07.10.2008.

Opti pregled perioda od 1800-1920 godine

Va period je od 1800-1920 godine Taj period je prilicno veliki i u njemu su se dogodile neke veoma kljucne promene koje su Skandinaviju prevele u jedan nov poredak drustvene organizacije. Sada cemo prvo napraviti presek (pregled) ovog perioda, a onda cemo uraditi ceo period od 1800-1920 godine. Sada je najbitnije da vidimo kako se drustvo u tom periodu poboljsava. Dakle krajem 18. stoleca, pocinje onaj period koji sam prosle godine opisivao kao priprema graanskog drustva. I to graansko drustvo poinje ozbiljno da se formira iza 1800. godine. Iza 1800. godine su se prvi put, moe se rei, ostvarili preduslovi za razvoj kapitalistikog sistema proizvodnje i modernog drustva.

Politike promene
Nakon sloma Francuske revolucije, u celoj Skandinaviji (dakle u Dansko-Norvekoj i vedsko-Finskoj dravi) jaaju autoritativne tendencije tj. kraljevo samovlae ili (samodravlje) jaa i opozicije ima vie?. To, medjutim, poinje da predstavlja problem za novu graansku klasu. Novoj graanskoj klasi koja poinje da skuplja kapital odgovara otvorenije drutvo i njoj ne odgovaraju feudalni odnosi. Za kapitalistiko drutvo je bitno jedinstveno trite, jedno pravilo i jedan zakon kad se prelazi granica, jedan tip poreza koji se placa na celoj teritoriji i sloboda ljudi da se krecu uzdu i popreko kad god mogu. Kad se preseli proizvodnja odavde do onde, da moe da se preseli radna snaga. I to je ono to se dogaa u Skandinaviji- stalan politiki sistem, bez politickih sloboda, ali koji je ve naet u organizaciji. Krajem 18.stoleca.- se naglo oslobadjaju vezanosti za zemlju; esnafi pocinju da se raspadaju i pritisak gradjanske klase ka liberalizaciji politikog ivota polako poinje. I negde sredinom tog stolea je taj pritisak iz korena potisnut?. Za Norveku 1817. godine usvojen liberalni stav, ali iza toga sledi borba da se on promeni. U Danskoj 1849. je usvojen uz protivljenje kralju od strane feudalaca, ali liberalni ustav koji ostavlja prostor za novu politiku opredeljenost. Slino se dogaa i u vedskoj. I drutveni odnosi se polako iz feudalnog politikog ureenja kreu ka autoritativnom ureenju, a taj proces je sutinski okonan u vedskoj 1917. kada je vedski kralj poslednji put pokuao da se bake 's ko hoe da oformi vladu' ( i onda su mu rekli:ti si samo kralj i ne guraj se u ono to nije tvoj posao!!! -Vladu sastavlja vecina u parlamentu, a ti e samo da potpie to i to.)

140 godina (racunajuci i kraj 18.veka, pa sve do 1920ih) je bilo potrebno da se iz feudalnog pree u potpuni parlamentarni sistem. Klju je da to ekspandira upravo u ovom periodu. Unutar te borbe za politiku promenu su bile: Borba da se ogranie kraljeva ovlaenja- to pre svega znai da se vremenom podigne parlamentarna demokratija, a to znai ne da kralj bira predsednika vlade i vladu kako on hoce, nego da vlada proistice iz veine u parlamentu. Stvaranje politikih stranaka-u vedskoj su bili, seate se ''eiri'' i ''Kapice''. Ali Danska i Norveka, seate se (iako se ne seamo), nije bila u sferi politikih stranaka- ali u 19. stoleu je polako stvara. Stranke nastaju kao izraz interesa odreenog drutvenog sloja. Postojala je staleka skuptina u kojoj su bili zastupljeni: aristokratija, svetenstvo i bogati graani. One su se retko sastajale i uglavnom nita nisu odluivale i kljuni sukob je bio izmedju najkrupnije aristokratije i kralja. Ali za jaanje graanske klase, a ona istovremeno postaje i brojnija i ekonomski monija, ona eli da svoje poslanike i druge vrednosne interese reava u parlamentu. Tim se organizuju, u prvom, male politike stranke. (Graanska klasa je podeljena po vertikali: srednji sloj, vii srednji sloj, nii vii sloj, najvii sloj, a sve to u zavisnosti od toga koliko ..materijalne?..... moci imaju. I oni su vrlo rano poeli da se dele na 2 bloka jedan konzervativni i jedan liberalni. 1. Konzervativni je teio da se drutvo to manje menja 2. Liberalan je video razvoj drutva u irenju graanske slobode (to je ta strana desnice i levice) ...i tako su stranke poele da se stvaraju To je poetak pravog savremenog parlamentarizma... U drugoj polovini 19. stolea sa razvojem industrije, razvija se radnika klasa koja hoe da titi svoje interese i ona prva organizuje sindikate, a onda kad se jos vise razvila osnivaju se socijal-demokratske stranke (radnike stranke) i parlament tako postaje sloeniji postoje 3 kruga u njemu: konzervativan deo graanske klase, liberalan deo graanske klase i jedna radnika stranka. Na selu se takoe, tokom tog stolea, odvija raslojavanje na jedan vei deo seljaka koji se polako sputa na dole po svojoj imovini i jedan manji deo seljaka koji kupuje sve vise i vise zemljita, i na kraju neki imaju mnogo vie zemlje pa nastaju veleposednici, i koji ine bogato seljatvo. Bogato seljatvo se prvo organizuje u svoje politike stranke i sad oni tite svoje interese. U 20. veku sa drugim socijalnim potrebama javljaju se nove stranke. Sve mogunosti? zavise od toga za sta se glavnina/polovina? stranke zalae tj. ta je najvanije za to zalaganje: jedno od tih je bilo zalaganje liberalnog dela graanstva i radnikih stranaka za

 pravo glasa.To pravilo prava glasa je vailo samo za mukarce ili za odreene prihode- to znai samo mukarci koji su imali imovimu ili prihode u nekoj odreenog granici imaju pravo glasa. Oni su se borili da se pravo glasa proiri kod mukaraca tako to e se smanjivati ekonomski cenzus tj. novani uslov za pravo glasa i da se sputa na dole prema uzrastu. A onda poinje borba da i ene dobiju pravo glasa u drugoj polovini 19 veka pogotovo '20-ih i '30-ih godina 19. stoleca jaa enski pokret, koji se sada usmerava na to pravo glasa za ene i pravo na obrazovanje (enama nije bilo dozvoljeno da studiraju) Ta borba za ukidanje cenzusa i za jednako pravo glasa i za mukarce i za ene i to u naelu od 21. godine (godine se odnose na mukarce i ene) poela je negde 1860. i okonana je tek iza I svetskog rata kada je to konano ustanovljeno. Skandinavske zemlje su u tom periodu bile multietnike, ali neke borbe Finaca za pravo u vedskoj ili Sama za pravo u Norvekoj i vedskoj i nekih drugih naroda kao Grenlanana i Islanana skoro uopte nisu ni tretirani. Jedan norveki svetenik u drugoj polovini 17. stolea je hteo da se zakonski regulise da ni jedan Sam(Laponac) koji ne zna norveki ne moe da se oeni. Oni su bili izloeni prisilnoj asimilaciji. Takoe je bilo jo jedno problematino pitanje: ta initi sa katolicima i jevrejima? Katolicima je jo u 18. stolecu doputeno, iz trgovinskih razloga, da se naseljavaju (a gde je trgovina tu su i pare tj. s katolicima dolazi veliki priliv novca, da ne kaem ''Santa Kinta''). Oni polako katolicima dozvoljavaju da se naseljavaju, pa da se organizuju u svoje crkve, pa je polako dozvoljavano i drugima iz -unutar protestantske crkve da prave svoje poslovne organizacije i organizacije van zemlje i polako je poputala ta srednjevekovna svetina. Dok su jevreji bili u posebnoj situaciji i njima po Ustavu Norveke nije bilo dozvoljeno da se naseljavaju u Norvekoj. Na kraju su to uspeli da ukinu. Znai to je poetak borbe za jednaka prava. Pre ove borbe su bila jednaka prava za etnike Norveane, etnike veane, za etnike Dance. Sada na red dolaze jednaka prava za sve u dravi. Poela je sredinom 19. stoleca zavrena je pre 20-ak godina. Borba za jednaka prava se retko gde okonala u periodu kracem od nekoliko desetina godina. Te promene su bile kljune u politikom polju unutar drava, ali se i spolja neto deavapromene su u politikom poloaju skandinavskih zemalja. Danska je izabrala pogrenog saveznika u Napoleonovim ratovima, kada je Engleska? izbombardovala ceo Kopenhagen i izvukla celu njenu flotu i oterala je teku finansijsku krizu. A vedska se dovijala malo na ovu malo na onu stranu, pa je uspela da se nae na pravoj strani na kraju, ali je uspela da izgubi Finsku, koja je data Rusiji kao ruska naknada za uee u ratu protiv Napoleona, ali je zato Danska izgubila Norveku pa ju je dala vedskoj kao naknadu to je izgubila Finsku, naravno ni Fince ni Norveane niko nije pitao da li e na ovu ili onu stranu. A Norveka nezavisnost je trajala svega nekoliko dana , dokle kralj Johan, vedski kralj, inae bivi Napoleonov general...i skrenu ovek temu- svata!!! Norveka je postala nezavisna tek 1905., a Finska tek iza I svetskog rata. Dakle 19. stolece je period promene skandinavskih granica.

...pa sad se nastavlja na ko zna sta.... Najvee borbe su voene oko lezviga i Holtejna, granino podruje izmeu dansko- nemakog saveza i obe strane su imale tendencije da zauzmu to podruje iz tog razloga to su u graninom podruju sa Pruskom, najtradicionalnijim vojnikim delom Nemake sa profesionalnom vojskom. Tu je Nemaka vojska bila jako dobro i profesionalno opremljena, dok su sa danske strane bili manje vie obueni seljaci sa velikom ambicijom da zauzmu to vie tog podruja i kad god je ulazila u rat sa Nemakom bila je sve manja i manja, dok konano nisu shvatili da ako tako nastave uskoro ih nee biti. I to su bili ti ratovi koji su voeni. 1864. Dansko-Pruski rat, gde je svima bilo potpuno jasno da je to danska prava avantura, gde su nemaki profesionalni vojnici zavrili stvar dok si rek'o piksla. U I u II svetskom ratu nemake jedinice su osvojile Dansku za manje od jednog dana, kad je predsednik danske vlade izjavio Nemakoj da Danska jeste okupirana, ali da je Danska i dalje ostala superiorna. 1809. izvren je dravni udar u vedskoj kada je i kralj smenjen jer je pokuao da vedsku uvede u rat sa Rusijom. Kralj je bio u skroz ozbiljnoj nameri da ue u rat, ali je vedskoj aristokratiji i graanskoj klasi koja se razvijala bilo jasno u tom trenutku da je vedska prestala da bude evropska vojna sila nakon bitke kod Poltave 1709 ili '11. ...''uvek zaboravim'' ree. vedskom kralju i vedskoj monarhiji je trebalo samo 100 godina da shvati da vie nije vojna sila. Za vreme kada je voen Krimski rat, izmeu Pruske i Rusije, Rusija je malo loije prola, e tad su po vedskoj krstarili zastavama posebno mladii i veliki plemi vedski kralj Oskar I je jako eleo da napadne Rusiju, sad kad je slaba pa da preuzme Finsku, ali to nije imalo anse da se izvede, jer niko to nee uraditi. Tako vedska vie nije bila velika sila i ta ona moe... svakom je dodato i oduzeto ono sto je i trebalo...da bi pred kraj II svetskog rata dalo konanu sliku savremene Skandinavije kad je re o granicama i kad je re o drutvenom ureenju. -Dve republike i tri ustavne monarhije, od dve drave sa kraljem samodrcem do pet drava; od feudalnog politikog sistema do parlamentarne monarhije; od nepostojanja politikih stranaka do relativno razuenog sistema na liniji, od levice do desnice. A sad...tan tan taaaaaaaaan...

Privredna struktura
Krajem 18. stolea preko 90% stanovnitva ini seljatvo. To su agrarne sredine. Krajem 19.stoleca veci deo ljudi ivi u gradovima. ta se dogaa? Poinje razvoj industrije; industruji su potrebni radnici, radnici ive na selu, dakle treba razgraditi selo da bismo napravili industriju, poinje prelazak stanovnitva iz sela u grad. Taj razvoj je polako krenuo u drugoj polovini 19. stoleca i polako je dolo do industrijalizacije da bi se pred kraj II svetskog rata razvile industrijalne drave. Industrije koje su bile zastupljene su : Prehrambena industrija-prerada poljoprivrednih, ribarskih i ratarskih proizvoda Drvna industruja Brodogradnja Mainska industrija u vedskoj Rudarstvo 4

 Moreplovstvo dakle razvoj u poljoprivredi i demografske promene i promene u politikom sistemu, to je iza sebe povuklo i niz drugih promena.

Obrazovanje
Promene u obrazovanju- jos 1700ih i 1800ih zahtevalo se da se stanovnitvo opismeni, da bi mogao da se ita mali katihizis- molitvenik i onda je dolazio svestenik i proveravao da li znaju da citaju (cela porodica). 1800ih je uvedeno obavezno osnovno obrazovanje za sve, pa su postojale gimnazije kao klasine gimnazije sa latinskim, grkim i sa nekim prirodnim naukama i zanatske kole, a onda se sve to kree ka jednom laganom izjednaavanju razlika. Kako privredne potrebe rastu, tako raste zahtev za ujednaenijim obrazovanjem na hrianskom tlu. To dovodi do razvoja univerziteta, ak do 1800ih godina univerziteti si jos red malih institucija, tek oko desetak profesora, koja stotina studenata i to je to. Vec krajem 19. stoleca su mnogo veci i u 20. stolecu se razvijaju u vece univerzitete, mada , ajde da kazemo da tek od Velike skole 1860 i neke godine mozemo da racunamo da imamo visu skolu, ali univerzitet u ??? tek 1905 godine. 1700ih godina su poeli da shvataju, 1800ih godina su........ obrazovano i zdravo stanovnitvo u dravi sa dobrom infrastrukturom, dakle obrazovano i zdravo stanovnistvo u drzavi sa dobrom infrastrukturom jeste preduslov privrednog razvoja. 1600ih godina pocinje-im je vedski kralj vodio racuna (ta bre vie hoe da kae).....u principu 1700ih godina su ostavljene za kulturni i geodetski? Barut???(uporno tako razumem) 1724. godine (moda) je bio prvi sistematski popis stanovnistva u Norvekoj. Dakle obrazovano stanovnistvo, razvija se u punoj meru obrazovni sistem i gleda se da se celo stanovnitvo ukljuci u srednju kolu i to je manje-vie postignuto do kraja stoleca i potie u sistemu kolstva i pokriva celu zemlju do kraja I svetskog rata.

Zdravstvo
U drugoj polovini 19. veka, kreu jake kampanje koje su poele ve u prvoj polovini- za zdraviji ivot. Smanjenje alkoholizma, vea higijena, u gradovima koji su bili uzasno prljavi, pocinje sistematsko pravljenje kanalizacije i vodovoda i svega ostalog i prave se mree puteva i eleznica i kanala koji se prokopavaju i posle se povezuju u mree. I to je tim zemljama omoguilo da lepo vre razvoj nekog novijeg drutva. Regije koje nisu to sprovele za sebe nisu se razvile dovoljno, a to je jedan od najbitnijih preduslova. Da bi razvoj bio dovoljno brz poeli su da ukljucuju i ene i decu iz razlicitih slojeva i onda su i ene dobile pravo na ........????? ma pika li mu.... :-) Sa tim promenama u zdravstvu, raste stanovnistvo koje se u toku tog 19. stolea praktino udvostrucilo, uprkos prodoru mortaliteta pred kraj stoleca. Broj ivoroene dece koji je rastao je poceo u vecoj meri da nadoknauje i prevazilazi gubitak nastao zbog umiranja i manjeg broja novoroenih. I ta se tendencija nastavlja u 20. veku sa odreenim padovima u natalitetu.

Mentalitet
Sa svim tim promenama deavaju se i promene u mentalitetu koji se odraava na kulturu i ivot uopte. Od jednog starog agrarnog mentaliteta vezanosti za lokalnu sredinu polako se krece ka savremenom mentalitetu vezanosti za veu teritoriju. Ne prave nacije drave, nego drave prave naciju- nisu Srbi pravili Srbiju vec je Srbija pokuala da napravi Srbe. Drave to ine sa celokupnim stanovnitvom. I to je ono to je injeno u Skandinaviji. Norvezani, veani...to je projekat drave Norveke, to je projekat drave vedske, to je projekat drave Danske za Dansku koji neko dozvoli i (sad neko kaslje)...i tako se polako navlaci kao neka kapa na glavu kompletnog stanovnistva. Isti obrazovni sistem, ista knjievnost koja se ita, nacionalna, verska, himna, zastava i sve ostalu u znaku nacionalnog simbola, sa cim polako ljudi treba da se identifikuju, pa se uvodi pojam nacionalnog praznika i ovo i ono... Ideja homogenizacije stanovnitva, pri emu politika ideja i estetska? vrednost viseg i srednjeg sloja je drugim reima-lepo je ono to ja kaem da je lepo, jer sam ja vii od drugih po poloaju u drutvu, pripadnik vieg srednjeg sloja- vii srednji sloj odluuje u svakoj dravi o tome sta je u naelu npr. 'lepo' - lepo je npr. ono sto moe da se kotira na berzi, sve ostalo nije. I to je taj pokuaj da se od heterogenog stanovnitva ovog ribara ovde (pokazuje na karti) i mornara ovde(i dalje pokazuje) i ovog ribara ovde (sad vise na karti), koji pojma nema da ovaj ovde postoji, a ovaj nema pojma da ovaj drugi ovde postoji- napravi drava. Pa sad prica o tome kako se veani iz centralnog dela vie oseaju veanima, nego veani iz Sknea, dok se oni vie osecaju neim drugim i da Ovi prvi ne priznaju Ove druge kao prave veane i vec su skoro odustali od njih jer je velika kulturna izmeanost, kao kad bi nekao pokuao da od Finaca napravi Sveane. To je taj period u kome dolazi do promene u mentalitetu.- prelazak od agrarnog mentaliteta, vezanog za lokalnu zajednicu, ka nacionalnom identitetu, od neobrazovanog ka obrazovanom, od staticnog 'Ja ivim, raam se i umirem u svom selu i iz njega se nigde ne miem' ka nekome koji e biti fleksibilan. Prica o graenju eleznike pruge, pa kao dolazi mnogo stanovnitva iz razlicitih delova zemlje da uestvuju u graenju (pa onda sledi kulturalni ok, avaj) druge pesme, drugi obicaji, drugacije ponasanje, drugaciji govori- iz drugog kraja odjedanput se nalazimo u seoskoj sredini koju su oni presecali (valjda se misli na tu zeleznicu), u seoskoj sredini koja se dve hiljade godina nije menjala, sve je to imalo veliki uticaj, usvajali su se razliiti obiaji. Sve se to desava brzo-u nekih 10 godina, jer putevi i eleznike pruge presecaju sva ta podruja i tako se povezuju zatvorene seoske sredine.

Promene u mentalitetu
Seoska sredina ima vrlo staticki mentalitet. Vi se secate od prosle godine da je

seosko vreme racunato ciklicno, zavisno od s... i godisnjih doba, i da je jedini dinamicki binarni element, dolazak razbojnika,epidemija, poplava...neko zbivanje koje poremeti osnovni seoski poredak. I seoska sredina se veoma lagano menja i u seoskoj sredini se jako tesko prihvataju promene. Skandinavska sredina je zacudjujuce brzo prihvatila promene. I te promene u mentalitetu su one koje su krajem 19.v. pocele da prevode skandinavsko drustvo iz ranomodernog u moderno drustvo. Jedan od kljucnih elemenata je bilo to sto je seljak,onaj koji je ostao na selu (nije krenuo putem industrijalizacije), postao robni proizvodjac. Seljak je ranije od svacega proizvodio po malo za svoje potrebe, a visak prodavao. Krajem 19.v. takav seljak nestaje, i prelazi u seljaka robnog proizvodjaca. Pocinje da proizvodi jedan, dva, maksimalno tri proizvoda a sve ostalo kupuje. (Seljaci koji proizvode samo krompir, ili seljaci koji proizvode zitarice, psenicu, ili mleko... a ostalo kupuju). Taj proces pocinje tako; on ih pretvara prakticno u seoske industrijalce, seljake industrijalce-ako tako nesto uopste moze da se kaze. Seljak koji proizvodi jedan ili dva proizvoda u velikoj meri, a sve ostalo, sto je ranije sam proizvodio, kupuje. (Cak seljak koji proizvodi mleko, predaje svoje mleko a onda kupi mleko u prodavnici) To naravno povlaci, cak i u seoskoj staticnoj sredini, nov nacin razmisljanja koji zahteva od njih da razmisljaju na relaciji roba- novac. Ali i dalje se dosta toga nije promenilo-(npr cistoca, kupanje... Nemojte nikad zaboraviti da katolicka, protestantska delimice i pravoslavna crkva stolecima smatraju cistocu grehom. Sve negde do druge polovine 19.v. cistoca jeste greh- biti cist znaci posvecivati paznju svome telu, a posvecivati paznju svome telu je greh jer je telo gresno. Tek su nastojanja zdravstvenih sluzbenika, jer su lekari poceli polako da otkrivaju sta prljavstina znaci, uspela nekako da razbiju taj-- i da uljude, civilizuju---.) Druga situacija je bila u gradu. (Vec sam pomenuo politicke podele, liberalnu gradjansku klasu i radnicke pokrete?) Cela ta promena u gradu je za sobom povukla promene u odnosu na shvatanje rada, zena, dece, bolesti, kaznjavanja, seksualnosti, i polako obrazovanja. -Obrazovanje- javljaju se kritike obrazovnog sistema koji je zasnovan na bubanju, i koji ne doprinosi nikakvom kognitivnom razvoju dece. Tad pocinje kritika jer su, sa jedne strane, zeleli obrazovanje koje bi mladima, deci dalo sposobnost deduktivnog i kognitivnog shvatanja.( Sa druge strane su imali ekstremni slucaj konzervativnog obrazovanja kakav je u Engleskoj za visu klasu, za decu iz visih slojeva koja je dala bezosecajnu gupu ljudi. Toga je bilo i u Svedskoj gde su stariji ucenici u privatnim skolama mogli mirno da maltretiraju mladje...) -Kaznjavanje Osnovni tip kaznjavanja od starog veka do 1700-ih godina jeste fizicka kazna. a) Jedan blazi tip je uskracivanje hrane i pica. b) Sledeca faza je sibanje-batinanje (naravno podrazumevalo se da ih prilikom ovih kazni i zatvore) Za sve je bila propisana odredjena kazna. Skoro sve kazne su se svodile na odredjeni broj batina. c) Sakacenje- utiskivanje ziga na celo ili odsecanje ruke, nosa, usiju...

d) Neka vrsta smrtne kazne: najplemenitije, rezervisano za one iz najvisih slojeva, je odrubljivanje glave. Vesanje je bilo ponizavajuce. Nije bilo razapinjanja na krst sto je rimsko nasledje, a to je kazna koja najvise ponizava. A posebna kazna je bila odrubljivanje glave i cerecenje tela. Kazne su izvodjene javno. Kazna je trebala da bude delimice kazna, a delimice jasan primer drzavnog autoriteta. Pri tome se smatralo da svako ko ima autoritet ima i pravo da kaznjava. Crkva, unutar onoga sto je njoj pripadalo, drzavna uprava unutar svog i mi profesori imamo pravo da vas kaznjavamo. To se ukinulo pocetkom 20.v. Kazne se redovno upraznjavaju i te kazne su javne. Kad bi bio neko znacajniji onda bi to bio veliki ritual-posebno obuceni, svestenik, trebalo bi taj da se javno pokaje, pa bi isli kroz grad tacno odredjenim putem,pa su zastajali na odredjenim mestima.... pa bi onda taj bio pogubljen, pa bi bio iseckan na komade, pa bi ti komadi bili stavljeni na tockove..... jeeel moram sve da piseeem? Te surove kazne odgovaraju starom i srednjem veku. Pri cemu je standardni postupak pri ispitivanju optuzenog bilo mucenje. U 18.v. u celoj Evropi pocinje polako to da se menja. Pocinje prikupljanje dokaza, ne iznudjeno priznanje na ovaj ili onaj nacin nego dokaz da je neko nesto stvarno ucinio; polako se suzava broj krivicnih dela za koje se moze izreci smrtna kazna- recimo nema vise izricanja smrtnih kazni za vesticarenje, ne prihvata se vise da vestice postoje, to pripada sujeverju. Onda se jedan broj seksualnih odstupanja od---- dekriminalizuje. Polako se ukida kazna za dobijanje vanbracnog deteta. Jedino se kazne cuvaju za bilo koju vrstu osporavanja---uperenih kralju,kraljici. Dakle za ono sto ima politicki znacaj. Zatvori-pocinju da se dizu na povrsinu tla, dakle ne vise ispod zemlje; ali i dalje je ideja da sto veci broj zatvorenika bude zatvoren u manjem prostoru i da sto manje kostaju. Pri tome su neke kazne besmislene i kontradiktorne-dugujes nekome novac,onda te strpaju u zatvor dok ne vratis novac a u zatvoru ne mozes da privredjujes. Ali kazna je i dalje iskljucivo kao kazna-dakle ucinio si nesto sto je neprihvatljivo u odnosu na tadasnji sistem vrednosti i zato ces biti kaznjen. 19.v.-ozbiljno pocinje da se razmislja da li je taj sistem odrziv i onda se polako jedan broj stvari dekriminalizuje i menja se sistem kaznjavanja. Ukidaju se fizicke kazne, smanjuje se broj krivicnih dela za koja se moze izreci smrtna kazna, i polako se, restriktivno, izrice smrtna kazna. Sa tim se menjaju i zatvori-standardna je okrugla zgrada, sve celije gledaju ka sredini a u sredini je kontrolna sluzba-valjda- tako da stojeci negde mozes da vidis sve celije; zatvorenik je uvek vidljiv-dakle potpuna kontrola. Krajem stoleca polako i to pocinje da se menja i u 20.v. pocinju da se prave zatvori--celije sa strane, sa po vise ljudi ili sa po jednim zatvorenikom sto jos uvek nije samica (samica je kad je potpuno izolovan). I pocinje polako da se javlja ideja rehabilitacije?krivca treba resocijalizovati. Zatvor treba da bude i kazna i prevaspitavanje. Cuvari; prvi put se trazi misljenje lekara... (?Prvi put su neki elementi socijalizovani,to je istovremeno povezano sa nekom drugom pojavom koja to prati?): Katolicanstvo smatra siromastvo prirodnom pojavom a pomoc siromahu humanim delom dok je za protestante siromastvo lenjost, a pomaganje siromasnima-pomaganje lenjima sto je bogohulno delo. Tek kad je broj siromasnih postao drasticno veliki, a jedan dobar deo tih siromasnih,prosjaka koji su pre toga kaznjavani,poticali su iz razlicitih gradova, imobilizirani ili zbog bolesti ili sto su ostali sirocad; i prvi put se uvode propisi koji nalazu da se organizuje neka vrsta pomoci

ishrane za njih. I onda se deo siromasnih koji su zavrsili u zatvoru prosto ne smatra vise krivcima. Kriminal postoji i postojace u ovom ili onom vidu ali se menjaju drustvene norme koje propisuju kako cemo shvatati ljudske postupke i kriminal i kako cemo odredjivati kazne za to. I to je bila ta velika promena u kaznjavanju,koja se odigrala u 19. i pocetkom 20.v. -Bolesti Tradicionalno se na teritoriji Skandinavije,od vikinskog perioda pa na dalje razlikuju somatske i psihicke bolesti. -Psihicka bolest se ne smatra kao bolest nego kao odstupanje od normale za koje pojedinac nije kriv. U vikinskom periodu ubiti nekog ko ima psihicku bolest se smatralo necasnim delom. Srednji vek prema psihickoj bolesti se odnosi saroliko jer se vrlo cesto smatralo da su psihicka oboljenja (epilepsija, vrste histerija...) iskusenja kojima satana izlaze pojedinca. Dok se neke druge bolesti psihijatrijskog tipa tretiraju kao bolesti gde tu osobu treba izolovati. Ovaj drugi tip je vremenom doveo do osnivanja ludnica. To se pocinje menjati u 19.v.- kroz razvoj psihologije pocinje se stvarati predstava o tome da je psihicka bolest jedna vrsta bolesti, a samo su se menjali nacini na koji tu bolest treba leciti (hladnim, toplim tusevima, vezivanjem ili na ovaj ili onaj nacin; kod onih agresivnijih uglavnom vezivanjem, i vezivanje je opstalo sve do pocetka 70ih.) Bitno je da je to shvaceno kao bolest koja se moze leciti, ali ima i onih koje su neizlecive. Kraj 19.v. je bio dosta humaniji- na takve ljude se vise nije gledalo kao na nesto sto treba potpuno izbaciti iz drustva. -Druga je stvar sto se tice somatskih bolesti. Somatske bolesti su se stalno kretale izmedju shvatanja, sa jedne strane, da je to nesto prirodno, sa druge strane da je to nesto natprirodno. Nije u Skandinaviji nikada postojalo neko rasireno uverenje da je somatska bolest uticaj demona, zlih duhova. Ali je postojalo verovanje da se bolest moze oterati bajanjem (somatska bolest se moze izleciti magijskim postupcima) Drugi element je pokusaj da se te bolesti lece travama; lekovitim biljem. Pri cemu su rane lecene drugacije; na razne nacine- cistile su se, stavljale su se razne trave na to, nekad odseku nogu,ruku.... A uz sve to naravno nije postojala nikakva anestezija. Eventualno bi onome kome treba da odseku nogu, ili otvaraju kosti na glavi, dali da se napije. Ljudi su nekada mogli da trpe mnogo jace bolove- imali su mnogo visi prag osetljivosti nego sto je danas slucaj. Lekarsko umece nije postojalo. Ono je postojalo delimice u antici i ono je bilo veoma razvijeno kod arapskih lekara. Arapski lekari su vrlo rano otkrili da suvo, provetreno i cisto pogoduje sprecavanju sirenja bolesti. Postojali su mnogi u Evropi koji su poricali smisao lecenja smatrajuci da je svaka bolest kazna od Boga i da se tome ne sme protiviti. Postojalo je i verovanje da kadjenjem oko bolesnika mozes da oteras zao vazduh- bolest sva postoji u losem vazduhu u kome ima nesto sto ne znaju sta je. Dakle koristili su travarenje sto je bilo u stalnom sukobu sa crkvom. Crkva je smatrala da je travarenje neka vrsta ocijukanja sa djavolom, i da su travari vestice-posebno 1600ih. A ako se uzme novac za takvo lecenje onda je to krivicni postupak. Nemojte zaboraviti da medicinska nauka nije napredovala u Evropi- ona je uzasno dugo stagnirala i samo je po nesto prihvaceno od arapskih lekara. Krvotok, limfotok su vrlo pozna otkrica iz 19.v. Eksperimentalna medicina nije postojala. Postojala je teoloska medicina- slobodna

spekulacija o tome sta se zbiva. Pre 19.v. su bolesnici lezali kod kuce. Jedino su postojale vojne bolnice- to su bili satori gde su smestani ranjeni vojnici. Postojala je razlika izmedju vojne medicine i civilne medicine: Civilna- tu se radi trijaza. Izdvajaju se i upucuju na lecenje najpre najteze povredjeni, kojima je najhitnija pomoc. U vojnoj trijazi- na lecenje se salju najlakse povredjeni da bi se sto pre vratili na front. Dok se najteze povredjeni ostavljaju za kraj- jer su neupotrebljivi. To je sustinska razlika. U ratu je potreban vojnik koji je u stanju da ubije, a ne trebaju vojnici koji ne mogu nista da urade. Polako su stigle i civilne bolnice- uglavnom u 18.v. Pre toga su u manastire smestali bolesne, ali sa reformacijom manastiri nestaju. Do kraja 19.v, pocetka 20.v. porodjaji se obavljaju u kuci. Lekar je dolazio u kucu. Operacija je radjena na kuhinjskom stolu. Sa osnivanjem bolnica polako pocinje da se vodi sistematska briga o bolesnicima. Trebalo je da prodje vremena, negde od prve polovina 19.v. do kraja 19.v da se shvati znacaj higijene u bolnicama. Prvi problem je bilo- napraviti bolnice; Drugi problem je - odrzavati cistocu u bolnicama; Treci je socijalni problem- u bolnice su mogli oni koji su imali para da plate. Mnogo je desetina godina proslo dok se zdravstveni sistem sirio. Tek iza drugog svetskog rata je konacno sve obuhvatio. Onda se javlja dodatni problem- u bolnicama su nekada radili muskarci, kao bolnicari. To je bio cisto muski posao. A onda u 19.v. sa sirenjem bolnickog sistema, pocinju da rade bolnicarke. I nastaje vrlo ozbiljan problem- Kako bolnicarka da neguje muskarca i kako bolnicar da neguje zenu? Polna podela je bila veoma stroga. Desetine godina su prosle dok taj problem nije resen, dok na kraju nije prihvaceno polako bolnicar i bolnicarkamedicinski brat i medicinska sestra, danas popularno zvani tehnicari. Isto je to vazilo i za lekare- trebalo je da protekne vremena dok recimo nije prihvaceno da zenu iz visih drustvenih slojeva moze da pregleda muskarac-lekar a nisu postojale zene-lekari. Opet su te stroge polne podele u drustvu i podele ko sta sme i ko sta ne sme da radi. Pravi preokret je nastao sa higijenom. Cistoca u bolnicama je ono sto je sustinski pocelo da ih menja. Iza toga su isli provetravanje, puno svetla sa smanjenjem broja pacijenata po sobi i razdvajanje pacijenata sa zaraznim bolestima na jednu stranu i pacijenata sa ostalim bolestima na drugu stranu. Pri cemu je poseban tretman imala guba, kao posebna bolest. Ona je od davnina smatrana Bozijom kaznom; izazivala je strah. Gubavci su stavljani u posebne bolnice. U Norveskoj je bilo dosta gubavaca na zapadnoj teritoriji. Zdravstveno opismenjavanje, zdravstveno vaspitanje stanovnistva pocelo je sa velikim pritiskom ka higijeni. To je bilo nuzno iz nekoliko razloga- prvo sto je seoska sredina bila vrlo mala (pravi seljak mora da ima toliko prljave ruke da ako stavi zrno psenice na dlan, ono pusti koren- wc-i nisu postojali, pranja ruku nije bilo ne pre i posle jela nego pre i posle wc-aaaa-opis kako je to izgledalo na selu)...

10

Dakle kampanja za cistocu koja je veoma mnogo znacila-poboljsana ishrana i poboljsana cistoca tokom 19.v. ucinili su da se stanovnistvo Skandinavije skoro udvostrucilo u ovom veku; smrtnost dece drasticno se smanjila. Te dve stvari su dale zdravo stanovnistvo i uz to produzio se prosecan ljudski vek, koji je danas jedan od najduzih u svetu. Bolnice su imale manje vise isti nacin smestaja muskih bolesnika; problem su bile zene. Zato sto su lekari prolazili kroz razlicite faze shvatanja bolesti kod zena. Sta se tretiralo kao zenske bolesti a sta kao opste bolesti i kako je to aranzirano u bolnicama. Pa je bilo perioda kada se apsolutno sve tretiralo kao somatska bolest, a onda period kad se sve tretira kao psihicka bolest. Da bi tek pocetkom 20.v. sa razvojem empirijske medicine i napustanjem mnogih starih shvatanja pocelo sistematsko razvrstavanje bolesti i polako upotreba lekova pa onda sa otkricem penicilina (to je vec izmedju dva svetska rata) mogucnost medikamentnog lecenja- pre toga su lekovi bili na bazi kojekakvih trava i cajeva i melema kojima su se previjali ovde ili onde. Pri tom nemojte zaboraviti da je sledeca velika promena dosla poslednjih 20ak-30ih? godina- proizvode se bolesti da bi se za te bolesti proizveli lekovi koji mogu da se prodaju. Broj bolesti drasticnom brzinom raste. -Shvatanje radaDa se ogranicimo na hriscansku civilizaciju kojoj ovde pripadamo na ovaj ili onaj nacin jer zivimo unutar jedne opste intelektualne klime gde je hriscansko nasledje veoma bitno. U hriscanskom svetu postoje dva shvatanja rada : 1. Jedno je ono starije vezano za Sveto pismo ( ' i jesces hleb svoj u znoju lica svog')Rad kao kazna. Ono je oslonjeno istovremeno na shvatanje visih slojeva iz grcko-rimske civilizacije- Rad je ono sto je fizicki rad; ono sto nije fizicki rad nije rad. 2. Na drugoj strani protestantski civilizacijski krug u kome je rad blagodet. Rad je ono sto nas cini covekom. Rad je stvorio coveka i rad je stvorio coveka; rad je zadovoljstvo. (Dve grube podele na one koji rade da bi ziveli i one koji zive da bi radili) Rad je tretiran kao fizicki rad; umni rad- nije termin ni u renesansi ni kasnije. U 19.v. u Skandinaviji na selu se rad ne postavlja kao problem. Oni moraju da rade i oni dozivljavaju svako sedenje odmaranjem, kao bacanje vremena. Sve do iza drugog svetskog rata su devojke koje bi se udale za nekoga sa sela i otisle na selo dozivljavale ok kada im kazu sto sedis. Pa odmaram se... pa onda strikaj nesto! Radi nesto...nemoj da sedis zaludno. mjhkkljhjkkkjhhbg U gradskoj kulturi- radnike niko nije pitao da li hoce da rade, oni su morali da se izbore da imaju makar malo slobodnog vremena. A u visem sloju se smatralo da je rad onaj rad koji vodi stvaranju kapitala. Opsti stav prema radu se nije menjao- treba raditi; sa time sto se u drustvu moralo odigrati pomeranje od toga da se samo fizicki rad smatra radom ka tome da se i umni rad smatra radom. Dakle iz seljackog poimanja i delimice radne snage- rad je fizicki rad. Medjutim ono sto je bilo mnogo teze promeniti je shvatiti da:

11

- da postoji rad koji je suvise tezak, a suvise malo placen. Najveci deo borbe radnicke klase je bio da se prizna da je njihov rad suvise malo placen. -Svaki rad treba da bude placen prema svojoj tezini a ne prema drustvenom statusu (do danas se nismo za to izborili). -I drugi deo- da postoji rad koji je rad iako nije placen. Da se rad u domacinstvu prizna kao rad. Taj rad je poceo da zauzima veliko mesto u drustvu, u srednjem sloju koji nije imao para da uzme guvernante, sobarice, kuvarice... I onda je pocela borba da se to prizna kao vredan rad. I polako pocinje borba da se ukida razlika izmedju onoga sto se smatra muskim i zenskim radom- muskim i zenskim poslovima. (telefonisti je bio prvo muski posao kad su otvorene telefonske centrale a onda to vise nije bilo zanimljivo a onda su zene pocele to da rade dok se ne uda, a kad se uda onda je domacica. I tako je bilo i u drugim poslovima; pocinjali su prvo muskarci... Zene su ulazile u usluzne delatnosti.) Dakle domacinstvo je samo prosireno- u kuci kuvas, spremas, peres, peglas, pazis decu... a onda se to pomerilo u drustvo. U drustvu cuvas decu u vrticu,tudju decu, kuvas u restoranu, posluzujes ovde ili onde... I onda je ta podela na muske i zenske poslove za sobom povlacila borbu da kad se taj kucni posao izmesti u drustvo da bude priznat kao rad koji treba platiti. I dan danas nije doslo do toga da se domaci poslovi priznaju kao rad. To je vrlo dugotrajna borba koja je izazivala vrlo ostre sukobe, i dalje izaziva sukobe. Dakle: 1. priznati neke vrste rada uopste kao rad, pa izboriti se za to 2. da se i fizicki i umni rad tretiraju kao rad, pa se onda izboriti 3. da se za isti rad prima ista plata pa da onda svi poslovi budu otvoreni za sve. Status rada, status zene, status dece, drustveni status su tesno povezani.

3 nedelja
Struktura drustva Plemstvo Od druge polovine 19.veka do 1920. drustvo se dodatno raslojava. Sloj koji nestaje jeste plemstvo. Plemstva u Norveskoj nema, u Danskoj igra beznacajnu ulogu, a u Svedskoj opstaje vise kao forma nego kao uticajna struktura. U Svedskoj trenutno postoje dve porodice koje vode poreklo od srednjevekovnog plemstva i mnogi smatraju da bi kralj trebalo da bude iz jedne od tih porodica, a ne neki Napoleonov general. S tim sto se u svim drzavama polako krece ka ogranicavanju i potpunom ukidanju plemstva. Njihovo mesto zauzima najkrupnija burzoazija. To je karakteristicno ne samo za Skandinaviju vec za celu zapadnu Evropu da neki od najkrupnijih kapitalista pocinju da se nazivaju kraljevim celikom?. Dakle, neka veza sa plemstvom postoji. Prosto, plemstvo ima ugled i tradiciju, ali nema para, a oni imaju para a nemaju ugled. Taj prelazni period kada oni pokusavaju sebi to da obezbede _________________________ tako sto se salju sinovi iz plemickih porodica na obrazovanje u zapadnu Evropu, Francusku, delimice Englesku. U Norveskoj toga uopste nema, ali polozaj plemstva koji je u tadasnjem drustvu imalo apsolutnu moc sada prelazi u ruke drugih.

12

Drugu veliku skupinu cune srednje-veliki kapitalisti koji cine najveci deo industrije i privrednog zivota, ali cije ucesce u kapitalu vremenom opada u odnosu na krupnu burzoaziju. Trebalo je negde 10ak godina da skadiraju najveci deo kapitala, Svedska kontrolise svega 100ak ljudi. Zatim imamo sitno gradjanstvo koje cine sitni trgovci, zanatlije u gradovima kojima odgovaraju sitni seljaci na selu, dok srednjem gradjanstvu odgovaraju ugledniji seljaci na selu. Dakle, prilicno raslojeno, a to se vidi po tome sto svi oni stvaraju neka svoja udruzenja i svoje stranke, pokusavajuci da se izbore za svoje mesto. I uzgred budi receno naspram _________________________ nalaze se radnici koji preko svojih organizacija, sindikata i stranaka se krecu ka polozaju moci u drustvu Socijalno-demokratske stranke polako se krecu ka sve vecem broju glasova 20ih godina ulaze u vladu _________________. Na samom dnu se nalazi gradski? proletarijat - velika kolicina nezaposlenih, sitnog otpada, prostitutki, beskucnika. Posebnu kategoriju u drustvu cini cinovnistvo, vec sam spomenuo da je ogroman deo uspesnog razvoja Skandinavije zasnovan na dve stvari: 1. obrazovanju i 2. dobroj infrastrukturi. Krajem 19. veka tome se pridodaje zdravo stanovnistvo. Zdravlje se bitno menja, a to se vidi po tome sto se sredinom 19. veka stanovnistvo prakticno udvostrucilo, ali nista od toga ne moze da funkcionise bez drzavnog aparata. U Skandinaviji se veoma rano pocelo posebno sistematski graditi jak drzavni aparat sa dobro obrazovanim cinovnistvom. Ako posmatramo svedske univerzitete 1600-ih godina: mali broj srednjovekovnih profesora sa profesijom su bili potpuno nesposobni ili su se trudili da svom sinu ostave katedru. Koji su takodje bili izuzetno nesposobni i cesto se nisu ni pojavljivali neko drugi je drzao casove a oni su samo primali platu. Polozaji na univerzitetu i polozaji u drzavnom aparatu bili su tretirani kao javna trgovina, a korupcija (1.podmitljivost; 2.moralna pokvarenost) je bila sasvim uobicajna. Smatrala se normalnom. Vec u drugoj polovini 18. veka korupcija prestaje da bude nesto opsteprihvaceno. Onog trenutka kada pocne sa steti konkurenciji, kada broji onih koji bivaju osteceni korupcijom, a bave se poslovima __________________________ raste i kada pocnu da gube previse tog casa, pocinju sistematske promene korupcije, s jedne strane i s druge zahtevi da oni koji u okviru drzavnog aparata opsluzuju, stvarno to i umeju. U 19. stolecu se cinovnistvo sistematski obrazuje i Skandinavija danas jos uvek ima najobrazovanije cinovnistvo na svetu. Od cega dobar deo cini drzavnu upravu. _____________________________________________ Taj dobro organizovan cinovnicki aparat sklopljen je od jako velikog broja drzavnika s tim sto se to razlikuje od drzave do drzave. Na jednoj strani je Svedska u kojoj je ekonomska elita imala presudan uticaj. Negde u sredini se nalazi Danska gde cinovnistvo ima veliki uticaj i na suprotnoj strani je Norveska. Norveska se skoro do _______ mogla nazvati cinovnickom drzavom. Sta je razlog tome? Razlog je to sto Norveska nije imala plemstvo, to sto nije imala gradjansku klasu sem u nekoliko primorskih gradova, a nije

13

imala ni nesto posebno bogat sloj. Pa su Norveskom (i Danskom) upravljali danski cinovnici. Taj cinovnicki sloj je u velikoj meri bio samoreproduktivan. Deca iz cinovnickih porodica su cesto nastavljala karijeru svoga oca. (Ako uporedimo sa medjuratnom Jugoslavijom, taj cinovnicki sloj bio je veoma tanusan, nije bio nesto posebno samoreproduktovan zbog brzih smena vlada. Kako koja vlada dodje tako su menjali cinovnike i stavljali svoje. Iza II svetskog rata je unutrasnja reprodukcija bila minimalna. A onda su deo posla obavljali cinovnici i poceo je da se stvara cinovnicki aparat. Takvo je stanje bilo manje-vise svugde na mediteranskom podrucju. Sa smenom vlade smenjuje se i veliki deo cinovnistva i tako se razvija cinovnistvo.) U Skandinaviji se razvija drugacije i pocinje da se razvija vec krajem 19. veka. Skandinavska ministarstva su mala, 20-30-40-50, najvise 70 zaposlenih i oni se bave samo pripremom opstih dokumenata, zakona nacionalnih poslova, dok upravljanje poslovima obavljaju direkcije koje su vrlo nezavisne. Dakle, ministarstvo saobracaja donosi predlog razvoja saobracaja, cinovnici to obrade, to se daje ministru koji ga razmatra sa ostatkom vlade. Posto se predlog odobri, vraca se u ministarstvo koje ga prosledjuje direkciji za puteve. A onda direkcija za puteve sve to obavlja. A direkcije vrlo cesto daju predloge ministarstvu sta treba da radi i kako. Ali, da bi se ta direkcija za puteve, za skolstvo, za zdravstvo, za lekove....sasvim je svejedno sta je, mora imati razudjenu mrezu poslova i oni su u velikoj meri bili samoreproduktivni u tom smislu da su stvarali osecaj visoke lojalnosti prema drzavi, koju prenose na svoju decu koja se skoluju da bi se zaposlila na istim mestima. Dakle, ne mora biti u okviru istog ministarstva, ali negde u drzavnom aparatu, a to je obezbedjivalo nesmetano funkcionisanje drustva. Od sredine 19. veka pa na ovamo u bilo kojoj skandinavskoj drzavi vlada moze da ne postoji i celih godinu dana ili 2 ili 3, a da sve funkcionise normalno. Cinovnicki aparat se tek danas menja, ali o tome sledece godine. Cinovnicki aparat obezbedjuje sve osnovne funkcije, posto Norveska nije imala kapital a imala je veliko cinovnistvo koje je prakticno odlucivalo o svemu i svacemu. Cinovnistvo je i danas u velikoj meri __________. Politicar sa srednjom skolom ili fakultetom dodje pa malo bude ministar ovoga, malo onoga i u sustini ne poznaje ono sto obavlja ili ne zna nista na primer o necemu sto je tako slozeno kao sto su sistem socijalnog osiguranja ili sistem infostrukture. infrastrukture? Na sta moze da se osloni? Na one koji nesto znaju. Ti koji znaju bili su u sopstvenim strankama ili odborima, a vecina stranaka ih nema uopste. Sistem socijalnog zakonodavstva je toliko zapetljan u Skandinaviji da retko ko poznaje celinu medju cinovnicima, vec svako zna svoj deo i to je dovoljno. Srz je uvek ista, ono sto oni misle da je ispravno, ali je drugacije formulisu u zavisnosti od toga da li je vlada desna, leva ili centralna. Promene koju recenicu, ovima to izgleda dobro, srz ne shvataju, bitna im je forma. I to je u Norveskoj bio osnovi nacin rada. Dogadjalo se da ono sto cinovnici odluce da se dogodi. Najmanje je toga bilo u Svedskoj gde su postojali jaki centri moci, koji su se onda tesno vezali za svedsko cinovnistvo, i tu je bio glavni ___________ Vrh svedskog cinovnistva je dolazio iz vrha svedske privrede, pri cemu je to cinovnistvo bilo prihvatljivije, bez obzira koja je vlada bila, to cinovnistvo je ispunjavalo svoje zadatke. Njih karakterise lojalnost prema drzavi, koja je poznata sredozemlju. Ima jos jedna razlika koja je stvorena tad i razvijana sve do negde poslednjih 10-15 godina, kada pocinje polako da se ________ duboko poverenje

14

stanovnistva u drzavni aparat, u njihovo znanje, a posebno negde iza II svetskog rata u to da drzavni aparat postoji zbog gradjana, a ne obrnuto. Postoji uzajamno poverenje stanovnika i drzavnog aparata. Pri cemu, ako neko pokusa da prevari drzavu, onda ce da se ceska i da placa silne kazne. To je izgradjivano sistematski do polovine 19. veka. Ono sto se jos menja u tom periodu, dakle u drugoj polovini 19. veka jeste sve brze ukljucivanje skandinavskog podrucja u evropske privredne, politicke i kulturne tokove. Skandinavija je sa prestankom postojanja Svedske kao vojne sile postala podrucje veoma zanimljivo za Evropu i evropske sile zbog: resursa koji tamo postoje i plovidbe kroz Skagerak i Ketegat- ruski izlaz na Atlantik, poljski, finski, svedski trgovinski put i _____________________________. Skandinavija nije htela da se zanima za ostatak Evrope, pre svega zapadnu Evropu i Rusiju, oni su hteli da se zanimaju i veoma su se zanimali za Skandinaviju. Sudbinu skandinavskih zemalja sve cesce odredjuju velike sile. Njihovi dogovori neposredno ili posredno odlucuju o tome sta ce se dogoditi recimo: da su velike sile htele da podrze Norvesku, Svedska ne bi mogla 1814. da je prikljuci sebi. Smatrali su da Svedska treba da dobije neku nagradu, Danska treba da bude kaznjena (valjda zbog Napoleonovih ratova, Danska je bila na Napoleonovoj strani, a Svedska menjala stranu u zavisnosti od toga ko pobedjuje, pa je bila malo tamo malo ovamo), a Norvesku su lupili po usima i rekli :Cutite tu, suvise ste mali.. To su sustinske promene i to se dogadja i dalje tako. Kada je dosao II svetski rat za Nemacku je bila kljucna kontrola plovidbe na zapad. Istovremeno skandinavske zemlje postaju u privrednom pogledu zanimljive. Uz sve danske i svedske krize,ali pre svega danske, svedska industrija postaje mnogo bitna, posebno u drugoj polovini 19. veka i pocetkom 20 veka zahvaljujuci svedskom celiku. Zbog tog privrednog znacaja, velike evropske sile se okrecu ka Svedskoj, sa sve onima koji su se spremali za rat Svedska i celik su bili od kljucnog znacaja. Sa druge strane, Norveska nije toliko bogata rudama, ali ima neke znacajne rude, kao na primer ________ koji je kljucan za izradu legure celika. Neki tvrde da je norveska proizvodnja _________ produzila rat za 2-3 meseca. Konacno skandinavske zemlje od druge polovine 19. veka uspostavljaju mnogo drugacije kulturne veze sa jugom. Jos u romantizmu su pojedini skandinavski pisci odlazili na jug. Secate se Jensa Baggesena i njegovih putovanja, ali posebno u periodu romantizma citave kolonije se nalaze u Italiji, Francuskoj... Da bi istovremeno pojedini zapadnoskandinavski umetnici dolazili u Skandinaviju, a na opsti duhovni zivot uticaj imali od nemackih idealistickih ________, preko Marksa i Engelsa do Nicea. I s juga stize citav niz impulsa u muzici,slikarstvu. Skandinavija je inkorporirana u Evropu, ali takodje i daje nesto Evropi. U tom trenutku su veoma bitni impulsi koji se krecu u zapadnu i srednju Evropu sa realizmom. U to vreme je Ibsen najznacajniji danski pisac gradjanskog realizma. Promene u mentalitetu: -selidba iz sela u gradove takodje predstavlja veliku promenu. Pretvaranje seljaka u gradjanina jeste prilicno dugotrajan posao. Kod seljaka je bitna njegova vezanost za zemlju, jer on od te zemlje zivi. Jedan radnik moze da se krece bilo gde, vezan je samo za mesto stanovanja, a u sustini moze i to da iznajmljuje. Sve dok je seljak imao mogucnost

15

nacemu da se vrati, on je vezan za tu zemlju, tek kada toga vise nema on postaje gradjanski stanovnik. Taj prelaz je za mnoge bio bolan, posebno za one koji su prelazili u glavne gradove zbog krize. Cesto su stanovali ispod stepenista, nalazili su poslove koji su bili toliko bedno placani da je zenama na primer uglavnom glavni dodatni prihod bila prostitucija i ono sto im je omogucavalo prezivljavanje. -Druga velika promena u mentalitetu obavlja se putem sirenja obrazovanja. Ljudi mogu da se obrazuju, vise saznaju i otvaraju im se neke nove mogucnosti. Sa tim sirim mogucnostima bili su daleko spremniji da se organizuju. Druga polovina 19. veka je period u kome se skandinavska drustva pretvaraju u organizaciona drustva. Ta organizaciona drustva se sastoje iz sledeceg: ljudi se organizuju da bi ostvarili neki cilj i to je citav spektar organizacija na primer Udruzenje domacica koje se brine o tome da ocuva domacinstvo i porodicu kakvo je nekad bilo, Udruzenje feministkinja, udruzenje sitnih seljaka... Pojavljuju se sindikati u granama industrije i proizvodnje. Naviknuti su na to da budu deo neke grupe cvrsto povezanih ljudi koji deluju na osnovu nekog statuta ili programa rada. Sve je normirano, od pocetka do kraja. A to organizovanje pocinje upravo u drugoj polovini 19. veka sa ogromnim organizacijama, pre svega sindikati, stranke, pokreti (crkveni, radnicki,verski). A to opet sa sobom povlaci to da ljudi treba da se obrazuju da bi se prikljucili takvim organizacijama. Citav jug je potpuno destrukturiran, sa minimalom planiranja. Gore se drze kursevi kako organizovati sastanke, kako ih voditi, kako pisati zapisnik... To je nesto sto je postalo uobicajeno u okviru nastave. Ucenici uce kako se vode rasprave, i tako je poceo da se razvija ____________________. Unutar studijskih kruzoka drze sastanke. Jesces hleb svoj u znoju lica svog, zive da bi radili a to je dalje za sobom povuklo jak osecaj ciljne umerenosti i to je ucinilo da ogroman deo skandinavske sredine jos od 17. veka pre svega sa industrijalizacijom pa na ovamo vodi planiranje i usmerenost ka odredjenom cilju i razvoj toga. Sve to je prilicno pogubno za drustveni zivot. Sve se mora isplanirati i sve mora biti na vreme. Ako hocete danas da vidite Skandinaviju kakva je bila krajem 19. i pocetkom 20. veka po mentalitetu, morate otici u neko prilicno zabito selo. Imaju oni kablovsku televiziju, bezicni internet itd, ali su opusteni i drugacije se ponasaju i oni podsecaju vise na ono kako je bilo u 19. veku u cisto ljudskom odnosu ___________. Mi stvari resavamo na oruk-siste, ajd sad zapni, dok njih karakterise usmerenost ka cilju i upornost. Skandinavija ima dugorocno planiranje i ljudi razmisljaju 10-15 godina unapred. Planiraju obrazovanje, stan... Pokazuju prilicnu upornost i pa 10-20 puta ce raditi isto, sve dok ne uspeju u tome.

4.nedelja
Druga polovina 19. veka sa sobom povlai i odreene promene u mentalitetu. Te promene su promene intelektualne, drutvene klime, promene u nainu razmiljanja sa industrijskog drutva. Promene u privredi, politikom ivotu, demografskim okolnostima i socijalnoj strukturi povlae promene u nainu razmiljaja. Soc. industrijalizacija brzo kri stare odnose u drutvu. Kada govorimo o promenama u odnosima u drutvu ne treba gledati iskljuivo ono to je tehnoloki tehnoloke promene.

16

Promene nastaju u naoj glavi. Sledi nekoliko primera: -1709. jedinice Karla XII gube bitku protiv ruskih jedinica na Poltavi. To je poetak kraja vedske kao velesile -1809. ini mi se vedsko plemstvo vri dravni udar, smenjuje kralja. 100 godina je bilo potrebno vedskom plemstvu da shvati da vedska nije vojna velesila severne Evrope. -1919. ini mi se je vedski kralj poslednji put posluao Mr.X? u formiranju vlade i onda mu je saopteno da je on sam kralj. Poto nikakvo pravo Mr.X-u? u izboru sastavljanja vlade. Trebalo je 100 godina da sprovedu parlamentarizam, a iza toga ezdesetak godina da konano oforme drutvo socijalne sigurnosti. Dakle skoro vek. Ako zagrebete po povrini, to se uglavnom odnosi na vedsko drutvo, videete da je jo uvek jedan deo vedske politike javnosti vedskog plemstva postoji kao deo vedskog dravnog establimana. I ne moe nikako da zaboravi da se sukobljava. Rusi ih i dalje tretiraju kao pretnju, opasnost. Kaddddd? Oni su vrlo egalitarno drutvo, ali jo uvek postoji model vedskog drutva sa kojim se ne moete suoiti. Da li se ovakav tekst stvarno servira ljudima bez ikakvog predznanja istorije Skandinavije 19.veka??? ne raunajui promene u jeziku : ))) a i to je diskutabilno : ) Dakle, tri veka se vedsko drutvo modernizuje, ali se neto u mentalitetu nije ba skroz promenilo. Dakle, kada se govori o promeni mentaliteta, govorimo o promeni mentaliteta u onom vodeem sloju koji ima mo da nametne svoje uzore svima ostalima. Uvek postoji neto moderno, dakle ono to se razlikuje od prethodnog. Ovde se govori o modernitetu u jednom drugom smislu. Moderno drutvo je ono koje nastaje kao industrijsko drutvo sa sprovedenim parlamentarizmom. Ta promena ka boljem jeste borba za potpuno sprovoenje parlamentarizma, za opte pravo glasa, za sputanje starosne granice na dole, za dobijanje prava glasa i za ravnopravnost ena. Jo uvek tehnika ravnopravnost nije na dnevnom redu. Za oslobaanje od stega crkve i crkvene dogme, to je bitka koja traje jo od sredine prosvetiteljstva pa praktino do 1.svetskog rata. Ali nasuprot tome imate promenu mentaliteta unazad, obnovu starih vrednosti, pre svega kod bogatih seljaka i veleposednika i u jednom delu graanske sredine. To je obnova oboavanja patrijahalnog drutva. Hijerarhija u drutvu, dakle podreenosti i nadreenosti u meuljudskim odnosima, vrlina kasarne kako se to nazivalo. Zna se ko kosi, a ko vodu nosi, odnosno ko izdaje nareenja, ko slua, disciplina i poredak, i kako su to u u Danskoj nazivali vrlina nadzornika uma -?videfolk? Ova prva promena je promena koja vue unapred. Druga promena je promena nastala iz straha da e se stari sistem razgraditi i da oni koji su u njemu imali poloaj nee moi da zadre autoritet, to je autoritet zasnovan na strahopotovanju, sa teitem na strahu. Dakle obnova starih vrednosti kod bogatih seljaka i u konzervativnim sredinama to je oboavanje patrijahalnih vrlina i vrednosti.

17

To su ta dva puta koja su postojala: onaj koji je hteo modernizaciju, dakle ka potovanju i onaj deo koji je hteo demodernizaciju, dakle bogate, stare okoline, strah. Ta promena u mentalitetu se onda odrazila, uticala na itav kulturni ivot. Tad se javlja radniki roman - roman o raslojavanju unutar graanske klase, dakle ono to ide ka modernom. Ako posmatramo Ibsena, on govori o raslojavanju unutar graanske klase na jedan konzervativan i jedan liberalan deo. Ako itate Strindberga Crvena soba i posle ? gorski sodoma? videete kritiku liberalizma, podrku liberalizma i kritiku onih koji su u poetku bili liberalni, a onda su postali neto drugo. Dolaze prvi romani, prve pozorine predstave tog tipa recimo Streik (av Per Sivle)- prvi roman o radnikom trajku u Norvekoj. Ali imamo i onu drugu stranu-zaviajnu knjievnost; relativno irokog spektra, govori o zaviaju kao neem lepom, ne pravei nita vie od toga. Obiajna zaviajna knjievnost i to imamo u jednom velikom delu nae knjievnosti za decu koju piu ljudi koji su uglavnom doli iz unutranjosti, a onda piu neke ene za decu, dakle piu knjievnost za sebe kao neku uspomenu na svoje sopstveno detinjstvo. Ali postoji i onaj drugi deo koji se formira krajem 90-ih koji je dostigao svoj vrhunac 30-ih godina (to emo raditi sledee kolske godine). Ideologija krvi i tla mi smo vezani za odreeno tlo i nas povezuje krvna veza i to je ono to uvodi rasistike ideje. I ta rasna ideologija se formira u drugoj polovini 19.veka pre svega u periodu imperijalizma. Oni su poeli prvi da formuliu ideje o viim i niim rasama. Poinje da se formira jedno malo jezgro koje u Skandinaviji nikad ne dosee one razmere kao u Nemakoj. A onda iz toga polako poinje da se javlja kritika drutva kao celine. U tom periodu simboli moi postaju flota, jaka flota, oklopnjae, topovnjae, brodovi i na neki nain oklopni brod postaje simbol industrijalizacije, simbol proizvodnje elika koji je samo pretoen u imperijalistiku ambiciju. I Johanes ?? ima reenicu: Oklopnjae opipavaju svetlom reflektora uspavane gradove ogromna zanesenost tehnikom. U jednom delu javnosti - fabrike. Iz tog vremena imamo slike koje prikazuju nizove fabrika iz ijih cevi kulja crna tenost u reku i to nije kritika, to je pohvala industrijalizaciji, jer je ekoloka svest tek u zaetku u tom trenutku. Moe se nai u blagim tragovima u Marksovim radovima, neto u radovima drugih zapadnih ekonomista, kod ponekog tu i tamo, da bi se naglo preokret dogodio 90-ih godina jer ljudi onda shvataju i za reflektore, i za cevi sa otpadnom vodom i za zaraze, smrt. Iza nepostojanja kanalizacije ide bolest. Tada se sreuje kanalizacija u Londonu, gradi kanalizaciona mrea u Parizu. Onda jedan deo liberalne graanske klase poinje to da kritikuje. Obino se kae da je srednji sloj oslonac demokratije. To je istina sa odreenim implikacijama. Srednji sloj su oslonac i demokratije i faizma. Faizam je ideologija da je narod jedna organska celina u kojoj su svi delovi nuni i narod funkcionie kao porodica sa voom na elu koji vue i svi su organizovani u jedan sindikat i svi u jednu partiju i svi se zalau za jednu potpuno istu vrednost a to je nacija. A nacizam je to isto plus rasizam. Rasizam deli rase u kategorije pri emu je najbolja rasa arijevska. Pri to su elegantno preskoili injenicu da

18

su Romi u Evropi najvei predstavnici arijevske rase jer jedini dolaze sa tog podruja Indije Arie. Postojala je podela : -obian Arijevac - Nemac -vrhunac arijevske rase - Nordijac -zatim je postojala semitska rasa. Semitski narodi su i Jevreji i Arapi, pa bi antisemitizam znaio da su i protiv Jevreja i Arapa. Jevreji su definisani kao zla rasa koja hoe da naudi beloj, posebno arijevskoj rasi. -Sloveni kao manje vredna rasa koju treba ukloniti sa istoka da bi se otvorio ?ledesaud? ivotni prostor za nemako stanovnitvo -i bezvredna rasa to su Romi, oni nemaju nikakvu vrednost, van bilo kakve su klasifikacije. Dakle to su rase. Kraj 19.veka je period kada nacionalizam polako prerasta u ovinizam. Treba mrzeti druge i pokoriti ih. Ali kad ih pokori ti ih inkorporira u svoje drutvene slojeve. To je Austro-Ugarska. Moraju znati nemaki i moraju prei na katoliansvo ako hoe da idu na gore. Drastino nepoznavanje istorije je uzrok to se faizam, ovinizam i nacizam ne razlikuju. Dakle razvija se ideja ovinizma tek 30-ih godina i ideja nacionalizma. Na to dolazi reakcija u liberalnim krugovima. Industrijalizacija je proizvela veliki napredak, ali stovremeno dovela do velikog zagaenja, velikih guvi u gradovima. Jedan deo radnikog pokreta zajedno sa liberalnim delom graanske klase trai poboljanje ivotnih okolnosti. Nadovezuje se na ekonomska i politika prava, prava glasa za sve, osmoasovni radni dan. Ljudi, ne samo u gradovima, ve i malim mestima poinju drugaije da razmiljaju. Ljudi imaju razliite repere prema emu se orijentiu. Odjedanput, irom Skandinavije, crkveni tornjevi prestaju da budu najvia taka, to postaju fabriki dimnjaci. I u gradovima je tolika koliina dima da se crkveni tornjevi ni ne vide, postaju irelevantni. Danas su to velike zgrade poslovnih firmi-simboli politike i ekonomske moi (Genex, Ue). I onda nastaje sukob dve kulture: seoske kulture koja je u velikoj meri izgubljena (kao kulturne vrednosti sela) i ?jbg!!!. Sitni seljaci moraju da prelome s kim e da budu: sa krupnim seljacima kao seljacima ili sa radnicima u gradovima zbog slinog klasnog poloaja. Industrijalizacija dolazi i do najudaljenijih sela. Nema fabrika u selima, ali doao je put, telegraf. Promena u nainu na koji se ljudi odnose prema svetu oko sebe. Pri tom je ta promena na selu uticala na nain na koji ljudi sebe doivljavaju. Inokosni, pojedinani seljak sebe doivljava kao individuu i tu se lako identifikuje sa zanatlijama u gradu i zaposlenima u nekim malim firmama u gradu, ali nadniar se osea kao deo kolektiviteta. Svaki seljak je vlasnik svog imanja, ali nadniar je samo nadniar, ima samo svoju radnu snagu i zato je lake oseao vezanost za radnike u gradu. Bogati seljaci i veleposednici su inili jednu grupu i sve vie su se vezivali za najkrupniji kapital u gradu. Srednji seljak u jednom trenutku shvata da mora da nae saveznika u liberalnim graanskim slojevima, jer su dolazile krize i morali su da prodaju svoju imovinu, prosto nisu imali dovoljno kapitala da izdre pritisak. To se vidi po tome pre svega kod

19

veleposednika i vlastele koja je naglo gubila pozicije, sem jednog malog broja, i onda su poeli da prodaju. A sa druge strane je promena u gradu (pominjao proli as) promena u porodici, organizaciji porodice... Seoska porodica je proizvodna i reproduktivna jedinica. Svi rade neto na selu. Razliiti su poslovi, ali su svi lanovi ukljueni (to se odnosi i na decu). Sa prelaskom u grad porodica prestaje da bude to jedinstvo: otac radi na jednom mestu, majka na drugom, jedno dete na treem, drugo dete na etvrtom mestu ili dok su roditelji na poslu svako na svojoj strani, deca su na ulici, drue se sa drugom decom i ulica ih vaspitava na uas graanske klase (koja smatra da ulica loe vaspitava). Tako da porodica vie nije proizvodna jedinica, porodica opstaje iskljuivo kao reproduktivna jedinica. To ini da radnika porodica i slabije stojea graanska porodica moraju da rade. Orijentiu se prema kontaktnim ustanovama. ene u radnikim predgraima industrijskih gradova mnogo bre ujednaavaju svoj govor, naputaju lokalne zajednice, a mukarci rade u jednoj fabrici i bez obzira sa kog podruja dolaze, oni su zajedno. A ene godinama ee rade u nekim porodicama kao sluavke ili po raznim hotelima ili na raznim mestima, nisu u jednoj fabrici, kreu se preko granica lokalne zajednice i onda ujednaavaju dijalekatske razlike ka veinskom govoru i postavljaju drugaiju mreu nego to njihovi muevi imaju, a ta mrea prevazilazi granice porodice i granice lokalne sredine. I to je ono to se dogaa u gradovima. To isto poinje da se dogaa i u srednjim slojevima. To je ta promena u gradovima u svim slojevima: od najniih radnikih slojeva i unutar proletarijata do najbogatijih ljudi. Po raznim drugim linijama se spajaju u grupe. Sebe doivljavaju delimino kao individue, a delimino kao deo kolektiviteta. I to je taj problem identiteta koji nije fiksiran. Ne postoji jedan trajan fiksiran identitet. Krajem 19. veka veina ljudi se raa, ivi i umire na istom mestu. Sa menjanjem posla menja se struni identitet. Krajem 19. i poetkom 20.veka stekli smo drugi deo savremenog identiteta poetkom modernog drutva kada se prosto politiki, privredni, demografski razvoj promenio. Tada se javljaju i ideje da je kapitalizam zlo po sebi, da je modernost zlo po sebi. Na primer Hamsun je u nizu svojih radova govorio o kapitalizmu i gradu kao zlu, a o selu kao samom po sebi dobrom. To je zanos starim koji izgleda bolje. Zanos patrijarhalnim, agrarnim drutvom u odnosu na kapitalistiko, industrijsko drutvo i kod nekih knjievnika imamo velianje kapitalizma i tog drutva, kod nekih osporavanje. Kapitalizam i grad i radnika klasa plus Engels zlo su po sebi. Pri tom se polako menja i stav ta ljudi u stvari jesu. Tokom cele istorije se poprilino mozga o tome ta mi jesmo, ko smo, zato smo takvi kakvi jesmo- od starogrkih vremena (4 osnovna elementa) do 4 temperamenta (sangviniki, koleriki...). Od Herbera krajem 18. do negde Wilhelma Wundta (proveriti!) se razvija ideja o karakteru nacije (Psihologija nacije)

20

20.vek-predstava o oveku kao o zloj ivotinji U tom trenutku poinje krajem 90-ih da se izdvaja jedna grupa ljudi (u knjievnosti, umetnosti) koji ele da se ilane iz te stvarnosti. Prelaze u okultizam, ezoteriju ove ili one vrste ili romantizam. I to imamo i danas. Moemo naii na jedan prilino memljiv krug ljudi u kui ure Jakia.............. Takvi krugovi se stvaraju na sve strane i zatvaraju se. To je u stvari eskapizam-bekstvo iz stvarnosti. To nije nikakav poseban fenomen, jedino to je Skandinavija mala pa su i te grupe veoma male. Mikovi..... Svi smo mi potroai.................................................................

5.nedelja (11.11.2008.) ta je ena? - Problemi ena u 19. i poetkom 20. veka

Prvi deo perioda 1800-1850. dogaa se prosto promena uloge polova u drutvu, praktino razdvajanje proizvodne i reproduktivne uloge ene. ena je u postindustrujskom drutvu deo proizvodnje i deo reprodukcije (ima obe uloge proizvodnu i reproduktivnu). Ona uestvuje u radu na imanju, u ........................ radionici i istovremeno raa decu. Dakle, obe uloge su tu. Sa razvojem graanskog drutva ena na selu naravno nastavlja sa svojom proizvodnom ulogom na razliite naine, ali se nastavlja!!!!!! U graanskoj porodici ena gubi proizvodnu ulogu; u bogatoj graanskoj porodici ona ak nema nita vie od opteg nadzora nad domom i polako biva marginalizovana. Eventualno dobija ulogu okupljanja nekih ljudi u salonu sa razvojem salonske kulture ili da pomae u nezi nekog borca ili starca. (((I to, nemojte zaboraviti , tada nema porodilita i slino, poroaji su se obavljali u kui ak iza Drugog svetskog rata, posebno na selu. Uzrok tome je eksplozivan rast srednje klase i ta srednja klasa je imala privilegiju tumaenja sveta. Pa sad uzima primer: ja kad ovde sedim, ja imam privilegiju tumaenja toga ta je znanje koje je vama potrebno, moj poloaj meni omoguava da kaem ovo treba da znate, ovo ne treba, ovo treba vie, ovo treba manje. Srednja klasa stie pravo da definie ta je svet, ta je poeljan svet, ta su dobri obrasci ponaanja,...posebno onaj deo srednje klase koji je plaen da to ini.))) Jedan od tih elemenata tumaenja sveta jeste poloaj ene u porodici i to dosee svoj vrhunac oko 1950. godine. U tom poetnom periodu, dakle poetkom 19. stolea, u procesu razvoja graanskog drutva, ena se definie kao neto to je isto, lepo, meko, toplo, intimno. Dakle, ono to poseduje oseanja i bliskost prirodi. I zato njoj, po definiciji, pripadaju nega i staranje. Dotle mukarcu pripada delanje i on je oznaen kao nosilac kulture jer poseduje razum. To je ta osnovna razlika ene su emocije, a mukarci su intelekt. Razum je ono to treba da spoji te dve stvari. ???? A ene poseduju samo emocije, dakle one nemaju intelekt, zato nemaju ni razum koji treba da spaja... To je standardna ishodina graanska porodica; to je nuno da bi postojao funkcionalan 21

drutveni i ekonomski poredak mu radi i kad se vrati s posla ena mora da mu obezbedi smirenost, istou i lepotu doma. On e se tu odmoriti i spremiti da bude ............... sledeeg dana. Dom je kljuni element, to je privatna sfera, to je projekat brane harmonije, u kojoj je ena zaduena za toplinu doma, reprodukciju i da kroz potronju odee, obue i drugih predmeta potvruje graanski uspeh i sposobnost mua da izdrava porodicu. Kontrasti su izmeu rada i slobodnog vremena. Mu radi i ima slobodno vreme, ena ne radi, ona je u kui, dakle kod nje ne postoji pojam slobodnog vremena. On je u javnosti gde radi, u drutvenom ivotu, a ona je u sferi privatnosti, u domu. Ona nema javnost. Jedino to mogu meusobno da kontrastiraju, to je ono to imaju, a to su razum i oseanja. Dom je za mukarca mesto odmora, mesto za beg od javnosti, dolazak eni koja treba da mu obezbedi toplinu. ena za to ima vremena u bogatoj graanskoj porodici jer je praktian rad u kuhinji preputen enama iz niih slojeva. Tako da se ena pretvara od nuno delatne na selu do prijatno delatne, dakle one koja radi samo ono to ini prijatnosti. I tada poinje, po prvi put, sistematski, nakon srednjeg veka, cepanje ene u dva lika: s jedne strane je ena koja je simbol nevinosti, ljubaznosti, uzvienosti (poput Bogorodice), a sa druge strane je njoj suprotstavljena ena kao simbol grenosti i niskosti. Graanski brak se tada konstituie kao svetinja. Dakle, to je protestantizam, on dozvoljava razvod, crkva ga ne tretira kao krivicu, ali nova graanska kultura ne dozvoljava razvod. I tu imate meavinu hrianske ideologije i graanske ideologije protestantizam dozvoljava razvod, ali je drutveno neprihvatljiv. Ta predstava o braku kao svetinji se realizuje kroz romane, posebno kroz romane i prie koje su namenjene devojkama. Daju se brana uputstva kako se treba ponaati kad se stupi u brak, i uputstva o lepom ponaanju, kako da se ostavi lep utisak Sledea faza 1850-1870. godine Taj odnos muko-ensko polako poinje da se pretvara u sukob. Uoavaju se bioloke razlike, ali je to period razvoja prirodnih nauka. Sada polako iza tih biolokih optih razlika poinje da staje nauka tako se razvija shvatanje da nauka treba da objasni stvari i nauka, za poetak, uspostavlja hijerarhijske odnose: nadreenost i podreenost. Javlja se shvatanje da je ena odstupanje od norme. Mukarac je norma. ena je odstupanje od toga, a svako odstupanje mora biti podreeno. U kom smislu je odstupanje? Pa poto je ona oseajna, nena, topla, meka, intimna, to je u stvari neka vrsta slabosti. Njom upravljaju telo i slabosti i zbog toga ne treba da se pojavljuje u javnom ivotu. A i ne treba da radi kako bi mogla bolje da raa. Negde u tom periodu poinje da se razvija enski pokret i sad se ene bune protiv takvih shvatanja, to se mukom svetu nikako ne svia. A onda nastaje neto jo gore. U tom trenutku raste zdravstveni standard polako, raste i ivotni standard, a to automatski povlai pad nataliteta. Dakle, gde god ivotni standard i zdravstvo rastu, to produi prosean ivotni vek, manja je smrtnost, ali natalitet poinje da pada i to se smatra krizom. Mi emo nestati, nae ene ne raaju dobro.??? To se nadovezuje na sledeu fazu, fazu revolucionizma u nauci. Kad je Darvin pisao svoju teoriju evolucije, prvo su se na to nadovezali drugi pretvarajui socijalnu............... prenosei mehaniki ono to je on opisivao u ivotinjskom svetu na ljudsko drutvo. Mi

22

smo ivotinje prosto mujaci, enke, mladunad. Ali smo mi i organizovano drutvo............................ I onda se pad nataliteta, pokret za enska prava doivljava kao pretei. Sledea faza 1870-1920. godine Javlja se problem enskog pitanja, enski problem, kada imate promenu uloge polova. ene postaju problem, nastaje ensko pitanje. Ne postoji muko pitanje. Postoji samo ensko pitanje. Mukarac i dalje ostaje normalan , a ena je odstupanje. Don Stjuart Bil (valjda!) 1869. u tekstu Subjection of woman obrazlae jasno, na naunom osnovu, zato ena treba da bude podreena mukarcu. I to u trenutku kada se ene organizuju, onda javno istupaju u javnosti (!!!!!!). Do tad je prostor javnog bio rezervisan samo za mukarce. ene poinju da priaju na trgovima, izdaju asopise, kritikuju zakone, pa kritikuju brak i trae pravo na razvod. I tu nije re o samoj ideologiji, ima i materijalnih elemenata u tome. Natalitet poinje da raste. Stanovnitvo se u Skandinaviji udvostruilo tokom 19. stolea. U graanskim sredinama javlja se veliki uticaj ena, ene due ive, zahtevaju da rade, vre pritisak na radna mesta, potiskuju muke profesije, to mukarci doivljavaju kao prosto otimanje radnih mesta. Tad poinje polako da se formira i radniki pokret, i odjednom nije vie stvar samo ena iz vieg sloja i srednjeg sloja, nego i ena iz nieg sloja. enski pokret je bio pokret za ravnopravnost, za promenu stanja u drutvu. Stvoren je i pokret za pravo glasa za ene, pokret za zahtev da upravljaju svojom imovinom tako da ne moraju da od mua trae odobrenje i novac. ene su demonstrirale, trajkovale glau, provocirale, koristile rune rei. I tek onda je nastao pravi haos. I ceo taj pokret je doekan sa ekstremnom sumnjiavou u graanskim krugovima. I iz ideolokih razloga i iz razloga to su se mukarci oseali ugroenim. ene dobijaju i nie plaene poslove, u koli, u poti, telegrafu. ene dolaze da rade i u bolnicama. E, sad tu lei pacijent. Kako to reiti? Jer one, u sutini, ne bi smele da imaju kontakt sa drugim mukarcima, osim sa sopstvenim muem. To su bili prilino veliki problemi. Jo gori problem je kada su se javili muki bolniari, a trebalo je neku enu leiti u bolnici. Tek negde oko 1920. godine pa nadalje enama se odobrava da se zaposle u nekim viim dravnim slubama. Negde pred kraj 1800-ih godina najomiljenija zabava u patrijarhalnim krugovima je bilo gajiti mrnju prema feministkinjama koje su tamne, snane, nisu nene, meke i sve ono ostalo, neenstvene su. Nemaju osobine prave ene. No, jedan drugi tok se javlja - ena je direktno suprotstavljena patrijarhalnom drutvu i interesima. Ja govorim o eni iz graanskog drutva. U umetnosti se javlja romantino idealizavana ena, ali to kratko traje. Dolazi u periodu srednje industrijalizacije i novog pada nataliteta. Dolazi do iseljavanja skandinavskog stanovnitva u SAD. Iseljavaju se nacionalno neodgovorni, iseljavaju se oni koje je ba briga za njihov narod, iseljavaju se pripadnici nae rase koji su manje vredni, iseljavaju se i ene, a ene su bioloki resurs iseljavanje mora da se sprei jer e onda naa rasa da nestane, odnosno naa rasa e biti degenerisana. Javljaju se i razlike u prihodima. ene iz radnike porodice imaju niu vrednost od ena iz graanskih porodica i to se poklapa sa nastankom radnikog pokreta i nastaje sledee

23

miljenje: mi emo dodatno da se degeneriemo jer ene iz radnike klase imaju vie dece od ena iz graanske klase. A to su nie vrednosti od ena iz graanske klase. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------Pronalazi se anestezija. Poinju da se koriste aseptici, dakle, poinje da se sterilizuje na ovaj ili onaj nain; hirurgija ulazi u modu. Smatra se da hirurgija moe sve da rei i da lek reava sve (danas vlada obuzetost da lek, tj. tableta reava sve glavobolju,...). Medicina se kao nauka o ljudskim bolestima pretvorila u bioloku nauku. I seksualnost se medicinizira. Ona se iz domena reprodukcuje iri na domen neega to ima veze sa drutvom, ali to ima veze sa kriminalom i sa ludilom. Od toga se moe poludeti, oslepeti. Nije bilo predrasude u tom trenutku koja nije mogla da se potkrepi biologijom. Nauka je neto to moe da doprinese razumevanju svega, a isto tako moe da doprinese da pojaa nae .............. i predrasude. I jedno i drugo postoji kroz istoriju. U tom trenutku je jak razvoj ginekologije, neurologije, higijene, shvatanje da neistoa izaziva veliki broj bolesti (velike su kampanje za istou), zatim fizike antropologije (prouavanje fizikog izgleda ljudi) i rasne biologije javlja se obuzetost rasama i njihovim odlikama i povezivanje rase i pola. I ve tada na samom zaetku stvaranja lekova, pomou kojih neto moe da se lei, primetila se podela u druitvu lekovi koji lee bolesti koje pogaaju prvenstveno ljude u bogatijim slojevima, u viim drutvenim slojevima. Aristotel smatra da je mukarac aktivan i davalac, a ena je pasivna i prima. ena je samo jedna loa verzija mukarca. I samim tim to je ena telesnija od mukarca, vie je telesno odreena, treba da bude podreena kontroli mukarca koji nije potpuno telesno odreen. I kao podreena ne poseduje razum. Mukarac je intelektualno odreen. Na kraju se iskristalisalo medicinsko shvatanje enama upravljaju iskljuivo njihovi reproduktivni organi. One imaju krh telesni sistem ivaca i due. Zakljuak je da zato nije dobro da istupaju u javnosti. I tu se sad razvija nekoliko naina tumaenja ovog stanovita: - anatomsko-fizioloki model Zasnovan je na Darvinu. On je smatrao da je ena na niem stupnju razvoja od mukarca, isto u emocionalnom planu, ali je to bilo korisno za ljudsku rasu kao celinu, zato to je kao takva raala bolju decu, bliu prirodi i ona su bila sposobnija da opstanu; - drugi model je razvio Spersen?. On je razvio teoriju konstantne ivotne energije koja se razlikovala kod mukaraca i kod ena. Kod mukaraca je jedan tip, a kod ena je drugi, ali loiji tip; - ginekoloki model Tada se razvija ginekologija. Smatralo se da je materica organ koji se prilino slobodno kree po enskom telu i u zavisnosti gde se u enskom telu nae, formira se ensko raspoloenje. I onda je odjedanput otkriveno da je vei deo enskog raspoloenja vezan za menstrualni ciklus. I opet se smatralo da zbog svega toga ne treba da budu ukljuene u javni ivot. Zakljuak je da se pronae jo neki razlog da ene ne uestvuju u javnom ivotu. Sve se svodi na enske reproduktivne organe.

24

Negde oko 1890. godine ve se primeuje da ta ginekologizacija nije dobra, mora neto novo. Drutvo se razvija, uoava se promena britanizacija (jaanje Britanije, njene kolonije,...). i prelazi se na psihologizaciju ili psihijatrizaciju stvari nervoze, neuroze,... Neuroza se, vrlo primitivno, moe objasniti kao psihiki poremeaj bez organskog poremeaja. Dok je psihijatrija objanjava??? kao organski poremeaj, bez obzira da li se radi o nasleenim ili nenasleenim poremeajima kretenizam i sl. Ali se alje na teren psihologije i to je poetak razvoja lekova. Stvar se medikalizovala, pretvara se u neto to se moe reiti lekovima. A to to se mora reiti, to je novi tip ene: ena koja je telesno slaba, a i duh joj nije ba jak, pa je boleljiva, ranjiva, plaljiva, podlona promenama raspoloenja. Dakle, treba je smestiti u bolnicu i treba je leiti. I tada se javlja viktorijansko doba shvatanje da se ensko telo ne vidi. Prostitucija se iri i ona se medikalizuje policajac??? i lekar redovno pregledaju prostitutke. I one su nune u drutvu. U tom trenutku se prave prve votane figure ena. Poto je tu biologija, tu je revolucija, tu su lekovi, tu je cela medicina, saznaje se neto vie o ljudskom telu, sad to poinje da se uobliava u jednu celinu. Najpre se javlja shvatanje da postoje anatomske razlike izmeu rasa. Tada se, dakle, smatralo da prvo postoje razlike izmeu Evropljana bele rase (pri emu je nordijska najistija, krem kremova) i crnaca. Crnci su bili predmet trgovanja. Indijanci su ve bili istrebljeni, a crnci su smatrani neljudima i bili su najpogodniji za to. Dakle, razlika izmeu Evropljana i crnaca je kljuna rasna razlika. To odgovara razlici izmeu mukarca i deteta. Odrastao mukarac je kao Evropljanin, a dete je kao crnac primitivno i blisko prirodi. A onda su tu negde uglavili da je u stvari razlika izmeu mukaraca i ena kao i razlika izmeu Evropljana i crnaca, jer je ena detinjasta, slaba i nepouzdana. To je sad re o psihologizaciji. Sve je bilo vezano za telo. Zakljuak ne pustiti je u javnost. To je, u stvari, bio cilj itave prie. I tada je konano uspostavljena jasna veza izmeu tela i ............. . ensko telo je bio jedini kapital ene, mlada, lepa ena iz vieg sloja, srednjeg sloja to ima kao kapital. Ako je jo oblikovana po poeljnim merilima, znai bie i dobra rodilja, dakle ima veliku ansu da se uda. Dakle, lepa, nena i sreno udata. To je povezano. To je jedno od osnovnih pravila lepa, nena, sreno udata, za razliku od rune, pametne i usedelice. I pojam lepote je jasno definisan. Grudi su smatrane svetinjom jer su one neto preko ega ene odgajaju decu. Pa onda dolaze erotske grudi, sfera nebeske lepote. Pa imate domae ili domainke grudi. Zatim imate politike grudi, grudi za naciju. ena treba da raa decu. to vie muke dece kako bi bilo to vie vojnika i poneko ensko dete da bi imao ko da im trika arape. Zatim imate psiholoke grudi. Tek se onda dolazi do medicinskih grudi. To je poetak 20. stolea. I u 20. veku imate ceo enski pokret u toplesu za sunanje. I onda, od tada pa nadalje, u redovnim razmacima, menja se ideal enske lepote. Ideal muke lepote se nije toliko menjao. ene treba da izgledaju to privlanije, pa se taj ideal privlanosti jako menjao. To moemo da vidimo kroz asopise i ako gledamo stare filmove. Kod muke lepote sve je manje vie slino. Kod njih su bitni politika mo i ekonomski status. E sad, kako se prosto tretirala enska seksualnost u celini u tom periodu: negde 1700ih godina nije bilo dozvoljeno ni da se ena uhvati za ruku. Prva polovina 1800-ih

25

odlazi u drugu krajnost - ena se potpuno deseksualizuje. Druga polovina 1800-ih godina voen je rat o enskoj seksualnosti. Sam kraj 1800-ih godina ena je opasnost zato to je ona seksualno bie, samim tim je opasna za mukarce. A zato to je takva treba da bude van drutvenog ivota. Klju borbe za enska prava je bio osporiti taj stav, pa se tek onda izboriti za pravo glasa i tota drugou drugoj polovini 19. stolea bitne su enske organizacije i podrka koju jedan broj mukaraca poinje da prua (npr.Ibsen). Negde u tom periodu, oko 1900. godine, javlja se pojam ene invalida. ena je invalidizirana. Ona je .............. pacijent i kao takva opisana kao prefinjena i poenstvenjena na odreeni nain, puna oseanja i voljna za saradnju. I tada se definie ena koja je nepredvidljiva u svojim postupcima, zatvorena u svoje telo i zarobljena svojom enstvenou. I to je taj deo ene koji biva idealiziran. Ona je lomno privlana, kao neka orhideja koja, ako je pipne, raspae se. Zato se mora zatiti. Postoje ene iz niih drutvenih slojeva, one su neto sasvim drugo od ena iz viih drutvenih slojeva. ene iz niih drutvenih slojeva su one koje su vezane za prljavtinu, koje su prljave, koje smrde i koje su preterano seksualno aktivne. Klasne razlike su velike i onda je to najbolje smestiti kod ena iz radnike klase. A takvi su i mukarci. Javlja se opti stav da sve zaraze u drutvu potiu iz niih drutvenih slojeva. I onda, ne samo da se rasne teorije razvijaju, nego se stvaraju i rasni tipovi gradskog stanovnitva, seoskog stanovnitva, rasni tip studenata (iz kakvih rasa mogu da potiu studenti, a iz kakvih ne mogu). I tu se onda poinje razvijati novi i sloeniji tip ene. Negde izmeu 1870-1920. godine oko 40% ena nije bilo udato, prosto jer nije bilo dovoljno mukaraca, raalo se neto vie ena, mukarci su krae iveli, ee bili izloeni povredama. I poto je manjak mukaraca, veliko iseljenitvo, pad nataliteta, ena postaje ciljna grupa novosmiljene rasne higijene. ena mora biti sredstvo za raanje malih vojnika. 1930-ih je jedan norveki biskup zahtevao da sve ene koje ne raaju dobru decu budu kanjene i da ako pobaci bude streljana jer je zemlji oduzela jednog vojnika. Razvija se popularna medicinska literatura. I poto je ena rasni resurs, onda dolazi novi tip ene. Razlikuje se koji je oblik enske stranjice optimalan za raanje dece (kruka, lubenica, ...) i kakv treba da bude oblik grudi. U tom periodu izlazi knjiga za knjigom o tome. Stvaraju se dva tipa ene koji i danas opstaju: tip bujne ene i tip mrave, vitke. Ta dva tipa se smenjuju u propagandi. ena se smeta u bolnicu i aranira se. Sve ovo o emu govorimo je negde oko 1920. godine uoblieno. Iza toga ene postaju nune.

Kratak pregled do 1950. godine

Manje vie sve to stoji, drutvo se razvija, ene sve vie uestvuju u radnom ivotu, seosko satnovnitvo je do 1950. godine iscrpljeno, praktino nije neka rezerva. U niim slojevima ene ve rade. Pitanje je da li e raditi u srednjem sloju. U srednjem sloju je zastupljena ideja da ena treba da bude samostalna, treba da se zaposli, da privreuje, dok, kad se uda, onda se vraa u dom i postaje uzorna supruga, majka i domaica. ena ak poinje da ulazi i u dravnu upravu. ene su studirale dok se ne

26

bi udale tada su postajale majke i domaice. Iza 1950-ih godina broj kunih poslova se smanjuje (kuna pomonica, grejanje na struju,...), deca su porasla i kod ena se javlja misao: gde je smisao njihovog ivota. Zato se neke od njih vraaju na univerzitet u studiraju ono to je danas master.

Razvoj modernih gradova

Sta je ono sto je stvorilo savremenu Skandinaviju? Temelj razvoja gradova bilo je selo i primarna proizvodnja. Podsetnik na ono iz prethodne godine: pretpostavimo (u ucionici ima muskog sveta komada 3, ukljucujuci i profesora) da smo nas trojica klan, mi smo trgovci, sa 14 godina smo stekli punoletstvo, imamo pravo na trgovacki pohod, pljackaski pohod, sta god hocemo, da imamo sopstveno imanje, dakle nas trojica odlucujemo da nekom drugom nesto prodajemo, ja cu njemu, ne znam, da prodajem krzna, on ce meni da prodaje usoljenu haringu, a on ce nama dvojici da prodaje njih tri kao robinje (pokazuje na devojke), ali mi cemo biti prema vama nezni i postovati vasa ljudska prava i vas integritet i vase licnosti i tako to, sve sto pise, lol. Usoljena riba, krzna, cilibar i robovi, to su bila 4 glavna trgovinska predmeta, 4 glavne robe. Da bismo to uradili mi se sastajemo na nekom mestu i obavaljamo tu trgovinu i nalazimo nekog ko ce tu robu dalje da raznosi, posle nekog vremena on odlucuje da se tu i nastani, pa se onda sve vise ljudi nastanjuje pa se onda neko bavi trgovinom, neko zanatstvom, neko donosi vodu, neko radi na mom imanju, negde tamo dalje ja imam i neko imanje i to se onda prosiri toliko da otprilike pokriva povrsinu ove cetvrti gde je nas fakultet i to se razvija, mi pocinjemo da drzimo robove, neko to moze i da opljacka, pa mi to polako ogradjujemo, podizemo zidove in a kraju napravimo utvrdjenje. Tada dolazi jos ljudi, da se bave i drugim poslovima i mi sad razvijamo poslove odlucujemo da izvozimo i pravimo luku dole, sa malim utvrdjenjem na Savi ili Dunavu, neko se naseljava od zidina na onu stranu, pa se malo prosiruje grad. Posle nekog vremena on postaje toliko veliki da u njemu mora da se organizuje nocni cuvar, pa se organizuje neko ko ce da iznosi sav otpad koji bi se inace bacao ovde direktno na ulicu. Mora da se nadje neko ko ce biti dzelat da odrubi galvu onima koji su pocinili neko nepocinstvo. Posle nekog vremena on otkriva da to vec ne funkcionise tako, mora da postoji neki pisani documenti, tu se pojavljuje neko ko je pismen, tu ima jedno 2-3 crkve vec napravljene, tu se razvija polako, sa dolaskom hriscanstva, i ta strana, pa se otvara gradska skola gde on obucava jos nekog ko je pismen i grad pocinje polako da raste. Taj grad uspostavlja veze sa Obrenovcem i Smederevom i trguje sa njima pa se ide dalje dalje i dalje, pa dolaze ljudi sa strane, pa onda pocinje da usisava to stanovnistvo iz okoline, oni koji zive u Zarkovu preseljavaju se u grad, u Zarkovu su samo neke njive. Onda neko pokusava da osvoji taj grad i mi onda podizemo jos vece utvrdjenje, pa se onda otkriva da unutar grada postoji ruda, tu vade nesto i tu se naseljavaju rudari, nadzornici, gonici robova kojima se sve to izvlaci, oni koji grade podzide u rudniku, pa neki trgovci koji im nesto obezbedjuju, pa neke kuvarice, pa se nadju neke prostitutke, pa se nadju neki sitni lopovi pa onda pravimo zatvor i za njih i za nase i polako se razvija cello to podrucje. I negde, taj razvoj dovodi do toga da u jednom trenutku imamo dosta para, sto se veoma svidja kralju koji stanuje u Krusevcu. Kralj je silno pozeleo da osvoji Kraljevo! I jos ponesto, a naravno za to mu trebaju vojnici, a 27

vojnici kostaju,a onda se on obraca nama trojici, odnosno tad je vec proslo puno generacija i sad ima dosta nasih naslednika trgovaca i mi imamo pare i kraljevi su voljni da uzmu kredit od nas. A mi kazem, dobro , ti hoces da uzmes kredit, ali ti nama daj povelju da mi ovde jedini imamo pravo da kupujemoi prodajemo robu na teritoriji onoga sto je danas grad. Dakle svi oni iz Zarkova, ako hoce nesto da prodaju, moraju prvo kod mene da dodju, po mojoj ceni, odnosno kralj obicno kaze: prvo kraljevom nakupcu, pa ono sto ostane tebi, pa sto ostane moze sam dalje da prodaje. I stvori se na kraju jedan gradjanski sloj koji krajem 18. stoleca pocinje polako da utice na ceo drustevni zivot. Pre svega zato sto ima para, a onda zato sto preko ekonomskih moci pocinje da stice i politicku moc. I taj prelazak iz seoske u gradsku sredinu, od dominacije sela i vlastele koja zivi na selu i koja zivi od velikih seoskih imanja sa primarnom proizvodnjom, dakle stocarstvo, ratarstvo ka gradu i gradjanskom sloju. I naravno dolazi do jakog raslojavanja unutar gradova i taj se proces se odvija u 19. stolecu i pocetkom 20. stoleca. To je proces stvaranja modernog grada i modernog drustva. Sad kako cemo podeliti periode, da li cemo govoriti o periodu 16., 17. vek kao o predmodernom, pa recimo 18. vek rano moderno drustvo, pa 19. vek moderno drustvo, pa 20. postmoderno i slicno, sve su to etikete koje mozemo lepiti ovako ili onako, ne vazi svugde sve. U prethodna dva stoleca u Beogradu se raspravljalo nekih 35 godina da li ce se praviti kanalizacija ili nece, da li ce se zidati na sprat ili nece, dakle mi smo negde bili u zaostatku. Uzmite u obzir da danas ili 1/3 Beograda nema kanalizaciju kad smo vec kod toga.. a negde su gradovi drasticnom brzinom i rasli kao Mexico city sa oko 25 miliona stanovnika ili Calcuta sa 16-17 miliona stanovnika a da nema resene ni najelementarnije infrastrukturne probleme i tako redom.. Prosto razlicite zemlje su na razlicitom stupnju razvoja. Ja cu ovde iskljucivo govoriti o onome sto se zbivalo u Skandinaviji. Prvo, gradovi su naglo rasli. Stanovnistvo Skandinavije se utrostrucilo izmedju 1800. i 1900., nisam siguran, moram da proverim taj podatak, u svakom slucaju 19. stolece pokazuje drastican rast stanovnistva zbog boljih higijenskih uslova. To dovodi do naglog rasta gradova, ali su ranije ulice bile vrlo uske. One su bile takve da mogu da se mimoidju dva pesaka, dva konjanika, ili dve dvokolice. To na kraju grad cini ne prenabudzenim, nego nemogucim za zivot. I tu pocinje, da kazem, promena grada vidljiva na povrsini. Dve su promene. U drugoj polovini 19. stoleca ruse se gradski zidovi, recimo oko Kopenhagena se ruse gradski zidovi, tu i tamo je ostalo neko parce, vise iz istorijskih razloga.. Grad postaje otvoren. Rusenje gradskih zidova je prouzrokovano i dvojnim razlozima. Topovi su postali toliko jaki da ti stari gradski zidovi jednostavno vise nisu sluzili odbrani. Druga promena je sirenje gradskih ulica. Probijani su bulevari da bi se resila infrastruktura, prosto je bio blokiran saobracaj. U New York-u je u prosecna brzina vozila danas u centralnim delovima 11 km/h, saobracaj je toliko zagusen da nema vise nista sto bi to moglo resiti. Ulice se ne mogu prosiriti, samo moze da se smanji br. automobila, sto je u Sjedinjenim Drzavama nezamislivo. Ali to je imalo jos jedan razlog. Gradovi su bili u startu takvi, od Rima pa negde do kraja srednjeg veka, takvi da su svi ziveli na istom mestu, ili su recimo gospoda zivela na visem spratu a siromasni su ziveli dole, posluga je zivela dole, u istoj su zgradi, samo sto je dole bilo smrdljivije i prljavije nego gore. Pa su onda poceli polako da se dele, bile su ove i one gradske cetvrti gde su ziveli bogatasi i one gradske cetvrti u kojima su ziveli

28

siromasni. Sa rastom gradova te gradske cetvrti gde su ziveli siromasni su postale jako velike, jer su oni dolazili da rade u fabrikama, kao posluga i naglo su rasli. I onda su pocele pobune od 1848. pa nadalje. Vojske su u tom trenutku operisale u velikim frontalnim sukobima. To gledate mozda istorijske filmove kad se ono, znate, poredjaju sa onim musketama i puskama na rastojanju od oko pedesetak metara, nekad na ovom rastojanju stoje i pucaju jedni na druge bez zaklona bez icega dok na kraju neko ne poklekne u tome. Kretali su u frontalni napad konjicom. E sad to je bilo jako tesko izvesti u ovom Uskockom sokacetu ovde, ili u ovih 1300 Kaplara, nema mesta da postavis vojnike, topove, konjicu i u svakom slucaju ne mozes da razvijes vod, tu mogu dva konjanika jedan do drugog, tri ukoliko se svi poguraju. Da bi sprecavali radnicke pobune oni su prosto probili bulevare od kasarni ka radnickim predgradjima i tu su mogli da razviju konjicu i da izvedu topove i gadjaju koga hoce i time vrlo brzo zavrse citavu pricu. Dakle saobracajni element ( i njega cete uvek naci u istoriografiji) i ovaj drugi ( koji nije bas tako cesto pomenut) i treci elemenet, dakle i dalje vidljiv na povrseni, je izmestanje gradskih grobalja. Katolicka crkva i protestantska crkva su nalagale da telo bude sahranjeno, ne spaljeno, spaljivanje mrtvihje noviji proizvod. Gradska groblja su bila takva da su mrtvi sahranjivani u po nekoliko slojeva, vrlo plitko sa tankim slojem zemlje in a svaku kisu bi ti lesevi poceli kroz ono blato da izbijaju i grad je bio jezivo zagadjen. I groblja su poceli da izmestaju, prosto tako sto su ih iskopavali i nosily i zakopavali ih na neku drugu stranu. Sa Studentskog trga su svojevremeno prenoseni na Tasmajdan, koji je bio bogu ocu iza ledja, prvo je Studentski trg bio bogu ocu iza ledja, pa je onda Tasmajdan bio bogu ocu iza ledja, pa su odatle iskopani i preneti na novo groblje jer je ono tek bilo bogu ocu iz ledja. Sad su Orlovaca i Lesce, ali jos neko vreme, pa ce i oni biti deo gradske sredine. Medjutim, nesto se desavalo ispod zemlje. Gradovi su bili jezivo prljavi. Od rimskog vremena na ovamo po evropskim gradovima sav otpad tece po povrsini, samo su tu i tamo pravili kanalizaciju, vrlo retko. Dakle, ovde u Uskockom sokacetu bilo bi jedno udubljenje na sred ulice i sve bi se iz klozeta ovde lepo slivalo i teklo polako preko trga pa na dole do potoka koji je tekao kroz Cara Dusana i onda se ulivao negde u Dunav. Pa su tu bili postaviljeni kamenovi preko kojih bi se preskakalo i prvi trotoar su pravili da bi se prosto odvojilo mesto gde bi ljudi mogli da hodaju, da ne gaze kroz to blato i sav taj otpad, mozete da zamislite. Mirisi su korisceni stalno pod nosom, oni koji su imali para to da kupe, da ne bi osecali taj smrad. Istovremeno je crkva zabranjivala kupanje jer se kupanje smatralo negovanjem tela, a negovanje tela je gresno. E to u drugoj polovini 19. stoleca po evropskim gradovima stvara jezive probleme. Gradovi su ekstremno zagadjeni zbog tog ljudskog otpada, voda je zagadjena sto izaziva stalne epidemije kolere, trbusnog tifusa, dizenterije i tome slicno. Nije moglo da se dise i nije moglo da se hoda od toga a na to se nadovezala i industrija. Cuveni engleski smog je proizvod svega i svacega toga na neki nacin i onda pocinje postavljanje kanalizacije i vodovoda. Kanalizacija da se odvede sav otpad sto dalje i vodovod da se dovede cista voda. Nedostatak ciste vode je bio katastrofalan problem u skoro svim gradovima. Sve je to prouzrokovalo jako veliku smrtnost u gradovima i jedan od osnovnih zahteva je bio srediti grad i iznad i ispod povrsine. Dakle grad je poceo da se siri i on se sirio dijahrono. Kad gledate evropske gradove imate dva osnovna tipa gradova, jedan je tzv. Prstenasta izgradnja, u centru je bio stalni grad, onda su poceli u obliku prstenova da se zidaju gradovi. Imate grad tip paukove mreze, bez prstenova, samo one linije, to je grad koji se pravio i neplanski razvijao, to su gradovi

29

koji nisu bili austrougarska tvorevina, Beograd je takav grad. Beograd se sustinski razvijao duz starih carskih drumova. Takav grad je jako tesko dovesti u red. To se najbolje vidi po Kaludjerici kod nas, prosto podrucje koje niko ne moze da dovede u red zato sto je potpuno neplanski gradjeno. I ne postoji nista sto moze ravno da se sprovede, ravne linije su najjednostavnije za vodovod, za kanalizaciju, za bilo sta. Tad pocinje gradsko planiranje. Probijanje glavnog bulevara je jedan od signala gradskog planiranja, ono sto je danas poznato kao urbanisticki planovi, i skandinavski gradovi pocinju da se uredjuju. Nema neplanske gradnje,iako postoji jos uvek u skandinavskim gradovima veliki delovi ulica koji idu duz starih staza, tako se nekada gradilo. Najveci deo skandinavskih gradova je imao zgrade od drveta koje su bile podignute na kamenu, zbijene jedne uz druge pa su pozari bili redovni, koji su trajali i po 2-3 dana i iza toga citave gradske cetvrti nisu postojale. Negde veoma rano, vec u 17. stolecu, negde kasnije, pocinju da se donose naredbe, kraljevi donose naredbe po kijima se mora zidati od kamena, mora postojati razmak izmedju kuca, da bi u 19. veku pocela prva organizovana protivpozarna zastita. Jer nije bio problem ako izgori grad recimo velicine kao Mladenovac ili manji od toga, ali kada pocne da gori grad velicine Beograda onda je to ozbiljan problem. Jer se u malom gradu pozar na neki nacin moze lokalizovati, u velikom gradu ide od bloka do bloka i u jednom trenutku su to morali da preseku i to je preseceno organizovanjem protivpozarne zastite, donosenjem niza pravila sta se sme i ne sme koristiti. Cigla, kamen, zabrana otvorene vatre, zabrana kovacnica na prostorima gde postoje zgrade koje se mogu lako zapaliti.. Istovremeno se razvija lekarska vestina, pocinje nesto da se zna, pocinje shvatanje da cistoca predstavlja osnovni preduslov za bolje zdravlje. Jedan lekar, jevrej madjarskog porekla, koji je bio i professor na jednom od univerziteta, on je radio u Becu u jednoj bolnici i u jednom trenutku je sredinom 19. stoleca izneo tvrdnju da veliki broj zena umire tokom babinja zato sto ih lekari koji dolaze direktno sa disekcije zaraze prenoseci bakterije na svojim rukama. Uzasnim je napadima bio izlozen, da je optuzio lekare da ubijaju i morao je da napusti bolnicu, a on je samo predlozio operite ruke u aseptickom rastvoru pre nego sto pridjete zenama. Kasnije je to postalo obavezno u svim bolnicama. Polako sazreva znanje o tome da je higijena nuzna. Dakle sredjivanje grada na povrsini: izmestanje grobalja, sredjivanje ciste vode, sredjivanje kanalizacije i uz to organizovanje lokalne zdravstvene sluzbe. Redovne kontrole, recimo tada uvode redovnu kontrolu prostitutki po skandinavskim gradovima i bolesti postaju znatno smanjene. Medjutim, grad je i dalje mracan, mrak kad padne grad je opasan, em sto mozes da upadnes u sve ono sto tece ulicama, moze neko da ti sipa na glavu, em sto je bilo razbojnika, rupa.. Grad se pretvara u pravi grad dvema stvarima: -uvodjenjem trotoara razdvaja se prostor za pesake od prostora za kola. Grad je bio zagusen konjima, kolima i to mnogo vise zagadjuje grad nego automobili. Automobile mozes da pakujes, automobili ostavlaju izduvne gasove, ali za kola i konje potreban je drugaciji nacin organizacije saobracaja, oni zauzimaju na neki nacin vise mesta, ostavljaju drugaciju vrstu otpada iza sebe, za konje moras imati hranu usput itd. Dakle razdvajanje pesacke i vozne zone je stvorilo savremenu ulicu, ali je u njoj i dalje bio mrak. Morao si da nosis fenjer sa sobom, ili baklju ili bilo sta drugo da osvetlis.

30

-pocinje uvodjenje gradskog osvetljenja. To je konacno napravilo grad. Nama je danas jako tesko da zamislimo kako to izgleda grad bez struje, ulice koje nisu osvetljenje.. Uvodjenje osvetljenja je dosta doprinelo razvoju kultutre.Verovatno ste svi vi kad ste bili mali, odnosno malo manji nego sada, citali ponesto sto bas ne biste voleli da vasi roditelji da vasi roditelji vide sta je to sto citate, cebe preko glave, baterija i vi citate. Zamislite sad svecu ispod cebeta.. Sveca , ili baklja, sveca se koristila da se osvetli ono sto se radi, ako se ne radi sta ce onda svetlo. Svetlo elektricnih uredjaja je omogucilo ljudima da se krecu. Petrolejka, svece pa petrolejka, pa lampa na gas, pa paraffin, pa onda elektricno svetlo, omogucava polako dokumentovanje desetleca i to je promenilo uslove stvaranja celovite kulture, izmedju ostalog i citanje. Nista verovatno nije toliko mnogo znacilo za istoriju citanja kao dve stvari, brza stampa ili stamparske masine i svetlo. Ne mozemo nikad preceniti ulogu svetla kao elementa koji je pospesio citanje. Elektricno svetlo na ulicama inace u nekim gradovima se uvelo veoma kasno, negde 1970-ih godina mnogi su jos uvek imali gasno osvetljenje ili nesto slicno tome. U drugoj polovini 19. stoleca se konacno donose propisi da se sve nove zgrade moraju graditi od kamena ili cigle, videlo se da ni protivpozarna zastita ne moze tako lako da resi probleme i u drugoj polovini 19. stoleca pocinje naglo sirenje gradova, do tada je razvoj bio relativno statican, isao je uzlaznom putanjom, a od tad pocinje eksponencijalni rast doseljavanje zbog industrije. I zbog toga pocinje izgradnja predgradja. I potreba da se, naravno, siri sistem vodovoda i kanalizacije, da bi se to novo stanovnistvo obskrbilo time. Gustina stanovnika po kvadratnom metru u tom periodu, pred kraj 19. pocetkom 20. stoleca, raste drasticnom brzinom. Da uzmem primer Stocholma, oko 25% svih radnika su bili podstanari. (Pricati kako izgleda podstanarski zivot nije nuzno, bar znate vi koji niste iz Beograda...) Na jednu sobu i kuhinju, dakle 15-20 kvadrata, moglo je da dodje 10- 15 stanara. To je cak i za nase beogradske podstanarske prilike mnogo. Cetiri zivotinjke su u tome uzivale : buba-svabe, pacovi, stenice i vaske. Naravno, mi opet imamo predstavu o higijeni danas koja je drugacija od starih, zato morate da pokusate da se intelektualno prenesete u taj period. Zamislite vi devojke sad odjednom imate cetvoro dece, je l mozete? Sa 14 ste bile odrasle. To vam je tesko da pojmite u ovom trenutku. Pokusajte, ne mozete emocionalno, ali pokusajte intelektualno da zamislite kako bi neke pre 100, 200 ili 500 godina izgledale. Kod nas mozete, u delovima grada, videti bubasvabe.. Ja sam imao prilike da razgovaram sa nekim ljudima koji su popravljali neke cevi dole u podrumu nase zgrade ili sta vec i oni su odande izasli bukvalno izujedani nekim bubama koje su se dole zapatile i mi se sad natezemo sa sanitarnom inspekcijom da dodje da nesto ucini s tim. Misevi, pacovi vec da ne pricam. Bubasvabe nam vec kao domace zivotinje idu do vrha zgrade. To svugde postoji. U Oslu ima vise pacova nego sto ima stanovnika. I na to vi danas jako negativno gledate, roditelji dobiju paniku kad se u nekoj skoli pojave vaske. Ali je to bilo toliko uobicajeno. Dacu vam primer: kad su nekog nadbiskupa ubili i kopljem, macem mu razgrnuli kabanicu, kaze oni su poceli da se smeju koliko je vaski gamizalo po njemu, dakle on je bio uvasevljen mimo svih normalnih razmera. U Francuskoj je isto bio neki svestenik, ima jedna velika studija o tome, 15-16 vek, ne secam se tacno, koji je imao neke dve ljubavnice koje su mu trebile vaske iz glave, kao kod majmuna znate, valjda je trebljenje vaski ucvrscivalo medjusobne odnose. Mi necemo da jedemo hleb koji je malo stajao, maslac koji je uzegao i slicno. Ko vas pita da li je uzegao ili nije, sve sto moze da se pojede, a da nije direktno otrovno to se jelo,

31

inace si gladan. Pitajte babe i dede kako je bilo za vreme rata. To su bili ogromni higijenski i zdravstveni problemi i tad pocinje sistematska borba protiv toga. Pre svega je neko najzad shvatio da grad mora da se ocisti. Pred pocetak komunalizma, ne samo velika globalizacija, vec i velika akcija ciscenja grada, izbacivanje maksimuma prljavstine. Pacovi se danas u Skandinaviji namnozavaju ok u restoranima brze hrane, oko kioska sa hranom uvece, tu se bacaju otpaci i oni tu dolaze. To mozete i kod nas videti, oko pijace. Od toga se nijedan grad nikada ne moze ocistiti, pre svega od bubasvaba i pacova jer na njih nista ne deluje. Ali to pokusava da se dovede u kolikotoliko razumnu meru, dakle da ne predstavlja neposrednu zdravstvenu opasnost. I to je ono sto dalje modernizuje grad. Gradovi su bili, u velikoj meri, sediste kriminala. Svakakve vrste. Gradovi, a posebno lucki gradovi, su bili sediste prostitucije. Uvodi se stroga kontrola, prvi put su prostitutke obavezne da idu na lekarski pregled u policiju, u redovnim razmacima, zbog polnih bolesti koje su se sirile. Kod nas hapse prostitutke, u Svedskoj hapse njihove musterije, sto je, neki tvrde, saseklo prostituciju u velikoj meri, a neki tvrde da je samo premestilo tako da se ona ne vidi. Ali je cinjenica da ih je neuporedivo manje na ulicama nego ranije. U Norveskoj to ne cine i donji deo ulice Carl Johan, onaj ka zeleznickoj stanici, tu ih ima nevidjena kolicina, iz istocne Evrope, iz Nigerije i Gahne, uglavnom Rumunke, nesto Romkinja, nesto Estonki, Poljakinja, Ruskinja. Tamo na severu Norveske su Ruskinje koje Norvezani, Svedjani uvoze, a onda kad im istekne tromesecje boravka onda ih izbace. Nisu ni one gore bas toliko plemeniti koliko se ponekad prave. Ima prljavog vesa u Skandinaviji koliko hocete, samo treba malkice zagrebati po lakiranoj povrsini... Taj kriminal biva resavan na mnogo humaniji nacin nego ranije, menja se tip zatvora, ja sam vam to pominjao. Dekriminalizuju se odredjene stvari, kriminalizuju se odredjene stvari i krece se polako ka zatvorima gde bi trebalo nauciti neki zanat, dakle da se radi, da se zatvorenici prevaspitaju. I to vrlo dugo traje. Kad kazem da se neke stvari dekriminalizuju, neke kriminalizuju.. Dekriminalizuju se polako homoseksualnost bilo koje vrste i uopste bilo koja seksualna odstupanja. Dakle ne ide se u zatvor zbog toga. Pazite , 1700-ih je jos uvek bila predvidjena smrtna kazna za odnose sa zivotinjama, pa se 1700-ih godina to ukinulo. Kod nas je homoseksualnost bila kaznjiva do 1970 i neke, 80 i neke, sad ih samo skinhedsi prebijau dok policija to gleda i sustinski se slaze sa tim.. Jos neke stvari, recimo sitne kradje su dobile bitno nizu kaznu nego ranije, a odredjene stvari, kao recimo korpcija, pocinju da bivaju krivicno delo. Sve do sredine 18. stoleca korupcija prakticno nije krivicno delo. Dakle to polako pocinje da biva kaznjivo zakonom. Sva kaznjavanja odalze polako u domen sudstva. Neke stvari koje ranije nisu bile kriminazovane postaju kriminalizovane. Ako bih ja negde, tamo ne znam , pocetkom 19. veka nekog od vas stipnuo tamo gde ne treba da stipnem, uf sta, vrlo vazno. Neko vreme posle toga to biva definisano polako kao krivicno delo, da bi danas po zakonu, u manjevise svim savremenim drzavama to bilo definisano kao seksualno uznemiravanje ili nesto teze od toga, sto naravno kod nas i dalje to nista ne znaci, mislim sto bih ja isao u zatvor. Dok u Svedskoj npr. bih itekako izgubio posao. U Sjedinjenim drzavama kad mi dodjete na konsultacije ja ne bih vrata smeo da zatvorim, morala bi da stoje otvorena, za ne-dajboze. Tako da prosto 19. vek i pocetak 20. veka vode do preraspodele u shvatanju toga sta je krivicno delo a sta nije krivicno delo i do preraspodele unutar toga kako

32

ce ono sto je smatrano krivicnim delom biti kaznjeno. I sve jasnije kretanje ka nacelu svako je nevin dok se ne dokaze da je kriv. Celo jedno stolece je bilo potrebno da se to nacelo konacno probije. Na primer, pocetkom tog stoleca je priznanje optuzenog bilo sasvim dovoljno da bude proglasen krivim, krajem tog stoleca vec tuzilac mora da dokaze krivicu.. Sto , naravno, mnoge stvari nije izmenilo, i dan danas. Recimo istrazivanja pokazuju da mladi i lepi iz viseg sloja imaju neuporedivo vecu sansu da ne budu osludjeni nego stari iz nizeg sloja. Vrhunac je bio negde u Sjedinjenin Drzavama gde je neka nastavnica od 20 i nesto godina koja se spetljala sa svojim ucenikom koji je imao oko 15 godina tako, 16, oslobodjena sa motivacijom da je ona toliko lepa da bi za nju zivot u zatvoru bio cisti pakao. Moram priznati da sam bio prilicno iznenadjen kad sam procitao, ali sredinom 19. veka to i nije bilo tako starsno, recimo ako bi bila obrnuta situacija, jer su tada jos uvek na neki nacin bili dozvoljeni brakovi sa maloletnicama i to bi se tamo na neki nacin zataskalo, krajem stoleca bi to vec bila zavrsena prica to postaje krivicno delo. To je , naravno, sveukupno uticalo da se stari, patrijarhalni odnosi polako liberalizuju. I ta liberalizacija pocinje da se pojacava sa razvojem radnickog pokreta i radnicki pokret sad pocinje da se bori za bolji odnos prema siromasnima u drustvu, zahteva odredjena prava za njih radno vreme pre svega. Sve se to odvija u gradovima, da su se te promene desavale u malim mestima, na selima, nista se bi dogodilo. Oni i dalje mentalno ostaju u nekom prethodnom periodu. Grad je nametnuo novi nacin razmisljanja o tome. Radnicke klase nema van grada, ona je u gradovima gde je industrija, a to je onda, i sad da pokusam to da zaokruzim, povuklo promene u nizu drugih oblasti- u kulturnom zivotu, jer su pozorista u gradovima, jer su masovne organizacije, trezvenjacke , verske i slicne u gradovina. Iz grada krecu zahtevi za efikasnu putnu i zeleznicku mrezu, zbog trgovine i proizvodnje, prevoza robe. Iz grada polako krecu zahtevi za organizovanje obaveznog seoskog skolstva jer zeleci da imaju dobru industriju, dovoljno obrazovanu radnu snagu, moraju da imaju vec neku pripremui van toga, a i sama svest, porasla je potreba da stanovnistvo bude obrazovano, a i ne moze se ocekivati primenjivanje higijenskih mera ukoliko ne postoji dovoljno obrazovano stanovnistvo da shvati da je to potrebno. I onda grad pocinje da utice na selo, da ga menja, krajem 19. stoleca, da bi ga sustinski promenio negde pocetkom 20. stoleca. Nekoliko stvari unutar toga su bitne, ja cu sad manje-vise samo da ih nabrojim, pa vi posle mozete da odaberete koje od njih zelite da vam detaljnije obrazlozim i to uzimam iz ove knjige u kojoj vam je prvi deo ovaj iz skripata pa da odaberete sta zelite da vam ja objasnim, ako vas nesto posebno zanima. Slika podrucja se menja u odnosu na grad,ono sto sam pomenuo, nekada je najvisa zgrada bila crkveni toranj, a sada su fabricki dimnjaci. Grad menja svoju okolinu. Ako pogledate razvoj gradova u Skandinaviji videcete kako su oni pojeli svoju okolinu. Oslo danas u krugu od 120 km ima trecinu stanovnistva Norveske. Beograd, dakle grad Beograd, skoro cetvrtinu stanovnistva Srbije, ako racunam svih 16 opstina. To je bar million i osamsto hiljada ljudi. Dakle grad je promenio izgled podrucja, od grada do grada su isle pruge, isli putevi, grad se sirio i sela oko grada su nestajala. Ako pogledate sliku Osla iz 1850-ih do 1900-ih ili Kopenhagen, sasvim je svejedno, to je nesto sasvim drugo, vrlo brze promene. Pitajte roditelje kako je ranije izgledao Beograd. Drugo, grad je bitno promenio sliku porodice i polnih odnosa. Porodica je pocinjala da se svodi na jezgrenu porodicu, polako otac majka i dvoje troje dece. I polako su u gradovima pocele da nestaju te jasne klasne razlike. U prvoj polovini 19. stoleca da se devojka iz srednjeg sloja uda na dole, ili da

33

muskarac iz viseg sloja, ne znam, ozeni neku devojku iz nizeg sloja koja radi u posti npr.to je bilo potpuno nezamislivo. Krajem 19. stoleca prepoznajemo recimo takozvani stokholmski brak. Ono obicno ne znam, vlasnik je uzeo za zenu sekretaricu koja tu radi. I postojala je ta vertikalna pokretljivost. Pocelo je polako oslobadjanje seksualnosti od starih stega, ono sto sam prosli put govorio, paloko su se svi oni problemi poceli priznavati i ono sto je najbitnije to prestaje da bude greh. Ja ne znam da l sam vam pomenuo, kad sam ja shvatio da greh kao pojam jos uvek postoji u svesti ljudi pre nekoliko godina bilo nekoliko norveskih knjizevnika i knjizevnica ovde i sad pisu knjige za decu. Pa smo bili u biblioteci Milutin Bojic pa su tu pokupili neku decu iz neke osnovne skole, negde peti, sesti razred, tako nesto. I onda je jedan od njih postavio neverovatno, ali toliko tipicno norvesko pitanje deci : da li je greh gledati devojcice kad se nage kupaju kroz kljucaonicu? I to je tipicno da li je greh! Vama to verovatno ne pada na pamet kao greh. Kao glupo, pametno, dobices samar, kaznice te uciteljica ili ucitelj, tuzice te roditeljima, svasta moze da vam padne na pamet, ali greh vama ne pada na pamet kao rec kojom bi se to opisalo. Ali to je toliko tipicno protestantsko, norvesko, puritanisticko pitanje da je on prosto, na neki nacin ilustrovao citav taj raskorak izmedju dve razlicite kulture. Jednu u kojoj greh jos uvek postoji kao element u svakodnevnom razmisljanju i jednu u kojoj prosto gomila stvari ne ide u tu kategoriju da li je greh ici sa gajbicom piva iz prodavnice pod rukom gresno za vas? Ima li neko medju vama ko pie smatra kao gresno? Negde krajem 19. stoleca to pocinje da se menja. Pie, dakle seksualnost se polako oslobadja. A pice polako od pojma greha prelazi, pod uticajem socijalno-demokratskog pokreta u nesto drugo pijan radnik nije sposoban za rad, on je samo pijan. I onda socijal-demokrate jako pritiskaju da se vodi borba protiv alkoholizma, njima su potrebni trezni radnici. Osim toga se bore protiv toga da se radnicima deo plate isplacuje u nature u vidu pica. I tu se nalaze, na istoj strani da kazem borbe sa trezvenjackim gradjanskim pokretom i sa trezvenjackim hriscanskim pokretom. Ali se pice polako od hriscanskog trezvenjackog pokreta, jer to je greh seli u ovu sasvim drugu kategoriju to nije zdravo. I onda na kraju drzava stavlja monopol na pice, ne zato sto je pice greh, nego zato sto drzavni monopol pica omogucava visoke poreze, a to obezbedjuje velike prihode za drzavni budzet sasvim drugaciji i ekonomski razlozi. Ono sto dalje menja je iseljenistvo i u svetu danas verovatno ima vise potomaka iseljenika iz Skandinavije nego sto ima stanovnika Skandinavije danas, ako se ne varam, nisam siguran, morao bih taj podatak da proverim. U nekoliko talasa u drugoj polovini 19. stoleca, i onih 1920-ih godina, pre svega za SAD i Kanadu pa onda malo i za neka druga podrucja u svetu. U jednom trenutku je Svedska razmatrala zabrane iseljavanja, jer se smatralo da se tim, pominjao sam prosli put, rusi bioloska ravnoteza, bioloska supstanca Svedske. To iseljenistvo je tumaceno na mnogo razlicitih nacina. Najcesce se ranije smatralo da su iseljenici bili oni najsiromasniji, sto i nije bilo bas sasvim tacno. Najsiromasniji nisu bas imali para. Kao sto i u one vikinske pohode nisu mogli da idu najsiromasniji. Da bi se iselili prodavali bi imovinu, ili bi uzimali pozajmice ili bilo sta drugo, ali trebalo je da stigne do luke, pa da plati kartu da bude prevezen. Mora da ima neki capital. U jednom trenutku su postojali citavi iseljenicki biroi koji su pravili reklame i pravljene slike, pa su se pisala pisma koja opisuju blagodeti iseljenistva.. Jedan deo se vracao, nisu svi hteli da ostanu, nisu svi uspevali, ali su se u velikoj meri naselili na srednjem zapadu- bible belt (the southern and central regions of United States where

34

many ppl have traditional Christian beliefs), koji se jos naziva i pojas svetog pisma, jer su iz Skandinavije iz verskih razloga otisli, jer su smatrali da se protestantska crkva u Skandinaviji suvise liberalizovla i onda su otisli kako bi napravili neku ispravnije hriscansko drustvo, neku zajednicu koja ce se vise drzati svog svetog pisma. Odlazili su mnogi koji su bili nezadovoljni svojim polozajem, mnoge zene su se iseljavale, tako da je u jednom momentu bilo manje zena nego muskaraca i to je stvaralo nacionalnu katastrofu. Zene ponekad i dan danas smatraju svojevrsnim inkubatorom za radjanje dece i da ne treba da radjaju decu zato sto vole decu, zato sto zele porodicu, nego radjajte decu da bi sinovi mogli da ratuju, to je ideologija, cak je uvodjeno kaznjavanje zena koje pobace jer su oduzimale drzavi vojnike. To je jedan krajnje nehuman pogled na citavu stvar. One treba da imaju decu zbog dece, a ne zbog drzave, nisu deca i zensko telo drzavna imovina kojom vlada raspolaze za svoje potrebe , nego je to nesto drugo - vase sopstveno. Tu su bile jako jako velike rasprave i jako veliki sukobi. Ali to je bila osnova za kasnije izuzetno tesno vezivanje skandinavskih zemalja za Sjedinjene drzave. Ovo iseljenistvo je proizvelo jaku vezu Skandinavije sa Sjedinjenim drzavama. I dan danas je Skandinavcima nemoguce objasniti da ljudi iseljeni u Sjedinjenim Drzavama, koji su cetvrta peta generacija da su oni Amerikanci, nisu Norvezani, pri cemu su oni apsolutno najkonzervativniji deo americkog politickog zivota, za njih je i George Bush levicar. I ne mozes njima nikako objasniti - SAD i Velika Britanija su velike sile, a vi ste mala drzava, nemojte da mislite da vi njima nesto znacite, sto je rekao Cercil: Britanija nema vecite prijatelje, ona ima samo vecite interese. Istovremeno je to iseljenistvo proizvelo obimnu knjizevnost, u zemljama iz kojih su se iseljavali mozda je najznacajnija Nemacka, najznacajnije delo je delo Vilhema Muberija iz 50-ih godina Iseljenici, useljenici graditelji. Zatim veliki broj pesama za pevanje, imigrantskih pesama, zbirke gradskih pesama, koje su se pevale i sa jedne i sa druge strane kontinenta i citalo je imigrantsku knjizevnost iseljenicko stanovnistvo u SAD sa njihovim listovima, pozorisnim predstavama i tragovi toga postoje i dan-danas. I ovde imate ovaj odeljak modernizam i nacionalizam, gde sam ja pominjao prosli put modernizaciju drustva krajem 19. i pocetkom 20. stoleca. Bila je to modernizacija pre svega za muskarce u tom drustvu, ali sa stalnim rastom modernizacije i za zene, ukljucuju se i zene, pocevsi od prava upravljanja sopstvenom imovinom, preko prava za najvise obrazovanje, pa pravo glasa, pa pravo da se zaposljavajuu drzavnoj sluzbi, pa polako zauzimaju sve visi i visi polozaj. Sa time je po drugi put pocela da se menja porodica. Drugaciji nacin vaspitanja dece. I konacno pocinje polako polako da se otkriva da nisu samo Danci, Norvezani i Svedjani stanovnici Skandinavije. Pocinju polako da otkrivaju da su Laponci nesto za sebe, da su Grenlandjani nesto za sebe. Tada su sa jedne strane konzervativci koji smatraju da su to primitivni narodi koje treba ponorveziti, podaniti, posvediti, ali pocinje borba za to da oni imaju ista ljudska prava kao i drugi. Ta se borba za njihova prava okoncala pre jedno dvadesetak godina kada su dobili svoje sopstvene skupistine i ostalo, ono malo njih sto je ostalo.

35

PREDRATNA KULTURA (I KNJIEVNOST) Slika sveta razorena je 1890ih, u periodu industrijalizacije. Period industrijalizacije promenio je politiku, privrednu i demografsku sliku i dao osnovu za nova kulturna kretanja. Kako je to izgledalo pokusau da vam objasnim jednim kratkim pregledom knjievnosti ovog perioda. Kako su umetnici reagovali na te promene? Idemo redom, najpre politike prilike: Ako pogledate Ibsenove drame, vidite da se one bave graanskom porodicom. U Lutkinom domu tema je poloaj ene koja eli da izae iz porodinih stega, a ako pogledate Narodnog neprijatelja, tu imamo lekara koji otkriva da je izvor u banji zatrovan jer je koara neposredno iznad njega, ali zbog jakih ekonomskih interesa, svi mu okreu lea, naputaju ga oni koji su ga do jue podravali, ne ele da se o tome prica, i on biva proglaen za narodnog neprijatelja. Tu vidimo kritiku graanske klase koja neprestano juri za zaradom. U..................bogati graani rizikuju ivot mornara da bi uveali zaradu. U Ibsenovim dramama obini ljudi su sporedni likovi, tek poneto komentariu ili kau. Zatim umetnost. - U likovnoj kulturi, slika se graanstvo, graanska porodica, graanska idila na ovaj ili onaj nain. Tipino otac ita novine pored lampe (tada su se prve lampe i pojavile), majka sedi i bocka vez, erka svira klavir, a sin stoji i ............skolsku tablu. Teke zavese su navuene, zidovi su prekriveni slikama i fotografijama i svuda su draperije i prekrivai. U arhitekturi- grade se graanske kue, prostrani graanski stanovi. -Desetak godina kasnije Per Sivle pise roman trajk. To je prvi roman o trajku. Likovi su/nisu? radnici u trajku. Nove politike okolnosti, nova politika snaga, socijal-demokratske snage i sindikati (?). -U slikarstvu, realistiko slikarstvo vie nije realistiko slikanje seoskih i gradskih pejzaa. Realistiko slikarstvo postaje socijalno slikarstvo (primer je finski slikar, Rajic ne moe da se seti njegovog imena). Na licima kopaa treseta vidi se da rade teak fiziki posao; najnii nadniarski sloj na selu postaje tema. .................tri elementa u knjievnosti.............(nema anse da ujem ni prvo ni drugo ) -Ova radnika klasa mora da se smesti negde u gradu. Grade se zgrade (primer sa nekom zgradom u Savskoj), sa stanovima na spoljnoj strani za srednji sloj, ono to je ka dvoritu za nie, a najdalje za radniki sloj. U jednom radnikom stanu moglo je biti i deset, petnaest stanara. Parkovi su do tada bili rezervisani za vii sloj, a od tada su zelene povrine u gradu bile otvorene za radniku klasu koje sada ima ve puno- narodni prkovi. O tome se poinje sve vie govoriti (o emu?). To je ono to u knjievnosti..............................................................prava knjievnost iznosi probleme na raspravu. Krajem 19. veka iznosi se novi tip problema. Ako posmatrate dravu socijalne sigurnosti, postoje etiri teorije o njenom nastanku: da je ona nastala iz karitativne ...........-najvii sloj je bio milosrdan prema najniem i

36

pruio mu................socijalne sigurnosti. Druga ideja je Bizmarkova- via klasa vri ustupak preventivnog tipa (neto treba dati najsiromanijima da ne bi stali na stranu socijalista. Tree objanjenje je da je radnika klasa trajkom ili na drugi nain uspela da prislilivii sloj da vri odreene ustupke. ............................razlikuje se od prethodnih zato to je radnika klasa u procesu svog formiranja i formiranja klasne svesti u saradnji sa liberalnim delom graanske klase namee nove teme, pristupe i probleme. Do 1880. godine ene iz graanske klase se bore da naslede imovinu i steknu univerzitetsko obrazovanje. One su imale ta da naslede i imale su pristup univerzitetima, imale su ko e da ih finansira. ene iz radnike klase stavile su teite svoje borbe na jednaku zaradu sa mukarcima, higijensku i zdravstvenu zatitu svoje dece. Tu imamo dve struje- jedni ele da podre ene iz viih slojeva, a drugi podravaju ene iz niih slojeva .Vii sloj je imao para da obezbedi istou u kui. Nii sloj za to nema para. (Pria neto o procentima u Srbiji (60% ljudi ne pere redovno zube), kako je higijena i izgled zuba pokazatelj u kom sloju se neko nalazi, kako ogroman procent ljudi ivi na granici siromatva, da 30% dece ide u kolu bez doruka. Jovana P se buni, kae da je to prevelika cifra (misli da Raji preteruje i karikira), a on kae da uvek treba da imamo na umu iz kakvih mi porodica dolazimo i da Skandinavistika ima studente koji su uglavnom iz srednjeg sloja, da na Skandinavistici nikada nije bilo studenata iji roditelji rade sa Mikoviem, a retko je bilo studenata iji su roditelji seljaci ili radnici.) Dakle, liberalni deo graanske klase i radniki pokret nameu nove teme i nove zahteve. Promene se vide u ukupnom umetnikom stvaralatvu drutvenim raspravama. ...ih godina kada je industrijski razvoj pokazao svoje najgore strane, javlja se vrsta protiv tee.......(emu?). Jedan deo elite pokuava da se odvoji od zbivanja, intelektualci ne ele da vide svet onakav kakav je. To se moe videti u kompletnoj umetnosti, slikarstvu posebno- u simbolizmu, kasnije u ekspresionizmu. To moete videti u arhitekturi, kada se ostvaruje poseban stil-jugendstil koji se okree potpuno..... To je arhitektura za viu klasu. Domovi kulture Ono to se deavalo u Skandinaviji krajem 19. i poetkom 20. veka je ...............proces. Radnika klasa se brojano poveava i stie sve vei uticaj i ulae trud u organizaciju kulturnog (i sportskog ivota). Pesimizam, beznae koji je obuzeo ljude je izuzetan podsticaj umetnicima koji u tom haosu pronalaze inspiraciju i ne ele samo da stvaraju, ve i da iskoriste svoju umetnost. Sa osnivanjem masovnih organizacija i sindikata, verskih organizacija i anti alkholiarskog pokreta dobija se .............................

37

Radnicka klasa
Radnicka klasa je od 1870. (kada je pocela ozbiljno da se organizuje) pa do 20-ih godina 20. veka presla od marginalne do kljucne grupe u drustvu. To je grupa koja je najbrze presla ovaj put i koja se najbrze menjala. Nacin na koji se menjao stav: krajem druge polovine 19.veka u Nemackoj sa Bizmarkom dolazi ideja o stvaranju drzavne socijalne sigurnosti, sto znaci da treba obezbediti pomoc sto vecem broju ljudi. Bizmark je smatrao da radnickoj klasi treba pruziti socijalnu pomoc da se ona ne bi bunila. Nemacka je razvila sistem ??????? delatnosti, znaci pomoc svima onima kojima je pomoc potrebna, nasuprot Bizmarkovoj ideji pomoc sto vecem broju ljudi. Obe ideje su imale manji uticaj u Skandinaviji nego u Nemackoj, jer u Skandinaviji klasne naprednosti nisu bile tako jake i nisu u drugoj polovini 19. veka rezultirale nikakvim ustancima, pobunama i atentatima sto je bilo uobicajeno u Nemackoj i velikom broju centralne i zapadne Evrope. Radnicka klasa kako se organizovala, trazila je pre svega socijalnu sigurnost u vidu regulisanog radnog odnosa i regulisanog radnog vremena. Pocetkom 20. veka pocinje da se razvija njihova sopstvena ideja drzavne socijalne sigurnosti sa jednakim pravom za sve u jednoj drzavi. Uspeva da se organizuje i od marginalne grupe bez znanja i iskustva se razvija do grupe koja je u stanju da formira sopstvenu vladu (to je period od nekih pedesetak godina) i da pocne da sprovodi svoje ideje. Radnicka klasa je samim tim doprinela promeni celokupnog stanja. Sindikati su postali masovne organizacije. Jedina paralela masovnosti su jedno vreme bili verski pokreti i delimice u samom pocetku trezvenjacki pokreti, jer su vrlo brzo sindikati prerasli po broju. Sindikati su pre svega Skandinaviju oznacavali kao organizaciono drustvo. Drugi masovni pokreti, koji nisu bili tako masovni kao sindikati, su bili verski pokreti, trezvenjacki pokreti, zenski pokreti i sportski pokreti. Radnicki pokret je radio delimice za drzavu, delimice protiv drzave. Radnicki pokret je bio manje-vise u sukobu sa verskim pokretom. Verski pokret je obuhvatao ugrozeni deo stanovnostva i to posebno onaj najsiromasniji deo, na najnesigurnijem polozaju, seoski narocito. Verski pokreti su bili najjaci u geografski odredjenim podrucjima- zapad Norveske, zapad Danske, jug Svedske i delove severne Norveske; juzni deo Norveske, Skne, Bleking, ravnicarski deo Svedske. Verski pokret je ipak u vecoj meri obuhveteo seosko stanovnistvo i njihov uticaj na zapadu Norveske i zapadu Danske je bio veoma jak. To je bila najjaca konkurencija radnickom pokretu. I tek tada se u Norveskoj govori o Biblijskom pokretu. Radnicki pokret je zeleo oslobadjanje, verski pokret se zatvarao, a trezvenjacki pokret je kritikovao drzavnu crekvu ( on nije bio protiv drzavne crekve, vec je smatrao da je mnogo popustila i postala suvise liberalna). Trezvenjacki pokret je imao uporiste u oba pokreta. Njegovo uporiste u verskom pokretu je zbog toga sto je verski pokret gledao na alkohol kao na greh, a njegovo uporiste u radnickom pokretu je zbog toga sto je, krajem 19. veka i pocetkom 20. veka, seoskim nadnicarima isplacivano u naturi od cega je veci deo cinio alkohol. Trezvenjacki pokret je smatrao da pijani radnik nije dobar radnik u klasnoj borbi. On se negde 20.-ih godina 20. veka izborio za prohibiciju

38

u Norveskoj i Svedskoj; doslo je zabrane spravljenja piva. To je dovelo do masovnog krijumcarenja alkohola. Sportski pokret je krenuo iz visih slojeva i u drugoj polovini 19. veka izuzetno je popularan (odlazak u prirodu, skijanje i klizanje); jos uvek nije obuhvatao nize slojeve. Zalaze se za zdrav zivot (u zdravom telu zdrav duh) U radnickom pokretu su vrlo brzo shvatili koliko sport moze da angazuje mlade ljude i polako su poceli da stvaraju svoja sopstvena drustva. Radnickoj klasi dugo nije bilo dozvoljeno da koristi javne parkove i igralista pa su oni poceli da izlaze van grada. Krenuli su sa jednostavnim sportovima, da bi kljuc radnickog sporta kasnije postao fudbal. Ova dvostrukost u sportu postoji sve do 20.-ih godina i tada po prvi put (kada socijaldemokratska stranka ulazi u vladu) pocinju pregovori da se ovaj jaz prevazidje. Radnicki pokret zeli na taj nacin da se okupi, veze i izgradi solidarnost. Rad. pok. nije bitna parola u zdravom telu zdrav duh, jer vecina fizicki naporno radi i to im nije toliko bitno. Organizovali su se na razlicite nacine, na razlicitim mestima, a najbolje terene su imali gradjanski fudbalski klubovi. Zenski pokret je krenuo u visim slojevima (u vidu udruzenja domacica i u vidu humanitarnih drustava). Unutar radnickog pokreta nastaju kao sekcije unutar sindikata, pa se polako osnivaju zenski radnicki saveti i zenska radnicka udruzenja. Ovaj pokret je bio izlozen dvostrukom pritisku- pritisku konzervativnog dela gradjanstva, koji je smatrao da je zeni mesto u kuci, a ne na ulici i na poslu i pritisku muskog dela sindikata, kome su zene predstavljale konkurenciju. Imao je podrsku samo od liberalnog dela grdjanskog sloja. Zenski pokret na levici se kasnije utopio u radnicki pokret. Naravno granice nisu bile tako ostre kako je gore predstavljeno. Mnogi su od rukovodioca sindikata i socijal-demokratskih stranaka istovremeno bili i u trezvenjackom pokretu. Trezvenjaci pokret je postojao gotovo u celoj zemlji i najbrze se sirio, jer je svugde bilo ohih koji su za trezvenjastvo. Mnogi iz sindikata su istovremeno bili vezani za verske pokrete. Oni su bili najbolji vernici i veoma su se angazovali bilo za drzavnu crkvu bilo za neki od tih verskih pokreta. Bilo je nekih trenutaka kada su se pokreti ujedinjavali bez obzira na ideoloske razlike. Ti pokreti su uspeli da se ujedine kada je bila rec o sprovodjenju jednakosti prava glasa. Zensko udruzenje je smatralo da da to najvise pogadja zene, radnicka klasa je smatrala da to najvise pogadja ranicku klasu, a liberali da pogadja samu osnovu demokratskog drustva. Versko udruzenje je smatralo da svi trebaju da imaju ista prava, jer su svi jednaki (kako pred Bogom tako i u drustvu). Trezvenjacki pokret se zalaze za vaspitanje ljudi- da se zabrani proizvodnja alkohola ili bar ogranici njegova potrosnja. Smatra da pijani radnik nije dobar radnik u klasnoj borbi, nije hriscanki piti i stvara ozbiljan zdravstveni problem. Oni su se slagali ili razilazili, ali je samo radnicki pokret jacao toliko da je na kraju imao politicki uticaj. Na selu je broj nadnicara poceo da opada prelaskom radnika u gradove koji postaju radnici industrije (umesto primanja plate u vidu naturalnih proizvoda, pocinju da primaju novac). Cilj je da se naturalno placanje pretvori u novcano. Drugi problem je podela posla po polu. Pocinju da se zaposljavaju i zene, ali one napustaju posao kada se udaju. Zene pocinju polako da se zaposljavaju i u drzavnoj upravi, ali tu su zene imale losije uslove rada i losije plate. Zene su usle veoma rano u obrazovni sistem kao uciteljice.

39

Naglo se donosi zakon o visini plate na osnovu pola (muskarci izdrzavaju porodicu, pa im je plata veca). Oko 1900. godine javljaju se ugovori o zastiti na radu ( zene su dobile zabranu da rade nocu i da rade u rudnicima). 30.-ih godina radnicka klasa pocinje da namece svoje uslove. *Ono sto je oznaceno ??????? nisam nikako mogla da razumem; to je samo jedna rec! 23.12.2008. PROMENE U DRUTVU S KRAJA 18. I TOKOM 19. VEKA Kraj 18. veka je period pripreme graanskog drutva. 19. vek je period stvaranja graanskog drutva koje je kasnije dobilo naziv moderno drutvo. U jednoj od novijih istorija vedske, period od 1720. pa do danas naziva se periodom izrastanja nastanka? modernog drutva. To je jako ogroman period i on se sastoji iz vie potperioda. Prelazak od seljakog do radnikog drutva: krajem 18. veka 95% 90%? stanovnitva inili su seljaci razliitih kategorija, od seoskih nadniara do veoma bogatih seljaka. Ostali drutveni slojevi (ostatak drutva) inili su maksimum 5% ukupnog stanovnitva. ta je to to je drutvo pretvorilo iz jednog tipa u drugi tj. od feudalnog, predemokratskog drutva stvorilo moderno drutvo (postfeufalnog ili ranog modernog u moderno), i od seljakog stvorilo radniko drutvo? To su: 1) politike promene sa parlamentarizmom 2) privredne promene sa industrijalizacijom 3) verske promene sa sekularizacijom drutva 4) obrazovanje stanovnitva sa osnivanjem kola 5) zdravstvene promene sa daleko boljim stanjem u zdravstvu i organizovanjem zdravstvenih ustanova (organizovanom zdravstvenom slubom) 6) demografske promene, gde se u 19. veku stanovnitvo Skandinavije praktino dupliralo i pritom prelo sa sela u grad. 7) niz promena u mentalitetu stanovnitva: promena stava prema enama, promena stava prema braku, promena stava prema deci, promena stava prema autoritetu... To su te najvanije promene. O promenama u politikom sistemu i privredi je ve bilo rei, a nalazi se i u fotokopijama, pa se neemo vraati na ono to ve negde pie. Kad bismo se sad nekom vremenskom mainom vratili u 18. vek, apsolutno ne bismo bili u stanju da postignemo bilo ta sem da se jeziki razumemo. Ali, ta je ono to kau, zato se ponaaju tako kako se ponaaju, kako veruju i zato veruju u to to veruju, zato misle ono to misle; to sve bi za nas bilo neshvatljivo. I danas postoje ljudi koji iskreno veruju u Boga, ali u 18. veku ne bi mogli ni oni koji su iskreni vernici da pojme da ljudi misle da Bog odreuje svaki trenutak ivota. Svakako ne bismo pomislili da je Bog odluio da poalje kugu, tuberkulozu ili kakvu drugu bolest.

40

Svi znamo da su postojali kraljevi, ali ne bismo mogli da se snaemo u drutvu u kome kralj samostalno odluuje o svemu, o zakonu ili mimo zakona, jer kralj i jeste zakon i moe da naredi da neko bude ubijen, proteran...Znamo da nije ba poeljno kritikovati vlast, posebno u malom mestu, ali imamo oseaj da postoje politike stranke, da postoje prava da biramo i da budemo izabrani. A onda se odjednom naemo u sredini gde ljudi nemaju ni svest da takvo neto moe da postoji, sem jednog vrlo uskog kruga krajem 18. veka. Iskazivanje politikih stavova suprotnih onim zvaninim predmet je krivinog gonjenja i tekih kazni, ukljuujui i smrtnu. Znamo da na univerzitetu vlada demokratija, raspravljate, slaete se, ne slaete se itd, dok onda ne bismo imali pravo ni na kakvo sopstveno miljenje. Znamo da postoje razliita shvatanja i da oni koji su vernici imaju manje ili vie poverenja u svetenika, ali ak i oni koji su najvie vernici teko bi mogli da prihvate da je ono to svetenik kae merodavno anatomiji, hemiji, geografiji... U svakom sluaju, ne bismo mogli da prihvatimo da je zemlja ravna ploa i da je na leima dre 4 slona ili 4 konja. Ne bismo mogli da se pomirimo sa gomilom stvari koje bismo uli na univerzitetu zato to znamo da su pogrene. I tako svako od nas u ovom trenutku zna verovatno vie nego svi francuski enciklopedisti skupa. Takoe smo bolje obueni, boljeg zdravlja i bolje se hranimo, pijemo bolje vino, pijemo istiju vodu nego kraljevi i kraljice krajem 18. veka. Ono to mi danas smatramo loim vinom, za njih je bilo vrhunsko. A i ivimo, uzgred budi reeno, bar 2 puta due nego to su oni iveli. To to poinje da se dogaa jesu te velike promene i za nas su, s take gledita istorije kulture, najbitnije one promene u mentalitetu i u nainu razmiljanja. Uzmimo 1820. godinu, devojke bi sedele kod kue i ve sa 19-20 bile bi usedelice u seoskoj sredini, dok bi u gradskoj ve polako krenula porodina panika sa pitanjem: za koga udati erku, pri emu nju niko nita ne pita, a ni njoj ne pada na pamet da se pobuni, pre bi patila to nije ovaj nego onaj, al se ne bi bunila. Sem retkih izuzetaka, devojke su vaspitavane tako da otac odluuje za koga e da se udaju. Na primer, 1870-ih ogroman problem je bilo sklapanje veze sa nekim ko je u viem ili niem socijalnom sloju. ta je problem gospoice Julije iz Strinbergove drame? Gospoica Julija je erka jednog jednog grofa koja se spetljala sa slugom svoga oca. ta je njen izlaz iz te situacije? Ona ide da preree vene. Ona nema drugi socijalni izlaz. Dakle to je sukob sa socijalnim poretkom. Jedna ena ne sme da ide ispod svoje socijalne razine. Mi bismo mogli da se prepoznamo u drutvu tek od druge polovine 19. veka i to samo zato to je nae drutvo relativno patrijarhalno i u nekim oblastima relativno nerazvijeno. Treba voditi rauna o tome kad razmiljamo o promenama koje su se dogodile u ljudskim glavama, jer su one vrlo bitne za istoriju. Kada su u pitanju promene moemo primeniti teoriju francuskog antropologa an Pjeea (Jean Pieget) o asimilaciji i akomodaciji. Asimilacija je kada neto novo to dolazi prosto ukljuimo u staro. Tako u 19. veku mnoge nove stvari koje dolaze poinju polako da bivaju prihvaene. Recimo: u braku je mukarac mogao da uzme devojku iz nieg sloja (npr. direktor da se oeni svojom sekretaricom). Naravno, nije re o radnikim klasama, ve o graanskom drutvu ( radnika klasa nije isto to i graansko drutvo). Prihvaeno je da se umetnici drugaije ponaaju, jer su oni umetnici tj. neto posebno. Dakle, to je taj proces asimilacije.

41

Kod akomodacije je neto drugaije tj. u datom trenutku bi se preseklo, staro vie ne vredi, novo mora da bude prihvaeno. Dakle, ceo taj proces od kraja 18. do kraja 19. veka je u stvari kombinacija 2 procesa: 1) (procesa) civilizacije i 2) procesa disciplinovanja Civilizacija: polako, sticajem okolnosti neto sami prihvatamo, pod pritiskom optih drutvenih promena. (uljuivanje). Mi biramo, dobrovoljno prihvatamo da se ponaamo na odreen nain i on je potreban da bismo mogli da funkcioniemo. Diciplinovanje: neto to je nametnuto, kada doe zakom ili nareenje odozgo, ograniavanje pojedinane slobode. Proces civilizacije je dobrovoljan, dok proces disciplinovanja nije dobrovoljan, ali je bri i efikasniji s tim to izaziva vie otpora. Ljudi uglavnom reaguju kada im se neto namee, kada su naterani na neto.. U procesu asimilacije mi se uglavnom prilagoavamo neem novom, inkorporiramo, dok u procesu akomodacije mi prihvatamo novo, a staro u celini odbacijemo. To inimo ne zato to hoemo, ve zato to nam je nametnuto, dok ono prvo uglavnom inimo zato to hoemo. ta je ono to je oblikovalo nain razmiljanja kod ljudi, pa 40-ih godina prolog veka profesor na Univerzitetu u Lundu kada prvi put vidi jednu studentkinju u uionici okree lea i as odri okrenutih lea? A ta je to uinilo da su jo 1870-ih postojali profesori koji su se zalagali za to da i ene imalu pravo da studiraju? ta je to u drutvu to uini da na ovaj ili onaj nain otponu razliita vremena? Klju svih ovih pomena dogodio se u 19. veku, a ovo dalje je sve samo nadogradnja. Da li te nae misli oblikuje razvoj privrede (marksistiki pristup: proizvodni odnosi ogluuju o tome kako emo razmiljati i koje emo drutvene odnose uspostaviti). U privredi su potrebni oni koji su sposobni da samostalno misle, samostalno da rade i da sarauju sa drugima, a da ne moraju stalno dobijati naloge. To neminovno za sobom povlai promene u nainu obrazovanja ili pak prihvatamo neki drugi nain: promenilo se zato to je neko gore oluio da se neto promeni, jer vie voli da bude tako. (Unutar toga)Prilikom promena izvrio se i proces prelaska od kolektiviteta ka individui. Kolektivitet se polako individualizuje, ali su iz toga iskljuene ene i deca (oni su i dalje samo privezak uz mukarca). Pri emu su i kolektivitet i individualitet u Skandinaviji usko vezani za jednu stvar: biti beo, biti hrianin (protestant) i po mogustvu pripadnik srednje klase. Neke stvari poinju da se menjaju krajem 18. veka i njihova promena se zavrava krajem 19. veka. Prvo ast ne igra vie istu ulogu kao ranije. Krajem 18. i poetkom 19. veka irom Evrope se zabranjuju dvoboji. Nasilje postaje manje prihvatljivo. Ranije je istui enu ili decu bilo sasvim uobiajeno, meutim to postaje sve manje i manje prihvatljivo, a i ako se dogaalo, gledalo se da se prikrije. Sve stvari koje postaju manje prihvatljive, postaju ujedno i manje vidljive. Zauzvrat nastaju krae koje postaju ozbiljan problem. Crkva je odluivala o javnom moralu i poetkom 18. veka jako je insistirala na pootravanju mera, a onda je polako poela da gubi poziciju i to njeno gubljenje pozicije

42

se jasno vidi u 19. veku. Njen uticaj na odluivanje o tome ta je javni moral tokom celog 19. veka ide na dole, tako da jedna po jedna stvar prestaje da bude krivino delo i polako se javni moral i seksualnost izvlae iz domena crkve i crkva ulazi, htela to ili ne, u proces sekularizacije. Prosto, crkva vie ne odluuje o tome ta e se znati, ne odluuje vie o obrazovanju. Njoj konkuriu mediji, kola i masovni pokreti. Kae se da su na srpskom selu postojala tri autoriteta: uitelj, pop i pandur. Pop kao gospodar onozemaljskog, uitelj kao gospodar znanja i pandur kao gospodar seoske bande. Taj tip vlasti nad onozemaljskim i nad znanjem pripadao je svetenstvu u Skandinaviji. Sledi nekoliko primera iz zakonodavstva koji pokazuju kako su se stvari menjale: o punoletstvu, kazni, porezu... Punoletstvo:1734. punoletstvo je pomereno sa 15 na 21 godinu za mukarce, dok su ene i dalje mogle da se udaju sa 15 godina. 1884. punoletstvo se sticalo sa 21 godinom. U srednjem veku devojke su se udavale sa 12-13 godina, zatim se granica penje na 15, pa tek onda na 18. I danas se tek sa 18 godina stie pravo na udaju. Socijalno sazrevanje koje se ranije poklapalo/deavalo sa biolokim (ulazak u pubertet) se sve vie odgaa. Taj raskorak izmeu biolokog i socijalnog sazrevanja koje dolazi mnogo kasnije od biolokog je rezultat promene zakona. Sa tim pomeranjem i stvaranjem graanskog drutva poele su da se menjaju i mnoge druge stvari. Kazna: U kaznenoj politici 1734. je odlueno da osoba moe biti kanjena ve sa 7 godina, ali je kazna za one sa izmeu 7 do 15 godina bila blaa nego za one starije od 15 godina. 1800-ih ta granica se die pa osobe ispod 10 godina ne mogu biti kanjene, s tim to oni sa 10 mogu biti kanjeni na prinudni rad ili mogu dobiti robiju duine do 6 godina (kazne su se dobijale za uvredu velianstva, sodomije, ubistva...). Mlai od 15/5?godina su ak mogli biti kanjeni i fizikom kaznom, pre svega batinanjem ili ibanjem, ivotom na suvom hlebu i vodi ili da budu poslati u dom. Za veinu je fizika kazna bila prihvatljivija od doma jer su u njemu radili od jutra do sutra i uz to bili fiziki kanjavani sve vreme. Predstava o tome da je kazna = fizika kazna jo uvek je nepromenjena. Sledea promena je da osobe izmeu 15 i 18 ipak nisu dovoljno dorasle da bi mogle da budu osuene na smrtnu kaznu. Samo stariji od 18 mogli su biti osueni na smrt, da bi krajem veka praktino ukinuli smrtnu kaznu. Poslednja smrtna presuda izvrena je u Oslu 1870 i neke. 1734. zabranjeno je muenje, a priznanje iznueno muenjem nije vailo, to naravno ne znai da nisu muili i da nisu imali neke druge mere da iznude priznanje. Tek 1800-ih, sa prestankom fizikih kazni, prestaje i muenje. (Muenje se zvanino vraa u 20.veku u amerikim dravama prema uredbi D.Bua - u Gvatanami i tajnim zatvorima koje dre CIA i ...) U 18. i poetkom 19. veka ena moe biti optuena, ali ne moe sama odgovarati na sudu, mora imati zastupnika koji govori u njeno ime. U 19. veku ena koja je optuena dobija pravo da sama odgovara na pitanja. Meutim, ima i nekih negativnih promena. Npr. vanbrana deca gube pravo na naslee. Porez: prvo se porez plaao ve sa 15 godina, pa se to onda die na 17 godina. Sa 14 se stupalo u egrtsko zvanje, pa dok se postane kalfa, pa majstor i tek za to se dobijala neka ozbiljnija plata kojom je bilo mogue plaati porez.

43

Bioloko - socioloko sazrevanje ... Sa tim pomeranjem i stvaranjem graanskog drutva poele su da se menjaju i mnoge druge stvari. Pismenost raste i daje potpuno novi pristup informacijama. Nisu vie Sveto pismo i Mali Luterov katehizis glavni izvori znanja. (Uvode se kole) Seksualnost poinje drugaije da se tretira. Poinje o tome i da se pie. Naravno, u 18. veku je bilo dosta erotske poezije, ali je ona uvana po fiokama i o tome se nije javno govorilo. Graansko drutvo o tome jo manje hoe da govori i upravo zbog tog pritiska kreu rasprave na tu temu. (ako hoete da homogenizujete manjinu - vrite pritisak, a ako hoete da rasturite manjinu - dajte apsolutnu slobodu) ak se samoubistvo dekriminalizuje. Izvriti samoubistvo bilo je krivino delo, ali samoubice nije bilo mogue kazniti. Kanjavani su tako to su sahranjivani izvan ograde groblja, van osveene zemlje, zbog ega nikada ne odu u raj. Onda su sahranjivani _______________, jer je izvriti samoubistvo greh prema Bogu, a onda automatski i greh prema dravi. Porodica: u 19. veku se polako kristaliu tri tipa porodice. Najpre se dogaa to da se zadruna porodica raspada (od akunela pa sve do unuia). Zadrunu porodicu je inilo nekoliko generacija, od baba i deda do unuia, po strogo mukoj liniji, tu ostaju braa i neudate sestre. To je ponekad i do 20-30 ljudi. Ona je vrlo rano poela da se raspada, ukoliko je i postojala kao prava velika zadruna porodica (koje broji i po 60-70 lanova). Poetkom 19. veka stvara se trogeneracijska porodica. Dakle, baba, deda, otac, majka i (mala) deca. Sa krajem 19. veka polako se razvija ka jezgrenoj porodici (otac, majka i deca), da bi poetkom 20. veka poeli po prvi put da dobijamo nepotpunu porodicu. Onog trenutka kada je dozvoljen razvod poela je da se javlja nepotpuna porodica. To dovodi do toga da se polako smanjuje broj roene dece (u jezgr. Porodici se smanjuje natalitet), ali stanovnitvo ipak raste jer je mnogo manje mrtvoroene i umrle dece. Ako posmatramo porodicu prema njenoj funkciji, moemo videti tri osnovna tipa porodice: (3 osnovna tipa koja su se razvila u 18. veku, drugi tipovi u 19. veku?) 1) tradicionalna seljaka porodica: razvija se u 19. i opstaje u prvoj polovini 20. veka, da bi se danas jedva odravala. Prvo, seljaka porodica je interesna radna zajednica. U seljakoj porodici svako ima svoj zadatak (neki posao). Nebitno da li je u pitanju bioloka podela (izmeu mukarca i ene), starosna ili neka druga. Oni neposredno zavise jedni od drugih, ako jedno od ovo dvoje ispadne moraju vrlo brzo da se ene i udaju kako bi mogli da odre proizvodnju. Unutar toga i deca imaju svoju ulogu, a kako rastu prihvataju sve vei broj poslova. Klju je u tome da su oni vrsto povezani kao proizvodna jedinica.Oni su ujedno i potrona zajednica, najvei deo onoga to proizvedu sami potroe, a samo viak prodaju kako bi kupili ono to ne mogu sami da proizvedu. Ovakva porodica je reprodukciona zajednica, ali ne samo u biolokom smislu, ve i u socijalnom smislu. Socijalizacija dece se odvija unutar porodice. (Dete se razvija unutar porodice).Ta socijalizacija je kompletna: tu se ue da rade odreene poslove, prenose im se odreena zananja koja nisu neposredno vezana za rad (prie, anegdote, poslovice) (obuavaju se za posao, obuavaju se obiajima), tu se pripremaju za budui brak, tu dobijaju sva druga znanja i uglavnom ostaju u tom krugu. Tek sa rastakanjem seoske zajednice u procesu industrijalizacije u drugoj polovini i krajem 19. veka takve

44

porodice poinju vrlo brzo da se raspadaju. Oni prelaze u gradove. Mlai odlaze, stariji ostaju. Danas takva porodica jedva da vie i postoji. U seoskoj porodici postoji (prirodna) podela poslova. ena nije imala pravo na naslee, ali se krajem 19. veka i to polako menja. U planinskim predelima je prvoroeni sin nasleivao celo imanje, ostala braa su otkupljivala od njega, a sestre su tu ostajale da rade ako se ne udaju ili dobijale neki miraz i odlazile da se udaju. U ravniarskim predelima je bilo malo drugaije, ali je bilo isto to se tie nasleivanja, da bi se tek u 20. veku to poelo menjati. Tek iza Drugog svetskog rata je i u planinskim predelima Norveke uvedeno da i erka moe nasleivati imanje. 2) Graanska porodica: neto je drugaija, prvo ona nije proizvodna jedinica, u njoj se nita ne proizvodi. Otac radi negde (mu donosi gotovinu) a majka je u kui. Bioloka podela posla vie nije podela posla, jer mu radi, a ena je u kui. To je socijalna podela - ona treba da stvori topli dom, kuva, sprema...U loije stojeim porodicama ona sama kuva i pere, ali je i dalje otac taj koji donosi novac od kojeg se ivi. U bogatim porodicama postoje guvernante, kuvarice, sobarice, tu ena ne radi nita. Dete se socijalizuje unutar porodice, a onda unutar kole. Socijalizuje se u vidu znanja i ponaanja, ali ne i za obavljanje poslova, jer dete u gradskoj porodici nema ta da radi. U gradskoj porodici dete se konstituie kao dete jer nema zadatke odraslih.U gradskim porodicama devojka je zaposlena dok se ne uda. 3) Radnika porodica: stvara se u gradu. Otac radi u fabrici, majka radi u fabrici ili prodavnici ili bilo gde. ena ima daleko slobodniji poloaj - sprema po kuama, nezavisnija je. Finansijska nezavisnost donosi sigurnost. Decu nema ko da pazi i ona jako rano poinju da rade, ve sa 5-6 godina i deca su u 19. veku radila i po rudnicima. Deca radnikih porodica u gradu i deca seoskih proletera rade. Zatim je prvo zabranjen noni rad dece, onda je starosna granica pomerena, te su se ona onda vaspitavala na ulici. Igrala su se sa drugom decom i tako se socijalizovala (slino je danas sa jaslicama i vrtiima, samo to u njima postoji nadzor odraslih). Tu su uila da se snalaze i preive. Tako je recimo oko 1850. je donet zakon da deca mlaa od 12 godina ne smeju da se zapoljavaju, zatim da ona koja su zaposlena ne smeju da rade nou, mogu samo danju pri emu ne vie od 6 sati dnevno, a onda i da moraju da imaju najmanje 6 godina skolovanja.

45

23.12.2008.
Graanska javnost, problemi autoriteta, iseljavanje, obrazovanje, demokratija i 1.svetski rat nekoliko tema koje su uglavnom obraene poslednjih asova. (Da, da...) Graanska javnost poinje da se stvara krajem 18. veka, praktino ceo 19. vek je period u kome se ona stvara. Kraj 19. veka i poetak 20. veka je period u kome se stvara radnika klasa neto sam o tome ranije govorio. Pet elemenata je u tome uestvovalo: 1.element su bili klubovi i kafane. Naravno kafane jesu i dan-danas mesta gde se naa javnost u velikoj meri ispoljava plus seoska prodavnica sa flaom pivom u ruci na klupicama ispred. Klubovi i kafane su bili mesta gde je graanska klasa poela da se sastaje. Kafane kao opta mesta i klubovi kao ekskluzivna mesta. Kafane kao opta mesta u smislu da je bilo ko tu mogao da doe ko je imao para i ko izgleda koliko-toliko pristojno; vremenom su polako poeli da odvajaju ko ne moe, tako da se tokom vremena to razvilo u vrlo strogo selekcionisane kafane. Recimo, dok sam ja studirao u Oslu (19.vek? : ))), bilo je nekoliko kafana u koje se moglo ui jedino ako ima onaj komplet: pantalone i sako ili odelo i manu. Ovako kako sam ja obuen (ljubiasta koulja i demper : )) ne bi me pustili. Tako da su kafane vremenom poele polako da se segmentiraju po drutvenim slojevima: za najnii sloj, za malo vii nii sloj, za nii srednji sloj, za vii srednji sloj i za najvii sloj. I tokom celog 19. stolea, kafana je bilo mesto gde su mukarci odlazili sami ili vodili porodicu. ene nisu ulazile same. One koje su ulazile same mnoge zavrile na pokuaju, feministikim ranim pokuajima, a u najniem drutvenom sloju o tome nije voeno rauna. A ako bi neka devojka sama pokuala da ue u neku kafanu koja pripada srednjem sloju, mnogi bi je smatrali prostitutkom. U tim kafanama je poeo da se odvija i politiki ivot. (Ne znam da li vam je poznato, ali u Beogradu su se nalazili radikali u Kasini, a naprednjaci u Moskvi i obrnuto. I u prethodna dva stolea su se preko Terazija podvikivali, svaali i galamili i tu se u stvari odvijao politiki ivot; tu su donoene odluke, a onda su u skuptini usput jo neto...). Te prve stranke su onda/odmah? izale iz kafane i otile u stranake prostorije. I kafane su, krajem 19.veka, prestale da budu mesta gde se odvijao politiki ivot. Klubovi su preuzeli onu ulogu dela tog politikog ivota. Klubovi su u poetku bili iskljuivo za mukarce, i dan-danas ima klubova koji su iskljuivo za mukarce i oni su bili neka vrsta paralelnog mesta odluivanja dobrim delom 19.stolea, pa ak i poetkom 20.stolea. U klubovima se okupljala ekonomska i politika elita. Do dana dananjeg ima nekoliko ekskluzivnih klubova u koje dolazi jedan ne mali deo. U Norvekoj su postojala zvanina udruenja robnovlasnika? u celom meuratnom i posleratnom periodu, jedno jako mrano okruenje, danas uglavnom u Panami i Nigeriji??? Kljune odluke su donoene na sastanku prvih odbora, ali mnogo ee tokom rukova ili veeri koji su prireivani u toku. Pretpostavljam da se danas u Srbiji veliki deo kljunih ekonomskih i odluka iz ekonomske politike donosi u Klubu srpskih privrednika, kod bolnice Dragie Miovi, ako se ne varam, gde se ljudi sastanu i dogovore se preko onoga to se zove radna veera ili radni ruak ili radni doruak ili neto slino.

46

To je bila javnost graanske klase zatvorene za sve druge. Ali javnost koja je imala i ima jo uvek jako, jako veliki uticaj. Ona se izdvojila iz opte graanske javnosti koja se preselila u novine. Novine su poele da izlaze krajem 18. stolea i u punoj meri se u 19. stoleu razvija sistem novina, graanskih listova razliitih politikih opredeljenja kojima se krajem stolea pridruuju prvi radniki listovi. Poetkom 20.stolea se razvija radnika tampa. Sudbina te radnike tampe je danas tako-----. Sva radnika tampa, dakle ono to su izdavale socijal-demokratske stranke i sindikati, je potpala pod privatno vlasnitvo. Novine su polako poinjale da bivaju najznaajnije mesto javne rasprave. U klubovima je bila javnost zatvorena za druge, ovde je bila javnost ali otvorena za sve. Da bi se to ostvarilo - ta javnost stvarno funkcionisala, morala su da budu dva preduslova: Prvi preduslov je da postoji dovoljno pismenih ljudi. U vedskoj negde oko 18?0-ih (buka izvan uionice!!) oko 85% stanovnika je umelo da ita, a oko 25% je umelo da pie. Krajem stolea praktino sve stanovnitvo je umelo da ita, iako neki vrlo teko i vrlo sporo i sa velikom mukom, a najvei deo je umeo da pie. Ta vetina itanja je omoguila da se novine razvijaju kao sredstvo da se novine u potpunosti razviju kao sredstvo preko koga su slate politike poruke i preko koga su voene politike rasprave. Skoro sve novine su u poetku bile politiki opredeljene. Prvo levo i desno, liberalno i konzervativno, pa se to posle dalje delilo. Negde do 1.svetskog rata skora sva tampa je bila jasno politiki opredeljena. Ne ba sve, bilo je i onih koji su imali malo iri spektar. Posebno uticajni postaju od trenutka kada se pravo glasa sputa na nii uzrast, pa se onda iri tako to bivaju obuhvaene i ene. I onda je praktino celo odraslo stanovnitvo moglo da uestvuje u glasanju? Postojale su velike razlike: recimo seoski nadniari, umski radnici kod je njih je pismenost bila vrlo niska, oni su i loe pisali i loe itali, ali su ipak mogli da itaju. Usput je jako pomoglo itanju to to je uvedeno osvetljenje. To je bio uslov da moe da ita. irenje javnog, a onda i privatnog osvetljenja je omoguilo ljudima da itaju kad nisu na poslu. Nemojte zaboraviti da je tokom najveeg dela godine najvei deo dana mrak; praktino su bili onemogueni da itaju bar tokom polovine godine. Uz to je i skraenje radnog vremena omoguilo ne samo da itaju, dakle da iskoriste tu javnost koja je ostvarena, ve i da se u tom slobodnom vremenu i angauju politiki. I tu je poeo taj etvrti element poele su jake politike rasprave. One su postojale i ranije, ali su sve do sredine 19. stolea bile sputavane samodravljem. Nekada vrlo grubom cenzurom kao krajem 18. stolea, a tek od sredine 19.stolea sa poetkom razvoja parlamentarizma, usvajanjem novih ustava, politike rasprave postaju sastavni, nuni deo politikog ivota. Pre toga su one bile intelektualne -----, za i protiv ovoga, ali te politeke raprave nisu se ovaploavale u usvajanju zakona i donoenju propisa i u formiranju dravne politike. Od sredine 19. stolea te politike rasprave, prvo u graanskom sloju, pa onda i u radnikoj klasi, poinju da se pretoavaju u konkretne politike odluke da bi oko 1920. konano bila sprovedena parlamentarna demokratija u skandinavskim zemljama ne raunajui graanski rat u Finskoj i ukidanje demokratskih prava za ---Da nije bilo ta prva etiri elementa, razvoj parlamentarne demokratije bi u Skandinaviji bio jako usporen, bar onoliko usporen koliko je bio u Evropi. Ta etiri elementa koja su

47

na kraju dala kao rezultat stvaranje parlamentarne demokratije bila su osnova na kojoj je stvaran politiki identitet skandinavskih drava. Tokom ovog seminara na fakultetu govorilo se o linom i o kolektivnom identitetu na razini psiholokih reakcija. Ovde je re o politikom identitetu gde se drave razvijaju ka ugreenim? parlamentarnim demokratijama, gde se vlast usredsreuje u parlamentu i gde se izvrna vlast polako depersonalizuje i decentralizuje. Depersonalizovati znai da ne donosi sve odluke ministar, ve da se sve vie oslanja na struna ----(nije miljenja) i samostalne agencije, direkcije. A decentralizuje polako se stvara sistem optina na koje se prenosi deo ovlaenja. Ranije su sve finansije su bile regulisane dravnim budetom i onda se davalo direktno iz dravnog budeta bilo kome i bilo gde. Ministar je donosio odluke koje su se ticale date stvari u celoj zemlji. Kada se formira sistem optina, deo odluivanja se prenosi na optine, izmeu ostalog na optine se prenosi obrazovni i zdravstveni sistem, dakle ono to je najneposrednije vezano za svakog. To prenoenje ovlaenja je za zdravstveni sistem znailo osnivanje novih bolnica, posebno od druge polovine 19. i poetkom 20. stolea zdravlje stanovnitva se smatra jednim od dva kljuna preduslova razvoja drutva. To je neposredno vezano za dve stvari: -prva stvar je elja da se smanji mortalitet, posebno dece -druga stvar je bila elja da se odri demografski rast zbog jako velikog iseljavanja Finska je dala, u 2.polovini 19.stolea, najvie iseljenika po glavi stanovnika u Evropi, odmah iza toga sledi Norveka, a vedska je, valjda, na 5.mestu. U Norvekoj se iselilo 27 od 1000 stanovnika, dakle veliki gubitak. U vedskoj je razmatrana mogunost da se zabrani iseljavanje. Zato su SAD postale, da kaem, englesko govorno podruje? zato to je engleska vlada podsticala iseljavanje, davala olakice... Dakle, stvorena je predstava da mi jesmo demokratija. To je ta predstava koja se i dandanas dri u Skandinaviji. Posebno je ta predstava jaka u Norvekoj i u vedskoj da mi jesmo demokratija za ugled svima drugima na ovom svetu. Veliki cilj u Danskoj. Samo da drugi shvate da treba da budu kao veani/Danci/Norveani i svi e biti sreni. Taj politiki identitet je bio vezan, sve do poslednjih 20, 30 godina, za stranke. Krajem 19. i poetkom 20. veka iskljuivo za stranke. Politiki identitet se vezuje i za druge organizacije kasnije sa pojavom nevladinog sektora, dakle iza Drugog svetskog rata ---Ali u tom periodu je politiki identitet vezan za politike stranke, dakle ti si liberal, konzervativan, socijal-demokrata, pripadnik seljake stranke ili ta ve neto. I te su stranke bile organizovane oko konkretnih interesa pojedinih socijalnih grupa. U savremenoj Skandinaviji to pravilo ve odavno ne vai, o tome emo sledee godine. To prenoenje na lokalni nivo je ljudima dalo mogunost da reavanje lokalnih problema identifikuju sa politikim programima pojedine stranke. Ideja je bila zdravo stanovnitvo i druga ideja obrazovano stanovnitvo. Voene su jake kampanje za poboljanje higijenskih prilika i jake kampanje protiv alkoholizma. kolski sistem je trebalo da obezbedi da se deca sklone sa ulica i kole su pretvorene u neke vrste institucija za uvanje dece. I to pre svega u gradovima da bi uvukle u taj novi proireni sistem obrazovanja decu iz radnike klase i ceo program? krajem 19. i

48

poetkom 20.veka posebno kolski program maternji jezik u knjievnosti je bio predvien da tu decu intezivno socijalizuje u nacionalnom duhu i duhu ouvanja poretka. Problem autoriteta u Skandinaviji Imamo tri velike, moda ak etiri velike promene unutar autoriteta u skandinavskim drava. -U periodu do formiranja prvih drava kljuni autoritet je zasnovan na rodu i onome koji vodi taj rod. to je rod moniji, to je ekonomski i vojniki snaniji, onaj koji vodi taj rod, otac, utoliko je autoritet snaniji. Sa stvaranjem feudalnih drava, autoritet se prenosi u svetovnim stvarima na kralja i dostie svoj vrhunac u samodravlju, kako to lepo pie u danskoj uredbi: Vi alene vide Mi sami znamo; i niko drugi sem nas ne zna. A duhovni autoritet je crkva. Za sva duhovna pitanja. Sa malo nejasnom granicom gde sakralno prelazi u profano i profano prelazi u sakralno. Dakle to je ta prva velika promena. -U 18.stoleu razum i nauka poinju polako da zamenjuju crkvu kao autoritet. Dakle nije ta svetenik misli, nego ta nauka kae, ta je razum. To je proces koji poinje krajem 18. stolea i dosee svoj vrhunac krajem 19. stolea. Tada je vera u nauku i razum, nauka koja e da obezbedi razum, na vrhuncu, i to traje otprilike negde do kraja 1.svetskog rata. Mislili su da e nauka najzad da obezbedi ljudima da postupaju razumno, a onda su shvatili tokom 1.svetskog rata da nauka uopte to nije obezbedila, naprotiv. Nauka pomae ljudima da obezbede oruja koja mogu da unite to vei broj ljudi. to je i danas sluaj. Ta promena od crkve ka nauci i razumu kao autoritetu traje otprilike jedno stolee. I neto malo preko toga. A kraljev autoritet biva zamenjen parlamentom kao autoritetom. Dakle, politiki autoritet se seli sa suverena kralja na parlament. Dakle to je ta druga velika promena u shvatanju autoriteta. -Treu veliku promenu u shvatanju autoriteta imamo iza 1. svetskog rata, posebno 30-ih godina kada vrhunski autoritet postaje oslanjanje na nauku i dogovor. Deo ideje drave socijalne sigurnosti ili drave blagostanja, vedske kao dobra naroda, jeste, izmeu ostalog, zasnovan na tome da se svi problemi mogu reiti naunim putem, moe se analizirati i kada imamo objektivno znanje onda emo doi do tog kompromisa koji e zadovoljiti sve, pri emu e svako po malo popustiti. U prethodnom periodu nauka je bila nauka po----, ne nauka kao sredstvo analize. Nauna istina, nauka je bezgrena, ona je objektivna, ona samo posmatra kakav svet jeste. Taj autoritet nauka analizira i onda se mi na osnovu tih analiza dogovaramo. Traje negde do druge polovine 60-ih godina prolog stolea. -Zatim sledi sledea velika promena autoriteta, politikog autoriteta, olieno u reima jednog norvekog knjievnika: Nemojte verovati nikom starijem od 35 godina. A nauni autoritet biva osporen, jer tada poinje obraun sa pozitivizmom. A pozitivizam se u nauci razvija od druge polovine 19. stolea i traje sve do sredine 60-ih godina. Nauka je objektivna, naunici su objektivni nezavisno od linih, verskih, politikih i drugih shvatanja. Krajem 60-ih godina taj autoritet biva poreknut, iznosi se ideja kritike struke

49

naunici su ljudi podloni zabludama, prevarama, uticaju ideologije, politike, vere, linih i grupnih interesa. I sve to naunici kau treba uvek proveravati. Nauka nije puko dodavanje novih saznanja na ve postojee, nego se u nauci ide dva koraka napred jedan nazad, ima zabluda, ima greaka, nauka je stalno oprobavanje, proveravanje onoga to je ve postignuto. Saznali smo neto, hajde sad da proverimo da to ba jeste tako. I nauka moe biti objektivna u onom smislu da naunici utvruju neto, ali nije objektivno, ve naprotiv subjektivno za ta ese to neto upotrebiti. Nauka jeste dostignue. Nauka jeste vetina presaivanja srca. Ona jeste veliko ljudsko dostignue, ali stvar je politike odluke da li e se finansirati ogromna sredstva u presaivanje srca da bi se spaslo desetoro ljudi na taj nain ili e se ta sredstva finansirati u preventivnu medicinu da bi se desetine hiljada spaslo tako to e biti naueno da prokuvaju vodu na onom podruju gde vladaju zaraze. Prosto, ta je bitnije? To su ve odluke koje nisu objektivne, one su subjektivne, to su vrednosni sudovi. I to su te faze, da kaemo u osporavanju autoriteta. Pri emu se radi o tome da je neto apsolutan autoritet do one druge krajnosti gde se sve osporava. Istina je, najee tu negde na sredini, malo na ovu ili malo na onu stranu. Ali kljuni, prelomni trenutak jeste bila druga polovina 19. stolea. Do tog trenutka je bilo rei o tome da se jedan autoritet zameni drugim autoritetom, ali ne o tome da se osporava sam autoritet. Tada, po 1.put se javljaju glasovi, onda to, konano, se ostvaruje stotinak godina kasnije dakle u drugoj polovini 60-ih i poetka 70-ih godina prolog stolea da li je nama uopte potreban autoritet? Tada se postavlja pitanje koje sve vrste autoriteta postoje. Engels ima jedan dobar tekst o tome zove se O autoritetu... Ako se upali zeleno svetlo, svi moramo da krenemo na zeleno svetlo, ne moe onaj iza da eka kad ja mogu da krenem. ta je najmanja vrednosna jedinica? To je vreme koje je proteklo od trenutka kada se upali zeleno svetlo dok onaj iza tebe ne pone da ti trubi. To se meri koliinom vremena manjom od jedne nanosekunde : ) Kako se zove uto na semaforu? To se zove taksi zeleno : ) Ideja je bila da se razlui ta je taj apsolutni autoritet koji se prosto mora potovati da bi uopte mogli da funkcioniemo, a ta je arbitrarno. A ta je ovde autoritet koji je vie dogovor arbitrarnog tipa? Na je dogovor da mi prihvatimo crkvu ili vladu kao autoritet. Ali da li to garantuje da e ono to vlada ili crkva ili profesori ili upravnik univerziteta ili direktor preduzea doneti kao stvarno ispravni dogovor? Da li uopte moemo imati takvu garanciju? Ili su to institucije: crkva, profesor... ja sam priao da sam ja institucija predstavlja profesore prosto kao jednu kategoriju. ta je to to garantuje da ja na razuman, objektivan, prikladan nain donesem tu odluku koju donosim? To je taj autoritet koji je bio osporen. Tu je dolo do loma krajem 19. stolea izmeu autoriteta koji je izgraivan na strahopotovanju. Strah od kralja ili strah od oca porodice ili strah od crkve ili strah od pakla daju strahopotovanje. Ili strah od policajaca. Najvee zlo ini neko ko ih ne slua i zato ih potuje. U krajnjoj liniji to je ono to se naziva Stokholmski sindrom. Kada neko uzme taoce, obino tokom pljake neke banke, pa se taoci toliko izjednae sa onima koji ih dre da na kraju ponu da ih podravaju. Ne odnosi se samo na emotivni odnos izmeu njih, nego na izjednaavanje, identifikaciju, postaje deo njih. To je bio taj deo taj deo autoriteta (boji ga se i zato ga potuje) koji u 2.polovini 19.veka, pre svega negde iza 1880-e, poinje da se osporava. U kolstvu pre svega. To je tada kada je napisan roman Otrov o koli u Norvekoj (zasnovanoj na

50

strahopotovanju). I pokuava se formirati deo autoriteta zasnovan na potovanju mi potujemo datu instituciju, dato lice-pojedinca ili pojedinku, dati upravni odbor zato to oni donose odluke i deluju na osnovu njih u nau korist. Ponaaju se korektno i rade dobro svoj posao. To je neto sa ime se mi nastavnici svakodnevno sreemo. Svako od nas moe da bira hoe li da uteruje strah u kosti, pa zbog toga sedite i uite i ne pitate nita, ne komentariete, samo hvatate beleke. Ili emo izabrati onaj drugi nain pokuaemo da budemo korektni, da vam prenesemo to je mogue bolje to znanje kojim raspolaemo, pa raunamo sada ete nas potovati zbog toga bez onog elementa straha. To je taj kljuni period kada je poelo to razdvajanje na autoritet zasnovan na strahopotovanju i autoritet zasnovan na potovanju. I pokuaj da se menja kolski sistem, a to znai da se menja socijalizacija celih generacija. Ima samo dve stvari koje apsolutno cela generacija mora da proe, a to je osnovna kola i vakcinacija. Sve ostalo dotie samo deo generacije. To su jedine dve stvari kroz koje svi moraju da prou. I u svoje vreme su svi mladii morali da prou kroz vojsku. Znai zdravo i obrazovano stanovnitvo. Zdravo stanovnitvo je lako definisati ono koje nije bolesno. Znai postoje te i te bolesti i one se mogu leiti na odreene naine. Ali ta je obrazovano stanovnitvo? ta je ono znanje koje stanovnitvo ini obrazovanim? Dakle, ta emo izabrati od ukupnih moguih koliina injenica, da li emo prenositi injenice ili uzrono-posledine veze, da li prenosimo znanje ili nain sticanja znanja, da li je klju u koliini znanja ili u odluci o odreenom nainu razmiljanja i analize? injenice je lako znati, ali kako ete da birate injenice, kako ete o njima da razmiljate i konano kako ete ih upotrebiti. Bilo da imate 10, 50 ili 5000 injenica, vi ete svaku injenicu uspeti da naete, da analizirate i da upotrebite. A ako ne znate kako da analizirate, kako da razmiljate, nain rada, onda moete skupiti i 50 000 injenica i TA? Tu je poela prva bitka oko autoriteta. Autoriteta kole i obrazovanja, jer kola sutinski socijalizuje. kola vam daje sva ona znanja koja imate (hmm), ona znanja koja dobijate kod kue su relativno mala. Dakle, reforma je bila u tome to je neko tada poeo da razmilja i da kritikuje ono to sam malopre rekao. kola je sluila da razvije nacionalni duh i lojalnost prema postojeem sistemu. Dakle treba da si dobar mali Norveanin koji podrava politiki sistem Norveke i ne postavlja pitanja. To ete videti iz knjievnosti kada budete radili pripovetku Aleksandra C...? Jedan vujak. Ideja razvojnog ili obrazovnog romana iz romantizma je kako jedno dete socijalizovati da prihvati drutvo takvo kakvo je i da ne trai promene. Iza toga slede 80-e godine, to je onda kada Nora u Lutkinom domu naputa svog mua: Ja njega naputam, jer ja hou da budem ono to jesam. Neu vie da budem njegova lutka, igraka. To je pobuna. Ta je pobuna mogua, ako ima obrazovni sistem koji ti daje znanje da moe da napravi pobunu. Ili ako te neko od spolja podstakne. Knjievnost 80-ih godina jeste u velikoj meri knjievnost pobune, ali unutar graanske klase. To jo nema veze sa radnikom klasom. Kod Pera Sivlea 1891. u romanu trajk (Streik) po prvi put neko pie o radnikoj klasi. Dovodi se u pitanje autoritet poslodavca. Pre toga je poslodavac autoritet on ti daje hleb, on te plaa za tvoj rad. ---- Neu da prihvatim drutvo oko sebe takvo kakvo je. Hou da zadrim pravo da postavim pitanje. I to u pitanje da postavim bez obzira da li je re o obrazovanju, veri, seksualnosti, zakonitosti. Hou objanjenje. Hou obrazloenje. I ta to znai za mene. I ako potujem autoritet, e onda u da ga potujem, zato to znam da taj autoritet ini neto dobro za mene i za moje. To moe biti moja porodica, moja generacija, stanovnitvo,

51

sasvim je svejedno. Da bi se to ostvarilo, prosto morao je negde neko iz liberalnog dela graanske klase da ospori postojei autoritet. A to je bilo jako teko osporiti. Od tada, pa do dana dananjeg osporavanje autoriteta je vezano za ------jbg!!! Cela ova ---- oko autoriteta oznaava realizam. A onda oznaava neorealizam. A izmeu imate naturalizam, impresionizam, simbolizam. to je Georg Brandes, danski kritiar rekao Prava knjievnost se poznaje po tome to iznosi probleme na raspravu. Pre toga nije bilo uvek knjievnosti da iznese neki problem na raspravu. Trebalo je da potvrdi drutveni sistem ili kralja ili otabinu ili da govori o linostima ovakvim ili onakvim ili ljubavnim ----, ali ne da problematizuje stvari. Sam kraj 19. veka problematizuje stvari u umetnosti, ukljuujui knjievnost, nauku i dr. Period kada se statika slika sveta zamenjuje dinamikom. Poinje krajem krajem 18. stolea i krajem19. ta statika slika sveta biva promenjena. Kljuni period - kraj 19.veka kada se 1.put postavlja pitanje da li su nama uopte potrebni autoriteti ili mi moemo da ivimo bez autoriteta. Prvi svetski rat je zaobiao Skandinaviju, ali na njemu je Danska ipak najvie zaradila, jer je izvozila hranu koja je svim zaraenim stranama bila potrebna. Ali 1. svetski rat je istovremeno znaio i veliko, veliko buenje. Ljudima je postalo jasno da razvoj nije pravolinijski i da ne vodi neminovno ka boljem drutvu. Taj pesimizam je javljao krajem 1880-ih godina i 90-ih godina je dao neoromantizam i jo to-ta drugo. Gustav ...? je rekao Stranac u postojanju, ljudi su se oseali ono to je Marks formulisao kao alijenaciju, otuenje. Ali se jo uvek mislilo da je to samo posledica bezobzirnog kapitalistikog naina proizvodnje i imperijalizma. 1.svetski rat je pokazao da posledice mogu biti daleko, daleko pogubnije. Tamo negde poetkom i sredinom 50-ih godina se javlja panian strah od atomskog rata i da e ceo svet nestati. On se mogao osetiti u svakodnevnom ivotu.

52

30.12.2008.

Kako su se civilizovali (kultivisani) ljudi u 19. veku (naroito u drugoj polovini veka)? NB! Zaboravio je papir na kome mu je bilo spremljeno predavanje, pa je ovo improvizovano! Nemojte mu zameriti!:-) Kraj 18. stolea priprema graanskog drutva ili modernog drutva, ali pre svega u 19. stoleu i poetkom 20. je kljuno, da kaem, pretvaranje agrarnog u gradsko stanovnitvo, neobrazovanog u obrazovano, lokalnog u nacionalno, po neemu ak i globalnog, prljavog u isto i tako redom odvija se krajem 19. i poetkom 20. stolea. Kraj 19. stolea vreme kada gradsko stanovnitvo konano otkriva blagodeti prirode, u potpunosti, odlaze u prirodu i tamo tako sviraju neku flautu u prirodi, .........(nekakvu) flautu ili sviralo neko predstavlja doivljaj prirode???????. Jedan itav skup elemenata iz seoske kulturei iz prirode se domestifikovao, kao kad su nekad ljudi pripitomili pse, zato to su make pripitomile ljude. A sada rasparava o tome ko vie voli make, a ko pse. Zakljuak je: make su pripitomile ljude, a ljudi su pripitomoli pse. Prvo, velika promena, vi se seate sa prole godine, u raunanju vremena. Na selu ostaje i dalje raunanje vremena vezano za godinji ciklus, ali grad u potpunosti prelazi na asovnike (od do) u toliko i toliko, od do. Razlike i dalje postoje u tome ta je tano vreme u gradu i na selu. ta je tano vreme izmeu vas ovde se razlikuje koliko ete nekog ekati. Neko eka 5 minuta, a neko pola sata (u nekoj drugoj sredini), neko kae navrati predvee, a neko zakazuje u sedam sati. U gradskoj kulturi poinje da preovlauje fiksirano vreme, sa ideologijom VREME JE NOVAC. U velikoj meri se u gradskoj kulturi tada prvi put poinju javljati albe da seljaci ne znaju ta je vreme, ne umeju da cene vreme, gree stalno. Oni nemaju oseaj za vreme. Tad poinje onaj sutinski sukob i rascep izmeu grada i sela. Pazite, u 18. stoleu oboavati selo jedno vreme, ................................. seoskog ivota za razliku od dvorskog ivota. Pa krajem 19. stolea, .............. prosvetiteljstva,............., klasicizma javlja se prezir prema selu. Onda imate u romantizmu oboavanje sela opet, pa onda imate u realizmu odnos prema selu TAKVO JE KAKVO JE, i onda pred kraj stolea prezir prema selu..................... Ono to je uraeno na selu, moralo je biti uporeeno sa neim to se ceni, recimo, antikom kulturom. Drugo, razlika izmeu seoske kulture gde prosto ritam rada, ritam ivotinja, ritam rasta odluuje, pa nekad mora hitro, najee......... prati prirodni tok stoka pase onom brzinom kojom pase, na moe naterati stoku da pase .............I s te take gledita seljak nije u urbi. Graanin je sve vie u urbi jer je odreeno segmentirano vreme. Za

53

graanina su godinja doba godinja doba. Seljaci su prihvatili podelu u kojoj se prolee zvalo budunost, onda ide leto, pa ide vreme za etvu, pa ide jesen, pa onda ide zima, pa ide pozna zima. Prolee i jesen su budunost tad se see, tad nie. Dok je u gradu to nemogue. Taj veliki raspon izmeu gradske i seoske kulture su bili ........... Grad u potpunosti gubi oseaj za ciklinu kulturu, zadravajui je samo u jednoj sferi gradske kulture. Ciklinost ostaje u godinjem odmoru to je neto to e se uvek javiti u odreenom periodu tokom leta, da bi se kasnije razvilo u .......................... da bi se ciklinost kasnije javila sa poklapanjem sa verskim praznicima (za Boi, za Uskrs), sa kolom (sa kolskim obavezama) i prenela na godinje odmore. Zauzvrat, u gradu je razvijena ve pomenuta ideologija VREME JE NOVAC. Vreme je jedan resurs koji je potroiv - u gradu. Za selo vreme nije resurs koji je potroiv. U gradu je vreme neto to se troi. I mi danas kaemo: Koliko si vremena na to potroio? Kad odete na selo, teko da ete uti da seljak kae: Koliko si vremena potroio? Na selu promene nastaju samo u onoj meri, i to sukcesivno (ne u potpunosti), u kojoj je selo uvueno u robnu proizvodnju. Kad seljak mora da se odnosi prema raunanju vremena u gradu. 1880-1920. je selo u velikoj meri ...................... ali nikad u potpunosti. Jer deo seoskih poslova ne zavisi od ................Iza 1920. je i selu u velikoj meri nametnuto vreme. To se naziva vremenskim disciplinovanjem. Sat je sredstvo disciplinovanja. Ja sam rekao da drava nastaje ubiranjem poreza, dakle, ne pravi nacija dravu, nego porez. U jednoj dravi su 4 najvanije institucije: ministarstvo finansija koje ubira porez, ministarstvo vojske (odbrana i napad), policija (ouvanje poretka) i kasnije ministarstvo spoljnih poslova. U tim oblastima poinje prvo disciplinovanje disciplinovanje u komunikaciji sa potrebnom vojskom, disciplinovanje novane politike, novca, novanih jedinica i njihove proizvodnje. Nema vie toga da svaki deo zemlje pravi svoj novac, i da postoje razliite vrste novca, kao to je postojalo u 18. stoleu. I na kraju ovoga je vremensko disciplinovanje uterivanje celog drutva u isti nain raunanja vremena. Prosto, drava pravi standard putna mrea, novac, sat, zajednike mere. Uvodi se jedinstveni sistem merenja i jedinstveni kalendar. Gregorijanski kalendar 1700-1800-tih godina ............... Iza toga svi moraju da se ponaaju po tome. Sa industrijskomj proizvodnjom dolazi taj novi tip autoriteta obavljanje posla od do. Urednost, vrednoa i red jesu ciljevi koje kola mora da podstie. Postoji pokuaj da se od fabrikog radnika krene, pa onda da se ide dalje u smelo disciplinovanje, da se napravi prosto disciplinovani radnik (uvode se pravila: ta treba da radi fabriki radnik, koliko sati treba da radi, na kakav nain treba da se ponaa kada dolazi, koliko glasno sme, a koliko ne sme da govori, u koje vreme da ide da lee, u koje vreme da ustaje). Civilizacija je zahtevala drugaiji tip ponaanja nego to je crkva mogla da prui preko svojih ideja, ni to je porodica mogla da prui. Vreme postaje sve skuplji resurs. Poelo je sa laganim.................. kad je jedan ovek proizvodio celu cipelu, pa je onda poelo polako da se deli neko pravi gornje delove

54

obue, neko pravi donje delove obue, onda neki samo sastavljaju, pa se onda krenulo na maine. itav skup drugih postupaka prema tome ta su lini kvaliteti, urednost itd. Poinje da se stvara, stabilizuje i oko toga se stvara umetniko i knjievno delo koje treba da ....................... To se u graanskom drutvu ne pokazuje dovoljno. Uz to mora ii neto to e zameniti srednjevekovni plemiki ritual. Plemstvo je krajem 18. stolea izbaeno prosto iz koloseka oduzimanjem privilegija na poloaj u vojsci, na poloaj u dravnim.......................Ali su oni uveli jedan oblik ceremonije. To se polako, krajem 19. stolea, zamenjuje internim, dakle, ne za celu zemlju, ceremonijalom. Tad se uvodi proslavljanje roendana. Pre toga se roendani nisu proslavljali. Ljudi nisu vodili rauna o tome koliko godina imaju. Jedino mesto gde su, u agrarnoj kulturi beleili datume roenja, bile su crkvene knjige. Za dravu je bilo bitno koliko neko ima godina da moe da naplauje porez i sa koliko godina mladi moe da ide u vojsku, sa koliko godina devojke mogu da se udaju i to je bilo to. Ali za pojedinca je bilo poptpuno nebitno da li je roen ove ili one godine, ovog ili onog datuma. Ali su na selu postojale proslave vezane za godinje cikluse ili za neka zbivanja kao to su krizmanje, zaruke, venanja i sl. U gradu, gradska kultura koja nema proslavu tih godinjih sveanosti, poinje da uvodi neke svoje roendane, unapreenja,...I ono to je bitno, seoske sveanosti su kolektivne. U gradu to nije sluaj. Diskusija o tome koliko smo zainteresovani da slavimo roendane, Novu godinu,... I onda se proslavlja odlazak u penziju, zapoljavanje,... Bilo koja stvar je mogla da postane predmet proslavljanja, na ovaj ili onaj nain i pretvaranja toga u tradiciju. Taj karakteristian prikaz toga je sutinski poeo krajem 19. stolea sa slavljanjem svete Lucije. Dakle, katolika, italijanska srednjevekovna svetica koju u protestantskoj dravi slavi vii drutveni sloj. Predboino vreme nije predboino ako nema proslave svete Lucije. Ve tada se poinje javljati neto to posle oznaava graansku kulturu. To je ta razlika izmeu nostalgije prema nekim starim vremenima gde je sve bilo bolje i vere da e u onom periodu koji dolazi sve biti bolje nego to je bilo. Gradska kultura se stalno kree izmeu te dve krajnosti. Kraj 19. stolea u graanskim porodicama poinje da se formira neto to je ranije postojalo u ............................. Pojavljuje sa fotografija celokupne porodice, pa se krajem stolea moe na zidu dnevne sobe videti fotografije baba, deda, strieva,..... Pa se napravi jedan veliki skup, pa onda to vie fotografija iz detinjstva. Detinjstvo je idealizovano u romantizmu, a onda krajem 19. stolea dobija novi....................... Drugi element je ovek u prirodi. Ja sam rekao jo prole godine za seljaka ne postoji lepa priroda. Za seljaka postoji upotrebljiva, veoma upotrebljiva ili neupotrebljiva priroda. umarak nije lep po sebi, nego ima livade ili ima dobru ili lou travu. Veina seljaka e vas gledati udno ako mu kaete da je neki umarak lep................. Dobro poznaje ono to radi i ime radi. Pa seljak moe da doe kod mene u sobu, da pogleda moju biblioteku i da kae: U, to je lepa biblioteka! , a ja ga ovako pogledam: ta je tu

55

lepo, samo moram da briem prainu sa tih knjiga, ja ne vidim lepotu u onim hiljadama knjiga koje imam, ve samo da li je korisna, dobra, praktina, da li mi neto nedostaje. ta je tu lepo, u emu je lepota moje biblioteke? Prosto zato to ja imam praktian odnos prema tome koje knjige su mi potrebne, a koje nisu za ono to radim. Veini seljaka nije potrebno posebno obrazovanje da bi radili svoje poslove. Krajem stolea poinje sistematski da se voli priroda. Seljak se bori protiv prirode, seljak mora da, ajde da kaem, disciplinuje prirodu. Seljak mora da se pobrine da kri umu, da vadi kamenje i kamenie iz zemlje, ako je loija, kako bi mogao da upotrebi zemljite. On je u stalnom sukobu sa prirodom. Stvaraju se dva poimanja prirode: 1. priroda kao praktian resurs 2. priroda kao mesto za uivanje. Pri emu, ako ujemo umskog radnika i seljaka kako priaju o prirodi, moemo uti praktino iskustvo kako se odnositi prema tome. Za stanovnika grada nije bitno kako drvo moe da se presee. To su dve oprene kulture koje su se srele. Pri emu opisi prirode koje moemo nai ili u slikarstvu ili u knjievnosti se menjaju. Priroda je prisutna u usmenoj knjievnosti preko prirodnih bia. Nije bitno to je to drvo, nego to se iza njega moe nai vila umska ili neko drugo natprirodno bie. Za nas, pak, ono je deo magine prirode. U slikarstvu se, recimo, menja, delimice u knjievnosti. U romantizmu je priroda kulisa (na poetku stolea priroda je kulisa, ovde na kraju stolea...), u gotikom romanu mora da bude priroda neka divljina, stene, jaruga i sada na takvom mestu moe da postoji neki zamak gde je neka devojka oteta i gurnuta u neki.......................... dok je neko ne spase. Sve izgleda vrlo opasno i onda je junak vei junak. Dok se pred kraj stolea duevno stanje i priroda preklope i stope u jednu celinu. Zauzvrat, formira se jedan nov krajolik. To je industrijski krajolik onde gde smo videli umu, sad vidimo strugaru, onde gde smo videli vodopad, sad vidimo centralu, onde gde je bio najvii vrh crkvenog tornja na selu sad je najvii vrh fabrikog dimnjaka, onde gde je bila reka, tu je sada brana, onde gde je bila livada, tu je sada majur i tako redom. Menja se krajolik. Kad smo ranije govorili o kultivisanom krajoliku, to je bio krajolik gde je neto zasaeno, iskrena je uma, poorano i zasaeno. To je kultivisano zemljite. Sa industrijalizacijom, ta podruja poinju da se menjaju. Prosto, do druge polovine 19. stolea biste retko gde mogli da vidite neto drugo sem ............ i kultivisane prirode. Odatle na ovamo gledamo zgrade, brane, ustave, pilane, itd. I to je taj industrijski krajolik. On bitno menja odnos ljudi prema tome. U poetku se u knjievnosti i umetnosti oduevljavaju time, a onda ve devedesetih godina to oduevljavanje poinje da splanjava i iza 1900. tog oduevljenja ima veoma malo. I dobar deo onih koji se oduevljavaju industrijskim pejzaom zavravaju na kraju................I taj industrijski karjolik i gradski krajolik normalno za graansku klasu postaje ono to je uobiajeno, a onda seoski krajolik, dakle, nedirnuta uma i ono to lii na nedirnutu umu, dakle, ono to nije industrijsko, to postaje egzotino. I to je taj sukob grad : selo. U Danskoj su sve ume regulisane na ovaj ili onaj nain.

56

Egzotina priroda je ona koja nije produktivna, dakle, nije nita zasaeno, nita se tu ne proizvodi, drvo se ne see. I ta egzotina priroda se opisuje u umetnosti i knjievnosti. Za odlazak u egzotinu prirodu osnivaju se turistika udruenja. Cilj prvih turistikih udruenja u Norvekoj i vedskoj s kraja 19. stolea jesta da graansku klasu odvedu u egzotinu prirodu. I to stvara ..................... za seosku sredinu. Za seljake koji rade tu, za koje je to prizvodno podruje, tu dolazi neki narod iz grada koji tu eta, sedi, ulazi u vodu, obuen. Tako nastaje vrlo dubok sukob koji se moe nai, koji se odmah vidi u predanjima i priama seoskim o lenjim graanima koji nita ne rade, koji su krajnje udni i u gradskim priama o glupim seljacima koji nita ne shvataju. Priroda postaje prirodna polako trudom prvo uskog sloja intelektualaca i radnika turistikih udruenja koji pokuavaju da uspostave neki normalan odnos. Dakle, idite na selo, da doivite prirodu, ali ne gazite to posejano i ne gazite livadu koja je pokoena, nemojte da otvarate kapije da stoka ne bi izala, pokuaj da se graaninu objasni da je i kultivisana priroda priroda i da se prema noj moraophoditi na drugaiji nain. A to se tie nekultivisane, nemojte paliti vatru jer moe da izbije poar, nemojte lomiti......................, ako berete cvee nemojte ga iupati sa korenom jer onda ste popuno unitili biljku i sl. Najpre, to je tako formulisano kao, tu razmenu izmeu grada i sela koja nastaje u odnosu na prirodu............................................. a sad pominje komplementarnu distribuciju i skandinavske jezike I. Komplementarna distribucija je pojava kada dva glasa ili............ ima dve razliite realizacije i dva razliita fonoloka okruenja. E, pa mi koji volimo da jedemo gljive ivimo u gradu, a gljive rastu na selu, a seljaci ne vole da jedu gljive jer su gljive ......................... Zato se graani masovno truju. Seljaci znaju koje su jestive, a koje nisu i beru one koje su jestive.................................., a mi graani volimo gljive, ali nije muva sve to leti, dakle, sve su gljive jestive, samo..................... I onda se stvara u gradu jedna predstava o prirodi gde se ljudi iz prirode, odnosno seljaci i narod idealizuju i uklapaju u neki nacionalni mit. Pri emu se osnovni odnos sa prirodom uspostavlja preko godinjih odmora tokom leta. Graanska klasa tad uspostavlja odnos sa prirodom, vezuje se za prirodu i priroda postaje u planinskom predelu Skandinavije, pre svega, a to znai praktino u celoj Norvekoj i najveem delu vedske, neto u ta treba otii, samim tim i da se vratimo naim korenima, naem ishoditu, istoti. Odlazak u etnju po prirodi postaje ritual. A sada njegov doivljaj: pozvao je neku devojku u etnju Koutnjakom i doiveo je kulturni ok!!!! Pojavio se u farmerkama i gojzericama, a ona sa pojavila u tiklama i suknji kao da se spremila za etnju Knezom!!!!! :-))))) I onda graanska klasa poinje da idealizuje prirodu u prirodi e ispoljiti svoja prava ljudska oseanja. Naravno, vrlo brzo iza toga priroda postaje roba, ono to je ve krajem 19. stolea. Priroda postaje neto to u gradskoj kulturi moe da ............... Dolazi do promena i u porodinoj strukturi, o emu sam ranije govorio, pa se neu na tome zadravati. Jezgrena porodica se polako svodi na sve manji i manji broj otac,

57

majka i maloletna deca. I to su gradovi vei, utoliko poinje da raste broj parova, ak i .................... (Suprug i supruga kao jezgra i to poinje da se programira kao ideal u drutvu.) Ako se vratite nekoliko godina unazad sedamdeset, osamdeset godina u seosku kulturu ili stotinak godina, videete da je petoro, estoro, devetoro dece bilo vrlo esto. Kasnije generacije su imale najee dvoje, troje dece. Iza toga se raunalo na dvoje dece. Dakle, porodina situacija se menja, smanjuje se broj dece. Na kraju, mnogi ive sami ili dvosamljeni (kad se dve usamljenosti spoje u jednu dobija se dvosamljenost). U svakom sluaju par ostaje, to je neto to je kljuno. Nije vie kljuan rod, nije vie kljuna porodica, samo jedan par. Ljubav dobija vii status. Seosko pravilo: uzmite se vi, deco, pa ete se posle zavoleti jer nae njive tamo............................. U gradu su se u najviim drutvenim slojevima brakovi sklapali zbog deonica u preduzeima. Ali u srednjim, radnikim slojevima oseanja se ispoljavaju. Ljubav postaje legitimna, element spajanja dvoje ljudi. Trina vrednost mukarca je bila odreena koliinom novca koji raspolae, a trina vrednost ena na branom tritu je bila odreena izgledom. Taj segment poinje da se gubi. I ve negde iza 1900. brak, sklopljen iskljuivo iz ljubavi, postaje apsolutno prihvatljiv u srednjim slojevima. Jo uvek nije dozvoljeno ii gore-dole (status u drutvu). Dakle, taj par suprug i supruga kao jezgro poinje da se propagira kao novi ideal drutva. Deca i njihovo odrastanje Onog trenutka kad mukarac postaje punoletan ili kad e stupiti u brak, slavi se momako vee gospoda obuena u sveana odela, sa piem, nazdravljanjem, ... To je dokaz da su oni sad odrasli i da stupaju u drutvo. Slavi se i devojako vee kada se sastane nekoliko drugarica, ispriaju se i heklaju neto. Na selu je to drugaije. Ti rituali nisu potrebni. Od sredine 19. stolea se u gradskoj sredini javlja sistematsko oseanje grenosti ili krivice ako ne postupa onako kako je predvieno drutvenim pravilima. Ako kao ena hoe da se obrazuje, neto nije u redu sa tobom, ako mladi eli da protivrei ocu, neto nije u redu sa njim jer on mora da potuje svog oca,... Kad god se radi neto to je suprotno od pravila treba da se osea krivica jer ne ispunjavate drutvena oekivanja. Ona tano odreuju kako treba da se ponaaju stariji mukarci i ene, deaci, devojice i tako redom. Kad se stabilizuje, graansko drutvo pravi svoj skup pravila - odreuje nain ponaanja. Jedni treba ovako da se ponaaju, drugi treba onako da se ponaaju, od ovih oekujemo ovakvo ponaanje, od ovog ili onog oekujemo ili ne oekujemo ponaanje. I to je jedan od osnovnih elemenata disciplinovanja u graanskom drutvu koje nam namee obrasce ponaanja kojih se mi pridravamo, zato to hoemo ili zato to ne razmiljamo o njima, nego to je prosto takvo kakvo je. Ako iskoimo iz toga biemo kanjeni. U vrtiima, u osnovnoj koli, deca poinju da bivaju obuavana da su ovo deaci, ovo devojice, vaspitavana za buduu dvosamljenost, ta su kuvanje, spremanje i tome slino. Vaspitanje u graanskoj porodici zasniva se na tome da oca potuje, a majku voli. Zato ide kod mame, Bogorodice, da se ona zaloi kod oca, Gospoda Boga, da ti on dozvoli

58

ovo ili ono. Toga ima i danas. Deca uvek do tate idu preko mame. U radnikoj klasi nije tako jer su roditelji ceo dan na poslu. Poetkom 19. stolea se stvara, a u prvoj polovini 20. veka je konano oformljen, ideal doma, topline, sigurnosti, protiv koga prvo poinju ene da protestvuju. Stvara se predstava idealne supruge i domaice i idealnog supruga i domaina. Stvara se idealna porodica zasnovana na hrianskim verovanjima. Nisu sve porodice bile takve. Ima graanskih porodica koje su suprotne od ovog to je opisano. Dakle, ima izuzetaka. To je razlika u formiranju mentaliteta, nain kako emo razmiljati i doivljavati svet. Stvara se i misao da ako eznemo, treba da eznemo za domom, ne za kuom, ne za zgradom. Najbolje je kod kue, najbolje je u domu svome oko toga se vrti veliki deo knjievnosti. Spoljni svet je pun izazova, a unutarnji svet je pun sigurnosti. Sam dom je podeljen mama je u kuhinji, tata je u garai, mama ne zalazi u garau, tata ne zalazi u kuhinju, dnevna soba je zajedniki prostor. To je standardna skandinavska sredina. To je ideal, a praksa poinje polako da odstupa od toga. Npr. pokazuje sliku nekog enskog drutva, iji je predsednik mukarac (ideal je ensko drutvo, ali u praksi mukarac rukovodi tim drutvom). Zato ene poinju da se bune, najpre feministkinje, ali se to proiruje, pa deca poinju da se bune. Oni to nee vie da prihvataju. isto i prljavo Selo je bilo prljavo, ljudi su bili prljavi. Gradska kultura uvodi higijenu zbog zdravog stanovnitva. Na poetku se prave kanalizacije po gradovima, a onda se i ljudi ue da treba da se operu. Kolika je ta razlika videlo se na selu: konj kojim se ilo u crkvu bio je timaren, ien, dobro hranjen. On je bio statusni simbol. Ali, s druge strane su krave, koje su ivele u talama i o kojima se nije toliko vodilo rauna. One jednostavno nisu bile statusni simbol, nisu se pokazivale. To je ta razlika izmeu istog i prljavog, mada je esto protumaena kao razlika izmeu istog i neistog. Neisto je bilo posledica prljavog, a prljavo je za graansku klasu bilo isto to i nekontrolisano, sklono nevaspitanju. Sve u svemu, suprotno od onoga to je graanska klasa isticala kao predstavu o sebi. Kontrolisati neistou i pretvoriti je u istou je bilo kontrolisati ljude. To je deo procesa disciplinovanja. To se shvata kao prosveivanje stanovnitva zarad boljeg zdravlja. A zanemaruju se one druge vrednosti. Procesu disciplinovanja podlee sve to ima veze sa telom. To znai sve ljudske izluevine, seksualnost na bilo koji nain, nain na koji e se telo prikriti, zatvoriti, nain na koji e se jesti za stolom. Dakle, mnoge su se stvari preokrenule tokom devetnaestog stolea. Odnos izmeu ljudi ta je javno, ta je privatno drastino se menja. Na kraju je u graanskom drutvu sve disciplinovano i ples, i hrana, i ko prvi ulazi u restoran, i ko kome pridrava kaput,.. Sve je disciplinovano i ritualizovano. Taj proces je okonan negde oko 1920. godine.

59

13.02.2009.
Ako pogledamo one preiode razvoja u 19.stolecu i ako ih uporedimo sa razvojem u knjizevnosti, mozemo primetiti da se oni prakticno preklapaju. Period razvoja u knjizevnosti se preklapa sa periodom razvoja u drustvu. Dokle razvoj u drugim oblicima umetnosti ( a po najvise u muzici) nesto kasni. Ja sam pomenuo da su u periodu stvaranja gradjanskog drustva ( u prvoj polovini 19.v. stvoreni neki mitovi, koje dan danas ne smatramo mitovima nego delom nase svakodnevnice- ne razmisljamo o porodici kao mitu, o odnosima o porodici, o decijoj nevinosti, o prirodi... Mitovi su predmet ozbiljnih naucnih rasprava i oni se i danas ponegde nadju i u knjizevnosti. U trenutku kad su oni nastajali, knjizevost je imala ulogu da ih stvara, podrzava, prenosi drugima. To je taj estetski okvir gradjanskog sloja koji sam pominjao prosli put. To je period koji je neko u istorijografiji oznacio periodom seljaka i gradjana. Seljaci koji izmale na politicku scenu ( podrazumevam bogatog seljaka koji ima uslove da izadje na bilo kakavu scenu i da se organizuje po malo; ne siromasnog seljaka, ne seoskog nadnicara) i gradjane koji su nosioci razvoja i koji su gurali modernizaciju drustva ( zato se govori o prethodnom periodu, 18.v., kao predmodernom drustvu a o 19. kao modernom u smislu tehnoloske i politicke modernizacije drustva; kao sto se danas govori o postmodernom drustvu iako ja jos uvek nisam siguran sta to znaci tacno- nesto sto ima veze sa kompijuterima...?) Gradjanska klasa se relativno brzo menja. Ona je vrlo sporo nastajala a onda se brzo razvija, negde pocetkom 19.v.brojcano raste. Zbog tog njenog relativno brzog razvoja, unutar nje se proizvode neke nove ideje. Postoji i neki spoljni faktor- Napoleonovi ratovi koji su da kazem pretumbali celu Evropu. Uglavnom su tada postavljene one granice koje ce krajem rata (mislim da misli na prvi svetski) biti formirane u svim drzavama. Dolazi do modernizacije drustva. Pretvaranje starog staleskog privilegovanog drustva u jedno savremeno drustvo gde se bar formalno privilegije ukidaju. Tu ima jedan mali problem. U nauci i knjizevnosti se raspravlja o mimezisu (odnosu izmedju stvarnosti i njenog knjizevnog odraza) i tu ima razlicitih teorija. Jedni tvrde da je umetnost neposredan odraz drustvene stvarnosti i kazu da knjizevnost je realisticka i opisuje stvarnost onakvom kakva jeste. A drugi kazu suprotno tj da i impresionizam i nadrealizam opisuju nas dozivljaj stvarnosti ( a mi dozivljavamo stvarnost i za nas stvarnost jeste takva kakvom je mi dozivljavamo). Dakle kazu da je mimeticka knjizevnost realisticna a neki da se u to uvleci i dozivljaj. Pa i Kafkin Proces moze biti realistican u tom smislu da realno opisuje dozivljaj glavnog lika. To su te dve krajnosti u tome sta je mimesis tj oslikavanje stvarnosti. Gradjanska klasa, u tom pocetnom periodu stvaranja gradjanske drzave, koja se razvija u nacionalnu...taj gradjanski sloj tj njegov intelektualni sloj zeli da se odvoji od prethodnog perioda u kome se umetnik ponasao kao zanatlija i u kome je cilj knjizevnosti bio

60

sluzenje kralju pa onda drzavi. Sa romantizmom se odbacuje po prvi put ideja da knjizevnost, umetnost uopste, treba da sluzi necemu van nje same, i ideja da je ona zanat. Od 1800. Do 1860 ili 1870, kako gde u Skandinaviji, mogu se uociti pravci unutar tog pokreta koji nazivamo romantizam. Pocinje se izdvajati univerzalni romantizam, uglavnom u prvoj deceniji i to pre svega u Danskoj. Bitno je da pojam romanticno nije ono sto mi danas podrazumevamo pod tim (zalazak sunca, pticice, ili vecera sa svecicama...kako ko) vec je tada znacilo ono sto moze da stoji u jednom romanu- ono sto je mastovito, bajkovito. Unutar toga javlja se ideja da se subjektivno osvoji svet. Gradjanska klasa nije bila dovoljno jaka da moze da osvoji aristokratiju, pa oni su smislili subjektivno osvajanje sveta. To subjektivno osvajanje sveta ce se ostvariti voljom. A u tu volju su ukljucene slutnja (dakle mi slutimo kakav je svet), masta, nutrenost (ovaj pojam vam nije poznat? Ovo smo uzeli iz hrvatske varijante srpskohrvatskog, a rec na norveskom je inderlighetono sto dolazi iznutra, ono unutrasnje. Sad neko kaze iznutrice, pa on pocinje da prica o nekoj hrani za najnizi sloj koja kasnije postaje prava izvorna hrana za sve slojeve, kao sto je pasulj danas u Hajatu...klkajskjuuhduh) Ono sto dolazi iz nas, ono sto osecamo... Umetnik u tome naravno postaje Bog. Umetnik se na neki nacin ponasa kao Bog, stvara svoj sopstveni svet i moze da radi sta god hoce. Sad se nadovezao na fantastiku... pa na Gospodara prstenova i to je odraz vremena u kome se pise, period Drugog svetskog...jer su sile na istoku, gde je vrelo...a odakle dolaze crni ljudi- Afrika.... maaaa Umetnik nije vise zanatlija, on pise pod nadahnucem. Stvorena je uska umetnicka elita. Univerzalni romatizam se manje vise razvija u sentimentalni romantizam. Opet ne u danasnjem smislu reci vec ono sto se tice osecanja, rec je bila neutralna i nije imala konotacije koje danas ima. To sentimentalno vuce na jednu drugu stranu. Ovi prvi? su hteli da u jednom delu obuhvate sve ( to mozete naci u jednom delu Vergelandapostanje,covek,spasitelj- da je napisano na nemackom ili francuskom to bi odmah postalo delo svetske knjizevnosti a bilo je na tada malo poznatom norveskom jeziku, on je pokusao da u jednom tekstu objedini i istoriju i etiku i moral, sve...to je tesko i obimno. ) Pa se posle krece ka ideologiji hriscanskog otkrovenja i gde se javlja gotski roman (roman sa elementima uzasa). Ako neko skonta ovo, neka mi javi! Pokusacu da napravim neke paralele izmedju univerzalnog i nacionalnog romantizma. Univeznalni- postoji organsko shvatanje prirode, stvarnosti kao celine. Priroda, drustvo, razvoj drustva, razvoj pojedine licnosti, razvoj naroda.. cine celinu. Sve je povezano i celina drustva i u prostoru i u vremenu se posmatra kao neka vrsta funkcionalnog organizma. Ostatke toga imate danas na celom Blakanu. Istorija prolazi kro faze kroz koje prolazi i covek- detinjstvo, zrelo doba i starost. Narod prolazi kroz iste faze.

61

Priroda takodje. Ovo su prvi nagovestaji dinamickog shvatanja sveta za razliku od staticnog iz prethodnog perioda. Ogranizam koji sam pomenuo nesvesno funkcionise prosto kao sto nase telo funkcionise a da toga nismo svesni i iz toga proistice njihova inspiracija. Ideja o podeli na duh i materiju treba da se prevazidje kroz umeticko delo. Da se napravi neki most, oni treba da budu deo tog velikog organizma, pojedinca, nacije... Bitno za njih je da pronadju neki trenutak u istoriji koji se izdvaja. Tad se radja ideja o zlatnom dobu a to je najstarije doba, daleka proslost kad smo bili kao deca, kad je nacija bila kao dete- nevino cisto... (Ta ideja o nevinom i cistom detetu je tada uoblicena i mi danas u velikoj meri imamo tu predstavu mada ako pogledate deca mogu da cine pakosti i ne zato sto ocekuju nesto od toga, cesto nisu ni svesni sta cine... Ideja da npr dete ne moze da laze opstaje... pa kad je izasla knjiga u kome je dete bilo opisano kao zloca ( ne kao u Adams family jer nam je to sve simpaticno i nema bola, krvi...nikome se nista ne desi, samo smisljaju neke zavrzlame ali nema posledica...onda su bile diskusije razne da bi kaznije ta knjiga postala obavezna na uciteljskom....ksjkajsdkjaSK) To zlatno doba su smestali u daleku proslost. U romantizmu se i okrecu starim piscima. Platonu, Plotinu, srednjevekovnoj i usmenoj knjizevnosti. Sekspir je tek sa nastankom gradjanskih klasa dobio status velikog pisca, njegovi komadi su se pre toga koristili za zabavu. A sa gradjanskom klasom imamo jacu operu, pozoriste... Gradjanska klasa hoce da se izdvoji a za to su potrebne tri stvari: 1) mesto gde ce biti izdvojena 2) simboli pomocu kojih ce se izdvojiti (odeca npr) i 3) nesto umetnicko samo za nju. Stvara se pozoriste u koje mozes uci samo u odredjenom odelu. Pa posle opera i pozoriste su za sire slojeve. I bitan je i tekst koji ce ih izdvojiti. Oni su se delimice oslonili na tekstove iz predromantizma. Silera, Getea...tu su nalazili inspiraciju pa su se onda oslonili na jensku filozofku skolu i pratili njihove ideje ( Fihte...) Nemacka je u tom trenutku imala dva jaka kulturna centra Jenu i Hajdenberg, koji su prakticno dominirali nemackim kulturnim zivotom bez obzira sto je Nemacka bila podeljena na desetine malih kraljevstva, knezevina i tome slicno. Shvatanje coveka- Subjektivnost u prvom planu. Ono sto je subjektivno to je ono sto je dobro. Tada se unose u ljudsku prirodu. Ono sto je podsvesno, iskreno, nalazi se u detetu i u narodu. Jer su dete i narod primitivne ( ne da cackaju nos, pljuju, ne znaju da se jave...) vec to tada znaci ishodno, onako kako je nekada bilo a ne iskvarno. I tad pocinje idealizacija naroda, a kako je narod zaista tada izgledam mozete videti u prvim socioloskim studijama, u opisima koji se javljaju u relaizmu... U toj skupini, malobrojni pojedinci, retki prosveceni, stoje iza onoga sto se tada zovu materijalisti (danas mislimo na nekoga ko pripada materijalistickoj strani filozofije a tada su to bili ono sto bismo mi danas nazvali malogradjani- onaj koji je zadovoljan svojim malim svetom i ne vidi nista izvan toga). Uglavnom posto su bili izvan malogradjanstine, vrlo cesto su pronalazili inspiraciju u mitskoj proslosti i u srednjem veku. Bitni su trenuci blazenosti ( trenuci jer ona nije mogla biti trajna) u umetnosti, dozivljaju umetnosti,

62

religije, erotike ( ali ne u smislu danasnjih pornica vec u smislu sanarenja, nedodirljivosti...) Ako su pak gledali u buducnost, to su bila neka utopijska sanjarenja. I konacno njihovo poimanje morala- pesnik je genije kome je sve dozvoljeno a protiv morala korisnosti su (mada u stvarnosti to nije bilo bas tako, erotika nije bila bas samo sanjarenje, a moral usmeren protiv korisnosti i nije funkcionisao jer su morali od necega da zive). Da odemo na drugu stranu. Sta se desava sa onima koji, negde iza 90ih napustaju ova shvatanja i okrecu se onim sto se kasnije nazvalo nacionalni romantizam. Univerzalni se formirao oko grupe filozofa i knjizevnika. Iz Nemacke krece osnovni uticaj na Skandinaviju a u Nemackoj postoje 2 tipa- nacionalni i hriscanski romantizam. Imena Nemackih pisaca koji su uticali su Saniso, Rentani, Armin (prvi put cujem za njih pa nisam sigurna za imena....) Za njih je bitan narod. Ako pogledate slike iz tog perioda u univezalnom romantizmu je priroda neka vrsta kulise ( npr.u nekom filmu vidite zamak, on ce biti na Durmitoru, Prokletijama a ne u Vojvodini...eventualno u nekoj mocvari kao npr u Danskoj....- onda slikaju junaka a pozadina je upravo to) Kod nacionalnog, ta kulisa postaje predstava naroda. Narod je i dalje organski ali ono zlatno doba nije u tako dalekoj proslosti vec se ono sada smesta u trenutak kada je narod bio na vrhuncu svoje snage( a to je bilo kad su vodili osvajacke ratove, u ranom srednjem veku) Dok su u univerzalnom romantizmu trazili egzotiku u starom i srednjem veku ( ono sto je cudno, sto je drugacije), u nacionalnom romantizmu u starom i srednjem veku, oni traze uzore, pa se polako, sve vise, okrecu nordijskom srednjem veku. Od sarih pisaca uzimaju ono sto moze da podrzi novu ideju a ta nova ideja je da je pisac sublimirani duh nacije. On gi taj koji kazuje sta je dobro, lepo, istinito i to kazuje svojoj naciji, ne bilo kome. Pisac treba naciji da ukaze na pravi put. ( sad stvaranje nasih nacionalnih pisaca pa Dobrica Cosic je kontituisan kao nacionalni pisac, pa pokusaj da od Pavica naprave nacionalnog pisca ali to ne moze jer bi on trebalo da se bavi nacionalnim temama.................) Platon im je omiljeni jer im daje puno mogucnosti. Rado mesaju hriscanske i paganske elemente a na to i orijentalne elemente. (((( u to vreme se desava nesto bitno u Evropi, rat na jugu iz koga je Grcka pukim slucajem izasla kao nezavisna drzava a niko to nije ocekivao.....e sad nista ne razumem. Grcka je bila ciscena od bilo kakvog elementa islama. Stigao je do Aladina. Pa zatim do harema i opsednutosti harema od strane muskaraca...))))) Postoje dva razlicita uticaja. Ovo do sada je bio uticaj Nemacke koji je pokrenuo sve, a drugi uticaj je iz Engleske i Francuske. Ovaj uticaj doneo je traganje za usamljenim pobunjenikom, cak pomalo i demonskim pobunjenikom, nekim koji je u disonanci sa svetom. U toj disonanci je kasnije stvaran onaj roman o obrazovanju- Mladic koji ne moze da se snadje u okolini, ne uklapa se pa ga salju na obrazovno putovanje po Evropi i

63

on tu spoznaje kakav svet jeste,pronalazi sebe, sacreva, vraca se i naravno zeni se i dobija decu. Oko 1820 ova dva perioda su na vrhuncu. Iza toga krecu ideje liberalizma koje se naglo sire pa i privreda, kao sto znate, bolje ide. Tad se razvija i jedan nov period- poetski realizam. U nemackoj ga nazivaju bidermajer. To je po jednom liku iz jednog nemackog teksta. Taj poetski realizam u sebi ima realizma u tome sto se okrece savremenosti; dakle teme su iz savremenosti. Ali je ta savremenost poetizirana, idealizirana. Nema nesto mnogo zanimanja za stvarnost i za psihologiju ali postoje u savremenosti. Osecaj radosti pronalaze u nekim sitnicama, sa razmisljanjem ali ne preterano da se ne zamori mozak, je ono sto je bino. Poetski realizam ili bidermajer je gradjanska idila. Ono sto je bitno je da se odvoji od spoljne stvarnosti. Govore o smirenosti, lepoti, toplini koje se nalaze unutar zgrada ( to se vidi u slikama enterijera) a u eksterijeru imate zgrade sa prozorima, ponekom saksijom...vidi se granica izmadju spoljneg i unutrasnjeg; kao kad dodjete kuci, raskomotite se, odmarate se i uzivate i pitate a kad ce rucak. To je ta ideologija- smirenost i okrenutost ka unutra ali ipak u stvarnosti u savremenosti a istorija prosto vise nije zanimljiva. Kad budete citali dansku istoriju knjizevnosti videcete da oni razlikuju romantisme od romantikk. Romantikk je onaj prethodni period( univerzalni i nacionalni) a romantisme ( vise poetika realizma). Ono sto je bitno da se pojedinac okrece ka unutra. Subjektivizam postaje ponovo pitan a ima puno i pesimizma i melanholije. Melanholija je inace negde krajem 19.v. preimenovana u bolest, od tada se zove depresija. (p.s. ovo nista nema veze jedno sa drugim!) U Danskoj pored te smirenosti cesto se javlja i neka disharmonicnost kao npr.motiv strasti, pa kasnije osecaj rastrgnutosti- to je malo jace u danskom stvaralastvu.

20.02.2009
Napomena: Fali prvih 5 min predavanja, jer sam zakasnila, izvinjavam se. Cas je trajao pola sata, tako da je predavanje kratko. Tradicija moze uzasno da koci nesto. Tradicija predstavlja jednu vrstu okostalog shvatanja da ce se nesto uvek raditi na isti nacin. TRadicija je ovde na nasem fakultetu da se na ispitu daju tri pitanja. A sad neko moze da pita zasto bas tri pitanja?Zasto ne dva ili pet ili sedam kratkih?Zasto uvek mora da bude 100 najznamenitijih Srba u nekoj enciklopediji, zasto ne 92 ili 78 ili 113? Odgovor je obicno: Pa to je tradcija. Tradicija predstavlja kriticko razmisljanje, mi prihvatimo tradiciju kao nesto dato, i dalje ne postavljamo pitanja. Postojale su brojne tradicije u Skandinavskim drzavam vezane za zanate, gradjansku klasu, aristokratiju, nacine na koji ce se ulaziti, izlaziti, pozdravljati, oblaciti.Zasto su bas tako a ne na neki drugaciji nacin?Bonton je pre svega zasnovan na tradiciji. Tradiciji koja

64

je, recimo kada sam ja bio u vasim godinama, bila pravilo da npr. muskarac koji nosi odelo, ako ima sarenu kosulju, ona moze biti na pruge, a ne karirana. Ako je odelo na pruge, onda su masna i kosulja jednobojne itd. Da li to danas postoji? Ne. Sada mozete da nosite sta god hocete. Sta je ostalo od tradicije muskog odevanja?Crno, teget, svetlije plavo, tamnije zeleno, sivo, belo leti, a ne zimi. Da li ja mogu ovde da dodjem u zutim pantalonam i crvenom sakou? naravno, ali bi me svi vi gledali kao kanarinca!! Da li zene mogu da se oblace kako hoce? Da. Jedino ako zena u svojim ranim stotim nosi garderobu kao da ima 18, onda to nije normalno. Tradicija je danas manje cvrsta. Te vrste pisanih ili nepisanih pravila su sredinom 19. veka bile jako cvrste. Sad prica kako u restoran prvo ulazi muskarac pa zena i blabla. sto je potpuno nebitno...i o jelima kako su poredjana po tradiciji... Sve te tradicije su formirane u prvoj polovini 19. veka i opstaje do sredine 60ih, onda naglo prestaju i sad se opet proizvodeDanas vas u restoran u Oslu pustaju bez leptir masne, ali ne ako ste prljavi ili iscepani. Ali u jednom trenutku su najvisi drustveni slojevi smeli da nose iscepane farmerke, ali oni u restorane idu da pitaju da li ima to i to jelo a ne koliko ono kosta. Tradicije pocinju da bivaju izlozene kritici, zancajan deo je bio upucen kritici bidermajdarskog poimanja doma kao svetinje. U knjizevnosti zalazu se za slobodnije vaspitanje dece, ne traba ih silom uterivati u utvrdjenjo ponasanje, slobodniji polozaj zene.Sve ono sto je dozvoljeno ili zabranjeno za muskarce, mora biti dozvoljeno ili zabranjeno za zene.Izmedju muskaraca i zena se mora postaviti jednakost u onome sto se od njih zahteva. I u knjizevnosti se polako pojavljuje hriscanstvo. Pri cemu vec sada postaje jasno da se polako pojavljuju dve strukture u kritici: kritika hriscanstva kao religije i kritika katolicke crkve kao drustvene, politicke, kulturne institucije. U tom periodu , polovinom 19. veka prestaje da deluje najveci broja starih autora i filozofa i pojavljuje se jedna nova generacija, iznenadjeni filozofijom __________? i Karl Marksa. I Prudona i Sensimona u Francuskoj. Imamo jos tirnera i trausa u Nemackoj. Okretanje stvarnosti, koje pocinje sa Foenbahom i koje dostize vrhunac. Dosad su se filozofi bavili objasnjavem svet, sda je na redu da se bave promenom sveta. U citavom drustvu se javljaju nove ideje, u filozofiji su poceli da uocavaju promene, u istoriji takodje. Poceli su da se bave slicnostima izmedju jezika i tako je nastala nauka koja se danas zove komparativna lingvistika. I onda i u filozofiji i u knjizevnosti javljaju se tendencije, posmatranje sveta onakvimn kakav jeste. E tu vise nema mesta za stare. Skak Stafelt u Danskoj prestaje da bude bitan Stagnelijus nije vise zanimljiv. Danas ga citaju vecinom studenti i profesori kao deo gradiva. Danski profesori Stefens i Elensleger koji je bio i profesor estetike i knjizevnik, kao i u Svedskoj Aterbum i Jejer nisu vise zanimljivi. Ili Tegner koji je bio i biskup , njih vise ne citaju. Nov narastaj knjizevnika se okrece protiv njih. To mozete videti na primeru Knuta Hamsuna, 1890 on putuje po Norveskoj i drzi 4 predavanja i na jednom od tih predavanja govori o 4 velikana : Ibsen, Lit, eland i Bjerson, kod Bjersona su saveti za zimnicu, Lit je jedan dobri cika koji stavi decu na kolena pa im prica price, eland ima puno slicnih stvari, o svemu tom moze da

65

se pise ali to nije knjizevnost. I to se sve odbacuje. Smena generacija koja pocinje otporom prema prethodnoj, kritikom i onda odbacivanjem. A onda kada novi odbace ovu generaciju tako sto ce rehabilitovati neke od starih, oni shvataju da nisu bili upravu sto su odbacili stare. Kao sto se kaze " Bacili su dete sa vodom za kupanje":

66