1. UVOD Feminizam je drutveni pokret i doktrina koji se zalae za osloboenje ena od nasilja, seksizma i tradicionalnih enskih uloga (npr.

domaice, supruge, majke, seksualnog objekta...) i za prihvatanje ene kao celokupne linosti. Pokret se takoe bori za ostvarenje ekonomske i politike ravnopravnosti ena. Posebno se bavi ukazivanjem na postojanje opresije u svakodnevici, njenom predoavanju javnosti i tretmanu rtava. Ideja pokreta je ujedinjenje ena kako bi se prevazila diskriminacija. U poetku je ogranien samo na ene, da bi istrajnou i samoemancipacijom poeo da ukljuuje i mukarce kao aktiviste. Feministkinje smatraju da je patrijarhat, kao dominacija mukaraca nad enama, osnovna vrsta ugnjetavanja, koja se provlai kroz sve sfere. Poznat feministiki slogan "lino je politiko" ukazuje na to da pojedinana represija u kui, mua nad enom, stvara globalnu represiju u drutvu, mukarca nad enom. Feminizam, je naziv za skupinu ideologija, dakle radi se o feminizmima, i politikih pokreta kojima je cilj bio poboljanje poloaja ene u drutvu, odnosno izjednaavanje prava ena s pravima mukaraca. Feministiki pokret se ispoetka ispoljavao u dva oblika - kao pokret za ravnopravnost u platama i kao pokret za davanje prava glasa Slika br. 1 Fem. znak enama. Ovo potonje je s vremenom postignuto u veini zapadnih zemalja nakon Prvog svetskog rata, a kasnije i u ostatku sveta. Kako je politika, a i ekonomska ravnopravnost ena postignuta u institucionalnom smislu, tako je i feminizam postepeno evoluirao u novu formu tzv. radikalnog feminizma. Feminizam se u poslednje vreme javlja i kao reakcija na porast neo-konzervativizma i verskog fundamentalizma, kojima je cilj vratiti tradicionalne institucije kao i tradicionalni poloaj ene u drutvu. Jedna od glavnih enskih borbi u mnogim zemljama je pravo na legalan, besplatan i dostupan pobaaj.

Slika br. 2 - Rane feministkinje na Prvoj meunarodnoj konvenciji ena u Vaingtonu.

2. TRI TALASA 3. Feminizam se razvijao u tri talasa: Prvi talas feminizma traje kroz 19. vek i oznaava borbu ena za pravo glasa. Te feministkinje su poznate kao sufraetkinje.1

Slika br. 3 Glavni tab sufraetkinja u Klivlendu, 1912. god.

Drugi talas feminizma javlja se 1960-ih godina i traje do 1980-ih godina. Oznaava klasine postavke i fokuse feminizama; organizacija masovnog pokreta, rodna ravnopravnost, antiimperijalizam, promenu zakonodavstva, enske i feministike asopise, edukacija ena, problematika mukog nasilja i slino...

Slika br. 4 Mar za osloboenje ena, Vaington, 1970. god.

Sufraetkinja (engleski suffragette) je naziv koji se krajem 19. i poetkom 20. veka u anglosaksonskim zemljama, a pogotovo u Velikoj Britaniji koristio za pripadnice pokreta za jednako pravo glasa mukaraca i ena, odnosno uvoenje enskog prava glasa. Izraz suffragette dolazi od engleske rei suffrage za pravo glasa.

Trei talas feminizma zapoinje krajem 1980-ih godina i razvija se i danas; redefinie rod i nadilaziti rodne razlike pa je posebno blizak kvir teoriji, postmodernizmu, ekofeminizmu, transfeminizmu i sl.

3. VRSTE FEMINIZMA Glavne tendencije u feminizmu 20. veka: Radikalni feminizam - radikalne feministkinje istiu vanost akcije i protesta kao naina osvajanja enskog prostora i izgradnje enske kulture. Fokusi su muko nasilje nad enama, silovanje, ensko ropstvo i pornografija. Glavni krivac za rodnu neravnopravnost je patrijarhat, kao celokupan sistem muke vlasti nad enama; od mukih vladara, muke vojske, muke industrije, muke religije, muke nauke i muke kulture. Socijalistiki feminizam - socijalistike feministkinje naglaavaju nunost zajednie akcija sa drugim poltaenim grupama i klasama - anti-imerijalistikom pokretu, radnikim organizacijama, levim politikim strankama; a u novije vreme antiglobalizmu/alterglobalizmu, LGTB pokretu, sindikalnim grupama.. Glavni izvor rodne neravnopravnosti, po socijalistikim feministkinjama nije patrijarhat, ve klasna eksploatacija iz koje nastaje patrijarhat. Rodno osloboenje nije mogue sve dokle su mo i bogatstvo u rukama nekolicine malobrojih i ekonomski samostalnih mukaraca. Liberalni feminizam - podravaju one feminstkinje koje veruju u postojei drutveni sistem, kog treba popraviti a ne ruiti. Zakonodavstvo je, smatraju, jedina metoda kojom e se uvesti rodna ravnopravnost, a najvaniji zadatak je podstai ene na obrazovanje i politiku participaciju.

4. SAVREMENI FEMINIZAM I LEVICA

Mada ima dugu tradiciju (jo od sufraetskog pokreta i borbi ena tokom XIX veka za pravo glasa), feministiki pokret je u poslednje tri decenije dobio takav zamah da se s pravom govori o novom femininizmu u sklopu drutvenih pokreta. Savremeni uzlet i reafirmacija feministikog pokreta, koji se danas najee naziva pokretom za osloboenje ena (Women's liberation movement) doneo je kvalitativno nove koncepte, nove sadraje i nove metode u druivenoj borbi za emancipaciju ena i ravnopravnost polova. Savremeni feministiki pokret, a posebno onaj njegov deo koji se oslanja na marksizam, polazi od injenice da je otuenje ena u savremenom klasnom drutvu dvostruko: kroz neposrednu eksploataciju i nadeksploataciju enske radne snage kao robe i putem posredne eksploatacije, alijenacije i opresije ena preko mukaraca (u porodici, klasi i drutvu). Glavni pravac udara je antagonistika drutvena podela rada meu polovima i na tome zasnovan drutveno inferioran i podreen poloaj ena (uz jo uvek prisutne i oblike otvorene represije i potinjavanje, karakteristine za klasina patrijarhalna drutva). Politiki spektar neofeministikog pokreta vrlo je irok i raznovrstan. Na njemu se mogu otitati razliite ideoloke, teorijske i politike tendencije. Tri se meu njima ine najznaajnijim, o kojima je ranije priano: liberalni, radikalni i socijalistiki feminizam. U celini gledano, meutim, moglo bi da se kae da je neofeministiki pokret drutveni pokret preteno leve politike orijentacije. To posebno vai za zapadnoevropski feministiki pokret koji je, u odnosu na feminizam u SAD, radikalnije leve politike provenijencije, odnosno, ija je drutvena i politika pozicija vie levo od socijalistikih i komunistikih partija. Bitne i najoptije odlike savremenog neofeministikog pokreta mogu se sumirati u sledee tri najvanije karakteristike: 1. Anti-patrijarhalni karakter i usmerenost, koja se iskazuje od kritike buroaske porodice do kritike tzv. falokratske kulture i odbacivanja obrazaca o klasinoj enskoj ulozi u drutvu; 2. U osnovi antikapitalistika pozicija, koja se protivi eksploataciji ene kao radne snage i ustaje protiv svoenja enskog tela na robu; i 3. Anti-autoritaran, anti-hijerarhijski i anti-liderski karakter pokreta. U oceni znaaja i revolucionamih potencijala neofeministikog pokreta najdalje je otiao Markuze svojom ocenom da je pokret za osloboenje ena danas moda najvaniji i potencijalno najradikalniji politiki pokret. Tu svoju ocenu on zasniva na stavu da se nova civilizacija moe graditi kao neka vrsta feministikog socijalizma, zasnovanog na svojstvima i osobinama suprotnim postojeoj mukoj civilizaciji (enski kvaliteti koji se po njemu protivstavljaju dominaciji, vlasti, eksploataciji, i produktivizmu su: senzibilnost, nenasilje, prijemivost, tolerancija, nenost). Pretpostavka za preusmeravanje pokreta za oslobaanje ena prema konceptu feministikog socijalizma je prelaz s onu stranu ravnopravnosti, odnosno odbijanje da se borba za emancipaciju

ena svede na borbu za osvajanje onih vrednosti, pozicija i kriterijuma na kojima poiva postojea civilizacija. 4.1. ENE I DRAVA: IDEOLOGIJA, DRUTVENA MO I DRAVA BLAGOSTANJA

Ima razloga za miljenje da se u Sjedinjenim Dravama javlja jedan masovni pokret ena. Taj pokret je irok i viestran, on ukljuuje ene iz isvih klasa i ima raznolike politike forme koje odraavaju razliite socijaine lokacije njegove baze. Ipak je on jedinstven u verodostojnim osporavanju tekue politike na vojnom planu, u oblasti ekonomije, drutvenog blagostanja i ovekove okoline. Smatra se da je masovna pojava ena kao aktivnih politikih subjekata rezultat nove svesti i novih mogunosti i koje su enama donele njihove sve ire veze sa dravnim institucijama. Meutim, u leviarskom feministikom teoretisanju o dravi ima malo toga to bi nas pripremilo za razumevanje i doprinos tom toku razvoja. Ba suprotno tome, veliki deo socijalistiko-feministike literature otkriva kategoriku odbojnost prema dravi, koja se moe prepoznati u upotrebi izraza kao to su drutveni patrijarhat ili javni patrijarhat prilikom prikazivanja dravne politike koja se odnosi na ivote ena. Ponekad ta anttipatija dobija oblik nostalginog podseanja na privatni svet ena iz vremena pre nego to su se dravni programi nametnuli porodici. Ta negativna ocena se pojaava i dokazuje estim karakterisanjem odnosa ena prema dravi kao zavisnih. Ironija je u tome to je taj neprijateljski stav koji izraavaju ene-intelektualke u suprotnosti sa politikim stanovitima mase amerikih ena, kako to podaci ankete pokazuju. Tano je da suprotstavljanje ena naoruavanju po svoj prilici znai njihovo suprotstavljanje vojnim aspektima dravne vlasti. Ali, u sferi unutranje politike ene veruju u veliku odgovornost drave za ekonomsko i socijalno blagostanje, to ukazuje na to da one veruju u jaku i intervencionistiku dravu, koju neke feministkinjeintelektualke odbacuju. Ovi stavovi i zahtevi za jaku dravu, koje oni podrazumevaju, povratno se odraavaju na stanovita i aktivnosti organizaoija ena. Razumljivo je da iroko prihvaena stanovita, ukljuujui i stavove ena, mogu da budu pogrena. Ali, u ovom sluaju je pogrean ba nekritiki neprijiateljski stav prema dravi. Argumenti koji meusobno suprotstavljaju drutvenu dravnu kontrolu i mo ena, ili zavisnost od drave i autonomnost, tako naivno ele da uspostave drutvene odnose izvan drutvenog upravljanja ili bez zavisnosti, da potpuno pogreno prikazuju odnos ena prema dravi. Objanjenje jaza izmeu polova Novi stavovi, koje je otkrilo nedavno ispitivanje javnog mnenja, odraavaju promene u institucionalnom odnosu ena prema dravi. Ali, odmah padaju na um i neka druga, vrlo razliita objanjenja. Na primer, sredstva masovnih komunikacija doprinose raskoraku izmeu miljenja i glasakog ponaanja ena i mukaraca kada se radi o politici Reganove administracije. Komentatori tih medija slono smatraju da su u tom

jazu najvaniji efekti (koje e on imati na ishod izbora 1984. godine). To nije pogreno. Ali, iako Reganova politika i te kako mogla da ima katalizatorsko dejstvo na politike stavove ena, promena ovakvih razmera verovatno ima neke dublje korene. U stvari, anketirani mukarci i ene u ispitivanjima ne razlikuju se meusobno po svojim stavovima prema biolokim reproduktivnim i zakonskim pravima, koja predstavljaju centralna pitanja ovog pokreta. Razlikuju se njihovi stavovi prema ratu i miru, prema dravnom upravljanju privredom i odgovormosti drave za drutveno blagostanje. Naglasak koji se stavlja na mir, ekonomsku ravnopravnost i drutvene potrebe, povezan sa jazom izmeu polova, ukazuje na prisustvo tradicionalnih enskih vrednosti. Ovo esto isticano zapaanje navodi na misao da taj jaz nije neka prolazna reakcija na konkretna tekua zbivanja, ve da on ima duboke i autentine korene u dananjim uverenjima ena. Iskustvo ena u okviru patrijarhalne porodice prolosti stvorilo je specifine vrednosti i interpretacije drutva koje imaju trajne posledice. Za ene je porodica bila vrednost; one su uzdizale materinstvo i svoju brigu za decu i mua; potovale su porodine veze, za koje im se inilo da pruaju izvesnu sigurnost njima i njihovoj deci, u zamenu za njihove usluge. Ipak, same tradicionalne vrednosti ne mogu da objasne pojavu jaza meu polovima. Vrednost porodine uloge ene je davnanja, a otro razilaenje ena i mukaraca je potpuno novo. Koliko god tradicija uticala na politiku ena, velika je promena sadrana u injenici da se tradicioinalne porodine vrednosti danas proklamuju za drutvene vrednosti. Uverenja povezana sa jazom izmeu polova tiu se, u stvari, obaveze drave da titi te vrednosti. Svojim glasanjem ene istiu da drava treba da predstavlija ene sa njihovog stanovita. Ideoloka transformacija koju sugerie ovaj zahtev delimino je odraz velikih promena u poloaju amerikih ena, kao i novih ansi i ogranienja koja iz toga proizlaze. ene gube svoja ranija prava i svoju ogranienu mo u porodici. Na tritu je njihova pozicija slaba, one nemaju izgleda da zadobiju neke nove oblike masovne moi u proizvodnji, a izgledi za napredovanje kroz trine procese su slabi. Stoga su se ene okrenule dravi, a posebno irenju programa drave blagostanja. Dravna materijalna pomo, usluge i zapoljavanje donekle su bili nadoknada za oslabljenu poziciju ene u porodici i ekonomiji, ak su im pruili izvesnu zatitu, a otuda i mo u tim institucijama. Zato se drava javlja kao glavno pribeite ena. Gortovo da nije potrebno dokazivati povezanost ena sa dravom blagostanja. ene koje imaju decu ine ogromnu veinu korisnika programa materijalne pomoi, kao to su AFDC (Aid for Dependent Children - pomo za izdravanu decu, prim. prev.), bonovi za ishranu, Medioaid (medicinska pomo - prim. prev.). tavie, broj ena na ije ivotne uslove utiu ovi programi daleko je vei od broja korisnica programa, zato to se ene zaposlene na slabo plaenim mestima u uslunom i administrativnom sektoru obraaju programima drutvenog blagostanja za pomo, da bi prebrodile porodine tekoe ili este periode nezaposlenosti. Starije ene primaju najvei deo beneficija socijalnog osiguranja i medicinske nege. Bez te pomoi, veina njih bila bi krajnje siromana. Ti programi koriste enama iz oiglednog razloga to oni ublaavaju ekstreme siromatva i nesigurnosti, ma koliko dohoci i usluge istovremeno bili neadelkvatni. Mogunost da se te beneficije dobiju takoe smanjuje zavisnost mlaih ena od

mukaraca - hranilaca porodice, kao i zavisnost starijih ena od svoje odrasle dece, i time obe ove grupe dobijaju izvesnu zatitu od tue vlasti u okviru porodinih odnosa. Isto to vai za odnose zaposlenih ena i poslodavaca. Veina tih ena je izloena strahu od otputanja, ukoliko ne ispune zahteve svojih poslodavaca. Njima programi drutvenog blagostanja pruaju izvesnu zatitu, jer saznanje da one i njihova deca nee gladovati smanjuje taj strah. ene su razvile jo jedan irok i znaajan odnos sa dravom blagostanja u tom smislu to one ine ogromnu veinu zaposlenih na osnovu programa blagostanja. Godine 1980. ene su bile zaposlene sa punih 70/o radnih mesta u drutvenim delatnostima na svim nivoima, ukljuujui tu i obrazovanje. To je bila jedna etvrtina svih zaposlenih ena. Takoe je na razliite naine drava blagostanja postala odreujui inilac ivota ena i njihovih sredstava za ivot. Verovamje u jednu odgovornu dravu, za koje se smatra da je u osnovi jaza izmeu polova, delimino odraz te institucionalne stvarnosti. Drava blagostanja i drutvena mo ena Ono malo to je napisano o odnosu ena prema dravi blagostanja ukazuje da od nje treba da oekujemo izvore moi. Nasuprot tome, glavna karakteristika koju izvlae socijalistike feministkinje je da drava ima drutvenu vladavinu nad enama, nadometajui potkopane patrijarhalne odnose u porodici patrijarhalnim odnosom drave prema enama. Od uvoenja penizija za udovice i zakonskog regulisanja rada ena, u devetnaestom veku, do dananjeg AFDC, dravni programi, koji obezbeuju prihod enama i deci ili reguliu njihov poloaj na tritu, osuuju se kao novi oblici patrijarhalne drutvene vladavine. Sigurno je da nema razloga da se udovike penzije ili AFDC veliaju kao in emancipacije. Ti programi nikada ne obuhvataju sve ene kojima je potrebna pomo (udovike penzije gotovo i ne obuhvataju ba njih); beneficije koje oni pruaju su male, a primaoci moraju da iplate visoku cenu svojim ponosom. Isto tako, dravno regulisanje porodinih i trinih odnosa nikada nije prevazilo ekonomsku i socijalnu diskriminaciju, a u nekim ju je sluajevima ak i produbilo. Meutim, moda zato to je bolje imati takav prihod nego nikakav, i to ak i slaba regulativa moe da znai neki poetni korak, feministika opozicija dravi blagostanja ne moe jednostavno da tvrdi da je ona slaba i nedovoljna, ve kae da se za povezivanje sa dravom blagostanja plaa cena kroz zavisnost ena i da ih to na neki nain liava mogunosti za politiku aktivnost. Iz toga sledi da je velika ekspanzija programa blagostanja tokom protekle dve-tri decenije, i masovno ukljuivanje ena i njihove dece u te programe, razlog za veliki pesimizam u vezi sa izgledima ena da realizuju svoju drutvenu mo, a svakako za pesimizam u vezi sa izgledima da ene uspostave mo nad dravom. Uopte uzev, smatra se da su ovakvi argumenti odraz revnosnog prihvatanja jedne uproene perspektive drutvene kontrole i nastojanja da se svaka institucionalna promena tumai u funkciji odranja sistema hijerarhijskih odnosa. Jasno je da vladajue drutvene grupe imaju mo i da one nastoje da uspostave drutvenu vladavinu, u emu obino i uspevaju, bar za neko vreme. Ali, one nisu svemone. One ne vladaju sasvim po svojoj volji i ne mogu da vre drutveno upravljanje bez ikakvog prilagoavanja.

Institucionalni okviri drutvene vladavine nikada nisu sasvim sigurni, poto ljudi otkrivaju nova sredstva i razvijaju nove ideje, koje mogu da stvaraju ba ti okviri za koje je neko vreme izgledalo da obezbeuju represiju. Ukljuivanje ena u sistem drave blagostanja do sada nije dovelo do potinjavanja koje su mnoge feministkinje predviale. Ba obrnuto, oekivanja ena ispoljena u odnosu na dravu, koja nam je otkrio jaz meu polovima, kao i ogoreno i laktivistiko reagovanje organizacije ena na politiku Reaganove adiministraciije, nisu stavovi karakteristini za ljude koji se oseaju bespomonim. Oni ukazuju na to da ene smatraju da imaju svoja prava vis-a-vis drave, kao i izvesnu mo da ta prava ostvare. Meutim, ako masovno ukljuivanje ena u programe drave blagostanja, kao korisnika beneficija i kao zaposlenih, potkopava njihovu sposobnost za politiku akciju, kako to tvrde zagovornice stanovita o drutvenoj kontroli, onda smo mi svedoci samo jednog varljivog talasa aktivnosti koji e uskoro proi. Ali, moda i nije tako. Moda je to poetak jedne politike ena, koja crpi kako svoju ideoloku snagu tako i svoja politika sredstva iz postojanja drave blagostanja. Kada su u Sjedinjenim Dravama u devetnaestom veku ene--reformatori iz redova srednje klase pokuale da izvedu domae funkcije na javnu scenu, njima se suprotstavila tada jo snana doktrina ameriikog laissez fairea. Nije samo njihova stvar propala, nego je i njihov pokret ostao malobrojan, poto nije uspeo da obezbedi iroku podrku ak ni meu enama. Danas je situacija daleko drugaija. ene-reformatori, koje se danas mobiliu u odbrani programa drutvenog blagostanja, nisu izolovani glasovi suprotstavljeni dominantnoj doktrini. Postojanje drave blagostanja doprinelo je stvaranju jednog ideolokog konteksta koji im je obezbedio znaajan uticaj u Kongresu, kao i masovnu podrku drugih ena. Zahvaljujui svojoj povezanosti sa dravom, ene su stekle i politika sredstva. ini se da je jedno od odluujuih politikih sredstava vrlo staro. Sasvim prosto - to je glasako pravo i potencijalni izborni uticaj ena, s obzirom na njihovu brojnost. Ne radi se, naravno, o nekom novom sredstvu, niti njega dugujemo dravi blagostanja. ene su stekle pravo glasa pre vie od est decenija, ali se izborno pravo nikada nije zaista ostvarilo zato to su one posluno sledile nazore mukaraca pri glasanju, kao i u velikom delu svog javnog ivota. Tek kada su ene, kroz raspad porodice, bar delimino osloboene nadmene moi mukaraca, potencijalno izborno pravo postalo je stvarno. Razmere jaza meu polovima, kao i injenica da je on istrajao i produbio se uprkos ideolokim kampanjama Reaganove administracije, ukazuje na ogroman izborni potencijal ena. To je, naravno, predmet interesovanja sredstava masovnih komunikacija, kao i kandidata na izborima 1984. godine, ali znaaj te injenice prevazilazi granice te izborne godine. ene su dole u prvi plan izbornih raunica, zato to one ine jednu ogromnu biraku bazu koja ispoljava nevienu koherentnost i vrstinu uverenja kada se radi o kjunim problemima naeg vremena, a to dugujemo, u velikoj meri postojanju drave blagostanja. Ovo birako telo moglo bi da izmeni ameriku politiku. Drava blagostanja je stvorila jo neka politika sredstva koja, poteno govorei, pripadaju uglavnom enama. Ekspanzija programa drutvenog blagostanja stvorila je rasprostranjenu i kompleksnu infrastrukturu ustanova i organizacija, koje se pokazuju kao sredstva u odbrani drave blagostanja i koje bi mogle da imaju znatniji potencijial. Istorijisko ukcljuivanje ena u programe drutvenog blagostanja i njihovo sadanje

usredsreivanje na zapoljavanje doprineli su zajedno da ene postanu dominantne u toj infrastrukturi i na njenim rukovodeim mestima. Politiki potencijal ovih ustanova ne moe se odbaciti samo zato to su one deo dravnog aparata. Izuzetna sloenost organizacije drave blagostanja, koja odrava rasparanost i decentralizaciju amerike drave uopte, kao i istorijska naklonjenost privatnom ostvarivanju javnih programa, mogu ovim ustanovama i organizacijama da omogue znatnu autonomnost. injenica da je veliki broj tih organizacija otro agitovao protiv Reaganovog kresanja budetskih izdataka na drutveno blagostanje svedoi o tom stepenu autonomnosti. One nisu odnele pobedu, ali sve vei federalni deficit pokazuje da nisu ni poraene. Drava blagostanja takoe povezuje milione siromanih ena koje zavise od programa drutvenog blagostanja. Ovu bazu ne ine, kako se to obino misli, atomizirani i stoga bespomoni ljudi. Sama struktura drave blagostanja pomogla je da se stvori nova solidarnost i politiki rezultati, koji te ljude stalno ujedinjavaju i daju im energiju. Dokaze za to moemo nai u pokretu za prava drutvenog blagostanja iz ezdesetih godina XX veka, kada su se ljudi okupljali po ekaonicama ustanova drutvenog blagostanja i udrueno delovali sa stanovita zajednikih nevolja nastalih u praksi drutvenog standarda. Danas se sa tim ponovo moemo sresti, pri emu je najdramatinija mobilizacija starijih ljudi za odbranu sistema socijalnog osiguranja. Soldarnost i politilki rezulitati koje je stvorila drava blagostanja razlikuju se, naravno, od solidarnosti i politikih odluka u radnom procesu. Ali, to to su razliiti ne znai da su beznaajni kao izvori moi, pogotovo za ene koje najverovatnije nee slediti put industrijskih radnika. Infrastruktura drave blagostanja takoe stvara bazu za savez ena iz razliitih klasa. U toj infrastrukturi dominiraju ene vieg obrazovanja i iz redova srednje klase. Ali, te ene su vrsto povezane, kroz sopstveni organdzacioni interes, sa siromanim enama koje se oslanjaju na programe drave blagostanja. Upravo siromane ene daju dravi blagostanja raison d'etre i one su, konano, njen najpouzdaniji izvor politike podrke. Naravno, savez organizacione infrastrukture i korisnika beneficija drave blagostanja ne uspostavlja se glatko i bez tekoa. Ipak je drava blagostanja stvorila mone meuklasne veze izmeu razliitih grupa ena koje imaju interesa da je itite. Budunost kako tih zaposlenih ena tako i koirisnika beneficija podjednako zavisi od budunosti programa blagostanja. One treba da brane te programe, da ih proiruju i reformiu. Ukratko, one treba da ostvaruju svoju politiku mo. Odluna i slona opozicija programima drave blagostanja, koja se javila meu korporacijskim liderima i njihovim republikanskim saveznicima, i slaba odbrana koju je pruila Demokratska partija, ukazuju na to da e biti neophodna izvanredna politika mobilizacija. Borba za programe drave blagostanja bila je dobijena onda kada su pokreti masovnog protesta naterali politike lidere na saglasnost, time to su isticali ona pitanja koja su elektrisala izborne pristalice. Isto to e biti potrebno za odbranu i reformu drave blagostanja. Razlika je, meutim, u ovome: sve vea politizacija amerikih ena ukazuje na to da je izborna i organizaciona podrka, koja je neophodna da se pokreti podre i odre - sada potencijalno ogromna.

5. OSLOBOENJE ENE - PREDLOZI I PERSPEKTIVE Od kraja ezdesetih pa nadalje, tamparske maine su izbacile golemu koliinu literature u korist oslobodenja ene. Mnoge su slavne feministike spisateljice socijalisti. Meutim, one idu korak dalje od obinog socijalistikog reenja, tvrdei kako ukidanje privatnog vlasnitva nee automatski rezultirati osloboenjem ene. One predlau socijalistiki feminizam koji ukljuuje ne samo napad na ekonomsku klasnu strukturu, ve i direktan napad, pod vostvom ena, na sve oblike muke dominacije. Sada emo razmotriti feministiki deo socijalistikog feminizma. Najpre, vano je analizirati razliite mogunosti izbora koje stoje pred enama kao drutvenom skupinom u njihovom odnosu prema drutvu kao celini. ene i drutvo - tri alternative Alice Rossi primenjuje tri modela, izvedena iz teorije o manjinskim grupama, na mogue budue mesto ene u drutvu. Prvi model - pluralizam - dokazuje da manjinske grupe moraju odravati i razvijati mnoge od svojih karakteristinih osobina, uklanjajui pri tom one okolnosti koje nastaju neravnopravnou. Taj model predvia budunost u kojoj bi mukarci i ene zadrali svoje razlike. Oba bi pola cenila i potovala te razlike u kontekstu uzajamne ravnopravnosti poloaja i statusa. Jednostavno reeno, mukarci i ene bili bi razliiti, ali ravnopravni. Rossieva odbacuje pluralistiki model na temelju injenice da je dobar deo onoga to je na enama posledica njihove potlaenosti i eksploatisanosti. Ideja o odvojenom ali ravnopravnom razvoju primenjena je na crnce u SAD, i jo uvek se primenjuju u Junoj Africi. U praksi, odvojeno i ravnopravno rezultiralo je odvojenim i neravnopravnim. Posluilo je kao ideologija kojom se opravdava neravnopravnost. Drugi model, - asimilacija - zastupa miljenje da se manjinske grupe moraju ukljuiti u glavninu drutva. To bi znailo da e pri tom izgubiti svoje karakteristine osobine i time i svoj status manjinske grupe. Kad je re o enama, to bi znailo jednopolno drutvo, u kojem bi ene postale nalik mukarcima. A. Rossi dokazuje kako je asimilacija nemogua, budui da se muki nain ivota temelji na kuanici u pozadini, koja slui njegovim potrebama. Da bi ena mogla uspeno usvojiti muku ulogu, morala bi pronai funkcionalni ekvivalent za domaicu. Trea mogunost, koju Rossieva naziva hibridnim modelom, odbacuje pluralizam i asimilaciju. Ona odbacuje ideju da su mukarci i ene u osnovi razliiti, kao i ideju da bi ene morale prihvatiti tradicionalne muke uloge. Umesto toga, predlae drutvo u kojem su uloge mukaraca i ena sline. To bi znailo promenu tradicionalnih uloga oba pola. Mnogi predlozi za ukidanje polne neravnopravnosti mogu se svrstati u okvire hibridnog modela Alice Rossi. Premda su usredotoeni na promenu uloge ene, oni podrazumevaju da valja izmeniti i ulogu mukarca.

10

6. ZAKLJUAK Polazei od drugaijih vrednosti, predmeta zanimanja i preokupacija, ene esto postavljaju drugaija pitanja nego mukarci. Na primer, kad sociolozi mukarci govore o braku i obitelji, govore sa stajalita mukaraca. Jessie Bernard je u svojoj studiji enina braka vrlo jasno razotkrila ogranienost takvog pristupa. Ali nisu po sredi samo drugaija pitanja. Mukarci i ene u naunim istraivanjima esto dobijaju veoma razliite odgovore na ista pitanja. Mnoge ene sociolozi dokazuju kako su pojmovi sociologa mukaraca o poloaju ene u drutvu uglavnom racionalizacije i opravdanje muke dominacije. Feministika kritika sociologije temeljene na mukoj ideologiji moe se saeti u nekoliko reenica. Delujui s pozicija opredeljenja za prevlast mukarca, sociolozi mukarci pretpostavljaju kako je podreeni poloaj ene povoljan za drutvo. Meutim, povoljan za drutvo zapravo znai povoljan za mukarce. Sociolozi mukarci polaze od vrednosnog suda, po kojemu je ono to je dobro za mukarce, dobro i za drutvo. Ann Oaklev daje niz primera uplitanja muke ideologije u naunu analizu. Posebno je u Americi mit o velikom lovcu deo mitologije muke prevlasti. Tiger i Fox su to naprosto preveli u argon muke biogramatike. Tako je stvoren nauni mit koji e opravdati prevlast mukarca. George Peter Murdock, mukarac zapadnjak, posmatra ulogu ena u nezapadnim drutvima kroz prizmu vrednosti civilizacije pod mukom dominacijom. On odabire i interpretira podatke u skladu sa svojim predrasudama i otkriva da je podela rada po polu univerzalna. Njegovi zakljuci upuuju na pomisao kako bi promene tradicionalnih uloga ene mogle biti nefunkcionalne za drutvo. Talcott Parsons, proizvod amerike kulture, dokazuje kako je ekspresivna enska uloga bitna za obavljanje dvaju nesvedivih funkcija porodice. Po miljenju Ann Oakley, to je naprosto opravdanje za status quo. Takvo stajalite degradira enu na kuansku i porodinu ulogu, i legitimiea prevlast mukarca.

11

7. LITERATURA

Vukain Pavlovi, Obnova utopijskih energija, Beograd, 1987. godine Michael Haralambus, Uvod u sociologiju, Zagreb, 1989. godine www.wikipedia.com

12