
Za odabrani [ profil, program nudi i opciju automatskog kreiranja viedelnog preseka Po default-u program na ukljueno stanje postavlja prekida Jednodelni, to odgovara prethodno opisanom postupku pojedinanog ubacivanja u listu odabranog preseka. Postavljanjem na ukljueno stanje, nekog drugog od ponuenih prekidaa, na slici e se pojaviti odabrani oblik viedelnog preseka sa iskotiranim znaenjem rastojanja koja odreuju njihov meusobni poloaj.
176
Odabrana je kombinacija dva [ profila Zadavanjem vrednosti u edit box-u a= i aktiviranjam komandnog polja preseka e na ovaj nain, istovremeno biti ubaena oba [ profila. Dodaj, u listu
U listu preseka je jednovremeno ubaen odabrani viedelni presek Na osnovu zadatog meusobnog rastojanja profila, program je za svaki od ubaenih profila, u kolonama 3 i 2odredio taan poloaj njihovih teita u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede. Sve prethodno reeno vai i kada se iz baze odabere neki od profila koji pripada grupi L profila.
177
I za odabrane L profile, program nudi opciju automatskog kreiranja viedelnih preseka Znai postupak je potpuno isti, stim to za L profile program nudi mnogo vei asortiman moguih oblika viedelnih preseka. Promena podataka o ve ubaenim presecima u listu U sluaju da ste prilikom ubacivanja preseka u listu napravili greku, program e Vam omoguiti i da je popravite. Postupak popravljanja greke se odvija tako to klikom mia u okviru liste preseka, postavite za aktivan presek kod koga je potrebno izvriti izmene (taj red u listi preseka treba da postane naznaen posebnom bojom).
U listi je selektovan presek za promenu ranije zadatih podataka Nakon selektovanja, na slici koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, pojavie se izgled selektovanog preseka, a u edit box-ovima sa desne strane ove slike, pojavie se i sve numerike vrednosti koje su ranije zadate. Sada treba u edit box-ovima zadati nove podatke, nakon ega e geometrija selektovanog preseka biti odmah korigovana.
178
Promenjene dimenzije ranije ubaenog preseka u listu Ravnanje preseka Kao to smo ve ranije rekli, sam poloaj preseka u odnosu na liniju kojom je odreen njen poloaj na crteu, regulie se zadavanjem vrednosti u kolonama 3 i 2. Kako ove vrednosti predstavljaju rastojanje teita svakog od ubaenih preseka u listu, u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede, to za odreene oblike poprenih preseka ovakvo raunanje rastojanja moe biti mukotrpno. Iz tog razloga, programom je predviena posebna opcija za tano odreivanje poloaja preseka, u koju se ulazi izborom komandnog polja Ravnanje.
Izgled dijalog box-a za ravnanje preseka Naime, osnovna ideja je da se taan poloaj preseka u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede ne odreuje zadavanjem udaljenja teita, ve neke od gabaritnih taaka. Ova procedura funkcionie tako to se u edit box-u e= prvo zada poznato rastojanje, a potom se aktivira jedna od ponuenih naredbi za ravnanje: Vrh Dno Levo nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegov vrh nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede - nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegovo dno nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede - nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegova leva ivica nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede
179 Desno - nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegova desna ivica nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede Uzeemo za primer gredu u ploi. Ako gornja ivica pravougaonog preseka grede b/d=20/40 treba da bude poravnata sa gornjom ivicom ploe ija je debljina d=16, tada je u edit box-u e= potrebno zadati polovinu debljine ploe (e=8), i aktivirati komandno polje Vrh.
Zadato je rastojanje e=8 i aktivirano komandno polje Vrh Na crteu koji se nalazi u desnom delu dijalog box-a, program uvek kotira rastojanje lokalnog koordinatnog sistema grede od sve etiri gabaritne take preseka, tako da moete imati potpun uvid u tanost izvrene akcije. Napomenuemo da se ravnanje preseka moe vriti u vie koraka, odnosno svako aktiviranje jednog od ponuenih komandnih polja za ravnanje, ne ponitava prethodno zadato ravnanje.
Zadato je rastojanje e=0 i aktivirano komandno polje Levo Novo zadato ravnanje u horizontalnom smislu nije naruilo prethodno zadato ravnanje preseka u vertikalnom smislu. Komandno polje Postavi u teite slui za ponitavanje prethodno zadatih ravnanja, i teite preseka postavlja u default poloaj, tako da se poklapa sa lokalnim koordinatnim sistemom grede. Trenutno postavljena vrednost u edit box-u e=, ne utie na aktiviranje ovog komandnog polja.
180
Aktiviranje komandnog polja Postavi u teite, postavilo je presek u default poloaj U sluaju da se za ravnanje selektuje viedelni popreni presek, tada e za korienje biti dostupan i prekida Ceo presek.
Za ravnanje je selektovan viedelni presek Procedura ravnanja viedelnog preseka se odvija na potpuno isti nain kao i za jednodelne, stim to ovde stanje prekidaa Ceo presek odreuje, da li e se sprovedena akcija ravnanja odnositi samo na tekui presek (tekui presek je naznaen crvenom bojom na crteu), ili pak na ceo presek. Znai, ako je prekida Ceo presek postavljen na ukljueno stanje tada e program pomeriti sve pojedinane delove viedelnog preseka, tako da se zadovolji postavljeni kriterijum za ravnanje.
181
Ako je prekida Ceo presek postavljen na ukljueno stanje, tada e na crteu biti iskotirane gabaritne take celog viedelnog preseka Pomou edit box-a presek se moe zarotirati za zadati ugao (pozitivan smer ugla raste u pravcu suprotnom od smera kazaljke na satu).
Edit box za rotiranje poprenog preseka Ova opcija ima naroitu primenu kada je potrebno ceo viedelni presek zarotirati za eljeni ugao. U takvim sluajevima je svakako potrebno da prethodno na ukljueno stanje postavite i check box Ceo presek.
Zadavanjem ugla rotacije od 90, ceo presek je doveden u eljeni poloaj
182 Nakon zavrene procedure ravnanja i viedelnog i jednodelnog preseka, aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren i program e Vas vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za definisanje oblika poprenog preseka grede.
Sve zadate podatke o ravnanju, program e uvaiti, i u kolonama 3 i 2 postaviti vrednosti koje odgovaraju zahtevanom ravnanju Napomenuemo da e ekscentrino postavljanje poprenog preseka u odnosu na lokalnu osu grede uticati i na rezultate samog prorauna. Pridruivanje definisanih podataka o poprenom preseku tekuem setu podataka za grede Kada su u listu ubaeni svi potrebni preseci (u sluaju jednodelnih preseka lista e sadrati samo jedan red podataka) potrebno je aktivirati komandno polje OK, nakon ega e dijalog box za oblikovanje poprenih preseka biti zatvoren, a na ekranu e se pojaviti sadraj osnovnog dijalog box-a za definisanje setova greda.
Tekuem setu podataka je pridruen pravougaoni oblik poprenog preseka U edit box-ovima A1, A2, A3, I1, I2 i I3, bie smetene sve proraunate geometrijske karakteristike oblikovanog preseka. U sluaju da naknadno sa tastature neku od ovih proraunatih vrednosti promenite, program e u gornjem levom uglu slike postaviti simbol
183 *, koji e ukazivati da je ovakva intervencija izvrena od strane korisnika, i da zadati podaci ne odgovaraju u potpunosti slici.
Simbol * na slici, ukazuje da zadati torzioni moment inercije ne odgovara prikazanom preseku. Svakom setu greda program na osnovu geometrije zadatog poprenog preseka generie i opis i prikazuje ga u koloni Presek. Ovaj opis u svakom trenutku moete promeniti, tako to klikom mia obeleite dato polje i sa tastature unesete eljeni tekst.
Setu greda pod rednim brojem 2 je zadat novi opis preseka Opis seta greda se ispisuje u veini tekstualnih izvetaja, a moe se zadati i njegovo prikazivanje na crteu, odnosno u grafikim blokovima koji se eksportuju u projektnu dokumentaciju. Na ovaj nain se u svakom trenutku moe videti kojoj grupi neka greda pripada. Grede promenljivog poprenog preseka Programom je predviena i opcija modeliranja greda promenljivog poprenog preseka. Ova opcija e biti dostupna samo za jednodelne poprene preseke i to iz grupe preseka koji se mogu definisati zadavanjem njihovih dimenzija (pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni, kruni, cevasti, sanduasti, otvoreni i nesimetrian I-presek). Znai, prvo se
184 pomou naredbe Presek odabere osnovni oblik poprenog preseka, a potom se aktivira komandno polje Promenljiv presek.
Izgled dijalog box-a za definisanje promenljivog poprenog preseka grede U gornjem levom delu dijalog box-a je ematski nacrtan osnovni izgled poprenog preseka, a sa njegove desne strane u edit box-ovima su prikazane dimenzije preseka koje su zadate u dijalog box-u za oblikovanje poprenog preseka. U desnom delu dijalog box-a se nalazi 3D slika cele grede, a ispod nje tri prekidaa Top, Left i Front, pomou kojih se moe zahtevati jedan od programski definsanih pogleda. Ovakvi specijalno definisani pogledi slue za lake sagledavanje zadate promene poprenog preseka du grede.
Pomou prekidaa Front zahtevan je izgled grede sa prednje strane Sama promena dimenzija poprenog preseka du grede, zadaje se od preseka do preseka u karakteristinim takama. U listi preseka, koja se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a, Dodaj imate mogunost da pored preseka na poetku i kraju pomou komandnog polja grede, dodate proizvoljan broj meupreseka u kojima se odvija promena dimenzija.
185
Lista karakteristinih preseka du grede U koloni Presek poetak i kraj grede se oznaavaju slovima S i E, a svaki novo dodati meupresek svojim rednim brojem. Poloaj meupreseka se definie podatkom u koloni dL, i to ili svojim relativnim odstojanjem od poetka grede, ili pak apsolutnim rastojanjem u odnosu ne prethodni presek iz liste. Nain definisanja poloaja preseka se odreuje stanjem ponuenih prekidaa sa desne strane liste preseka Relativno i Apsolutno.
Stanje prekiraa Relativno i Apsolutno odreuje nain na koji se odreuje poloaj meupreseka Prebacivanje iz jednog sistema definisanja poloaja preseka u drugi, bie dostupno samo ako u listu nije ubaen nijedan meupresek, dok e u suprotnom program izdati odgovarajue upozorenje.
186 Aktiviranjem komandnog polja OK, program e unititi prethodno zadate podatke o poloaju i dimenzijama preseka i postaviti odabrani prekida na ukljueno stanje. U sluaju da se poloaj preseka odreuje relativno u odnosu na duinu grede, u koloni dL e za svaki od preseka u listi biti ispisano njegovo relativno udaljenje od poetka grede. Tada podaci iz ove kolone moraju stajati u uzlaznom redosledu i mogu se menjati samo za meupreseke, dok e preseci na poeku i kraju grede imati konstantnu vrednot 0, odnosno 1. Ako se pak odluite za definisanje poloaja meupreseka apsolutnim odstojanjima, tada se u koloni dL zadaje rastojanje datog preseka u odnosu ne prethodni (gornji) iz liste, i to u jedinicama koje su napisane u zaglavlju te kolone.
Postavljenjem na ukljueno stanje prekidaa Apsolutno, poloaj meupreseka se odreuje u duinskim jedinicama Kako se jedan isti set grede moe pridruiti gredama razliitih duina, to barem jedan presek u listi mora imati nepoznato rastojenje od prethodnog. Oznaka za nepoznato udaljenje je ispisana oznaka ?, u koloni dL. Svakako da u listi preseka moe samo jedno rastojanje biti nepoznato, jer se u protivnom ne moe proraunati poloaj preseka za proizvoljnu duinu grede kojoj je pridruen ovaj set podataka. U svakom trenutku, u listi preseka je uvek jedan presek aktivan i podaci o dimenzijama preseka u edit box-ovima sa desne strane slike se odnose na dimenzije grede u datom preseku. Trenutno aktivan presek je u listi naznaen posebnom bojom, a na 3D crteu crvenom linijom po obodu poprenog preseka.
187
Trenutno je aktivan presek 1 koji je postavljen na sredini grede Prema tome, promena dimenzija poprenog preseka se vri tako to se za karakteristine preseke u odgovarajuim edit box-ovima zadaju nove vrednosti dimenzijama koje se menjaju.
Zadavanjem vrednosti d=100 na sredini preseka, oblikovan je promenljiv popreni presek grede Program podrazumeva linearnu promenu dimenzija izmeu dva susedna preseka. Meutim, postavljanjem prekidaa Luna promena na ukljueno stanje, moe se od programa zahtevati i promena po krivolnijskom zakonu.
188
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Luna promena, definisana je krivolinijska promena preseka du grede Kako se luna promena odreuje tako to se kroz tri take provlai luk, to e ovaj prekida biti dostupan samo u sluaju de je promena du grede definisana samo u tri preseka. U svim ostalim sluajevima luna promena nee biti mogua. Podaci u kolonama 3 i 2 u listi preseka, imaju isto znaenje kao i kod oblikovanja poprenih preseka greda, stim to oni ovde odreuju rastojanje teita datog preseka u odnosu na lokalnu osu kojom je odreen poloaj grede na modelu. Takoe, i uloga komandnog polja Ravnanje je ista, odnosno ona nudi mogunost da se umesto rastojanja teita preseka, zada poznato udaljenje jedne od gabaritnih taaka u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede.
Dijalog box za ravnanje promenljivog poprenog preseka Ako je prekida Ceo presek postavljen na iskljueno stanje, tada e se sprovedena akcija ravnanja odnositi samo na tekui presek u listi preseka, a ako je pak postavljen na ukljueno stanje, tada e svi preseci du grede biti tako pomereni da zadovolje zadato ravnanje.
189
Zadato je ravnjanje gornje ivice svih preseka tako da budu udaljeni 10 cm od lokalnog koordinatnog sistema Aktiviranjem komandnog polja OK, u kolonama 3 i 2 e za sve preseke u listi biti postavljene vrednosti koje odgovaraju zadatom ravnanju.
Poravnata je gornja ivica po celoj duini grede Iznad 3D prikaza cele grede nalazi se komandno polje Promena orijentacije tapa.
Komandno polje za menjanje orijentacije tapa
190 Aktiviranjem ovog komandnog polja obre se funkcija promene tapa, tako da ono to je bilo na poetku ide na kraj i obrnuto. Na ovaj nain se postie isti efekat kao da je svaka greda datog seta zarotirana za 180 oko svoje srednje take, u ravni u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i 3.
Promenjena orijentacija tapa U edit box-u = imate mogunost da sve poprene preseke u listi zarotirate oko lokalne ose 1 za zadati ugao, a pomou prekidaa Ogledalo ih moete osno preslikato oko lokalne ose 2. Aktiviranjem komandnog polja OK program e iskontrolisati valjanost zadatih podataka, i u sluaju uinjenih greaka izdati odgovarajue upozorenje. U sluaju ispravno zadatih podataka, ovaj dijalog box e biti zatvoren a na ekranu e se pojaviti osnovni izgled dijalog box-a za definisanje setova greda.
Tekuem setu greda je pridruena krivolinijska promena poprenog preseka Za ovako definisani set podataka, u koloni Presek e stajati komentar Promenljiv, a na slici u desnom delu dijalog box-a e umesto izgleda poprenog preseka grede stajati njena 3D slika.
191 Popreni preseci od razliitih materijala Komandno polje Spregnuti materijali e biti dostupno za aktiviranje samo u sluaju da je za tekui set podataka definisan viedelni popreni presek. Njegovim izborom otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box za definisanje spregnutih materijala U listi koja se nalazi u levom delu dijalog box-a, ima onoliko redova koliko i samostalnih delova u okviru datog viedelnog poprenog preseka. Za svaki od njih, u koloni Presek se ispisuje naziv datog preseka, a u koloni Materijal naziv materijala ije su mu karakteristike pridruene. U desnom delu dijalog box-a se u edit box-ovima prikazuju karakteristike za tekui presek u listi (tekui presek u listi je naznaen posebnom bojom, a na crteu je jasno naglaen crvenom bojom). Znai, potrebno je selektovati presek u listi, za koji elimo da promenimo materijal (taj red treba da postane naznaen posebnom bojom), i potom aktivirati komandno polje Materijal. Postupak izbora materijala iz biblioteke je potpuno isti kao i ranije, a jedina razlika je u tome to se karakteristike odabranog materijala pridruuju tekuem poprenom preseku.
Prikazani viedelni presek predstavlja kombinaciju dva elina profila i betonske ploe Kako je u najeim sluajevima u praksi, sistemsku liniju kojom je odreen poloaj grede u prostoru, potrebno postaviti u teite idealizovanog preseka, to postavljanjem prekidaa Postavi u teite idealizovanog preseka na ukljueno stanje, imate mogunost da to program automatski uradi. Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za definisanje setova greda, a u koloni Materijal e za dati set podataka stajati komentar Spregnuti materijal.
192
Tekuem setu greda je pridruen viedelni presek od spregnutih materijala vorovi greda Ako nacrtana greda see neku ranije nacrtanu gredu, ili pak konturu nekog drugog konstruktivnog elementa, tada e pri proraunu ona automatski biti podeljena na dve nove grede, odnosno na mestu presene take bie ubaen meu-vor. Meutim, kako bi stalno pronalaenje presenih taaka grede sa ostalim konstruktivnim elementima znatno usporilo rad programa, to je na crteu poetak i kraj svake grede odreen izborom taaka pri njenom crtanju. Postavljajui na ukljueno stanje prekidae Set i vorovi, u okviru naredbe Vidljivost, na crteu e jasno biti naznaeni poetak i kraj svake od greda.
Poetak i kraj greda na crteu
Poetak i kraj greda pri proraunu
Ako biste eleli da i na crteu imate isto stanje kao i pri proraunu onda to moete lako postii pomou naredbe Razdvajanje kontura (vidi poglavlje 2.9.15). Potreba za razdvajanjem kontura moe nastati kada elite da selektujete samo jedan segment nacrtane grede izmeu presenih taaka sa ostalim delovima konstrukcije.
193
Kako je donji pojas nacrtan zadavanjem taaka 1 i 2, to se automatski selektuje kompletan donji pojas Sve prethodno reeno jedino ne vai za mimoilazne grede, odnosno grede kojima se na izriit zahtev korisnika zadaje osobina da sa ostalim delovima modela budu povezani samo u zadatim krajnjim takama svakog segmenta grede (o ovome e biti vie rei u poglavlju 3.1.6). Kako se setovi greda promenljivog poprenog preseka odnose na proizvoljnu duinu grede koja je odreena njenom poetnom i krajnjom takom, to u sluaju da se grede promenljivog poprenog preseka seku sa nekim drugim konstruktivnim elementom, pomou opcije razdvajanje kontura moete pokvariti njene zadate karakteristike.
Izgled grede promenljivog poprenog preseka pre razdvajanja kontura
Izgled grede promeljivog poprenog preseka posle razdvajanja kontura
Napomenuemo da e pri proraunu program voditi rauna o gredama promenljivog poprenog preseka koje dobijaju meuvorove na preseku sa ostalim konstruktivnim elementima. U tim sluajevima novo formirane grede e dobiti takve karakteristike da u potpunosti odgovaraju eljenom izgledu, odnosno bie proraunate sa karakteristikama koje odgovaraju njihovom renderovanom prikazu na ekranu. Iz svega prethodno reenog proizilazi zakljuak da opciju razdvajanja kontura treba koristiti samo u sluajevima kada je zaista potrebno da se selektuje samo jedan deo nacrtane grede izmeu njenih presenih taaka sa ostalim delovima konstrukcije, ili pak dati meuvor. U svim ostalim sluajevima je bolje da ne koristite ovu opciju jer ete dobiti nepotrebno vei broj elemenata na crteu koji samo moe usporiti rad programa.
194
Lokalni koordinatni sistem greda Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Lokalne ose, u okviru naredbe Vidljivost, imate mogunost da na sredini svake od postavljenih greda vidite i orijentaciju njenog lokalnog koordinatnog sistema.
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema konzolnog stuba skokovitog poprenog preseka Pri selektovanju greda za manipulaciju u okviru naredbi iz menija Korekcija, zadata transformacija e se odnositi kako na samu geometriju greda, tako i na njihov lokalni koordinatni sistem. Izuzetak su jedino naredbe Ogledalo i 3D Ogledalo, jer se osnim, odnosno ravanskim preslikavanjem sve tri ose, na novo kreiranim gredama ne bi mogao dobiti regularan, desno orijentisani koordinatni sistem. Kako je poloaj lokalne ose 1 uvek jednoznano odreen, to se pri ovim transformacijama favorizuje dobijanje slike u ogledalu jedne od preostale dve lokalne ose, dok poloaj tree proizilazi iz jedinog mogueg poloaja za dobijanje regularnog desno orijentisanog lokalnog koordinatnog sistema. Primenom naredbe Ogledalo na prikazanom konzolnom stubu, novo kreirani stub nee dobiti oekivani oblik slike u ogledalu, po pitanju njegove skokovite promene poprenog preseka.
Osnim preslikavanjem se ne moe dobiti slika u ogledalu selektovanog stuba skokovitog poprenog preseka
195 Ukoliko elite da i skokovita promena poprenog preseka bude zadata kao slika u ogledalu, onda preostaje da pomou naredbe Promena L.K.S., lokalnu osu 2 desnog stuba usmerite ka unutra.
Naknadnom promenom smera lokalne ose 2, dobijena je slika u ogledalu po pitanju oblika skokovite promene poprenog preseka Isti efekat bi ste postigli i da ste pomou naredbe 3D Rotacija, levi stub zarotirali za 180. Na taj nain bi lokalna osa novo kreiranog stuba bila usmerena ka unutra, to bi dovelo do eljenog prikaza skokovite promene poprenog preseka, kao slike u ogledalu. Reetkasti tapovi Pri modeliranju reetkastih konstrukcija esto e se koristiti opcija (P/Z) Prost tap, pomou koje e dati set greda biti proglaen za reetkasti tip tapa.
Primer reetke koja je modelirana reetkastim tipom tapova Pri proraunu e na krajevima svih reetkastih tapova biti osloboeni momenti savijanja, tako da e dijagram momenata savijanja uvek imati vrednost nula na njihovom poetku, odnosno kraju.
196
Dijagram momenata savijanja M3 u reetkastim tipovima tapova Lokalni momenti savijanja koji su dobijeni du reetkastih tapova, proistekli su iz sopstvene teine koja je zadata da deluje istovremno sa zadatim koncentrisanim optereenjem. Isti efekat bi se dobio i da dati set greda niste proglasili za reetkasti tip tapa, ve da ste naknadno, pomou naredbe Oslobaanje uticaja, na svim krajevima greda oslobodili moment savijanja M3 (vidi poglavlje 3.1.5).
Modeliranja reetkaste konstrukcije sa grednim elementima na ijim krajevima su postavljeni zglobovi Za preporuku je da uvek koristite opciju reetkastih tapova, pogotovu kod prostornih reetki jer je postupak mnogo jednostavniji i oigledniji od opcije oslobaanja uticaja na njenim krajevima. Modeliranje greda u ploi (podvlake) Popreni presek grede koja radi zajedno sa ploom (podvlaka), potrebno je postaviti ekscentrino u odnosu na liniju kojom je odreen njen poloaj u prostoru. Znai, pomou opcije Ravnanje, potrebno je poravnati gornju ivicu grede i ploe.
197
Zadavanjem vrednosti e=8 i aktiviranjem komandnog polja Vrh bie poravnata gornja ivica grede i ploe ija je debljina d=16 cm Pored toga, potrebno je i proraunatu vrednost torzionog momenta inercije I1 , smanjiti na dovoljno malu vrednost (1E-009), kako se u gredama u ploi ne bi javili nerealno veliki uticaji od momenata torzije.
Simbolom * na crteu, program jasno ukazuje da zadat torzioni moment inercije ne odgovara zadatim dimenzijama preseka Ovakvim modeliranjem, e uticaji od torzije u gredama biti predati savijanju ploa, to je zaista i realno ponaanje za ovakav tip konstrukcije. to se tie samog prorauna ekscentrino postavljenih greda, sada se nude dve mogunosti. Ili da one u mrei konanih elemenata zaista budu ekscentrino postavljene u odnosu na liniju kojom je odreen njihov poloaj u prostoru, ili pak da bez obzira na njihov zadat ekscentrian poloaj, one u proraun odu centrino postavljene. Na koji nain e ekscentrino postavljene grede biti proraunate, odreuje stanje check box-a Fiktivna ekscentrinost.
198
Check box Fiktivna ekscentrinost, pomou koga se odreuje nain prorauna ekscentrino postavljenih greda Ako je check box Fiktivna ekscentrinost postavljen na ukljueno stanje, tada e greda biti postavljena centrino u odnosu na liniju kojom je zadat njen poloaj u prostoru, a njen ekscentrian poloaj e biti opisan uveanjem momenta inercije u odnosu na osu za koju je teite preseka postavljeno ekscentrino. Na ovaj nain, ekscentino ponaanje grede se opisuje priblino, ali e se ovako dobijeni rezultatati odnositi na celu gredu, te e biti odmah upotrebljivi i za opciju automatskog dimenzionisanje greda. Ovakav nain prorauna ekscentrino postavljenih greda preporuujemo, obzirom da on daje dovoljnu tanost za uobiajene sluajeve u praksi, a pri tome moete direktno primeniti i automatsko dimenzionisanje greda i ploa. Ako je check box Fiktivna ekscentrinost postavljen na iskljueno stanje, tada e greda zaista biti ekscentrino postavljena, a proraunati uticaji u gredi e odgovarati samo uticaju u rebru odgovarajueg T-preseka, koji se formira pri zajednikom radu ploe i grede. Naime, program e na osnovu krutosti grede i ploe sam odrediti tanu pripadajuu irinu ploe, koja sadejstvuje sa zadatom ekscentrinom gredom. U ovako postavljenim ekscentrinim gredama, usled vertikalnog optereenja e se pored momenata savijanja pojaviti i normalne sile pritiska odnosno zatezanja. Kako ovakav proraun podrazumeva da se pri dimenzionisanju ploa vodi rauna i o normalnim silama, koje se u njima javljaju, ili pak da se pripadajui uticaji iz ploe redukuju na teite zamenjujueg T-preseka, to ga preporuujemo samo naprednijim korisnicima za tanije analize sadejstva greda i ploa. Sve prethodno reeno, ilustovaemo na primeru jednostavnog modela koji se sastoji od ploe, greda, zida i stubova. Model je optereen jednakopodeljenim optereenjem po ploi i koncentrisanim silama na kraju konzola.
199
Grede su poprenih preseka definisanih setovima 1 i 2, pri emu je set 1 greda koja je centrino postavljena u odnosu na referentnu osu, dok je set 2 greda ekscentrino postavljena u odnosu na referentnu osu.
Poloaji poprenih preseka greda u odnosu na plou. Greda preseka definisanog u Set-u 1 je definisana teko da joj se teite poklapa sa referentrnom osom, dok je greda preseka definisanog Set-om 2 ekscentrino postavljena u odnosu na referentnu osu. U programu u strukturnim elementima uticaji se nalaze u odnosu na teinu, odnosno centralnu liniju grede (na slici oznaenu sa Cen.Lin). Greda Set-a 2 u sadejstvu sa ploom gradi T presek i u klasinoj analizi imala bi znatno vei momenat inercije u odnosu na gredu Set-a 1, kojoj je ploa na polovini visine. Otuda deformacije nee biti identine na obe grede. Odnosno zbog realno vee krutosti ova greda e navui vee uticaje od sopstvene teine ploe na konzoli.
200 Statiki uticaji koje prikazuje program u gredi Set-a 2 su uticaji koje u T preseku prima vertikalno rebro, odnosno to je samo deo ukupnih statikih uticaja koje prima celokupni T presek. Ukupni uticaji u gredi T preseka e se odrediti ako posmatramo rezultantu uticaja u rebru (odreenih kao uticaji u gredi Set-a 2) i ploi (tanije, na sadejstvujuoj irini ploe). Problem usvajanja Sadejstvujue irine ploe kod T preseka je analiziran u literaturi i prikazuju se empirijskim izrazima kojima se utvruje ova vrednost: b= br + 20 d = 0.2 + 20 x 0.2 =4.2 m b= br + 0.25 lo = br + 0.25 x ( 0.75 x 5 ) = 0.2 + 0.25 x 0.75 x 5 = 1.1375m Ove vrednosti su dobivene analizom rezultata napona u ploi, i samo su pribline vrednosti, dok su mogunosti programa Tower da ista analiza moe jednostavno sprovesti i dobiti tane vrednosti za krutost sistema. Analiza uticaja u gredi T preseka (koja se sastoji od grede Set-a 2) i dela ploe e prikazati statike uticaje koji e zavisiti od svojene sadejstvujue irine b . Analizu sadejstvujue irine moemo sprovesti na konkretnom primeru.
Greda set-a 2 i sadejstvujua irina ploe Na slici je prikazan dijagram naprezanja u ploi Ny. Opcijom presek , izborom krajnjih taaka na poetku i kraju grede i usvajanjem irine od 1.125 , opcijom povrina, dobijena je vrednost ekvivalentne normalne sile u sadejsvujuoj irini.
201
Dijagram normalnih sila u ploi Ny i rezultujuih uticaja po preseku zadate irine
Dijagram momenata savijanja u ploi My i rezultujuih uticaja po preseku zadate irine
202
Dijagram normalne sile i momenata savijanja u gredi set-a 2 Rezultujui uticaji u gredi T preseka na mestu oslanjanja na zid, redukovanih na osu ploe e biti: M= Ms + M2 + N2 x 0.3 = -34.68 250.23 + (-418.59 ) x 0.3 = 410.87 kNm Ovaj momenat je vei od momenta u gredi Set-a 1 ( koji je samo pravougaoni presek ) i zbog manje krutosti iznosi: -345.18 kNm. Ovi uticaji se meutim zbog odsustva simetrije nemogu direktno porediti ve se samo moe uporediti ukupni momenat u ploi i gredama na ivici iznad zida na koji se konzola oslanja. Uporediemo rezultantu uticaja iznad zida (nalazi se nalazi kao rezultanta uticaja momenata i normalnih sila redukovanih na sredinu ploe) : Ukupni moment iznad zida treba bude: od aktivnog optereenja (dve sile po 200 kN) 200x2x2 = od sopstvene teine elemenata: Teina greda u konzolama: 2x2x0.8x0.2x25 = Teina ploe 5x0.2x2x25x1 = Ukupno: 800 kNm 16kNm 50 kNm 866kNm
Iz programa Tower rezultate dobijamo u odnosu na teine ( centralne linije ) prikazane na slici:
203
Rezultujui uticaji iz programa - redukovani su na centralne linije
Dijagram normanih sila Ny i momenata savijanja My u ploi i rezultujuih uticaja po preseku (po sredini) i irinom od 5m ( celokupna povrina ploe ), opcijom povrina , dobijamo ukupnu normalnu silu i momenat savijanja u ploi. Oitane vrednosti iz Tower-a su prikazane u sledeoj tabeli. Oitane vrednosti uticaja u gredama i ploi su: MP M1 M2 Uticaj -250.23 -151.13 -345.18 Rezultujui uticaj u ravni ose ploe ju: M = MP + M1 + M2 + N2 x 0.3 = ( -151.13 ) + ( -345.18 ) + ( - 250.23 ) + ( -418.59 ) x 0.3 = -872.117 kNm N2 -418.59 NP 431.59 N1 -8.74
204 Negativan predznak je prema orjentaciji vektora momenata na slici, pokazuje da je momenat suprotnog smera od prikazanog na slici odnosno da zatee gornje vlakno. Poreenjem sa teorijskom vrednou od 866 dobijamo relativnu greku u intenzitetu momenata od: ( 872.117 866 ) /866 = 0.00706 , odonosno od 0.7%. Na prethodnom primeru smo pokazali da program Tower daje mogunosti analize sadejstvujue irine, da je tanost rezultata zadovoljavajua ( 0.7% ) ali i da se u analizi rezultata mora voditi rauna o specifinostima sistema grede spregnute sa ploom. Nain prorauna ekscentrino postavljenih greda Tretman ekscentrino postavljenih greda, u odnosu na liniju kojom je odreen njihov poloaj u prostoru, objasniemo na dva jednostavna primera.
Primer aksijalno pritisnutog konzolnog stuba skokovitog poprenog preseka. Gornji deo stuba je dimenzija b/d=40/40cm i postavljen je u teite linije kojom je odreen njegov poloaj u prostoru. Donji deo stuba je dimenzija b/d=80/40 i postavljen je ekscentrino, tako da mu desna ivica bude poravnata sa ivicom gornjeg stuba (zadato je e=80/2-40/2=20 cm). Pri proraunu, normalna sila je ostala konstantna po celoj visini stuba N1=10 KN, ali je na donjem delu stuba usled njegovog ekscentrinog poloaja, dobijen moment savijanja M3 = 10 x 0.2 = 2.0 kNm.
205
Dijagram momenata svaijanja M2 Naime, kako se uticaji prikazuju u teitu preseka, a zadato je da sila deluje u pravcu linije kojom je odreen poloaj stuba, to je usled ekscentrinog poloaja donjeg dela stuba i sile pritiska, dobijen odgovarajui moment savijanja. Ovaj efekat emo prikazati i na primeru proste grede sa dva nepokretna oslonca.
Primer ekscentrino postavljene proste grede optereene na savijanje Greda je konstantnog poprenog preseka b/d=20/40 cm, ali je posatvljena ekscentrino u odnosu na liniju kojom je odreen njen poloaj u prostoru (zadato je e=10 cm). Da greda nije ekscentrino postavljena, moment savijanja bi iznosio: M3 = q x l2 / 8 = -8 x 102 / 8 = 100 kNm. Meutim, usled ekscentrinog poloaja grede, du nje e delovati konstantna sila zatezanja, to e dovesti do odizanja momentne linije u teitu preseka grede.
206
Dijagram momenata savijanja M3 Uzrok ovakvom ponaanju je injenica da je teina linija grede pomerena ekscentrino u odnosu na postavljene oslonce i liniju du koje deluje optereenje. U sluaju da je jedan od oslonaca horizontalno pomerljiv, ovakav efekat se ne bi javio, obzirom da se normalna sila zatezanje ne bi mogla javiti u takvom modelu. Ekscentrino postavljanje greda e imati naroitu primenu pri modeliranju podvlaka u ploi. U svim ostalim sluajevima budite obazrivi, i imajte na umu da e se rezultati prorauna prikazivati, u teitu greda.
3.1.5
Oslobaanje uticaja
Kako se pri isrtavanju greda, na njenim krajevima uvek automatski postavljaju kruti uglovi, to se pomou naredbe Oslobaanje uticaja, koja se nalazi u okviru padajueg menija Konstrukcija, mogu postaviti proizvoljni granini uslovi na krajevima ranije iscrtanih greda. Izborom ove naredbe, na ekranu e se pojaviti dijalog box, a komandna linija e dobiti sledei oblik: <0 sel.> Oslobaanje uticaja Selektovanje (Sve/Prozor/<krAj>): Sada se od korisnika oekuje da prvo u dijalog box-u odabere jedan ili vie uticaja za oslobaanje, a da potom u select box zahvati deo grede za koji eli da promeni uslove na njenom kraju. U zavisnosti od mesta na kome je selektovana greda, uslovi koji su odreeni trenutnim stanjem prekidaa u dijalog box-u, bie postavljeni na bliem kraju grede. Pored ovakvog pojedinanog selektovanja, jednog od krajeva greda, programom je omoguena i masovna selekcija greda pri emu e biti odabrana oba kraja svih selektovanih greda. Procedura masovnog selektovanja se odvija na potpuno isti nain kao i kod ostalih naredbi (vidi poglavlja 2.8). est ikona koje se nalaze u dijalog box-u rade kao prekidai, odnosno mogu biti postavljene ili na ukljueno ili na iskljueno stanje.
207 Uzastopnim klikom mia preko ovih ikona, one se naizmenino postavljaju na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Uvuena ikona oznaava da je postavljena na ukljueno stanje, odnosno dati uticaj e biti osloboen, a ispupena na iskljueno. Ikone imaju sledea znaenja: M1 - Oslobaanje torzionog momenta oko lokalne ose 1 grede M2 - Oslobaanje momenta savijanja oko lokalne ose 2 grede M3 - Oslobaanje momenta savijanja oko lokalne ose 3 grede N1 - Oslobaanje uzdune sile u pravcu lokalne ose 1 grede T2 - Oslobaanje poprene sile u pravcu lokalne ose 2 grede T3 - Oslobaanje poprene sile u pravcu lokalne ose 3 grede U prozoru 3D pogled, program e simbolom malog kruga oznaiti sve vorove koji pripadaju osloboenim krajevima greda, to e dati samo gubu informaciju o tome da je neto osloboeno u datom voru. Meutim, u prozoru 2D pogled se moe dobiti prava informacija, za sve osloboene krajeve greda. Naime, u zavisnosti od odabranog uticaja za oslobaanje, na selektovanom kraju grede e biti postavljen odgovarajui simbol. Kako bi postavljanje specijalnog simbola za svaki od moguih est uticaja za oslobaanje, dovelo do pretrpanog sadraja crtea, to smo se odluili da jedino momentima savijanja M2 i M3 posvetimo posebnu panju. Znai, jedino u sluaju kada osloboeni momenti savijanja deluju u trenutnoj ravni prikaza prozora 2D pogled, oni e biti oznaeni simbolom malog kruga. Svi ostali osloboeni uticaji, ukljuujui i momente savijanja koji ne deluju u trenutnoj ravni prikaza prozora 2D pogled, uvek e biti oznaeni istim simbolom u obliku dva osno preslikana trougla. Simbol kruga se posatvlja samo u sluaju da je na datom kraju grede osloboen moment koji deluje u trenutnoj ravni prikaza prozora 2D pogled. Simbol dva trougla e biti postavljen na svim krajevima grede na kojima postoji osloboen barem jedan uticaj koji ne odgovara osloboenom momentu u trenutnoj ravni prikaza. Prema tome, na kraju grede moe biti postavljen ili samo jedan od predviena dva simbola, ili pak oba simbola istovremeno. Istovremeno postojanje oba simbola oznaava da je na datom kraju grede osloboen i moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza i barem jo jedan drugi uticaj.
208
Prikaz osloboenih uticaja na krajevima greda Na osnovu postavljenih simbola se vidi, da je na gornjem kraju stuba osloboen samo moment savijanja koji deluje u trenutnoj ravni prikaza, da je na kraju prvog tapa gornjeg pojasa pored momenta savijanja u trenutnoj ravni prikaza osloboen jo neki od uticaja, a da je na donjem kraju prve vertikale osloboen neki od uticaja, pri emu nijedan od njih ne predstavlja moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza. Dok je program u toku izvravanja nerdebe Oslobaanje uticaja, dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na osloboeni kraj neke grede, pojavie se mali prozor u kome e biti ispisani nazivi svih osloboenih uticaja.
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na kraj prvog tapa gornjeg pojasa, jasno se vidi da su na tom kraju osloboeni uticaji M3 i T2 Kako se oslobaanje uticaja vri u odnosu na lokalne ose greda, to e pri oslobaanju uticaja biti korisno da pomou naredbe Vidljivost, u delu dijalog box-a u kome se regulie nain vidljivosti greda, postavite na ukljueno stanje prekida Lokalne ose.
209 Sve prethodno reeno, najbolje emo objasniti na primeru oslobaanja uticaja u krajnjem levom ugaonom stubu, koji istovremeno pripada i horizontalnom i vertikalnom ramu.
Obeleeni ivini stub pripada i podunom i poprenom ramu Kako je ivini stub tako orijantisan da njegova lokalna osa 3 lei upravno na ravan poprenog rama (u pravcu globalne X ose), to e oslobaanje momenta savijanja M3 na njegovom gornjem kraju, znaiti oslobaenje momenta savijanja u ravni poprenog rama.
Postavljeni simbol kruga jasno oznaava da osloboeni moment savijanja M3 deluje u ravni prikazanog poprenog rama
Postavljeni simbol dve trougla jasno oznaava da osloboeni moment savijanja M3 ne deluje u ravni prikazanog podunog rama
Ako u jedan vor ulazi vie greda na ijim svim krajevima je osloboen moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza, tada e program u samom voru postaviti simbol malog kruga koji oznaava puni zglob u datom voru.
210
Simbol malog kruga u samom voru, oznaava da je na krejevima svih greda koje ulaze u njega, osloboen moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza U sluaju uinjene greke, ponitavanje pogreno osloboenog uticaja se vri tako to se u dijalog box-u na iskljueno stanje postave svi prekidai i selektuje dati kraj grede. Na selektovanom kraju grede tada nei biti postavljen nijedan simbol to e oznaiti da je on sa ostalim delom konstrukcije vezan kruto. Ako je potrebno osloboditi neki od uticaja u voru koji se nalazi unutar grede, tada je potrebno prvo pomou naredbe Razdvajenje kontura (vidi poglavlje 2.9.15), na eljenom mestu postaviti meuvor koji e od jedne, napraviti dve nove grede. Selektovanjem za oslobaanje jednog od krajeva novo formiranih greda, imaete mogunost da oslobodite proizvoljno odabrani uticaj u datom voru. Opciju razdvajanja kontura treba koristiti i kada je potrebno da oslobodite neki od uticaja unutar grednog elementa u presenim takama sa ostalim delovima modela.
Ako je greda donjeg pojasa nacrtana izborom taaka 1 i 2, tada se ona vodi kao jedna celina
211
Oslobaanje uticaja u gredi donjeg pojasa, na mestu presenih taka sa dijagonalama i vertikalama prikazane reetkaste konstrukcije, nee biti mogue ako je prethodno pomou naredbe Razdvajanje kontura ne podelite na niz malih greda. U Tower-u je omogueno definisanje dvojne prirode oslobaanja uticaja na kraju grede jedne za statiku a druge za dinamiku analizu. U dijalog box-u ove naredbe se nalaze dva check box-a pomou kojih se odreuje priroda oslobaanja uticaja.
Ako je ukljuen samo check box Statiki, zadato oslobaanje uticaja e se primeniti samo pri statikom proraunu, a ako je ukljuen samo check box Seizmiki primenie se pri dinamikoj analizi. Kada su ukljuena oba check box-a, zadato oslobaanje uticaja e se primeniti i za statiku i za dinamiku analizu. Simboli kojima se obeleavaju zadata oslobaanja mogu se iscrtavati razliitom bojom i debljinom za dvojno (osloboeni su razliiti uticaji za statiku i dinamiku analizu) i obino oslobaanje uticaja (osloboeni su isti uticaji). Ova podeavanja se definiu pomou naredbe Parametri.
Simboli dvojnog oslobaanja uticaja su prikazani crvenom bojom, a simboli obinog oslobaanja crnom bojom Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na osloboeni kraj neke grede, pojavie se mali prozor u kome su ispisani nazivi svih osloboenih uticaja:
212
Osloboeni su samo statiki uticaji
Osloboeni su samo seizmiki uticaji
Osloboeni su i statiki i seizmiki uticaji
Napomena: U sluaju modeliranja reetkastih konstrukcija, nema potrebe da se koristite naredbom za oslobaanje uticaja, obzirom da je mnogo lake da u setu podataka date grede, na ukljueno stanje postavite prekida P/Z. Na ovaj nain, mnogo bre ete definisati reetkasti tip grede koja moe primati samo aksijalna naprezanja.
3.1.6
Mimoilaenje greda
Kao to smo ve ranije napomenuli u poglavlju 3.1.4, ako nacrtana greda see neku ranije iscrtanu gredu, ili pak konturu nekog drugog konstruktivnog elementa, tada e pri proraunu ona automatski biti podeljena na dve nove grede, odnosno na mestu presene take bie ubaen meu-vor. Kako se u praksi mogu javiti i sluajevi kada je potrebno da greda bude povezana sa ostalim elementima konstrukcije, samo na svom poetku i kraju, to je za ovu namenu predviena naredba Mimoilaenje. Njenim aktiviranjem, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Mimoilaenje Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/<krAj>): Sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede kojima je potrebno pridruiti karakteristiku da su mimoilazne, odnosno da su sa ostalim delom konstrukcije povezane samo u svojoj poetnoj i krajnjoj taki. Izbor podopcije Kraj, ili pak klik na desni taster mia, oznaie kraj procedure selektovanja, i na komadnoj liniji e se pojaviti sledei sadraj. Mimoilazne grede (<Da>/Ne): Izbor podrazumevane podopcije Da, e sve selektovane grede proglasiti za mimoilazne, dok podopcija Ne slui za ponitavanje ranije pridruene karakteristike mimoilaenja,
213 selektovanim gredama. U oba sluaja, naredba e biti zavrena a sve mimoilazne grede e na crteu biti posebno naglaene. Najea primena mimoilaznih greda je u elinim reetkastim konstrukcijama, kada se dijagonale mimoilaze u prostoru.
Crtakstim linijama, jasno su naglaene mimoilazne grede
3.1.7
Baza masivnih i tankozidnih preseka
U Tower-u 6 je omogueno definisanje poprenih preseka proizvoljne geometrije. Predviene su dve familije preseka - masivni i tankozidni. Obe familije se mogu koristiti u grednim elementima, ali glavna namena tankozidnih preseka je za generisanje nosaa pomou naredbe Generisanje nosaa tankozidnog preseka, koja e biti posebno objanjena. Geometrija masivnih i tankozidnih preseka se definie crtanjem. Masivni preseci se crtaju pomou neke od naredbi za kreiranje povrinskih entiteta (Ploa ili Povrinski oslonac), dok se tankozidni preseci crtaju pomou neke od naredbi za kreiranje linijskih entiteta (Greda ili Linijski oslonac).
214
Geometrija masivnog preseka je zadata pomou naredbe Ploa, dok je geometrija tankozidnog zadata pomou naredbe Greda Da bi kreirani popreni presek mogao da se koristi neophodno je da bude ubaen u bazu masivnih i tankozidnih preseka. Aktiviranjem naredbe Baza masivnih i tankozidnih preseka, koja se nalazi u padajuem meniju Konstrukcija, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a Baza masivnih i tankozidnih preseka U centralnom delu dijalog box-a prikazani su svi masivni popreni preseci koji se trenutno nalaze u bazi, dok se u desnom delu nalaze naredbe za rad sa njima. Levo i Desno se selektovanom poprenom preseku vri Pomou komandnih polja promena poloaja u bazi, pomeranjem u levo, odnosno u desno. Dodaj , tako to Ubacivanje novog preseka u bazu se vri pomou komandnog polja nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crte i sa komandne linije zahteva selektovanje poprenog preseka.
215 <0 sel.> Povrinski entitet Selektovanje(<krAj>): Selektovani popreni presek se ubacuje u bazu na prvo slobodno mesto.
U bazu je ubaen novi presek pomou komandnog polja
Dodaj
Kopiraj program u bazu preseka ubacuje novi presek Izborom komandnog polja kopiranjem geometrije trenutno selektovanog preseka. Dvostrukim klikom mia preko nekog poprenog preseka, ili aktiviranjem komandnog polja Edit, program otvara dijalog box za definisanje dodatnih parametara selektovanog preseka.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara masivnog poprenog preseka U levom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija selektovanog preseka. U svim prelomnim takama poprenog preseka program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i kotira njihova meusobna rastojanja. Klikom mia preko bilo koje od ovih duina ona postaje selektovana (obeleena crvenom bojom), a njena vrednost se prikazuje u edit box-u Duina polja. Zadavanjem nove vrednosti u edit box-u moete da promenite bilo koju selektovanu duinu.
216
Edit box za promenu selektovane duine polja U edit box-u Naziv, imate mogunost da selektovanom poprenom preseku zadate proizvoljan naziv. Pri kreiranju seta greda od datog poprenog preseka kao njegov opis e se ispisivati zadati naziv, a ako nije zadat ispisivae se tekst Masivni. Programom je omogueno i dimenzionisanje betonskih greda koje su kreirane od masivnog poprenog preseka. Obzirom da geometrija preseka moe da bude potpuno proizvoljna, neophodno je da se definie armatura koja se postavlja uz svaki segment konture preseka. Selektovani segment konture je obeleen crvenom bojom, a njegovi parametri se prikazuju u delu dijalog box-a Armatura po segmentima konture. Radi lakeg zadavanja parametara program svakom segmentu konture dodeljuje broj, koji se za tekui segment ispisuje zajedno sa ukupnim brojem segmenata.
Redni broj tekueg segmenta konture Izborom iz zatvorene liste tekuem segmentu se moe dodeliti armatura Aa1, Aa2, Aa3 ili Aa4, dok se pomou opcije Bez armature definie da se uz tekui segment armatura ne postavlja. Pomou check box-ova Pripada ipka na poetku i Pripada ipka na kraju se odreuje da li granine ipke pripadaju tekuem ili njemu susednim segmentima. Napomenuemo da je za pravac segmenata usvojen pravac suprotan kretanju kazaljke sata. Aktiviranjem komandnog polja OK zadate promene se prihvataju, a program se vraa u glavni dijalog box ove naredbe.
217 Aktiviranjem komandnog polja Brii se trenutno selektovani popreni presek uklanja iz i vri promena tekue strane, odnosno listanje baze, dok se pomou komandnih polja gore i dole, u sluaju da se svi popreni preseci ne mogu istovremeno prikazati. Pomou radio button-a Masivni preseci i Tankozidni preseci se odreuje familija preseka koja se trenutno prikazuje.
Radio buttoni za izbor grupe preseka koja se trenutno prikazuje Sve naredbe u ovom dijalog box-u funkcioniu na isti nain i za tankozidne preseke. Jedino se pri editovanju tankozidnih preseka otvara neto drugaiji dijalog box:
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara tankozidnog poprenog preseka U edit box-u Debljina se zadaje debljina tekueg segmenta, a debljina svih segmenata se moe zadati u edit box-u Debljina svih segmenata. Ostali parametri imaju isto znaenje kao kod masivnog preseka. Napomenuemo da dimenzionisanje greda koje su kreirane od tankozidnih preseka nije mogue, ali to i nije njihova glavna namena. Svi masivni i tankozidni preseci koji se nalaze u bazi bie dostupni za izbor u dijalog box-u za definisanje poprenog preseka grede.
218
Izbor masivnih i tankozidnih preseka iz liste Edit se i iz ovog dijalog box-a mogu menjati parametri Pomou komandnog polja selektovanog masivnog, odnosno tankozidnog preseka.
3.1.8
Generisanje nosaa tankozidnog preseka
Pomou ove naredbe se od izabranog tankozidnog preseka moe generisati ceo nosa, pravolinijske ili lune putanje, tako to program od svakog segmenta datog preseka kreira plou odgovarajue geometrije. Nakon aktiviranja naredbe, program sa komandne linije zahteva unoenje prve take ose nosaa: Prva taka ose: Nakon izbora prve take ose komandna linija dobija sledei izgled: Druga taka (Luk): Sada se od korisnika oekuje da zada drugu taku ose nosaa ili da izabere podopciju Luk, ime se ulazi u proceduru definisanja lune putanje. Bez obzira da li je zadata pravolinijska ili luna putanja otvorie se dijalog box istog izgleda:
219
Izgled dijalog box-a u kome se definiu parametri za generisanje nosaa tankozidnog preseka U gornjem delu dijalog box-a su prikazani tankozidni preseci koji se nalaze u bazi. Istovremeno su prikazana etiri preseka, a prelazak na sledeu grupu, odnosno povratak na prethodnu vri i , koja se nalaze u gornjem desnom uglu dijalog box-a. se pomou komandnih polja Selektovani presek je uokviren crvenom bojom i prikazuje se u centralnom delu dijalog box-a.
Deo dijalog box-a u kome je prikazan selektovani presek Edit otvara se dijalog box u kome se mogu promeniti Aktiviranjem komandnog polja karakteristike selektovanog tankozidnog preseka.
220
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara tankozidnog poprenog preseka Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i kod naredbe Baza masivnih i tankozidnih preseka, tako da ga neemo ponovo objanjavati. Nakon aktiviranja komandnog polja Ravnanje otvara se dijalog box u kome se moe definisati taan poloaja preseka u odnosu na lokalni koordinatni sistem nosaa.
Izgled dijalog box-a za ravnanje preseka Ovaj dijalog box funkcionie na isti nain kao da je pozvan u okviru naredbe za definisanje poprenog preseka grede. U edit box-ovima, koji su postavljeni uz desnu ivicu dijalog box-a, su prikazane karakteristike materijala od koga se kreira nosa. Ove karakteristike se mogu promeniti unoenjem novih vrednosti, dok se pomou komandnog polja Materijal moe izabrati neki drugi materijal. Kada je check box Automatski generisati i reduktor postavljen na ukljueno stanje, program e du ose nosaa postaviti reduktor za sve generisane ploe. Lokalni koordinatni sistem nosaa se moe promeniti pomou komandnog polja Promena LKS. Nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crte i sa komandne linije zahteva da zadate taku, koja e odrediti kako ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 2, tako i usmerenje lokalne ose 2. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 2 / <krAj>):
221 Kako je u nekim sluajevima lake odrediti ravan u kojoj lee ose 1 i 3, klik mia preko podopcije Taka koja odreuje osu 2, dovee do promene sadraja komandne linije. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3 / <krAj>): Sada e odabrana taka da odredi ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 3. Ponovni klik preko ove podopcije, vratie nas na prvobitni oblik komandne linije. Nakon izbora eljene take, program se vraa u dijalog box naredbe. U prozoru, koji se nalazi uz levu ivicu dijalog box-a, je prikazano kako e nosa izgledati na crteu sa trenutnim stanjem parametara. Komandna polja, koja se nalaze ispod ovog prozora, slue za promenu trenutnog prikaza. Ona rade kao prekidai i imaju potpuno istu ulogu kao i istoimene naredbe u padajuem meniju prozora 3D pogled. Kada se aktivira komandno polje OK program zatvara dijalog box i generie nosa od izabranog tankozidnog preseka, a u skladu sa zadatim parametrima.
Nosa koji je generisan pomou naredbe Generisanje nosaa tankozidnog preseka
3.1.9
Povrinski oslonac
Izborom ove ikone se ulazi u naredbu za postavljanje povrinskih oslonaca. Povrinski oslonci se najee koriste, pri modeliranju tla, odnosno pri proraunu temeljnih ploa na elastinoj podlozi. Komandna linija dobija standardan oblik za iscrtavanje poptuno proizvoljne poligonale linije: <-> Prva taka povrinskog oslonca (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/Set): Postupak unosa je u svemu isti kao za ploe, a jedina razlika je u izgledu dijalog box-a koji se pojavljuje na ekranu pri aktiviranju podopcije Set sa komandne linije.
222
Izgled dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka Jedan set povrinskih oslonaca je odreen sa tri parametra u list box-u koji odreuju da li je spreeno ili ne pomeranje oslonca u pravcu njegovih lokalnih osa. R1 - spreeno je pomeranje u pracu lokalne ose 1 povrinskog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1. R2 - spreeno je pomeranje u pracu lokalne ose 2 povrinskog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 2. R3 - spreeno je pomeranje u pracu lokalne ose 3 povrinskog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 3. Ova tri parametra funkcioniu kao prekidai, odnosno mogu imati ili spreeno ili slobodno pomeranje. Ako je u odgovarajuem polju ispisan znak , on oznaava da je to pomeranje spreeno. Uzastopnim klikom mia preko ovih polja, naizmenino se postavlja i uklanja indikator . Pored ova tri parametra, jedan set podataka odreuju i tri vrednosti u edit box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: K,R1, K,R2 i K,R3. Upravo se sa ove tri vrednosti odreuje krutost oslonaca na pomeranje u pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po default-u postavlja na dovoljno veliku vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost. Svakako da za krutost pomeranja moete zadati proizvoljnu vrednost, jasno pod uslovom da je dato pomeranje spreeno postavljanjem indikatora u list box-u. U suprotnom, dati edit box e biti zamrznut. Lokalni koordinatni sistem povrinskog oslonca u poptunosti odgovara ranije opisanom lokalnom koordinatnom sistemu ploa i zidova (vidi poglavlje 3.1.1). Svakako da ete ovu naredbu koristiti najee kada budete modelirali tlo ispod temeljne ploe. U tom sluaju, potrebno je za vrednost parametra K,R3 zadati koeficient posteljice. Ovaj podatak zavisi od vrste tla i dobija se iz geomehanikog elaborata. U nedostatku ovog parametra, kao orijentaciona vrednost se moe uzeti: K,R3=,stv./ s,stv ,stv. - stvarni (oekivani) napon u tlu s,stv - stvarno (oekivano) sleganje tla Ako je na primer ,stv=200 KN/m2, a s,stv=0,02 m, koeficient posteljice e imati orijentacionu vrednost: K,R3=200/0.02=10000 KN/m3.
223 to se tie vrednosti koeficienata KR1 i KR2, kojima se spreava pomeranje u pravcu lokalne ose 1, odnosno 2, i za njih je potrebno zadati istu, ako ne i manju krutost od one koja je definsiana za pomeranje u pravcu lokalne ose 3. Pri pripremi podataka za proraun, program e za svaki vor mree konanih elemenata proraunati pripadajuu povrinu i dodeliti mu odgovarajuu krutost. Na ovaj nain e biti modelirano elastino ponaanje tla po Vinkler-ovom modelu. U Tower-u je omogueno da se u setu povrinskog oslonca zada nelinearno ponaanje, odnosno da se sprei pomeranje samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca.
Lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose +/NL+ NLU pravcu date lokalne ose spreena su pomeranja u oba smera. Ovo je default ponaanje Spreeno je pomeranje u smeru koji je suprotan smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo pozitivna reakcija Spreeno je pomeranje u smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo negativna reakcija
Napomena: Povrinske oslonce nemojte postavljati van gabarita ploe, jer e takav model biti neregularan za proraun. U sluajevima kada proraunavate fundamente koji se sastoje samo od greda (temeljni rotilji, temeljne grede, itd), tlo nemojte modelirati povrinskim ve linijskim osloncem, jer za takav model program nee moi da odredi pripadajuu krutost oslonaca u vorovima sa mree konanih elemenata.
3.1.10 Linijski oslonac

Ova naredba slui za postavljanje linijskih oslonaca na modelu. Izborom naredbe, komandna linija dobija ve poznat oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije: <-> Prva taka linijskog oslonca (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/Set): Logika unosa je identina kao i kod greda (isto je linijski element), s tim to se izborom podopcije Set, dobija drugi izgled dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka.
224
Izgled dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka Kako je programom omogueno, da se linijski oslonci pomou naredbe Generisanje naknadno pretvore u zidove (vidi poglavlje 2.11.7), to je jedan set numerikih podataka za linijske oslonace podeljen na dva ravnopravna dela. Na jedan kada su oni u modelu zaista oslonci (podaci u levom delu dijalog box-a) i drugi koji se pridruuju eventualno generisanom zidu (podaci u desnom delu dijalog box-a). Prema tome, u zavisnosti od uloge linijskog oslonca, program e uzimati u obzir samo deo podataka koji odgovara njegovoj nameni u modelu. Drugim reima, ako e dati linijski oslonac kasnije biti pretvoren u zid, onda e podaci u levom delu dijalog box-a biti potpuno ignorisani od strane programa. Svakako da vai i obrnuto pravilo. Ako dati linijski oslonac u modelu zaista ima ulogu oslonca, onda je sa stanovita programa potpuno svejedno koja je debljina i kavalitet materijala zadat za zid. Karakteristike oslonaca
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika oslonaca Jedan set linijskih oslonaca je odreen sa etiri parametra u list box-u, koji odreuju da li je spreeno ili ne pomeranje, odnosno rotacija oslonca, u pravcu njegovih lokalnih osa.
225 R1 - spreeno je pomeranje u pracu lokalne ose 1 linijskog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1. R2 - spreeno je pomeranje u pracu lokalne ose 2 linijskog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 2. R3 - spreeno je pomeranje u pracu lokalne ose 3 linijskog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 3. M1 - spreeno je obrtanje oko lokalne ose 1 linijskog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje momenta ukljetenja oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1. Ova etiri parametra funkcioniu kao prekidai, odnosno mogu imati ili spreeno ili slobodno pomeranje, odnsono rotaciju. Pored ova etiri parametra, jedan set podataka odreuju i etiri vrednosti u edit box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: K,R1, K,R2, K,R3 i K,M1. Upravo se sa ove etiri vrednosti odreuje krutost oslonaca na pomeranje i rotaciju u pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po default-u postavlja na dovoljno veliku vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost. Lokalni koordinatni sistem linijskog oslonca u potpunosti odgovara ranije opisanom lokalnom koordinatnom sistemu greda (vidi poglavlje 3.1.4), te se i on pomuu naredbe Promena L.K.S. moe naknadno menjati. Zbog lakeg snalaenja, u samom dijalog box-u je je ematski prikazan default poloaj lokalnog koordinatnog sistema za horizontalna poloaj linijskog oslonca na modelu. Pomou naredbe Vidljivost, postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Lokalne ose, u delu gde se odreuje nain vidljivosti linijskih oslonaca, od programa se moe zahtevati prikaz lokalnih osa na samom crteu. U sluajevima prorauna temeljnih rotilja i temeljnih greda, pomou linijskih oslonaca se moe modelirati tlo. Tada se linijski oslonci postavljaju ispod temeljnih greda, a parametru koji odreuje krutost vertikalnog pomeranja (po default-u to je parametar K,R2), potrebno je dodeliti vrednost koeficienta posteljice, po istim pravilima kako je to objanjeno za povrinske oslonce: K,R2=,stv./ s,stv Takoe, potrebno je i prekida Tlo postaviti na ukljueno stanje, a u edit box-u b= zadati stvarnu irinu trake, odnosno irinu grede ispod koje je postavljen linijski oslonac. Zadata irine trake utie na zadatu vrednost koeficienta posteljice tako to e pri proraunu biti linearno pomnoena sa njim. Na taj nain, zadati keoficient posteljice e pri proraunu biti ispravno korigovan, a zadati podatak o irini trake e biti korien i u modulu za obradu rezultata prorauna. Naime, kada budete od programa zahtevali prikaz napona u tlu ispod postavljenih linijskih oslonaca, raunski dobijeni napon u tlu e automatski biti podeljen sa pripadajuom irinom trake, te e se dobiti realne vrednosti napona u tlu. U Tower-u je omogueno da se u setu linijskog oslonca zada nelinearno ponaanje, odnosno da se sprei pomeranje samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca.
226
Lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose +/NL+ NLU pravcu date lokalne ose spreena su pomeranja u oba smera. Ovo je default ponaanje Spreeno je pomeranje u smeru koji je suprotan smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo pozitivna reakcija Spreeno je pomeranje u smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo negativna reakcija
Karakteristike zida
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika zida koji e eventualno biti izgenerisan U desnom delu dijalog box-a se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike zida koji e eventualno biti izgenerisan u proceduri generisanja vertikalnih entiteta. U edit box-u d=, zadaje se debljina izgenerisanog zida, a u ostalim edit box-ovima krakteristike njegovog materijala. Uloga komandnog polja Materijal, kao i znaenje podataka koji definiu karakteristike materijala je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje setova ploa. Nakon procedure generisanja vertikalnih entiteta, za izgenerisane zidove e biti kreirani novi setovi numerikih podataka, koji e biti pridrueni ostalim setovima ploa i zidova na modelu,
227
3.1.11 Takasti oslonac

Ova naredba slui za postavljanje takastih oslonaca na model. Kako se poloaj takastih oslonaca odreuje unosom take, to e i komanadna linija nakon izbora ove naredbe dobiti oblik koji ne odgovara obliku za unos polilinije, ve za unos take: <_> Takasti oslonac (Izbor/Deselektovanje/<krAj>/Set): U osnovi postoje dva naina za postavljanje takastih oslonaca. Prvi je kada se oni postavljaju pojedinano, odnosno bira se jedna po jedna taka sa crtea, i drugi nain je kada se oni postavljaju serijski. Serijsko postavljanje takastih oslonaca je omogueno aktiviranje podopcije Izbor sa komandne linije (vidi poglavlje 2.5.6.). <0 sel.> Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/<krAj>): Sada se od korisnika oekuje da izvri selekciju svih vorova u kojima je potrebno postaviti takaste oslonce. Procedura selektovanja i deselektovanja je potpuno ista kao i kada se selektuju celi objekti u drugim naredbama (vidi poglavlje 2.8). Razlika je jedino u tome stim to se sada ne selektuju entiteti ve njihove presene take. Izbor podopcije krAj ili pak klik na desni taster mia, e program vratiti na osnovni oblik komandne linije za pojedinaan izbor taaka. Sve selektovane take, bez obzira da li su odabrane pojedinano ili serijski, program e privremeno na crteu obeleiti malim krugom.
Simbolom malog kruga, oznaena su sva odbarana mesta na kojima je potrebno postaviti takaste oslonce istih karakteristika Nakon zavrenog izbora poloaja svih taka, u kojima je potrebno postaviti takaste oslonce istih karakteristika, izborom podopcije Set sa komandne linije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
228
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka Kako je programom omogueno, da se takasti oslonci pomou naredbe Generisanje naknadno pretvore u stubove (vidi poglavlje 2.11.7), to je jedan set numerikih podataka za takaste oslonace, takoe podeljen na dva ravnopravna dela. Na jedan kada su oni u modelu zaista oslonci (podaci u levom delu dijalog box-a), i drugi koji se pridruuju eventualno generisanom stubu (podaci u desnom delu dijalog box-a). Prema tome, u zavisnosti od uloge takastog oslonca, program e uzimati u obzir samo deo podataka koji odgovara njegovoj nameni u modelu. Karakteristike oslonaca
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika oslonaca Jedan set takastih oslonaca je odreen sa est parametra u list box-u koji odreuju da li je spreeno ili ne pomeranje, odnosno rotacija oslonca, u pravcu njegovih lokalnih osa.
229 R1 - spreeno je pomeranje u pravcu lokalne ose 1 takastog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1. R2 - spreeno je pomeranje u pravcu lokalne ose 2 takastog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 2. R3 - spreeno je pomeranje u pravcu lokalne ose 3 takastog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 3. M1 - spreeno je obrtanje oko lokalne ose 1 takastog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje momenta ukljetenja oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1. M2 - spreeno je obrtanje oko lokalne ose 2 takastog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje momenta ukljetenja oslonca u pravcu njegove lokalne ose 2. M3 - spreeno je obrtanje oko lokalne ose 3 takastog oslonca, odnosno omogueno je dobijanje momenta ukljetenja oslonca u pravcu njegove lokalne ose 3. Ovih est parametra funkcioniu kao prekidai, odnosno mogu imati ili spreeno ili slobodno pomeranje, odnosno rotaciju. Pored toga, jedan set podataka odreuju i est vrednosti u edit box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: K,R1, K,R2, K,R3, K,M1, K,M2 i K,M3. Upravo se sa ovih est vrednosti odreuje krutost oslonaca na pomeranje i rotaciju u pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po default-u postavlja na dovoljno veliku vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost. U Tower-u je omogueno da se u setu takastog oslonca zada nelinearno ponaanje, odnosno da se sprei pomeranje samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca. Klikom mia preko jedne od ikona, koje se nalaze pored edit box-ova za definisanje krutosti, otvara se lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose.
Lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose +/NL+ U pravcu date lokalne ose spreena su pomeranja u oba smera. Ovo je default ponaanje Spreeno je pomeranje u smeru koji je suprotan smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo pozitivna reakcija
230 NLSpreeno je pomeranje u smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo negativna reakcija
Razliku izmeu nelinearnog i default ponaanja pokazaemo na primeru kontinualne grede koja je optereena jednom koncentrisanom silom.
Deformisani model grede sa standardnim takastim osloncima
Deformisani model grede. U pravcu lokalne ose 3 oslonaca spreeno je samo pomeranje suprotnog smera od smera ose (NL+) U zavisnosti od toga koja su pomeranja i rotacije spreene, odnosno koje reakcije i momenti ukljetenja se mogu dobiti proraunom, na slici u sredini dijalog box-a, prikazuje se njihov 3D poloaj.
231
Prostor predvien za vizualno sagledavanje poloaja moguih reakcija oslonaca i moimenata ukljetenja Pomou grupe prekidaa, koja se nalazi ispod ove slike, moete dobiti jedan od programski definisanih pogleda: Top Left Front Default pogled odozgo (prikaz o ravni XY) pogled sleva (prikaz u ravni YZ) pogled spreda (prikaz u ravni XZ) podrazumevani 3D prikaz
2D prikaz prikaz u ravni koja je odreena trentnim sadrajem prozora 2D pogled, neposredno pre otvaranja ovog dijalog box-a Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoran, a na mestu postavljenih takastih oslonaca e se pojaviti odgovarajui grafiki simboli.
232
U prozoru 3D pogled, postavljeni takasti oslonci se uvek prikazuju simbolom u obliku male piramide. Pomou naredbe Vidljivost, postavljenjem na ukljueno stanje prekidaa Lokalne ose, moe se od programa zahtevati prikaz pravaca reakcija, za sva spreena pomeranja, odnosno obrtanja.
Prikazane strelice nedvosmileno ukazuju na pravac spreenih pomeranja i obrtanja to se tie grafikih simbola, koji se prikazuju na mestu postavljenih takastih oslonaca, u prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja. Naime, kada je za tekui prikaz u prozoru 2D pogled postavljen nivo, onda se oni uvek prikazuju simbolom malog kvadrata. Simbol takastog oslonca, kada je u prozoru 2D pogled prikazan tekui nivo.
233 Ako je pak, za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, prikazan ram, tada se u njemu postavlja simbol koji ukazuje i na sam karakter takastog oslonca. Ovaj simbol ukazuje na spreeno obrtanje i oba pomeranja u ravni prikazanog tekueg rama. Ovaj simbol se postavlja i kada lokalne ose takastog oslonca ne lee u ravni prikaza tekueg rama, ali samo pod uslovom da su spreena sva tri pomeranja i sva tri obrtanja. Ovaj simbol ukazuje na sreeno obrtanje i samo jedno pomeranje u ravni prikazanog tekueg rama.
Ovaj simbol ukazuje na sreeno samo obrtanje u ravni prikazanog tekueg rama.
Ovaj simbol ukazuje na sreena oba pomeranja u ravni prikazanog tekueg rama, dok je obrtanje dozvoljeno.
Ovaj simbol ukazuje na sreeno samo jedno pomeranje u ravni prikazanog tekueg rama, dok je obrtanje dozvoljeno.
Ovaj simbol ukazuje da datom osloncu nisu spreena sva pomeranja i sva obrtanja, i da pri tome ni jedna njegova lokalna osa ne lei u ravni prikazanog tekueg rama. Napomena: U Tower-u 6 lokalni koordinatni sistem takastog oslonca ne pripada setu, ve svakom pojedinanom osloncu koji je postavljen u modelu. Po default-u, program lokalni koordinatni sistem oslonca postavlja u pravcu globalnog koordinatnog sistema celog modela, a njegov poloaj se moe promeniti pomou naredbe Promena L.K.S..
234 Karakteristike stubova
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika stuba koji e eventualno biti izgenerisan U desnom delu dijalog box-a se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike stubova koji e eventualno biti izgenerisan u proceduri generisanja vertikalnih entiteta. Kako e nakon procedure generisanja vertikalnih entiteta, za izgenerisane stubove biti kreirani novi setovi numerikih podataka, to su ovi podaci potpuno usaglaeni sa podacima koji se zadaju pri definisanju setova greda. Jedina razlika je u tome, to se ovde ne mogu definisati stubovi promenljivog poprenog preseka, viedelni preseci od razliitih materijala kao i reetkasti tipovi tapova. Svakako da se ovakve osobine mogu naknadno pridruiti izgenerisanim stubovima, kada oni zaista postanu gredni elementi konstrukcije.
3.1.12 Krive povri

Krive povri slue za postavljanje zakrivljenih konstrutivnih elemenata i optereenja na model. Znai, krive povri nisu deo ni konstrukcije ni optereenja, ve one slue iskljuivo da odrede zakrivljenost entiteta na modelu. Svaka od krivih povri je odreena svojim projektovanim oblikom na baznu ravan i visinom u odnosu na zadatu baznu ravan. Programom su predvieni sledei tipovi krivih povri: sfera, kupa, svod i spirala
Projektovani oblik sfere na baznu ravan je pun krug
Projektovani oblik kupe na baznu ravan je pun krug
235
Projektovani oblik svoda na baznu ravan je pravouganik
Projektovani oblik spirale na baznu ravan je polukruni prsten
Svaka od programom predvienih krivih povri ne mora stajati uvek uspravno, ve moe zauzeti potpuno prozivoljan poloaj u prostoru. Poloaj krivih povri u prostoru je odreen nagibom njene bazne ravni u prostoru i orijentacijom njene visine.
Bazna ravan sfere je postavljena koso u prostoru
Bazna ravan sfere je horizontalna ali je visina zadata u negativnom smeru u odnosu na baznu ravan
Postupak kreiranja zakrivljenih delova konstrukcije i optereenja, odvija se na potpuno isti nain za sve tipove krivih povri: - Prvo se dati element konstrukcije, odnosno optereenje, nacrta u svom projektovanom obliku na baznu ravan figure, iju e zakrivljenost kasnije preuzeti. - Pomou odgovarajue naredbe definie se geometrija date krive povri. - Na kraju, selektuju se svi entiteti koji treba da preuzmu zakrivljenost prethodno definisane krive povri. Po zavretku prethodno opisane procedure, svi selektovani entiteti e dobiti takvu prostornu transformaciju da svojom kompletnom geometrijom pripadaju krivoj povri kojoj su pridrueni. Ovako transformisane entitete nazivamo evaluirani. Evaluirani entiteti ne moraju popunjavati celu krivu povr, ve samo jedan njen deo. Pri tome, projektovani oblik evaluiranih entiteta na baznu ravan krive povri moe biti potpuno prozivoljan. Jedini uslov, da bi neki od entiteta bio evaluiran, je da se on celom svojom geometrijom nalazi unutar gabarita bazne ravni date krive povri.
236
Evaluirana pravougaona ploa na sferi dobila je prikazani oblik
Istovremeno su evaluirane i radijalno postavljene grede i prstenasta ploa
Kako je programom omogueno da se za tekui prikaz u prozoru 2D pogled postavi i razvijeni oblik prethodno definisane krive povri (vidi poglavlja 2.14.1 i 2.14.7), to u nekim sluajevima moe biti lake da prvo definiete geometriju krive povri a da potom izborom taaka u prozoru 2D pogled, odmah definiete i krivolinijsku geometriju datog konstruktivnog elementa, odnosno optereenja. Obzirom da program pri definisanju geometrije krivih povri zahteva obavezno i selektovanje entiteta za evaluiranje, to neete moi da kreirate potpuno praznu krivu povr. U tom sluaju, u baznoj ravni krive povri nacrtajte jedan pomoni povrinski ili linijski entitet koji e biti evaluiran, a kasnije kada njegovim selektovanjem definiete pomoni pogled date razvijene krive povri, slobodno ga obriite.
Selektovanjem evaluirane pomone ploe, definisan je pogled ravijenog oblika krive povri
Brisanjem prethodno evaluirane pomone ploe, dobijena je prazna kriva povr
Kada je za tekui prikaz u prozoru 2D pogled postavljen razvijeni oblik neke od prethodno definisanih krivih povri, tada se u ovom prozoru, prikazuje i pomona mrea, koja jasno ukazuje na zadati oblik i domen rasprostiranja date krive povri. Izbor taaka miem u ovako definisanom pogledu, uvek e odabrati take koje pripadaju datoj krivoj povri, a meusobna rastojanja ovako odabranih taaka e predstavljati projekciju njihove stvarne duine na baznu ravan krive povri. Pri izboru taaka zadavanjem koordinata, vaie lokalni koordinatni sistem, u kome lokalna X i Y osa lee u baznoj ravni date krive povri dok je lokalna Z osa u pravcu normale na baznu ravan.
237
Pri izboru taaka u prozoru 2D pogled, vaie pravilo da se mogu odabrati samo take koje se nalaze unutar domena rasprostiranja krive provri, odnosno unutar postavljene mree pomonih linija. U suprotnom program e izdati odgovarajue upozorenje.
Naglasiemo da mrea pomonih linija nema nikakve veze sa mreom konanih elemenata koja e biti izgenerisana pre prorauna. Ona praktino slui samo za orijentaciju u prostoru gde se nalazi, i dokle se prostire data kriva povr. Pored toga, ova mrea moe posluiti za precizan izbor taaka pomou OSNAP kriterijuma, a njena gustina e odrediti i preciznost definisanja koordinata evaluiranih entiteta. Program pri kreiranju krive povri, gustinu mree pomonih linija postavlja sam po default-u, a Vi je moete naknadno menjati, pomou naredbe Editovanje povri (vidi poglavlje 3.1.12.6).
3.1.12.1 Sfera
Izborom naredbe Krive povri Sfera, ulazi se u proceduru definisanja geometrije ove krive povri, u njenoj baznoj ravni. Kako je oblik sfere u osnovi krug, to e program sa komandne linije zahtevati da prvo odredite centar kruga, a potom i njegov poluprenik. Centar osnove sfere: Taka sa osnove sfere: Izbor ove dve take, ujedno e odrediti i nagib bazne ravni u prostoru. Da bi geometrija sfere bila potpuno odreena, preostalo je jo da zadamo i njenu visinu u pravcu normale na baznu ravan. Visina sfere (hmax=3.0000) <3.0000>: Visina sfere se moe odrediti ili izborom prozivoljne take u prostoru ili pak zadavanjem njene numerike vrednosti sa tastature. Klik na desni taster mia dovee do prihvatanja ponuene default vrednosti, koja odgovara zadatom polupreniku sfere. Zadata pozitivna vrednost e odrediti orijentaciju sfere u pravcu pozitivnog vektora normale na njenu baznu ravan, a negativna u suprotnom smeru. Kako je sada geometrija krive povri potpuno odreena, to program ulazi u proceduru selektovanja entiteta koji treba da preuzmu zakrivljenost prethodno zadate krive povri.
238 <0 sel.> Krive povri Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/<krAj>): Procedura selektovanja se odvija na potpuno siti nain kao i u ostalim naredbama u programu (vidi poglavlja 2.8). Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon ega e naredba biti zavrena, a prethodno selektovani entiteti, koji ispunjavaju uslov za evaluiranje, bie zakrivljeni. Naime, uslov je da se isrpojetkovana geometrija selektovanih entiteta, na baznu ravan krive povri, svojom celom geometrijom nalazi unutar gabarita bazne ravni.
Selektovana horizontalna grede nee biti evaluirana jer ne upada celom svojom geometrijom u gabarit bazne ravni Svakako da se entiteti za evaluiranje ne moraju nalaziti samo u baznoj ravni krive povri, ve bilo gde u prostoru. Jedini uslov je da se njihova projekcija na baznu ravan krive povri, nalazi unutar gabarita bazne ravni.
Drastian primer je kada se za evaluiranje selektuje ploa koja se nalazi iznad zadate sfere, ali je njena projekcija ipak unutar gabarita bazne ravni krive povri.
239
3.1.12.2 Kupa
Naredba Kupa radi na potpuno isti nain kao i prethodno opisana naredba za kreiranje sfere. Jedina razlika je kod odreivanja visine kupe, jer se za ovu figuru moe zadati potpuno prozivoljna visina, dok je ona kod sfere bila ograniena njenim poluprenikom.
3.1.12.3 Svod
Kako je projektovani oblik svoda na baznu ravan pravougaonog oblika, to se izborom naredbe Svod ulazi u proceduru definisanja pravougaonika. Prva taka srednje linije svoda: Nain iscrtavanja pravougaone projekcije svoda na baznu ravan, u potpunosti odgovara crtanju pravougaonika, kada se sa komandne linije izabere podopcija Traka (vidi poglavlje 2.6.2). Druga taka srednje linije svoda: irina osnove svoda: irina svoda se moe odrediti ili izborom prozivoljne take u prostoru, ili pak zadavanjem njene numerike vrednosti sa tastature. U oba sluaja, izbor ove tri take e ujedno odrediti i nagib bazne ravni u prostoru. Da bi geometrija svoda bila potpuno odreena, preostalo je jo da zadamo i njegovu visinu u pravcu normale na baznu ravan. Visina svoda (hmax=3.0000) <3.0000>: Visina svoda se moe odrediti ili izborom prozivoljne take u prostoru ili pak zadavanjem njene numerike vrednosti sa tastature. Klik na desni taster mia, dovee do prihvatanja ponuene default vrednosti, koja odgovara polovini zadate irine svoda. Zadata pozitivna vrednost e odrediti orijentaciju svoda u pravcu pozitivnog vektora normale na njegovu baznu ravan, a negativna u suprotnom smeru. Kako je sada geometrija svoda potpuno odreena, to je dalji postupak selektovanja entiteta koji treba da zauzmu njegovu zakrivljenost, potpuno isti kao i kod ostalih krivih povri.
3.1.12.4 Spirala
Kako je projektovani izgled spirale na baznu ravan, oblika polukrunog prstena, to se izborom naredbe Spirala ulazi u proceduru definisanja ovakve geometrije.
240
Na crteu su obeleene tri take, koje je potrebno zadati pri odreivanju projektovane geometrije spirale na baznu ravan Centar osnove spirale: Nakon izbora centra spirale (taka 1), program e traiti da se zada taka koja odreuje spoljnji poluprenik (taka 2) Poetna taka na spoljanjoj krunici (Inverzno): Ovde se pod poetnom takom podrazumeva ona taka od koje poinje da raste, odnosno pada, visina spirale. Kako se ovde zadaje polukrug, to je na komandnoj liniji prisutna i podpocoja Inverzno. Uzastonim izborom ove podopcije, naizmenino se odluujete za postavljanje jednog od mogua dva polukruga, u odnosu na liniju koja je odreena poloajem taaka 1 i 2. Kada ste odabrali poetnu taku na spoljanjoj krunici, program e traiti da odredite i taku sa unutranjeg polukruga (taka 3). Taka sa unutranje krunice (Inverzno): Na komandnoj liniji je i dalje prisutna podocija Inverzno, te njenim izborom moete i u ovom trenutku dobiti sliku u ogledalu defnisanog polokruga. Izbor ove tri take, ujedno e odrediti i nagib bazne ravni u prostoru. Ugao (<180.0>): Sada je potrebno odrediti centralni ugao koji spirala zahvata u osnovi. Podrazumevana vrednost je centralni ugao od 180, koju svakako po potrebi moete promeniti. Da bi geometrija spirale bila potpuno odreena, preostalo je jo da zadamo i njenu visinu u pravcu normale na baznu ravan. Visina spirale: Za visinu spirale se moe zadati proizvoljna vrednost, nakon ega e program ui u proceduru selektovanja entiteta koji treba da preuzmu njenu zakrivljenost, na potpuno isti nain kao i kod ostalih krivih povri.
241
3.1.12.5 Postojea povr

Pomou ove naredbe imate mogunost da selektovanim entitetima pridruite zakrivljenost neke od ranije kreiranih krivih povri. Izborom naredbe Postojea povr, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete entitet koji ima evaluator, odnosno entitet koji je ve ranije zakrivljen. <0 sel.> Kriva povr - Selektovanje: Procedura selektovanja je pojedinana, odnosno moe se selektovati samo jedan od evaluiranih entiteta. Nakon zavrene selekcije evaluiranog entiteta, program e preuzeti geometriju njegove krive povri. Sada ste praktino doli u istu situaciju, kao i da ste pomou odgovarajue naredbe, ponovo kreirali geometriju iste te krive povri. <0 sel.> Krive povri Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/<krAj>): Znai, sada je potrebno, na potpuno isti nain kao i kod kreiranja novih krivih povri, selektovati sve entitete koji treba da preuzmu zakrivljenost date krive povri. Ova naredba ima naroitu primenu, kada se pri prvom kreiranju krive povri, grekom ne selektuju svi entiteti koji treba da preuzmu njenu zakrivljenost.
3.1.12.6 Editovanje povri

Pomou naredbe Editovanje povri, imate mogunost da proizvoljno selektovanoj krivoj povri promenite neki od parametara koji definie njenu geometriju. Sa komandne linije, program e zahtevati da selektujete jedan od evaluiranih entiteta, iju krivu povr elite da editujete. <0 sel.> Kriva povr - Selektovanje: Nakon zavrene pojedinane selekcije, program e otvoriti dijalog box iji izgled e zavisiti od tipa krive povri iju zakrivljenost je preuzeo selektovani entitet.
Izgled dijalog box-a za editovanje sfere
242 U desnom delu dijalog box-a se prikazuje ematski izgled date krive povri, i to kako u baznoj ravni, tako i u preseku. Napomenuemo da, ukoliko je bazna ravan krive povri postavljena koso u prostoru, ona e u ovom dijalog box-u biti prikazana kao da je horizontalna. U levom delu dijalog box-a, se nalaze podaci koji odreuju datu krivu povr. Klikom mia na jedan od edit box-ova, u dnu dijalog box-a se ispisuje i znaenje datog parametra i opseg vrednosti koji se moe zadati. Geometrija krive povri Geometrija sfere je odreena poluprenikom u njenoj baznoj ravni (r =) i ovo je jedini podatak koji se ne moe menjati u ovom dijalog box-u. Podaci o visini sfere (h =) i polupreniku cele sfere (R =) su povezani te promena jednog od njih utie na vrednost drugog. Zadavanje visine sfere, koja je manja od njenog poluprenika u zadatoj baznoj ravni, praktino znai da se srednja ravan cele lopte ne nalazi u baznoj ravni nego negde ispod nje. Isto vai i kada se za poluprenik cele sfere zada vrednost koja je vea od njenog poluprenika u zadatoj baznoj ravni Podaci o mrei pomonih linija Jo jednom emo naglasiti da mrea pomonih linija nema nikakve veze sa mreom konanih elemenata koja e biti izgenerisana pre prorauna. Pomou sledee grupe podataka se utie na izgled ove pomone mree. nr broj radijalih podela, odnosno broj na koliko e krunih iseaka bti podeljena sfera nh - broj tangecijalnih podela, odnosno koliko e koncentrinih krugova biti postavljeno na sferi Postavljanje check box-a Ekvidistantna mrea na ukljueno stanje, dovodi do jednakih razmaka podele mree u prostoru, dok njegovo iskljueno stanje oznaava da e razmak mree biti jednak u njegovoj projekciji na baznu ravan. U sluaju da je vie entiteta na crteu evaluirano datom krivom povri, tada pomou check box-a Pridrui svima imate mogunost da, izvrene promene u ovom dijalog box-u pridruite ili svim entitetima, ili pak samo selektovanom. U sluaju da na crteu postoji samo jedan entitet koji pripada datoj krivoj povri, ovaj check box e biti neaktivan. Naime, kako se u okviru ove naredbe selektuje samo jedan od evaluiranih entiteta, to postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, izvrene promene e biti pridruene svim entitetima date krive povri. Meutim, u sluaju da je on pstavljen na iskljueno stanje, tada e po izlasku iz dijalog box-a biti kreirana nova kriva povr, prema zadatim podacima u ovom dijalog box-u. Selektovani entitet e biti evaluiran prema novo zadtim podacima, a svi ostali e zadrati geometriju prethodno definisane krive povri. Sva prethodno data objanjenja za editovanje sfere, vae i za ostale tipove krivih povri. U daljem tekstu izneemo samo razlike i specifinosti za svaku od programom predvienih krivih povri.
243
Izgled dijalog box-a za editovanje kupe Geometrija kupe je odreena poluprenikom u njenoj baznoj ravni (r =), i podatkom o visini kupe (h =). Poloprenik se ne moe menjati, dok se za visinu moe zadati potpuno proizvoljna vrednost.
Izgled dijalog box-a za editovanje svoda Uloga parametara koji definiu njegovu geometriju je ista kao i kod sfere, stim to je znaenje parametara koji odreuju gustine pomone mree drugaije. dL razmak koncentrinih polukrugova u podunom smislu. Ovaj podatak se zadaje u jedinicama za duinu (m). nr broj radijalih podela, odnosno broj na koliko e delova biti podeljen polukrug koji odreuje geometriju svoda u poprenom smislu.
244
Izgled dijalog box-a za editovanje spirale Geometrija spirale je odreena sa spoljanjim i unutranjim poluprenikom u njenoj baznoj ravni (R1= i R2=) i podatkom o visini spirale (h=). Program za poluprenike nee prihvatiti unoenje vrednosti koje bi izmenile geometriju konstruktivnih elemenata koji se nalaze na spirali, dok se za visinu spirale moe zadati potpuno priozvoljna vrednost. Napomena: Nemojte zadavati previe gustu mreu pomonih linija, jer ona moe znatno usporiti rad programa. Default postavljena gustina je za veinu sluajeva sasvim dovoljna. Napomena: Napomenuemo da se pomou nardbe Editovanje povri, moe se selektovati i cilindrian ram (vidi poglavlje 2.12.5).
3.1.13 Faze graenja

Pomou naredbi koje emo opisati u ovom poglavlju, imate mogunost da opiete fazno graenje konstrukcije. Ove naredbe e imati naroitu primenu kod montanih i spregnutih konstrukcija. Faze graenja treba shvatiti kao mogunost da u jednoj datoteci definiete podatke za niz nezavisnih modela. U okviru jednog modela moete definisati proizvoljan broj faza. Postavljanjem jedne od njih za tekuu, na crteu se prikazuju samo entiteti koji njoj pripadaju, dok entiteti iz drugih faza postaju trenutno nevidljivi. Otvaranje novih faza, i postavljanje tekue faze, vri se pomou naredbe Faze graenja. Konstrukcija U faznom graenju je pored mogunosti dodavanja novih elemenata koji nisu postojali u prethodnoj fazi, neophodno obezbediti i uklanjanje entiteta koji su postojali u prethodnoj fazi. Ovo emo pojasniti na primeru montae jednospartnog rama.
245
Faza 1: Montaza stubova
Faza 2: Montaa rigle sa postavljenim podupiraem
246
Faza 3: Skidanje podupiraa Pored toga, kod spregnutih konstrukcija je gotovo redovan sluaj, da jedan isti entitet u razliitim fazama, dobija kako razliite oblike poprenog preseka, tako i razliite karakteristike materijala. Ovo emo pojasniti na primeru proste grede spregnutog poprenog preseka.
Faza 1: Popreni presek grede se satoji samo od elinog profila
247
Faza 2: Popreni presek grede se satoji od elinog profila i betonske ploe
Faza 3: Popreni presek grede se satoji od elinog profila i betonske ploe, ali sada smanjenog modula elstinosti, zbog analize uticaja od teenja betona Da bi se obezbedilo, ovakvo fleksibilo ponaanje modela u razlitim fazama, u programu je usvojena koncepcija da je baza entiteta jedinstvena na nivou celog modela, odnosno vai u svim definisanim fazama graenja. Znai, za svaki od entiteta, bez obzira da li on predstavlja deo konstrukcije, ili pak optereenja, vodi se lista podataka koja govori o tome u kojoj fazi se on pojavljuje, a u kojoj ne. To praktino znai da e brisanjem nekog entiteta on biti izbaen iz modela, te se nee pojaviti ni u jednoj od definisanih faza. Isto vai i za listu stova numerikih podataka, koja je takoe jedinstvena za ceo model. Naime, promena numerikih podataka e se odnositi na sve entitete kojima je ona pridruena, bez obzira na fazu u okviru koje se dati entitet pojavljuje. Za promenu parametara koji govore, u kojim se sve fazama on pojavljuje, predviena je naredba Promena faze graenja. Sve prethodno reeno, pojasniemo na ranije prikazanom primeru jednospratnog okvira i proste grede spregnutog poprenog preseka. Za uklanjanje podupiraa u fazi 3, ne sme se
248 koristiti naredba Brisanje, ve je potrebno stubovima i njegovim osloncima definisati da se pojavljuju u sve tri faze, rigli da se pojavljuje u fazi 2 i 3, dok je za podupira i njegov oslonac potrebno zadati da se pojavljuje samo u fazi 2. U primeru proste grede spregnutog poprenog preseka, u svakoj od faza je potrebno definisati novu gredu koja se samo u njoj pojavljuje, i svakoj od njih pridruiti novi set numerikih podataka. Znai, gredi koja se pojavljuje samo u fazi 1 potrebno je pridruiti redni broj seta 1, gredi koja se pojavljuje samo u fazi 2 redni broj seta 2, a gredi koja se pojavljuje samo u fazi 3, redni broj seta 3. Pri tome, setu numerikih podataka 1 su pridruene karakteristike elinog I profila, setu podataka 2 karakterisiteke spregnutog poprenog preseka koji se sastoji od elinog profila i betonske ploe, a redni set podataka 3 je potuno isti kao i set 2, stim to je sada, zbog analize uticaja od teenja betona, modul elastinosti betonske ploe smanjen na potrebnu vrednost. Optereenje Lista sluajeva optereenja je jedinstvena za ceo model, odnosno isti sluajevi optereenja vae u svim definisanim fazama graenja. to se tie entiteta koji predstavljaju optereenje, za njih vae potpuno ista pravila kao i kod elmenata konstrukcije. Znai, za svaki entitet optereenja se vodi lista podataka koja ukazuje, u kojim se sva fazama on pojavljuje. Prema tome, uklanjanje optereenja iz neke od faza, ne radi se pomou naredbe Brisanje, jer e to izazvati njegovo uklanjanje i iz faza u kojoj je potrebno da ono deluje, ve se pomou naredbe Promena faze graenja selektovanom entitetu optereenja zadaje u kojim sve fazama treba da je prisutan. Kao to smo ve na poetku ovog poglavlja rekli, svaku od definisanih faza graenja, treba shavatiti kao poseban model, pri emu svi oni imaju zajedniku listu definisanih sluajeva optereenja. Znai u okviru prorauna celog modela, bie sprovedeno onoliko posebnih prorauna, koliko ima i definisanih faza graenja. Pri proraunu svake od faza, u okviru svakog od sluajeva optereenja, na model se nanose sva optereenje koja pripadaju datoj fazi, kao i optereenja zadata u okviru prethodne faze, ali sa negativnim predznakom (suprotnog smera delovanja). Dobijenim rezultatima prorauna iz svake od faza, dodaju se i odgovarajui uticaji proraunati iz prethodne faze. Prema tome, u svakoj od faza se zadaje ukupno optereenje koje u njoj deluje, odnosno potrebno je akumulirati optereenje iz svih prethodnih faza. Na ovaj nain, pri proraunu e svaka od faza biti optereena samo razlikom optereenja koja deluje u okviru nje, a rezultati e odgovarati realnom ponaanju konstrukcije. Ovakva koncepcija omoguava znatno laki rad pri zadavanju potrebnog optereenja po fazama. Sve prethodno reeno pojasniemo na primeru jedne proste grede ije se jednakopodeljeno optereenje iz faze u fazu poveava za po 2 kN/m.
249
Iako ovaj primer nema mnogo smisla i inenjerskoj praksi, odabrali smo ga, da bi to slikovitije objasnili nain finkcionisanja programa. Pri proraunu e se dobiti sledei rezultati. I-va Faza: II-ga Faza: III-ca Faza: M1 = q1 * l2 / 8 = (- 3) * 82 / 8 = -24 kNm M2 = (q2 - q1) * l2 / 8 + M1 = [- 5 ( -3)] * 82 / 8 + (-24) = -40 kNm M3 = (q3 q2) * l2 / 8 + M2 = [- 7 ( -5)] * 82 / 8 + (-40) = -56 kNm
Isto vai i za uticaje od sopstvene teine. Naime, kako je programom omogueno automatsko sraunavanje optereenja od delovanja sopstvene teine (vidi polgavlje 3.2.1), a lista sluajeva optereenja je zajednika za sve faze graenja, to ovakva koncepcija nee dovesti do njenog viestrukog dejstva u okviru svake od faza. Uzeemo opet za primer prikazanu prostu gredu, pravougaonog poprenog preseka od betona, b/d=20/40cm. Zahtev za automatsko sraunavanja optereenja od sopstvene teine, u okviru istog sluaja optereenja, praktino e znaiti da je u okviru svake od faza, greda optereena jednakopodeljenim optereenjem g = 0,2 * 0,4 * 25 = 2 kN/m. I-va Faza: II-ga Faza: III-ca Faza: M1 = g1 * l2 / 8 = (- 2) * 82 / 8 = -16 kNm M2 = (g2 - g1) * l2 / 8 + M1 = [- 2 ( -2)] * 82 / 8 + (-16) = -16 kNm M3 = (g3 g2) * l2 / 8 + M2 = [- 2 ( -2)] * 82 / 8 + (-16) = -16 kNm
Znai, u okviru svake od faza, sopstvena teina e delovati samo jadanput.
250
3.1.13.1 Definisanje faza graenja

Izborom naredbe Faze graenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija Konstrukcija, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje faza graenja U prikazanoj listi, koja se nalazi u levom delu dijalog box-a, svaka od definisanih faza je odreena svojim rednim brojem (kolona N) i nazivom (kolona Faze graenja). Naziv faze graenja se zadaje jednostavnim klikom mia na dato polje i unosom eljenog sadraja sa tastature Pomou komandnog polja Dodaj se vri ubacivanje u listu nove faze, sa rednim brojem koji je za jedan vei od do tada poslednjeg u listi. Pri dodavanju nove faze moe se iskorisititi i mogunost kreiranja nove faze koja ima potpuno iste sadraj kao i neka od ranije definisanih. Naime, ako check box Sa kopiranjem postavite na uklueno stanje (u malom kvadratu treba da je postavljen simbol ), tada e novo dodata faza imati potpuno isti sadraj kao i faza koji je bila aktivna, neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj. Check box Sa kopiranjem je po default-u postavljen na ukljueno stanje, obzirom da u najeim sluajevima u praksi, nova faza graenja pored novih, sadri i sve elemente iz prethodne faze. U sluaju kada je check box Sa kopiranjem iskljuen, komandno polje Dodaj e raditi kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno bie otvorena nova (prazna) faza graenja. Komandno polje Brii radi kao i u ostalim dijalog box-ovima, pri emu u sluaju da za brisanje selektujete fazu sa entitetima koji se pojavljuju samo u njoj, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Izbor komandnog polja OK e dovesti do brisanja selektovane faze, pri emu e iz modela biti uklonjeni svi entiteti koji se pojavljuju samo u toj fazi. Komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od brisanja. Pomou komandnih polja Gore i Dole omoguena je promena redosleda faza u listi. Postupak se odvija tako to se prvo klikne u okviru reda u kome se nalazi faza kojoj je potrebno promeniti poloaj u listi, i potom aktivira odgovarajue dugme.
251
Izbor tekue faze se vri jednostavnim klikom mia na bilo koju poziciju list box-a, u okviru tog reda. Taj red postaje naznaen posebnom bojom, i na taj nain se oznaava koja je faza aktivna. Klikom na komandno polje OK, dijalog box nestaje sa ekrana, a na modelu se (ako postoje) postavljaju svi entiteti koji su pridrueni datoj fazi graenja. Svi entieti koji se nadalje budu iscrtavali, bez obzira da li oni predstavljaju deo konstrukcije ili pak optereenja, bie pridruivani postavljenoj tekuoj fazi graenja.
Ikona za promenu faze graenja Na ikoni, pomou koje se aktivira naredba Promena faze graenja, uvek je ispisan i redni broj tekue faze graenja. Brza promena tekue faze graenja, moe se postii i izborom iz zatvorene liste koja se otvara klikom mia preko strelice, koja se nalazi sa desne strane prikazane ikone.
Lista za brzu promenu tekue faze graenja
252
3.1.13.2 Promena faze graenja

Pomou naredbe Promena faze graenja, imate mogunost da za prozivoljno selektovane entitete promenite podatke koji ukazuju na njihovu pripadnosti pojedinim fazama. Izborom ove naredbe, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Promena faze graenja Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/<krAj>): Nakon zavrene selekcije, desni klik mia e oznaiti izbor podopcije krAj, nakon ega e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka o pripadnosti selektovanih entiteta pojedinim fazama Prikazani dijalog box ima isti izgleda kao i dijalog box za definisanje faza graenja. U ovom dijalog box-u se ne mogu dodavati i uklanjati faze, i on sadri onoliko redova, koliko je i definisano faza graenja. Postojanje simbola u koloni , ukazuje da li se selektovani entiteti nalaze u okviru date faze ili ne. Uzastopni klik mia u okviru bilo koje pozicije reda, u kojoj su prikazani podaci za datu fazu, dovee do naizmeninog postavljanja i uklanjanja indikatora . Postojanje indikatora oznaava da selektovani entiteti pripadaju datoj fazi. U sluaju da neki od selektovanih entiteta pripada datoj fazi, a neki ne, tada e simbol imati bled (disejblovan) izgled .. Upravo ovakav izgled simbola ukazuje da se u datoj fazi ne nalaze svi selektovani entiteti, ve samo neki od njih. Ako klikom mia ne promenite ovakav izgled simbola, to e znaiti da selektovani entiteti treba da zadre podatke o pripadnosti datoj fazi, kao i pre aktiviranja ove naredbe. Kada ste izvrili sve potrebne izmene, aktivirajte komadno polja OK, nakon ega e dijalog box biti zatvoren, a program e za sve selektovane entitet auriratri podatke koji govore o njihovoj pripadnosti pojedinim fazama. Nain rada sa naredbama za definisanje faza graenja, objasniemo na sledea dva primera.
253 Primer jednospratnog rama Na praznom crteu, postaviemo oba stuba i njegove oslonce.
U okviru tekue faze 1, postavljeni su stubovi i oslonci Sada emo pomou naredbe Faze graenja, prvo zadati ime fazi 1, a potom emo pomou komandnog polja Dodaj dodati novu fazu.
Nova faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem Kako je check box Sa kopiranjem bio postavljen na ukljueno stanje, to e se u sastavu IIge faze nai svi prethodno postavljeni elementi iz faze 1.
254
Poetno stanje faze 2, u potpunosti odgovara sadraju faze 1 Docrtaemo riglu, podupira i njegov oslonac.
Kako je tekua faza 2, to su postavljeni elementi konstrukcije pridrueni samo njoj. Pomou naredbe Faze graenja, dodaemo i treu fazu.
255
I trea faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem
Poetno stanje faze 3, u potpunosti odgovara sadraju faze 2 Kako je samo u okviru faze 3, potrebno ukloniti podupira i njegov oslonac, to ga ne smemo obrisati pomou naredbe Brisanje, jer bi na taj nain ovi elementi bili uklonjeni i iz faze 2. Zbog toga emo aktivirati naredbu Promena faze graenja, i selektovati samo ova dva elementa konstrukcije. Nakon toga, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
256
Na osnovu postavljenih simbola , jasno se vidi da oba selekotvana entiteta pripadaju i fazi 2 i fazi 3. Znai, sada je potrebno prethodno selektovani podupira i njegov oslonac, izbaciti samo iz faze 3
Jednostavnim klikom mia, u okviru bilo koje pozicije treeg reda, iz kolone e biti uklonjen simbol Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na crteu emo imati eljeno stanje za tekuu fazu 3.
257
Definitivan izgled konstrukcije u treoj fazi Primer proste grede spregnutog poprenog preseka Na praznom crteu, postaviemo gredu i njene oslonce. U okviru seta grede 1, definisaemo da je njen popreni presek odreen geometrijom I profila, a da je materijal elik.
U okviru tekue faze 1, postavljena je elina greda I preseka, i oba oslonca Sada emo pomou naredbe Faze graenja, prvo zadati ime fazi 1, a potom emo pomou komandnog polja Dodaj dodati novu fazu.
258
Nova faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem Kako je check box Sa kopiranjem bio postavljen na ukljueno stanje, to e se u sastavu IIge faze nai svi prethodno postavljeni elementi iz faze 1.
Poetno stanje faze 2, u potpunosti odgovara sadraju faze 1 Kako je sada potrebno promeniti popreni presek grede, tako da on postane spregnut samo u fazi 2, to ga ne smemo promeniti pomou naredbe Promena setova (vidi poglavlje 3.3.1), jer bi na taj nain greda i u fazi 1 bila spregnuta, to svakako ne elimo. Takoe, ni brisanje postojee grede u fazi 2 ne bi reilo problem, jer bi u tom sluaju greda bila izbaena i iz faze 1. Zbog toga je potrebno aktivirati naredbu Promena faze graenja, i selektovati samo gredu. Nakon toga, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
259
Na osnovu postavljenih simbola , jasno se vidi da selekotvana greda pripada i fazi 1 i fazi 2. Znai sada je potrebno selektovanu gredu izbaciti samo iz faze 2.
Jednostavnim klikom mia, u okviru bilo koje pozicije drugog reda, iz kolone e biti uklonjen simbol Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na crteu e se pojaviti samo oslonci koji pripadaju i I-oj i II-oj fazi.
260
U okviru faze 2, sada postoje samo oslonci Sada emo docrtati novu gredu, ali emo joj dodati novi set numerikih podataka. U okviru dodatog seta numerikih podataka broj 2, definisaemo spregnuti popreni presek, koji se sastoji od elinog I profila i betonske ploe.
Kako je tekua faza 2, to je postavljena greda spregnutog poprrenog preseka pridruena samo njoj. Pomou naredbe Faze graenja, dodaemo i treu fazu.
261
I trea faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem
Poetno stanje faze 3 u potpunosti odgovara sadraju faze 2 Kako je sada potrebno promeniti popreni presek grede, tako da se betonskom delu spregnutog preseka smanji modul elatinosti, to emo ponovo aktivirati naredbu Promena faze graenja, i selektovati samo gredu. Nakon toga, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
262
Na osnovu postavljenih simbola , jasno se vidi da selekotvana greda pripada i fazi 2 i fazi 3. Znai, sada je potrebno selektovanu gredu izbaciti samo iz faze 3
Jednostavnim klikom mia, u okviru bilo koje pozicije treeg reda, iz kolone e biti uklonjen simbol Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na crteu e se pojaviti samo oslonci koji pripadaju I-oj, II-oj i III-oj fazi.
263
U okviru faze 3, sada postoje samo oslonci Sada emo docrtati novu gredu, ali emo joj dodati novi set numerikih podataka. U okviru dodatog seta numerikih podataka broj 3, definisaemo spregnuti popreni presek, koji u potpunosti odgovara setu broj 2, ali emo betonskoj ploi smanjiti modlu elastinosti na potrebnu vrednost.
Kako je tekua faza 3, to je postavljena greda spregnutog poprenog preseka, sa smanjenim modulom elastinosti betona, pridruena samo njoj.
264
3.2
Optereenje
Sva optereenja, koja se u programu zadaju pomou naredbi iz padajueg menija Optereenje, pridruuju se tekuem sluaju optereenja. Pod sluajem optereenja se podrazumeva stanje na modelu u kome u jednom trenutku deluje proizvoljan broj optereenja. Na statusnoj liniji, u donjem levom uglu ekrana, stalno je ispisana informacija o rednom broju i nazivu tekueg sluaja optereenja. Kako se u praksi esto ukazuje potreba za posebnim proraunom uticaja usled delovanja razliitih sluajeva optereenja (stalno, korisno, izuzetno, itd.), to je u programu omogueno definisanje razliitih sluajeva optereenja. Od ovako definisanih osnovnih sluajeva optereenja, kasnije je mogue praviti prozivoljne kombinacije njihovog jednovremenog delovanja. Za razliku od konstruktivnih elemenata, numeriki podaci o optereenjima se ne vode preko lista setova ve se svakom nacrtanom optereenju direktno pridruuje niz potrebnih numerikih podataka. Kako se optereenja u programu pamte preko intenziteta i pravca zadatog vektora delovanja, to ovakva organizacija uvanja podataka omoguava da se u okviru naredbi za manipulaciju sa elementima crtea (kopiranje, ogledalo, rotacija, itd), pored poloaja delovanja optereenja, transformie i sam vektor koji odreuje smer delovanja optereenja.
Osno preslikavanje zadatog optereenja na levom kraju rama, pomou narebe Ogledalo, dovelo je do slike u ogledalu i samih vektora delovanja optereenja Za sva optereenja vai princip superpozicije, odnosno istorodna optereenja se mogu meusobno preklapati pod uslovom da im se ne poklapa pravac delovanja vektora optereenja. Pod istorodnim optereenjem podrazumevamo dva povrinska, dva linijska ili pak dva takasta optereenja.
265
Superpozicijom dva takasta optereenja, omogueno je istovremeno delovanje i horizontalne i vertikalne sile u istom voru U sluaju da se pored poloaja zadatog optereenja, poklapa i pravac vektora njihovog delovanja, nee doi do superpozicije optereenja, ve e postojee optereenje biti zamenjeno novozadatim.
Zadavanje novog optereenja preko postojeeg, koje ima isti pravac vektora delovanja, dovelo je do zamene na tom delu postojeeg, sa novo zadatim optereenjem. Pored standardnih optereenja silama i momentima, koji mogu delovati na povrini, du zadate linije, ili pak u zadatoj taki na modelu, programom se mogu analizirati i temperaturni uticaji u ploastim i grednim elementima, uticaji od pokretnog optereenja, pomeranja oslonaca, i uticaji od prednaprezanja.
266 Napomena: Povrinska, linijska i takasta optereenja se na crteu prikazuju odgovarajuim grafikim simbolima, u vidu strelica. Veliinu ovih strelica moete sami podeavati pomou sledeih funkcijskih tastera: F9 Uzastopni klik mia na ovaj funkcijski taster dovidi do poveanja strelica kojima je na crteu predstavljeno takasto optereenja. Uzastopni klik mia na ovaj funkcijski taster dovidi do poveanja strelica kojima je na crteu predstavljeno linijsko optereenja. Uzastopni klik mia na ovaj funkcijski taster dovidi do poveanja strelica kojima je na crteu predstavljeno povrinsko optereenja.
F10
F11
Jednovemeni pritisak na taster Alt, i jedan od gore navedenih funkcijskih tastera, dovodi do suprotnog efekta, odnosno do smanjenja simbola strelica za dati tip optereenja. Funkcijski taster F12 je predvien za ponitavanje prethodno sprovedenih skaliranja, i povratak na programski definisanu default veliinu strelica.
3.2.1
Definisanje sluajeva optereenja
Izborom naredbe Sluajevi optereenja koja se nalazi u okviru padajueg menija Optereenje, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Osnovni izgled dijalog box-a za definisanje sluajeva optereenja U prikazanoj listi, svaki od definisanih sluajeva optereenja je odreen svojim rednim brojem (kolona N), nazivom (kolona Naziv) i indikatorom (kolona g), koji ukazuje na to da li e u zadati sluaj optereenja biti ukljuena i sopstvena teina ili ne. Ime optereenja se zadaje jednostavnim klikom mia na dato polje i unosom eljenog naziva sa tastature. Uzastopni klik mia na polje u okviru kolone g e dovesti do naizmeninog postavljanja i uklanjanja indikatora . Postojanje indikatora oznaava da e za dati sluaj optereenja biti uneta i sopstvena teina modela. Sopstvena teina ploa i zidova se rauna kao proizvod zadate zapreminske teine pridruenog materijala, i njene debljine: g = * d, dok se za grede rauna iz izraza: g = * A1 , gde je A1-povrina poprenog preseka grede. Ako se za zapreminsku teinu nekog elementa zada vrednost nula, sopstvena teina tog elementa nee biti uraunata bez obzira na postojanje indikatora .
267
Pomou komandnog polja Dodaj se vri ubacivanje u listu novog sluaja opterenja, sa rednim brojem koji je za jedan vei od do tada poslednjeg u listi. Pri dodavanju novog sluaja optereenja se moe iskorisititi i mogunost kreiranja novog sluaja optereenja koji ima potpuno iste podatke kao i neki od ranije definisanih. Naime, ako check box Sa kopiranjem postavite na uklueno stanje (u malom kvadratu treba da bude postavljen simbol ), tada e novo dodati sluaj optereenja imati potpuno iste podatke kao i sluaj optereenja koji je bio aktivan, neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj. Pored naziva, i stanja parametra g, novo dodatom sluaju optereenja e na crteu biti pridruena i sva optereenja koja su definisana u okviru ranije kreiranog sluaja optereenja. Ovakva mogunost dodavanja novih sluajeva optereenja, preslikavanjem postojeih, ima primenu kada je malim izmenama na postojeem sluaju optereenja mogue lako kreirati novi. U sluaju kada je check box Sa kopiranjem iskljuen, komandno polje Dodaj e raditi kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno bie otvoren novi (prazan) sluaj optereenja. Komandno polje Brii radi kao i u ostalim dijalog box-ovima, pri emu u sluaju da za brisanje selektujete neki sluaj optereenja koji nije prazan (postojanje markera u koloni oznaava da dati sluaj na crteu ima pridruena i neka od optereenja), program e izdati upozorenje:
Izbor komandnog polja Yes e dovesti do brisanja selektovanog sluaja optereenja, pri emu e i sa crtea biti uklonjena sva optereenja koja su mu ranije pridruena, dok je komandno polje No predvieno za odustajanje od brisanja. Pomou komandnih polja Gore i Dole omoguena je promena redosleda optereenja u listi. Postupak se odvija tako to se prvo klikne u okviru reda u kome se nalazi optereenje kome je potrebno promeniti poloaj u listi, i potom aktivira odgovarajue dugme. Izbor aktivnog (tekueg) sluaja optereenja se vri jednostavnim klikom mia na bilo koju poziciju list box-a u okviru tog reda. Taj red postaje naznaen posebnom bojom, i na taj nain se oznaava koji je sluaj optereenja aktivan. Klikom na komandno polje OK, dijalog box nestaje sa ekrana, na statusnoj liniji se ispisuje redni broj i naziv tekueg sluaja optereenja, a na modelu se (ako postoje) iscrtavaju optereenja koja su pridruena datom sluaju optereenja. Sva optereenja koja se nadalje budu iscrtavala, bie pridruivana postavljenom tekuem sluaju optereenja.
268
Promena tekueg sluaja optereenja se moe vriti i iz zatvorne liste, koja se nalazi u prostoru predvienom za ikone. Promena tekueg sluaja optereenja preko ove liste, moe se vriti transparentno, odnosno za vreme izvravanja drugih naredbi. Ako se promena tekueg sluaja optereenja vri u toku procedure postavljanja nekog od optereenja, tada e dato optereenje biti pridrueno sluaju optereenja koji je bio tekui neposredno pre njegovog postavljanja. U prikazanoj listi koja se otvara klikom mia na strelicu sa njene desne strane, pored svih definisanih sluajeva optereenja, na prvom mestu nalazie se i stavka 0. Totalno optereenje.
Postavljanjem za tekui sluaj totalno optereenje, na crteu e biti prikazana sva optereenja koja su definisana na modelu Kada je za tekui sliaj postavljeno totalno optereenje, neete moi da definiete nova optereenja jer se ne bi znalo kom sluaju optereenja treba da budu pridruena. Uloga postavljanja totalnog optereenja za tekue je da se prekontroliu svi zadati podaci o optereenju i da se eventualno koriguju. Promena sluaja optereenja se moe vriti i pomou ikona, koje su u tulbaru postavljene sa desne strane liste za izbor sluaja optereenja.
269
Ikone za promenu sluaja optereenja Klikom mia preko ove ikone bira se sledei sluaj optereenja - sluaj optereenja koji se u listi nalazi iza tekueg sluaja Klikom mia preko ove ikone bira se prethodni sluaj optereenja - sluaj optereenja koji se u listi nalazi ispred tekueg sluaja Ova opcija se najee koristi kada se u modulu za obradu rezultata vri kontrola uticaja po sluajevima optereenja.
3.2.2
Definisanje kombinacija optereenja
Ako kreirani model elite da proraunavate po teoriji II-og reda, u modulu za obradu rezulatata neete moi da pravite linearne kombinacije od rezultata dobijenih za osnovne sluajeve optereenja, koji su sraunati po teoriji II-og reda. Zbog toga je i u ovom modulu napravljena naredba za definisanje kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja. U sluaju da zahtevate proraun modela po teoriji I-og reda, sve eventualno zadate kombinacije u ovom modulu, e pri proraunu biti ignorisane, odnosno proraun e biti sproveden samo za zadate osnovne sluajeve optereenja, a definisane kombinacije e biti samo prenete u modul za obradu rezultata prorauna. Izborom naredbe Kombinacije optereenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija Optereenje, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
270
Igled dijalog box-a za definisanje kombinacija optereenja U donjem list box-u, su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su do trenutka ulaska u dijalog box kreirani. Iz ovoga proizilazi zakljuak, da ovu naredbu treba aktivirati tek kada se definiu svi osnovni sluajevi optereenja. Uloga donjeg list box-a e biti objanjena malo kasnije, kada budemo objanjavali nain automatskog kreiranja moguih kombinacija, dok gornji list box slui za pojedinano definisanje kombinacija. Pojedinano definisanje kombinacija Gornji list box sadri onoliko kolona, koliko je i osnovnih sluajeva optereenja do tada zadato. Dodaj slui za dodavanje nove kombinacije u listu, i radi po istom Komandno polje Brii principu kao i u ostalim dijalog box-ovima, dok je pomou komandnog polja omogueno izbacivanje iz liste selektovane kombinacije. Komandna polja Gore i Dole slue za promenu poloaja trenutno selektovane kombinacije u listi.
Deo dijalog box-a predvien za prikaz kreiranih kombinacija Kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja se definie u okviru jednog reda i to tako to se u kolonama uz osnovne sluajeve optereenja, koji ulaze u kombinaciju, zadaju vrednosti multiplikatora (multiplikator se ne moe zadati jedino za
271 sluajeve optereenja rezervisane za konstruisanje uticajne linije, jer se oni ne mogu ukljuiti ni u jednu kombinaciju). Naime, u kombinaciju e ui sva osnovna optereenja za koja su zadati multiplikatori, i to tako to e intenziteti svih optereenja u okviru izabranih osnovnih sluajeva, biti pomnoena zadatim multiplikatorima. Na osnovu zadatih vrednosti multiplikatora program sam generie naziv kombinacije ali ga Vi svakako moete naknadno promeniti editovanjem postavljene vrednosti u koloni Naziv.
Na osnovu zadatih multiplikatora, program je sam generisao naziv kombinacije U sluajevima kada ima veliki broj osnovnih sluajeva optereenja, list box e biti uzan da jednovremeno prikae sve kolone koje odgovaraju svim zadatim osnovnim sluajevima optereenja. Tada se pomou horizontalne scroll trake, koja se nalazi u dnu ovog list box-a, moe menjati tekui prikaz kolona u horizontalnom smislu. Automatsko definisanje kombinacija Kako u realnim sluajevima u praksi, broj osnovnih sluajeva optereenja moe biti jako veliki, samim tim i broj svih potrebnih kombinacija njihovog jednovremenog delovanja, moe biti takav da je za njihovo pojedinano definisanje potrebno puno vremena. Da bi Vam to je mogue vie olakali posao, razvili smo postupak kojim se prilino jednostavno mogu automatski definisati sve potrebne kombinacije. U donjem list box-u, su za svaki od osnovnih sluajeva optereenja, predviene i tri kolone u kojima se zadaju parametri koji e odrediti dalji tok automatskog definisanja kombinacija. U koloni St. (Status), klikom mia se u okviru svakog od redova, naizmenino postavlja i uklanja simbol . Ako je u koloni St postavljen simbol , to znai da e dato optereenje ui u sve kombinacije koje se budu automatski kreirale. Ako je polje prazno, to znai da e dato optereenje ui samo u odreene kombinacije, prema uslovima koje mu korisnik bude zadao. Status neete moi da menjate jedino za sluajeve optereenja rezervisane za konstruisanje uticajne linije (za ovakva optereenja e ceo red podataka biti zamrznut, odnosno neaktivan za rad). U koloni A. (Alternativno) se definie karakter svakog sluaja optereenja. Naime, ako je u ovoj koloni postavljen simbol , to znai da je dato optereenje alternativnog karaktera i da e se pri generisanju kombinacija uzimati i sa pozitivnim i sa negativnim znakom. Obzirom da se na ovaj nain poveava broj moguih kombinacija, programom je uvedeno ogranienje da se za maksimalno 10 sluajeva optereenja moe zadati alternativno delovanje.
272
Ispod ovog list box-a se ispisuje informacija o ukupnom broju kombinacija koje je u tom trenutku mogue kreirati.
Zadavanjem uslova da prvi sluaj treba da ue u sve kombinacije, broj moguih kombinacija je smanjen sa 31 na 16 Ovaj broj kombinacija zavisi od broja osnovnih sluajeva optereenja, i pre postavljanja bilo kakvih uslova, on e biti izuzetno veliki, jer je proistekao iz proste kombinatorike svaki sa svakim. Meutim, kako optereenja, koja se koriste pri analizi graevinskih konstrukcija, imaju i odreeni logiki smisao, odnosno odgovaraju i odreenim prirodnim pojavama, to se lako moe zakljuiti koja optereenja mogu da istovremeno deluju, a koja ne. Ako na primer u jednom sluaju optereenja analiziramo uticaje od vetra kada deluje s leva na desno, a u drugom s desna na levo, jasno da ova dva optereenja ne mogu delovati istovremeno. Ovakvih primera ima mnogo u praksi, i oni ponekad proizilaze i iz samih standarda za analizu optereenja. Iz svega prethodno reenog, proizilazi da bi bilo potrebno da svakom od osnovnih sluajeva optereenja jasno naznaimo, koja ostala optereenja ne mogu istovremeno delovati sa njim, i tako smanjimo broj moguih kombinacija. Ovi uslovi se postavljaju tako to se prvo klikom mia u okviru reda u kome se nalazi sluaj optereenja za koji elimo da postavimo uslove, on postavi za trenutno aktivan, a potom aktivira komandno polje Ne kombinuj sa.
273
Izgled dijalog box-a za postavljanje uslova pri kombinovanju Da bi se uopte otvorio ovaj dijalog box, uslov je da za dato optereenje nije u okviru kolone St. postavljen simbol , koji oznaava da dato optereenje ulazi u sve kombinacije. sa U listi su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, pri emu su zelenim simbolom leve strane liste, posebno markirani oni sluajevi kojima je u koloni St postavljen simbol . Ovako postavljeni simboli jasno ukazuju da ta optereenja ulaze u sve kombinacije, te ne mogu biti obuhvaena ovim uslovima. Posebnim uslovima za kombinovanje, nee biti mogue obuhvatiti ni sluaj optereenja za koji je otvoren dijalog box za postavljanje uslova (ispred ), a takoe i sluaj reda u kome je sadrano ovo optereenje e stajati strelica optereenja rezervisan za konstruisanje uticajne linije. Za sva ostala optereenja, (optereenja koja nisu markirana sa leve strane liste ni jednim od prethodno opisanih simbola), moete postavljati uslove, odnosno moete selektovati, koja od njih ne mogu delovati istovremeno sa optereenjem za koje se postavljaju uslovi. Klikom mia preko optereenja u listi, koje ne moe delovati jednovremeno sa optereenjem za koje se definie ovaj tip podataka, bie posatvljen simbol . De-selektovanje ranije selektovanog sluaja optereenja, vri se ponovnim klikom mia preko njegovog imena, nakon ega e biti uklonjen simbol .
274
Simbol oznaava da se ne moe kreirati kombinacija jednovremenog delovanja etvrtog i petog sluaja optereenja. Kada ste selektovali sva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno sa optereenjem za koje se postavljaju uslovi, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e ovaj dijalog box biti zatvoren, a u osnovnom dijalog box-u ove naredbe, e biti ispisan novi broj moguih kombinacija, koji sada odgovara novo postavljenim uslovima.
Na osnovu postavljenih uslova za kombinovanje, dobijen je novi broj moguih kombinacija (12) esto se u praksi deava da se optereenja koja uvek deluju istovremeno analiziraju u razliitim sluajevima. Da bi se smanjio broj kombinacija pri generisanju, omogueno je da se za svaki sluaj optereenja definie sa kojim optereenjima deluje istovremeno, odnosno bez kojih optereenja se ne moe nai u kombinaciji. Ovi uslovi su jednosmerni, to znai da ako se recimo optereenju A zada da se uvek kombinuje sa optereenjem B, optereenje A se ne moe pojaviti u kombinaciji bez optereenja B, ali se optereenje B moe pojaviti u kombinaciji bez optereenja A. Uslovi se postavljaju u okviru dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem komandnog polja Uvek kombinuj sa. Napomenuemo da je pre aktiviranja komandnog
275 polja neophodno da se klikom mia preko odgovarajueg reda u listi, za tekui postavi sluaj optereenja za koji se zadaju uslovi.
Izgled dijalog box-a za postavljanje uslova pri kombinovanju U listi su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, pri emu je tekui sluaj (sluaj . Klikom mia preko optereenja optereenja za koji se definiu uslovi) obeleen strelicom u listi, vri se izbor onih optereenja koja deluju istovremeno sa tekuim i ispred njihovog imena e biti postavljen odgovarajui simbol . Istim simbolom su obeleena i optereenja kojima je ranije zadato da ulaze u sve kombinacije, to ukazuje da se tekui sluaj ne moe nai u kombinaciji bez ovih optereenja. Deselektovanje optereenja se vri ponovnim klikom mia, to dovodi do uklanjanja simbola, s tim to se ne mogu deselektovati optereenja koja ulaze u sve kombinacije.
ukazuje da se drugi sluaj optereenja Simbol ne moe pojaviti u kombinaciji bez treeg
276 Aktiviranjem komandnog polja OK tekui dijalog box se zatvara, a u osnovnom dijalog box-u ove naredbe se ispisuje novi broj moguih kombinacija, koji odgovara postavljenim uslovima.
Na osnovu postavljenih uslova dobijen je novi broj moguih kombinacija program postavlja simbol ispred svih sluajeva optereenja za koja je U koloni zadato da se tekui sluaj ne kombinuje sa njima, odnosno simbol ispred svih optereenja bez kojih se tekui sluaj ne moe pojaviti u kombinaciji.
Postavljeni simbol , u koloni , ukazuje da se drugi sluaj optereenja ne moe pojaviti u kombinaciji bez treeg Pre nego to od programa budete zahtevali, da prema postavljenim uslovima za kombinovanje, automatski kreira kombinacije, potrebno je i da zadate odgovarajue multiplikatore u koloni Koef (Koeficient). Program, po default-u, svim osnovnim sluajevima optereenja, za vrednost ovih koeficijenata usvaja vrednost 1.0, ali svakako da je potrebno da za svaki od osnovnih sluajeva optereenja zadate stvarnu vrednost multiplikatora sa kojim e ono ui u kombinacije. U sluaju da za neko od optereenja zadate vrednost multiplikatora 0, to e znaiti da ono ne ulazi ni u jednu kombinaciju bez obzira na to da li ste ih izuzeli ili ne, uslovima u okviru drugih optereenja.
277 Za sam postupak automatskog kreiranja svih moguih kombinacija, potrebno je aktivirati komandno polje Generisanje kombinacija, nakon ega e program automatski popuniti gornji list box sa svim trenutno moguim kombinacijama, potujui pri tom sve prethodno postavljene uslove. Pri ovakvom automatskom kreiranju, program e i svakoj od kombinacija programski odrediti naziv u kome su sadrani redni brojevi svih osnovnih sluajeva optereenja koja ulaze u datu kombinaciju, kao i intenziteti zadatih multiplikatora. Sve ovako kreirane kombinacije e biti potpuno ravnopravne sa pojedinano kreiranim, odnosno u okviru svake od njih ete moi da izvrite korekciju bilo kog od podataka. U sluaju da u gornjem list box-u ve postoje pethodno kreirane kombinacije, program e izdati upozorenje i zahtevati da odredite dalji tok ove naredbe.
Izbor komandnog polje Zameni e dovesti do zamene postojeih, sa novo kreiranim kombinacijama, komandno polje Dodaj e sauvati stare kombinacije i na kraj liste dodati novo kreirane, dok e komadno polje Cancel oznaiti odustajanje od akcije automatskog kreiranja kombinacija.
Izgled dijalog box-a sa automatski kreiranim kombinacijama
3.2.3
Povrinsko optereenje
Aktiviranjem naredbe Povrinsko optereenje, ulazi se u standardnu proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije, koja e odrediti konturu povri na kojoj deluje optereenje.
Prva taka povrinskog optereenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>): Napomenuemo, da se pri iscrtavanju polilinije moe zadati i zakrivljena (evaluirana) povr po kojoj deluje optereenje. To se moe postii, ili izborom taaka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan razvijeni oblik neke od krivih povri, ili pak ako se pomou podopcije Kontrura, selektuje kontura neke od krivih povri na modelu.
278 Nakon unosa polilinije koja odreuje konturu ravne ili krive povri, program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o povrinskom optereenju.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o povrinskom optereenju Intenzitet optereenja Numeriki podaci o povrinskom optereenju su odreeni intenzitetom i pravcem vektora njegovog delovanja. Kako optereenje u optem suaju ne mora biti jednako podeljeno, ve proizvoljno trapezno, to se njegov intenzitet definie putem ordinata u tri nekolinerane take sa zadate konture. U gornjem levom uglu dijalog box-a, u tri edit box-a u koloni T, moe se vriti izbor taaka sa konture, a u tri edit box-a u koloni q, zadaju se intenziteti optereenja u tim takama.
Deo rezervisan za definisanje intenziteta u tri nekolinearne take sa zadate konture Postavljanjem check box-a 2D prikaz na ukljueno stanje, u centralnom delu dijalog box-a, 3D prikaz celog modela e biti zamenjen crteom zadate konture na kojoj deluje povrinsko optereenje.
279
Na crteu se sada jasno vidi numeracija taaka, sa zadate konture Nakon zadavanja intenziteta u tri proizvoljno odabrane nekolinearne take sa konture, postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa 3D prikaz, umesto konture, opet ete na crteu dobiti prikaz prostornog modela konstrukcije.
Iz sadraja crtea, jasno se vidi zadata trougaona promena intenziteta optereenja U najeim sluajevima u praksi kada je potrebno zadati jednako podeljeno optereenje, tada ne morate voditi rauna o postavljenim podacima u koloni T, ve je dovoljno samo u prvom edit box-u, u koloni q, zadati eljenu vrednost. Nakon toga, program e automatski i ostalim takama na konturi pridruiti istu vrednost.
280
Zadavanje vrednosti u prvom edit box-u, u koloni q, dovelo je do definisanja jednako podeljenog optereenja Pravac delovanja vektora optereenja Podaci o pravcu delovanja vektora optereenja e biti dostuni za promenu tek nakon zadavanja intenziteta optereenja. Zadati intenzitet optereenja, program po default-u usmerava u pravcu lokalne Z ose, a nizom podataka koji se nalaze u levom delu dijalog box-a, moete zadati potpuno proizvoljan pravac delovanja vektora optereenja.
Deo dijalog box-a rezervisan za odreivanje pravca vekrora delovanja optereenja Nain na koji ete zadati pravac vektora delovanja optereenja odreen je postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje.
281 Lokalni koordinatni sistem Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od lokalnih osa zadate povrine po kojoj deluje optereenje. Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada su za promenu dostupna i tri prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje lokalne ose e biti usmeren vektor optereenja. Lokalni kooridnatni sistem povrinskog optereenja je potpuno isti kao i za ostale povrinske elemente u programu, odnosno on u potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sitemu za izbor taaka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazana data ravan. Znai, lokalna X i Y osa svake od povri lei u ravni same povri, dok je lokalna Z osa u pravcu normale na ravan povri. Globalni koordinatni sistem Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od globalnih osa celog modela. Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada su za promenu dostupna i tri prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje globalne ose e biti usmeren vektor optereenja. Prozivoljan vektor Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu prozivoljno usmerenog vektora. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, imate mogunost da aktivirate komandno polje Vektor, i da izborom dve proizvoljne take sa crtea odredite smer delovanja vektora optereenja. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program e privremeno zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo poloaj poetne, a potom i krajnje take vekrora delovanja optereenja. Prva taka: Druga taka: Nakon izbora druge take, program e se vratiti u dijalog box za definisanje numerikih podataka o optereenju, i u edit box-ovima X=, Y= i Z= ispisati normirane vrednosti zadatog vektora.
Deo predvien za ispis vrednosti normiranog vektora optereenja Prikazani podaci o normiranom vektoru se ne mogu direktno menjati u dijalog box-u, ve oni slue samo kao informacija o zadatom pravcu vektora optereenja.
282 Wizard Pored svih prethodno opisanih mogunosti, program nudi i mogunost lakog definisanja optereenja prouzrokavanog raznim fizikim pojavama kao to su: sneg, voda, pritisak, itd. Ova opcija e imati naroitu primenu u sluaju zadavanja evaluirane, ili pak cilindrine povri, po kojoj deluje optereenje. Ako prekida Wizard postavite na ukljueno stanje, tada imate mogunost da izborom komandnog polja otvorite poseban dijalog box za definisanje nekih uobiajenih optereenja.
Dijalog box za definisanje standardnih optereenja na ravnim povrima Procedura zadavanja optereenja je ista kao i na evaluiranim povrima, o emu e biti vie rei u sledeem poglavlju. Jedina razlika je u tome to se na ravnim povrima ne moe zadati optereenje od vetra. Tipovi optereenja koji se mogu definisati na ravnim povrima su: teina konstrukcije, optereenje od snega, pritisak gasa, pritisak vode i pritisak zemlje.
283 Grafika kontrola Desni deo dijalog box-a, rezervisan je za kontrolu unetih podataka o povrinskom optereenju.
Dero dijalog box-a predvien za grafiku kontrolu zadatih podataka Sa tri komandna polja koja se nalaze ispod prostora predvienog za crte, imate mogunost da utiete na sadraj crtea. Oni rade kao prekidai, odnosno mogu biti postavljeni na ukljueno odnosno iskljueno stanje. Komadna polja 2D prikaz i 3D prikaz, rade kao dva vezana prekidaa, i izborom jednog od njih se dobija ili 3D crte, ili pak ravanski prikaz konture zadatog povrinskog optereenja, sa obeleenim takama sa konture. Komandno polje Konstrukcija je dostupno za promenu samo ako je na ukljueno stanje postavljeno komandno polje 3D prikaz. Ako je ovaj prekida postavljen na iskljueno stanje tada e na crteu biti prikazano samo optereenje koje se trenutno postavlja, a ako je postavljan na ukljueno stanje na crteu e biti prikazani i svi konstruktivni elementi modela.
Postavljanje prekidaa Konstrukcija, na iskljueno stanje, dovelo je do uklanjanja konstrukcije sa crtea
284 Komandna polja uz desnu ivicu dijalog box-a e takoe biti dostupna samo ako je prekida 3D prikaz postavljen na ukljueno stanje. Ona rade kao prekidai i imaju potpuno isti smisao i ulogu kao i istoimene naredbe u padajuem meniju prozora 3D pogled. Aktiviranjem komadnog polja OK naredba e biti zavrena, a zadati numeriki podaci e biti pridrueni nacrtanoj povri po kojoj deluje optereenje. Grafiki simboli na crteu U prozoru 3D pogled, zadato povrinsko optereenje se prikazuje u stvarnom izgledu sa pravim poloajem i smerom strelica. Kako je razmak strelica odreen rastojanjem u milimetrima (vidi poglavlje 3.5.1), to se moe desiti da iscrtavanje povrinskog optereenja u prozoru 3D pogled traje dugo, ukoliko je tekua razmera mala (vidi poglavlje 3.5.2), a povrina po kojoj deluje optereenje velika. U takvim sluajevima je potrebno ili pomou naredbe Parametri poveati razmak strelica, ili pak pomou naredbe Funkcionalnost poveati tekuu razmeru. Napomenuemo da je u porceduri selektovanja, pored konture, mogue selektovati i same simbole strelica. U prozoru 2D pogled, povrinsko optereenje se uvek predstavlja samo irafiranom konturom zadate povri po kojoj deluje. Postavljanjem prekidaa Intenzitet na ukljueno stanje, u okviru naredbe Vidljivost, imate mogunost da u prozoru 2D pogled, vizuelno sagledate zadati intenzitet povrinskog optereenja. Napomena: Ako pri zadavanju povrinskog optereenja, pomou podopcije Kontura sa komandne linije, selektuje vie kontura, tada ete u dijalog box-u moi da svim selektovanim konturama dodelite samo jednako podeljeno optereenje.
3.2.3.1 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima

Sva prethodno izneta objanjena vae kako za ravne, tako i za evaluirane povri. Jedina razlika je u tome, da li e napadne take zadatog povrinskog optereenja delovati po ravnoj ili krivoj povri. Pored svih prethodno opisanih mogunosti, program nudi i mogunost lakog definisanja optereenja na evaluiranim povrima, usled raznih fizikih pojava kao to su: sneg, voda, pritisak, itd.
Prekida Wizard je predvien za generisanje optereenja usled raznih fizikih pojava
285 Prekida Wizard nee biti aktivan samo ako ste za povr po kojoj deluje optereenje, zadali spiralnu krivu povr, za koju zbog njene specifine geometrije nije mogue automatski generisati optereenja, usled raznih fizikih pojava. Ako prekida Wizard postavite na uljueno stanje, tada imate mogunost da izborom komandnog polja otvorite poseban dijalog box za definisanje nekih uobiajenih optereenja na krive povri.
Dijalog box za definisanje standardnih optereenja na evaluiranim povrima U zavisnosti od oblika krive povri, i odabranog tipa optereenja, program ima mogunost da sam izgenerie optereenje na zadatoj krivoj povri. Podaci o zadatom optereenju se definiu uvek u odnosu na celu figuru date krive povri, bez obzira na to to se zadata kriva pov po kojoj deluje optereenje moe nalaziti samo na jednom delu cele figure.
Ulazni podaci o zadatom optereenju, definiu se u odnosu na celu figuru date krive povri, bez obzira na to to e ono eventualno delovati samo na zadatom delu povri. Izbor jednog od programom predvienih optereenja se vri u levom delu dijalog box-a, postavljanjem na ukljueno stanje odgovarajueg prekidaa. U zavisnosti od izabranog tipa povri, na slici u desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled cele krive povri i priroda odabranog tipa optereenja. Oblik krive povri se prikazuje ematski i ima uvek isti oblik bez
286 obzira na eventualno zarotirani poloaj zadate krive povri u prostoru. Programom su predvieni sledei tipovi optereenja: Teina konstrukcije Ovaj tip optereenja se moe zadati za: sferu, kupu i svod. Optereenje se definie zadavanjem samo jednog podatka g=. Vektor deluje u pravcu negativne globalne Z ose i ima konstantnu vrednost u svim takama zadate povri. Ovo optereenje u potpunosti odgovara zadatom optereenju u glavnom dijalog box-u kada se zada jednako podeljeno optereenje u pravcu globlne Z ose.
Sfera Sneg
Kupa
Svod
Ovaj tip optereenja se moe zadati za: sferu, kupu i svod. Optereenje se definie zadavanjem samo jednog podatka s=. Vektor deluje u pravcu negativne globalne Z ose i u svakoj taki na povri ima razliiti intenzitet koji se proraunava iz zadate vrednosti optereenja po projekciji, i nagiba date take na povri.
Sfera Pritisak
Kupa
Svod
Ovaj tip optereenja se moe zadati za: sferu, kupu i svod. Optereenje se definie zadavanjem samo jednog podatka p=. Vektor deluje u pravcu normale na krivu povr i ima konstantnu vrednost u svim takama zadate povri. Ovo optereenje u potpunosti odgovara zadatom optereenju u glavnom dijalog box-u, kada se zada jednako podeljeno optereenje u pravcu lokalne Z ose.
Sfera
Kupa
Svod
287 Voda Pritisak vode se moe zadati na: sferi, kupi, svodu i cilindru. Ovo optereenje uslovno zovemo optereenje vodom, ali se ono svakako moe primeniti i na bilo koju drugu tenost. Optereenje se definie zadavanjem podatka h= koji predstavlja globalnu Z koordinatu na kojoj se nalazi gornji nivo tenosti i podatka = koji predstvlja zapreminsku teinu tenosti. Vektor optereenja deluje u pravcu normale na krivu povr, i njegov intenzitet je odreen zadatom zapremniskom teinom tenosti i visinom vodenog stuba u posmatranoj taki.
Sfera
Kupa
Svod
Cilindar
Naglasiemo da je nivo tenosti odreen podatkom h= koji predstavlja globalnu Z koordinatu, te u sluaju da je nivo tenosti ispod date krive povri, onda na njoj nee biti generisano nikakvo optereenje. Kako kriva povr ne mora stajati uvek uspravno kao na slici, ve moe imati potpuno prozivoljan poloaj u prostoru, to pomou prekidaa Deluje iznutra odreujete da li se voda nalazi unutar ili van date krive povri.
Deluje iznutra - OFF Zemlja
Deluje iznutra - ON
Pritisak zemlje se moe zadati na: sferi, kupi, svodu i cilindru. Optereenje zemljom se definie zadavanjem podatka h= koji predstavlja globalnu Z koordinatu na kojoj se nalazi gornja kota tla, podatka = koji predstavlja zapreminsku teinu zemlje i podatke = koji predstavlja ugao unutranjeg trenja zemlje. Vektor optereenja ima svoju radijalnu i tangencijalnu komponentu, koje su izraene u funkciji od visine gornjeg nivoa zemlje u odnosu na posmatranu taku, zapreminske teine zemlje i ugla unutranjeg trenja. U sluaju da se za ugao unutranjeg trenja zada vrednost nula, tada e postojati samo radijalna komponenta to e u potpunosti odgovarati karakteru prethodno opisanog optereenja vodom.
Sfera
Kupa
Svod
Cilindar
288 Naglasiemo da je i nivo zemlje odreen podatkom h= koji predstavlja globalnu Z koordinatu, te u sluaju da je nivo zemlje ispod date krive povri, onda na njoj nee biti generisano nikakvo optereenje. Uloga prekidaa Deluje iznutra ima potpuno isti smisao kao i kod optereernja vodom. Na osnovu zadatih ulaznih podataka program generie optereenje po Rankine-ovoj teoriji za aktivni pritisak tla.
Vetar Optereenje vetrom se moe zadati da deluje na: sferu, kupu, svod i cilindar. Kako se svi ulazni podaci o dejstvu vetra, zadaju u odnosu na baznu ravan cele figure, to e zbog same prirode dejstva vetra, izgenerisano optereenje odgovarati realnom stanju, jedino u sluaju kada je bazna ravan figure na koju deluje vetar, horizontalna. U svim ostalim sluajevima, program e izgenerisati optereenje tano na osnovu zadatih ulaznih podataka, ali ono svakako nee odgovarati prirodi horizontalnog dejstva vetra. Vektor izgenerisanog optereenja, u svakoj taki povri je uvek upravan na nju, a odreen je intenzitetom osnovnog dejstva vetra (w=), uglom pod kojim dejstvuje vetar u baznoj ravni krive povri (=) i koeficientima oblika za datu krivu povr. Ugao pod kojim deluje vetar, zadaje se u odnosu na isprojektovani poloaj globalne X ose u centar bazne ravni, i raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu (ovaj ugao se ne zadaje jedino za svod, obzirom da je programski usvojeno da vetar uvek deluje upravno na pravac pruanja svoda.
Sfera
Kupa
Svod
Cilindar
Koeficienti oblika zavise od tipa krive povri i uvek se definiu za celu figuru. Koeficienti oblika su definisani sa dve funkcije. Jednom, koja opisuje promenu optereenja u baznoj ravni krive povri, i drugom koja odreuje promenu optereenja po visini krive povri. Izuzetak je kriva povr koju u programu nazivamo svod, jer se kod nje definie samo funkcija promene intenziteta optereenja vetra po visini svoda. Ovi podaci se zadaju u listama u donjem delu dijalog box-a.
289
Liste u kojima se definiu koeficienti oblika delovanja optereenja Rad sa ovim listama je identian kao i ustalim dijalog box-ovima u programu. Naime, pomou komandnih polja Dodaj i Brii se dodaje novi, odnosno uklanja trenutno selektvani red podataka. U listama se ne mogu brisati jedno podaci o poetnom i krajnjem poloaju koeficienata oblika. Aktiviranje komandnog polja Reset e dovesti do pranjenja obe liste koeficienata oblika, pri emu e one sadrati samo poetnu i krajnju vrednost. Kako liste sa koeficientima oblika zavise od propisa po kojima se proraun sprovodi, a mogu sadrati i veliki broj podataka, to imate mogunost da kreirate bazu koeficienta oblika i da je po potrebi korisitite u razliitim modelima.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa bazom koeficienata oblika dejstva vetra
290 Aktiviranjem komadnog polja Snimi, otvara se dijalog box u kome moete zadati proizvoljno ime pod kojim e date liste koeficienta oblika biti snimljene u bazi.
Zatvorena lista je predviena za izbor neke od ranije snimljenih lista koeficienata oblika, a komandno polje Brii za uklanjanje trenutno aktivne liste koeficienata oblika iz baze. Za sferu, kupu i cilindar, koeficienti oblika delovanja optereenja u baznoj ravni se zadaju u tablici koja sadi kolone: i x (). Kako je projektovani oblik ovih krivih povri na baznu ravan krug, to se u koloni , u proizvoljno odabranom broju intervala zadaju vrednosti ovog centralnog ugla u opsegu od 0 do 180, dok se za drugu polovinu kruga podrazumevaju simetrine vrednosti. U koloni x () se za svaki poloaj take na krugu, koji je odreen vrednou centralnog ugla , zadaje ordinata optereenja u radijalnom smeru x (). Vrednost ugla =0 odgovara poetnom poloaju koji je odreen zadatim uglom , pod kojim deluje optereenje vetrom. Ugao raste u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu i svaka tablica mora sadrati barem poetnu vrednost od 0, i krajnju od 180. Oblik delovanja optereenja po visini sfere i svoda se definie u tablici koja sadri kolone i y (). Kako je vertikalan presek ovih krivih povri polovina kruga, to se u koloni , u prozivoljno odabranom broju intervala, zadaje vrednost ovog vertikalnog ugla u opsegu od 0 do 90, dok se za preostali deo polukruga podrazumevaju simetrine vrednosti. U koloni y () se za svaki poloaj take na krugu, koji je odreen vrednou vertikalnog ugla , zadaje ordinata optereenja u radijalnom smeru. Za kupu i cilindar se oblik delovanja optereenja po visini zadaje u tablici koja sadri kolone h i y (h). U koloni h se u proizvoljno odabranom broju intervala zadaje globalna Z koordinata, a u koloni y(h) intenzitet optereenja na datoj visinskoj koordinati. Promena koeficienta oblika izmau dve susedne take po visini je linearna, a sve ordinate iznad prve i poslednje visine u listi su konstantne. Znai, ako u ovoj listi ima samo jedan red podataka, bez obzira na zadatu globalnu visinsku koordinatu, intenzitet e po visini krive povri uvak biti konstantan. Aktiviranje komandnog polja OK e dovesti do povratka na osnovni dijalog box za definisanje povrinskog optereenja, a na slici e se pojaviti stvarni izgled zadatog optereenja.
291
Stvarni izgled zadatog optereenja pomou opcije Wizard Gustina postavljenih strelica na evaluiranoj povri, zavisie od gustine pomone mree koja je pridruena datoj krivoj povri (vidi poglavlje 3.1.12.6).
3.2.4
Linijsko optereenje
Aktiviranjem naredbe Linijsko optereenje, ulazi se u standardnu proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije, koja e odrediti mesto delovanja linijskih sila, odnosno momenata. Prva taka linijskog optereenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>): Nakon unosa polilinije, program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o linijskom optereenju.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o linijskom optereenju
292 U sluaju da se zadata polilinija sastoji od vie segmenata, ili pak da je izborom podopcije Kontura sa komandne linije selektovano vie segmenata polilinije, to e zadati numeriki podaci u ovom dijalog box-u biti zajedniki za sve segmente polilinije. Kako se pomou ove naredbe mogu zadavati i linijske sile i linijski momenti, to se postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, vri izbor koji tip optereenja se zadaje.
Izborom odgovarajueg prekidaa, uneti podaci e predstavljati ili sile ili momente U sluaju da po istoj liniji istovremeno deluju i sile i momenti, tada se ovakvo optereenje mora zadati u dva koraka. Prvo se zada recimo linijska sila, a ponovnim aktiviranjem ove naredbe, preko iste polilinije i linijski moment. Numeriki podaci o intenzitetu i pravcu delovanja vektora optereenja imaju isto znaenje i za sile i za momente. Sva objanjenja koja budemo dali u ovom delu uputstva za sile, vaie i za momente. Intenzitet optereenja Numeriki podaci o linijskom optereenju su odreeni intenzitetom i pravcem vektora njegovog delovanja. Kako optereenje u optem suaju moe biti proizvoljno trapezno, to se njegov intenzitet definie zadavanjem vrednosti na poetku (p1=) i na kraju (p2=), svakog segmenta zadate polilinije. U najeim sluajevima u praksi, kada je potrebno zadati jednako podeljeno optereenje, tada je dovoljno samo u prvom edit box-u p1= zadati eljenu vrednost, a program e automatski istu vrednost postaviti i u edit box-u p2=. Pravac delovanja vektora optereenja Podaci o pravcu delovanja vektora optereenja e biti dostuni za promenu tek nakon zadavanja intenziteta optereenja. Zadati intenzitet optereenja, program po default-u usmerava u pravcu globalne Z ose, a nizom podataka koji se nalaze u levom delu dijalog box-a, moete zadati potpuno proizvoljan pravac delovanja vektora optereenja.
293
Deo dijalog box-a rezervisan za odreivanje pravca vekrora delovanja optereenja Nain na koji ete zadati pravac vektora delovanja optereenja odreen je postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Lokalni koord. sistem Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od lokalnih osa zadate linije, po kojoj deluje optereenje. Ovaj prekida e biti dostupan samo u sluaju kada svi zadati segmenti polilinije pripadaju ravni koja je prikazana u prozoru 2D pogled, neposredno pre ulaska u ovaj dijalog box. Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada su za promenu dostupna i tri prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje lokalne ose e biti usmeren vektor optereenja. Nacrtani segment polilinije, kojim je odreen poloaj delovanja optereenja, predstavlja lokalnu X osu. Lokalna Y osa je upravna na lokalnu X osu tako da zajedno sa njom formira ravan koja odgovara tekuem prikazu u prozoru 2D pogled, a lokalna Z osa je u pravcu normale na ravan prikaza u prozoru 2D pogled. U sluaju da je zadat luni segment polilinije, tada e lokalna X osa predstavljati tangencijalnu, a lokalna Y osa radijalnu komponentu optereenja po luku. Globalni koord. sistem Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od globalnih osa celog modela. Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada su za promenu dostupna i tri prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje globalne ose e biti usmeren vektor optereenja. Prozivoljan vektor Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu prozivoljno usmerenog vektora. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, imate mogunost da aktivirate komandno polje Vektor, i da izborom dve proizvoljne take sa crtea odredite smer delovanja vektora optereenja. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program e privremeno zatvoriti dijalog box, i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo poloaj poetne, a potom i krajnje take vekrora delovanja optereenja. Prva taka: Druga taka:
294 Nakon izbora druge take, program e se vratiti u dijalog box za definisanje numerikih podataka o optereenju, i u edit box-ovima X=, Y= i Z= ispisati normirane vrednosti zadatog vektora.
Deo predvien za ispis vrednosti normiranog vektora optereenja Prikazani podaci o normiranom vektoru se ne mogu direktno menjati u dijalog box-u, ve oni slue samo kao informacija o zadatom pravcu vektora optereenja. Grafika kontorla Desni deo dijalog box-a, rezervisan je za kontrolu unetih podataka o linijskom optereenju. Sve prethodno reeno za grafiku kontrolu povrinskog optereenja vai i ovde, stim to je uloga komandnog polja 2D prikaz drugaija. Naime njegovim izborom se na crteu dobija trenutni sadraj prozora 2D pogled neposredno pre otvaranja ovog dijalog box-a.
Izborom komadnog polja 2D prikaz, na crteu se dobija trenutni sadraj prozora 2D pogled
295 Ova opcija je jako zgodna za kontrolu unetog optereenja, kada ono pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D polged. Aktiviranjem komadnog polja OK naredba e biti zavrena, a zadati numeriki podaci e biti pridrueni svim nacrtanim segmentima polilinije. Grafiki simboli na crteu U prozoru 3D pogled, zadato linijsko optereenje se uvek prikazuje u stvarnom izgledu sa pravim poloajem i smerom strelica, dok u prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja. Ako vektor zadatog optereenja pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, tada e ono biti prikazano strelicama, a ako ne pripada, tada e ono biti predstavljano samo linijom po kojoj deluje zadato optereenje.
Optereenje pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled
Optereenje ne pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled
Napomena: Napomenuemo da je u proceduri selektovanja, pored linije po kojoj deluje optereenje, mogue selektovati i same simbole strelica.
3.2.5
Takasto optereenje
Aktiviranjem naredbe Takasto optereenje, ulazi se u standardnu proceduru izbora taaka sa crtea, koje e odrediti mesto delovanja koncentrisanih sila, odnosno momenata. Takasto optereenje (Izbor/ Deselektovanje/<krAj>): Nakon izbora svih taaka u kojima deluju koncentrisane sile, odnosno mometi, istog intezniteta i pravca delovanja, program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o takastom optereenju.
296
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o takastom optereenju Sve izneto u prethodnom poglavlju za linijska optereenja vai i ovde, stim to u ovom sluaju optereenje ne deluje du zadate linije ve na mestima odabranih taaka sa modela. Grafiki simboli na crteu U prozoru 3D pogled, zadato takasto optereenje se uvek prikazuje u stvarnom izgledu sa pravim poloajem i smerom strelica, dok u prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja. Ako vektor zadatog optereenja pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled tada e ono biti prikazano strelicama, a ako ne pripada, tada e ono biti predstavljano samo malim krugom, koji odreuje mesto delovanja optereenja. Za koncentrisani moment postoji i trei specijalna sluaj kada je vektor momenta u pravcu normale na trenutnu ravan prikaza. Tada se on prikazuje grafikim simbolom lunog oblika, koji jasno ukazuje na smer rotacije. Simbol koncentrisanje sile kada je vektor optereenja u ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled. Simbol koncentrisanje sile kada je vektor optereenja van ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled. Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor optereenja u ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled. Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor optereenja upravan na ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled. Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor optereenja van ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled. Napomena: Napomenuemo da je u proceduri selektovanja, pored take u kojoj deluje optereenje, mogue selektovati i same simbole strelica.
297
3.2.6
Pomeranje oslonaca
Pomou naredbe Pomeranje oslonaca, kao optereenje se moe zadati pomeranje bilo kog od postavljenih takastih oslonaca na modelu. Komandna linija dobija svoj standardan oblik za selektovanje: <0sel.> Pomeranje oslonaca Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/<krAj>): Sada se oekuje da selektujete sve takaste oslonce kojima e biti pridrueno isto pomeranje, odnosno rotacija. Nakon zavrene selekcije, izbor podopcije krAj sa komandne linije, otvorie dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o pomeranju oslonaca Pomeranje i obrtanje se zadaje u pravcu lokalnih osa datog takastog oslonca, i moe se zadati samo u pravcu spreenog pomeranja, odnosno rotacije. Programom su predviena sledea pomeranja i rotacije: u1 u2 u3 1 2 3 Pomeranje oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1 Pomeranje oslonca u pravcu njegove lokalne ose 2 Pomeranje oslonca u pravcu njegove lokalne ose 3 Obrtanje oslonca oko njegove lokalne ose 1 Obrtanje oslonca oko njegove lokalne ose 2 Obrtanje oslonca oko njegove lokalne ose 3
Kako se pomeranja oslonaca zadaju u pravcu lokalnih osa takastog oslonca, to e naknadna promena orijentacije lokalnog koordintanog sistema takastog oslonca dovesti i do promene pravca ranije zadatog pomeranja odnosno rotacije. U sluaju da se pomeranje oslonaca zada u pravcu nespreenog pomeranja, odnosno rotacije, program nee odmah reagovati, ali e neposredno pred proraun, u okviru kontrole unetih podataka, ovako zadato pomeranje oslonaca detektovati kao greku u ulaznim podacima. Grafiki simboli na crteu U prozoru 3D pogled se zadato pomeranje oslonaca uvek prikazuje pomou strelica koje ukazuju na taan pravac zadatog pomeranja, odnosno rotacije, dok u prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja. U sluaju da se sva zadata pomeranja, odnosno rotacije, za dati takasti oslonac, nalaze u ravni tekueg prikaza, u prozoru 2D pogled, tada se ona prikazuju putem strelica, a ako barem jedno zadato pomeranje ili rotacija ne pripada datoj ravni, tada se ono predstavlja jedinstvenim grafikim simbolom u obliku romba.
298
Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled. Simbol zadatog obrtanja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled. Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se barem jedno zadato optereenje, ili rotacija, ne nalazi u ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled. Napomena: Napomenuemo da je u proceduri selektovanja, mogue selektovati i same simbole strelica.
3.2.7
Temperaturni uticaji u ploi
Pomou ove naredbe se tekuem sluaju optereenja mogu pridruiti i temperaturni uticaji u ploi, odnosno zidu. Nakon aktiviranja ove naredbe, komandna linija dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje prozivoljne polilinije koja e odrediti konturu povri po kojoj deluju temperaturni uticaji u ploi, odnosno zidu. Prva taka temp. uticaja u ploi (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>: Nakon unosa polilinije koja odreuje konturu povri po kojoj deluju temperaturni uticaji, program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o temperaturnim uticajima u ploi, odnosno zidu Temperaturni uticaji su odreeni sa dva parametra, koja imaju sledee znaenje: todtveliina ovog parametra odreuje temperaturnu promenu odnosno uticaje od zagrevanja u srednjoj ravni ploe zadavanjem ove vrednosti se odreuje temperaturna razlika na gornjoj i donjoj strani ploe (pozitivna vrednost oznaava da je vea temperatura na donjoj ivici ploe)
Pri zadavanju temperaturnih uticaja u ploi, odnosno zidu, svakako da je vano da parametar t, u okviru materijala koji je pridruen datoj ploi, odnosno zidu, ima stvarnu vrednost.
Napomena: Pri zadavanju konture povri po kojoj deluju temperaturni uticaji, nee biti nikakvog ogranienja. Meutim, kontrola unetih podataka, koja se automatski sprovodi pred generisanje mree konanih elemenata, odnosno pred proraun, izdae greku ukoliko se zadata kontura ne nalazi celim svojim gabaritom unutar ploe, odnosno zida (vidi poglavlje 3.3.5).
299
3.2.8
Temperaturni uticaji u gredi
Pomou naredbe Temperaturni uticaji u gredi, kao optereenje se mogu zadati temperaturni uticaji u bilo kojoj od postavljenih greda na modelu. Komandna linija dobija svoj standardan oblik za selektovanje: <0sel.>Temp. uticaji u gredi Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/<krAj>): Sada se oekuje da selektujete sve grede kojima e biti pridrueni isti temperaturni uticaji. Nakon zavrene selekcije, izbor podopcije krAj sa komandne linije, otvorie dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o temperaturnim uticajima u gredama Znaenje ponuenih parametara je potpuno isto kao i kod temperaturnih uticaja u ploi, stim to je ovde mogue zadati temperaturnu promenu u pravcu obe poprene lokalne ose grede. toveliina ovog parametra odreuje temperaturnu promenu odnosno uticaje od zagrevanja du teine ose grede
dt2- zadavanjem ove vrednosti se odreuje temperaturna razlika na stranama poprenog preseka grede u pravcu njene lokalne ose 2 dt3- zadavanjem ove vrednosti se odreuje temperaturna razlika na stranama poprenog preseka grede u pravcu njene lokalne ose 3 Za tanu analizu uticaja usled temperaturnih uticaja, pored ispravno zadatog podataka t, na nivou materijala koji je pridruen datoj gredi, neophodno je i da dimenzije greda budu ispravno zadate, obzirom da se one koriste pri proraunu temperaturnih promena. Napomena: U sluaju da naknadno obrete gredu u kojoj ste zadali da deluju temperaturni uticaji, program nee reagovati. Meutim, kontrola unetih podataka, koja se automatski sprovodi pred generisanje mree konanih elemenata, odnosno pred proraun, izdae greku ukoliko zadati temperaturni uticaji, ne deluju celim svojim gabaritom du neke od greda. (vidi poglavlje 3.3.5).
300
3.2.9
Aksijalno naprezanje
Naredba Aksijalno naprezanje se nalazi u okviru padajueg menija Optereenje i pomou nje se selektovanim gredama moe zadati aksijalna sila pritiska ili zatezanja. Analogija za ovu vrstu optereivanja je zadavanje temperaturne promene u osi tapa. Intenzitet sile koji se zadaje, odnosi se na nedeformisani tap. Usled deformacije modela (razmicanja ili udaljavanja vorova u kojima je tap vezan za konstrukciju) kao rezultujua vrednost aksijalne sile u tom tapu e se dobiti neka druga vrednost. Aktiviranjem naredbe ulazi se u proceduru selektovanja greda: <0 sel.> Aksijalno naprezanje Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj> ): Ako su selektovane grede koje imaju razliit broj preseka, program e neke od njih izbaciti iz selekcije (ostae selektovane grede sa najmanjim brojem preseka) uz odgovarajue obavetenje:
Kada su sve selektovane grede istog poprenog preseka otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box u kome se zadaje aksijalno naprezanje U desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled poprenog preseka selektovanih greda, dok se u levom nalazi lista koja ima onoliko redova koliko ima samostalnih delova u okviru datog poprenog preseka. Za svaki od njih se ispisuju opis i materijal, dok se u koloni Sila zadaje eljeno aksijalno naprezanje. Ako selektovane grede nemaju isti popreni presek desni deo dijalog box-a bie prazan, a umesto opisa preseka pisae Razliiti preseci.
301
Izgled dijalog box-a kadu su selektovane grede sa razliitim poprenim presekom Naredba Aksijalno naprezanje ima naroitu primenu kod elemenata konstrukcije koje nazivamo zatege. Primenu ove naredbe emo pokazati na jednostanom primeru postavljanje zatege sa zadatom silom (5kN) na kraj konzole. Model se formira kao i u realnosti prvo se fiziki nanese sila na kraj konzole (faza I), a onda se kraj konzole zakai za zategu, koja je zategnuta zadavanjem aksijalnog naprezanja (faza II).
Model u fazi I
302
Model u fazi II Nakon prorauna, u fazi II emo dobiti zadatu silu u zatezi i odgovarajue sile u konzoli.
Dijagram presenih sila N1 u fazi II
303
Dijagram presenih sila M3 u fazi II Zatege koje bi se naknadno dodavale takodje bi se zadavale kroz dve faze faza u kojoj se na model nanose koncentrisane sile i faza u kojoj se umesto koncentrisanih sila postavlja zatega sa unetim aksijalnim naprezanjem. Znai, ako bi na modelu imali dve zatege koje se ne zateu istovremeno, morali bi da imamo etiri faze. Ostalo optereenje se nanosi na konstrukciju u kasnijim fazama.
3.2.10 Pokretno optereenje

Nakon aktiviranja naredbe Pokretno optereenje, ulazi se u standardnu proceduru iscrtavanja polilinije, koja e odrediti putanju po kojoj se kree pokretno optereenje. Prva taka pokretnog optereenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>: Nakon definisanja polilinije koja odreuje putanju pokretnog optereenja, program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o pokretnom optereenju.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o pokretnom optereenju
304 Zadatoj putanji pokretnog optereenja se pridruuju numeriki podaci koji odreuju emu optereenja, i korak pomeraja optereenja du zadate putanje. Podatak o koraku pomeraja eme optereenja se zadaje u edit box-u L=, i on praktino odreuje sve mogue poloaje eme pokretnog optereenja du zadate putanje. Napomenuemo da e na lunim delovima zadate putanje kretanja optereenja, ovaj korak predstavljati duinu luka, a u svakom od tih poloaja, optereenje e menjati i svoj poloaj u zavisnosti od nagiba tangente u datoj taki luka. ema pokretnog optereenja se moe sastojati od: povrinskog, linijskog i takastog optereenja. Ovi podaci se zadaju u levom delu dijalog box-a u odgovarajuim kartotekama. Nain rada sa dijalog box-ovima u kojima se koriste kartoteke moete videti u poglavlju 2.4.4. Takasto optereenje
Klik mia preko naziva kartoteke Takasto optereenje, doveo je do prikaza sadraja tog dela dijalog box-a Podaci o takastom optereenju se zadaju u okviru prikazane tabele, pri emu podaci u svakom od redova odgovaraju jednoj koncentrisanoj sili. Poloaj i intenzitet koncentrisane sile je odreen zadatim numerikim podacima u odgovarajuim kolonama: Pintenzitet sile
X1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila u pravcu lokalne ose 1, trase po kojoj se kree pokretno optererenje. Y1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila u pravcu lokalne ose 3, trase po kojoj se kree pokretno optererenje. Koordinate koje odreuju poloaj sila, zadaju se u odnosu na referentnu taku. Ovde pod referentnom takom podrazumevamo sve zadate poloaje u kojima se moe nai zadata ema pokretnog optereenja. Konvencija o lokalnom koordintanom sistemu trase po kojoj se kree pokretno optereenje je potpuno ista kao i kod greda (vidi poglavlje 3.1.4.). Lokalni koordinatni sistem trase po kojoj se kree pokretno optereenje, moe se naknadno promeniti pomou naredbe Promena L.K.S. (vidi poglavlje 3.3.2) Uloga komandnih polja Dodaj i Brii je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno pomou njih se dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani.
305
Program po default-u zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog modela. Ispod ove tablice se u tri edit box-a X=, Y= i Z= ispisuje vrednost normiranog vektora sile za tekui red podataka, te pravac delovanja vektora moete zadati ili direktnom promenom ovih vrednosti u edit box-ovima, ili pak aktiviranjem komadnog polja Vektor. Njegovim aktiviranjem, program e privremeno zatvoriti dijalog box i sa komadne linije zahtevati da odredite prvo poloaj poetne, a potom i krajnje take vektora delovanja koncentrisane sile. Prva taka: Druga taka: Nakon izbor druge take, program e se vratiti u dijalog box i u edit box-ovima X=, Y= i Z= ispisati normirane vrednosti zadatog vektora. Naglasiemo da se u ovim edit box-ovima prikazuju normirane vrednosti vektora za silu iji su podaci prikazani u trenutno aktivnom redu. Znai, u optem sluaju, svaka od sila moe imati drugaiji pravac delovanja vektora optereenja. Linijsko optereenje
Klik mia preko naziva kartoteke Linijsko optereenje, doveo je do prikaza sadraja tog dela dijalog box-a Programom je predvieno zadavanje samo jednako podeljenog optereenja, koje deluje po pravom segmentu. Podaci o linijskom optereenju se zadaju u tabeli koja sadri sledee kolone: pintenzitet linijskog jednako podeljenog optereenja
X1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje. Y1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u pravcu lokalne ose 3 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje. X2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje. Y2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u pravcu lokalne ose 3 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje.
306 Sve prethodno reeno o lokalnom koordinatnom sistemu trase po kojoj se kree pokretno optereenje, i o pravcu vektora delovanja takastog optereenja, vai i ovde. Znai, program po default-u usmerava vektor delovanja linijskog optereenja u pravcu negativne globalne Z ose celog modela, stim to za svako linijsko optereenje zadato u tabeli moete naknadno promeniti ovaj podatak. Povrinsko optereenje
Klik mia preko naziva kartoteke Povrinsko optereenje, doveo je do prikaza sadraja tog dela dijalog box-a Programom je predvieno samo zadavanje jednako podeljenog optereenja koje deluje po pravougaonoj povri. Podaci o povrinskom optereenju se zadaju u tabeli koja sadri sledee kolone: qIntenzitet povrinskog jednako podeljenog optereenja
X1 - koordinata poetne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje. Y1 - koordinata poetne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u pravcu lokalne ose 3 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje. X2 - koordinata suprotne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje. Y2 - koordinata suprotne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u pravcu lokalne ose 3 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje. I ovde vai ista konvencija o lokalnom koordintanom sistemu i pravcu vektora delovanja optereenja. Grafika kontrola Sva zadata optereenja u tabelama, grafiki se prikazuju u desnom delu dijalog box-a. Zbog lake kontrole unetih podataka u tabelama, optereenje iji su podaci sadrani u tekuem redu date tabele, na crteu se prikazuaju posebnom bojom. Pored toga, na poloaju referentne take postavljena je uta strelica u pravcu lokalne ose 1, koja ujedno oznaava i sner kretanja eme optereenja.
307
Prostor predvien za grafiku kontorlu zadate eme pokretnog optereenja Pomou komandnih polja koja su postavljena sa desne strane prostora predvienog za grafiku kontrolu zadate eme optereenja, imate mogunost da 3D prikaz zamenite jednim od programom predvienih specijalno definisanih pogleda. Biblioteka ema optereenja Kako definisanje eme optereenja moe biti zametan posao, a u praksi se esto primenjuju iste eme na razliitim konstrukcijama, to je programom predvieno da kreirane eme snimite u bazu i po potrebi ih naknando pozivate.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa bibliotekom ema optereenja Kada ste definisali eljenu emu pokretnog optereenja, aktiviranjem komadnog polja Snimi imate mogunost da je trajno zapamtite.
308
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandog polja OK, svi zadati podaci e biti snimljeni u biblioteku ema pokretnih optereenja. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom e svi ranije zadati podaci biti preuzeti. Komandno polje Brii je predvieno za brisanje selektovane eme koja je ranije smetena u bazu, a pomou komadnog polja Reset imate mogunost da odjedanput uklonite sve prethodno definisane podatke o tekuoj emi optereenja. Grafiki simboli na crteu Nakon aktiviranja komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren i naredba zavrena. Na crteu e na osnovu zadatog podataka o koraku pomeraja pokretnog optereenja, du zadate linije biti postavljeni simboli koji odreuju sve mogue poloaje zadate eme pokretnog optereenja.
Postavljeni simbol x du zadate trase, odreuje sve mogue poloaje eme pokretnog optereenja. Napomenuemo da program dozvoljava da linija du koje se kree pokretno optereenje bude Van konstrukcije. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se jedino tako mogu analizirati sluajevi u kojima optereenje tek nailazi na konstrukciju. Kontrola pokretnog optereenja Kako u okviru jednog sluaja optereenja moete zadati vie putanja kretanja pokretnih optereenja, pri emu svaka od njih moe imati i drugaiju emu pokretnog optereenja, to pomou naredbe Kontrola pokretnog optereenja imate mogunost da vizuelno
309 prekontroliete, kako izgled zadate eme optereenja, tako i sve njene mogue poloaje du zadate putanje. Izborom ove naredbe, na crteu e biti prikazana zadata ema pokretnog optereenja na poloaju poetne take putanje po kojoj se kree, a komandna linija e dobiti sledei oblik: Kontola pokretnog optereenja (Play/Napred/naZad/pRvi/pOslednji/poDeavanje/ <krAj>):
Na crteu je prikazana zadata ema pokretnog optereenja, na poloaju poetne take putanje po kojoj se kree. Izborom podopcije Play, program pravi animaciju kretanja zadate eme pokretnog optereenja, postavljajui je redom u sve zadate poloaje du zadate putanja kretanja. Komandna linija sada dobija novi oblik: Kontrola pokretnog optereenja (<Stop>): Izbor podopcije Stop e prekinuti animaciju, i vratiti program na osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe. Napomenuemo da e u sluaju postojanja vie putanja kretanja pokretnog optereenja, one biti sortirane po svom poloaju, i predstavljae jednu celinu. Odnosno, iz krajnjeg poloaja jedne putanje, optereenje e prei na poetni poloaj u okviru sledee putanje. Da bi se imao laki uvid u ispravnost zadatih podataka o pokretnom optereenju, u toku animacije moete pokretati sve transparentne naredbe. Pored toga, moete transparentno menjati i sadaj u prozoru 2D pogled postavljajui u njemu prikaz bilo kog dela modela. Pomou podopcije poDeavanje imate mogunost da u otvorenom dijalog box-u podesite paramatre koji utiu na animaciju kretanja pokretnog optereenja.
310
Izgled idjalog box-a za podeavanje parametara animacije Zadavanjem podatka u edit box-u Timer, moete uticati na brzinu kretanja eme pokretnog optereenja (zadavanje manjeg broja dovodi do manje pauze odnosno do breg kretanja), a promenom poloaja klizaa u donjem delu dijalog box-a moete promeniti tekui poloaj eme pokretnog optereenja. Ostale podopcije na komandnoj liniji slue za promenu poloaja pokretnog optereenja: Napred naZad pRvi pokretno optereenje se pomera za jedan korak unapred pokretno optereenje se pomera za jedan korak unazad pokretno optereenje se postavlja u poetni poloaj
pOslednji pokretno optereenje se postavlja u krajnji poloaj Napomena: U toku izvrenja ove naredbe, optereenje zadato o okviru eme pokretnog optereenja e uvek biti vidljivo, bez obzira na stanje postavljene vidljivosti datog tipa optereenja pomou naredbe Vidljivost. Ova opcija je jako zgodna ako u okviru istog sluaja optereenja pored poketnog imate i neko drugo optereenje koje istovremno deluje sa njim. Tada e ukidanje vidljivosti povrinskom, linijskom i takastom optereenju dovesti do jasnijeg prikaza, jer e na modelu biti vidljivo samo pokretno optereenje. Napomena: U sluaju da u nekom od zadatih poloaja, optereenja deluju van konstrukcije, to nee izazvati greku pri kontroli unetih podataka pred proraun, ve jednostavno ta optereenja nee biti uzeta u obzir (vidi poglavlje 3.3.5). Na ovaj nain imate mogunost, da se mnogo komotnije ponaate pri zadavanju, kako trase, tako i same eme pokretnog optereenja. Nain prorauna Pokretno optereenje ima poseban tretman u programu, te se sluaj optereenja, u kome postoji barem jedno pokretno optereenje, posebno obrauje. Naime, pri proraunu e od datog sluaja optereenja, interno biti napravljeno onoliko sluajeva optereenja, koliko ima i zadatih poloaja eme pokretnog optereenja. Znai, za svaki zadati poloaj eme pokretnog optereenja, bie kreiran novi sluaj optereenja, koji e biti posebno proraunat. Od svih ovih proraunatih internih sluajeva optereenja, pamti se anvelopa ekstremnih i njima odgovarajuih uticaja. Prema tome, u modulu za obradu rezultata neete videti interno kreirane sluajeve optereenja, ve ete za sluaj optereenja u kome postoji barem jedno pokretno optereenje, umesto obinih rezultata, dobiti anvelopu ekstremnih uticaja. Ostalo optereenje koje istovremeno deluje sa zadatim pokretnim, takoe se posebno obrauje. Naime, kada se prorauna anvelopa za sve zadate poloaje pokretnog optereenja,
311 tada se za dati sluaj optereenja opet kreira niz internih sluajeva optereanja, i u svakom od njih se nanosi jedno po jedno optereenje koje deluje istovremeno sa pokretnim. U svakoj taki modela, tada se analizira da li dato optereenje poveava dobijenu anvelopu uticaja, i u sluaju da je uveava, onda se prethodno proraunata anvelopa uveava za vrednost dodatog uticaja. Znai, od sluaja optereenja koji u sebi sadri barem jedno pokretno optereenje, kreira se onoliko internih sluajeva optereenja koliko ima i moguih poloaja pokretnog optereenja, uveanih za broj nanetih optereenja koja ne predstavljaju pokretno optereenje. Tipian primer primene ovakvog naina prorauna je kada u okviru istog sluaja optereenja, pored pokretnog optereenja zadajete i peaku navalu koja se nalazi ispred i iza vozila. Sve prethodno reeno, pojasniemo na jednom jednostavnom primeru kontinualnog nosaa. U okviru istog sluaja optereenja analiziraemo uticaj pokretnog optereenja i peake navale koja se nalazi ispred i iza vozila.
Ulazni podaci Kako se ovaj problem svodi na konstruisanje uticajne linije, i pronalaenje kritinog poloaja eme pokretnog optereenja za sve uticaje i sve preseke du nosaa, to emo prvo prikazati rezultate dobijene konstruisanjem uticajne linije i pronalaenjem kritinog poloaja zadate eme pokretnog optereenja. Za uporeivanje rezultata analiziraemo momente savijanja iznad srednjeg oslonca, i u sredini celog nosaa, koji su dobijeni konstruisanjem uticajne linije.
Konstruisanjem uticajne linije za oslonaki moment, dati kritini poloaj pokretnog optereenja je izazvao ekstremnu vrednost Mz= -43.94 KNm
312
Konstruisanjem uticajne linije za moment u polju, dati kritini poloaj pokretnog optereenja je izazvao ekstremnu vrednost Mz= 31.4 KNm Sada emo problem reiti pomou pokretnog optereenja, i analiziraemo dobijene rezultate za razliite ulazne podatake. Kako se za svaki mogui poloaj pokretnog optereanje i peake navale, kreira niz internih sluajeva optereenja koji se posebno proraunavaju, to se u okviru zadate eme pokretnog optereenja mora ispod gabarita vozila zadati i negativno optereenja od peake navale. Na ovaj nain, imamo moguanost da optereenje od peake navale zadamo po celom nosau, a da pri tome u svakom poloaju pokretnog optereenja ono bude poniteno ispod vozila.
Izgled zadate eme pokretnog optereenja. Koliki korak za pomeraj eme optereenja ete zadati, zavisi od geometrije konstrukcije i vaeg oseaja za oekivanu tanost dobijenih rezultata. Isto vai i za peaku navalu, odnosno na koliko ete delova izdeliti optereenje od peake navale po celoj duini nosaa. Ovde svakako ne treba preterivati, jer e isuvie mali korak pomeraja eme optereenja, i gusta podela optereenja od peake navale, dovesti do velikog broja internih sluajeva optereenja, a samim tim i usporiti proraun modela. U ovom primeru je za korak pomeraja eme pokretnog optereenja usvojena vrednost L= 1 m, to e obzirom na duinu nosaa od 30 m, dovesti do kreiranja 30 internih sluajeva
313 optereenja. Podelu optereenje od peake navele du celog nosaa emo varirati i na taj nain prikazati kako ona utie na rezultate prorauna.
Postavljeno je samo jedno optereenje od peake navale du celog nosaa Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj sluajeva optereenja 30 + 1 = 31. Ovakvo zadavanje optereenja peakom navalom, dovelo je do drastinog odstupanja od tanih rezultata dobijenih konstruisanjem uticajne linije, naroito za moment savijanja u sredini nosaa.
U svakom od polja, postavljeno je posebno optereenje od peake navale Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj sluajeva optereenja 30 + 3 = 33. Rezultati su vie nego zadovaljavjui.
314
Optereenje od peake navale, izdeljeno je na svaki metar duine nosaa Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj sluajeva optereenja 30 + 30 = 60. Dobijena je ista tanost kao i kod prethodnog sluaja, te je bespotrebno povean broj internih sluajeva optereenja. Na osnovu prethodno reenog, proizilazi zakljuak da optereenje od peake navale, ne treba izdeliti na preveliki, ve dovoljan broj delova, i ova podela najee treba da prati geometriju konstrukcije. Ovo je naroito bitno kod sloenih konstrukcija kod kojih preveliki broj internih sluajeva optereenja moe znatno usporiti proraun. Upotreba pokretnog optereenja, svakako je mnogo praktinija od konstruisanja uticajne linije, jer se istovremeno dobijaju ekstremne i njima odgovarajue vrednosti svih uticaja, u svim presecima nosaa. Ovako dobijeni rezultati, mogu se upotrebiti i za direktno dimenzionisanje konstrukcije.
315
3.2.11 Uticajna linija

Izborom naredbe Uticajna linija, ulazi se u proceduru definisanja poloaja i vrste uticaja, za koji je potrebno konstruisati uticajnu liniju.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja, za koji je potrebno konstruisati uticajnu liniju U prikazanom dijalog box-u, postavljanjem na ukljueno stanje odgovarajueg prekidaa, selektuje se uticaj za koji se eli konstruisanje uticajne linije. Iz samog naziva prekidaa, jasno se vidi da se moe odabrati, kako bilo koji od uticaja na gredi, tako i bilo koja reakcija takastog oslonca. Odabrani uticaji e se svakako odnositi na likalni koordinatni sistem grede, odnosno oslonca. Kada ste odabrali eljeni uticaj i aktivirali komamdno polje OK, program e zatvoriti dijalog box, i sa komandne linije zahtevatti da odredite mesto za koje se trai uticajna linija. Ako je odabran uticaj koji se odnosi na presene sile i pomeranja na gredi, na komandnoj linije e se javiti poruka: <0 sel.> Greda na kojoj se trai uticajna linija Selektovanje (<krAj>): Sada se od korisnika oekuje da prvo selektuje gredu, a potom i samo mesto uticajne linije na selektovanoj gredi. Mesto uticajne linije: Pri izboru mesta uticajne linije, obavezno koristite OSNAP kriterijume za precizno pogaanje taaka, obzirom da e program prihvatiti samo taku koja pripada prethodno selektovanoj gredi. Na odabranom mestu, program e postaviti odgovarajui simbol, i ispisati naziv odabranog uticaja.
316
Zadato je konstruisanje uticajne linije za moment savijanja M3, u sredini celog nosaa Ako ste za konstruisanje uticajne linije odabrali neku od reakcija, tada e program na komandnoj liniji izdati poruku, na koju treba odgovoriti izborom takastog oslonca, za iju reakciju se trai konstruisanje uticajne linije. <0 sel.> Takasti oslonac na kome se trai uticajna linija Selektovanje (<krAj>): Na selektovanom osloncu, program e postaviti simbol za uticajnu liniju i ispisae naziv odabrane reakcije.
Zadato je konstruisanje uticajne linije za vetikalnu reakicju R3, krajnjeg levog oslonca Program u ovoj proceduri ne sprovodi kontrolu da li je na selektovanom osloncu spreeno pomeranje odnosno rotacija koja odgovara odabranoj reakciji za konstruisanje uticajne linije, ali e ovakve greke svakako otkriti neposredno pre zahteva za proraunom, u okviru naredbe Kontola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5).
317 Bez obzira da li ste zahtevali konstruisanje uticajne linije za neki od uticaja na gredi, ili za neku od reakcija takastog oslonca, program e po zavretku naredbe automatski otvoriti novi sluaj optereenja, koji je rezervisan samo za konstruisanje uticajne linije. U okviru ovog sluaja optereenja je onemogueno zadavanje bilo kakvog drugog optereenja, i ono e imati poseban tretman u naredbama za definisanje osnovnih sluajeva optereenja i kombinacija njihovog jednovremenog delovanja. Brisanje postavljene uticajne linije nije mogue pomou naredbe Brisanje, ve se pomou naredbe Sluajevi optereenja mora zahtevati brisanje sluaja optereenja koji je rezervisan za konstruisanje uticajne linije.
3.2.12 Prednaprezanje
Pomou naredbe Prednaprezanje, na model se postavljaju kablovi kojima se mogu prednaprezati: ploe, zidovi i grede. Prednaprezanje se moe zadati u okviru jednog, ili u okviru vie sluajeva optereenja. Ovakva koncepcija omoguava da u sluaju prednaprezanju sa vie trasa kablova, u okviru posebnih sluajeva optereenja, analizarate uticaje prednaprezanja svakog od kablova posebno. Iako je programom omogueno da okviru istog sluaja optereenja, zadate i prednaprezanje i neko drugo optereenje, za preporuku je da uticaje od prednaprezanja analizirate u posebnim sluajevima optereenja. Na ovaj nain ete kasnijim kreiranjem kombinacija jednovremnog delovanja razliitih sluejva optereenja, imati mogunost da analizirate uticaje u konstrukciji sa prednaprezanjem i bez njega. Nakon izbora naredbe Prednaprezanje, komandna linija dobija standardan oblik koji odgovara proceduri iscrtavanja proizvoljne polilinije. Prva taka prednaprezanja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>): U sluaju da elite da prednapreete grede, tada zadata linija prednaprezanja mora svojom kompletnom geometrijom pripadati liniji kojom je odreen poloaj date grede na modelu. Isto tako, ako prednapreete plou ili zid, tada zadata linija prednaprezanja mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ravni kojom je odreen poloaj ploe, odnosno zida, u prostoru. Zadata linja prednaprezanja ima svoj lokalni koordintani sistem ija je konvencija potpuno ista kao i za grede (vidi poglavlje 3.1.4). Znai, lokalna osa 1 je u pravcu zadate linije prednaprezanja, lokalna osa 2 je upravna na lokalnu osu 1 tako da zajedno sa njom formira vertikalnu ravan, a loklna ose 3 je u pravcu normale na ravan koju formiraju lokalne ose 1 i 2. Lokalni koordintani sistem linije prednaprezanja se takoe moe naknadno promeniti pomou naredbe "Promena L.K.S. (vidi poglavlje 3.3.2). Nakon unosa polilinije, program e otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o prednaprezanju.
318
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o prednaprezanju Ako se zadata polilinija sastoji od vie segmenata, tada e se numeriki podaci zadati u ovom dijlog box-u, odnositi na svaki nacrtani segment posebno. Ekscentrinost trase kablova u pravcu lokalne ose 2, zadaje se od preseka do preseka, u karakteristinim takama du zadate linije prednaprezanja. U listi preseka, koja se nalazi u gornjem levom uglu dijalog box-a, pomou komadnog polja Dodaj, imate mogunost da pored preseka na poetku i kraju linije prednaprezanja, dodate proizvoljan broj meu preseka u kojima se odvija promena poloaja trase kablova.
319
Lista karakteristinih preseka U koloni Presek, poetak i kraj linije prednaprezanja se oznaava slovima S i E, a svaki novo dodati meupresek svojim rednim brojem. Poloaj meupreseka se definie podatkom u koloni dL, i to svojim relativnim odstojanjem od poetka linije predanprezanja, u pravcu lokalne ose 1. U koloni e2 se za svaki od preseka u listi zadaje odstojanje trase kablova u odnosu na lokalnu osu 1 a u pravcu lokalne ose 2. Da bi se imao laki uved u tanost unetih podataka, u donjem delu dijalog box-a, grafiki se iscrtava zadati oblik trase kablova. Pored toga, tekui presek u listi se oznaava crvenom takom. Oblik trase kablova izmeu dva susedna preseka se odreuje stanjem ponuenih prekidaa sa desne strane liste preseka Krivolinijska i Pravolinijska.
320
Prekidai koji odreuju oblik trase kablova, izmeu dva susedna preseka Izborom komandnog polja Generator preseka, koje se nalazi ispod prostora predvienog za prikaz zadatog oblika trase kablova, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Naime, sada imate mogunost da na osnovu zadatog oblika trase kablova izgeneriete jedan ili vie meupreseka, iji e podaci o ekscentrinom poloaju odgovarati trenutnom obliku trase kablova. Ako je prekida Generii samo jedan presek postavljen na ukljueno stanje, tada e u listu preseka biti ubaen samo jedan meupresek, i to na relativnom rastojanju od poetka linije prednaprezanja, koje odgovara zadtoj vrednosti u edit box-u : dL= Ako je prekida Generii samo jedan presek postavljen na iskljueno stanje, tada e zadata vrednost u edit box-u dL= predstavljati ekvidistantno rastojanje izmeu svih meupreseka koji e biti kreirani u ovoj proceduri (ako se zada vrednost 0.1, to znai da e zadata linija prednaprezanja biti podeljena na 10 jednakih delova, a u listi preseka e biti ubaeno 9 meupreseka). Nakon aktiviranja komadnog polja OK, program e prvo proveriti da li u listi preseka ve postoje meupreseci, i ako postoje izdae sledee upozorenje:
321
Izborom odgovarajueg komadnog polja, moete odabrati jednu od programom predvienih akcija: Yes No Cancel svi ranije zadati meupreseci u listi preseka e biti uklonjeni a na njihovo mesto e doi novo kreirani. u listi preseka e biti zadrani stari meupreseci a novo kreirani e biti dodati izbor ovog komandnog polja dovodi do odustajanja od generisanja meupreseka i povratak na osnovni izgled dijalog box-a u ovoj naredbi.
Ova opcija je jako zgodna kada elite da krivolinijsku trasu kablova, definisanu u par karakteristinih preseka, aproksimirate odgovarajuom pravolinijskom. U takvom sluaju, svakako morate zadati generisnaje dovoljnog broja meupreseka.
Parabolina trasa kablova je aproksimirana odgovarajuom pravolinijskom Oba naredba ima primenu i kada nakon uvida u rezultate prorauna, elite da naknadno promenite trasu kablova ba u odreenom poloaju meupreseka. U edit box-u N=, zadaje se intenzitet sile prednaprezanja, a u edit box-ovima e3,p= i e3,k= imate mogunost da translatorno pomerite celu trasu kablova u pravcu lokalne ose 3. U edit box-u e3,p = zadaje se ekscentricitet kablova u pravcu lokalne ose 3 na poetku, dok se u edit box-u e3,k = zadaje ekscentricitet u pravcu lokalne ose 3 na kraju linije prednaprezanja. Ovakvo translatorno pomeranje cele trase kablova ima naroitu primenu kod
322 prednaprezanja greda sanduastog poprenog preseka, kod kojih se trase kablova nalaze u rebrima. Napomenuemo da e optereenje usled prednaprezanja, pri proraunu biti naneto na konstrukciju du zadate linije prednaprezanja, a ekscentrian oblik trase kablova u pravcu lokalnih osa, samo e odrediti intenzitet i pravac delovanja sila prednaprezanja. Grupa edit box-ova u desnom delu dijalog box-a, slui za definisanje podataka koji e uticati na gubitak sile prednaprezanja du zadate trase. = = ln= Es= As= Koeficient trenja Dodatni koeficijent trenja po duini Proklizavanje klina Modul elastinosti elika od koga je napravljen kabl Povrina poprenog preseka kabla
Programom je pored gubitka sile predanprezanja usled trenja i zatalasanosti kabla, obuhvaen i proraun gubitka sile prednaprezanja usled proklizavanja klina. U poglavlju 3.2.12.2, detaljno e biti iznet postupak prorauna gubitaka. Nakon izbora komadnog polja OK, naredba e biti zavrena a na krajevima svakog zadatog segmenta polilinije, na crteu e biti postavljen simbol koji oznaava mesto unosa sile prednaprezanja du svih zadatih segmenata.
Simbolima malog trougla, oznaeni su poetak i kraj zadate linije prednaprezanja Naime, program po default-u predpostavlja da svaki zadati segment polilinije predstavlja posebnu trasu prednaprezanja, i da se radi o istovremenom utezanju kablova sa oba kraja, svakog od segmenata.
323 Napomena: U sluaju kada se prenaprezanje vri sa vie trasa kablova, pri emu se njihova lokalna osa 1 potpuno poklapa u prostoru, tada ih ne moete zadati u okviru istog sluaja optereenja. Tipian primer je ako se ista trasa kablova postavlja u rebrima sanduastog poprenog preseka greda. Tada je potrebno, u jednom sluaju optereenja zadati trasu kablova u jednom rebru, a u drugom sluaju optereenja u drugom rebru. U okviru svakog od ovih optereenja, trase kablova moraju biti trasnlatorno pomerene u pravcu lokalne ose 3, za vrednost rastojanja rebra od sistemske linije, kojojm je odreen poloaj grede na modelu. Kasnijim kombinovanjem rezultata iz ova dva sluaja optereenja, moete dobiti uticaje od ukupnog prednaprezanja u datoj gredi.
3.2.12.1
Definisanje krajeva zadate linije prednaprezanja
Pomou naredbe Kotve, imate mogunost da vie zadatih segmenata linije prednaprezanja, po potrebi spojite u jednu celinu. Pored toga, imate mogunost i da kraj zadate linije prednaprezanja oznaite kao mesto na kome se nalazi anker (utezanje samo sa jednog kraja), a ne podrazumevano mesto gde se unosi sila prednaprezanja. Izborom ove naredbe, komandna linija dobija sledei oblik: <0 sel.> Kotva Selektovanje (Sve/Prozor/<krAj>/Sila): Na kraju komadne linije, nalazi se podopcija Sila iji naziv ukazuje na nain na koji e biti definisan selektovani kraj linije prednaprezanja. Uzastopnim izborom ove podopcije, ona menja svoj naziv tako da moe dobiti jedan od mogua tri oblika: Sila kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e selektovani kraj linije predanprezanja bti oznaen kao mesto gde se unosi sila prednaprezanja. Nakon selekcije, na datom kraju e biti postavljen simbol |> kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e selektovani kraj linije predanprezanja bti oznaen kao mesto gde se postavlja anker. Nakon selekcije, na datom kraju e biti postavljen simbol ||
Anker
Nastavak kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e selektovani kraj linije predanprezanja bti oznaen kao mesto gde se nastavljaju dva segmenta trase kablova. Nakon selekcije, na datom kraju nee biti postavljen nijedan simbol. Znai, od korisnika se oekuje da prvo na komadnoj liniji postavi odgovarajui naziv poslednje podopcije, i da potom u select box zahvati deo linije prednaprezanja na ijem kraju e biti postavljen odabrani uslov. U zavisnosti od mesta na kome je selektovana linija prednaprezanja, uslov koji je odreen nazivom poslednje podopcije na komandoj liniji, bie postavljen na bliem kraju. Ova naredba praktino funkcionie na potpuno isti nain kao i naredba za oslobaanje uticaja na krajevima greda (vidi poglavlje 3.1.5.), stim to se uslovi koji se postavljaju na selektovanom kraju linije, ne podeavaju u dijalog box-u, ve stanjem podopcije na komadnoj liniji.
3.2.12.2
Gubitci sile prednaprezanja
Pomou ove naredbe imate mogunost da vizuelno sagledate gubitak sile prenaprezanja du zadate trase kablova. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei oblik: <0 sel.> Gubitak sile prednaprezanja Selektovanje (Prozor/<krAl>): Sada je potrebno selektovati jedan segment postavljene trase kablova, nakon ega e program prvo prekontrolisati da li je ona ispravno zadata, i ako nije izdati odgovarajue upozorenje.
324
Naime, krajevi zadate linije prednaprezanja moraju biti oznaeni ili kao mesto unoenja sile prednaprezanja ili kao mesto ankera (svakako da postavljanje dva ankera na krajevima linije prednaprezanja, nije mogue). U sluaju da je kraj linije prednaprezanja oznaen kao nastavak, tada se njegov kraj mora poklopiti sa poetkom drugog segmenta linije prednaprezanja, a poloaj kabla se na mestu nastavka mora nalaziti na istom mestu u prostoru. Prema tome, vie segmenata prednaprezanja koji su meusobno povezani, tako to su njihovi krajevi oznaeni kao Nastavak, analiziraju se kao jedna celina. Ako selektovana trasa kablova ispuni formalne uslove za ispravnost, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled idjalog box-a za prikaz gubitaka sile prednaprezanja U levom delu dijalog box-a se u dva odvojena grafikona prikazuje zadati oblik trase kablova i dijagram promene intenziteta sile predanprezanja du zadate trase kablova. U sluaju gubitka sile od proklizavanja klina, na kraju na kome se unosi sila prednaprezanja, ovaj deo dijagrama e biti irafiran. Gubitak sile prednaprezanja usled trenja i zatalasanosti kabla, proraunava se iz sledee formule:
N,x = N e
- ,x - l,x
Upotrebljene oznake u formuli imaju sledee znaenje: N,x N ,x l,x Intenzitet sile predanprezanja u posmatranom preseku du zadate trase kablova Zadata sila predanprezanja Zadati koeficient trenja Suma skretnih uglova trase kablova do posmatranog preseka Dodatni koeficijent trenja po duini Rastojanje posmatranog preseka od poetka trase kablova
325 Proraun gubitka sile predanprezanja usled proklizavanja klina, sprovodi se u dva koraka. Prvo se iterativnim reavanjem sledee jednaine, sraunava duina do koje se rasprostire pad sile usled proklizavanja klina.
Upotrebljene oznake u formuli imaju sledee znaenje: le ln Es As N Nepoznata duina na kojoj se rasprostire gubitak sile proklizavanja klina Zadato proklizavanje klina Zadati modul elastinosti elika od koga je napravljen kabl Zadata povrina poprenog preseka kabla Zadata sila predanprezanja Zadati koeficient trenja Prosean skretni ugao do posmatranog mesta Zadati dodatni koeficijent trenja po duini predanprezanja usled
Na osnovu proraunate duine le, iz sledee formule se proraunava umanjeni intenzitet sile na mestu njenog nanoenja na model.
Ne = N [1 x ( + )]
Upotrebljene oznake u formuli imaju sledee znaenje: Ne N xUmenjeni intenzitet sile na mestu unoenje sile na model Zadata sila predanprezanja Rastojanje do posmatranog mesta Zadati koeficient trenja Prosean skretni ugao do posamtranog mesta Zadati dodatni koeficijent trenja po duini
U gornjem desnom uglu dijalog box-a prikazani su svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi predanprezanja, a u prikazanoj listi preseka se u prozivoljno odabranim meupresecima moe dobiti informacija kako o ekscentrinom poloaju kablova, tako i o intenzitetu slie predanprezanja u datom preseku. Nain rada sa listom preseka je potpuno isti kao i u dijalog box-a za unos numerikih podataka o predanprezanju, stim to ovde poloaj meupreseka nije odreen svojim relativnim rastojanjem od poetka trase kablova, ve tanim rastojanjem u duinskim jedinicama. I u sluaju da ne analizirate uticaje od gubitka sile prednaprezanja, ova naredba e biti od pomoi da odredite visinsku koordinatu svih taaka u kojima je potrebno pridrati kablove na gradilitu. Izborom ove naredbe u okviru modula za obradu rezulatat prorauna, imaete mogunost da odtampate sve prikazane podate iz ovog dijalog box-a.
326
3.2.13 Rezultanta
Naredba Rezultanta slui za kontrolu tanosti unetih podataka o intenzitetu optereenja. Njenim aktiviranjem, program sa komandne linije zahteva da selektujete sva optereenja za koja elite da dobijete informaciju o intenzitetu i poloaju rezultante. <0 sel.> Optereenja Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Nakon zavrene procedure selektovanja, program e otvoriti dijalog box sa informacijom o intenzitetu i poloaju rezultatne svih prethodno selektovanih optereenja.
Svakako da e u okviru ove naredbe, za selektovanje biti dostupna samo povrinska, linijska i takasta optereenja. Procenom ispravnosti prikazanih rezultata, moete lako otkriti eventualno pogreno zadate podatke o optereenju. U sluaju da sva selektovana optereenja nemaju isti pravac delovanja, tada program nei biti u stanju da srauna i poloaj rezultante.
3.2.14 Konvertor optereenja

Ova naredba ima prevashodnu ulogu da olaka unos linijskog i koncentrisanog optereenja du grednih elemenata konstrukcije, koji se nalaze van ploa, odnosno zidova. Naime, kako veina optereenja koja deluju na konstrukcije ima povrinski karakter (sneg, vetar, teina krovnog pokrivaa, teina podova, itd.), to pri nanoenju optereenja na gredne elemente konstrukcije koji ne pripadaju ploama, odnosno zidovima, morate runo proraunavati intenznitet optereenja, koje pripada svakom od tih grednih elemenata. Iz tog razloga, programom je predviena sledea procedura unosa podatka, koju emo ilustovati na primeru delovanja vetra na kosoj krovnoj konstrukciji.
327
Prednja strana krova po kojoj treba zadati pritisak vetra odozgo Iako se krovna konstrukcija sastoji samo od grednih elemenata, prvo emo zadati povrinsko optereenje koje predstavlja pritisak vetra upravno na prednju stranu krova.
Zadato povrinsko optereenje na prednjoj strani krova koje simulira dejstvo vetra Izborom naredbe Konvertor optereenja, program e zahtevati da selektujete sva povrinska optereenja koja je potrebno zameniti odgovarujuim linijskim ili pak takastim optereenjem. <0 sel.> Povrinska optereenja Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Nakon zavrene selekcije povrinskog optereenja, program e zahtevati da selektujete sve gredne elemente koje elite da opteretite zamenjujim linijskim, odnosno koncentrisanim silama. <0 sel.> Grede Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
328
Kako se u sastavu prednje strane krova nalaze i glavni i sekundarni nosai, kao i spregovi za vetar, to je sada potrebno selektovati samo one grede koje e preuzeti optereenje od vetra. U naem primeru, selektovaemo sve podune grede koje su postavljene u pravcu globalne X ose.
Selektovane su sve grede koje treba da dobiju ekvivalentno optereenje Nakon zavrene selekcije podunih greda, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Konvertor optereenja Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, odluujete se za konvertovanje povrinskog optereenja ili u jednako podeljeno, ili pak u koncentrisano. U sluaju da se odluite za opciju konvertovanja u koncentrisane sile, tada e za unos podataka biti dostupan i edit box, u kome se zadaje meusobno rastojanje koncentrisanih sila koje e biti izgenerisane.
329
Edit box za definisanje rastojanja izmeu koncentrisanih sila Svakako da e ovde zadato rastojanje odrediti i tanost rasporeda sila, mada ne treba preterivati, obzirom da e se tada u sastavu modela nai preveliki broj entiteta koji moe usporavati rad samog programa. Preporuka je da, kada god je to mogue, odaberete konvertovanje u jednako podeljeno linijsko optereenje, jer e ono u veini sluajeva dovesti do zadovaljavjue tanosti. Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a prethodno selektovano povrinsko optereenje e biti uklonjeno i zamenjeno odgovarajuim linijskim, odnosno takastim optereenjem. Svakako da e optereenje biti naneto samo na grede koje su selektovane u okviru ove naredbe, i to samo pod uslovom da one pripadaju istoj ravni, kojoj pripada i selektovano povrinsko optereenje.
Prikaz izgenerisanog linijskog optereenja
330
Prikaz izgenerisanog takastog optereenja Svakako da se na ovaj nain moe preneti i povrinsko dejstvo vetra samo na stubove koji se nalaze na prednjoj i zadnjoj strani ovde prikazane hale. Ova naredba ima primenu i u mnogim drugim sluajevima. Naveemo jo samo jedan oigledan primer, kada se modeliraju objekti sa montanim meuspratnim konstrukcijama. Obzirom da nas u tim sluajevima, po pravilu ne interesuju uticaji u montanim ploama, tada ih nije potrebno ni unositi u model samo zbog prenoenja povrinskog optereenja na ostale delove konstrukcije. Znai, i ovde je potebno prvo zadati povrinsko optereenje na mestu gde bi stajala data montana ploa (u prazno), a potom to optereenje konvertovati u zamenjujue linijsko ili takasto optereenje, na gredama koje su postavljene u pravcu noenja date ploe. Na ovaj nain se drastino ubrzava unos geometrije modela, a pored toga e i sam model imati znatno manji broj vorova na mrei konanih elemenata. Napomena: U Tower-u 6 je omogueno konvertovanje povrinskog optereenja, koje je zadato na nekoj krivoj povri, u niz koncentrisanih sila du selektovanih grednih elemenata konstrukcije. Sama procedura konvertovanja je ista kao i na ravnim povrima. Jedino je u dijalog box-u, koji se otvara nakon zavrene selekcije greda, opcija Ravnomerna optereenja nedostupna, s obzirom da se zbog sloenosti problema povrinsko optereenje u optem sluaju ne moe prikazati pomou linijskih.
3.3
3.3.1
Promena i kontrola ranije unetih podataka

Promena setova
Pomou naredbe Promena setova, koja se nalazi u okviru padajueg menija Korekcija, omoguena je naknadna promena numerikih podataka za proizvoljno selektovane elemente crtea. Aktiviranjem ove naredbe, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Promena setova Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Nain funkcionisanje naredbe je potpuno isti, bez obzira da li selektovani elementi predstavljaju deo konstrukcije, ili pak optereenje. Kako svakom tipu elementa crtea,
331 odgovara samo odreeni tip numerikih podataka, to se u ovoj proceduri ne mogu istovremeno selektovati raznorodni tipovi entiteta. Ovde pod raznorodnim tipovima elemenata podrazumevamo: ploe, grede, linijsko optereenje, povrinsko optereenje, itd. Znai, mogua je masovna promena podataka za vie selektovanih elemenata, ali svi oni moraju pripadati istom tipu elemenata. U sluaju da se u prvom koraku selekcije, jenovremno selektuju raznorodni elementi, program e od svih selektovanih zadrati samo elemente jednog tipa, dok e sve ostale izbaciti iz selekcije. Isto vai i kada se selektuje element crtea na mestu na kome se njegova geometrija poklapa sa nekim drugim entitetima. I tada e program sam odabrati element za koji e ui u proceduru menjanja podataka. U ovakvim sluajevima treba ukinuti vidljivost svih elemenata crtea ija se geometrija poklapa sa geometrijom elementa za koji je potrebno izvriti promenu numerikih podataka. Prema tome, najlake je prvo pojedinano selektovati jedan od elemenata datog tipa, a da tek u sledeem koraku koriste metode grupnog selektovanja. Tada e, svi tipovi elemenata koji ne odgovaraju tipu prvog selektovanog, automatski biti odbaeni. Desni klik mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, te e se u zavisnosti od tipa elementa koji je izabran, otvoriti odgovarajui dijalog box, u kome se mogu izvriti eljene izmene.
Selektovano je vie ploa istog seta numerikih podataka Sada ovde mogu nastupiti dva sluaja. Ako svi selektovani entiteti imaju isti set numerikih podataka, tada e sa leve strane liste, crnom strelicom , jasno biti naznaeno koji je to redni broj seta. Meutim, ako se istovremno selektuje vie elemenata razliitih setova, tada e ispred liste, u okviru svih setova koji su pridrueni selektovanim elemntima, stajati simboli crnih strelica .
332
Selektovano je vie ploa razliitog seta numerikih podataka Pored toga, svi podaci u listi e biti ispisani kao neaktivni, a svi edit box-ovi prazni. Ovakvo stanje e biti, sve dok klikom mia u okviru liste, svim selektovanim entitetima ne pridruite isti set podataka. Nakon izvrenih izmena u dijalog box-u, klikom na komandno polje OK, novo zadati podaci e biti pridrueni izabranim elementima crtea, a program e sa komandne linije i dalje zahtevati selektovanje elementa za koje se eli promena numerikih podataka. Klik na desi taster mia, oznaie kraj ove naredbe. Ista logika vai, i kada se za promenu podataka selektuju elementi crtea koji predstavljaju optereenje. Ako sva selektovana optereenja imaju iste numerike podatke, tada e u dijalog box-u biti ispisani svi prethodno zadati parametri.
Selektovana su dva povrinska optereenja, potpuno istog intenziteta i pravca delovanja
333 Meutim, ako se selektuje vie optereenja razliitog intenziteta, ili pravca delovanja, tada e podaci u dijalog bux-u biti prazni, sve dok ih ponovo ne zadate. Na taj nain ete, svim prethodno selektovanim optereenjima, pridruiti novo zadate podatke.
Selektovana su dva povrinska optereenja, istog pravca delovanja, ali razliitog intenziteta Promena podataka je omoguena i za elemente crtea koji nisu deo konstrukcije. To su razne pomone linije i tekstovi, postavljeni pomou naredbi: Linija, Tekst i Kota (vidi oglavlje 3.4). Za linije i kote je mogue promeniti layer na kojem su ovi entiteti nacrtani, a za tekstove je omoguena promena svih podataka koji su ranije zadati: sadraj teksta, layer, ravnanje, font, itd. Kako je programom omogueno postavljanje ovih pomonih elemenata crtea i u prozoru Dispozicija, to pomou ove naredbe neete moi da vrite njihovu promenu podataka. To proizilazi iz osnovne funkcije prozora Dipspozicija, da se u njemu vri promena tekueg rama, te e klik mia u okviru ovog prozora, dok je aktivna naredba Promena setova, biti protumaen kao zahtev za promenu tekueg rama. Prema tome, za promenu podataka o pomonim entitetima koji su postavljeni u prozoru Dispozicija, morate koristiti posebnu naredbu Preimenuj (vidi poglavlje 2.12.2). Naime, u sluaju da se pomou ove naredbe umesto simbola rama, selektuje neki od pomonih entiteta u prozoru Dispozicija, tada e ona raditi potpuno isto kao i naredba Promena setova.
3.3.2
Promena lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata (Promena L.K.S.)
Kako program po default-u odreuje orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata modela, to pomou naredbe Promena L.K.S., koja se nalazi u okviru padajueg menija Korekcija, imate mogunost da ga naknadno promenite. Njenim izborom, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Promena L.K.S. Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/<krAj>): Procedurom selekcije e biti obuhvaeni samo linijski elementi, nad kojima ova naredba ima dejstvo: grede, linijski oslonci, pokretno optereenje i prednaprezanje. Nakon zavrene selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da zadate taku sa crtea, koja e odrediti kako ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 2, tako i usmerenje lokalne ose 2. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 2/<krAj>):
334
Naime, kako je pravac i smer lokalne ose 1 potpuno odreen poetkom i krajem linije kojom je zadat poloaj datog linijskog elementa u prostoru, a kroz jednu pravu je mogue postaviti beskonano ravni, to e izbor ove take jednoznano odrediti kako ravan u kojoj lee ove dve lokalne ose, tako i smer pruanja lokalne ose 2. Lokalna osa 3 e tada biti postavljena automatski, tako da zadovolji pravilo desno orijentisanog koordinatnog sistema. Kako u nekim sluajevima, moe biti lake odrediti ravan u kojoj lee ose 1 i 3, uzastopni klik mia preko podopcije Taka koja odreuje osu 2, dovee do promene sadraja komandne linije. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3/<krAj>): Naime, sada e odabrana taka odrediti ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 3. Ponovni klik preko ove podopcije, vratie nas na prvobitni oblik komandne linije. Nakon izbora eljene take, naredba e biti zavrena. U sluaju viestruke selekcije, vodite rauna da izbor take pravilno odredi, kako ravan, tako i usmerenje lokalnih osa, svim selektovanim elementima. Ovo emo ilustrovati na primeru jednovremene promene orijentacije lokalnog koordinatnog sistema svih stubova jednog rama.
Lokalne ose 1 i 2 svih stubova postavljene su u vertikalnoj ravni X-Z. Ako elimo da promenimo orijanaciju lokalnog koordinatnog sistema stubova, tako da njihove lokalne ose 1 i 2 lee u vertikalnoj ravni Y-Z, tada e postavljenjem podopcije Taka koja odreuje osu 3 za tekuu, i izbor bilo koje take u okviru ravni prikazanag rama, dovesti do eljenog efekta. Meutim, u zavisnosti od poloaja odabrane take, orijentacija lokalne ose 3 selektovanih stubova, nee biti ista.
335
Izborom take 1, lokalna osa 3 svih stubova, bie usmerana na desno
Izborom take 1, lokalna osa 3 svih stubova, bie usmerana na levo
336
Izborom take 1, lokalna osa 3 levog stuba, bie usmerana na desno, a druga dva na levo
Izborom take 1, lokalna osa 3 desnog stuba, bie usmerana na levo, a druga dva na desno Znai, smer lokalne ose 2, odnosno lokalne ose 3, odreen je relativnim poloajem odabrane take, u odnosu na lokalnu osu 1, datog linijskog elementa. Napomenuemo da se smer lokalne ose 1 ne moe naknadno promeniti, i on se uvek postavlja tako da ide od poetka ka kraju linije, kojom je odreen poloaj datog linijskog elementa u rpostoru. Primena naredbe Orijantacija lokalnog koordinatnog sistema je neobino vana za sve elemente konstrukcije. Kod greda, ona je viestruko vana, obzirom da se u pravcu postavljenih lokalnih osa, prikazuju rezultati prorauna, definiu dimenzije poprenog preseka i oslobaaju uticaji na njenim krajevima. Kod linijskih oslonaca se u pravcu postavljenih lokalnih osa, spreavaju pomeranja i rotacije, tako da e i proraunate reakcije oslonaca, delovati u njihovom pravcu.
337 Kod pokretnog optereenja, orijentacija lokalnog koordinatnog sistema definie ravan po kojoj ono deluje, a kod prednaprezanja, nagib ravni u kojoj se nalazi trasa kablova (kablovi za prenaprezanja se postavljaju uvek u ravni koju odreuju poloaj lokalne ose 1 i 2). Napomena: U toku izvrenja ove naredbe, za preporuku je da pomou naredbe Vidljivost, postavite za vidljive lokalne ose elemenata konstrukcije, za koji se vri promena lokalnog koordinatnog sistema. Na taj nain, imaete laki uvid u tanost sprovedenih izmena.
3.3.3
Promena lokalnog koordinatnog sistema takastih oslonaca
Pored promene lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata, pomou naredbe Promena L.K.S. moe se menjati i orijentacija lokalnog kordinatnog sistema takastih oslonaca. Njenim izborom iz padajueg menija Korekcija, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Promena L.K.S. - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek/ eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Ako su selektovani takasti oslonci, program e sa komandne linije zahtevati da zadate taku sa crtea koja e odrediti pravac i smer lokalne ose 3: Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3 / Radijalno / <krAj>): Napomenuemo da u sluaju selekcije samo jednog takastog oslonca, na komandnoj liniji nee biti prisutna podopcija Radijalno. Izbor podopcije Taka koja odreuje osu 3 dovee do promene ose ije e usmerenje odrediti taka koja se zadaje. Jedan klik mia menja na lokalnu osu 2, drugi na lokalnu osu 1 dok trei klik mia vraa provobitno stanje komandne linije. Pravac i smer izabrane lokalne ose (pretpostaviemo da je izabrana osa 3) moe se odrediti na dva naina - radijalno i paralelno. Kod radijalnog odreivanja, lokalne ose 3 svih selektovanih entiteta bie usmerne prema zadatoj taki.
Radijalno odreivanje usmerenja lokalnih osa
338 Kod paralelnog odreivanja zadata taka odreuje usmerenje lokalne ose 3 jednog (referentnog) takastog oslonca, dok su lokalne ose ostalih selektovanih oslonaca paralelne sa njom i imaju isti smer. Za referentni takasti oslonac program usvaja onaj koji je prvi selektovan.
Paralelno odreivanje usmerenja lokalnih osa Izabrani nain odreivanja ispisuje se na komandnoj liniji kao ime podopcije. Znai ako se na komandnoj liniji nalazi podopcija Radijalno to znai i da se usmerenje lokalne ose 3 odreuje rdijalno. Promena na paralelno odreivanje vri se aktiviranjem ove podopcije. Nakon izbora take koja odreuje usmerenje lokalne ose 3, program e sa komandne linije zahtevati da zadate taku koja odreuje ravan u kojoj se osa 3 nalazi. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje ravan 2-3 / <krAj>): Naziv podopcije Taka koja odreuje ravan 2-3 ukazuje da e izabrana taka odrediti ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 2 i 3. Izborom ove podopcije komandna linija e dobiti novi izgled, odnosno taka koja se zadaje odredie ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i 3. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje ravan 1-3 / <krAj>): Naravno, da je na poetku ove procedure izabrana neka druga osa, pomou ove podopcije bi se vrio izbor ravni koje njoj odgovaraju. Nakon izbora traene take naredba se zavrava, a lokalni koordinatni sistemi svih selektovanih oslonaca dobijaju zadatu orjentaciju.
339
L.K.S. svih takastih oslonaca je promenjen tako to su lokalne ose 2 usmerene prema centru kruga, a lokalne ose 3 su normalne na prikazanu ravan
3.3.4
Kontrola setova
Posebno vanu opciju u programu predstavlja i vizuelno sagledavanje tanosti unetih numerikih podataka, odnosno mogunost da se vizuelno prekontrolie da li su svim elementima konstrukcije pridrueni tani setovi numerikih podataka. Za tu namenu je razvijena naredba Kontrola setova, u okviru padajueg menija koji se otvara desnim klikom mia preko naziva prozora 3D pogled. Aktiviranjem ove naredbe, program e za dati tip konstruktivnog elementa (ploe, grede, itd.), sve entitete istog seta numerickih podataka, ofarbati istom bojom.
U prozoru 3D pogled, program je istom bojom ofarbao, sve ploe i zidove kojima je pridruen isti set numerikih podataka Komandna linija je dobila sledei sadraj.
340 <Sve> Kontrola setova Ploa/Zid (Promena setova/Izbor/<krAj>): Za koju vrstu konstruktivnih elemenata se vri kontrola unetih numerikih podataka, i koji redni brojevi setova e biti farbani a koje ne, odreuje se u dijalog box-u koji se otvara aktiviranjem podopcije Izbor.
Izgled dijalog box-a u okviru narebe Kontorla setova Korisniku je sada omogueno da, osim za razliite tipove konstruktivnih elemenata, vri kontrolu unetih podataka i za tri vrste optereenja - povrinsko, linijsko i takasto. U levom delu dijalog box-a nalazi se lista svih entiteta (konstruktivnih elemenata i optereenja) za koje se moe uraditi kontrola unetih podataka. Svakako da e za izbor biti dostupni samo oni entiteti koji se nalaze u modelu. Za odabrani entitet, u desnom delu dijalog box-a, prikazuje se lista sa svim setovima podataka koji su do tada kreirani.
Odabrana je kontrola setova za grede U koloni Naziv je prikazan opis svakog seta, dok je u koloni Boja za svaki od setova postavljena boja kojom e elementi tog seta biti ofarbani u modelu. Boje program sam generie po kriterijumu da one za svaki od setova budu to razliitije, ali je omogueno i da za svaki od setova sami odaberete boju po elji.
341
Klik mia preko strelice sa desne strane color box-a, otvorio je dijalog box za izbor proizvoljne boje Ako se za kontrolu unetih podataka izabere optereenje, obzirom da se optereenja grupiu prema intenzitetu, u koloni Naziv e se umesto opisa prikazivati intenzitet optereenja za svaki set.
Odabrana je kontrola unetih podataka za povrinsko optereenje Generisanje palete boja Pored manuelnog odreivanja svake od boja, izborom komadnog polja Generii boje imate mogunost da zadate programu iz koje palate e boje biti generisane.
Dijalog box za generisanje palete boja
342 Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u listi e za sve setove biti izgenerisane nove boje iz zadate palete. U dijalog box-u se nalazi i check box Nijansiraj boje. Ukoliko je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, svim setovima e biti pridruene razliite nijanse boje koja je izabrana za poetnu.
Svim setovima su pridruene razliite nijanse boje koja je izabrana za poetnu Rad sa listom konfiguracija boja Program dozvoljava i da odabrane boje za setove numerikih podataka snimite u bazu i po potrebi ih naknadno koristite. Izborom komadnog polja Snimi otvara se dijalog box za snimanje trenutno odabranih boja u bazu.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na odabrane boje, i aktivirati komandno polje OK. Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu ovog dijalog box-a je predviena za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija boja.
343
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija boja Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara se sadraj liste, i sada je dovoljno miem kliknuti na red u kome je opisan sadraj stanja boja koje se ele postaviti. Napomenuemo da se u listi uvek nalazi i programski definisano stanje boja Default, koje ne mozete obrisati. Pomou komandnog polja Brii je omogueno brisanje proizvoljno selektovane konfiguracije boja iz liste. Uvid u tablice setova numerikih podataka U sluaju da elite da vidite koji su podaci definisani za koji set numerikih podataka, izborom komadnog polja Set, otvara se dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka za odabrani konstruktivni element.
Dijalog box za definisanje setova numerikih podataka o gredama Ovi dijalog box-ovi u potpunosti odgovaraju dijalog box-ovima koji se koriste pri postavljanju datih elemenata konstrukcije na model, te je i ovde mogue, po potrebi vriti naknadne korekcije u prethodno zadatim ulaznim podacima. Izbor setova koji e biti prikazani Na kraju svakog reda, u okviru liste setova, nalazi se i check box koji regulie da li e dati set konstruktivnog elementa biti ofarban ili ne.
344
Check box-ovi, koji odreuju da li e dati set biti ofarban na crteu ili ne Pomou komandnih polja Selektuj sve i Deselktuju sve, imate mogunost da selektujete, odnosno deselektujete za prikaz sve setove datog konstruktivnog elementa. Nakon izbora komandnog polje OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na ekranu e odabrani setovi datog konstruktivnog elementa biti ofarbani odgovarajuim bojama.
Iz sadraj komandne linije se vidi, da su za farbanje odabrani setovi greda: 2, i 4 Promena setova U sluaju uinjenih greaka, odnosno u sluaju da ste nekom od konstruktivnih elemenata pridruili pogrean set numerikih podataka, programom je omoguena promena setova i u okviru ove naredbe. Naime, izborom podopcije Promena setova, na komandnoj linija se javlja sledea poruka: <0 sel.> Promena setova Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
345 Nain rada sa ovom podopcijom je potpuno isti kao i kada se istoimena naredba pozove samostalno (vidi poglavlje 3.3.1). Jedina razlika je u tome to e kraj ove naredbe dovesti do povratka na osnovni oblik komandne linije u okviru naredbe "Kontrola setova", a boje greda e automatski biti aurirane prema novo nastalom stanju. Opcije 2D prikaza
Pomou check box-a Prikai indirektne elemente se definie nain prikazivanja indirektnih elemenata u prozoru 2D pogled. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, simboli indirektnih elemenata e se iscrtavati sa bojama koje su zadate u ovom dijalog box-u, a ako je postavljen na iskljueno stanje iscrtavae se sa bojom koja je predviena za neaktivne elemente.
Simboli ploa u preseku su prikazani sa bojama iz kontrole setova
346
3.3.5
Kontrola unetih podataka
Izborom naredbe Kontrola unetih podataka, koja se nalazi u okviru padajueg menija Pomone funkcije, vri se osnovno testiranje ispravnosti kreiranog modela. Obzirom da je program u svom radu toliko fleksibilan, te dozvoljava kreiranje potpuno proizvoljnih konstrukcija, svakako da ovo testiranje treba shvatiti samo uslovno, jer je gotovo nemogue otkriti ba sve eventualno uinjene greke. Zbog toga budite obazrivi pri kreiranju modela, jer e program labilnost sistema moi pouzdano da otkrije, tek u proraunskom modulu, pri reavanju sistema jednaina. Ipak ova naredba moe biti od koristi za otkrivanje nekih oiglednih greaka. Nakon aktiviranja naredbe, program odmah otpoinje sa testiranjem unetih podataka. Kontrola konstruktivnih elemenata Program prvo kontrolie da li model uopte sadri minimum konstruktivnih elemenata, odnosno da bi sproveo dalju kontrolu, neophodno je da na modelu postoji barem jedna ploa ili jedna greda, i barem jedan oslonac (povrinski, linijski ili takasti). U sluaju da je na modelu definisano vie faza graenja, tada e ovaj uslov vaiti za svaku od faza posebno. Ako ovaj minimalni uslov nije ispunjen, dalja kontrola se ne sprovodi i program e u otvorenom dijalog box-u izdati upozorenje da je model nekompletan.
Upozorenje da je model nekompletan Aktiviranjem komadnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, i sada Vam preostaje da prvo popravite greke, a da potom optet pokrenete naredbu za kontrolu unetih podataka. Ako je ovaj prvi uslov ispunjen, program nee izdati nikakvo upozorenje o nekompletnosti modela, i otpoee sa testiranjem svakog od elemenata konstrukcije posebno. Napomenuemo da se kontrola sprovodi za sve postavljene konstruktivne elemente na modelu, bez obzira na njihovo trenutno stanje vidljivosti. Naveemo kriterijume koji se proveravaju za svaki od konstruktivnih elemenata posebno: Ploa/Zid Granini uslovi Greda za ispravnost ploa i zidova ne postoji kriterijum, odnosno sve ploe, i svi zidovi postavljeni na model, su uvek ispravni. moraju svojim kompletnom geometrijom pripadati ploi, odnosno zidu. za ispravnost postavljenih greda konstantnog poprenog preseka ne postoji kriterijum, odnosno sve grede konstantnog poprenog preseka, postavljene na model, formalno su uvek ispravne. Lokalna nestabilnost tapa po pitanju neregularnog oslobaanja uticaja na njihovim krajevima, moe se otkriti jedino pri samom proraunu. Izuzetak su reetkasti tipovi tapova kod kojih e program detektovati greku, ako je na njegovom kraju osloboen neki od uticaja. Meutim, kod greda promenljivog poprenog preseka, proverava se da li je promena dimenzija poprenog preseka ispravno zadata. U sluaju linearne promene, kod koje je poloaj meupreseka
347 zadat apsolutnim odstojanjem od poetka grede, proverava se da li se zadati meupresek nalazi unutar date grede. Ako se nalazi van grede, onda takva greda ima pogreno pridruen set numerikih podataka. U sluaju greda sa definisanom lunom promenom, kontrolie se da li je mogue primeniti zadatu luna promenu. Naime, u sluaju da je zadat takav poloaj meupreseka i dimenzija preseka u njima, da luk koji se postavlja kroz zadate tri take izaziva negativne dimenzije, tada je takvoj gredi takoe pridruen pogrean set numerikih podtaka.
Ovako zadata luna promena visine grede, dovela bi do negativne visine na sredini nosaa. Povinski oslonac - mora svojom kompletnom geometrijom biti ispod ploe, odnosno zida. Linijski oslonac nema kriterijuma, odnosno uvek je formalno ispravan.
Takasti oslonac - nema kriterijuma, odnosno uvek je formalno ispravan. Krive povri nema kriterijuma, odnosno uvek su formalno ispravne
Ako svi konstruktvni elementi zadovolje postavljene kriterijume, program e otpoeti kontrolu zadatog optereenja. Meutim, u sluaju da na modelu postoje neregularni konstruktivni elementi, program e otvoriti dijalog box u kome e jasno biti naznaeni svi elementi konstrukcije koji ne zadovaljavaju postavljene kriterijume. U sluaju da je definisano vie faza graenja, tada e biti naznaeno i kojoj fazi pripadaju elementi konstrukcije sa grekom.
Upozorenje o neispravnim konstrktivnim elementima Na kraju svakog od redova sa tumaenjem greke, program izmeu zagrada ispisuje i masto gde se dati konstruktivni element nalazi, odnosno kom sklopu pripada. Izmeu zagrada moe biti ispisan naziv nivoa, rama ili pak pomonog pogleda, u zavisnosti od toga kom od ovih sklopova dati konstruktivni element pripada. Ako pogrean konstruktivni element ne priada ni jednom od sklopava, onda se izmau zagrada ispisuje komenta 3D.
348
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, a program e na crteu jasno markirati sve neregularne konstruktivne elemente,
Specijalnim simbolima, program jasno naznaava koji konstruktivni elementi ne zadovaljavuju sprovedenu kontrolu. U sluaju da na modelu postoji vie definisanih faza graenja, tada e markeri greaka biti postavljeni samo na entitetima koji pripadaju tekuoj fazi. Kada ste popravili sve otkrivene greke, ponovo aktivirajte ovu naredbu, i u sluaju da vie nema greaka u konstrukciji, program e otpoeti kontrolu zadatog optereenja. Ako program opet otkrije greku u konstrukciji, onda ovaj postupak morate ponavljati sve dok ih potpuno ne otklonite. Kontrola optereenja Tek kada svi konstruktivni elementi zadovolje postavljene kriterijume, otpoee testiranje zadatog optereenja, pri emu se svaki od zadatih sluajeva optereenja, testira posebno. Isto kao i kod konstrukcije, prvo se kontrolie da li u okviru datog sluaja optereenja postoji zadato barem jedno optereenje. Ako je definisan prazan sluaj optereenja, odnosno nije mu pridrueno ni jedno konkretno optereenje (nije ukljuena ak ni sopstvena teina), program e izdati upozorenje.
Upozorenje o praznim sluajevima optereenja Izuzetak je, ako se u datom modelu analiziraju uticaji kroz definisane faze graenja. U takvim sluajevima, u okviru pojedinih faza je dozvoljeno postojanje praznih optereenja. Aktiviranjem komadnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, i sada Vam preostaje da prvo popravite greke, a da potom optet pokrenete naredbu za kontrolu unetih podataka. Ako je ovaj prvi uslov ispunjen, program nee izdati nikakvo upozorenje o praznim sluajevima
349 optereenja, i otpoee sa testiranjem svakog od optereenja posebno, prema sledeim kriterijumima: Povrinsko optereenje Linijsko optereenje Takasto optereenje Pomeranje oslonaca mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi ili zidu. mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi, zidu, ili gredi. mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi, zidu, ili gredi. mora biti zadato na takastom osloncu koje ima spreeno pomeranje (rotaciju), u pravcu zadatog pomeranja (rotacije).
Temperaturni uticaji u ploi - moraju svojom kompletnom geometrijom biti unutar ploe, odnosno zida. Temperaturni uticaji u gredi - moraju svojom kompletnom geometrijom biti unutar grede. U sluaju da je zadato delovanje temperaturne razlike, data greda mora imati definisane dimenzije poprenog preseka. Gredi, iji je poreni presek definisan kao Prozivoljan, nije dozvoljeno zadavanje temperaturne razlika. Pokretno optereenje mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi, odnosno gredi. U zavisnosti od duine trase, i zadatog pomeraja eme pokretnog optereenja, kontrolie se potreban broj internih sluajeva optereenja za konstuisanje anvelope uticaja. Program e uvek izdati upozorenje o potrebnom broju internih sluajeva optereenja, ali to nee smatrati za greku. Znai na vama je da procenite, da li je broj internih sluajeva prevelik, u zavisnosti od veliine i komplikovanosti konstrukcije. Ovakvo upozorenje ete dobiti i pri zahtevu za proraun modela. Razlog je vie nego jasan, obzirom da kod velikih modela, proraun moe trajati predugo, a moe se desiti, i da se uopte ne moe sprovesti. U okviru sluaja optereenja, u kome je zadato pokretno optereenje, istovremeno sa njim moe delovati samo povrinsko, linijsko i takasto optereenje. U protivnom, proram e izdati greku za svaki tip, ovako zadatog optereenja. U sluaju da je na modelu definisano vie faza graenja, tada se pokretno optereenje, u okviru istog sluaja optereenja, moe zadati samo unutar jedne od faza. zadato mesto za konstuisanje uticajne linije, mora se nalaziti ili na gredi, ili na takastom osloncu. Ako se nalazi na gredi, tada i odabrana vrsta uticaja mora odgovarati uticajima koji se mogu dobiti u gredi. Ako se uticajna linija nalazi na takastom osloncu, tada on mora imati spreeno pomeranje (rotaciju) koja odgovara traenom uticaju. sistemska linija prednaprezanja, mora svojom kompletnom geometrijom biti unutar grede, ili ploe. Za svaki zadati segment linije prednaprezanja, kontrolie se da li ona na svojim krajevima ima postavljene dobre uslove (sila/anker/nastavak). Ako je zadat proraun gubitaka sile prednaprezanja, tada se kontrolie da sluajno nije cela sila prednaprezanja anulirana usled gubitaka.
Uticajna linija
Prednaprezanje
350 Ako sva optereenja zadovolje postavljene kriterijume, program e izdati poruku o uspeno sprovedenoj kontroli unetih podataka.
Informacija o uspeno sprovedenoj kontroli unetih podataka Meutim, u sluaju da na modelu postoje neregularna optereenja, program e otvoriti dijalog box u kome e jasno biti naznaena sva optereenja koja ne zadovaljavaju postavljene kriterijume. U sluaju da je definisano vie faza graenja, tada e pored sluaja optereenja, biti naznaeno i kojoj fazi pripadaju elementi optereenja sa grekom.
Upozorenje o neispravnim optereenjima Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, a program e na crteu jasno markirati sva neregularna optereenja.
Specijalnim simbolima, program jasno naznaava koja optereenja ne zadovaljavuju sprovedenu kontrolu. U sluaju da na modelu postoji vie definisanih faza graenja, tada e markeri greaka biti postavljeni samo na optereenjima koji pripadaju tekuoj fazi. Takoe, markeri greaka e se prikazivati samo na optereenjima koja pripadaju tekuem sluaju optereenja.
351 Kada ste popravili sve otkrivene greke, ponovo aktivirajte ovu naredbu, i u sluaju da vie nema greaka u optereenju, program e izdati poruku o uspeno sprovedenoj kontoli unetih podataka.
Informacija o uspeno sprovedenoj kontroli unetih podataka Ako program opet otkrije greku u optereenju, onda ovaj postupak morate ponavljati sve dok ih potpuno ne otklonite. Napomena: Postupak kontrole unetih podataka se automatski sprovodi i pri zahtevu za generisanje mree konanih elemnata. U sluaju kada na modelu nema povrinskih elemenata konstrukcije, pa se generisanje mree konanih elemenata ne sporovodi, tada e kontrola unetih podtaka biti sprovedena neposredno pred proraun. U sluaju otkrivene greke, program e izdati odogvarajue upozorenje i obustvaie dalji tok generisanja mree konanih elemenata, odnosno proraun.
3.3.6
Kontrola geometrije
Obzirom da je program grafiki orijentisan, i da mu je osnovna uloga proraun statikih uticaja, to je svakako vano da geometrija modela bude precizno iscrtana. U sluaju da neprecizno crtate, imaete velike probleme pri kasnijem formiranju mree konanih elemenata, a i rezultati prorauna, ako uopte i doete do njih, mogu biti pogreni. Crtake greke se najee ne mogu videti golim okom, pa ih je mogue otkriti jedino izborom naredbe Kontrola geometrije, koja se nalazi u okviru padajueg menija Pomone funkcije. Prema tome, pre nego to krenete u generisanje mree konanih elemenata, ili sam proraun modela, obavezno aktivirajte ovu naredbu.
U edit box-u Tolerancija rastojanja treba zadati vrednost sa kojom e se uporeivati sva meusobna rastojanja izmeu elemenata na crteu. Drugim reima, od programa zahtevamo da na crteu markira sva rastojanja izmeu entiteta koja su manja od zadatog. Koju ete vrednost zadati za ovaj parametar, zavisi od same geometrije modela, odnosno od preciznosti sa kojom ste eleli da kreirate model. Ako na primer, znate da na crteu ne treba da postoji ni jedno rastojanje koje je manje od 0.5 m, tada ete zadati: Tolerancija rastojanja =0.5.
352
Parametar Tolerancija uglova, se odnosi na odstupanje linija na crteu od horizontalnog i vertikalnog pravca, odnosno trai se od programa da markira sve linije koje odstupaju od horizontalnog, odnosno vertiklanog pravca za ugao koji je manji od zadatog (ako se za ovaj parametar zada vrednost 0, program e ignorisati sve linije na crteu koje odstupaju od horizontalnog, odnosno vertikalnog pravca). Nakon zadavanja ova dva parametra, i klika na komandno polje OK, program e izanalizirati geometriju modela, i u sluaju da nisu pronaene crtake greke izdae odgovarajue upozorenje.
U sluaju da se otkriju crtake greke, program e izdati upozorenje o otkrivenim grekama.
Pored toga, program e na crteu posebnim markerima obeleiti sva rastojanja koja su manja od zadatog, i linije koje odstupaju od horizontale, odnosno vertikale, za ugao manji od zadatog.
Posebnim markerima, program je oznaio sva mesta na kojima postoje crtake greke Segmente linija koji odstupaju od vertikalnog, odnosno horizontalnog poloaja, program farba posebnom bojom. Rastojanja koja su manja od zadatog, program oznaava tako to markira take koje odreuju dato rastojanje. U zavisnosti od toga ta data taka predstavlja, program pri markiranju taaka upotrebljava sledee simbole:
353
- Simbolom malog kvadrata se oznaavaju sve take koje predstavljaju takasti entitet, ili pak poetnu, odnosno krajnju, taku datog segmenta linije. - Simbolom malog trougla, program oznaava sve take koje se nalaze na konturi linijskih i povrinskih entiteta, ali nisu njene krajnje take. Znai, ove take se nalaze unutar segmenta linije kojom je odreena kontura datog linijskog, odnosno povrinskog elementa. - Simbolom malog kruga, program oznaava taku koja se nalazi unutar neke od povri (taka pripada ravni povrinskog entiteta ali nije na njegovoj konturi). U toku procedure kontrole geometrije, program moe otkriti i mesta koja eventualno mogu biti posledica crtake greke. Naime, radi se u segmentima linija ija rastojanja nisu manja od zadate tolerancije, ali njihova geometrija ukazuje na to, da postoji entitet za koji verovatno niste eleli da ima, ba takvu geomertiju. I ovakve segmente, program e naznaiti posebnom bojom koja je definsana za upozorenja. Upozorenja, e program dati za sledee sluajeve: - Ako na modelu postoji vie lunih segmenata koji su povezani, a iji se centri krunice nalaze na malom rastojanju. Kako ste verovatno eleli da ti lukovi pripadaju istoj krunici, to je mogue da se ovde radi o crtakoj greci. - Ako na modelu postoji luk sa isuvie malim poluprenikom. Ovakvo upozorenje se izdaje jer e pri generisanju mree konanih elemnata ovakav luk sigurno izazvati veliki broj konanih elemenata. - Ako na modelu postoji evaluirani linijski entitet, koji je tako postavljen na krivu povr, da njegova geometrija ne predstavlja regularnu 3D du, odnosno 3D luk. Tipian primer je ako na sfernu krivu povr postavite segment linije koji malo odstupa od njenog radijalnog pravca. Kako ste verovatno eleli da on bude ba u radijalnom pravcu, to se i ovde radi o verovatnoj crtakoj greci. Sa ovako markiranim rastojanjima i pravcima, mogue je lako sagledati eventualne greke nastale pri nepreciznom crtanju. Postavljeni markeri e stajati na crteu sve dok crtake greke ne uklonite i ponovo ne aktivirate ovu naredbu. Ako pak smatrate da otkrivene crtake greke nisu mnogo bitne, onda postavljene markere greaka moete ukloniti i izborom komadnog polja Cancel , u okviru ove naredbe. Pomou dva prekidaa, koja se nalaze u vrhu dijalog box-a za kontrolu geometrije, mogue je programu zadati, koji e sve elementi crtea ui u testiranje. Samo u 2D pogledu Kontrolom geometrije e biti obuhvaeni samo entiteti koji pripadaju sadraju prozora 2D pogled, neposredno pre aktiviranja ove naredbe. Da li e u testiranje geometrije ue samo trenutno vidljivi entiteti iz ovog prozora, ili pak svi koji mu pripadaju, odreuje stanje prekidaa Samo vidljivi entiteti. Kontrolom geometrije e biti obuhvaeni svi entiteti koji su prikazani u prozoru 3D pogled, neposredno pre aktiviranja ove naredbe. Da li e u testiranje geometrije ui samo trenutno vidljivi entiteti iz ovog prozora, ili pak svi elementi modela, odreuje stanje prekidaa Samo vidljivi entiteti. Kontrolom geometrije nee biti obuhvaeni entiteti koji nisu trenutno prikazani u odabranom prozoru. Naime, svi entiteti koji su proglaeni za nevidljive, bilo pomou naredbe Vidljivost, bilo
Samo u 2D pogledu
Samo vidljivi entiteti
354 pomou naredbe Sakrivanje, bie izuzeti iz kontrole geometrije. Pored toga, kontrola geomerije za entitete optereenja, vrie se samo u okviru tekueg sluaja optereenja. Samo vidljivi entiteti Kontrolom geometrije e biti obuhvaeni svi entiteti koji pripadaju odabranom prozoru, bez obzira na trenutno stanje njihove vidljivosti. Pored toga, kontrola geometrija e se sprovesti i nad entitetima optereenja, koja nisu sadrana u tekuem sluaju optereenja.
Znai, pomou prekidaa Samo u 2D pogledu, odluujete da li e u kontrolu geometrije ui sadraj prozora za 2D, ili za 3D prikaz modela, a pomou prekidaa Samo vidljivi entiteti, da li e u okviru odabranog prozora, u testiranje ui svi entiteti koji mu pripadaju, ili pak samo oni koji su trenutno prikazani u njemu. Napomenuemo da se indirektni elementi, koji su prikazani u okviru prozora 2D pogled, ne tretiraju u okviru kontrole geometrije, obzirom da oni nisu entiteti, ve predstavljaju presek datog elementa konstrukcije sa trenutno prikazanom ravni pogleda u prozoru 2D pogled. U donjem delu dijalog box-a, nalazi se i prekida Popravka geometrije, ijim postavljenjem na ukljueno stanje moete od program zahtevati da popravi otkrivene crtake greke. Pri korienju ove opcije budite obazrivi, obzirom da program nee moi uvek da popravi sve napravljene crtake greke. Pored toga, u proceduri pomeranja taaka, popravka jedne crtake greke moe izazvati nekontrolisani niz novih greaka. Problemi koje program ne moe da rei, najee su javljaju kod povrinskih elemenata, kada je za popravku crtake greke, potrebno pomeriti jednu taku sa njene konture, u poloaj koji bi celu ravan povrinskog elementa izveo iz njene prvobitne ravni. Isto vai i za evaluirane povri i lune segmente linijskih entiteta. Takav nain reavanja problema bi praktino zahtevao nekakvu vetaku intelegenciju, to je praktino nemogue automatski reiti. Prema tome, za preporuku je da crtake greke sami otklonite, jednu po jednu. Da li ete to sprovesti brisanjem, po ponovnim iscrtavanjem datog entiteta, ili ete pak pomerati njihov poloaj, iskljuivo zavisi od Vas i Vasih navika. U svakoj sluaju, najlake je da pri samom kreiranju modela precizno crtate. Analiza geomtrijskih greaka U sluaju da postavljeni markeri greaka ne ukazuju dovoljno jasno u emu se sastoji greka, programom je predviena naredba Analiza geometrijskih greaka. Njenim aktiviranjem, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete postavljeni marker greke, ili pak segment naznaen kao upozorenje. Marker greke Selektovanje (<krAj>): Ako selektujete marker za taku, tada e program posebnom bojom naznaiti i selektovani i susedni marker, koji odreuju rastojanje manje od zadatog. Pored toga, posebnom bojom e biti naznaena i kontura entiteta kojoj pripada susedni marker. Na ovaj nain moete lako sagledati u odnosu na koji entitet se selektovana taka nalazi na manjem rastojanju od zadatog. U sluaju da selektujete neki od segnmenata koji je markiran kao upozorenje, tada e se otvoriti dijalog box sa znaenjem upozorenja.
355 Aktivranjem komandnog polja OK, dijalog box sa upozorenjem e biti zatvoren, a program e sa komadne linije i dalje zahtevati selektovanje postavljenih markera, sve dok izborom podopzije krAj, ne oznaite kraj ove naredbe. Postavljenii simboli e i po zavretku ove naredbe stajati na crteu, sve dok ne otklonite sve crtake greke. Napomenuemo jo jednom, da se postavljeni simboli greaka mogu ukloniti sa crtea i pozivom naredbe Kontrola geometrije, i aktiviranjem komandnog polja Cancel. Primena naredbe Kako je neobino vano da geometrija i konstrukcije i optereenja bude precizno nacrtana, to je za preporuku da u toku kreiranja modela, s vremena na vreme, pomou naredbe Kontrola geometrije, prekontroliete tanost unetih podataka. U sluaju da konstrukciju kreirate generisanjem njenih vertikalnih entiteta, pomou naredbe Generisanje (vidi poglavlje 2.11.7), onda je vano da pre same procedure generisanja, prekontroliete podudarnost svih konstruktivnih elemenata i u vertikalnom smislu. U takvim sluajevima, je najbolje, krenuti od vrha objekta, i pomou naredbe Projektovane tavanice (vidi poglavlje 2.14.8), u prozoru 2D pogled postavite za vidljiv samo nivo koji se nalazi iznad tekueg.
Za projektovanje na tekui nivo odaberite samo linijske i takaste oslonce, obzirom da e u proceduri generisanja vertikalnih elemenata, samo oni biti zamenjeni odgovrajuim stubovim i zidovima. Sada aktivirajte naredbu Kontrola geometrije i postavite na ukljueno stanje prekidae Samo u 2D pogledu i Samo vidljivi entiteti.
Ako u ovakvom reimu, program detektuje da nema crtakih greaka, onda moete za tekui nivo postaviti prvi ispod, i ponoviti prethodno opisani postupak, sve do najnieg nivoa na modelu. Ako program otkrije crtake greke, onda prvo popravite otkrivene crtake greke, pa tek onda preite na sledei nivo ispod.
356 Tek nakon sprovednog prethodno opisanog postupka za sve nivoe na modelu, odozgo na dole, moete slobodno pristupiti generisanju prostornog modela. Bez ozbira na koji ste nain kreirali geometriju konstrukcije, obavezno pre zadavanja bilo kakvog optereenja, prvo prekontroliite isrpavnost geometrije konstrukcije, po pitanju crtakih greaka. Isti postupak ponovite i kada ste naneli sva optereenja, odnosno pre prelaska u modul za formiranje mree konanih elemenata. Pri prvom aktiviranju naredbe, sve prekidae posatvite na iskljueno stanje, kako bi ustanovili da li na celom modelu uopte postoje crtake greke ili ne. Ako ne postoje, program e izdati odgovarajui komentar, a ako postoje, na crteu e biti markirani svi neregularni entiteti. Pre nego to krenete u otklanjanje crtakih greaka, morate prvo otkriti izmeu kojih entiteta je markirano rastojanje manje od zadatog. Ovo je najlake otkriti selektivnim ukidanjem vidljovosti pojedinih elemenata crtea. Ponovnim aktiviranjem naredbe Kontrola geometrije, ali sada postavljanjem odgovrajuih prekidaa na ukljueno stanje, lako ete otkriti izmeu kojih entiteta je markirano rastojanje manje od zadatog. Svakako da e ovde od velike pomoi biti i naredba Anliza geometrijskih greaka. Napomena: Naredba Kontrola geometrije se automatski sprovodi i u okviru naredbe za generisanje mree konanih elemenata. U sluaju da na crteu otkrije takve crtake greke, koje za posledicu imaju da mrea konanih elemenata ne moe biti izgenerisana, program e obustaviti postupak generisanja, i izdati odgovrajue upozorenje. Naglasiemo da sve otkrivene crtake greke ne moraju po pravilu praviti probleme pri generisanju mree. Neke od nih program moe i sam prevazii. U svakom sluju, najbolje je da ih nema. Napomena: U sluaju da je marker take postavljen na unutranjosti luog segmenta (simbol malog trougla), tada Vam se pri velikom zumiranju moe uiniti da dati simbol ne pripada luku. Razlog ovome je to se marker uvek prikazuje na svom pravom poloaju, a luk se uvek aproksimira nizom pravih segmenata. Znai, markirana taka sigurno pripada luku.
3.3.7
Promena dijagonale povrinskih entiteta
Pomou naredbe Vidljivost moe se ukljuiti prikazivanje dijagonale u svakom povrinskom konstruktivnom elementu (ploe i povrinski oslonci) modela. Njen poloaj program automatski odreuje, tako to od dve dijagonale gabarita elementa izabere onu koja veom duinom prelazi preko povrine tog konstruktivnog elementa.
357
Ukljueno je prikazivanje dijagonale ploe Automatski odreeni poloaj moe se promeniti pomou naredbe Promena dijagonale povrinskih entiteta. Izborom ove naredbe iz padajueg menija Pomoni nivo, ili klikom mia preko prikazane ikone, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete dijagonalu kojoj elite da promenite poloaj. <0 sel.> Promena dijagonale povrinskih entiteta Selektovanje ( Prozor / <krAj> ): Nakon selektovanja, potrebno je da izborom dve take sa crtea zadate novi poloaj dijagonale. Prva taka: Druga taka: Program e ostati u proceduri selektovanja sve dok izborom podopcije Kraj ne zavrite naredbu.
Izborom dve take sa crtea promenjen je poloaj dijagonale ploe
358
3.4
Komande za unos elemenata crtea koji nisu deo konstrukcije
U ovu grupu komandi spadaju naredbe pomou kojih se kreiraju elementi crtea koji nisu deo konstrukcije, pa samim tim i ne utiu na proraun modela. Pomou ovih naredbi, koje se nalaze u okviru padajueg menija Pomoni nivo, mogu se postavljati pomone ose, iscrtavati proizvoljne linije, ispisivati tekstovi i kotirati crtei. Svi ovi entiteti, mogu se ravnopravno postavljati i u prozoru Dispozicija, i u prozoru 2D pogled, bez obzira na to, koji je deo modela trenutno prikazan u njemu. Pomone linije, tekstovi i kote, mogu se postavljati i na specijalno definisanim pomonim pogledima, koji se dobijaju selektovanjem evaluiranih elemenata konstrukcije (vidi poglavlje 3.1.12). U tim sluajevima, ovi entiteti se mogu nalaziti i van domena prostiranja date krive povri.
U sklopu pomonog pogleda Sfera, postavljena je kota i naslov Ovako postavljeni entiteti se ne mogu selektovati u okviru datog pomonog pogleda, ve iskljuivo u baznoj ravni date krive povri. Znai, ukoliko elite da pomerite, ili pak promenite sadraj ovako postavljenih entiteta, morate za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, postaviti baznu ravan date krive povri.
359
U prozoru 2D pogled je prikazana bazna ravan sfere Postavljeni entiteti, nalaze se praktino u baznoj ravni krive povri, a programom je samo omogueno njihivo prikazivanje u sklopu definisanog pomonog pogleda.
3.4.1
Pomone ose
U poglavlju 2.5 smo detaljno objasnili naine na koje se moe vriti izbor taaka sa crtea. Jedan od svakako najpraktinijih je biranje taaka pomou OSNAP kriterijuma (vidi poglavlje 2.5.5). Kako se prilikom projektovanja, konstruktivni elementi gotovo uvek postavljaju u pravcu nekih osa, to bi izuzetno praktino bilo da na crteu imamo tako iscrtane pomone ose koje e pratiti geometriju konstruktivnih elemenata. Za ovu namenu je i napravljen ceo sistem naredbi, u koji se ulazi ativiranjem naredbe Ose. Iako pretpostavljamo da Vam je ve poznato, naglasiemo jo jednom da ove horizontalne i vertikalne ose nemaju nikakve veze sa mreom konanih elemenata, ve one treba samo da prate geometriju konstrukcije radi kasnijeg lakeg definisanja njene geometrije. Izborom naredbe Ose, na oblasti crtea se pojavljuju po jedna horizontalna i vertikalna osa koje prolaze kroz koordinatni poetak (taka 0,0,0, a komandna linija dobija sledei oblik. Vertikalne ose (Oznake/Pomeri/Brisanje/proMena/Ref.osa/Gen./<krAj>/Drugi pravac): Izborom naredbe, ose automatski postaju vidljive bez obzira na stanje parametra Pomone ose u dijalog boksu naredbe Vidljivost. Na komandnoj liniji su u zagradi ispisane podopcije ove naredbe, a ako se ne izabere ni jedna od njih, od korisnika se oekuje unos nove ose. Kako se u jednom trenutku moe raditi samo sa horizontalnim ili vertikalnim osama, na poetku komandne linije se ispisuje koje su ose trenutno aktivne, odnosno na koje e se ose odnositi sve dalje operacije. Promena aktivnih osa se vri klikom mia preko poslednje prikazane podopcije na komandnoj liniji Drugi pravac. Naime, svaki klik mia preko ove podopcije e naizmenino postavljati za aktivne Horizontalne ose ili Vertikalne ose. Pomone ose se mogu ravnopravno postavljati i u prozoru Dispozicija i u prozoru 2D pogled, bez obzira koji je trenutno definisani pogled u njemu. Iz tog razloga, u programu razlikujemo takozvane globalne i lokalne pomone ose. Naime, globalne pomone ose su one koje se pruaju u pravcu globalnih koordinatnih osa i one su jedinstvene (zajednike) za ceo
360 prostorni model. To praktino znai, ako u prozoru 2D pogled, kada je za tekui postavljen neki od nivoa, postavite pomone X i Y ose, one e istovremno vaiti i za sve ostale horizontalne ravni, na nekom drugom nivou. Iste te ose bie prikazane i u prozoru Dispozicija.
Postavljene pomone ose u pravcu globalne X i Y ose, zajednike su i za prozor 2D pogled, i za prozor Dispozicija Takoe, u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan neki od ramova, iji se pravac pruanja u dispoziciji objekta poklapa sa pravcem pruanja globalne X i Y ose, takoe e biti prikazane odgovarajue globalne pomone ose.
Prikazane vertikalne ose u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan popreni ram, praktino predstavljaju postavljene pomone ose u pravcu globalne X ose.
361
Prikazane vertikalne ose u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan poduni ram, praktino predstavljaju postavljene pomone ose u pravcu globalne Y ose. I postavljene globalne Z pomone ose e vaiti za sve vertikalne ravni koje se prikau u prozoru 2D pogled. Znai postavljanjem za tekui, bilo kog od ramova u dipoziciji objekta, bez obzira da li je njihov pravac pruanja u pravcu globalnih koordintanih osa ili ne, prikazane X ose e odgovarati globalnim Z pomonim osama.
Prikazane X ose u prozoru 2D pogled, zajednike su za sve ramove, bez obzira na njihov pravac pruanja u dispoziciji objekta. Prema tome, globalne pomone ose su zajednike za ceo model, i prikazuju se u svim ravnima pogleda iji je vektor normale takav da se zadati razmak globalnih osa moe prikazati u pravoj veliini bez ikakvih transformacija. Kako je programom predvieno da se pomone ose mogu uvek zadavati u prozoru 2D pogled, bez obzira na ravan tekueg prikaza, to u sluaju da se ose zadaju u ravni prikaza u kojoj se ne vide odgovarajue globalne ose, zadate ose program e proglasiti lokalnim za datu
362 ravan pogleda. Tipian primer je zadavanje Y osa u prozoru 2D pogled kada je za tekui postavljen neki od ramova koji u dispozociji zauzima kos poloaj u odnosu na globalne koordinatne ose.
Postavljene lokalne Y ose, nee se videti ni u jednom drugom 2D prikazu, osim u onom koji ima isti vektor normale kao i prikazani ram u dispoziciji objekta. I ovde vai prvilo, kao i kod globalnih pomonih osa, da se zadata meusobna rastojanja izmeu lokalnih osa moraju ouvati u svim prikazima. Znai postavljene lokalne pomone ose se vezuju za ravan u kojoj su zadate, i bie prikazane samo u ravnima pogleda koji imaju isti vektor normale kao i ravan u kojoj lee zadate lokalne pomone ose.
3.4.1.1 Postavljanje osa

Kao to smo ve napomenuli, ako se ne izabere ni jedna od ponuenih opcija, od korisnika se oekuje postavljanje ose, horizontalne ili vertikalne, u zavisnosti od toga ta je ispisano na kraju komandne linije. U zavisnosti od toga, koji je prozor trenutno aktivan, ose e biti postavljene u njemu. Buditi obazrivi, naroiti pri postavljanju pomonih osa putem zadavanja koordinata, obzirom da e se zadate koordinate odnositi na trenutno aktivan prozor. Sve ose koje se postavljaju, numeriu se brojevima od 0 do n, i to posebno za X, a posebno za Y pravac (numeracija osa se sortira po rastuim koordinatama). Ose obeleene sa brojem 0, program sam postavlja i one prolaze kroz koordinatni poetak (taka 0,0). Redni broj horizontalnih osa se ispisuje uz levu, a brojevi vertikalnih uz donju ivicu oblasti crtea. Programski postavljene nazive osa moete promeniti na nain kako e to biti opisano u poglavlju 3.4.1.5 I za vertikalne i za horizontalne ose vae isti principi, i one se mogu postavljati na jedan od sledeih naina: izborom slobodne take na crteu ili preciznim pogaanjem taaka pomou OSNAP kriterijuma. Klik mia e dovesti do postavljanja X ili Y-ose ba kroz izabranu taku. Kako je postavljenje pomonih osa omogueno i u prozoru Dispozicija, za vreme izvravanja ove naredbe neete moi transparentno da vrite promenu tekueg rama, jer e svaki klik u okviru prozora Dispozicija biti protumaen kao zahtev za postavljenjem nove ose.
363 pojedinanim zadavanjem apsolutnih koordinata, odnosno X ili Y koordinata u zavisnosti od toga da li se postavljaju horizontalne (zadaje se Y koordinata) ili vertikalne ose (zadaje se X koordinata). Ako sa tastature zadate na primer vrednost: 5.5, tada e, u sluaju da su aktivne Y-ose program postaviti vertikalnu osu koja se nalazi na rastojanju 5.5 od koordinatnog poetka. U sluaju da su aktivne X-ose, bie postavljena horizontalna osa na rastojanju 5.5 od koordinatnog poetka. pojedinanim zadavanjem relativnih koordinata u odnosu na referentnu osu. Uvek je po jedna horizontalna i vertikalna osa referentna, i one su jasno naznaene kratkom podebljanom linijom na poetku date ose. Program za referentnu osu automatski proglaava poslednju postavljenu, a pomou podopcije Ref. osa, korisnik moe sam postaviti proizvoljnu osu za referentnu. Izborom ove podopcije, na komandnoj liniji se ispisuje poruka: Referentna linija vertikalne ose (<krAj>): Pokaziva dobija oblik select-box-a, u koji sada treba zahvatiti bilo koji deo ose koja se eli postaviti za referentnu. Svakako da se ne moe za referentnu osu postaviti horizontalna osa ako su vertikalne aktivne i obrnuto. Nakon selektovanja ose, program e se vratiti na osnovni oblik komandne linije i marker postaviti na poweku novo postavljene referentne ose. Da bi se programu jasno naznailo da se radi o relativnim koordinatama, ispred odgovarajue koordinate se mora zadati karakter @. Ako sa tastature zadate na primer: @5.5, program e, ako su aktivne Y-ose, postaviti vertikalnu osu koja se nalazi na rastojanju 5,5 od referentne vertikalne ose. Ako su aktivne X-ose, onda e biti postavljena horizontalna osa koja se nalazi na rastojanju 5.5 od referentne horizontalne ose. serijskim zadavanjem apsolutnih koordinata. Broj koji se prvo zadaje predstavlja broj rastojanja, a drugi veliinu rastojanja. Ova dva broja moraju meusobno biti razdvojena znakom *. Ako sa tastature zadate na primer: 4*3.5, to e biti postavljene etiri horizontalne, odnosno vertikalne ose, koje imaju sledee apsolutne koordinate: 3.5, 7.0, 10.5 i 14. serijskim zadavanjem relativnih koordinata. Procedura radi na gotovo isti nain kao i kod serijskog zadavanja apsolutnih koordinata, s tim to se prva osa ne postavlja u odnosu na koordinatni poetak, ve u odnosu na referentnu osu. Ako je za referentnu osu postavljena osa koja se nalazi na rastojanju 10 od koordinatnog poetka, a sa tastature zadate na primer @3*2.2, to e biti postavljene tri ose koje se nalaze na sledeim rastojanjima od koordinatnog poetka: 12.2, 14.4 i 16.6.
3.4.1.2 Brisanje osa

Pored postavljanja, izborom naredbe Ose, mogue je vriti i razne manipulacije sa postavljenim osama. I ovde e se isto kao i kod postavljanja, sve operacije odnositi na trenutno aktivne ose (horizontalne X ili vertikalne Y). Izborom podopcije Brisanje, pokaziva dobija oblik select box-a, a na komandnoj liniji se javlja poruka: <0 sel.> Brisanje vertikalnih osa (<krAj>): Sada se od korisnika oekuje da selektuje vertikalne ili horizontalne ose za brisanje, u zavisnosti od toga koje su postavljene za aktivne. Princip selektovanja je standardan, te je i ovde omogueno pojedinano i grupno selektovanje. Za pojedinano selektovanje treba u mali kvadrati zahvatiti bilo koji deo ose koja se eli brisati. U sluaju da se select box dovede u
364 poloaj da ne see ni jednu od osa, klik na levi taster mia e biti protumaen kao zadavanje prvog ugla pravougaone oblasti, te e sa komandne linije program zahtevati da se zada i suprotni: Suprotni ugao:_ Sve ose, horizontalne ili vertikalne, koje prolaze kroz ovako definisanu pravougaonu oblast, bie selektovane. Pored ovog klasinog selektovanja miem, omogueno je i selektovanje sa tastature, zadavanjem rednog broja ose koja se eli obrisati. Ako na poruku sa komandne linije, kojom se zahteva selektovanje osa za brisanje, zadate na primer: <0 sel.> Brisanje vertikalnih osa (<krAj>): 2 Tada e osa broj 2 biti selektovana za brisanje, pod uslovom da postoji na crteu.
3.4.1.3 Promena rastojanja izmeu osa

Izborom podopcije proMena, korisniku je omogueno da u sluaju uinjene greke promeni rastojanje izmeu bilo koje dve susedne ose na crteu. Zbog lake kontrole tanosti unetih podataka o poloaju osa, horizontalna rastojanja izmeu postavljenih vertikalnih osa se ispisuju u vrhu oblasti crtea, a vertikalna izmeu horizontalnih osa, uz desnu ivicu oblasti crtea. Izborom podopcije proMena, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete rastojanje izmeu dve susedne horizontalne ili vertikalne ose: Izaberite rastojanje izmeu vertikalnih osa (<krAj>):_ Selektovanje eljenog rastojanja se vri jednostavnim klikom mia na oblast crtea izmeu dve susedne ose (horizontalne ili vertikalne), ili zadavanjem sa tastature veeg broja linije koja to rastojanje definie. U oba sluaja, susedne ose koje definiu izabrano rastojanje e biti markirane, a na komandnoj liniji e se pojaviti poruka kojom se od korisnika oekuje zadavanje nove vrednosti: Novo rastojanje izmeu vertikalnih osa <6.74>: Izmeu uglastih zagrada je ispisana informacija o trenutnom stanju izabranog razmaka, a nova vrednost se moe zadati ili sa tastature ili izborom take sa crtea koja e odrediti novi poloaj markirane ose sa veim rednim brojem. Zadavanjem nove vrednosti, selektovano rastojanje e biti korigovano, a sve ose sa veim rednim brojevima e tako biti pomerene, da se njihova meusobna rastojanja ne promene.
3.4.1.4 Pomeranje osa

Izborom podopcije Pomeri sa komandne linije, mogue je bilo kojoj selektovanoj osi promeniti poloaj. Sutinska razlika izmeu ove opcije i opcije kojom se vri promena rastojanja izmeu dve ose, je u tome to se pomeranjem selektovane ose na ovaj nain, ne menja poloaj ostalih osa. Izborom podopcije Pomeri, program na komandnoj liniji izdaje poruku kojom se oekuje od korisnika da selektuje osu kojoj eli da promeni poloaj: Pomeranje vetikalne ose (<krAj>):_ U ovoj proceduri je omogueno selektovanje samo jedne horizontalne ili vertikalne ose, dovoenjem mia u poloaj da select-box preseca eljenu osu. Selektovanje ose se moe
365 postii i zadavanjem sa tastature njenog rednog broja. Selektovana osa e biti markirana, a program e sada sa komandne linije zahtevati da zadate njen novi poloaj. Novo mesto vetikalne ose (<krAj>):_ Njen poloaj se moe zadati bilo kojim od ranije opisanih postupaka za izbor taaka (izbor take sa crtea, apsolutne koordinate, relativne, itd.).
3.4.1.5 Promena naziva osa

Izborom podopcije Oznake sa komandne linije, moete promeniti zadati naziv bilo koje od postavljenih osa na crteu: Oznaka vertikalne ose (Stil / <krAj>): Sada se oekuje da selektujete osu kojoj elite da promenite ime, ili da izaberete podopciju Stil. Nakon izbora ose na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka: Oznaka vertikalne ose n: 1 Prikazana oznaka n oznaava redni broj selektovane ose, a 1 njen stari naziv. Zadavanjem novog naziva za selektovanu osu i pritiskom na taster Enter, novo ime e biti prihvaeno a program e se vratiti na prethodni oblik komandne linije. Selekcija osa i promena njihovih naziva se moe vriti sve dok se izborom podopcije krAj sa komandne linije ne izae iz naredbe. Izborom podopcije Stil sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box u kome se definie stil obeleavanja osa Sve pomone ose koje se pruaju u pravcu globalne Y ili u pravcu globalne Z ose pripadaju nekoj od YOZ ravni. Program svakoj od ovih ravni dodeljuje oznaku i sa njom se na ekranu obeleavaju sve ose koje predstavljaju presek date YOZ ravni i trenutne ravni prikaza. Na ovaj nain je obezbeeno da pomone ose koje se pruaju u pravcu globalne Y ose i koje pripadaju istoj YOZ ravni, a nalaze se na razliitim nivoima, imaju istu oznaku. Istu oznaku e imati i sve pomone ose koje se pruaju u pravcu globalne Z ose, a pripadaju datoj YOZ ravni i razliitim ramovima koji se pruaju u pravcu globalne X ose. Objanjenje za XOZ i XOY ravni je analogno objanjenju za YOZ ravni. Stil oznaavanja datih ravni se definie izborom jednog od ponuenih stilova iz istoimenih zatvorenih listi, dok se iz zatvorene liste Lokalne ose vri izbor stila obeleavanja pomonih osa.
366
Sadraj jedne liste za izbor stila oznaavanja
Zadato je da se YOZ ravni obeleavaju rimskim brojevima, a XOZ ravni velikim slovima abecede Izborom stila Vrednost od programa se moe zahtevati da pored svake pomone ose ispie njeno rastojanje od ose koja prolazi kroz koordinatni poetak tekue ravni prikaza. Ovaj stil se najee koristi za obeleavanje XOY ravni, odnosno horizontalnih pomonih osa kod ramova, obzirom da te vrednosti predstavljaju visinske koordinate izabranih osa.
367
Obeleavanje XOY ravni pomou stila Vrednosti Pomou check box-a Brisanje postojeih oznaka osa briu se sve runo zadate oznake, a umesto njih se ispisuju izabrane oznake osa. Ako je ovaj check box iskljuen, promene stila oznaavanja u ovom dijalog box-u nee uticati na runo zadate oznake osa.
3.4.1.6 Automatsko generisanje osa

Pored poznatih naina postavljanja pomonih osa, omogueno je i automatsko generisanje osa na osnovu geometrije modela. Automatsko generisanje osa vri se izborom podopcije Gen sa komandne linije, i tada program u svim prelomnim takama kontura konstruktivnih elemenata modela postavlja pomone ose za trenutno aktivni pravac. Promenom aktivnih osa, a zatim ponovnim izborom podopcije Gen, automatski e biti generisane ose u drugom pravcu. Automatsko generisanje se moe vriti u prozorima 2D pogled i Dispozicija.
3.4.2
Izbor layer-a za crtanje
U okviru naredbi za postavljanje pomonih linija, tekstova i kota, na komandnoj liniji je uvek prisutna i podopcija Layer. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog box za izbor tekueg layer-a za crtanje.
Izgled dijalog box-a za izbor tekueg layer-a
368 Programom su predviena osam layer-a na kojima se mogu iscrtavati elementi crtea koji nisu deo konstrukcije. Za svaki od ovih layer-a, predviena je po jedna boja, koja e na crteu tano odreivati kom layer-a pripadaju pojedini entiteti, konstruisani pomou ovih naredbi. Izbor tekueg layer-a za crtanje, vri se jednostavnim klikom mia preko njegovog imena, tako da mali krui ispred odabranog nivoa postane zacrnjen. Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na poetku komandne linije, pojavie se krug popunjen bojom, koja odgovara layer-u koji je postavljen za tekui. Svi elementi crtea koji se budu nadalje iscrtavali, bie iscrtani u boji tekueg layer-a, kome e i pripadati. Ovakva organizacija u programu Vam omoguava da pojedine tekstove, linije i kote postavljate po elji na razliite nivoe. Kako je pomou naredbe Vidljivost mogue postavljanje i ukidanje vidljivosti za svaki od layer-a posebno, to je vie nego jasna jedna od osnovnih primena ovakvog naina crtanja. Osim toga i pri tampi moete pored boje, za svaki od layer-a definisati drugaiji tip linije i njenu debljinu (vidi poglavlje 3.5.1). Desnim klikom mia preko bilo koje od ikona, kojima se aktiviraju naredbe Linija, Tekst i Kotiranje, naizmenino sa svi layer-i postavljaju za vidljive, odnosno nevidljive. Selektivno definisanje vidljivosti svakog od layer-a posebno, postie se u okviru naredbe Vidljivost.
3.4.3
Crtanje pomonih linija
Izborom ove ikone ulazi se u naredbu Linija pomou koje se mogu iscrtavati proizvoljne linije na crteu, a koje nee uticati na proraun modela. Nain rada sa ovom naredbom je detaljno opisan u poglavlju 2.6, pa ga ovde neemo ponavljati. Linije se iscrtavaju u boji koja odgovara tekuem layer-u. Ova naredba ima primenu naroito kod komplikovanijih modela kada je za definisanje njihove geometrije neophodno iscrtati i razne pomone linije. Napomena: U sluaju da pomone linije elite da postavite u prozoru Dispozicija, tada morate poetnu taku linije odabrati u ovom prozoru. Svakako da tada svi segmenti polilinije moraju pripadati ovom prozoru. U sluaju da poetna taku linije odabrete u prozoru za 2D ili 3D prikaz modela, tada e klik mia u okviru prozora Dispozicija biti protumaen kao zahtev za promenu tekueg rama.
3.4.4
Ispis tekstova
Naredba Tekst slui za ispis raznih naslova i komentara na crteu. Izborom ove ikone, komandna linija dobija sledei izgled: Referentna taka (Font <2 mm>/Ugao<0>/Ravnanje<LD>/Layer/<krAj>):_ Naime, program od korisnika oekuje da unese referentnu taku teksta. Ova taka odreuje poloaj teksta na crteu, odnosno u odnosu na nju e se uneti tekst ravnati u zavisnosti od tekuih uslova ravnanja. Nain izbora uslova ravnanja emo objasniti malo kasnije. Kada se miem klikne na referentnu taku, na komandnoj liniji se ispisuje poruka: Tekst:_ Program sada oekuje od korisnika da sa tastature unese eljeni sadraj teksta. Dok se unosi tekst, program ga u DRAG modu ispisuje na crteu, pa je na taj nain smanjena mogunost pogrenog unosa. Zavretak unosa teksta se oznaava pritiskom na taster Enter, nakon
369 ega e uneti sadraj teksta biti ispisan na crteu u boji koja odgovara tekuem layer-u (na poetku komandne linije se nalazi simbol kruga ija boja ukazuje na postavljeni tekui layer), i poravnat u odnosu na referentnu taku prema tekuim uslovima ravnanja. Veliina slova na crteu, ugao pod kojim se tekst ispisuje, uslovi ravnanja i font, e odgovarati tekuem stanju parametara koji to reguliu. Tekue vrednosti ovih parametara su ispisane izmeu uglastih zagrada uz svaku od podopcija na komandnoj liniji. Postavljanje parametara se vri pre izbora referentne take i to pomou podopcija koje se nalaze na komandnoj liniji pri pozivu naredbe Tekst. Referentna taka (Font <2 mm>/Ugao<0>/Ravnanje<LD>/Layer/<krAj>):_ Tekue vrednosti ovih parametara program pamti i koristi ih u svom radu sve do njihove sledee promene od strane korisnika. Font i veliina slova Izbor veliine slova i fonta se postie aktiviranjem podopcije Font, nakon ega se otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor fonta Izbor fonta se vri iz zatvorene liste koja se nalazi u levom delu dijalog box-a. Svakako da e u listi fontova biti prikazani svi fontovi koji su instalirani u okviru Vaih Windows-a. Zadavanjem zeljenih vrednosti u edit box-ovima: Veliina i Faktor irine imate mogunost da utie na veliinu fonta i na odnos njegove irine prema zadatoj visini. Visina slova se zadaje u milimetrima, na osnovu ega e program sam proraunati odgovarajuu veliinu u crtakim jedinicama. Nain prorauna veze izmeu zadatih veliina slova u milimetrima na hartiji i crtakih jedinica na ekranu, bie detaljno objanjen u poglavlju 3.5.2 kada budemo objanjavali nain postavljanja tekue razmere. Za sada neka ostane na tome da treba zadati veliinu slova u milimetrima. Pomou prekidaa: B , I i _ , imate mogunost da definiete jedan od stilova odabranog fonta: bold, italic i underline fontove. Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren a odabrani font e biti postavljen za tekui. Na komandnoj liniji e izmeu uglastih zagrada, u okviru podopcije Font, biti ispisana i odabrana veliina fonta u milimetrima. Ugao ispisa teksta Izbor ugla pod kojim e tekst biti ispisan na crteu se ostvaruje izborom podopcije Ugao. Na komandnoj liniji se tada pojavljuje poruka: Ugao <0>:
370
Od korisnika se sada zahteva zadavanje ugla u stepenima (izmeu uglastih zagrada je ispisana tekua vrednost, a ugao raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu). Ugao se pored zadavanja sa tastature moe odrediti i izborom dve take sa crtea, pri emu e program oitati sa crtea ugao dui koja spaja te dve take. Izborom prve take sa crtea, program e sa komandne linije zahtevati i unos druge take. Druga tacka: Zadatu vrednost ugla, program e usvojiti kao tekuu i vratiti se na osnovni oblik komandne linije u okviru naredbe Tekst. Ravnanje teksta Izbor naina ravnanja teksta u odnosu na referentnu taku se postie aktiviranjem podopcije Ravnanje sa komandne linije. Ravnanje se moe vriti i po horizontali i po vertikali. Po horizontali je mogue da se tekst ravna u odnosu na levu ili desnu marginu, ili da se centrira. Ravnanje po vertikali je mogue u odnosu na vrh, dno ili centar. Na samoj komandnoj liniji, u okviru ove podopcije, je izmeu uglastih zagrada ispisan tekui uslov ravnanja. On se oznaava sa dva poetna slova, i prvo se odnosi na ravnanje u horizontalnom smislu, a drugo na ravnanje u vertikalnom smislu. Izborom podopcije Ravnanje, na komandnoj liniji e biti ispisana poruka: Horizontalno (<Levo>/Centar/Desno):_ Sada se od korisnika oekuje izbor ravnanja u horizontalnom smislu (pod horizontalnim se ovde ne smatra ugao od 0 ve pravac pod kojim se ispisuje tekst). Klikom mia preko jedne od ponuenih podopcija u komandnoj liniji, bie izabran nain ravnanja po horizontali, a na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka sa opcijama, ijim se izborom vri ravnanje po vertikali (pravac upravan na pravac pisanja). Vertikalno (Gore/Sredina/<Dole>):_ Izborom novog uslova ravnanja, program e se vratiti na osnovni oblik komandne linije za izbor referentne take, a izmeu uglastih zagrada e biti ispisani novo postavljeni uslovi ravnanja.
3.4.5
Kotiranje crtea
Obzirom da je program Tower grafiki orijentisan, i da omoguava formiranje kompletne grafike dokumentacije, to je svakako zbog preglednosti ulaznih podataka neophodno i iskotirati nacrtanu geometriju modela. Sam postupak kotiranja je veoma jednostavan i postie se izborom naredbe Kotiranje, nakon ega se na komandnoj liniji pojavljuje poruka: Unos take za kotiranje (Izbor/Deselektovanje/<krAj>/Layer): Sada se od korisnika oekuje da izvri izbor svih taaka, ije je meusobno rastojanje potrebno iskotirati. Pored pojedinanog izbora taaka, pomou podopcije Izbor, imate mogunost i da selektovanjem odaberete sve eljene take. <0 sel.> Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/<krAj>:
371 Procedura za izbor taka je detaljno opisana u poglavlju 2.5. Kada su odabrane sve take sa crtea, izbor podopcije krAj e oznaiti kraj procedure izbora taaka, i program e sa komandne linije sada zahtevati da odrediti poloaj kote. Poloaj automatske kote (Unos taaka/Horizontalna/Vertikalna /Kosa/Layer): Iz sadraja komandne linije, vidi se da u stvari postoje etiri nezavisne procedure, i to za postavljanje: automatske, horizontalne, vertikalne i kose kote (podopcija Unos taaka je predviena za provratak na proceduru izbora taaka). Po default-u, program uvek nudi postavljanje automatske kote, dok se izborom ostalih podopcija sa komandne linije, moe ui u proceduru za postavljanje horizontalne, vertikalne, odnosno kose kote. Postavljanje automatske kote podrazumeva, da e poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje, odrediti da li e biti postavljena horizontalna, ili vertikalna kota. Program, u DRAG modu stalno iscrtavati horizontalnu, odnosno vertikalnu kotu, u zavisnosti od trenutnog poloaja mia.
Poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje, odredio je postavljanje horizontalne kote.
372
Poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje, odredio je postavljanje vertikalne kote. Klik mia e dovesti do kraja procedure kotiranja, i na odabranom mestu e biti postavljena horizontalna, odnosno vertikalna kota. U sluaju da u DRAG modu, ne moete lako odabrati eljeni tip kote, tada izborom odgovarajue podopcije, ulazite u proceduru eksplicitnog postavljanja horizontalne, odnosno vertikalne kote. Izbor podopcije Horizontalna, dovee do sledeeg izgleda komandne linije. Poloaj horizontalne kote (Unos taaka/Automatska/Vertikalna /Kosa/Layer): U ovom sluaju, program e u DRAG modu uvek iscrtavati horizontalnu kotu, bez obzira na relativan poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje. Isto vai i za eksplicitno postavljanje vertikalne kote, pomou podopcije Vertikalna. Izbor take sa crtea, uvek e postaviti vertikalnu kotu. Za postavljanje kosih kota, treba sa komandne linije izabrati podopciju Kosa, nakon ega e se pojaviti poruka kojom se od korisnika zahteva da zada ugao nagiba kotne linije. Ugao kose kote (<0>/Unos taaka/Automatska/Horizontalna/Vertikalna //Layer): Ovaj ugao se moe zadati ili sa tastature u stepenima (pozitivan ugao raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu) ili izborom dve take sa crtea. Ako se izabere taka sa crtea, na komandnoj liniji e se pojaviti poruka: Druga tacka:_ Izborom i druge take sa crtea, bie odreen ugao nagiba kose kote, a dalji postupak je identian kao kod horizontalnog i vertikalnog kotiranja. Poloaj kose kote:_ Naime, izbor take sa crtea, odredie poloaj kose kote, a sva meusobna rastojanja odabranih taka za kotiranje, bie isprojektavana na zadati kosi pravac.
373 Napomena: Izbor fonta, broj decimala u kotama, tip strelica i nihova veliina vri se u okviru naredbe Parametri (vidi poglavlje 3.5.1).
3.4.6
Oznaka pozicije
Svim konstruktivnim elementima (ploa/zid, greda/stub i svi oslonci) moe se zadati tekstualno-numeriki identifikator - oznaka pozicije. Ovaj identifikator se ispisuje u svim tekstualnim izvetajima. Takoe se moe zahtevati i njegovo prikazivanje na ekranu, a samim tim i u grafikim blokovima koji se eksportuju u projektnu dokumentaciju. Oznaka pozicije praktino predstavlja ime elementa kome je pridruena i znatno olakava rad kako pri crtanju modela, tako i pri kreiranju projektne dokumentacije. Pri pozicioniranju, redosled entiteta program odreuje prema koordinatama njihovog teita. Prvo se porede Z, zatim Y i na kraju X koordinate. Recimo da se pozicioniraju sve grede jednog modela: prvo se pronau sve grede ije teite pripada ravni sa najmanjom Z koordinatom, zatim se meu njima pronau sve grede ije teite pripada pravcu sa najmanjom Y koordinatom i izvri se njihovo pozicioniranje, poevi od grede ije teite ima najmanju X koordinatu. Vano je napomenuti da prednost imaju entiteti koji pripadaju zadatim nivoima modela i oni se pozicioniraju prvi, a zatim se prelazi na pozicioniranje ostalih entiteta. Naredbe za rad sa oznakama pozicija nalaze se u padajuem meniju Pomoni nivo.
3.4.6.1 Plan pozicija

Pomou ove naredbe se oznake pozicija dodeljuju entitetima koji su selektovani sa crtea, tako da nakon njenog aktiviranja komandna linija dobija sledei izgled: <0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / Deselektovanje / <krAj> / osveavanje Indeksa / Brisanje svih oznaka): Napomenuemo da se istovremeno mogu selektovati samo entiteti istog tipa, na pr. samo grede ili samo ploe. Po zavretku selektovanja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodeljivanje oznaka pozicija U edit box-u Opis pozicije se zadaje oznaka koja e biti dodeljena svim selektovanim entitetima.
374 Pomou check box-a Numerisati pozicije definie se da li e program pored oznake, svakom entitetu da pridrui i redni broj. Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, za promenu postaju dostupani i ostali parametri u ovom delu dijalog box-a. U edit box-u Poetni broj se zadaje broj od koga kree numerisanje pozicija. Ako je zadati broj 0 numerisanje se nee izvriti, odnosno program se ponaa kao da je check box Numerisati pozicije iskljuen. Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Grupisati kolinearne od programa se zahteva da kolinearne entitete numerie sa istim brojem. Napomenuemo i da program automatski, svim entitetima koji imaju istu oznaku pozicije i isti redni broj dodeljuje indekse koji ih jednoznano odreuju. Ovi indeksi su od oznaka pozicija odvojeni crticom (*-n), a njihovo prikazivanje se definie u dijalog box-u naredbe Vidljivost. Komandno polje Brisanje oznake pozicije slui za uklanjanje oznaka pozicija koje su ranije dodeljene selektovanim entitetima. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a program svim selektovanim entitetima pridruuje zadate oznake pozicija. Prikazivanje oznaka pozicija definie se u dijalog box-u naredbe Vidljivost, pojedinano za svaki entitet.
Pomou naredbe Plan pozicija svim selektovanim gredama su dodeljene oznake pozicija Pomou naredbe Plan pozicija mogu se promeniti oznake pozicija koje su ranije dodeljene konstruktivnim elementima. Ako su svi selektovani entiteti pozicionirani sa istim parametrima, program e ih prikazati u dijalog box-u:
375
Svi selektovani entiteti imaju iste parametre Parametri koji nisu isti za sve selektovane entitete bie posebno oznaeni:
Parametri Opis pozicijei Numerisati pozicije nisu isti za sve selektovane entitete Poruka kojom se zahteva selektovanje entiteta e stajati na komandnoj liniji sve dok se izborom podopcije krAj naredba ne zavri. <0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / Deselektovanje / <krAj> / osveavanje Indeksa / Brisanje svih oznaka): Izborom podopcije osveavanje Indeksa sa komandne linije, vri se auriranje oznaka pozicija. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se redosled rednih brojeva i indeksa moe lako naruiti (na primer brisanjem i dodavanjem novih entiteta, brisanjem zadatih oznaka pozicija itd.). Pomou podopcije Brisanje svih oznaka uklanjaju se oznake pozicija svih elemenata modela.
3.4.6.2 Generisanje plana pozicija

Pomou naredbe Generisanje plana pozicija se istovremeno mogu dodeliti oznake pozicija svim konstruktivnim elementima modela. Nakon njenog aktiviranja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
376
Izgled dijalog box-a za generisanje plana pozicija U gornjem delu dijalog box-a nalazi se lista svih nivoa koji su definisani za dati model. U koloni Naziv nivoa ispisana su njihova imena, dok su u koloni Z ispisane njihove Z koordinate. Desni deo liste je podeljen na dva dela: Greda i Ploa. U kolonama Opis zadaju se oznake pozicija koje e biti pridruene svim ploama/gredama datog nivoa, a u kolonama Broj se za svaki nivo zadaje redni broj od koga poinje numerisanje. Desnim klikom mia preko zadate oznake pozicije otvara se padajui meni sa dve ponuene opcije: Dodeli svima - data oznaka pozicije se dodeljuje ploama/gredama na svim nivoima Ukloni svima - uklanjaju se oznake pozicija koje su zadate za ploe/grede na bilo kom nivou
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko oznake pozicije
377 Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Nast., moe se zahtevati da numerisanje greda pone od prvog slobodnog broja koji je ostao posle numerisanja ploa. Recimo da je zadati poetni broj za numerisanje ploa na nekom nivou 101 i da se na tom nivou nalaze 3 ploe. Ako je ukljuen check box u koloni Nast., numerisanje greda e poeti od broja 104. Kada su ovi check box-ovi ukljueni, odgovarajua polja za definisanje poetnog broja numerisanja greda bie nedostupna za editovanje. Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Poz., definie se da li se ploe/grede na tom nivou pozicioniraju. Desnim klikom mia preko bilo kog od ovih check box-ova otvara se meni sa dve ponuene opcije: Ukljui sve - ukljuuju se svi check box-ovi u datoj koloni Iskljui sve - iskljuuju se svi check box-ovi u datoj koloni
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko bilo kog check box-a U donjem delu dijalog box-a nalaze se parametri za definisanje naina pozicioniranja ostalih entiteta.
378
Grupa parametara za definisanje naina pozicioniranja zidova Za svaki od ovih entiteta se u odgovarajuem edit box-u Opis zadaje oznaka pozicije, u edit box-u Broj poetni broj za numerisanje, dok se pomou check box-a Pozicionirati odreuje da li e se izvriti njihovo pozicioniranje. Kada je check box Grupisati kolinearne postavljen na ukljueno stanje, program e svim kolinearnim entitetima istog tipa (na pr. svim gredama), koji imaju istu oznaku pozicije, dodeliti isti redni broj. Takoe, svim entitetima sa istom oznakom i istim rednim brojem dodeljuju se indeksi koji ih jednoznano odreuju. Trenutno stanje parametara se moe snimiti u bazu konfiguracija pod eljenim imenom. Za , ijim se aktiviranjem otvara sledei dijalog ovu namenu je predvieno komandno polje box:
U edit box-u se zadaje ime konfiguracije, dok se aktiviranjem komandnog polja OK vri njeno snimanje u bazu. Ime konfiguracije se moe definisati i izborom iz liste neke od ranije snimljenih konfiguracija. U tom sluaju e prethodna konfiguracija biti prepisana, a program e pri izlasku iz dijalog box-a izdati odgovarajue upozorenje:
379
Sve snimljene konfiguracije se nalaze u zatvorenoj listi, i pomou nje se mogu u bilo kom trenutku uitati. Komandno polje se koristi za brisanje tekue konfiguracije iz baze.
Deo dijalog box-a za rad sa konfiguracijama Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i pozicionira sve elemente modela u skladu sa zadatim parametrima.
Svim entitetima u modelu su pridruene oznake pozicija pomou naredbe Generisanje plana pozicija
380
3.5
Podeavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni Setup)
Izborom komandi iz ove grupe, podeavaju se globalni parametri koje program koristi u svom radu. Vrednosti ovako postavljenih parametara se pamte, sve do njihove sledee promene pozivom jedne od ovih naredbi.
3.5.1
Parametri
Izborom naredbe Parametri, koja se nalazi u okviru padajueg menija Setup, otvara se dijalog box za definisanje parametara koje program koristi u svom radu, a kojima se odreuje nain prikaza crtea, kako na ekranu, tako i na hartiji nakon tampe.
Izgled dijalog box-a za podeavanje parametara boja i debljina linija Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan putem razgranatog stabla (vidi poglavlje 2.4.4). Izborom jedne od ponuenih opcija u stablu i njihovih podopcija, vri se promena sredinjeg sadraja dijalog box-a. Donji deo dijalog box-a je zajedniki za sve delove podataka u stablu, i funkcionie na potpuno isti nain bez obzira na to koji je od njih trenutno aktivan. S obzirom da se u dijalog box-u ove naredbe zadaje veliki broj podataka, da bi se olakao rad sa njima i smanjila mogunost greke, u Tower-u 6 je omogueno istovremeno prikazivanje parametara za Ekran i Papir.
381
Izgled dijalog box-a za podeavanje parametara Stanje svih parametara, koji se mogu postavljati u ovom dijlog box-u, se moe trajno zapamtiti i snimiti pod proizvoljno zadatim imenom. Znai kada postavite parametre po svojoj elji, aktivirajte komandno polje Snimi, nakon ega e se otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
Sada u edit box-u treba zadati eljeno ime i aktivirati komandno polje OK. U sluaju da zadato ime ve postoji u listi parametara, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridrueni odabranom imenu, dok e negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.
382 U zatvorenoj listi, koja se nalazi sa leve strane komandnog polja Snimi, nalaze se sve snimljene konfiguracije.
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija Pored konfiguracija koje ste sami kreirali, u listi e uvek stajati i konfiguracija koja se isporuuje uz program i koja se vodi pod imenom Default. Promena tekue konfiguracije se vri tako to se klikom mia na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove liste, prvo lista otvori, a zatim miem u otvorenoj listi selektuje jedna od ponuenih konfiguracija. Pomou komandnog polja Brii se vri brisanje konfiguracije koja je postavljena za tekuu. Znai, konfiguraciju koju elite da trajno uklonite iz konfiguracione datoteke, prvo morate postaviti za tekuu a potom aktivirati komandno polje Brii. Poto je ova naredba destruktivna, program e zatraiti potvrdu ove akcije, i tek nakon potvrdnog odgovora obrisati selektovanu konfiguraciju. Takoe, omogueno je preuzimanje parametara prikaza iz konfiguracionog fajla drugog Import , ijim se aktiviranjem korisnika. Za ovu namenu je predvieno komandno polje otvara novi dijalog box:
383
Dijalog box za import konfiguracija parametara Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smetaju u datoteku Tower.$dis. Sada je potrebno da se eljena datoteka pronae i da se pomou komandnog polja Uitaj izvri preuzimanje konfiguracija. Sve konfiguracije, koje su se nalazile u izabranoj datoteci, bie snimljene u istoimenu datoteku koju Tower koristi pri svom radu, i bie dostupne za izbor iz zatvorene liste. Ako neke od preuzetih konfiguracija imaju isto ime kao ve postojee konfiguracije, dodae im se simbol zvezdice *. Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a tekuu konfiguraciju program e koristiti u svom radu sve dok ponovnim izborom naredbe Parametri, za tekuu ne postavite neku drugu konfiguraciju. Ako menjate stanje parametara u kartotekama ovog dijalog box-a, a ne sprovedete prethodno opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz ovog dijalog box-a, aktiviranjem komandnog polja OK, program e potovati postavljene parametre, ali pri ponovnom pokretanju programa e oni biti trajno izgubljeni. Izgled ekrana U ovom delu stabla, mogue je menjati parametre koji definiu izgled samog programa. Na taj nain, lako moete, prema svojoj elji, podesiti najprijatnije okruenje za rad.
384
Deo dijalog box-a rezervisan za podeavanje izgleda ekrana Da bi ste imali bolji uvid u znaenje ponuenjih parametara, u desnom delu dijalog box-a, prikazuje se izgled podeenih parametara za tekuu stavku u stablu. U sluaju da Vam znaenje nekog od parametra nije jasno, promenom njegove boje u neku drugu, lako ete protumaiti njegovo znaenje. Promena boje, bilo kog od ponuenih parametara, postie se klikom mia na odgovarajue komandno polje sa bojom koja je trenutno vaea za njega.
Padajui meni koji slui za izbor boje pozadine ekrana
385 U ovom delu dijalog box-a, pored boja mogu se podeavati i tip i debljina linija pojedinih entiteta koji se prikazuju na ekranu. Tip linije se odreuje klikom na strelicu sa desne strane ovog komandnog polja, nakon ega se otvara padajui meni za izbor jednog od programom predvienih tipova linija.
Padajui meni koji slui za izbor tipa linije Debljina linije se zadaje u pixelima, i ona se postie zadavanjem eljene vrednosti u odgovarajuem edit box-u.
Edti box za izbor debljine linije na ekranu
386 I veliina simbola se takoe odreuje u pixelima, zadavanjem eljene vrednosti u odgovraajuem edit box-u.
Edti box za izbor veliine simbola na ekranu Konstrukcija U ovom delu stabla, nalaze se parametri koji utiu na nain iscrtavanja konstruktivnih elemenata, kako na ekranu, tako i na hartiji prilikom tampe.
Deo dijalog box-a rezervisan za podeavanje parametra o konstruktivnim elementima
387 Za sve parametre se dre dupli podaci, odnosno svaki parametar moe imati jednu vrednost na ekranu a drugi pri tampi. Napomenuemo da se debljina linija na ekranu zadaje u pixelima, a na hartiji u milimetrima. U ovoj kartoteci se pored prethodno oisanih porametara zadaju i podaci u vrsti fonta kojom se ispisuju pojedini tekstovi na crteu.
Deo dijalog box-a rezervisan za ibor tipa i veliine fonta Pored svake grupe parametara, kojima se definie ispisivanje tekstova na crteu, dodato je komandno polje pomou koga se zadati parametri mogu dodeliti svim ostalim tekstovima.
388
Komandno polje za brzu promenu parametara Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Pomou prikazanih check box-ova vri se izbor parametara, dok se aktiviranjem komandnog polja OK njihovo trenutno stanje pridruuje svim ostalim tekstovima. Napomenuemo da se dodeljivanje parametara pomou ove naredbe vri odvojeneo za ekran i papir. Takoe, parametri za tekstove ija se veliina zadaje u mm nee se dodeliti tekstovima ija se veliina zadaje u pikselima, i obrnuto. U dijalog boxu se u zagradama, pored naziva grupe parametara Font, ispisuje na koje e se tekstove zadate izmene odnositi. Za povrinske elemente konstrukcije, omoguen je i izbor tipa rafure.
389
Padajui meni koji slui za izbor tipa rafure Pored tipa, svaka od rafura je odreena i bojom rafure i bojom njene podloge. Postavljanjem prekidaa Providna, na ukljueno stanje, imate mogunost da se rafura ne postavlja preko podloge ve da bude providna (tada e zadata boja podloge biti ignorisana). Sve prethodno reeno za konstrukciju, vai i za sve ostale elemente crtea, te se vie neemo baviti ovim dijalog box-om.
390
3.5.2
Funkcionalnost
mogunost da podesite grupu
Izborom naredbe Funkcionalnost, imate parametara koja utie na nain funkcionisanja programa.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Funkcionalnost Zbog velike koliine raznorodnih podataka, ovaj dijalog box je organizovan putem kartoteka (vidi poglavlje 2.4.4.). Svaka od ponuenih kartoteka predstavlja celinu za sebe i ovde emo ih detaljno opisati.
391 Jedinice mera
Izgled kartoteke Jedinice mera U okviru ove kartoteke imate mogunost da podesite merni sistem u kome elite da radite. Naime, izborom jedne od ponuenih vrednosti u zatvorenim listama, birate jedinice mera za: duinu, sile i temperaturu. Jedinice mera ne moraju uopte biti meusobno usaglaene, te moete odabrati za duinu recimo ft (stope), a za sile kN. Ported toga, u bilo kom trenutku rada sa programo moete potpuno slobodno menjati tekue jedinice mera. Na primer, moete model kreirati u jednom, a rezultate gledati u drugom mernom sistemu. Ovakva fleksibilnost je omoguena zbog toga, to se sve vrednosti zadate u programu, interno pamte u metarskom mernom sistemu (m, Kn, Celsius), te se promenom podataka u ovom dijalog box-u one trenutno preracunavaju i konvertuju u odabrani merni sistem. Na statusnoj liniji, uvek se ispisuje trenutno aktivan merni sistem.
392
Deo statusne linije rezervisan za prikaz tekuih jedinica mera Izborom iz svake od ponuene tri zatvorene liste, moete odabrati jednu od programom predvienih jedinica mera.
Lista za izbor jedinica mera za duinu U okviru svake od ponuenih duinskih jedinica mera, na prvom mestu se ispisuje osnovna jedinica, a u zagradi njeni manji delovi. Manji delovi osnovne duinske jedinice mera, koriste se jedino pri zadavanju geometrije poprenih preseka greda. Ako za duinske jedinice odaberete m [cm, mm], to znai da e se cela geometrija modela izraavati u metrima, a jedino e kod zadavanja dimenzija poprenog preseka greda biti koreni santimetri. Ako pak
393 za duinske jedinice odaberete cm [mm], to znai da e se cela geometrija modela, izraavati u santimetrima, a jedino e kod zadavanja dimenzija poprenog preseka greda biti koreni milimetri. Na kraju emo napomenuti i to, da e promena duinskih jedinica mera dovesti i do automatskog prepravljanja sadraja eventualno postavljenih kota na crteu. Na taj nain, one e uvek odgovarati trenutno postavljenim jedinicama mera za duinu. Jezik
Izgled kartoteke Jezik U okviru ove kartoteke, nalaze se dve zatvorene liste iz kojih moete odabrati jedan od programom predvienih jezika. Iz zatvorene liste Jezik aplikacije, vri se izbor jezika koji e program koristiti pri samom radu. Znai, samo okruenje programa e biti na odabranom jeziku. Koji e sve jezici biti podrani u ovoj listi, zavisi iskljuivo od licence kupljenog programa. Naime, kako cena programa nije ista u svim zemljama u kojima se on prodaje, to e kupljena licenca odrediti i sadraj ove liste. Nakon promene jezika aplikacije, i aktiviranjem komannog polja OK, program e izdati odgovrajuu poruku.
394 Iz sadraja prikazane poruke, jasno se vidi da je za prihvatanje novog jezika, neophodno da prvo izaete iz programa, i da ga potom ponovo pokrenete. Kako Vam se u praksi moe desiti i sluaj da projekat radite za inostrano trite, to bi svakako bilo dobro da i projektna dokumentacija bude na datom jeziku. Izborom eljenog jezika, iz zatvorene liste Jezik izvetaja, svi nadalje generisani tekstovi na hartiji, bie ispisivani na odabranom jeziku. Znai, sam izgled programa i dalje ostaje na istom jeziku, ali tekstualni izvetaji, kao i potpisi svih blokova crtea se kreiraju na jednom od ponuenih jezika. U ovoj listi nema ogranienja po pitanju kupljene licence, te e na raspolaganju uvek biti svi programom predvieni jezici. Osvetljenje 3D scene
U okviru ove kartoteke imate mogunost da iz zatvorene liste izaberete jedan od 3 naina prikazivanja renderovanog modela: Svetlija scena, Normalno osvetljena i Tamnija scena. Ove konfiguracije se razlikuju u kontrastu, otrini i osvetljenosti modela.
395 Animacija
Izgled kartoteke Animacija Pomou pet klizaa, koji su prikazani u ovoj kartoteci, imate mogunost da utiete na nain animacije koju program vri pri prikazivanju formi oscilovanja, i deformisanog modela konstrukcije. Na vrednost ovih parametara utiete tako to svaki od klizaa postavljate u eljeni poloaj, od manje ka veoj vrednosti. Za vraanje klizaa u programski definisan poloaj, predvieno je komandno polje Default.
396 Eksport u ArmCAD
Izbor jednog od ponuena dva prekidaa, odredie fomat datoteke u koju se eksportuje usvojena armatura u program ArmCAD. Stanje ovih prekidaa, program e potovati u okviru naredbi za eksport usvojene armature u ArmCAD (vidi poglavlja 9.3.8 i 9.4.6).
397 Automatsko snimanje
U okviru ove kartoteke imate mogunost da podesite automatsko snimanje datoteke sa ulaznim podacima (ekstenzija *.twp), kao i datoteke sa kreiranom projektnom dokumentacijom (ekstenzija *.twp_d). Program e automatski da snima ove datoteke samo ako je check box Ukljueno automatsko snimanje postavljen na ukljueno stanje. U edit box-u Period snimanja se zadaje vremenski interval automatskog snimanja, dok se u edit box-u, koji se nalazi ispod njega, zadaje putanja do nekog ve postojeeg foldera, u kome e se snimati ove datoteke. Izbor foldera se moe izvriti i pomou dijalog box-a, koji se otvara aktiviranjem komandnog polja, koje se nalazi u produetku edit box-a.
Dijalog box za izbor foldera Bilo koji od automatski snimljenih fajlova se moe u svakom trenutku oporaviti, odnosno snimiti na eljenom mestu radi daljeg korienja. Za oporavak datoteka sa ulaznim podacima
398 je predvieno komandno polje Oporavak datoteka. Nakon aktiviranja ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za oporavak automatski snimljenih datoteka U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista sa automatski snimljenim datotekama. Pamti se maksimalno 10 datoteka, a ista datoteka se moe pojaviti u listi proizvoljan broj puta sa razliitim vremenima snimanja. Program datoteku snima na prvoj praznoj poziciji u listi. Ako su svih 10 pozicija popunjene, traie one na kojima je ve snimljena tekua datoteka i presnimie najstariju kopiju. Ako u listi nema kopija tekue datoteke, presnimie generalno najstariju kopiju. U koloni Projekat su prikazana imena datoteka, dok su u koloni Vreme za svaku datoteku ispisani datum i vreme snimanja. Ako dati projekat pre automatskog snimanja nije bio snimljen dodelie mu se ime Noname. Trenutno selektovana datoteka je u listi obeleena posebnom bojom, a samo selektovanje se vri klikom mia preko imena eljene datoteke. Da bi se izvrio oporavak selektovane datoteke potrebno je da se aktivira komandno polje Oporavi datoteku, nakon ega se otvara novi dijalog box:
Dijalog box za snimanje datoteka Ovo je standardni dijalog box za snimanje datoteka i pomou njega se oporavljena datoteka snima na eljeno mesto na disku radi daljeg korienja. Ako oporavljenu datoteku sa ulaznim podacima snimite preko datoteke od koje je kreirana, program e izbrisati sve datoteke sa rezultatima koje su istog imena (naravno, ako postoje).
399 Pomou komandnog polja Brii se selektovana kopija datoteke uklanja iz liste. Za oporavak datoteka sa projektnom dokumentacijom je predvieno komandno polje Oporavak izvetaja. Nakon aktiviranja ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i sa dijalog box-om za oporavak datoteka sa ulaznim podacima. Vano je napomenuti da je neophodno da se oporavljena datoteka snimi preko datoteke od koje je kreirana, odnosno sa istim imenom i u istom folderu u kome se nalaze sve ostale datoteke datog projekta, kako bi u daljem radu sa projektom mogla da se koristi. Razmera
Izgled kartoteke Razmera
400 Da bismo objasnili ulogu ove kartoteke, moramo prvo pojasniti osnovnu koncepciju programa u vezi sa razmerama crtanja i tampanja. Da bi se izbeglo mukotrpno preraunavanje razmere u kojoj se crta, u programu je usvojeno da se sve crta u 1:1. Odnosno, , ako je za tekuu duinsku jedinicu odbaran metar, onda jednoj crtakoj jedinici odgovara 1 m. Iz ovoga proizilazi da zadavanje bilo koje razmere crtea nee promeniti ekranski prikaz crtea po pitanju geometrije modela i optereenja. Meutim, to nije sluaj sa tekstovima, obzirom da se njihova veliina, iz razloga itljivosti, zadaje u milimetrima. Zbog toga je i potrebno zadati razmeru, koja e odrediti veliinu svih tekstova na ekranu u crtakim jedinicama. Ovo se odnosi na sve tekstove koji se ispisuju pomou naredbi Tekst i Kota, a takoe i na tekstove koji predstavljaju redne brojeve setova konstruktivnih elemenata, intenzitete optereenja, itd. Pored tekstova, ovo preraunavanje se odnosi i na sve simbole ija se veliina takoe zadaje u milimetrima (simbol za takasti oslonac, takasto optereenje, simbol ortotropije, itd). Pri izboru razmere imate mogunost ili da iz liste, koja se otvara klikom mia na strelicu sa desne strane edit box-a, odaberete jednu od ponuenih vrednosti, ili da u samom edit box-u zadate eljenu vrednost. Nakon zadavanja nove razmere i aktiviranja komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e na osnovu trenutnih gabarita crtea, odrediti veliinu tekstova i simbola na ekranu u crtakim jedinicama. Kako je tampa tako organizovana, da se bez obzira na postavljenu razmeru pri eksportu grafikih blokova, zadata veliina tekstova i simbola u milimetrima na hartiji uvek potuje, to e promena razmere imati uticaja samo na ekranski prikaz. Obzirom da e Vam promena razmere realtivno esto trebati u radu sa programom, to imate mogunost da ovaj combo box, pomou naredbe Ikone (vidi poglavlje 3.5.3), postavite i u prostor predvien za prikaz ikona na ekranu. Znai, promenu razmere moete vriti i bez ulaska u ovaj dijalog box. Podela
Izgled kartoteke Podela
401 Kako se lukovi u programu aproksimiraju kao niz pravih segmenata, to se pomou etiri prikazana klizaa odreuje finoa njihove podele, i to kada su oni luni segmenti linisjkih entiteta (lukovi), kada su deo 3D cilndra, 3D povri, ili pak kada je lukom odreena luna promena grede, promenljivog poprenog preseka. Vodite rauna da e preterana finoa lukova usporiti rad programa te je za preporuku da ove vrednosti ne menjate ve da korisitite default postavljene vrednosti. Postavljanjem check box-a Izolnije sa obe strane na ukljueno stanje, zahteva se od programa da u prozoru za 3D prikaz modela, u modulu za obradu rezultata prorauna, izolinije iscrtava sa obe strane povrinskih elemenata konstrukcije. Naime, ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, moe se desiti da pune izolinije ne budu vidljive na svim delovima, jer ih zaklanja poleina datog povrinskog elementa.
Izolinije sa obe stane - OFF
Izolinije sa obe stane - ON
Za vraanje klizaa, i svih ostalih parametara u ovoj kartoteci, na programski definisane vrednosti, predvieno je komandno polje Deafult. Preklapanje
Izgled kartoteke Preklapanje
402 Obzirom da kod konstruktivnih elemenata ne vai prncip superpozicije, to se u okviru svih naredbi za manipulaciju sa elementima crtea (kopiranje, pomeranje, itd), proverava preklapanje istorodnih elemenata. U sluaju potpunog ili deliminog preklapnja, na mestu preklapanja se usvajaju karkteristike poslednje iscrtanog elemenata, i na taj nain se izbacuju nepotrebni elementi crtea. Kako ova stalna provera moe znatno usporiti rad programa, to smo jedino za grede dozvolili da se one mogu privremeno preklapati na crteu. Da li e duplikati greda biti automatski izbacivani ili ne, regulie se stanjem check box-a Izbaci preklopljene grede. U oba sluaja, model e ui ispravan u proceduru gemerisanja mree konanih elemenata, i sam proraun modela. Naime, kako se kontrola unetih podataka automatski poziva i pred generisanje mree konanih elemenata i pred proraun, to e u sluaju postojanja preklopljenih greda program sam izbaciti duplikate. Ipak, za preporuku je da ovaj check box bude uvaek postavljen na ukljueno stanje. Rezultati
U okviru ove kartoteke se mogu podesiti odreeni parametri koji utiu na nain prikazivanja rezultata: Prikaz ekstrema povrinskih entiteta - pomou ovog check box-a se definie da li e se pri prikazivanju uticaja u povrinskim entitetima, u takama u kojima se nalaze ekstremi, ispisivati vrednosti uticaja i odgovarajui simboli Kotiranje linijskih u 3D - pomou ovog check box-a se definie da li e se u prozoru 3D pogled ispisivati numerike vrednosti na dijagramima prikazanih uticaja u linijskim entitetima Dve boje za izolinije i legende - pomou ovog check box-a se moe zahtevati prikazivanje svih rezultata sa samo dve boje - jedne za pozitivne, a druge za negativne vrednosti Poetni broj podela za povrinske - u ovom edit box-u se zadaje poetni broj podela za prikazivanje rezultata u povrinskim entitetima. To znai da e se neki uticaj u povrinskim
403 entitetima prikazivati sa ovim brojem podela sve dok se u okviru naredbe za njegovo prikazivanje ne zada neka druga vrednost Poetni broj podela za beton - u ovom edit box-u se zadaje poetni broj podela za prikazivanje rezultata dimenzionisanja betonskih ploa Proraun
U okviru ove kartoteke definie se nain prorauna modela. Detaljna objanjenja ponuenih opcija nalaze se u poglavlju 7.1.
404 Ponitavanje automatskih odgovora
Komandno polje za ponitavanje automatskih odgovora U dijalog box-ovima nekih upozorenja, koja program u toku rada prikazuje, se moe zahtevati da se oni vie ne pojavljuju i da se poslednji dati odgovor koristi ubudue. Aktiviranjem ovog komandnog polja se takva podeavanja ponitavaju u svim dijalog box-ovima u kojima su zadata.
3.5.3
Ikone
Pomou naredbe Ikone imate mogunost da sami odredite raspored ikona na ekranu. Nakon njenog aktiviranja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
405
Dijalog box za odreivanje rasporeda ikona na ekranu U ovom dijalog box-u se radi sa pojedinanim ikonama koje se grupiu u logike celine, a zatim se ovim grupama zadaje poloaj unutar izabranog tulbara. Izbor tulbara se vri iz zatvorene liste, koja se nalazi u gornjem levom uglu dijalog box-a.
Iz zatvorene liste je izabran tulbar koji se nalazi uz gornju ivicu ekrana Sve grupe ikona koje pripadaju izabranom tulbaru su prikazane u listi. Redosled grupa ikona u listi ujedno odreuje i njihov poloaj na ekranu.
406
Grupe ikona koje pripadaju gornjem tulbaru Poloaj selektovane grupe ikona u listi, a samim tim i na ekranu, se moe promeniti pomou (na gore) i (na dole). Pored imena svake grupe u listi nalazi se check komandnih polja box, ije stanje odreuje da li e se data grupa ikona prikazivati na ekranu. Dodaj se u listu ubacuje nova grupa, dok se pomou Pomou komandnog polja Brii selektovana grupa uklanja iz liste. S obzirom da se mogu brisati komandnog polja samo prazne grupe, program e pri pokuaju brisanja grupe koja nije prazna izbaciti odgovarajue obavetenje:
Sve ikone koje pripadaju selektovanoj grupi se prikazuju u donjem levom delu dijalog box-a, istim redosledom kojim e se prikazivati na ekranu:
407
Ikone koje pripadaju selektovanoj grupi Datoteka Poloaj selektovane ikone u grupi, a samim tim i na ekranu, se moe promeniti pomou (na gore) i (na dole). komandnih polja , dok se pomou Selektovana ikona se moe ukloniti iz grupe aktiviranjem komandnog polja grupi moe pridruiti bilo koja nerasporeena ikona (nerasporeene ikone komandnog polja su prikazane u desnom delu dijalog box-a).
Komandna polja za ubacivanje i izbacivanje ikona Napomenuemo da je u ovom dijalogu dozvoljena viestruka selekcija, tako da se istovremeno moe ubacivati/izbacivati vie ikona. Iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad nerasporeenih ikona, se bira modul programa za koji se odreuje raspored ikona na ekranu. Od izabranog modula zavisi koje e se ikone pojaviti u dijalogu, s obzirom da se neke naredbe ne pojavljuju u svim modulima.
408
Iz zatvorene liste je izabran modul Unos podataka Pri rasporeivanju grupa ikona na ekranu, imate potpunu slobodu, s tim to se grupe Sluajevi optereenja, Faze graenja, Razmera, kao i grupa Izbor uticaja (koja se pojavljuje u modulu za obradu podataka) mogu postaviti samo uz gornju ivicu ekrana, s obzirom da se u njima ne nalaze ikone, ve combo box-ovi, koji ne mogu fiziki da stanu uz desnu ivicu ekrana. Ove grupe ne mogu da se izbriu iz gornjeg tulbara, pa je komandno polje Brii disejblovano kada je neka od njih selektovana. Kada se aktivira komandno polje OK program zatvara dijalog box i na ekranu prikazuje raspored ikona koji je u njemu definisan. Ako postoji neka prazna grupa ikona izlazak iz dijalog box-a nee biti dozvoljen, a program e izdati odgovarajue obavetenje.
3.5.4
Preice
Pomou naredbe Preice, bilo kojoj naredbi u programu moe se dodeliti kombinacija tastera koja e se koristiti za njeno pokretanje. Ova naredba se nalazi u padajuem meniju Setup, a njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
409
Izgled dijalog box-a za definisanje preica U donjem delu dijalog box-a su prikazane sve naredbe kojima se mogu dodeliti preice. Izbor naredbe se vri klikom mia preko njenog imena, nakon ega se ona obeleava posebnom bojom. Obzirom da se u listi nalazi veliki broj naredbi, omogueno je i njihovo pronalaenje pomou tastature. U ovoj proceduri se klikom mia obelei bilo koja naredba, a zatim se sa tastature unese prvo ili nekoliko poetnih slova imena eljene naredbe. Da bi se selektovanoj naredbi dodelila preica potrebno je da se klikom mia, ili pomou tastera Tab sa tastature, postavi fokus na edit box Unos preice i u njemu zada eljena kombinacija tastera.
410
Naredbi Snimi je dodeljena preica Ctrl+S Postavi ova procedura se zavrava, a u gornjem delu Aktiviranjem komandnog polja dijalog box-a se ispisuju naziv naredbe i preica koja joj je dodeljena.
U listi se prikazuje naziv naredbe i preica koja joj je dodeljena
411 Kao preice se mogu zadati sva slova i svi brojevi, kao i njihove kombinacije sa tasterima Ctrl i Shift. Ako se pokua zadavanje preice koja je ve u upotrebi program e izbaciti odgovarajue obavetenje.
Napomenuemo i da se preice za transparentne naredbe mogu zadati samo u kombinaciji sa tasterom Ctrl. Ako se pokua zadavanje neke druge kombinacije program e izdati odgovarajue obavetenje.
Uklanjanje preice se vri tako to se u gornjoj listi selektuje naredba kojoj je dodeljena, a Brii . zatim se aktivira komandno polje
Komandno polje za brisanje selektovane preice
412
3.6
Komande za rad sa datotekama
Svi podaci o jednom crteu (modelu), uvaju se u datotekama koje se snimaju na tvrdi disk raunara. U samom vrhu ekrana, u prvom redu odozgo, iza imena programa, izmeu uglastih zagrada ispisano je ime datoteke sa kojom se trenutno radi. Pri svakom novom pokretanju programa, automatski se otvara prazan crte kome se programski zadaje privremeno ime Untitled. Pod ovim imenom e se voditi svi elementi koje budete crtali, sve dok ne izaete iz programa ili ne aktivirate neku od naredbi: Nova, Uitaj, Snimi. Nakon izbora jedne od ovih naredbi, program e Vas automatski ubaciti u proceduru naredbe Snimi kao, i svi podaci o do tada kreiranom crteu e biti snimljeni pod imenom koje Vi zadate. Imena datoteka, korisnik zadaje sam po svojoj volji, dok se ekstenzije odreuju programski. Kako se u datotekama pored ulaznih podataka i mree konanih elemenata uvaju i rezultati prorauna, to svaki model moe imati vie datoteka. Sve one imaju zajedniko ime, dok progamski zadate ekstenzije odreuju koji se podaci u njima nalaze: *.TWP uvaju se podaci o samom crteu (modelu) kreirani u modulu Unos podataka, i podaci o izgenerisanoj mrei konanih elemenata u modulu Formiranje mree
*TWP_M - uvaju se podaci o rezulatatima prorauna modalne analize koji su kreirani u modulu Formiranje mree. *TWP_0 - uvaju se podaci o rezulatatima prorauna koji su kreirani u modulu Proraun modela. *TWP_D - uvaju se podaci o grafikom dokumentu koji se kreira u modulu Obrada rezultata.
3.6.1
Otvaranje nove datoteke (Nova)
U sluaju kada ste radili sa nekom starom datotekom i elite da kreirate potpuno novi model, potrebno je da aktivirate naredbu Nova koja se nalazi u okviru pradajueg menija Datoteka. Kada se izabere ova naredba, program prvo analizira stanje crtea sa kojim se do tog trenutka radilo, i ispituje da li su na njemu izvrene neke izmene. U sluaju izvrenih izmena, otvara se dijalog box u kome se daje opis izvrenih izmena i nudi izbor jedne od moguih akcija.
Sada moe nastupiti vie sluajeva, u zavisnosti od toga da li je za dati model izgenerisana mrea konanih elemenata, da li postoje rezultati prorauna, i da li uinjene izmene utiu na njih. U svim ovim sluajevima, program e Vas obavestiti svojom porukom, a izborom nekog od ponuenih komandnih polja mogu se sprovesti sledee akcije: Yes promene se snimaju u datoteku pod tekuim imenom, a u sluaju da uinjene izmene utiu na ranije formiranu mreu konanih elemenata i eventualno postojee rezultate prorauna, ti podaci e biti uniteni (datoteka *.TWP_O e biti obrisana sa diska raunara). Razlog ovome je vie nego jasan, jer podaci o mrei konanih elemenata i rezultatima prorauna, moraju odgovarati sadraju crtea ulaznih podataka.
413 No sve promene na crteu e biti ignorisane, odnosno nee biti zapamene.
Cancel - izborom ovog komandnog polja se odustaje od otvaranja nove datoteke. Ovakvu kontrolu program sprovodi i pri aktiviranju naredbi Uitaj i Snimi, koje se takoe nalaze u okviru padajueg menija Datoteka, kao i pri izlasku iz programa ili pri prelasku u druge module programa. U sluaju izbora komandnog polja Yes ili No, aktivirana naredba Nova e biti nastavljena i program e otvoriti prazan crte, kome e zadati privremeno ime Untitled. Sada na ovako praznom crteu moete kreirati svoj model, a sledeim aktiviranjem neke od naredbi koje menjaju tekui crte, program e Vas automatski ubaciti u proceduru naredbe Snimi kao, gde ete imati mogunost da kreirani crte snimite pod imenom koje Vi zadate.
3.6.2
Uitavanje datoteka (Uitaj)
Pomou naredbe Uitaj, omogueno je uitavanje neke od ranije formiranih datoteka. Kada se izabere ova naredba, program prvo analizira stanje crtea sa kojim se do tog trenutka radilo, i sprovodi kontrolu o eventalno izvrenim izmenama, onako kako je to objanjeno u prethodnom poglavlju. Nakon toga se otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za uitavanje fajlova U vrhu dijalog box-a, u zatvorenoj listi Lokacija:, nalazi se ime tekueg direktorijuma, a u centralnom delu dijalog box-a su prikazani svi Tower-ovi ulazni fajlovi (*.twp), koji se nalaze u tekuem direktorijumu. Ispred imena Tower-ovih ulaznih fajlova, kao i ispred imena pod direktorijuma nalaze se odgovarajui simboli: simbol koji oznaava Tower-ov ulazni fajl simbol koji oznaava pod direktorijum Za lake pronalaenje datoteke koju elite da uitate, programom je predvieno da se nakon njenog selektovanja, u prozoru koji se nalazi u desnom delu dijalog box-a, pojavi sadraj crtea, a ispod njega i svi opisni podaci koji su pridrueni modelu pomou naredbe Podaci o projektu (vidi poglavlje 3.6.8). Takoe, iznad prozora predvienog za prikaz sadraja crtea, ispisuje se verzija programa sa kojom je selektovan model kreiran, kao i status modela po pitanju rezultata prorauna. Samo uitavanje datoteke se odvija tako to se ona miem selektuje i aktivira komandno polje Uitaj. Komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od procedure uitavanja datoteke.
414 Uitavanje datoteka starog formata U sluaju da elite da radite sa nekom od datoteka koje su ranije kreirane, pomou naih starih programa Tower i Planet, potrebno je da kliknete miem preko strelice koja se nalazi sa desne strane zatvorene liste Tip fajla:, i za aktivne postavite datoteke koji imaju staru ekstenziju: *.twr ili *.plw. Nakon ove operacije, u centralnom prozoru dijalog box-a za uitavanje datoteka, pojavi er se sve datoteke koje imaju odabranu ekstenziju, odnosno koje su kreirane pomou jednog od naih starih programa. Obzirom da se nova verzija programa znaajno razlikuje od starih programa, to ete za uitane stare datoteke, morati ponovo da izgeneriete mreu konanih elemenata i ponovo sprovedete proraun. Nakon selektovanja eljene datoteke starog formata i aktiviranja komandnog polja Uitaj, u oblasti crtea e se pojaviti sadraj datog modela, sa kojim se sada moe nastaviti rad. U vrhu ekrana e stajati privremno zadato ime Untitled. Samo kreiranje datoteke novog formata *.twp moete sprovesti pomou naredbe Snimi ili Snimi kao. Nakon uitavanja datotetaka koje su kreirane sa starim verzijama programa, obavezno aktivirajte naredbu Kontrola geometrije, obzirom da pri konvertovanju starih datoteka mogu nastupiti odreeni problemi, koji proizilaze iz injenice da je stara verzija programa radila sa tanou 1E-04, a nova u tanosti 1E-07. Iz ovog razloga moe nastupiti i situacija da kontrola geometrije u staroj verziji programa pokae da nema crtakih greaka, a da nova verzija programa otkrije greke. Napomena: Uitavanje datorteka se moe vriti i bez aktiviranja naredbe Uitaj. Naime program pamti nazive poslednje etri datoteke sa kojima ste radili i njihova imena ispisuje u padajuem meniju Datoteka. Jednostavnim klikom mia preko jednog od ponuenih imena, eljena datoteka e biti otvorena.
3.6.3
Snimanje izmena na crteu (Snimi)
Naredba Snimi, ima osnovnu ulogu da trenutno stanje crtea sa kojim se radi, snimi u datoteku pod istim imenom pod kojim je i uitana u program. U sluaju da za dati model postoji izgenerisana mrea konanih elemenata, i eventalno rezultati prorauna, program sprovodi kontrolu o tipu uinjenih izmena, i u sluaju da one utiu na ove podatke izdaje odgovarajue upozorenje, kao to je to ve objanjeno u poglavlju 3.6.1. Napomena: Ovu naredbu treba s vremena na vreme aktivirati, kako bi se spreio gubitak veeg broja podataka usled nestanka elektrine energije ili nekog drugog nepredvienog dogaaja.
3.6.4
Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao)
Pomou naredbe Snimi kao, trenutni sadraj crtea se snima u novu datoteku pod potpuno novim imenom, a postojea ostaje nepromenjena. Ova opcija se najee koristi kada se pravi vie varijanti reenja za jedan isti model, ili kada se malim izmenama na postojeem moe kreirati potpuno novi model. Aktiviranjem ove naredbe, otvara se potpuno isti dijalog box kao i kod naredbe Uitaj.
415
Novo ime datoteke se zadaje u edit box-u Ime fajla: koji se nalazi u donjem delu dijalog box-a. Zadavanjem novog imena, i aktiviranjem komandnog polja Snimi, ovaj dijalog box se zatvara, a novoformirana datoteka u okviru tekueg direktorijuma postaje aktivna, odnosno sve dalje operacije e se odnositi na novu datoteku. Ako je postojala i mrea konanih elemenata i eventualno rezultati prorauna, a trenutno stanje crtea je bilo takvo da im je odgovaralo, onda e biti kreirana i datoteka *.twp_o, pod novozadatim imenom. U suprotnom sluaju, trenutni sadraj crtea e biti snimljen samo u datoteci sa ekstenzijom *.twp. Ako se za novo ime datoteke zada neko koje ve postoji, program e Vas o tome obavestiti svojom porukom:
Izborom komandnog polja Yes, stari podaci koji su uvani u datoteci pod izabranim imenom e biti uniteni, odnosno sada e im biti pridrueni podaci o trenutnom stanju crtea, dok e izbor komandnog polja No oznaiti odustajanje od ove operacije i povratak na osnovni izgled dijalog box-a naredbe Snimi kao.
3.6.5
Import
Pomou naredbe Import, imate mogunost da u sastav crtea ubacite sadraj bilo koje od ranije kreiranih datoteka. Izborom ove naredbe, otvara se potpuno isti dijalog box kao i kod naredbe Ubaci, koja se nalazi u okviru padajueg menija Nivo (vidi poglavlje 2.11.4).
416
Izgled dijalog box-a za import proizvoljno selektovane datoteke Pored toga, i sam tok naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe Ubaci. Jedina razlika je u tome to se kod naredbe Ubaci, sadraj selektovane datoteke ubacuje na tekui nivo, dok se kod ove naredbe sadraj selektovane datoteke ubacuje na prozivoljno odabrano mesto na crteu. Pored toga, sadraj importovane datoteke moe se postaviti u potpuno proizvoljan nagnuti poloaj, u odnosu na globalni koordinatni sistem tekueg modela. Nakon selektovanja datoteke za ubacivanje, program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj globalnog koordinatnog poetka datoteke, koja je selektovana za import. Poloaj koordinatnog poetka (Ref. taka/<0, 0, 0>): Znai, sada je potrebno odabrati taku sa crtea, u koju e biti smeten koordinatni poetak modela koji se ubacuje. Svakako da e poloaj svih entiteta, iz datoteke koja se ubacuje, biti odreen njihovim udaljenjem od ovako postavljenog koordinatnog poetka. Kako definisanje poloaja koordintanog poetka ne mora biti uvek najzgodnije reenje, to program omoguava da se izborom proizvoljne take sa crtea, odredi poloaj referentne take importovanog modela. Naime, izborom podopcije Ref.taka, komadna linija e promeniti sadraj, te se sada od korisnika oekuje da odredi poloaj referentne take importovanog modela. Poloaj referentne take (Koord. poeak/<0, 0, 0>): Ovakav nain odreivanja poloaja importovanih entiteta, podrazumeva da ste prethodno u modelu koji se importuje, za referentnu taku odabrali i snimili onu koja e lako odrediti poloaj importovanih elemenata, u odnosu na elemente tekueg crtea. Napomenuemo da se poloaj referentne take modela postavlja pomou naredbe Referentna taka (vidi poglavlje 2.5.4). Umesto izbora take sa crtea, desni klik mia e u oba sluaja dovesti do prihvatanja podruzemvane opcije da se koordinatni poetak, odnosno referena taka, smesti u koodintani poetak tekueg modela. Na ovaj nain se ceo importovani model translatorno pomera tako da koordinatni poetak, odnosno refrentna taka, zauzme poloaj odabrane take. Eventualno zaokrenuti poloaj importovanog modela, u odnosu na globalni koordintani sistem tekueg modela, odreuje se izborom take koja e sa prethodno zadatom, odrediti pravac globalne X koordinatne ose imporovanog modela. Taka sa X ose ubaenog modela (<Globalna X Osa>): U sluaju da model nije potrebno zarotirati, klik na desni taster mia e importovanu globalnu X osu postaviti u pravcu globalne X ose tekueg modela.
417 Kako se kroz prethodno zadate dve take moe postaviti beskonano mnogo ravni, to da bi poloaj importovanih entiteta bio potpuno odreen program zahteva da odaberete taku koja a se prethodno zadate dve take odrediti ravan koju formiraju globalne X i Y ose importovanog modela. Taka iz XOY ravni ubaenog modela (<Globalna XOY ravan>): U sluaju da model nije potrebno zarotirati, klik na desni taster mia e importovanu XOY ravan postaviti u XOY ravan tekueg modela. Obzirom da je izborom i poslednje take poloaj svih importovanih entiteta potpuno odreen u prostoru, program e otvoriti dijalog box za mapiranje osnovnih sluajeva optereenja.
Izgled dijalog box-a za mapiranje importovanih sluejva optereenja Smisao i nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kod naredbe Ubaci (vidi poglavlje 2.11.4), te ga ovde neemo ponavljati. Primena ove naredbe je velika kada se pojedini delovi kreirane konstrukcije mogu primeniti i na nekom drugom modelu. Znai, tada je potrebno ukloniti suvine elemente konstrukcije i pomou naredbe Snimi kao, snimiti sadraj samo modela koji se eli kasnije importovati u neki drugi model. Ovakva logika, gotovo u potpunosti odgovara AutoCad-ovom nainu rada sa blokovima crtea.
3.6.6
Uitavanje crtea iz AutoCad-a (DXF Import)
Bez obzira na svu lakou iscrtavanja modela u programu Tower, ova opcija moe biti zgodna ako crte modela imate ve ranije kreiran u programu AutoCad (arhitektonska podloga). Napomenuemo da pored ravanskih crtea, pogram podava import i 3D geometrije modela. Kako je format DXF datoteke univerzalan, to preko njega moete importovati geometriju modela i iz ostalih crtakih programa, koji podravaju ovaj format datoteka. Da biste ovu opciju pravilno koristili, naveemo neka od pravila koja se moraju potovati prilikom kreiranja DXF datoteka:
418
obavezno eksplodirajte sve blokove na crteu ukinite vidljivost svih nivoa (Layer-a) koji Vam nisu potrebni, ukinite vidljivost svih rafura, jer se pri uitavanju u Tower moe preterano opteretiti crte. crte skalirajte tako da jedna crtaka jedinica u AutoCad-u odgovara odabranoj jedinici mera za duinu u programu Tower (naredba Funkcionalnost -> Jedinice mera). ako je poloaj entiteta u AutoCad-ovom crteu predstavljen sa velikim koordinatama, pre eksporta u DXF, sve ih translatorno pomerite u okolinu koordinatnog poetak (0,0,0), kako velike koordinate ne bi izazvale tolerancijske probleme u Tower-u. ako sadraj DXF fajla elite da ubacite na odreeno mesto u ve postojei model, prethodno u AutoCad-u sve entitete pomerite tako da njihove koordinate dobiju eljene vrednosti. vodite rauna da linijske entitete predstavite samo sa jednom linijom a ne sa duplim linijama (zidovi, grede, itd). Izborom naredbe DXF Import, koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka, otvara se dijalog box koji je identian dijalogu koji se otvara pri izboru naredbe Uitaj.
Izgled dijalog box-a za uitavanje DXF datoteka Jedina razlika je u tome, to se sada u listi prikazuju samo datoteke sa ekstenzijom *.DXF. Nakon izbora eljene DXF datoteke, program e analizirati stanje u selektovanom fajlu i otvoriti novi dijalog box.
Izgled dijalog box-a za mapiranje layer-a, odnosno boja
419 Kako program omoguava da se geometrija svakog od layera-a, pretvori u drugi tip entiteta, to je sada potrebno odrediti koji od layer-a e biti uitan, a koji ne. Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima i layer-a u datoteci koja se uitava. U levom delu liste su prikazani svi layer-i iz uitanog DXF fajla, a u desnom delu podaci koji e za svaki od ovih layer-a odrediti da li e oni biti uitani ili ne. Postupak se odvija tako to se klikom mia na strelicu , koja se nalazi na kraju svakog reda, otvori padajua lista i iz nje odabere tip entiteta koji elite da preuzme geometriju iz datog layer-a.
Padajua lista za izbor tipa entiteta U okviru svakog reda, sadraj zatvorenih lista je isti. Na prvom mestu stoji opcija Nita, a zatim spisak svih entiteta za koje je predvieno da mogu preuzeti geometriju datog layer-a: ploa, greda, povrinski oslonac, linijski oslonac, takasti oslonac, layer 1, layer 2, layer 3 i Layer 4. Izbor opcije Nita znai da njenim izborom sadraj layer-a, koji je prikazan u datom redu, nee biti uitan. Izbor bilo kog drugog podatka iz liste, dovee do uitavanja sadraja datog layer-a i njegova geometrija e biti pridruena odabranom tipu entiteta. Napomenuemo da se pri odreivanju poloaja takastih oslonaca pored taaka moe preuzeti i teite zatvorene figure, kojom je on predstavljen u DXF datoteci (kvadrat, krug, pravougaonik, itd.). Pored mapiranja layer-a, program podrava i razlikovanje tipa entiteta po bojama. Naime, postavljanjem prekidaa Boja na ukljueno stanje, u listi e se pojaviti onoliko redova koliko ima i definsanih boja u fajlu koji se uitava.
Postvaljanjem na ukljueno stanje prekidaa Boja, od programa je zahtevano mapiranje entiteta po bojama Logika rada je ista kao i kada se mapiraju layer-i. Znai, za svaku od boja se moe odrediti da li e biti uitana ili ne, i ako se uitava, koji tip entiteta e preuzeti njenu geometriju.
420 Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, i otpoee proces uitavanja entiteta iz DXF datoteke. Jasno da e program uitati samo entitete sa vidljivih i ne zamrznutih layer-a. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti sadraj DXF datoteke, pretvoren u Tower-ove entitete, na nain kako je to zadato u prethodnom dijalog box-u. Svim konstruktivnim elementima bie pridruen tekui set podataka, te pomou naredbe Promena setova, moete naknadno svim entitetima lako pridruiti eljeni set numerikih podataka. Napomenuemo da je pomou ove naredbe mogue uitavati i zakrivljene delove modela.
Izgled uitane DXF datoteke sa geometrijom torus-a
3.6.7
Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport)
Pomou ove naredbe moete da eksportujete geometriju celog modela u DXF format. Ovaj format je univerzalan i podrava ga veina crtakih programa (na pr. AutoCAD). Naredba se nalazi u padajuem meniju Datoteka i njenim aktiviranjem otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za eksport modela u DXF format U edit box-u se zadaju ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i pomou standardnog Windows-ovog dijalog box-a za snimanje datoteka, koji se otvara . aktiviranjem komandnog polja Iz zatvorene liste se vri izbor mernih jedinica koje e se koristiti pri eksportovanju modela. Napomenuemo da se eksportuju samo konstruktivni elementi koji su trenutno vidljivi. Svaki tip elemenata se eksportuje u poseban layer. Ploe se eksportuju u layer PLATE, grede u BEAM, a povrinski, linijski i takasti oslonci redom u layer-e AREASUPPORT, LINEARSUPPORT i POINTSUPPORT. Ploe i povrinski oslonci na krivim povrima se
421 eksportuju u posebne layer-e, PLATEMESH i AREASUPPORTMESH, gde je njihova zakrivljenost predstavljena pomou linija.
3.6.8
Podaci o projektu
Izborom naredbe Podaci o projektu, omogueno je zadavanje raznih tekstualnih podataka koji e biti snimljeni u datoteku *.twp, zajedno sa svim ostalim podacima o crteu.
Izgled dijalog box-a za zadavanje podataka o projektu Znaenje podataka koje treba zadati u odgovarajuim edit box-ovima je vie nego jasno, i oni imaju prevashodnu ulogu da budu od pomoi pri kasnijem uitavanju datoteka u program. Pored samog prikaza crtea, i ovi podaci e jasno ukazivati na sadraj date datoteke. Kako se u program mogu uitavati i datoteke kreirane sa starim verzijama programima, koje su radile u tanosti 1E-04, to se u donjem delu dijalog box-a programski ispisuje informacija o tolerancijskoj tanosti sa kojom je datoteka kreirana.
3.6.9
Kraj rada sa programom
Izlaz iz programa se moe postii ili izborom naredbe Kraj u okviru padajueg menija Datoteka ili jednovremenim pritiskom na tastere Alt i F4. U oba sluaja, pre izlaska iz programa analizira se trenutno stanje crtea, i u sluaju da ono ne odgovara sadraju datoteke (*.twp), pojavljuje se dijalog box sa odgovarajuim upozorenjem, kako je to ve objanjeno u poglavlju 3.6.1.
3.7
Prelazak u druge module programa
Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, program se sastoji iz vie modula, pa je izborom jedne od ponuenih opcija u okviru padajueg menija Moduli, omoguen prelazak u te module. U ovom meniju jedino nije omoguen direktan prelazak u modul Proraun modela, obzirom da se on moe aktivirati jedino iz modula Formiranje mree. Pri izboru bilo koje od ponuenih opcija, analizira se trenutno stanje crtea i po potrebi otvara dijalog box sa upozorenjem o vrsti uinjenih izmena, identian kao i kod naredbe Uitaj. Ako je kreiran novi model, logian potez je prelazak u modul za formiranje mree konanih elemenata.
422
4. FORMIRANJE MREE KONANIH ELEMENATA

4.1 Osnovni pojmovi
Obzirom da se proraun vri metodom konanih elemenata, jedna od kljunih operacija u pripremi modela za proraun je generisnje mree konanih elemenata. Sutina metode konanih elemenata je u tome da se svi konstruktivni elementi predstave skupom odgovarajuih manjih elemenata. Programom su predviena tri tipa konanih elemenata: - ploasti - gredni i - granini (oslonaki). Ploasti elementi mogu biti trougaonog i etvorougaonog oblika, pa samim tim i celokupnu plou proizvoljne geometrije treba predstaviti skupom malih trouglova i etvorouglova. Oni se moraju dodirivati samo po celim stranicama, a njihove dimenzije treba da su to ujednaenije, odnosno mrea treba da bude to homogenija. U samom proraunu, bolji rezultati se dobijaju za etvorougaoni nego za trougaoni element, pri emu se najbolji dobijaju za kvadratni. Iz ovoga proizilazi da trougaone i razuene etvorougaone elemente treba koristiti samo na mestima gde je geometriju nemogue opisati kvadratnim elementima. Broj ploatih elemenata sa kojima predstavljamo neku plou ili zid, moe biti u veoma velikom opsegu, i on naravno zavisi od veliine same ploe, odnosno zida, i komplikovanosti njihovih kontura. Manji broj konanih elemenata znai krae vreme prorauna ali i loije opisivanje modela, pa samim tim i nepreciznije rezultate. Sa druge strane, sa veim brojem elemenata vernije opisujemo model, ali zato vreme prorauna raste. Prema tome, optimalno reenje je negde u sredini: dovoljno veliki broj elemenata da bi se opisao model, ali ne preveliki jer je posle odreene granice dobitak u tanosti izuzetno mali u odnosu na vreme prorauna. Tokom rada sa programom, vrlo brzo ete stei iskustvo i oseaj za procenu optimalne mere po pitanju broja konanih elemenata. Gredni elementi mogu biti samo pravi, to znai da se lune grede na modelu zamenjuju nizom pravih greda. Gustina mree kod grednih elemenata koji se nalaze unutar ploe utie kako na kvalitet opisivanja lukova, tako i na kvalitet dijagrama uticaja u gredama, koji se mogu dobiti u modulu Obrada rezultata prorauna (dijagrami se iscrtavaju na osnovu proraunatih uticaja na krajevima izgenerisanih grednih elemenata). Za gredne elemente koji se nalaze van gabarita ploe ovo pravilo ne vai i za njih nije potrebno generisati mreu konanih elemenata. Prema tome, mrea konanih elemenata se ne mora generisati za modele koji u sebi ne sadre ploe (gredne konstrukcije). Granini elementi se rasporeuju na mestima gde su predvieni takasti, linijski i povrinski oslonci. Sa graninim elementima se modeliraju kako kruti tako i elastini oslonci. Kod linijskih i povrinskih oslonaca, koji se nalaze unutar konture ploe, gustina mree e takoe uticati na kvalitet opisivanja modela. Iz svega napred reenog proizilazi, da nije ba lak posao napraviti korektnu mreu konanih elemenata. Da bismo Vam u tome pomogli, razvili smo naredbu pomou koje se moe automatski generisati mrea konanih elemenata.
423
4.2
Generisanje mree konanih elemenata
Naredba Generisanje e biti dostupna za aktiviranje samo u sluajevima kada na modelu postoji barem jedan povrinski element konstrukcije (ploa, odnosno zid). U protivnom, ova naredba e biti nekativna, te moete odmah aktivirati naredbu za proraun, bez prethodnog generisanja mree konaih elemenata. Nakon izbora naredbe za generisanje mree konanih elemenata, program prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe Kontrola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5). Konstrukcija mora biti stabilna i optereena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude proraunata, nee se dozvoliti formiranje mree konanih elemenata, a korisnik e biti upozoren.
Upozorenje o neispravnosti modela po pitanju zadatih ulaznih podataka Ako doe do ovog sluaja, pomou naredbe Kontrola unetih podataka, otkrijte sve greke koje e program markirati na crteu, i popravite ih u modulu Unos podataka. Ako su ispunjeni formalni uslovi da mrea konanih elemenata moe biti generisana, program analizira geometriju modela i otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje mree konanih elemenata Za odreivanje gustine mree konanih elemenata, imate dve mogunosti. Ili da kao ulazni podatak zadate ukupan broj vorova na modelu, ili da zadate prosenu veliinu jednog konanog elementa. Koji e od ova dva podatka biti zadat kao ulazni, zavisi iskljuivo od volje korisnika i njegovih navika. Ovi podaci se zadaju u odgovarajuim edit box-ovima, koji rade simultano. Naime, zadavanjem vrednosti u jednom edit box-u, automatski se proraunava i
424 prikazuje odgovarajua vrednost u drugom, tako da je potpuno sve jedno koji se od podatka zadaje kao ulazni. Default vrednosti koje program nudi u edit box-ovima, nalaze se unutar intervala moguih vrednosti. Do njih je program doao analizom veliine i sloenosti modela, kao i na osnovu samog ogranienja programa, po pitanju teorisjkog maskimalnog broja vorova (300000). Napomenuemo da postavljeno teorijsko ogranienje od 300000 vorova ne znai i da model sa ovolikim brojem vorova moe biti proraunat. To jednostavno zavisi od sloenosti modela i ne moe se eskplicitno rei. Pored toga, izgenerisanu mreu od 300000 vorova moete opcjom proreenja svesti na drastino manji broj elemenata koji je mogue proraunati. Default vrednosti program postavlja po sledeem pravilu. Prvo ispituje da li se prosena veliina jednog konanog elementa od 1m nalazi unutar postavljenog intervala, i ako je to sluaj, tada se ova vrednost, i njoj odgovarajui broj vorova, usvaja za default. Ako se sa veliinom elementa od 1 m ne moe izgenerisati regularna mrea konanih elemenata (nalazi se van postavljenih intervala), tada se za ovaj parametar kao default vrednost nudi vea, odnosno manja vrednost. Broj vorova koji program preporuuje treba uzeti sa velikom rezervom, obzrom da se pre samog procesa generisanja mree konanih elemenata, ne moe dobiti pouzdana informacija o potrebnom broju vorova. Prema tome, moe se desiti i sluaj da program ponudi mreu od 300000 vorova, a da ipak uspete da je izgenerieta sa recimo 250000 vorova. Znai u sluajevima, kada se nudi maksimalna broj vorova, za preporuku je da pokuate da izgeneriete mreu sa manjim brojem vorova. Pored mogunosti zadavanje prosene veliine jednog konanog elementa, odnosno ukunog broja vorova na modelu, postavljanjem check box-a Minimalna mrea na ukjueno stanje, imate mogunost da od programa zahtevate da izgenerie mreu sa najmanjim moguim brojem vorova. Nakon zadavanja parametara kojima se definie gustina mree konanih elemenata, potrebno je aktivirati komandno polje OK, nakon ega e otpoeti proces generisanja mree prema zadatim kriterijumima. U toku samog generisanja, na ekranu e stajati dijalog box, koji pokazuje da se odvija neki proces.
Dijalog box za praenje procesa generisanja mree konanih elemenata Ako se sa zadatom prosenom veliinom elementa ne moe izgenerisati reguralna mrea konanih elenata, program e ovu vrednost smanjivati sve dok se ne uspe da izgenerie regularnu mreu konanih elemenata. Posle izvesnog vremena, na ekranu e se pojaviti poruka o uspeno sprovednom postupku generisanja mree konanih elemenata, i informacija o broju izgenerisanih vorova.
425
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvroen, a na ekranu e se pojaviti izgenerisana mrea konanih elementa.
Igenerisana mrea konanih elemenata Napomenuemo da broj vorova na izgenerisanoj mrei konanih elemenata, nee u potpunosti odgovarati zadatom, ali e mu biti to je mogue blii. Ova nemogunost apsolutno tanog procenjivanja, proizilazi iz uslova da konani elementi treba da budu to homogenijih dimenzija, a pri tome model moe biti potpuno proizvoljne geometrije. Informacija o broju izgenerisanih vorova na mrei konanih elemenata je stalno prisutna na poetku stausne linije. Ako niste zadovoljni gustinom i oblikom mree konanih elemenata, postupak generisanja moete ponavljati zadavanjem novih ulaznih parametara, sve dok ne dobijete zadovoljavajuu mreu. Za uobiajene konstrukcije sa kojima se moete sresti u praksi, prosena veliina jednog konanog elementa trebalo bi da se nalazi u granicama od 0.5m - 1.0 m. to se tie ukupnog broja vorova na modelu, on ne bi trebalo da bude vei od 50000 i za vrlo komplikovane i velike modele.
4.3
Greke koje prekidaju proces generisanja
U sluaju da ste neprecizno crtali, moe se javiti i sluaj da program ne moe uopte da izgenerie mreu konanih elemenata, jer je geometrija modela takva da je za generisanje mree potreban preveliki broj vorova. Ako program doe do ovakvog zakljuka, izdae odgovarajue upozorenje.
426
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj prozor e nestati sa ekrana, a program e automatski pozvati naredbu Kontrola geometrije (vidi poglavlje 3.3.6). U okviru ove procedure, parametre: Samo u 2D pogledu i Samo vidljivi entiteti, program postavlja na iskljueno stanje, to odgovara 3D kontroli geometrije. Sada mogu nastupiti dva sluaja, Ako 3D kontrola geomertije otkrije crtake greke, na ekranu e se pojaviti upozorenje u okviru naredbe Kontrola geometrije.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na modelu e biti markirane sve crtake greke.
Sprovedena 3D kontrola geometrije, markirala je sve crtake greke Sada je potrebno da preete u modul Unos podataka, i popravite sve markirane crtake greke. Ako je tip crtake greke takav, da ga 3D kontola geometrije ne moe otkriti, program izdaje sledee upozorenje.
427
Upozorenje da u okviru sklopa Ram H_13 postoji crtaka greka Na osnovu sadraja upozorenja jasno se vidi u kom sklopu je problem. Sada je potrebno prei u modul za unos podataka i postaviti za tekui 2D pogled, navedeni sklop. Pokretanjem naredbe Kontrola geometrije i postavljanujem prekidaa Samo u 2D pogledu, na ukljueno stanje, program e sada biti u stanju da markira crtake greke. Napomena: Da bi se izbegle greke koje e onemoguiti formiranje mree konanih elemenata, a samim tim i proraun modela, pored preciznog crtanja, neophodno je i pravilno modelirati konstrukciju. Odnosno, uvek kada je to mogue, treba arhitektonski crte svesti na to pravilniji oblik. Isterivanje tanosti na nivou od 10 ili 20 santimetara nema nikakvog smisla u cilju poboljanja rezultata prorauna.
4.4
Ocena kvaliteta izgenerisane mree konanih elemenata
to se tie same procene, da li je sa izgenerisanom mreom konanih elemenata model dobro opisan ili ne, ne postoje jasni kriterijumi, pa je na korisniku da sam da procenu. Uporeivanjem dobijenih rezultata prorauna sa oekivanim, sami ete uoiti da li je mreom konanih elemenata model dobro opisan ili ne. Svakako da ete vremenom stei iskustvo i dobiti oseaj za bre postavljanje ovakvog kriterijuma. U principu, ova ocena se dobija vizuelnim sagledavanjem mree, i ona treba da zadovolji sledee uslove: mrea treba da sadri to je mogue vie kvadratnih elemenata istih dimenzija. Dobra - homogena mrea Loa - nehomogena mrea
broj konanih elemenata treba da bude dovoljan da se funkcija promene uticaja moe dovoljno dobro opisati
428 Dobra - dovoljno gusta mrea Loa - retka mrea
treba izbegavati etvorougaoni konani element ije stranice formiraju ugao blizak 180, kao i trougaoni jako izdueni element. Lo etvorougaoni element Lo trougaoni element
Kako e program uvek izgenerisati mreu sa formalno regularnim konanim elementima (nee se nikad javiti neregularni petougaoni elementi), to se na pojedinim vorovima sa mree konanih elementa mogu pojaviti markeri upozorenja koji signaliziraju da te delove modela treba vizuelno prekontrolisati (boju ovih markera moete podesiti pomou naredebe Parametri). U sluaju da postoje neki elementi ne ba pravilnog oblika, tu zonu modela treba ili progustiti na nain kako e to biti opisano u sledeem poglavlju, ili ponovo izgenerisati mreu konanih elemenata, ali sada sa veim brojem vorova.
4.5
Korekcija izgenerisane mree konanih elemenata
U sluaju da Vam izgenerisana mrea ne odgovara u potpunosti, programom je predvien niz naredbi, koje emo opisati u ovom poglavlju, a pomou kojih se moe vriti korekcija izgenerisane mree. Ako niste ba mnogo iskusni po pitanju procene valjanosti mree konanih elemenata, najbolje je da ne koristite ni jednu od ovih naredbi, ve osnovno izgenerisanu, dovoljno gustu meu konanih elemenata.
4.5.1
Proguavanje mree
U prethodnom tekstu je pomenuto da gustina mree utie na tanost rezultata. Na mestima dejstva koncentrisanih sila javljaju se nagli skokovi uticaja koji kod krupne mree mogu da ne budu dobro obraeni, s obzirom da se tane vrednosti uticaja dobijaju samo u vorovima i sredinama konanih elemenata. Zato, smanjenjem veliine konanih elemenata na tim mestima, smanjujemo rastojanje izmeu taaka u kojima se uticaji proraunavaju i poveavamo kvalitet rezultata prorauna. Ovim se obezbeuje da se ne poveava gustina cele mree, to bi uticalo na poveanje vremena prorauna, ve samo nekih delova mree pri emu se tanost poveava. Korienje proguenja nije obavezno i na korisniku je da shodno svom iskustvu i oseaju koristi fino podeavanje gustine mree.
429 Za proguavanje mree predvieno je sedam ema. Odnose se na etvorougaone ploaste elemente, a kod trougaonih, koje moemo smatrati polovinama etvorougla, proguava se samo ta polovina. eme proguenja dele jedan etvorougao : na dva dela jednom vertikalom na dva dela jednom horizontalom
na etiri dela, i sa vertilkalom i sa horizontalom na dva dela sa levom dijagonalom
na dva dela sa desnom dijagonalom
na etri dela sa obe dijagonale
Sedma ema proguenja je proguenje Kapitel, koje poveava gustinu okolnih elementa koji imaju zajedniki vor. Ovo proguenje se preporuuje na mestima stubova - takastih oslonaca ili na mestima dejstva koncentrisanih sila. Sva proguenja se mogu kombinovati. Proguenja se postavljaju na ve gotovu, regularnu mreu konanih elemenata na sledei nain: prvo se aktivira ikona koja predstavlja izabranu emu proguenja i tada e se od korisnika zahtevati da na mrei konanih elemenata obelei zonu koja e biti proguena. Prva taka proguenja (Kontura/Prav./kRu./<krAj>): Ovaj postupak u potpunosti odgovara proceduri iscrtavanja proizvoljne zatvorene poligonalne linije (vidi poglavlje 2.6). Svi konani elementi koji se nalaze unutar zadate zone, bie progueni izabranom emom proguenja.
430
pri korienju proguenja za kapitele, posle aktiviranja odgovarajue ikone, potrebno je selektovati jedan vor osnovne mree (ne mogu se selektovati vorovi koji su dobijeni nekim od proguenja), tako to e se on uhvatiti u mali pravougaonik na pokazivau. Proguenje za kapitel: Nakon selekcije, oko tog vora bie postavljeno navedeno proguenje.
Nakon postavljanja svakog od proguenja, program e na statusnoj liniji ispisivati informaciju o novom broju vorova na mrei konanih elemenata. Proguavanje ve proguenih delova modela nije mogue, odnosno uzastopnim proguavanjem sa istom emom, nee se dobijati duplo manji konani elementi.
431 Napomena: Proguavanje mree treba koristiti samo na modelima gde je to zaista i potrebno. U ostalim sluajevima e se dobiti bolji rezultati za homogenu mreu. Naroito treba izbegavati proguenja sa dijagonalama, jer kao to smo na samom poetku ovog dela uputstva rekli, bolji rezultati se dobijaju za pravougaone nego za trougaone elemente. Dijagonalama je poeljno proguavati samo jako razuene etvorougaone elemente.
4.5.2
Proreenje
U sluaju da izgenerisana mrea konanih elemenata ima veliki broj vorova, i da elite da ubrzate proces prorauna, pri tom ne utiui mnogo na samu tanost, program e Vam omoguiti da proredite mreu na proizvoljno odabranim delovima modela. Izborom naredbe Proreenje, koja se nalazi u padajuem meniju Korekcija, na komandnoj liniji se javlja poruka, kojom se od korisnika zahteva da na mrei konanih elemenata obelei zonu koja e biti proreena. Prva taka proreenja (Kontura//Prav./kRu./<krAj>/Dubina <1>): Na kraju komandne linije nalazi se podopcija Dubina <1>, pomou koje je mogue zadati, do kog stepena (dubine) je potrebno izvriti proraenje. Uzastopnim klikom mia preko ove podopcije, ona menja svoj naziv iz koga se moe jasno videti koji je stepen proraenja odabran. Stepen proreenja ide od 1-5, odnosno od manjeg ka veem proreenju. Kada ste odabrali stpen proreenja, sam postupak definisanja oblasti je potpuno isti kao i u naredbama za proguenje mree. Znai, zadaje se proizvoljna zatvorena poligonalna linija. Svi konani elementi koji se nalaze unutar zadate zone bie proreeni tako to e im, gde god je to mogue, biti izbaeni nepotrebni vorovi (konani elementi, na ovaj nain dobijaju izgled rombova).
Proreena mrea konanih elemenata do zadatog stepene proreenja 1 Koju zonu ete odabrati za proreenje zavisi iskljuivo od Vaeg oseaja ta je to dobra mrea konanih elemenata, a ta ne. Obino se za zone proreenja biraju delovi modela koji u svojoj okolini ne sadre oslonce i koncentrisana optereenja koja mogu uzrokovati nagle promene (skokove) u uticajima.
432 Svakako da je mogue i za ceo model zahtevati proreenje, ukoliko je osnovna izgenerisana mrea, sama po sebi, ve dovoljno homogena. Napomena: Napomenuemo da sa zadavanjem veeg stepena proreenja ne moe dobiti homogena mrea, te ovu mogunost treba koristiti samo u sluajevima kada modeli imaju izuzetmo veliki broj vorova, a tanost rezultata Vas ne interesuje na svim njegovim delovima. Tipian primer ovakve primene je kod velikih zgrada, kada Vas ne interesuju uticaji u meuspratnim konstrukcijama, ve samo u temeljima ili pak vertikalnim sklopovima od horizontalnog optereenja. U takvim sluajevima, uticaji u meuspratnim konstrukcijama od vertiklanog optereenja, mogu se proraunati u odvojenim datotekama, a uticaji na prostornom modelu sa maksimalno proreenom mreom u meuspratnim konstrukcijama. Tada je potrebno, pomou podopcije Kontura, za maksimalno proraenje selektovati sve meuspratne konstrukcije. Na ovaj nain, drastino ete smanjiti broj vorova na mrei konanih elemnata, a rezultati dobijeni proraunom, bie savim dobri za uticaje u verikalnim delovima konstrukcije i temeljima.
4.5.3
Pomeranje vora
Pomou naredbe Pomeranje vora, koja se takoe nalazi u okviru padajueg menija Korekcija, imate mogunost da pomeranjem pojedinih vorova sa mree, korigujete geometriju elemenata koji imaju nepoeljan (kritian) oblik (vidi poglavlje 4.4). Nakon izbora ove naredbe, komandna linija dobija sledei oblik. Izaberite vor sa mree (<krAj>): Sada se od korisnika zahteva da select box-om zahvati vor koji eli da pomeri. U ovoj proceduri nije mogue selektovati vorove iji je poloaj fiksiran samom geometrijom konstruktivnih elemenata i optereenja. Nakon selekcije vora iji poloaj nije fiksiran, na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka. Novi poloaj (<krAj>): Pomerajui mia po crteu, program e u DRAG modu iscrtavati geometriju okolnih elemenata iji je selektovani vor zajedniki, sve dok mu klikom mia ne odredite novi poloaj. Program e kontrolisati valjanost novog poloaja, i u sluaju da se sa njim ne bi dobili regularni konani elementi, nee dozvoliti ovu operaciju.
4.6
Podela greda koje se nalaze van ploa (Podela greda van ploa)
Kako se procedurom generisanja mree konanih elemenata, ne moe uticati na podelu linijskih elemenata koji se nalaze van ploa, to je programom predviena naredba Podela greda van ploa. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
433
Izgled dijalog box-a za podeavanje gustine vorova na gredama koje se nalaze van poloe U edit box-u Veliina segmenta, definia se duina segmenta, na koje e biti izdeljene grede koje se nalaze van ploa, a stanje ponuenih prekidaa odreuje, da li e ba sve grede van ploa biti ovako podeljene, ili samo one za koje je ovakva podela neophodna. Podela greda van ploa je neophodna samo za oslonake grede (grede ispod kojih se nalaze linijski oslonci), lune grede, i grede spregnutnog poprenog preseka. Na ovaj nain, du datih linijskih elemenata, ubacuju se meu vorovi, te e njihova gustina odrediti i tanost rezultata u ovim linijskim elementima konstrukcije. Naglasiemo da se ovaj parametar ne odnosi na grede i linijske oslonce koji se nalaze unutar ploe, jer e u tom sluaju njihovu podelu odreivati sama gustina mree konanih elemenata. Kako podela i ostalih greda, koje se nalaze van ploa nije neophodna, to program po defultu, na ukljueno stanje postavlja prekida Samo neophodne. Ovo je uraeno zbog toga to bi podela svih ostalih greda samo bespotrebno poveala broj vorova na mrei konanih elemenata, bez ikakvog uticaja na tanost prorauna po teoriji I-og reda. Ali, kako je programom predvien i proraun stabilnosti, proraun po teoriji II-og reda, a i postupak modalne analize, to kod nekih modela moe biti od interesa da sve grede van ploa budu podeljene na niz manjih delova. To se naroito odnosi na linijske konstrukcije kod kojih bi ovakva, sitnija podela, dovela do poboljanja tanosti pri proraunu stabilnosti i proraunu po teoriji II-og reda. Pored toga, pri modalnoj analizi, ovakva podela e kod linijskih konstrukcija dovesti do mnogo preciznijeg prorauna pripadajuih masa u svakom novo dodatom voru du greda koje se nalaze van ploe (vidi poglavlje 6.1). Znai kod ovakvih modela, za preporuku je da na ukljueno stanje postavite prekida Sve grede. Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a program e pri kasnijem proraunu potovati ovde postavljeni parametar podele. U sluaju da reulatati prorauna ve postoje, a parametar podele je promenjen, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Izbor komandnog polja Yes, dovee do gubitka postojeih rezultata prorauna, dok e izbor komandnog polja No oznaiti povratak na dijalog box za definisanja parametara podele.
434 Da li ete podelu vriti za sve grede koje se nalaze van ploa, ili samo za one za koje je to neophodno, zavisi iskluivo od Vas, i Vaeg oseaja za oekivanu tanost rezultata prorauna. U nastavku, izneemo neka osnovna pravila koja Vam mogu biti od pomoi pri donoenju odluke da li ete na ukljueno stanje postavite prekida Sve grede. - Ako se proraun sprovodi samo po teoriji I-og reda, podela svih greda van ploa nee imati nikakvu ulogu na tanost prorauna. - Zahtev za podelom greda, tamo gde to nije neophodno, nee izazvati nikakve tetne posledice na samu tanost prorauna, ve e samo proraun biti sporiji, obzirom da je na ovaj nain, dobijen bespotrebno vei broj vorova. Prema tome, ako niste sigurni da li je podelu potrebno izvriti za sve grede van ploa ili ne, a model nema preveliki broj vorova, iskorisite ovu mogunost. - Kod modalne analize, zahtev za podelom svih greda zavisi iskljuivo od vrste konstrukcije koju model predstavlja. Kod modela koji predstavljaju zgrade, grede koje se nalaze van ploe uglavnom predstavljaju stubove. Kako je njima pripadajua masa znatno manja od masa koje su koncentrisane u meuspratnim konstrukcijama, to finija podela stubova nee dovesti do znaajnijeg poboljanja rezultata prorauna. Za linijske konstrukcije, za preporuku je podeliti sve grede, jer su ovo ionako mali modeli koji se brzo proraunavaju. - Kod prorauna stabilnosti i prorauna po teoriji II-og reda, za preporuku je da zadate parametra podele na svim gredama jer ete dobiti tanije rezultate prorauna. Napomena: Kako se zadati parametar podele greda, odnosi na sve grede van ploa, to u sluaju da elite da ova podela bude razliita na pojedinim gredama, onda nemojte podelu zadavati pomou ove naredbe, ve pri samom odreivanju poloaj greda na modelu, eljene grede nacrtajte iz vie kolineranih segmenata. Ovako postavljene krajeve manjih greda, program e morati da potuje i pri rasporeivanju masa a i pri samom proraunu.
4.7
Ostale naredbe
Izborom naredbe Reset, koja se nalazi u okviru padajueg menija Korekcija, sva postavljenja proguenja i proreenja se automatski uklanjaju sa modela.
Naredbe Undo i Redo, funkcioniu na potpuno isti nain kao i modulu za unos podataka, stim to se vraanje korak unazad, odnosno unapred, ovde odnosi iskljuivo na mreu konanih elemenata. Ostale naredbe, koje su prisutne u ovom modulu, ve su ranije opisane u poglavlju 2.. Nain rada sa njima je identian ranije opisanom postupku.
435
5. PRORAUN STABILNOSTI
U okviru padajueg menija Stabilnost, u modulu za formiranje mree konanih elemenata, nalazi se grupa naredbi za proraun i prikaz rezultata, za ovu vrstu analize konstrukcije.
Padajui meni sa naredbama za proraun i prikaz rezultata stabilnosti Kako se proraun stabilnosti sprovodi tako to se intenzitet definisanog promenljivog optereenja varira, sve dok se ne pronae prva nulta vrednost determinante postavljenog sistema jednaina po teoriji II-og reda, to e za ovakav proraun vaiti ista ogranienja kao i kod zahteva za proraunom po teoriji II-og reda. Znai, pomou naredebe Proraun koja se nalazi u okviru padajueg menija Stabilnost, od programa moete zahtevati proraun kritinih sila i duina izvijanja za sve grede na modelu. Kako se proraun stabilnosti vri samo za zadate kombinacije u modulu Unos podataka, to e ova naredba biti dostupna samo u sluaju da su prethodno zadate i kombinacije optereenja. U protivnom program e izdati odgovaraju}e upozorenje.
Pod uslovom da postoje kreirane kombinacije, nakon izbora nardbe Stabilnost => Proraun, otvorie se dijalog box u kome se vri izbor kombinacija za koje treba sprovesti proraun stabilnosti.
436
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka o proraunu stabilnosti Kako za vee modele proraun stabilnosti moe trajati prilino dugo, to u desnom list box-u imate mogunost da odaberete samo neke od kombinacija za koje elite proraun stabilnosti. Uzastopnim klikom mia na kolonu St. u njoj se postavlja, odnosno ukida simbol . Postojanje simbola u koloni St. oznaava da je data kombinacija selektovana za proraun stabilnosti.
Postavljeni simboli u koloni St., ukazuju da je proraun stabilnosti zahtevan samo za drugu i etvrtu kombinaciju U levom list box-u, prikazani su svi zadati osnovni sluajevi optereenja. Kako se kritina sila dobija iz izraza: N,kr = N,stalno + N,promenljivo, to je jasno da se pri proraunu stabilnosti varira samo intenzitet promenljivih optereenja, dok intenzitet stalnog optereenja ostaje nepromenjen. Iz tog razloga, u koloni St. je potrebno odrediti status svakog od osnovnih sluajeva optereenja po pitanju njegovog promenljivog, odnosno stalnog karaktera.
437 Postojanje simbola u koloni St. oznaava da dati osnovni sluaj optereenja ima stalni karakter, odnosno da se njegov intenzitet nee varirati pri proraunu stabilnosti. U koloni Koef. moete svakom od optereenja za koje je definisano da ima stalni karakter, zadati multiplikator sa kojim e dato osnovno optereenje ui u kombinaciju pri proraunu stabilnosti (multiplikatori zadati pri kreiranju samih kombinacija nemaju nikakvu ulogu pri proraunu stabilnosti, jer oni uglavnom predstavljaju koeficijente sigurnosti pri proraun uticaja po teoriji I-og, odnosno II-og reda).
Postavljeni simboli u koloni St., ukazuju da e pri proraunu stabilnosti samo prvi sluaj imati karakter stalnog optereenja Svakako da u okviru odabranih kombinacija za proraun stabilnosti, ne mogu sva sadrana optereenja imati stalni karakter, odnosno barem jedno od njih mora biti varijabilno. U sluaju da je za proraun stabilnosti odabrana kombinacija u kojoj su sadrana samo fiksna optereenja, program e izdati odgovarajue upozorenje.
U donjem delu ovog dijalog box-a, nalaze se i dva edit box-a pomou kojih moete zadavanjem drugaijih vrednosti od ponuenih, uticati na duinu i tanost samog postupka prorauna stabilnosti.
438 Interval u kome se trai vrednost koeficijenta kako se problem stabilnosti reava iterativno, pronalaenjem nule funkcije u nepoznatom intervalu, to u sluaju da znate maksimalni koeficient, ijim mnoenjem e promenljivo optereenje dovesti do sloma konstrukcije, moete znatno ubrzati sam tok prorauna. Dovoljna tanost izraunatog koeficijenta Ovaj parametar praktino odreuje kada e iterativni proraun biti prekinut, odnosno kada e kriterijum za dovoljnu tanost prorauna biti ispunjen. Svakako da i vrednost ovog parametra utie na duinu prorauna. Aktivaranjem komandnog polja OK, otpoee proraun stabilnosti i po njegovom zavretku, pojavie se dijalog box sa informacijom o uspeno sprovedenom postupku proraunan stabilnosti.
Promena tekue kobinacije za koju je sproveden proraun stabilnosti, vri se pomou naredbe Kritino optereenje, koja se takoe nalazi u okviru padajueg menija Stabilnost. Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box koji se otvara u okviru naredbe Kritino optereenje U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i kombinacija za koje je sproveden proraun stabilnosti. U svakom od prikazanih redova, nalaze se numeriki podatak o vrednosti parametra koji predstavlja kritian faktor optereenja, pri kome dolazi do naruavanja stabilnosti sistema za datu kombinaciju, Klikom mia na proizvoljnu poziciju u okviru jednog od redova, taj red postaje naznaen posebnom bojom, to znai da e nakon aktiviranja komandnog polja OK ta kombinacija postati tekua. Naredba Prikaz rezultata, u okviru padajueg menija Stabilnost, radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je postavljena na ukljueno stanje, na ekranu e na sredini svake od greda biti ispisana vrednost normalne sile pri kritinoj vrednosti optereenja N,kr, a u zagradi podatak o koeficijentu izvijanja za kritino optreenje sistema. Ove vrednosti se izraunavaju po sledeim formulama:
439
= l0/l = /l (EI/N,kr)1/2 N,kr = N,stalno + N,prom

Upotrebljene oznake u prethodnim formulama imaju sledea znaenja: lo lEI N,kr N,stalno N,prom koeficijent izvijanja za kritino optereenje sistema duina izvijanja grede stvarna duina grede krutost grede normalna sila u gredi pri kritinoj vrednosti optereenja normalna sila u gredi od optereenja iji se intenzitet ne varira normalna sila u gredi od optereenja iji se intenzitet varira kritian faktor optereenja pri kome dolazi do naruavanja stabilnosti sistema
Prikaz duina izvijanja i kritinih sila u pritisnutim grednim elementima konstrukcije U ovakvom reimu rada, program na poetku statusne linije, sada ispisuje i informaciju o trenutno postavljenoj kombinaciji, za koju su na ekranu prikazani rezulatati prorauna stabilnosti.
440
6. MODALNA ANALIZA
6.1 Proraun
Modalna analiza slui za proraun svojstvenih vrednosti i oblika oscilovanja konstrukcije. Ovako dobijeni rezultati, koriste se kao ulazni podaci pri kasnijem seizmikom proraunu konstrukcija. Pri modalnoj analizi, konstrukcija se opisuje sa njenom krutou i rasporedom masa koje deluju na njoj. Da bi uopte moglo da se pristupi proraunu modalne analize, neophodno je da model bude kreiran i da bude fomirana mrea konanih elemenata (jasno da za modele koji se sastoje iskljuivo od linijskih elementa, formiranje mree konanih elemenata nije neophodno). Kako su nakon formiranja mree konanih elemenata, poznati svi podaci koji opisuju geometriju i krutost modela, to je za sprovoenje modalne analize potrebno jo zadati poloaj i intenzitet svih masa koje deluju na objektu. Sam proraun, kako intenziteta masa tako i odreivanja njihovog teita, bio bi dugotrajan i mukotrpan posao, te smo zbog toga razvili potpuno automatizovan postupak za odreivanja pripadajuih masa svakom od izgenerisanih vorova sa mree konanih elemenata. Izborom naredbe Proraun, u okviru padajueg menija Modalna analiza, program prvo ispituje da li ve postoje rezultati prorauna, i ako postoje, otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e aktiviranje komandnog polja Yes dovesti do ponovnog prorauna. U sluaju da rezultati prorauna ne postoje, a konstrukcija se sastoji samo od linijskih elemenata, te za nju nije potrebno prethodno generisanje mree konanih elemenata, program prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe Kontrola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5). Konstrukcija mora biti stabilna i optereena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude proraunata, nee se dozvoliti proraun, a korisnik e biti upozoren.
Upozorenje o neispravnosti modela po pitanju zadatih ulaznih podataka U ovom sluaju, pomou naredbe Kontrola unetih podataka, otkrijte sve greke koje e program markirati na crteu, i popravite ih u modulu Unos podataka.
441 Ako je model ispravan po pitanju kontrole unetih podataka, program e samo za linijske konstrukcije proveriti, da li ste pomou naredbe Podela greda van ploa, zahtevali podelu svih greda na manje segmente (vidi poglavlje 4.6). Ako to nije sluaj, program e izdati sledee upozorenje.
Ovo upozorenje ne predstavlja greku ve slui kao podsetnik da je za ovakvu vrstu konstrukcija, pri modalnoj analizi preporuljivo sve grede izdeliti na manje segmente. Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e izbor komandog polja Yes dovesti do nastavka naredbe za dinamiki proraun. Potrebu za podelom svih greda, ilustrovaemo na jednostavnom primeru konzole koja je optereena sopstvenom teinom. Konzola je od betona, pravougaonog poprenog preseka b/d=40/40 cm, i visoka je 10 m. Kako se mase postavljaju na poetku i kraju svake od greda na modelu, to u sluaju da nije izvrena podela greda na manje segmente, mase e biti posatvljene samo na njenom vrhu i na dnu. Na ovaj nain, u proraun e ui samo 50% od njene stvarne mase, a proraunate forme oscilovanja nee dobiti realne vrednosti. Ako se pak zada podela greda, recimo na svaki metar, tada e mase biti postavljene na svaki metar njene duine, a forme oscilovanja e dobiti tane vrednosti.
Podela greda - OFF
Podela greda - ON
Ako su ispunjeni svi formalni uslovi da proraun moe biti sproveden, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
442
Izgled dijalog box-a za proraun modalne analize U listi koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, nalazi se onoliko redova koliko ima i osnovnih sluajeva optereenja. Sada je potrebno u koloni Koef. zadati multiplikator, kojim e se mnoiti sva zadata optereenja u okviru datog osnovnog sluaja optereenja pri proraunu masa. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite pojedinim seizmikim propisima koji tano definiu koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta (na primer: 100% stalnog tereta, 100% optereenja od snega i 50% od projektovanog korisnog optereenja). to se tie sopstvene teine konstrukcije, ona e biti uzeta u obzir jedino ako je zadata u okviru nekog od osnovnih sluajeva optereenja. Pomou check box-ova Spreiti oscilovanje u X, Y ili Z pravcu utie se na stepene slobode oscilovanja konstrukcije, odnosno omoguava se filtriranje dobijenih formi oscilovanja. Na primer, ukoliko se sprei oscilovanje u Z pravcu, forme oscilovanja nee sadrati vertikalne oscilacije, a ukoliko se spree oscilovanja u X i Y pravcu, forme oscilovanja sadrae samo vertikalne oscilacije. U edit box-u Broj tonova zadaje se eljeni broj tonova, koji ne moe biti vei od 128 (ogranienje programa). Komandno polje Napredne opcije seizmikog prorauna otvara dijalog box u kome se mogu definisati napredne opcije seizmikog prorauna.
443
Izgled dijalog box-a u kome se definiu napredne opcije seizmikog prorauna Nain grupisanja masa u modelu moe biti: Realni raspored masa masa se nalazi u svakom voru konstrukcije, a veliina svake mase je sraunata na osnovu vertikalne komponente optereenja koja deluje u tom voru. Ovo je podrazumevani nain grupisanja masa i ekvivalentan je grupisanju masa u programu Tower 5. Mase grupisane u nivoima izabranih tavanica kod ovog naina korisnik bira horizontalne nivoe (nivoe tavanica) u kojima e koncentrisati mase.
Za grupisanje masa su izabrani svi nivoi osim nivoa 0.00
444 Ovim nainom grupisanja, mase iz vertikalnih elemenata konstrukcije (zidova, stubova) bie dodeljene tavanicama i to e program izvesti automatski. Izbor nivoa u kojima e se grupisati mase vri se ukljuivanjem check box-ova u listi tavanica (nivoa). Ostale napredne opcije seizmikog prorauna slue za uticanje na karakteristike modela koje se pri seizmikoj analizi (modalnoj analizi i proraunu uticaja u seizmikim sluajevima optereenja) razlikuju od karakteristika modela za statiku analizu. Faktor krutosti horizontalnih ploa na savijanje pomou ovog parametra moe se smanjiti krutost horizontalnih ploa na savijanje pri seizmikom proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri emu za faktor 1.0 karakteristike ploa ostaju neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje se smanjuje 1000 puta. Ovo smanjivanje krutosti nee se primenjivati na temeljne ploe ploe ispod kojih se nalazi povrinski oslonac. Faktor krutosti na savijanje greda u horizontalnim ploama pomou ovog parametra moe se smanjiti krutost na savijanje greda u horizontalnim ploama. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri emu za faktor 1.0 karakteristike greda ostaju neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje oko pravaca 2 i 3, kao i torziona krutost se smanjuju 1000 puta. Ovo smanjenje krutosti greda nee se primenjivati na gredama koje se nalaze u temeljnim ploama a to su ploe ispod kojih se nalazi povrinski oslonac. Faktor krutosti vertikalnih zidova na savijanje pomou ovog parametra moe se smanjiti krutost na savijanje vertikalnih zidova pri seizmikom proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, a znaenje je isto kao i kod faktora za krutost ploa. Faktor krutosti vertikalnih zidova na aksijalno naprezanje pomou ovog parametra moe se smanjiti aksijalna krutost vertikalnih zidova pri seizmikom proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, a znaenje je isto kao i kod faktora za krutost ploa. Faktor krutosti vertikalnih stubova na aksijalno naprezanje pomou ovog parametra moe se smanjiti aksijalna krutost vertikalnih stubova pri seizmikom proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001. Multiplikator krutosti oslonaca pomou ovog parametra se moe poveati krutost svih oslonaca u seizmikom proraunu. Sadejstvo zida sa zidom u upravnom pravcu omogueno je definisanje sadejstvujue zone zida iz drugog pravca koji utie na poveanje krutosti zida. irina sadejstvujue zone (sa jedne strane) zadaje se kao multiplikator (n) debljine posmatranog zida (d).
445
Definisanje sadejstvujue zone zida Zadate opcije seizmikog prorauna se ispisuju i u glavnom dijalog box-u naredbe.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuju zadate napredne opcije seizmikog prorauna Za modele sa nelinearnim elementima proraun modalne analize izvrie zanemarivanjem nelinearnosti, o emu e se i dobiti odgovarajue obavetenje. se sa
Po zavrenom proraunu, program nudi i grafiku i numeriku obradu rezultata sprovedene modalne analize za trenutno postavljeni tekui ton. Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na odgovarajuu ikonu na statisnoj liniji, pojavljuje se mali prozor u kome se ispisuje informacija o trenutno postavljenom tekuem tonu.
446
Informacija o periodu oscilovanja konstrukcije za tekui ton Napomena: Ako je geometrija modela takva da svi elementi konstrukcije pripadaju istoj ravni, i pri tome optereenje deluje ili u istoj, ili pak u upravnoj ravni, program e ovakav model pri proraunu proglasiti za ravanski. To e za posledicu imati da e pri proraunu biti ukinuti svi nepotrebni stepeni slobode, te e i sam proraun biti mnogo bri. Meutim, u sluaju da elite da sprovedete prostorni proraun za ravanski model, neophodno je da program prevarite, tako to ete dodati poseban sluaj optereenja u okviru koga ete na ravanskom modelu zadati jednu koncentrisanu silu iji vektor ne sme pripadati ni ravni konstrukcije ni ravni koja je upravna na nju. Svakako da ete ovaj sluaj optereenja ignorisati pri obradi rezultata. Tipian primer primene prostornog prorauna je kada elite da dobijete forme oscilovanja i van ravni kojoj pripada model. Napomena: U sluaju da model sadri vie faza graenja, tada e se proraun modalne analize odnositi uvek na poslednju fazu.
6.2
Greke koje prekidaju proces prorauna
U toku prorauna velikih modela, moe Vam se desiti sluaj da na raunaru nema dovoljno raspoloive virtualne memorije. U donjem delu dijalog box-a za praenja procesa prorauna, program stalno ispisuje informaciju o trenutnoj koliini raspoloive virtualne memorije.
Prostor predvien za prikaz treuntno raspoloive virtualne memorije raunara
447 U sluaju da u toku prorauna ponestane slobodne virtualne memorije, proces prorauna e biti prekinut, a na ekranu e se pojaviti sledee upozorenje.
Sada Vam preostaje da, na nain kako je to opisano u poglavlju 1.1, obezbedite dovoljno raspoloive virtualne memorije, za proraun modela. Iako program pre samog procesa prorauna vri kontrolu ulaznih podataka, zbog njegove fleksibilnosti u definisanju potpuno proizvoljnih konstrukcija, eventualno uinjene greke, koje izazivaju labilnost sistema, pouzdano se mogu otkriti jedino u samom postupku reavanja sistema jednaina. U ovom sluaju, program e prekinuti proces reavanja i izdati odgovarajue upozorenje.
Sada se morate vratiti u modul za unos podataka i otkloniti sve pogreno zadate podatke. Pri otklanjanju ovakvog tipa greaka, naredba Kontrola unetih podataka Vam nee biti od pomoi jer se ne radi o oiglednoj greci, koju je program mogao sam da otkrije, a sistem je ipak labilan.
6.3
Izbor tekueg tona
Promena tekueg tona, vri se pomou naredbe Izbor tekueg tona koja se nalazi u okviru padajueg menija Modalna analiza. Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za promenu tekueg tona U prikazanoj listi ima onoliko kolona koliko i proraunatih formi oscilovanja. U svakom od prikazanih redova, nalaze se numeriki rezultati prorauna za dati ton, i to podatak o periodu oscilovanja konstrukcije i o frekvenciji. Klikom mia na proizvoljnu poziciju u okviru jednog od
448 redova, taj red postaje naznaen posebnom bojom, to znai da e nakon aktiviranja komandnog polja OK taj ton postati tekui.
6.4
Prikaz tekueg tona
Naredba Prikaz tekueg tona radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je postavljena na ukljueno stanje, tada se u prozoru 3D Pogled iscrtava deformisana mrea konanih elemenata prema formi oscilovanja za tekui ton.
Prikaz forme oscilovanja za tekui ton U ovakvom reimu rada, program na poetku statusne linije sada ispisuje informaciju o trenutno postavljenom tekuem tonu i vrednost njegovog perioda oscilovanja, odnosno frekvencije.
6.5
Animacija tekueg tona
Nakon izbora naredbe Animacija tekueg tona, program e neko vreme utroiti na kreiranje AVI fajla i na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
449
Izgled dijalog box-a za animaciju tekueg tona U otvorenom dijalog box-u, prikazuje se animacija oscilovanja konstrukcije za tekui ton. Pomou naredbe Funkcionalnost (kartoteka Animacija), moete uticati na parametre koji odreuju nain kreiranja animacije (vidi poglavlje 3.5.2). Komandna polja Play i Stop slue za pokretanje i zaustavljanje animacije, dok izborom komandnog polja Snimi imate mogunost da kreiranu animaciju sauvate na disku raunara kao AVI fajl koji moete kasnije, van okruenja programa Tower, putati kao posebnu animaciju pomou Windows-ovog programa Media Player. Komandno polje Izlaz je predvieno za izlazak iz dijalog box-a i prekid animacije tekueg tona.
6.6
Kontrola postavljenih masa (Mase)
Kako je postupak prorauna i postavljanja masa potpuno automatizovan, to pomou naredbe Mase imate mogunost da prekontroliete ispravnost njihovog postavljanja. Izborom ove naredbe, na modelu e svaka od izgenerisanih masa biti oznaena simbolom malog kruga.
450
Uz svaki od postavljenih simbola, ispisuje se i intenzitet date mase. Nakon aktiviranja ove naredbe, program e ui u standardnu proceduru selektovanja, a za selektovanje e biti dostupni samo postavljeni simboli masa. <0 sel.> (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/Izvestaj/<krAj>): Kada ste odabrali sve mase za koje Vas intersuje zbirna vrednost, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, a na ekranu e se pojaviti dijalog box sa eljenom informacijom.
Naime, na ovaj nain moete dobiti informaciju koliki je ukupan zbir proizvoljno odabranih masa. Izborom podopcije Izvetaj sa komandne linije, otvara se dijalog box u kome je mogue sumirati mase po nivoima (horizontalnim ravnima).
451
Izgled dijalog box-a u okviru podopcije Izvetaj Ovaj dijalog box gotovo u potpunosti odgovara dijalog box-u za editovanje nivoa (vidi poglavlje 2.11.1). Jedina razlika je u tome, to se na slici za svaki od postavljenih nivoa, pored njegove visinske koordinate i naziva, ispisuje i njemu pripadajua masa.
Za svaki od postavljenih nivoa, ispisuje se i njemu pripadajua masa Algoritam prorauna pripadajuih masa odvija se tako, to u masu posmatranog nivoa, pored svih masa koje imaju istu visinsku Z koordinatu kao i sam nivo, ulaze i sve mase koje se nalaze izmeu horizontalnih ravni koje su postavljene na polovini visinske razlike sa susednim nivoima. Ako iznad posmatranog nivoa nemi ni jedan drugi nivo, tada e u masu tog nivoa ui i sve mase koje imaju veu visinu koordinatu od posmatranog nivoa. Ista logika vai i ako ispod posmatranog nivoa nema ni jednog drugog nivoa. Prema tome, ako na modelu postoji samo jedan nivo, njemu pripadajua masa e odgovarati ukunoj masi celog modela.
452
Ispod crtea nivoa, uvek se ispisuje i informacija o ukupnoj masi celog modela Pri prvom pozivu ove naredbe, program po deafult-u postavlje sve nivoe koji su ranije kreirani pomou naredbe za editovanje nivoa. Meutim, kako ovi nivoi nemaju nikakve veze sa prethodno postavljenim nivoima na modelu, to poloaj ovih nivoa moete potpuno slobodno editovati, dodavanjem novih, ili pak brisanjem postojeih. Na ovaj nain imate potpunu slobodu da po svojoj elji sumirate mase u odnosu na proizvojno postavljene horizontalne ravni. Kako se kompletan padajui meni Modalna analiza, nalazi i u modulu za obradu rezultata prorauna, to ete imati mogunost da sve podatke o sprovedenoj modalnoj analizi priloite i u projekat. Eksportom grafikih blokova u toku izvrenja naredbe Mase, imaete mogunost da u projekat ubacite crtee sa oznaenim poloajem i intenzitetom masa. Pored toga, u projekat moete priloiti i sliku svih kreiranih nivoa sa informacijom o pripadajuim masama. O nainu kreiranja projektne dokumentacije bie vie rei u poglavlju koje se odnosi na modul za obradu rezultata prorauna.
453
Izgled dijalog box-a Mase po nivoima U ovom dijalogu se moe podesiti nain prikaza masa u modelu. Pri ukljuenom stanju check box-a Prikaz - jedan nivo jedna masa (u teitu nivoa), umesto prikazivanja mase u svakom voru modela prikazuje se simbol samo jedne jedine mase u teistu svakog nivoa. Mase elemenata koji ne lee u ravni nivoa preraspodeljuju se najbliim nivoima.
Prikazivanje mase u svakom voru modela
Prikaz jedan nivo jedna masa (u teitu nivoa)
Kada se ovaj dijalog pokrene u modulu za obradu podataka dostupne su i opcije za prikazivanje centara krutosti i kreiranje izvetaja.
454
Izgled dijalog box-a Mase po nivoima u modulu za obradu rezultata Pri ukljuenom stanju check box-a Prikaz centra krutosti nivoa, program prikazuje poloaj centra krutosti u svakom nivou. Centar krutosti se odreuje na osnovu rasporeda i krutosti indirektnih elemenata (stubova i zidova) za svaki nivo.
Prikaz centra krutosti u svakom nivou Aktiviranjem komandnog polja Parametri za centar krutosti otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
455
Dijalog box za definisanje parametara prorauna centra krutosti U edit box-u Procenat uea zidova moe se definisati procenat sa kojim se u obzir uzima krutost zidova pri odreivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese vrednost 0, zidovi se nee uzeti u obzir. U edit box-u Procenat uea stubova moe se definisati procenat sa kojim se u obzir uzima krutost stubova pri odreivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese vrednost 0, stubovi se nee uzeti u obzir. Check box Zanemariti krutost zidova na savijanje omoguava da se zanemari krutost zida na savijanje oko slabije ose. Pomou komandnih polja za kreiranje izvetaja mogu se tabelarno prikazati podaci o veliini mase na svakom nivou, koordinate teita mase na svakom nivou, kao i koordinate centra krutosti na svakom nivou. - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i smeta u projektnu dokumentaciju - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i alje na tampu
456
7. PRORAUN MODELA
7.1 Namena i opis rada modula
Modul za proraun, metodom konanih elemenata odreuje uticaje u ploatim, grednim i graninim elementima. Sam postupak se odvija tako to se prvo vri priprema podataka, odnosno sadraj crtea sa definisanim podacima o konstrukciji i optereenju se numeriki obrauje. Na osnovu pripremljenih podataka, formira se globalna matrica krutosti sistema sa odgovarajuim slobodnim lanovima, i za ovako formiran sistem linearnih jednaina, sprovodi se prvo prenumeracija, a potom i sam postupak reavanja (dekompozicija sistema jednaina). Iz dobijenih reenja, program prvo izraunava pomeranja, a potom iz njih i sve potrebne presene sile u modelu. Kako konstrukcije mogu biti proizvoljne geometrije i sloenosti, to sistem jednaina koji se formira moe imati veliki broj nepoznatih. Kod ravanskih problema, u svakom voru sa mree konanih elemenata, javljaju se tri nepoznata pomeranja, dok se kod prostornih konstrukcija u svakom voru javljaju nepoznatih est pomeranja. Za efikasan proraun, naroito velikih modela, neophodno da imate dovoljno raspoloive, kako virtualne tako i RAM memorije. Nain podeavanja ovih parametara, detaljno je opisan u poglavlju 1.1 Potrebna konfiguracija raunara. Program Tower raspolae sa dva proraunska modula (solvera). Prvi, takozvani standardni solver je isti solver koji se koristi i u programu Tower 5. To je direktni in-core solver, velike brzine prorauna. In-core oznaava da se ceo sistem jednaina reava odjednom, to dovodi do ogranienja kapaciteta. Drugi, takozvani solver velikog kapaciteta je novi solver. To je direktni, out-of-core solver. Out-of-core oznaava da se sistem jednaina reava tako to se deli u niz manjih sistema jednaina (blokova) koji se zasebno raunaju, a za pamenje rezultata faktorizacije i dekompozicije ovih blokova se koriste privremeni fajlovi na disku. Ovaj solver ima daleko vei kapacitet nego in-core solver, ali zbog sloenijeg postupka koji se uz to sastoji od vie faza, brzina vrenja prorauna je manja. Korisnik moe da izabere solver sa kojim eli da vri proraun modela u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost, u poglavlju Proraun.
Deo dijalog box-a Funkcionalnost u kome se definiu parametri prorauna modela

457
Ukoliko je izabran solver velikog kapaciteta, moe se ograniiti njegova upotreba samo na velike modele, odnosno na modele koji mogu biti preveliki za standardni solver. Izborom check box-a Koristi samo za modele sa vie od 40000 vorova, modeli sa manje od 40000 vorova reavae se standardnim solverom. Reavanje sistema jednaina veoma intenzivno koristi resurse raunara. Podeavanjem nivoa prioriteta prorauna odreuje se njegov prioritet pri korienju procesora i ostalih resursa raunara u odnosu na druge procese koji su istovremeno aktivni. Predviena su tri nivoa: Normalan prioritet - proraun se sprovodi najveom moguom brzinom uz maksimalno mogue iskorienje (zauzetost) procesora Manji prioritet - srednji nivo angaovanja procesora Najmanji prioritet - najmanji nivo angaovanja procesora Pri normalnom prioritetu, vreme trajanja prorauna je najkrae, a kada je prioritet najmanji, u toku prorauna mogue je raunar koristiti i za rad u nekim drugim programima. Tokom rada, solver velikog kapaciteta snima velike koliine podataka na disk u obliku velikih fajlova, tako da mu je potrebno dosta slobodnog prostora na disku, reda veliine nekoliko gigabajta. Nakon prorauna, ti fajlovi se briu i ne zauzima se prostor na disku. Program za smetanje privremenih fajlova koristi direktorijum koji je operativni sistem (Windows) predvideo za tu namenu. Taj direktorijum se nalazi na istoj particiji (disku) na kome je instaliran Windows. U sluaju da na toj particiji nema dovoljno prostora, omogueno je da korisnik sam definie direktorijum (a samim tim i particiju, odnosno disk) za smetanje ovih velikih privremenih fajlova. Kada se check box Korisnik sam definie folder gde e se praviti veliki privremeni fajlovi postavi na ukljueno stanje, u edit box-u ispod njega se moe uneti putanja do nekog ve postojeceg foldera. Izborom naredbe Proraun, u okviru padajueg menija Moduli, program prvo ispituje da li ve postoje rezultati prorauna, i ako postoje, otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e aktiviranje komandnog polja Yes dovesti do ponovnog prorauna. U sluaju da rezultati prorauna ne postoje, a konstrukcija se sastoji samo od linijskih elementa, te za nju nije potrebno prethodno generisanje mree konanih elemenata, program prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe Kontrola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5). Konstrukcija mora biti stabilna i optereena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude proraunata, nee se dozvoliti proraun, a korisnik e biti upozoren.
458
Upozorenje o neispravnosti modela po pitanju zadatih ulaznih podataka Ako doe do ovog sluaja, pomou naredbe Kontrola unetih podataka, otkrijte sve greke koje e program markirati na crteu, i popravite ih u modulu Unos podataka. Ako su ispunjeni formalni uslovi da proraun moe biti sproveden, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za proraun modela U ovom dijalog box-u se nizom ponuenih parametara odreuje nain i vrsta prorauna. O znaenju ovih parametara, bie vie rei u narednim poglavljima ovog dela uputstva. Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee odabrani nain prorauna. U toku samog prorauna, na ekranu e stalno stajati dijalog box u kome se prikazuje kako napreduje proces reavanja.
U ovom dijalog box-u je prisutno i komandno polje Cancel ijim izborom moete odustati od zapoetog prorauna.
459 Nakon zavrenog prorauna, program na disku raunara kreira odgovarajuu datoteku sa rezultatima prorauna (*.TWP_O), i automatski prelazi u modul za obradu rezultata prorauna. Napomena: Ako je geometrija modela takva da svi elementi konstrukcije pripadaju istoj ravni, i pri tome optereenje deluje ili u istoj, ili pak u upravnoj ravni, program e ovakav model pri proraunu proglasiti za ravanski. To e za posledicu imati da e pri proraunu biti ukinuti svi nepotrebni stepeni slobode, te e i sam proraun biti mnogo bri. Meutim, u sluaju da elite da sprovedete prostorni proraun za ravanski model, neophodno je da program prevarite, tako to ete dodati poseban sluaj optereenja u okviru koga ete na ravanskom modelu zadati jednu koncentrisanu silu iji vektor ne sme pripadati ni ravni konstrukcije ni ravni koja je upravna na nju. Svakako da ete ovaj sluaj optereenja ignorisati pri obradi rezultata.
7.2
Greke koje prekidaju proces prorauna
U toku prorauna velikih modela, moe Vam se desiti sluaj da na raunaru nema dovoljno raspoloive virtualne memorije. U donjem delu dijalog box-a za praenja procesa prorauna, program stalno ispisuje informaciju o trenutnoj koliini raspoloive virtualne memorije.
Prostor predvien za prikaz treuntno raspoloive virtualne memorije raunara U sluaju da u toku prorauna ponestane slobodne virtualne memorije, proces prorauna e biti prekinut, a na ekranu e se pojaviti sledee upozorenje.
Sada Vam preostaje da, na nain kako je to opisano u poglavlju 1.1, obezbedite dovoljno raspoloive virtualne memorije, za proraun modela. Iako program pre samog procesa prorauna vri kontrolu ulaznih podataka, zbog njegove fleksibilnosti u definisanju potpuno proizvoljnih konstrukcija, eventualno uinjene greke, koje izazivaju labilnost sistema, pouzdano se mogu otkriti jedino u samom postupku reavanja sistema jednaina. U ovom sluaju, program e prekinuti proces reavanja i izdati odgovarajue upozorenje. Program moe da konstatuje labilnost modela u dva sluaja: 1. Kada ne moe da doe do reenja sistema jednaina zbog toga to je matrica krutosti singularna U ovom sluaju program prekida proraun i izdaje odgovarajue upozorenje.
460
Na osnovu podatka o tome koja jednaina je uzrok singularnosti matrice, moe se dobiti informacija o poloaju vora i njegovom stepenu slobode koji je uzrok labilnosti. Program na modelu obeleava labilan vor i ispisuje oznaku datog stepena slobode (Xp, Yp, Zp, Xr, Yr i Zr).
Labilan je vor na desnom kraju grede, a uzrok labilnosti je stepen slobode Xr Simbol labilnog vora ostaje vidljiv i u modulu za unos podataka kako bi se lake mogao otkloniti uzrok labilnosti. Ovaj simbol e nestati sa modela pri ponovnom pokretanju prorauna ili aktiviranjem komande Reset u modulu za obradu rezultata. 2. Ako su deformacije prevelike U ovom sluaju, program je reio sistem jednaina, ali u modelu su za pojedine sluajeve optereenja pronaeni vorovi sa prevelikom deformacijom, koja je oigledno posledica greke. Kontrola postojanja prevelikih deformacija vri se nakon prorauna, prilikom inicijalizacije rezultata u modulu za obradu rezultata, i tom prilikom program izdaje odgovarajue obavetenje.
Mogue je da vie vorova ima velike deformacije, ali samo e prvih 5-6 biti navedeno i obeleeno na crteu. Granica za prevelike deformacije je ono pomeranje vora koje je vee od gabarita modela ili ona rotacija vora koja je vea od 90 stepeni.
461
Velike deformacije imaju vorovi na poetku (Yr), sredini (Zp) i kraju (Yr) grede Simboli labilnih vorova e se ukloniti sa crtea aktiviranjem komande Reset u modulu za obradu rezultata.
7.3
Naini prorauna
Kao to smo ve na poetku ovog dela uputstva rekli, postavljanjem ponuenih parametara, u okviru dijalog box-a naredbe Proraun, od programa se mogu zahtevati razliiti naini prorauna.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za proraun modela U delu dijalog box-a Teorija, postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor teorije po kojoj e se sprovesti proraun. Na raspolaganju su teorija I-og i II-og reda. Omogueno je iskljuivanje (redukcija) torzionih uticaja u gredama koje se nalaze u horizontalnim ploama. Ukoliko se izabere ova opcija, program e automatski, u dovoljnom stepenu redukovati torzionu krutost to e dovesti do znaajnog smanjenja momenata torzije u tim gredama.
462
7.3.1
Teorija I-og reda
Proraun po teoriji I-og reda se sprovodi za sve zadate osnovne sluajeve optereenja, a eventualno zadate kombinacije jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja e biti samo prenete u modul za obradu rezultata prorauna.
7.3.2
Teorija II-og reda
Proraun po teoriji II-og reda se odvija u dva koraka. U prvom se vri proraun po teoriji I-og reda, a u drugom se proraun sprovodi sa korigovanom matricom krutosti sistema usled sraunatih deformacija i normalnih sila u grednim elementima. Rezultati dobijeni u drugom koraku prorauna sada odgovaraju uticajima po teoriji II-og reda. Zbog svoje specifinosti, proraun po teoriji II-og reda, bie dostupan samo za uobiajene konstrukcije, dok e za egzotine mogunosti koje program nudi, biti nedostupan. Tu se pre svega misli na modele koji u sebi sadre faze graenja, zadato pokretno optereenja, zahtev za konstruisanje uticajne linije, pomeranje oslonaca i temperaturne uticaje. Proraun po teoriji II-og reda nee biti mogu ni za modele koji u sebi ne sadre ni jedan gredni element. Ako u modelu postoji barem jedna greda koja se nalazi van ploe, a prethodno niste pomou naredbe Podela greda van ploa, zahtevali podelu svih greda na manje segmente (vidi poglavlje 4.6), program e nakon zahteva za proraun, izdati sledee upozorenje.
Ovo upozorenje ne predstavlja greku ve slui kao podsetnik da je za ovakvu vrstu prorauna preporuljivo da sve grede koje se nalaze van ploa izdeliti na manje segmente. Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e izbor komandog polja Yes dovesti do nastavka prorauna po teoriji II-og reda. Ovakvo upozorenje ete dobiti i pred proraun stabilnosti, obzirom da se i on zasniva na proraunu po teroiji II-og reda. Napomenuemo da je za proraun po teoriji II-og reda neophodno da sve potrebne kombinacije zadate u modulu Unos podataka, jer se od rezultata prorauna po teoriji II-og reda ne mogu naknadno praviti linearne kombinacije, u modulu za obradu rezultata prorauna.
7.3.3
Proraun modela sa nelinearnim elementima
U sluaju da model sadri neki element sa nelinearnim ponaanjem (tap, oslonac), aktiviranjem komande Proraun otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
463
Izgled dijalog box-a za proraun modela sa nelinearnim elementima Gornji deo dijaloga identian je dijalogu koji se otvara pri pokretanju prorauna modela bez nelinearnih elemenata. Omoguen je proraun po teoriji II reda za modele sa nelinearnim elementima i to tako to se iterativni nelinearni proraun vri po teoriji I reda dok se poslednja, konana iteracija vri po teoriji II reda. Omoguen je i seizmiki proraun za modele sa nelinearnim elementima. Svaki seizmiki sluaj optereenja e se proraunavati dva puta, za pozitivan i za negativan pravac dejstva seizmikih sila. Kao rezultat, dobie se rezultati za dvostruko vei broj seizmikih sluajeva optereenja. U delu dijaloga Parametri nelinearnog prorauna mogu se zadati: Maksimalni broj iteracija moe da utie na duinu prorauna, a ukoliko se unese nedovoljno veliki broj, moe se desiti da se ne dobije reenje. Koeficijent redukcije za jednu iteraciju utie na korak degradacije karakteristika elementa koji je u odreenoj iteraciji napregnut uticajima koje ne moe da primi. Vrednost 0.05 oznaava da e se karakteristike (krutost) elementa redukovati 20 puta (na 5% od vrednosti u prethodnoj iteraciji). Utie na potreban broj iteracija. Tolerisano prekoraenje napona u tapovima zadaje se maksimalna vrednost napona neodgovarajueg znaka (za tap koji moe da prima samo zatezanje, ovo je maksimalna vrednost napona pritiska koji taj tap moe da primi, a dovoljno mali da bi mogao da se ignorie). Veoma mala vrednost uticae na duinu prorauna i ukupan broj iteracija. Tolerisano prekoraenje napona u tlu zadaje se maksimalna vrednost napona neodgovarajueg znaka (za povrinski oslonac koji moe da primi samo reakciju pritiska, ovo je maksimalni napon zatezanja koji tlo moe da primi, a dovoljno mali da bi mogao da se ignorie). Veoma mala vrednost uticae na produenje trajanja prorauna i ukupan broj iteracija.
464
7.3.4
Seizmiki proraun
U ovom delu uputstva, objasniemo nain funkcionisanja programa pri analizi uticaja u konstrukciji usled delovanja seizmikih sila. Programom su predvieni seizmiki prorauni za razliite standarde. Programom je omogueno zadavanje poptuno proizvoljnih pravaca delovanja zemljotresa, te e nakon sprovedenog seizmikog prorauna, uz ostale sluajeve optereenja biti dodato onoliko novih sluajeva optereenja, koliko je i zadato pravaca delovanja zemljotresa. Ovako dadati seizmiki sluajevi optereenja bie potpuno ravnopravni sa ostalim sluajevima optereenja, koji su kreirani u modulu za unos podataka. Odnosno, u modulu za obradu rezultata, mogue je praviti i kombinacije jednovremenog delovanja seizmikih i ostalih sluajeva optereenja. Svi ponueni standardi za seizmiki proraun, baziraju se ili na multi modalnoj analizi, ili na metodi ekvivalentnog statikog optereenja. Multi modalna analiza predstavlja taniji portupak, ali su za razliku od metode ekvivalentnog statikog otereenja, njeni rezultati dosta nepregledni obzirom da su dobijeni nekom od statistikih metoda, te su uvek istog znaka, odnosno uvek imaju pozitivnu vrednost. Metoda ekvivalentnog statikog optereenja Ova metoda ne uzima u obzir uticaje od viih tonova oscilovanja konstrukcije. Kao ulazni podatak, zadaje se period oscilovanja konstrukcije iz prvog tona koji odgovara translatornom pomeranju u zadatom pravcu delovanja zemljotresa. Na osnovu ovog ulaznog podataka, i ostalih koje definie dati standard, proraunavaju se zamenjujue statike sile koja na celom modelu deluju u pravcu zadatog zemljotresa. Na taj nain dobijaju se seizmiki sluajevi optereenja koji po karakteru u potpunosti odgovaraju bilo kom drugom zadatom optereenju na modelu. Velika prednost ove metoda je u tome to proraunate presene sile imaju odgovarajui predznak te svi dijagrami presenih sila dobijaju oekivani oblik. Kako se za period oscilovanja konstrukcije moe zadati potpuno prozivoljna vrednost, to ovakav tip prorauna ne zahteva prethodno sprovedenu modalnu analizu. Tada se svakako podrazumeva da ste na neki drugi nain doli do podatka o periodu oscilovanja konstrukcije. Ipak, za preopuku je da, i pre ovakvog naina seizmikog prorauna, prethodno sprovedete modalnu analizu i dobijete taan podatak o periodu oscilovanja konstrukcije u pravcu zadatog zemljotresa. Multimodalna analiza Sam postupak se moe grubo podeliti na dva dela. I to na deo u kome se vri modalna analiza, i deo u kome se vri proraun odgovarajuih seizmikih sila, na osnovu rezultata prethodno sprovedene modalne analize. Prema tome, pre samog seizmikog prorauna obavezno je sprovesti modalnu analizu (vidi poglavlje 6). Na osnovu perioda i formi oscilovanja, za sve prethodno sraunate tonove oscilovanja, i na osnovu ulaznih podataka vezanih za dati standard, program za svaku od masa na modelu sraunava odgovarajuu inercijalnu silu. Svaka od ovako proraunatih inercijalnih sila deluje u pravcu oscilovanja konstrukcije u okviru datog tona Kako se veliine projektnih seizmikih sila sraunavaju posebno za svaki oblik sopstvenih oscilacija objekta, to program interno sprovodi analizu za n nezavisnih sluajeva optereenja, pri emu broj sluajeva optereenja n odgovara proizvodu zadatih pravaca delovanja zemljotresa i broju proraunatih svojstvenih vrednosti oscilovanja konstrukcije. Po zavrenom proraunu program sada sve ove interne sluajeve optereenja redukuje na onoliko sluajeva optereenja koliko je i zadato pravaca delovanja zemljotresa. Merodavne presene sile za svaki od zadatih pravac delovanja zemljotresa, dobijaju se jednom od statistikih metoda - CQC ili SRSS.
465 CQC metoda modalnog kombinovanja Ova metoda modalnog kombinovanja (Complete Quadratic Combination) je optija metoda od do sada primenjivane SRSS (Square Root of the Sum of the Squares). Ekstremna vrednost oekivanog uticaja sraunava se na sledei nain:
F=
f
n n m
nm m
gde je f n modalna sila koja se odnosi na ton n. Koeficijenti korelacije
nm
za CQC metod sa konstantnim priguenjem su:
nm =
8 2 (1 + r )r 3 / 2 (1 r 2 ) 2 + 4 2 r (1 + r ) 2
gde je r = n / m i mora biti manje ili jednako 1.0, a U sluaju da nema priguenja
je priguenje.
= 0,
svi vandijagonalni koeficijenti
nm su
nula, a dijagonalni
su jednaki 1.0 pa se ova metoda modalnog kombinovanja transformie u SRSS metodu.
F=
Izbor standarda
f
n
2 n
Postavljanjem check box-a Seizmiki proraun na ukljueno stanje, od programa moete zahtevati i sezimiki proraun konstrukcije. Zatvorena lista, pomou koje se vri izbor propisa po kojima e se sraunavati seizmike sile, bie dostupna tek nakon postavljanja prekidaa Seizmiki proraun na ukljueno stanje. Ako prethodno nije sprovedena modalna analiza, tada ete seizmiki proraun moi da sprovedete jedino za standarde koji se zasnivaju na metodi ekvivalentnih statikih sila. Nakon aktiviranja komandnog polja OK, u zavisnosti od odabranog standarda, otvorie se odgovarajui dijalog box za definisanje ulaznih podataka koji su neophodni za odabrani propis.
466 Napredne opcije seizmikog prorauna Propisi u kojima se seizmiki proraun vri metodom multimodalne analize (EUROCODE, SNIP, BULG, SIA262, JUS multimodalna, proizvoljna spektralna kriva) Za ove propise neophodno je izvriti modalnu analizu pre sprovoenja seizmikog prorauna. Napredne opcije seizmikog prorauna koje su izabrane pri modalnoj analizi, vaie i pri proraunu seizmikih sluajeva optereenja. Propisi u kojima se seizmiki proraun vri metodom ekvivalentnog statikog optereenja (JUS, HRN-N, SIA) Za ove propise sprovedena modalna analiza nije neophodan uslov za proraun, pa se napredne opcije seizmikog prorauna mogu zadavati i na ovom mestu, neposredno pred seizmiki proraun.
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun po JUS-u (metoda ekvivalentnih statikih sila) Komandno polje Napredne opcije seizmikog prorauna aktivira dijalog u kojem se mogu definisati napredne opcije seizmikog prorauna.
467
Izgled dijalog box-a u kome se definiu napredne opcije seizmikog prorauna Rad sa ovim dijalogom je detaljno objanjen u poglavlju 6. MODALNA ANALIZA. Ukoliko je modalna analiza ve sprovedena, u dijalogu e biti prikazani parametri koji su zadati za proraun modalne analize. Preporuljivo je, ali nije neophodno, da se modalna analiza i seizmiki proraun sprovode sa istim parametrima. Ako to nije sluaj, program e pri izlasku iz dijalog box-a izdati odgovarajue upozorenje.
7.3.4.1 EUROCODE
Seizmiki proraun po EUROCOD-u, zasniva se na multimodalnoj analizi konstrukcije, pri emu se u obzir uzima uticaj svih proraunatih tonova iz modalne analize. Izborom ove opcije seizmikog prorauna, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
468
Izgled dijlaog box-a za seizmiki proraun po EuroCod-u U gornjem delu dijalog box-a se zadaju parametri koji definiu vrstu tla, tip konstrukcije, intenzitet seizmikog dejstva, itd., a u listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a, definie se pravac delovanja zemljotresa. Eurocode 8 EN 1998-1 definise Horizontalni elasticni spektar odgovora kao:
gde Se(T) je ordinata elasticnog spektra odgovora T ag TB Tc TD S je period oscilovanja linijskog sistema sa jednim stepenom slobode je projektovano ubrzanje tla donja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem gornja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem vrednost koja definise pocetak oblasti spektra sa konstantnim pomeranjem parametar tla, velicina direktno zavisna od kategorije tla. korekcioni faktor zavisan od priguenja, sa referentnom vrednou od 1.0 za viskozno priguenje od 5%
Napomena: Vrednosti karakteristinih perioda oscilovanja (TB,TC,TD) mogu biti definisane Nacionalnim Aneksom.
469 Eurocode 8 EN 1998-1 preporuuje upotrebu dva tipa spektra: Tip 1 i Tip 2 koji su definisani za tipove tla A,B,C,D i E. Koji ce se od ova dva tipa spektra izabrati zavisi od karakteristike najverovatnijeg zemljotresa. Nacionalnim Aneksom mogu biti predvieni razliciti spektri odgovora. Eurocode 8 EN 1998-1 definie kategorije tla kao: A B C D E stena ili neke druge stenolike geoloske formacije ukljuujui najvise 5m slabijeg materijala na povrini krute naslage peska, ljunka ili prekonsolidovane gline, najmanje debljine nekoliko desetina metara sa karakteristikom postepenog poveanja mehanikih osobina sa dubinom duboke naslage srednje gustog peska, ljunka ili srednje krutih glina sa debljinom od nekoliko desetina do mnogo stotina metara naslage rastresitog tla bez kohezije (sa ili bez izvesnih mekih kohezionih slojeva) tlo koje se sastoji od naslaga tla tipa C i D sa debljinom koja varira izmedju 5 i 20m, ispod kojeg se nalazi vri materijal.
Kategorija znaaja Eurocode 8 EN 1998-1 definie ketegorije znaaja objekta kao: I II III IV Graevine ciji je integritet za vreme zemljotresa od vitalnog znaaja za zatitu stanovnitva, npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektrine centrale itd. (faktor znacaja = 1.4) Graevine ija je seizmika otpornost znaajna iz aspekta posledica nastalih zbog njihovog ruenja, npr. kole, dvorane, kulturne institucije... (faktor znacaja = 1.2) Obine graevine, koje ne pripadaju ni jednoj drugoj kategoriji (faktor znacaja = 1.0) Graevine sa minimalnim znaajem za javnu sigurnost, npr. poljoprivredni objekti itd. (faktor znacaja = 0.8)
Napomena: Nacionalnim Aneksom mogu se definisati drugacije vrednosti faktora znaaja. Da bi se izbegla eksplicitna nelinearna analiza, uzimajui u obzir kapacitet konstrukcije za disipaciju energije kroz prevashodno duktilno ponaanje njenih elemenata, vri ese linearna analiza zasnovana na spektru odgovora koji je redukovan u odnosu na elastini spektar. Taj redukovani spektar se naziva Projektni spektar. Eurocode 8 EN 1998-1 definise Projektni spektar za linearnu analizu kao:
gde su
470 q faktor ponaanja donja granica elastinog spektra, preporuena vrednost je 0.2 Faktor ponaanja Faktor ponaanja je uveden kao mera disipacije energije i sraunava se prema sledeem izrazu: q = q0 x kD x kR x kW 1.5 Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje: q0 kD kR kW osnovna vrednost faktora ponaanja faktor koji uzima u obzir klasu duktilnosti faktor koji uzima u obzir pravilnost konstrukcije po visini faktor koji uzima u obzir preovlaujuu vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima
Osnovna vrednost faktora ponaanja (q0) zavisi od vrste konstruktivnog sistema: Okvirni sistem => Dvojni sistem - sa dominantnim okvirima => Dvojni sistem - sa dominantnim zidovima, sa povezanim zidovima => Dvojni sistem - sa dominantnim zidovima, sa nepovezanim zidovima => Sistem zidova - sa povezanim zidovima => Sistem zidova - sa nepovezanim zidovima => Sistem sa jezgrom => Sistem obrnutog klatna => q0=5.0 q0=5.0 q0=5.0 q0=4.5 q0=5.0 q0=4.0 q0=3.5 q0=2.0
Faktor koji uzima u obzir klasu duktilnosti (kD) treba usvojiti prema sledeem: kD = 1,00 za DC H kD = 0,75 za DC M kD = 0,50 za DC L Faktor koji uzima u obzir pravilnost konstrukcije po visini (kR) ima sledee vrednosti: kR = 1,00 za pravlne konstrukcije kR = 0,80 za nepravlne konstrukcije Faktor koji uzima u obzir preovlaujuu vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima (kW) usvaja se prema sledeem: kW = 1,00 za okvirni i dvojni dominantno okvirni sistem
kW = 1 / (2,5 - 0,5 a0) 1 za sistem zidova, dvojni sitem sa dominantnim zidovima i sitem sa je preovlaujui odnos dimenzija zidova jezgrom (a0 konstruktivnog sistema - odnos visine prema duini zida) Odnos ag/g Odnos ag/g je odnos projektovanog ubrzanja tla i gravitacione konstante. To je u stvari koeficijent seizmikog intenziteta (Ks) koji je propisan na osnovu seizmike zone u kojoj se objekat nalazi. Donja granica elstinog spektra U ovom polju se zadaje vrednost za donju granicu elastinog spektra . Preporuena vrednost je 0.2 ali se Nacionalnim Aneksom moe predvideti i druga vrednost.
471
Tip spektra Osim dva podrazumevana tipa spektra (Tip 1 i Tip 2) za koje se automatski postavljaju vrednosti parametara S, Tb(S), Tc(S) i Td(S) za sve kategorije tla (A,B,C,D,E), programom je omogueno definisanje novih elastinih spektara ubrzanja saglasnih sa Nacionalnim Aneksima. Edit box-ovi omoguavaju definisanje sva etiri parametra sa kojim se definie neka spektralna kriva. Nakon unoenja parametara koji definiu novu spektralnu krivu, ukoliko elite istu da . Komandno polje je predvieno trajno zapamtite, aktivirajte komandno polje za snimanje za brisanje neke ranije definisane spektralne krive. Procenat viskoznog priguenja (CQC) Procenat viskoznog priguenja je ulazni podatak za CQC statisticku metodu kombinovanja. Ukoliko se unese vrednost 0, CQC postaje ekvivalentna SRSS metodi kombinovanja. Pravac delovanja zemljotresa U listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogunost da zadate proizvoljan broj pravaca mogueg delovanja zemljotresa (ova lista funkcionie na potpuno isti nain kao i ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definie zadavnjem odgovarajuih koeficienata u kolonama kx, ky i kz, u koloni Naziv moete datom pravcu delovanja zemljotresa pridruiti i proizvoljan naziv.
7.3.4.2 JUS (Ekvivalentno statiko optereenje)

Kako se ovaj standard bazira na metodi ekvivalentnih statikih sila, to za njega nije neophodno prethodno sprovesti modalnu analizu. Izborom ovog standarda, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijlaog box-a za seizmiki proraun po JUS-u (metoda ekvivalentnih statikih sila)
472 Prema vaeem pravilniku za objekte visokogradnje, ukupna seizmika sila se proraunava prema sledeoj formuli: S = Ko x Ks x Kd x Kp x G U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla (ovaj parametar zajedno sa zadatim periodom oscilovanja konstrukcije odreuje vrednost koeficienta dinaminosti Kd), seizmike zone (=> Ks), kategorije objekta (=> Ko) i vrste konstrukcije (=> Kp), te e program na osnovu tih podataka usvojiti odgovarajue koeficiente koji se koriste u formuli za proraun ukupne seizmike sile koja deluje na objekat. Kategorija objekta - I kategorija (Ko=1.50) Zgrade sa prostorijama predvienim za vee skupove ljudi (bioskopske dvorane, pozorita, fiskulturne izlobene i sline dvorane), fakulteti, kole, zdravstveni objekti, zgrade vatrogasne slube, objekti veze koji nisu uvrteni u prethodnu kategoriju (PTT, RTV i drugi), industrijske zgrade sa skupocenom opremom, svi energetski objekti instalisane snage do 40MW, zgrade koje sadre predmete izuzetne kulturne i umetnike vrednosti i druge zgrade u kojima se vre aktivnosti od posebnog interesa za drutveno-politike zajednice. - II kategorija (Ko=1.00) Stambene zgrade, hoteli, restorani, javne zgrade koje nisu svrstane u prvu kategoriju, industrijske zgrade koje nisu svrstane u prvu kategoriju - III kategorija (Ko=0.75) Pomono-proizvodne zgrade, agrotehniki objekti Seizmika zona - VII seizmika zona => Ks=0.025 - VIII seizmika zona => Ks=0.050 - IX seizmika zona => Ks=0.100 U sluaju da objekat nije lociran ni na jednoj od ponuenih seizmikih zona, imate u mogunost da u edit box-u Ks= zadate prozivoljnu vrednost koeficienta seizminosti. Kategorija tla - I kategorija tla - II kategorija tla - III kategorija tla Vrsta konstrukcije - 1. (Kp=1.00) Sve savremene konstrukcije od armiranog betona, sve eline konstrukcije osim konstrukcija navedenih u taki 2 ovog lana, sve savremene drvene konstrukcije osim konstrukcija definisanih u taki 3 ovog lana. - 2. (Kp=1.30) Konstrukcije od armiranih zidova i eline konstrukcije sa dijagonalama. - 3. (Kp=2.00) Konstrukcije sa fleksibilnim prizemljem ili spratom, odnosno naglom promenom krutosti, kao i konstrukcije od obinih zidova. => Kd=0.5/T (1.00 Kd 0.33) => Kd=0.7/T (1.00 Kd 0.47) => Kd=0.9/T (1.00 Kd 0.60)
473 Kako se za objekte do 5 spratova raspored seizmikih sila po visini objekta vri prema priblinom obrascu: Si = S x (Gi x Hi) / (Gi x Hi) gde je: Si Gi Hi - seizmika horizontalna sila u i-toj masi - teina i-te mase -visina i-te mase od gornjeg ruba temelja
to je neophodno u edit box-u Zd= zadati visinsku kotu u odnosu na koju se raunaju visine rasporeenih masa (program po default-u za ovu vrednost usvaja visinsku koordinatu najnie potavljenog nivoa u objektu). Sve mase koje se nalaze ispod zadate visine svakako nee ui u proraun seizmikih sila. Prekida 15% sile, odnosi se na lan 31, koji regulie da se za objekte preko 5 spratova, prema prethodno navedenoj formuli rasporeuje samo 85% ukupne seizmike sile koja deluje na objekat, a da se preostalih 15% sile zadaje da deluje kao koncentrisana sila u vrhu objekta. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, aktivan e postati i edit box Zg= u kome treba zadati referentnu visinu koja odreuje vrh objekta (program po default-u za ovu vrednost usvaja najvii postavljeni nivo u objektu). Naime, svim masama koje se nalaze na toj i veoj visinskoj koordinati, program e srazmerno njihovim intenzitetima raspodeliti 15% ukupne seizmike sile kao koncentrisane sile. Pravac delovanja zemljotresa U listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogunost da zadate proizvoljan broj pravaca mogueg delovanja zemljotresa (ova lista funkcionie na potpuno isti nain kao i ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definie zadavnjem ugla u koloni () (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose), potrebno je u koloni T zadati i period oscilovanja konstrukcije za taj pravac, a u koloni Naziv moete datom pravcu delovanja zemljotresa pridruiti i proizvoljan naziv. Ako ste prethodno sproveli i modalnu analizu, tada e se na desni klik mia, kada je on u poziciji da pokazuje na kolonu T, otvoriti i lista sa proraunatim periodima oscilovanja konstrukcije za sve zahtevane tonove.
474
Klik na desni taster mia u okviru kolone T otvara padajui meni za izbor proraunatih perioda oscilovanja. Jednostavnim klikom mia u okviru eljenog reda, ta numerika vrednost e biti upisana u koloni T. Ovde emo kao veoma vanu stvar napomenuti da period oscilovanja konstrukcije mora odgovarati tonu u kome je dominantna translatorna oscilacija u datom pravcu, i ako ima vie tonova u kojima je dominanto pomeranje u tom pravcu, tada od svih tih vrednosti treba za perid oscilovanja odabrati najveu (uticaj prvog tona za dati pravac). U uvodnom delu ovog dela uputstva, rekli smo da se metoda ekvivalentnog statikog optereenja moe primeniti i bez prethodno izvrene modalne analize. Zbog toga je predviena mogunost zadavanja potpuno prozivoljne vrednosti u koloni T. Ovakav nain seizmikog prorauna ima vie primena. Prvi i osnovni je kod izuzetno velikih konstrukcija. Tada imate mogunost da prvo napravite jednostavniji model koji e dovoljno dobro opisati ponaanje konstrukcije u modalnoj analizi, i da tako sraunate periode oscilovanja, unesete kao ulazni podatak za proraun ekvivalentnih seizmikih sila na stvarnom modelu. Drugi razlog moe biti i u tome da uopte nemate potrebu za sprovoenjem modalne analize ve elite da za vrednost koeficienta dinaminosti Kd umesto stvarne vrednosti usvojite maksimalnu pravilnikom dozvoljenu vrednost (Kd=1.0). U takvim sluajevima ete za period oscilovanja konstrukcije, u svim zadatim pravcima delovanja zemljotresa, zadati dovoljno malu vrednost, recimo T=0.1. Svakako da ovaj nain ne preporuujemo, ali je injenica da i ovaj postupak daje reenje, koje za mnoge objekte moe biti zadovoljavajue. Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proraun konstrukcije u kome e sada pored svih zadatih osnovnih sluajeva optereenja, biti dodato jo onoliko sluajeva optereenja koliko ste i zadali pravaca u kojima deluje zemljotres. U sluaju da prethodno nije sprovedena modalna analiza, programu e nedostajati podaci o teini objekta, na osnovu koje se proraunavaju seizmike sile. U takvim sluajevima, aktiviranjem komandnog polja OK, nee odmah otpoeti seizmiki proraun, ve e program otvoriti jo jedna dijalog box, u kome je sada potrebno odrediti nain na koji e biti izvren proraun teine objekta.
475
Izgled dijalog box-a za definisanje teine objekta U listi koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, nalazi se onoliko redova koliko ima i osnovnih sluajeva optereenja. Sada je potrebno u koloni Koef. zadati multiplikator, kojim e se mnoiti sva zadata optereenja u okviru datog osnovnog sluaja optereenja pri proraunu teine objekta. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite propisu koji tano definie koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta. Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee seizmiki proraun.
7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza)

Izbor ovog standarda e biti mogu jedino ako je prethodno sprovedena modalna analiza. Algoritam koji se nudi u ovoj opciji, zasniva se na pravilniku o tehnikim normativima za projektovanje i proraun inenjerskih objekata u seizmikim podrujima. Pravilnik jo nije usvojen, ali ga u programu nudimo kao opciju zbog toga to se oslanja na potpune rezultate modalne analize i teoriju dinamike konstrukcije, a pored toga dosta je slian i ostalim standardima koji se primenjuju u svetu.
Izgled dijlaog box-a za seizmiki proraun po JUS-u (spektralna analiza) U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla, seizmike zone i kategorije objekta, na osnovu ega e program usvojiti odgovarajue koeficiente koji se koriste u formulama za proraun seizmikih sila, a u listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogunost da zadate proizvoljan broj pravaca mogueg delovanja zemljotresa.
476
Veliina projektnih seizmikih sila za svaku od masa postavljenih na konstrukciju, izraunava se prema sledeem izrazu: Sik = Ks x i x ik x x Gk Vrednost koeficienta seizmikog intenziteta (Ks), odreuje se prema formuli: Ks = Xmax / p gde je vrednost maksimalnog ubrzanja tla (Xmax) odreena u zavisnosti od seizmike zone, a faktor duktilnosti konstrukcije p je odreen u zavisnosti od vrste konstrukcije i ugraenih materijala. VII VIII IX Vrsta Vrsta Vrsta Vrsta Vrsta seizmika zona => Xmax = 0.10 seizmika zona => Xmax = 0.20 seizmika zona => Xmax = 0.40 konstrukcije konstrukcije konstrukcije konstrukcije konstrukcije 1 2 3 4 5 => => => => => p p p p p = = = = = 4.00 4.00 3.00 2.50 2.00
Konstrukcije su klasifikovane prema sledeem: 1. Nadzemne eline i armiranobetonske konstrukcije; ramovskih, lunih i grednih sistema 2. Nadzemne betonske i armiranobetonske konstrukcije sa nosivim zidovima 3. Nasuti objekti - konstrukcije od zemlje i kamena 4. Delimino ukopani objekti; objekti izloeni zemljinom pritisku 5. Podzemni objekti U sluaju da objekat nije lociran ni na jednoj od ponuenih seizmikih zona, imate u mogunost da u edit box-u Ks= zadate prozivoljnu vrednost za koeficient seizminosti. Koeficient dinaminosti (i), proraunava se prema sledeim obrascima: Za 0 < Ti < To => za To Ti Ts => za Ti > Ts => Parametri a, To i Ts zavise od kategorije tla, i vrednosti se usvajaju prema sledeoj tabeli: I kategorija tla II kategorija tla III kategorija tla => => => a=0.20; To=0.10; Ts=0.35 a=0.25; To=0.15; Ts=0.55 a=0.30; To=0.20; Ts=0.85
Koeficient priguenja zavisi od vrste konstrukcije i ima sledee vrednosti: Vrsta konstrukcije 1 Vrsta konstrukcije 2 Vrsta konstrukcije 3 => => => = 0.05 = 0.07 = 0.10
477 Vrsta konstrukcije 4 Vrsta konstrukcije 5 => => = 0.15 = 0.20
Koeficient (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije, te se za svaki pojedini oblik oscilovanja (i=1,2,3,4,...) komponentalne vrednosti (ikj) odreuju prema sledeem izrazu:
gde je: Uikj projekcija normalizovanog vektora (Uik) i-tog tona oscilovanja u taki k na tri ortogonalne koordinatne ose X, Y, i Z (j=1,2,3)
Cos(ikj) - cosinus ugla izmeu vektora seizmikog dejstva i projekcije normalizovanog vektora i-tog tona oscilovanja u taki k (Uikj), j=1,2,3. Gk teina mase u kojoj se proraunava intenzitet seizmike sile.
Poslednji koeficient koji figurie u izrazu za odreivanje seizmike sile je koeficient redukcije (), koji zavisi od vrste konstrukcije i ima sledee vrednosti: Vrsta Vrsta Vrsta Vrsta Vrsta konstrukcije konstrukcije konstrukcije konstrukcije konstrukcije 1 2 3 4 5 => => => => => = = = = = 0.60 0.65 0.70 0.75 0.80
Procenat viskoznog priguenja (CQC) Procenat viskoznog priguenja je ulazni podatak za CQC statisticku metodu kombinovanja. Ukoliko se unese vrednost 0, CQC postaje ekvivalentna SRSS metodi kombinovanja. Pravac delovanja zemljotresa U donjem delu dijalog box-a se u prikazanoj listi zadaje proizvoljan broj pravaca dejstava zemljotresa, a zadavanjem vrednosti koeficienata u kolonoma: Kx, Ky i Kz, odreuje se smer delovanja zemljotresa. Kx - koeficijent delovanja u pravcu globalne X ose Ky - koeficijent delovanja u pravcu globalne Y ose Kz - koeficijent delovanja u pravcu globalne Z ose Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proraun konstrukcije u kome e sada pored svih zadatih osnovnih sluajeva optereenja, biti dodato jo onoliko sluajeva optereenja koliko ste i zadali pravaca u kojima deluje zemljotres.
478
7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP)

Proraun seizmikih sila po Ruskim standardima, takoe se zasniva na multi modalnoj analizi.
Izgled dijlaog box-a za seizmiki proraun po Ruskim propisima (SNIP) U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla, seizmike zone, i zadaju se vrednosti koeficienata K1 i K, a u listi u donjem dijalog box-u se zadaje proizvoljan broj pravaca delovanja zemljotresa. U daljem tekstu emo ukratko izneti formule po kojima se proraunavaju projektovane seizmike sile. Proraunsko seizmiko optereenje Sik u odabranom pravcu, postavljeno u taki k, koje odgovara i-tom tonu sopstvenih vibracija konstrukcije, odreuje se po formuli: Sik=K1 x Soik K1 Soik koeficient koji obuhvata dozvoljena oteenja objekata vrednost seizmikog optereenja za i-ti ton sopstvenih oscilacija konstrukcije, koji se odreuje prema predpostavci elastinih deformacija konstrukcije.
Vrednosti koeficienata K1 se odreuju prema sledeoj tabeli: Dozvoljena oteenja zgrada i objekata Zgrade i objekti sa konstrukcijom kod kojih se ne doputaju ne elastine deformacije i oteenja. Zgrade i objekti sa konstrukcijom kod kojih se doputaju ne elastine deformacije i oteenja, koja ometaju normalnu funkciju, ali obezbeuju bezopasnost po ivote ljudi i neoteivanje opreme a koji su izgradjeni: - iz armirano betonskih krupno panelnih ili monolitnih konstrukcija - iz ramova od elika bez vertikalnih dijafragmi ili veza - iz ramova od elika sa vertikalnim dijafragmama ili vezama - iz ramova od armiranog betona bez vertikalnih dijafragmi ili veza - iz ramova od armiranog betona sa vertikalnim dijafragmama ili vezama - iz blokova od opeke ili kamena Zgrade i objekti sa konstrukcijom gde mogu da se dopuste znaajnije ne elastine deformacije, prsline, oteenja sekundarnih elemenata, njihovo pomeranje, privremeno obustavljanje funkcije objekta pri obezbeenju bezopasnosti po ljude. K1 K1=1.00
K1=0.22 K1=0.25 K1=0.22 K1=0.35 K1=0.25 K1=0.35 K1=0.12
479 Vrednost seizmikog optereenja za i-ti ton sopstvenih oscilovanja konstrukcije se izraunava prema sledeoj formuli: Soik = A x i x ik x K x Gk Vrednost koeficienta A se usvaja u zavisnosti od seizmike zone: VII seizmika zona => A = 0.10 VIII seizmika zona => A = 0.20 IX seizmika zona => A = 0.40 Koeficient dinaminosti (i) koji odgovara i-tom tonu sopstvenih oscilacija konstrukcije, zavisi od odabrane kategorije tla i izraanuva se prema sledeim izrazima: I-va i II-ga kategorija tla: za Ti <=0,1 sec => i = 1+15Ti za 0,1 sec < Ti < 0,4 sec => i = 2,5 za Ti >= 0,4 sec => i = 2,5(0,4/ Ti)0,5 III kategoriju tla: za Ti <= 0,1 sec => i = 1 + 15 Ti za 0,1 sec < Ti < 0,8 sec => i = 2,5 za Ti >= 0,8 sec => i = 2,5(0,8/ Ti)0,5 gde je Ti period sopstvenih oscilacija konstrukcije za i-ti ton oscilovanja. U svim sluajevima, koeficient i ne sme biti manji od 0.8 Koeficient (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije i izraunava se prema sledeoj formuli:
gde je: Xi(Xk) i Xi(Xj) - pomeranje konstrukcije prilikom sopstvenih oscilacija po i-tom tonu u razmatranoj taki k i u svim takama j, a Qj - teina mase u taki j. Vrednost koeficienta K se usvaja po sledeoj tabeli: Karakteristike konstrukcija 1. Visoki objekti sa malom razmerom u osnovi (kule, jarboli, dimnjaci, odvojeni liftovski ahtovi i sl). Objekti sa stubovima u prizemnom spratu, sa odnosom krutosti prizemlja i viih spratova jednakim 0.25 i veim. 2. Objekti iz ramova, kod kojih ispuna po spratovima ne utie na deformabilnost objekta. 3. Zgrade i objekti koji ne podpadaju pod take 1. i 2., izuzev hidrotehnikih objekata. K K=1.50 K=1.30 K=1.00
Procenat viskoznog priguenja (CQC) Procenat viskoznog priguenja je ulazni podatak za CQC statisticku metodu kombinovanja. Ukoliko se unese vrednost 0, CQC postaje ekvivalentna SRSS metodi kombinovanja.
480 Pravac delovanja zemljotresa U donjem delu dijalog box-a se u prikazanoj listi zadaje proizvoljan broj pravaca dejstava zemljotresa, a zadavanjem vrednosti koeficienata u kolonoma: Kx, Ky i Kz, odreuje se smer delovanja zemljotresa. Kx - koeficijent delovanja u pravcu globalne X ose Ky - koeficijent delovanja u pravcu globalne Y ose Kz - koeficijent delovanja u pravcu globalne Z ose Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proraun konstrukcije u kome e sada pored svih zadatih osnovnih sluajeva optereenja, biti dodato jo onoliko sluajeva optereenja koliko ste i zadali pravaca u kojima deluje zemljotres.
7.3.4.5 Bugarski propisi (BUG)

Proraun seizmikih sila po Bugarskim standardima, takoe se zasniva na multi modalnoj analizi.
Izgled dijlaog box-a za seizmiki proraun po Bugarskim propisima (BUG) Seizmika sila se proraunava prema sledeem izrazu: Eik = Kc x C x R x i x ik x Qk Koeficient seizminosti Kc, usvaja se na osnovu odabrane seizmike zone: VI VII VIII IX seizmika seizmika seizmika seizmika zona zona zona zona => => => => Kc Kc Kc Kc = = = = 0.05 0.10 0.15 0.27
Koeficient znaaja C zavisi od kategorije objekta i ima sledee vrednosti: I kategorija objekta => C=1.50 II kategorija objekta => C=1.00 III kategorija objekta => C=0.75 Vrednost koeficienta reagovanja R, usvaja se iz tablice regulisane propisima i moe imati vrednosti od 0.20 do 0.50.
481 Koeficient dinaminosti i zavisi od proraunatog perioda oscilovanja konstrukcije u i-tom tonu sopstvenih oscilacija konstrukcije i kategorije tla: I II III kategorija tla: kategorija tla: kategorija tla: i=0.9/Ti i=1.2/Ti i=1.6/Ti (0.8 i 2.5) (0.8 i 2.5) (1.0 i 2.5)
Koeficient (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije i izraunava se prema sledeoj formuli:
Procenat viskoznog priguenja (CQC) Procenat viskoznog priguenja je ulazni podatak za CQC statisticku metodu kombinovanja. Ukoliko se unese vrednost 0, CQC postaje ekvivalentna SRSS metodi kombinovanja. Pravac delovanja zemljotresa U donjem delu dijalog box-a se u prikazanoj listi zadaje proizvoljan broj pravaca dejstava zemljotresa, a zadavanjem vrednosti koeficienata u kolonoma: Kx, Ky i Kz, odreuje se smer delovanja zemljotresa. Kx - koeficijent delovanja u pravcu globalne X ose Ky - koeficijent delovanja u pravcu globalne Y ose Kz - koeficijent delovanja u pravcu globalne Z ose Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proraun konstrukcije u kome e sada pored svih zadatih osnovnih sluajeva optereenja, biti dodato jo onoliko sluajeva optereenja koliko ste i zadali pravaca u kojima deluje zemljotres.
7.3.4.6 vajcarski propisi (SIA)

Kako se ovaj standard bazira na metodi ekvivalentnih statikih sila, to za njega nije neophodno prethodno sprovesti modalnu analizu. Izborom ovog standarda, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
482
Izgled dijlaog box-a za seizmiki proraun po vajcarskim propisima (SIA) Ukupna seizmika sila se proraunava prema sledeoj formuli: S = Ck x Sk(T) x G U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla, seizmike zone, kategorije objekta i vrste konstrukcije. te e program na osnovu tih podataka usvojiti odgovarajue koeficiente koji se koriste u formuli za proraun ukupne seizmike sile koja deluje na objekat. Koeficient Ck se izraunava iz izraza Ck = 0.65 / K, pri emu vrednost koeficienta K zavisi od kategorije objekta i vrste konstrukcije. Vrsta konstrukcije Vrsta Vrsta Vrsta Vrsta Vrsta Vrsta Vrsta konstrukcije konstrukcije konstrukcije konstrukcije konstrukcije konstrukcije konstrukcije 1 2 3 4 5 6 7 Kategorija objekta I K K K K = = = = 2.5 2.0 1.7 1.2 Kategorija II K = 2.0 K = 1.7 K = 1.4 K = 1.1 K = 2.5 K = 2.2 K = 1.0 objekta Kategorija III K = 1.4 K = 1.3 K = 1.2 K = 1.0 K = 1.5 K = 1.4 K = 1.0 objekta
Kategorija objekta Karakteristike - nema veih okupljanja ljudi - robe i oprema bez naroite vrednosti - nema opasnosti po okolinu - verovatna vea okupljanja ljudi - objekat sa vrednom Normirana oteenja - mogua vea oteenja na nosivom sastavu, ali bez ruenja objekta - srednja oteenja Dokazi - nosivosti
II
- nosivosti - u izuzetnim sluajevima i
483 opremom i robom - vana infrastrukturna funkcija objekta - veliki stepen ugroenosti okoline - ivotno vana infrastrukturna funkcija - veliki stepen ugroenosti okoline upotrebljivosti
III
- manja oteenja bez ugroavanja funkcionalnosti objekta
- nosivost - upotrebljivost
Vrsta konstrukcije 1. elini i betonski ramovi 2. Betonski nosei zidovi sa armaturom, eline konstrukcije 3. Drvene konstrukcije 4. Zidane konstrukcije bez armature 5. Gredni mostovi (oslonci, nosai) 6.Luni i prednapregnuti mostovi 7. Nepomini oslonci mostova Na osnovu odabrane seizmike zone i kategorije tla, propisom je definisano osam oblika spektralne krive. Seizmika zona seizmika seizmika seizmika seizmika zona zona zona zona 1 2 3a 3b
Kategorija tla - tvrdo tlo - srednje tvrdo tlo
Spekralne krive prema vajcarskim propisima Vrednost koeficienta Sk(T) odogvara ordinati odgovarajue spektralne krive za zadati period oscilovanja konstrukcije.
484 Kako se raspored seizmikih sila po visini objekta vri prema priblinom obrascu: Si = S x (Gi x Hi) / (Gi x Hi) gde je: Si Gi Hi - seizmika horizontalna sila u i-toj masi - teina i-te mase -visina i-te mase od gornjeg ruba temelja
to je neophodno u edit box-u Zd= zadati visinsku kotu u odnosu na koju se raunaju visine rasporeenih masa (program po default-u za ovu vrednost usvaja visinsku koordinatu najnie potavljenog nivoa u objektu). Sve mase koje se nalaze ispod zadate visine svakako nee ui u proraun seizmikih sila. Pravac delovanja zemljotresa U listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogunost da zadate proizvoljan broj pravaca mogueg delovanja zemljotresa (ova lista funkcionie na potpuno isti nain kao i ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definie zadavnjem ugla u koloni () (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose), potrebno je u koloni T zadati i period oscilovanja konstrukcije za taj pravac, a u koloni Naziv moete datom pravcu delovanja zemljotresa pridruiti i proizvoljan naziv. Ako ste prethodno sproveli i modalnu analizu, tada e se na desni klik mia, kada je on u poziciji da pokazuje na kolonu T, otvoriti i lista sa proraunatim periodima oscilovanja konstrukcije za sve zahtevane tonove.
Klik na desni taster mia u okviru kolone T otvara padajui meni za izbor proraunatih perioda oscilovanja. Jednostavnim klikom mia u okviru eljenog reda, ta numerika vrednost e biti upisana u koloni T. Ovde emo kao veoma vanu stvar napomenuti da period oscilovanja konstrukcije mora odgovarati tonu u kome je dominantna translatorna oscilacija u datom pravcu, i ako ima vie tonova u kojima je dominanto pomeranje u tom pravcu, tada od svih tih vrednosti treba za perid oscilovanja odabrati najveu (uticaj prvog tona za dati pravac).
485 U uvodnom delu ovog dela uputstva, rekli smo da se metoda ekvivalentnog statikog optereenja moe primeniti i bez prethodno izvrene modalne analize. Zbog toga je predviena mogunost zadavanja potpuno prozivoljne vrednosti u koloni T. Ovakav nain seizmikog prorauna ima vie primena. Prvi i osnovni je kod izuzetno velikih konstrukcija. Tada imate mogunost da prvo napravite jednostavniji model koji e dovoljno dobro opisati ponaanje konstrukcije u modalnoj analizi, i da tako sraunate periode oscilovanja, unesete kao ulazni podatak za proraun ekvivalentnih seizmikih sila na stvarnom modelu. Svakako da ovaj nain ne preporuujemo, ali je injenica da i ovaj postupak daje reenje, koje za mnoge objekte moe biti zadovoljavajue. Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proraun konstrukcije u kome e sada pored svih zadatih osnovnih sluajeva optereenja, biti dodato jo onoliko sluajeva optereenja koliko ste i zadali pravaca u kojima deluje zemljotres. U sluaju da prethodno nije sprovedena modalna analiza, programu e nedostajati podaci o teini objekta, na osnovu koje se proraunavaju seizmike sile. U takvim sluajevima, aktiviranjem komandnog polja OK, nee odmah otpoeti seizmiki proraun, ve e program otvoriti jo jedna dijalog box, u kome je sada potrebno odrediti nain na koji e biti izvren proraun teine objekta.
Izgled dijalog box-a za definisanje teine objekta U listi koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, nalazi se onoliko redova koliko ima i osnovnih sluajeva optereenja. Sada je potrebno u koloni Koef. zadati multiplikator, kojim e se mnoiti sva zadata optereenja u okviru datog osnovnog sluaja optereenja pri proraunu teine objekta. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite propisu koji tano definie koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta. Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee seizmiki proraun.
7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva

Pored svih prethodno opisanih mogunosti seizmikog prorauna po odreenim standardima, program dozvoljava i opciju kreiranja proizvoljne spektralne krive. Pomou ove opcije imate mogunost da sami definiete spektralnu krivu i tako sprovedete seizmiki proraun prema proizvoljnom standardu. Ovakav nain seizmikog prorauna se zasniva na multi modalnoj analizi.
486
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun, kreiranjem prozivoljne spktralne krive U donjem delu dijalog box-a se u prikazanoj listi zadaje proizvoljan broj pravaca dejstava zemljotresa, a zadavanjem vrednosti koeficienata u kolonoma: Kx, Ky i Kz, odreuje se smer delovanja zemljotresa. Kx - koeficijent delovanja u pravcu globalne X ose Ky - koeficijent delovanja u pravcu globalne Y ose Kz - koeficijent delovanja u pravcu globalne Z ose Izborom komandnog polja Biblioteka ulazi se u proceduru definisanja nove, ili izbor neke od ranije kreiranih spektralnih krivi.
Izgled dijalog box-a za definisanje proizvoljne spektralne krive U desnom delu ovog dijalog box-a, nalazi se lista sa svim do tada kreiranim spektralnim krivama, a sa njene leve strane graficka interpretacija trenutno aktivne krive iz liste. Svaka spektralna kriva je odreena svojim nazivom i nizom ordinata u odabranom intervalu perioda oscilovanja. Pomou komandnih polja Dodaj i Brii, koja se nalaze ispod ove liste, moete
487 ureivati svoju bazu spektralnih krivi. Uloga check box-a Sa kopiranjem je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, odnosno postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje imate mogunost da napravite kopiju spektralne krive koja je bila trenutno aktivna neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj. U donjem levom uglu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj se definise sam izgled krive. Njen izgled se definse zadavanjem vrednosti ordinata (podatak u koloni m/s2) za prozivoljno odabrani broj taaka na apscisi, koja predstavlja period oscilovanja konstrukcije (podatak u koloni T (s). Pomou komandnih polja Dodaj i Brii dodajete, odnosno uklanjate par podataka koji definie oblik spektralne krive. Kako je veza izmeu dve susedne take linearna, to na krivim delovima spektra morate definisati ordinate u vie meu taaka, dok je na pravim delovima dovoljno definisati ordinate samo na poetku i kraju. Izborom komandog polja OK program e se vratiti u osnovni dijalog box i preuzeti sve definisane podatke za odbaranu spektralnu krivu iz baze.
Deo dijalog box-a rezervisan za naziv odabrane spektralne krive U edit box-u K=, potrebno je zadati vrednost koeficienta sa kojim e biti linerano pomnoene vrednosti ordinata na definisanoj spektralnoj krivoj. Znai, vrednost ovog koeficienta predstavlja proizvod svih koeficienata koji su odreeni datim standardom u zavisnosti od sezimike zone, kategorije objekta, itd. Procenat viskoznog priguenja (CQC) Procenat viskoznog priguenja je ulazni podatak za CQC statisticku metodu kombinovanja. Ukoliko se unese vrednost 0, CQC postaje ekvivalentna SRSS metodi kombinovanja. Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proraun konstrukcije u kome e sada pored svih zadatih osnovnih sluajeva optereenja, biti dodato jo onoliko sluajeva optereenja koliko ste i zadali pravaca u kojima deluje zemljotres.
488
8. OBRADA REZULTATA PRORAUNA

8.1 Namena i opis rada modula
Modul za obradu rezultata omoguava sveobuhvatnu analizu rezultata prorauna i priprema grafike i tekstualne izvetaje za formiranje kvalitetne projektne dokumentacije. Rezultati prorauna se mogu dobiti za sve konstruktivne elemente, i prikazuju se putem izolinija, dijagrama presenih sila, ...itd. Na osnovu sraunatih uticaja i odabranog standarda, programom je predvieno i automatsko dimenzionisanje betonskih, elinih i drvenih konstrukcija. Rezultati prorauna se prikazuju u prozoru 2D pogled. Kako se u okviru prozora 2D pogled, za tekui prikaz mogu postavljati prozivoljno odabrani delovi konstrukcije (ramovi, nivoi, pomoni pogledi), to e prikazani rezutati u ovom prozoru biti vie nego pregledni. Nain prikazivanja uticaja je isti za sve entitete. Uticaji se prikazuju odmah nakon pokretanja odgovarajue naredbe. Ako su za dati entitet u toku rada sa programom prikazivani uticaji, program e prikazati onaj koji je izabran poslednji, u suprotnom e se prikazati default uticaj za taj entitet (Mx za ploe, M3 za grede itd.). Uticaji koji se prikau pri pokretanju naredbe, mogu se naknadno menjati pomou liste za brzi izbor uticaja ili pomou opcija sa komandne linije. U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza promena uticaja.
Lista za brzi izbor uticaja Ova lista se moe koristiti u toku prikazivanja svih vrsta uticaja: statikih uticaja u svim elementima konstrukcije, uticaja u reduktoru, rezultata dimenzionisanja betonskih ploa i betonskih greda. Sadraj liste zavisi od uticaja i entiteta za koji se on prikazuje. Ako je recimo prikazan momenat savijanja Mx, iz liste se moe izabrati neki drugi statiki uticaj u ploi.
489
Sadraj liste kada se prikazuju statiki uticaji u ploi S obzirom da se za neke entitete moe prikazati veliki broj uticaja, u zatvorenoj listi se nalaze samo oni koji se najee koriste. Ostali uticaji se mogu izabrati iz dijalog box-a koji se otvara izborom opcije Ostali. Naime, izborom ove opcije za svaki entitet e se otvoriti isti dijalog box koji bi se otvorio pomou naredbe za prikazivanje uticaja u datom entitetu. (kraj 6.3) Pomou naredbe Rezultati, koja je dodata u okviru padajueg menija prozora 3D pogled, rezultati se mogu dobiti i u prozoru 3D pogled. Ova naredba radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je ova naredba postavljena na ukljueno stanje, (ispred njenog naziva je postavljen simbol ), tada e rezultati, za odabranu vrstu uticaja, biti prikazani na celom modelu.
Pomou naredbe Rezultati, od programa je zahtevan prikaz rezultata i u prozoru 3D pogled Prikazani rezultati u prozoru 3D pogled mogu biti znatno pregledniji aktiviranjem naredbe Samo tekui 2D prikaz koja se nalazi u okviru padajueg menija 3D pogled (vidi poglavlje 2.13.7).
490
Postavljenje prekidaa Samo tekui 2D prikaz na ukljueno stanje, dovelo je do prikaza rezultata u prozoru 3D pogled samo za tekui nivo temelja U Tower-u 6 je omogueno ispisivanje numerikih vrednosti uticaja na dijagramima linijskih entiteta koji se prikazuju u prozoru 3D pogled. Prikazivanje ovih vrednosti definie se pomou check box-a Kotiranje linijskih u 3D, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost, u kartoteci Rezultati (poglavlje 3.5.2 Funkcionalnost).
U prozoru 3D pogled prikazane su numerike vrednosti uticaja u gredi Kako se rezultati za odabrani uticaj prikazuju samo na trenutno vidljivim elementima konstrukcije, to pomou naredbe Sakrivanje imate mogunost da grupiete pojedine delove modela u celine (vidi poglavlje 2.10.2). Na ovaj nain moete lako pronalaziti ekstremne vrednosti i jasnije prikazivati rezultate u srodnim delovima konstrukcije: u stubovima, meuspartnim gredama, zidovima, meuspratnim ploama, itd.
491
Za trenutno vidljivu grupu Stubovi, rezultati prorauna postaju jo pregledniji Ukidanje vidljivosti po tipovima entiteta, postie se isto kao i u modulu za unos podataka, ili pomou naredbe Vidljivost, ili pak desnim klikom mia na odgovarajuu ikonu (vidi poglavlje 2.10.1).
Desni klik mia preko jedne od prvih 5 ikona, dovodi do ukidanja vidljivosti odgovarajueg konstruktivnog elementa Gotovo sve naredbe opisane u poglavlju 2. Grafiki interfejs, nalaze se i ovom modulu programa. Izuzetak su jedino naredbe pomou kojih se menja geometrija konstrukcije i zadato optereenje. Iz tog razloga, iz menija Nivo su izbaene sve naredbe osim naredbe Edit (vidi poglavlje 2.11). Ova naredba funkcionie na potpuno isti nain, stim to je u modulu za obradu rezultata zabranjeno brisanje i pomeranje nivoa koji u sebi sadre konstruktivne elemente. U sluaju da pokuate ovakvu akciju program e izdati odgovarajue upozorenje.
492
I iz menija Dispozicija, izbaene su sve naredbe koje utiu na geometriju konstrukcije: Brisanje, Kopiranje, Ogledalo, Pomeranje, Rotacija i Array (vidi poglavlje 2.12). Naredbe za rad sa simbolima ramova su ostavljene, tako da i u modulu za obradu rezultata imate mogunost da brete i postavljate nove simbole. Sve naredbe iz padajuih menija prozora 2D pogled i prozora 3D pogled, postoje i u modulu za obradu rezultata prorauna, te ih moete aktivirati na potpuno isti nain kao i u modulu za unos podataka. Naredbe za manipulaciju sa elementima crtea, prisutne su u meniju Korekcija (vidi poglavlje 2.9). Meutim, u proceduri selektovanja nee biti mogue selektovati elemente konstrukcije i optereenja, obzirom da bi to dovelo do gubitka postojeih rezultata prorauna. Ova grupa naredbi je predviena za manipulaciju sa entitetima koji se kreiraju u modulu za obradu rezulatata (zone postavljene armature u ploama, zadata linije preseka za iscrtavanje dijagrama presenih sila, itd.). Kako naredbe iz padajueg menija Pomoni nivo ne utiu na geometriju modela, to su one prisutne i u modulu za obradu rezultata prorauna (vidi poglavlje 3.4). Obzirom da se projektna dokumentacija pravi samo u modulu za obradu rezultata prorauna, to su u ovom modulu prisutne i naredbe za obradu rezultata sprovedene modalne analize i prorauna stabilnosti. U okviru padajueg menija Uticaji, nalazi se kompletan meni Modalna analiza i meni Stabilnost koji su prisutni i u modulu za formiranje mree konanih elemenata (vidi poglavlja 5 i 6). Pokretanjem ovih naredbi, u okviru modula za obradu rezultata prorauna, imate mogunost da u projekat priloite i rezutate modalne analize i prorauna stabilnosti. Isto vai i za naredbe Rezultanta, Gubitak sile prednaprezanja i Kontrola pokretnog opterecenja, koje su preuzeta iz modula za unos podataka. Na kraju, napomenuemo jo i to da se naredba za promenu tekue faze graenja ne nalazi u meniju, ve se moe aktivirati jedino preko odgovarajue ikone (vidi poglavlje 3.1.13.2).
493
Ikona za promenu tekue faze graenja
8.2
Izbor tekueg sluaja optereenja
Nakon zavrenog prorauna, program automatski prelazi u modul za obradu rezultata prorauna i za aktivan postavlja sluaj optereenja koji je bio tekui u modulu za unos podataka. U modul za obradu rezultata prorauna, moe se ui i kada se radi sa modelom koji nije proraunat. Jasno da se u ovom sluaju ne mogu analizirati nepostojei rezultati prorauna, ve se mogu eventualno samo pripremiti ulazni podaci za tampu. Izborom naredbe Sluajevi optereenja koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za postavljanje tekueg sluaja optereenja
494 U listi su prikazani svi zadati osnovni sluajevi optereenja. Crna strelica sa leve strane list box-a pokazuje koji je sluaj optereenja bio tekui neposredno pre aktiviranja ove naredbe. Promena tekueg sluaja optereenja se vri jednostavnim klikom mia preko njegovog imena, nakon ega taj red postaje naznaen posebnom bojom. Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e biti spreman da prikae razultate prorauna za novo postavljeni tekui sluaj optereenja.
Izbor tekueg sluaja optereenja, moe se vriti i iz zatvorene liste, koja se nalazi u prostoru predvienom za ikone.
8.2.1
Kreiranje SRSS kombinacija
U okviru naredbe Sluajevi optereenja, omogueno je i kreiranje SRSS kombinacija optereenja. Izborom komandnog polja SRSS kombinacije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za kreiranje SRSS kombinacija U donjem levom delu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja koji su do tada zadati, dok se u gornjem delu dijalog box-a nalazi lista sa Dodaj u listu se ubacuje kreiranim SRSS kombinacijama. Aktiviranjem komandnog polja
495 novi red, koji ima onoliko kolona koliko je i osnovnih sluajeva optereenja. SRSS kombinacija se definie tako to se u kolonama koje imaju isti redni broj kao i osnovni sluajevi optereenja koji ulaze u kombinaciju zada multiplikator.
Zadavanjem multiplikatora treem i etvrtom osnovnom sluaju optereenja, kreirana je SRSS kombinacija Bilo koji uticaj za SRSS kombinaciju se rauna po sledeoj formuli:
E=
gde je: E uticaj k multiplikator i redni broj osnovnog sluaja optereenja
Ei2
SRSS kombinacije se u programu tretiraju na isti nain kao i osnovni sluajevi optereenja, tako da e sveka promena u ovom dijalog box-u dovesti do brisanja rezultata dimenzionisanja, ukoliko oni postoje. Iz tog razloga, ako su vam SRSS kombinacije potrebne, najbolje je da pre bilo kakvog rada u modulu za obradu podataka izvrite njihovo definisanje. Obzirom da ova naredba moe biti destruktivna, u dijalog box-u se prikazuje i odgovarajue obavetenje. Brii je predvieno za uklanjanje selektovane SRSS kombinacije iz liste, Komandno polje Gore i Dole trenutno selektovanoj kombinaciji vri dok se pomou komandnih polja promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole. Nakon aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, uz prihvatanje svih unetih izmena, i vraa se na osnovni izgled dijalog box-a naredbe Sluajevi optereenja. Obzirom da se SRSS kombinacije tretiraju kao osnovni sluajevi optereenja, prikazivae se u ovom dijalog box-u potpuno ravnopravno sa ostalim osnovnim sluajevima i bie dostupne za kreiranje anvelopa uticaja i obinih kombinacija optereenja.
496
Kreirana SRSS kombinacija je prikazana u dijalog box-u Sluajevi optereenja ravnopravno sa ostalim osnovnim sluajevima optereenja
8.2.2
Kreiranje kombinacija
Pored izbora tekueg sluaja optereenja, u okviru naredbe Sluajevi optereenja, omogueno je i kreiranje proizvoljnih kombinacija njihovog jednovremenog delovanja. Izborom komandnog polja Kombinacije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za kreiranje kombinacija Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i sa naredbom Kombinacije optereenja u modulu za unos podataka, pa sve reeno u poglavlje 3.2.2, vai i ovde. Napomenuemo da kreiranje kombinacija u modulu za obradu rezultata prorauna, nee biti mogue jedino u sluaju da je proraun sproveden po teoriji II-og reda, i u sluaju da se svi postavljeni sluajevi optereenja odnose na konstruisanje uticajne linije.
497
8.2.3
Anvelope uticaja
Pored prikaza rezultata za tekui sluaj optereenja, odnosno kreiranu kombinaciju, od programa se moe zahtevati i prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. U ovom sluaju treba check box Anvelope postaviti na ukljueno stanje, a zatim klikom mia na kolonu A u list box-u, oznaiti sve osnovne sluajeve optereenja i kombinacije koje e ui u obzir pri proraunu anvelopa ekstremnih uticaja. Uzastopnim klikom mia preko polja u koloni A, pojavljivae se i uklanjati simbol . Postojanje simbola oznaava da e taj sluaj optereenja, odnosno kombinacija, ui u proraun anvelopa.
Postavljeni simboli, u okviru kolone A, jasno ukazuju od kojih sluajeva optereenja i kombinacija je zahtevana anvelopa uticaja U edit box-u, koji se nalazi ispod check box-a Anvelope, su prikazani redni brojevi svih sluajeva optereenja i kombinacija od kojih je zahtevana anvelopa uticaja.
498
Redni brojevi svih sluajeva optereenja i kombinacija od kojih je zahtevana anvelopa uticaja Izbor sluajeva optereenja i kombinacija za proraun anvelope uticaja se moe vriti i direktno u ovom edit box-u unoenjem njihovih rednih brojeva ili intervala koji obuhvata eljene redne brojeve. Ako je na pr. potrebno selektovati sluaj optereenja sa rednim brojem 1 u edit box treba uneti string 1, a kada je potrebno izabrati sluajeve optereenja sa rednim brojevima 1, 2 i 3, u edit box treba uneti string 1-3. Uneti redni brojevi/intervali se moraju razdvajati zarezima. Kreirani anvelopski sluaj optereenja se moe trajno zapamtiti u modelu. Za ovu namenu je Snimi , ijim se izborom otvara dijalog box sledeeg predvieno komandno polje izgleda:
U edit box-u se zadaje eljeni naziv, dok se aktiviranjem komandnog polja OK vri snimanje. Od tog trenutka, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv, a njegovim izborom se u bilo kom trenutku mogu uitati svi podaci koji su mu pridrueni.
499
Zatvorena lista iz koje se vri izbor ranije snimljenih anvelopskih sluajeva optereenja Pomou komandnog polja Brii se tekui anvelopski sluaj optereenja uklanja iz liste.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a u zatvorenoj listi za izbor sluajeva optereenja nalazie se svi snimljeni anvelopski sluajevi optereenja, sa svojim nazivom i rednim brojevima sluajeva optereenja koji su selektovani za proraun anvelopa ekstremnih uticaja. Ukoliko definisani anvelopski sluaj optereenja nije snimljen, nakon aktiviranja komandnog polja OK, u zatvorenoj listi za izbor sluajeva optereenja umesto imena pojavie se tekst Anv:.
Na osnovu sadraja zatvorene liste, jasno se vidi da je za tekui sluaj postavljena anvelopa ekstremnih uticaja.
500 Svi rezultati koji se od ovog trenutka budu prikazivali u okviru pojedinih naredbi, u ovom sluaju e predstavljati anvelope ekstremnih uticaja. Ponovnim ulaskom u dijalog box ove naredbe, i postavljanjem check box-a Anvelope na iskljueno stanje, moete umesto prikaza anvelopa, ponovo zahtevati prikaz rezultata za bilo koji od osnovnih sluajeva optereenja ili proizvoljno kreiranu kombinaciju. Moe se desiti da se u toku rada sa modelom izbriu neki sluajevi optereenja ili kombinacije, tako da ne postoje redni brojevi koji su zadati pri kreiranju anvelopa. U zatvorenoj listi za izbor sluajeva optereenja e se ispred datih anvelopa ispisivati znak pitanja (?), a pri pokuaju njihovog izbora program e izbaciti odgovarajue obavetenje.
Ako se takva anvelopa izabere iz zatvorene liste u dijalogu Sluajevi optereenja, program e ponuditi mogunost njenog brisanja, kao i mogunost brisanja svih ostalih neregularnih anvelopa.
8.3
Prikaz deformisanog modela
Naredba Prikaz deformisanog modela, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je naredba postavljena na ukljueno stanje (ispred njenog naziva postavljen je simbol ), tada se pored trenutno vidljivih konstruktivnih elemenata i optereenja, u prozoru 3D pogled, prikazuje i prostorni izgled deformisane mree konanih elemenata za postavljeni tekui sluaj optereenja.
501
Deformisani model se prikazuje samo u prozoru 3D pogled U sluaju da elite da pogledate deformisani oblik samo odreenog dela modela, tada je potrebno da prvo sadraj tog dela konstrukcije postavite za tekui prikaz u okviru prozora 2D pogled. Nakon toga, postavljanjem naredbe Samo tekui 2D prikaz, na ukljueno stanje, u prozoru 3D pogled e biti prikazan deformisani oblik samo odabranog dela modela (vidi poglavlje 2.13.7).
Pomou naredbe Samo tekui 2D prikaz, od programa je zahtevan prikaz samo deformisanog oblika temelja Ako elite da u prozoru 3D pogled bude prikazana samo deformisana mrea konanih elemenata, tada pomou komandnog polja Sve nevidljivo, u okviru naredbe Vidljivost, moete uknuti vidljivost svih elemenata, crtea.
502
Iskluivanje vidljivosti svim entitetima na crteu, dobija se prikaz samo deformisane mree konanih elemenata Na kraju emo jo napomenuti da se prikaz deformisane mree konanih elemenata ne moe dobiti ako je umesto tekueg sluaja optereenja, od programa zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. Isto vai i ako je u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno optereenja, obzirom da se i u tom sluaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih uticaja za razliite poloaje pokretnog optereenja. Nakon izbora naredbe Animacija deformisanog modela, program e neko vreme utroiti na kreiranje AVI fajla i na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za animaciju deformisanog modela U otvorenom dijalog box-u, prikazuje se animacija deformisanog modela za tekui sluaj optereenja. Pomou naredbe Funkcionalnost (kartoteka Animacija), moete uticati na parametre koji odreuju nain kreiranja animacije (vidi poglavlje 3.5.2).
503 Komandna polja Play i Stop slue za pokretanje i zaustavljanje animacije, dok izborom komandnog polja Snimi imate mogunost da kreiranu animaciju sauvate na disku raunara kao AVI fajl koji moete kasnije, van okruenja programa Tower, putati kao posebnu animaciju pomou Windows-ovog programa Media Player. Komandno polje Izlaz je predvieno za izlazak iz dijalog box-a i prekid animacije tekueg tona.
8.4
Suma reakcija
Za kontrolu tanosti intenziteta zadatog optereenja, predviena je naredba Sume reakcija, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji. Njenim izborom, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
U levom delu dijalog box-a, prikazuje se sume zadatog optereenja u pravcu globalnih koordinatnih osa, a u desnom delu odgovarajue sume reaktivnog optereenja za postavljeni tekui sluaj optereenja. Svakako da, u sluaju ispravno sprovedenog prorauna, aktivno i reaktivno opteerenje moraju stajati u ravnotei. Naredba za dobijanje sume reakcija, bie neaktivna u sledeim sluajevima: - ako je umesto tekueg sluaja optereenja, od programa zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. - ako je u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno optereenje, obzirom da se i u tom sluaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih uticaja za razliite poloaje pokretnog optereenja. - ako tekui sluaj optereenja predstavlja seizmiko optereenje koje je proraunato metodom multi modalne analize. Prikazivanje sume reakcija u ovakvim sluajevima nema nikakvog smisla, obzirom da su sve reakcije oslonaca dobijene nekom od statistikih metoda, te uvek imaju pozitivnu vrednost.
8.5
Uticaji u ploi - zidu

Izborom naredbe Ploa, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, program odmah u prozoru 2D prikaz prikazuje rezultate prorauna u ploastim elementima za tekui sluaj optereenja.
U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza promena vrste uticaja.
504
Lista za brzi izbor uticaja U zatvorenoj listi se nalaze samo oni uticaji koji se najee koriste. Ostali uticaji se mogu izabrati iz dijalog box-a koji se otvara izborom opcije Ostali u tulbaru, ili pak izborom podopcije prIkaz sa komandne linije.
Izgled idjalog box-a za izbor uticaja u ploama i zidovima U levom delu ovog dijalog box-a se nalazi oblast u kojoj se vri izbor uticaja koji e biti prikazani na ekranu. Kako se pomou programa Tower, pored ravanskih, mogu reavati i prostorni modeli, to je mogue zahtevati prikaz bilo kog od uticaja koji se javljaju pri sloenom naprezanju ploe. Na sledeoj slici su prikazane sve presene sile koje se mogu javiti na jednom konanom ploastom elementu.
505
Na levoj slici su prikazane presene sile koje odgovaraju savijanju ploe (naprezanje upravno na ravan ploe), a na desnoj presene sile koje odgovaraju membranskom naprezanju (naprezanju u ravni ploe). Iz slike se jasno vidi i usvojena konvencija o pozitivnim smerovima presenih sila. Vrsta uticaja Izbor uticaja se vri postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Na raspolaganju su: Mx - moment savijanja u pravcu lokalne X ose My - moment savijanja u pravcu lokalne Y ose Mxy - torzioni moment Nx - normalna sila u pravcu lokalne X ose Ny - normalna sila u pravcu lokalne Y ose Nxy - smiua sila u ravni ploe Tz,x - transverzalna sila u pravcu lokalne Z ose (deluje u ravni koja je definisana poloajem lokalne Z i X ose) Tz,y - transverzalna sila u pravcu lokalne Z ose (deluje u ravni koja je definisana poloajem lokalne Z i Y ose) Lokalna X i Y osa svake od ploa lei u ravni same ploe, dok je lokalna Z osa u pravcu normale na ravan ploe. Kako ploa moe imati potuno proizvoljan poloaj u prostoru, to je zbog jasnoe sagledavanja lokalnog koordinatnog sistema ploa uvedena konvencija da on u potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sistemu za crtanje u prozoru 2D pogled. Prema tome, ako je u prozoru 2D Pogled prikazan tekui nivo onda e lokalni koordinatni sistem ploa koje pripadaju datom nivou u potpunosti odgovarati lokalnom koordinatnom sistemu za izbor taka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan sadraj tekueg nivoa. Potpuno je ista analogija i kada je u prozoru 2D pogled prikazan tekui ram, odnosno proizvoljno definisan kosi pogled. U svim ovim sluajevima lokalna Z osa je usmerena ka oku posmatraa, odnosno gornja ivica ploe je blia oku posmatraa. U sluaju rotaciono simetrinih tela, za koje se generie radijalna mrea konanih elemenata (sfera, kupa, spirala), lokalna X osa je usmerena u tangencijalnom, dok je lokalna Y osa usmerena u radijalnom pravcu.
506
Lokalni koordinatni sistem ploe za radijalno izgenerisanu mreu konanih elemenata Pored presenih sila, rezultatima prorauna su predvieni i glavni naponi, i oni se prikazuju posebno za gornju i donju stranu ploe (gornja ivica ploe je usmerena ka pozitivnom smeru lokalne Z ose ploe). 1,g 2,g ,g u,g 1,d 2,d ,d u,d ,g ,d napon za pravac glavne ose 1, na gornjoj ivici ploe napon za pravac glavne ose 2, na gornjoj ivici ploe napon smicanja na gornjoj ivici ploe od Nxy i Mxy uporedni napon na gornjoj ivici ploe napon za pravac glavne ose 1, na donjoj ivici ploe napon za pravac glavne ose 2, na donjoj ivici ploe napon smicanja na donjoj ivici ploe uporedni napon na donjoj ivici ploe pravac delovanja glavnih napona na gornjoj ivici ploe pravac delovanja glavnih napona na donjoj ivici ploe
Kako se glavni naponi proraunavaju samo na gornjoj i donjoj strani ploe, a vrednosti smiuih napona od transverzalnih sila su u tim takama jednaki nuli, to naponska slika za sloeno naprezanje u potpunosti odgovara ravnom stanju napona. Glavni napon 1 predstavlja maksimalnu, a 2 minimalnu vrednost napona u posmatranoj taki, i ove vrednosti se za ravno stanje napona raunaju iz sledeih izraza:
Vrednosti komponentalnih napona, koji uestvuju u prethodno prikazanim formulama se proraunavaju iz izraza koji takoe odgovaraju ravnom stanju napona:
U izraze za proraun glavnih napona, svakako treba uvrstiti odgovarajue komponentalne napone, u zavisnosti od toga da li se glavni naponi raunaju na gornjoj ili donjoj strani ploe.
507 Preglednu sliku o rasporedu napona u proizvoljnoj taki modela, za ravno stanje napona prua Mohr-ov krug.
Ugao koji zaklapa pravac napona 1 sa pravcem globalne X ose je odreen sledeim izrazima:
Ravni u kojima se javljaju glavni naponi lee upravno jedna na drugu. Vrednost uporednog napona se proraunava iz Miss-ove formule (hipoteza najvee energije distorzije):
to se tie deformacija, program pri sloenom naprezanju prikazuje rezultate za sva tri pomeranja i sve tri rotacije u pravcu i globalnih i lokalnih koordinatnih osa. Xp Yp Zp Xr Yr Zr u1 u2 u3 r1 r2 r3 pomeranje u pravcu globalne X ose pomeranje u pravcu globalne Y ose pomeranje u pravcu globalne Z ose rotacija oko globalne X ose rotacija oko globalne Y ose rotacija oko globalne Z ose pomeranje u pravcu lokalne X ose pomeranje u pravcu lokalne Y ose pomeranje u pravcu lokalne Z ose rotacija oko lokalne X ose rotacija oko lokalne Y ose rotacija oko lokalne Z ose
508 Pomeranja i rotacije imaju pozitivne vrednosti ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih globalnih, odnosno lokalnih osa. Vrsta izolinija Kako su izolinije najpogodniji nain za prikazivanje uticaja u povrinskim elementima, to se u gornjem desnom delu dijalog box-a nalazi pravougaona oblast u kojoj se biraju vrste izolinija kojima e biti interpretirani izabrani uticaji. Izbor tipa izolinija, se vri postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Programom su predviena tri tipa izolinija i to: Empty (prazne) izolinije su linije koje povezuju take na ploi sa istim intenzitetom (potencijalom). Du svake od postavljenih linija na crteu, ispisuje se i njen intenzitet. Nulta linija se naznaava posebnom bojom, tako da se jasno razdvaja od ostalih.
Empty (prazne) izolinije Full (pune) izolinije se grafiki interpretiraju tako to se oblast izmeu dve susedne izolinije popunjava istom bojom, koja odreuje interval uticaja izmeu vrednosti te dve izolinije. Na ovaj nain se cela povrina ploe, odnosno zida, popunjava ofarbanim povrinama, pri emu svakoj boji odgovara odreeni interval uticaja.
509
Full (pune) izolinije U gornjem desnom uglu prozora 2D pogled uvek se postavlja i tablica koja za svaku od postavljenih boja izolinija ukazuje na opseg vrednosti. Smooth (glatke) izolinije, za razliku od punih, ne povlae jasnu granicu, ve se boja postepeno preliva, pratei veliinu uticaja. Na ovaj nain se dobija plastina slika o uticajima.
Smooth (glatke) izolinije Zanenje tablice u gornjem desnom uglu prozora 2D pogled je isto kao i kod prikaza punih izlinija. Kada su rezultati u bilo kom entitetu prikazani putem izolinija, od programa se moe zahtevati da oblasti izmeu njih farba sa samo dve boje. Pri tome se za pozitivne vrednosti koriste razliite nijanse jedne boje, dok se za negativne vrednosti koriste razliite nijanse druge boje. Zasienost boje se poveava od najmanje do najvee vrednosti izolinija. Odnosno, oblasti
510 izmeu izolinija sa najmanjim vrednostima farbaju se najbleim nijansama, dok se oblasti izmeu izolinija sa najveim vrednostima farbaju sa tamnijim nijansama zadate boje. Prikazivanje rezultata sa dve boje bira se u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost, u kartoteci Rezultati, tako to se check box Dve boje za izolinije i legende postavi na ukljueno stanje.
Rezultati u ploi su prikazani sa dve boje Izbor boja koje e se koristiti za prikazivanje pozitivnih i negativnih vrednosti vri se u dijalog box-u naredbe Parametri, u grani Rezultati => Povrinski => Pune izolinije. Anvelope Izbor prekidaa u delu dijalog box-a Anvelope, bie dostupan jedino ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja, umesto rezultata za tekui sluaj optereenja, odnosno kreiranu kombinaciju, zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. Isto vai i za sluajeve optereenja u okviru kojih je zadato pokretno optereenje. Kako se na crteu putem izolinija ne mogu jednovremeno prikazivati anvelope i za maksimalne pozitivne i za maksimalne negativne uticaje, to se izborom jednog od prekidaa: Max + i Max -, definie za koje vrednosti e biti iscrtane izolinije.
511
Na delovima ploe, na kojima je ekstremna vrednost odabranog uticaja suprotnog znaka, izlonije se ne postavljaju. Broj podela izolinija U edit box-u Broj podela, koji se nalazi u donjem desnom delu ovog dijalog box-a, moe se zadati broj na koliko e se jednakih segmenata podeliti interval od maksimalne do minimalne vrednosti izabranog uticaja. Ovaj broj podela praktino odreuje gustinu izolinija, i moe se zadati u opsegu od 2 (najree) do 20 (najgue). Podrazumevana vrednost koja se nudi je 7 podela. Napomenuemo da ako izabrani uticaj ima nultu vrednost, tada e ona obavezno ui kao jedna od granica. Ostali intervali se postavljaju na jednakim razmacima. Pored ovog edit box-a, na podelu izlonija utie i stanje prekidaa Ceo model. Naime, pomou njega se odreuje gornja i donja granica celog opsega moguih vrednost odabranog uticaja. Ako je ovaj prekida postavljen na isklueno stanje, tada e interval odabranog uticaja odrediti njegova maksimalna i minimalna vrednost u svakom sklopu modela posebno (nivo, ram, pomoni pogled, itd.). Znai, svaki od sklopova na modelu e imati svoj opseg moguih vrednosti. Meutim, ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada e sve ploe i zidovi na modelu imati zajedniku tablicu vrednosti, jer e se maksimalna i minimalna vrednost odabranog uticaja osnositi na ceo model. Na ovaj nain imate mogunost da dobijete jedinstvenu podelu u svim ploama i zidovima na celom modelu. Na primer, zelena boja e na svim ploama i zidovima predstavljati jedan isti interval odabranog uticaja. Kako je pomou naredbe Sakrivanje (vidi poglavlje 2.10.2), mogue za vidljive postaviti samo pojedine delove modela, to se pod terminom Ceo model, ovde podrazumevaju sve ploe i zidovi na modelu, koji su trenutno vidljivi. Za tipian primer ovakve primene prikaza izolinija naveemo primer zgrade koja ima tipske spratove. Kako ete verovatno sve tipske spratove armirati istom armaturom, to ukidanjem vidljivosti svim ostalim ploama i zidovima, i postavljanjem prekidaa Ceo model na ukljueno stanje, na svim trenutno vidljivim meuspratnim ploama, izolinije e biti postavljene u istim intevalima. Na ovaj nain e jedna boja predstavljati isti interval uticaja na svim meuspratnim ploama. Pored toga, lako ete uoiti i na kojoj od meuspratnih ploa se javljaju ekstremne vrednosti.
512
Postavljanjem prekidaa Ceo model na ukljueno stanje, sve meuspratne ploe su dobile zajedniku oznaku izolinija Prekida Globalno, koji se nalazi u okviru dijalog box-a za izbor uticaja u ploama, moe se aktivirati jedino ako je prethodno na ukljueno stanje postavljen prekida Ceo model. Tada e njegovo postavljanje na ukjueno stane dovesti do promene sadraja centralnog dela dijalog box-a.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja koji su projektovani na pravac jedne od globalnih osa Ova naredba ima primenu kod ploa koje stoje zakoeno u prostoru te sa na ovaj nain uticaji projektuju na pravac odabrabe globalne ose, ali tako da pripadaju samoj kosoj ravni ploe. Na ovaj nain se praktino menja lokalni koordinatni sistem zakoenih ploa. Mx,s moment iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na kosu ravan ploe Nx,s normalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na kosu ravan ploe Nx,s transverzalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na kosu ravan ploe
513 Mx,n moment iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne X ose na kosu ravan ploe Nx,n normalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne X ose na kosu ravan ploe Tx,n transverzalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne X ose na kosu ravan ploe My,s moment iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na kosu ravan ploe Ny,s normalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na kosu ravan ploe Ny,s transverzalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na kosu ravan ploe My,n moment iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Y ose na kosu ravan ploe Ny,n normalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Y ose na kosu ravan ploe Ty,n transverzalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Y ose na kosu ravan ploe Mz,s moment iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na kosu ravan ploe Nz,s normalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na kosu ravan ploe Nz,s transverzalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na kosu ravan ploe Mz,n moment iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Z ose na kosu ravan ploe Nz,n normalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Z ose na kosu ravan ploe Tz,n transverzalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Z ose na kosu ravan ploe Zone oslonaca Poslednji podatak koji se moe zadati u ovom dijalog box-u, odnosi se na parabolino zaobljavanje momenata savijanja iznad oslonaca. Naime, postavljanjem prekidaa Zone oslonaca na ukljueno stanje, od programa se zahteva da sve piceve momenata savijanja u ploama, na mestima njenog oslanjanja, parabolino zaobli u zavisnosti od zadatih dimenzija elemenata na koje se ona oslanja. Svakako da e ovako proraunati momenti savijanja imati uticaja i na intenzitet svih ostalih uticaja (napona), iji se intenzitet dobija na osnovu vrednosti momenata savijanja.
Na levoj slici je prikazan dijagram momenata dobijen direktno iz prorauna metodom konanih elemenata, u kojoj se svi elementi konstrukcije modeliraju bez dimenzionalnim konanim elementima.
514 Meutim, kako oslanjanje ploa u prirodi ne deluju samo u jednoj taki ve po celoj irini datog konstruktivnog elementa, to mnogi standardi dozvoljavaju parabolino zaobljavanje raunski dobijenih oslonakih momenata, na nain kako je to prikazano na desnoj slici. Iz slike se jasno vidi da na ovo ublaavanje oslonakih momenata direktno utie irina konstruktivnog elementa na koji se ploa oslanja, u pravcu pruanja dijagrama. Naime, to je konstruktivni element na koji se ploa oslanja iri, to e se parbolinim zaobljavanjem dobiti vee ublaavanje momenata savijanja. Pri parabolikom zaobljavanju uticaja, na mestima gde se ploa oslanja na prave takaste i linijske oslonce, za podatak o njihovoj dimenziji se koristi pridrueni parametar u okviru seta njihovih numerikih podataka. Za linijske oslonce to je podatak d, a za takaste oslonce oblik i dimenzije koji su mu pridrueni pomou komandnog polja Presek. Prikaz rezultata Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati, a na ekranu e se pojaviti prikaz izabranih uticaja, na nain kako je to i zadato u dijalog box-u. Promenom tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, izolinije e se prikazavati za sve ploe i zidove koji pripadaju tekuem sklopu (nivo, ram, pomoni pogled, itd.). Svakako da e izolinije biti zajednike za sve ploe i zidove u okviru datog sklopa. Uzmimo za primer meuspratnu plou sa kapitelima. U ovom sluaju, izolinije e biti tako postavljene da predstavljaju podelu od najvee do najmanje vrednosti na svim ploama koje se nalaze u datom sklopu.
Polje predvieno za ispis vrste prikazanih uticaja i njegovih ekstrema Na statusnoj liniji, u krajnjem levom polju, ispisuje se naziv uticaja za koji su prikazane izolinije i informacija o njegovim ekstremnim vrednostima. Ako je prekida Ceo model bio postavljen na iskljueni stanje, tada e prikazani ekstremi odgovarati tranutnom sadraju u prozoru 2D pogled, a ako je bio postavljen na ukljueno stanje, tada e prikazani ekstremi imati uvek istu vrednost obzirom da se odnose na sve ploe i zidove na modelu.
515
Polje predvieno za prikaz oitane vrednosti uticaja miem U krajnjem desnom polju statusne linije, ispsuje se vrednost odabranog uticaja na mestu koje je odreeno trenutnim poloajem mia. Naredba radi tako, to se miem kree po povrinskim delovima modela, pri emu se na statusnoj liniji, u krajnjem desnom polju rezervisanom za informaciju o autoru programa, ispisuje vrednost aktivnog uticaja, koja odgovara trenutnom poloaju mia. Ova opcija je namenjena brzom pregledu rezultata prorauna koji se u povrinskim elementima konstrukcije predstavljaju pomou izolinija. Bez obzira na odabrani tip izolinija, na svakoj od prikazanih ploa, program oznaava i poloaj lokalnih ekstrema.
Simbolom malog trougla oznaen je poloaj ekstremne vrednosti na ovom delu modela Napomenuemo da se lokalni ekstremi nalaze samo u prvom i poslednjem intervalu podele izolinija.
516 Od svih uticaja koji se mogu prikazati u ploama, jedino se pravci glavnih napona (prekidai ,g i ,d) ne prikazuju putem izolinija ve pomou strelica koje jasno ilustruju pravac njihovog delovanja. Naime, u sredini svakog konanog elementa e biti postavljene dve ortogonalne strelice u pravcu delovanja glavnih napona. Na krajevima linija koje odreuju pravac delovanja glavnog napona 1, odnosno glavnog napona 2, se u sluaju zatezanja javljaju strelice okrenute ka spolja, a u sluaju pritiska ka unutra. Prikaz krstova glavnih napona nee biti mogu ako je umesto tekueg sluaja optereenja zahtevano od programa da prikazuje anvelope ekstremnih uticaja. Napomenuemo da uticaji transverzalnih sila nee uvek imati oekivani oblik u zoni gde se javlja skok transverzalne sile. Ovo emo ilustrovati na jednostavnom primeru izduene kontinualne ploe na dva polja, koja je optereena verikalnim optereenjem..
Dijagram transverzalnih sila Du linije srednjeg oslonca, umesto oekivane vertikalne, dobijena je kosa ordinata. Razlog ovakvom prikazu lei u samoj organizaciji podataka pri prikazu izolinijama. Naime, da bi se uticaji u povrinskim elemntima prikazali putem izolinija, neophodno je da u svakoj taki na modelu postoji samo jedna vrednost datog uticaja. Iz tog razloga, u svakom od vorova se vrednosti uproseuje sa vrednostima iz okolnih vorova. To kod ostalih uticaja nema nikakvu tetnu posledicu, meutim kod transfrzalnih sila dovodi do ovakve pojave. U svakom sluaju gua mrea konanih elemenata e dovesti do priblinijeg izgleda dijagrama na mestu skoka transverzalne sile. Ovaj problem se moe prevazii postavljanjem fiktivne linije zglobova iznad srednjeg oslonca, pomou naredbe Granini uslovi (vidi poglavlje 3.1.3). Ovde pod fiktivnom linijom zglobova podrazumevamo postavljanje graninog uslova iznad srednjeg oslonca, bez oslobaanja ni jednog uticaja.
517
Dijagram transverzalnih sila sa postavljenom fiktivnom linijom zglobova iznad srednjeg oslonca
8.5.1
Obeleavanje izolinija (Legenda)
Ve smo ranije rekli, da se izolinije postavljaju tako to se ukupan interval od maksimalnog do minimalnog uticaja koji se analizira, deli na zadati broj jednakih podela. Pomou naredbe Legenda, imate mogunost da sami podesite kako broj izolinija, tako i njihove meusobne razmake. Izborom ove naredbe, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Legenda za uticaje u ploi Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/>krAj>): Sada je potrebno selektovati jednu ili vie ploa, iju podelu izolinija elite da editujete. Kako su izolinije zajednike na svim ploama i zidovima jednog sklopa to se selektovanjem jedna ploe automatski selektuju i sve ostale ploe koje pripadaju tom sklopu. Klik na desni taster mia, oznaie kraj procedure selektovanja i program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
518
Izgled dijalog box-a za podeavanje vrednosti izolinija U sluaju da se naredba Legenda aktivira kada su na modelu prikazane izolinije za sve trenutno vidljive ploe i zidove na modelu (u okviru naredbe Ploa, prekida Ceo model je postavljan na ukljueno stanje), tada e program odmah otvoriti ovaj dijalog box bez prethodne procedure selektovanja ploa. Razlog lei u tome, to u ovakvom reimu rada, postavljene izolinije imaju zajedniku podelu te prethodno selektovanje nije neophodno. U prikazanoj listi, nalaze se sve vrednosti uticaja za koje su iscrtane izolinije na crteu, a u gornjem desnom uglu dijalog box-a program ispisuje ekstremne vrednosti datog uticaja na svim selektovanim ploama (prva i poslednja vrednost iz liste). Gustinu izolinija moete definisati ili zadavanjem broja podela ili zadavanjem vrednosti ekvidistance jednakih rastojanja izmeu susednih izolinija (ova dva podatka se zadaju u edit box-ovima Korak i Broj podela). Nakon zadavanja eljene vrednosti, u jednom od ova dva edit box-a, i pritiskom na taster Enter ili Tab, program e automatski preurediti listu sa vrednostima prema zadatom kriterijumu. Pored prethodno opisanog automatskog definisanja gustina i intenziteta izolinija, programom je omogueno i pojedinano editovanje svih vrednosti koje se nalaze u list box-u. Klikom mia preko bilo koje vrednosti izolinije u list box-u, ona postaje markirana, i tada je mogue sa tastature zadati joj novu vrednost. Kako vrednosti izolinija moraju biti u rastuem poretku, to e nakon svake promene program automatski aurirati i njihov redosled u listi. Uklanjanje neke od vrednosti izolinija iz liste, obavlja se tako to se prvo miem klikne preko nje (taj red u list box-u postaje posebno naznaen) a zatim se aktivira komandno polje Brii. Svakako da e brisanje biti onemogueno ako se u listi nalaze samo dve vrednosti koje ceo interval proraunatih uticaja dele na minimalan broj od dve podele. Aktiviranjem komandnog polja Dodaj, u listu se moe ubaciti nova vrednost izolinije i to ispod aktivnog (markiranog) reda. Dadavanje novih vrednosti e biti omogueno sve dok se ne dostigne maksimalan broj od 20 podela.
519 Kao i u ostalim dijalog box-ovima, komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od izvrenih izmena, a komandno polje OK, za potvrdu izvrenih korekcija u listi. Klikom na komandno polje OK, dijalog box e nestati, a na crteu e se pojaviti nove izolinije iji e intenziteti odgovarati zadatim vrednostima. Mogunost selektovanja vie sklopova na modelu ima naroitu primenu kada elite da unificirate podelu izloinija na srodnim delovima konstrukcije (tipski sprat, zidovi, itd.). Tada e na svim prethodno selektovanim sklopovima, uticaji biti prikazani u istim intervalima izolinija. Na kraju emo napomenuti da se podela izolinija za dati uticaj pamti za svaki sklop na modelu odvojeno. Prethodno editovanje vrednosti izolinija moete ponititi na celom modelu, jedino ponovnim izborom naredbe Ploa, i zadavanjem novog broja podela.
8.5.2
Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek)
Za korisnike kojima prikaz uticaja u povrinskim elementima putem izolinija nije dovoljno jasan i pregledan, razvijena je ova naredba pomou koje je mogue uticaje prikazati putem dijagrama za proizvoljno zadat poloaj preseka. U zavisnosti od toga da li su na ekranu iscrtane ili ne izolinije nekog od uticaja, mogu nastupiti dva sluaja. U stvari, tok naredbe je uvek isti, ali je razlika jedino u vrsti uticaja koji se prikazuje. Naime, ako su izolinije prisutne na ekranu, onda se i dijagram odnosi na te uticaje, pri emu zadata linija preseka odreuje samo mesto njihovog delovanja. U suprotnom sluaju, kada nema izolinija na ekranu, pre zadavanja poloaja preseka otvorie se dijalog box za izbor uticaja za koji je potrebno isrtati dijagrame presenih sila.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja, kada na ekranu nisu prikazane izolinije Na raspolaganju su sledei uticaji: Presene sile: Ms Mn Mns Ns Nn Ts Tn Momenat savijanja koji deluje u pravcu zadatog preseka Momenat savijanja koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka Torzioni moment Normalna sila koja deluje u pravcu zadatog preseka Normalna sila koja deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka Transverzalna sila za ravan ija je normala upravna na zadatu liniju preseka Transverzalna sila za ravan ija je normala u pravcu zadatog preseka
520 Naponi: s,g n,g ns,g u,g s,d n,d Napon koji deluje u pravcu zadatog preseka, (na gornjoj strani ploe) Napon koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka (na gornjoj strani ploe) Smiui napon koji deluje u pravcu zadatog preseka (na gornjoj strani ploe) Uporedni napon (na gornjoj strani ploe) Napon koji deluje u pravcu zadatog preseka, (na donjoj strani ploe) Napon koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka (na donjoj strani ploe) Smiui napon koji deluje u pravcu zadatog preseka (na donjoj strani ploe) Uporedni napon (na donjoj strani ploe)
ns,d u,d -
Deformacije: Xp Yp Zp Xr Yr Zr u1 u2 u3 r1 r2 r3 Pomeranje u pravcu globalne X ose Pomeranje u pravcu globalne Y ose Pomeranje u pravcu globalne Z ose Rotacija oko globalne X ose Rotacija oko globalne Y ose Rotacija oko globalne Z ose Pomeranje u pravcu lokalne X ose Pomeranje u pravcu lokalne Y ose Pomeranje u pravcu lokalne Z ose Rotacija oko lokalne X ose Rotacija oko lokalne Y ose Rotacija oko lokalne Z ose
Kako se pomou naredeb Presek mogu analizirati uticaji i u povrinskim osloncima, to je za izbor uticaja predvien i napon u tlu: ,tla Napon u tlu
Uloga i znaenje prekidaa Zone oslonaca je potpuno isto kao i u dijalog box-u naredbe za prikaz uticaja u ploama, odnosno njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, program e parabolino zaobliti sve raunski dobijene piceve momenata iznad oslonaca. Nakon izbora eljenog uticaja i aktiviranja komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana i dalji tok naredbe e biti isti kao i kada su na ekranu prikazane izolinije nekog od uticaja. Naime, na komandnoj liniji e se javiti poruka kojom se od korisnika zahteva iscrtavanje potpuno prozivoljne jedno-segmentne linije. Prva taka (Krug/<krAj>: Nakon zadavanja poloaja prve take, na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka, kojom se zahteva izbor i druge take linije preseka. Druga taka (lUk/<krAj>): Izborom odgovarajuih podopcija sa komandne linije, pored prave linije, mogue je zadati i luni i kruni oblik linije preseka. Zadavanje krunog, odnosno lunog preseka, moe biti od koristi pri analizi uticaja u rotaciono simetrinim delovima konstrukcije (sfera, kruna ploa, itd.). Kada je poloaj linije preseka potpuno odreen, program e sa komandne linije ponuditi i mogunost zadavanja irine trake, u odnosu na zadatu liniju preseka.
521 irina (Spreg-sila) <0>: Napomenuemo da se podopcija Spreg-sila, pojavljuje na komandnoj liniji samo ako je za vrstu uticaja odabrano: Nn, Ns ili Nns. Sada se nudi vie mogunosti, u zavisnosti od toga kakvu vrstu dijagrama elite da dobijete du zadate linije preseka. Dijagrami bez zadavanja irine trake Ako elite obian dijagram, bez integraljenja po zadatoj irini preseka, klikom na desni taster mia prihvatite default irinu trake 0, i na ekranu e se pojaviti dijagram du zadate linije preseka.
Dijagram momenata savijanja u pravcu zadate linije preseka: Ms Ovakav nain prikaza dijagrama je uobiajen za sve vrste uticaja u povrinskim delovima konstrukcije. Isti dijagram ete dobiti i ako sa komandne linije izaberite podopciju Spreg-sila. Izbor ove podopcije e takoe za irinu trake usvojiti vrednost 0, stim to e na poetku zadate linije preseka, program ispisati i numerike vrednosti koje je dobio redukcijom uticaja du zadate linije preseka, na njegovo teite.
522
Dijagram normalnih sila Nn sa opcijom Spreg-sila Normalna sila N=, predstavlja povrinu dijagrama, pri emu se potuje pozitivan, odnosno negativan znak uticaja. U teitu svake povrine dijagrama istog znaka, program postavlja strelicu iji intenzitet predstavlja povrinu tog dela dijagrama. Moment koji prave ovako proraunate normalne sile, u odnosu na teite zadate lnije preseka, predstavlja proraunatu vrednost M=. Ovakva vrsta dijagrama ima naroitu primenu kod seizmikih zidova koji su optereeni horizontalnim silama. Na ovaj nain, povlaenjem horizontalne linije preseka, za odabrani uticaj Nn, moete dobiti intenzitet ukupne normalne sile i momenta savijanja koji izazivaju horizontalne sile u ravni zida. Dijagrami sa zadavanjem irine trake Ako elite da se uticaji integrale du zadate linije preseka na odreenoj irini, tada ili izborom take sa crtea, ili pak zadavanjem numerike vrednosti sa tastature, odredite eljenu irinu trake. Nakon ovoga, na komandnoj liniji e se pojaviti sledea poruka. Vrsta dijagrama (Spreg/Povrsina/<srednja Vrednost>): Izborom jedne od punuenih podopcija sa komadne linije, sada se nude nove mogunosti. Bez obzira na koju se opciju odluite, na poetku zadate linije preseka, program e ispisati zadatu irinu trake b= i oznaiti odabranu vrstu dijagrama. Oznaka za srednju vrednost je Sr., za Spreg M a za povrinu T Izbor podrazumevane podopcije srednja Vrednost, dovee do uproseivanja uticaja na zadatoj irini trake.
523
Za uticaj Ms zadata je irina trake b=2.0 i odabrana je podopcija srednja Vrednost Svaka ordinata na dijagramu, predstavlja srednju vrednost odabranog uticaja, du linije koja je upravna na zadatu linija preseka, a na duini koja odgovara zadatoj irini trake. Ovakava vrsta dijagrama ima primenu kod analize uticaja savijanja u ploama. Na ovaj nain, ekstremne vrednosti uticaja se ublaavaju njihovim uproseavanjem na zadatoj irini. Izborom podopcije Spreg, odabrani uticaj se na zadatoj irini integrali, tako da dobijena vrednost u svakoj taki zadate linije preseka, predstavlja moment od sprega sila, koje se prostiru upravno na zadatu liniju preseka.
Za uticaj Ns zadata je irina trake koja odgovara celoj irini zida i odabrana je podopcija Spreg Ovakva vrsta dijagrama se najee koristi kod zidova koji su optereeni horizontalnim silama. Na ovaj nain, povlaenjem vertikalnog preseka za odabrani uticaj Ns, dobija se dijagram momenata savijanja u ravni zida kao i kod odgovarajueg grednog elementa.
524 Dobijene ordinate na ovakvom dijagramu, praktino predstavljaju vrednost M= koja bi se dobila povlaenjem horizontalnog preseka za odabrani uticaj Nn, na posmatranom mestu.
Niz horizontalnih preseka za uticaj Nn, bez zadavanja irine trake, sa korienjem podopcije Spreg-sila Podopcija Spreg ima primenu i kod zidova sa otvorima, koji su optereeni vertikalnim teretom. Povlaenjem horizontalnog preseka, po srednjoj liniji, dela zida iznad otvora, na ovaj nain moe se dobiti dijgram koji u potpunosti odgovara obostrano ukljetenoj nadvarnoj gredi.
Za uticaj Ns, zadata je irina trake koja odgovara visini nadvratne grede, i odabrana je podopcija Spreg Izborom podopcije Povrina, odabrani uticaj se na zadatoj irini integrali tako da, dobijena vrednost u svakoj taki zadate linije preseka, predstavlja povrinu dijagrama sila koje se prostiru upravno na zadatu liniju preseka.
525
Za uticaj Nns zadata je irina trake koja odgovara celoj irini zida i odabrana je podopcija Povrina Ovakva vrsta dijagrama se najee koristi kod zidova koji su optereeni horizontalnim silama. Na ovaj nain, povlaenjem vertikalnog preseka, za odabrani uticaj Nns (smiue sile u ravni zida), dobija se dijagram transverzalnih sila kao i kod odgovarajueg grednog elementa. Kako je programom omogueno da se u jednom koraku iscrta proizvoljan broj dijagrama, to e se ova serija pitanja pojavljivati na komandnoj liniji, sve dok na pitanje o prvoj taki preseka ne odgovorite klikom na desni taster mia. Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada e se du zadatih linja preseka pojaviti po dva dijagrama, pri emu e jedan odgovarati maksimalnim pozitivnim, a drugi maksimalnim negativnim uticajima. Isto vai i za sluaj optereenja u kome je postavljeno pokretno optereenje. Ponovnim izborom ove naredbe, prethodno iscrtani preseci nee biti uklonjeni, a zadavanjem novih moete dopuniti postojei crte. Postavljene linije preseka, bie dostupne za selekciju u okviru svih naredbi iz padajueg menija Korekcija. Znai, postvaljeni dijagrami se mogu brisati, kopirati,rotirati itd. Napomena: Bez obzira na odabranu vrstu uticaja, dijagrami preseka se u prozoru 3D pogled, uvek iscrtavaju uprvano na ravan ploe, odnosno zida. Znai, ravan u kojoj se prikazuju dijagrami preseka na odgovara uvek i ravni u kojoj dati utucaji deluju.
8.5.3
Uticaji u ploi u zadatom LKS
Pomou ove naredbe moete da definiete lokalni koordinatni sistem ploe u odnosu na koji e se prikazivati uticaji. Izborom naredbe Uticaji u ploi u zadatom LKS, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, ulazi se u proceduru selektovanja ploa. <0 sel.> Zadavanje LKS ploa Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj> / prIkaz): Istovremeno program za svaku plou iscrtava simbol koji pokazuje trenutnu orijentaciju njenog lokalnog koordinatnog sistema.
526
Izborom naredbe Uticaji u ploi u zadatom LKS na svakoj ploi se prikazuje simbol njenog LKS U bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom, pomou podopcije prIkaz moete izabrati uticaj koji e se prikazivati u ploama. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za izbor uticaja u ploi Izbor uticaja vri se u delu dijalog box-a Vrsta uticaja, postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Na raspolaganju su: M1 M2 M12 T3,1 moment savijanja u pravcu lokalne ose 1 moment savijanja u pravcu lokalne ose 2 torzioni moment transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana poloajem lokalnih osa 3 i 1 ) transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana poloajem lokalnih osa 3 i 2) normalna sila u pravcu lokalne ose 1 normalna sila u pravcu lokalne ose 2 smiua sila u ravni ploe
T3,2 N1 N2 N12 -
527 Pomou check box-a Crtanje simbola LKS odreuje se da li e se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploa. Ostali parametri imaju isto znaenje kao kod obine naredbe za prikazivanje uticaja u ploama, tako da ih ovde neemo objanjavati. Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i prikazuje izabrani uticaj.
Prikazan je moment savijanja M1 u LKS ploa Nakon selektovanja ploa kojima se menja orijentacija LKS, komandna linija dobija novi izgled: Prva taka vektora ose 1 (Ugao / Radijalno): Sada je potrebno da zadate prvu taku vektora koji e odrediti novi pravac lokalne ose 1, ili da izaberete neku od ponuenih podopcija. Nakon izbora prve, potrebno je da zadate i drugu taku vektora ose 1, ime e njena orijentacija biti potpuno odreena. Druga taka vektora ose 1: Osa 2 LKS imae pravac koji sa pravcem ose 1 zaklapa ugao od 90. Pomou podopcije Ugao, pravac lokalne ose 1 definie se unoenjem sa tastature ugla koji e ona u ravni trenutnog pogleda da zaklapa sa horizontalom. Ugao <0>: Pomou podopcije Radijalno imate mogunost da izborom centralne take, selektovanim ploama zadate radijalni LKS: Centar radijalnog LKS: Bez obzira kojim ste od navedenih naina definisali LKS selektovanih ploa, program e izabrane uticaje prikazivati u odnosu na njega.
528
Gornjoj ploi je promenjen LKS, tako da se pravac ose 1 poklapa sa pravcem due stranice ploe. Na ovaj nain su u datoj ploi dobijeni isti uticaji kao i u donjoj ploi Na kraju emo jo napomenuti da se pomou ove naredbe ne mogu prikazivati uticaji za anvelopske sluajeve optereenja.
8.5.4
Relativni ugib ploa
Izborom naredbe Relativni ugib ploa, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, prikazae se izolinije ugiba u ploama:
Izolinije ukupnog ugiba u ploi bez zadath referentnih taaka Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledea poruka: Referentne take za relativni ugib ploa Prva taka ( prIkaz / <krAj> ): Izborom podopcije prIkaz sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
529
Dijalog box Relativni ugib ploa U ovom dijalog box-u se pored parametara za zadavanje broja podela i izbor vrste izolinija kojima e se prikazivati ugibi, nalazi i check box Iscrtavanje referentnih taaka. Njegovo stanje odreuje da li e se simboli referentnih taaka prikazivati na crteu. Sada imate mogunost da zadate prvu referentnu taku za proraun relativnog ugiba ploe. Referentne take predstavljaju nepomerljive take na konstrukciji, a to su najee take na mestima stubova ili zidova. Korisnik moe za referentne take da izabere bilo koje take iz tekueg 2D pogleda, koje se nalaze u vorovima mree konanih elemenata, koristei OSNAP kriterijum. Zadate take se odnose na proraun relativnog ugiba u svim ploama tekueg 2D prikaza. Nakon zadavanja prve referentne take komandna linija dobija novi izgled: Referentne take za relativni ugib ploa Druga taka ( prIkaz / <krAj> ): U ovom trenutku naredba moe da se zavri aktiviranjem desnog tastera mia ili izborom podopcije krAj sa komandne linije. Tada e u ploi biti prikazan relativni ugib sraunat u odnosu na zadatu prvu referentnu taku. Ugib u njoj e biti nula, a ugibi u svim ostalim takama ploe e se umanjiti za deformaciju koja je postojala na mestu referentne take pre nego to smo istu proglasili za nepomerljivu.
Prikaz relativnog ugiba u ploama wr nakon postavljanja referentne take
530 S obzirom da je programom omogueno zadavanje maksimalno tri referentne taake naredbu moete i da nastavite unosom druge take, nakon ega komandna linija dobija novi izgled: Referentne take za relativni ugib ploa Trea taka ( prIkaz / <krAj> ): I nakon unosa druge referentne take naredba moe ili da se zavri ili da se sada zada trea taka, posle ega e se naredba automatski zavriti. S obzirom da ove tri take definu ravan, jasno je da se one ne mogu nalaziti na jednoj osi, tako da program onemoguava unos tree take koja je kolinearna sa prve dve.
Prikaz relativnog ugiba ploa wr, nakon postavljanja tri referentne take Radi boljeg razumevanja pojma relativnog ugiba ilusrovaemo rezultate na jednostavnom primeru jedne tanke ploe oslonjene na dva stuba. Ploa je optereena sa sopstvenom teinom i dve koncentrisane sile u stubovima P1 i P2.
P2 P1
B C2 X A
C1
T1
T2
Pretpostavimo da je ukupni ugib u ploi oznaen sa A i da on predstavlja stvarnu deformaciju, pri emu se i stubovi deformiu. Ukoliko elimo da zanemarimo skraenje stubova (C1 i C2), potrebno je da referentne take postavimo na mestima tih stubova (take T1 i T2) i na taj nain e one biti proglaene za nepomerljive take. Relativni ugib u tim referentnim takama bie, naravno nula. U svim ostalim takama relativni ugib e se dobiti tako to e se na osnovu pomeranja referentnih taaka (C1 i C2) napraviti ravan koja e sadrati osu koja prolazi kroz take T1 i T2. Formula po kojoj se rauna relativni ugib u sredini ploe glasi:
531 X= A B X A B relativni ugib ploe dobijen nakon postavljanja referentnih taaka na mestima stubova, ime je zanemarena njihova deformacija ukupna deformacija ploe pre postavljanja referentnih taaka deo deformacije u ravni koja sadri pravu provuenu kroz referentne take stubova T1 i T2
C1 i C2 deformacije stubova Analogno ugibu koji se sraunava u sredini ploe, dobijaju se i ugibi u svim ostalima takama ploe. Ponovnim izborom naredbe Relativni ugib ploa, ukoliko su prethodno zadate referentne take, komandna linija dobija novi izgled: Referentne take za relativni ugib ploa Prva taka (prIkaz / Brisanje / <krAj>): Izborom podopcije Brisanje sa komandne linije uklanjaju se sve ranije zadate referentne take, nakon ega se ponovo prikazuje stvarni ugib ploa. Na kraju je potrebno jo napomenuti i da se za anvelopske sluajeve optereenja ne moe prikazivati relativni ugib ploa.
8.5.5
Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima

Izborom naredbe Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima, koja se nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, ulazi se u proceduru zadavanja dodatnih taaka u kojima e se kotirati uticaji u povrinskim entitetima:
Poloaj dodatne kote (Brisanje / <krAj>): Za dodatne kote korisnik moe da izabere bilo koje take povrinskog entiteta iz tekueg 2D pogleda, koje se nalaze u vorovima mree konanih elemenata. Nakon zadavanja svih dodatnih taaka u kojima je potrebno izvriti kotiranje, iz komande se moe izai na desni klik mia ili aktiviranjem podopcije krAj sa komandne linije. Ako nakon toga pozovete komandu za prikaz uticaja u povrinskim entitetima, u svim izabranim takama e se izvriti dodatno kotirnje uticaja, tako da e osim ekstremnih vrednosti uticaja biti prikazane i sve dodatne kote. Svaku taku koja je izabrana za dodatno kotiranje program predstavlja istim simbolom kojim se obeleavaju i lokalni ekstremi u povrinskim entitetima.
532
Uticaji u ploama su dodatno kotirani u svim zadatim takama Napomenuemo da je mogue i da se prvo prikau uticaji u povrinskim entitetima, a nakon toga da se aktivira naredba Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima i izaberu take za dodatno kotiranje. Izborom podopcije Brisanje sa komandne linije, ulazi se u proceduru selektovanja dodatnih kota koje korisnik eli da obrie, a komandna linija dobija novi izgled: <0 sel.> Brisanje dodatnih kota - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / <krAj>): Aktiviranjem podopcije krAj sa komandne linije ili klikom na desni taster mia sve selektovane dodatne kote bie obrisane sa ekrana, a program e se vratiti na osnovni oblik komandne linije u ovoj naredbi.
8.6
Uticaji u gredama
Izborom naredbe Greda, mogu se dobiti dijagrami presenih sila u gredama. Svakako da e izbor ove naredbe biti onemoguen za modele koji u sebi ne sadre ni jednu gredu.
Izborom naredbe Greda, mogu se dobiti dijagrami presenih sila u gredama. Svakako da e izbor ove naredbe biti onemoguen za modele koji u sebi ne sadre ni jednu gredu. Nakon aktiviranja naredbe, program odmah u prozoru 2D prikaz prikazuje rezultate prorauna u grednim elementima za tekui sluaj optereenja, a na pokazivau se pojavljuje mali kvadrati za selektovanje.
533
Lista za brzi izbor uticaja U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza promena vrste uticaja. Na prvom mestu ove liste nalazi se opcija Disp. koja obezbeuje prikaz numeracije poetka i krajeva svih greda na modelu.
Numeracija greda odgovarajuim brojevima vorova sa mree konanih elemenata (dispozicija greda) Sada imate dve mogunosti. Ili da zahtevate jednovremeni prikaz vie dijagrama za selektovanu gredu (pojedinani dijagrami), ili pak da zahtevate, da se za sve grede prikau dijagrami odabranog uticaja (dijagrami po svim gredama).
534
8.6.1
Pojedinani dijagrami
Numeracija poetka i kraja svake od prikazanih greda, vri se zbog identifikacije greda na crteu i njima odgovarajuih pojedinanih dijagrama. Naime, svaki od prikazanih pojedinanih dijagrama, nosi i podatak o poetnom i krajnjem voru grede za koju je iscrtan. Ova numeracija je jako zgodna kod formiranja grafike projektne dokumentacije, kako bi se tano znalo na koje grede se odnose iscrtani dijagrami. Prilaganjem u projekt i dispozicije greda sa obeleenim vorovima na njihovim krajevima, tano e biti odreen i njihov poloaj na modelu. O kreiranju projektne dokumentacije bie vie rei u poglavlju 8.21. Nakon aktiviranja naredbe Greda, program na komandnoj liniji ispisuje poruku kojom se oekuje izbor jedne ili vie greda, za koje se eli prikaz pojedinanih dijagrama. <0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz/sakrivanje Uticaja/Presek/<krAj>): Selektovanje vie greda je mogue samo u sluaju kada su one meusobno povezane. Znai, nakon selektovanja prve grede, sledea greda koju moete selektovati mora biti povezana sa njom. Pored pojedinanog izbora jedne po jedne grede, nakon izbora prve grede, na komandnoj liniji e se pojaviti i podopcija Kolinearne. Njenim izborom, automatski e biti odabrane sve grede koje su kolinearne sa prvom selektovanom. Kada ste selektovali sve grede za koje elite prikaz dijagrama, potrebno je desnim klikom mia oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon ega e se, pod uslovom da su grede pravilno selektovane, na ekranu pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
U vrhu dijalog box-a, ispisuje se oznaka greda koje su selektovane za pojedinaan prikaz dijagrama Izborom Komandnog polja Set, otvarie se dijalog box za izbor uticaja za koje se eli iscrtavanje dijagrama.
535
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja za koje je potrebno istovremeno prikazati pojedinane dijagrame U levom delu dijalog box-a se postavljanjem odgovarajuih check box-ova na ukljueno stanje vri izbor koji e sve dijagrami biti istovremeno prikazani u dijalog box-u. Iscrtavanje dijagrama se moe zahtevati za sledee uticaje: Presene sile: N1 T2 T3 M1 M2 M3 normalna sila u pravcu lokalne ose 1 grede transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 grede transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 grede torzioni momenti oko lokalne ose 1 grede momenti savijanja oko lokalne ose 2 grede momenti savijanja oko lokalne ose 3 grede
Deformacije: u1 u2 u3 r1 r2 r3 Xp Yp Zp Xr Yr Zr pomeranje u pravcu lokalne ose 1 grede pomeranje u pravcu lokalne ose 2 grede pomeranje u pravcu lokalne ose 3 grede rotacija oko lokalne ose 1 grede rotacija oko lokalne ose 2 grede rotacija oko lokalne ose 3 grede pomeranje u pravcu globale X ose pomeranje u pravcu globale Y ose pomeranje u pravcu globale Z ose rotacija oko globalne X ose rotacija oko globalne Y ose rotacija oko globalne Z ose
536 Naponi: ,max - maksimalni normalni napon u preseku. Napon se sraunava u svim takama poprenog preseka i kao rezultat se usvaja najvea dobijena vrdnost ,min - minimalni normalni napon u preseku. Napon se sraunava u svim takama poprenog preseka i kao rezultat se usvaja najmanja dobijena vrdnost ,0 napon od normalne sile u preseku. Kako pojedini seizmiki propisi ograniavaju maksimalno aksijalno naprezanje seizmikih stubova od vertiklanog tereta, to ovaj podatak moe biti od korisiti. ,2 napon smicanja u pravcu lokalne ose 2 ,3 napon smicanja u pravcu lokalne ose 3 ,23 srednja kvadratna vrednost smiuih napona Pri proraunu napona primenjene su sledee formule: ,max/min = N1/A1 M2/W2 M3/W3 ,0 = N1/A1 ,2 = T2/A2 ,3 = T3/A3 ,23 = (,22 + ,32)1/2 Prema usvojenoj konvenciji, presene sile su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa svake od greda, a deformacije su pozitivne ako njihovi vektori pomeranja i rotacija deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih, odnosno globalnih koordinatnih osa. Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja umesto tekueg sluaja optereenja zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada e u ovom dijalog box-u biti mogue odabrati i uticaj za koji treba konstruisati anvelope. Znai, za odabrani uticaj u delu Anvelope, bie konstruisane anvelope ekstremnih vrednosti, a za ostale dijagrami odgovarajuih vrednosti. Isto vai i za sluaj optereenja u okviru koga je definisano pokretno optereenja. Kako se za jednoremeni prikaz moe odbrati proizvoljan broj dijagrama, to se pomou check box-a Automatski odreen, odreuje njihov meusobni poloaj. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, tada e program sam rasporediti poloaj dijagrama, tako da prostor u prozoru za prikaz pojedinanih dijgrama bude to optimalnije popunjen. Meutim, u sluaju da elite da tampate ove dijagrame, takav programski odreen poloaj dijagrama Vam ne mora uvek odgovarati. U tim sluajevima, postavite prekida Automatski odreen na iskljueno stanje, nakon ega e edit box Broj kolona biti dostupan za unos podatka. Kao ulazni podatak zadajete, u koliko redova e odabrani dijagrami biti prikazani u dijalog box-u. Znai, ako ste odabrali za prikaz recimo 5 dijagrama, i elite da oni budu smeteni u jednoj koloni, tada je potrebno za broj redova da zadate broj 5. Nakon aktiviranja komandnog polja OK, na ekranu e se istovremeno pojaviti svi odabrani dijagrami.
537
Svi dijagrami imaju obeleene i iskotirane ekstremne vrednosti, kao i oznaku vrste uticaja na koje se odnose. Postavljanjem check box-a Uspravno, na ukljueno stanje, umesto poloene orijentacije dijagrama, moe se zahtevati njihov uspravan poloaj.
Uspravna orijentacija pojedinanih dijagrama Ovakav nain prikaza je primeren kada se za prikaz pojedinanih dijagrama selektuju stubovi. Pomou check box-a Obrnuto moete promeniti smer crtanja dijagrama, odnosno redosled poetka i kraja selektovanih greda.
538
Promenjeni redosled poetka i kraja selektovanih greda Moe se desiti da prikazani dijagrami nisu dovoljno jasni da bi se tampali. Na primer kada se preklapaju ispisane numerike vrednosti susednih dijagrama ili se prikazuju uticaji u dugakim gredama, pa sve deluje jako zbijeno. Da bi se izbegle ovakve situacije omogueno je podeavanje razmaka izmeu dijagrama, kao i veliine samih dijagrama.
Da bi bilo koja vrsta podeavanja uopte bila mogua, neophodno je da se klikom mia preko povrine predviene za prikaz dijagrama postavi fokus. Nakon toga se na statusnoj liniji, koja je postavljena uz donju ivicu dijalog box-a, ispisuje kratak opis moguih podeavanja.
539
Nakon postavljanja fokusa na statusnoj liniji se prikazuje opis moguih podeavanja Podeavanje razmaka izmeu dijagrama vri se sa tastature pomou strelica: - Pomou strelice koja je usmerena na gore poveava se vertikalno rastojanje izmeu dijagrama - Pomou strelice koja je usmerena na dole smanjuje se vertikalno rastojanje izmeu dijagrama - Pomou strelice koja je usmerena na desno poveava se horizontalno rastojanje izmeu dijagrama - Pomou strelice koja je usmerena na levo smanjuje se horizontalno rastojanje izmeu dijagrama
Pre podeavanja dolazi do preklapanja numerikih vrednosti
Poveano je vertikalno rastojanje, da bi se izbeglo preklapanje numerikih vrednosti
Podeavanje veliine dijagrama vri se sa tastature, istovremenim pritiskom na taster Ctrl i odgovarajuu strelicu:
540 Ctrl+ Ctrl+ Ctrl+ Ctrl+ - Poveava se vertikalna dimenzija svih dijagrama - Smanjuje se vertikalna dimenzija svih dijagrama - Poveava se horizontalna dimenzija svih dijagrama - Smanjuje se horizontalna dimenzija svih dijagrama
Dijagrami pre podeavanja veliine
Poveana je horizontalna dimenzija dijagrama
Pritiskom na taster Home ponitavaju se sve zadate promene, a razmak i veliina dijagrama se vraaju na default stanje. U sluaju selektovanja greda spregnutog poprenog preseka, dostupna e biti i zatvorena lista za izbor pojedinanih delova spregnutog poprenog preseka, koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a.
Zatvorena lista za izbor pojedinanih delova spregnutog poprenog preseka Izborom jednog od ponuenih preseka iz liste, na ekranu e se umesto uticaja za ceo presek, pojaviti dijagrami pripadajuih uticaja odabranog dela spregnutog preseka.
541
Dijagrami uticaja koji pripadaju elinom profilu I 260, u okviru definisanog spregnutog poprenog preseka Napomenuemo da e dijagram momenata savijanja u pojedinanim presecima imati testerasti oblik zbog skokovite promene normalne sile u njima. Skok normalne sila se javlja na mestima povezanosti pojedinanih delova spregnutog preseka i zavisi od zadatog parametra podele greda van ploa (vidi poglavlje 4.6). Razlog skoku normalnih sila je ekscentrian poloaja pojedinanih delova spregnutoig preseka u odnosu na postavljenu sistemsku osu grede. tampanje pojedinanih dijarama za selektovane grede je obezbeeno pomou komandnih polja koja se nalaze u donjem desnom uglu dijalog box-a.
Komandna polja za tampu pojedinanih dijagrama O nainu kreiranja projektne dokumentacije, bie vie rei u poglavlju 8.21. Aktiviranjem komadnog polja OK, dijalog box za prikaz pojedinanih dijagrama e biti zatvorem, a na ekranu e opet biti prikazana dispozicija greda. Program e opet oekivati ili da
542 selektujete neke druge grede za prikaz njihovih pojedinanih dijagrama, ili pak da od programa zahtevate jednovremni prikaz dijagrama za sve grede na modelu.
8.6.2
Dijagrami po svim gredama
U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza promena vrste uticaja.
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama po svim gredama Ovaj dijalog box je gotovo identian dijalogu koji se otvara izborom komenanog polja Set u okviru dijalog box-a za prikaz pojedinanih dijagrama. Jedina razlika je u tome to sada prekidai u levom delu dijalog box-a ne rade kao check box-ovi ve kao radio button-i, odnosno ne moe biti odabran jednovremeni prikaz dijagrama za vie uticaja, ve samo za jedan. Takoe u ovom dijalog box-u se pored svih prethodno opisanih uticaja pojavljuju i prekidai N,sr, M2D i T2D koji imaju sledee znaenje.
543
N,sr -
postvaljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje, od programa se umesto prikaza dijagrama normalnih sila N1, zahteva da na sredini svake od greda ispie srednju vrednost normalne sile koja se u njoj javlja. Ovakav nain prikaza je jako zgodan kada se eli prikaz normalnih sila u reetkastim konstrukcijama. postvaljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje od programa se zahteva da prikae dijagram momenata savijanja u ravni tekueg 2D prikaza. Naime, program e momente savijanja, koji su proraunati u odnosu na lokalni koordinatni sistem svake od greda (M2 i M3), isprojektovati na ravan savijanja koja odgovara trenutnoj ravni prikaza u prozoru 2D pogled. postvaljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje dijagram transverzalnih sila u ravni tekueg transverzalne sile, koje su proraunate u odnosu od greda (T2 i T3), isprojektovati na ravan koja prozoru 2D pogled. od programa se zahteva da prikae 2D prikaza. Naime, program e na lokalni koordinatni sistem svake odgovara trenutnoj ravni prikaza u
M2D -
T2D -
Izborom eljenog uticaja i aktiviranjem komandnog polja OK, na svim gredama e se jednovremeno pojaviti dijagrami odabranog uticaja.
Jednovremeni prikaz dijagrama M3 na svim gredama U sluaju da se na modelu nalazi veliki broj greda, dijagrami mogu biti prenatrpani pa samim tim i nepregledni. Izborom podopcije Sakrivanje uticaja, koja je prisutna na komandnoj liniji, moete od programa zahtevati da na pojedinim gredama ne prikazuje dijagrame. Izborom ove podopcije, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja (vidi poglavlje 2.8). <0 sel.> Sakrivanje uticaja Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselktovanje/<krAj>): Na svim selektovanim gredama, program e odmah ukloniti dijagrame i bie u proceduri selektovanja sve dok se klikom na desni taster mia na vratite na osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe.
544
Pomou opcije sakravnja uticaja na ekranu su ostali samo dijagrami u temeljnim gredama Svakao da se procedurom deselektovanja u sastav crtea mogu vratiti svi prethodno sakriveni dijagrami. Napomenuemo da ova opcija radi potpuno nezavisno od opcije sakravnja elementa konstrukcije (vidi poglavlje 2.10.2). Naime, sakriveni elementi konstrukcije uopte nei biti ni vidljivi na crteu, te se samim tim na njima dijagarami nee ni iscrtavati.
8.6.3
Dijagrami u poprenom preseku
Pored prikaza pojedinanih dijagrama, i mogunosti crtanja dijgrama po svim gredama, programom je omogueno i crtanje rasporeda napona u ravni odabranog poprenog preseka. U ovu proceduru se ulazi izborom podopcije Presek, koja je stalno prisutna na komandnoj liniji. Njenim izborom, program e sa komandne linije prvo zahtevati da selektujete gredu za koju Vas interesuje raspored napona. <0 sel.> Greda na kojoj se trai presek Selektovanje (<krAj>): Napomenuemo da e u proceduri selekcije, dostupne biti samo grede za koje je definisan oblik poprenog preseka. Za grede koje su definisane kao Proizvoljne, selekcija e biti onemoguena. Nakon izbora eljene grede, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete taku koja pripada prethodno selektovanoj gredi, i koja e odrediti mesto poprenog preseka. Taka na gredi: Izbor take na selektovanoj gredi, dovee do otvaranja dijalog box-a, sa prikazom raspodele napona u datom preseku.
545
Dijalog box za prikaz raspodele napona, u odbranom poprenom preseku grede U srednjem delu dijalog box-a, program iscrtava dijagram rapodele napona u odnosu na zadate linije preseka. Na crteu poprenog preseka, lokalne ose grede su naznaene crnom bojom, dok je poloaj preseka, u odnosu na koji se crta dijagram napona, naznaen crvenom bojom. Po default-u, poloaj preseka odgovara poloaju lokalnih osa. Translatorno pomeranje poloaja preseka se vri zadavanjem eljene vrednosti, u jednom od edit boxova: Koristi pomerenu osu 3 i Koristi pomerenu osu 2.
Zadat je pomeren poloaj preseka u odnosu na lokalnu osu 3. Ova dva edit box-a rade i kao prekidai, te klikom mia preko njih, moete sa ekrana ukinuti prikaz jednog od prikazanih dijgrama.
546
Zahtevan je prikaz samo dijagrama u odnosu na lokalnu osu 3 Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na unutranjost poprenog preseka, program u dnu dijalog box-a ispisuje informaciju kako o trenutnoj vrednosti napona u datoj taki, tako i njeno udaljenje u odnosu na lokalne ose grede.
Informacija o trenutnom udaljenju mia od lokalnih osa, i intenzitetu napona u datoj taki Informacija o udaljenju mia od lokalnih osa, bie od velike pomoi za odreivanje vrednosti, koju je potrebno zadati u edit box-ovima za translatorno pomeranje preseka. Na ovaj nain, bez prethodnog pamenja dimenzija preseka, moete lako odabrati eljeni poloaj preseka. Ako se model sastoji od vie faza graenja, program e za sve oblike selektovanog poprenog preseka u njima, iscrtati raspodelu dijagrama napona.
547
Dijgram napona u poprenom preseku grede, kroz sve definsane faze graenja U tom sluaju, bie dostupan i check box Sve faze, ijim postavljanjem na iskljueno stanje, moete od programa zahtevati prikaz raspodele napona samo za postavljenu tekuu fazu graenja.
Prikaz dijagrama napona samo za tekuu fazu graenja U sluaju jednovremenog prikaza dijagrama za sve definisane faze graenja, dosupan e biti i edit box Broj kolona, koji regulie nain rasporeivanja poprenih preseka u dijalog box-u. Ovaj podatak ima potpuno isti smisao kao i kod pojedinanog prikaza dijagrama u gredama (vidi poglavlje 8.6.1). tampanje raspodele napona u porenom preseku, omogueno je pomou komandnih polja koja se nalaze u donjem desnom uglu dijalog box-a.
548
Komandna polja za tampu dijagrama u selektovanom poprenom preseku O nainu kreiranja projektne dokumentacije, bie vie rei u poglavlju 8.21.
8.6.4
Prikaz uticaja u gredama putem izolinija (Legenda)
Ako su po zavretku naredbe Greda, na ekranu ostali prikazani dijagrami presenih sila u gredama, za aktiviranje e biti dostupna i komanda Legenda. Njenim aktiviranjem na komandnoj liniji e se pojaviti sledea poruka: <0 sel.> Legenda za grede Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede, za koje eli prikaz uticaja putem izolinija. Nakon selektovanja prve greda, na komandnoj liniji e biti dodata nova podopcija Legenda <1 sel.> Legenda za grede Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/krAj/<Legenda>): Kada ste zavrili proceduru selektovanja, klik na desni taster mia e oznaiti izbor podrazumevane podopcije Legenda, nakon ega e se otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
549
Izgled dijalog box-a za podeavanje vrednosti izolinija u grednim elementima konstrukcije Ovaj dijalog box gotovo u potpunosti odgovara dijalog box-a za editovanje izolinija u povrinskim elementima konstrukcije. U gornjem desnom uglu dijalog box-a program ispisuje ekstremne vrednosti datog uticaja na svim selektovanim gredama (prva i poslednja vrednost iz liste). Jedina razlika je u tome to je dodat deo Anvelope koji e biti aktivan samo u sluaju da je za tekui sluaj postavljena anvelopa, ili pak kada je u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno optereenje. Kako se na crteu putem izolinija ne mogu jednovremeno prikazivati anvelope i za maksimalne pozitivne i za maksimalne negativne uticaje, to se izborom jednog od prekidaa: Max + i Max -, definie za koje vrednosti e biti iscrtane izolinije. U ovom dijalog box-u, dodato je i komandno polje Set ijim aktiviranjem se otvara dijalog box za izbor uticaja u gredama.
Izgled dijalog box-a za izbor utcaja za koji je potrebno postaviti izolinije u gredama
550 Nakon izbora eljenog uticaja, i aktivaranja komandnog polja OK, u osnovnom dijalog box-a za editovanje vrednosti izolinija u gredama, program e postaviti listu moguih vrednosti odabranog uticaja, za sve prethodno selektovane grede.
Lista moguih vrednosti izolinija za novo postavljeni uticaj N1 Nakon izbora eljenog uticaja, i podeavanja broja podela i vrednosti izolinija, aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na crteu e sve prethodno selektovane grede biti ofarbane odgovarajuim bojama, pri emu e svaka od postavljenih boja odrediti interval odabranog uticaja.
Izolinije su postavljene samo na prethodno selektovanim krovnim gredama
551 U gornjem desnom uglu prozora 2D pogled, uvek se postavlja i tablica koja za svaku od postavljenih boja izlonija ukazuje na opseg vrednosti. Program e i dalje biti u proceduri selekcije novih greda, pri emu i dalje ostaju selektovane sve prethodno odabrane grede. Znai, u sluaju da elite da selektujete novu grupu greda, prvo morate da de-selektujete ranije selektovane grede. Ovakav nain obrade rezultata u gredama, bie dostupan sve dok sa komandne linije ne izabrete podopciju krAj. Njenim izborom, ofarbane grede e zameniti dijagrami koji su bili prikazani na ekranu neposredno pre aktiviranja naredbe Legenda. Ovakva obrada rezultata u gredama ima viestruku primenu, i najee se koristi za otkrivanje ekstremnih vrednosti pojedinih uticaja na celom modelu. Korienjem mogunosti grupisanja istorodnih elemenata konstrukcije u celine (vidi poglavlje 2.10.2), i selektovanjem svih tih grednih elemenata, ova naredba posataje naroito efikasna. Lako se moe dobiti informacija o poloaju momenata savijanja koji premauju neku postavljenu vrednost recimo u svim meuspratnim gedama na modelu, poloaj ekstremnih normalnih sila pritiska u svim stubovima, poloaj pritisnutih i zategnutih tapova u reetkastim konstrukcijama, itd.
Program je markirao sve stubove na modelu u kojima se javlja normalna sila pritiska vea od 50 kN
8.6.5
Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima

Izborom naredbe Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima, koja se nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, ulazi se u proceduru selektovanja linijskih entiteta u kojima e se dodatno kotirati dijagrami uticaja.
<0 sel.> Linijski entitet koji se dodatno kotira - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Sada se od korisnika oekuje da prvo selektuje sve linijske entitete ije uticaje eli dodatno da kotira, a potom i sve take u kojima eli da se kotiranje izvri, pri emu komandna linija dobija novi izgled: Poloaj dodatne kote (Brisanje svih / Ravnomerno / <krAj>): Za dodatne take mogue je izabrati bilo koje take koje pripadaju selektovanim entitetima. Ukoliko imate potrebu da dijagrame kotirate u takama koje se nalaze na odreenoj
552 udaljenosti jedne od druge, dovoljno je da sa komandne linije izaberete podopciju Ravnomerno, nakon ega komandna linija dobija novi izgled. Odstojanje <1>: Od korisnika se zahteva zadavanje odstojanja na kojima e se nalaziti dodatne kote, izraenog u metrima, a izmeu uglastih zagrada je ispisana njegova tekua vrednost. Nakon zadavanja svih dodatnih taaka u kojima korisnik eli da iskotira uticaje, iz komande se moe izai na desni klik mia ili aktiviranjem podopcije krAj sa komandne linije. Ako nakon toga pozovete komandu za prikaz uticaja u linijskim entitetima, dijagrami uticaja e biti dodatno iskotirani u svim zadatim takama.
Dijagrami uticaja u gredama bez zadavanja dodatnih kota
Dijagrami uticaja u gredama sa ravnomerno zadatim dodatnim kotama
Potrebno je napomenuti da je dodatne kote mogue uneti i na taj nain to se prvo prikau uticaji u nekom od linijskih entiteta, a nakon toga se aktivira naredba Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima i izaberu se eljene take za kotiranje. Izborom podopcije Brisanje svih sa selektovanih linijskih entiteta se uklanjaju sve prethodno zadate dodatne kote.
8.7
Uticaji u povrinskim osloncima (tlu)
U sluaju fundiranja na elastinoj podlozi, pomou naredbe Povrinski oslonac moete dobiti informaciju o naponu u tlu i sleganju oslonaca. Svakako da e ova naredba biti dostupna za aktiviranja samo u sluaju kada je na modelu postavljen povrinski oslonac. U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza promena vrste uticaja.
553
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja u povrinskim osloncima Ovaj dijalog box je veoma slian ranije opisanom dijalog box-u za izbor uticaja u ploama i zidovima. Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se eli prikaz rezultata putem izolinija. Kod povrinskih oslonaca, na raspolaganju su sledei uticaji: ,tla s,tla R1 R2 napon u tlu (reakcije u pravcu lokalne ose 3 povrinskog oslonca) sleganje tla (pomeranje u pravcu lokalne ose 3 povrinskog oslonca) reakcije u pravcu lokalne ose 1 povrinskog oslonca reakcije u pravcu lokalne ose 2 povrinskog oslonca
Konvencija o lokalnom kooridntanom sitemu povrinskih oslonaca je potpuno ista kao i kod ploa i zidova, pa sve prethodno reeno vai i ovde. Prema usvojenoj konvenciji, napon u tlu ima pozitivnu vrednost ako predstavlja pritisak (reakcija deluje u pravcu pozivne lokalne ose 3). Takoe i sleganje je pozitivno ako deluje u pravcu pozitivne lokalne ose 3.
554 Znaenje svih ostalih ponuenih parametara u ovom dijalog box-a je potpuno isto kao i kod naredbe za izbor utcaja u ploama, odnosno zidovima.
Prikaz sleganja tla putem punih izolinija Svakako da e izolinije biti prikazane samo kada je u prozoru 2D pogled prikazan povrinski oslonac. Prema tome, nakon aktiviranja ove naredbe, za tekui prikaz u prozoru 2D pogled potrebno je da postavite sklop koji u sebi sadri povrinski oslonac. Nain funkcionisanja naredbi Presek i Leganda, za jasniji prikaz uticaja u povrinskim elemntima konstrukcije, potpuno je isti kao i kada su na ekranu prikazane izolinije uticaja u ploama, odnosno zidovima.
8.8
Uticaji u linijskim osloncima

Izborom naredbe Linijski oslonci, analizira se raspodela uticaja du linijskih oslonaca.
Naredba radi potpuno isto kao i naredba opisana u poglavlju 8.6, pomou koje se analiziraju uticaji u gredama. Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se mogu prikazivati rezultati. Izborom opdopcije prIkaz, sa komandne linije, ili pak opcije Ostali u tulbaru, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
555
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja u linijskim osloncima Kod linijskih oslonaca se iscrtavaju dijagrami sledeih uticaja: R1 R2 R3 M1 ,tla s,tla reakcija oslonca u pravcu lokalne ose 1 linijskog oslonca reakcija oslonca u pravcu lokalne ose 2 linijskog oslonca reakcija oslonca u pravcu lokalne ose 3 linijskog oslonca moment ukljetenja oko lokalne ose 1 linijskog oslonca napon u tlu za sluaj fundiranja na elastinoj podlozi sleganje tla za sluaj fundiranja na elastinoj podlozi (pomeranje u pravcu lokalne ose 2 linijaskog oslonca)
Za linijske oslonce kojima je u setu numerikih podataka prodruen i podatak o pripadajuoj irini temeljne trake (prekida Tlo je postavljen na ukljueno stanje) tada e prikazana vrednost napona u tlu prestavljati kolinik reakcije R2 i zadate pripadajue irine trake b=. ,tla = R2/b Prema usvojenoj konvenciji, reakcije su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih osa linijskih oslonaca. Napomenuemo da se u ovom dijalog box-u ne mogu birati uticaji za konstruisanje anvelopa,ve u sluaju da je za tekui sluaj postavljena anvelopa, tada e odabrana vrsta uticaja ujedno predstavljati i anvelopu njegovih uticaja. Znai, za razliku od greda ne mogu se dobiti odgovarajui dijagrami uticaja za proizvoljno odabrani uticaj anvelope. Isto vai i kada je u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno optereenje. Nain prikaza uticaja u linijskim osloncima u potpunosti odgovara prethodno opisanom postupku za grede, te se u linijskim osloncima mogu dobiti i pojedinani i jednovremni dijagrami odabranog uticaja.
556
Pojedinaan prikaz dijgrama za selektovane linijske oslonca
Jednovremeni prikaz dijagrama ,tla na svim linijskim osloncima Pored toga, i za linijske oslonce je dostupna opcija prikaza uticaja putem izolinija (naredba Legenda). Na ovaj nain i u linijskim osloncima se lako moe dobiti informacija o mestima gde se javljaju naponi u tlu koji prekorauju zadatu vrednost, mesta najveih sleganja tla, itd.
557
Program je markirao sva mesta na linijskim osloncima na kojima se javlja napon u tlu vei od 30 kN/m2
8.9
Reakcije oslonaca
Izborom naredbe Reakcije, na crteu e uz sve takaste i linijske oslonce biti ispisane njihove reakcije.
Prikaz reakcija oslonaca na ekranu Izborom podopcije prIkaz, koja je prisutna na komandnoj liniji, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
558
Izgled dijalog box-a za izbor reakcija koje e biti prikazane na ekranu Pomou prekidaa koji se nalaze u dijalog box-u, vri se izbor reakcija koje e na crteu biti prikazane uz odgovarajue takaste i linjske oslonce. Ovi prekidai rade kao check box-ovi, odnosno vie njih moe istovremeno biti postavljeno na ukljueno stanje, i oni imaju sledee znaenje: R1 R2 R3 M1 M2 M3 r1 r2 r3 m1 reakcija takastog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1 reakcija takastog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 2 reakcija takastog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 3 moment ukljetenja takastog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose 1 moment ukljetenja takastog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose 2 moment ukljetenja takastog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose 3 prosena raspodeljena reakcija linijskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1 prosena raspodeljena reakcija linijskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 2 prosena raspodeljena reakcija linijskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 3 prosean raspodeljeni moment linijskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose 1
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije takastih i linijskih oslonaca su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa takastih odnosno linijskih oslonaca. Nakon izbora vrste reakcija i aktiviranja komandnog polja OK, na ekranu e se uz sve takaste i linijske oslonce pojaviti sve odabrane vrste reakcija. Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja umesto tekueg sluaja optereenja zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada e se na crteu prikazivati po dve reakcije, pri emu e jedna odgovarati maksimalno pozitivnoj a druga maksimalno negativnoj vrednosti. Isto vai i za sluaj optereenja u okviru koga je zadato pokretno optereenje.
559
Check box pomou koga se bira nain prikazivanja reakcija za anvelopske sluajeve optereenja Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, na crteu e se za svaku reakciju prikazivati po dve vrednosti, pri emu e jedna odgovarati maksimalnoj a druga minimalnoj vrednosti date reakcije.
Prikaz reakcija takastog oslonca kada je check box Max/min postavljen na ukljueno stanje Kada je check box Max/min postavljen na iskljueno, za promenu su dostupni i radio button-i koji se nalaze u delu dijalog box-a Anvelopa. Pomou ovih radio button-a vri se izbor reakcije za koju se prikazuje anvelopa. Znai, za izabranu reakciju prikazivae se ekstremne vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima.
560
Prikaz ekstremnih vrednosti reakcija
Prikaz reakcija za izabrani uticaj R3
Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Skraeni prikaz, imate mogunost da reakcije oslonaca prikaete bez oznaka. Na taj nain se smanjuje guva na crteu i poveava se njegova preglednost.
Prikaz reakcija sa oznakama
Prikaz reakcija bez oznaka
Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni trenutnog pogleda jasno ukazuje na to o kojim se reakcijama radi, dok se za reakcije koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane vrednosti u zagradama ispisuje oznaka. Ukoliko se check-box Prikaz bez simbola postavi na ukljueno stanje dobie se maksimalno komapaktan prikaz reakcija takastih oslonaca, bez iscrtavanja grafickih simbola. Sada se vrednosti reakcija ispisuju sa znakom, tako da znak minus (-) ukazuje da je smer date reakcije suprotan od smera odgovarajue lokalne ose takastog oslonca.
561
Prikaz reakcija bez simbola
8.10
Uticaji u indirektnim elementima
Naredba Uticaji u indirektnim elementima,slui za jednovremeni prikaz uticaja u elementima konstrukcije, koji ne pripadaju tekuoj ravni prikaza u prozoru 2D pogled, ve je prodiru. Znai, pod indirektnim elementima se podrazumevaju grede, ploe i zidovi koji prodiru trenutnu ravan prikaza u prozoru 2D pogled. Ovakav nain prikaza rezultata je naroito zgodan kada se za tekui prikaz u prozoru 2D pogled postavi nivo. Tada se na jednom crteu istovremeno moe sagledati raspored normalnih sila u svim stubovima i zidovima od vertikalnog tereta, ili pak raspored momenata u stubovima i zidovima ako se radi o seizmikom sluaju optereenja. U svakom sluaju, naredba ima viestruku primenu. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei oblik. Uticaji u indirektnim elementima (prIkaz/<krAj>): Kako proraun ovih uticaja za ceo model moe potrajati, to se oni prikazuju tek nakon izbora podopcije prIkaz, sa komandne linije. Znai, prvo je potrebo za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, postaviti deo konstrukcije za koji vas interesuju uticaji u indirektnim elementima, pa tek potom aktivirati podopciju prIkaz. Njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja u indirektnim elementima U dijalog box-u, se nalaze parametri kojima se vri izbor uticaja za prikaz u indirektnim elementima. Na raspolaganju su sledei uticaji:
562
Uticaji u indirektnim grednim elementima (stubovi i grede) N Tx Tz Mt Mx My uticaji u indirektnim gredama u pravcu normale na ravan tekueg 2D prikaza uticaji u indirektnim gredama u pravcu lokalne ose x tekueg 2D prikaza uticaji u indirektnim gredama u pravcu lokalne ose y tekueg 2D prikaza torzioni momenti oko normale na ravan tekueg 2D prikaza momenti savijanja oko lokalne ose x tekueg 2D prikaza momenti savijanja oko lokalne ose y tekueg 2D prikaza
Uticaji u indirektnim ploastim elementima (zidovi i ploe) M T N - moment savijanja u ravni zida, odnosno ploe, na mestu preseka sa tranutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled (vektor momenta je upravan na ravan zida). - transverzalna sila u ravni zida, odnosno ploe, na mestu preseka sa tranutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled. Pravac delovanja transverzalne sile je odreen linijom preseka ploe, odnosno zida, sa tranutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled. - normalna sila u ravni zida, odnosno ploe, na mestu preseka sa tranutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled. Vektor sile pripada ravni zida i upravan je na liniju preseka ploe, odnosno zida, sa tranutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled.
Uticaji u indirektnim reduktorima N Tx Tz Mt Mx My uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu normale na ravan tekueg 2D prikaza uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu lokalne ose x tekueg 2D prikaza uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu lokalne ose y tekueg 2D prikaza torzioni momenti oko normale na ravan tekueg 2D prikaza momenti savijanja oko lokalne ose x tekueg 2D prikaza momenti savijanja oko lokalne ose y tekueg 2D prikaza
Bez obzira na to ta je trenutno prikazano u prozoru 2D pogled (nivo, ram, kosi ram...), lokalna osa x pogleda je uvek horizontalna a lokana osa y je uvek vertikalna.
Lokalne ose u prozoru 2D pogled Kako uticaji u indirektnim elementima obino imaju skok na mestu njihovog preseka sa trenutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled, to se pomou sledee grupe prekidaa odreuje mesto delovanja odabranih uticaja za prikaz.
563 Iznad/Ispred Program e prikazati odabrane uticaje u indirektnim grednim elementima neposredno iznad, odnosno ispred, trenutne ravni prikaza u prozoru 2D pogled. Tipian primer je ako se eli prikaz normalnih sila u stubovima od vertikalnog tereta, neposredno iznad ravni kojoj pripada postavljeni tekui nivo u prozoru 2D pogled. Znai, bez tereta koji deluje u ravni tekueg nivoa. Program e prikazati odabrane uticaje u indirektnim grednim elementima neposredno ispod, odnosno iza, trenutne ravni prikaza u prozoru 2D pogled. Tipian primer je ako se eli prikaz normalnih sila u stubovima od vertikalnog tereta, neposredno ispod ravni kojoj pripada postavljeni tekui nivo u prozoru 2D pogled. Znai ukljuujui i teret koji deluje u ravni tekueg nivoa. Program e prikazati razliku odabranih uticaja u indirektnim grednim elementima neposredno iznad (ispred), i neposredno ispod (iza) trenutne ravni prikaza u prozoru 2D pogled. Tipian primer je ako se eli prikaz normalnih sila u stubovima od vertikalnog tereta, koji deluje ba u ravni tekueg nivoa.
Ispod/Iza -
Razlika -
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a u prozoru 2D pogled, uz sve trenutno vidljive indirektne elemente bie ispisane vrednosti odabranih uticaja.
Na nivou temeljne ploe zahtevan je prikaz normalnih sila u svim stubovima i zidovima Uticaji koje program prikazuje u indirektnim zidovima i ploama, u potpunosti odgovaraju vrednostima koje bi se dobile pomou naredbe Presek. Uzeemo za primer uticaje u krajnjem desnom zidu, od delovanje seizmike u X pravcu, na mestu njegovog preseka sa temeljnom ploom.
564
Uticaji u zidu, na mestu njegovog ukljetenja sa temeljnom ploom, dobijeni naredbom Uticaji u indirektnim elementima Iste vrednosti uticaja, dobili bi i pomou naredbe Presek, povlaenjem preseka u datom zidu, na mestu njegovog dodira sa temeljnom ploom. Za vrstu uticaja, potrebno je odbrati Nn, a sa komandne linije podopciju Spreg-sila.
Uticaji u zidu, na mestu njegovog ukljetenja sa temeljnom ploom, dobijeni naredbom Presek. Npomenuemo da je povlaenjem istog preseka, za dobijanje transverzalne sile na mestu ukljetenja sa temeljnom ploom, potebno odabrati uticaj Nns. Velika prednost naredbe Uticaji u indirektnim elementima, je u tome to se na jednom crteu, istovremeno mogu dobiti uticaji u svim elementima konstrukcije koji prodiru datu ravan pogleda. Pri ispisu uticaja u indirektnim elementima, program vodi rauna o trenutnom stanju njihove vidljivosti. Naime ako je pomou naredbe Vidljivost ukinuta vidljivost indirektnih grednih
565 elemenata (u okviru dela Simbol u preseku, check box Greda je postavljen na iskljueno stanje), tada za gredne indirektne elemente nee biti ispisani uticaji. Isto vai i za ploe i zidove, a i za naredbu Sakrivanje pomou koje se selektivno ukida vidljivost samo odreenoj grupi elemenata crtea. Napomena: Uticaji u indirektnim povrinskim elementima za multimodalne seizmike sluajeve optereenja sada se izraunavaju statistikim kombinovanjem uticaja od svih tonova (CQC shema).
8.11
Reduktor
Reduktor je linijski entitet koji omoguava da se uticaji iz vie paralelnih konstruktivnih elemenata redukuju u jednu osu, radi daljeg zajednikog prikazivanja i analiziranja. Elementi iji se uticaji redukuju mogu biti i povrinski (ploe/zidovi) i linijski (grede/stubovi). Naredbe za kreiranje reduktora i prikazivanje uticaja u reduktoru nalaze se u modulu za obradu rezultata, u padajuem meniju Uticaji.
8.11.1 Kreiranje reduktora

Izborom naredbe Reduktor ulazi se u proceduru selektovanja ploa i greda koje e se pridruiti reduktoru. <0 sel.> Reduktor Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled, pored ploa i greda koje se u njemu nalaze, mogu selektovati i ploe i grede koje prodiru ravan trenutnog prikaza, odnosno i indirektni elementi. Pri selektovanju treba voditi rauna o tome da entiteti koji se pridruuju reduktoru moraju da ispune odreene geometrijske uslove. Naime, pravolinijske grede moraju biti paralelne sa reduktorom, dok se lune grede moraju nalaziti u ravnima koje su paralelne sa ravni u kojoj je reduktor, s tim da se njihovi centri nalaze na istoj normali na te ravni (odnosno njihovi lukovi moraju biti koncentrini). to se ploa tie, one moraju biti ravanske i moraju biti paralelne sa ravni u kojoj je reduktor. Nakon selektovanja eljenih entiteta, crtanjem proizvoljne poligonalne linije zadaje se geometrija reduktora. <-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>/ Gustina): Ova procedura je identina sa crtanjem bilo koje poligonalne linije, tako da je ovde neemo objanjavati. S obzirom da proraun uticaja u reduktoru moe da traje prilino dugo u zavisnosti od gustine mree konanih elemenata, pomou podopcije Gustina, korisnik ima mogunost da utie na gustinu dijagrama reduktora, a samim tim i na duinu trajanja prorauna. Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unoenje gustine: Gustina (<Default>): Gustina se zadaje u metrima, a izmeu uglastih zagrada se ispisuje tekua vrednost. Jasno je da e duina trajanja prorauna biti kraa, to je vea vrednost koju korisnik zada za gustinu.
566 Ako se izabere podopcija Default sa komandne linije, gustina dijagrama reduktora e biti proraunata na osnovu gustine mree konanih elemenata. <-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>/ Gustina <1>): Kada se zavri definisanje geometrije reduktora, program za svaki selektovani entitet proverava da li zadovoljava navedene geometrijske uslove. Entiteti koji ne zadovoljavaju date uslove izbacuju se iz selekcije uz odgovarajue obavetenje.
Ako se od svih selektovanih entiteta moe kreirati reduktor, na komandnoj liniji e se nakon selekcije pojaviti i podopcije Teite i Centar krutosti. <-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Gustina / Teite / Centar krutosti): Ove opcije imaju smisla samo ako se u prozoru 2D pogled bar neki od izabranih entiteta vide u preseku. U tom sluaju program e odrediti teite, odnosno centar krutosti svih njihovih preseka sa tekuom ravni, i na osnovu geometrija selektovanih objekata odrediti geometriju reduktora, tako da sadri i navedenu taku. U sluaju da se kroz datu taku moe postaviti vie reduktora, program e izabrati onaj koji je normalan na tekuu ravan u prozoru 2D pogled. Ako se u prozoru 2D pogled ni jedan od selektovanih entiteta ne vidi u preseku, nakon aktiviranja neke od ovih podopcija program e izdati odgovarajue obavetenje.
Bez obzira na koji nain ste odredili geometriju reduktora, kada se naredba zavri on e se prikazati na crteu.
567
Prikaz reduktora na crteu Napomenuemo da se pomou naredbe Promena setova reduktoru mogu pridruiti novi entiteti, kao i da se ve dodeljeni entiteti mogu deselektovati. Takoe, pomou ove naredbe je mogue promeniti i gustinu dijagrama reduktora.
8.11.2 Uticaji u reduktoru

Aktiviranjem naredbe Uticaji u reduktoru program sve uticaje iz entiteta koji su pridrueni reduktoru redukuje na zadatu osu. Ako se naredba pokree prvi put prikazae se dijagram default uticaja (M3), a ako je ve pokretana prikazae dijagram poslednjeg izabranog uticaja.
U reduktoru je prikazan dijagram uticaja M3 Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledea poruka: Uticaji (Prikaz / <krAj>) Aktiviranjem podopcije Prikaz otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
568
Dijalog box za izbor uticaja u reduktoru Izbor uticaja koji e se prikazivati u reduktoru vri se postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Na raspolaganju su: N1 T2 T3 M1 M2 M3 normalna sila u pravcu lokalne ose 1 reduktora transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 reduktora transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 reduktora torzioni momenti oko lokalne ose 1 reduktora momenti savijanja oko lokalne ose 2 reduktora momenti savijanja oko lokalne ose 3 reduktora
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i prikazuje dijagram izabranog uticaja u reduktoru.
Za prikazivanje je izabran uticaj T2 Uticaji u reduktorima koji prodiru ravan prikazanu u prozoru 2D pogled mogu se prikazati pomou naredbe Uticaji u indirektnim elementima (vidi poglavlje 8.10). Napomenuemo i da se za anvelopske sluajeve optereenja ne mogu prikazivati uticaji u reduktoru.
569
8.12
Uticajna linija
Izborom naredbe Uticajna linija, program na komandnoj liniji ispisuje poruku kojom zahteva izbor jedne ili vie greda po kojima se kree pokretno optereenje.
<0 sel.> Grede sa pokretnim optereenjem - Selektovanje (Deselektovanje / ema opt / <krAj>): Pored pojedinanog izbora jedne po jedne grede, nakon izbora prve grede, na komandnoj liniji e se pojaviti i podopcija Kolinearne. Njenim izborom, automatski e biti odabrane sve grede koje su kolinearne sa prvom selektovanom. <1 sel.> Grede sa pokretnim optereenjem - Selektovanje (Deselektovanje / Kolinearne / ema opt / kriTini poloaj / <krAj>): Nakon selektovanja svih greda sa pokretnim optereenjem, na ekranu e biti prikazana uticajna linija za odgovarajuu vrstu uticaja.
Uticajna linija za momenat savijanja M3 Program prua mogunost definisanja eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju, koja se sastoji od vozila (proizvoljno definisanog pokretnog optereenja) i peake navale (raspodeljenog optereenja), koja opciono moe biti ispred i iza vozila, proizvoljne duine i proizvoljnog rasporeda. Izborom podopcije ema opt sa komandne linije otvara se sledei dijalog box:
570
Dijalog box za definisanje eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju ema pokretnog optereenja za uticajnu liniju definie se zadavanjem koncentrisanih i linijskih sila i kontinualnog optereenja. Koncentrisane sile Podaci o koncentrisanim silama zadaju se u okviru prikazane liste u gornjem levom delu dijalog box-a, pri emu podaci u svakom od redova odgovaraju jednoj koncentrisanoj sili.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje koncentrisanih sila Dodaj , dok se pomou Novi red se ubacuje u listu pomou komandnog polja Brii selektovani red uklanja iz liste. Poloaj i intenzitet koncentrisane komandnog polja sile se zadaju direktno u listi, unoenjem numerikih vrednosti u odgovarajuim kolonama: X [m] - koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila
Pz [kN] - intenzitet sile
571
Radi breg i lakeg unosa podataka, konvencija za znak sile je obrnuta od uobiajene, znak + oznaava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog modela. Linijske sile Podaci o linijskom optereenju se zadaju u listi, koja se nalazi u gornjem desnom delu dijalog box-a.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje linijskih sila Prikazane kolone imaju sledee znaenje: X1 [m] X2 [m] - koordinata poetne take linije po kojoj deluje linijsko optereenje - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje linijsko optereenje
P1 [kN/m] - intenzitet linijskog optereenja na poetku P2 [kN/m] - intenzitet linijskog optereenja na kraju Kao i kod koncentrisanih sila, konvencija za znak sile je obrnuta od uobiajene, tj. znak + oznaava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog modela. U najeim sluajevima u praksi, potrebno je zadati jednako podeljeno optereenje. Iz tog razloga zadatu vrednost u edit box-u P1 program automatski postavlja i u edit box-u P2. Naravno, kada je to potrebno u ovom edit box-u moete zadati vrednost koja se razlikuje od one u edit box-u P1. Dodaj i Brii je ista kao i pri unosu koncentrisane sile, tj. Uloga komandnih polja da se pomou njih dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani.
572 Kontinualno optereenje - ispred i iza U delu dijalog box-a Kontinualno optereenje - ispred i iza omogueno je definisanje peake navale, koja moe da se nalazi ispred i/ili iza vozila. U edit box-u Intenzitet zadaje se intenzitet peake navale, a njen poloaj je definisan slobodnim prostorom do vozila (proizvoljno definisanog pokretnog optereenja) ija se duina unosi u edit box-u Slobodan prostor. Konvencija za znak sile je takoe obrnuta od uobiajene, tako da znak + oznaava delovanje sile na dole.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje kontinualnog optereenja Sva zadata optereenja u tabelama i edit box-ovima grafiki se prikazuju u donjem desnom delu dijalog box-a. Zbog lake kontrole unetih podataka u tabelama, optereenja iji su podaci sadrani u tekuim redovima datih tabela, na crteu se prikazuju posebnom bojom.
Deo dijalog box-a predvien za grafiku kontrolu zadate eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju
573 Biblioteka ema pokretnog optereenja za uticajnu liniju U praksi se esto primenjuju iste eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju. Da bi se izbeglo nepotrebno ponavljanje definisanja istih ili slinih ema, omogueno je da se kreirane eme snime u bazu i po potrebi naknadno uitaju.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa bibliotekom ema pokretnog optereenja Nakon definisanja eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju, ukoliko elite da istu trajno Snimi . zapamtite aktivirajte komandno polje
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandnog polja OK, svi uneti podaci e biti snimljeni u biblioteku ema pokretnih optereenja. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom e svi podaci koji su mu pridrueni biti Brii je predvieno za brisanje preuzeti i prikazani u dijalog box-u. Komandno polje selektovane eme koja je ranije smetena u bazu. Za snimljene eme optereenja se moe kreirati i izvetaj.
574
Komandna polja za kreiranje izvetaja - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i smeta u projektnu dokumentaciju - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i alje na tampu - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i snima u tekstualni fajl Izvetaj se sastoji od naziva eme pokretnog optereenja, crtea (kao u dijalogu) i tablica sa numerikim podacima kojima su definisana zadata optereenja.
Izgled kreiranog izvetaja Ukoliko ema optereenja nije snimljena, pri izlasku iz dijalog box-a aktiviranjem komandnog polja OK, pojavie se upozorenje Izabrana ema optereenja nije snimljena. Nastavljate dalje? i tu emu ete moi da koristite samo dok ne izaete iz programa.
575
Napomenuemo i da se za emu koja nije snimljena ne moe kreirati izvetaj. Pomou komandnog polja Reset imate mogunost da odjedanput uklonite sve prethodno definisane podatke o tekuoj emi optereenja. Kritini poloaj Nain prorauna kritinog poloaja optereenja se definie pomou zatvorenih listi, koje se nalaze levo od grafikog prikaza eme pokretnog optereenja.
Zatvorene liste za definisanje prorauna kritinog poloaja optereenja Iz prve zatvorene liste se moe izabrati jedna od tri ponuene opcije: Analiza oba poretka analizira se kretanje optereenja u oba smera. Analiza samo I poretka analizira se kretanje optereenja samo u jednom smeru (sa leve na desnu stranu). Na crteu se pored rezultata koji su dobijeni analizom prvog poretka postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja optereenja: -->. Analiza samo II poretka analizira se kretanje optereenja samo u jednom smeru (sa desne na levu stranu). Na crteu se pored rezultata koji su dobijeni analizom drugog poretka postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja optereenja:<--. Napomenuemo da izbor poretka ima smisla samo ako zadato optereenje nije simetrino, obzirom da su kod simetrinih optereenja rezultati za oba smera kretanja identini. Pomou druge zatvorene liste se izborom jedne od ponuenih opcija (Maksimum i minimum, Samo maksimum i Samo minimum) definie za koje se ekstremne vrednosti trai kritini poloaj.
576 Izborom podopcije kriTini poloaj sa komandne linije, na crteu e se prikazati ekstremne vrednosti kao i njihov poloaj za tekuu emu pokretnog optereenja.
Uticajna linija sa prikazanim kritinim poloajem
8.13
Skaliranje uticaja
Pomou ove naredbe se utie na raunski dobijene rezultate prorauna i na nain njihovog ispisa na crteu. Izborom naredbe Skaliranje uticaja, koja se nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za skaliranje uticaja U edit box-ovima u levom delu dijalog box-a, zadaju se vrednosti multiplikatora, sa kojima e biti linearno pomnoeni rezultati prorauna. Bez obzira, za koji se od konstruktivnih elemenata analiziraju rezultati, zadatim multiplikatorima e biti pomnoeni svi odgovarajui rezultati, pri emu se oni razdvajaju jedino po svom karakteru: Presene sile Naponi Deformacije zadatim multiplikatorom e linearno biti pomnoene sve presene sile u ploama, gredama, kao i reakcije oslonaca. zadatim multiplikatorom e linearno biti pomnoeni svi naponi u ploi kao i napon u tlu u sluaju fundiranja na elastinoj podlozi. zadatim multiplikatorom e linearno biti pomnoene sve deformacije ploa i greda, kao i sleganje tla u sluaju fundiranja na elastinoj podlozi.
Svakako da je jedna od najveih primena ovih faktora skaliranja u tome da se rezultati iz jednog mernog sistema prevedu u drugi. Ako je pri iscrtavanju modela za duine kao jednica
577 mere korien metar, zadavanje vrednosti 1000 u edit box-u Deformacije, dovee do prikaza proraunatih pomeranja u milimetrima. Pored zadavanja faktora skaliranja, u ovom dijalog box-u se moe uticati na preglednost ispisa numerikih rezultata prorauna na crteu, i izgled dijagrama presenih sila. Broj decimala - u ovom edit box-u se definie sa kojom preciznou, odnosno sa koliko decimala, treba prikazivati rezultate prorauna. Ako se zada vrednost 0, tada e svi rezultati, bez obzira ta oni predstavljaju, i na koji konstruktivni element se odnose, biti prikazani kao celobrojne vrednosti. Donja granica - kako se veina rezultata prorauna prikazuje putem dijagrama na kojima se ispisuju i ordinate ekstremnih vrednosti, to crte u nekim sluajevima moe postati nepregledan. U takvim sluajevima imate mogunost da u ovom edit box-u zadate proizvoljnu vrednost i da od programa zahtevate da ne kotira vrednosti koje su po apsolutnoj vrednosti manje od zadate. Vrednost zadata u ovom edit box-u se odnosi i na prikaz reakcija takastih oslonaca, odnosno na crteu e biti ispisane samo reakcije iji je intenzitet po apsolutnoj vrednosti vei od zadate donje granice (zadavanje vrednosti 0, znai prikaz svih vrednosti). Tehnika nula - zadavanjem eljene vrednosti imate mogunost da program svim vrednostima koje su manje od zadate dodeli vrednost nula. Na ovaj nain program ne samo da nee kotirati vrednosti manje od zadate, ve ih nee ni prikazivati. Akriviranje komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, a sve postavljene parametre, program e potovati u svom daljem radu.
8.14
Skaliranje razmere dijagrama
Izgled dijagrama u linijskim konstrukcijama, moe se podeavati i skaliranjem vrednosti ordinata na dijagramu. Pritiskom na funkcijski taster F5, ordinate se proporcionalno poveavaju, a jednovremenim pritiskom na tastere Alt i F5 se smanjuju. Pored promene razmere u kojoj se iscrtavaju dijagrami, pomou funkcijskog tastera F6 je mogue podeavati gustinu rafure dijagrama. Naime, pritiskom na funkcijski taster F6 gustina rafure se poveava, a jednovremenim pritiskom na tastere Alt i F6 se smanjuje. Funkcijski taster F7 je pedvien za ponitavanje svih prethodno zadatih skairanja dijagrama i povratak na poetnu, programski zadatu razmeru. Dijagrami uticaja u linijskim entitetima mogu se prikazivati i bez rafure, odnosno bez unutranjih ordinata. Istovremenim pritiskom na taster Ctrl i funkcijski taster F6 prikazivanje ordinata se iskljuuje, dok se ponovnim pritiskom na iste tastere ukljuuje.
578
Prikaz dijagrama sa ordinatama
Prikaz dijagrama bez ordinata Sve prethodno reeno ne odnosi se samo na dijagrame u linijskim elementima konstrukcije ve i na dijagrame preseka u povrinskim elementima konstrukcije, simbole strelica kojima se prikazuju reakcije takastih oslonaca, prikaz deformisanog modela i prikaz tekue forme oscilovanja konstrukcije. I ovde je za skaliranje razmere predvien funkcijski taster F5, a za ponitavanje skaliranja funkcijski taster F7.
579
8.15
Predmer
Pomou naredbe Predmer moete automatski da generiete tekstualni izvetaj sa potrebnim koliinama materijala za selektovane grede i ploe modela. Naredba se nalazi u padajuem meniju Vrednosti, a njenim aktiviranjem se ulazi u standardnu proceduru selektovanja:
<0 sel.> Predmer - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno izabrane grede i ploe.
Izgled dijalog box-a za prikaz tekstualnog izvetaja Ploe - predmer
Tabela sa predmerom za ploe Predmer za ploe se sastoji od tabele u kojoj su za svaki set ploa prikazani sledei podaci:
580 Set redni broj seta d [m]/Materijal - u prvom redu se ispisuje debljina ploa, dok se u drugom redu ispisuje materijal od koga su ploe datog seta kreirane [kN/m3] zapreminska teina materijala P [m2] povrina svih ploa datog seta V [m3] zapremina svih ploa datog seta m [T] masa svih ploa datog seta U poslednjem redu tabele Ukupno prikazuje se povrina, zapremina i masa svih selektovanih ploa. Grede - predmer
Tabele sa predmerom za grede Za izvetaj predmera greda predviene su dve vrste tabela. Tabela Grede - predmer po setovima se uvek prikazuje i u njoj su selektovane grede grupisane po setovima. Tabela Grede - predmer po poprenim presecima se prikazuje u situacijama u kojima se meu selektovanim gredama nalaze grede koje imaju isti popreni presek i iste numerike podatke, a pripadaju razliitim setovima. U ovoj tabeli se grede grupiu po poprenim presecima i ona ne sadri kolonu Set. Ostale kolone su iste za obe tabele: Set Presek/Materijal [kN/m3] L [m] V [m3] m [T] redni broj seta u prvom redu se ispisuje opis preseka grede, dok se u drugom redu ispisuje materijal od koga su date grede kreirane zapreminska teina materijala duina svih greda datog seta/preseka zapremina svih greda datog seta/preseka masa svih greda datog seta/preseka
U poslednjem redu obe tabele Ukupno ispisuju se duina, zapremina i masa svih selektovanih greda. Prikazani numeriki podaci u ovom redu moraju biti isti za obe tabele.
581 Rekapitulacija koliina materijala
Tabela rekapitulacije koliina materijala U ovoj tabeli prikazuje se rekapitulacija koliina svih materijala koji su korieni za kreiranje selektovanih ploa i greda. Za svaki materijal su prikazani sledei podaci: Materijal [kN/m3] V [m3] m [T] u ovoj koloni se prikazuje naziv materijala zapreminska teina materijala zapremina svih greda i ploa koje su kreirane od datog materijala masa svih greda i ploa koje su kreirane od datog materijala
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izvetaj predmera se moe eksportovati u projektnu dokumentaciju ( datoteku ( ). ), tampu ( ) ili tekstualnu
Komandna polja za eksport izvetaja
582
8.16
Tekstualni prikaz rezultata statikog prorauna
Pored mogunosti prilaganja u projekat, crtea sa grafikim prikazom rezultata prorauna, programom je omogueno i kreiranje tesktualnih izvetaja, u kojima se u formi tabela mogu dobiti numeriki rezultati sprovedenog statikog prorauna. Izborom naredbe Tekstualni izvetaj, koja se u modulu za obradu rezultata prorauna nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete entitete u kojima vas interesuju numeriki rezultati prorauna. <0 sel.> Selektovanje entiteta Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselktovanje/<krAj>): Kako se numeriki rezultati mogu u jednom teenutku gledati samo za jedan tip entiteta (ploe, grede, itd), to e izbor prvog entiteta odrediti i koje je sve entitete mogue nadalje selektovati. Znai, ako elite da gledate numerike rezultate u ploama, tada je potrebno da u prvom koraku selektujete samo jednu od eljenih ploa, a potom i ostale. Ako u prvom koraku selektujete vie raznorodnih entiteta, onda e se program sam odluiti za jedan od njih, a ostale izbaciti iz selekcije. Nakon zavrene selekcije, program e u zavisnosti od tipa selektovanog entiteta otvoriti odgovarajui dijalog box.
Izgled dijalog box-a za prikaz numerikih rezultata prorauna u ploama i zidovima Nain rada sa ovom naredbom je potpuno isti za sve tipove konstruktivnih elemenata a jedina razlika je u vrsti uticaja koji se za pojedine elemente konstrukcije mogu dobiti. Zbog toga emo u daljem tekstu prikazati nain kreiranja tekstualnih izvetaja za uticaje u ploi, pa e sve nadalje reeno vaiti i za ostale elemente konstrukcije.
583 Ploe
Izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izvetaja u ploama i zidovima Izbor optereenja za koje e se kreirati tekstualni izvetaj vri se u donjem levom delu dijalog box-a (Optereenja). Prikazane opcije imaju sledee znaenje: Tekui sluaj optereenja Izvetaj se generie za sluaj optereenja koji je izabran iz zatvorene liste, koja postaje dostupna tek kada se izabere ovaj prekida. U listi se nalaze svi osnovni sluajevi optereenja, sve kombinacije i sve anvelope koje su ranije kreirane za dati model. Bilo koji od ovih sluajeva optereenja moe se izabrati za kreiranje izvetaja. Izvetaj se optereenja. generie za sve osnovne sluajeve
Sva osnovna optereenja Sve kombinacije optereenja Sva optereenja -
Izvetaj se generie za sve kombinacije optereenja. Izvetaj se generie za sva optereenja.
584
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor optereenja U gornjem delu dijalog box-a, nalaze se tri tabele koje e biti aktivne ili neaktivne, u zavisnosti od stanja prekidaa koji se nalaze na njihovom vrhu.
Prekidai koji odreuju koja e vrsta uticaja biti prikazana u tekstualnom izvetaju, a koja ne U zavisnosti od stanja prekidaa Presene sile, Deformacija LKS i Deformacija GLO donji deo odgovarajuih tabela e biti dostupan ili ne. Nain rada sa tabelama je potpuno isti. Objaniemo nain rada sa tabelom za presene sile, a to e se odnositi i na ostale dve tabele. Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa koji se nalaze sa leve strane naziva uticaja, odreujete da li e se ti rezultati nai u sastavu tekstualnog izvetaja ili ne.
585
Prekidai koji odreuju broj kolona u izvetaju Prekidai koji se nalaze sa desne strane naziva datog uticaja, bie dostupni za promenu samo ako je prekida Ekstremi postavljen na ukljueno stanje.
Prekida koji odreuje vrstu tekstualnog izvetaja Pomou prekidaa Ekstremi, praktino se odreuje vrsta tekstualnog izvetaja, odnosno da li elite da se prikae samo odreeni broj maksimalnih vrednosti odabranog uticaja ili pak rezultati u svim selektovanim elementima konstrukcije. Znai, ako je prekida Ekstremi postavljen na iskljueno stanje, tada e kreirana tabela sadrati onoliko redova koliko ima i vorova na mrei konanih elementa u selektovanim ploama, a broj kolona e odrediti broj odabranih uticaja za prikaz. Ako je pak prekida Ekstremi postavljen na ukljueno stanje, tada je potrebno da odaberete za koje uticaje traite ekstreme.
586
Deo dijalog box-a za izbor vrste i broja ekstrema U svakom od prikazanih osam redova, definiu se parametri za datu vrstu presenih sila. U okviru svakog od ovih redova, u edit box-u n, se zadaje broj ekstremnih vrednosti koje je potrebno prikazati, a postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa u kolonama +, - i , odreujete kriterijum sortiranja rezultata. Naime, odreujete da li rezultati treba da predstavljaju maksimalne pozitivne vrednosti, maksimalne negativne ili pak maksimalne vrednosti po apsolutnom znaku. Svakako da e ovi prekidai biti aktivni samo u redovima koji se odnose na odabrane uticaje za prikaz. Prema tome, za svaki od odabranih uticaja moete traiti eljeni broj ekstrema po jednom, ili pak vie odabranih kriterijuma sotriranja. U okviru jednog reda, mogu i sva tri prekidaa biti postavljena na iskljueno stanje, to e oznaiti da se za taj uticaj nee traiti ekstremi ve e se oni prikazivati samo kao odgovarjue vrednosti pri pronalaenju drugih ekstremnih vrednosti. Znai, broj postavljenih prekidaa sa leve strane naziva uticaja e odrediti broj kolona, a broj prekidaa postavljenih sa desne strane naziva uticaja e odrediti broj tabela. Svaka od ovih tabela e sadrati onoliko redova koliko je i zahtevano ekstremnih vrednosti datog uticaja (podatak u koloni n). Kada tekui model sadri faze graenja, za promenu postaje dostupna i zatvorena lista, koja se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a (Faza graenja). Izborom iz ove liste odreuje se faza graenja za koju se generie izvetaj. U listi se nalazi i opcija Sve faze. Njenim izborom izvetaj se generie za sve faze graenja. Pomou check box-a Razdvojeno po setovima od programa se moe zahtevati da rezultate u izvetaju grupie po setovima. Ispred svake grupe rezultata ispisuje se redni broj i opis datog seta. Ova opcija je dostupna samo kada se kreira izvetaj za zadati broj ekstremnih vrednosti izabranih uticaja, odnosno kada je check box Ekstremi postavljen na ukljueno stanje. Kako ete u radu sa programom esto menjati vrstu izvetaja u zavisnosti od trenutnih potreba, to je u okviru ove naredbe omogueno snimanje pojedinih stanja prekidaa. Naime, kada podesite neko stanje za izvetaj, za koje smatrate da je relativno tipino, i da e Vam esto trebati u radu sa programom, tada aktivirajte ovu ikonu.
587
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na odabranu vrstu tekstualnog izvetaja i aktivirati komandno polje OK. Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu ovog dijalog box-a je predviena za izbor nekog od ranije snimljenih tipova izvetaja.
Zatvorena lista za izbor nekog od ranije snimljenih tipova izvetaja Kada ste odabrali vrstu tekstualnog izvetaja, i sadraj njegovih kolona i redova, aktiviranjem komandnog polja OK, program e otvoriti dijalog box sa sadrajem kreiranog tekstualnog izvetaja.
588
Dijalog box sa sadrajem kreiranog tekstualnog izvetaja Isto kao i kod ostalih procedura u programu, u kojima se generiu razni tekstualni izvetaji, imate mogunost da se izborom odgovarajueg komadnog polja odluite ili za direktnu tampu, ili pak za smetanje ovog izvetaja u glavni projekt. Ikona za smetanje TXT izvetaja u glavni projekat Ikona za direktnu tampu TXT izvetaja Ikona za eksport TXT izvetaja u txt datoteku Aktiviranjrem komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a u okviru ove naredbe.
Osnovni izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnog izvetaja sa rezultatima u ploama
589 Sada imate mogunost ili da zahtevate novu vrstu izvetaja za iste selektovane entitete, ili pak da se izborom komandnog polja Cancel, vratite na osnovni izgled komandne linije u okviru ove naredbe. <0 sel.> Selektovanje entiteta Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselktovanje/<krAj>): Program e biti u proceduri selekcije novih entiteta, sve dok izborom pod-opcije krAj ne oznaite kraj ove naredbe. Grede
Izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izvetaja u gredama i stubovima Za stubove i grede moe se kreirati izvetaj sa kljunim vrednostima izabranih uticaja. Pod kljunim vrednostima se podrazumevaju vrednosti u svim karakteristinim takama grede, odnosno takama u kojima se javljaju lokalni ekstremi. Izborom jednog od prekidaa, koji postaju dostupni nakon postavljanja check box-a Ekstremi na iskljueno stanje, definie se sadraj izvetaja: Kljune vrednosti U izvetaju se prikazuju samo vrednosti u kljunim takama selektovanih greda/stubova Kljune vrednosti + dx Pored kljunih vrednosti u izvetaju se prikazuju i vrednosti u takama koje su odreene zadatim intervalom u edit box-u dx
590
Parametri pomou kojih se definie kreiranje izvetaja sa kljunim vrednostima u selektovanim gredama U sluaju da je za tekui sluaj optereenja postavljena anvelopa, i pod uslovom da je check box Ekstremi postavljen na iskljueno stanje, imate mogunost da odaberete uticaje za koje e biti traena anvelopa.
Prekidai koji odreuju vrstu uticaja za koje se trai anvelopa
591 Takasti oslonac
Izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izvetaja u takastim osloncima Ako se meu izabranim sluajevima optereenja za kreiranje tekstualnog izvetaja u takastim osloncima nalazi i anvelopski sluaj, za promenu postaju dostupni i parametri u delu dijalog box-a Anvelopa.
Parametri pomou kojih se definie kreiranje izvetaja za anvelopske sluajeve optereenja Kada je check box Max/min postavljen na ukljueno stanje u izvetaju e se za svaku izabranu reakciju i anvelopski sluaj optereenja ispisivati dve vrednosti, maksimalna i minimalna. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, pomou ostalih check box-ova vri se izbor reakcija za koje se trai anvelopa. Znai, za izabrane reakcije u izvetaju e se prikazivati ekstremne vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima. Napomenuemo da sve to je ovde navedeno vai i za naredbu pomou koje se generie izvetaj sa rezultatima statikog prorauna za ceo model. Ova naredba se nalazi u editoru hartije, u meniju koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja Statiki proraun.
592
8.17
Generisanje izvetaja za grupe entiteta
Pomou ove naredbe moe se na jednostavan nain kreirati kompletan izvetaj za izabrane grupe entiteta. Ovaj izvetaj moe da sadri tekstualne i grafike blokove sa rezultatima statikog prorauna, kao i tekstualne i grafike blokove sa rezultatima dimenzionisanja i to za sve vrste konstruktivnih elemenata. Izborom naredbe Generisanje izvetaja za grupe entiteta, koja se u modulu za obradu rezultata prorauna nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem naredbe Generisanje izvetaja za grupe entiteta Sam postupak rada sa ovim dijalog box-om moe se podeliti na dva dela. U prvom se pomou ponuenih parametara vri izbor tekstualnih i grafikih blokova koji e se nai u izvetaju, kao i snimanje njihovog trenutnog stanja u bazu konfiguracija radi daljeg korienja. U drugom delu se kreiraju grupe entiteta i za njih vri generisanje izvetaja. Definisanje konfiguracija Izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima statikog prorauna vri se u delu dijalog box-a Statiki uticaji.
593
Deo dijalog box-a za izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima statikog prorauna Moe se definisati izgled izvetaja za ploe, grede, povrinske oslonce, linijske oslonce i reakcije oslonaca. Svakom entitetu su pridruena po dva check box-a i komandna polja. Oni koji se nalaze sa leve strane imena entiteta predvieni su za rad sa tekstualnim izvetajima, dok su oni sa desne strane predvieni za rad sa grafikim blokovima. Postavljanjem na ukljueno stanje nekog od check box-ova sa leve strane, postaje dostupno i komandno polje koje se nalazi pored njega. Aktiviranjem datog komandnog polja program otvara dijalog box u kome se vri izbor uticaja koji e se nai u sastavu tekstualnog izvetaja odgovarajueg entiteta.
594
Dijalog box za izbor uticaja koji e se nai u sastavu tekstualnog izvetaja ploa Rad sa dijalog box-ovima za tekstualne izvetaje je isti kao kod naredbe Tekstualni izvetaj, s tim to je deo za izbor sluaja optereenja i faze graenja nedostupan, s obzirom da se njihov izbor vri u osnovnom dijalog box-u naredbe. Aktiviranjem komandnih polja sa desne strane imena entiteta, otvaraju se odgovarajui dijalog box-ovi u kojima se vri izbor uticaja za generisanje grafikih blokova.
Dijalog box za izbor grafikih blokova u ploi koji e se nai u sastavu izvetaja Rad sa ovim dijalog box-ovima je isti kao kod naredbi za prikazivanje statikih uticaja u odgovarajuim entitetima. Izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima dimenzionisanja vri se u dijalog box-ovima koji se otvaraju aktiviranjem odgovarajuih komandnih polja u delu Dimenzionisanje.
595
Dijalog box za izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima dimenzionisanja betonskih ploa Nakon izbora svih grafikih i tekstualnih blokova potrebno je snimiti tekue stanje parametara , ijim se u bazu konfiguracija. Za ovu namenu je predvieno komandno polje aktiviranjem otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandnog polja OK, svi zadati podaci bie snimljeni, a zadati naziv e se pojaviti u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija. U zatvorenoj listi nalazi se i konfiguracija sa imenom Default, u kojoj su svi parametri postavljeni na iskljueno stanje, tako da se njenim izborom na najbri nain mogu ponititi unete izmene. Kreiranje grupa entiteta i generisanje izvetaja Izborom komandnog polja Nivo, koji se nalazi u delu dijalog box-a Definisanje novih grupa, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
596
Dijalog box za izbor nivoa U dijalog box-u su prikazani svi nivoi koji se nalaze u modelu. Sada je potrebno da izaberete nivoe za koje elite da kreirate izvetaj i da ih aktiviranjem komandnog polja OK ubacite u listu.
U listu su ubaeni izabrani nivoi Izborom komandnog polja Ram, dijalog box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja ramova u prozoru Dispozicija, pri emu komandna linija dobija sledei oblik: <0 sel.> Ramovi - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Klik na desni taster mia oznaie kraj procedure selektovanja, nakon ega se dijalog box ponovo otvara, a svi selektovani ramovi prikazuju u listi. Pomou komandnog polja Pomoni pogled u listu se mogu ubaciti i pomoni pogledi.
597
Dijalog box za izbor pomonih pogleda Grupe za koje se generie izvetaj, mogu se kreirati i selektovanjem linijskih entiteta (greda i linijskih oslonaca) sa crtea. Naime, aktiviranjem komandnog polja Linijski entiteti dijalog box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja linijskih entiteta: <0 sel.> Linijski entiteti - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Napomenuemo da se ne mogu kreirati grupe u kojima se istovremeno nalaze i grede i linijski oslonci, tako da e entitet koji je prvi selektovan odrediti koji e entiteti ui u selekciju. Klik na desni taster mia oznaie kraj procedure selektovanja, nakon ega se dijalog box ponovo otvara, a u listu se ubacuje grupa sa imenom Grupa greda ako su selektovane grede, odnosno Grupa linijskih oslonaca ako su sa crtea selektovani linijski oslonci.
Selektovanjem greda sa crtea, u listu je ubaena grupa greda
598 U koloni Naziv u listi, zadaje se ime poglavlja u koje se ubacuje izvetaj za entitete koji pripadaju datoj grupi. Jednostavnim klikom mia preko naziva bilo koje grupe, on se selektuje i moe se promeniti unosom novog imena sa tastature. Za svaku grupu entiteta, u koloni Konfiguracija nalazi se zatvorena lista iz koje se moe izabrati bilo koja ranije snimljena konfiguracija. Znai izvetaj se ne generie za trenutno stanje parametara, ve za snimljenu konfiguraciju koja je pridruena datoj grupi entiteta. Ako se izvetaj za sve grupe generie sa istom konfiguracijom, dovoljno je da se ona dodeli jednoj grupi, a zatim da se iz padajueg menija, koji se otvara desnim klikom mia preko njenog imena, izabere naredba Dodeli svima. Na ovaj nain svim grupama bie pridruena izabrana konfiguracija.
Naredba za dodeljivanje iste konfiguracije svim grupama entiteta Stanje check box-a koji se nalazi na kraju svakog reda, odreuje da li e se za tu grupu entiteta generisati izvetaj. Desnim klikom mia preko nekog od ovih check box-ova, otvara se padajui meni sa stavkama Selektuj sve i Deselektuj sve. Njihovim izborom mogu se selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. Grupe entiteta mogu se selektovati i unoenjem njihovih rednih brojeva u edit box-u Izbor, koji se nalazi ispod liste.
599
Ukljueni check box-ovi oznaavaju da e se za te grupe entiteta generisati izvetaj Gore i Dole omoguena je promena redosleda grupa Pomou komandnih polja entiteta u listi. Postupak se odvija tako to se prvo klikne preko reda u kome se nalazi grupa kojoj je potrebno promeniti poloaj u listi, a zatim aktivira odgovarajue dugme. Pomou komandnog polja Brii selektovane grupe se uklanjaju iz liste.
Napomenuemo da se kreirane grupe snimaju u datoteku pri snimanju modela, tako ostaju trajno zapamene za kasnije korienje. U datoteku se snimaju i sve konfiguracije koje su dodeljene grupama. Pri pokretanju naredbe program poredi ove konfiguracije i konfiguracije koje su snimljene u bazu. Ako se u bazi ne nalazi konfiguracija koja je dodeljena nekoj grupi, pored njenog imena se ispisuje zvezdica (*) koja ukazuje da ona nije snimljena u bazu, ali da se moe koristiti u datom projektu. Ukoliko se u modelu nalaze faze graenja, izborom iz zatvorene liste Faze graenja odreuje se faza za koju se generie izvetaj. Izborom opcije Sve faze, izvetaj se generie za sve faze graenja. Zatvorena lista koja se nalazi u delu dijaloga Vidljivost, predviena je za izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljivosti, sa kojim e se vriti generisanje grafikih blokova. Pored ove liste se nalaze i dve ikone. Izborom ove ikone otvara se dijalog box Vidljivost u kome moete da reguliete nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije i optereenja posebno. Izabrano stanje vidljivosti je jednokratno, tako da e ono vaiti sve dok se ne izae iz dijalog box-a Generisanje izvetaja za grupe entiteta, kada e biti vraeno stanje vidljivosti koje je postavljeno u modulu za obradu rezultata.
600 Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podeavati karakteristike blokova koji se generiu. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka u modulu za obradu rezultata, tako da e sve izmene parametara ostati zapamene i nakon izlaska iz tekue naredbe. U delu dijalog box-a Optereenja vri se izbor optereenja za koja se generiu izvetaji rezultata statikog prorauna. Pored pojedinanog sluaja optereenja koji se bira iz liste, izvetaj se moe generisati i za: Sva osnovna optereenja, Sve kombinacije optereenja ili Sva optereenja.
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor optereenja za generisanje izvetaja Napomenuemo da se izabrano optereenje, faza graenja i vidljivost ne snimaju u konfiguraciju, ve se pri svakom generisanju izvetaja ponovo definiu. Kada su zadati svi potrebni parametri pristupa se generisanju izvetaja. Pri tome, treba proveriti da li je za svaku od grupa u koloni Konfiguracija izabrana neka od ranije snimljenih konfiguracija, jer e na osnovu nje biti generisan izvetaj, kao i da li je grupama za koje se generie izvetaj odgovarajui check box postavljen na ukljueno stanje. Generii ceo izvetaj Izborom ovog komandnog polja izvetaj se generie i eksportuje u projektnu dokumentaciju Generii ceo izvetaj Izborom ovog komandnog polja izvetaj se generie i alje na tampu
Pomou check box-a Grupisati po nazivu odreuje se poloaj generisanih blokova u projektnoj dokumentaciji. Kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje program automatski svaki blok smeta u odgovarajue poglavlje. Tako e na primer blokove sa rezultatima dimenzionisanja elinih greda ubaciti u poglavlje Dimenzionisanje (elik). Ako je
601 ovaj check box postavljen na ukljueno stanje program e za svaku grupu entiteta kreirati novo poglavlje sa imenom koje je zadato u koloni Naziv, i u njega e ubaciti sve blokove koji su generisani za entitete iz date grupe. Blokovi koji se eksportuju mogu se sortirati na vie naina. Izbor tipa sortiranja se vri iz zatvorene liste, koja se nalazi sa desne strane komandnih polja za generisanje izvetaja. Sortiranje tip 1 (po sluajevima optereenja) se vri prema sledeim kriterijumima: 1. 2. 3. 4. 5. Redni broj faze graenja Redni broj grupe u listi Redni broj sluaja optereenja Tip entiteta Vrsta uticaja
Sortiranje tip 2 (po vrsti entiteta) se vri prema sledeim kriterijumima: 1. 2. 3. 4. 5. Redni broj faze graenja Redni broj grupe u listi Tip entiteta Redni broj sluaja optereenja Vrsta uticaja
Sortiranje tip 3 (po vrsti uticaja) se vri prema sledeim kriterijumima: 1. 2. 3. 4. 5. Redni broj faze graenja Redni broj grupe u listi Tip entiteta Vrsta uticaja Redni broj sluaja optereenja
Da bi se olakalo kreiranje konfiguracija i kontrola unetih podataka, omogueno je generisanje izvetaja i za trenutno stanje parametara. Naime, desnim klikom mia preko selektovanih grupa u listi otvara se padajui meni, iz koga se moe izabrati neka od ponuenih opcija za generisanje izvetaja.
602
Sadraj padajueg menija za generisanje izvetaja sa trenutnim stanjem parametara Moe se generisati ceo izvetaj ili samo neki njegov deo, na primer tekstualni izvetaj sa rezultatima statikog prorauna za ploe ili izvetaj dimenzionisanja betonskih greda. Sadraj ovog menija nije uvek isti, ve zavisi od toga koji su tekstualni i grafiki blokovi izabrani za generisanje. Tako da ukoliko npr. nisu ukljueni check box-ovi koji se odnose na dimenzionisanje, u meniju se nee nai opcije za generisanje izvetaja dimenzionisanja. Izborom neke od stavki iz menija, izvetaj se generie i prikazuje na ekranu. Napomenuemo da se izvetaji koji su generisani za trenutno stanje parametara ne mogu ubacivati u projektnu dokumentaciju. Njihova prvenstvena namena je kontrola unetih podataka pri kreiranju konfiguracija.
8.18
Trenutno uklanjanje prikazanih uticaja sa ekrana (Reset)
Kada su na ekranu prikazani neki od uticaja, izborom druge naredbe za obradu rezultata, oni se uklanjaju i zamenjuju novim. Meutim, esto se ukazuje potreba za uklanjanjem prikazanih uticaja sa ekrana i bez aktiviranja neke druge naredbe za obradu rezultata. Ova potreba se javlja, kada se recimo ele pripremiti ulazni podaci za projektnu dokumentaciju, ili kada se eli iskontrolisati tanost zadatih ulaznih podataka. Izborom naredbe Reset, rezultati se uklanjaju sa ekrana, a na njemu ostaje samo crte ulaznih podataka.
603
8.19
Numeracija vorova sa mree konanih elemenata
U sluaju da elite da u projektnu dokumentaciju priloite i tekstualne izvetaje, koji se pri prikazu ulaznih podataka i rezultata prorauna pozivaju na brojeve vorova sa mree konanih elemenata, tada e Vam svakako trebati i crte koji ima numerisane sve brojeve vorova sa mree konanih elemenata. Pikaz numeracije vorova sa mree konanih elemenata se postie postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Br. vorova koji se nalazi u okviru naredbe Vidljivost. Svakako da postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje nee imati nikakvog smisla ako se za vidljivu ne postavi i sama mrea konanih elemenata (check box M.K.E.).
8.20
Kontrola setova
Kada se naredba Kontrola setova pokrene u modulu za obradu rezultata na komandnoj liniji se pojavljuje i podopcija iZvetaj. <Sve> Kontrola setova - Ploa/Zid (Izbor / <krAj> / iZvetaj): Izborom ove podopcije otvara se dijalog box iz koga se vri generisanje izvetaja kontrole setova.
Dijalog box za generisanje izvetaja kontrole setova U delu dijalog box-a Prikaz smetena su dva radio button-a: Izvetaj za trenutni 2D pogled i Izvetaj za 3D pogled, pomou kojih se vri izbor pogleda za koji se generie izvetaj.
604
Komandna polja za izbor pogleda U sluaju da se projektna dokumentacija tampa na crno-belom tampau, eksport grafikih blokova sa bojama ne bi imao smisla. Iz tog razloga se u delu dijalog box-a Prikaz nalazi i check box Samo sa crnom bojom, kojim se od programa moe zahtevati da u grafikim blokovima sve setove prikazuje sa crnom bojom. U delu dijalog box-a Entiteti se, ukljuivanjem odgovarajuih check box-ova, vri izbor konstruktivnih elemenata i optereenja za koje se generie izvetaj kontrole setova.
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor entiteta za generisanje izvetaja Check box-ovi entiteta koji se ne nalaze u tekuem modelu su disejblovani, tako da se oni ne mogu izabrati za generisanje izvetaja. Deo dijalog box-a Sluajevi optereenja bie nedostupan za promenu sve dok se bar jedno optereenje ne selektuje za kreiranje izvetaja. U njemu se pomou ponuenih radio button-a definie da li e se grafiki blokovi generisati samo za tekui ili za sve osnovne sluajeve optereenja.
605
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor optereenja , grafiki Aktiviranjem komandnog polja Generii ceo izvetaj, na kome se nalazi ikona blokovi se eksportuju u projektnu dokumentaciju, dok se izborom istoimenog komandnog polja sa ikonom grafiki blokovi eksportuju direktno u tampu.
Komandna polja za generisanje izvetaja
606
Generisani grafiki blokovi sa setovima povrinskog optereenja Napomenuemo da se grafiki blokovi sa setovima numerikih podataka konstruktivnih elemenata smetaju u poglavlje Konstrukcija, dok se grafiki blokovi sa setovima numerikih podataka optereenja smetaju u poglavlje Optereenje.
8.21
Kreiranje projektne dokumentacije
Kako je ceo program grafiki orijentisan, to je pomou grupe naredbi koja se opisuje u ovom delu uputstva, omogueno lako pravljenje kvalitetne projektne dokumentacije. Svaki Tower-ov ulazni fajl ima istoimenu datoteku sa ekstenzijom *.TWP_D, koja slui za kreiranje tekstualnih i grafikih izvetaja. Prema tome, za svaki model je mogue kreirati samo jednu projektnu dokumentaciju. Pri ulasku u modul za obradu rezultata prorauna, ovaj dokument postaje aktivan i spreman za smetanje, proizvoljno odabranih prikaza na ekranu, bez obzira da li oni predstavljaju ulazne podatke, ili rezultate prorauna. Pored toga, u ovaj dokument se mogu smetati i raznorazni tekstualni izvetaji, a postoji i mogunost njihovog automatskog generisanja. Izborom naredbe Editor hartije koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka, otvara se prozor sa izgledom projektne dokumentacije.
607
Izgled prozora za rad sa projektnom dokumentacijom U levom delu prozora, nalazi se razgranato stablo koje celu projektnu dokumntaciju deli na manje celine, a u desnom delu izgled trenutno aktivne strane dokumenta. U dnu ekrana, na statusnoj liniji, ispisuje se informacija o rednom broju tekue strane projektne dokumentacije.
8.21.1 Eksport grafikih blokova

Eksport crtea u projektnu dokumentaciju, vri se iz osnovnog okruenja programa, u modulu za obradu rezultata prorauna. Kako se u svakom trenutku moe eksportovati sadraj bilo kog od prozora, to je jako vano da pre eksporta slike, postavite fokus na eljeni prozor.
Kako je fokus na prozoru Dispozicija, to e izborom naredbe Eksport bloka, u projekat biti priloena dispozicija ramova
608 Default karakteristike blokova koji e biti eksportovani Iako se veliina eksportovanih grafikih blokova moe naknadno menjati, u okviru prozora naredbe Editor hartije, poeljno je da se pre samog eksporta crtea, postave default karakteristike blokova koji e biti eksportovani. To se postie desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka, nakon ega se otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za podeavanje default karkteristika blokova, koji e biti eksportovani U desnom delu dijalog box-a, prikazan je definisani izgled tipske hartije, i raspored grafikih blokova koji odgovara trenutno postavljenim parametrima u ovom dijalog box-u. U delu dijalog box-a Maksimalna veliina bloka, odreuje se default veliina blokova koji e nadalje biti eksportovani. Da bi projektna dokumntacija izgledala to preglednije, veliina grafikih blokova se odreuje veliinom prostora na hartiji koja se dobija njenom podelom na zadati broj redova i kolona. Zadavanjem podatka u edit box-u Broj redova, slobodna povrina hartije za tampu, deli se po horizntali na zadati broj jednakih delova. Isto tako, zadavanjem podatka u edit box-u Broj kolona, slobodna povrina hartije za tampu, deli se po vertikali na zadati broj jednakih delova.
609
Default veliina garfikih blokova, odreena je zadatim brojem redova 3 i brojem kolona 2 Prema tome, ako elite da grafiki blok bude na celoj strani hartije, potrebno je da za broj redova i kolona, zadate 1. Znai, veliina eksprtovanih blokova ne zavisi od trenutne razmere crtea, ve od definisanog podataka, na kom delu tipske hratije treba da bude smeten. U skluaju da elite da eksporotvani blokovi budu u zadatoj razmeri, potrebno je da u delu dijalog box-a Razmera bloka, prekida postavite na ukljueno stanje i da u edit box-u zadate eljenu razmeru.
Deo dijalog box-a za zadavanje eljene razmere blokova Napomenuemo da e program pri eksportu blokova kontrolisati zadatu razmeru, i u sluaju da dati blok ne moe biti eksportovan u zadatoj razmeri, na celom listu hartije, ograniiti veliinu bloka.
610 U delu dijalog box-a Orijentacija bloka, postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa: Uspravno ili Poloeno definie se default orijentacija bloka.
Odabrana je poloena orijentacija blokova Deo dijalog box-a Rezolucija bitmape se odnosi samo na opciju eksporta tekueg prikaza u clpboard (ova opcija eksportovanja blokova e biti opisana u ovom poglavlju, malo kasnije). Zadavanjem ejene vrednosti u ovom edit box-u birate rezoluciju bitmape koja e biti kreirana.
Edit box za definisanje rezolucije bit mape Kako svaki eksportovani blok sadri i naslov i potpis, u delu dijalog box-a Potpis bloka, pomou prekidaa: Levo, Centar i Desno, podeava se ravnanje ovih tekstova. Napomenuemo da se pod naslovom podrazumeva tekst koji se ispisuje u vrhu bloka, a pod potpisom deo teksta koji se ispisuje u dnu bloka. Postavljanjem na ukljueno stanje chack box-
611 a Uspravan tekst, menja se poloaj naslova i potpisa, tako da se naslov postavlja uz levu, a potpis uz desnu ivicu bloka
Odabran je centriran ispis i naslova i potpisa, i to na bonim stranama bloka Sledea dva check box-a: Poni na novoj strani i Poni u novom redu, vezani su za prelom strane u projektnoj dokumentaciji. Naime, svakom grafikom bloku se moe zadati da pone na novoj strani, odnosno u novom redu. Preporuujemo da po default-u ovi check boxovi budu postavljeni na isklueno stanje, a da tek po zavretku kreiranja projektne dokumentacije, samo pojedinim blokovima prodruite ovakve parametre. O nainu preloma strane, bie vie rei kasnije. U delu dijalog box-a Margine, imate mogunost da zadate veliinu slobodnog prostora oko crtea. Pre nego to objasnimo ulogu parametara kojima se regulie veliina slobodnog prostora oko crtea, objasniemo osnovnu koncepciju programa po pitanju razmere i gabarita crtea. Naime, fiziku veliinu crtea koji se eksportuje, program odreuje iz njegovog gabarita i raspoloivog prostora za tampu, koji je zadat u delu dijalog box-a Maksimalna veliina bloka. Kako se veliina svih tekstova u programu zadaje u milimetrima na hartiji, to se pri odreivanju gabarita crtea oni ne uzimaju u obzir. Iz svega prethodno reenog, proizilazi da pri eksportu crtea, u njegov sastav nee ui ni jedan tekst koji se nalazi van gabarita crtea. Da se to ne bi desilo, u edit box-u X i Y moete zadati proizvoljno procentualno uveanje stvarnog gabarita crtea u oba pravca, i na taj nain obezbediti da se svi tekstovi po ivici crtea, smeste u tako napravljen slobodan prostor. Koliki ete procenat uveanja zadati, svakako zavisi od vrste crtea i zadate veliine tekstova u milimetrima. Preporuujemo da default podatak od 5% ne menjate, obzirom da ete u prozoru naredbe Editror hartije imati mogunost da samo pojedinim blokovima, gde je to zaista i potrebno, poveate slobodan prostor oko crtea.
612 S obzirom da program po default-u uske tekstualne izvetaje automatski prelama u vie kolona, u programu Tower 6 omogueno je da se izabere njihov prikaz u jednoj koloni.
Check box Jedna kolona, pomou koga se regulie da li e tekstualni izvetaj biti prikazan u jednoj koloni Poslednji parametar koji se nudi u ovom dijalog box-u, vezan je za iscrtavanje okvira oko eksportovanih blokova. Naime, postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Okvir oko bloka, svi nadalje eksprotvani blokovi bie uokvireni. Aktiviranjem komandog polja OK, program e prihvatiti sve zadate parametre, i potovae ih pri eksportu novih grafikih blokova. Koju ete defualt veliinu eksportovanih blokova zadati, i da li e oni biti uspravni ili pak poloeni, zavisi iskljuivo od odabranog formata hartije i sloenosti geometrije modela sa kojim radite. Eksport grafikih blokova Sam eksport grafikih blokova, postie se ili izborom naredbe Eksport bloka, koja se nalazi u okviru padajueg menija Pomone funkcije, ili klikom mia na ovu ikonu. Kako je operacija eksporta grafikih blokova relativno esta, to se ona moe postii i pritiskom na funkcijski taster F2. Nakon zahteva za eksport bloka, program e trenutni sadraj prozora, na kome je postavljen fokus, priloiti u projektnu dokumentaciju. Eksport bloka e biti mogu u svakom tenutku rada sa programom, bez obzira da li su trenutno prikazni neki od rezultata prorauna, ili pak ulazni podaci. Napomenuemo da trenutno stanje zuma nee uticati na sadraj bloka, obzirom da se uvek eksportuje kompletan sadraj prozora. U sluaju da elite da u projekat priloite uveeni deo modela, za tu namenu je predviena posebna naredba, u okviru prozora naredbe Editor hartije. O ovoj naredbi e biti vie re kasnije. Znai, i u ovakvim sluajevima se eksportuje ceo blok, a potom se on naknadno uveava. U zavinosti od toga ta je sadrano u eksportovanom bloku, on e biti smeten u stablu dokumenta uz odgovarajui pod-naslov. Ako pri eksportu bloka nisu bili prikazani rezultati, tada mogu nastupiti dva sluaja. Ako u prozoru iji se sadraj eksportuje, nije prikazan ni jedan entitet optereenja, tada e takav blok biti pridruen pod-nasovu Ulazni podaci
613 Konstrukcija. Ako je barem jedan entitet optereenja vidljiv, tada e blok biti pridruen podnaslovu Ulazni podaci - Optereenje. Ako su na ekranu prikazni bilo koji od rezultata prorauna, ukljuujui i prikaz deformisnog modela, tada e blok biti pridruen pod naslovu Statiki proraun. Eksportovani crtei tekue forme oscilovanja, bie pridrueni pod-naslovu Modalna analiza, a svi rezultati dimenzionisanja odgovarajuem pod-naslovu koji se odnosi na dimenzionisanje za dati materijal. Jedino e eksport sadraj aprozora Dispozicija uvek dovesti do istog sadraja bloka. Eksport vidljivog dela bloka Izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka, iz padajueg menija Pomone funkcije ili klikom mia na ovu ikonu, u projektnu dokumentaciju se eksportuje grafiki blok sa delom modela koji je trenutno vidljiv u prozoru na kome je postavljen fokus. Znai trenutno stanje zuma utie na sadraj bloka, tako da na ovaj nain moete eksportovati uveani deo modela. Kako je ova operacija relativno esta, to se ona moe postii i istovremenim pritiskom na tastere Shift i F2.
Kako je fokus na prozoru 2D pogled, to e izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka u projektnu dokumentaciju biti priloen zumirani deo modela iz ovog prozora
614
Sva pravila koja vae za eksport kompletnog sadraja prozora pomou naredbe Eksport bloka, vae i za ovu naredbu.
8.21.2 Eksport blokova iz dijalog box-ova

Pored prethodno opisanog naina eksporta grafikih blokova, program omoguava smetanje u projektnu dokumentaciju i blokova koji se generiu u dijalog box-ovima pojedinih naredbi. U veini dijalog box-ova prisutno ji i ovo komandno polje, ijim ektiviranjem se vri eksport bloka u projektnu dokumentaciju. U zavisnosti od sadraja datog dijalog box-u, program e eksportovati ili grafiki ili pak tekstualni blok.
8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)

Pre bilo kakvog rada sa projektnom dokumentacijom, potrebno je da definiete veliinu i izgled jedne strane dokumenta. Izborom ove ikone, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
615
Izgled dijalog box-a za podeavanje formata hartije Ovaj dijalog box je zbog velike koliine podataka organizovan putem kartoteka, U kartoteci Format hartije imate mogunost da definiete veliinu stranice dokumenta. U zavisnosti od izlaznog ureaja za tampu koji imate, iz zatvorene liste odaberite jedan od ponuenih formata hartije. U sluaju da u listi nije ponuen eljeni format, postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Proizvoljni format, imaete mogunost da u edit box-ovima irina i Visina zadate potpuno prozivoljne dimenzije papira. Svakako da je uslov, da va izlazni ureaj za tampu podrava zadati format hartije.
Edit box-ovi za zadavanje prozivoljnih dimenzija hartije Postvaljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, moete odabrati orijentaciju hartije: Uspravno ili Poloeno.
616 S obzirom da projektna dokumentacija sadri veliki broj tekstualnih blokova, da bi se olakao rad sa njima omogueno je prikazivanje sadraja blokova koji su selektovani u stablu izvetaja sa posebnom bojom pozadine.
Selektovani tekstualni izvetaj je prikazan sa izabranom bojom pozadine Boja pozadine selektovanih tekstualnih izvetaja moe se promeniti pomou color box-a Boja pozadine selektovanog izvetaja.
Klik mia preko strelice sa desne strane color box-a, otvorice dijalog za izbor boje
617 Definisanje margina U okviru kartoteke Margine definie se neto povrina hartije za tampu.
Izgled kartoteke Margine U centralnom delu dijalog box-a, prikazan je odabrani format hartije, a sa etiri edit box-a, sa njegove gornje, donje, leve i desne strane imate mogunost da definiete odgovarajue margine. Vodite rauna pri zadavanju ovih vrednosti, obzirom da svaki izlazni ureaj ima ogranienje po pitanju neto povrine za tampu. U ovoj proceduri, program e dozvoliti zadavanje potpuno prozivoljne vrednosti, ali se zato pri tampi dokumenta moe desiti sluaj da drajver ne moe na tom delu ivinog prostoru da izvri tampu. U ovakvim sluajevima, nakon zahteva za tampu, program e izdati odogvarajue upozorenje.
Jedino oganienje pri zadavanju margina e biti u edit box-u Dole, obzirom da se u futer-u svake hartije mora nai i potpis autora programa. Minimalna, programski ograniena vrednost, za donju marginu je 8 mm. U sluaju da svaka strana vaeg dokumenta treba da sadri i zaglavlje, tada je potrebno u edit box-u Visina zaglavlja, zadati njegovu dimenziju. Ako ne elite zaglavlje, tada u ovom edit box-u zadajte vrednost 0. U okviru kartoteke Margine postoje etiri edit box-a za unoenje proizvoljnog teksta, koji e se ispisivati u header-u, odnosno footer-u svake strane izvetaja:
618
Kartoteka Margine sa etiri edit box-a za unos teksta u header i footer Gore - Levo: - tekst iz edit box-a e biti smeten u header pored leve margine
Gore - Desno: - tekst iz edit box-a e biti smeten u header pored desne margine Dole - Levo: - tekst iz edit box-a e biti smeten u footer pored leve margine
Dole - Desno: - tekst iz edit box-a e biti smeten u footer pored desne margine Izborom ove ikone, koja se nalazi sa desne strane svakog od prethodno opisanih edit box-ova, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski definisanih tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi: #p #n #t #d Redni broj tekue strane Ukupan broj strana Trenutno vreme Tekui datum
Ubaeni programski definisani tekstovi, u edit box-u se oznaavaju simbolom # i odgovarajuim slovom. Definisanje izgleda zaglavlja U okviru kartoteke Zaglavlje definie se izgled zaglavlja koje e biti odtampano u vrhu svake strane dokumenta.
619
Izgled kartoteke Zaglavlje Default izgled zaglavlja koje se isporuuje uz program, predstavlja smo ugledni primer za postupak njegovog formiranja. U gornjem delu dijalog box-a, prikazuje se trenutan izgled kreiranog zaglavlja. irina tablice zaglavlja je odreene irinim papira koja je umanjena za levu i desnu marginu, a visina zadatim podatkom u edit box-u Visina zaglavlja, u okviru kartoteke Margine. Tablica zaglavlja je podeljena na niz elija (pravougaonih oblasti), i klikom mia u okviru svake od njih, u donjem delu dijalog box-a se prikazuje sadraj trenutno aktivne elije.
U donjem delu dijalog box-a je prikazan sadraj trenutno aktivne elije namenjene prikazu naslova projekta
620 U svaku od elija, moe se uneti potpuno prozivoljan sardaj. Postupak editovanja sadraja trenutno aktivne elije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i programom WordPad. Izbor i veliina fonta se vri iz zatvorenih lista koje se nalaze iznad polja predvienog za editovanje sadraja trenutno aktivne elije.
Zatvorne liste za izbor vrste i veliine fonta Pomou sledee grupe ikona, utie sa na izgled i sadraj trenutno aktivne elije. selektovani tekst se izbacuje iz elije i prebacuje u clipboard selektovani tekst se prebacuje u clipboard bez izbacivanja iz elije prethodno smeteni tekst u clipboard, ubacuje se u eliju, i to na mesto koje je odreeno trenutnim poloajem kursora Ukljueno stanje ove ikone odreuje zadebljani ispis selektovanog teksta Ukljueno stanje ove ikone odreuje zakoeni ispis selektovanog teksta Ukljueno stanje ove ikone odreuje podvueni ispis selektovanog teksta Izborom ove ikone otvara se padajua lista za izbor boje koja e biti pridruena selektovanom tekstu Ukljueno stanje ove ikone odreuje levo ravnanje selektovanog teksta Ukljueno stanje ove ikone odreuje centralno ravnanje selektovanog teksta Ukljueno stanje ove ikone odreuje desno ravnanje selektovanog teksta Izbor ove ikone, selektovani tekst oznaava kao stavku u listi niza podataka
621 Izborom ove ikone otvara se dijalog box za postavljanje okvira oko elije.
Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira oko elije Postavljanjem na ukljueno stanje ponuenih prekidaa, na odogvarajuoj strani elije se postavlja linija okvira. Oznaka za ukljueno stanje je uvuen izgled ikone, pri emu se u centralnom delu ovog dijalog box-a, na odgovarajuoj strani postavlja linija okvira. Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Pridrui svima, imate mogunost da odabrane strane za postavljanje okvira, pridruite i svim ostalim elijama u zaglavlju. Za najee sluajeve u praksi, kada je potrebno postaviti okvir oko svih elija, sve ponuene prekidae u ovom dijalog box-u, postavite na ukljueno stanje, to e dovesti do eljenog efekta. Izborom ove ikone otvara se dijalog box za uitavanje slika sa diska raunara.
Izgled dijalog box-a za ubacivanje slika u eliju zaglavlja Izborom jedne od ponuenih opcija iz zatvoren liste Tip fajla, pored bitmapa, u eliju je mogue ubaciti i sadraj metafiles-a. Nakon selektovanja eljenog fajla, i aktiviranja komandnog polja OK, na poziciji kursora e se pojaviti sadraj uitane slike. U sluaju velikog formata slike, kliknite miem na nju, i pomou scrooll traka dovedite jedan od njenih okova u poloaj da se vidi u prostoru predvienom za prikaz elije.
622
Selektovanjem ubaene bit mape, u njenim uglovima i na sredinama svake od strana, postavljaju se simboli malog kvadrata pomou kojih se vri promena dimenzija slike. Dovoenjem mia u ploaj da pokazuje na mali kvadrat postavljen u uglu slike, i njegovim razvlaenjem ka unutra, dovedite veliinu slike na eljenu dimenziju.
Smanjena veliina uitane slike Izborom ove ikone, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski definsanih tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi:
623 #p #n #t #d redni broj tekue strane ukupan broj strana trenutno vreme tekui datum
Ubaeni programski definisani tekstovi, u eliji se oznaavaju simbolom # i odgovarajuim slovom. Da biste definisali raspored elija koji odgovara Vaem zaglavlju, potrebno je da prvo zadate eljeni format hartije, odredite margine i visinu zaglavlja. Pored toga potrebno je i da ponititite default zaglavlje koje je isporueno kao ugledni primer. To ete postii tako to ete krajnju levu eliju proiriti do maksimalne veliine zaglavlja.
Razvlaenje desne ivice krajnje leve elije po celoj irini zaglavlja Znai, dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na desnu ivicu krajnje leve elije, ovu ivicu razvucite da krajnje desne ivice zaglavlja. Na ovaj nain dobiete da se zaglavlje sastoji samo od jedne elije.
624
Izgled zaglavlja koje se sastoje samo od jedne elije Selektovanjem bitmape u donjem delu dijalog box-a, koji je predvien za editovanje sadraja trenutno aktivne elije, i pritiskom na taster Del izbacite ovu bitmapu iz sadraja vaeg zaglavlja.
Potpuno prazan sadraj zaglavlja U donjem levom uglu svake od elija, nalazi se mali uspravan pravougaonik, pomou koga se svaka od elija moe podeliti na dve nove, po vertikali. Mali poloeni pravougaonik u gornjem desnom uglu svake od elija, slui za podelu elija po horizontali. Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na jedan od ova dva mala pravougaonika, kursor menja oblik u odgovarajui oblik koji ujedno ukazuje i na smisao mogue akcije.
625
Pravougaonici za podelu elija na manje delove Operacija podele elija se odvija tako to se miem klikne na eljeni mali pravougaonik, i ne otputajui ga dovede u poloaj eljene vertikalne, odnosno horizontalne podele.
Razvlaenjem gornjeg desnog pravougaonika na dole, dobijena je nova elija I na novo dodatoj eliji, u donjem levom i gornjem desnom uglu, nalaze se mali prvougaonici za njenu eventualnu podelu na manje delove. U gornjem delu zaglavlja dodaemo jo jednu eliju.
626
Razvlaenjem donjeg levog pravougaonika gornje elije u desno, dobijena je nova elija Ovaj postupak je potrebno ponavljati, sve dok ne dobijeti eljeni broj i raspored elija. Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na sredinu jednu od unutanijh strana elije, omoguena je naknadna promena dimenija date elije.
Unutranje strane elija koje se mogu razvlaiti Kako se razvlaenjem pomou mia ne moe odrediti tana dimenzija elije, to je programom predvieno i numeriko zadavanje dimenzija svake od elija. Klikom mia unutar bilo koje od elija, ona postaje trenutno aktivna, a u edit box-ovima irina i Visina, prikazuju se njene trenutne dimenzije.
627
Edit box-ovi za numeriko zadavnje dimenzija trenutno aktivne elije Kako zaglavlje ima ograninu, ranije zadatu dimenziju, to promena dimenzija jedne elije utie i na dimanzije ostalih elija. Usvojeno je da se promena dimenzija elija odvija sleva na desno, i odzgo na dole. Iz tog razloga, selektovanjem jedne od ivinih elija, odgovarjui edit box za numeriko podeavanje dimenzija elije bie neaktivan.
Za selektovanu gornju desnu eliju, nije mogue menjati irinu Kada ste podesili poloaj i broj elija u zaglavlju, preostalo je jo da u svakoj od njih zadate i odgovarajui sadraj, na nain kako je to ranije opisano.
628 Definisanje tekstova na hartiji U okviru kartoteke Tekst, imate mogunost da definiete sve podatke o vrsti, boji i veliini tekstova koji se ispisuju na hartiji.
Izgled kartoteke Tekst U delu dijalog box-a Hartija, definiu se podaci koji se odnose na tampanje naslova poglavlja. Naime, kako je grafiki dokument podeljen na manje celine, to se u vrhu strane na kojoj poinje dato poglavlje, automatski postavlja i naslov datog poglavlja: Osnovni podaci o modelu, Ulazni podaci Konstrukcija, Ulazni podaci-Optereenje, Seizmiki proraun, itd. Pomou check box-a tampanje naslova, odreujete da li e naslovi poglavlja biti tampani ili ne. Ako je ovaj check box posatvljen na ukljueno stanje, tada postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa: Samo na poetnoj strani i Na svakoj strani, odreujete uestalost njegovog pojavljivanja. Znai, naslov poglavlja se moe pojaviti ili samo na vrhu strane na kojoj je se nalazi njegov poetak, ili pak na vrhu svih strana na kojima se dato poglavlje prostire. Za preporuku je da se odluite za ispis naslova samo na poetnoj strani poglavlja.
629
Pomou ove tri ikone, koje rade kao prekidai, odluejete se za nain ravnanje naslova Iz zatvorene liste koja se nalazi u vrhu ovog dela dijalog box-a, moete odabrati prozivoljnu vrstu i veliinu fonta sa kojim e biti ispisani naslovi poglavlja. Pored mogunosti definisanja podebljanog, zakoenog i podvunog ispisa naslova, mogue je odabrati kako boju samog teksta tako i boju njegove pozadine.
Komandna polja za izbor boje teksta i njegove pozadine Prvo komandno polje slui za izbor boje samog naslova poglavlja, a drugo za izbor boje pozadine. Na ovaj nain moete dobiti osenene naslove poglavlja. U edit box-u Broj prve strane moete promeniti redni broj poetne strane dokumenta.
630
Edit box za definisanje rednog broja prve strane dokumenta Promena poetnog broja prve strane e imati uticaj samo na ispis rednog broja strane na samoj hartiji dokumenta. U delu dijalog box-a Tekstualni izvetaj, nalaze se parametri koje e program koristiti pri kreiranju raznih tekstualnih izvetaja.
Deo dijalog box-a za podeavanje fontova u tekstualnim izvetajima
631 U tekstualnim izvetajima, svi tekstovi su razvrstani u tri grupe: Glavni tekst: zadati parametri e se odnositi na sve tekstove unutar izvetaja, ukljuujui i zaglavlje tabela Tekst na crteima: zadati prametri e se odnositi na kote i oznake na crteima koje se kreiraju u okviru pojedinih tekstualnih izvetaja. Na primer crtei poprenih preseka greda u okviru setova njihovih ulaznih podataka, itd. Naslov tabele: zadati prametri e se odnositi na naslov svake od kreiranih tabela u okviru tekstualnih izvetaja. Na primer naslov tabele: Tabela materijala, itd. Pored boje samog fonta, za naslove i zaglavlje tabela, omoguen je i izbor boje pozadine. Na ovaj nain naslovi tabela, kao i njihova zaglavlja mogu biti oseneni.
Komandna polja za izbor boje pozadine naslova i zaglavlja tabela U donjem delu dijalog box-a nalazi se parametar kojim se odreuje nain potpisa grafikih blokova.
632
Deo dijalog box-a za izbor vrste i veliine fonta kojim e biti potpisivani grafiki blokovi Naime, svaka od eksportovanih slika, ima rezervisan prostor u kome se ispisuje njeno znaenje. Na primer: Deformisani model, Ram V_1, itd. O samom eksportu grafikih blokova, i znaenju njihovih potpisa, bie vie rei kasnije. Snimanje zadatih podataka o hartiji Kada ste podesili sve potrebne podatke, potrebno je da izgled tipske hartije sauvate u bazi. Izborom komandnog polja Snimi, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na definisane podatke o hartiji, i aktivirati komandno polje OK. U sluaju da ste zadali ime koje ve postoji u listi tipova hartije, program e izdati odgovarajuu poruku.
633 Aktiviranje komandnog polja Yes, e znaiti potvrdan odgovor i prethodni parametri hartije, koji su bili upameni pod zadatim imenom, bie izgubljeni. Izbor komandnog polja No e dovesti do odustajanja od operacije snimanja. Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, predviena je za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija.
Zatvorena lista za izbor jednog od ranije snimljenih tipova hartije Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara se sadraj liste i sada je dovoljno miem kliknuti na red u kome je opisan sadraj hartije koja se eli odabrati. Napomenuemo da se u listi uvek nalazi i programski definisana hartija Default, koje se ne mozete obrisati. Pomou komandnog polja Brii je omogueno brisanje proizvoljno selektovane hartije iz liste. Postupak se odvija tako to se prvo miem klikne na hartiju u listi koja se eli obrisati, a potom aktivira komandno polje Brii. Poslednje odabrani tip hartije se pamti, te e pri kreiranju novih modela, njihove projektne dokumentacije imati iste karakteristike hartije kao i dokument sa kojim ste poslednji put radili. Pored toga programom je omoguena i naknadna promena svih prethodno zadatih podtaka o hartiji. Znai, moete kreirati projektnu dokumentaciju za jedan format hartije, o posle toga je moete promenom podataka u ovom dijalog box-u, naknadno prelomiti na potpuno drugi format.
634 Preuzimanje snimljenih konfiguracija od drugog korisnika (Import) Programom je omogueno i preuzimanje snimljenih konfiguracija sa podacima o hartiji od Import : drugog korisnika. Za ovu namenu predvieno je komandno polje
Komandno polje Import za preuzimanje konfiguracija od drugog korisnika Izborom ovog komandnog polja otvara se novi dijalog box:
Dijalog box za import konfiguracija sa podacima o hartiji Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smetaju u datoteku Tower.$har. Kada je odabrana eljena datoteka, klikom miem na komandno polje Uitaj izvrie se preuzimanje konfiguracija sa podacima o hartiju. Od tog trenutka, sve importovane konfiguracije prikazivae se u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija, i bilo koja od njih moi e da se postavi za tekuu. Ako neke od importovanih konfiguracija imaju isto ime kao i postojee konfiguracije u listi, dodae im se simbol * na kraju imena.
635
8.21.4 Struktura grafikog dokumenta

Projektna dokumentacija se sastoji od niza blokova, koji mogu biti ili tesktualni ili grafiki. Kako broj blokova moe biti veliki, to je ceo dokument zbog preglednosti, podeljen na manje celine. Organizacija ove podele je prikazana u stablu koje se nalazi u levom delu prozora za rad sa projektnom dokumentacijom.
Struktura projektne dokumentacije Ceo dokument se uvek deli na sledee celine, odnosno poglavlja: Sadraj Osnovni podaci o modelu Ulazni podaci Rezultati Dodaci
Grana Ulazni podaci, deli se na dve nove podele u zavisnosti od toga da li se ulazni podaci odnose na geometriju konstrukcije ili pak na zadato optereenje. I grana Rezultati, ima svoju pod-podelu, u zavisnsoti od toga, na ta se odnose prikazani rezultati: Modalna analiza, Seizmiki proraun, Statiki proraun, Stabilnost ili pak dimenzionisanje. Kako se u projekat mogu prilagati i tekstualni i grafiki blokovi, to e program svaki od njih smetati u odgovarajuu granu, u zavisnosti od prirode datog bloka. Svi ubaeni blokovi u projektnu dokumentaciju se pamte kao takvi, te naknadnim izmenama na modelu, i njegovim eventualnim ponovnim proraunavanjem, nee doi do automatskog osveavanja ovog dokumenta. U takvim sluajevim, svi ranije ubaeni blokovi, koji ne odgovaraju novom sadraju modela, moraju se prvo obrisati pa potom ponovo ubaciti u projekat. Da bi se olakalo organizovanje projektne dokumentacije, omogueno je dodavanje novih poglavlja u stablo izvetaja. Kao poslednja grana u stablu izvetaja sada se nalazi poglavlje Dodaci. Desnim klikom mia preko njega otvara se meni sa stavkom Novi direktorijum:
636
Desni klik mia preko naziva poglavlja Dodaci, otvara meni u kome se nalazi stavka Novi direktorijum Izborom ove stavke iz menija, otvara se dijalog u kome se zadaje ime novog poglavlja:
Aktiviranjem komandnog polja OK, u grani Dodaci bie smeteno novo poglavlje sa zadatim nazivom. Ukoliko elite da promenite ime novododatog poglavlja ili da ga obriete iz stabla, potrebno je da iz padajueg menija koji se otvara desnim klikom mia preko njegovog naziva izaberete odgovarajuu naredbu.
637
Padajui meni koji se otvara na desni klik mia preko novog poglavlja Izborom naredbe Preimenuj ponovo se otvara dijalog u kome se sada moe zadati novo ime poglavlja, dok se aktiviranjem naredbe Brii poglavlje uklanja iz dokumentacije. Ukoliko poglavlje sadri neke grafike ili tekstualne blokove, a aktivira se opcija Brii, pojavie se odgovarajue upozorenje:
Dodata poglavlja su potpuno ravnopravna sa ve postojeim poglavljima, tako da i za njih vae sve programom predviene naredbe za ubacivanje blokova (ubacivanje praznog bloka, premetanje i kopiranje blokova). Za razliku od ostalih poglavlja, poglavljima koja se nalaze u direktorijum Dodaci moe se menjati i poloaj. Naime, kada se selektuje neko od ovih poglavlja postaju dostupne ikone koje se koriste za promenu poloaja blokova: Izborom ove ikone, trenutno aktivno poglavlje se pomera u stablu za jedno mesto na gore. Izborom ove ikone, trenutno aktivno poglavlje se pomera u stablu za jedno mesto na dole. Promena poloaja poglavlja se moe vriti samo unutar direktorijuma Dodaci, odnosno poglavlje nije mogue prebaciti u neki drugi direktorijum.
638
8.21.5 Generisanje tekstualnih izvetaja

Pored tekstualnih i grafikih blokova, koje se mogu eksportovati u projekat iz modula za obradu rezultata prorauna, programom je omogueno i automatsko generisanje tesktualnih izvetaja, iz okruenja samog prozora za rad sa projektnom dokumentacijom. Naime, desnim klikom mia preko jednog od ponuenih naslova poglavlja u stablu, otvara se padajui meni.
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Ulazni podaci - Konstrukcija, otvara se padajui meni U sklopu svih padajuih menija, koji se otvaraju na desni klik mia preko naslova odgovarajueg poglavlja, nalazi se i naredbe Generii, Njenim izborom, ulazi se u proceduru generisanja datog tekstualnog izvetaja. Ako se zahteva ponovno generisanje ve postojeih izvetaja, tada e stari izvetaji biti obrisani, a novi ubaeni u projekat. U sluaju da model nije proraunat, tada pojedini delovi izvetaja za koje su potrebni podaci iz prorauna, nee biti ni generisani. Generisanje sadraja Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Sadraj, i izborom naredbe Generii, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje njen sadraj. U sadraju se ispisuju nazivi poglavlja i redni brojevi strana na kojoj data poglavlja poinju. Kako se sadraj stalno aurira, u zavisnosti od broja i veliine ubaenih tekstualnih i grafikih blokova, to je potpuno svejedno kada ete ga generisati. Generisanje osnovnih podataka o modelu Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Osnovni podaci o modelu, i izborom naredbe Generii, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuju osnovne informacije o modelu.
639
Izgled izgenerisanih osnovnih podataka o modelu Na poetku ovog izvetaja, prikazuju se podaci koji su pridrueni pomou naredbe Podaci o projektu (vidi poglavlje 3.6.8). Ako ove podatke niste zadali, tada e oni i u tesktualnom izvetaju biti presekoeni. U daljem tekstu ovog izvetaja, program ispisuje naziv datoteke i datum sprovedenog prorauna. U delu izvetaja gde se ispisuje naziv prorauna, program e u produetku postaviti oznaku ili 3D ili 2D, u zavisnosti od toga da li je model ravanski ili pak prostorni. U sluaju da se radi o ravanskom proraunu, pored informacije 2D, program e u zagradi ispisati i oznaku slobodnih pomeranja, koja ujedno oznaavaju i ravan u kojoj je proraun sproveden. U ovom delu izvetaja, program simbolom X, oznaava i vrste analize koje su sprovedene. Veliina modela se opisuje brojem vorova na mrei konanih elemenata, i brojem odgovrajuih tipova konanih elemenata. Na kraju izvetaja, program ispisuje i informaciju o jedinicama mera koje su postavljene za tekue pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2). Vodite rauna, da pre generisanja ovog izvetaja, tekue jedinice mera u programu budu usgalaene sa jedinicama u kojima su kreirani ostali delovi projektne dokumentacije. Generisanje ulaznih podataka o konstrukciji Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Konstrukcija, i izborom naredbe Generisanje izvetaja, otovorie se dijalog box sledeeg izgleda.
640
Izgled dijalog box-a za generisanje ulaznih podataka o konstrukciji Postavljanjem odgovarajuih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor tekstualnih blokova koji e ui u sastav projektne dokumentacije. Lista faza graenja - ovaj check box e biti dostupan samo za modele koji u sebi imaju definisane faze graenja. U listi e biti ispisani nazivi svih zadatih faza graenja. ema nivoa ovaj check box e uvek biti dotupan, obzirom da svaki model u sebi mora sadrati barem jedan nivo. U ovom tekstualnom bloku, bie prikazana tablica sa svim podacima koje ste zadali pomou naredbe za editovanje nivoa (vidi poglavlje 2.11.1). Koordinate vorova ovi podaci se mogu prikazaviti na dva naina. Naime, moe se zahtevati prikaz koordinata ba svih vorova na modelu, ili pak samo vorova koji se nalaze na konturama konstruktivnih elemenata i optereenja. Nain prikaza koordinata vorova se odreuje postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa: Svi vorovi i Samo konture. Napomenuemo da e se kod modela u kojima su definisani granini uslovi u ploama ili zidovima, pojaviti vie vorova sa istim koordinatama (vidi poglavlje 3.1.3). Razlog ovome je to se granini uslovi modeliraju izjednaavanjem pomeranja vorovima koji imaju isti poloaj u prostoru, a pripadaju razliitim konstruktivnim elementima. U takvim sluajevima, u okviru jednog reda podataka e se pojaviti informacija o rednom broju prvog i poslednjeg vora u nizu, koji ima iste koordinate. Ako model sadri preko 5000 vorova, a izabrali ste prikaz svih vorova, aktiviranjem komadnog polja OK program e izdati odgovarajue upozorenje.
641
Razlog ovakvom upozorenju je vie nego jasan, obzirom da bi tampanje koordinata svih vorova, za velike modele, zahtevalo jako veliki broj strana dokumenta. Obzirom da je program grafiki orijentisan i da imate mogunost da geometriju modela i optereenja prikaete putem slika, preporuujemo da prikaz koordinata vorova uopte ne prilaete u sastav Vae projektne dokumentacije. Setovi numerikih podataka u ovom delu dijalog box-a, bie dostupni prekidai samo za one konstruktivne elemente koji su sadrani u modelu. Napomenuemo da se za ceo model pravi jedinstvena tablica upotrebljenih materijala, te e uz setove konstruktivnih elemenata, umesto karakteristika materijala, biti prikazani samo njihovi redni brojevi koji odgovaraju numeraciji u tablici materijala. Svakako da e tablica materijala sadrati sve podatke koji definiu jedan materijal. Kako se ova vrsta ulaznih podataka ne moe prikazati eksportovanjem grafikih blokova, to preporuujemo da svaka Vaa projektna dokumentacija sadri setove numerikih podataka za sve konstruktivne elemente. Ako ipak ne elite prikaz setova numerikih podataka, check box Setovi numerikih podataka postavite na isklueno stanje, nakon ega e program ignoristai stanje ostalih prekidaa u ovom delu dijalog box-a. Kontura konstruktivnih elemenata- u ovom delu dijalog box-a, bie dostupni prekidai samo za one konstruktivne elemente koji su sadrani u modelu. Podaci o ploaju konstruktivnih elemnata se opisuju u tablicama za svaki konstruktivni element posebno. Ove tablice sadre onoliko redova koliko ima i entiteta tog tipa na modelu. Kontura entiteta se opisuje nizom rednih brojeva vorova na njegovoj konturi. U sluaju lunih segmenata, vor koji oznaava taku sa luka povezan je sa ostalim vorovima simbolom ~. Kako se poloaj konstruktivnih elemenata opisuje rednim brojevima vorova sa mree konanih elemenata, to u sluaju da se odluite za ovakav prikaz ulaznih podataka, dobro bi bilo da u projekat piloite i koordinatam kontrurnih, ili pak svih vorova. Obzirom da je program grafiki orijentisan i da imate mogunost da geometriju modela i optereenja prikaete putem slika, preporuujemo da ovakve ulazne podatke uopte ne prilaete u sastav Vae projektne dokumentacije. U delu dijalog box-a Grafiki blokovi, postavljen je niz prekidaa koji odreuju koji e grafiki blokovi biti automatski kreirani. 3D prikaz iani Render Tavanice kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje za izbor su dostupni radio button-i koji se nalaze ispod njega: kada je izabran ovaj radio button kreirae se grafiki blok sa ianim trodimenzionalnim modelom. kada je izabran ovaj radio button kreirae se grafiki blok sa renderovanim trodimenzionalnim modelom. postavljanjem ovog prekidaa na ukljuno stanje, bie kreirani grafiki blokovi u ijem sastavu e se nai svi horizontalni sklopovi (nivoi) na modelu. Znai, kreirae se onoliko blokova koliko ima horizontalnih nivoa na modelu. kada je ovaj check box postavljen na ukljueno kreirae se grafiki blok sa dispozicijom svih ramova modela.
Dispozicija ramova -
642
Ramovi -
postavljanjem ovog prekidaa na ukljuno stanje bie kreirani grafiki blokovi u ijem sastavu e se nai svi vertikalni sklopovi (ramovi) na modelu. Znai, kreirae se onoliko blokova koliko ima i simbola vertikalnih ramova u prozoru Dispozicija. Pored toga, program e obavezno kreirati i grafike blokove od vertikalnih sklopova koji u sebi sadre zidove, bez obzira da li je njihov poloaj u prozoru Dispozicija odreen simbolom ili ne. postavljanjem ovog prekidaa na ukljuno stanje bie kreirani grafiki blokovi u ijem sastavu e se nai svi definisani pomoni pogledi na modelu (vidi poglavlje 2.14.3). Svakako da e ovaj prekida biti aktivan samo u sluaju da su na datom modelu kreirani pomoni pogledi.
Pomoni pogledi -
U okviru svih ovih grafikih blokova, optereenje se nee nikada prikazivati dok e vidljivost svih ostalih elemenata crtea biti odreena trenutnim stanjem vidljivosti u modulu za obradu rezultata prorauna. Zbog toga je u ovom dijalog box-u prisutna i zatvorena lista za promenu stanja vidljivosti.
Zatvorena lista za izbor vidljivosti koja e odrediti sadraj grafikih blokova Znai na ovaj nain moete odrediti da li e se uz vidljive konstruktivne elemente prikazivati i redni broj seta numerikih podataka, da li e pomone ose biti prikazane ili ne, da li e se videti pomone linije sa kotama, itd. Izborom ove ikone otvara se dijalog box Vidljivost, u kome moete da reguliete nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije posebno. Izabrano stanje vidljivosti je jednokratno, tako da e ono vaiti samo dok se ne izae iz dijalog box-a Generator ulaznih podataka o konstrukciji.
643 Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podeavati karakteristike blokova koji e biti kreirani. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka u modulu za obradu rezultata, tako da e sve izmene parametara ostati zapamene i nakon izlaska iz tekue naredbe. U sluaju modela koji su definisani u fazama graenja, u dnu dijalog box-a se nalazi zatvorena lista pomou koje imate mogunost da definiete da li e se grafiki blokovi generisati za sve faze graenja ili pak samo za odabranu fazu graenja.
Zatvorena lista za izbor faza gra|enja ija e geometrija biti eksportovana Aktiviranjem komandnog polja OK, program e pored svih ostalih ulaznih podataka, automatski generisati i sve odabrane grafike blokove koji definiu ulazne podatke o geometriji konstrukcije.
644
U delu stabla Konstrukcija, program je postavio sve prethodno izgenerisane tekstualne i grafike blokove Generisanje ulaznih podataka o optereenju Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Optereenje, i izborom naredbe Genersanje izvetaja, otovorie se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje ulaznih podataka o optereenju Postavljanjem odgovarajuih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor blokova koji e ui u sastav projektne dokumentacije. U svakom sluaju, poeljno je da u projektnu dokumentaciju priloite i listu svih osnovnih sluajeva optereenja i eventualno kreiranih kombinacija njihovog jednovremenog delovanja. Kada je prekida Lista sluajeva optereenja postavljen na ukljueno stanje, tada e dostupan postati i prekida Suma spoljanjih sila. Kada je on postavljen na ukljueno stanje u tablici e se pored imena svih osnovnih sluajeva optereenja
645 ispisivati i sume zadatog optereenja u pravcu globalnih koordinatnih osa. Izuzetak predstavljaju sluajevi optereenja sa pokretnim optereenjem, seizmiki sluajevi optereenja proraunati metodom multimodalne analize i uticajne linije. Isti podaci e se ispisivati i za sve kombinacije koje u svom sastavu nemaju pokretno optereenje ili seizmiko optereenje koje je proraunato metodom multimodalne analize.
Tabela sluajeva optereenja sa prikazanom sumom spoljanjih sila Da bi uopte dolo do automatskog generisanja grafikih blokova, potrebno je da prekida Poloaj optereenja postavite na ukljueno stanje. U sluaju modela koji su definisani u fazama graenja, u dnu dijalog box-a se nalazi zatvorena lista pomou koje imate mogunost da definiete da li e se grafiki blokovi generisati za sve faze graenja ili pak samo za odabranu fazu graenja. Sve prethodno reeno, za postavljanje vidljivosti i veliine grafikih blokova vai i ovde (vidi deo generisanja ulaznih podataka o konstrukciji). Aktiviranjem komandnog polja OK, program e automatski generisati i grafike blokove koji definiu poloaj zadatog optereenja u okviru svih osnovnih sluajeva optereenja.
646
Automatski generisani grafiki blokovi sa poloajem optereenja Veliine simbola strelica kojima se predstavlja delovanje povrinskog, linijkog i takastog optereenja, odreena je trenutnim faktorom skaliranja koji je postavljen u modulu za obradu rezultata prorauna funkcijskim tasterima : F9, F10 i F11 (vidi poglavlje 3.2). Napomenuemo da se grafiki blokovi kreiraju samo za sklopove u kojima se barem jedan od entiteta optereenja vidi. Uz sva pikazana optereenja uvek se ispisuje i njihov intenzitet. Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenoj modalnoj analizi Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Modalna analiza, i izborom naredbe Generisanje izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tesktualni izvetaj koji sadri kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedene modalne analize.
Izgled izgenerisanog izvetaja modalne analize Napomenuemo, da sadraj tablice u kojoj se prikazuje raspored masa po visini objekta, u potpunosti odgovara sadraju dijalog box-a, koji se otvara izborom podopcije Izvetaj, u
647 okviru naredbe Mase (vidi poglavlje 6.6). Ukoliko niste editovali nivoe pomou naredbe Mase, njihov poloaj e odgovarati zadatom poloaju nivoa u samom modelu (naredba Edit). Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom seizmikom proraunu Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Seizmiki proraun, i izborom naredbe Generisanje izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tesktualni izvetaj koji sadri kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedenog seizmikog prorauna.
Izgled izgenerisanog izvetaja seizmikog prorauna Pored zadatih ulaznih podataka, program za svaki zadati pravac delovanja seizmike, kreira i tablicu rasporeda seizmikih sila po visini objekta. Raspored nivoa u ovim tablicama u potpunosti odgovara rasporedu nivoa koji je definisan izborom podopcije Izvetaj, u okviru naredbe Mase (vidi poglavlje 6.6). Ukoliko niste editovali nivoe pomou naredbe Mase, njihov poloaj e odgovarati zadatom poloaju nivoa u samom modelu (naredba Edit). U sluaju seizmikog prorauna, koji se bazira na multimodalnoj analizi, tada e se u okviru ovih tablica prikazivati proraunate seizmike sile za svaki od proraunatih tonova. Na kraju izvetaja, program e kreirati i tablicu sa faktorima participacije, iz koje se moe sagledati doprinos svakog od tonova, pri proraunu seizmikih sila. Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom statikom proraunu Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Statiki proraun, i izborom naredbe Generisanje izvetaja, otovorie se dijalog box sledeeg izgleda.
648
Izgled dijalog box-a za generisanje numerikih rezultata statikog prorauna Izbor optereenja za koje e se kreirati tekstualni izvetaj vri se u desnom delu dijalog box-a (Optereenja). Prikazane opcije imaju sledee znaenje: Tekui sluaj optereenja - Izvetaj se generie za sluaj optereenja koji je izabran iz zatvorene liste, koja postaje dostupna tek kada se izabere ovaj prekida. U listi se nalaze svi osnovni sluajevi optereenja, sve kombinacije i sve anvelope koje su ranije kreirane za dati model. Bilo koji od ovih sluajeva optereenja moe se izabrati za kreiranje izvetaja. Sva osnovna optereenja - Izvetaj se generie za sve osnovne sluajeve optereenja. Sve kombinacije optereenja - Izvetaj se generie za sve kombinacije optereenja. Sva optereenja - Izvetaj se generie za sva optereenja.
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor optereenja Kada tekui model sadri faze graenja, za promenu postaje dostupna i zatvorena lista, koja se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a (Faza graenja). Izborom iz ove liste odreuje se faza graenja za koju se generie izvetaj. U listi se nalazi i opcija Sve faze. Njenim izborom izvetaj se generie za sve faze graenja. U levom delu dijalog box-a se nalaze komandna polja sa nazivima svih konstruktivnih elemenata koji su podrani u programu. Svakako da e za aktiviranje biti dostupni samo elementi konstrukcije koji su zastupljeni u modelu, sa kojim trenutno radite. Sa leve strane naziva, svakog od konstruktvnih elemenata, nalaze se prekidai ijim postavljanjme na ukljueno, odnosno iskljueno stanje, reguliete da li e se njihovi rezultati nai u sklopu izgenerisanog tekstualnog izvetaja ili ne.
649
Prekidai koji odreuju da li e se rezultati za dati konstruktivni element izgenerisati ili ne Izborom bilo kog od ponuenih komandnih polja, otvara se dijalog box za definisanje sadraja tesktualnog izvetaja koji e se odnositi na rezultate u datom konstruktivnom elementu.
Izgled dijalog box-a za definisanje sadraja tekstulanog izvetaja sa rezultatima u ploama i zidovima Nain rada sa ovim dijalog box-ovima je potpuno isti kao i kod dijalog box-ova u okviru naredbe za generisanje tesktualnih izvetaja selektovanjem (vidi poglavlje 8.16). Kada ste zadali sve potrebne podatke u ovom djalog box-u, izbor komandnog polja OK e dovesti do vraanja na osnovni izgled dijalog box-a u okviru naredbe za generisanje numerikih rezultata statikog prorauna celog modela. Pored rezultata za odabarane konstruktivne elemente, u okviru ove naredbe za nudi mogunost i generisanja tabela sa deformacijama vorova sa mree konanih elemenata. Izborom komandnog polja Deformacija vorova, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
650
Izgled dijalog box-a za definisanje sadraja tekstulanog izvetaja o deformacijama vorova. Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kod konstruktivnih elemenata, stim to se menja jedino vrsta uticaja koje moete selektovati za prikaz. Ovde su za prikaz predviene deformacije vorova sa mree konanih elemenata u globalnom koordinatnom sistemu. Isto, kao i kod naredbe za kreiranje tekstualnih izvetaja selektovanjem, i u okviru ove naredbe je mogue snimanje u bazu trenutnog stanja prekidaa, odnosno odabranog sadraja tekstualnog izvetaja.
Zatvorena lista za izbor nekog od ranije snimljenih tipova izvetaja Ove baze su meusobno usaglaene, odnosno konfiguracija snimljena u okviru ove naredbe sadri niz pod-konfiguracija koje se odnose na pojedine konstruktivne elemente. Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a u delu projektne dokumentacije koji je rezervisan za rezultate statikog prorauna, bie postavljeno onoliko tekstualnih blokova koliko sti ih i odabrali u ovom dijalog box-u.
651
U delu stabla Statiki proraun, program je izgenerisao sve prethodno odabrane tekstualne blokove Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom proraunu stabilnosti Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Stabilnost, i izborom naredbe Generisanje izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tesktualni izvetaj koji sadri kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedenog prorauna stabilnosti.
Izgled izgenerisanog tekstualnog izvetaja o kritinom optereenju Opciono brisanje ve postojeih generisanih blokova pri ponovnom generisanju Prilikom generisanja izvetaja program proverava da li u projektnoj dokumentaciji postoje tekstualni ili grafiki blokovi koji su ranije generisani sa istom naredbom. Ako postoje pojavljuje se upozorenje koje korisniku prua mogunost da ove blokove izbrie iz izvetaja.
652
Izborom potvrdnog odgovora briu se ranije generisani blokovi, dok se izborom negativnog odgovora oni zadravaju, uz dodavanje novih blokova u dokumentaciju. Ako se check box Automatski koristi ovaj odgovor postavi na ukljueno stanje, program e zapamtiti poslednji dati odgovor (Yes ili No) i koristie ga pri buduim generisanjima blokova, tako da se upozorenje vie nee pojavljivati. Ukoliko elite da ponitite zapameni odgovor, odnosno da omoguite ponovno prikazivanje upozorenja, potrebno je da u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost (Setup-> Funkcionalnost) aktivirate komandno polje Ponitavanje automatskih odgovora.
8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu

Svi generisani tekstualni izvetaji i eksportovani grafiki blokovi, smetaju se u stablo projektne dokumentacije, i to u podruje pod-naslova, kome po sadraju pripadaju.
Izgled stabla projektne dokumentacije sa eksportovanim blokovima Kako program ima razliit tretman prema tekstualnim i grafikim blokovima, to se oni u stablu oznaavaju posebnim ikonama. Ikona za oznaku tekstualnog bloka u stablu Ikona za oznaku grafikog bloka u stablu Iza ovih ikona, program ispisuje i naziv datog bloka, koji ukazuje na njegov sadraj. Napomenuemo da naslovi blokova ne utiu na sadaraj projekta na hartiji, ve slue iskljuivo za lake prepoznavanje njihovog sadraja.
653 Kako je prostor za prikaz stabla dokumenta ograniene veliine, to pomou horizontalne i vertikalne scroll trake na stablu, moete vriti promenu njegovog tekueg sadraja na ekranu.
Scrooll trake za promenu tekueg sadraja stabla Raspoloivi prostor za prikaz stabla, moe se menjati u horizontalnom smislu. Naime, razvlaenjem njegove desne ivice, ovaj prostor se moe poveati, odnosno smanjiti.
Razvlaenjem desne ivice prostora predvienog za prikaz stabla, moe se menjati dimenzija ovog prostora Svakako da e poveanje polja predvienog za prikaz stabla, dovesti do smanjenja prostora za prikaz lista dokumenta.
654 Promena tekueg bloka U svakom trenutku rada sa projektnom dokumentacijom, uvek je jedan blok trenutno aktivan (naslov aktivnog bloka, u stablu je naznaen posebnom bojom). Promena tekueg bloka, vri se jednostavnim klikom mia preko njegovog naziva u stablu. Nakon toga, u desnom delu ekrana, za tekuu stranu projekta se postavlja ona strana na kojoj se nalazi trenutno aktivan blok.
Trenutno aktivan je grafiki blok u okviru pod-naslova Statiki proraun U sluaju tekstualnih blokova koji se prostiru na vie strana, za tekuu e biti postavljena strana, na kojoj poinje dati tekstualni blok. Na ovaj nain, tekui blok u stablu je uvek usaglaen sa prikazom tekue strane projekta, to omoguava lako pozicioniranje na eljeni deo dokumenta. Promena tekueg bloka, moe se vriti i pomou kursorskih strelica. Viestruka selekcija blokova Kako se pojedine naredbe u programu mogu jednovremeno odnositi na vie blokova, to je u stablu omoguena viestruka selekcija blokova pomou tastera Shift i Ctrl. Dranje stalo pritisnutog tasrera Ctrl i klik mia na neki od blokova e taj blok selektovati pri emu e prethodno selektovani blokovi ostati i dalje selektovani. U ovoj proceduri, klik mia na ranije selektovani blok e dovesti do njegovog de-selektovanja. Viestruka selekcija blokova pomou tasrera Shift se odvija slino kao i prethodno opisana pomou tastera Ctrl, stm to ovde klik mia na blok ne selektuje samo dati blok ve i sve ostale blokove u listi koji se nalaze izmeu prethodno selektovanog i onog koji je neposredno selektovan. napomenuemo da je pomou viestruke selekcije mogue selektovati blokove iz razliitih pod-oblasti. Viestruka selekcija e imati primenu kod naredbe za brisanje blokova i naredbe za podeavanje karakteristika blokova.
655
Viestrukom selekcijom su selektovani svi blokovi dokumenta Promena naziva bloka Klikom na desni taser mia, u poziciji kada on pokazuje na naslov selektovanog bloka u stablu, otvara se padajui meni u kome je uvek prisutna i naredba Preimenuj. Njenim izborom otvara se dijalog box u kome prethodno selektovanom bloku moete zadati novi naziv.
Dijalog box za promeu naziva bloka Brisanje bloka Brisanje selektovanih blokova se moe postii ili izborom ove ikone, ili pak direktnim pritiskom na taster Del. Pored toga, klikom na desni taser mia, u poziciji kada on pokazuje na naslov selektovanog bloka u stablu, otvara se padajui meni u kome je uvek prisutna i naredba Brii.
656
Padajui meni koji se otvara na desni klik mia preko naslova bloka Karakteristike bloka Izborom ove ikone, ili pak naredbe Karakteristike bloka, iz padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko naziva bloka u stablu, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za podeavanje karakteristika selektovanog grafikog bloka Ovaj dijalog box u potpunosti odgovara ranije opisanom za postavljanje default karakteristika eksportovanih blokova (vidi poglavlje 8.21.1). Jedina razlika je u tome, to se ovde zadati parametri ne koriste kao default vrednosti, ve se pridruuju samo selektovanom bloku. U sluaju da se ova naredba aktivira kada je selektovan tekstualni blok, tada e u njemu biti neaktivne sve opcije osim prekidaa Poni na novoj srani i Jedna kolona.
657
Izgled dijalog box-a za podeavanje karakteristika selektovanog tekstualnog bloka U sluaju viestruke selekcije grafikih blokova, tada e dostupni biti samo paramteri koji su zajedniki za sve selektovane blokove.
Izgled dijalog box-a za podeavanje karakteristika vie selektovanih grafikih blokova U ovakvim sluajevima, podaci koji nisu zajedniki za sve selektovane blokove, bie nedefinisani, odnosno prazni. Zadavanjem samo odreene grupe podataka, i aktiviranjem komandnog polja OK, svim selektovanim blokovima, bie pridrueni samo podaci koji su bili prethodno postavljeni u dijalog box-u, dok e ostali ostati ne promenjeni. U sluaju jednovremenog selektovanja i grafikih i tekstualnih blokova, za promenu e biti dostupan samo parmetar koji odreuje poetak bloka na novoj strani.
658 Promena rezmere bloka Izborom ove ikone, ili pak naredbe Razmera bloka, iz padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko naziva selektovanog grafikog bloka u stablu, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box za promenu razmere bloka Sada je u ponuenom edit box-u potrebno da zadate eljenu razmeru prethodno selektovanog bloka. Promena poloaja bloka Svaki novododati blok se automatski smeta na kraj grupe blokova koji su vezani za dati naslov poglavlja. Izborom ove ikone, trenutno aktivni blok se pomera u stablu, za jedno mesto na gore.
Izborom ove ikone, trenutno aktivni blok se pomera u stablu, za jedno mesto na dole.
Pored izbora jedne od ponuenih ikona, promena poloaja bloka je omoguena i dragovanjem. Sama procedura se odvija tako to se miem selektuje blok za pomeranje, i ne otputajui levi taster mia on prevue na novi poloaj u stablu. Po otputanju levog tastera mia, prethodno selektovani blok e biti postavljen neposredno ispod bloka na ije mesto je prevuen. Iz ovoga proizilazi zakljuak, da u sluaju da neki blok elite da postavite na prvo mesto u okviru datog podruja, neete moi tu akciju da sprovedete u jednom koraku. U takvom sluaju morate selektovani blok postaviti prvo na drugo mesto, a potom prvi iz liste da premestite na drugo mesto. Pri promeni mesta blokovima, vodite rauna o blokovima kojima je zadato da ponu na novoj strani ili pak u novom redu. O ovome e biti vie rei u poglavlju u kome se opisuje prelom dokumenta. Na prethodno opisani nain, blokovi se mogu premetati samo unutar istog pod naslova. Da biste mogli da izvrite rasporeivanje blokova po svojoj elji, omogueno je prebacivanje i kopiranje trenutno selektovanog bloka iz jednog poglavlja u drugo. Izborom naredbe Premetanje bloka pomou ove ikone, ili iz padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko naziva bloka u stablu, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
659
Izgled dijalog box-a za premetanje i kopiranje trenutno aktivnog bloka iz jednog poglavlja u drugo U zatvorenoj listi trenutno je prikazan naziv poglavlja kome selektovani blok pripada. U sluaju da blok elite da premestite ili iskopirate u neko drugo poglavlje, potrebno je da iz zatvorene liste odaberete naziv tog poglavlja, a zatim aktivirate jednu od dve ponuene opcije: premetanje ili kopiranje bloka. Izborom radio button-a Premetanje bloka, blok e biti premeten iz poglavlja kojem je prvobitno pripadao, u poglavlje koje je izabrano iz liste, dok e u sluaju da je aktiviran radio button Kopiranje bloka, selektovani blok biti iskopiran iz jednog poglavlja u drugo, tako da e se nai u oba poglavlja. Izlaskom iz dijalog box-a na komandno polje OK, u stablu e blok biti premeten, odnosno iskopiran u zahtevano poglavlje. TXT blokovi u okviru projektne dokumentacije S obzirom da se pri kreiranju projektne dokumentacije, pored tabela i crtea, esto javlja potreba za dopisivanjem raznih tekstova (naslovi, komentari, analize optereenja, itd.) omogueno je ubacivanje praznih blokova koji bi se koristili za ovu namenu. Blokovi se mogu ubacivati u projektnu dokumentaciju izborom odgovarajuih naredbi iz menija koji se otvara desnim klikom mia preko imena poglavlja u stablu: Ubaci blok na poetak poglavlja - izborom ove naredbe iz menija prazan blok su ubacuje na poetak datog poglavlja Ubaci blok na kraj poglavlja - izborom ove naredbe iz menija prazan blok su ubacuje na kraj datog poglavlja
660
Naredbe za ubacivanje praznog bloka na poetak, odnosno kraj poglavlja Takoe, blokovi se mogu ubacivati i aktiviranjem odgovarajuih ikona ili izborom naredbi iz menija koji se otvara desnim klikom mia preko imena bilo kog ve ubaenog bloka. ktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe Ubaci blok iznad blok se ubacuje neposredno iznad selektovanog bloka ktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe Ubaci blok ispod blok se ubacuje neposredno ispod selektovanog bloka
Naredbe za ubacivanje praznog bloka iznad, odnosno ispod trenutno selektovanog bloka Nakon ubacivanja bloka u izvetaj pomou neke od prethodno opisanih naredbi, program e automatski otvoriti dijalog box u kome se unosi sadraj bloka:
661
Izgled dijalog box-a u kome se unosi sadraj ubaenog bloka Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i u proceduri definisanja zaglavlja tipske strane projekta. Pored mogunosti definisanja proizvoljne veliine i sadraja kolona i redova, imate mogunost i da proizvoljno selektovani tekst iz Word-a, preko clip-board-a prekopirate u sadraj ubaenog bloka.
U sadraj bloka je iz Word-a iskopirana analiza optereenja Nakon aktiviranja komandnog polja OK, sadraj ubaenog bloka pojavie se u sastavu projektne dokumentacije.
662
Sadraj ubaenog bloka Veliina ubaenih blokova je programski definisana, ali se ona moe naknadno promeniti razvlaenjem graninika koji su postavljeni na njegovim stranama.
Razvlaenjem donje ivice blok je dobio potrebnu veliinu Ubaeni tekstualni blok je potpuno ravnopravan sa ostalim grafikim i tekstualnim blokovima, tako da se nad njim mogu vriti sve programom predviene operacije (promena poloaja, brisanje, itd). U meniju koji se otvara desnim klikom preko imena ubaenog bloka u stablu nalazi se i naredba Edit ubaenog bloka. Izborom ove naredbe otvara se potpuno isti dijalog kao i pri ubacivanju bloka, tako da na ovaj nain u svakom trenutku moete editovati njegov sadraj. Napomenuemo da se ista naredba nalazi i u meniju koji se otvara desnim klikom preko sadraja ubaenog bloka.
663
Naredba za editovanje ubaenog bloka Eskport grafikog bloka u AutoCAD (DXF) Izborom ove ikone, ili pak naredbe Eksport u DXF, iz padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko naziva selektovanog grafikog bloka u stablu, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box za eksport trenutno selektovanog grafikog bloka u DXF format U edit box-u se unosi ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i pomou standardnog Windows-ovog dijalog box-a za snimanje datoteka, koji se otvara . aktiviranjem komandnog polja U donjem delu dijalog box-a nalazie se zatvorena lista Duina ACU, iz koje se biraju merne jedinice koje e se koristiti pri eksportovanju bloka. Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa ekstenzijom .dxf, a svaki tip elemenata se eksportuje u poseban layer. Konstruktivni elementi se eksportuju u layer CONSTRUCTION, mrea konanih elemenata u FENET, legenda u LEGEND, a rezultati u layer RESULTS. Eksport grafikog bloka u klipboard Izborom ove ikone, ili pak naredbe Eksport bloka u klipbord, iz padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko naziva selektovanog grafikog bloka u stablu, program sadraj selektovanog bloka kopira u klipbord
664 Eksport bloka u TXT Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za eksportovanje selektovanog tekstualnog bloka u TXT format.
Sada je potrebno da zadate eljeno ime fajla i da aktiviranjem komandnog polja Snimi izvrite njegovo snimanje u izabranom direktorijumu. Sve tekstualne izvetaje generisane u programu moete eksportovati u poseban fajl koji ima ekstenziju *.txt. Izvetaji se eksportuju u istoj formi u kojoj su prikazani u programu (na pr. u formi tabele), tako da su pogodni za uitavanje u druge programe koji podravaju isti format fajla, pre svega u Excel.
8.21.7 Potpisi grafikih blokova

Ve smo ranije rekli, da se pri eksportu grafikih blokova, uz sadraj samog crtea automatski pridruuju i tekstovi koji ukazuju na njegov sadraj. Naime, svaki grafiki blok ima svoj naslov i svoj potpis. U dnu prozora za rad sa projektnom dokumentacijom, za trenutno akrivan grafiki blok, u odgovarajuim edit box-ovima program ispisuje ove podatke.
Edit box-ovi u kojima se ispsuje naslov, odnosno potis grafikog bloka
665 Ove tesktove program sam kreira, u zavisnosti od toga ta dati grafiki blok predstavlja. U program je usvojena sledea konvencija pri kreiranju ovih tekstova. - Ako model u sebi sadri definisane faze graenja, onda se obavezno u prvom redu naslova ispisuje naziv tekue faze graenja, a u drugom redu tekui sluaj optereenja, pod uslovom da grafiki blok po svom sadraju pripada ili poglavlju Ulazni podaci Optereenje ili poglavlju Statiki proraun. - Ako model ne sadri definisane faze graenja, tada se u prvom redu naslova ispisuje tekui sluaj optereenja, pod uslovom da grafiki blok po svom sadraju pripada ili poglavlju Ulazni podaci Optereenje ili poglavlju Statiki proraun. U svim ostalim sluajevima naslov e biti prazan. - U prvom redu potpisa bloka ispisuje se naziv dela modela koji je sadran u grafikom bloku (naziv rama, nivoa, pomonog pogleda, naziv trenutnog stanja sakrivenosti, i sl), a drugi red se ispisuje samo u sluaju da grafiki blok predstavlja rezultate prorauna. Tada se ispisuje naziv uticaja za koje su prikazni rezultati i njihove ekstremne vrednosti. U svim ostalim sluajevani, drugi red potpisa bloka e biti prazan. Nalov i potpis bloka su sastavni deo crtea, i moete ih menjati po svojoj elji. Pri editovanju i naslova i potpisa bloka, moete zadati vie od predviena dva reda. Dovoenjem mia na kraj tekueg reda, i pritiskom na taster Enter, program e prei u sledei red datog edit box-a. Promena sadraja ovih tekstova, bie prikazana na listu hartije tek kada promenite fokus sa tog edit box-a, pritiskom na taster Tab. Naslov i potpis bloka ne utiu na gabarit samog grafikog bloka, ve se ispisuju u njegovoj unutranjosti, na mestu koje je odreeno parametrima ravnanja u sklopu naredbe Karakteriste bloka. U sluaju da naslov ili potpis bloka preklapaju neki deo crtea, izborom nekog drugog naina ravnanja, on se gotovo uvek moe smestiti na prazan deo crtea.
8.21.8 Komande za rad sa listovima harije

U desnom delu prozora za rad sa projektnom dokumentacijom, uvek se prikazuje stvaran izgled trenutno aktivne strane dokumenta. Na dnu ekrana, na statusnoj liniji, uvek se ispisuje i informacija o rednom broju tekue strane kao i podatak o ukupnom broju strana u dokumentu.
Polje predvieno za ispis tekue strane dokumenta
666
Ve smo ranije rekli da se promenom tekueg bloka u stablu dokumnta, automatski aurira i strana na kojoj se dati blok nalazi. Meutim, promena tekue strane se moe vriti i pritiskom na tastere PgUp i PgDn, kao i izborom odgovarajuih ikona. Izborom ove ikone, za tekuu se postavlja prva strana ispred trenutno aktivne.
Izborom ove ikone, za tekuu se postavlja prva strana iza trenutno aktivne.
U sluaju da dokument sadri veliki broj strana, za brzo postavljanje tekue strane, moe posluiti i scroll trake koja se postavlja uz desnu ivicu ovog prozora.
Scroll traka za brzu promenu tekue strane Podrazumevani nain za prikazivanje stvarnog izgleda dokumenta je prikaz samo jedne strane. Meutim, ponekad moe biti od interese da se istovremeno prikae vie strana projekta. Izborom ove ikone, prikaz tekue jednovremenim prikazom vie stranica strane dokumenta, zamenjuje se
667
Jednovremni prikaz dve stranice dokumenta Koliki e broj strana biti prikazan jednovremeno, odreuje se izborom jedne od puneenih opcija iz zatvorene liste, koja se otvara klikom mia na strelicu sa desne strane ikone za jednovremni prikaz vie strana dokumenta. Programom je ogranieno da se istovremeno moe prikazati maskimalno est strana.
Zatvorena lista za izbor, koliko e strana dokumenta biti prikazano istovremeno Izborom ove ikone, jednovremeni prikaz vie strana, zamenjuje se prikazom samo tekue strane. Naredbe za zumiranje sadraja hartije rade na potpuno isti nain kao i ostalim modulima programa. Znai, mogue ih je pokrenuti ili izborom odgovarajue ikone ili pak pritskom na taster Ctrl i odgovarajue dugme mia (vidi poglavlje 2.7).
668
Zumirani deo tekue strane dokumenta U prozoru za rad sa projektnom dokumentacijom podran je i sistem za obnavljanje sadraja projekta. Ikone Undo i Redo funkcionia na potpuno isti nain, stim to postoji ogranienje da se undo buffer ne moe osveiti nakon generisanja tektualnih izvetaja. Naime, u trenutku generisanja bilo kog od tekstualnih izvetaja, program mora prvo da snimi bazu projekta, te se nakon ove operacije program ne moe vie vratiti na prethodno stanje. Meutim, u sluaju kada se u seansi rada sa projektnom dokumentacijom ne generiu tekstualni izvetaji, tada e kompletan sistem za obnavaljanje crtea u potpunosti funkcionisati.
8.21.9 Prelom strana u projektnoj dokumentaciji

Prelom strana u projektnoj dokumentaciji, vri se automatski, potujui pri tom kako trenutno veliinu grafikih blokova, tako i definisane podatke o fontovima u generisanim tekstalnim izvetajima. Tesktualni i grafiki blokovi se mogu kontinualno postavljati jedan iza drugog, po redosledu koji je odreen u stablu dokumenta. Grafiki blokovi mogu stajati jedan pored drugog, ako to njihova veliina dozvoljava. Isto vai i za tekstualne blokove. Ako je njihova irina takva da mogu stati u vie kolona tada se oni tako i postavljaju na listu hartije. Znai, uslov je da prostor na hartiji bude maksimalno popunjen. Jedino ogranienje je u tome to se tekstalni i grafiki blok ne mogu nae jedan pored drugog. Razlog ovome je to tekstualni izvetaju nemaju pravougaoni gabarit pa bi za algoritam prelamanja ovo bio isuvie komplikovan zahteva. I grafiki i tekstualni blokovi se uvek ravnaju uz levu ivicu stranice dokumenta. Pri prelomu strana, program potuje i zadate karakteristike blokova po pitanju zahteva da oni ponu na novoj strani, odnosno u novom redu. Svi blokovi kojima su zadate ovakve karkteristike, u stablu se oznaavaju posebnim ikonama. Ikona za oznaku tekstualnog bloka kome je zadato da pone na novoj strani Ikona za oznaku grafikog bloka kome je zadato da pone na novoj strani Ikona za oznaku grafikog bloka kome je zadato da pone u novom redu Napomenuemo jo jednom da se tekstualnim blokovima ne moe zadati karkteristika da ponu u novom redu.
669
Iako je prelom strane potpuno automatizovan, promenom karakteristika pojedinim blokovima, po pitanju njihove veliine, i podatka da li treba da ponu na novoj strani (novom redu), ili ne, ipak moete uticati na prelom dokumenta. Inae, svakom bloku koji je prvi ubaen u jedno od podruja podnaslova, program automatski postavlja karakteristiku da poinje na novoj strani. Vi ovaj paramtera svakako moete ponititi, ali e projekat izgledati mnogo preglednije ako svako poglavlje pone na novoj strani. Pri operaciji promene redosleda blokova vodite rauna o blokovima kojima je postavljan parametar o poetku na novoj strani, odnosno novom redu.
8.21.10 Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji

Neke od ranije opisanih naredbi za rad sa blokovima u stablu, mogu se aktivirati i na samom listu hartije. Naime, desnim klikom mia preko prikazanog bloka na hartiji, otvara se padajui meni u kome su sadrane ove naredbe
Desnim klikom mia preko grafikog bloka, otvara se padajui meni Promena dimenzija grafikih blokova Na listu hartije, mogu se selektovati samo grafiki blokovi, i samo jedan od njih moe biti trenutno aktivan. Oko aktivnog bloka postavlja se okvir, koji u svojim okovima, i na sredinama svake od strana, ima postavljene male kvadrate koji slue za promenu dimenzija bloka.
670
Kvadrati za promenu dimenzija trenutno aktivnog grafikog bloka Znai, promena dimenzija aktivnog bloka se moe vriti i razvlaenjem njegovih uglova. Za ovakav nain rada, potrebno je da pokaziva dovedete u poloaj da pokazuje na jedan od uglova bloka. U tom poloaju pokaziva e dobiti oblik dvostrane strelice ime vam program ukazuje da je spreman za ovu vrstu operacije. Sada pritisnite levi taster mia, i ne otputajui ga dovedite selektovano teme bloka u eljeni poloaj, i tek tada otpustite taster mia. Na ovaj nain, odnos irine prema visini bloka ostaje neporomenjen.
Razvlaenjem dijagonalnih temena, odnos visine prema itrini bloka ostaje nepromenjen Pored razvlaenja uglova bloka, programom je omogueno i razvlaenje njegovih stranica. Postupak se odvija na potpuno isti nain, stim to je sada umesto ugaonog, potrebno selektovati mali kvadrat na sredini eljene strane okvira. Na ovaj nain, menja se odnos irine prema visini bloka.
671
Razvlaenjem donje strane bloka na gore, poremeen je odnos irine prema visini bloka Ovakav nain promene dimenzija blokova moe biti jako pogodan kod crtea koji imaju jako izraenu jednu dimenziju. Na taj nain, kod njih e biti eliminisane suvine praznine na crteu. Pri naknadnoj promeni dimenzija blokova, morate znati da e ona uticati na poloaj blokova koji se nalaze iz njega. Pored toga, program e odmah napraviti i novi prelom strana dokumenta. Pojedinaan prikaz blokova Izborom ove ikone, umesto tekue strane dokumenta, na ekranu se prikazuje sadraj trenutno aktivnog grafikog bloka.
Pojedinaan prikaz trenutno aktivnog grafikog bloka Ova ikona radi kao prekida, te se njenim ponovnim izborom, na ekranu vraa prikaz tekue strane dokumenta. Isti efekat se moe postii i duplim klikom mia. Naime, dupli klik mia
672 preko grafikog bloka, na prikazanoj tekuoj strani dokumenta, ikonu Prikaz bloka postavlja na ukljueno stanje. Po istoj analogiji, dupli klik mia preko sadraja trenutno prikaznog bloka, ovu ikonu vraa na iskljueno stanje. U reimu rada, kada je prikazan samo tekui grafiki blok, stablo je nekativno, te se promena tekueg bloka, moe vriti samo pomou kursorskih strelica. Od svih naredbi, na raspolaganju e biti samo naredbe za zumiranje delova crtea, edit box-ovi za promenu naslova i potpisa bloka, kao i naredbe Edit bloka i Plot window, koje se mogu aktivirati samo u ovom reimu rada programa. Oko bloka se postavlja uti okvir koji jasno ukazuje na gabarit crtea. Editovanje sadraja bloka Ova naredba je predviena za finalno podeavanje sadraja bloka pre tampe. Njenim izborom, ulazi se u proceduru editovanja tekueg grafikog bloka. Ikona ostaje uvuena za sve vreme trajanja ove naredbe, sve dok se njenim ponovnim izborom ne oznai kraj naredbe. Za vreme trajanja ove naredbe, program je stalno u proceduri selekcije tekstova, a sve ostale naredbe, izuzev naredbi za zumiranje i obnavaljanje sadraja crtea, bie neaktivne (zamrznute). Pod pojmom editovanja, ovde podrazumevamo samo promenu poloaja svih tekstova i njihovo eventualno brisanje (kote dijagrama, vrednosti izolinija, redni brojevi setova numerikih podataka, itd). U proceduri editovanja bloka omogueno je viestruko selektovanje tekstova. Selektovanje tekstova se vri po sledeim pravilima: 1. Klik levim tasterom mia preko nekog teksta selektuje dati tekst, pri emu ranije selektovani tekstovi ostaju i dalje selektovani 2. Ukoliko se ispod pokazivaa mia ne nalazi nikakav tekst, a klikne se levim tasterom mia, program e ui u proceduru selektovanja prozorom 3. Klik levim tasterom mia preko nekog selektovanog teksta, dok je pritisnut taster Shift na tastaturi, deselektuje dati tekst 4. Ukoliko se ispod pokazivaa mia ne nalazi nikakav tekst, a klikne se levim tasterom mia dok je pritisnut taster Shift na tastaturi, program e ui u proceduru deselektovanja prozorom 5. Desnim klikom mia se vri deselektovanje svih ranije selektovanih tekstova Pomeranje tekstova se vri tako to se prvo pokaziva mia dovede iznad nekog od selektovanih tekstova i pritisne levi taster mia, a zatim se selektovani tekstovi dovedu u novi poloaj i tek tada otpusti taster mia. Pritiskom na taster Del briu se svi selektovani tekstovi.
673
Prikaz selektovanog tekst za pomeranje, odnosno brisanje Napomenuemo da se za pomeranje i brisanje, moe selektovati i kompletna tablica legende punih izolinija. Na ovaj nain, u sluaju da ona preklapa neki deo modela, imate mogunost da je postavite na slobodan deo crtea. Plot window Izborom ove naredbe, imate mogunost da umesto kompletnog sadraja bloka, u projekat priloite samo jedan njegov deo. Nakon izbora naredbe Plot window, program e oekivati da izborom dve take sa crtea, odredite pravougaonu oblast za uveanje. Po zavretku naredbe, sadraj zadate pravougaone oblasti bie tako proiren da popuni kompletan prostor zadate veliine bloka.
Prikaz uveanog dela crtea Sigurno ste primetili, da je ikona Plot Window po zavretku naredbe ostala uvuena, to oznaava da ona radi i kao prekida. Naime, ako trenutno prikazani blok sadri samo deo
674 crtea, ona e biti postavljena na ukljueno stanje (uvuena), a ako je prikazan blok sa svojim kompletnim sadrajem, ona e biti postavljena na iskljueno stanje (ispupena). Prema tome, ako se ova ikona aktivira kada je ispupena, tada e ona funkcionisati kao naredba i oekivae se od korisnika da pravougaonom oblau definie deo crtea za uveanje, a ako je uvuena, njenim izborom ona e biti postavljena na iskljueno stanje, i u sastav bloka e ponovo ui kompletan crte. Znai, ako niste zadovoljni prethodno zadatim uveanjem, imate mogunost da u sastav bloka ponovu vratite ceo crte, i da ponovnim aktiviranjem iste naredbe definiete novu pravougaonu oblast za uveanje. Postavljanjem ikone Prikaz bloka na iskljueno stanje, ovako uveani deo bloka e biti prikazan i na samoj hartiji dokumenta.
U sastav projktne dokumentacije, priloen je uveani deo bloka Ova naredba ima naroitu primenu kada je crte veliki i ne moe da stane na odabrani format hartije.
8.21.11 Import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata

Pomou naredbe Import, imate mogunost da u sastav projektne dokumentacije ubacite grafike blokove i tekstualne izvetaje iz drugih projekata. Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
675
Izgled dijalog box-a za import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata U vrhu dijalog box-a, u zatvorenoj listi Lokacija, nalazi se ime tekueg direktorijuma. S obzirom da se kreirana projektna dokumentacija snima u fajl koji ima isto ime kao i fajl sa ulaznim podacima i ekstenziju *.twp_d, u centralnom delu dijalog box-a su prikazani samo fajlovi sa ovom ekstenzijom, koji se nalaze u tekuem direktorijumu. Sada je potrebno da klikom mia selektujete eljeni fajl i aktivirate komandno polje Uitaj, nakon ega se otvara novi dijalog box:
Dijalog box u kome se biraju blokovi za import U listi su prikazani svi grafiki blokovi i tekstualni izvetaji koji se nalaze u selektovanom fajlu. Za svaki od njih je ispisano ime, kao i naziv poglavlja kome pripada. Izbor blokova za ubacivanje u projektnu dokumentaciju vri se postavljanjem odgovarajuih check box-ova na ukljueno stanje.
676 Komandna polja u donjem delu dijalog box - a imaju sledeu namenu: Sve Nita Inverzija selekcije - aktiviranjem ovog komandnog polja selektuju se svi grafiki i tekstualni blokovi u listi - aktiviranjem ovog komandnog polja deselektuju se svi ranije selektovani blokovi - aktiviranjem ovog komandnog polja selektovani deselektuju, a neselektovani postaju selektovani blokovi se
Blokovi se mogu selektovati i aktiviranjem naredbi iz menija koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja kome dati blok pripada:
Meni koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja Selektuj poglavlje - selektuju se svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju
Deselektuj poglavlje - iz selekcije se iskljuuju svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju Izborom komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a svi selektovani blokovi se ubacuju u odgovarajuu granu projektne dokumentacije.
8.21.12 Snimanje projektne dokumentacije

Aktiviranjem prikazane ikone moete da snimite trenutni sadraj projektne dokumentacije u bilo kom trenutku rada sa njom.
8.21.13 tampanje projektne dokumentacije

Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za unos parametara koji e regulisati nain tampe.
677
Izgled dijalog box-a za tampanje dokumnta U delu dijalog box-a Print range, definie se da li elte da tampate ceo dokument ili samo pojedine njegove strane. Postavljenjem prekidaa All na ukljueno stanje, od programa se zahteva tampanje celog dokumenta, dok se postavljanjem prekidaa Pages na ukljueno stanje, u edit box-ovima sa njegove desne strane moe zadati redni broj poetne i krajnje strane koje odreuju deo dokumenta koji treba odtampati. U edit box-u Number of copies imate mogunost da zadate broj kopija za tampu, a postavljanjem check box-a Print to file na ukljueno stanje, imate mogunost da umesto direktnog izlaza na tampa, kreirate datoteku koja se moe odtampati i van okruenja programa. Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces tampe.
8.21.14 Eksport u RTF

Izborom naredbe Eksport u RTF, imate mogunost da ceo grafiki dokument (*.twd fajl) prebaciti u *.rtf format, koji je itljiv za gotovo sve Windows tekst procesore, kakav je i Word. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dialog box-a za eksport u RTF U edit box-u Datoteka moete zadati potpuno proizvoljno ime *.rtf datoteke koja se kreira, a u delu dijalog box-a Opcije eksporta, regulie se da li elite da eksportujete ceo izvetaj ili
678 samo odreene strane. Obzirom da veliina kreiranog RTF fajla zavisi i od kvaliteta slika koje se eksportuju, to pomou klizaa Kvalitet slike imate mogunost da utiete na ovaj parametar. Jasno da e visok kvalitet slike dovesti i do kreiranja mnogo veeg RTF fajla. Aktiviranjem komandnog polja OK otpoee proces eksporta, i duina trajanje ovog procesa e zavisti iskljuivo od sloenosti i veliine projektne dokumentacije. Kasnijim uitavanjem u Word, ili pak neki drugi tekst procesor, moi ete potpuno slobodno da editujete sadraj ovako eksportovane projektne dokumentacije. Ova naredba ima primenu i kada elite da projektnu dokumentaciju aljete svojim poslovnim partnerima u digitalnom obliku, iako za ovu namenu svakako moe posluiti i tampa u PDF format koja je takoe podrana programom u okviru naredbe tampa. Napomena: Kako ne postoje tehnike mogunosti da se sadraj zaglavlja konvertuje u odgovarajue tekstove i tabele, to se zaglavlje eksportuje kao slika (meta file). Negativna posledica ovoga je nemogunost auriranja eventualno postavljenog brojaa strana u Tower-ovom zaglavlju. U takvim sluajevima je onda bolje da izgled tipskog zaglavlja kreirate u samom Word-u a da zaglavlje iskljuite iz Tower-ovog zaglavlja. Postoji jo jedno reenje a to je da u okviru Tower-ovog zaglavlja ne ubacujete broja strana ve da to uradite u Word-u. Napomena: Vodite rauna da zadate margine u Tower-u budu usaglaene sa maksimalnom povrinom tampe koja je omoguena u Word-u ili pak nekom drugom teskt procesoru, u koji ete kasnije uitavati eksportovani RTF fajl. Naime, Word, pogotovu starije verzije, ne moe da tampa na celoj povrini hartije koja je definisana drajverom datog tampaa. Znai, Tower moe da tampa na veoj povrini. Iz tog razloga moe Vam se desiti da kreirani RTF fajl, kada se uita u Word, nema odtampane sve delove dokumenta po ivicima strane.
8.21.15 Povratak u modul za obradu rezultata prorauna

Pomou ove naredbe, vri se povratak u modul za obradu rezultata prorauna. Njenim aktiviranjem, program prvo proverava da li su u dokumentu izveene neke izmene, i ako jesu otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Izbor komandnog polja Yes, dovee do snimanja u projekt svih prethodno izvrenih izmena, komandno polje No e oznaiti da ne elite da snimite sprovedene izmene, dok e izbor komandnog polja Cancel znaiti odustajanje od povratka u modul za obradu rezultata.
8.21.16 Oporavak oteenih dokumenata

U sluaju da, iz nekog razloga, doe do kvarenja dokumenata, tako da vie ne mogu da se otvore, predviena je naredba za njihovo oporavljanja uz zadravanje blokova. Naime, istovremenim pritiskom na tastere Ctrl i D u modulu za obradu rezultata otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
679
Izborom potvrdnog odgovora izvrie se defragmentacija, odnosno oporavak izvetaja, dok e negativni odgovor oznaiti zatvaranje dijalog box-a bez prethodnog oporavka dokumenta. Ako se check box Automatski koristi ovaj odgovor postavi na ukljueno stanje, program e zapamtiti poslednji dati odgovor (Yes ili No) i koristie ga pri buduim pozivanjima ove naredbe, bez otvaranja dijalog box-a.
8.21.17 Tekui jezik izvetaja

Kako Vam se u praksi moe desiti sluaj da projekat radite za inostrano trite, to bi svakako bilo dobro da i projetna dokumentacija bude na datom jeziku. Pomou naredbe Funkcionalnost, koja se nalazi u okviru padajueg menija Setup, imate mogunost da odaberete jezik izvetaja (vidi poglavlje 3.5.2).
Zatvorena lista za izbor jezika izvetaja Nakon promene tekueg jezika izvetaja, u postojeoj projektnoj dokumentaciji nee doi do promene, ve e svi nadalje generisani tekstualni izvetaji, kao i potpisi grafikih blokova, biti ispisivani na novo odabranom jeziku. Znai, program ne moe ranije kreirani projekat, automatski prevesti sa jednog, na drugi jezik. Razlog tome je to se potpisi blokova mogu editovati od strane korisnika te ih je nemogue automatski prevesti. to se tie tekstualnih izvetaja koji se automatski generiu, tu pri promeni jezika izvetaja nema mnogo potekoa,
680 obzirom da e novo generisanje prvo obrisati stare izvetaje, a potom izgeneristi nove na tekuem jeziku. Kako se jezik na kome je poslednji put bio izgenerisan tekstualni izvetaj, odnosno potpis bloka, pamti u samom dokumentu, to e u sluaju promene jezika izvetaja program pri prvom pokuaju eksporta grafikog bloka, odnosno generisanja tesktualnog izvetaja, izdati upozorenje o trenutno aktivnom jeziku.
Ovo upozorenje slui kao opomena da e se u sadraju istog projekta nai tesktovi na razliitim jezicima.
8.21.18 Eksport bloka u klipbord

Grafiki blok sa trenutnim sadrajem prozora na kome je postavljen fokus, moete prebaciti u clipboard radi kasnijeg korienja u nekom drugom programu. Za ovu namenu je predviena naredba Eksport bloka u klipbord, koja se u modulu za obradu rezultata nalazi u padajuem meniju Pomone funkcije. Takoe, naredba se moe aktivirati pomou prikazane ikone, kao i istovremenim pritiskom na tastere Ctrl i F2. Napomenuemo da trenutno stanje zuma nee uticati na sadraj bloka, ve e se eksportovati kompletan sadraj prozora. Blok se u clipboard-u pamti kao bitmapa. Veliina i rezolucija bitmape zadaju se u dijalog box-u koji se otvara desnim klikom mia preko ikone.
Izgled dijalog box-a koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Ovo je isti dijalog box kao i dijalog box koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka. Veliina bitmape se zadaje unoenjem vrednosti u edit box-ove Broj redova i Broj kolona ili zadavanjem eljene razmere u edit box-u Razmera bloka dok se rezolucija bitmape zadaje unoenjem vrednosti u edit box Rezolucija bitmape.
681 Primena ove naredbe je velika. Recimo ako u Word-u vrite sreivanje projektne dokumentacije, preko clipboard-a u dokument moete ubaciti i eljeni grafiki blok. Eksport bloka u clipboard moe se vriti i iz editora hartije, aktiviranjem prikazane ikone. Ova naredba funkcionie na isti nain kao i naredba koja se nalazi u modulu za obradu rezultata, s tim to se pomou nje umesto sadraja prozora u clipboard eksportuje selektovani grafiki blok.
8.21.19 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord

U clipboard se moe prebaciti i grafiki blok sa delom modela koji je trenutno prikazan u prozoru na kome je postavljen fokus. Eksport u clipboard uveanog dela modela obavlja se izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka u klipbord iz padajueg menija Pomone funkcije ili klikom mia na prikazanu ikonu. Ova naredba se moe aktivirati i istovremenim pritiskom na tastere Ctrl, Shift i F2. Sva pravila koja vae za eksport u clipboard kompletnog sadraja prozora pomou naredbe Eksport bloka u clipboard , vae i za ovu naredbu.
8.21.20 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF

Pomou naredbe Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF imate mogunost da trenutni prikaz u prozoru na kome je postavljen fokus snimite u DXF formatu ili kao bitmapu zadate rezolucije. Eksportovanje bloka e biti mogue u svakom trenutku rada sa programom, bez obzira da li su trenutno prikazani neki od rezultata prorauna, ili ulazni podaci. Nakon izbora ove naredbe iz padajueg menija Pomone funkcije ili klikom mia preko prikazane ikone, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za eksport bloka u .DXF format ili bitmapu Pomou radio button-a Eksport u BMP i Eksport u DXF odreuje se vrsta eksporta. U edit box-u se unosi ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i pomou standardnog Windows-ovog dijalog box-a za snimanje datoteka, koji se otvara . aktiviranjem komandnog polja
682 Eksport bloka u bitmapu ili AutoCAD .DXF se moe vriti sa parametrima koji su pomou naredbe Setup Parametri definisani za prikaz modela na ekranu, kao i sa parametrima koji su definisani za prikaz crtea na papiru. Koji e se parametri koristiti pri eksportu odreuje se izborom jednog od dva ponuena radio button-a: Eksport sa parametrima za tampu i Eksport sa parametrima za ekran.
Radio button-i pomou kojih se biraju parametri za eksport Ukoliko je izabran radio button Eksport u DXF, za promenu e biti dostupna i zatvorena lista Duina ACU, iz koje se biraju merne jedinice koje e se koristiti pri eksportovanju bloka.
Zatvorena lista za izbor mernih jedinica koje se koriste pri eksportu u DXF Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa ekstenzijom .dxf, a svaki tip elemenata se eksportuje u poseban layer. Konstruktivni elementi se eksportuju u layer CONSTRUCTION, mrea konanih elemenata u FENET, legenda u LEGEND, a rezultati u layer RESULTS. Eksport bloka u DXF format moe se vriti i iz editora hartije, aktiviranjem prikazane ikone. Ova naredba funkcionie na isti nain kao i naredba koja se nalazi u modulu za obradu rezultata, s tim to se pomou nje umesto sadraja prozora u DXF format eksportuje selektovani grafiki blok.
683 Kada je izabran radio button Eksport u BMP, donji deo dijalog box-a dobija novi izgled:
Dijalog box za eksport bloka u bitmapu U edit box-ovima irina i Visina unose se redom irina i visina slike u pixel-ima. Ako su zadate dimenzije slike velike, moete je podeliti na proizvoljan broj delova, unoenjem vrednosti u edit box-ove Broj kolona i Broj redova. Svaki od ovih delova snima se u posebnu datoteku.
Slika podeljena na etiri dela (dve kolone i dva reda), pri emu je svaki od njih smeten u posebnu datoteku Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa zadatim imenom i ekstenzijom .bmp. Ukoliko je slika podeljena, naziv svake datoteke formira se tako to se zadatom imenu dodaju broj reda i broj kolone u kojima se dati deo slike nalazi.
684
8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt

Sve tekstualne izvetaje generisane u programu moete eksportovati u poseban fajl koji ima ekstenziju *.txt. Izvetaji se eksportuju u istoj formi u kojoj su prikazani u programu (na pr. u formi tabele), tako da su pogodni za uitavanje u druge programe koji podravaju isti format fajla, pre svega u Excel. Eksport u *.txt moe se izvriti iz svakog dijalog box-a u kome je omogueno kreiranje tekstualniih izvetaja, odnosno u kome se nalazi komandno polje sa prikazanom ikonom. Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se standardni dijalog box za snimanje fajlova.
Dijalog box za snimanje fajlova Sada je potrebno da zadate eljeno ime fajla i da aktiviranjem komandnog polja Snimi izvrite njegovo snimanje u izabranom direktorijumu. Pored pojedinanog eksporta tekstualnih izvetaja, omogueno je i snimanje u *.txt fajl izvetaja koji su ranije eksportovani u projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je , koje je u editoru hartije postavljeno uz desnu ivicu ekrana. Naime, komandno polje neophodno je da se prvo selektuje tekstualni blok koji se eksportuje, a zatim da se aktiviranjem ovog komandnog polja izvri njegovo snimanje u *.txt fajl.
8.21.22 Direktna tampa pojedinanih crtea

U ovom poglavlju, objasniemo nain pojedinane tampe, odnosno postupak tampanja samo jednog grafikig bloka bez kreiranja projektne dokumentacije. U dosadanjem dela uputstva objasnili smo postupak kreiranja kompletne projektna dokumentacija. Meutim, u toku rada sa programom moete imat potrebu da samo jedan crte brzo odtampate, i to van okruenja projektne dokumentacije. Za takve sluajeve, predviena je naredba Print koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka. I kod ove naredbe je vano, na kom je prozoru postavljen fokus, jer e sadraj tog prozora biti pripremljen za tampu. Nakon izbora ove naredbe, otvorie se prozor, slian prozoru za rad sa projektnom dokumentacijom.
685
Izgled prozora za pojedinanu tampu Praktino, ovom procedurom se eksprotuje grafiki blok iji sadraj odgovara sadraju prozora na kome je bio fokus neposredno pre aktiviranja ove naredbe. Veliina i orijntacija bloka se preuzimaju iz paramtara za default karakterisitike grafikih blokova, a format hartije u potpunosti odgovara odabraniom formatu za projektnu dokumentaciju. Ovakav reim rada u potpunosti odgovara stanju projekta u kome je sadran samo jedan grafiki blok. Jasno da komande za rada sa stablom nee biti dostupne, dok je nain rada sa ostalim naredbama potpuno isti kao i u postupku kreiranja kompletne projektne dokumentacije. Program omoguava direktnu tampu i blokova koji se generiu u dijalog box-ovima pojedinih naredbi. U veini dijalog box-ova prisutno je i ovo komandno polje, ijim aktiviranjem se vri direktna tampa njegovog sadraja, bez obzira da li je sadraj datog dijalog box-a grafii ili pak tekstualni.
686
9. Dimenzionisanje betonskih preseka

Jedna od veoma vanih mogunosti ovog programa je automatsko dimenzionisanje betonskih preseka, na osnovu sraunatih uticaja u konstrukciji, i izabranog standarda. Programom je predvieno kako dimenzionisanje povrinskih elemenata konstrukcije (ploe, zidovi), tako i dimenzionisanje linijskih elemenata (stubovi, grede). Svakako da e u proceduri dimenzionisanja biti tretirani samo elementi konstrukcije kojima je u okviru ulaznih podataka pridruen tip materijala Beton (vidi poglavlje 3.1.1.). Naredbe za promenu propisa, i definisanje eme kombinovanja optereenja, zajednike su za sve betonske elemente u konstrukciji, dok je sam postupak definisanja ulaznih podataka, pustupak dimenzionisanja i prikaza potrebne armature, razdvojen po tipovima konstruktivnih elemenata. Napomena: Rezultati dimeznionisanja, kao i podaci o usvojenoj armaturi se automatski snimaju tek pri izlasku iz programa i pri prelasku u druge module programa. Iz tog razloga, za preporuku je da svremena na vreme aktivirate naredbu Snimi, kako ne bi dolo do neeljnog gubitka rezultata dimenzionisanja usled nestanka struje, li pak nekog drugog nepredvienog dogaaja. Napomena: U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, elementi koji su dimenzionisani (grede, stubovi ploe i zidovi) nee izgubiti ulazne podatke kombinovanja, dimenzionisanja i usvajanja armature, ukoliko nisu pretrpeli promenu geometrije ili poprenog preseka.
9.1
Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi)
Pre kretanja u sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po kome e se vriti proraun potrebne armature. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u okviru padajueg menija Dimenzionisanje -> Beton, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor tekueg propisa Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u levom delu dijalog box-a. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e nestati sa ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei. U sluaju da za pojedine delove modela ve postoje rezultati dimenzionisanja po nekom drugom standardu, program e izdati sledee upozorenje.
687 Aktiviranjem komadnog polja OK, svi postojei rezultati dimenzionisanja e biti izgubljeni. Znai, svi betonski preseci na jednom modelu, mogu biti dimenzionisani samo po istom standardu. Pored izbora eljenog standarda, u ovom dijalog box-u je mogue definisati i globalne parametre koje e program koristiti u svom radu. Oni se pre svega odnose na karakteristike materijala (komandna polja Beton i elik za armiranje), i vode se odvojeno za svaki od ponuenih standarda. Znai, za svaki od ponuenih standarda moete definisati razliite vrste kako betona tako i elika za armiranje. Izborom komandnog polja Beton, otvara se dijalog box za definisanje karakteristika betona.
U prikazanoj listi se nalaze podaci za razliite marke betona, a na slici u desnom delu dijalog box-a je prikazan radni dijagram betona za odabrani standard. Karakteristike betona su odreene sa njegovom raunskom vrstoom pri pritisku fb i raunskom vrstoom pri smicanju rd (podatak rd se koristi samo u delu prorauna armature za prijem smiuih naprezanja u gredama i stubovima). Bilo koji od ponuenih podataka moete izmeniti, a pomou komandnih polja Dodaj i Brii ovu listu moete urediti prema svojoj elji. Izborom komandnog polja elik za armiranje, otvara se dijalog box za definisanje karakteristika armature.
Ovaj dijalog box funkcionie na potpuno isti nain kao i dijalog box za definisanje kvaliteta betona, s tim to je ovde kvalitet elika odreen samo sa podatkom o njegovoj granici razvlaenja v.
688
9.2
Definisanje eme kombinovanja optereenja
Pored svih ostalih ulaznih podataka, koje je neophodno zadati pred samo dimenzionisanje, svakako je potrebno odrediti i merodavne statike uticaje za proraun armature. U opciji dimenzionisanja betonskih elemenata konstrukcije, program nudi dve mogunosti. Ili da sami po svojoj elji za tekui sluaj optereenja postavite merodavnu kombinaciju za dimenzionisanje, odnosno anvelopu odabranih kombinacija, ili pak da programu prepustite opciju automatskog kombinovanja optereenja. Opcija automatskog kombinovanja optereenja od strane programa, svakako je mnogo bolja i lagodnija, obzirom da u tom sluaju ne morate voditi rauna o parcijalnim koeficijentima sigurnosti, kao ni o broju moguih kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja. Kako je programom omogueno da svaki betonski element konstrukcije moete dimenzionisati ili za tekui sluaj optereenja ili pak za definisanu emu kombionovanja, to emo u daljem tekstu izneti oba postupka. Dimenzionisanje za tekui sluaj optereenja Ovaj nain odreivanja merodavnih statikih uticaja podrazumeva da pre dimenzionisanja datog betonskog elementa konstrukcije, pomou naredbe Sluajevi optereenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, za tekui sluaj postavite merodavnu kombinaciju. Uobiajeno je da se pri ovakvom definisanju merodavnih statikih uticaja za dimenzionisanje, vrednosti koeficijenata sigurnosti reguliu zadavanjem multiplikatora u kombinacijama optereenja.
Pomou naredbe Sluajevi optereenja, za tekui sluaj optereenja je postavljena kombinacija: 1.6xI+1.8xII Pored mogunosti prorauna armature za postavljeni tekui sluaj optereenja, program moe da vri dimenzionisanje i za vie selektovanih sluajeva optereenja. Naime, u tom sluaju je pomou naredbe Sluajevi opetereenja potrebno prekida Anvelope postaviti na ukljueno stanje, i u koloni A postaviti simbol za sve sluajeve optereenja, odnosno kombinacije, za koje elite da program vri dimenzionisanje.
689
Pomou naredbe Sluajevi optereenja, za tekui sluaj optereenja je postavljena anvelopa za sve kreirane kombinacije U ovakvom reimu rada program e vriti proraun potrebne armature za sva selektovana optereenja, a rezultat e svakako biti maksimalna potrebna armatura. Automatsko definisanje eme kombinovanja optereenja Naredba ema kombinovanja optereenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija Dimenzionisanje Beton, bie dostupna samo u sluaju da je za tekui propis odabran standard za koji je predvieno automatsko definisanje eme kombinovanja osnovnih sluajeva optereenja. Njenim izborom, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje eme kombinovanja optereenja U gornjem levom delu dijalog box-a, nalazi se lista sa svim osnovnim sluajevima optereenja za koje je konstrukcija proraunata (eventualno kreirane kombinacije se ne uzimaju u obzir). Ostali podaci koji su prikazani u ovom dijalog box-u, uvek se odnose na trenutno aktivan sluaj optereenja, odnosno na red u ovom list box-u koji je posebnom bojom naznaen. Pri prvom ulasku u ovaj dijalog box, program automatski svim zadatim osnovnim sluajevima optereenja, po default-u pridruuje karakter Nedefinisano optereenje, to praktino
690 znai da se proraunati uticaji od tog sluaja optereenja nee uzimati u obzir pri proraunu potrebne armature. Klikom mia na strelicu sa desne strane zatvorene liste, koja se nalazi u gornjem desnom uglu dijalog box-a, otvara se lista sa svim tipovima optereenja koja su predviena za postavljeni tekui standard.
Zatvorena lista za izbor tipa optereenja Kada ste zadali odgovarajui karakter za trenutno aktivan osnovni sluaj optereenja, to je potrebno i da izborom odgovarajueg prekidaa u delu dijalog box-a Alternativno dejstvo, definiete da li je to optereenje alternativnog karaktera ili ne (program po default-u jedino za seizmiko optereenje postavlja na ukljueno stanje prekida Da, dok je u svim ostalim suajevima po default-u aktivan prekida Ne).
Prekidai koji odreuju da li je selektovano optereenje alternativno ili ne U sluaju da pored prorauna potrebne armature, elite da sprovedete i proraun prslina i ugiba, tada je neophodno i da svim osnovnim sluajevima optereenja odredite i karakter po pitanju duine njihovog trajanja.
691
Zatvorena lista za izbor duine trajanja optereenja Optereenja koja ne elite da tretirate pri proraunu prslina i ugiba, potrebno je da oznaite kao Nedefinisana. U sluaju da zadata osnovna optereenja imaju takav karakter da neka od njih ne mogu jednovremeno delovati sa drugima, tada pomou komandnog polja Ne kombinuj sa, moete dodatno definisati i ovakve uslove kombinovanja (tipian primer je ako se u jednom sluaju optereenja analizira dejstvo vetra sa leva na desno, a u drugom sa desna na levo). Tada treba selektovati jedno od ovih optereenja i aktivirati komandno polje Ne kombinuj sa.
Dijalog box za definisanje sluajeva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno U prikazanoj listi sadrani su svi zadati osnovni sluajevi optereenja (ispred reda u kome je ), te je dovoljno sadrano optereenje za koje je otvoren ovaj dijalog box stajae strelica klikom mia oznaiti sva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno sa selektovanim. Klikom mia preko optereenja u listi, koje ne moe delovati jednovremeno sa optereenjem za koje se definie ovaj tip podataka, bie posatvljen simbol . De-selektovanje ranije selektovanog sluaja optereenja, vri se ponovnim klikom mia preko njegovog imena, nakon ega e biti uklonjen simbol .
692 Kada ste selektovali sva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno sa optereenjem za koje se postavljaju uslovi, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e ovaj dijalog box biti zatvoren. Napomenuemo da za seizmike sluajeve optereenja nije potrebno definisanje ovakvih podataka, obzirom da je programski reeno da vie seizmikih optereenja ne mogu delovati istovremeno. Aktiviranjem komandnog polja Uvek kombinuj sa otvara se dijalog box za izbor optereenja bez kojih tekui sluaj ne moe da se pojavi u kombinaciji.
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i kod naredbe ema kombinovanja optereenja (vidi poglavlje 3.2.2). Izborom komandnog polja Izvetaj, od programa moete zahtevati prikaz liste svih kombinacija za koje e biti izvreno dimenzionisanje.
693
Dijalog box za prikaz kreiranih kombinacija emom kombinovanja Kao i u veini ostalih dijalog box-ova, i ovde imate mogunost da izborom odgovarajuih ikona, ovaj tekstualni izvetaj ekportujete u projektnu dokumentaciju, direktno odtampate ili pak eksportujete u TXT izvetaj. Kada ste svim osnovnim sluajevima optereenja pridruili odgovarajue ulazne podatke, izaite iz dijalog box-a za definisanje eme kombinovanja optereenja, aktiviranjem komandnog polje OK. Kako se sada tano zna karakter svakog od osnovih sluajeva optereenja, to e program znati da pri dimenzionisanju sam kreira sve mogue kombinacije jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja i automatski e osnovnim sluajevima optereenja znati da pridrui odgovarajue parcijalne koeficijnete sigurnosti. U sluaju da na modelu postoje elementi konstrukcije koji su ve dimenzionisani za ranije definisanu emu kombinovanja, promena bilo kog od ulaznih podataka o emi kombinovanja, po izlasku iz ovog dijalog box-a, dovee do sledeeg upozorenja.
Aktiviranjem komandnog polja OK, rezultati dimenzionisanja e biti izgubljeni, na svim delovima modela koji su dimenzionisani sa starom emom kombinovanja.
694 Napomena: Dimenzionisanje za postavljeni tekui sluaj optereenja treba koristiti samo u sluaju da za odabrani standard nije predvieno automatsko kreiranje eme kombinovanja optereenja. Za standarde za koje je predvieno automatsko definisanje eme kombionovanja optereenja, treba koristiti emu kombionovanja za sve konstruktivne elemente izuzev za meuspratne ploe. Kako su ovi konstruktivni elementi napregnuti uglavnom na isto savijanje usled vertikalnog tereta, to je za njih lako predvideti merodavnu kombinaciju optereenja. Na ovaj nain, znatno ete utedeti vreme potrebno za dimenzionisanje meuspratnih ploa. Naime pri dimenzionisanju ploa, proraun potrebne armature se vri u svim takama sa mree konanih elemenata, te preveliki broj kombinacija istovremnog delovanja osnovnih sluajeva optereenja, u svakoj dimenzionisanoj taki sa mree konanih elemenata, moe potrajati dugo.
9.3
Dimenzionisanje ploa
Automatsko dimenzionisanje povrinskih elemenata konstrukcije, ogleda se u tome, da se u svakoj taki ploe, odnosno zida, za zadati pravac postavljanja armature, odredi raunski potrebna povrina armature. Naredbe za dimenzionisanje povrinskih delova modela (ploa, zidova) nalaze se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje Beton Ploe. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona Beton: Dimenzionisanje ploa, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.
Ikona za brzi izbor naredbi iz padajueg menija Dimenzionisanje Beton Ploe U daljem tesktu ovog uputstva koristiemo samo termin ploa, pri emu e sve izneto vaiti i za ploe i za zidove.
695
9.3.1
Ulazni podaci
Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno odreen, pored izbora propisa i merodavnog optereenja, potrebno je zadati i niz drugih ulaznih podataka kao to su: kvalitet betona, vrsta armature, rastojanje teita zategnute armature od ivice preseka, nain armiranja, itd. Svi ovi ulazni podaci, odredie nain prorauna potrebne armature u ploama. Kako je programom omogueno zadavanje razliitih ulaznih podataka za svaku plou posebno, to su na raspolaganju dve naredbe. Jedna slui za pridruivanje istih ulaznih podataka svim ploama (Ulazni podaci Globalni), a druga samo selektovanoj grupi ploa (Ulazni podaci Lokalni).
9.3.1.1 Ulazni podaci Globalni

Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje gloablnih ulaznih podataka U levom delu djalog box-a, zadaju se ulazni podaci koji definiu karakteristike materijala i rastojanje teita armature od ivice preseka. Izbor betona i armature se vri iz zatvorenih lista iji sadraj je odreen definisanim nazivima materijala za odabrani tekui propis. Kao to smo ve na poetku ovog dela uputstva rekli, za svaki od standarda se u okviru naredbe Propisi, pomou komandnih polja Beton i elik za armiranje, moe definisati kako sadraj liste materijala tako i njihove odgovarajue karakteristike. Vrsta elika za armiranje, kao i rastojanje armature od ivice preseka, definie se posebno za gornju i posebno za donju zonu armiranja. Znai, imate mogunost da recimo u donjoj zoni postavljate mreastu, a u gornjoj zoni recimo rebrastu armaturu. Napomenuemo da kod zidova terminu gornja zona odgovara strana zida, koja je blia oku posmatraa kada je dati zid prikazan u prozoru 2D pogled Pomou prekidaa u desnom delu dijalog box-a moete uticati na nain odreivanja merodavnih momenata savijanja u ploama. Ponueni prekidai imaju sledee znaenje. Zone oslonaca postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, od programa se zahteva da sve piceve momenata savijanja u ploama, na mestima njihovog oslanjanja, parabolino zaobli u zavisnosti od zadatih dimenzija tih oslonaca. Mxy postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje od programa se zahteva da pri proraunu momenata savijanja uzme u obzir i uticaje od momenata uvijanja Mxy. Sada je primenjen algoritam koji je predloen u EuroCod-u 2. On se svodi na uveavanje merodavnih momenata savijanja Mx i My za proraun potrebne armature, u zavisnosti od njihovog meusobnog odnosa, kao i veliine momenta Mxy, koji deluje u posmatranoj taki ploe. Posledica ovog algoritma je kako uveanje momenta savijanja na zategnutoj strani
696 ploe, tako i dobijanje raunski potrebne armature na suprotnoj strani ploe. Za odreivanje proraunskih graninih momenata nosivosti, primenjen je sledei algoritam.
U prikazanoj blok emi je usvojena konvencija da je u posmatranoj taki My Mx, da pozitivan moment zatee donju stranu ploe, kao i da se pravci armiranja poklapaju sa pravcima globalnih koordinatnih osa. Algoritam svakako vai i u ostalim sluajevima, pri emu onda oznake uticaja Mx i My zamenjuju svoja mesta, a oznake Mx i My se generalno odnose na momente savijanja koji deluju u zadatom pravcu armiranja 1, odnosno pravcu armiranja 2. Upotrebljene oznake u algoritmu imaju sledee znaenje. Mx My Mxy Mdx raunski dobijen moment savijanja u posmatranoj taki ploe u pravcu globale X ose raunski dobijen moment savijanja u posmatranoj taki ploe u pravcu globale Y ose raunski dobijen moment uvijanja u posmatranoj taki ploe merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne X ose, na zategnutoj strani ploe Mdy merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne Y ose, na zategnutoj strani ploe Mdx merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne X ose, na pritisnutoj strani ploe Mdy merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne Y ose, na pritisnutoj strani ploe Ovakav nain odreivanja statikih uticaja ne preporuujemo, izuzev u sluaju specijalnih konstrukcija, kod kojih bi zanemarivanje momenata uvijanja dovelo do znaajne greke. U svakom sluaju na korisniku je da odlui da li e i ove momente uvesti u proraun potrebne armature. Aktiviranjem komandnog polja OK, zadati ulazni podaci e biti pridrueni svim ploama na modelu. Kako je programom dozvoljeno zadavanje razliitih ulaznih podataka na svakoj od
697 ploa, to Vam se moe desiti sluaj da pri pokretanju ove naredbe, u sluaju da ste prethodno pomou naredbe Ulazni podaci Lokalni, nekim od ploa zadali druge ulazne podatke, pojedina polja budu prazna, odnosno prekidai zamagljeni.
Prazno polje za Beton ukazuje da nije svim ploama na modelu pridruen isti kvalitet betona
Zamagljeni izgled prekidaa Zone oslonaca ukazuje da je na nekim ploama zahtevano ublaavanje olonakih momenata savijanja, a na nekima ne U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo ulaznih podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u. U sluaju da na modelu postoje ve dimenzionisane ploe, naknadna promena ulaznih podataka e pri aktiviranju komandnog poljaOK dovesti do izdavanja sledeeg upozorenja.
Izbor komandog polja OK, dovee do gubitka rezultata dimenzionisanja na svim prethodno dimenzionisanim ploama.
698
9.3.1.2 Ulazni podaci Lokalni

Izborom ove naredbe program ulazi u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Ulazni podaci za ploe - Selektovanje (Sve / prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Naime, sada je potrebno selektovati sve ploe kojima je potrebno promeniti ulazne podatke. Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i dijalog box za definisanje globalnih ulaznih podataka stim to su sada dodata nova dva prekidaa: Simetrino armiranje postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, od program se zahteva simetrino armiranje. Ova opcija ima smisla samo kod zidova te program po deafult-u ovaj prekida postavlja na ukljueno stanje samo kod vertikalnih zidova. isto savijanje postavljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje moete od programa zahtevati bri algoritam prorauna potrebne armture. Naime, u ovakvom reimu rada program e u obzir uzimati samo momente savijanja dok e normalne sile biti potpuno ignorisane. Jasno da postavljanje ovog prekidaa na ukljueno stanje ima smisla samo kod horizontalnih ploa koje su optereene vertikalnim teretom. Kako promena ulaznih podataka, automatski dovodi do gubitka prethodnoh rezultata diemenzionisanja, to se u donjem desnom uglu djalog box-a ispisuje informacija da li su selektovane ploe dimenzionisane ili ne.
699
Deo dijalog box-a u kome se ispsuje informacija da li su selektovane ploe dimenzionisane ili ne U sluaju da su selektovane ploe ve dimenzionisane, naknadna promena ulaznih podataka e pri aktiviranju komandog polja OK dovesti do sledeeg upozorenja.
Izbor komandog polja OK, dovee do gubitka rezultata dimenzionisanja na svim prethodno selektovanim ploama kojima su promenjeni ulazni podaci. Napomena: Default ulazne podatke program postavlja prema sledeem pravilu: - prekida Zone oslonaca je za sve ploa i zidove na modelu po default-u postavljen na ukljueno stanje - prekida Mxy je za sve ploa i zidove na modelu po default-u postavljen na iskljueno stanje - prekida Simetrino armiranje je samo za vertikalne zidove na modelu, po default-u postavljen na ukljueno stanje - prekida isto savijanje je samo za horizontalne ploe na modelu, po default-u postavljen na ukljueno stanje - kvalitet materijala se pri svakom novom postavljanju zapisuje u Registry te se pri dimenzionisanju novih modela, po default-u postavljaju poslednje zadati podaci za dati standard.
9.3.2
Proraun potrebne armature
Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Dimeznionisanje ulazi se prvo u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Dimenzionisanje ploa - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Naime, sada se oekuje da selektujete sve ploe za koje elite da izvrite proraun potrebne armature. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su selektovane ploe ve ranije dimenzionisane i u tom sluaju e izdati odgovarajue upozorenje.
700
Upozorenje o statusu selektovanih ploa Sada se oekuje da odaberete merodavno optereenje za sve selektovane ploe koje je potrebno dimenzionisati. Prema tome, za dimenzionisanje je potrebno selektovati samo ploe koje elite da dimenzioniete za isto merodavno optereenje. Znai imate mogunost ili da dimenzionisanje uradite za postavljeni tekui sluaj optereenja ili pak za definisanu emu kombinovanja optereenja. U sluaju da u okviru naredbe ema kombinovanja optereenja sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada e ovaj prekida biti neaktivan. I komandno polje OK e biti neaktivno sve dok se klikom mia jasno ne opredelite za jedan od mogua dva naina izbora merodavnog optereenja. Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak dimenzionisanje u svim takama sa mree konanih elemenata prethodno selektovanih ploa. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju. Napomena: Napomenuemo jo jednom da je u sluaju meuspratnih konstrukcija, za preporuku da neposredno pre dimenzionisanja, za tekui sluaj optereenja postavite kombinaciju jednovremenog delovanja vertikalnih optereenja, sa odgovarajuim parcijalnim koeficijentima sigurnosti. U okviru ulaznih podataka, za nain prorauna odaberete isto savijanje, i zahtevajte dimenzionisanje za postavljeni tekui sluaj optereenja. Na ovaj nain utedeete znatno vreme neophodno za proraun potrebne armature. Pored toga, u sluaju velikih modela, opcija dimenzionisanja samo selektovanih delova modela takoe, moe utedeti znatno vreme. Ako uzmemo za primer veliku zgradu u kokoj se geometrija tipskog sprata ponavlja, zbog utede u vremenu, za dimenzionisanje moete selektovati samo jedan od tipskih spratova.
9.3.3
Prikaz rezultata dimenzionisanja
Izborom naredbe Prikaz rezultata, program odmah u prozoru 2D prikaz prikazuje potrebnu povrinu armature u dimenzionisanim ploama i zidovima. U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza promena vrste armature za prikaz.
701
Lista za brzi izbor vrste armature U zatvorenoj listi se nalaze samo one armature koje se najee koriste. Ostale opcije se mogu izabrati iz dijalog box-a koji se otvara izborom opcije Ostali u tulbaru, ili pak izborom podopcije prIkaz sa komandne linije.
Zbog preglednosti rezultata prorauna, a i zbog mogunosti dvojnog armiranja, odnosno mogunosti da u jednoj taki ploe postoji armatura i u gornjoj i u donjoj zoni, u jednom koraku se vri prikaz potrebne armature ili samo u gornjoj, ili samo u donjoj zoni (prekidai Gornja i Donja). U delu dijalog box-a Pravac armiranja, imate mogunost da za odabranu zonu zahtevate prikaz rezultata za jedan od mogua dva pravca (prekidai Pravac 1 i Pravac 2), ili pak da zahtevate jednovremni prikaz potrebne armature za oba pravca (prekida Oba pravca). Program po default-u, pravce armiranja postavlja u pravcu lokalnih osa date ploe, tako da pravac 1 odgovara lokalnoj X osi, a pravac 2 lokalnoj Y osi. U sluaju da za pravac armiranja elite da usvojite neki drugi pravac, potrebno je da pokrenete naredbu Usvajanje armature (vidi sledee poglavlje 9.3.4). Znaenje edit box-a Broj podela, kao i zatvorene liste za izbor snimljenih konfiguracija, ima isto znaenje i ulogu kao i kada se pokrene naredba Legenda, o kojoj e biti vie rei malo
702 kasnije. Znai, uloga ova dva parametra je da se izolinije potrebne armatura mogu prikazati u eljenom formatu i bez pozivanja naredbe Legenda. Ako se zahteva prikaz samo jednog od pravaca armiranja, tada se rezultati prikazuju putem izlonija, te u delu dijalog box-a Tip izolinija imate mogunost da izaberete tip izolinija (prekidai Empty i Full). Aktiviranjem komandonog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na ekranu ete dobiti prikaz rezultata dimenzionisanja na zahtevani nain. Jasno da e rezultati dimenzionisanja biti prikazani samo na prethodno dimenzionisanim delovima modela.
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za Pravac 1, putem praznih izolinija
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za Pravac 1, putem punih izolinija U sluaju da elite istovremeni prikaz potrebne armature za oba pravca, tada je potrebno da na ukljueno stanje postavite prekida Oba pravca. Kako se za ovakav prikaz ne koriste izolinije, ve rafiranje oblasti putem linija odgovarajue boje, to e prekida Empty biti neaktivan.
703
Jednovremeni prikaz potrebne armature u donjoj zoni za oba pravca armiranja Postavljene linije rafure odgovaraju zadatim pravcima armiranja, i postavljaju se samo na mestim na kojima je raunski potrebna armatura u datom pravcu. Na delovima ploe na kojima se preklapaju ove dve rafure znai da je potrebna armatura u oba pravca. Boja postavljenih linija rafure odgovara intenzitetu raunski potrebne armature u posmatranoj taki, a prikazana maksimalna vrednost u legendi odgovara veoj raunski potrebnoj armaturi u jednom od pravaca (ako je na primer, maksimalno potrebna armature za pravac 1: 4.69 cm2/m, a za pravac 2: 8.69 cm2/m, tada e za ekstremnu vrednost u legendi biti postavljeno: 8.69 cm2/m). Bez obzira na to da li je odbaran prikaz potrebne armature putem izolinija, ili pak rafurom, dostupna e biti i opcija oitavanja vrednosti potrebne armature etanjem mia. Ovu informaciju program ispisuje u donjem desnom uglu ekrana, i ona je namenjena brzom pregledu rezultata dimenzionisanja.
Prostor predvien za prikaz raunski potrebne armature, na mestu koje je odreeno trenutnim poloajem mia
704 U sluaju da je zahtevan prikaz samo jednog pravca armiranja, program e ispisivati samo jednu vrednost koja odgovara potrebnoj armaturi u datom pravcu, dok e u opciji jednovremenog prikaza rezultata za oba pravca, prvi broj predstavlajti potrebnu armaturu za pravac 1, a drugi za pravac2. U proceduri obrade rezultata proraunate potrebne armature, bez obzira da li ste se odluili za prikaz rezultata za jedan od pravaca, ili pak za jednovremeni prikaz u oba pravca, veoma vanu ulogu ima naredba Legenda. Ona radi na potpuno isti nain kao i pri analizi statikih uticaja u povrinskim elementima konstrukcije. Naime, njenim izborom, kada su na ekranu prikazani rezultati dimenzionisanja, imate mogunost da selektujete sve ploe za koje elite da editujete listu moguih vrednost raunski potrebne armature. <0 sel.> Legenda za armaturu Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselktovanje/<krAj>): Mogunost selektovanja vie ploa na modelu ima naroitu primenu kada elite da unificirate podelu raunski potrebne armature na srodnim delovima konstrukcije (tipski spratovi, zidovi, itd.). Tada e na svim prethodno selektovanim ploama, uticaji biti prikazani u istim intervalima izolinija. Napomenuemo da ete u ovoj proceduri moi da selektujete samo ploe koje su ve dimenzionisane. Nakon zavrene selekcije, otvorie se dijalog box u kome e sada umesto statikih uticaja biti prikazane vrednosti raunski potrebne armature.
Izgled dijalog box-a za editovanje vrednosti raunski potrebne armature Znai, pomou naredbe Legenda imate mogunost da interval izolinija podelite na segmente ije vrednosti odgovaraju tano usvojenoj armaturi. Ako elite da svuda u donjoj zoni postavite recimo neku minimalnu armaturu 8/20 (Aa=2.50 cm2), a jaom armaturom pokrijete samo mesta gde je to zaista i potrebno, tada ete interval izolinija podeliti na sledei nain:
705
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e posebnim bojama oznaiti sva mesta na modelu na kojima je usvojena minimalna armatura 8/20, neto jaa armatura recimo 8/10 (Aa=5.00 cm2), i konano armatura za pokrivanje ekstremnih vrednosti 12/10 (Aa=11.31 cm2), U Tower-u 6 je omogueno kreiranje i snimanje konfiguracija sa zadatim moguim vrednostima izolinija raunski potrebne armature i opisom za svaku od njih.
Izgled dijalog box-a za editovanje vrednosti raunski potrebne armature
706 Za ovu namenu je predvieno komandno polje dijalog box sledeeg izgleda: Biblioteka , ijim se izborom otvara
Izgled dijalog box-a za kreiranje konfiguracija legendi Dijalog box je podeljen na dva dela. U levom se zadaju mogue vrednosti izolinija raunski potrebne armature u donjoj zoni (pozitivne vrednosti), dok se u desnom delu zadaju mogue vrednosti izolinija u gornjoj zoni (negativne vrednosti). . Novi red se ubacuje Dodavanje novog reda u listu vri se aktiviranjem komandnog polja neposredno iza trenutno aktivnog reda, a dodavanje je mogue sve dok se ne dostigne maksimalan broj od 20 podela.
Pomou komandnog polja novi red
u listu je ubaen
Selektovani red se uklanja iz liste pomou komandnog polja
U koloni [cm2/m] se zadaje vrednost izolinije raunski potrebne armature, dok se u koloni Opis unosi eljeni opis. S obzirom da vrednosti izolinija moraju biti u rastuem poretku, to e nakon svake promene program automatski aurirati i njihov redosled u tabeli.
707
Zadate su vrednosti izolinija i opisi koji odgovaraju Q mreama U polju Opis omoguen je jednostavan nain unosa grkog slova , koje se esto koristi za oznaavanje preseka armature. Da bi se u polju pojavio pomenuti simbol, potrebno je uneti %f, a program e automatski ta dva znaka zameniti grkim slovom. U sluaju da je kreirana jednu tabela, a druga treba da sadri iste ili sline podatke, radi spreavanja nepotrebnog ponavljanja posla, programom je omogueno njihovo kopiranje iz i . jedne u drugu tabelu. Za ovu namenu su predviena komandna polja
Pomou komandnog polja , podaci iz levog dela iskopirani su u desni deo dijaloga S obzirom da e se u praksi esto koristiti iste vrednosti izolinija, programom je predviena i Snimi mogunost njihovog snimanja u bazu. Naime, aktiviranjem komandnog polja otvara se dijalog box u kome se zadaje ime kreirane konfiguracije:
708
Izborom komandnog polja OK program zatvara dijalog box i snima datu konfiguraciju u bazu. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom se u svakom trenutku mogu uitati zadati podaci.
Zatvorena lista iz koje se vri izbor snimljenih konfiguracija Pomou komandnog polja Brii se tekua konfiguracija uklanja iz liste.
Aktiviranjem komandnog polja OK se vri povratak u glavni dijalog box ove naredbe, uz prihvatanje svih zadatih podataka. Ukoliko konfiguracija nije snimljena, pri izlasku iz dijalog box-a pojavie se odgovarajue upozorenje, a konfiguracija e moi da se koristi samo dok se ne izae iz programa.
U zatvorenoj listi, u glavnom dijalog box-u naredbe, sada je prikazan naziv tekue konfiguracije, dok se u levom delu dijalog box-a prikazuju mogue vrednosti za izolinije raunski potrebne armature. Ako je u selektovanim ploama prikazana armatura iz donje zone ove vrednosti se preuzimaju iz leve tabele, a ako je prikazana armatura u gornjoj zoni preuzimaju se iz desne tabele.
709
Prikazane su vrednosti izolinija koje su snimljene u tekuoj konfiguraciji Napomenuemo da se u listi nee prikazivati sve zadate vrednosti za izolinije, ve samo one koje su manje od maksimalne vrednosti raunski potrebne armature u selektovanim ploama. Maksimalna vrednost raunski potrebne armature prikazana je u poslednjem redu u listi kada se prikazuje armatura u donjoj zoni, odnosno u prvom redu ako se prikazuje armatura u gornjoj zoni selektovanih ploa. Check box-ovi Prikaz vrednosti i Prikaz opisa su dostupni za promenu samo kada je iz liste izabrana neka snimljena konfiguracija i pomou njih se podeava prikaz tablice legende na ekranu. Stanje check box-a Prikaz vrednosti odreuje da li e se u tablici prikazivati vrednosti raunski potrebne armature, dok stanje check box-a Prikaz opisa odreuje da li e se prikazivati zadati opisi. Vano je napomenuti da bar jedan od njih mora uvek da bude postavljen na ukljueno stanje.
Check box-ovi pomou kojih se definie prikaz tablice legende na ekranu
710 Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a na ekranu se prikazuje raunski potrebna armatura u skladu za zadatim parametrima.
Prikazana je armatura u donjoj zoni ploe za oba pravca
Izgled tablice legende na ekranu Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija se nalazi i u dijalog box-u naredbe Prikaz rezultata, tako da se potrebna armatura moe prikazati u eljenom formatu i bez pozivanja naredbe Legenda.
Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija u dijalog box-u naredbe Prikaz rezultata
711 U sluaju da Vam prikaz potrebne armature nije dovoljno jasan i pregledan putem izolinija, tada imate mogunost da pomou naredbe Presek, raspored potrebne proraunate armature prikaete putem dijagrama u proizvoljno zadatim presecima. Napomenuemo da e naredba Presek biti dostupna za aktiviranje samo ako je u odabranoj zoni armiranja, zahtevan prikaz raunski potrebne armature za jedan od mogua dva pravca. Ako je zahtevan jednovremni prikaz potrebne armatura za oba pravca, tada naredba Presek nee biti dostupna.
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za pravac armiranja 2, putem dijagrama preseka Pri iscrtavanju dijagrama potrebne armature program prikazuje samo raunski potrebnu armaturu u odgovarajuoj zoni, odnosno sve ordinate na dijagramu se nalaze sa iste strane. U okviru naredbe Presek, dostupna e biti i opcija zadavanja irine preseka, koja e dovesti do uproseivanja raunski potrebne armature na zadatoj irini trake. U sluaju da ste pomou naredbe Usvajanje armature, u pojedinim zonama modela zadali pravce armiranja koji se ne poklapaju sa pravcem lokalnih osa date ploe, tada e program u unutanjosti tih oblasti postaviti simbole strelica koji ukazuju na usvojene pravce armiranja u datoj oblasti. Na ostalim delovima modela, podrazumeva se usvojeni defult pravac arniranja koji odgovara pravcu lokalnih osa date ploe.
712
Postavljeni simboli strelica jasno ukazuju na usvojeni pravac armiranja na oznaenim delovima modela Ako je zahtevan jednovremeni prikaz rezultata za oba pravca armiranja, tada e i postavljene linije rafure u tim oblastima, pratiti usvojene pravce armiranja. U svakom sluaju, bez obzira da li je zahtevan prikaz samo jednog, ili pak jednovremeni prikaz za oba pravca armiranja, vrednosti potrebne armature u svakoj taki modela, odgovaraju sprovedenom dimenzionisanju za zadate pravce armiranja Napomena: U okviru dijalog box-a za prikaz rezultata prorauna, nalazi se i prekida Usvojena armatura. Naime, njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, na ekranu e biti postavljene oblasti usvojene armature, a izolinije e predstavljati razliku izmedju potrebne i usvojene armature. Ovaj prekida ima ulogu da program dovede u stanje, koje odgovara prikazu na ekranu kada je pokrenuta naredba za usvajanje armature. O nainu usvajanja armature, bie vie rei u sledeem poglavlju.
9.3.4
Usvajanje armature
Naredba Usvajanje armature ima dve namene. Jedna je da se na osnovu rezultata dimenzionisanja usvoji konkretna armatura, a druga je kada elite da na pojedinim delovima modela promenite default postavljene pravce armiranja. Opcija usvajanja armature svakako nije neophodna, ali u sluaju da je geometrija modela takva, da je neophodno zadati drugaije uglove armiranja od default postavljenih, tada ete svakao morati da pomou ove naredbe definiete delove modela na kojima se ti uglovi razlikuju. Oblasti koje se zadaju pomou ove naredbe, zajednike su za obe namene. Naime, one odreuju kako usvojenu armaturu, tako i odabrane pravce armiranja. Izborom ove naredbe, komandna linija dobija sledei izgled. <_> Prva taka oblasti armiranja Donja zona (Kontura / Prav. / kRu. / <krAj> / Set / prIkaz / Radijalno): Sada se od korisnika oekuje da zada oblast u kojoj e postaviti istu armaturu u odabranim pravcima. Procedura iscrtavanja zatvorene polilinije u potpunosti odgovara postupku iscrtavanja i ostalih povrinskih entiteta u programu. Kako se armatura moe usvajati ili u gornjoj ili u donjoj zoni, to je na komandnoj liniji ispisan komentar koji jasno ukazuje da li se trenutno radi sa gornjom ili sa donjom zonom. Promena tekue zone, vri se izborom
713 popdopcije prIkaz koja je stalno pristuna na komadnoj liniji. Njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Ovaj dijalog box u potpunosti odgovara dijalog box-u koji se otvara u okviru naredbe za prikaz rezultata dimenzionisanja. Razlika je jedino u tome to je ovde postavljen i prekida Nita. Izborom ovog prekidaa, za odabranu zonu armiranja, rezultati raunski potrebne armature nee uopte biti prikazani. Znai, izborom podopcije Prikaz, vrite promenu tekue zone za koju usvajate oblasti armiranja, i reguliete na koji nain e na ekranu biti prikazana potrebna armatura. Aktiviranjem komadnog polja OK, program e se vratiti na proceduru zadavanja oblasti, a na ekranu e biti prikazani rezultati dimenzionisanja na odabrani nain. Nakon zadavanja geometrije oblasti, u okviru koje je potrebno usvojiti istu armaturu, program e sa komandne linije zahtevati da odredite pravce postavljanja armuture u datoj oblasti. Kako program u obe zone, po default-u pravce armiranja postavlja u pravcu lokalnih osa date ploe (horizontalan i vertikalan pravac koji su meusobno ortogonalni), to u nekim sluajevima oni ne moraju odgovarati Vaim zahtevima. U takvim sluajevima, imate mogunost da za pravce armiranja zadate dva potpuno proizvoljno odabrana ugla, koji pri tom ne moraju biti meusobno ortogonalna. Pravac 1 Ugao <0>: Ugao je mogue zadati ili sa tastature u stepenima, ili izborom dve take sa crtea. Klik na desni taster mia e oznaiti prihvatanje podrazumevane vrednosti od 0. Nakon izbora pravca 1 armiranja, program e sa komandne linije zahtevati da odredite i pravac armiranja 2. Pravac 2 Ugao <90>: Nakon izbora i drugog pravca armiranja, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
714
Izgled djalog box-a za usvajanje armature u postavljenoj oblasti na modelu Pomou ovog dijalog box-a, zadatoj oblasti se pridruuje tano usvojena armatura. Prikazana lista u dijalog box-u, funkcionie na potpuno isti nain kao i bilo koja druga lista u programu za pridruivanje setova numerikih podataka. U vrhu dijalog box-a, program prikazuje ekstremne vrednosti raunski potrebne armature koje je pronaao u zadatoj oblasti. Podatak potr. A1= se odnosi na pravac 1, a podatak potr. A2= na zadati pravac 2 armiranja. U redu ispod ovih podataka se prikazuju povrine usv. A1= i usv. A2=, koje odgovaraju tekuem setu podataka, a proraunavaju se iz zadatih podataka u kolonama: 1, e1, 2 i e2. 1 e1 2 e2 n prenik usvojene armature za pravac 1 armiranja razmak ipki usvojene armature za pravac 1 armiranja prenik usvojene armature za pravac 2 armiranja razmak ipki usvojene armature za pravac 2 armiranja multiplikator oblasti armiranja - vrednost sa kojom se mnoi koliina usvojene armature i koja e se nai u sadraju kote, ukoliko je razliita od 1
U koloni Naziv moete zadati i tekstualni opis datog seta podataka koji e kasnije biti ispisan u koti date oblasti kao informacija o usvojenoj armaturi. Kako se u praksi uglavnom koriste ili zavarene mree ili pak uvek jedan broj istih profila, to da ne bi morali stalno da zadajete iste podatke, moete kreirati svoju biblioteku tipskih armatura. Izborom komandnog polja Biblioteka, otvara se dijalog box za definisanje eljenih tipova armatura.
Izgled dijalog box-a za editovanje biblioteke tipskih armatura
715 Pomou komandnih polja Dodaj i Brii moete urediti ovu biblioteku prema svojoj elji i potrebama. Kako je programom omogueno postojanje vie biblioteka armature, to se u zaglavlju ovog dijlalog box-a ispisuje i naziv trenutno aktivne biblioteke: Tower.$net. Za kreiranje nove biblioteke tipskih armatura, potrebno je da prvo pomou komandnog polja Snimi kao kreirate kopiju postojee.
U edit box-u Ime fajla zadajte novo ime biblioteke, i aktivirajte komandno polje Snimi. Po povratku u osnovni dijalog box za editovanje biblioteke tipskih armatura, izvrite sve potrebne izmene i dobiete eljeni sadraj nove biblioteke. Pomou komandnog polja Uitaj otvara se dijalog box za uitavanje neke od ranije kreiranih biblioteka armatura.
Postavljenu tekuu biblioteku tipskih armatura program e potovati u svom radu, te e u listama za izbor tipske armature, u ponudi biti sve armature iz postavljene tekue bibloteke. Pri izboru tipske armature, primenjena je gotovo ista logika kao i sa bibliotekama materijala koja se koristi u programu za konstruktivne elemente. Naime izborom komandnog polja OK, ovaj dijalog box se zatvara, a podaci iz tekueg reda se pridruuju tekuem setu armature.
716
Tekuem setu podataka su pridruene karakteristike odabrane tipske armature iz biblioteke Kada ste odabrali set armature koji ete pridruiti zadatoj oblasti na modelu, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e program postaviti dijagonalu izmeu dve najudaljenije take sa konture zadate oblasti, i na njoj e ispisati informaciju o usvojenoj armaturi i o zadatim pravcima postavljanja armature.
Postavljena kota na zadatoj oblasti armiranja U sluaju da se u okviru odabranog seta armature u koloni Naziv zadat neki tekst, tada e program umesto prenika i razmaka armature ispisati samo zadati naziv. Poloaj kote moete naknadno menjati pomou naredbe Kota, o kojoj e biti vie rei u poglavlju 9.3.6. Ako ste u zadatoj obalsti usvojili veu armaturu od maksimalno potrebne, tada e rafura potpuno nestati iz te oblasti, to e znaiti da unutar nje vie nije potrebna nikakva armatura. Ako ste usvojili manju armaturu od maksimalno potrebne, tada e program odgovarajuim rafurama obeleiti samo nepokrivene delove na kojima tako usvojena armatura ne zadovoljava. Kretanjem mia po delovima novopostavljene rafure, program e na statusnoj liniji za potrebnu povrinu armature prikazivati vrednosti koje predstavljaju razliku izmeu maksimalno potrebne i usvojene armature na tom mestu.
717
Novopostavljena rafura jasno ukazuje da usvojena armatura ne zadovoljava na svim delovima date oblasti Isto vai i ako je za prikaz odabran samo jedan pravac armiranja, odnosno ako je zahtevan prikaz potrebne armature putem izolinija. Postavljene izolinije e predstavljati razliku izmeu raunski potrebne i usvojene armature.
Postavljene izlonije predstavljaju razliku izmeu raunski potrebne i usvojene armature u datoj oblasti Kada ste u zadatoj oblasti usvojili potrebnu armaturu, program e sa komandne linije i dalje zahtevati zadavanje nove oblasti armiranja sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe. Znai, prethodno opisani postupak je potrebno ponavljati sve dok na svim delovima modela, u obe zone, ne usvojite potrebnu armaturu.
718
Prikaz kompletno usvojene armature u donjoj zoni
Prikaz kompletno usvojene armature u gornjoj zoni. U sluaju da ovu naredbu koristite samo za promenu default usvojenih pravaca armiranja, svakako da je onda potrebno zadati samo oblasti u kojima su pravci armiranja drugaiji od default postavljenih. U ovakvo zadatim oblastim, potpuno je svejedno koju ete armaturu usvojiti, obazirom da ovu naredbu korisite samo za dobijanje raunski potrebne armature u zadatim pravcima. Ako ste u proceduri usvajanja armature, pomou podopcije Prikaz, na ukljueno stanje postavili prekida Nita, tada program nee automatski otvarati dijalog box sa setovim usvojene armature, ve e zadatoj oblasti pridruiti tekui set podataka. Podatak o tekuem setu usvojene armature je stalno ispisan na poetku komadne linije, a izborom podopcije Set, koja je takoe prisutne na komandnoj liniji, moete pozvati dijalog box za izbor tekueg seta usvojene armature. Program e se na ovaj nain ponaati i ako ste naredbu za usvajanje armature pokrenuli pre samog postupka dimenzionisanja.
719 Pri postavljanju oblasti armiranja koje se potpuno ili delimino preklapaju, vai princip superpozicije. Odnosno, na preklopljenim delovima, armatura iz obe oblasti se superponira i uestvuje u pokrivanju raunski potrebne armature na tom delu modela. Tipian primer opravdanosti superpozicije je kod postavljanja armature u gornjoj zoni iznad stubova.
Prikaz potrebne armature u gornjoj zoni Na osnovu postavljenih rafura, jasno se vidi da je jedino iznad srednjih stubova potrebna armatura u oba pravca, dok je na ostalim delovima modela potrebna armatura samo u odgovarjuem pravcu noenja. Iz tog razloga, iznad horizontalne grede je usvojena armatura samo u pravcu globale Y ose, a iznad veretikalnih greda, samo armatura u pravcu globale X ose. Na ovaj nain, raunski potrebna armatura iznad srednjih stubova, pokrivena je usvojenom armaturom u oba pravca.
Prikaz usvojene armature u gornjoj zoni Ako elite da postavite oblast preko ranije zadate, ali tako da ne vai princip superpozcije, ve da na preklopljenom delu bude usvojena samo armatura iz novo postavljene oblasti, tada prvo morate pomou naredbe Otvor, u postojeoj oblasti postaviti otvor, a posle po konturi
720 otvora definisati oblast sa novo usvojenom armaturom. O naredbi Otvor, bie vie rei u sledeem poglavlju. Napomena: Napomenuemo da su pri iscrtavanju oblasti dostupne sve opcije kao i pri iscrtavanju proizvoljne polilinije. Obratite panju na podopciju Traka koja se javlja na komandnoj liniji kao opcija iscrtavanja pravougaone oblasti. Ovakav nain iscrtavanja pravougaone oblasti moe biti jako zgodan kada se armatura postavlja u gornjoj zoni iznad lnijskih oslonaca i greda. Takoe pri postavljanju oblasti, imajte u vidu da se oblast moe zadati i van gabarita ploe, odnosno i preko otvora u ploi, a program e sam automatski otkloniti ovako postavljene vikove i korigovati geometriju zadate oblasti. Na ovaj nain moete znatno ubrzati iscrtavanje oblasti ne vodei rauna o tanoj geometriji konture ploe. Radijalno usvajanje armature u ploama Izborom podopcije Radijalno, koja se nalazi na komandnoj liniji nakon izbora naredbe Usvajanje armature, ulazi se u proceuru radijalnog armiranja. <-> Prva taka oblasti armiranja Donja zona Radijalno (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/Set/Prikaz /Paralelno): Izbor podopcije Paralelno dovodi do povratka na osnovni oblik komandne linije za usvajanje armature, odnosno na proceduru usvajanja obine (ne radijalne) armature. Postupak usvajanja radijalne armature se odvija tako to se prvo definie oblast u kojoj se postavlja isti povrina armature i u centralnom i u radijalnom pravcu. Kada je definisana kontura eljene oblasti armiranja, program e sa komandne linije zahtevati da zadate centralnu taku iz koje polazi radijalno armiranja. Centar armature: Nakon izbora centralne take problem e biti potpuno odreen, odnosno program e biti u stanju da prorauna maksimalnu potrebnu armaturu i u tangencijalnom u i u radijalnom pravcu unutar zadate oblasti.
Izgled dijalog box-a za usvajanje radijalne armature Ovaj dijalog box je jako slian dijalogu za usvajanje obine armature, stim to treba znati da su setovi usvojene radijalne armature potpuno nezavisni od setova usvojene obine armature. Potrebna tangencijalna armatura se izraava potrebnom povrinom po jedinici duine u radijalnom pravcu, dok se radijalna armatura ne moe izraziti na ovaj nain obzirom da njena
721 povrina po jedinici duine u tangencijalnom pravcu varira sa udaljenjem od centra kruga. Zbog toga se potrebna radijalna armatura izraava ukupnom potrebnom povrinom na celom krugu.
U vrhu dijalog box-a se ispisuju podaci o potrebnoj povrini tangencijalne (potr. A1) i radijlane (potr. A2) armature Potrebna tangencijalna armatura se usvaja izborom prenika ipki (kolona 1) i zadavanjem njihovog meusobnog rastojanja (kolona e1). Radijalna armatura se usvaja odabranim prenikom ipki (kolona 2) i brojem ipki na punom krugu (kolona n/2).
U tangencijalnom pravcu je usvojena armatura 19/15cm a u radijalnom 5019 Izborom komandnog polja OK, program e u zadatoj oblasti postaviti usvojenu radijalnu armaturu.
722
U sadraju kote se za armaturu u radijalom pravcu, pored broja komada ispisuje i podatak o centralnom uglu koji formiraju radijalne ipke. U sluaju da zadata oblast za radijalno armiranje ne predstavlja pun krug, tada se u dijalog box-u takoe usvaja broj komada ipki radijalne armature na punom krugu, stim to e u koti biti ispisan taan broj ipki koji je potreban na delu kruga koji je odreen zadatom geometrijom oblasti.
Za zadatu oblast od pola kruga, program je na kotnoj liniji ispisao da je usvojeno 2719 iako je u datom setu podataka zadato da je na punom krugu potrebno usvojiti 5219
723
9.3.5
Automatsko generisanje oblasti sa usvojenom armaturom u ploama
Obzirom da procedura definsanja oblasti u kojoj je potrebno usvoiti isti tip armature moe potrajati, to smo napravili naredbu pomou koje se ova procedura moe potpuno automatizovati. Izbrom naredbe Generisanje oblasti armiranja, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korsinika oekuje da selektuje ploe za koje eli automatsko generisnjre oblasti. < sel.> Generisanje oblasti armiranja Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Nakon zavrsene selekcije, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijlog box-a za automatsko generisanje oblasti sa usvojenom armaturom u selektovanim ploama Pomou prekidaa Gornja zona i Donja zona, vri se izbor zone za koju elite automatsko generisanje oblasti. Znai, moete od programa zahtevati da generie oblasti ili u obe zone, ili pak samo u jednoj od njih. Zadata vrednost u edit box-u irina predstavlja irinu trakaste oblasti u gornjoj zoni jedne strane oslonca. Zadavanjem decimalnog broja u edit box-u 2 x Lo x, irinu oblasti generisanje moete uveati za deo raspona, sa date strane oslonca. Napomenuemo da zadati decimalni broj pomnoiti svetli otvor raspona Lo, odnosno dati raspon umanjen dimenzije oslonaca koji definiu dato polje. sa za e za
Pomou prekidaa Temelji regulie se da li se radi o meuspratnoj konstrukciji ili o temeljnoj ploi. Naime, ako ovaj prekida postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se radi o temeljnoj ploi te e pojmovi gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano obzirom da se usvojena pravila za generisanje oblasti posebno odnose na gornju, a posebno na donju zonu. Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces generisanja oblasti prema sledeim pravilima: - U sluaju da u sektovanim ploama ve postoji neka od ranije postavljenih oblasti armiranja, program e ih prvo ukloniti a potom izgenerisati nove oblasti. Razlog ovome lei u injenici da pri usvajanju armature u ploama vai princip superpozcije, te se na ovaj nain izbegavaju neeljene greke, odnosno dupliranje oblasti sa usvojenom armaturom. - Pri generisanju oblasti u donjoj zoni vai pravilo da one budu oiviene gredama i osloncima, odnosno da zona ne bude preseana ni jednim od ovih linijskih entiteta. Za prvace armiranja se uvek usvajaju uglovi od 0 i 90. - Oblasti u gornjoj zoni su uvek pravougaonog oblika i postavljaju se iznad svih greda i linijskih oslonaca, odnosno zidova. Pravac ovih linijskih entiteta odreuje srednju liniju trakaste pravougaone oblasti, a njena irina je odreena zadatim podatkom irina u
724 dijalog box-u. Za glavni pravac armiranja se usvaja pravac koji je upravan na pravac pruanja linijskog entitata, iznad koga se pokrivaju uticaji, dok je pravac 2 uvek upravan na pravac 1.
Prikaz automatsko izgenerisanih oblasti armiranja u donjoj zoni Svim ovako izgenerisanim oblastima program automatski pridruuje aramaturu koja je definisana tekuim setom podataka, te preostaje da naknadno, pomou naredbe Promena setova, ovim oblastima pridruite onu armaturu koja je potrebna za potpuno pokrivnje raunski potrebne. Obzirom da je dosta teko automatski postaviti oekivane oblasti armiranja u gornjoj zoni, a pored toga ovom procedurom nisu obuhvaceni ni uticaji iznad takastih oslonaca, odnosno stubova, to preporuujemo da ovu naredbu koristite za postavljanje oblasti samo u donjoj zoni. Svakako da moete zahtevati i generisanje oblasti u gornjoj zoni, ako je geometrija takva da se moe oekivati dobar rezultat rada ove naredbe.
9.3.6
Manipulacija sa oblastima armiranja
Kada su na ekranu prikazane usvojene oblasti armiranja, a nije aktivna ni jedna komanda, program nudi niz opcija za manipulaciju sa njima. Da biste program doveli u ovakav reim rada, potrebno je ili da pokrenete naredbu Usvajanje armature i da izete iz nje, ili pak da pomou naredbe Prikaz rezultata, na ukljueno stanje postavite prekida Usvojena armatura.
725
Stanje programa kada su dostupne naredbe za manipulaciju sa oblastima usvojene armature Program e biti u ovom reimu rada sve dok ne aktivirate naredbu Reset ili neku drugu naredbu za obradu rezultata koja e sa ekrana ukloniti postavljene oblasti usvojene armature. Sve naredbe iz padajueg menija Korekcija rade na potpuno isti nain kao i u modulu za unos podataka, s tim to se ovde za manipulaciju mogu selektovati samo postavljene oblasti armiranja. Znai, umesto iscrtavanja svake oblasti armiranja posebno, imate mogunost da pomou naredbi za manipulaciju (kopiranje, ogledalo, rotacija, brisanje, itd.) znatno lake i bre usvojite armaturu na svim delovima modela.
Pomou naredbe Kopiranje, prethodno zadata oblast je postavljena i na ostalim delovimam kodela Napomenuemo da se naredba Promena setova nalazi i u meniju Korekcija i u meniju Dimenzionisanje -> Beton -> Ploe. To je jedna te ista naredba, ali je zbog njene relativno este primene ona postavljena u oba menija.
726 Pored naredbi iz menija Korekcija, u ovom reimu rada programa, za aktiviranje e biti dostupna i naredba Otvor. Ova naredba radi na potpuno isti nain kao i u modulu za unos podataka, s tim to se ovde otvori postavljaju samo unutar zadatih oblasti i to u trenutno prikaznoj zoni armiranja (gornja/donja). Kako pri postavljanju oblasti sa usvojenom armaturom vai princip superpozicije, to je postojanje ovakve naredbe neophodno, kada unutar ranije zadate oblasti elite zamenu, a ne superpoziciju armature. Ako su na ekranu pored oblasti sa usvojenom armaturom prikazane i izolinije nedostajue armature, program ih zbog brzine rada nee automatski aurirati posle svake od komandi za manipulaciju sa oblastima, ve samo na izriit zahtev korisnika. Klik na desni taster mia preko ikone Beton: Dimenzionisanje ploa, dovee do auriranja prikazanih izolinija tako da one odgovaraju trenutnom stanju oblasti armiranja na modelu. Automatsko auriranje izolinija potrebne armature se vri samo aktiviranjem naredbi Usvajanje armature i Prikaz rezultata. Kako se pri postavljanju oblasti armiranja, poloaj njene kote automatski odreuje, to izborom naredbe Kota imate mogunost da je promenite. Aktivranjem ove naredbe, komandna linija dobija sledei izgled. <0 sel.> Kota Selektovanje (<krAj>): Sada se od korisnika oekuje da selektuje oblast iji poloaj kote eli da promeni. Nakon izvrene selekcije, program e sa komadne linije zahtevati izbor dve take koje e odrediti novi poloaj kote. Prva taka: Druga taka: Izbor ovih taaka je potpuno slobodan, stim to se novopostavljena kota mora nalaziti unutar date oblasti i uvek se prostire do krajnjih gabarita oblasti u zadatom pravcu. Tekst kote se uvek ispuje na sredini ovako postavljene linije kote.
9.3.7
Kreiranje tekstualnog izvetaja
Pored grafikog prikaza rezulatata dimenzionisanja putem izolinija, odnosno rafura, programom je predvieno i kreiranje tesktualnih izvetaja. Kako se dimenzionisanje sprovodi u svim vorovima sa mree konanih elemenata, to svakako nebi bilo prihvatljivo da se generiu izvetaji za sve vorove modela. Iz tog razloga, izborom naredbe Izvetaj, ulazi se u proceduru izbora taaka za koje se eli kreiranje tekstualnog izvetaja. Take za izvetaj potrebna armatura (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz): Da biste se lake odluili za izbor merodavnih taaka za izvetaj, pomou podopcije prIkaz moete zahtevati jedan od programom predvienih naina za prikaz rezultata dimenzionisanja.
727
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i u okviru naredbe za prikaz rezultata dimenzionisanja, stim to je u delu TXT Izvetaj dodat i prekida Usvojena armatura. Naime, pomou ovog prekidaa birate sadraj tekstualnog izvetaja, odnosno da li e u okviru njega biti prikazana i usvojena armatura ili pak samo potrebna. Ako ovaj prekida postavite na ukljueno stanje, u tekstualnom izvetaju e pored potrebne biti prikazana i usvojena armatura. Napomenuemo da je u sluaju prikaza rezultata putem izolinija, pomou OSNAP kriterijuma mogue odabrati take koje predstavljaju lokalne ekstreme potrebne armature.
Prikazani lokalni ekstremi se mogu selektovatri pomou OSNAP kriterujuma Da bi Vam to vie olakali posao pri izboru merodavnih taka, na komandnoj liniji je pristuna i podopcija Ekstremi. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei izgled. <0 sel.> Selekcija ploa Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Naime, sada se od korisnika oekuje da selektuje sve ploe u kojima eli da mu program sam odabere take sa ekstremnim vrednostima potrebne armture. Nakon zavrene selekcija, program e simbolima malog kruga, na svakoj od prethodno selektovanih ploa, oznaiti take u kojima se nalaze ekstremne vrednosti potrebne armature, i vratiti se na osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe. Za svaku od zona armiranja, program pronalazi mesto
728 maksimalno potrebne armature u oba pravca armiranja, tako da se u optem sluaju za svaku od selektovanih ploa mogu pronai maksimalno etiri razliite take. Svi prethodno prikazani naini za izbor taaka se mogu meusobno kombinovati, pri emu je svakako najlake da pomou podopije Ekstremi, od programa zahtevate da sam obelei mesta sa najveom raunski potrebnom armaturom, u obe zone, i za oba pravca armiranja. Napomenuemo da je u sluaju pogreno odabrane take za izvetaj, pomou podopcije Deselektovanje mogue deselektovati bilo koju ranije odabranu taku. Svaku taku koja je izabrana za kreiranje izvetaja program obeleava simbolom kruga sa krstiem u sredini i odgovarajuim rednim brojem.
Sve izabrane take su obeleene simbolima i brojevima Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure izbora taaka i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno odabrane take.
729
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja Kako je u proceduri izbora taaka mogue odabrati take sa vie razliitih ploa, to program tekstualni izvetaj sortira po ploama. Na poetku izvetaja, za svaku od ploa se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati dimeznionisanja za sve take koje pripadaju datoj ploi. Poloaj svake od zadatih taaka je odreen sa tri koordinate koje nedvosmisleno odreuju njen poloaj. U optem sluaju, za svaku taku postoje etiri rezultata potrebne armature: Gornja zona Pravac1, Gornja zona Pravac2, Donja zona Pravac1, Donja zona Pravac2. Ako neki od ova etiti rezultata daje da raunski nije potrebna armtura, tada se zbog preglednosti, taj rezultat nee ispisivati.
Ikone za direktnu tamu i eksport bloka u projektnu dokumentaciju
730 Potred diraktne tampe, programom je predvien i eksport ovog izvetaja u projektnu dokumentaciju. Sve take zadate u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju, tako da je na vama da odredite kako ete odabrane take grupisati.
Prikaz tekstualnog izvetaja sa rezultatima dimenzionisanja ploa u sklopu projektne dokumentacije Kako tekstualni izvetaji mogu biti prilino obimni, to se oni kreiraju u vie kolona, pri emu broj kolona iskljuivo zavisi od odabranog fonta i njegove veliine.
9.3.8
Eksport usvojene armature u ArmCAD
Pored velike lakoe sa kojom se detalji armature i odgovarajue specifikacije mogu kreirati, velika pogodnost programa ArmCAD je i mogunost uitavanja eksportovanih datoteka iz programa Tower. Naime, usvojenu armaturu u programu Tower, ArmCAD je u stanju da sam pozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje armiranja. Pravila po kojima se detalji armiranja kreiraju, navedena su u uputstvu za rad sa programom ArmCAD. Kada je u prozoru 2D pogled, za tekui prikaz odabrana ploa sa usvojenom armaturom, tada se od programa moe zahtevati eskport usvojene armature u datoj ploi. Izborom naredbe Eksport u ArmCAD, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
731
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armture u ploama U edit box-u Datoteka potrebno je zadati ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni imate podaci o usvojenoj armaturi u ploama, a aktiviranjem komandnog polja mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara. Ime datoteke moe biti potpuno proizvoljno, dok je za tip datoteke predvien default naziv *.pa3, odnosno *.pa4 koji takoe moete po elji promeniti. U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji e pri kasnijem uitavanju u ArmCAD, lake odrediti njen sadraj. Pomou prekidaa u levom delu dijalog box-a vri se izbor elemenata crtea koje je potrebno eksportovati. Ovi prekidai imaju sledee znaenje: Oplata eksportuje se oplata, odnosno izgled svih konstruktivnih elemenata u svojoj pravoj veliini i smetaju se na layer koji ima programski zadato ime A3_OP. Oplata se eksportuje pomou entiteta koji se u AutoCad-u nazivaju regioni, te u sluaju da elite da ove regione pretvorite u obine linije, potrebno je da aktivirate AutoCad-ovu naredbu Explode. Napomenuemo da e program konstruktivnim elementima kojima nije odabran izgled poprenog preseka, sam usvojiti default dimenzije. eksportuje se usvojena armatura u donjoj zoni i smeta na layer koji ima programski zadato ime A3_DZ. eksportuje se usvojena armatura u gornjoj zoni i smeta na layer koji ima programski zadato ime A3_GZ.
Donja zona Gornja zona
Proizvoljnim izborom stanja ovih check box-ova, moete sami regulisati da li ete u istom fajlu imati i gornju i donju zonu ili ete se odluiti za odvojeno eksportovanje ovih armatura. U svakom sluaju, program nudi i jednu i drugu mogunost. U sluaju da eksportovanu armaturu elite da smestite u ve ranije iscrtanu oplatu, koju ste recimo dobili iz arhitektonske osnove nacrtane u AutoCad-u, tada moete postavljanjem prekidaa Oplata na iskljueno stanje eksportovati samo usvojenu armaturu bez plana oplate. Kako se na osnovu seta usvojene armature u ploama ne moe eksplicitno zakljuiti da li se radi o mreastoj ili obinoj armaturi, to pomou prekidaa Mrea, u okviru obe zone armiranja, programu moete jasno naznaiti da li se radi o mreastoj armaturi ili ne.
732 U sluaju da eksportujete mreatu armaturu u donjoj zoni, tada je potrebno da u edit box-u da= zadate veliinu preputanja mreaste armature u donjoj zoni preko oslonaca. Napomenuemo da ovaj edit box nee biti prikazan u dijalog box-u, ako je u okviru naredbe Funkcionalnost postavljeno da se eksport vri i program ArmCAD 2005 (vidi poglavlje 3.5.2). U edit box-u a0= potrebno je zadati veliinu zatitnog sloja (po defalt-u program za ovu vrednost usvaja 1.5 cm), a pomou prekidaa Temelji reguliete da li se radi o meuspratnoj konstrukciji ili o temeljnoj ploi. Naime, ako ovaj prekida postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se radi o temeljnoj ploi te e pojmovi gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano obzirom da se usvojena pravila za oblikovanje armature posebno odnose na gornju a posebno na donju zonu. Deo dijalog box-a Podeona armatura se odnosi iskljuivo na ploe kod kojih je usvojena obina armatura. Naime, kako imate mogunost da u setu usvojene armature za drugi prvac ne postavite armaturu, to je naroito zgodno kada se usvaja armatura u gornjoj zoni na delovima gde se oblasti ukrtaju pod pravim uglom, to e program na svim delovima usvojenih oblasti armiranja na kojima nije usvojena armatura u drugom pravcu, kao podeonu postaviti armaturu koja je definisana u ovom delu dijalog box-a. Program e svakako proveriti da li ovako zadata podeona armatura zadovoljava uslov da je povrina podeone armature najmanje 20 % povrine glavne i ako ovaj uslov nije ispunjen, onda e umesto zadate armature u ovom dijalog box-u usvojiti ili manji razmak ipki ili jai prenik tako da i ovaj uslov bude zadovoljen. Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. U sluaju da ste odabrali datoteku sa ve postojeim imenom, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do snimanja novih podataka u ve postojeoj datoteci, dok e negativan odgovor oznaiti odustajanje od snimanja novo zadatih podataka u ve postojeoj datoteci. Napomena: Da li e eskoprt usvojene armature biti u formatu programa ArmCAD 2000 (*.pa3) ili pak u formatu programa ArmCAD 2005 (*.pa4), zavisi od stanja postavljenih prekidaa u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2). Ako se odluite za eksport u program ArmCAD 2005, tada u edit box-u nee biti prisutan edit box da=
9.3.9
Proraun prslina u ploama
Sam postupak prorauna prslina u ploama kao i prikaza rezultata, je gotovo isti kao i kod prorauna potrebne armature u njima. Izborom naredbe Proraun prslina, koja se nalazi u okviru menija "Dimenzionisanje -> Beton -> Ploe", ulazi se prvo u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.>Proraun prslina ploa - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Naime, sada se oekuje da selektujete sve ploe za koje elite da izvrite proraun prslina. Po zavretku procedure selektovanja, na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
733
U gornjem delu dijalog box-a, nalaze se edit box-ovi u kojima se zadaju ulazni podaci neophodni za proraun prslina. xs koeficijent starenja betona koeficijent teenja betona koeficijent skupljanja betona
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa u donjem delu dijalog box-a, odreuje se merodavno optereenje za proraun prslina. U sluaju da se odluite za kompletnu emu, tada e vrednosti dugotrajnih i kratkotrajnih uticaja biti jednoznano odreeni na osnovu ulaznih podataka koje ste zadali u okviru naredbe "ema kombinovanja optereenja". Kako se proraun prslina sprovodi za eksploataciono optereenje, to e vrednosti parcijalnih koeficijenata svakako biti ignorisane. U sluaju da se odluite da proraun prslina radite za tekui sluaj optereenja, tada e za promenu biti dostupan i edit box u kome moete zadati procentulano uee kratkotrajnog optereenja.
Edit box ija vrednost odreuje odnos kratkotrajnog prema ukupnom eksploatacionom optereenju Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak prorauna prslina u svim takama sa mree konanih elemenata prethodno selektovanih ploa. Nakon zavrenog prorauna, program e biti spreman za obradu rezultata.
734 Izborom naredbe Prikaz prslina, na ekranu e se u formi izolinija pojaviti prikazni rezultati, a komandna linija e dobiti sledei izgled. Take za izvetaj (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz): Izborom podopcije "prIkaz" otvara se dijalog box za izbor uticaja koji e se prikazivati na ekranu.
Ovaj dijalog box je jako slian dijalog box-u za prikaz rezultata dimenzionisanja u ploama. Kako se izolinije prikazuju istovremeno za obe zone armiranja, to se u ovom dijalog box-u vri samo izbor uticaja, odnosno vrednosti prslina u trenutku T=0 i T=. Znaenje ostalih parametara je potpno isto kao i u dijalog box-u za prikaz rezultata dimenzionisanja. Aktiviranjem komandonog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na ekranu ete dobiti prikaz rezultata proraun prslina na zahtevani nain.
Prikaz prslina u T= za pravac 1, putem punih izolinija Svakako da e u ovom reima rada programa biti dostupne i naredbe "Presek" i "Legenda". Pomou naredbe "Legenda", editovanjem liste proraunatih vrednosti, lako moete locirati sva mesta na modelu u kojima je vrednost prslina vea od doputene.
735
Program je locirao sva mesta na modelu na kojima je vrednost prslina vea od granine vrednosti a=0.2 mm Pored grafikog prikaza rezultata vrednosti prslina putem izolinija, odnosno rafura, programom je predvieno i kreiranje tesktualnih izvetaja. I ovaj postupak je gotovo iti kao i kod prikaza rezultata sprovedenog proprauna potrebne armature. Znai, imate mogunost izbora proizvoljno odabranih taaka, ili pak od programa moete pomou podopcije sa komandne linije "Ekstremi", zahtevati da on sam odredi merodavne take za prilaganje u projekt. Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure izbora taaka, i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno odabrane take.
Izgled tekstualnog izvetaja za sprovedeni proraun prslina
736
9.3.10 Proraun ugiba u ploama

Obzirom da se proraun ugiba ne moe raditi za svaki presek nezavisno, kao proraun prslina, to prikaz rezultata putem izolinija nije mogu. Naime, pri proraunu se tretiraju relativni ugibi, odnosno neophodno je vriti integraciju krivine preseka du zadate linije. Izborom naredbe "Proraun ugiba", koja se nalazi u okviru menija "Dimenzionisanje -> Beton -> Ploe", program e sa komandne linije zahtevati da odredite liniju du koje elite da dobijete dijagram ugiba. Poetna taka (Brisanje/Izvetaj/prIkaz/<Kraj>): Nakon izbora poetne take, program e zahtevati i izbor krajnje take eljene linije. Krajnja taka:
Izbor taaka 1 i 2, odredio je liniju du koje e biti prikazan dijagram ugiba Sada se oekuje da odredite sve oslonake take du zadate linije, odnosno sve take u kojima ugib ima vrednost nula. Taka oslonac (Izbor): Program e sa komandne linije stalno zahtevati unos novih oslonakih taaka, sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove procedure. Pored pojedinanog izbora oslonakih taaka, pomou podopcije Izbor moete ui i u proceduru izbora taka selektovanjem (vidi poglavlje 2.5.6), Nakon toga, program e otvoriti dijalog box za definisanje ulanih podataka koji e odrediti nain prorauna ugiba du zadate linije.
737
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i pri proraunu prslina, te sve pethodno reeno vai i ovde. Aktiviranjem komandnog polja "OK", na ekranu e se du zadate linije pojaviti dijagram ugiba.
Dijagram ugiba u trenutku T=0, du zadate linije U ovom trenutku, komandna linija je dobila svoj osnovni oblik u okviru ove naredbe, odnosno oekuje se unos poetne take nove linije preseka. Poetna taka (Brisanje/Izvetaj/prIkaz/<Kraj>): Program e sa komandne linije i dalje zahtevati unos sledee linije preseka, sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite izbor podrazumevane podopcije "Kraj". Izborom podopcije "prIkaz" otvara se dijalog box za izbor uticaja koji e se prikazivati na ekranu.
738
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, od programa moete zahtevati prikaz ugiba ili u trenutku T=0, ili pak u trenutku T=
Dijagram ugiba u trenutku T=, du zadate linije Pod-opcija "Brisanje" slui za brisanje neke od prehodno zadatih linija preseka, a pod-opcija "Izvetaj", za kreiranje tekstualnih izvetaja o sprovedenom proraunu ugiba. Izborom podpcije Izvetaj program e sa komandne linije zahtevati izbor taaka du ranije zadatih linija na kojima je prikazan dijagram ugiba. Take za izvetaj (prIkaz/Ekstremi/Komletan presek/<Kraj>): Ova procedura u potpunosti odgovara ranije opisanoj za kreiranje tesktualnog izvetaja sa proraunatom potrebnom armaturom u gredama (vidi poglavlje 9.4.5). Analogija je potpuna stim to se ovde, naredba ne odnosi na grede, ve na zadate linije preseka. Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure izbora taaka i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno odabrane take.
739
Izgled tekstualnog izvetaja za sprovedeni proraun ugiba Napomenuemo da se rezultati sprovedenog prorauna ugiba du zadatih linija preseka ne snimaju u fajl, ve se koriste jednokratno, sve dok ste u modulu za obradu rezultata prorauna. Napomena: Obzirom da na vrednost proraunatih ugiba utie i koliina usvojene armature, a ugibi se proraunavju du zadate linije preseka, to Vam se moe desiti situacija da u istoj taki ploe za razliite pravce armiranja dobijete razliite vrednosti ugiba. Ovu pojavu emo objasniti na primeru kvadratne ploe koja je simetrino optereena.
U pravcu X ose je usvojeno 8/10, a u Y pravcu 8/20 Proraunom ugiba u dva ortogonalna pravca, dobiemo u ovom sluaju razliite veliine ugiba u srednjoj taki ploe.
740
Ovo deluje paradoksalno ali je u stvari sasvim oekivano obzirom na primenjeni algoritam i vaee standarde.
9.3.11 Kontrola ploa na probijanje

Za ploe neposredno oslonjene na stubove bez kapitela kao i za ploe optereene koncentrisanom silom mora se izvriti obezbeenje od probijanja. Programom je omogueno sprovoenje prorauna sa kojim se utvruje otpornost ploe na probijanje kao i koliina armature potrebne za obezbeenje ploe od probijanja. Ovaj proraun se moe izvriti po dva razliita stadarda - EUROCODE (EN 1992) i PBAB 87. Naredba Kontrola ploa na probijanje se nalazi u meniju Dimenzionisanje Beton, a nakon njenog aktiviranja komandna linija dobija sledei izgled: <0 sel.> Indirektna Greda - Selektovanje (Brisanje / Izvetaj / Kalkulator / <krAj>): Od korisnika se sada oekuje da za kontrolu na probijanje selektuje taku u koj se ploa oslanja na gredu (indirektna greda), ili da izabere jednu od ponuenih podopcija sa komandne linije. Selekcija se vri u 2D pogledu i to samo kada je ploa za koju se sprovodi kontrola na probijanje prikazana u izgledu (samim tim su grede na koje se ploa oslanja prikazane u preseku - indirektne grede).
Selektovanje indirektne grede
741 Sama procedura selektovanja se odvija tako to se pokaziva dovede iznad simbola grede u poprenom preseku i pritisne se levi taster mia. Napomenuemo da u setu numerikih podataka ploe za materijal mora da bude postavljen beton, kao i da selektovana greda ne sme da bude proizvoljnog poprenog preseka. Ako ovi uslovi nisu zadovoljeni program e izbaciti odgovarajue obavetenje, a ako jesu otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za kontrolu probijanja ploa Iz zatvorene liste Propisi vri se izbor propisa na osnovu kojeg e se sprovoditi kontrola probijanja ploe. Izabrani propis ne mora biti u saglasnosti sa trenutno postavljenim propisom za dimenzionisanje betona. Za razliku od njega marka betona i vrsta armature koje e se koristiti pri kontroli ploe na probijanje uvek odgovaraju trenutno postavljenom propisu za dimenzionisanje betona. U gornjem levom uglu dijalog box-a nalazi se polje u kojem se prikazuje kompletan izvetaj kontrole ploe na probijanje. Pri promeni bilo kog parametara izvetaj se ne aurira automatski, ve je neophodno da se aktivira komandno polje Proraun, to dovodi do ponavljanja prorauna i generisanja novog izvetaja. U donjem levom uglu dijalog box-a nalaze se parametri pomou kojih se definie postojea armatura u ploi na mestu na kojem se vri kontrola na probijanje. Ukljuivanjem odgovarajueg radio-buttona vri se izbor jednog od tri predviena naina za definisanja ove armature: Preuzmi trenutno usvojenu armaturu - za potrebe prorauna program iz oblasti armiranja, koja je postavljena na mestu kontrole ploe na probijenje, preuzima podatak o usvojenoj armaturi. Poznata armatura - izborom iz baze mrea korisnik usvaja armaturu u gornjoj i donjoj zoni ploe, a u prikazanim edit box-ovima Ugao unosi pravac prostiranja izabrane armature. Poznati procenti armiranja - korisnik za oba pravca unosi procente armiranja ploe, koji e biti korieni pri proraunu otpornosti ploe na probijanje.
742 Napomomenuemo da je za propis PBAB 87 minimalni procenat armiranja sa kojim se vri proraun =0.5%, dok za propis EUROCODE ne postoje nikakva ogranienja. U centralnom delu dijalog box-a se zadaju podaci o ploi koji su potrebni za proraun: Beton - iz ove zatvorene liste se bira marka betona ploe. Ponuene marke su u skladu sa trenutno aktivnim propisom za dimenzionisanje betona, a ne u skladu sa aktivnim propisom za kontrolu ploa na probijanje. Rastojanje od ivice ploe do teista armature - podatak se odnosi na zategnutu zonu. Poloaj kritinog preseka - ovaj podatak definie poloaj kritinog preseka i zavisi od propisa, ali je programom omogueno i njegovo menjanje. Default vrednost za EUROCODE je 2.0 a za PBAB 87 je 0.5. Rastojanje kritinog preseka od ivice stuba rauna se kao proizvod ovog koeficijenta i statike visine ploe (hs). Temeljna ploa - omoguava razlikovanje probijanja ploe na gore i na dole, odnosno na osnovu ovog podatka program pretpostavlja koja je zona ploe na mestu probijanja zategnuta. U sluaju da je check box postavljen na ukljueno stanje pretpostavlja se da je zategnuta donja zona ploe i obrnuto, u sluaju da je check box postavljen na iskljueno stanje pretpostavlja se da je zategnuta gornja zona ploe. Model zamenjujueg krunog stuba - korisniku je omogueno da bira izmeu dva naina odreivanja oblika kontrolnog preseka. Model zamenjujueg krunog stuba je default model za propis PBAB 87. Za pravougaone ali i sve ostale ne-krune poprene preseke prenik zamenjujueg krunog stuba se rauna po formuli:
d s = 1.13 b d
- prenik zamenjujueg krunog preseka ds b i d - stranice gabarita poprenog preseka stuba Ako je jedna stranica gabarita poprenog preseka vie od 1.5 puta dua od druge stranice, za proraun e se umesto njene prave vrednosti koristiti duina krae stranice pomnoena sa 1.5. Tako bi se kod pravougaonog preseka b/d=40/80cm za duu stranicu koristila vrednost d=1.5b=60cm. Ukoliko se ne koristi model zamenjujueg krunog stuba, program odreuje kontrolni presek na osnovu prave geometrije poprenog preseka stuba uz minimizaciju duine kontrolnog preseka na odreenom rastojanju od ivice stuba. Ovaj nain je default za EUROCODE.
743
Kritini presek za model zamenjujueg krunog stuba (PBAB 87, b/d=40/50cm)
Kritini presek na osnovu prave geometrije poprenog preseka stuba (PBAB 87, b/d=40/50cm)
U delu dijalog box-a Parametri zadaju se koeficijenti koji su neophodni za proraun po EUROCODE-u. Podaci o armaturi koja e se koristiti za obezbeenje od probijanja definiu se u delu dijalog box-a Armatura za obezbeenje od probijanja ploe. Iz zatvorene liste se bira vrsta armature za obezbeenje, pri emu su ponuene vrste u skladu sa trenutno aktivnim propisom za dimenzionisanje betona. Ovaj podatak se koristi pri proraunu po oba propisa, dok se ostala dva podatka Ugao prema glavnoj armaturi i Razmak izmeu ipki u radijalnom pravcu koriste samo pri proraunu po EUROCODE-u. Kontrola ploa na probijanje moe se sprovesti na osnovu dva izvora podataka za presene sile/napone. Prvi izvor podataka su transverzalne sile iz ploe na mestima kontrolnih preseka, dok drugi izvor predstavljaju presene sile u stubu na mestu kontrole probijanja. Iz zatvorene liste, koja se nalazi u delu dijalog box-a Izbor podataka za odreivanje naprezanja, korisnik sam moe da izabere na osnovu kojeg podatka e se vriti proraun. Vano: Metod sa transverzalnim silama u ploi (transverzalna sila u ploi) Ovaj metod na osnovu smiueg napona u svakoj taki ploe na mestu kontrolnog preseka odreuje da li je dolo do prekoraenja napona i ako nije, da li je potrebna armatura za obezbeenje od probijanja. Ovim metodom e automatski biti uzeta u obzir i eventualna ekscentrinost sile usled prisustva momenta savijanja ali i povoljni efekti optereenja unutar kontrolnog preseka. Nedostatak je u tome to je tanost prilino zavisna od gustine mree konanih elemenata i to e se za mreu krupniju od dimenzija stuba dobijati manje precizni rezultati. Metod sa presenim silama u stubu (aksijalna sila u stubu) Ovaj metod odreuje smiue napone u kontrolnom preseku na osnovu normalne sile u stubu na mestu preseka (ukoliko se stub nalazi i sa gornje i sa donje strane ploe u obzir se uzima razlika normalne sile ta dva stuba). Ovaj metod ne uzima u obzir ekscentrinost sile u stubu i povoljno dejstvo optereenja unutar kontrolnog preseka. Uticaj nesimetrinog naprezanja ploe unosi se runo, zadavanjem faktora ekscentriciteta (EUROCODE) odnosno zadavanjem faktora poveanja napona zbog ekscentrinosti (PBAB 87). Za povoljno svojstvo ove metode moe se smatrati to to njena tanost nije previe zavisna od gustine mree konanih elemenata.
744 Metod sa prozvoljno zadatom silom (proizvoljno zadata sila) Ovaj metod odreuje smiue napone u kontrolnom preseku na osnovu sile koju korisnik sam zadaje, unoenjem njenog intenziteta u edit box Sila u stubu. Ovaj metod ne uzima u obzir ekscentrinost sile u stubu i povoljno dejstvo optereenja unutar kontrolnog preseka. Uticaj nesimetrinog naprezanja ploe unosi se runo, zadavanjem faktora ekscentriciteta (EUROCODE) odnosno zadavanjem faktora poveanja napona zbog ekscentrinosti (PBAB 87).
Odnos obima kritinog preseka prema obimu kritinog preseka unutranjeg stuba pomou koeficijenta koji se unosi u ovaj edit box moe da se izvri korekcija obima kritinog preseka stubova koji se nalaze na ivici ili u uglu ploe. U sluaju da je iskljuen check box Model zamenjujueg krunog stuba ili da se za izvor podataka koristi metod sa transverzalnim silama u ploi, ovaj edit box e biti nedostupan. Za preostala dva metoda potrebno je da se check box, koji se nalazi pored ovog edit box-a, postavi na ukljueno stanje, ime e edit box postati dostupan za editovanje. Propisom PBAB 87 definisano je da se u zavisnosti od poloaja stuba vri korekcija obima kritinog preseka
-
Okp na sledei nain: kod srednjh stubova 1.0xOkp kod krajnjih stubova 0.6xOkp kod ugaonih stubova 0.3xOkp
Pomou radio button-a Tekui sluaj optereenja i Kompletna ema vri se izbor sluajeva optereenja koji e ui u razmatranje. Naravno, ovi radio button-i nemaju smisla, a samim tim i ne postoje u dijalog box-u, ukoliko je za Izvor podataka za odreivanje naprezanja izabrana opcija proizvoljno zadata sila. U gornjem desnom uglu dijalog box-a nalazi se lista kontrolnih preseka (opsega) na kojima elimo da program izvri kontrolu ploe na probijanje. Propisima je definisano da se ova kontrola mora uvek sprovoditi na 2 mesta i to: neposredno uz ivicu stuba i u kritinom preseku. Dodaj u listu Pored kritinog preseka, koji je obavezan, aktiviranjem komandnog polja se moe ubaciti proizvoljan broj novih preseka u kojima e se vriti kontrola. Udaljenost kontrolnog preseka od spoljanje ivice poprenog preseka grede zadaje se direktno u listi, u koloni Lh [m]. Ukoliko je zadato vie kontrolnih preseka, u listi e kritini presek biti vidljivo oznaen.
745
Pored kritinog preseka koji je definisan propisom, u listu su ubaena jo tri kontrolna preseka Za uklanjanje selektovanog kontrolnog preseka iz liste predvieno je komandno polje Brii. Ako je postupkom utvreno da je potrebna armatura za obezbeenje od probijanja u jednom kontrolnom preseku, potrebno je pronai udaljeniji kontrolni presek za koji nije potrebna armatura za obezbeenje od probijanja. Na ovaj nain se odreuje udaljenost od ivice poprenog preseka grede do koje se postavlja armatura za obezbeenje od probijanja. Programom je predvieno i grafiko predstavljanje kontrole ploa na probijanje. Nakon izlaska iz dijalog box-a popreni presek stuba se na ekranu iscrtava sa pravim dimenzijama, dok se pomou check box-a Crtanje ofseta utie na izgled grafikog simbola kontrole ploa na probijanje. Kada je check box Crtanje ofseta iskljuen, uz crte poprenog preseka grede moe biti ispisano: nita - ako su svi uslovi ispunjeni i ako je ploa obezbeena od probijanja i bez dodatne armature. povrina dodatne armature - ako su svi uslovi ispunjeni ali je potrebna dodatna armatura za obezbeenje od probijanja. Prikazana vrednost za povrinu armature za obezbeenje ploe na probijanje odnosi se na ukupnu povrinu armature koju treba ravnomerno rasporediti po obimu kontrolnog preseka. znakovi uzvika !!! - ako je neki od predvienih uslova prekoraen.
746
Grafiko predstavljanje kontrole ploa na probijanje, check box Crtanje ofseta iskljuen Kada je check box Crtanje ofseta ukljuen, pored crtea poprenog preseka grede bie iscrtani i kontrolni preseci. Uz svaki kontrolni presek moe biti ispisano: nita - ako su svi uslovi ispunjeni i ako je ploa obezbeena od probijanja i bez dodatne armature. U tom sluaju e i kontrolni presek biti iscrtan isprekidanom linijom. povrina dodatne armature - ako su svi uslovi ispunjeni ali je potrebna dodatna armatura za obezbeenje od probijanja. Prikazana vrednost za povrinu armature za obezbeenje ploe na probijanje odnosi se na ukupnu povrinu armature koju treba ravnomerno rasporediti po obimu kontrolnog preseka. znakovi uzvika !!! - ako je neki od predvienih uslova prekoraen.
Grafiko predstavljanje kontrole ploa na probijanje, check box Crtanje ofseta ukljuen
747 Pored svakog simbola kontrole ploe na probijanje program ispisuje i njegov redni broj. Ovaj broj se ispisuje i u tekstualnom izvetaju kontrole probijanja. Ako se u projektnu dokumentaciju pored tekstualnih izvetaja eksportuje i grafiki blok sa ovim simbolima, pomou rednih brojeva se lako moe videti kojoj taki ploe pripada koji izvetaj. Kao to smo ve napomenuli, proraun se ne sprovodi automatski posle promene nekog od parametara u dijalog box-u, ve je za njegovo izvrenje neophodno da se aktivira komandno polje Proraun. Postupak prorauna EUROCODE Do probijanja ploe nee doi ako je karakteristina smiua sila manja ili jednaka projektovanoj otpornosti ploe na kontrolnom preseku:
vEd vRd,max
i ako je manja od projektovane otpornosti ploe sa armaturom za obezbeenje od probijanja:
vEd vRd,cs vEd vRd,max vRd,cs

- projektna vrednost karakteristine smiue sile - projektna vrednost maksimalne sile probijanja du kontrolnog preseka - projektna vrednost otpornosti ploe na probijanje zajedno sa armaturom za obezbeenje od probijanja
vEd =
VEd ui d
- faktor kojim se u proraun uvodi dodatni napon zbog ekscentrinog naprezanja

EUROCODE pretpostavlja da se kritian presek nalazi na udaljenju od 2hs od ivice stuba.
hs statika visina ploe

Projektna vrednost otpornosti ploe na proboj, bez armature za obezbeenje od probijanja je data kao:
v Rd ,c = C Rd ,c k (100 f ck )1 / 3 + k1 cp (vmin + k1 cp )
Ako je
vEd > vRd , c
tada je potrebno rasporediti armaturu za obezbeivanje od probijanja
du kontrolnog preseka. Koliina potrebne armature sraunava se prema sledeem izrazu:
v Rd ,cs = 0 . 75 v Rd ,c + 1 . 5
d Asw f ywd ,ef sin sr u1 d
748 Postupak prorauna PBAB Napon smicanja u kritinom preseku sraunava se kao:
=
gde je:
Tmax Okp hs
Tmax Okp hs
najvea transverzalna sila u kritinom preseku pri eksploatacionom optereenju obim kritinog krunog preseka srednja statika visina ploe za dva usvojena pravca armature u kritinom preseku
Ako popreni presek stuba ima oblik pravougaonika sa stranama b i d u raun se uvodi zamenjujui kruni stub prenika najvie 1.5 puta vea od krae. Uticaj ekscentrinog oslanjanja ploe na veliinu napona smicanja ne mora se posebno odreivati ako se napon smicanja
d s = 1.13 b d
, uz ogranienje da dua stranica bude
povea najmanje za 40%.
Ako u kritinom preseku napon smicanja
zadovoljava uslov:

sile
2 1 a 3
nije potrebna posebna raunska armatura za prijem zateuih sila usled dejstva transverzalne
Tmax.
Ako se napon smicanja
nalazi u granici:
2 1 a < 2 b 3
za prihvatanje zateuih sila usled dejstva transverzalne sile poprena armatura. Nije doputeno stanje pri kome je:
Tmax
mora se dodati posebna
> 2 b .
Koeficijenti
1 i 2 se odreuju iz izraza:
1 = 1.3 a ; 2 = 0.45a
gde je
srednja vrednost procenta armiranja zategnute armature iz dva upravna pravca.
Koeficijent
iznosi 1.0 za GA 240/360, 1.3 za RA 400/500 i 1.4 za MA 500/600.
749
Potrebna koliina armature
Aak
koja se postavlja pod uglom 45 90 u odnosu na

o o
srednju ravan ploe sraunava se iz izraza:
Aak =
0.75 Tmax T = 1.35 max v / 1.8 v
Ikone koje se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a slue, kao i kod svih ostalih naredbi, za eksport izvetaja u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u TXT dokument. Ako su podaci u dijalog box-u menjani, a nije pokrenut proraun, program e nakon aktiviranja komandnog polja OK prvo da izvri proraun za trenutno stanje parametara, a zatim i da zatvori dijalog box. Po izlasku iz dijalog box-a na ekranu e biti prikazani grafiki simboli u svim takama ploe u kojima je izvrena kontrola na probijanje,
Prikaz kontrole ploe na probijanje na ekranu a program e se i dalje nalaziti u proceduri selektovanja indirektnih greda. <0 sel.> Indirektna Greda - Selektovanje (Brisanje / Izvetaj/ Kalkulator / <krAj>): Pomou podopcije Izvetaj vri se generisanje izvetaja kontrole ploe na probijanje u svim takama u kojima je kontrola ranije izvrena. Izborom ove naredbe izvetaj se generie i prikazuje u novom dijalog box-u.
750
Dijalog box za eksport izvetaja U ovom dijalog box-u se nalaze samo komandna polja pomou kojih se vri eksport generisanog izvetaja u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u TXT dokument. Podopcija Brisanje slui za uklanjanje grafikih simbola kontrole ploe na probijanje. Izborom ove podopcije ulazi se standardnu proceduru selektovanja: <0 sel.> Brisanje - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Aktiviranjem podopcije Kraj ili klikom na desni taster mia svi selektovani simboli e biti obrisani sa ekrana, a program e se vratiti na osnovni oblik komandne linije u ovoj naredbi. <0 sel.> Indirektna Greda - Selektovanje (Brisanje / Izvetaj / Kalkulator / <krAj>): Pozivanjem podopcije Kalkulator sa komandne linije otvara se dijalog box u kome korisnik ima mogunost da uradi kontrolu ploa na probijanje za proizvoljno zadati popreni presek stuba i proizvoljno zadatu silu u stubu:
751
Dijalog box koji se otvara izborom podopcije Kalkulator sa komandne linije U ovom dijalog box-u se, pored podataka koji se zadaju u standardnom dijalog box-u naredbe Kontrola ploa na probijanje, moraju definisati i podaci koji bi se inae preuzieli iz stvarnog entiteta u konstrukciji. Aktiviranjem komandnog polja Izbor preseka otvara se dijalog box u kome moete da definiete eljeni oblik i dimenzije poprenog preseka stuba:
Dijalog box za izbor preseka Ovaj dijalog box funkcionie na gotovo isti nain kao i dijalog box za definisanje poprenog preseka greda u modulu za unos podataka. Za svaki odabrani tip poprenog preseka iz liste, u edit box-ovima se zadaju njegove odgovarajue dimenzije. S obzirom da se teite poprenog preseka automatski postavlja u koordinatni poetak koji je odreen presekom lokalne ose 2 i 3 date grede, zadavanjem vrednosti u edit box-ovima 3 (rastojanje teita preseka od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 3) i 2 (rastojanje teita preseka od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 2), presek se moe translatorno pomeriti u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede. Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program preuzima sve zadate podatke o poprenom preseku i vraa se na osnovnii dijalog box ove naredbe.
752 U edit box-u Sila u stubu korisnik zadaje intenzitet sile sa kojom e se ui u proraun kontrole ploa na probijanje. Debljina ploe, izraena u metrima, zadaje se u edit box-u Debljina ploe, a korisniku je omogueno i da izborom jednog od devet ponuenih prekidaa definie poloaj stuba na ploi. Stub se moe postaviti u sredini, na ivicama ili u uglovima ploe.
Simbol crvenog kvadrata na izabranom prekidau oznaava da je stub postavljen na levoj ivici ploe Aktiviranjem komandnog polja Proraun, za zadate podatke sprovodi se kontrola ploa na probijanje i generie se izvetaj. , i kreirani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu Izborom komandnih polja dokumentaciju, poslati direktno na tampu ili snimiti u tekstualni fajl.
9.4
Dimenzionisanje greda
Automatsko dimenzionisanje greda se ogleda u proraunu potrebne armature u svim grednim elementima konstrukcije. Proraun se u optem sluaju sprovodi za potpuno proizvoljno naprezanje i podrazumeva proraun potrebne, i podune i poprene armature. Da bi se sprovelo dimenzionisanje, podrazumeva se da je grednim elementima, u modulu za unos podataka, pridruen odgovarajui popreni presek, i program dimenzionisanje sprovodi samo za jednodelne preseke sledeih oblika: pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni, kruni, cevasti, sanduasti, otvoreni i nesimetrian I presek. Dimenzionisanje e biti dostupno i za sve masivne preseke, ako im je definisan nain armiranja (vidi poglavlje 3.1.7). Ostale vrste poprenih preseka e biti ignorisane u ovom delu programa. Naredbe za dimenzionisanje greda i stubova, nalaze se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje Beton Grede. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona Beton: Dimenzionisanje greda, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.
753
Ikona za brzi izbor naredbi iz padajueg menija Dimenzionisanje Beton Grede
9.4.1
Ulazni podaci
Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno odreen, pored izbora propisa i merodavnog optereenja, potrebno je zadati i niz drugih ulaznih podataka kao to su: kvalitet betona, vrsta armature, rastojanje teita zategnute armature od ivice preseka, nain armiranja, itd. Svi ovi ulazni podaci, odredie nain prorauna potrebne armature u gredama. Kako je programom omogueno zadavanje razliitih ulaznih podataka za svaku gredu posebno, to su na raspolaganju dve naredbe. Jedna slui za pridruivanje istih ulaznih podataka svim gredma (Ulazni podaci Globalni), a druga samo selektovanoj grupi greda (Ulazni podaci Lokalni).
9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni

Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje globalnih ulaznih podataka
754 U gornjem delu djalog box-a, zadaju se ulazni podaci koji definiu karakteristike materijala. Izbor betona i armature se vri iz zatvorenih lista iji sadraj je odreen definisanim nazivima materijala za odabrani tekui propis. Aktiviranjem komandnog polja OK, zadati ulazni podaci o kvalitetu materijala e biti pridrueni svim gredama na modelu. Kako je programom dozvoljeno zadavanje razliitih karakterisitka materijala za svaku od greda, to Vam se moe desiti sluaj da pri pokretanju ove naredbe, u sluaju da ste prethodno pomou naredbe Ulazni podaci Lokalni, nekim od greda zadali druge karakteristike materijala, pojedina polja budu prazna.
Prazno polje za Beton ukazuje da nije svim gredama na modelu pridruen isti kvalitet betona U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo ulaznih podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u. U sluaju da na modelu postoje ve dimenzionisane grede, naknadna promena ulaznih podataka e pri aktiviranju komandnog poljaOK dovesti do izdavanja sledeeg upozorenja.
Izbor komandog polja OK, dovee do gubitka rezultata dimenzionisanja na svim prethodno dimenzionisanim gredama. U delu dijalog box-a Nain prikaza povrine uzengija vri se izbor jednog od dva ponuena naina prikazivanja povrine uzengija u programu. Prvi nain, Klasian nominalna povrina dvosene uzengije je uobiajen i korien je u svim prethodnim verzijama programa. U ovom sluaju povrina uzengija se izraava kao nominalna povrina dvosenih uzengija. Na primer, povrina dvosenih uzengija 8 / 20 bi se raunala na sledei nain:
8 / 20(m = 2) => (0.82 / 4) (100 / 20) = 2.513cm2
755 Kada se koristi ovaj prikaz povrine uzengija, pored vrednosti za raunski potrebnu povrinu uzengija ispisuje se (m=2). Drugi nain, Ukupna povrina preseenog elika prikazuje povrinu uzengija kao ukupnu povrinu preseenih ipki na segmentu duine 1 m. Na primer, povrina dvosenih uzengija 8 / 20 bi se raunala na sledei nain:
8 / 20(m = 2) => (0.82 / 4) (100 / 20) 2 = 5.027cm2

Kada se koristi ovaj prikaz povrine uzengija, pored vrednosti za raunski potrebnu povrinu uzengija ispisuje se (m=1) Kao sto se vidi, povrina uzengija izraena na ovaj nain uvek e biti 2 puta vea od klasinog prikaza. Pri usvajanju armature na osnovu raunski potrebne povrine rezultat e na kraju uvek biti isti i na jedan i na drugi nain i odgovarae fiziki istoj usvojenoj armaturi. Ilustracija dva naina prikazivanja povrine uzengija - izvetaj dimenzionisanja sa usvajanjem armature: (nain 1 - Klasian) T2u = 160.00 kN T3u = -160.00 kN M3u = -400.00 kNm b/a = -3.500/3.266 Aa1 = 10.23 cm2 Aa2 = 26.96 cm2 Aa3 = 0.00 cm2 Aa4 = 0.00 cm2 Aa,uz = 7.17 cm2/m (m=2) [Usvojeno Aa,uz = 10/10(m=2) = 7.85 cm2/m] (nain 2 - Ukupna povrina preseenog elika) T2u = 160.00 kN T3u = -160.00 kN M3u = -400.00 kNm b/a = -3.500/3.266 Aa1 = 10.23 cm2 Aa2 = 26.96 cm2 Aa3 = 0.00 cm2 Aa4 = 0.00 cm2 Aa,uz = 14.34 cm2/m (m=1) [Usvojeno Aa,uz = 10/10(m=2) = 15.71 cm2/m]
Kao to se vidi krajnji rezultat usvajanja armature je isti, odnosno, i u jednom i u drugom sluaju usvojene su dvosene uzengije 10 / 10 koje pokrivaju raunski potrebnu povrinu. Na mestu ispisa usvojenih uzengija (m=2) oznaava usvojenu senost a ne nain prikazivanja povrine uzengija. Pomou check box-a Voenje podune armature prema liniji zateuih sila se moe od programa zahtevati da formira linije zateuih sila pomeranjem linije M/z du ose nosaa za zadatu veliinu, koja je zavisna od statike visine nosaa. Pri tome program automatski rauna i prikazuje dodatnu armaturu za prijem glavnih napona zatezanja. Takoe, kada je ovaj check box ukljuen usvajanje armature i rasporeivanje iteracija podune armature vri se prema pomerenoj liniji zateuih sila.
756
Voenje armature du nosaa prema pomerenoj liniji zateuih sila Podrazumevano stanje je da se pomeranje linije zateuih sila izvodi za grede, a vrednost pomeranja je 0.75 x hs (gde je hs statika visina nosaa). Vrednost pomeranja za bilo koju gredu se moe promeniti u dijalog box-u za definisanje lokalnih ulaznih podataka (vidi poglavlje 9.4.1.2). Ostali podaci koje se definiu u ovom dijalog box-u, odnose se na nain prorauna svih vitkih elemenata na modelu, te u pravom smislu predstavljaju globalne ulazne podatke. Svakako da e ovi podaci uticati na nain dimenzionisanja samo greda kojima je u okviru lokalnih ulaznih podataka zadato uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Kontrola stabilnosti vitkih elemenata je primarno uslovljena podatkom o horizontalnoj pomerljivosti konstrukcije. ta vie, i proraunske procedure se bitno razlikuju. Kako ne postoji mogunost algoritamske provere pomerljivosti konstrukcije za opti sluaj, to je deklaracija konstrukcije kao pomerljive (konstrukcija sa pomerljivim vorovima) ili nepomerljive (konstrukcija sa nepomerljivim vorovima) ostavljena korisniku. Pri tome se korisnik upuuje na preporuke za projektovanje odreenih vrsta konstrukcija definisane aktuelnom tehnikom regulativom i njene komentare.
Prekidai kojima se odreuje da li je konstrukcija pomerljiva ili ne
757 Pod nepomerljivom konstrukcijom se podrazumeva konstrukcija koja ima horizontalno nepomerljive vorove u oba pravca. U situacijama kada se konstrukcija po pitanju pomerljivosti vorova, ponaa razliito u dva pravca, konstrukciju treba deklarisati kao pomerljivu. Nepomerljive konstrukcije Odreivanje armature pritisnutih vitkih elemenata, u sluaju nepomerljivih konstrukcija, bazira na analizi izdvojenog stuba iz konstrukcije. Duina izvijanja nepomerljivog stuba je ili jednaka duini stuba, ili je njoj bliska (esto se konzervativno duina izvijanja nepomerljivog stuba usvaja kao duina stuba, bez obzira na konturne uslove). S obzirom na ove, relativno, male razlike, primenjeno je reenje koje duinu izvijanja locira centriranu po visini stuba. Odstupanje od stvarne lokacije duine izvijanja je takvo da su greke u krajnjim rezultatima zanemarljive i na strani su sigurnosti (zahvaljujui postavljanju minimalne vrednosti faktora duine izvijanja na 0.85). Osiguranje stabilnosti pritisnutog vitkog elementa se sprovodi uveanjem momenata savijanja prvog reda usled netanosti prilikom izvoenja (imperfekcija) i uticaja drugog reda. Preseci elementa se zatim dimenzioniu na, ovako, uveane uticaje. Pri tome se, konzervativno, momenti savijanja uveavaju nezavisno u dva ortogonalna pravca pravci definisani lokalnim osama poprenog preseka.
Izbor metoda prorauna uveanih momenata savijanja za umereno i izuzetno vitke delove modela Programski su podrani sledei postupci prorauna uveanih momenata savijanja: Metoda dopunske ekscentrinosti Metoda dopunske ekscentrinosti je predviena za primenu na elementima umerene vitkosti. Uticaji drugog reda su predstavljeni kao direktne funkcije geometrije elementa i uticaja prvog reda. Metoda model-stub, kod koje se aproksimira krivina poprenog preseka u ukljetenju Model-stub postupak obezbeuje vii stepen tanosti, zbog ega moe biti primenjivana u svim oblastima vitkosti elemenata. Aproksimativni oblik ove metode bazira na direktnoj proceni krivine preseka u funkciji geometrije preseka i nivoa aksijalnog optereenja.
758 Podrazumevani (default) nain prorauna dodatnih uticaja je metod dopunske ekscentrinosti u oblasti umereno vitkih stubova, odnosno model-stub postupak u oblasti izrazito vitkih elemenata. Meutim, korisniku je ostavljena mogunost da za obe oblasti vitkosti sam odabere jednu od ponuenih metoda prorauna. Granica izmeu umereno vitkih i izrazito vitkih elemenata se zadaje u edit box-u lambda,gr=.
Podatak koji odreuje granicu izmeu umereno i izuzetno vitkih elemenata konstrukcije Znai, i za umereno i za izuzetno vitke elemente konstrukcije moete proizvoljno odabarati bilo koji od poneenih postupaka prorauna. Na ovaj nain omoguen je izbor i neloginih postupaka prorauna, poput izbora metode dopunske ekscentrinosti za proraun izrazito vitkih elemenata. Primena ovakvog izbora nema opravdanja u tehnikim standardima, kojima je definisana kontrola stabilnosti elemenata. Sa druge strane, iskusni korisnici mogu na ovaj nain stei grubu aproksimaciju tanijeg ponaanja konstrukcije. Napomenuemo da su razlike u rezultatima aproksimativne i "tane" model-stub metode esto zanemarljive. Kako je proraun aproksimativnim postupkom znatno bri, to se primena "tanog" postupka retko ispostavlja opravdanom, uprkos veoj tanosti rezultata koji su njome obezbeeni. Pomerljive konstrukcije U sluaju pomerljivih konstrukcija analiza izdvojenih stubova iz konstrukcije ne daje dovoljno tane rezultate, zbog ega veina tehnikih standarda, u ovom sluaju, zahteva primenu kompleksnijih metoda prorauna, kojima se zahteva analiza celine konstrukcije na uticaje drugog reda. Odredbe tehnikih propisa kojima je regulisana ova oblast daju izuzetno krta uputstva za proraun ovih konstrukcija. Dodatno, uputstva su u obliku koji nije mogue algoritamski prezentovati za opti sluaj neregularne prostorne konstrukcije. Zbog toga, programski su implementirana tri aproksimativna postupka prorauna.
759 1. Proraun statikih uticaja po teoriji II-og reda Pre samog prorauna statikih uticaja po teoriji II-og reda, potrebno je definisati sve merodavne kombinacije za dimenzionisanje, obzirom da nakandno kombinovanje rezultata dobijenih po teoriji II-og reda nije mogue. U proceduri zadavanja lokalnih ulaznih podataka, svim stubovima je potrebno iskljuiti uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Pre samog dimenzionisanja, pomou naredbe Sluajevi optereenja, potrebno je postaviti anvelopu svih prethodno definisanih kombinacija. Na ovaj nain e vitki elementi konstrukcije biti dimenzionisani bez dodatnog uveavanja dobijenih momenata savijanja, znai samo na osnovu dobijenih rezultata po teoriji II-og reda. Napomenuemo da su opisanim postupkom stvarni momenti savijanja potcenjeni. Razlog ovome je neobuhvatanje prethodnim proraunom materijalne nelinearnosti, niti imperfekcija konstrukcije. Korisnik se upuuje da o ovome vodi rauna prilikom usvajanja armature pritisnutih elemenata. 2. Proraun statikih uticaja po teoriji II-og reda + Analiza izdvojenog stuba Ovaj postupak je u potpunosti isti kao i prethodni sa stanovita odreivanja statikih uticaja prema teoriji drugog reda. Razlika je u tome to ovde u okviru lokalnih ulaznih podataka za stubove ne treba isljuivati uzimanje u obzir uticaja izvijanja. U ovom sluaju treba odabrati da je konstrukcija nepomerljiva, odnosno zahtevati dimenzionisanje kao za nepomerljive konstrukcije za nove, manje vrednosti vitkosti. Napomenuemo da opisana procedura nema opravdanja u aktuelnim tehnikim standardima, zbog ega je preporuena njena primena samo u sluaju potrebe grube procene realnog ponaanja konstrukcije. 3. Proraun statikih uticaja po teoriji I-og reda + Analiza izdvojenog stuba Ovaj postupak se bazira na rezultatima po teoriji I-og reda. Znai postupak je isti kao i kod nepomerljivih konstrukcija, izdvajanje stuba iz konstrukcije i njegov nezavisan tretman, stim to je u okviru globalnih ulaznih podataka potrebno zadati da je konstrukcija pomerljiva. Kako je re o elementima sa pomerljivim krajevima, to su duine izvijanja ovih stubova vee od duine stuba. Konzervativno se usvaja da se cela duina stuba nalazi u sredinjem delu duine izvijanja. Sa ovim pretpostavkama, uveanje momenata savijanja se sprovodi saglasno ranije opisanom aproksimativnom model-stub postupku. Napomenuemo da ni ova procedura nema opravdanja u aktuelnim tehnikim standardima, zbog ega je preporuena njena primena samo u sluaju potrebe grube procene realnog ponaanja konstrukcije. Oigledne prednosti ovako definisanog postupka lee u njegovoj brzini, uvoenja u o proraun imperfekcija i mogunost superpozicije uticaja. Dodatno, na reenje posredno utiu i karakteristike materijalne nelinearnosti armiranog betona.
9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni

Izborom ove naredbe program ulazi u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel> Ulazni podaci za grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Naime, sada je potrebno selektovati sve grede kojima je potrebno pridruiti iste ulazne podatke. Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
760
Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka Kako procedura selekcije nema nikakvih ogranienja, odnosno mogue je selektovati potpuno proizvoljno odabranu grupu greda, to pojedini podaci u ovom dijalog box-u mogu biti ispisani kao neaktivni. To ujedno oznaava da data grupa podataka nije zajednika za sve selektovane grede. U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo ulaznih podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
Prazno polje za Kvalitet betona ukazuje da sve prethodno selektovane grede nemaju isti kvalitet betona Kako se u ovom dijalog box-u zadaju raznorodni ulazni podaci (kvailtet materijala, nain armiranja, duine izvijanja), to ovakva koncepcija omoguava laku promenu samo eljene grupe ulaznih podataka. Znai, ako elite da pojedinim gredama zadate recimo samo nove
761 duine izvijanja, onda je, ne obazirui se na ostale podatke u ovom dijalog box-u, potrebno selektovati sve grede koje treba da imaju istu duinu izvijanja. Isto vai i za promenu ostalih ulaznih podataka. U sluaju da ste za promenu ulaznih podataka selektovali grede razliitih setova ulaznih podataka, tada u dijalog box-u nee biti slike poprenog preseka, a zatvorena lista za izbor eme armiranja e biti nedostupna za promenu, obzirom da ona zavisi od oblika poprenog preseka.
Dijalog box bez slike poprenog preseka, oznaava da su selektovane grede razliitog oblika poprenog preseka Rastojanje armature od ivice preseka U desnom delu dijalog box-a, nalazi se skica poprenog preseka na kome su ematski oznaene armature ije e se vrednosti proraunavati u postupku dimenzionisanja, a u gornjem levom uglu dijalog box-a se u etiri prikazana edit box-a definie rastojanje teita armatura od odgovarajuih ivica preseka. Program po default-u za vrednost ovog rastojanja usvaja 10% od odgovarajue dimenzije, ali svakako da moete zadati potpuno proizvoljnu vrednost.
762
Deo dijalog box-a za definisanje rastojanja armature od ivice preseka Materijal U donjem levom uglu dijalog box-a se nalaze podaci o materijalu, koje ste definisali u okviru globalnihn ulaznih podtaka, i oni su tu prisutni u sluaju da elite pojedinim gredama da pridruite razliite materijale. Naime, aktiviranjem komandnog polja OK svi zadati podaci u ovom dijalog box-u e biti pridrueni samo selektovanim gredama.
Deo dijalog box-a za definisanje kvaliteta materijala
763 Nain armiranja U sredinom levom delu dijalog box-a nalaze se dve grupe prekidaa koje su meusobno povezane i pomou kojih vrite izbor naina dimenzionisanja.
Deo dijalog box-a za definisanje naina dimenzionisanja Kako program u optem sluaju reava naprezanje od kosog savijanja (M2, M3, N1) i naprezanje usled smiuih naprezanja (T2, T3, i M1), to su za prijem uticaja od savijanja omoguene sledee opcije: Oba pravca simetrino. U ovom sluaju presek se obostrano simetrino armira sa etiri linije raspodeljene armature (Aa1=Aa2 i Aa3=Aa4). Pri tome se algoritamski trai optimalan odnos koliina armatura Aa3/Aa1, koji rezultira minimalnom koliinom ukupne armature u preseku. Dominantni moment. U ovom nainu armiranja imate mogunost da sa dva prekidaa ispod, definiete koji je uticaj dominantan (M3 ili M2), odnosno da li ete uticaje primati sa armaturama Aa1 i Aa2 (prekida: Oko ose 3 (Aa1,Aa2)) ili sa armaturama Aa3 i Aa4 (prekida: Oko ose 2 (Aa3/Aa4)). Ispod ova dva prekidaa koji se meusobno iskljuuju, nalazi se i prekida Drugi moment se zanemaruje koji radi kao check box, odnosno moe biti postavljen ili na ukljueno, ili na iskljueno stanje. Ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje (u malom pravougaoniku treba da stoji simbol ), tada e program u proraunu armature moment iz drugog pravca potpuno ignorisati, a ako je postavljen na iskljueno stanje tada e program oba uticaja tretirati u proraunu, ali e ih primati samo sa dve armature koje su odabrane. Ovaj nain armiranja program preporuuje za sve grede na modelu. Proizvoljno, kada je ovaj nain armiranja odabran tada imate mogunost da zadate potpuno proizvoljne odnose za svaku od etiri mogue armature prema ukupnoj armaturi u preseku. Ovde je jedini uslov da suma ovih odnosa mora imati vrednost 1.00.
764 Moment torzije se zanemaruje. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, imate mogunost da od programa zahtevate da pri proraunu potrebne armture zanemari uticaje torzije. Ova opcija ima primenu kod dimenzionisanju greda u ploama, kada ove uticaje objektivno preuzima sama ploa. Za sve grede, program po default-u usvaja nain armiranja Dominantni moment -> Oko ose 3 (Aa1,Aa2), a za sve stubove usvaja Proizvoljno, pri emu uee pojedinih armatura odreuje iz uslova da armatura bude rasporeena homogeno po preseku. Napomenuemo da se kod krunih i cevastih preseka ne moe birati nain armiranja, ve je programski usvojeno da se u celom preseku proraunava samo jedna armatura Aa1 koja se rasporeuje ravnomerno po obimu preseka. eme armiranja
Deo dijalog box-a za izbor eme armiranja Poslednji podatak koji odreuje nain armiranja, je izbor jedne od ponuenih ema armiranja. eme armiranja zavise od oblika poprenog preseka i za: T-preseke, I-preseke, sanduaste preseka, otvorene preseke i nesimterine I preseke su predviene dve eme armiranja, koje variraju samo poloaj bonih armatura: Aa3 i Aa4. Za sve ostale preseke, izuzev pravougaonih, postoji samo jedna ema armiranja te ovaj podatak nema nikakvog uticaja na nain njihovog dimenzionisanja. Za pravougaone preseke, koje se inae i najee javljaju u praksi, pored eme armiranja putem linija armatura, predviena je mogunost zadavanja jednog od predefinisanih rasporeda ipki armature u preseku.
765
ema 1
ema 2
ema 3
ema 4
ema 5
Izbor jedne od ponuenih ema armiranja, sa predefinisanim rasporedmo ipki u preseku, ima naroito primenu kod stubova, jer se na ovaj nain raunski dobija manja potrebna armatura nego kada se radi sa linijama armature. Pored toga, na ovaj nain se prevaziliazi i problem ugaonih ipki. Naime, pri izboru eme sa linijama armature, ugaone ipke iskljuivo pripadju glavnim armaturama: Aa1 i Aa2. Svako da je pri emama armiranja sa tano usvojenim rasporedmo iki u preseku podrazumevano da sve postavljene ipke u preseku imaju isti prenik. Pri obradi rezulatata ovako dimenzionisanih stubova, rezultati e takoe biti prikazani putem dijagrama odgovarajuih linija armature (Aa1, Aa2, Aa3, Aa4), iako je rezultat dimenzionisanja dao ukupnu potrebnu povrinu armtuture: Aa,uk. Ordinate na ovako prikaznim dijgramima, bie preraunate na sledei nain: ema2: ema3: ema4: ema5: Aa1=Aa2=2/4Aa,uk; Aa1=Aa2=2/6Aa,uk; Aa1=Aa2=3/6Aa,uk; Aa1=Aa2=3/8Aa,uk; Aa3=Aa4=0 Aa3=Aa4=1/6Aa,uk Aa3=Aa4=0 Aa3=Aa4=1/8Aa,uk
Uticaji izvijanja
Deo dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka o vitkim elemenata Pomou prekidaa Uticaj izvijanja, odreuje se da li e selektovane grede od strane programa biti tretirane kao vitki elementi ili ne. Programski, svim stubovima se ovaj prekida postavlja na ukljueno stanje, dok je za ostale gredne elemente na modelu on po default-u
766 postavljen na isklujueno stanje. Ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada ete u edit box-ovima Koef. duzine izvijanja oko ose 3 i Koef. duzine izvijanja oko ose 2 imati mogunost da zadate odgovarajue koeficiente duine izvijanja. Programski se za ove koeficiente usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti. Duina izvijanja pojedinih elemenata se odreuje aproksimativno, saglasno preporukama veine tehnikih standarda, na nain koji u njen proraun uvodi geometriju elementa i uslove njegove veze sa susednim elementima (zapravo stepen ukljetenja krajeva stuba u ostatak konstrukcije). Pri tome se bitno razlikuju izrazi kojima se sraunava duina izvijanja nepomerljivog stuba, od onih za pomerljive stubove. Duina izvijanja elementa nepomerljive konstrukcije (osim konzolnih prepusta) je najvie jednaka duini stuba, dok je u sluaju pomerljive konstrukcije ona najmanje jednaka duini stuba.
Duine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim vorovima
Duine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim vorovima Pomou prekidaa S (Start) i E (End), odreuju se uslovi pridranosti na krajevim stuba, i to u pravcu obe lokalne ose. Naime ako je prekida S postavljen na ukljueno stanje, to oznaava da je poetak tapa bono pridran u pravcu date lokalne ose, a ako je postavljen na iskljueno stanje, to oznaava da je dati kraj tapa slobodan. Isto vai i za stanje prekidaa E. Stanje ovih prekidaa praktino odreuje da li je dati kraj tapa u srednjoj duini izvijanja stuba ili ne. ta je poetak a ta kraj tapa najlake ete videti ako pomou naredbe Vidljivost, za vidljive postavite lokalne ose greda. Naime, pozitivan smer lokalne ose 1 je uvek usmeren od poetka ka kraju tapa.
767 Pomeraj linije zateuih sila
Deo dijalog box-a za definisanje pomeraja linije zateuih sila Omogueno je zadavanje vrednosti pomeraja linije zateuih sila. Vrednost pomeraja je jednaka proizvodu statike visine nosaa i koeficijenta koji se zadaje u edit polju. Pomeraj linije zatezuih sila nezavisno se sraunava za svaku od dve ose savijanja. Ako se za vrednost koeficijenta unese 0.0 to e znaiti da se ne koristi pomerena linija zateuih sila i to je default vrednost za stubove, dok je default vrednost koeficijenta za grede 0.75. Napomena: U sluaju preseka, kod kojih su u ulaznim podacima zarotirane lokalne ose, one se u modulu za dimenzionisanje uvek tako postavljaju da se dovodu u poloaj glavnih osa datog preseka (popreni presek je uvek uspravan). Pri tome se svakako i statiki uticaji u preseku redukuju na novo postavljeni poloaj lokalnih osa.
Zarotirani poloaj preseka zadat ulaznim podacima
Redukovani poloaj preseka u modulu za dimenzionisanje
768
9.4.2
Proraun potrebne armature
Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Dimeznionisanje ulazi se prvo u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Dimenzionisanje greda - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje /<krAj>): Naime, sada se oekuje da selektujete sve grede i stubove za koje elite da izvrite proraun potrebne armature. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su selektovane grede ve ranije dimenzionisane i u tom sluaju e izdati odgovarajue upozorenje.
Deo dijalog box-a sa upozorenjima Obzirom da se ranije usvojena armatura u gredama ne uklanja automatski, nakon ponovnog dimenzionisanja, to pomou prekidaa Ponititi usvojenu armaturu u gredama koje se ponovo dimzioniu, imate mogunost da to zahtevate od programa. Sada se oekuje da odaberete merodavno optereenje za sve selektovane grede i stubove, koje je potrebno dimenzionisati. Prema tome, za dimenzionisanje je potrebno selektovati samo grede i stubove koje elite da dimenzioniete za isto merodavno optereenje. Znai imate mogunost ili da dimenzionisanje uradite za postavljeni tekui sluaj optereenja ili pak za definisanu emu kombinovanja optereenja. U sluaju da u okviru naredbe ema kombinovanja optereenja sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada e ovaj prekida biti neaktivan. I komandno polje OK e biti neaktivno sve dok se klikom mia jasno ne opredelite za jedan od mogua dva naina izbora merodavnog optereenja. Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak dimenzionisanje svih prethodno selektovanih greda i stubova. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju. Napomena: Napomenuemo da je u proceduri dimenzionisanja greda i stubova poeljno da koristite opciju Kompletna ema, obzirom da je ovaj nain mnogo lagodniji jer ne morate voditi rauna o parcijalnim koeficijentima sigurnosti, kao ni o broju moguih kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja. Opciju dimenioznisanja za tekui sluaj optereenja treba koristiti samo za standarde u kojima nije podrana ema kombinovanja optereenja.
769
9.4.3
Prikaz rezultata dimenzionisanja
Za prikaz rezultata dimenzionisanja greda i stubova, potrebno je odabrati naredbu Prikaz rezultata. Nain rada sa ovom naredbom je gotovo isti kao i sa naredbom Greda koja slui za prikaz presenih sila u gredama. Jedina razlika je u tome to se ovde ne prikazuju presene sile, ve dijagrami raunski potrebne armature du greda (ordinate se izraunavaju u cm2 potrebne armature u datom preseku). U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza promena vrste armature. Na prvom mestu ove liste nalazi se opcija Disp. koja obezbeuje prikaz numeracije poetka i krajeva svih greda na modelu.
Numeracija greda odgovarajuim brojevima vorova sa mree konanih elemenata (dispozicija greda) Kako se pri prikazu pojedinanih dijagrama, kao i u tekstualnom izvetaju dimenzionisanja, program poziva na redni broj grede za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja, to bi svakako bilo dobro da izvetaj dimenzionisanja otpone sa dispozicijom greda, na kojoj su oznaeni redni brojevi vorova, na njenom kraju i poetku. Upravo eksport ovakvog bloka u projekat, koji e biti smeten u poglavlje Dimenzionisanje (beton), omoguie lake tumaenje gde se na modelu nalazi greda za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja. Izborom naredbe Prikaz rezultata, na komadnoj liniji se javlja sledea poruka: <0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / <krAj>): Izborom podopcije prIkaz sa komandne linije, otvara dijalog box sledeeg izgleda:
770
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama potrebne armature Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, praktino se vri izbor dijagrama koji e se prikazivati na crteu. Aa2Aa1Aa2/Aa1Aa3Aa4Aa3/Aa4Au,uzprikaz samo armature Aa2 prikaz samo armature Aa1 istovremeni prikaz armatura Aa2 i Aa1 prikaz samo armature Aa3 prikaz samo armature Aa4 istovremeni prikaz armatura Aa3 i Aa4 prikaz potrebne povrine uzengija po dunom metru grede, za prijem smiuih naprezanja (programom je predvieno da se smiua naprezanja pokrivaju samo sa uzengijama bez kosih gvoa). Rezultati se uvek prikazuju za dvosene uzengije, te je na primer, za pokrivanje proraunate vrednosti na dijagramu od: 5,00 cm2/m potrebno usvojiti dvosene uzengije: 8/10 cm. prikaz ukupne podune armature u preseku (Aa1+Aa2+Aa3+Aa4)
Aa-
Kada je ukljuen check box Prikaz linije zateuih sila istovremeno e biti prikazani izabrani dijagram raunski dobijene armature i dijagram potrebne armature prema pomerenoj liniji zateuih sila. Izborom jednog od ponuenih prekidaa, i aktiviranjem komandnog polje OK, program e rezultate proraunate armature prikazati u formi odabranog dijagrama.
771
Prikaz dijagrama potrebne armature Aa2/Aa1 Napomenuemo da se jedino za grede krunog i cevastog preseka, ne prikazuju sva etiri dijagrama potrebne podune armature, ve samo dijagram Aa1. Za ovakve oblike poprenog preseka, kao rezultat se dobija samo jedna armatura koja se postavlja simetrino u poprenom preseku. Kako se jedino pri proraunu smiuih naprezanja moe desiti sluaj da se proraunati uticaji ne mogu prihvatiti armaturom, to je u takvim sluajevima, jedino reenje ili u promeni kvaliteta materijala ili u poveanju poprenog preseka greda. Ovakve grede e na crteu biti jasno obeleene crvenom bojom. Ostale opcije koje se nude u ovoj naredbi, kao to su: sakrivanje uticaja i prikaz pojedinanih dijagrama za selektovane grede, potpuno su iste kao i kod naredbe za prikaz presenih sila u gredama.
9.4.4
Usvajanje armature
Kako su programi Radimpex-a grafiki orijentisani i imaju stalnu tenju za to veom automatikom, a krajnji cilj svakog prorauna konstrukcije su radioniki crtei, odnosno u sluaju betonskih konstrukcija, crtei detalja armiranja, to smo kao prirodni nastavak postupka dimenzionisanja predvideli i procedure usvajanja i voenja armature du svih grednih elemenata. Nakon izbora naredbe Usvajanje armature, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete grede za koje elite da usvajate armaturu. <0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / Kopiranje iteracija / uJednaavanje iteracija / <krAj>): U ovoj proceduri je predviena pojedinana selekcija, pri emu je nakon izbora prve grede, dozvoljeno selektovanje i ostalih greda, koje su povezane sa prethodno selektovanom, i imaju isti set numerikih podataka. Znai, odabrane grede za usvajanje armature moraju biti istog seta numerikih podataka, i moraju biti meusobno povezane. Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, a na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
772
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u gredama Dijagrami U donjem delu dijalog box-a se prikazuju dijagrami proraunate armature du selektovanih greda. Kako ovi dijagrami ne bi bili optereeni kotama numerikih vrednosti, a sve zbog preglednosti, to je predvieno da se kretanjem mia po proizvoljnim delovima ove oblasti, odmah iznad dijagrama, prikazuju oitane vrednosti: x= i Aa=.
Deo dijalog box-a za oitavanje vrednosti ordinata na dijagramu potrebne armature Podatak x= predstavlja horizontalno rastojanje u metrima od poetka dijagrama do trenutnog poloaja mia, a podatak Aa= predstavlja ordinatu na dijagramu (cm2 potrebne armature), koja je najblia poloaju mia. Kako dijagram ima vrednosti i sa gornje (armatura
773 Aa2), i sa donje strane (armatura Aa1), to e se prikazivati vrednost gornje, odnosno donje ordinate, u zavisnosti od toga da li se mi nalazi u gonjem ili donjem delu dijagrama. Obzirom da je prostor za prikaz dijagrama fiksne veliine, a da dijagram moe biti proizvoljnih dimenzija, u ovom delu dijalog box-a je omogueno zumiranje pritiskom na taster Ctrl i odgovarajue dugme mia. Kako za svaku od greda postoje tri vrste dijagrama potrebne armature (Aa2/Aa1, Aa3/Aa4 i Aa,uz), to pomou prekidaa u delu dijalog box-a Dijagram, birate koji od ova tri dijagrama elite da bude prikazan.
Prekidai za izbor dijagrama potrebne armature Pored toga to utiu na prikaz dijagrama, ovi prekidai utiu i na logiku rada celog dijalog boxa, o emu e kasnije biti vie rei. Za sada neka na ukljueno stanje bude postavljen prekida Aa2/Aa1. Popreni presek U gornjem desnom delu dijalog box-a je previen prostor za prikaz poprenog preseka za koji se usvaja armatura. Kako i popreni preseci mogu biti razliitog oblika i proizvoljnih dimenzija, a prostor predvien za njihov prikaz je fiksan, to je i u ovom delu djlalog box-a omogueno zumiranje pritiskom na taster Ctrl i odgovarajue dugme mia.
774
Zumirani deo crtea poprenog preseka Postavljanje podune armature u poprenom preseku Poduna armatura se postavlja jednostavnim klikom mia u okolini malog crvenog krsta koji odreuje mogui poloaj ipki u poprenom preseku (ova opcija e biti dostupna jedino ako je na ukljueno stanje postavljen ili check box Aa2/Aa1 ili Aa3/Aa4).
U gornjoj zoni su postavljene dve ipke prenika =16 Ispod slike poprenog preseka, nalazi se edit box =, u kojem se zadaje prenik ipke koju elite da postavite.
775
Edit box za izbor prenika ipke koja se trenutno postavlja u poprenom preseku Postupak uklanjanja pogreno postavljene ipke je potpuno isti, odnosno klik mia u okolini ve postavljene ipke e dovesti do njenog uklanjanja iz poprenog preseka, a na tom mestu e se ponovo pojaviti crveni krst. Program po default-u za mogui poloaj ipki u poprenom preseku odreuje sve uglove uzengija, s tim to svakako moete sami uticati na njihov raspored. Naime, du svakog od segmenta uzengije moete postaviti proizvoljan broj meukrstia. To se radi tako to se miem klikne na eljeni segment uzengije tako da on postane crvene boje, a u edit box-u n=, koji e tek tada biti dostupan za editovanje, zada eljeni broj ipki. Nakon pritiska na taster Enter ili Tab, program e prihvatiti zadati broj i tano toliko krstia postaviti du prethodno selektovanog segmenta uzengije.
Na gornjem segmentu uzengije, ubaena su nova 3 meu-krstia
776 Svi krstii e biti postavljeni na jednakom rastojanju, tako da u sluaju da elite da ipke budu nesimetrino postavljene du datog segmenta uzengije, jasno je da treba da zadate vei broj podela, a pri samom postavljanju ipki, postaviete ih samo preko krstia koji odgovaraju eljenom poloaju ipke. U sluaju da je potrebno usvojiti toliko armature da ona ne moe stati u jedan red, omogueno je i armiranje u vie redova. Za ovu namenu su predvieni delovi dijalog box-a Aa1 i Aa2. Naime, tu je u edit-box-u n= potrebno zadati broj eljenih redova armature i unos potvrditi pritiskom na taster Enter ili Tab. U tom trenutku e za editovanje biti dostupan i edit box e= u kome moete zadati osovinsko rastojanje izmeu redova armature, a na slici poprenog preseka e se pojaviti i drugi red krstia koji u podunom smislu odgovara rasporedu iz prvog reda.
U gornjoj zoni je zadato armiranje u 2 reda armature na meusobnom osovinskom rastojanju od 3 cm U sluaju da se za tekui prikaz dijagrama, na ukljueno stanje postavi prekida Aa3/Aa4, tada e prethodno opisani delovi dijalog box-a za definisanje armiranja u vie redova dobiti nove nazive: Aa3 odnosno Aa4, i po logici stvari ti podaci e se odnositi na bonu armaturu: Aa3 i Aa4. Napomenuemo da ugaone ipke uvek pripadaju armaturama Aa1, odnosno Aa2. Simetrino postavljanje podune armature U sluaju da imate simetrino armiranje, tada je dovoljno da samo jednoj armaturi, recimo armaturi Aa2, definiete taan poloaj ipki, dok drugu, u ovom sluaju Aa1 moete automatski preslikati.
777
Naredba za osno simetrino preslikavanje usvojene armature Ovaj postupak se sprovodi tako to se miem selektuje segment uzengije du koga je ve postavljena armatura, tako da on postane crven, i potom klikne na desni taster mia. Iz ovako otvorenog padajueg menija treba aktivirati naredbu Simetrino i program e automatski osno preslikati ranije postavljenu armaturu na odgovarajui segment uzengije.
Pomou opcije Simetrino, prethodno usvojena armatura u gornjoj zoni, postavljena je i u donjoj zoni Kako se na crteu poprenog preseka ne kotiraju postavljene ipke, a sigurno je od interesa da u toku rada u svakom trenutku znate koji ste prenik ipke na kom mestu postavili, to je razvijena procedura identifikacije postavljenih ipki. Naime dovoljno je da miem doete u okolinu ipke iji vas prenik interesuje, i ispod slike poprenog preseka, pojavie se informacija =.
778
Deo dijalog box-a u kome se ispisuje prenik ipke, u iju okolinu je doveden kursor mia Prethodno opisana procedura postavljanja podunih ipki u poprenom preseku vai za sve oblike poprenih preseka izuzev za kruni i cevasti presek. Naime, kada se za usvajanje armature selektuje greda krunog ili cevastog poprenog preseka, tada se otvara isti dijalog box, s tim to se sada na crteu poprenog preseka ne pojavljuju crveni krstii koji odreuju mogui poloaj ipki u poprenom preseku, ve se odmah pojavljuje armatura koju je program sam postavio po default-u.
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u krunom poprenom preseku Kako smo poli od pretpostavke da e se armatura u ovakvim oblicima poprenih preseka postavljati homogeno po obimu, to je ovde predvieni nain za postavljanje armature znatno
779 bri i jednostavniji nego kod drugih oblika poprenih preseka. Naime, dovoljno je samo u edit box-ovima n= i =, koji se nalaze ispod crtea poprenog preseka, zadati eljeni broj i prenik ipki, i one e automatski biti postavljene homogeno po obimu preseka. Za ovakve oblike poprenih preseka postoji jo jedna specifinost koja proizilazi iz injenice da se kao rezultat dimenzionisanja dobija samo jedan dijagram podune armature Aa1, te e check box Aa3/Aa4 biti zamrznut - neaktivan. Postavljanje uzengija u poprenom preseku Za proces usvajanja poprene armature, neophodno je da na ukljueno stanje postavite prekida Aa,uz, nakon ega e se u dijalog box-u pojaviti dijagram potrebne poprene armature.
Postavljanjem prekidaa Aa,uz na ukljueno stanje, ulazi se u proceduru usvajanja poprene armature Sada e za editovanje biti dostupan i deo dijalog box-a Aa,uz. Naime, zadavanjem eljenih vrednosti u edit box-ovama =, e= i m=, usvaja se prenik uznegije, rastojanje uzengija i njihova senost, ime e biti poznati svi neophodni podaci za poprenu armaturu.
780
Edit box-ovi za izbor prenika, rastojanja i senosti usvojenih uzengija U edit box a0= moete zadati veliinu zatitnog sloja, odnosno rastojanje od ivice preseka do spoljne ivice uzengije. Ovaj podatak je jedinstven za ceo presek i direktno utie na poloaj kako uzengija, tako i ipki u poprenom preseku.
Edit box za zadavanje veliine zatitinog sloja Naknadna promena ovog podataka, kao i prenika uzengija, bez ikakvih posledica e automatski sraunavati novi poloaj ranije postavljenih ipki u poprenom preseku.
781 Voenje armature du grede U dosadanjem delu uputstva smo objasnili kako se postavlja armatura u poprenom preseku, pa se sada postavlja pitanje za koje preseke po duini selektovanih greda ona vai, odnosno dokle se po duini tako postavljena armatura prostire. Kako svaka od postavljenih ipki u poprenom preseku (izuzev konstruktivnih) pripada jednoj od etiri mogue armature (Aa1, Aa2, Aa3 ili Aa4), to e njena povrina ui u zbir odgovarajue armature. U dijalog box-u, sa leve strane crtea poprenog preseka, prikazuju se trenutne vrednosti za ove etiri armature.
Prikaz povrina usvojene armature u preseku Sigurno ste primetili da se nakon postavljanja ipki u poprenom preseku, na dijagramu potrebne armature pojavljuju horizontalne linije sa njegove gornje i donje strane, ije udaljenje od ose dijagrama odgovara povrini odgovarajue postavljene armature. Ova linija se prostire du celog dijagrama i oznaava da postavljena armatura u poprenom preseku vai po celoj duini svih selektovanih greda. Kako sigurno neete celu gredu armirati sa maksimalno potrebnom armaturom, to se postupak usvajanja armature sprovodi u iteracijama. Naime, u prvoj iteraciji se obino postavlja neka minimalna armatura, koja ide celom duinom grede, a u sledeim iteracijama se dodaje nova armatura koja po pravilu mora biti vea od usvojene u prethodnoj iteraciji. Sa koliko iteracija e biti pokriveni dijagrami potrebne armature zavisi iskljuivo od elje i navika korisnika.
782
Prikaz usvojene podune armature u dve iteracije Sve prethodno reeno za voenje podune armature du greda, vai i za poprenu armaturu uzengije. Rad sa iteracijama Kada ste postavili minimalnu armaturu u prvoj iteraciji, tada je u veini sluajeva potrebno dodati novu iteraciju (jasno da kod selektovanih neoptereenih greda, kod kojih su armaturom iz prve iteracije pokriveni svi dijagrami potrebne armature, nema potrebe za dodavanjem nove iteracije). Desnim klikom mia na proizvoljno mesto unutar oblasti predviene za iscrtavanja dijagrama potrebne armature, otvara se meni u kome su sadrane naredbe za rad sa iteracijama.
783
Padajui meni sa naredbama za rad sa iteracijama Na raspolaganju su sledee naredbe: Sledea iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za tekuu se postavlja sledea iteracija (naredba e biti dostupna samo ako ima vie od jedne iteracije) Prethodna iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za tekuu se postavlja prethodna iteracija (naredba e biti dostupna samo ako ima vie od jedne iteracije) Prva iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za tekuu se postavlja prva iteracija (naredba e biti dostupna samo ako ima vie od jedne iteracije) Poslednja iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za tekuu se postavlja poslednja iteracija (naredba e biti dostupna samo ako ima vie od jedne iteracije) Dodaj iteraciju pomou ove naredhe se dodaje nova iteracija, koja dobija redni broj za jedan vei od do tada poslednje (program automatski preuzima ve postavljenu armuturu iz do tada poslednje iteracije i pridruuje je novoformiranoj iteraciji) Brii tekuu iteraciju - kako je ova naredba destruktivna vodite rauna da ne aktivirate ovu naredbu grekom (i ova naredba e biti dostupna samo ako ima vie od jedne iteracije)
Napomenuemo da su za promenu tekue iteracije pored prethodno opisanih naredbi predvieni i tasteri: PgUp, PgDn, Home i End, koji e funkcionisati samo kada je fokus na delu dijalog box-a predvienom za prikaz dijagrama potrebne armature (fokus se postavlja obinim klikom mia unutar ove oblasti). Informacija o tekuem broju iteracije se prikazuje neposredno iznad dijagrama potrebne armature: Iteracija 1/2". Prvi broj oznaava redni broj tekue iteracije a drugi ukupan broj iteracija.
784
Usvojena armatura u prvoj iteraciji Pored toga, na dijagramu potrebne armature, horizontalnu liniju pokrivanja koja odgovara tekuoj iteraciji program iscrtava crvenom bojom, a armatura na crteu poprenog preseka uvek odgovara tekuoj iteraciji. Samim tim i armatura koju postavljate u porenom preseku, uvek se pridruuje tekuoj iteraciji.
Usvojena armatura u drugoj iteraciji Na osnovu postavljenih linija usvojene armature, na dijagramu potrebne podune armature, jasno se vidi da armatura iz dodate iteracije, vai na svim delovima selektovanih greda na kojima ne vai armatura iz prve iteracije.
785 Vano: Naglasiemo da su iteracije jedinstvene za sve armature, i to kako po broju, tako i po njihovom sadraju. Ako ste recimo kreirali tri iteracije, to e znaiti da e i dijagram Aa1/Aa2 i dijagram Aa3/Aa4 i dijagram Aa,uz sadrati tri iteracije, bez obzira da li je u nekom od ovih dijagrama dovoljan manji broj iteracija. Kako je za regularnost iteracija vano da svaka od iteracija ima veu ili jednaku povrinu odgovarajue armature od one u prethodnoj iteraciji, to znai da armature kod kojih je broj potrebnih iteracija manji od ukupno kreiranih, u iteracijama koje su viak, mora imati istu povrinu kao u poslednjoj potrebnoj iteraciji. Iz ovog razloga, program pri dodavanju nove iteracije uvek kopira sadraj armature iz prethodne iteracije. Sve iteracije u kojima je neka od povrina armatura manja nego u prethodnoj iteraciji, program markira isprekidanim linijama.
Isprekidana linija na dijagramu potrebne armature jasno ukazuje da je u okviru druge iteracije, u gornjoj zoni, usvojena manja armatura nego u prvoj iteraciji Proraun ipki Obzirom da je pri usvajanju podune armature, najei potreban podatak informacija koji prenik i koliki broj komada neke armature odgovara potrebnoj povrini armature, to smo napravili naredbu Proraun ipki. Ova naredba se aktivira iz menija, koji se otvara na desni klik mia preko dijagrama potrebne armature. Za aktiviranje ove naredbe nije sve jedno na kom mestu ete kliknuti na desni taster mia, unutar oblasti predviene za prikaz potrebne armature. Naime, poloaj mia e odrediti i koliinu potrebne armature za usvajanje.
786
Neposredno pre pritiska na desni taster mia, on je doveden u poloaj da pokazuje na ekstremnu vrednost potrebne armature u gornjoj zoni Procedura radi potpuno isto kao i ranije opisana za oitavanje vrednosti sa dijagrama potrebne armature. Znai tek kada ste mi doveli u poloaj blizu eljene ordinate na dijagramu, tako da je neposredno iznad dijagrama oitana prava vrednost, i ispisana informacija Aa=", kliknite na desni taster mia i aktivirajte naredbu Proraun ipki.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Proraun ipki Prikazana tabela je podeljena u kolone Usvojeno i Potrebno, i okviru nje se mogu menjati samo podaci koji nisu oseneni plavom bojom (edit box-ovi = i n=). U redu Aa2=, u okviru kolone Usvojeno, prikazuje se povrina armature koja odgovara zadatim vrednostima u edit box-ovima = (prenik ipki u mm) i n= (broj komada), a u okviru kolone Potrebno, prikazuje se povrina oitana sa dijagrama (odreena poloajem mia neposredno pre aktiviranja ove naredbe). U sluaju da su na tom delu dijagrama ve postavljene neke ipke ranije, tada e taj broj predstavljati razliku izmeu oitane vrednosti sa dijagrama i povrine ve usvojenih ipki. Praktino taj broj oznaava povrinu potrebne armature koju treba dodati u tom preseku da bi on bio potpuno pokriven. Na osnovu zadatog prenika i broja komada ipki, u edit box-ovima = i n=, u koloni Potrebno se prikazuju jo neke korisne informacije koje zavise od trenutnog stanja vrednosti u ovim edit box-ovima. Naime, za zadati prenik se u koloni Potrebno, u okviru reda n=,
787 prikazuju dva broja od kojih prvi predstavlja broj komada ipki koji je potreban da se sa zadatim prenikom dostigne potrebna povrina, a drugi broj, koji se nalazi u zagradi, predstavlja maksimalan broj ipki koji moe stati u jednom redu. Ovaj drugi broj se proraunava iz geometrije preseka, zadatog prenika i minimalnog istog rastojanja izmeu dve susedne ipke u jednom redu. Podatak o minimalnom istom rastojanju izmeu susednih ipki, moe se zadati takoe u ovom dijalogu, u edit box-u e=. Po istoj analogiji potrebna je i obrnuta informacija, odnosno koji je prenik ipke potreban za zadati broj komada, da bi se dostigla potrebna povrina armature. Ovaj podatak se takoe prikazuje u koloni Potrebno, ali sada u okviru reda =. Koja e od ove dve grupe podataka biti prikazana u koloni Potrebno, iskljuivo zavisi od toga da li ste kao ulazni podatak zadali prenik ili broj komada ipki. Iz svega prethodno reenog se moe zakljuiti da je uloga ove naredba praktino da se ponaa kao inteligentan kalkulator koji daje korisne informacije. Meutim pored te namene, ova naredba se moe koristiti i za postavljanje ipki u poprenom preseku. Naime, postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Ukupna armatura, dostupno za aktiviranje postaje i komandno polje Postavi ipke. Kada je check box Ukupna armatura postavljen na ukljueno stanje, tada se u koloni Potrebno, u okviru reda Aa2=, prikazuje uvek celokupna potrebna armatura, bez obzira da li u toj iteraciji ve postoji armatura u poprenom preseku ili ne. Iz ovoga se moe i naslutiti ta e program uraditi nakon aktiviranja komandnog polja Postavi ipke. Naime, program e prvo ukloniti sve ranije postavljene ipke u datoj iteraciji (jasno samo one koje pripadaju datoj armaturi, u zavisnosti od toga koja je vrednost oitana sa dijagrama neposredno pre poziva ove naredbe), i na osnovu novo zadatih podataka o preniku i broju ipki, datoj iteraciji pridruiti novu armaturu. Svakako da se na ovaj nain mogu postavljati samo ipke istog prenika i na meusobno istom rastojanju. Ako zadati broj ipki prelazi maksimalan mogui broj ipki u jednom redu, program e ih smestiti u dva reda. Ova naredba se moe aktivirati i kada je u dijalog box-u prikazan dijagram potrebne povrine uzengija, odnosno kada je na ukljueno stanje, u delu Dijagram, postavljen check box Aa,uz. Logika pozicioniranja mia je potpuno ista kao i kod prethodno opisanog prorauna podune armature, s tim to se na desni klik mia sada moe aktiviarti naredba Proraun uzengija.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Proraun uzengija Prikazana tabela funkcionie na gotovo isti nain kao i kod prorauna ipki, s tim to sada u okviru nje postoje tri reda: = (prenik uzengija u mm), e= (podatak o meusobnom rastojanju uzengija u cm) i m= (podatak o senosti usvojenih uzengija). U koloni Potrebno, takoe se prikazuju pomone informacije, i to ili potreban razmak uzengija za zadati prenik i senost, ili potreban prenik uzengije za zadati razmak i senost. Aktiviranjem komandnog polja Postavi ipke, program tekuoj iteraciji pridruuje zadati prenik, razmak i senost uzengija.
788 Brisanje segmenta iteracije esto Vam se moe desiti sluaj da pojedini segmenti nekih iteracija u podunom smilu vae na jako kratkoj duini, te bi zbog jednostavnosti izvoenja bilo bolje da se na tom delu usvoji armatura iz sledee iteracije, iako je njena povrina vea nego to je potrebno. Uzrok ovome moe biti ili sam oblik dijagrama potrebne armature (jako strm) ili pak preterano detaljisanje pri usvajanju armature, odnosno nepotrebno veliki broj iteracija.
Segment u okolini desnog kraja grede koji je mogue obrisati Uzmimo za primer postavljenu armaturu u donjoj zoni prikazane grede. Jasno se moe uoiti da bi zbog jednostavnosti, na njenom desnom kraju mogli da usvojimo armaturu iz druge, a ne iz prve iteracije. Postupak brisanja segmenta iteracije se sprovodi tako to se miem jednostavno klikne na njega, nakon ega on postane oznaen plavom bojom, i tek onda pritisne taster Del. Bez ikakvog upozorenja, program e ukloniti selektovani segment i na tom delu produiti liniju koja odgovara sledeoj iteraciji. Ako na prethodno prikazanoj gredi obriemo segmente prve iteracije na njenom desnom kraju, dijagram usvojene armature e dobiti sledei izgled.
789
Brisanjem segmenta, armatura iz druge iteracije je produena do desnog kraja grede Kako se na obrisanom segmentu iteracije postavlja armatura iz sledee iteracije, to proizilazi jasan zakljuak da se za brisanje ne mogu selektovati segmenti poslednje iteracije. Ovu mogunost programa treba koristiti na samom kraju procedure usvajanja armature, odnosno tek kada ste ve usvojili taan poloaj ipki u svim iteracijama, jer e svaka intervencija nad usvojenom armaturom iz bilo koje iteracije obnoviti obrisane segmente. Promena duine segmenata iteracije Pri usvajanju armature program automatski odreuje mesta poetka i zavretka iteracije na osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. Sada je mogue uticati na duinu bilo kog segmenta iteracije. Neophodno je da se prvo klikom mia selektuje segment kome se menja duina. Selektovani, odnosno tekui segment se iscrtava plavom bojom.
790
Selektovani segment iteracije U meniju koji se otvara desnim klikom mia unutar oblasti predviene za iscrtavanje dijagrama potrebne armature nalazi se opcija Promena duine segmenta, pomou koje se moe promeniti duina trenutno aktivanog segmenta iteracije.
Padajui meni sa naredbama za rad sa iteracijama Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
791
Dijalog box za promenu duine tekueg segmenta U prvom i drugom edit box-u prikazane su udaljenosti levog i desnog temena segmenta od poetka grede, dok su u treem i etvrtom edit box-u prikazane udaljenosti levog i desnog temena segmenta od kraja grede. Unoenjem nove vrednosti u bilo koji od ovih edit box-ova, moete da promenite duinu selektovanog segmenta. Polje Duina segmenta slui za kontrolu unetih izmena i u njemu se ispisuje trenutna duina segmenta.
Unoenjem vrednosti 130 u prvi edit box, promenjena je udaljenost levog temena segmenta u odnosu na poetak grede, a samim tim i njegova duina Kontrola usvojene armature Ova naredba se nalazi u okviru menija, koji se otvara na desni klik mia preko prostora predvienog za prikaz dijagrama potrebne armature. Naredbu nema smisla aktivirati ako su svi dijagrami potrebne armature pokriveni, a predviena je za kontrolu u sluajevima kada ste iz nekog razloga usvajanjem armature u poprenom preseku promenili zadati nain armiranja za koji je proraunata potrebna armatura, te su neki delovi dijagrama ostali nepokriveni.
792
Padajui meni iz koga se moe aktivirati naredba za kontrolu usvojene armature Nakon aktiviranja naredbe, program e proveriti da li usvojena armatura u svim presecima zadovoljava i izdati poruku kojom e Vas obavestiti o rezultatu analize. U sluaju da barem u jednom preseku usvojena armatura ne zadovoljava, program e na odgovarajuim dijagramima debelom crvenom linijom markirati ordinate u svim presecima koji nisu zadovoljili proveru. Naglasiemo da se provera usvojene armature vri za trenutno vaee ulazne podatke, odnosno za ulazne podatke sa kojima je i proraunata potrebna armature. Razlika je jedino u tome to se proraun potrebne armture sada ne sprovodi za zamenjujue linije armature, ve za tano usvojeni poloaj svake od ipki u preseku. Izlazak iz dijalog box-a za usvajanje armature Kao i u svim ostalim dijalog box-ovima, komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od svih sprovedenih akcija u dijalog box-u, dok se nakon izbora komandnog polja OK, prvo sprovodi kontrola regularnosti usvojene armature u svim iteracijama. Ako se u nekoj od iteracija pronae da povrina neke od armatura nije vea ili barem jednaka povrini odgovarajue armature iz prethodne iteracije, program izdaje odgovarajue upozorenje.
Ako povrina usvojenih armatura u svim iteracijama stoji u uzlaznom redosledu, po aktiviranju komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i vratiti se na osnovni izgled komandne linije u ovoj naredbi, a na ekranu e se pojaviti dijagrami usvojene armature.
793
Prikaz dijgrama usvojene armature Kao ordinate na ovim dijagramima se prikazuje tano specificirana usvojena armatura koja na toj duini vai, a u zagradi se ispisuje podatak u duini ipki na tom delu iteracije (kod prikaza usvojenih uzengija, u zagradi se umesto duine ispisuje proraunati broj komada uzengija koji je potreban na toj duini segmenta iteracije). Grede koje nemaju pokrivene sve dijagrame potrebne armature, bie jasno naznaene crvenom bojom. I ovde je isto kao i kod prikaza rezultata dimenzionisanja na komandnoj liniji stalno prisutna i podopcija prIkaz, ijim izborom se otvara dijalog box za izbor dijagrama koji e biti prikazani na ekranu.
Igled dijalog box-a za izbor dijagrama koji e biti prikazani na crteu U ovom dijalogu je prisutan i check box Potrebna armatura ijim se postavljanjem na ukljueno stanje od programa moe zahtevati jednovremeni prikaz kako usvojene, tako i dijagrama potrebne armature.
794
Jednovremeni prikaz raunski potebne i usvojene armature Jednovremeno usvajanje armature u svim gredama istog seta U do sada opisanoj proceduri, prikazan je postupak usvajanja armature samo u selektovanim gredama. Meutim, postupak usvajanja armture se moe znatno ubrzati na nain koji emo opisati u ovom delu uputstva. Naime, dovoljno je da selektujete samo jednu gredu koja ima set numerikih podataka podataka za koji elite da izvrite jednovremeno usvajanje armature, i da u otvorenom dijalog box-u, na ukljueno stanje postavite check box Sve grede.
Ukljueno stanje prekidaa Sve grede dovodi do prikaza dijgrama potrebne armature sa ekstremima koji odgovaraju svim gredama na modelu datog seta U ovom reimu rada, dijagrami uvek imaju trougaoni oblik iji je ekstrem na polovini dijagrama, obzirom da je ovo jedini nain da se prikae zajedniki dijagram za sve grede na modelu istog seta. Dalji postupak usvajanja armature se odvija na potpuno isti nain kao i da se armatura usvaja samo za selektovane grede. Znai, potrebno je kreirate onoliko iteracija
795 koliko je potrebno da se svi dijagrami potrebne armature pokriju. Aktiviranjem komandnog polja OK, program e usvojenu armaturu pridruiti svim gredama na modelu datog seta numerikih podataka.
Prikaz jednovremeno usvojene armature u svim gredama istog seta numerikih podataka Svakako da e u neoptereenim gredama, program usvojiti samo armaturu iz prve iteracije, odnosno tamo gde ne treba, nee usvajati armaturu veu od raunski potrebne.
Iako su pri jednovremenom usvajanju armature u gredama ovog seta zadate dve iteracije, na prikazanoj gredi je postavljena samo armatura iz prve iteracije, obzirom da ona kompletno pokriva potrebnu armaturu u njoj Kopiranje i ujednaavanje iteracija Na komandnoj liniji naredbe Usvajanje armature prisutne su i podopcije: Kopiranje iteracija i uJednaavanje iteracija.
796 Opcija Kopiranje iteracija omoguava da se podaci o usvojenoj armaturi (iteracije) iskopiraju sa jedne na vie drugih selektovanih greda. Njenim aktiviranjem ulazi se u proceduru selektovanja grede ije e se iteracije kopirati: <0 sel.> Izvorina greda Selektovanje (<krAj>) U ovoj proceduri moe se selektovati samo greda koja je dimenzionisana. Nakon selektovanja jedne izvorine grede program e zahtevati selektovanje greda na koje e se iskopirati iteracije usvojene armature: <1 sel.> Odredine grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Po zavretku selekcije, program e izvriti kopiranje iteracija. Duine iteracija bie za svaku gredu automatski odreene. Uslov za uspeno kopiranje iteracija je da izvorina i odredine grede imaju isti popreni presek. Opcija Ujednaavanje iteracija omoguava da se za vie greda, koje su istog poprenog preseka i jednake po duini, dobije identino usvojena armatura. Kao rezultat ujednaavanja iteracija, dobie se jedinstveni raspored iteracija koji obuhvata iteracije svih selektovanih greda (unija iteracija). Na ovaj nain se znatno olakava i ubrzava izvoenje konstrukcije, ali na raun odreenog poveanja ukupne koliine upotrebljene armature. Kada se aktivira ova opcija, program e zahtevati selektovanje jedne grede (referentna greda): <0 sel.> Prva greda Selektovanje (<krAj>): Nakon selektovanja prve grede bie omogueno selektovanje ostalih greda za koje treba da se izvri ujednaavanje iteracija: <1 sel.> Ostale grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): U ovoj proceduri mogue je selektovati proizvoljan broj greda razliitih poprenih preseka i duina, ali samo za one grede koje imaju identian popreni presek i duinu kao greda koja je prva selektovana bie izvreno ujednaavanje iteracija.
Armatura u gredama pre ujednaavanja
Armatura u gredama posle ujednaavanja
797
9.4.5
Kreiranje tekstualnog izvetaja

sa rezultatima
U programu Tower za kreiranje tekstualnog izvetaja dimenzionisanja betonskih greda predviena je posebna naredba Izvetaj. Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledei izgled:
Take za izvetaj potrebna armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda): Kako se izvetaj moe kreirati i za potrebnu i za usvojenu armaturu, na komandnoj liniji se ispisuje koja je vrsta izvetaja trenutno aktivna, odnosno koji se izvetaj kreira. Promena izvetaja, kao i promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crteu vri se pomou podopcije prIkaz. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za podeavanje parametara pri kreiranju tekstualnih izvetaja Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, vri se izbor dijagrama raunski potrebne armature koji e se prikazivati na crteu. Pomou check box-ova koji se nalaze u delu dijalog box-a Armatura, odreuje se nain prikazivanja izabranog dijagrama: - Kada je ukljuen samo check box Potrebna prikazivae se potrebna armatura - Kada je ukljuen samo check box Usvojena prikazivae se usvojena armatura - Kada su ukljuena oba check box-a prikazivae se i potrebna i usvojena armatura - Kada nije ukljuen ni jedan check box prikazivae se dispozicija greda, odnosno svi krajevi greda bie numerisani odgovarajuim brojevima vorova sa mree konanih elemenata Kada je prikazana potrebna armatura, i ukljuen check box-o Prikaz linije zateuih sila istovremeno e biti prikazani dijagram raunski dobijene armature i dijagram potrebne armature prema pomerenoj liniji zateuih sila. Stanje check box-a Usvojena armatura odreuje da li e se kreirati izvetaj za potrebnu ili za usvojenu armaturu.
798 Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a na crteu se prikazuje izabrani dijagram. Takoe, u sluaju promene vrste izvetaja komandna linija menja svoj izgled: Take za izvetaj usvojena armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda): Prikazani tekst na komandnoj liniji oznaava da se izvetaj kreira za usvojenu armaturu. Sada se od korisnika oekuje da zada poloaj taaka na gredama za koje se eli kreiranje tekstualnog izvetaja. Da bi Vam to vie olakali posao pri izboru merodavnih taka, na komandnoj liniji je prisutna i podopcija Ekstremi. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei izgled. <0 sel.> Selekcija greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Naime, sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede u kojima eli da mu program sam odabere take sa ekstremnim vrednostima potrebne armature. Nakon zavrene selekcije, program e simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno selektovanih greda, oznaiti take u kojima se nalaze ekstremne vrednosti potrebne armature, i vratiti se na osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe. Ako elite detaljniji izvetaj dimenzionisanja, tada imate mogunost da pomou podopcije Kompletna greda uete u proceduru selekcije greda i stubova za koje elite izvetaj dimenzionisanja. Izborom ove podopcije, program ulazi u poptuno istu proceduru selektovanja kao i pomou podopcije Ekstremi. <0 sel.> Selekcija greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Razlika je u tome, to e sada na selektovanim gredama take za izvetaj biti postavljene na svakih pola metra i na svim mestima na gredi gde dolazi do skoka uticaja. U sluaju da se selektovana greda nalazi na ploi tada e na ovakav izbor taaka svakako uticati i veliina mree konanih elemnata. Svi prethodno prikazani naini za izbor taaka se mogu meusobno kombinovati, pri emu je svakako najlake da pomou podopcije Ekstremi, od programa zahtevate da sam obelei mesta sa najveom raunski potrebnom armaturom. Napomenuemo da je u sluaju pogreno odabrane take za izvetaj, pomou podopcije Deselektovanje mogue deselektovati bilo koju ranije odabranu taku. Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure izbora taaka i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno odabrane take.
799
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja Kako je u proceduri izbora taaka mogue odabrati take sa vie tekstualni izvetaj sortira po gredama. Na poetku izvetaja, za ulazni podaci, a potom i rezultati dimenzionisanja za sve take Poloaj svake od zadatih taaka je odreen njenim rastojanjem od razliitih greda, to program svaku od greda se ispisuju koje pripadaju datoj gredi. poetka date grede.
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izvetaj se moe eksportovati u projektnu dokumentaciju ( ( ). ), tampu ( ) ili tekstualnu datoteku
800
Komandna polja za eksport izvetaja Check box Podeli izvetaj se nalazi u ovom dijalog box-u samo kada su izabrane take sa vie greda i slui za definisanje naina eksporta. Kada je ovaj check box iskljuen sve selektovane take e pripadati jednom tekstualnom izvetaju, a kada je ukljuen program e pri eksportu za svaku od greda kojima pripadaju izabrane take kreirati poseban izvetaj.
Podeli izvetaj - iskljuen
Podeli izvetaj - ukljuen
801
9.4.6
Eksport usvojene armature u ArmCAD
Esksport usvojene armature u gredama i stubovima, odvija se na slian nain kao i kod ploa. Naime, i za linijske elemente konstrukcije, predvieo je zapisivanje podataka o usvojenoj armaturi u datoteku, na osnovu ijeg sadraja je ArmCAD u stanju da kreira prave detalje armiranja. Obzirom da se grede mogu nai i u sastavu nivoa (tavanica), i u sastavu ramova, to su napravljene dve komande koje rade na slian nain, ali se selektovane grede i stubovi za eksport, prikazuju u razliitim projekcijama. Znai, jedna ista greda se pomou ove dve naredbe jedanput moe u ArmCAD eksportovati u pogledu sa strane, a drugi put u pogledu odzgo. Eksprot u ArmCAD (osnova) ova naredba je predviena za eksport usvojene armature u gredama koje su u prozoru 2D pogled prikazane u sklopu nivoa, odnosno tavanice. Tada se usvojena armatura u gredama eksportuje sa pogledom sa strane, odnosno sa pogledom koji je upravan na ravan tekueg 2D prikaza. Eksprot u ArmCAD (ramovi) - ova naredba je predviena za eksport usvojena armature u gredama i stubovima koji su u prozoru 2D pogled prikazani u sklopu rama. Tada se usvojena armatura u gredama eksportuje sa pogledom koji odgovara ravni tekueg 2D prikaza. Na osnovu prethodno reenog proizilaze sledei zakljuci: - Kako ravan tekueg 2D prikaza odreuje i ravan projekcije u kojoj e selektovane grede biti eksportovane, to se u okviru obe naredbe za eksport usvojene armture, mogu selektovati samo grede i stubovi koji su trenutno prikazani u prozoru 2D pogled. U suprotnom, program e izdati sledee upozorenje.
- Eksportom usvojene armature u jednoj te istoj gredi, kada je ona prikazana u sastavu istog sklopa (nivoa ili rama), pomou jedne naredbe ete dobiti njen pogled sa strane, a pomou druge njen pogled odozgo. - Eksportom grede koja je prikazana u sastavu nivoa, pomou naredbe Eksprot u ArmCAD (osnova), dobiete isti rezultata rada programa kao i kada bi tu istu gredu eksportovali pomou naredbe Eksprot u ArmCAD (ramovi), ali kada je ona prikazana u sastavu odgovarjueg rama. Eksprot u ArmCAD (osnova) Izborom naredbe Eksprot u ArmCAD (osnova), u prozoru 2D pogled e se du svih grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature, a komandna linija e dobiti sledei izgled: <0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Set/<krAj>): Kako je programom omogueno selektovanje vie greda (jedini uslov je da grede moraju biti meusobno povezane), to e ova poruka stajati na komandnoj liniji sve dok desnim klikom
802 mia ne oznaite kraj procedure selektovanja. Ubrzo e se na ekranu pojaviti dijalog box koji je jako slian dijalog box-u koji se koristi za eksport usvojene armature u ploama.
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature u gredama koje pripadaju tekuem nivou U edit box-u Datoteka potrebno je zadati ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni podaci o usvojenoj armaturi u selektovanim gredama, a aktiviranjem komandnog polja imate mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara. Isto kao i pri eksportu usvojene armature u ploama, ime datoteke moe biti potpuno proizvoljno, dok je za tip datoteke predvien default naziv *.pa3, koji takoe moete po elji promeniti. U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji e pri kasnijem uitavanju u ArmCAD 2000 lake odrediti njen sadraj. Postavljanjem check box-a Oplata na ukljueno stanje, pored usvojene armature eksportuje se i oplata, odnosno izgled svih selektovanih greda u njihovoj pravoj veliini i smeta se na layer koji ima programski zadato ime A3_OP. Pomou prekidaa Temelji reguliete da li se radi o temeljnoj gredi ili ne. Naime, ako ovaj prekida postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se radi o temeljnoj gredi te e pojmovi gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano obzirom da se usvojena pravila za oblikovanje armature posebno odnose na gornju a posebno na donju zonu. Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. U daljem tekstu izneemo neka osnovna pravila kojih se program pridrava pri ekportovanju usvojene armature u gredama: - Ako se za eksport usvojene armature selektuje vie povezanih greda, program ih tretira kao jednu celinu, te e ipke koje se na spoju ovih greda dodiruju u istoj taki, i imaju isti prenik, biti spojene u jednu poziciju armature. - Grede koje se nalaze na kosim delovima modela, eksportuju se u svom stvarnom podunom izgledu pod nagibom koji je odreen zadatom kosom ravni na kojoj se nalaze. - Selektovane lune grede se eksportuju u razvijenom obliku. Poduna armatura se u ArmCAD-u prikazuje pomou reprezenata koji imaju pravi oblik, dok se u specifikaciji prikazuje stvarni (zakrivljeni) oblik lune ipke. Na krajevima lunih greda, program ne oblikuje vertikalne zavretke za sidrenje, jer bi se na taj nain dobio prostorni oblik ipke. U sluaju da irina krajnjeg oslonce nije dovoljna da se obezbedi pravilno sidrenje samo pravim delom, neophodno je da sami naknadno interveniete tako to ete u ArmCAD-u promeniti geometriju date pozicije armature.
803 - Program pri eksportu armature ne vodi rauna o duini ipki obzirom na uslove transporta, te u u sluaju da imate raspone vee od 12m, preostaje da sami u ArmCAD-u naknadno interveniete tako to ete od jedne napraviti dve nove pozicije, sami birajui optimalno mesto nastavaka (zona najmanjeg naprezanja). - Program ima jasna pravila za voenje armature du nosaa kao i pravila po kojima zavrava armaturu na njenim krajevima. Kako je omogueno eksportovanje vie povezanih greda, to se pod krajevima podrazumeva gabarit svih selektovanih greda. - Za nain voenja podune armature du grednih elemenata bitnu ulogu ima raspored oslonaca koji se na njoj nalaze. Pod osloncima se podrazumevaju svi takasti i linijski oslonci koji seku ili se nalaze du selektovanih greda. Kao oslonac program e tretirati i grede iz drugog pravca koje seku selektovanu gredu za eksport usvojene armature. Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program ArmCAD 2000. U sluaju da je pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2), za tekui postavljen eksport u ArmCAD 2005, tada u ovom dijalog box-u nee biti prisutan predkida Temelji. Umesto njega dostupna e biti sledea dva prekidaa.
- Sloene uzengije podeliti na prvougaone. Ovaj prekida e biti aktivan jedino ako je za popreni presek grede odabran T presek, I presek, Sanduasti, Otvoreni ili nesimetrian I presek. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, umesto jedne serije uzengija, ija geometrija odogovara obliku samog poprenog preseka, bie eksportovano onoliko serija sa pravougaonim oblikom uzengija, koliko ima i pravougaonih delova dati presek. Na primer za T presek e biti eksportovane dve serije uzengija. Jedna uzengija e biti smetena u flani a druga u rebru. - 3D prikaz. Postavljanjem na ukljueno stanje ovog prekidaa, program e kompletnu geometriju eksportovati kao tro-dimenzionalnu. Eksprot u ArmCAD (ramovi) Isto kao i kod prethodno opisane naredbe, izborom naredbe Eksprot u ArmCAD (ramovi), u prozoru 2D pogled e se du svih grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature. Komandna linija e sada dobiti sledei izgled: < sel.> Izbor greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj> /Set): Obzirom da se pomou ove naredbe usvojena armatura eksportuje u istom pogledu u kome je i trenutno prikazana u prozoru 2D pogled, to pri selekciji nema nikakvog ogranienja po pitanju povezanosti greda. Jedni uslov je da sve selektovane grede za eksport moraju pripadati tekuem ramu. Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
804
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature u gredama i stubovima koji pripadaju tekuem ramu Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i u okviru naredbe za eksport usvojene armature u gredama kada one pripadaju tavanicama. Razlika je jedino u tome to ovde ne postoji check box Temelji obzirom da se odjedanput mogu za eksport selektovati i obine i temeljne grede, a program je u stanju da sam prepozna koja je greda temeljna a koja ne. Naime, da bi greda bila temeljna, ispod nje se mora nalaziti ili linijski ili povrinski oslonac. Zadavanje podataka u edit box d= ima smisla jedino u sluaju da se na modelu nalaze takasti i linijski oslonci. Naime, tada program nema podatak o dimenzijama takastih i linijskih oslonaca i ne moe korektno da oblikuje kako oplatu, tako i samu geometriju armature. U daljem tekstu izmeemo neka osnovna pravila kojih se program pridrava pri ekportovanju usvojene armature u ramovskim konstrukcijama. - Program uzima u obzir i konstruktivne elemente koji ne pripadaju posmatranom ramu ali zato utiu na raspored armature u njemu. - Svi gredni elementi na modelu se dele na grede i na stubove i program ima razliit tretman prema ovako grupisanim elementima konstrukcije. Svi gredni elementi koji su horizontalni tretiraju se kao grede a vertikalni kao stubovi. Kosi gredni elementi se tretiraju kao stubovi ako je u njima primenjeno simetrino armiranje ili ako je ugao njihovog nagiba prema horizontali vei od 45. U svim ostalim sluajevima kosi gredni elementi se treitaraju kao grede. - Kolinierane grede i stubovi se grupiu u celine i pri oblikovanju armature program postavlja pravila za voenje armature du greda, odnosno stubova i pravila za oblikovanje armature na krajevima greda, odnosno stubova. - Izgled eksportovane armature ne zavisi od toga koji su gredni elementi selektovani za eksport. Moe da se razlikuje samo oplata jer se prikazuje samo poetak oplate grednih elemenata koji nisu selektovani. Tipian primer je kada se eksportuje samo armatura niza stubova koji su deo neke ramovske konstrukcije. - Pri eksportu cilindrinih ramova, moi ete da selektujete samo vertikalne stubove, dok je za eksport lunih greda predviena ranije opisana naredba Eksprot u ArmCAD (osnova). - Oplata stubova se uvek prikazuje simetrino u odnosu na teinu liniju bez obzira da li se popreni preseci ralikuju ili ne. Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program ArmCAD 2000. U sluaju da je pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2), za tekui postavljen eksport u ArmCAD 2005, tada u ovom dijalog box-u nee biti prisutan edit box d=. Umesto njega dostupni e biti prekidai Sloene uzengije podeliti na prvougaone. i 3D prikaz.
805
Znaenje ovih prekidaa je potpuno isto kao i kod eksporta iz osnove.
9.4.7
Proraun prslina u gredama
Sam postupak prorauna prslina u gredama kao i prikaza rezultata, je gotovo isti kao i kod prorauna potrebne armature u njima. Izborom naredbe Proraun prslina, koja se nalazi u okviru menija "Dimenzionisanje -> Beton -> Grede", ulazi se prvo u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.>Proraun prslina greda - Selektovanje (Sve/prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>/prIkaz): Naime, sada se oekuje da selektujete sve grede za koje elite da izvrite proraun prslina. Po zavretku procedure selektovanja, na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Ovaj djalog box je poptuno isti kao i kod prorauna prslina u ploama, te sve rpethodno reeno vai i ovde. Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak prorauna prslina u svim prethodno selektovanim gredama. Nakon zavrenog prorauna, program e biti spreman za obradu rezultata.
806
9.4.8
Proraun ugiba u gredama
Obzirom da se proraun ugiba ne moe raditi za svaki presek nezavisno, kao proraun prslina, to jednovremeni proraun ugiba za sve selektovane grede nije mogu. Iz tog razloga, izborom naredbe "Proraun ugiba", koja se nalazi u okviru menija "Dimenzionisanje -> Beton -> Grede", program e sa komandne linije zahtevati da selektujete jednu ili vie povezanih greda. <0 sel.> Izbor greda za proraun ugiba Selektovanje (prIkaz/<krAj>): Klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure selekecije, i program e sa komadne linije sada zahtevati da odredite sve oslonake take, odnosno sve take u kojima ugib ima vrednost nula, du prethodno selektovane grede. Taka oslonac (Izbor): Program e sa komandne linije stalno zahtevati unos novih oslonakih taaka, sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove procedure. Nakon toga, program e otvoriti dijalog box za definisanje ulanih podataka koji e odrediti nain prorauna ugiba u prethodno selektovanoj gredi.
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i pri proraunu ugiba u ploama, stim to je ovde dodat i prekida Savijanje oko ose 3. Naime kako se proraun ugiba sprovodi samo za jedno-osno savijanje to pomou ovog prekidaa odreujete da li se radi o savijanju oko ose 3 ili pak oko ose 2. Aktiviranjem komandnog polja "OK", na ekranu e se du prethodno selektovane grede pojaviti dijagram ugiba.
807
Dijagram ugiba u trenutku T=, du prethodno selekovane grede U ovom trenutku, komandna linija je dobila svoj osnovni oblik u okviru ove naredbe, odnosno oekuje se selektovanje nove grede za proraun ugiba, sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite izbor podrazumevane podopcije "Kraj".
9.4.9
Prikaz prslina i ugiba u gredama
Izborom naredbe "Prikaz prslina i ugiba", koja se nalazi u okviru menija "Dimenzionisanje -> Beton -> Grede", ulazi se u proceduru prikaza rezultata proraunatih prslina i ugiba u gredama. <0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz/sakrivanje Uticaja/Izvetaj/<krAj>): Nain rada sa ovom naredbom je potpuno isti kao i kod naredbe za prikaz rezultata dimenzionisanja u gredama. Jedina razlika je u tome to se ovde umesto potrebne povrine armature, prikazuju proraunate vrednosti prslina i ugiba u gredama. Izborom pod-opcije prIkaz, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama koji e biti prikazani na ekranu Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, na ekranu ete dobiti jednovremeni prikaz dijagrama za odabrani uticaj.
808
Jednovremni prikaz prslina u gredama u trenutku T= Kako su procedure za proraun prslina i ugiba razdvojene, a naredba za prikaz rezultata je zajednika za oba prorauna, to e za prikaz rezultata svakako biti dostupni samo proraunati uticaji. Izborom podopcije Izvetaj ulazi se u proceduru izbora taaka iji rezultati se ele priloiti u projekat. I ovaj postupak je potpuno isti kao i u okviru naredbe za prikaz rezultata dimenzionisanja u gredama. Take za izvetaj (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz/Kompletna greda): Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure izbora taaka i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno odabrane take.
809
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata prorauna prslina i ugiba Ako je u datoj gedi sproveden i proraun prslina i proraun ugiba, tada e se u okviru tesktualnog izvetaja nai rezultati oba prorauna. U sluaju da jedan od ovih postupaka niste sproveli, tada e biti prikazani samo postojei rezultati. Pomou naredbe Legenda, dok su na ekranu prikazani dijagrami prslina ili ugiba, lako moete od programa zahtevati da Vam jasno markira sva mesta u kojima su proraunate vrednosti prekoraile dozvoljene.
Program je locirao sva mesta na gredama na kojima je vrednost prslina vea od granine vrednosti a=0.2 mm
810
9.5
Dimenzionisanje seizmikih zidova
Ovaj nain dimenzionisanja je predvien samo za seizmike zidove koji su preteno napregnuti na sloeno savijanje u samoj ravni zida. Tada se dimenzionisanje vri kao za odgovarajui pravougaoni presek kod koga irina preseka odgovara debljini zida, a visina preseka odgovara zadatoj duini preseka. Napomenuemo da se rezultati sprovedenog dimenzionisanja ne snimaju u fajl, ve se pamte jedino dok ste u modulu za obradu rezultata prorauna. Isto kao i kod greda, dimenzionisanje se moe sprovesti ili za tekui sluaj optereenja, odnosno anvelopu kreiranih kombinacija, ili se pomou naredbe Dimenzionisanje -> Beton -> ema kombinovanja optereenja, moe od programa zahtevati da sam kreira merodavne kombinacije za dimenzionisanje. Nakon izbora naredbe Dimenzionisanje -> Beton -> Seizmiki zidovi, program e sa komandne linije zahtevati da odredite prvu taku linije preseka, Prva taka (Brisanje/Izvetaj/Edit/<krAj>): a odmah zatim i krajnju taku. Druga taka:
Izborom taaka 1 i 2, odreena je linija preseka za dimenzionisanje Nakon zadate linije preseka, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
811
Izgled dijalog box-a za dimenzionisanje seizmikih zidova u zadatom preseku Kako su seizmiki zidovi uglavnom napregnuti u svojoj ravni, odnosno merodavni rezultati se u njima prikazuju putam uticaja: Nx, Ny i Nxy, to se prilikom dimenzionisanja seizmikih zidova ne moe primeniti postupak kao kod ploa, da se jednoznano u svakoj taki zida odredi potrebna armatura i ona prikae putem izolinija, ve se postupak svodi na dimenzionisanje odgovarajueg pravougaonog preseka ija je irina odreena debljinom zida, a visina poetnom i krajnjom takom zadate linije preseka. U gornjem desnom uglu dijalog box-a, ematski je prikazan odgovarajui parvougaoni presek koji se dimenzionie, a ispod slike je ispisana informacija o njegovim dimenzijama (b/d) i bruto povrini preseka (Ab).
ematski prikaz odgovarajueg pravougaonog poprenog preseka Obzirom da se algoritam dimenzionisanja seizmikih zidova svodi na dimenzionisanje grednog elementa pravougaonog poprenog preseka, to se uticaji od sloenog savijanja prihvataju vertikalnom armaturom koja je grupisana u uglovima zida (Aa1 i Aa2) i vertikalnom armaturom koja se postavlja ravnomerno po bonim stranama zida (Aav). Uticaji od smiuih naprezanja prihvataju se horizontalnom armaturom (Aah) koja se takoe postavlja ravnomerno po bonim stranama zida.
812 Poloaj ovih armatura je odreen rastojanjem njihovog teita od spoljne ivice betonskog preseka, i ove podatke moete zadati u edit box-ovima a1=, a2= i a3=, koji se nalaze sa leve strane slike na kojoj je ematski porikazan popreni presek.
Edti box-ovi za definisanje rastojanja teita sve etiri armture od odgovarajue ivice preseka Merodavni uticaji za dimenzionisanje U desnom delu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj su za svaki od osnovnih sluajeva optereenja prikazne presene sile (M, T, N), du zadate linije preseka u zidu.
Lista sa prikazanim presenim silama za sve definsane osnvne sluajeve optereenja Za dimenzionisanje preseka na sloeno savijanje u ravni zida, merodavni su uticaji M i N, a za prijem smiuih naprezanja uticaj T. Uticaje M i N program sraunava integracijom dijagrama normalnih sila koje deluju u ravni zida, upravno na zadatu liniju preseka, i redukuje ih na teite preseka, dok vrednost uticaja T program sracunava integracijom dijagrama Nns. Kod multimodalnih seizmikih sluajeva optereenja znakovi svih uticaja (a samim time i znakovi M i N su uvek pozitivni). Program ovakve sluajeve optereenja dimenzionie za sve
813 etiri kombinacije znaka ova dva uticaja M>0 i N>0, M>0 i N<0, M<0 i N>0, M<0 i N<0 i kao rezultat usvaja armaturu iz najnepovoljnijeg sluaja. U skladu sa novim nainom modalnog kombinovanja (CQC umesto SRSS) moi e se ukljuiti ili iskljuti modalno kombinovanje uticaja, ukljuivanjem ili iskljuivanjem check box-a CQC (Koef. priguenja) ili ukoliko je koeficijent priguenja jednak nuli, SRSS.
Check box pomou koga se ukljuuje/iskljuuje modalno kombinovanje uticaja Pomou prekidaa koji se nalaze u donjem delu dijalog box-a, vri se izbor da li e se dimenzionisanje sprovesti za tekui sluaj optereenja ili pak za definisanu emu kombinovanja.
Prekidai za izbor merodavnog optereenja U sluaju da u okviru naredbe ema kombinovanja optereenja sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada e prekida Kompletna ema biti neaktivan.
814 Rezultati U gornjem delu dijalog box-a Rezultati, ispisana je informacija o merodavnim statikim uticajima za koje je sproveden postupak prorauna potrebne armature. Iza svakog od prikazanih uticaja, program ispisuje i informaciju iz koje kombinacije je on potekao, i svakako da je merodavna ona kombinacija koja daje najveu raunski potrebnu armaturu.
Prikaz merodavnih uticaja na osnovu kojih je dobijana raunski potrebna armatura Vrednosti merodavnih uticaja za dimenzionisanje, moete i sami dobiti ako za svaku od kombinacija koja se razmatra, pomou naredbe Presek od programa zahtevate da po zadatoj liniji preseka integrali odgovarajue dijagrame presenih sila i da ih pomou opcije Spreg-sila redukuje na teite tog preseka. Vrednosti Mu i Nu ete dobiti ako zahtevate integraciju dijagrama Nn a vrednost Tu integraciju dijagrama Nns. U donjem delu dijalog box-a Rezultati, ispisuju se rezultati sprovedenog dimanzionisanja za defalt usvojeni nain armiranja i default odabrani kvalitet materijala. Raunski potrebna ugaona armatura (Aa1 i Aa2) se izraava ukupnom potrebnom povrinom, dok se poduna verikalna (Aav) i horizontalna (Aah) armatura izraavaju po dunom metru, i podrazumeva se njihovo postavljanje na obe strane zida.
Prikaz raunski potrebne armature u zadatom preseku
815
U produetku svake od raunski potrebne armature prikazuje se i informacija o minimalnoj potrebnoj armaturi koja je proistekla iz minimalnih procenta armairanja koji se za svaki od standarda mogu posebno definisati. Minimalni procenti armiranja Izborom komandnog polja Parametri otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje minimalnih procenata armiranja U ponuenim edit box-ovima, moete regulisati minimalne procente armiranja u zavisnoti od bruto povrine betonskog preseka. Aa1 Aa2 Aav Aah L/ - minimalan procenat armiranja ugaonom armaturom - minimalan procenat armiranja ugaonom armaturom - minimalan procenat armiranja vertikalnom podunom armaturom - minimalan procenat armiranja horizontalnom podunom armaturom u ovom edit box-u se zadaje na kojoj duini zida se mora grupisati ugaona vertikalna armatura pri emu je L oznaka za duinu zida. Ovaj podatak je regulisan sizmikim propisima i ima uticaj samo na proceduru usvajanja ugaone armature i njenog pravilnog smetanja
Napomenuemo da se ovi podaci pridruuju tekuem standardu i da se za svaki od programom predvienih standarda mogu definisati razliiti minimalni procenti armiranja. Nain armiranja Kako se pri dimenzionisanju na sloeno savijanje, ravnotea sila u preseku moe uvek dobiti za potpuno prozivoljno zadate meusobne odnose vertikalnih armatura (Aa1, Aa2, i Aav), to su programom predviena dva osnovna postupka za definisanje naina armiranja. Koji od postupka ete primeniti zavisi od stanja prekidaa Poznata Aav koji moe biti postavljen na ukljueno, odnosno iskljueno stanje.
816 Poznata Aav ON
Prekida Poznata Aav je postavljen na ukljueno stanje Ako elite da po duini zida postavite odreenu armaturu (najee se u praksi tu postavljaju mree poznatih karakteristika), a da ostatak uticaja pokrijete ugaonom armaturom (Aa1 i Aa2), onda ovaj check box treba da postavite na ukljueno stanje, a zadavanjem proizvoljnih vrednosti u edit box-ovima Aa1/Aa= i Aa2/Aa= reguliete meusobni odnos ugaonih armatura. Program po default-u predlae simetrian nain armairanja ali Vi svakako moete po svojoj elji urediti njihov odnos, jasno pod uslovom da ukupan zbir ovih koeficijenata mora biti 1.00. Pri prvom proraunu, program za poznatu vertikalnu podunu armaturu (Aav) usvaja minimalnu potrebnu podunu armaturu koja je odreena zadatim minimalnim procentom armiranja. Sada, na osnovu rezultata sprovedenog prorauna, imajui u vidu i proraunatu potrebnu povrinu horizontalne podune armature za prijem napona smicanja, aktiviranjem komandnog polja Biblioteka moete istovremeno usvojiti i horizontalnu i vertikalnu podunu armaturu.
Ovaj dijalog box je isti kao i kada se aktivira komandno polje Biblioteka u proceduri usvajanje armature u ploama. Jasno da ovu bilioteku moete urediti po svojoj elji i da je ona jedinstvena i u proceduri usvajanje armature u ploama i u ovoj proceduri usvajanja armature u zidovima. Izborom eljene armature i aktiviranjem komandnog polja OK, program e se vratiti u osnovni dijalog box i preuzee za poznatu vertikalnu armaturu podatak odabran iz bibloteke. Sada je potrebno da ponovo aktiviranjem komandnog polja Proraun sprovedete
817 novo dimenzionisanje, pri emu e program potovati novo usvojenu koliinu vertikalne podune armature. Poznata Aav OFF
Prekida Poznata Aav je postavljen na iskljueno stanje Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, tada imate mogunost da u postavljenim edit box-ovima zadavanjem potpuno proizvoljnih meusobnih odnosa vertikalnih armatura, sami odredite nain armiranja. Aa1/Aa Aa2/Aa Aav/Aa odnos ugaone armature Aa1 prema ukupnoj povrini vertikalne armature u celom preseku odnos ugaone armature Aa2 prema ukupnoj povrini vertikalne armature u celom preseku odnos podune armature prema ukupnoj povrini vertikalne armature u celom preseku
I ovde je jedini uslov da zbir svih koeficijenata koji se zadaju bude 1.00.
818 Kvalitet materijala
Deo dijalog box-a za izbor kvaliteta materijala Pomou zatvorenih lista: Ugaona armatura, Poduna armatura i Kvalitet betona, definiu se karakteristike materijala, i analogija je potpuno ista kao i kod dimenzionisanja greda. Proraun armature Aktiviranjem komandnog polja Proraun, program uvek ponovo dimenzionie dati presek, potujui pri tome sve parametre zadate u ovom dijalog box-u. Usvajanje armature U ovom delu dijalog box-a imate mogunost da na osnovu rezultata sprovedenog dimenzionisanja usvojite konkretnu armaturu u datom preseku. Ako je check box Poznata Aav postavljen na ukljueno stanje, onda e za usvajanje biti dostupna samo ugaona armatura Aa1 i Aa2, obzirom da se u ovom nainu dimenzionisanja horizontalna i vertikalna poduna armatura usvaja iz biblioteke mrea. Ako je pak ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, tada e za usvajanje biti dostupne i podune armature. Aktiviranjem komandnog polja ! uz odgovarajuu ugaonu armaturu, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za usvajanje ugaone armature
819 Analogija rada sa ovim dijalog box-om je potpuna kao i u proceduri usvajanja armature u gredama kada se aktivira naredba Proraun ipki. Jedina razlika je u nainu smetanja ugaone armature. Naime, u ovoj proceduri se ugaone ipke moraju smestiti na zadatoj duini koja je odreena seizmikim propisima za dati standard (podatak L/ koji se zadaje pomou naredbe Parametri u ovom dijalog box-u), pa se podatak o koliini ipki koji moe stati na odreenoj duini izraunava iz proraunate duine i zadatog istog rastojanja izmeu ipki u edit box-u e=.
Kako je programski usvojeno da se ipke postavljaju samo uz ivice zida, to se proraunata koliina armature koja moe da se smesti udvostruuje.
Na primer neka je duina zida 3m, a propisima regulisano da se ugaona armatura mora smestiti na duini od L/10. Prema tome, za usvojeni prenik 16 i zadati ist razmak izmeu ipki e=3 cm, na toj duini u jednom redu moe stati 6 ipki: 30/(3+1.6)=6.52 Kako se ipke postavljaju obostrano, to na datoj duini moe stati ukupno 12 ipki (podatak koji se ispisuje u koloni Potrebno izmeu zagrada). Izborom komandnog polja Postavi ipke ovaj dijalog box e biti zatvoren a u glavnom dijalog box-u e biti ispisana informacija o usvojenoj armaturi. U sluaju da elite da ponitite ranije usvojenu armaturu onda je potrebno da u edit box-u n= zadate vrednost 0 i aktivirate komandno polje Postavi ipke. Za usvajanje podune vertikalne i horizontalne armature, takoe je skoro potpuna analogija kao i kod usvajanja uzengija u gredama, kada se aktivira naredba Proraun uzengija.
820
Izgled dijalog box-a za usvajanje poprene armature Kako se poduna armatura proraunava po dunom metru zida, to se i procedura usvajanja armature odvija na isti nain. Znai, na osnovu zadatog prenika se proraunava potreban meusobni razmak armature a na osnovu zadatog rastojanja se proraunava potreban prenik ipki. Izborom komandnog polja Postavi ipke u glavnom dijalog box-u e biti ispisana informacija o usvojenoj armaturi. Takoe emo napomenuti da u sluajvima da je minimalna potrebna armatura vea od raunski potrebne, tada e program u koloni Potrebno uvek ispisivati veu vrednost. Kontorla usvojene armature Aktiviranjem komandnog polja Kontorla usvojene armature program kontrolie da li usvojena armatura zadovoljava i izdaje odgovarajue upozorenje.
Osim izvetaja koji sadri rezultate dimenzionisanja (Izvetaj sa armaturom) mogue je dobiti izvetaj koji sadri samo tablicu uticaja u izabranom preseku zida po sluajevima optereenja (Izvetaj sa silama) i izvetaj koji sadri i jedno i drugo (Izvetaj sa armaturom i silama).
821
Zatvorena lista iz koje se vri izbor izvetaja koji e se generisati Aktiviranjem komandnog polja OK procedura dimenzionisanja zadatog preseka e biti zavrena i program e na crteu obeleiti prethodno zadati presek, a sa komandne linije e zahtevati da definiete novi presek za dimenzionisanje.
Na crteu je jasno oznaen prethodno dimenzionisani presek Editovanje preseka Izborom podopcije Edit sa komandne linije, program e zahtevati da selektujete neki od ranije zadatih preseka. <0 sel.> Edit Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):_ Nakon selektovanja, program e otvoriti potpuno isti dijalog box, sa svim ranije zadatim podacima u proceduri dimenzionisanja tog preseka.
822
Izgled dijalog box-a za editovanje ranije dimenzionisanog preseka Svi ponueni parametri su sada dostupni za promenu i sprovoenje novog dimenzionisanja. Brisanje preseka Izborom podopcije Brisanje, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete sve ranije zadate preseke koje elite da uklonite sa crtea. <0 sel.> Brisanje - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Kreiranje tekstualnog izvetaja Izborom podopcije Izvetaj program otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog izvetaja, i prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim zadatim presecima.
823
Izgled dijalog box-a za prikaz tekstualnog izvetaja Rad sa ovom prozorom je potpuno isti kao i u ostalim naredbama u programu u kojima se kreiraju tekstualni izvetaji.
9.6
Proraun preseka
Pomou ove naredbe, koja se nalazi u okviru padajueg menija Dimenzionisanje > Beton, moe se proraunati potrebna armatura za proizvoljan popreni presek i proizvoljno zadate statike uticaje. Naime, izborom naredbe Proraun preseka, otvara se dijalog box koji funkcionie kao potpuno nezavisan deo programa, a proraun potrebne armature se sprovodi za odabrani standard.
Zatvorena lista za izbor standrda po kome e se izvriti dimenzionisanje
824 U gornjoj polovini dijalog box-a se definie eljeni oblik i dimenzije poprenog preseka. Ovaj deo dijalog box-a funkcionie na gotovo isti nain kao i dijalog za definisanje poprenog preseka greda u modulu za unos podataka (za odabrani tip poprenog preseka iz liste, u edit box-ovima se zadaju odgovarajue dimenzije).
Odabran je pravougaoni poprecni presek b/d=20/40 cm U delu dijalog box-a Uticaji, zadaju se granini statiki uticaji koji napreu presek (pomnoeni sa parcijalnim koeficijentima sigurnosti).
Deo dijalog box-a za zadavanje intenziteta presenih sila Izborom komandnog polja Nain armiranja, otvara se dijalog box u kome moete definisati kako kvalitet materijala tako i nain armiranja.
825
Izgled dijalog box-a koji se otvara nakon izbora komandnog polja Nain armiranja Sadraj i nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i pri aktiviranju naredbe Dimenzionisanje -> Beton -> Grede -> Ulazni podaci Lokalni. U ovom djalog box-u, neaktivan e biti jedino deo koji se odnosi na proraun uticaja izvijanja, obzirom da se ovaj problem ne reava na nivou preseka, ve na nivou celog tapa. Zatvaranjem ovog dijalog boxa, vraa se na osnovni dijalog box i svi zadati podaci, kako o nainu armiranja tako i o usvojenom materijalu, pridruuju se preseku za koji je potrebno sraunati potrebnu armaturu. Aktiviranjem komandnog polja Proraun, za zadate ulazne podatke i odabrani propis, sprovodi se proraun potrebne armature, a rezultati se ispisuju u delu dijalog box-a Rezultati.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuju rezultati sprovedenog prorauna potrebne armature Tek kada su u dijalog box-u prikazani sraunati rezultati prorauna, dostupne za aktiviranje e postati i ikone za eksport bloka i direktnu tampu. Izborom jedne od ove dve ikone, program e formirati tekstualni izvetaj koji sadri sve podatke o sprovedenom dimenzionisanju.
826
Izgled tekstualnog izvetaja koji je formiran pomou naredbe Proraun preseka Izvetaj e otpoeti sa proizvoljno zadatim tekstom koji ste zadali u edit box-u Naslov, neposredno pre aktiviranja jedne od ponuenih ikona. Ova naredba moe imati viestruku primenu, a naroito kada radite kontrolu tuih projekata.
827
10. Dimenzionisanje elinih preseka

Pomou ovoga modula imate mogunost da dimenzioniete eline konstrukcije, za sve vrste naprezanja i skoro sve oblike jednodelnih i viedelnih elinih preseka. Naredbe za dimenzionisanje elinih preseka, nalaze se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje -> elik. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona elik: Dimenzionisanje, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.
Ikona za brzi izbor naredbi iz padajueg menija Dimenzionisanje -> elik Napomena: Kako se dimenzionisanje vri samo za odabrane kombinacije jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja, to e naredbe za dimenzionisanje elinih preseka biti neaktivne ako prethodno niste definisali barem jednu kombinaciju. Znai, pre samog postupka dimenzionisanja potrebno je da definiete sve merodavne kombinacije iz kojih e program preuzimati statike uticaje za dimenzionisanje. U sluaju da model ne sadri ni jednu kreiranu kombinaciju, nakon izbora bilo koje od naredbi iz menija Dimenzionisanje -> elik, program e izdati sledee upozorenje.
828
10.1
Izbor propisa za dimenzionisanje
Pre kretanja u sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po kome e se vriti dimenzionisanje. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u okviru padajueg menija Dimenzionisanje -> elik, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor tekueg propisa Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u levom delu dijalog box-a. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e nestati sa ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei. U sluaju da za pojedine delove modela ve postoje rezultati dimenzionisanja po nekom drugom standardu, program e izdati sledee upozorenje.
Aktiviranjem komadnog polja OK, svi postojei rezultati dimenzionisanja e biti izgubljeni. Znai, svi elini preseci na jednom modelu, mogu biti dimenzionisani samo po istom standardu. Pored izbora eljenog standarda, u ovom dijalog box-u je mogue definisati i globalne parametre koje e program koristiti u svom radu. U edit box-u Tolerancija, definie se dozvoljeni procenat prekoraenja doputenih napona. Naime, ako su stvarni naponi u preseku jako bliski dozvoljenim (u granicama zadatog dozvoljenog procentualnog prekoraenja), te tapove program e u naredbama Kontrola napona i Kontrola stabilnosti, tretirati kao regularne. Doputena granica razvlaenja elika v, bie odreena izborom vrste elika iz zatvorene liste koja se nalazi u gornjem desnom delu dijalog box-a. U edit box-ovima M0 =, M1 = i M2 =, imate mogunost da definiete parcijalne koeficijente sigrunosti i vrednost koeficienta vec=. Napomena: Za dimenzionisanje po JUS-u, od globalnih parametara se zadaje samo podatak o toleranciji i kvalitetu elika v.
829
10.2
Merodavno optereenje
EUROCODE Aktiviranjem ove naredbe, otvara se dijalog boz za izbor, koje e od svih prethodno kreiranih kombinacija, biti tretirane pri dimenzionisanju elinih preseka.
Izgled idjalog box-a za izbor merodavnog optereenja U prikazanom list box-u se nalazi onoliko redova koliko je i kombinacija definisano pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni N, ispisuje se redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok je poslednja kolona predviena za izbor, da li e data kombinacija biti razmatrana pri dimenzionisanju ili ne. Postojanje simbola u ovoj koloni oznava uzimanje u obzir date kombinacije, dok prazno polje oznaava da data kombinacija nee biti uzeta u obzir pri dimenzionisanju. U Tower-u omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u Izvetaj , koje projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je komandno polje se nalazi u dijalog box-u naredbe Merodavno optereenje.
830
Komandno polje za kreiranje izvetaja sa merodavnim kombinacijama Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:
Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem merodavnog optereenja Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl. JUS S obzirom da koeficijent sigurnosti K.S. zavisi od karaktera osnovnih sluajeva optereenja koji ulaze u datu kombinaciju optereenja, programom je omogueno da se njegova vrednost automatski dodeljuje kombinacijama optereenja na osnovu njihovog tipa. Izborom naredbe Merodavno optereenje otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
831
Izgled dijalog box-a Merodavno optereenje JUS U donjem list box-u su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su kreirani do trenutka ulaska u dijalog box. U koloni N, ispisuje se redni broj osnovnog sluaja optereenja, u koloni Naziv zadati naziv, dok se pomou poslednje kolone Tip bira tip optereenja, koji e preko koeficijenta sigurnosti K.S uticati na korekciju doputenih napona. Za svaki od osnovnih sluajeva optereenja imate mogunost da izaberete jedan od tri ponuena tipa optereenja: osnovno, dopunsko ili izuzetno. To se postie tako to se pokaziva mia dovede iznad polja u koloni Tipi pritisne desni taster mia, ime se otvara padajui meni sa opcijama osnovno, dopunsko i izuzetno. Izborom jedne od ponuenih opcija imate mogunost da promenite tip optereenja na eljeni, nakon ega e se u koloni Tip ispisivati odabrani tip optereenja.
Padajui meni koji se otvara pritiskom na desni taster mia iznad polja u koloni Tip
832 U gornjem list box-u nalazi se lista svih kombinacija optereenja, koja ima onoliko redova koliko ima i kombinacija definisanih pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni No ispisuje se redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok se u poslednjoj koloni Tip ispisuje tip svake od kombinacija na osnovu tipa osnovnih sluajeva optereenja koji ulaze u datu kombinaciju. Ako je bar jednom osnovnom sluaju optereenja koji ulazi u kombinaciju dodeljen tip dopunsko, a nijednom nije dodeljen tip izuzetno, datoj kombinaciji e biti dodeljen tip dopunsko. Ako je bar jednom osnovnom sluaju optereenja koji ulazi u kombinaciju dodeljen tip izuzetno i datoj kombinaciji e biti dodeljen tip izuzetno. U koloni K.S. program svakoj kombinaciji automatski dodeljuje vrednost koeficijentu sigurnosti K.S. u zavisnosti od tipa optereenja kome pripada i to na sledei nain: K.S. = 1.500 za osnovno optereenje K.S. = 1.333 za dopunsko optereenje K.S. = 1.200 za izuzetno optereenje Korisnik za koeficijent sigurnosti K.S.moe zadati i proizvoljnu vrednost, tako to e prvo miem obeleiti polje u koloni K.S., a zatim sa tastature uneti eljenu vrednost. Ukoliko ne elite da vrite dimenzionisanje za sve ranije definisane kombinacije dovoljno je da u ovom dijalog box-u za koeficijent sigurnosti (podatak u koloni K.S.), svim kombinacijama koje ne elite da uzimate u obzir pri dimenzionisanju, zadate vrednost 0. Izvetaj, koje se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a, Pomou komandnog polja omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu dokumentaciju. Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:
Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem merodavnog optereenja U izvetaju su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja i sve kombinacije optereenja. U koloni K.S za osnovne sluajeve optereenja prikazan je tip optereenja (osnovno, dopunsko ili izuzetno), a za kombinacije vrednost koeficijenta sigurnosti. Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl.
833
10.3
Kontrola napona
Izborom ove naredbe, program e sprovesti naponsku kontrolu, i ubrzo e svi tapovi u modelu biti ofarbani ili zelenom ili crvenom bojom. Zelenom bojom e biti ofarbani svi tapovi koji zadovoljavaju, a crvenom svi tapovi koji ne zadovoljavaju naponsku kontrolu. Proraun se sprovodi za normalne, smiue i uporedne napone, i to prema sledeim izrazima: stv = N/Ax + My/Wy + Mz/Wz stv = Ty(z) /Ay(z) u = (,stv2 + 3,stv2)1/2 I za normalni i za smiui napon, program e proraunati odgovarajui koeficient iskorienja preseka, odnosno odnos doputenih i stvarnih napona, i na sredini svakog od tapa ispisati maksimalnu vrednost proraunatog koeficienta iskorienja preseka. U produetku ove vrednosti u zagradi e biti ispisan i redni broj kombinacije iz koje je prositekao maksimalni koeficient iskorienja. Iako je verovatno, ve samo po sebi jasno, naglasiemo da je idealna vrednost ovog koeficienta, po pitanju iskorienja napona 1.00, dok e svi tapovi koji ne zadovoljavaju imati vrednost > 1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00. Napomenuemo da e tapovi koji imaju koeficent iskorienja > 1.00, biti ofarbani u zeleno, ukoliko se prekoraenje napona uklapa u toleranciju, zadatu pomou naredbe Propisi.
Prikaz koeficienata iskorienosti po pitanju doputenih napona Nakon aktiviranja naredbe Kontrola napona, kursor dobija oblik select box-a, a na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje gredu za koju eli da dobije detaljniji prikaz sprovedene naponske kontrole. <0 sel.> Kontrola napona Selektovanje (<krAj>): Nakon selektovanja eljene grede, program e otvoriti dijalog box sa detaljnim prikazom sprovedene naponske kontrole.
834
Izgled dijalog box-a za prikaz sprovedene naponske kontrole U prikazanom list box-u se nalazi onoliko redova koliko je i kombinacija definisano pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni N, ispisuje se redni broj date kombinacije, a u ostalim kolonama vrednosti proraunatih napona za datu kombinaciju. Program posebnom bojom markira ekstremne vrednosti napona, odnosno napon koji odgovara maksimalnom iskorienju preseka, jer nekada i manji napon moe biti merodavan, ako je odgovarajui doputeni napon smanjen. Za sprovedenu kontrolu napona selektovane grede moe se generisati i izvetaj. Za ovu namenu je predvieno komandno polje Izvetaj, ijim se aktiviranjem otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box sa kreiranim izvetajem kontrole napona
835 Generisani izvetaj se prikazuje u centralnom delu dijalog box-a. U prvom redu se ispisuju set i opis selektovane grede, a u sledeim redovima proraunata kontrola napona za sve kombinacije optereenja. U koloni Opis se prikazuju brojevi vorova mree konanih elemenata u poetnoj i krajnjoj taki grede, kao i ozanka pozicije, ako je za datu gredu definisana. Redni brojevi kombinacija optereenja, za koje je izvrna kontrola napona, se prikazuju u koloni LK, a u ostalim kolonama se za svaku kombinaciju ispisuju proraunate vrednosti normalnih, smiuih i uporednih napona. Vrednosti napona koje odgovaraju maksimalnom iskorienju preseka su posebno naznaene. Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, moe se izvriti njegovo eksportovanje u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl. Izvetaj se moe istovremeno generisati i za proizvoljan broj selektovanih greda. Za ovu namenu je predviena podopcija Izvetaj sa komandne linije: <0 sel.> Kontrola napona - Selektovanje (iZvetaj / <krAj>): Izborom ove podopcije program ulazi u standardnu proceduru selektovanja entiteta: <0 sel.> Izvetaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Sada je potrebno da selektujete sve grede za koje elite da kreirate izvetaj kontrole napona. Po zavretku selekcije program e generisati izvetaj i prikazae ga u istom dijalog box-u kao kod kreiranja izvetaja iz dijalog box-a za kontrolu napona.
Dijalog box sa kreiranim izvetajem kontrole napona Format izvetaja je potpuno isti kao kod izvetaja koji se generie iz dijalog box-a za kontrolu napona, ali se u njemu za svaku od selektovanih greda prikazuju samo vrednosti napona koje odgovaraju maksimalnom iskorienju preseka. Aktiviranjem komandnog polja OK, zatvara se ovaj dijalog box, a program e sa komandne linije zahtevati da selektujete sledeu gredu, sve dok desnim klikom mia ne oznaite kraj ove naredbe.
836
10.4
Ulazni podaci
EUROCODE Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u postupku kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj liniji se javlja poruka: <0 sel.> Ulazni podaci za grede - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, i program e biti u poroceduri selekcije sve dok ne kliknete na desni taster mia, nakon ega e se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka Koje podatke je mogue zadavati u dijalog box-u zavisi iskljuivo od vrste preseka (da li je jednodelni ili viedelni, i ako je jednodelni da li je zavareni ili ne), i od toga da li je selektovan samo jedan tap ili vie njih. Prvo emo objasniti znaenje svakog od ulaznih podataka. Koeficienti duine izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Za selektovani tap, u edit box-ovima z i y zadaju se koeficienti duine izvijanja oko lokalne Z, odnosno lokalne Y ose tapa (ako se radi o L profilima tada se zadaju koeficienti duine izvijanja oko glavne , odnosno ose preseka). Programski se za ove vrednosti usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti. Pored zadavanja duine izvijanja u relativnom smislu (zadavanjem koeficijenta duine izvijanja), omogueno je i zadavanje duine izvijanja tapa u apsolutnom iznosu. Naime, aktiviranjem naziv edit box-a se menja u Duina izvijanja, a u njemu se ispisuje apsolutna ikone vrednost duina izvijanja Krive izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) U zavisnosti od oblika poprenog preseka tapa, program tano usvaja odgovarajuu krivu izvijanja prema standardu, kako za z-z tako i za y-y ose, stim to Vam ipak ostavlja i
837 mogunost da iz zatvorene liste, koja se otvara klikom mia na strelicu sa desne strane odgovarajueg edit box-a, odaberete i neku drugu krivu izvijanja. Razmak bono pridranih taaka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog izvijanja, i program po defalt-u za njegovu vrednost postavlja stvarnu duinu tapa. Napomenuemo da se proraun bonog izvijanja moe iskljuiti ako za ovaj podatak zadate vrednost 0. Razmak limova ukruenja (zadaje se samo za jednodelne zavarene preseke) Ovaj podatak je neophodan za proraun izboavanja i bie dostupan za zadavanje samo ako je selektovan tap zavarenog poprenog preseka. Za ostale tipove poprenog preseka, u proraunu se za razmak limova ukruenja uvek usvaja cela duina tapa. Koeficijent duine bonog izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog torzionog izvijanja, i odnosi se na obrtanje krajnjeg preseka u ravni. Koeficijent duine torzionog uvrtanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog torzionog izvijanja, i odnosi se na krivljenje krajnjeg preseka Koeficijent neto povrine preseka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri proraunu. Poloaj optereenja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena tri prekidaa, definie se poloaj optereenja. I ovaj podatak se koristi pri prounu bonog izvijanja. Vrsta elika Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuenih opcija menja se vrsta elika, tako da se sada mogu analizirati i konstrukcije napravljene od vie vrsta elika. Tip stapa (zadaje se samo za viedelne preseke) Ova grupa ulaznih podataka e biti dostupna samo ako se selektuje tap viedelnog poprenog preseka. Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, definie se da li se radi o ramovskom ili reetkastom tapu. Ramovski tap Razmak spojnih limova Program po default-u za ovu vrednost usvaja treinu stvarne duine tapa, te je na vama da u edit box-u Razmak: zadate stvarni razmak spojnih limova. irina U edit box-u irina:, zadaje se dimenzija spojnog lima u pravcu pruanja tapa Debljina U edit box-u Debljina:, zadaje se debljina spojnog lima Resetkasti tap Razmak tapova ispune Program po default-u za ovu vrednost usvaja treinu stvarne duine tapa, te je na vama da u edit box-u Razmak: zadate stvarni razmak izmau vorova reetkaste ispune.
838 Proraunska povrina U zavisnosti od sistema ispune, a prema vaeem standardu, potrebno je u edit box-u Povrina: zadati proraunski presek dijagonale Ar. Poluprenik inercije U edit box-u Poluprenik inercije:, treba zadati vrednost poluprenika inercije za slabiju osu tapa ispune. Parametri oblika dijagrama - Omogueno je uticanje na nain odreivanja parametara zavisnih od oblika dijagrama. Kada se check box Proizvoljni postavi na ukljueno stanje mogu se uneti koeficijenti C1, C2, C3, i M.LT koji e se koristiti u kontroli stabilnosti. Kada je ovaj check box iskljuen, program e koeficijente odreivati automatski, za svaki sluaja optereenja prema njegovom obliku dijagrama momenata. Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj. Zanemarivanje uticaja - Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku. Na poetku ovog dela uputstva smo ve rekli, da e grupa podataka dostupna za unos, zavisiti kako od vrste poprenog preseka selektovanog tapa, tako i od toga da li je selektovan jedan ili vie tapova. Ako je selektovan samo jedan tap, tada e u dijalog box-u biti dostupni samo podaci koji su predvieni za dati oblik poprenog preseka, te je nakon zadavanja eljenih ulaznih podataka dovoljno aktivirati samo komandno polje OK. Meutim, kako na modelu moe biti puno tapova, tada je sigurno mnogo praktinije selektovati vie tapova, koji imaju barem jedan deo ulaznih podataka isti, ime se postupak zadavanja ulaznih podataka znatno ubrzava. U tom sluaju, dostupni e biti samo podaci koji su zajedniki za selektovane tapove. Kako se dimenzionisanje vri za vie kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja, to u fazi definisanja ulaznih podataka pojedini ulazni podaci mogu biti i suvini, obzirom da se oblast naprezanja u ovom trenutku ne zna, a lako je mogue i da jedan isti tap u jednoj kombinaciji na primer bude pritisnut a u drugoj zategnut. Postoji i drastiniji primer, da program za ulazni podatak uvek trai duine izvijanja tapa a da dati tap recimo ni u jednoj kombinaciji ne bude uopte pritisnut. U ovakvim sluajevima suvini ulazni podaci nee uticati na dimeznionisanje, pa je potpuno svejedno koju vrednost ete im pridruiti. JUS Za dimenzionisanje po JUS-u, koeficijenti duine bonog izvijanja i duine torzionog uvrtanja se ne zadaju, ali je zato potrebno zadati podatak o razmaku viljukastih oslonaca. Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog izvijanja, i program po defalt-u za njegovu vrednost postavlja stvarnu duinu tapa. Pored toga, u okviru ulaznih podataka za proraun po JUS-u, nije potrebno zadati ni podatak o koeficientu neto povrine preseka. Parametri oblika dijagrama se po JUS-u definiu zadavanjem koeficijenata , i , a vrsta elika se umesto izborom iz liste, odreuje zadavanjem vrstoe elika u odgovarajuem edit box-u v=. Skraeni izvetaj bez nemerodavnih izvetaja - Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje moe se dobiti skraeni izvetaj dimenzionisanja elika, tako to e biti izostavljeni svi izvetaji za bono izvijanje i izboavanje limova ukoliko oni nisu merodavni, odnosno nisu kritini. Svi ostali ulazni podaci imaju potpuno isto znanje kao i kod EUROCODa.
839
10.5
Kontrola stabilnosti
Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Kontrola stabilnosti ulazi se prvo u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Kontrola stabilnosti - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Naime, sada se oekuje da selektujete sve tapove za koje elite da izvrite dimenzionisanje. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su selektovani tapovi ve ranije dimenzionisani i u tom sluaju e izdati odgovarajue upozorenje.
U ovom sluaju imate mogunost da odustanete, ili pak da izborom komadnog polja OK nastavite naredbu za dimenzionisanje svih prethodno selektovanih tapova. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju.
10.6
Prikaz rezultata
Izborom ove naredbe, program sve tapove, za koje je prethodno sprovedena kontrola stabilnosti, farba zelenom, odnosno crvenom bojom. Sa gornje strane tapa se ispisuje koeficient iskorienja preseka, ije je znaenje potpuno isto kao u naredbi Kontrola napona. Naime idealna vrednost je 1.00, dok tapovi koji ne zadovoljavaju imaju vrednost > 1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00. Nakon aktiviranja naredbe Prikaz rezultata, na komandnoj liniji se javlja i poruka: <0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (<krAj>): Sada se od korisnika oekuje da selektujete proizvoljan tap, nakon ega e se otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
840
Izgled dijalog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja U donjem delu dijalog box-a se nalaze svi ulazni podaci za selektovani tap, a u donjem desnom delu dijaloga se kao orijentacione vrednosti prikazuju koeficienti iskorienosti preseka () za svaku od zadatih kombinacija posebno. U gornjem delu dijalog box-a se nalazi detaljan prikaz sprovedenog prostupka dimenzionisanja. Promena tekueg sadraja ovog prozora se moe vriti pomou scroll trake sa njegove desne strane, a mogu se koristiti i tasteri PgUp, PgDn, kao i kursorske strelice , , ali pod uslovom da je fokus na tom prozoru. Ako vam ovi testeri ne reaguju, onda je dovoljno da miem kliknete na bilo koje mesto unutar prozora predvienog za prikaz rezultata dimenzionisanja, to e dovesti do promene fokusa, a samim tim e i tasteri za scroll-ovanje proraditi. U sluaju da elite da promenite ulazne podatke za dati tap, ne morate da izlazite iz ove naredbe i da pokreete ponovo naredbu Ulazni podaci, ve je dovoljno da u ovom dijalog box-u izvrite sve potrebne izmene i potom aktivirate komandno polje Proraun. Nakon ove operacije program e za selektovani tap sprovesti ponovni proraun uzimajui u obzir sve izvrene izmene u ulaznim podacima. Iz ovoga proizilazi i zakljuak da korienje naredbe Ulazni podaci i nije neophodno ako elite da dimenzioniete jedan po jedan tap. U tom sluaju je dovoljno bez prethodnog aktiviranja naredbe Ulazni podaci, aktivirati naredbu Kontrola stabilnosti, i ne obazirui se na sprovedeno dimenzionisanje u prvom koraku, selektovati jedan po jedan tap, u ovom dijalog box-u zadavati potrebne ulazne podatke i vriti ponovno dimenzionisanje. Ako Vam tap ne zadovoljava, tako da promenom nijednog od ulaznih podataka koji se odnosi na konstruktivno reavanje problema (na primer promena razmaka bono pridranih taaka, razmak spojnih limova, i slino), ne moe da proe sve potrebne kontrole, tada je reenje svakako u promeni poprenog preseka tapa. Kako e promena poprenog preseka tapa dovesti do preraspodele statikih uticaja na celom modelu, u tim sluajevima je neophodno da se vratite u modul za unos podataka, da promenite popreni presek tapa, da sprovedete ponovni proraun statikih uticaja, i svakako ponovo dimenzioniete sve tapove na modelu. Meutim, ako je Vaa procena da promena poprenog preseka nee dovesti do znaajnije preraspodele statikih uticaja na celom modelu, to program nudi mogunost da promenite popreni presek i bez ponovnog prorauna konstrukcije. Za tu namenu je predvieno komandno polje Novi presek. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog box koji je identian dijalog box-u za definisanje poprenih preseka greda u modulu za unos podataka. Tu moete
841 promeniti popreni presek i potom pomou komandnog polja Proraun, zahtevati novo dimenzionisanje selektovanog tapa, za stare statike uticaje, ali sa novim karakteristikama poprenog preseka. Napomenuemo da e ovako promenjeni popreni presek biti tretiran samu u modulu za dimenzionisanje elinih preseka, dok e u svim ostalim naredbama, program baratati samo sa originalnim presekom, koji je zadat u modulu za unos podataka, i za koji su proraunati statiki uticaji. U sluaju da elite da odustanete od promene poprenog preseka, dovoljno je da aktivirate komadno polje Originalni presek. Njegovim izborom, prethodno promenjeni popreni presek e biti zamenjen originalnim. Omogueno je generisanje izvetaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u Rastojanje preseka od poetka tapa unosi se poloaj preseka u kome se trai izvetaj dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja Generisanje izvetaja, generie Proraun , ponovo e se izvetaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja prikazati izvetaj kontrole stabilnosti za ceo tap. i svaki prikazani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu Izborom komandnih polja dokumentaciju ili poslati direktno na tampu. Aktiviranjem komandnog polja OK, sve eventualno izvrene izmene u ulaznim podacima, kao i rezultati ponovno sprovedenog dimenzionisanja, za selektovani tap e biti trajno upameni, dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje od svih uinjenih izmena. Napomena: Kako se u okviru kontrole stabilnosti po JUS-u, pored naponske kontrole sprovode i prorauni na bono izvijanje, izboavanje i provera smiuih napona, to se moe desiti i sluaj da tap na crteu bude ofarban u crveno iako mu je koeficient iskorienosti preseka < 1.00. U sluaju da neki od ovih postupaka nije zadovoljio, program sa donje strane tapa, izmeu zagrada ispisuje poetno slovo postupka koji nije zadovoljio: (B!) (I!) (T!) - proraun bonog izvijanja - proraun izboavanja - proraun smiuih napona
10.7
Izvetaj
Kako je ova naredba predviena za kreiranje tekstualnih izvetaja na hartiji, to njen izbor ima smisla tek nakon sprovedenog postupka kontrole stabilnosti. Izborom naredbe na komandnoj liniji se javlja dobro poznata poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje jedan ili vie tapova. <0 sel.> Izvetaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Naime, sada imate mogunost da selektujete sve tapove za koje elite kreiranje tekstualnog izvetaja. Kada ste odabrali sve tapove, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure selektovanja i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno odabrane tapove.
842
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati sprovedenog dimenzionisanja.
843
Ikone za direktnu tamu i eksport bloka u projektnu dokumentaciju Potred diraktne tampe, programom je predvien i eksport ovog izvetaja u projektnu dokumentaciju. Svi tapovi odabrani u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju, tako da je na vama da odredite kako ete odabrane tapove grupisati.
Prikaz tekstualnog izvetaja sa rezultatima dimenzionisanja elika u sklopu projektne dokumentacije Kako tekstualni izvetaji mogu biti prilino obimni, to se oni kreiraju u vie kolona, pri emu broj kolona iskljuivo zavisi od odabranog fonta i njegove veliine.
844
10.8
Izvetaj za jedan presek
Ova naredba omoguava dobijanje izvetaja na odreenom mestu tapa za koji je ve sprovedena kontrola stabilnosti. Njenim izborom ulazi se u proceduru selektovanja tapa: <0 sel.> Greda na kojoj se trai presek Selektovanje (<krAj>): Nakon izvrene selekcije, od korisnika se oekuje da izabere mesto na selektovanom tapu za koji eli da dobije izvetaj kontrole stabilnosti: Taka na gredi: Nakon izbora take sa grede, pojavie se dijalog box sa izvetajem:
845
10.9
Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa
U programu je omoguena kontrola stabilnosti i pravljenje izvetaja za proizvoljno definisan tap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojavie se dijalog veoma slian onome za prikaz rezultata. (Zbog analogije sa ostalim propisima, prikazaemo ovu naredbu samo za propis EUROCODE).
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinanog tapa U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka koji bi se inae preuzimali iz stvarnog entiteta - tapa u konstrukciji. Vrsta elika Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuenih opcija menja se vrsta elika. Duina Uticaji U ovom edit box-u unosi se duina tapa. U ovom delu dijalog box-a nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji deluju du tapa.
Parametri oblika dijagrama - Pretpostavljeno je da du celog tapa deluju uticaji konstantnog intenziteta a efekti razliitih oblika dijagrama momenata mogu se zadati preko koeficijenata C1, C2, C3 i M.LT. Komandno polje Preuzmi omoguava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na osnovu izabranog tapa iz konstrukcije. Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crte i komandna linija dobija sledei izgled: <0 sel.> Pojedinani tap Selektovanje (<krAj>): Mogue je selektovati samo jedan tap nakon ega sledi povratak u dijalog box. Od selektovanog tapa preuzimaju se popreni presek, duina i ulazni podaci za kontrolu stabilnosti.
846 Komandno polje Novi presek slui za promenu poprenog preseka tapa. Njegovim aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprenog preseka. Proraun vri se proraun i generisanje izvetaja. U Aktiviranjem komandnog polja polju Iskorienje bie ispisan maksimalni koeficijent iskorienja.
847
11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija

Pomou ovog modula imate mogunost da dimenzioniete tapove drvenih elemenata konstrukcije: prave tapove, zakrivljene tapove sa konstantnom dimenzijom poprenog preseka, prave tapove sa promenljivom dimenzijom poprenog preseka, viedelne drvene tapove, za sve vrste naprezanja. Naredba za dimenzionisanje drvenih elemenata konstrukcija, nalazi se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje -> Drvo. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona Drvo: Dimenzionisanje, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.
Ikona za brzi izbor naredbi iz padajueg menija Dimenzionisanje -> Drvo Napomena: Kako se dimenzionisanje vri samo za odabrane kombinacije jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja, to e naredbe za dimenzionisanje drvenih elemenata konstrukcije biti neaktivne ako prethodno niste definisali barem jednu kombinaciju. Znai, pre samog postupka dimenzionisanja potrebno je da definiete sve merodavne kombinacije iz kojih e program preuzimati statike uticaje za dimenzionisanje. U sluaju da model ne sadri ni jednu kreiranu kombinaciju, nakon izbora bilo koje od naredbi iz menija Dimenzionisanje -> Drvo, program e izdati sledee upozorenje.
848
11.1
Izbor propisa za dimenzionisanje
Pre kretanja na sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po kome e se vriti dimenzionisanje. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u okviru padajueg menija Dimenzionisanje -> Drvo, otvara se dialog box sledeeg izgleda.
Izgled dialog box-a za izbor tekueg propisa Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi na gornjem delu dialog box-a. U edit box-u Tolerancija, definie se dozvoljeni procenat prekoraenja doputenih napona. Naime, ako su stvarni naponi u preseku jako bliski dozvoljenim (u granicama zadatog dozvoljenog procentualnog prekoraenja), te tapove program e u naredbi Kontrola stabilnosti, tretirati kao regularne. Aktiviranjem komandnog polja OK,dialog box e nestati sa ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei. EUROCODE Za propis EUROCODE neophodno je da se pre samog dimenzinisanja definie i baza materijala drveta. Za ovu namenu je predvieno komandno polje Materijal, koje e biti disejblovano u sluaju da je izabran propis JUS.
Komandno polje Materijal koje slui za definisanje baze materijala drveta Nakon aktiviranja komandnog polja Materijal otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
849
Izgled dijalog box-a za definisanje baza materijala drveta sa tekuom bazom U levom delu dijalog box-a prikazana je lista sa svim bazama materijala drveta, koje se trenutno nalaze snimljene u konfiguracionom fajlu. Sa programom se isporuuju tri default baze materijala. Prva u listi je trenutno tekua baza i ispred njenog naziva nalazi se strelica ). Napomenuemo da e podaci iz tekue baze materijala drveta biti preuzeti u dijalog box( ovima Ulazni podaci, Prikaz rezultata i Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa. Korisnik u svakom trenutku moe izvriti promenu tekue baze. Postupak se sastoji od selektovanja eljene baze iz liste i aktiviranju komandnog polja Postavi za tekui. Ovo komandno polje je aktivno kada se iz liste selektuje bilo koja baza materijala drveta izuzev tekue.
Pomou komandnog polja Postavi za tekui, promenjena je tekua baza materijala Dodaj. Ako Dodavanje nove baze materijala drveta vri se aktiviranjem komandnog polja je check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje, dodata baza predstavlja kopiju baze koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja i u svom nazivu ona sadri oznaku 1.
850
Pomou komandnog polja Dodaj u listu je ubaena kopija selektovane baze Ako je check box Sa kopiranjem postavljen na iskljueno stanje u listu se dodaje prazan red kome korisnik sam dodeljuje naziv. Takva baza je potpuno prazana, tako da je neophodno da joj sami zadate sve potrebne parametre. Naziv bilo koje baze materijala iz liste, moe se promeniti tako to se prvo miem obelei polje u koloni Naziv, a zatim se sa tastature unese eljeni naziv. Brii. S obzirom da je ova Za uklanjanje selektovane baze predvieno je komandno polje naredba destruktivna, program e izdati odgovarajue upozorenje:
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja selektovane baze, dok e negativan odgovor oznaiti odustajanje od naredbe. Gore i Dole e biti aktivna jedino ako se u listi nalazi vie od jedne Komandna polja baze materijala i pomou njih se trenutno selektovanoj bazi vri promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole. Aktiviranjem komandnog polja Edit, otvara se novi dijalog box u kome imate mogunost da za trenutno selektovanu bazu materijala definiete sve potrebne podatke.
851
Dijalog za definisanje parametara za razliite kvalitetne klase drveta Pored naziva dijalog box-a ispisan je i naziv baze materijala drveta koja se trenutno edituje. U gornjem levom uglu dijalog box-a nalaze se tri radio button-a koja se odnose na tri vrste drveta: Monolitno drvo etinari i meki listari, Monolitno drvo tvrdo drvo i Lepljeno lamelirano drvo. Izborom jednog od njih korisniku se prua mogunost da u tabeli, koja se nalazi u centralnom delu dijalog box-a, definie sve kvalitetne klase drveta koje e pripadati upravo toj vrsti, tako da e svaka od te tri vrste drveta imati svoju tabelu sa kvalitetnim klasama i njihovim parametrima. U prikazanoj tabeli svakom od redova odgovaraju karakteristike jedne klase drveta. Svaka kvalitetna klasa drveta odreena je svojim nazivom i nizom numerikih podataka koji se zadaju u odgovarajuim kolonama. U zaglavlju kolona ispisana je oznaka podatka, a u redu iznad i jedinica mere u kojoj se on izraava. Naravno, jasno je da se svi podaci u tabelama mogu menjati. Ukoliko neki od parametara nisu zadati, program e pri aktiviranju komandnog polja OK izdati odgovarajue obavetenje.
Dodaj omogueno je dodavanje nove kvalitetne klase drveta u Pomou komandnog polja tabelu. Nova klasa drveta bie smetena ispod reda koji je bio selektovan pre aktiviranja Dodaj i on e zapravo predstavljati kopiju tog reda. To znai da e imati komandnog polja isti naziv i sve ostale podatke kao klasa drveta koja je prethodno bila selektovana. Novododatoj klasi drveta neophodno je promeniti naziv, s obzirom da vie klasa drveta ne sme imati isto ime. U suprotnom, pri aktiviranju komandnog polja OK program e izbaciti obavetenje:
852 Pomou komandnog polja Brii moe se ukloniti selektovana kvalitetna klasa drveta, a Gore i Dole imate mogunost da po svojoj elji uredite pomou komadnih polja redosled klasa u tabeli.
11.2
JUS
Merodavno opterecenje
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se dialog box za unos korekcionih koeficijenata za prethodno kreirane kombinacije optereenja.
Izgled dialog box-a za unoenje korekcionih koeficijenata za merodavne kombinacije optereenja U prikazanom list box-u se nalazi onoliko redova koliko je i kombinacija definisano pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni No, ispisuje se redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok su poslednje dve kolone predviena za unos korekcionih koeficijenata Ko i Kd. Korekcioni koeficijenti Ko i Kd se koriste za korekciju doputenih napona. Koeficijent Ko zavisi od karaktera osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u datu kombinaciju. Ko = 1.00 za osnovno optereenje Ko = 1.15 za osnovno + dopunsko optereenja Ko = 1.50 za osnovno + dopunsko + naroito optereenje Koeficijent Kd zavisi od duine trajanja optereenja Kd = 1.00 za kratkotrajna optereenja Kd = 0.90 za permanentno korisno optereenje korisno optereenje ili sneg deluju bez prestanka due od 3 meseca. Kako se u ovom dialog box-u preuzimaju sve zadate kombinacije pomou naredbe Sluajevi optereenja, to vam se moe desiti sluaj da ne elite da vrite dimenzionisanje za sve ranije definisane kombinacije. U tom sluaju je dovoljno da u ovom dialog box-u za korekcione koeficijente (podatak u koloni Ko ili Kd), svim kombinacijama koje ne elite da uzimate u obzir pri dimenzionisanju, zadate vrednost 0.
853 U Tower-u omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Izvetaj, koje se nalazi u dijalog box-u naredbe Merodavno optereenje.
Komandno polje za kreiranje izvetaja sa merodavnim kombinacijama Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:
Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem merodavnog optereenja Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl.
854 EUROCODE Izborom naredbe Merodavno optereenje otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a Merodavno optereenje EUROCODE U donjem list box-u su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su kreirani do trenutka ulaska u dijalog box. U koloni No se ispisuje redni broj osnovnog sluaja optereenja, a u koloni Naziv zadati naziv optereenja. Pomou poslednje dve kolone Tip i Trajanje zadaju se tip optereenja i njegovo trajanje. Za svaki od osnovnih sluajeva optereenja imate mogunost da izaberete jedan od dva ponuena tipa optereenja: osnovno ili izuzetno. To se postie tako to se pokaziva mia dovede iznad polja u koloni Tipi pritisne desni taster mia, ime se otvara padajui meni sa opcijama osnovno i izuzetno. Izborom jedne od ponuenih opcija imate mogunost da promenite tip optereenja na eljeni, nakon ega e se u koloni Tip ispisivati odabrani tip optereenja.
Padajui meni koji se otvara pritiskom na desni taster mia iznad polja u koloni Tip
855 U zavisnosti od zadatog tipa optereenja i vrste materijala proraunava se parcijalni koeficijent za karakteristike materijala m, pomou koga se vri korekcija karakteristinih vrstoa (bie naknadno objanjeno u poglavlju Kontrola stabilnosti). Na slian nain imate mogunost da onovnim sluajevima optereenja dodelite i odgovarajue trajanje. Naime, desnim klikom mia u koloni Trajanje, za svaki od sluajeva optereenja otvara se padajui meni sa opcijama stalno, dugotrajno, srednjetrajno, kratkotrajno i trenutno.
Padajui meni koji se otvara pritiskom na desni taster mia iznad polja u koloni Trajanje Izborom jedne od ponuenih opcija imate mogunost da promenite trajanje optereenja na eljeno, nakon ega e se u koloni Trajanje ispisivati odabrano trajanje optereenja. U gornjem list box-u nalazi se lista svih kombinacija optereenja, koja ima onoliko redova koliko ima i kombinacija definisanih pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni No se ispisuje redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok se pomou sledee kolone odreuje da li e data kombinacija biti razmatrana pri dimenzionisanju ili ne. Postojanje simbola u ovoj koloni oznaava uzimanje u obzir date kombinacije pri dimenzionisanju i ona e biti prikazana u izvetaju, dok prazno polje oznaava da data kombinacija nee biti uzeta u obzir pri dimenzionisanju, a samim tim ne javlja se ni potreba za prikazivanjem takve kombinacije u izvetaju. Desnim klikom mia preko nekog od ovih check box-ova, otvara se padajui meni sa stavkama Ukljui sve i Iskljui sve. Njihovim izborom mogu se selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. U poslednjoj koloni Trajanje ispisuje se trajanje svake od kombinacija na osnovu trajanja osnovnih sluajeva optereenja koji ulaze u tu kombinaciju. Na osnovu dodeljenog trajanja optereenja definie se korekcioni koeficijent Kmod, koji takoe utie na korigovanje karakteristinih vrstoa materijala (bie naknadno objanjeno u poglavlju Kontrola stabilnosti). Pomou komandnog polja Izvetaj, koje se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a, omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu dokumentaciju. Izborom tog komandnog polja otvara se dijag box sa kreiranim izvetajem:
856
Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem merodavnog optereenja U izvetaju su prikazani dve tabele, prva sa osnovnim sluajevima optereenja,a druga sa svim kombinacijama koje e se uzeti u obzir pri dimenzionisanju (postojanje simbola u dijalogu Merodavno optereenje). U koloni Tip je sada pored svake kombinacije optereenja prikazan i njen tip osn. ili izuz, u zavisnosti od tipova osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u tu kombinaciju. Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl.
11.3
JUS
Ulazni podaci
Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u postupku kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj liniji se javlja poruka: <0 sel.> Ulazni podaci za grede Selektovanje Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, i program e biti u proceduri selekcije sve dok ne kliknete na desni taster mia, nakon ega e se otvoriti dialog box za definisanje ulaznih podataka.
857
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka Koje podatke je mogue zadati u dijalog box-u zavisi iskljuivo od vrste preseka (da li je jednodelni ili viedelni, da li je od masivnog drveta ili od lepljenog lameliranog drveta, da li je konstantne dimenzije poprenog preseka ili sa promenljivom visinom poprenog pravougaonog preseka, i od toga da li je selektovan samo jedan tap ili vie njih. Prvo emo objasniti znaenje svakog od ulaznih podataka. Koeficijenti duine izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Za selektovani tap, u edit box-ovima 3 i 2, zadaju se koeficijenti duine izvijanja oko lokalne ose 3, odnosno lokalne ose 2 tapa. Programski se za ove vrednosti usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti. Uzastopnim klikom mia preko ovog prekidaa, moete od programa zahtevati ili unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne duine izvijanja u metrima. Obzirom da se u proceduri zadavanja ulaznih podataka moe selektovati vie tapova koji imaju razliite duine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog koeficijenta i duine izvijanja u metrima nisu meusobno povezane, odnosno ne dolazi do meusobnog prepraunavaja. Znai, pri konstroli stabilnosti e biti potovan podatak o duini izvijanja koji je trenutno vidljiv u dijalog box-u. Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri proraunu podunih t napona od sile zatezanja kao i pri proraunu napona od poprene sile. Maksimalne vitkosti tapa max (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Za selektovani tap zadaje se maksimalna vitkost tapa u combo box-u kao jedna od ponuenih mogunosti, u zavisnosti da li je glavni ili sekundarni element konstrukcije i kako je odreena vrednost max: - Glavni element konstrukcije (priblino Lk) max Lk = 120 - Glavni element konstrukcije (tano Lk) max Lk = 150 - Sekundarni element konstrukcije max Lk = 175 Materijal (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Zadaje se kvalitet materijala za selektovane tapove. U combo box-u biraju se neke od ponuenih kombinacija:
858 Vrsta materijala: - Masivno drvo - Lepljeno lamelirano drvo razliitih botanikih klasifikacija: - Listari - etinari i prema klasi: - Klasa I - Klasa II - Klasa III (samo za masivno drvo, etinare) Sem izbora materijala drvenog tapa prema vrsti materijala, botanikoj klasifikaciji i prema klasi potrebno je uneti i procenat vlanosti drveta tokom eksploatacije. Za masivno drvo bazni napon je za vlanost od 18% dok je za LLD bazni napon za 15%. U sluaju da se vlanosti drveta razlikuju od 18% za masivno drvo, odnosno 15% za LLD, doputeni naponi se koriguju sa koeficijentima Kf. Korekcioni koeficijent (izloenost) se unosi u zavisnosti od izloenosti elementa konstrukcije atmosferilijama i mogu se uneti vrednosti od 0.85 do 1.00 a u svemu prema sledeoj tabeli Vrste objekta i stepen njihove izloenosti atmosferilijama Potpuno otvoreni objekti sa nezatienom konstrukcijom, izloenom atmosferilijama ili permanentno visokoj relativnoj vlanosti vazduha u zatvorenom prostoru Delimino otvoreni objekti, najvie sa jedne bone strane, sa nezatienom konstrukcijom i delimino izloeni atmosferilijama Glavni nosei elementi konstrukcije Nenadzirane Nadzirane i i neodravane odravane Sekundarni nosei elementi konstrukcije Nenadzirane Nadzirane i i neodravane odravane
0.85
0.90
0.90
1.00
0.90
0.95
0.95
1.00
U ostalim sluajevima za Korekcioni koeficijent izloenosti unosi se 1.00 Viedelni tap Razmak izmeu elemenata veze: Zadaje se razmak izmeu elemenata veze (drvenih umetaka ili podvezica), maksimalni razmak izmeu elemenata veze mora biti manji od treine duine tapa. Korekcioni koeficijent veze (kod viedelnih tapova): Zadaje se u zavisnosti od veze izmeu samostalnih elemenata i spojnog sredstva prema sledeoj tabeli
859 Element veze Spojno sredstvo Lepilo Modanici, karike Ekseri, trnovi i zavrtnjevi Lepilo Ekseri, trnovi i zavrtnjevi Korekcioni koeficijent veze K 1.00 2.50 3.00 3.00 4.50
Drveni umetak
Podveze drvene spojne ploe
Korekcioni koeficijent K koristi za proraun raunske vitkosti tapa oko nematerijalne ose. Kod tapova koji su od Lepljenog lameliranog drveta definiu se i sledei ulazni podatci Broj faza lepljenja Jedna faza lepljenja kada su sve lamele meusobno paralelne (lameliranje u jednom mahu) Vie faza lepljenja kada postoje vie ravni lepljenja, mogue kod tapova sa promenljivom visinom poprenog pravougaonog preseka (lameliranje u vie mahova) Za pravac lamela (I faza lepljenja) moe se izabrati jedan od tri ponuena pravca: - u pravcu ose tapa, - u pravcu gornje ivice tapa, - u pravcu donje ivice tapa. U zavisnosti od broja faza lepljenja, i pravca lamela osnovne faze (I faze) lepljenja lamela, odreuje se postupak prorauna kao i korekcioni koeficijent K. Debljina lamele Kod tapova koji su zakrivljeni, kod kojih je odnos 130a R1 < 150 a (u funkciji debljine lamele i poluprenika krivine), vri se redukcija dozvoljenih normalnih napona, dok se za odnos 150a R1 < 200 a, vri provera debljine lamele u funkciji zakrivljena. Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj. Zanemarivanje uticaja - Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku. U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, tapovi koji su ve dimenzionisani zadravaju svoje ulazne podatke za dimenzionisanje, ukoliko nisu pretrpeli promenu geometrije ili poprenog preseka.
860 Napomena: Bazni dozvoljeni naponi u zavisnosti od vrste materijala, botanike klasifikacije i klase redukuju se sa sledeim korekcionim koeficijentima: Ko - karakter osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u datu kombinaciju, Kd - zavisi od duine trajanja optereenja, Ki - zavisi od izloenosti elementa konstrukcije atmosferilijama u toku eksploatacije, Kf - zavisi od vlanosti drveta u toku eksploatacije, K - kod elemenata konstrukcije od LLD zavisi od ugla izmeu ravni lepljenja i pravca sile Ukupan korekcioni koeficijent K se dobija kao proizvod svih prethodnih korekcionih koeficijenata EUROCODE Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u postupku kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj liniji se javlja poruka: <0sel.> Ulazni podaci za grede Selektovanje ( Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj> ): Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, a program e biti u proceduri selekcije sve dok ne izaberete podopciju Kraj ili ne kliknete na desni taster mia, nakon ega e se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka Levi deo dijalog box-a predvien je za definisanje materijala za sve selektovane tapove, pri emu e se koristiti podaci iz baze, koja je u dijalog box-u Baza materijala drveta postavljena za tekuu (vidi poglavlje Izbor propisa za dimenzionisanje). Materijal Izborom jednog od ponuenih radio button-a definie se vrsta materijala: Masivno drvo etinari i meki listari Monolitno drvo - tvrdo drvo Lepljeno lamelirano drvo
Svakoj od ovih vrsta drveta pripadaju odgovarajue kvalitetne klase drveta, koje korisnik moe da bira iz zatvorene liste. Sadraj zatvorene liste odgovara listi kvalitetnih klasa drveta koja se
861 nalazi u tekuoj bazi materijala drveta, tako da je jasno da e se i on menjati u zavisnosti od izabrane tekue baze. Lamelirani Kod tapova koji su od lepljenog lameliranog drveta definiu se pravac i debljina lamele. Za pravac lamela moe se iz zatvorene liste Pravac izabrati jedan od dva ponuena pravca: u pravcu gornje ivice tapa u pravcu donje ivice tapa
U edit box-u Debljina lamele unosi se debljina lamele u [cm]. Eksploataciona klasa Za sve vrste i kvalitetne klase drveta potrebno je izabrati jednu od tri ponuene eksploatacione klase: Eksploataciona klasa 1 - sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i relativnoj vlanosti vazduha od 60% Eksploataciona klasa 2 - sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i relativnoj vlanosti vazduha koja samo nekoliko nedelja godinje prelazi 85% Eksploataciona klasa 3 - kada je sadraj vlage vei nego kod eksploatacione klase 2
Izvijanje U gornjem desnom delu dijalog box-a zadaju se koeficijenti duine izvijanja. Za selektovani tap, u edit box-ovima Koeficijent duine izvijanja 3 i Koeficijent duine izvijanja 2, zadaju se koeficijenti duine izvijanja oko lokalne ose 3, odnosno lokalne ose 2 tapa. Programski se za ove vrednosti usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti. Uzastopnim klikom mia preko ovog prekidaa, moete od programa zahtevati ili unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne duine izvijanja u metrima. S obzirom da se u proceduri zadavanja ulaznih podataka moe selektovati vie tapova koji imaju razliite duine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog koeficijenta i duine izvijanja u metrima nisu meusobno povezane, odnosno ne dolazi do meusobnog preraunavaja. Znai, pri kontroli stabilnosti e biti potovan podatak o duini izvijanja koji je trenutno vidljiv u dijalog box-u. Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka - zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa. Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri kontroli napona od sile zatezanja kao i pri kontroli smiuih napona. Koeficijent duine bonog pridravanja - koristi se u dokazu bone stabilnosti elementa. Program za ovu vrednost automatski usvaja vrednost 1. U zavisnosti od konkretnog primera korisnik moe sam da koriguje ovu vrednost. Uzastopnim klikom mia preko ovog prekidaa, moete od programa zahtevati ili unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak unos stvarnog razmaka bono pridranih taaka upravnih na pravac ose 2, izraen u metrima.
862 Zanemarivanje uticaja Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku. Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou pomou ovog check box-a.
11.4
Kontrola stabilnosti
Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Kontrola stabilnosti ulazi se u standardnu proceduru selektovanja <0 sel.> Kontrola stabilnosti - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Naime sada se oekuje da selektujete sve tapove za koje elite da izvrite dimenzionisanje. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da si su selektovani tapovi ve ranije dimenzionisani i u tom sluaju e izdati sledee upozorenje.
U ovom sluaju imate mogunost da odustanete, ili pak da izborom komandnog polja OK nastavite naredbu za dimenzionisanje svih prethodno selektovanih tapova. U okviru kontrole stabilnosti sprovodi se i proraun maksimalnog razmaka bonih pridrajnih taaka. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju. Nain prorauna - JUS Kod nosaa sa konstantnom dimenzijom poprenog pravougaonog preseka, proraun napona se vri prema sledeim obrascima: za podune-normalne napone:
m3
M3 ' W3 m
dop
'
m2
M2 ' W2 m
dop
t n
Z ' t dop odnosno Aneto
c n
N ' c dop A
za napone smicanja:
= 1 .5
Q A
m dop
Mt ' ; W p dop
863 Superponiranje podunih napona se vri na sledei nain: ako na presek deluje normalna sila pritiska
m3 + m2 c n + ' 1 .00 ' m dop c dop

ili ako na presek deluje normalna sila zatezanja m3 + m 2 t n + ' 1.00 ' m dop t dop Superpozicija napona smicanja se vri na sledei nain:
m3
+ m 2 m dop
'
ukoliko deluje momenat torzije na preseku: ' m + t dop Proraun napona kod nosaa koji su zakrivljeni, sa promenom visine pravougaonog poprenog preseka (koji se formira u jednoj fazi) i u temenom preseku vri se prema sledeim formulama: za podune-normalne napone: M M ' ' m3 = k m W33 m dop , m2 = W22 m za poprene napone:
M m3 = k m W33 , i
dop
t n
=kn
Z ' t dop odnosno Aneto
c n
=kn
N ' c dop ; A
= k n
Z odnosno Aneto
n = k n A
Proraun napona kod nosaa sa promenom visine pravougaonog poprenog preseka, kod koga su sve lamele paralelne, vri se prema sledeim formulama: za normalne napone:
m3
M3 ' m W3
dop
m2
M2 ' m W2
dop
t n
Z ' odnosno Aneto t dop

= k n
N; A N; A
c n
N ' c dop ; A
za poprene napone: Z M m3 = k m W33 , i n = k n Aneto odnosno za podune napone smicanja:
m3
=km
M3 , i W3
Z A neto
odnosno
=kn
Kontrola kombinovanog naponskog stanja na zakoenoj ivici se vri prema sledeem obrascu: 2 2 2 1 1 c 1 1 ako je < 0 + + 1 dop c dop 2.66 dop 2 2 2 1 1 t 1 1 ako je > 0 + + 1 dop 1.25 t dop 1.33 dop
864 Prilikom prorauna stabilnosti obraala se panja na specifinosti kao to su: - odreivanje duine izvijanja tapova sa promenljivom dimenzijom poprenog preseka, - redukcije preseka kod zakrivljenih tapova kada je razvijena duina lamela manja od 4.0 m, kod nosaa koji se formiraju u jednoj fazi (lameliraju u jednom mahu), - odreivanje koeficijenata K (ugla izmeu pravca sile i pravca lameliranja), - kod zakrivljenih tapovi iji je odnos zakrivljenja =R/h u relaciji 2 10 proraunavaju se kao zakrivljeni tapovi, ukoliko je > 10, proraunavaju su kao pravi tapovi (bez uticaja zakrivljenja). tapovi koji nisu mogli da se proraunaju, u okviru naredbe za prikaz rezultata se oznaavaju sa !!!!. To znai da su neki od sledeih uslova prekoraeni: - izvijanje, > max (definisano u ulaznim podacima), - kod zakrivljenih tapova ukoliko je odnos zakrivljenja =R/h manji od 2 (<2), - kod tapova koji se formiraju u I fazi (lameliraju u jednom mahu) ako zavrni klinovi lamela ne zadovoljavaju propisane kriterijume, - ugao izmeu dejstva normalne sile (ose tapa) i pravca lamela kod LLD. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija prema EN 1995-1-1:2004 Definisane su sledee eksploatacione klase: Eksploataciona klasa 1 sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i relativnoj vlanosti vazduha od 60% Eksploataciona klasa 2 sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i relativnoj vlanosti vazduha koja samo nekoliko nedelja godinje prelazi 85% Eksploataciona klasa 3 kada je sadraj vlage vei nego kod eksploatacione klase 2
Korekcioni koeficijent za razliito trajanje optereenja kmod se odreuje kao: Trajanje opt./Eksp. klasa Stalno Dugotrajno Srednjetrajno Kratkotrajno Trenutno 1 0.6 0.7 0.8 0.9 1.1 2 0.6 0.7 0.8 0.9 1.1 3 0.5 0.55 0.65 0.7 0.9
Parcijalni koeficijent za karakteristike materijala m se odreuje na sledei nain: za za za za osnovnu kombinaciju optereenja, za masivno drvo m = 1.3 osnovnu kombinaciju optereenja, za lepljeno lamelirano drvo m = 1.25 izuzetnu kombinaciju optereenja m = 1.0 granino stanje upotrebljivosti m = 1.0
Odgovarajue vrstoe fm,d , ft,0,d , ft,90,d , fc,0,d , fc,90,d , fv,d se dobijaju kada se tabline vrednosti fm,k , ft,0,k , ft,90,k , fc,0,k , fc,90,k , fv,k pomnoe sa korekcionim faktorom klase trajanja optereenja i eksploatacione klase kmod i podele sa parcijalnim koeficijentom za karakteristike materijala m.
f x.d = f x.k
kmod
865 Nain prorauna: a) Savijanje bez normalne sile (N = 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:
km
m , 3, d
f m , 3, d
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
t 1 + 100
t 1 + 100
m , 3, d
f m , 3, d
gde je:
+ km
m , 2,d
f m , 2,d
t km fm,3,d i fm,2,d m,3,d i m,2,d
doputena tolerancija u % faktor oblika za pravougaoni presek odgovarajue vrstoe na savijanje sraunati naponi savijanja (M/W)
km = 0.70, za ostale preseke km = 1.00
b) Ekscentrino zatezanje (N > 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:
t , 0 ,d
f t , 0 ,d
+ km +
m , 3, d
f m , 3, d
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
t 1 + 100 t 1 + 100
t , 0 ,d
f t , 0,d
gde je: t km
m , 3, d
f m , 3, d
+ km
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
fm,3,d , fm,2,d , ft,0,d m,3,d , m,2,d t,0,d
- doputena tolerancija u % - faktor oblika za pravougaoni presek km = 0.70, za ostale preseke km = 1.00 - odgovarajue vrstoe na savijanje ako ne postoje onda je on fm,d (ako je presek malih dimenzija razlikuje se od fm,d ) - sraunati naponi savijanja (M/W) kao i za JUS (odgovarajue ose) - sraunati poduni napon (N/Aneto) kao i ranije
c) Ekscentrian pritisak
3 =
L3 i3
2 =
L2 i2
vitkost L3 i L2 su duine izvijanja, a i3 i i2 su poluprenici inercije poprenog preseka
c ,crit ,3
2 E0,05 = 2 3
c ,crit , 2
2 E0, 05 = 2 2
kritian napon izvijanja
866
rel .3 =
f c , 0 ,k
c ,crit ,3
rel .2 =
f c , 0 ,k
c ,crit , 2
relativna vitkost
ako je rel,3 0.3 i rel,2 0.3, onda sledea dva uslova moraju biti ispunjena:
c , 0 ,d f c , 0 ,d c , 0 ,d f c , 0 ,d
+ k m m , 3 , d + m , 2 , d 1 + t f m , 3, d f m , 2,d 100 m , 3, d t + + k m m , 2 , d 1 + f m , 3, d f m , 2,d 100

2
u ostalim sluajevima sledea dva uslova moraju biti ispunjena:
c , 0 ,d
k c , 2 f c , 0 ,d
+ km +
m , 3, d
f m , 3, d
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
t 1 + 100 t 1 + 100
c , 0 ,d
k c , 3 f c , 0 ,d
gde je :
m , 3, d
f m , 3, d
+ km
m , 2 ,d
f m , 2 ,d
k c ,3 =
i
1
2 k 3 + k 3 2 , 3 rel
k c,2 =
1
2 k 2 + k 2 2 , 2 rel
k 3 = 0.5 1 + c (rel .3 0.3) + 2 .3 rel

c
k 2 = 0.5 1 + c ( rel .2 0.3) + 2 .2 rel
- poetna imerfekcija u odnosu na prav tap (za monolitno drvo c = 0.20, a za lepljeno lamelirano c = 0.10) d) Uticaj transverzalne sile
2 ,d
= 1.5
Q2 Aneto
3, d
= 1.5
Q3 Aneto
naponi od transverzalne sile
Mora biti ispunjen sledei uslov:
2,d + 3,d 1 + tol

2 2
f v ,d
867
gde je: Q3 i Q2 Aneto - transverzalna sila - povrina poprenog preseka (po odbijanju svih oslabljenja)
e) Uticaj torzije Napon od uticaja torzije se sraunava kao:
tor , 3, d
Mt Wp3
tor , 2 , d
Mt Wp 2
Moraju biti ispunjena sledea dva uslova:
tor , 3, d
fv, d
tor , 2 , d
1 + tol
fv,d
1 + tol
U sluaju istovremenog dejstva momenta torzije i transverzalne sile moraju biti ispunjena sledea dva uslova:
2,d + tor,3,d 1 + tol f v, d
3,d + tor , 2,d 1 + tol f v ,d

f) nosai sa jednostrano nagnutom ivicom Na nagnutoj ivici modifikuje se vrstoa na savijanje i to: ako je nagnuta ivica tapa pritisnuta od dejstva momenta
f m, , d =
f m, d f m, d f 1+ tan + m, d tan 2 1.50 f f v, d c,90, d

2 2
ako je nagnuta ivica tapa zategnuta od dejstva momenta

868
f m , , d =
f m, d f m, d f m, d 1+ tan + tan 2 0.75 f f v, d t ,90, d

2 2
Kontrola je ista kao i za prav tap samo je broj uslova koji moraju biti ispunjeni povean na etiri zbog razliite vrstoe na savijanje na pravoj i kosoj ivici. iskorienje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom tapa
uticaji od pritiskuju e + k m m ,3,0,d + m , 2,d (1 + tol ) ili zateua sile f m ,d f m , 2,d

i
uticaji od pritiskuju e m ,3, 0,d + + k m m , 2,d (1 + tol ) ili zateua sile f m ,d f m , 2,d
iskorienje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom tapa
uticaji od pritiskuju e + k m m ,3, ,d + m , 2,d (1 + tol ) ili zateua sile f m , ,d f m , 2,d

i
m , 2,d uticaji od pritiskuju e m ,3, , d + + km (1 + tol ) ili zateua sile f m , , d f m, 2,d

g) zakrivljeni nosai konstantnog poprenog preseka
Moraju biti ispunjena dva uslova
uticaji od pritiskujue + k m m ,3,d + m , 2,d (1 + tol ) ili zateua sile f m ,d k r f m , 2 ,d

i
uticaji od pritiskujue m ,3,d + + k m m , 2,d (1 + tol ) ili zateua sile f m ,d k r f m , 2 ,d
Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosa zakrivljen) sraunava se kao:
m , 3, d = k l
k1 = 1
;
M3 W3
;
k 2 = 0.35
k 3 = 0 .6
k4 = 0
869
h h h h h kl = k1 + k 2 + k3 + k 4 = 1 + 0.35 + 0.6 r r r r r
Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade:
ako je
rin 240 kr = 1 t
rin r < 240 kr = 0.76 + 0.001 in t t
ako je
U sluaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak, potrebno je sprovesti i kontrolu poprenih napona zatezanja i sledei uslov treba da je ispunjen:
t ,3,90,d
V k dis 0 V
0 .2
1 + tol f t ,90,d
kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosaa sa konstantnom visinom i ima vrednost 1.4
t ,3,90,d = k p
M3 W3
V0 - uporedna zapremina od 0.01 m V - zapremina zakrivljenog dela nosaa, maksimalna vrednost V=2/3 Vb Vb - ukupna zapremina nosaa (zapremina nosaa izmeu dva zgloba je ukupna vrednost nosaa kao uoptena vrednost)
k 6 = 0.25
h h k p = k6 = 0.25 r r
h) zakrivljeni nosai sa promenom dimenzije preseka Neophodno je da budu ispunjena etiri uslova: iskorienje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom tapa
uticaji od pritiskujue + k m m ,3,0,d + m , 2,d (1 + tol ) ili zateua sile f m ,d k r f m , 2 ,d

i
870
uticaji od pritiskujue m ,3, 0,d + + k m m , 2,d (1 + tol ) ili zateua sile f m ,d k r f m , 2 ,d

iskorienje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom tapa
uticaji od pritiskujue + k m m ,3, ,d + m , 2,d (1 + tol ) ili zateua sile f m , ,d k r f m , 2 ,d

i
uticaji od pritiskujue m ,3, ,d + + k m m , 2,d (1 + tol ) ili zateua sile f m , ,d k r f m , 2 ,d
Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosa zakrivljen) sraunava se kao: za vlakna paralelna sa ivicom tapa
m,3, 0, d = kl (1 + 4tg 2 )
vlakna na nagnutoj ivici
6M 3 bh 2
m,3, , d = kl (1 + 4tg 2 )
5M 3 bh 2
- ugao izmeu pravca lamela i ivice tapa Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade.
ako je
rin 240 kr = 1 t rin r < 240 kr = 0.76 + 0.001 in t t
ako je
Na nagnutoj ivici modifikuje se vrstoa na savijanje i to: ako je nagnuta ivica tapa pritisnuta od dejstva momenta
f m, ,d =
f m,d f m,d f c ,90,d sin 2 + cos 2
ako je nagnuta ivica tapa zategnuta od dejstva momenta
871
f m , ,d =
f m,d f m,d sin 2 + cos 2 f t ,90,d
Koeficijent kl se sraunava kao:
h h h kl = k1 + k2 + k3 + k4 r r r k1 = 1 + 1.4tg + 5.4tg 2 k 2 = 0.35 8tg
k 3 = 0.6 + 8.3tg 7.8tg 2

k 4 = 6tg 2
U sluaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak, potrebno je sprovesti i kontrolu poprenih napona zatezanja i sledei uslov treba da je ispunjen:
t ,3,90,d
V k dis 0 V
0 .2
1 + tol f t ,90,d
kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosaa sa konstantnom visinom i ima vrednost 1.4 V0 - uporedna zapremina od 0.01 m V - zapremina zakrivljenog dela nosaa, maksimalna vrednost V=2/3 Vb Vb - ukupna zapremina nosaa (zapremina nosaa izmeu dva zgloba je ukupna vrednost nosaa kao uoptena vrednost)
t ,3,90,d = k p
M3 W3
2
h h k p = k5 + k 6 + k 7 r r k5 = 0.2tg
k6 = 0.25 1.5tg + 2.6tg 2 k7 = 2.1tg 4tg 2

i) Dokaz bone stabilnosti elementa
U sluaju da je nosa napregnut momentom savijanja sa ili bez sile pritiska. Mora biti ispunjen sledei uslov:
872
m , 3, d
kkrit f m, d
1 + tol
relativna vitkost se odreuje kao:
rel ,m =
f m ,k
m ,crit
kritini napon izvijanja se uzima kao:
m ,crit =
M 3,crit E0, 05 I 2G0, 05 I tor = W3 l ef W3
Na osnovu vrednosti rel,m odreuje se kkrit ako je ako je ako je E0,05 G0,05 Itor rel,m 0.75 0.75 < rel,m 1.40 1.40 < rel,m kkrit = 1 kkrit = 1.56 - 0.75 rel,m kkrit = 1/rel,m2
- 5% fraktil modula E paralelno vlaknima - 5% fraktil modula smicanja - torzioni moment inercije - razmak pridrajnih taaka upravnih na pravac ose 2
l ef
11.5
Prikaz rezultata
Izborom ove naredbe, program sve tapove, za koje je prethodno sprovedena kontrola stabilnosti, farba zelenom, odnosno crvenom bojom. Sa gornje strane tapa se ispisuje maksimalna vrednost proraunatog koeficijenta iskorienja preseka za: normalni, smiui napon, kontrolu kombinovanog naponskog stanja kako na zakoenoj ivici tapa tako i u temenom preseku. Iako je verovatno, ve samo po sebi jasno, naglasiemo da je idealna vrednost ovog koeficijenta 1.00, dok e svi tapovi koji ne zadovoljavaju imati vrednost > 1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00. Napomenuemo da e tapovi koji imaju koeficijent iskorienja > 1.00, biti ofarbani u zeleno, ukoliko se prekoraenje napona uklapa u toleranciju, zadatu pomou naredbe Propisi. Nakon aktiviranja naredbe Prikaz rezultata, na komandnoj liniji se javlja i poruka: <0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (<krAj>/Dijagram b.p.t ): Sada se od korisnika oekuje da selektuje proizvoljan tap, nakon ega se otvara dialog box sledeeg izgleda.
873
Izgled dialog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja U donjem delu dialog box-a se nalaze svi ulazni podaci za selektovani tap, a u donjem desnom delu dijaloga se kao orijentacione vrednosti prikazuju koeficijenti iskorienosti preseka (), za svaku od zadatih kombinacija posebno. U gornjem delu dijalog box-a se nalazi detaljan prikaz sprovedenog postupka dimenzionisanja. Promena tekueg sadraja ovog prozora se moe vriti pomou scroll trake sa njegove desne strane, a mogu se koristiti i tasteri PgUp, PgDn, kao i kursorske strelice , , ali pod uslovom da je fokus na tom prozoru. Ako vam ovi testeri ne reaguju, onda je dovoljno da miem kliknete na bilo koje mesto unutar prozora predvienog za prikaz rezultata dimenzionisanja, to e dovesti do promene fokusa, a samim tim e i tasteri za scroll-ovanje proraditi. U sluaju da elite da promenite ulazne podatke za dati tap, ne morate da izlazite iz ove naredbe i da pokreete ponovo naredbu Ulazni podaci, ve je dovoljno da u ovom dijalog box-u izvrite sve potrebne izmene i potom aktivirate komandno polje Proraun. Nakon ove operacije program e za selektovani tap sprovesti ponovni proraun uzimajui u obzir sve izvrene izmene u ulaznim podacima. Iz ovoga proizilazi i zakljuak da korienje naredbe Ulazni podaci i nije neophodno ako elite da dimenzioniete jedan po jedan tap. U tom sluaju je dovoljno bez prethodnog aktiviranja naredbe Ulazni podaci, aktivirati naredbu Kontrola stabilnosti, i ne obazirui se na sprovedeno dimenzionisanje u prvom koraku, selektovati jedan po jedan tap, u ovom dijalog box-u, zadati potrebne ulazne podatke, i vriti ponovno dimenzionisanje. Ako Vam tap ne zadovoljava, tako da promenom nijednog od ulaznih podataka koji se odnosi na konstruktivno reavanje problema, ne moe da proe sve potrebne kontrole, tada je reenje svakako u promeni poprenog preseka tapa. Kako e promena poprenog preseka tapa dovesti do preraspodele statikih uticaja na celom modelu, u tim sluajevima je neophodno da se vratite u modul za unos podataka, da promenite popreni presek tapa, da sprovedete ponovni proraun statikih uticaja, i svakako ponovo dimenzioniete sve tapove na modelu. Meutim, ako je Vaa procena da promena poprenog preseka nee dovesti do znaajnije preraspodele statikih uticaja na celom modelu, to program nudi mogunost da promenite popreni presek i bez ponovnog prorauna konstrukcije. Za tu namenu je predvieno komandno polje Novi presek. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog box koji je identian dijalog box-u za definisanje poprenih preseka greda u modulu za unos podataka. Tu moete promeniti popreni presek i potom pomou komandnog polja Proraun, zahtevati novo dimenzionisanje selektovanog tapa, za stare statike uticaje, ali sa novim
874 karakteristikama poprenog preseka. Napomenuemo da e ovako promenjeni popreni presek biti tretiran samu u modulu za dimenzionisanje drvenih elementa konstrukcije, dok e u svim ostalim naredbama, program baratati samo sa originalnim presekom, koji je zadat u modulu za unos podataka, i za koji su proraunati statiki uticaji. U sluaju da elite da odustanete od promene poprenog preseka, dovoljno je da aktivirate komandno polje Originalni presek. Njegovim izborom, prethodno promenjeni popreni presek e biti zamenjen originalnim. Napomenuemo da e u sluaju greda promenljivog poprenog preseka opcija za promenu dimenzija poprenog preseka biti nedostupna. Omogueno je generisanje izvetaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u Rastojanje preseka od poetka tapa unosi se poloaj preseka u kome se trai izvetaj dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja Generisanje izvetaja, generie Proraun , ponovo e se izvetaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja prikazati izvetaj kontrole stabilnosti za ceo tap. i svaki prikazani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu Izborom komandnih polja dokumentaciju ili poslati direktno na tampu. Aktiviranjem komandnog polja OK, sve eventualno izvrene izmene u ulaznim podacima, kao i rezultati ponovno sprovedenog dimenzionisanja, za selektovani tap e biti trajno upameni, dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje od svih uinjenih izmena. Izborom pod-opcije Dijagram b.p.t., koja je prisutna na komandnoj liniji, prikazuje se dijagram maksimalnog razmaka bonih pridrajnih taaka, na kome su prikazane reciprone vrednosti maksimalnog razmaka pridrajnih taaka za sve kombinacije optereenja, za svaki drveni element konstrukcije, objedinjeno za donju i za gornju ivicu tapa, kao na sledeoj slici.
Izgled prikazanog dijagrama b.p.t. (bone pridrajne take) na ekranu Napomena: Opcija prikaza dijagrama bono pridrajnih taaka je dostupna samo za proraun stabilnosti prema JUS-u.
875
11.6
Izvetaj
Kako je ovu naredba predviena za kreiranje tekstualnih izvetaja na hartiji, to njen izbor ima smisla tek nakon sprovedenog postupka kontrole stabilnosti. Izborom naredbe, na komandnoj liniji se javlja dobro poznata poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje jedan ili vie tapova. <0 sel.> Izvetaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>): Naime, sada imate mogunost da selektujete sve tapove za koje elite kreiranje tekstualnog izvetaja. Kada ste odabrali sve tapove, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure selektovanja i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno odabrane tapove.
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati sprovedenog dimenzionisanja. Potred diraktne tampe, programom je predvien i eksport ovog izvetaja u projektnu dokumentaciju. Svi tapovi odabrani u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju, tako da je na vama da odredite kako ete odabrane tapove grupisati.
876
11.7
Izvestaj za jedan presek
Kako se u izvetaju za celu gredu, za svaku od sprovedenih analiza automatski odreuje merodavno mesto na gredi, to se moe desiti sluaj da pomou prethodno opisane naredbe ne dobijete prikaz rezultata na eljenom mestu, obzirom da za datu analizu to mesto nije kritino. Zbog toga je i napravljena naredba Izvetaj za jedan presek,pomou koje imate mogunost da dobijete tekstualni izvetaj rezultata dimenzionisanja, ba na zadatom mestu. Njenim izborom, program e sa komandne linije prvo zahtevati da selektujete gredu u okviru koje elite da razmatrate lejeni presek. <0 sel.> Greda na kojoj se trai presek Selektovanje (<krAj>): Nakon izbora eljene grede, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete taku koja pripada prethodno selektovanoj gredi, i koja e odrediti mesto preseka. Taka na gredi: Izbor take na selektovanoj gredi, dovee do otvaranja dijalog box-a, sa prikazom sprovedenog dimanzionisanja u odabranom preseku.
Izgled dijalog box-a za prikaz rezultata dimenzionisanja u odabranom preseku
877
11.8
Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa
U programu je omoguena kontrola stabilnosti i pravljenje izvetaja za proizvoljno definisan tap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojavie se dijalog veoma slian onome za prikaz rezultata.
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinanog tapa U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka koji bi se inae preuzimali iz stvarnog entiteta - tapa u konstrukciji. Grupa parametara Geometrija omoguava definisanje geometrije tapa. U edit box-u Duina unosi se duina tapa, a u sluaju da je potrebno dimenzionisati tap sa lunom geometrijom check box Luna geometrija postavi se na ukljueno stanje i u edit box-u Radijus unese se poluprenik luka. U tom sluaju moe se podesiti i orijentacija lokalnog koordinatnog sistema tapa da li je osa 2 tapa usmerena ka centru ili od centra krivine. U delu dijalog box-a Uticaji nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji deluju du tapa. Komandno polje Preuzmi omoguava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na osnovu izabranog tapa iz konstrukcije. Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crte i komandna linija dobija sledei izgled: <0 sel.> Pojedinani tap Selektovanje (<krAj>): Mogue je selektovati samo jedan tap nakon ega sledi povratak u dijalog box. Od selektovanog tapa preuzimaju se popreni presek, duina i ulazni podaci za kontrolu stabilnosti. Komandno polje Novi presek slui za promenu poprenog preseka tapa. Njegovim aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprenog preseka.
878
Proraun vri se proraun i generisanje izvetaja. U Aktiviranjem komandnog polja polju Iskorienje bie ispisan maksimalni koeficijent iskorienja.

Tower 6

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tower 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tower 6

Program za statiku i dinamiku analizu konstrukcija uputstvo za rad sa programom

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Razlike u odnosu na Build 1200 nalaze se u poglavljima:

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

1.3 1.4 1.5

2.4.1 2.4.2 2.4.3 2.4.4

Izbor taaka ........................................................................................ 44

2.5.1 2.5.2 2.5.3 2.5.4 2.5.5 2.5.6

Crtanje poligonalne linije ....................................................................... 55

2.6.1 2.6.2 2.6.3 2.6.4

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Zumiranje delova crtea ........................................................................ 62

2.7.1 2.7.2 2.7.3 2.7.4 2.7.5 2.7.6

Selektovanje elemenata crtea ............................................................... 65 Komande za manipulaciju sa elementima crtea........................................ 72

2.9.1 2.9.2 2.9.3 2.9.4 2.9.5 2.9.6 2.9.7 2.9.8 2.9.9

2.10 Vidljivost ............................................................................................. 82

2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo) ............................................... 99

2.12 Komande za rad sa ramovima (meni Dispozicija) .................................. 111

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled) ............................................... 122

3. UNOS PODATAKA ................................................................................... 143 3.1 Konstrukcija ...................................................................................... 143

3.1.12.1 3.1.12.2 3.1.12.3 3.1.12.4 3.1.12.5 3.1.12.6 3.1.13.1 3.1.13.2

3.1.13 Faze graenja ......................................................................................... 244

3.2.1 3.2.2 3.2.3 3.2.4 3.2.5 3.2.6 3.2.7 3.2.8 3.2.9

3.2.13 Rezultanta .............................................................................................. 326 3.2.14 Konvertor optereenja .............................................................................. 326

Promena i kontrola ranije unetih podataka ............................................. 330

3.3.1 3.3.2 3.3.3 3.3.4 3.3.5 3.3.6 3.3.7

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

3.5.1 3.5.2 3.5.3 3.5.4

Komande za rad sa datotekama............................................................ 412

3.6.1 3.6.2 3.6.3 3.6.4 3.6.5 3.6.6 3.6.7 3.6.8 3.6.9

Prelazak u druge module programa ....................................................... 421

4.5.1 4.5.2 4.5.3

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

7.3.1 7.3.2 7.3.3 7.3.4

7.3.4.1 7.3.4.2 7.3.4.3 7.3.4.4 7.3.4.5 7.3.4.6 7.3.4.7

8.2.1 8.2.2 8.2.3

8.3 8.4 8.5

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

8.5.1 8.5.2 8.5.3 8.5.4 8.5.5

Uticaji u gredama ............................................................................... 532

8.6.1 8.6.2 8.6.3 8.6.4 8.6.5

8.7 8.8 8.9

8.10 Uticaji u indirektnim elementima........................................................... 561 8.11 Reduktor ........................................................................................... 565

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Dimenzionisanje greda ........................................................................ 752

9.4.2 9.4.3 9.4.4

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

9.4.5 9.4.6 9.4.7 9.4.8 9.4.9

Dimenzionisanje seizmikih zidova ........................................................ 810 Proraun preseka ............................................................................... 823

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Aktivirajte komandno polje Performance options....

Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Aktivirajte komandno polje Settings.

Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158