Poinakva

Jas sum Anabela. Imam 15 g. i do neodamna mislev deka sum obi~na tinejxerka. No, otkako mi se pojavi babnatinka na grbot koj potoa se pretvori vo xinovski cvet nalik na krilja, mojot `ivot se svrte naopaku sfativ deka sum POINAKVA . Seta izbezumena izbegav vo [umata zad mojata ku]a. Od edno drvo kako da iznikna najubavoto su[testvo [to sum go videla vo mojot `ivot - vilenikot Darijan, koj mi ka`a deka sum esenska samovila i deka imam posebna misija - da go za[titam portalot na na[eto carstvo od lo[ite trolovi i drugi demonski su[testva. No pred toa , treba da ja zavr[am Metafizi~kata akademija na koja ]e nau~am kako da prigotvuvam eliksiri, napivki i kataplazmi koi pri kone~nata presmetka so neprijatelite ]e ni slu`at za isceluvawe na ranetite samovili... Go zedov dnevnikov so sebe - zasega toj e mojot edinstven prijatel. Trgnavme niz [umata. ^ekorej]i gi zamisluvav momentite vo toa carstvo, raznite su[testva i Metafizi~kata akademija. Naedna[ zastanavme. -Ovde sme! - re~e Darijan. -Molam? Se nao|ame me|u pet drvja? Kako mo`e... - zastanav bidej]i Darijan ve]e zboruva[e ne[to. Naedna[, od drvjata se pojavija pet kruga koi se spoija i sozdadoa crn teleportal. Vlegov bez da zboruvam , vozbudena od magijata koja me opkru`uva[e. Koga stignavme vo Carstvoto se svrtev nekolku pati za da ja po~uvtvuvam ubavinata na ovoj svet. Tolku ubavo , tolku sre]no, tolku MAGI^NO! Stoev nekolku minuti se dodeka Darijan ne me povika da odime vo akademijata. Po patot me sledea razni pogledi - samovili, vol[ebnici, pegazi, ednorozi, kiklopi, vampiri, xuxiwa i mnogu drugi vol[ebni `ivotni za koi ne sum ni ~ula. Stignavme do edna visoka zgrada. Metafizi~kata akademija- si rekov. Sakav da vlezam , koga naedna[ slu[nav edno BUM koe go potrese celo grat~e. Se pojavi eden teleportal sli~en na onoj od koj dojdovme jas i Darijan. Od nego izlegoa dva trola koi ni se pribli`uvaa. Darijan me butna nazad i po~na da se bori. Zboruvaa nekoi ~udni zborovi. Frlaa ogneni topki, molwi, laseri, povikuvaa magi~ni `ivotni koi napa|aa i povtorno is~eznuvaa. Srceto mi ~uka[e. Po~nav da begam. Toa go zabele`i edniot trol, koj po~na da frla ogneni streli po mene. Edna strela me pogodi vo grbot. Padnav. Mojata

krv te~e[e po skalite na akademijata. Trolot se dobli`i do mene. Vperi edna strela kon mene. -Neeeeeee! -viknav vo o~aj. Naedna[ po~uvstuvav toplina vo racete. Crvena topka se pojavi na mojata raka i letna vo glavata na trolot. Toa be[e ognena topka! Trolot padna. Negovoto lice be[e raskrvareno. Go povle~e negoviot partner i zaminaa kako [to dojdoa. Moite avanturi vo ovoj svet samo [to zapo~naa. **** Otkako stanav i se osvestiv, vidov eden ~ovek so sina nametka i kapa. Sfativ, toa mora da e nekoj vol[ebnik. Po nekolku minuti mi prozbore: -Ah, novodojdenici, sekoga[ zapa|aat vo nevolja. Tuku, ka`i mi devoj~e, kako se vika[? -A...Ana...Anabela-prozborev tresejki se. -Anabela ! Ti si zna~i... -Esenskata samovila , da. -Dojdi so mene! Me povle~e vo edna temna soba. Naedna[, se osvetlija ~etiri fakeli. Fakelite bea mali, pa slabo svete[e, no uspeav da vidam dvajca ma`a i dve `eni. -Jas sum direktorot Ambroz. Ova se tvoite novi profesori, Anabela: Xorx Braun, vol[ebnik od Pensivilija koj ]e te nau~i mnogu silni magii; Hana Jorokobi, Japonska samovila koja ]e te vovede vo svetot na eliksirite; Livet Samtal, xuxe od {vedska koe gi u~i drugite kako da povikuvaat magi~ni su[testva i Pjetra Polet , samovila od Rusija, specijalist po leta~ki trikovi. Mora da zapo~neme vedna[ so tvoeto u~ewe bidejki Metafizi~kata Zemja poleka odi kon propast.-re~e toj. Toa be[e mojot prv den vo akademijata. ****

Pomina edna nedela otkako dojdov ovde. Iako ne sum ovde dolgo vreme, uspeav da nau~am mnogu ne[ta, kako na primer, prof. Braun me nau~i kako da frlam ognena topka i molwa , prof. Jorokobi mi poka`a kako da pravam minijaturna prav, koja se v[umukuva i od nea se stanuva minijaturen, prof. Samtal mi go poka`a kowot na smrtta koj se povikuva so izgovarawe Kavaliere Morte, a prof. Polet me nau~i da letam i mi gi poka`a lete~kite eskiva`i. Zapoznav i novi prijateliSamovilata Esma- mirna, dru`equbiva i silna devojka koja mi e najdobra drugarka, Ana, hrabar, silen, a i sme[en ednorog, vampirot-vegetarijanec Silo, eden od naj~udnite u~enici na Metafizi~kata akademija. Ve]e go znaete Darijan- vilenikot koj be[e pri~inata zatoa [to sum ovde. Denovite ovde pominuvaat brzo. Nastavnicite se mili, ~asovite se interesni i nema doma[ni! Sepak, mora da gi ve`bam magiite, letaweto i se [to u~ime tamu. Sepak, jas sum ESENSKATA SAMOVILA! **** Po eden mesec u~ewe, ve`bawe i prestojuvawe vo ova magi~no mesto, redno e da se slu~i ne[to. Ovaa vest ja dobiv u[te rano izutrina: -U^ENICI NA METAFIZI^KATA AKADEMIJA- se slu[a[e glasot na direktorot Ambroz od zvu~nicite-IMAME NEO^EKUVAN NAPAD OD XAKARD I ARMIJATA NA TROLOVI I SKELETI. Vo toj moment gi vidov Esma, Silo i Ana. -Koj e Xakard?-pra[av -Toj e demonot koj go otvori portalot me\u Metafizi~kata Zemja i Trolov grad.- re~e Esma.. -Be[e porane[en u~enik na Metafizi~kata akademija.- re~e Silo. -Najdobriot vo cela Metafizi~ka Zemja! -re~e Ana. -Eve ve! - rekov -Inaku, kade e Darijan? -Toj e eden od najsilnite vilenici i odi na misija da ja uni[ti armijata na Xakard so u[te 4999 magi~ni su[testva. -re~e Ana. -SE MOLAT SITE U^ENICI DA JA NAPU{TAT ZGRADATA NA METAFIZI^KATA AKADEMIJA {TO POBRZO- prodol`i direktorot Ambroz- SITE U^ENICI KOI SAKAAT DA POMOGNAT NEKA ODAT NA PLANINATA SOLMET.

-Ajde da odime!- rekov vo eden zdiv. Site se soglasija i trgnavme. Za sre]a nemavme nikakvi pre~ki na patot i u[te na portata na gradot se slu[a[e borbata. Koga odevme se poblisku do mestoto, srceto se pove]e mi trepere[e. Mojata prva borba! Sega ]e go poka`am ona [to go znam! Crni oblaci, svetkawe od ogan, cel pejza` mi izgleda[e stra[en, smrten, borben... Dali ]e uspeam? Dali ]e umram? Dali ]e pre`iveam? Se ]e se doznae po nekolku minuti. Taka odej]i, Silo mi vikna: -Anabela vnimavaj! Se svrtev i eden trol me pogodi ognena topka. Se iznervirav i mu vrativ edna i jas. Po~nav da go strelam so strujni streli i po nekolku neuspe[ni obidi kone~no go pogodiv. Trolot padna i mu isturiv malku od napivkata HH17, poznata kako Smrtna napivka koja go paralizira protivnikot i poleka go ubiva. Koga se svrtev, go vidov Silo koj se obiduva[e da onesvesti eden trol so grizewe na negoviot vrat (za Silo toa e te[ko bidej]i toj e vegetarijanec). Mu pomognav, povikuvaj]i kow na smrtta koj mu pomogna na Silo. Zagledana vo Silo, skelet me prese~e malku po grbot, a od bolkata padnav. -Zna~i Esenskata samovila- re~e skeletot - Tolku bila lesna za ubivawe! -Fenikson piro! Darijan kako da iznikna od zemja. Toj povika eden ognen feniks koj go raspar~i skeletot. -Anabela, [to pravite ovde?- re~e toj. -Ovde sme da pomogneme, kako site drugi! - rekov. -No na vie ne smeete da se borite dodeka ne pominete barem edna godina na akademijata! Kaj se Silo, Esma i Ana? -[to e, imame ovde borba! - se pojavija Ana, Esma i Silo. -Ve pra]am nazad! - re~e Darijan - Portelo arto... -Darijan, no nie ... - Kortelo!

So ova, Darijan ne vrati vo akademijata. Nie se vrativme razo~arani bidej]i ne pomognavme. Sledniot den stignaa vesti deka na[ata vojska gi spre~ila trolovite da navlezat vo gradot. Mu bevme luti na Darijan za toa [to ne vrati vo akademijata. Sepak, morav da se fokusiram na u~eweto bidej]i Xakard ni se zakanuva se pove]e i pove]e. **** Ne znam dali ova be[e son ili ne, no sepak, mora da go zapi[am. Go gledav Darijan , koj poleka, od sladok vilenik se preobrazuva[e vo zloben ve[ter. Zlobniot Darijan poleka, no svirepo gi ubiva[e moite drugari so crna magija. Jas stoev gledaj]i gi, nemo`ej]i d aim pomognam Ova mu go rekov i na direktorot Ambroz, koj sme[kaj]i se, mi vele[e deka ne e mo`no Darijan da napravi takvo ne[to bidej]i toj e najdobriot u~enik vo akademijata.Mi re~e da mu veruvam na Darijan bidej]i toj mo`e da mi pomogne vo se. Dali e ova vistinam, ]e doznaam. **** Dekemvri e i ve]e po~na da vrne sneg. Ulicite od `olti stanaa beli. Sekoj se raduva[e na prviot sneg, a i na raspustot. Ne znaev, no i ovde postoel zimski i leten raspust! Inaku, da ostavime malku proctor na ova strana i za Xakr Pikos! Novodojdenik od Brazil, angel, koj od dens ]e u~i ovde. Ah, kolku sladok e! Izgleda od sega ]e pi[uvam pove]e za nego!

**** Denes ona [to se slu~i be[e neverojatno! Xakr me pokani na sostanok! Be[e normalen den kako sekoj. Bev na ~asot na g-\a Jorokobi, a Xakr me gleda[e ~udno. Koga stana i mi se pribli`i mi re~e: - Anabela, ]e saka[ li da odime na sostanok denes? Kaj temnata pe[tera ima eden restorant pa... - Daaaaaaaaaaa! - rekov, vikaj]i. - Vsu[nost daaaaaaaaaaa vidam dali ]e imam vreme! Za toa vreme Esma se smee[e. Na kraj otkako Xakr si zamina nemo`ev i jas da dodr`am i se iskinav od smeewe!

Sega site devojki mi zaviduvaat...

**** Denes se izleze naopaku! Se nao\am vo kelija i nemam vreme da pi[uvam bidej]i Xakr, koj vsu[nost bil Xakard doa\a. Si izlegovme so Xakr i odevme, no koga stignavme kaj pe[terata po~na da vrne... -Kade da se skrieme?- pra[av Odedna` Xakr po~na da se trese i da se preobrazuva vo demon. -Nemo`e` nikade da se skrie[!- mi re~e. Vo toj moment se pojavi i Darijan. -Darijan, pomo[!!!-viknav vo o~aj. -Nemo`am da ti pomognam...- re~e i po~na da se preobrazuva vo zloben ve[ter! Zna~i se od sonot bilo vistina! Vo posleden moment uspeav da skinam par~e list koe go prativ so pomo[ na napivkata Letopis koe go pretvora sekoe pismo vo ptica.O ne, nemam vreme se nadevam deka Ana, Silo i Esma ]e **** Aha zna~i Anabela imala dnevnik? Toga{ da napi{am {to se slu~ilo... Koga ja zedov Anabela od }elijata vo koja ja smestiv, se obide da mi izbega so pomo{ na nekoi magii kako ognen zmej, leden zdiv, no popusto. Tie magii se preslabi i uspeav da se odbranam. Ja fativ i ja odnesov vo ma~ilnicata kade {to site koi mi se sprotistavija gi ubivav. Da, nivnata krv }e le`i tamu zasekoga{! Sega me ~eka mene za da mi se sprotistavi no nemo`e.

Xakard

****

Ovoj dnevnik go privr{uvame denes. Anabela se bore{e hrabro i zagina herojski. [tom nie stignavme go vidovme Xakard kako pi{uva vo Dnevnikot na Anabela. Po~navme da se borime, no zaludno. Xakard ne spre~i site trojca. Ne zatvori vo ma~ilnicata so Anabela. Za sre}a , na Silo mu tekna da ja iskoristi Rasreduva~kata prav, koja gi stopi sinxirite so koi bevme okovani. Vo toj moment dojde Darijan, koj ne napa|a{e se dodeka Anabela ne iskoristi leden zdiv koj go zamrzna. Izlegovme nadvor i go vidovme Xakard koj ~eka so svojata vojska. Za sre}a, vo toj moment pristigna direktorot Ambroz koj ja donese vojskata od na{ata akademija. Se ni ode{e dobro , koga naedna{ dojde Darijan so svoi klonovi. Se {to

probuvavme da storime be{e zaludno. Se le~evme, no i na napivkite i eliksirite im dojde kraj. Xakard lebde{e i se ~ustvuva{e popednosno. Mislevme deka e kraj. Po nekolku minuti,Anbela sobra sila i ni re~e da se povle~eme. Se trgnavme mnogu daleku. Od daleku uspeav da vidam deka Anabela pie nekakva te~nost. Mu se dobli`i na Xakard i vikna Ova e za Metafizi~kata Zemja!!!i po toa se slu~i golema eksplozija. Krv ja polea cela treva. Na kraj sfativme deka Anabela ja ispila te~nostaso H1 ili Eksplozivna smrt koja koga }e se ispie, stanuva kako tempirana bomba. Sega , Metafizi~kata zemja e spasena. Neka po~iva vo mir Od Ana, Esma i Silo.